Izlivi hrvatske megalomanije Istorijska i slicna prava na Bosnu i Hercegovinu Lazo M Kostic

НАЦИОНАЛНИ ПРОБЛЕМИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Књига IV.

Проф. ЛАЗО М. КОСТИЋ

ИЗЛИВИ ХРВАТСКЕ М ЕГАЛО М А НИЈЕ

ИСТОРИСКА И СЛИЧНА „ПРАВА HA БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ Историјска, правна и политичка студија

ТРОШКОМ ПИШЧЕВИМ уз кнежевску помоћ Гаша Кнежевића Херцеговца, у Невади, САД.

БАДЕН (ШВАЈЦАРСКА) 1968.

Štamparija: „ISKRA", Parkstr. 7, 8 München 12

Поводом стогодишњице рођења једног од најславнијих синова Херцег-Босне и једног од највећих српских песника и родољуба АЛЕКСЕ

ШАНТИЋА

(Рођеног у Мостару 27. м аја 1868, умрлог у истом месту 2. фебруара 1924.) посвећују му ову књ игу у захвалности) и пијетету М едена Гашо Кнеж евић

и

П исад Лазо М. Костић

27. м аја 1968.

Међу многим Ш антићевим песмама и стиховима није било лако изабрати одговарајући m o t o . И пак ће можда најбоље карактерисати садаш ње стање БиХ ове две строфе из његове песме «Ha убогом пољу мога завичаја» (строфа друга и трећа од укупно шест). Песма je писана 1905. и односила се на стањ е под Окупацијом Аустро-Угарске. Данас стање није ниш та боље и ти стихови Ш антићеви као да су пророчки. Они гласе: Овој земљи Господ среће дао није, П ритиск’о je јадом и чемером дугим; Док се сунце рађ а народима другим, Нас студена зима раздире и бије. О, зар није доста невоље и туге, И сурова пута што реж е и боде?! Вај, узам ан море наше крви о д е... Moja јадна земљо, m u с м о u сад слуге.

3

ПРЕДГОВОР I. Ово je као што се види из наслова (наднаслова) књиге IV свеска у серији «Национални проблеми БиХ». To je четврта свеска (књига) у логичном реду док je хронолошки, no времену појаве, пета. Садржајно пета изашла je много раније, као прва ове збирке. Тиме би цео пензум био испуњен, све предвиђене књиге угледале су света. Али у току рада остало je још материјала који се не би могао сврстати ни у једну од ових књига, остао je материјал за нове свеске, нова дела. Ho прво да рекапитулишемо пгга je досад изашло: I књига: ВЕРСКИ ОДНОСИ БИХ. Демографско-историјска студија. Минхен 1965. Страна 176. II књига: ЕТНИЧКИ ОДНОСИ БИХ. Историјска и етно-политичка студија. Швајцарска 1967. Страна 254. III књига: НАУКА УТВРЂУЈЕ НАРОДНОСТ БХ МУСЛИМАНА. Етнографска студија. Изашла у збирци «СРПСКИ ПРОБЛЕМИ», као издање Српског културног клуба Св. Саве у Канади, Торонто 1967. Страна 128. IV књига: ИСТОРИЈСКА И СЛИЧНА «ПРАВА» HA БИХ, Ko­ ja се овде појављује. V књига: ШТА СУ СРБИ МИСЛИЛИ О БОСНИ. Политичкоисторијска студија. Торонто 1965. Страна 128. Тако су за непуне три године изашле све првобитно предвиђене књиге. Али рекосмо да тиме није сав проблем сасвим расправљен. Предвиђене су још две-три књиге. Једна би претресала Културне прилике БиХ, друта Последице међусобних односа разних верских група у БиХ итд. За прву (VI no реду) већ се јавио као мецена и послао nape исти онај који je омогућио издавање Етничких односа, Михаило Д. Милановић из Багрдана у Србији, сад у Аустралији. За другу, већу, немам мецене a и стан.е мога здравља je све лабавије, тако да не знам да ли ћу успети да je издам. Beh ових пет књига изнеле су скоро хиљаду страна, na се бојим да се не осети нека презасићеност, мада се увек расправљају све нови и нови проблеми. Међутим, непријатељ не мирује. Издаје и он књиге о БиХ и ангажује цео свет за своју тезу. Није 5

сувишно да и ми изнесемо све што иде у прилог наше тезе, тезе о српском карактеру ових древних српских области. Рећи he се да смо ми својим досадашњим књ игама о БиХ утврдили несумњиво њ ихов српски карактер и оправдали српске претензије на њих. Даљи нам докази нису потребни. Према томе, у позитивном смислу би и ова књига била сувишна. Али то није у негативном смислу. Треба још једном разоткрити Хрвате, разобличити их и показати неоправданим и смешним њихов једини преостали аргуменат у аспирацији на те покрајине, тзв. историјскоправни. Видеће се из књиге колико je тај њихов аргуменат неодржљив јер je и несавремен и л аж ан и отрцан, Треба им одузети и ту послдењу котву у траж ењ у БиХ. Уколико то на њ их не буде имало утицаја, имаће га на друге народе који би евентуално (a за то има све мање изгледа) понекад дали важ ност том «аргументу». Читаоци ће видети из саме књ иге несувишност ових излагањ а и, они Срби који буду хтели, изаћи се снабдевени са много виш е аргумената у одбрани тих древних српских покрајина на које су се тако окомили диндушмани Српства. Неће бити свакако сувишни ни аргументи из даљ е предвићених књига. У следећој би требало доказати да све што je културно у БиХ, то je било српско, и, затим, да су Босанци и Херцеговци били челнкци српске културе уопште. У даљој књ изи би се навеле патњ е Српства од њ ихових сустановника и суседа кроз векове, специјално у II светском рату, затим српски устанци који дају засебан титулус српских претензија на ове области, и томе слично. He би бкле ни те књиге сувишне, него би само допуниле целу конструкцију, целу зграду доказа и аргумената за српство Босне. М атеријал je већим делом прикупљ ен и ако га ja не обрадим он je изгубљен за сва времена. Џабе je прикупљ ен и сређиван. Нико од њега нипгга неће имати. Ta би књи|га била велика (за разлику од VI) и без штедре, обилате помоћи неког мецене она се никад неће појавити. Да то неће бити неки Босанац, у то сам уверен. Они су и досад показалк веома мало интересовањ е за одбрану српског карактера Босне, мало више него нпр. Данци или Енглези. Али има Срба и ван Босне којима je стало да се Српство Босне одржи. Ако се нађе мецена, књ ига ће изићи 6

(и ако Бог да здравља); иначе ће пропасАг, са многим другим скупљеним материјалом. Мени je савест чиста: учинио сам што сам могао, као да je у питању моја н ајуж а и најрођенија домаја. Резервисаност према овим књигама зап аж а се и код других лица и, она се може објаснити само тиме, што ствар не сматрају актуелном и документе сувишним. To je истина да она није актуелна, али сваки час може постати актуелна. Тада се на брзину не би дало ниш та импровизирати и: публиковати. To није поеао дана и месеца, већ година и деценија. A превести je лако публиковани материјал ако само има napa. С друге стране овакви ар-гументи могу да им ају у одсудном моменту пресудан значај. He може се све увек поверити мачу. К акво je чудно мишљење владало у самој Србији о одбрани српских права на БиХ , о купљ ењ у документације итсл. нека послуж и овај став из књ иге једног од најспособнијих и најодговорнијих политичара и држ авника Србије на преокретници овог века дра М илована М иловановића који je у својој чувеној расправи «Срби и Хрвати» одговарао хрватском листу «Обзору» овако (предговор): «Хрвати истичу додуш е у прилог својих претензија на БиХ и историска и етнографска хрватска права на ове две покрајУсне. Али у таква права ни Обзор сам не верује. Он не доказује и не покуш ава ничим доказати основаност својих хрватских права, већ поручује нама Србима да ми документарно докажемо наш а српска права на Босну и Херцеговину. Обзор се ту у неку руку и иш чуђава како Срби просто тврде да су Босна и Херцеговина српске земље, не старајући се никад да то своје тврђењ е и потврде. Отворено и без устезањ а да изјавимо да нама Србима збиља није ни на памет дошло, да мож е још потребно бити доказивати и то, да су Б ијХ српске земље. З а нас Србе то je једна од он ихи онаквих истина које се у оппгге не доказују, које би било смешно доказивати, јер бљеште својом јасношћу. Д оказивати да су БиХ српске! Па заш то онда не траж ити доказа и да смо ми Ш умадинци Срби, да су Баварци или Виртенберж ани Немци, да су П ариж ани или Орлеанци Ф ран ц узи ...» Слично je тврдио професор Јован Ц вијић приликом Анексије БиХ, десетак година доцније. 7

Наш и непријатељ и тако не мисле и већ су успели да у све енциклопедије света српску тезу сузбију. Да сам ja тако мислио, уштедео бих преко 10.000 сати рада и неколико хиљ ада долара трошка. J a сматрам да бик тиме учинио грех и злочин према своме народу.

II. Овде су у ствари сакупљ ене три моје студије, које су могле да и зађу и обашка, као три засебне расправе. У том циљ у сам и купио за њ их материјал. П рва je о хрватској мегаломанији специјално територијалној мегалома^ији, јер су други аспекти њихове мегаломаније објављени у књ изи «Обмане и и зв р та њ а ...» (литература под 1М), a и о територијалној мегаломанији било je речи у књ изи под тим назиЈвом (‘). А ли сам за друго издањ е те расправице сакупио био и нов материјал. П рва књ ига «Мегаломаније» имала je и састојке ван круга просторних претензија. Ти делови нису пренети, a осталк јесу само донекле, тако да та прва књ иж ица, одавно изчезла из промета, не губи свој значај, a савремени читаоци добивају понова, сад знатно увећано, објаш њ ењ е о хрватским територијалним апетитима. Повећано и заокружено, јер je даљ и м атеријал прикупљ ан пуних 15 година. Из финансијских обзира морали смо понешто изоставити и од старог и од новог материјала, али не битно. Други je м атеријал прикупљен за расправу о хрватском «државном праву» уошите и он није нигде публикован, чак нk у фрагментима. Он je имао да буде ш тампан уз књ игу о хрватској тисућлетној државности. Срећом je та књига, захваљ ујући Америчком институту за балканска питања, изаш ла (13) тако да je отворен пут за ову студију, која би сама била доста мала. Трећа je студија у најтеш њој вези са ове две: о «повјеснил правима» на Босну u Х ерцеговину (отсад скраћено БиХ). Д рж авно и повјесно право, то je код њ их скоро исто, a овде примењено на конкретне ситуације далеко боље се схвата. Тако су те три студије органски повезане и «интегриране» да сачињ авају заиста једну логичну целкну. Сваки њен део биће много боље разумљ ив у вези другога; чак су ти проблеми тако 8

испреплетани да je једва могуће наћи писца који оделито третира само један од њих. И још једно питање смо мислили, можда, засебном расправом осветлити, питање територијалног опсега Б иХ , које je било сасвим променљиво. Оквир ове кн>иге дао je могућност да се и оно у њ увуче и расправи нешто краће са њему веома блиским тезама, тако да не би било погрешно рећи да ова књ ига расправљ а четири теме, које би се могле третирати и у четири засебне књиге. М етодолошки ова књ ига садрж и још једну новину, непрактиковану досад од нас, непознату од других писаца. Први део од укупно три главна дела књиге носи наслов: Раш чиш ћавањ е појмова. Он садрж и објаш њења свцх института, свих термина, свих ф р аза итсл. који се н алазе у књ изи, махом употребљених од других лица, првенствено Х рвата, као нпр. «државно право Х рвата», «повјесна права», «легитимизам» итсл. J a сам имао у виду да ће књ игу читати већим делом нестручњаци и да he се код читањ а спотидати ако се не објасне термини којима се оперише. A ни самим стручњадима, тј. историчарима и правнидима, то неће бити на одмет. Јер правници не познају увек добро историјску номенклатуру, a историчари скоро никако правну. T aj део m u ­ re итзноси пуну њену трећину и кош та грдно много. Али у њему има и мериторних делова који се износе као примери, тако да овај део кема искључиво дидактички значај. Мени утолико олакш ава посао што би иначе код оваке употребе ових терм кра морао о њима нешто рећи. К њ ига њима постаје, истина, већа, али не гора. Остали распоред књиге биће видљив из С адрж аја на њеном крају. К омпозиција (архитектура) дела треба да je таква, да се оно лако чр^га: да се одељци некако сливају и логично претачу. С друге стране да консуменат (читалац) без теш коћа зн а где he нешто наћи .Ово je нарочито важ но тамо где нема регистра. A то се постиже са многостраним мењањем полож аја појединих пасуса: час се сместе у један одељак, na онда се утврди да боље, евентуално, пристоје негде друго. Затим се отвори један нови одетак и види се да би ту били најбоље смештени, Итд. К ад би човек имао дактилораф а д а све то увек доведе у ред, не би било страшно. Али сам писад не мож е стално да преписује, јер иначе 9

би био ометан да ствара. И онда сече, лепи, долепљује, прелепљ ује итсл. Л итература je већ добиЈпа свој «редни» број и овај не може увек, не може најчеш ће да се мења. Остану технички недостатци, али логичан ред излагањ а то надомешта. Он треба да je важнији. Још већи су проблеми кад се, у току рада, наиђе на неки нови податак. Треба му створити место, a празног простора нема. Он се онда смешта и сабија на paHtoge заузета места, али ипак налази свој природни домицил. Опет се даје «редни» број томе податку, томе новопронађеном цитату ван реда, али je главно да je цитат веран. Уколико сам у прве две књ иге (Верски и Етнички односи БиХ) покуш ао да хладно разм атрам и! расправљ ам проблем (мада нисам сасвим успео), овде ми je то било немогуће. Често сам падао у ватру и оштрим речима жигосао хрватске безобразне претензиje. Д рукчије нисам могао. To je случај кад «родољуб потисне научника», што ми je нарочито замерао г. Радоје Л. К неж евић (ал и само мени, који сам то признао, a не стогини и хиљ ади српских научника који то нису истакли!). Међутим, понављам, због тога није ни измишљен ни монтиран ниједан докуменат. Ова књ ига се може прештампатИ; после моје смрти, може се превести на стране језике изостављ ајући моје личне примедбе na да се задовоље они који ж еле да се на хрватске грдње, безобразлуке и л аж и одговара достојанствено и отмено. To многи могу, али ja не могу. To не значи да се понизим на нАцхов ниво, најмањ е да нешто измиш љам и фалсифицирам, али не могу и нећу да им одговарам да Срем није хрватски, или Бока, или Санџак. Јер je то сувишна ствар, a поред тога без икаквог еф екта на Хрвате. J a сам то више пута писао, они не одговарају a још мање опонирају, већ просто понављ ају стално исте недоказане и неконтролисане лаж и. J a се успал'им, сиђем са академског пиједестала и њиховом методом покаж ем колико су дрски, безобразни, клеветници. Д рукчије се не може; ja бар друкчије не могу. A ko неко каж е да су други писци могли, опет не говори пуну истину. Јер раније није било ни у хрватском тиску ових дрских напада на Српство нити клањ а стотина хиљ ада невиних Срба. Старчевићу п ак и комп. одговарали су Срби равном мером. 10

III. И ова je књ ига испала велика, и превелика; као и остале, далеко већа него се претходно предвиђало. З а време рада накупи се увек доста новог материјала 'и, мада свака страна кош та пет долара, мени je теш ко и претеш ко да ма ш та изоставим, ма који аргуменат, који није увек одлучан и првокласан, али свакако појачава српску позицију макар и незнатно. Ништа што српској ствари може, ма и најмањ е да користи, макар кад и макар где, нисам се сматрао овлашћеним да одбацим. Тако je књига испала далеко већа него je била замишљена, али, верујем, тиме и далеко боља и кориснија. Што сам уопште био у стањ у да ову књигу дам у штампу, то могу да захвалим лепој помоћи коју сам добио од једног Херцеговца, који већ пола века ж иви у САД, углавном у граду Винемука, д рж ава Невада, где има хотел Хумболт. To je уваж ена старина Гашо К неж евић, који ми je послао 16. м аја 1966. године 500 долара и то невезано. У претходном писму од 3. марта исте године он ми пиш е из К алиф орније: «У јуну ћу тац послати 500 долара као помоћ твоме послу a не нипгга специфично, тако да то употребиш ђе ти je најзгодније и најпотребније». Тиме je тај велики српски родољуб и мецена Гашо Кнежевић. својим заиста кнеж евским даром, омогућио издавањ е ове књиге, сносећи сам, без икаквих услова и компензација, трош ак за стотину пуних страна. J a сам сматрао д а ћ у најбоље одговорити његовим интенцијама ако то употребим на књ игу о његовој Херцеговини и у једном доднијем писму сам, преко брата му MWioina, питао да ли дозвољ ава да књ игу посветимо једном од највећих српских песника, његовом уж ем зем љ аку Алекси Ш антићу који je рођен пре равно сто година, што je драги господин Гашо радо прихватио. Ова књ ига штампана je свега у 500 примерака, стајаће ипак преко 1.500 долара (да се штампа 1.000 примерака, не би стајала ни пуне 2.000 д олара!)... Нисам могао наћи издавача да он преузм е остатак трош кова и бригу око растурањ а књиге (ja дајем свакоме рукопис џабе ко се тога прими, рукопис сваке књиге). Тако морам сам да сносим већи терет трошкова. To могу тек 11

кад се један део књ иге прода. Ш тампарија чека мало али не ду~ го in не за већи део суме. Зато су ми добро дош ле и мале помоћи разних лица која ме даривају. Б ез њихове помоћи опет ова књ ига не би угледала света. М ада та лица не ж еле да им се јавно захваљ ујем, ja то морам учинити. Прво због власти земље у Ko­ joj живим. Оне he се питати, a и r&flrajy се, откуда мени nape да то објављујем кад живим од социјалне помоћи. Затим, да та лица виде заш то су давала nape, да оне нису проћердане, a исто тако да умем бити захвалан. После тога да српска читалачка публика, na и| доцнија, види каквом муком н астаје једна књ ига у слободном свету. Јер многи мисле да писац има од њ е користи. Н апослетку д а би мож да и неко други, који je у стању и коме Српство л еж и на срцу, допринео издавањ у следећих књига, јер сваких пет долара омогућују ш тампање једне стране. J a сам се захвалцо у предговору књ иге «Комунистичко таксирањ е југословенског народа» лицима која су ми послала дар до 1967. (укљ учујући и Бож ић 1967/68). Би ло je тога и у току 1968. године (ако сам добро дамуме бележио). У последње време добио сам од Петронија Тошића из Милвоки, Вис. 50 долара, од Саве Газдића, А устрал^ја, 25 долара, Миле Вујновића, Балтимор, САД око 20 долара, М ихаила Рокића, Харбор Сити, К алиф орнија 50 долара, С. К овача из М илвоки 10 долара. Неколико српских родољуба из А устралије je 1968. заж елело да ме новчано помогне и питали су ме да ли ja то одобравам. J a сам одговорио да примам само под условом да употребим за нек у корисну српску књигу. У том циљу су послали Ж и к а Тимотијевић 30 аустралијска долара, ДраЛг Зотовић 10 аус. долара, А лександар М итровић 20 и друти. У з послати новац за књ иге «Срби у очима странаца» добио сам од многих лица no долар, два или више на дар. Веће суме су дала следећа лица: г. Сава Радивојевић из Ч икага (ранији трговац у Панчеву) 20 ам. долара (у поменутој књ изи «Срби у очима странаца» je пггампарском грешком испало да je он био дао пре тога 2 долара, a дао je 25, што овим радо исправљам); Ђ орђе Ђ елић из К ливеланда, Охајо 15 долара, ппук. Војислав Пантелић из Вашингтона 10 долара, М илош Самарџић из Торонта, К анада 10 долара, Дамјан Алајица, Хамилтон, К анада 11 долара, Душан К неж евић из Ф ранцуске 10 долара итд. 12

П ри наруџбини других књига, добио сам такође од неких лица виш е долара него књ иге кош тају. Тако од г. Самут^ла Ђ иласа из Ч икага 14 долара за «моје књижевство». К ад сам се обратио свом старом пријатељ у Стеви Максимовићу ,брату незаборавног комесара за српске избеглице у последњем рату Томе Максимовића, у Сао Паоло, Б разилија, да ми нађе претплатнике з а ову књ игу («Историјска права н а БиХ), or je наш ао неколико веома дареж љ ивих приложника. Тако су дали већ унапред, траж ећи само no једну књигу, ова господа (сва из Сао Пауло): Владислав Вукојичић 100 долара, Страхиња Томић 30, К атарина Власенко (рођена Радивојеви^ из Вуковара) 30 долара, Славко К онтић 25 долара, др A. X. Антић 25 долара, Б ранислав Иванчевић 25 долара, Будимир Томић 20 долара, што je омогућило ш тампање 40 страна, једно огромно олакш ањ е за мене! Нико од ових лица нЦје послао новац за ш тампање неке књ иге већ мени као признањ е и дар за личне потребе. J a ипак знам да су то урадили због мога пожртвовањ а за охшггу ствар, иначе не би ни знали за мене, n a ja тај новац нисам употребио за своје личне потребе већ опет за ошпту ствар. J a сам се повукао у један старачки дом, где су ми потребе Минималне, да бих све своје време и сва средства употребио за опште добро. Сведок ми je Бог, a сведоци су ми и сви Срби који ж иве у Ш вајцарској. Мени je стало до тога да изразим јавно своју захвалност свим тим врлим Србима. Исто тако морам д а се захвалим лицима која су уз велике личне ж ртве и самопрегоре, уз понижења разне врсте, помогла растурање мојих књига. To су иста лица која су означена у предговору моје скорашње књиге «Комунистичко таксирањ е југословенских народа». Ако буде места на к р ају књиге (јер се морају платити ш тампарији пуни табаци одн. полутабаци), ja ћу их још једном поименце означити. Захваљ ујем такође усрдно свакоме Србину који и само једну од ових књ ига набави, још више ако je прочита, a највиш е ако je пошаље у земљу. Н ажалост, немам много доказа д а je то досад чињено. A ове књ иге се могу слати у земљу. Х рватске књ иге о Босни, ш овинистичке и ненаучне књиге ф р а Доминика Мандића, иду слободно у земљу, n a се ч ак хвале у Гласу исељеника БиХ. Тим ман»е се могу забранити ова науч13

на дела. J a имам још неколико примерака свих ранијих својих дела о БиХ, n a ако неко ж ели, ja ћу их лично слати н а адресе које пошаље (препоручено). Могу слати комплете од свих ових пет књ ига или поједина дела. З а цене могу ми се интересенти обратити директно. Нарочито и х треба слати парохијама и епископијама које досад ниш та од тога добиле нису. Да ja лично и то узмем на свој терет, мислим д а би било премного. Захвал>ујем и своме колеги професору В лајку Влаховићу за љ убазну помоћ око коректура и експедиције дела, што je он чинио више пута досад. Ha И вањдан 1968. Баден (код Цириха)

14

JI. М. Kocruh

ПРВИ

ДБО

РАШЧИШЋАВАЊБ ПОЈМОВА

I. ТЕРМИНОЛОШ КА О БЈА Ш Њ ЕЊ А И Њ ИХОВА ПРВА АПЛИКАЦИЈА З а разл и ку од свих досадаш њих књига, у којима je такође било несвакидаш њих термина, ми први пут дајемо терминолошка објаш њења као засебан, управо као уводни капител књиге. И у друтим књ игама смо врло често објаш њавали поједине употребљене термине које просечан читалац нормално не познаје или појмове за које се претпоставља да их не зна. Али je то махом било успут, при првој употреби тог термина, обично страног порекла (најчешће античког: грчког или латинског) и било je, сходно томе, кратко. Овде чиинимо изузетак: посвећујемо још у почетку књ иге читаво поглављ е објашњењу у њој употребљених термина, израза које многи читаоци не познају или, пгго je још горе, рђаво познају. Један део тих термина налази се чак у наслову одељка или п ак самих делова књиге. Други се н алазе само наговештени, трећи чак нису изрично ни употребљени, али се морају објаснити као аналогија или противнаст употребљеним терминима, као њ ихов контрерни појам. Треба објаснити све појмове и све термине којима се Хрвати служе да би своје мегаломанске прохтеве образложили, све институте који долазе у питање за територијалну експанзију или уопште за измене у власниш тву области. Термине данаш њ е и термине прошле. Само ћ е тако читаоци бити у стању да разумеју све цитате хрватских мегаломанских писаца, или he уочити на којим принципима и којим институтима почивају ти прохтеви, како се теоријски и научно дефинишу. Зато смо овај одељак хтели да интитулишемо «Хрватске аквизиционе формуле»; он би боље одговарао садрж ају како je првобитно био предвиђен. Али смо после увидели да садрж ај треба проширити. Пошто су објашњени сви «наслови» које Х рвати no потреби извлаче, наш ли смо за потребно да споменемо и укратко објасниМо и друге титулесе од којих Х рвати зази ру (као што je плебис15

цит, арбитраж а итсл.). Н е д а б и с е , теорија употпунила, већ да се у к а ж у и друге могућности које друга страна мож е да предложи. Је р нико ж и ви неће веровати, ни Срби ни странци, д а су маказе у хрватским рукама, и да само од њ их зависи коју he теорему д а поставе и које земље да добију. Тако ова књ иж ица има и неки дидактичко-политички значај. Она je научна расправа намењена у првом реду школованим људима, a у српској емиграцији ови су ретка мањина. Зато треба омогућити и мањ е школованим праћењ е излагањ а у књизи, не спуш тајући je на ниво популарности. Из тог реда идеја настао je овај први део књиге, досад непозиат нашој политичконаучној литератури. Пошто je писад професор држ авних наука и доктор политичких наука, то оваква објаш њења спадају некако у његово ре • довно пословање и не прелазе круг његове компетенције. Он их чини екс професо и можда су срећне околности омогућиле да се то једном учини. П ри самим објашњењима мора се понекад и нелгго мериторно рећи. Њ и х треба поткрепити примерима a ове je најлогичније узети из саме материје која се излаж е. Ту ће бити само општи ставови, док ће детаљ и доћи у одговарајуће рубрике. П ри томе he се настојати да не буде понављ ања или да га буде што мање. Зато у наслову овде стоји да се ради о њиховој «првој апликацији» што значи о првој примени у овој књизи. К од неких термина неће виш е уопште бити речи у мериторном делу; њихово објаш њење биће овде исцрпљено (нпр. натавизам итсл.), јер један или два примера бацају довољно светла на саму појаву и н а њихово кориш ћењ е од стране Хрвата. Видеhe се да они сваки појам употребљен од неке друге нације покуш авају применити н а себе ако само могу д а га у ком било виду користе. Ниш та им не смета ако тиме дођу у контрадикцију са неким раније употребљеним термином, a још мањ е ако д ају повода и противнику д а те појмове користи. Они сматрају да се не могу другим народима признати принципи које виндицирају за себе: они су одабрана нација, наднација, којој се никаква друга нација ни приближити не може. J a сам казао већ једном да je то морбус етникус (етничка болест) канда неизлечива. Примери целе ове књ иге то he најбоље доказати. 16

II. МЕГАЛОМАНИЈА

I. Мегаломанија je првенствено медидински израз, психопатолохпки. О значује поремећено душевно стање једног појединца који уображ ава да je нешто друго него што je, да je нешто много веће, нпр. краљ , цар, светац, Бог итсл. Он машта, сања да je нешто што није и игго не мож е бити. Он уображава, он лудује, махнита. Јесте, тако баш првобитно ова реч гласи. Мегаломанија je саставл»ена реч, комлозитум, од придева мегалос, тј. велик и именице манија, лгто значи маштање, лудовање, махнитање, бес. Б аш то значи ова реч. Зато се у савременим језицима та реч преводи као «лудило велнчине». Употребљава се понекад и један ф ранцуско-грчки композитум, na се каж е грандоманија. Озн ачује потпуно исто. Али je мегаломанија првобитнија реч и — прикладнија. Са индивидуалног сектора та je реч пренета и на колективни, n a се говори о мегаломанским групама, у првом реду народима. И као такви се no правилу не означују они који су велики већ no себи, na ж еле да буду још већи (може то и за њ их да се каж е, али се ретко тако обележавају) већ се тако означују мали народићи, незнатни, неважни, често недостојни, који хоће да се сматр ају као велики, тако се понаш ају (као «мали Јова» у познатој Змајевој песми) и који пошто-пото ж еле да такви постану. Неки настоје да то постану на «легалан» начин, признањем компетентних фактора, други бројем и борбом итд. A неки силом, ч ак и злочинима. Н ајизразитији претставници те већ не само патолош ке већ криминалне мегаломаније јесу Хрвати! Они су далеко превазиш ли и саме Маџаре, некад спомињане као ш колски пример националних мегаломана. Видеће се како су они за себе захтевали сзе словенске кр ајеве, после скоро све српске итд. При томе се позивају час на «историјска права» која тумаче no ћеф у, час на «етничка права» Ko­ ja такође ф алсиф икују. Овој појави посветићемо посебан одељак, тако да није потребно овде шшгга виш е рећи. II. Примери, као што je речено, даће се доцније, јер je цео један капител ове књиге посвећен хрватској мегаломанији. Овде само, 17

екземпли кауза, да би се појам боље разумео, неколико ф рапантних илустрација. Један од поноса хрватске историјске науке, проф. Вјекослав К лаић, писао je крајем прошлог века једну расправу ('), no којој би изгледало да je «име Хрват» у прошлости било далеко сјајније и зам аш није од имена Ф рандуз, Енглез, Немац. У тој расправи н алазе се ова поглављ а (ови поднаслови): 1. Хрват у словеначким земл>ама. — 2. Х рват у земљама србским. — 3. Х рват у земљама руским. — 4. Х рват у земљама чешким. — 5. Х рват у земљама полабских Словена. Е, na дотле, a куда ћеш више! Свуда, ама баш свуда доминирало je име Хрват. И то je писао доцнији професор Универзитета! Kao даљи еклатантан пример хрватске мегаломаније нека послуж и овај пасус из писма Исидора Кршњавог, одјелног претстојника за богоштовље и наставу, професору Ватрославу Јагиhy у Бечу, писма од 14. јан уара 1908: «Наш старчевићански програм рачуна с тим, да he монаркија напокон увидети где joj je спас, na he нас Хрвате учинити исходиштем своје културне и политичке офанзиве, као што смо кроз стољећа били тврђом монаркије за дефанзиву» (Јагић, 2, II, 259). A Јагић пише канонику Рачком 7. септембра 1876: «Докле наш а омладина тера специфично хрватство, буди Вам примјером и то, да je један ч лан њ езин истом написао, да je хрватски краљ позван ставити крст на цркву Св. Софије у Цариграду» (иста књига, I, 324). После два Хрвата, из чијих навода проистичу екстремни ставови хрватске мегаломаније, навешћемо два Италијанца, од који х je први несумњиво хрватског подријетла, као прву критику хрватских мегаломанских прохтева. Л ука Подује пиш е почетком овог века, мада доста додније прештампано (3) како Хрвати не траж е за себе «само Далмацију, већ и толико других земаља, крњ ећи на тај начин права не само италијанска, већ и српска и црногорска». И талијански публицист Ф ранко Матеи, у своје време веома признат, дао je непосредно пред Први светски рат једну студију под насловом «Маџарска и Маџари», у којој je са симпатијама говорио и о М аџарима и о Хрватима. П а ипак, на страни 79 и следећој, није могао одолети a да не к а ж е нешто о њиховим заједничким јунацима, специјално М иклошу Зрињ ију, кога Х рвати реклам ирају за себе. После каж е Ф ранко М атеи (4): 18

«Хрватска лакомост не зад рж ава се само на ж ељ и да присвоји туђе хероје, који би били сувише идеална храна да je задовоље; она (та лакомост) има и практичније намере, она има у виду чврш ће ствари; после јунака хоће и земље, и сања о једној Хрватској великој и моћној, која би се простирала тамо доле уздуж Источног Јад ран а до граница могућега, са нејасном жељом да и њ их пређе, било кад, и да се благо пребаци на другу обал у ...» Заврш ићемо са једним Србином највиш ег ранга, a родом из «хрватске» Херцеговине (као што сам и ja из «хрватске» Боке). To je велики песник Јован Дучић. Он, велики српски песник Јован Дучић из Херцеговине писао je за време последњег рата (недуго пред своју смрт) у Америци (5, стр. 21): «Хрвати им ају навику да присвајају оно што je туђе, у једној клептоманији која се нигде друго није видела». Овај цитат из Дучића био je тим потребнији, што садрж и један нов термин, који се мора такође објаснити. To je термин клептоманије. И ово je грчка реч, сличан композитум као и мегаломанија. М анија остаje и тамо и овде; само претходна реч у саставу има друго значење. Она долази од глагола клептеин, што значи красти, отимати, присвајати себи туђе. И то je једна болесна, патолош ка појава првобитно примењена н а појединце. Клептоманија се чак узима као олакш авајућа околност на кривичним судовима, јер лице у питањ у не може одолети нагону да присваја туђе, да краде. Тако je, тим термином, ову хрватску, специфично и екстремно хрватску појаву, окарактерисао Јован Дучић. М анија je то и у једном и у другом случају, болесно духовно устројство код кога се не преза ни од чега, n a ни од злочина, само да би се постигнуо неприродни и често неморални циљ. He мора свака мегаломанија да буде и клептоманија; у хрватском ^лучају, у хрватској верзији, оба ова и зраза одговарају стварности. Хрвати су мегаломани no циљу, клептомани no средствима којима том циљ у греду. Детаљни примери у књ изи то ће потврдити. III. ИСТОРИЈСКА ПРАВА To je термин који се највиш е цитира и третира у овој књизи; чалази се чак у наслову саме књиге. Њ ем у ће бити посвећено 19

централно и главно место у књизи, специјално његовој апликацији на БиХ. Овде само неколико претходних објаш њења да би га разумели читаоци пре него се о њему максуз говори, д а би га разум ели чим се појави са најнуж нијим примерима. Х рвати не к а ж у историјска права, чак ни «хисторијска» како би то одговарало њиховом начину израж авањ а, већ скоро стално, no правилу, «повјесна права». To je истоветно и ми ћемо рађе опериеати са међународним термкном који су Срби усвојили и иначе, a Х рвати га такође знају. Он се налази у наслову кн»иге и мора се «као такав» објаснити. Објаш њ ења су углавном лично моја, једним делом изнета p a­ rai je у књ изи М егаломанија (d). Покушао сам на сто места да нађем неко теоријско разјаш њ ењ е тога појма али ми није успело. Ч ак у лексиконима, и општим и стручним, нигде речи о томе. Морао сам сам да конструишем, ослањ ајући се на ошпта места иеторијске и правне науке и на узгредна извођења појединаца. To je појам састављен од две речи, од два израза, од два подпојма. Оба треба и посебно и у заједници објаснити. Тада ће се јасно уочити колико je сам термин «историјских права» конфузан, небулозан, контрадикторан. To je у најбољем случају политичко гесло, слоган, крилатица, средство да се масе задобију и распале. Научно, то je термин који не може да се одржи. Он je сав неодређен и неопредељив (Немци би рекли ундефинирбар). Ево и доказа.

I. Прво сам придев «историјски». К ад једна ревендикација може д а се сматра историјски поткрепљеном? (Реч ревиндикација, K o ­ ja je данас помало застарела, значи траж ити враћањ е нечега што je изгубљено на било који начин a опет тобоже нама припада. Глагол виндикаре значи на латинском: присвајати нешто себи, траж ити као своје, себи приписивати. П рефикс ре значи: опет, понова. Другим речима: траж ити оно што je било своје и пре. К ада, из самог термина не произилази). Трансформацијом ревиндикације у «историјска права» временски моменат добија нарочити значај и не може се више мимоилазити. К ад je једна «ствар», у даном случају територија, била наша? He мож е бити свеједно да ли je била пре 100 година, или пре 500 20

или пре 1000. — Колико година je била у нашој власти? Није свеједно да ли je била пролазно десетак година или je била вековима. — Ha који начин je стечена a на који опет изгубљена? Р азл и ка je то, да ли je изгубљена у борби или отета преваром. Да ли je пре тога била задобијена ратом и победом или као неки мираз пала владаоцу у део. Итсл. — Р азли ка je не само колико je трајал а власт једне држ аве, једног народа, над том територијом, већ и каква je била та владавина: да ли je била хумана, да ли je унапређивала културу, да ли je подизала привреДУ итд. Ha ниједно од тих питањ а не одговарају они који једнострано постављају ревиндикације на основу «историјских права». Један од најпризнатијих и најчитанијих теоретичара социјализма и марксизма К арл К аутцки писао je за време првог светског рата (3уди који су одрасли на њој морају да се конфисцирају као незастарива немачка имовина. A k o се већ стара карта мора да преради према историјским правима, онда не смемо никако заборавити да je курф ирст (изборни кнез) Бранденбурга у својим поседима био вазал пољске републике’. Тада се то односило на немачке претензије. Али то важ и, разуме се, за свако историјско право, когод га поставио. М аркс je волео «да се наш али са том претензијом и он je у .К апиталу’ (стр. 527 народног издања) цитирао грофа Лихновског ш та je казао у Немачкој народној скупш тини 1848. кад je била на реду дебата о Пољској: ,Историјско право нема датума. He постоји за историјско право какав датум, који би према неком (другом) ранијем датуму могао да виндицира веће право’». Један од најваж нијих првака Социјал-демократске странке Немачке Едуард Бернпггајн (коме je у писмима Енгелс тепао 21

«Едо») објавио je средином Првог светског рата књигу о Питању Европе с гледишта социјалне демократије (347) и ту III отсек 9 одељ ка посветио «Српско-бугарским споровима». У њој признаје да je М акедонија no језику једнако српска колико и бугарска. К аж е да je Бугари траж е што je на врхунцу власти бугарског царства у X III веку била бугарска, a Срби да je у царству Српског царства у XIV веку била српска. Сад надодаје: «Никаква правна аспирација није сумњивије природе него она која почива на тзв. историјском праву. Јер, пошто не постоји никакво мерило о томе, докле се далеко у историју сме ићи да би се утврдило ово право, то je позивање на историјске претензије одувек било извор свађа, које није дозвољавало да људи постигну мир». Н ека ми je дозвољено навести једног сведока из најновијег времена, из исте године у којој ово дело пишем. Претседник новообразоване мале аф ричке држ аве М ауританије М актар Дадах осврнуо се, ггриликом своје посете А лжиру, на претензије Mapo • ка на М ауританију. Он je том приликом казао («крајем марта 1967»), како je објављено у штампи (7), да Мароко није никад поседовао М ауританију, али она јесте Мароко: «Али М ауританци не истичу никакав п р о х тев ... Уоппгге je сваки прохтев који се ослањ а на историју апсурдност. Јер би се тиме читава светска карта ставила у питање: И талијани би могли да траж е за себе цело римско царство, Арапи царства Осмајада или Абасида, Ф ранцузи Наполеонов Ампир итд. Према томе, прохтеви М ароканаца су нелогични». Интересантна су ова излагањ а и због тога што М аурићани тврде да су они владали Мароком и не Мароко њима. J a не знам те околности, али j e из овога јасно, да се «историјски» аргументи, позивањ е на историју, врло често могу претворити у бумеранг. Тако Х рвати са својом конструкцијом «хрватско-угарских» краљ ева, нарочито од Хабзбурга, моту одједном поставити захтев над Маџарском, да су они њу, a не М аџарска Хрвате окупирали! Историјски моменти, о којима мериторан и дефинитиван суд не мож е да изрази никакав форум, биће увек само камен спотицања међу народима. Ту свак остаје при свом тврђењ у и мисли да само он има право, да je само његово тврђење тачно и оправдано. Ако, принуђен догађајима, противник и пристане на то, o h h e првом згодном приликом тврдити супротно (преко других лица). 22

Далматинац хрватског порекла, Л ука Подује каж е на једном месту (3): «Због једног хрватског упада који je у нашој покрајини изврш ен у једној удаљеној епоси, успело се, помоћу промућурних и перфидних мистификациј a, да се створи једно тобожње историјско хрватско право на Далмацију». Он говори даљ е о њему, и то у једном писму од м аја 1893, као «апсурдности и ф алсификату». Велики италијански писац Никола Томазео, кога Х рвати такође ревиндицирају за себе јер je Ш ибеничанин, писао je upe више од сто година, баш поводом ж ељ е Х рвата да анектирају Далмацију (345, стр. 94), a под насловом одељка «Хрватска и Угарска» ово о историјским правима: «Историјска оруж ја су готово увек са две оштрице: опасно je с њима руковати. И рђава je то веш тина узети од историје оно што годи сопственој ствари, јер се на тај начин готово принуђују противниди да узим ају оруж је из истог арсенала. Добро je рекао ту скоро један посланик Бечког парламента из Моравске да ваљ а умети у историји читати не само једну страницу. Сад, ш та каж е укратко историја Хрвата? Неслагањ а међусобна, предају се Угарској; запостављ ањ е (узнемиравање) Далмације, ryбе je; у поверењу или незнањ у према Угарској дозвољ авају да се њихова права крње; потамњ ују (губе) круну Звонимира, боје крвљ у ону (круну) Св. Стефана; онда нам обећавају слогу и слободу, мир и славу!» У одељку о историјским правима Угарске, Никола Томазео, каж е да су у Д алмацији јачи него хрватски (345, стр. 81), да онда каж е: «У одбрани старинских титулуса могу лако народи имати задовољство да се сукобљ авају са немогућношћу, да, стварајући нове титулусе права и обавеза, изпусте из вида да ли je могуће задрж ати оне и ове задобити». Јер, разум е се, разн и титулуси долазе неминовно у сукоб један с другим. У одељку књ иге «Пример Ријеке» каж е Томазео (Ms, стр. 88) како се човек несумњиво мора обазирати на прошлост. «Али какву прошлост нама п оказује Хрватска? П оказује цесију (уступање земље) краљ у Коломану, no којој je Угарској дао слободу да нас п р о д а... П оказује лупеш тва ж упана. П оказује п акт са краљем Фердинандом, у који пакт Д алмација није била убачен а ...» To су каж е «историјски титулуси не блиске прошлости». 23

Онда прелази на «блиску прошлост» која се односи углавном на Ф ијуму (Ријеку), na je нећемо репродуковати. H a страни 111 (345) Томазео говори о разлици између Славонаца и Далматинаца, која je непребродива, a Х рвати хоће да их поставе под исто «повјесно право» na продуж ује: «Тројно краљевство je начин излагањ а како не мож е да постане историјско право него спрдњом, али je спрдња погоршана пародијом троједнице. И ко ће хтети, увек кад их треба споменути, да понавља краљевине Далмација, Х рватска и Славонија? Треба то упростити, и као што угарска круна, не само no пракси већ и no указу штампаном латински, обухваташ е и круну хрватску, тако и нова краљ евина (пошто Славонија не мож е да себи присвоји ту част, a Д алмација je одбија) заврш иће да се просто назива хрватском. Име би постало символ ствари». Он je пророчки то све предвидео. Све ће напослетку снагом упрош ћавањ а постати «Хрватска». К ад je већ Томазео набацио и питањ е Славоније (у расправи о Далмацији), да успут поменемо и једног маџарског реномираног писца о овом питању. М аџарски истакнути политичар Салај Ласло објавио je пре нешто више од сто година једну расправу о Угарско-хрватском питањ у (353), у којој највиш е говори о историјским правима Х рвата на Славонију. Он негира у потпуности свако историјско право Х рвата на ж упаније сремску, вировитичку и пожеш ку. Наводи читав низ доказа да су те ж упаније увек биле непосредно маџарске, и да само У гарска има над њима историјска права, док су етнички те ж упаније б иле српске и пре и после турске најезде, што смо навели у књ изи Спорни предели Срба и Хрвата, стр. 471/2. О историјским правима нисмо тамо говорили, a Салај их сувише детаљно расправљ а, пгго би се смело пренети само у засебној расправи о Славонији. Салај не може никако да призна Хрватима овде jus postliminii, a то значи право поновног заузимањ а територија, право враћањ а у пређаш њ е стање. Славонија je no Салају, била правно и историјски угарска, етнички несумњиво српска. Хрвати преко свега тога прелазе и анектирају je на основу оба «наслова» (С. 52). 24

II. Други елеменат у овом појму, у овом агитационом геслу, елеменат гграва, просто je апсурдан. Било да се пође од појаве «права» као еманације нечег «правог», тј. праведног и поштеног (bonum et aequum) или од начела позитивних права. Свак може тврдити да су његови прохтеви прави и поштени, али то друге не обавезује. И онда je неминовна колизија права. Б аш у хжтањ у Босне она долази до јасног и зраж аја. И М аџарска и Х рватска полаж у на те покрајине «историјска права». Коме дати предност, коме дати превагу? A k o су то позитивна права, значи да се она морају реалисати. Уопште право претпоставља моћ реалисањ а, иначе није право. Претпоставља опште признањ е његовог постојања или, ако оно недостаје, реализадију и мимо нечијег противљења. A k o t o не постоји, нема ни права. Има прохтева, ж ељ а, претензија, али нема права. Право je овлаш ћењ е на једну ствар (стварно право, а о њему се ради) које лора бити признато. Од кога? Од компетентних органа. Иначе то није право. В елики аустријски социјалистички писац, доцније председник аустријске републике, К ар л Ренер писао je 1906. (335, стр. 44) да М аџари према својим потчињеним нацијама немају никаква «јасна и сигурна права, само правне прохтеве, а такве he се код маџарске бурж оазије увек за све наћи!» Поставља се такође питањ е ко je субјект «историјских права». Видеће се да то могу бити разни фактори. Али, ако су и државе, пгго je апсурдно, морају ли те држ аве бити истог назива и исте супстанције? Може ли република аспирирати на права која су припадала монархији? Итд. «Историјска права» су анахронизам, противан свакој логици и сваком напретку. Зато што je непгго било такво пре више стотина година, мора и сад да буде такво. Историја п оказује развој човечанства, које, са малим узмицањима, иде напред. Историзам ове врсте хоће не да заустави, већ натраг да врати једну историјску епоху. To je реакција у најбуквалнијем смислу речи. Тако иравно стоји ствар. Нимало она није Хрватима наклоњ ена. Али код Х рвата има још једна околност која њихове претензије чини смешним. Њ ихова историја ггочива на веома нестабилним ногама, стручњаци веле да je већином «кривотворена» (да 25

употребимо хрватски израз). У сваком случају je без икакве солидне подлоге. И на тим базама конструисати историјска права заиста су у стању само Хрвати. Н ајвећи бх интелектуалац овога века Јован Дучић je писао за време последњег рата (5, стр. 17): «Бугари су увек против нас ратовали са лаж ним статистикама, a Х рвати ратују лаж ним историјским фактима. Немогуће je зато данас у Загребу икога уверити да м ала држ ава Хрватска, која je износила једва колико један србијански округ, није држ ала у својим оковима Босну, и да пред њом није клечала увек Херцеговина на ногам а...» Н икола Стојановић je почетком овога века размиш љао заш то су «Хрвати онако ватрени браниоци бесмисленог хисторијског права» и дошао je до закљ учка да je разлог тај, што су С рбиш ирили своју етничку територију на њихов рачун и само на тај начин могу ову територију да сачувају! (1М, стр. 49). Сам Првислав Гризогоно каж е у једном свом чланку у листу «Порука» од 16. јуна 1954. дословце: «Чеси, ггосле њ их Х р в ати ... стали су да своје националне програме ослањ ају на хисториско држ авно право. К олики су неодрживост и несагласност та два принципа, објавило се белодано приликом ликвидације Првог светског рата, кад нити један једини од националних политичких ф актора Чеха, a поготово Хрвата, није био ни у искушењу да истакне титулус круне краљ а Венцеслава или круне Звонимира. Национална воћства су инстинктивно осетила да Запад мож е да прими националну идеју као базу за преудеш авањ е европске политичке географ и је.. . , али да принцип хисториских држ авн кх права, са њиховим унутраш њ им противуречним претензијама и клицама бесконачних сукоба, не долази ни у обз и р ...» Историјска права су некад заиста играла своју улогу, као што су играла и наследна права појединих грофовских породицанад «својом» баштином .Али су она данас потпуно антиквирана, опсолетна. Ф ранцуска револудија rnvr je избила сваку подлогу. Она се једнако против њ их борила као против апсолутизма и његових повратних појава. Ha челу историзма супроставила je начело нације. И цео свет се томе покорио сем неколико грандоманских и бедних бивших аустроугарских народића. Покушаћемо утврдити и како су се практично та историјска права манифестовала. Ha основу њ их Пољаци су тлачили У крајинце у Галицији, не признавајући им никаква национална пра26

ва, (тако да je онда разумљ ива била руска реакција у Конгрееној Пољској). Чеси су имали права да на територији «своје краљевине» сузбијају и гоне Немце. Што то нису чинили разумљиво je, јер je централна власт била немачка. Немци су стварно тероризирали Словенце, не признавајући им у алпским пределима никаква национална права, a донекле и Италијане. М аџари су тероризирали и лиш или националних права све нације у оквиру «круне Светог Стефана», нарочито Словаке, Румуне, Украјинце и Србе. К ад je ж аба видела да се коњ поткива и она je то хтела. Х рвати су такође хтели да тероризирају на «својој» територији «неисториске» народе, углавном Србе. To им je веома тешко полазило за руком, нешто због српских тзв. привилегија, a затим због контроле Беча. И наче би Срба давно већ нестало у тим пределима. Разум е се да после Ф ранцуске револуције нико никоме не пристаје да буде роб, нн појединац још мање народ народу. Хрвати би могли у најбољем случају имати над само једним малим делом територије коју својатају, једним минималним делом, онаква «историјска права» као Немци над целом Словенијом. Али се упоређење не може извести до краја. Предео Словеније су заиста Немди д рж али под својом влаш ћу непрекидно скоро један милениј и ниским га нису делили (изузев кратке узурпације привремених завојевача, као пгго je Наполеон). Пределе «Хрватске» напротив нису Х рвати опет за скоро исто толико времена имали у својој власти. Ж а б а и коњ нису исто. Са малим изузетком, у свим пределима централне и источне Европе мењале су се газде, час су подпадали под једну час под ДРУГУ власт. A k o се хоће конструисати неко «историјско» право, онда то би могло да буде право само једног народа или једне групе. «Историјска права» неминовно долазе у конф ликт и нема тог органа који би легитимно решио «конфликт надлежности». Остаје само рат. Историјска права неминовно доводе до рата. З а то су она забачена свуда. О држ авају их, теориски бар, још само М аџари и Хрвати (мада њихова међусобна права највиш е колиДирају). Ta «повјесна права» илуструју више него што друго психопатолошки карактер хрватске мегаломаније. Јер Х рвати поставл»ају своја «права» на све територије где су они случајно владали само пар година, искљ учујући друге који су вековима тим 27

територијама владали. Хрватски, исувише хрватски! Видеће се како то конкретно изгледа. К ад би то заиста била права, те историјске реминисценције и претензије, онда би била подвргнута општим начелима стицања, одрж авањ а и губљења права, начелима која важ е у свим правним областима и свим правним гранама без изузетка. Ми нећемо наводити сва та начела, али ћемо истаћи само два. Прво начело: vigilantibus jura, што значи да права постоје само за оне који их «будно пазе», који их примењују, који их ни no хоју цену не напуиггају. П рава се морају вршити и бранити; запостављена права губе се. Ако народ полаж е неко право на неку територију мора да остане на њој, мора ту д а живи, да се злопати у њој, да je брани. Иначе, ако би некоме било право у сваком случају загарантовано, ко би се излагао опасности да га брани? Non usu губе се права уопште, нарочито право сопствености, и dominium и imperium. С друге стране би се морало признати начело узукапије, начело стицања сопствености дуготрајним држ ањ ем bona fide. К ад земљ а остане без господара, онда онај ко je заузме и обделава стиче на њој и сопственост после 30 година. Тако je било у Римском праву, тако je остало у свим његовим европским рецепцијама. Н ека се за «народну» територију тај број година повећа, нека се определи двоструко или троструко, нека буде 90 година ш то се коси са свим људским разумом, али једног дана мора и та територија да се стиче узукапијом. Срби који су населили Ј1ику, К ордун и Б ан и ју пре више од 300 година, који су населили напуштене земље, који су их населшги не само са пристанком тадаш њ их држ авних власти већ no њиховом позиву, морали би ваљ да да no начелу узукапије стекну пуну домену на тој територији; Срби као народ националну домену. Али Х рвати то «право» признају само себи, никоме друго, најмањ е «Влахима», тј. Србима. Ти предели су били, кад су се Срби на њима неселили, «ничије земље», terrae nullius, аналогно res nullius Римског и од њега прихваћених права (такође и аустријског односно хрватског). A свето je начело тих права да res nullius cedit primo occupanti, што значи «ничија ствар припада ономе који je први заузме». A остаје његова ако je бона фиде држи. 28

Срби су те земље накапали и крвљ у и знојем, док напослетку нису у последњем рату бш ш излож ени екстерминацији од оних који им сва права негирају, који себи све признају, другима ништа, од припадника једног малог, егоистичног и криминалног народа. И мислим да нигде не би боље пласирао реченицу Николе Томазеа која се баш односи на хрватске прохтеве него овде, реченицу која гласи (3*5, стр. 98): «Право плача, и оно je историјско, мени изгледа бар толико колико (право) диплома и ж упанија». Ho, какогод су Х рвати конструисали своја «повјесна прва», они би их no тој истој (било коjoj) конструкцији у БиХ могли евентуално имати после Турака, после М аџара и — после Срба. Циљ књиге he бити да то докаже! IV. «ХРВАТСКО ДРЖ А ВН О ПРАВО» Већ 50 и виш е година ja слушам ту другу крилатицу Хрвата, још замагљенију, нејаснију, сасвим неразумљиву. Био сам у међувремену и студент права, и доктор и професор права, чак Државног права, али никад нисам могао тачно да схватим тај израз. Траж ио сам објашњење на стотине места, али утаман. Набавио сам и књ игу «Темељи држ авнога права краљ евства хрватскога» од ранијег хрватскога бана Николе Томашића (8). К ад сам je прочитао, мање сам знао ш та je «хрватско државно право» него пре. Набавио сам и расправу «Уставно право Х рватске народне државе» од М ихаила Лановића (9) али ни то ми није помогло. (Признајем да има још расправа са насловом «државног права», од Рачког (10) и Дабиновића (” ) нлр., до којих нисам могао доћи Сумњам да би и оне ствар разјасниле). Остало je да сам, научним ш пекуладијама, дођем до сазнања појма. Али ja морам да то и објасним другима. Н аучник не сме да опергале неодређеним терминисма. И ja ћу покушати. П ризнајем да ми je једна белеш ка проф. Ш иш ића то омогућила. По њ ему би «хисторијско држ авно право» била антитеза «природнога и народнога права» (,2). I. Ja претпостављам да je овако дошло до тог појма. Историјска права су раније покуш авале да реалиш у династије. Доследно 29

појимању патримонијалне д рж аве са аналогијом приватноправ них института ревиндицирао je не само владалац земље за које je сматрао да су му неоправдано узете, него и његови наследници. «Право» je преузимала династија, и док je она постојала могла се некако продуж авати и ф икција права. Поеле њеног изумирања губило би се и династијско право, какво je једино могло да буде «историјско право» прошлости. А ли народи и држ аве које су кајвиш е базирали све на ф и ктивним правима, који су сву своју ексистенцију на овим «правима» заснивали, М аџарска и Хрватска, мењали су своје династије. После Арпадоваца дошли су у Угарској Анжувинци, a доцније Хабзбурзи. Такође у ггрирепку М аџарске, Хрватској, која je изгубила 1102 владаре «своје крви». М аџари су онда исконструисали теорију «Круне Св. Стефана», и на њој базирали своја «историјска права». Значи: штогод je припадало Арпаду, Иштвану, носиоцу те «круне», припада ео ипсо свакој маџаџрској држави! И Х рвати би радо своје «повјесно право» засновали на «круни» краљ а Томислава и Звонимира, аналогно маџарској круни Стеф ан а Арпадовића. Међутим, ево ш та о тој «круни» Томислава пиш е најбољи хрватски историк Фердо Ш ишић: «.. .Тко je Томислава крунио и гдје се тај чин збио, о томе не знамо из данас п ознатах нам хисторијских извора ништа» (15). Н аука je скоро једнодушна у томе да Томислав није био крунисан, a да je Свенимир добио круну од nane као његов вазал. Раније су Х рвати несумњиво више полагали на те своје старе «круне», да би и у том погледу били равни Маџарима. Али су после увидели да на тој бази не могу постићи много, na су je постепено напустили, држећи: се, као пијан плота, «хрватскога држ авнога гграва». Ево ш та о томе пише најозбиљ нија збирка националитетног права у Аустро-Угарској (16). У Хугелмановој збирци стоји поводом Нагодбе: «Само су Хрвати инсистирали, хипнотизирани маџарским примером, непоколебљиво на круни Звонимира, чију су независност зах те в а л и ... док нису напуш тени од Круне, пробудили се из свог сна као једна, једва аутономна, споредна земљ а (Nebenland) Маџарске». М аџари нису никад Х рватску признали као regnum socium, већ само као partes adnexae (придружене земл>е); регнум социум пак значио би «друг држава», здруж ена држ ава (из чега још не про30

излази ко се коме придружио), другим речима равноправна држава. Али ж аба хоће д а се поткује: И Хрвати хоће да исконструишу нешто слично, кад већ немају «свете круне». Напротив, носиоци те К руне ревиндицирају целу Х рватску и Славонију за себе. Зато сад Х рвати створише теорију «хрватског држ авног права», тј. права хрватске д рж аве као такве на области које су икад њој припадале. При томе измш пљ а се и ф алсиф ицира до миле воље. Зато je познати маџарски историк и хрватолог Пеш ти Имре писао ('8, ’9,. 20): «Какво мало проширење текста, испуш тање неког новог непријатног израза, прокриумчарењ е какве ф алсиф и коване исправе, које су могле у свако доба да се добију из озлоглашених далматинских манастира — и већ je ту тзв. хрватско државно право, о коме уосталом историја ни слова не з н а ...» К ад хрватски полигички писци, чак врло критички и обазриви тврде да je установа «државног права» преузета од Маџара, мислим да само донекле имају право. Хрватски политичар, који и данас живи, Милан Банић je m i­ cao п р е д Други светски рат (22): «Пуних 800 година налазили су се Х рвати под доминацијом М ађара, na зар je чудо што je политика загребачке буржоазије, поготаво њ езин анахронистички хрватски национализам, скроз на скроз инфилтрирао мађарским духом и аргументом ,хисторијског државног права’». Kao у много чему другом у области политике и јавног живота тако и у овој концепцији «хисторијског права» врло вероватно су Х рвати просто имитирали Угре, не увиђајући да «кад двојица чине исто, то није исто». Они су измислили «хрватско држ авно право», јер круна Томислава није никад ни постојала, a круна Звонимира била je круна папског вазала! М аџарима н и јетр ебало да измиш љ ају иш та; они су имали и круну и држ аву, они су заиста имали сјајну прошлост. Да израз «државно хрватско право» није била јасна ни најмеродавнијим лицима Хрватске, који су je (ту реч) званично употребљавали, нека послужи овај догађај. Сам бискуп Ј. Ј. Ш тросмајер казао je у свом значајном говору у Хрватском сабору 5. јула 1861. «Свакоме народу повиест je луч истине, књ ига живота, врело искуства и мудрости, огледало славе коју му дједови опоручиш е...» Зато, кад се од њега основана «Академија наш а устроји и на властите ноге ста н е ... даће се награда од 100 дуката ономе м уж у који изради јавно право наше». 31

Зато ja нисам ни у једном јези ку света наш ао и зраз за оно што Х рвати називају «државним правом». To je у свему хрватски специјалитет. М ада je израз чисто хрватски, он мож да баш код Х рвата може д а нађе најмањ е своју апликацију, јер хрватска држ ава, противно њиховим теоретичарима и апологетама, не постоји бар 800 година, a питањ е je да ли je икад и постојала као права и независна држ ава. To смо ми детал>но претресли у тек скоро изаш лој кризи «Истина о хрватској тисућлетној државности» (13) и не мислимо да понављамо, (Из овог примера могу увидети они који нам зам ерају да такве теме расправљамо, да су оне за Српство без значаја, колико нису имали право. Да то није учињено у тој књ изи, која има и многе друге циљеве, морали бисмо највећи део м атеријала овде пренети и тиме створити велики баласт дел у које се претежно Босном бави, a не државноправним смицалицама.) Н ајвећи стручњ ак Европе за Д ржавно право почетком овога века Георг Јелинек, професор у Хајделбергу, оспоравао je изречно Хрватској карактер државе. Тако он пише у најбољој «Општој науци о држави» (м, стр. 492) о државности (што нисмо пренели у цитирану наш у књигу): «Тако Хрватској недостаје држ авни карактер у односу на Угарску, као и Финској у односу на Русију, јер je краљ Х рватске правно идентичан са краљ ем Угарске, a велики кнез Ф инске са руским царем. Зато ови односи не претстављ ају реалне уније, већ јединствене државе». Неколико векова ран и је Х рватска je још мање била држ ава. К ако може нешто што није д рж ава да истиче право које тобож е држ ави припада? Да je и «хрватско држ авно право» углавном једна парола, једна крилатица, «шлагворт», не може се сумњати .Такве пароле нису никад никоме јасне, na изгледа да се и не ж ели да постану јасне. Оне не делују на разум већ на сентименте и баш њихова тама производи неку магичну моћ на масе. Свак je у стању, према датој прилици, да им да ово или оно значењ е или да бар акцентира овај или онај моменат. Ако се постављ ају као партијски програми, д ају се адаптирати моменту. Ако се с н»има иде на преговарање, оне служ е као полазна тач ка од које води више путева. Итд. Херман Вендел пише (5I, стр. 351): «И сам Ш тросмајер се много пута позивао на повеље К арла IV, на годину 1527, на Прагма32

тичку санкцију и на сва могућа privilegia, libertates et iura и хвалио je државно право као ,душу, срце и ж ивот нашег државног тела’, а Старчевић се страшно наслађивао, како инкорпорисано државно право, ж иви у ,повјесној правној свиести’ и ,повјесном становишту’ и премећао je најпраш љ ивије фолијанте историје да пронађе политичке доказе. Тако се у средини XIX века у борби за одрж ањ е једног народа средњи век јављ ао као у т в а р а ...» Бискуп Ш тросмајер и трибун-демагог Анте Старчевић били су највећи непријатељ и; у истраж ивањ у доказа «повјесног и држ авног права» налазили су се на истом терену. Врло карактеристичну важност гфаву као елементу њиховог «повјесног» и «државног» права написао je Еуген Кватерник, други Старчевић (рођен 1825. у Загребу а погинуо 1871. код Р аковице кад je хтео да дигне устанак и да се прогласи «хрватским краљем»). Он, који je ипак «буном» хтео да реш и хрватско питање, писао je: «Неда се тајити: нека тајн а искра божанства сахрањ ена je у тој светој речи и појму ,право’. Ослонив се на своје право, и појединац ћути у себи неку виш ју силу, која га храбри да се опире поуздано и силнијем у... И ми на темељу повјести, тј. истине, настојимо испословати нашему народу оно што му други гледају проти повјести, тј. на темељу неистине отети». У овом духу и овом правцу се крећу све њихове интерпретације «повјесног и држ авног права», у народу који више истиче «право» и «правице» него иједан други народ света, како je приметио Адам Прибићевић. Хрватски културни историк Бранко Водник каж е (’7) да су се «са становишта историско-државног права развили сви каснији држ авни програми». М оже се замислити како су изгледали ти лрограми кад основни термин није јасан. Босанац Никола Стојановић je писао почетком овог века (1,s, C'rp. 16) да «историјско државно право служ и као подлога програла свих хрватских странака, од којих нема ни једне либералне (сигурно јединствено у Е вропи)...» Један од првих задатака «поглавника НДХ» Анте П авелића КЗД je преузео власт била je да изда и заједно објави све своје раније чланке и говоре из времена Краљ евине СХС. Он je ту св°ју збирку интитулисао: Путем хрватског државног права ( ). Све се своди на ту формулу, а из наслова би изгледало да je оно, то «хрватско држ авно право» оживотворено 1941 године. 33

II. Да сами хрватски писци, чак писци од ранга, не схватају под тим појмом исте ствари нити да га плаузибилно објаш њавају, могу се навести многи докази. Овде само два-три. Главни интерпретатор хрватског државног права, некадаш њи бан «Хрватске, Славоније и Далмације» Никола Томашић сматра П акта Конвента и Нагодбу од 1868. као темеље хрватског државног права (8, стр. VI). Ништа друго. Према томе и не помиш љ а да ту обухвати БиХ. Она je потпуно ван опсега тога имагинарнога права. К ад покуш а да теоријски објасни. то «хрватско државно право», др Томашић постаје још неразумљивији, na чак и контрадикторан пракси и збивањима. Јер он тврди да то «државно право» мора бити сопствено («властито»), своје, ни од кога зависно (8, стр. V и VI). Он тамо пише: «Посвема je друкчије ако који народ нема свога властитога права, јер га je напустио или услијед подјармљењ а изгубио. Оваквоме народу подијељ ено право може онај који га je подијелио правно модификовати no властитој вољи. Да тај народ стече натраг властито своје право, мора пријећи границе борбе у оквиру права, јер je цил» његове борбе у протимби са ncзитивним туђим правом» (Подвлачења су пишчева). Међутим, слично као круна «краља» Томислава и сама «Пакта конвента» нису историјски доказана и многи сумњају у њихово постојање. Уколико су и постојали, с њима се Хрвати не могу много дичити и «државно право» на њима фундирано има јако слабу подлогу. Најбољи хрватски правни историк М арко Констречић пише (196): «Ако се П акта конвента анализирају полазећи од стварних увјета у којима су настала, долази се до закљ учка да je то ф еудални уговор између Коломана као сениора и претставника 12 хрватских племена која тим уговором постају његови вазали. Према томе П. к. нису ни уговор о перооналној унији између Мађарске и Хрватске, ни међународни уговор о унији двају међународноправних субјеката, као што су тврдили хрватски грађански хисторичари који су у тај докуменат неоправдано уносилк елементе и појмове државног међународног права свога времен а ...» 34

Загребачки адвокат др Мишко Радошевић писао je у монограф и ји о Ф рану Супилу (34S, стр. 12): «Хрватским праваш има у З агребу, као и њиховој браћи мађаронима, својствен je аристократски начин мишл>ења у стилу ф еудалних легитимиста, те попут своје браће мађаронских аристократа преко Драве, војују и у политичким стварима као какви парничари. Kao у каквој великој парници фидеикомесарне, урбанско-феудалне природе, изнаш ли су доказе у потврду својих теорија хрватског државног права, na су разним ,пакта конвента’, прагматским санкцијама, темељним држ авним законским чланцима и сличним установама јавног права доказивали опстојност и континуитет хрватске државе. To што практично-политички хрватска држ ава није noстојала, јер није имала ниједног атрибута самосталне држ аве: ни своје војске, ни својих финансија, ни осталога што држ аву чини државом, — за то су се наш и легитимисти и праваш ког и мађаронског калибра у стилу феудалних јуриста врло мало бринули. Они су стајали на чисто јуридичком становишту да je уговор прегаж ен и д а није легално раскинут, a кад уговор није раскинут како je створен, онда он no њиховој логици и даљ е посто ји .. . З а њ их су вриједили хисторијски документи a не реални живот. Тако су одгајали своју дјецу у фантастичним, романтичним теоријама хрватског ом само враћа у ж ивот некадаш њ е правно стање, које се у несрећама историјским тек привремено било изгубило. Тако je легитимизам постао и остао принцип и спољашње и унутраш ње политике аустријске. Стога и дан дањ и под Абзбуршкима све узима облик легитимности. У гарска (a на челу Угарске Маџари) засниваш е своју недавну борбу с Бечом на својим старинским уставним правима. Чеси, и данас као и 1848. године, траж е васпостављање круне св. Вацлава. К оји народ хоће да му ,у оквиру’ који застире црно-ж ута застава дају живети, мора се заклонити за какви ,државноправни’ грудобран. К ако бива ономе који нема тога или дајбуди каки х ћесарских ,привилегија’ као угарски 39

Срби, — види се најлепш е no Словацима у Транслитавској и no Русима у Цислитавској. Читаоцима ће сад бити јасније запгго се данас, како ћемо видети, с бечке стране истиче абзбуршко државно право на Б и Х ...» «ЈГегитимизам je у ствари свој век одживео после свега што га je снашло од велике ф ранцуске револуције на овамо. З ал у ду су биле реакције изврш ене у његову корист, 1815. у целој Јевропи a у земљама под аустријском влаш ћу или утицајем и после 1848.; оно je новом духу морао чинити веће или мање уступке на свим п ољ им а...» «Савремене наука бацила je светлост и на порекло свих тих легитимистичких права и открила да за свој опстанак дугују, на к р ају крајева, само освојењу ,дакле не праву него простој сили. A no чему би ак ат силе који се са животом није никако помирио, na се од првог тренутка, као нпр. Османлије у Јевропи, na до послетка одрж авају само новим чиновима силе, no чему би, велимо, таки осиони акат, за то пгго je изврш ен први пут, пре неколико стотина година, имао више разлога да буде поштован него други који се може изврш ити у свако друто доб а ? ...» Стр. 329: «Што пак данас има доиста врло великих теш коћа да се многа унутраш њ а и међународна питањ а одлуче у смислу народности, није узрок у самом овом принципу. He доводи он у сукоб Грке са Власима, Србе са Бугарима, Ч ехе са Немцима, као што не доводи ни Х рвате са Србима. He би он створио сударе које Петриензиз назива р ат свих против свакога (он je то казао л ати н ски )... Ти сукоби настају пгго се стари легитимизам увлачи у националне тежње, узима на се њихов облик те, увек пун старих апетита, уноси у савремени ж ивот старинске беде и н ев о љ е...» П. После једног српског ггистда (код теоријског образложењ а појмова није важ но ко je какве народности), пренећемо што један савремени немачки стручњ ак о томе појму саоппггава. Он га ставља у противност са принципом националности, баш кад о овом принцшту говори (као и проф. ЈБ. Јовановић на крају пренетих излагања). К ако ми пре говоримо о принципу леги40

тимности него о народносном принципу, a ова излагањ а се не могу разбијати, овај одељак he садрж авати и прва наговештењ а етничког принципа. Савремени немачки научник проф. Бем je писао после II светског рата о принципу надионалности (30) и том приликом казао да je он, настао Француском револуцијом и немачком романтиком, «дијалектичка антитеза победоносног принципа легитимитета». Сад говори о овоме да (стр. 37) «у смислу старије патримонијалне држ аве изводи владавину држ аве у спорним пределима из поседовања земље скупа са људима у њој». Другим речима: ако имаш земл>у, она je твоја, a људи у н>ој су само њен привесак; ео ипсо они теби припадају. Он додаје иза овога да се «принцип логитимитета уопште не стара о ж ељи и вољи односног становништва»; «становнииггво je важил о ... као нека врста припатка територији, чија je држ ава на тај начин била л егал и зован а...» «Још у време М етерниха беш е етничка територија, за чију je политичку организацију траж ио принцип националности да буде суверена држ ава један обичан ,географски појам’, спомињан у спрдњи, политички безначајан. Противно томе, националитетни принцип, који je револуционарно дејствовао, захтеавао je прилагођење држ авних граница границама народности. Јер под утицајем демократских идеја Ф ранцуске револуције, присташе новог принципа у држ ави нису виш е виделе формацију владавине проистеклу из сопственог права одн. no милости Бож ијој, већ у спајањ у једног народа, чије je природно јединство раније образовано у њоговој народности, његовој етничкој индивидуалности ,тако да се народ не појима виш е као неки дериват и творевина држ аве већ као природна и самостална формација биолошког и културног п о р ек л а... Предео настањењ а тако схваћеног народа, етнички тер и то р и ј. . . настаде на тај начин меродавна основа врло значајних политичко-програмских захтева за територ и јо м ...» У то стање «легитимитета» хоће Х рвати да поврате Босну, na чак и то стање приказују ф алсиф икатим а као тобоже њихово! Познати социјалистички писац Немачке и један од најбољих познавалаца наш их прилика после Првог светског рата Херман Вендел писао je 1925. (зч2, стр. 20): 41

Х рвати су «вековима вукли, заједно са пожутелим пергаментима и појмовима легитимитета, још и држ авно-правне флоскуле; далеко више него Чеси, који у својој борби против Б еч а нису могли да улазе на позивање на традиционална историјска правна средства, њима (Хрватима) je ово спајањ е са прошлошћу било прешло у крв и месо. Док Срби нису уопш те познавали средњ и век, Х рвати су свој средњи век пренели у XIX столеће. Ова разли ка je постала нарочито јасна кад се теж њ а Срба за васкрсом очитовала чисто национално, код Х рвата чисто територијално: они први су хтели да ослободе и сједине све пределе где Срби живе, a ови све просторе на које се протезало њихово држ авно право. И кад je постало актуелно јужнословенско уједињење, ова поимања су још владала и тамо и овамо». Ha другом месту «историјско право» je Херман Вендел назвао «бастардом легитимитета» (51, стр. 239).

VII. ИСТОРИЈСКИ И НЕИСТОРИЈСКИ НАРОДИ I. Историјска права су се супротстављала начелима Ф ранцуске револуције, она су почивала на идеји легитимизма, који je ж и вим односима претпостављао мртве. «Историјска права» су бил а тесно везана за права династија и великаш а и није чудо да су из праксе нестала заједно са нестанком династија и монархија. Тада су се појавила, као сурогат оваквим «историјским правима» (династија и ф еудалних господара) тобожња историјска права народа: Где je један народ некад живео има «право» да се ту и врати, да ту територију заузме опет на основу стања у прошлости. Ни сама «историјска права» једног народа нису сама no себи оправдана. Под историјским правима једног народа ja разумем случај кад je он неоспорно живео на некој територији, n a je одатле нестао. Ако je силом отеран, ако je прогнан, ако je злочинима њему онемогућен живот тамо, могло би се још говорити о праведним аспирацијама тога народа на своју ранију територију. Па чак ни онда не без икаквих рестринкција. 42

Ha основу тога «права», захтевали су Јевреји територију Палестине за себе, Арапи опет за себе, a Енглези мандатори те земље, говорили су да се овде једном праву супротставља друro право, и они нису хтели да дају ниједном од њ их превагу. Друге су околности довеле до одлуке. Али коначно био je ипак рат и његов исход. У Аустрији су у 19. и 20. веку, чисто теоријски разликовани «историјски» од «неисторијских» народа. У прве су спадали Немци, М аџари, Пољаци и Чеси. У друге су спадали Словенци. Словаци, Румуни, Италијани, Русини одн. Галички Украјинци. Х рвати су себе сматрали историјским народом, али већина rin­ calca немачких и маџарских третирају их као неку средину, што није ни историјско ни неисторијско. Има чак знатних писаца и аустријских и угарских који Хрватима «ниечу» сваку историјску подлогу са држ авно-правним значењем. Тако нир. бивпш аустроугарски министар спољних послова Б ури јан у својим ратним мемоарима говори о устројству Аустро-Угарске монархије, и к аж е како je оно у Угарској специјално премг Хрватима било «изграђено на примату историјске нације!» Ko­ ja je то «историјска нација»? Буријан не би дозволио ни да се питање о томе поставља. To се зна, то су Маџари. К аква je онда нација хрватска? Хрвати на то треба да одш воре гроф у Буријану. Мени je главно било утврдити колико ce у званичним круговима Аустро-Угарске, земље где су «историјске основе претстављ але снагу М онархије», колико je полагано на хрватски историзам и колика му je п аж њ а обраћана! (31, стр. 230). A на другом месту, поводом расправљ ањ а општег стањ а на Балкану, гроф Б ури јан je писао (31, стр. 211): «Историјске оснсве су претстављале снагу М о н а р хи је... », али признаје гготом да ce поједине «круновине» нису «поклапале са насеобеним пределима националности». Ha страни пред том пише Б уријан: «Са дисвдентним народностима држ ава може да ствар удеси само на два начина: или Да их сузбија или да их задовољи. Пошто je прво не само проклето, већ на данаш њ ем степену развитка народа трајно немогуће, то не преостаје друго држ авам а у којима више народности живи једна уз другу на историјској основи никакво друго успешно средство заједнице грађана него да п руж и осталим наРодностима све оне слободе које би им одузеле осећање да су у 43

уиггрбу према припадницима господујућег или бројно надмоћнијег народа или да имају мања права». To je гроф Б уријан писао и свакако je тако мислио после катастроф е Угарске 1918, којој je много допринела идеологија историјске и владајуће нације. Да су до тада М аџари поступали како он предлаже, можда не би ни дошло до такве катастрофе no Угарску. Али je његово признањ е и национално кајањ е ипак драгоцено. Да су Хрвати себе изједначавали са најстаријим и највиђенијим народима Аустро-угарске монархије видеће ce из једне књ иге доцнијег ш еф а највеће хрватске странке, тзв. Хрватске сељ ачке странке, Радића. Стјепан Радић je издао у Прагу на чешком језику 1902 године једну књ игу под насловом «Словенска политика у Хабзбуршкој монархији», где траж и преуређењ е држ аве у пет долова: Чеш ку, Галицију, Маџарску, Х рватску са словеначким деловима и Алписку Немачку. Дакле, анексија Словенаца под именом Х рвата. (Фишел, 32, стр. 453). У једном живом приказу словенских стремљења уопште, аустријски писац из М оравске др Ф иш ел изнео je и стремљења народа Аустрије у шездесетим годинама прошлог века. Он каж е (“ , стр. 321) да су ce тада нарочито истицали пет «главних народа»: Немци, Маџари, Чеси и Пољаци, a донекле и Хрвати, и сви су они захтевали «структуру држ аве не на основу националне идеје, већ на историском праву». «Према томе би народне мањине биле жртвоване. Јер овим господујућим народима изгледаху земље које обитаваху, са старим границама, као неприкосновеки историско-политички индивидуалитети, којима су у току историјског развоја утиснули карактер народности. Они су из тога извели закљ учак да им ce мањине морају безусловно покоравати . . . » Срби нису били «историјски народ» за Аустро-Угарску, разуме ce до анексије Босне и Херцеговине. Али нису били сасвим без историјских права. Они су ce доселили као «нација» и као таквим а призната су им права од аустријских царева. Њ ихова права нису била стародревна; и зато су била јаснија, сигурнија, савременија. Али ce ми на то застарело начело не 44

мислимо позивати, начело коме су ударили глогов колац Наполеон и његов савременик Карађорђе.

II. У Аустрији и Аустро-Угарској je дуго време владала такође теорија о «историјско-политичким индивидуалитетима» (Кан, 324, I, стр. 45) према којима треба уредити држ аву. А ли потпуно сигурно ce није могло утврдити који су то индивидуалитети. Маџари и Немци су ту признавали увек, Пољаци, Чеси, Хрвати, каткад, И талијани већим делом. Итд. Према датим историјским околностима и збивањима тадаш њости посезало ce за прошлошћу ко ја je тумачена како je коме пријало. З а Србе, који, разум е ce, у Аустрији нису имали историјску подлогу, каж е амерички професор К ан (326, I, стр. 44), да спадају у 'оне «источно-европске нације са гордим сновима о славној прош л о сти ... у традицијама једног пространог српског ц ар ств а...» Међутим, бар у Аустро-Угарској, ти «историјско-политички индивидуалитети» нису обухватили народе као такве већ покрајине у којима највећим делом ти народи живе. К ад ce говори о Пољацима, мисли ce на Галицију, о Чесима на Чешку, a не увек ч ак ни на Моравску, о Хрватима на Х рватску и Славонију, тешко на Далмацију, Истру никако, БиХ ни говора. Аустријски водећи социјалисти К арл Ренер и Ото Б ауер нападали су жестоко тај «ф еудализам историјско-политичких индивидуалитета», који базира на «круновинама» (земљама ф еудално формираним у прошлости). К арл Ренер je то нарочито подвргао критици у збирци својих «политичко-програмских састава» изаш лих за време Првог светског рата f 40), где je пледирао за «непосредност нација према Царевини» f 40, II, стр. 150 ид.). O t o Б ауер (34') je те «индивидуалитете» означио као «државне облике (творевине) преузете из феудалног доба: разне краљевине, херцогш тва и велика хергогштва, маркгрофовије, покнеж ене грофовије итд.». Заиста су ce тако у Аустрији делиле и означавале поједине земље (круновине тј. земље које припадају аустријској круни) и ми смо то морали још у основној ш коли да набрајамо. J a сам их упрсте знао још у трећем разреду основне Школе. И то све треба да ce овековечи, да ce петрифицира, да ce свака реформа, сваки напредак, свако вођење рачуна о проме45

њеним околностима онемогући, да би ce сачувала хрватска или нека друга .историјско-политичка индивидуалност’»! Један од главних социјалиста Аустрије и њених најбољих теоретичара пред Први светски рат Ото Бауер писао je у свом трактату о националностима и социјалдемократији, специјално у Аустро-Угарској, и ово (329, стр. 437): «Док су некад господујуће класе старих историјских нација потчиниле себи биле нације без историје, то су капитализам и модерна држ ава пробудиле све нације на нови културни ж ивот и одвели их на историјску бину. Дуализам (аустро-угарски, JIMK) беше последња уставна форма коja je имала да задрж и владавину старих историјских нација над неисторијским: Немци и М аџари поделише држ аву између себе; Немци су признали Пољадима, М аџари Хрватима један мали део власти, док су други народи остали празних руку». Ш. Уколико једна нација сматра себе једином легитимном претставницом земље, утолико су друге нације потчињене, подложене, подређеног полож аја, ж иве од онога пгго ова прва нација њима п руж и и концедира. Зато К арл Ренер, социјалистички irpв ак Аустрије, у књ изи писаној 1906. (335, стр. 27-29), назива такву нацију «гоеподеком нацијом» (Herrennation), или «господујућом, господарећом нацијом» (herrschende Nation), док су остали народи само «служашчи, слугујући, служ ећи народи» (dienende Völ­ ker). Због тога, како сам Ренер наводи у истој књ изи (стр. 35) у Угарској je припадник сваке друге нације, осим маџарске, био просто «човек» (ember), док je Маџар био «господин човек» (ur ember). И амерички професор Роберт A. К ан говори о «господским, господарујућим народима» Галиције и Х рватске (у трактату о аустријским народностима, немачки превод 326, I, стр. 239). К аж е како између Галиције и Х рватске има више сличности: «оне ce прош ирују и на етнички састав (становништва). Пољаци су морали свој приоритетски положај да бране од врло знатне рутенске мањине; Хрвати су морали да ce одрже према српској мањини. У оба случаја су ови господствујући народи (Herrenvölker), 46

Пољаци и Хрвати били присиљени да чине постепене уступке националној снази ових народности која je расла, иако оне (те народности у укупној држ ави, царству) нису имале независну националну историју. К ад je царевина пала, Пољаци су имали у Галицији колебл>иву већину, док су Хрвати већ пре избијањ а рата морали д а препусте воћство Јуж н и х Словена С рбима...»

VIII. ПРВОБИТНИ И НАДОШЛИ НАРОДИ. «НАТАВИЗАМ». И ово разликовањ е спада у патологију ако не спада у криминалистику масе. И њега су измислили Хрвати да своју бедну етничку територију повећају или да Србе потамане. Вероватно су оба момента била од важности кад je та територија била постављена. И то не ма од кога, већ скоро од најзваничнијих претставника хрватског народа. Они разл и кују првобитне u надош ле народе. Први би имали сва права на територији где ce налазе, други никаква. Први су примарни народи, други само секундарни народи, привесак првих. Х рвати ту теорију, као и све друге, постављ ају за себе, не за остале народе. Они нпр. не признају Србима та права на «Космету», тј. у Старој Србији, како je ту област једнодушно звала сва европска наука прошлог и прве половине овог века. По тој теорији, ако ce не може више негирати постојање Срба на територији где заједно ж иве са Хрватима, ови просто прогласе да су Х рвати ту стареседеоци a Срби придошлиде, уљези, и да према томе они немају ту никаква права и да ce о њиховом лостојању не мора водити рачуна. Радикалнији иду, разум е ce, и даље, na траж е потпуно истребљење Срба из ових области. Онда кад je то практично могуће. Ha тој теорији углавном и базира истребљивање Срба у последњем рату. Отуда je ова лсихоза још и криминална. To духовно устројство Х рвата још давно upe њиховог покуHiaja генодида у последњем рату запазили су и многи странци и о томе писали. Тако један од највећих апологета некадаш њ е Аустрије, чеш ки Немац А лф ред Фишел. Он к а ж е да ce крајем прошлог века f 2, стр. 452), јављ а у Хрватској идеја тријализма, која би ујединила све «хрватске земље». «Србе ових провинција би Странка права примила само као православне Х рвате, алм им 47

ни у једном случају не би признала иста права са владајућим племеном...» Теорија je потпуно неодржива, и странци би ce скандализирал и кад би ce пред њима поставили. Хрвати je зато примењују само pro foro interno. Јер ш та значи у ствари та хрватска поставка? Да ce никаква насељ авањ а не смеју да признају. И велика сеоба народа и све колонизације у свету, све морају да ce ставе ван снаге и да ce постави пређаш њ е стање. Све, да би ce Х рватима признала права на територију која етнички није њихова Или то Х рвати траж е за све или само за себе. Ако траж е за све, лепо би изгледао тај свет који би ce морао враћати хиљаде година унатраг. И какав би хаос морао д а ce јави у свету. Ако то траж е за себе само, онда je најјаснији доказ њихове мегаломаније, њ ихове егоцентрости и њихове криминалне паталогије. Нек а и зађу само пред свет са тим захтевом! Несумњива je ствар да су сеобе и појединаца и народа стална појава и на европским и на осталим континентима. Све тече, како je рекао Х ераклит (панта реи), све je у покрету и у току. Тако je било од памтивека и тако ће увек бити. A Хрвати захтевају да ce ток историје задрж и. И то кад? У оном моменту кад они ступе н а неко тло. Ш та je било раније, то није важно, ш та би могло и требало да буде после, то није важно. Није важ но ни ш та настаје после; оно je противисторијско, противправно, оно je неважеће. Само хрватска нога има историјско значење, само где она ступи, то je justus iitulus. Све друго je узурпација, наметање, крађа. A k o ce неко преселио мирно и легално, ако je неко правилно освојио неку територију, све то не значи ншпта, то није ваљано. Тамо где je ступила хрватска нога ту je стечено неотуђивано право, сама та околност je равна тапији коју нико не може да оспори. Х рвати не морају да бране своју територију, јер je она неотуђива. Н икаква аквизиција и никаква освајања, као и никакв а померања народа ,овде не вреде. Што je хрватско, то je само хрватско, и не сме бити некога другога. A ш та je хрватско? Оно што су они прогласили за своје, где су тобоже некад живели. К ад би историјски тачни били њихови подаци у том правцу (a код Х рвата je мало ш та историјски тачно), онда би требало да бар поставе извесна начела, као нпр. које ce време рачуна као неотуђива аквизиција; колико мора један народ да ту живи, na да стекне право неотуђивости; мора јш тај 48

народ да брани своју земљу у случају опасности или je довољно само да прокламује начело: З а дом спремни, итд.? Разум е ce да Х рвати никаква општа начела не ж еле и не могу да поставе, јер би ce сва окренула против њих, јер би морали да иста начела признају и другима, a они то неће и не могу. To начело има да ce примењује само на Хрвате, и важ и са појавом Хрвата и само тада. Све пређаш њ е и све доцније аквизиције и сеобе, све je то без значаја. Ко je био пре Х рвата ту, то није важно. Н икаква права њ ему не припадају, јер je начело прокламовано за највећи и најваж н ији културни народ, Хрвате. Ш та je после дошло, то je узурпација, крађа од хрватске територије. Ta психоза je ваљда и довела до тога да Х рвати не бране своју територију. A како у пракси изгледа баш та хрватска теорија видећемо из следећих излагањ а. H a спорној територији, махом у опсегу бивше Војне границе, изгледа да су заиста «некоћ» ж ивели Хрвати. Али не дуго и не стално. Чим су ce појавили Турци, побегоше Хрвати главом без обзира. Побегоше у М аџарску, na све више и више на север, да ce задрж е тек око Моравске. Н еки су ce населили у самој М оравској. Своју домовину су просто напустили, оставили пусту. По лозинки «спремни за дом» не дадоше они Турцима могућност да их у очи погледају. И непгго мало Х рвата који су ж ивели на крајњ ем североистоку Босне побегоше такође. Осташе пуста поља и насеља, и тако би то остало вековима да владари маџарски и аустријски не позваш е Србе из Турске да ce ту населе. Пошто су Срби и онако ж ивели под Турском, они нису имали ш та да изгубе и прихватиш е позив, али под условом да им ce признају права нације и вере. Они ce обавезаш е да ће својим телесима начинити брану за даљ и продор Турака. И то СУ урадили кроз неколико векова. Да није њ их било, њихове пожртвованости и њиховог јунаш тва, ко зна ш та би било од целе Европе уопште, нарочито пак од М аџара и Немаца. A потпуно je јасно, то ce већ зна, ш та би било од Хрвата. Њ и х би нестало са површине земље. Само српским ж ртвам а они имају да заблагодаре свој опстанак уопште*). *) Cee с.мо m u те моменте излож или потанко у другим књ игаМа> специјално у две: Спорни предели Срба u Хрвата (33) u Про°торни размештај Срба (м). Обе су књ иге скорашње, na нећемо из њ их ништа преносити. 49

Чим je турска опасност прешла, чим je К раји на «развојачена», Х рвати или негирају Србе уопште или п ак сматрају да им тамо није више место. Има да ce отстране на који било начин. To гледиште довело je напослетку до 1941. Одтада ce оно може таксирати као криминално. Јер ш та сад са Србима који су ce ту доселили? Вратити их одекле су дошли. Лепо, али онда треба враћати и њихове наследнике у областима које су Срби напустили. Јер су и Срби ваљ да негде ж ивели. Срби из Војне крајине махом су досељени из Босне и Херцеговлне. И ове области биле су 1941. у злочиначким хрватским рукама. Сеобе су биле немогуће, сем нешто мало у Србију, појединачно. He остаје нипгга друго сем убијање. Х рвати су напослетку томе прибегли. Ево до чега воде све ове теорије, преко којих наш и људи прел азе ћутке или чак са потсмехом. A ништа није лакш е него показати њихов апсурдитет. По оној последњој, на пример, не би смеле да постоје Сједињене држ аве Америке, јер je ту домаја Индијанаца. Ч ак би ова теорија имала бар мало смисла. Ради ce о буквално првобитном, сасвим аутохтоном народу, који je заиста био тамо узурпиран. Треба све то вратити њему да би ce хрватско начело одржало. Вероватно д а то Хрвати и предвиђају, јер су у последње време пронашли да постоји једно индијанско племе Кроатан, тако да ће моћи ревиндицирати и један део Северне Америке за себе. To важ и и за остале земље Америке. Сви треба да ce селе из њ их да би хрватско начело дошло до и зраж аја. Европске сеобе имају такође да ce «ставе ван снаге». Јевреји имају, ако ико други право на целу Палестину. Грци су ж ивели три хиљ аде година на обалама М але Азије, na су их у двадесетим годинама овога века одатле истерали Турци, који су дошли више него две хиљаде година иза Грка. Итд. Има још један мали и мегаломански народ као што су Х рвати, али у нешто мањим размерама. To су Маџари. И змеђу осталога, они су 1941. донели проглас (ja сам га читао), којим ce позивају сви Срби, Јевреји и Цигани насељени у Бачкој и Барањ и после 1918. да напусте земљу. Нема ту никаквог пардона. И ja сам тада рекао у једном друш тву Срба: Ако Бог да, да доживимо поновно ослобођење тих области, ми ћемо позвати све М аџаре усељене после 1860. да напусте Б ач ку и Барањ у. Јер je тада престала да постоји Српска војводина. Треба народи на својим 50

леђима да осете немогућност и неморалност њ ихових мегаломанских прохтева. Свакоме треба истом мером вратити оно што он хоће да спроведе код других. Х рвати нпр. постављ ају горњу злочиначку теорију према Србима, али ни према коме друго на територији Југославије. Они имају у «Хрватској и Славонији» Чехе, Словаке, М аџаре и друге народности, n a ниједној од њ их не приговарају да je уљ ез и да треба да ce сели. Напротив, како су након последњег рата истерани Немци из Југославије, то су они истерани и из ових лаж них «краљевинах». П а u rrà ce дешава? Претставници хрватског народа у Немачкој обећавају Немцима тобоже избаченим од «србокомуниета», д а ће их поново вратити на своја огњишта. Њ и х су истерали хрватски комунисти «на челу» са Јосипом Брозом из Кумровца. Претставници Х рвата у Немачкој створили су неку врсту уговора са претставницима избачених Немаца о н>иховом враћањ у. Идемо и даље. Хрватима ce та идеја новодошлих уљ еза толико допала да je примењују чак и на Босну и Херцеговину, крајеве еминентно српске баш no својој прошлости (о томе раније 3S) A k o ико има право да говори о домородству, то имају босанскохерцеговачки Срби. И они би, кад би били Хрвати, могли баш на Хрвате да примене хрватску теорију. A Хрвати, стари ф алсификатори, хоће и ту да je примене на Србе. Прогласе просто Босну хрватском, противно и историји и истини, и Србе прогласе као уљезе. To нису ни импортирани Немци, ни Маџари, ни Пољаци, ни Чеси, Словенци итд., већ су то Срби, који ж иве у праисконској српској земљи, где су Срби и остали упркос свих прогона, где су ce одржали, коју су на мачу освојили. Да не говоримо још о Космету, Санџаку итд. Свуда имају сви други права да ж иве, само Срби немају. Да ли he једанпут да увиде наши људи куда воде та злочиначка хрватска стремљења?

II. Скоро све ово напред изнето пренели смо из наш е књиге Мегаломанија, објављене под псеудонимом (6, стр. 39-42). Нисмо мен>али ништа, na чак ни жучно-полемичан тон. Међутим, наш ли смо и код других писаца доцније сличне тврдње. Цитираћемо овДе једног, професора историје на бечком универзитету пре сто

51

година и, ако ce не варам, првог председника Царске академије наука у Бечу, Тодора фон К арајана. Он je писао тада у издањима исте Академије (36): «Једва je нешто мање од хиљ аду година како на благословеним обалама Дунава и њеним суседним земљ ама ж иве исти народи као и данас, једни уз друге у шароликој мешавини. Сви су они ова последња седгапта освојили, ниједан од њ их не станује на заузетом земљиш ту својих најстаријих предака. Све су то уљ ези који су мирне народе од искона присилно потиснули из њ ихових седишта». «Првобитних» народа нема канда нигде, a јамачно их нема на Балкан у и околини. Х рвати су придошлице и у свом језгру a камоли на периферији коју неправедно својатају. Сам хрватски писац, један од ретких објективних и савеснил хрватских научника, проф. Владимир Дворниковић je писао (37, стр. 642): «Ha хрватско-кајкавско подручје хрватско име било je тек после турских ратова пренесено из старих чакавско-хрватских средишта. Дотада су кајкавски Х рвати називали свој јези к ,словенским’ . . . К ајкавско-хрватски историк Јурај Р аткај из XVII век а назива свој загорски кајкавски јези к ,словенским’ a сам народ ,нашим Словинцима’». III. З а овај и сличне ставове у науци ce употребљава и и зраз нативизам. To je случај кад један народ доказује да je на извесном пределу, у извесној земљи, аутохтон и «да као народ већине претстављ а државотворни фактор; он je носилац сопствене државности и суверенитета и као такав он утискује држ ави сопствени национални карактер». To објашњење сам дословно преписао са немачког оригинала, али нисам забележио одакле. To није ни важно: ради ce само о објаш њењу термина. Taj доминантни народ у једној земљи, народ који земљи даје обележје и суштину, називају Немци још «газдинским народом» (Wirtsvolk) док би други народи у тој земљи били «гостински народи», народи гости, из чега произилази њихов јако прекарни карактер: они ce само трпе у тим областима докле je то господујућем народу ћеф или док су му од користи. 52

Б аш ових дана сам читао у једном ш вајцарском листу опширну студију о Циганима Европе (3S). Ови, разумљиво je немају. своју домовину. Али сам баш ту, највиш е ту, налазио израз «народи газде» (Wirtsvölker), они на чијем територију ж иве Цигани као номади. Такви су углавном и остали «споредни» народи у земљама где ce «газдински народ» истиче као народ нарочитог значаја, нарочите моћи, нарочитог «правног наслова». Где тај народ све друге на његовој територији гледа са висине, ч ак и презира. Ова теорија, коју су Хрвати, једнако као и Маџари, прихватили и не знајући je, заиста je сасвим несагласна са данашњим схватањима права народа. Из њ е лако проистиче злочиначка идеја елиминације свих споредних и неваж них народа, која кулминира у актима криминалног истребљења, специјално практикованог у првој држ ави коју су Х рвати задобили (иако поклоном) после скоро хиљ аду година.

IX. ПОЛИТИЧКА НАЦИЈА Постављена je била и теорија тзв. «политичке нације», и то, ако ce не варам, прво и главно од М аџара. По њој, сваки припадник У гарске (ваљда у уж ем емислу) има ce сматрати као припадник маџарске политичке нације, чиме ce његова етничка припадност не дотиче. И то je једна тенденциозна, ад хок смишњена теорија. Припадност једној држ ави чини везу правну, али не обавезно и политичку. Тако сам нпр. читао да je у румунском уставу стојало: Сваки Румун има п р а в о ... To je значило сваки грађанин Румуније. Али ф ун к ц и ja политичке нације je имала за циљ прикривањ е посебности и супротности националних и јези чких група, ггрокламовање јединства тамо где га нема. У крајњ ој линији обмана и лаж . У Угарској je терлин политичке нације законски регулисан иЛ И , како они каж у, «инартикулисан» (јер ce закони тамо означују no броју као артикли одређене године законодавства). Тако пише истакнути бечки социјалистички писац и доцније претседник Аустрије К арл Ренер у збирди чланака из времена Првог светског рата (33‘, стр. 63): «И у Угарској (не само Аустрији) на53

сељене су, као што je познато, разне народности: Маџари, Немци, Хрвати, Срби, Румуни, Словаци; законодавство земље познаје пак само једну нацију, маџарску, и у њено име говори влада. Немаџари ce зову ,суграђани других језика’, другим речима не~ маџарски Маџари. Ван Угарске ову терминологију не разумеју и не употребљавају, у самој Угарској она je кривичноправно заштићена». У десетак година раније писаној књ изи, опет о А-У монархији, писао je К арл Ренер (тада под псеудонимом) ово (335, стр. 6): «Проста ф икција да сви припадници У гарске спадају у маџарску нацију мада су разн и х материнских језика, ова законска претпоставка, коју je угарски парламенат инартикулисао, то je прост папир и ниш та не мења чињенице, као што једно погрешно саопштење не одузима лични идентитет. У гарска je виш енационална земл>а, као и Аустрија». Ha страни 96 књ иге из 1906. (337) пише опет К арл Ренер: «Маџари су као први темељ своје политике поставили фикцију, да су сви Угри маџарске нације али разних матерњих језика. И когод би покушао да то јавно означи као просту законску ф икцију, мора да рачуна са годинама ро б и је...» Страна 99: «Њ ихова ф и кц ија им није била трајно ни од какве користи, није им ни досад ништа користила, једино им je пунил а затворе и бројне људе учинила бедним». Аустријски армијски ђенерал А лф ред Краус, описујући узроке пропасти М онархије каж е (327, стр. 62): «За разлику од Аустрије, У гарска беше држ ава вођена јединствено. Б ар споља je будила утисак јединствености. Народности нису ни споља ни унутра долазиле до израж аја. У гарска пресумпција јединствене «угарске нације» која би обухватала све народности упркос њ иховог отпора, није одговарала стварности...» Опет, имитирајући М аџаре, и Х рвати су покуш али срећу са том теоријом. J a ce тога сећам из своје младости као да je јуче било. И сећам ce огромне реакције са српске стране, тако да су Хрвати ту ф икцију све више напуштали. Словенац, професор М атија Мурко, иначе познати србофоб, писао je почетком овог века (39, стр. 4): «Ha Х рватску (са Славонијом) не би ce дала гтренети угарска теорија политичке нације (коју уосталом заступају и модерни географи), јер тамо постоји јака и утицајна српска мањина (25,5% 54

становништва целе земље), као што с друге стране (постоји) хр~ ватска мањина у БиХ». Ово упоређење професора М урка врло je интересантно: он говори о српској мањини у Хрватској једнако као и хрватској мањини у (српској) БиХ! Теорија коју многи Срби заступају, између осталих и Коста Ст. Павловић. Теорија политичке нације je само даљ а или модификована теорија натавизма, тамо где једна нација не мож е да докаж е своју првобитност. Тако je познато да су М аџари населили словенске области: они не могу ту бити првобитна нација, нити ce могу позивати на теорију натавизма. Онда не преостаје ниигга него стварати неку нову за дани случај адекватнију теорију. To je била теорија «политичке нације» или народа у политичком емислу. Х рвати ту нису имали срећу. Њ и х није у томе нико помогао a одмогли су многи, не само Срби већ и Аустријанци! Ни М аџари ce нису њоме одуш евљавали кад су у питањ у били Хрвати, подложници «круне светог Стјепана». После сам нашао д а je о томе писао и Никола Стојановић у својој чувеној расправи «Срби и Хрвати», која je била повод хрватских погрома на Србе 1902. Он ту пише (19S, стр. 8) да «клике» владају хрватским народом и «претстављају хрватске тежње». «Ове клике су, имитирајући Маџаре, усвојиле одмах теорију о политичком народу, да би тим могли искључити Србима у Троједници право на опстанак. Они су ce сјетили да У гарска и Маџари нису једно исто, али ce нису могли сјетити да Троједница и Хрвати нису једно исто. Ту су потпуно сметнули с ума, да ce не смије бркати филологија са социологијом, да политички народ и народност нису идентични појмови. Народност je — да цитирамо само Мацинија, с којим ce са мало разли ке слаж у сви држ авноправни научниди од Б лунчлија до М артенса — природно удруж ењ е љ уди сједињених заједницом земље, поријекла, обичаја и језика, са чврстим јединством ж ивота и свијеш ћу о међусобној припадности...» Сад доказује да баш Х рвати тога немају и да ce о томе «могао потпуно увјерити ко je пропутовао кроз крајеве који спадају у оквир хрватског држ авног п р а в а ...» Срешће ce читаоци у овој књ изи још понекад са терминима политичке нације (понекад другим или истоветним no свом значењу изразима). Тако историк Љ уба Јовановић пише (одељак XXXV ове књиге): «Прогласити хрватско држ авноправо значило je милијунима нехрватског становништва рећи: Ви сте no нашем 55

историјском праву политички Хрвати, na ce га и м ен а...» (28). Према књ изи Л уја Бакотића (’28) писао je Лист» 1889. године да у Троједници не мож е не народности него х р в атск е...» Ми смо то XX IX одељ ак ове књиге.

морате одрећи свозадарски «Народни бити друге «државпотанко пренели у

X. НАРОДНОСНО НАЧЕЛО. («НАРОДНОСНО ПРАВО»)

I. Националитетни принцип je као принцип сасвим јасан и недвосмислен, једнако као што je праведан. Друга je ствар што приликом његове примене настају често теш коће веће него код ма кога другог принципа (јер су ретко које области национално сасвим чисте и јединствене). Немачки познати етнограф Рикард M ax казао je, баш говорећи о етнографији Б ал кан а (евство као њима (а царство Византу). И они су 63

имали скоро непрекидну хиљадугодишњу државу. Прекиди су били више фактичке интеррупције него нова стварна стања. Па ипак нико живи не «ферма» та њихова «историјска права», нити има и најмање изгледа да ће их икад више остварити. Ta идеја историјских права све више je антиквирана, a предели на које Маџари рефлектују све мање маџарски. Чак ни Хитлер није признао Маџарима већи део Словачке и половину Ердеља. Признао им je Међумурје и Барању, то je истика. Признао би им и Ријеку да није била италијанска. Признао je и Бачку, на коју Хрвати такође рефлектују. A није нпр. Банат, ни српски ни румунски. Чак ни Хитлер, a камо ли победници у последњем рату, мада су ce Маџари са Хрватима налазили на другој страни фронта. И зато многи маџарски научници (да не говоримо о владајућим државницима) — признају Тријанонску поделу као трајну. Хрвати то не чине. Они, као што смо рекли у поменутој књизи, понашају ce не само као да су рат добили него да су га сами добили. Толики je њихов апетит и толика je њихова дрскост! Ho куриозум je у нечему другом: Они не постављају, као Маџари и Чеси некад, само историјско-правне постулате већ их комбинују са надионалним одн. етничким. Они траже «повјесно и етничко подручје». Тиме су још једанпут постигли рекорд у мегаломанији и дрскости. Треба само читати, ако човек има добре нерве, како ce прегоне између себе Хрвати вршећи «дражбу» «својих» «подручја», час «повјесних» час «етничких». Тако нпр. ту скоро рекоше: «Сријем тражимо на основу повјесног права». Дубровник на основу етничког права и Боку, и Санџак, a свакако и Косовску Митровицу «и даље» (речи главног тајника ХСС дра Крњевића). A једнако им je повјесно право на Срем колико ентичко на Санџак. Они фалсифицирају и историју и статистике. Један њихов фратар je ту скоро тврдио да у Босни није било никад српског имена до 1878, a у ствари није било до тада хрватсог имена, a српско ce спомиње још за време бана Нинослава. To je карод фалсификатора да им у свету равна нема, нити их je ваљда било. Али рецимо да они не фалсифицирају ништа, јер ce ми фалсификата не бојимо, поставили бисмо Хрватима ово питање: Остају ли они при та два комбинована принципа, na да потежу 64

иза појаса сад један a сад други? Ако остају, признају ли те принципе, опет овако комбиноване, и другима или сматрају да принципи важе само за њих? Разуме ce да he тада бити у недоумици, и верујем да ниједна хрватска емигрантска новина неће на ово одговорити. Јесу ли та два принципа привилегија само хрватског народа, као накнада за своје сјајно држање у последњем рату, и војно, и политичко, и морално? Или су то општи принципи који важе за свакога? A k o важе за свакога, важе онда и за Маџаре, и за Италијане, и за Србе. И Хрвати би. на основу та два комбинована начела призната другима могли уопште да остану без земл>е, без свога «подручја». Кадгод читам те њихове дрске и безобразне, толико идиотске прохтеве, падне ми на ум један стари грчки, управо атински софизам-, Протагора, највећи софист Антике, примио ce да поучава једног атинског еупатрида у оно што би ми данас назвали јуриспруденција. Атински младић je био богат, али Протагора mi­ je тражио никакав хонорар унапред ни за време студија. Он je просто рекао: Платићеш ми мој труд кад добијеш први процес пред судом. Али млади атински коленовић није журио да иде пред суд, он je рађе шетао no форуму и слушао Сократа и његове ђаке. A Протагори ce досади да тако дуго чека, срете га једног дана и рече му: «Младићу, крајње je време да ме исплатиш за мој труд. A k o t o нећеш одма да добровољно учиниш, ja имам пута и начина да те натерам». «Како то?», пита његов ђак. «Ево како», одговори Протагора: «Ja ћу те тужити суду за дуг, и без обзира како he пресуда гласити, ja ћу доћи до мог потраживања. Јер ако добијем парницу, ти ћеш бити дужан да ме исплатиш на основу судске пресуде. Ако ja изгубим, ти ћеш бити дужан да ме исплатиш на основу нашег уговора. Јер си ти онда добио први процес. У сваком случају ja долазим до пара». Ђак шегов ce замисли, али му онда сину генијална мисао. Није џабе он «студирао» код највећег софисте света. Он одговори Протагори: «Тужи ме, молим те. Ja то само и очекујем да бих био начисто да ти ништа не дугујем». «Како то?», упита сад Протагора. «Ево како: Ако суд донесе одлуку да сам ти дужан, ja сам изгубио спор и услови уговора нису испуњени. Ha основу уговора ja ти не морам плаћати ништа. Ако пак суд нађе да ти не65

маш право, ja ти на основу судске пресуде не морам платити дуг». Ево, то je паралела мача са две оштрице. Ако Хрвати остану на принципу двојном: етничком и историјском, ми им нећемо то замерити нити ћемо тражити да ce то не призна од арбитра. Beh само просто исте принципе захтевати за себе и за све суседе који са Хрватима имају територијалне спорове. Па ево како ће то у пракси изгледати. Италијани he тражити сву Далмацију за себе на основу историјског права. Ho Јужну Далмацију, од Цетине до Бара, тражићемо и ми Срби на основу историјских, a делимично и етничких права. Северну континенталну Далмацију тражићемо такође на основу етничком, a Приморску северну Далмацију признаћемо Италији на основу «плебисцитарне» одлуке прве хрватске државе после Свенимира (како рече Монс. Степинац). Лику, Банију и Кордун тражићемо на основу права националности, и Срем исто тако. Славонију ћемо признати Маџарској, чија je вековима и била. Босну и Херцеговину ћемо ревидицирати како нам буде најбоље конвенирало. Ja нећу уосталом ни да откривам све карте, које у танчине познајем. A k o све то урадимо, онда ћемо поступити тачно хрватски. И они ce неће моћи на то да љуте. Они су дали рецепт кога ми усвајамо. Хрватска начелност доћи ће до пуног изражаја. XIII. ПРАВО ОСВАЈАЧА (ПОБЕДНИКА) I. Кад су отпали историјски обзири за ревиндикацију земаља, остали су на снази неки други или су придошли сасвим особени. Споменули смо већ више пута да данас доминира народносни принципи, који, разуме ce, мора често да ce комбинира са неким другим. A и данас, као и у целој историји, као једна од главних основа аспирација, претензија, виндикација предела јесте исход рата, принцип освајања, резултат ратних напора, који je, разуме ce, промешБИв и не трајан, али зато свуда признат. Кад ce овде говори о «праву», онда ce каж е да je то право освајача, 66

право ратно (тако ce говори латински: no праву рата, iure bel­ lico) или право јачега. Каж е ce још и npaeo мача, док сам код једног Хрвата нашао израз «право песнице», што je превод не-

мачког Faustrecht (” ). За разлику од осталих принципа и «права», које поједине историјске епохе избаце на поврпшну, овај принцип je стар као и историја. To je вечни принцип, који покушавају да ублаже али га никад и нигде неће моћи сасвим да заобиђу. Ми смо тај приндип, специјално примењен на Хрвате, обрадили у књизи Мегаломанија... (6), у XI одељку, који носи наслов «Исход рата опредељује државне границе» (стр. 43 до 45). Ми ћемо мало после пренети само мали део тих излагања. Сад само неколико страних мишљења која те идеје потврђују (мада у то време нисмо знали за њих). Тако наводи Херман Вендел неког Генца који брани правни титулус турске власти на Балкану. To je било јамачно за време балканских ратова (мој испис није сасвим потпун). Каже да je Генц у официјелном аустријском листу Oesterreichischer Beob­ achter тврдио да «владавина султана почива на свуда признатол правном титулусу освајања». Свуда и од свакога признатом титулусу вечном «правном наслову». A познати оријенталиста Фридрих фон Хелвалд je писао још 1878, претресајући баш Оријентално (у ствари европско-турско) питање (“ , стр. 106): «Човек може десет и сто пута имати право кад к а ж е . . . да Турска држи поседнуте земље Азије и Европе снагом најбољег титулуса који модерно, европско, хришћанско међународно право познаје, снагом права освојења». To je према професору Хелвалду «модерно, цивилизовано, хришћанско право», које једна немодерна, нецивилизована, нехришћанска земља такође примењује. Али ce баш тада јавља према Турској ново освајачко право, и то православне Русије. Ево шта о томе каж е Хелвалд (локо цитато): «Истина je да Турска постоји у Европи снагом најбољ ег титулуса међународног права, снагом освајачког права. Сад пак, снагом истог права, тог најбољег титулуса међународног права, Русија ствара нова стања, која Турској секу корене н»ене егзистенције. Ни Турци немају, као ни остали народи неко (опречно) «природно» право; то je (то «природно право») као такво 67

у в е к u вечно само право јачега које je пресудно, a оно je међу-

тим (засад) изрекло свој вердикт о Османлијама». Другим речима, као што су досад Османлије сасвим правилно држале освојене територије no пр а в у јачега, сад то исто право прелази на Русе a Турци не смеју и не могу да нешто против a e ­ ra изнесу. Маџарски историчар Имре Пешти каже у једној студији полемишући баш против хрватских безобразно мегаломанских захтева (ls, стр. 2): «Ми ce заиста не заносимо правом јачега, правом освајача — али несумњиво he и ово право у светској историји играти одсудну улогу...» (Дал>и ставови су пренети у одељку XXXVII. ЛМК.). Средином 1918. je истакнути аустријски социјалиста Фридрих Ауштерлиц написао био у часопису странке један чланак под насловом «Национална политика у Аустрији» који je цензура забранила била и тек на интервенцију социјалистичких посланика царског Парламента пустила у броју од августа (328). Ту стоји мос.: «Рат претставља највећи напор снага једне државе, и она држава која ce покаже дорасла ових напора, доказала je тиме своје право на екзистенцију, тиме je стекла право на живот и признање. Само држава способна за живот може ce у рату афирмирати...» To пише на страни 531, на страни 525 стоји: «Држава коју негира већина својих грађана, не би могла ни у обичним периодима историје да ce одрж и...» (a камо ли у рату). Применити те максиме на Хрватску за време рата значи показати jom једном колико je тај народ неспособан и недостојан самосталне државе. II. Хрвати никад, то je интересантно, између толико разноврсних, чак противуречних »наслова» за своје територијалне аспирације, никад не спомињу тај: право освојења, право јачега. право мача. To има своје дубоке разлоге, и ми смо их навели у поменутој књизи (6). Овде само два-три става из те књиге: «.. .Хрвати не признају елеменат победе у рату као један од фактора при одређивању граница. To je јасно: Хрвати као такви нису никад један рат добили и не могу овај аргуменат упо68

требити у своју корист. Али кад су, користећи моменталну победу Немаца, образовали 1941. своју «независну» државу, нису ce уопште обазирали на етничке моменте. Они су захтевали на основи права мача, али не свога него туђега. Док су они тако заузели десетине хиљада квадратних километара туђег земљишта искоришћујући, као сви издајници, туђу победу, дотле не признају другима ни пар километара спорне територије којеревиндицирају на основу своје сопствене победе. Хрвати нису, истина, никад доживели једну победу. Али они никад нису третирани као побеђени, јер они имају увек готове разне националне формуле и једна од њих им омогућује да ce пришљамче уз победника. Они су час Аустријанци, час Угри, час Илири, час Југословени, час Келти, час комунисти, час католици, час Словени, a час западњаци, понекад чак и Хрвати. Како им треба, према томе који je курс на снази. И онда, кад су ce пришуњали победнику, избарабаре ce с њим и према самом њему с временом постављају услове и траже компензације. Сматрају да je победа у рату заједничка тамо где су ce они борили свим снагама да до ње не дође. Да ли ће свет некада увидети ову бесрамну игру? Хрвати траже за себе целу Босну и Херцеговину, где je за време Турака било минимално католика a нимало Хрвата. Они су и за време Аустро-Угарске тражили те покрајине за себе (и да je Франц Фердинанд остао у животу, они би их вероватно добили). Да je Аустрија победила у Првом светском рату, они би те покрајине такође ваљда добили. И кад су Срби толико страдали и гинули, na напослетку добили рат, Хрвати сматрају да су им Босна и Херцеговина неправедно отете. Они су их и даље својатали. Добили су их најзад, на пешкеш, од Мусолинија и Хитлера. Извршили су најсрамнију владавину у историји тих земаља. Па ипак, да je Осовина победила, они би те покрајине задржали и потпуно истребили Србе. Пошто je победила противна страна, Хрвати сматрају да имају права да те покрајине рекламирају за себе. Хрвати су оба последња рата изгубили, na ипак ни један победник у овим ратовима не заузима тако безобразан и надут став као Хрвати. He само као да су добили рат, већ као да су они сами добили. 69

Чим je први рат почео падати у заборав, Хрвати су почели засезати и за чисто српским територијама и, што je стање српског народа постајало теже (услед разних диктатура и погрешне спољне политике), они су све безобзирнији и безобразнији били према Србима. Тражили су своју државу са претежно српским територијама. Делимично им je то успело неколико месеци пред Други светски рат, a потпуно кад су Срби ступили у рат. Тада су шансе биле на страни Немаца и Италијана, и Хрвати су, сходно своме увреженом и непроменљивом карактеру, одмах прешли на страну Немаца и Италијана. Они су образовали «самосталну» државу, потаманили незаштићене Србе оптужујући их код Немаца да су они сви за западне савезнике, најзад су овим савезницима навестили рат. И кад су изгубили рат, место да одговарају за своја недела и плате репарације, они добијају појачану територију. Како то, питаће ce неко. Врло просто: они немају образа, они су ce опет подвукли под реп победнику и пришли ан блок њему. Kao што су пре били одушевљени усташе, сад су одушевљени комунисти. Овај салто су могли тим лакше да учине, што су шефови обеју група Хрвати: онамо Анте Павелић, овамо Јосип Броз. Њихови министри у краљевској влади довели су чак легално на власт Јосипа Броза. Kao противуслугу он им je дао више него раније Принц Павле и Драгиша Цветковић. Добили су чак Истру и Кварнер. To je несхватљив пример у историји: навештају рат западним савезницима, a ови им дају као награду туђе територије. И овога пута су искористили Хрвати српске жртве и српско вођење рата да би повећали своју територију. III. Први светки рат je почео због Сарајевског атентата коме je био циљ упозорење на Српство БиХ и на његову тежњу да никад не буду аустријске, угарске или хрватске (што je престолонаследник Франц Фердинанд хтео остварити помоћу тзв. Тријализма). Србији je наметнут рат до истребљења; она ce борила, заједно са Црном Гором, да ослободе БиХ. У прву јесен 1918. ушао je у БиХ војвода Степа Степановић са својом армијом. «Освајачко право» постало je очигледно и неспорно, тако да нећемо више о њему говорити. 70

Али треба бар нешто рећи о држању Хрвата у том рату. У земљи, они су започели акцију културног, некад и физичког елиминисања Срба. Ha фронту, они су ce борили боље и бешње од иједног другог народа Монархије. Ево само неколико признања, док смо далеко већи број тих доказа изнели у књизи «Србија или Југославија, II», стр. 14-19. Овде су неки нови цитати. У официјезном аустријском часопису «Аустријски преглед», у броју од 1. октобра 1914. (дакле на почетку самог Великог рата) пише један «хрватски политичар» чланак «Хрвати и рат» (58). Мада je непотписан, врло вероватно je писац др Исо Кршњави, професор Загребачког свеучилишта и ранији одјелни претстојник (као неки министар аутономне владе Хрватске), који je и у том и у другим аустријским листовима писао овако против Срба, a ни длака му са главе није нестала кад су Срби дошли на власт. Ту ce он жали како ce уопште могло посумњати у храброст и верност Династији Хрвата: «обоје ce морало сматрати само no себи разумљивим кад ce ради о борби за част Монархије и о интересу Хабзбуршке династије...» «Да, у часу заједничке опасности, они виде пред собом само Монархију ,за коју су у току векова пролкли потоке кр в и ... не знајући ни за шта друго него за одбрану од заједничког непријатељ а...» Обара ce на пропаганду која Србе и Хрвате сматра једним «јер Срби и Хрвати никад нису били једна нација и никад то неће бити». Признаје да су Срби против Монархије док су «Хрвати до сржи династични и верни монархији». Даље стоји: «Да су то све знали у Бечу и Будимпешти или, боље речено, да су то хтели знати не би ce ни часа чудили кад су чули о јунаиггву које смрт презире хрватских пуковнија на крвавим висовима Лешнице и Лознице» (58). «Требало je својим очима видети како je хрватски народ у свим својим слојевима снажно био потресен кад их je владалаи позвао под заставу...» Писац наводи неке «потресне примере». Између осталога: «Барон Гизл je напустио Београд ,рат са Србијом претстоји непосредно. Одједном ce појавише хиљаде на улицама, право свечано расположење ce свих домогло, заставе у хрватским бојама лепршају на неким кућама. Чују ce гласни покличи: Ж ивио (ово пише хрватски) наш краљ Франц Јосиф. Слава успомени убијеног престолонаследника. Доле са Србијом. 71

Освета убицама! — Спонтано, без претходног споразума, без агитације, нашли су ce најхетерогенији елементи заједно, одуховљени једном и истом миш љ у... (Сад ce јавља поворка са сликом убијеног престолонаследника...) • • Из стотине грла одјекнује хрватска химна Лиепа наша домовина» (и то je хрватски написано)... Онда «дође у Загребу, као и у осталим пределима Хрватске до агресивних манифестација против Срба», и приказује како су демолиране куће Срба и кафане где ce они налазе. To осуђује али налази и оправдања. Сад ce опет враћа писац на главно питање и каже: «Хрвати и рат! — Са развијеним заставама, одушевљено и храбро иду Хрвати у рат, са веселим поуздањем рачунају на победу нашег оружја. Где могу да тиме допринесу, они he то јамачно учинити са традиционалном пожртвованошћу. Па кад ce бој избори, кад ce непријатељи одбаце и потуку, тада he ce тек сетити (мисли на Беч и Пешту, Л.М.К.) шта су Хрвати учинили, шта су препатили и претрпели, не колебајући ce ни једног тренутка, у старонаслеђеној верности ка краљу и држ ави ...» Аустријски начелник ђенералштаба барон Франц Конрад фон Хецендорф, у петом тому својих описа Првог светског рата каж е (” , V, стр. 477): «Ja сам имао прилике да после рата дознам од краљевско италијанских војника да су, при агитовању за ступање у словенске легије, Чеси били одма за то готови, a Хрвати пак под никаквим -условима, чак ни онда кад им ce запретило да he ce њихово стање у заробљеништву подврћи свим опоростима». У првом тому тог великог дела, од којих су изашле само пет великих књига које допиру до краја 1914., маршал Конрад на више места спомиње «цару верне Хрвате» (Kaisertreue Kroaten) о којима ce мора и у политици водити више рачуна (разуме ce на иггету Срба које фон Конрад стихијски мрзи) (59, I, стр. 74, 88, 98). Свеучилишни професор у Загребу Фран Милобар много ce жалио што су при крају Првог светског рата, нарочито после Крфске декларације, помешани Срби и Хрвати, и пгго ce стављају у исту врећу. He да он то. Beh у почетку једног чланка у водећем аустријском часопису (40) он то сматра «заслугом заклетих непријатеља Монархије, у првом реду Италије и Срба» (не 72

каже Србије већ Срба, a онамо каж е Италије, a не Италијана). У главном делу својих излагања, којима нећемо указати част да их ин екстензо пренесемо, стоји проређеним (подвученим) слогом отштампан овај став: «Ha једној страни je ноторна аустроф илија (хабзбургоф илија) Хрвата, нa др угој исто тако ноторна, фанатична аустрофобија С р б а ...»

Даље каж е да je хрватски народ усвојио «учење старог дра Анте Старчевића, које je овај унео у срца најширих маса свога народа. Овај уважени учитељ хрватског народа усадио je у срца Хрвата три кардиналне поуке: верност целој династији Хабзбурговаца, верност своме хрватском државном праву, и непоколебиву оданост хрватском национализму и хрватској државној идеји». Непосредно после Првог светског рата који су изгубили, Немци су, својом чувеном методичношћу, почели да га описују, и то са свих страна. Најтемељнији војни опис у десет великих томова изашао je у редакцији М. Швартеа (4'). Пети t o m je био посвећен војевању Аустро-Угарском. Њ ега су обрадили виши официри аустро-угарске. Први je прилог фелдмаршаллојтнанта (дивизијског ђенерала) Макса Х ен а о аустроугарској војсци уопште (“ ). На страни 14 стоји да ce «аустро-угарска војска могла да ослони само на Немце Аустрије, на национално угарске регименте (пукове) и још на Хрвате који су одрасли на ратничким традицијама Граничара». Друге су нације саботирале гдегод су могле; писац не искључује чак ни Пољаке и Русине (Украјинце) Галиције. На почетку свога прилога (” , стр. 2) каж е да су «28. јуна (1914) ерцхерцог-престолонаследник Франц Фердинанд и његова жена пали у Сарајеву као жртва разбојничке руке једног Србина». Ту није ни Босанац ни Аустријанац, већ Србин! Један свештеник хрватски, војни курат Шиме Башић писао je 11. августа 1914. свом парохијану Бони Полићу: «Само настојте да ce добро држите. Колико више Србаља убијете толико више вриједите» (63, стр. 75). И Хрватски сабор, у адреси своје већине, поздравио je преузимање престола од стране краља Карла и том приликом «похрлио да пред лицем Вашег Величанства обнови своме краљу староставни завјет вјерности, која je једнако трајно и непоко73

лебљиво испуњала срца хрватског народа кроз сва стољећа од године 1527...» (м, стр. 86). Од прве мобилизације до краја Првог светског рата стално су њихови, хрватско католички прелати: бискупи, арцибискупи, опати итд., подносили молбе Богу и «краљици Хрвата» (Богородици) за победу ћесарско-краљевског оружја над смртним непријатељем Монархије (тј. Србима). To je детаљно описао и документима поткрепио хрватски историчар професор Виктор Новак (65, “ ), na нећемо овде преносити. Иначе велики присташа заједничког живота Срба и Хрвата («под једним кровом»), познати београдски адвокат Светолик М. Гребенац, писао je баш у години оснивања «Хрватске бановине» (i?): «И Бугари и Хрвати су нам били до јуче највећи непријатељи. Доиста, свет у Србији који je живео под окупацијом највише ce ж али на Бугаре и Хрвате. Чак су и Маџари били толерантнији и подношљивији...» И један емигрански хрватски писац, неки др Антун Кнежевић, жали ce у једној књижици изашлој у Немачкој (“ ) да меродавни кругови Загреба нису искористили политички војно залагање Хрвата. Он пише (стр. 97): «Код куће, хрватско-српска коалиција, умјесто да тражи од двора као протуслугу зо. жртве које допринашају хрватски војници на свим бојиштима

Espone за одржање аустријске царевине на власти, сједињење хрватских земал»а, настоји свим силама да ce одржи на власти». Мало даље пише како су Хрвати «у својој великодушности» -има базира није могао бити задовољен са изнетим правним «насловима». Пронашао их je он још сијасет, и то баш с обзиром иа БиХ. I. Врло често говори о «природном праву» Хрвата на те области. To je, свакако, најнебулознији појам с којим ce некад оперисало у области права и који je већ стотину година скоро ту сасвим напупгген. Нико му није никад разумео прави смисао. Он je још небулознији од «хрватског државног права». Свака држава може тврдити да има на неку област «природно право». Нити она то може да докаже, нити joj то неко уме да оспори. To су фразе без смисла и домашаја. Лична права су некад могла да ce тиме означују: право на слободу, на кретање, на државну запггиту итсл. Стварна права никад, територијална најмање. To je само једна даља тачка у каталогу хрватских «правица», једнако бесмислена колико и нетачна. Јер, какав год ce смисао дао тој речи, ja не увиђам да би Хрвати могли имати неко «природније» право на БиХ од Срба. Антитеза би требало да буде «неприродна права»! Каква су то, опет, права? Није нова употреба тога термина од Хрвата, нити уопште нити на БиХ. Није то емигрантска измишљотина, већ такорећи страначки програм њихових некад моћних странака. Странка права je унела била 3. новембра 1893. у свој званични програм ове речи (са немачког): «Странка права тежи оживотворењу хрватског државног права и природних права хрватског народа у смислу следећих чланова: — члан 1: Успостављање целокупног хрватског краљевства «утеловјењем» Славоније, Далмације, града Ријеке и приморја, Босне, Херцеговине, Истре, Крањске, Корушке и Штајерске у оквиру Хабзбуршке 91

монархије. — Члан 2: Уставно гарантовање слободе и независности ове хрватске укупне државе». Она тражи све те територије, међу које спада цела Словеначка, на основу «хрватског државног права и природних права хрватског народа». Који ce делови траже на основу једног, a који на основу другога «права», остало je more croatico (no xpватском обичају) да ce нагађа. У једној претставци Хрватског сабора «хрватско-угарском краљу* од 29. априла 1861, која ће у доцнијим одељцима бити ин екстензо пренета тражи ce сједињење многих крајева са Хрватском, између осталих и БиХ, па на крају стоји: «Да ce опет сједини што би no праву повјести и нарави имало бити сједињено». «Право повјести», то je исто што и «повјесно право» одн. историјско право; «право нарави», то je хрватски израз за природно право. И једно и друго право, мисли Хрватски сабор, ступа у корист присаједињења БиХ Хабзбурзима преко Хрватске! У листу херцеговачких фратара-усташа који иначе највише српских земаља присваја (као ваграду за њихова свештена зверства према Србима у последњем рату!) тражи махсуз «Сријем» у броју од 3. октобра 1955. Каже да je ту «покољем хрватског живља са стране српских комуниста» (под руковоћством Србина из Кумровца Јосипа Броза) «унипггена некадашња хрватска већина»! Ту отпада етничко начело па «се морамо позивати у првом реду на наше хисторијско државно право (Срем Hu­ je никад био хрватски, Л.М.К.), а такође и на чињеницу да je геополитичкк Сријем са Земуном ништа друго него продужење хрватско-славонског међуречија и тако no нарави ствари припада Хрватској». To je нова варијанта «права нарави», no коме Земун не може припасти Београду него Загребу, иако je тако рећи предграђе Београда. По «варави ствари», no «геополитичким хфинципима»! Ето, заиста ce не сме пропустити ниједан «аргуменат» хрватеких мегаломанских прохтева. Треба их за историју овековечити! У Народној енциклопедији СХС, професор Виктор Новак, говорећи о Рачком, каже да je равно пре сто година (1867) у хрватском Сабору пледирао за инкорпорацију Ријеке Хрватској «на основу историјског и природног права» (**). Нажалост не 92

знам те аргументе «природно-правке» мада ce за један град Mo­ sce рећи да природно припада залеђу, али и залеђе граду. Можда je најкарактеристичније изнети шта je писао Франо Супило, доцнији вођа хрватско-српске коалиције, као млад човек 1892, у предговору књиге «Дубровчани јесу ли Хрвати» С34*): «Хрвати нијесу ни сада противни слози са Србима, само нека ови признаду за хрватско све што Хрватима no лриродном и хисторијском праву припада...» Срби имају да Хрватима признају све што им припада no «историјском и природном праву», a они сами, Хрвати, одређују то «природно право». Разуме ce да нема ни помена да би Хрвати признали Србима оно што овима припада «по природном в хисторијском праву», чак кад би и странци та права утврдили! Ми смо малопре (у одељку XII) навели немачког етнографа фон Хелвалда (“), који не признаје «ни Турцима ни осталим народима неко .природно’ право» на извесне територије сем ако оно произлази из ,права јачега’». Само то право може бити «природно» no Хелвалду ако ce уопште тај термин сме употребити. Рекли смо малопре да «свака држава може тврдити да има на неку област природно право». Нити она то може доказати, нити joj ко други може доказати да није тахо. После смо читали да су ce «маџарски краљеви tokom средњег века сматрали n p u родним господарима Босне, na су врло често то своје право оружјем остваривали...» «Природни господари», то није ништа друго него модалитет «природних права», изражен од монарха. «Природна права» могу евентуално рекламирати државе и народи, али «природно господарење» припада владаоцима. И овде ce баш ради о Босни, јер je на основу тога био краљ Дабиша принуђен 1393. да склопи са маџарским краљем Сигисмундом «Ђаковачки уговор», no коме je маџарски краљ добио право да наследи босанску круну после краља Дабише. Ето како ce рефлектују та «права» баш на Босну! П. Док Хрвати местимично говоре и о свом «природном праву» на све територије настањене нехрватима, дотле Србима одређу93

ју «природне границе». Ево два-три примера како Хрвати те «природне границе» Србије схватају. Још 1955. je усташка перјаница «др» Бућ одржао неки говор на «хрватском сабору» у Чикагу, на коме je изост. казао f 0): «Природна, етнографска и хисторијска граница Србије иде на западу до Дрине, на сјеверу до Дунава и док она не буде повраћена... неће бити мира нити међународнога равнотежја на европском југоистоку...» Неки Душко Калеб je писао десет година доцније у Аргентини (”): «Словенци, Војвођани, Македонци, Албанци и Црногорци хоhe такођер бити господари на своме. Ако то Србијанци на вриме схвате и Србија би могла наставити слободним животом у својим природним границ ала Београдског П аш алука. Ако не, ми не знамо, г д и he бити хрватско-бугарска граница. И народи Балхана имају право на мир! Па ако друкчије не идје — и уз циљу брисања балканске ,Пруске’ како je припоручио Черчил». Нека виде наши људи, ако имају очи, докле иде та дрскост малог, неморалног, недостојног и злочиначког народа: да он, не само он, него сваки његов самовољни представник, одређује и своје и српске границе. A Срби не могу ни да своје границе одређују, нити ce чак питају о томе, нпр. плебисцитом или сличним постуиком. Ми нећемо уопште спомињати разне пиеце, и српске и стране, који су Србији признавали «природне границе» на Солун, на Далмацију итд., јер не држимо много до тога, нарочито данас у ери авиона и атома. Довољно je било још једном илустровати хрватску патолошку настројеност. Ш. Шта о тим границама мисли један од оснивалаца комунизма и несумњиво капацитет у политичким питањима, видеће ce из следећих редова. У својој веома запаженој расправи «По и Рајна» писао je Фридрих Енгелс и о природним границама, no којима Немци хоће да ce утврде на италијанској реци По. Енгелс m an e (338): «Ми смо сад видели куда води теорија природних граница постављена од средњеевропских политичара велике силе. Исто право које има 94

Немачка на По, има Француска на Рајну... Теорија природних граница захтева no истом праву, no коме ce Немачка ослања на По, Галицију и Буковину за Русију да би ce арондирала до Источног мора, a то у најмашу руку укључује целу немачку десну обалу Висле. Мало година потом ће ce моћи са истим правом поставити захтев да je Одра природна граница Руске Пољске. Теорија природних граница, примењена на Португал, принуђена je да ту земљу прошири до Пиринеја и целу Шпанију увуче у Португал...» И још много веома оштроумних примедаба има Енгелс о тим природним границама (последњи, IV, одељак расправе). У продужетку своје студије По и Рајна, у реплици издатој годину дана доцније под насловом «Савоја, Ница и Рајна» (339) каже Енгелс: «Сад je напослетку у Паризу отворено изражено da А лп е чине n p u podu y гран и ц у Ф ранцуске, da Ф ранцуска има на њ и х право». Ове су све курзивом штампане речи од писца под-

вучене (који то иначе ретко чини). Регошка je писана 1860, после битке код Солферина. Мало даље изводи Енгелс да «захтев за анексацијом Савоје у к љ у ч у је у себи захтев за анексацијом ф ран цуске Ш вајцарске».

XVIII. СПОРАЗУМНА РАЗГРАНИЧЕЊА ТЕРИТОРИЈА (ПЛЕБИСЦИТ, СТАТИСТИКА, АРБРГГРАЖА, НАГОДБА) Има још неколико начина разграничења спорних територија, стицања и губљења земљишта, повећања и смањења области. Овде ce наводе три «мирна» начина, који ce ефектуирају без борбе, без крви, без нарочитих свађа. To су начини новији, хуманији, «легалнији». Први je међу њима плебисцит, кога смо баш у једном прошлом одељку споменули и тако ову раздеобу органски повезали. Други je решавање на основу постојећих бројева, на основу етничке статистике, трећи на основу арбитраже. О свакоме треба рећи нешто посебно, јер ни они нису беспрекорни ни одвише лаки. Напротив, код свакога од њих настају у спровођењу неочекиване компликације. I. Прво, дакле, биће речи о плебисциту, који као термин наши читаоци знају, мада не увек и његову суштину. To je латинска, 95

али не старолатинска реч. Она je композитум од речи плебс (народ до најнижих слојева) и сцитум, што значи одлука, захључак, наредба. Плебисцит значи буквално: одлука народа. Ta «одлука народа» може ce добити само гласањем и то непосредним гласањем (не датим овлашћењима неком репрезентативном телу). У нашем случају, оставља ce становницима једне територије да одлуче коме he ce прикључити. Плебисцит je обично алтернативан: гласачи ce стављају пред једну од две одлуке, али он може бити и многостранији, нарочито са допунским и евентуалним питањима. Hrrp. Ако ce област A изјасни за ову страну, да ли остајете и онда при противном гледипггу. Итд. To ипак практично није тежак, свакако није нерешљив проблем. Много je тежи проблем одређивања плебисцитарних зона. Ми смо тај проблем расправили детаљно у студији «Мегаломаннја једног малог и нескрупулозног народа» (*), у одељку који носи наслов «Самоопредељење народа у територијалним гоггањима» (стр. 49 ид.), na ћемо гледати да буде пгго мање понављања. Плебисцитарне зоне у ствари прејудицирају резултат плебисцита, врло често и скоро no правилу. Узмимо наш конкретни случај, питање БиХ. Није свеједно, нити he бити исти резултат ако ce цела БиХ при плебисциту прогласе као једна зона, или обашка Босна, a обашка Херцеговина, или делови једне и друге. Нпр. зна ce да je Крајина изразито српска и да je то остала после онако крвавих хрватских убистава и преверавања. Ако Крајина гласа као целина, зна ce унапред исход. Али ако ce она прикључи деловима централне Босне и л и још и источне, мож е доћи до изненађења. Ако ce опет створе три зоне, нпр. источна Босна, централна и западна, може ce десити да једна од њих не да свој вотум за Србију. Како he онда моћи Крајина да припадне Србији? За Херцеговину je то далеко лакше, јер je источна половина српска a западна католичка (a можда и хрватска). To важи и за друге крајеве, али ми остајемо при расправљању засад при БиХ. Да, да, поставља ce питање које he бити зон е u ка к ве he бити зоне. A онда, што je још важније, ко he зоне да одређује и омеђује.

Mopao би ce прво имати пристанак спорних страна no овом питању, или сагласност да ce одређивање препусти арбитру. Тешко je у пракси провести и једно и друго. При Корушком плебисциту 1920. одредиле су Велике силе поделу на зоне међународним актом. To je било лакше после исхода рата, о чијим последицама су те велике силе такорећи суверено одлучивале. Па и тада je прва зона гласала за остајање при Аустрији, и није ни дошло до гласања у остале две зоне. A ko гласање не би било ограничено само на БиХ већ на све пределе садашње Југославије, свакако би за нас најидеалније решење било да Крајина цела, и босанска и «хрватска», буду једна зона. Незгода je плебисдита и у томе, што он санкционише једно моментално стање, које може да буде и плод моменталног расположења. Ево баш пример БиХ нека то покаже: Да je плебисдит био 1918, несумњиво би 80% ако не и више стаонвника било за присаједињење Србији. Срби из љубави, ови други из страха. Да je плебисцит био 1941., била би можда већина за Хрватску: сви католици и велики део муслимана, свакако око 50% становника. Да je плебисцит био 1944. или 1945. нико не би био за Хрватску, ниједан гласач (јер би ce усташе повухле у мишје рупе). Плебисцит зависи, даље, и од атмосфере која je произведена у даном моменту. Апсолутно слободан једва би икад могао да буде. To су његови недостатци, поред многих врлина. У нашем случају je проблем такође и у признавању или непризнавању гласова Срба побијених од Хрвата. Практично je то тешко признати, али непризнавање значи као неко накнадно саглашавање са тим зверствима или опраштање са српске стране, на које (опраштање) није нико дао овлашћење. Ja сам предложио у реченој хњизи (°) да ce онолихом броју Хрвата одузме гласачко право колико je Срба побијено. To je тешко извести, a Србима не би била пуна рекомпензација. Јер убијени Срби не би имали потомство, a Хрватима би ce могло у најбољем случају ускратити право гласа потомцима крвника. Да су убијени Срби остали живи и имали потомке, било би их скоро двоструко. Па ипак начелно ми Срби не бежимо од плебисцита, али од aera беже Хрвати као ђаво од тамјана. Нигде га не спомињу, бар јавно не. Кажу да су, приликом закључења «Споразума од 1939» између Хрвата и србијанских Цинцара како рече Јован 97

Дучић 0 , постојале тајне одредбе, no којима би ce накнадно извршио плебисцит у «западној Бачкој». Али ce јавно о томе ћутало. Симптоматично je то: Хрвати предлажу плебисцит само у Бачкој, одн. њеном једном делу, a не нигде друго. Нити би уопште пристали да негде друго до плебисцита дође. A зашто у Бачкој, где никад није било Хрвата (вид. моју књигу «Војводина и њене мањине» ’2)? To je проста ствар. Попгго ce један део Буњеваца и Шокаца похрватио, претставници Загреба су предложили плебисцит у нади (уосталом оправданој) да he их при гласању помоћи Маџари. Јер у спорним зонама између Срба и Хрвата има више Маџара него «Хрвата». И онда би Маџари одлучивали коме he југословенском народу припасти део Бачке одн. цела Бачка! A она je 1918. одузета од Маџара и припојена Србији на основу етничког и победничког начела! II. Други начин мирног, «споразумног» разграничења спорних територија био би на основу статистике, тј. на основу резултата етничке статистике. И ту има потешкоћа више него што лаици замишљају. Претпоставка je, разуме ce, да ce спорне странке претходно споразумеју да пристају на разграничење no том основу, што ce код нас тешко може да очекује. Онда настаје питање који резултати долазе у питање, из кога пописа. Данашњи председник ХСС др Јурај Крњевић je више пута казао да он не признаје «београдску статистику». На страну то, што je она за Хрватску и Далмацију увек вршена из Загреба (то je један од ретких дикастерија управе бивше хрватскославонско-далматиске Земаљске владе који je функционисао све до 1941), а за Босну из Сарајева, мора ce још нагласити да, сем првих пет-шест година, никад Србин није био ни на челу централне статистичке управе. Друга je потешкоћа што послератни пописи приказују стање после масовног убиства Срба у «НДХ» и примање резултата тих пописа значило би у неку руку мирење са извршеним геноцидним злочинима. Даље. после рата je управа савезне статистике просто забранила, онемогућила, скоро једном милиону Срба (рођених у Црној Гори и Македонији) да ce као Срби определе. To 98

су свесни фалсификати! — Напослетку, статистике пре 1948. нису уопште у својим публикацијама садржале директне етничке податке, нису казивале какве народности где живе већ само какав ce матерњи језик где говори. To важи и за Аустрију пре Првог светског рата (са разликом да ce ту место матерњег језика питало за конверзациони језик), то важи за Угарску, Хрватску, Босну и Херцеговину. За БиХ сачињавају Муслимани нарочиту тешкоћу при употреби етничке статистике, јер ce из њих не може закључити коме би ce они рађе прикључили. Најбољи доказ за то показује образовање Хрватске бановине 1939. Експерти са једне и друге стране, од којих ниједан није имао ни најосновније појмове из Статистике, споразумели су ce били да баш у БиХ поступају овако: срезови у којима су православни били у већини имају да ce припоје Србији одн. да остану ван «Бановине хрватске», a они у којима су католици били у већини да ce придруже овој Бановини. О муслиманима да ce не води рачуна. To потврђује и ранији министар у влади Драгише Цветковића др Бранко Миљуш, који каже (135, стр. 15): «То ми je у Паризу потврдио 1946, и сам Др Мачек када сам га питао на коме су гледипггу он и Д. Цветковић вршили поделу БиХ. Он ми je том приликом дословно одговорио: ,Када сам са Драгишом правио Споразум 1939, ми смо ce споразумели; када смо дошли на Босну и на муслимане, да сматрамо да муслимани не постоје. И тако смо радили’». Овај поступак je наладнут од муслимана емиграната и у њему je било назорено неко потцењиваше ако не игнорисање муслиманског елемента. Ja заиста нимало нисам био наклоњен тим експертима ни они мени. Али морам истине ради рећи да ce закључивало само на основу бројева публикованих званично. Јер ce за католике претпоставља с правом да би скоро сви гласали за Загреб, за православне ce истим правом узима да би ce определили за Београд, док ce за муслимане не зна за кога би ce определили. 1939. можда би више било за Загреб него Београд, данас ствари стоје обрнуто. Али ове околности најбол»е показују неприкладност решавања о припадности БиХ или њених делова на основу статистичких бројева. У другим покрајинама ce то да лакше извести (нпр. у Хрватској и Далмацији), мада нова рубрика «неопредељених Јутословена» у званичним

публикациј ама Савезног завода за статистике у Београду и овде отежава употребу саме статистихе. Иако Срби не би смели да пристану на овај начин разграничења који би санкционисао хрватска зверства над Србима у последњем рату, Хрвати га никако неће, неће га нигде, најмање у БиХ. To je јасно: њихова квота свуда у земљи осетно ce смањује. Процентуално, релативно, све je Хрвата мање у свим крајевима где живе. У БиХ нарочито. To смо изнели у скорашњој књизи (35); овде само најкраће: Године 1948. (приликом првог пописа у комунистичхој Југославији) било je Хрвата у БиХ 24%, 1953. године 23%, 1961. године 21,7%! To je ипак више него их je релативно било 1921. (21%), a далеко више него их je било 1879. (17%). Сад оладају јер нема ко да им придолази од импортираних народности, a српски губици ce помало рекомпензирају. Ho највише због све јаче партиципације муслимана. Било како било, Хрватима не годи статистика, коју да узгред поменемо води Сарајево a не Београд, и они ће тешко икад пристати да само ови резултати опредељују територијалну припадност појединих крајева. A ни ми Срби нисмо много њоме задовољни, јер игнорише наше жртве у ратовима и не пружа муслиманима могућност да ce определе. To би био палијатив без трајног дејства, кога би ce после сви одрицали. To би било прекарно, провизорно, краткотрајно, сумњиво решење територијалних спорова, коje их не би «скинуло с дневног реда». Неоспорно, при подели територија 1939. године, играла je улогу још једна «статистика» сем статиегике вера. To je била изборна статистика. Бановини хрватској су додељивани срезови у којима je ХСС добила била већину гласова. Муслимани су истицали увек засебне листе и за н>их скоро унисоно гласали. Тако у (канадском) «Хрватском гласу» од 9. јуна 1958. пише члан ХСС Иван Н. Кларић ('”): «.. .Што ce тиче питања граница хрватске државе, ja сам изнио да ХСС стоји на становишту којег je поставио још др. Анте Радић, т.ј., да he хрватска држава простирати до тамо докле сам народ буде хтио. Ha том становишту био je и др. Мачек 1939. године када je водио преговоре са Београдом и када je од котарева у Босни успио добити све оне у којима je ХСС имала већину на изборима од 1935. и 1938...» 100

III.

Остаје трећи начин решавања спорних територијалних питање «споразумно», «на миран начин», без великих потреса. To je арбитража. Kao ранија два модуса, и овај претпоставља претходну сагласност, израз безусловног пристанка на резултат који има да надође. He сме ту бити никаквих скривених резервација и примедаба. Код овог начина мање него иједног другог. Арбитража je још ређи поступак у пракси додељивања спорних земаља, али он постоји и теоријски и практично. To значи: одлуку о спорним пределима поверити једној личности или једној установи односно колективу (нпр. универзитету или влади неке земље).

Орган који je заједничком односно паралелном одлуком парничких страна одређен да донесе одлуку у спорном питању или тзв. вердикт, (од латинског вере диктум: право речено, исправно пресуђено) зове ce арбитер или у овом случају још боље арбитратор. (Реч арбитер je имала у старом Риму више значења, међу којима такође посредник, умиритељ, «развађач». Арбитриум je била пресуда ,одлука донета no слободној вољи, против које нема апелата. Глагол арбитрари значио je: саслушавати, претресати, ценити, судити. Отуда су ови називи заиста адекватни за ситуације које претресамо). И арбитража има својих недостатака, но ипак je боља од рата. Али њу Хрвати никад ни споменули нису. Ипак je она несигурна, a њима je лакше постављати захтеве које никад ни један победник поставио није него ce излагати неизвесности арбитраже. Рекли смо да арбитратор може бити индивидуалан или колективан форум. Индивидуалан je ређи, јер ce једва може претпоставити да he обе стране да ce сагласе у истој личности. Српска влада je почетком 1913. била предложила да одлуку о спорним пределима Македоније између Срба и Бугара донесе руски цар. Бугарска на то није пристала. Бугари нису веровали у беспристрасност руског цара, односно мислили су да je он нахлоњенији Србима (и не без разлога). У пракси би цар ипак консултовао своју владу и друге гремије, тако да арбитер не би био сасвим индивидуалан. 101

A 1911. je била Бугарска предложила поделу Македоније. «Ако ми не бисмо примили ову границу, онда je најбоље оставити руском цару да он као изборни судија разграничи нас и Бугаре у Македонији» Једанпут су то предлагали Бугари, други пут Срби, али до реалисања те идеје није дошло. Ho није та једина тешкоћа код арбитраже; и она има своје проблеме и своје кланце. Ми смо и те проблеме претресали у књизи «Мегаломанија.. » (‘), na ћемо само главне резултате овде пренети (другим речима, као и о плебисциту и статистикама; није ништа буквално преписано). У нашим приликама тешкоћа je још и у томе, што би било подоста спорних предела у разним областима. Једна иста личност тешко je у стању да за све те пределе располаже са довољно знања и компетенције. Можда би требало за сваки предео узети другога арбитра. A k o ce арбитража поверава неком колективу (не мора то бити «тело» односно правна личност), онда ce понекад овако поступа: свака страна изабере рецимо no три члана колектива a ови оптирају претседника, или томе слично. Обично чланови арбитражне комисије гласају за своје манданте, тако да je глас (вотум) председника одлучујући. A стране у спору немају могућности да утичу на избор председника арбитражне комисије. Разумљива je ствар да не би требало да буду ни Срби ни Хрвати чланови арбитражне комисије. Ми смо у тој књизи отишли и даље и изнели објекције ако би комисији припадали православни или католици. Ови други могу увек да буду инфлуенцирани од Ватикана или осталих католичких кругова. Могу ce чланови арбитражне комисије да одређују и посредно. Ми смо у наведеној књизи (6) ставили у изглед могућност да нпр. ми «предложимо десетак протестантских универзитета који би одабрали чланове комисије. Или да сваки универзитет одреди једно или два лица, na да ce између њих врши ужи избор коцком». To да чине и Хрвати. Итд. Има много модалитети, али тиме и теигкоћа да ce најпогоднији одабере. Није искључено да између нас и Хрвата дође до арбитраже бар у неким пределима, можда чак у пределима БиХ. Арбитри су често али не увек и стручно оспособљени. Али они не распо102

лажу свим потребним подацима, нити су у стању да их покупе. Ове морају странке да презентирају. Што ce нас тиче, ja мислим да су сви ти подаци садржани у мојим књигама, скоро сви, свакако далеко више и далеко солидније него код Хрвата. Ко ово прочита, видеће зашто не само Хрвати, него Јутосрби и нарочито црногореки сепаратисти који воде главну реч међу црногорским емигрантима, мене толико нападају. Ja сам ипак поносан игго сам испунио најважнији српски задатак. Ова књига то продужује. IV. Један посебан модус расправљања спорних питања, међу њима и територијалних, стварања правне базе за државни живот итд. претставља код Хрвата баш посебно преговарање и следствено закључивање неког споразум а који они у свом језику називају «нагодба». To су они чинили више пута у историји. Нпр. «пакта конвента» са маџарским краљем Калманом при почетку XII века (за које најбољи хрватски историчари и прави историографи сумњају да ли су уопште и постојала), затим «Нагодба» са Маџарима од 1867, онда «Споразум» са Србима 1939. итд. За Хрвате ce каже да су «нагодбењаци» (као и чувари својих «правица»). Из свих мучних ситуација извлаче ce неким «нагодбама». Ове прве две споменуте претстављају основе њиховог «државног права», како смо мало пре цитирали поједине писце (у одељку IV). Они им прибегавају кад je њима тешко или кад запазе да je њиховом партнеру тешко (као Србима пред II светски рат). Сасвим драстично, као што њему доликује, карактерисао je тај хрватски нагодбењачки дух њихов најбољи живући књижевник Мирослав Крлежа, који je казао (33°): «Хрватство тражи некога да му ce подреди, да потпише с њиме политички уговор и да ce онда буни против тога политичког уговора даљих 400 година... У склапању уговора и глупих политичких пактова, ту су хрватски пунтари стручњаци вјековима...» Црногорци су са непријатељима чинили «погодбу са оружјем» како каже Његош у Горском вијенцу. Хрвати то избегавају где103

год могу. To je народ фишкала, како су странци утврдили, a не јунака. Али није увек погодна атмосфера за «нагодбе» и ja лично не верујем да he до ње доћи у моменту нашег раздвајања од Хрвата. Hehe бити ни воље ни времена за то. Прво треба утврдити ко одређује преговараче и са каквим пуномоћством. To би требало да буду парламенти, a ови у тако немирним временима не функционишу никако или само прекарно. Ако су то разна револуционарна «већа», може им ce после оспорити легитимност. Парламенат треба да буде изабран. A како he бити изабран кад ce не знају границе државе? «Споразум» од 1939. није примила ниједна српска странка, нити српско јавно мнење. Са српске стране као да га није ни било. A «нагодбу» са Маџарима 1867. Хрвати су нападали увек и вазда. Итд. Али и та арбитража мора да буде базирана на статистикама и сличним подлогама (историјским мање него Хрвати мисле и то на њихову срећу, јер строгом применом историјског критерија могли би они врло слабо да ce проведу). Тако ce види да код коначног разграничења разне методе могу да ce напоредо или комбиновано примењују. XIX. ДУАЛИЗАМ. ФИФТИ-ФИФТИ. АМПУТАЦИЈА. Да наведемо и објаснимо и овде, садржајно блиске, појаве или бар термине. Сви су били, a делом су и данас у пројекту као виртуелна решења српско-хрватских односа. У своје време, сукцесивно, сретали су ce ти термини у нашем политичком животу na ни данас нису ишчезли сасвим. Није на одмет одредити им смисао и домашај. L Прво дуализам , односно дуалистичко уређ ењ е држ аве. To значи да je она подељена у два дела, са два центра, између себе равноправна. У сваком од тих делова може бити још административно-правних јединица (самоуправа, аутономија итсл.), али државноправно то су две половине којима припада сувереност, a само мали део заједничких послова пренет je на савез. 104

Д уализам je стари израз, на коме je почивало уређење Аустро-Угарске монархије. Власт je била подељена између Беча и Пеште, између Немаца и Маџара. Други народи били су њима овако или онако потчињени Хрвати су, кадгод ce указала прилика, очекивали и захтевали триалистичко уређењг Монархије, где би «хрватске земље»: Хрватска, Славонија и Далмација, заједно са «хрватском» Босном и Херцеговином и деловима словеначких земаља сачињавали трећи државни елеменат, трећи фактор власти. Познато je да je за то решење био престолонаследник Франд Фердинанд, и метак српског хероја из Босне Гаврила Принципа омео je тај план. To je био један од главних мотива атентата. Детаљи нису били израђени и питање Војводине односно Јужне Угарске, како ce тада говорило, није ce постављало. «Сријем» je био «саставни дио краљевинах Хрватске, Славоније и Далмације». Срби би ту били не само у мањини него сасвим лишени нациоиалних права. Ево пгга о томе пише А л ф р ед Ф иш ел, познати аустријски политичар и савремени историк (родом из Чешхе). Крајем прошлог века (Фишел, ", стр. 452), јавља ce у Хрватској идеја тријализма, која би ујединила све «хрватске земље». «Србе ових провинција би Странка права примила само као православне Хрвате, али им ни у једном случају не би признала иста права са владајућим племеном...» To je велики присташа Аустрије Фишел писао непосредно после Првог светског рата. И невољно, он je оправдао српске метке на присташу триализма и његовог будућег реализатора Франца Фердинанда. Јер од Срба ce ваљда не може очекивати пристанак да ce таксирају као православни Хрвати. Поред чисто триалистичког решења устројства АУ монархије било je пројектовано и тзв. «субтријалистичко реш ењ е», no коме би «једна јужнословенска држава била у полуаутономном кондоминијуму било Аустрије било Угарске или споредан предео обе дуалистичке државе». To износи нарочити истраживач националних односа АУ, амерички професор Р. Кан ("*, I, 1, 261). Ha следећој страни ок објашњава како би у пракси изгледао тај тријализам одн. субтријализам: обухватао би «јужнословенске народе под хрватским воћством» (südslawische Völker­ schaften unter kroatischer Führung). 105

Како изгледа «хрватско воћство» видели смо у првој њиховој реалисаној држави 1941-1945. Знао je Гаврило Принцип такође како би то изгледало. Може ce приметити да су сви северни Словени А-У монархије били противници тријализма. што je сасвим разумљиво. Јер отпадом словеначких и приморских области у Цизлаитанији (тако ce звала ужа Аустрија насупрот Маџарској као Транлаитанији :тј. земљи с оне стране реке Лаите) били би много слабији у односу на Немце особито у бечком парламенту. Зато су били и Чеси и Пољаци против тога устројства, a Словаци Угарске су видели ослабљење словенских позиција Транзлаитаније отпадом Хрватске и Славоније. Тахо je тријализам могао само да ce насилно декретује. (He треба наглашавати да су њему били сасвим противни Маџари који су у њему видели афронт према Угарској и «круни св. Стефана»!). Водећи хрватски социјалиста Јурај Деметровић je такође у аустријском часопису «Дер Кампф» посматрао проблем уједињења аустријских јужних Словена у виду тријализма (333). Он га баш са гледишта социјалне демократије побија као трајно решење јужнословенско-аустријског проблема. Он ce пита: «Да ли je то право решење. Провизорно решење свакако, али никако трајно». Тријализам je постојао у Аустрији и раније, био je канда основа њене првобитне формације, али у том тријализму нису јужни Словени играли никакву улогу. Ево шта сам нашао о томе код водећег аустријског социјалисте и првог председника Аустријске републике после II светског рата (писано на почетку овог века, 335) Карла Ренера: Историчари тврде да je Хабзбуршка монархија основана 1526. (после Мохача), кад су ce «сјединиле три готове државне творевине и три водећа народа: немачке наследне земље, чешке земље круне св. Вацлава, и угарске земље круне св Стефана; то су прави историјски компацисценти Монархије...» (Ренер, 33S, стр. 189). Све друге су само придошли, присаједињени, освојени предели. Ренер пише: «Државноправни тријализам, то je настарије учење чешког државног права. Маџари су ту теорију за себе преузели и спровели, a за Чехе одбили, јер je Чешка битком на Белом Брду изгубила своје државно право и била je стопљена са 106

наследним земљама. Тако су ce историјско-политички индивидуалитети редуцирали на два и онда фундирали дуализам». E t o на каквим je основама и каквим оправдањем заснована једна велика државна формација. Она, како тврди Ренер, признаје само две нације, остало су националитети, односно два народа, друго су народности. После су поједини стручњаци, потстакнути од становништва разног језика и разних области, почели да тврде да je основа Царства Прагматичка санкција Карла VI. «Круновине» односно историјски признате области биле су «саконтрахенти» те Прагматичке санкције, која je настала два века доцније (1723). Ha тој основи су задржане у Цислаитанији покрајине, на тој основи je у Транслаитанији призната Хрватској и Славонији аутономија (раније и Ердељу, што je после повучено). Тако су и неке друге нације «авансирале» до равноправности: Пољаци, Хрвати и Румуни (у Ердељу). Запостављене су мањине у појединим круновинама, у првом реду Словенци, Рутени и Срби који нису биле газде ни у једној круновини, док су друге мањине могле да ce теше у својој бесправности, да су њихови (сународници) газде у другим деловима». Ово ce морало изнети да ce види чему би имало да води још неко «државно право» или «повјесно право»! Ако неко није у том делу имао пре више стотина година власт, не може да je има ни сада мада je можда целокупно становнипггво његове крви! Да би нека етничка група могла уопште да поставља прохтеве за признањем, жељу да ce уважи, очекивање да учествује у државном поретку, мора прво да нађе неки «правни наслоов». Без тога je она једва толерисана, правно непризната, практички бесправна. Дуализам Аустро-Угарске заведен je 1867. и остао je на снази све до пропасти Монархије (1918). Он je био критикован од свих осталих народа Монархије али ce упркос томе некако био афирмирао. Код дуалистичког уређења Аустро-Угарске, лева половина (ужа Аустрија) признала je Пољацима у Галицији извесне привилегије (наредбом о језику 1869), a Угарска (Нагодбом од 1868) Хрватима релативну аутономију. To саопштава Карл Ренер (***, стр. 47), надовезујући да су остали народи: «Чеси, Рутени (Украјинци, JIMK), Румуни, Словенци, Срби и Италијани одређени да 107

их упију, они су одређени за историјску пропаст, и на овом упијању (усисавању туђих, мањих народности) узима учешћа и полусуверени део: Пољацима су одређени Рутени, Хрватима С рби као плен». У друтом поглављу исте књиге, две стране затим, понавља Карл Ренер исте идеје само другим речима: «Законским чланом XII треба да су два народа позвата да владају Дунавском монархијом: Немци и Маџари. Свакоме од ових народа je подређен један народ са пола права, у исто време медиатизирана нација: Маџарима у унутрашњој аутономији Хрватска, Немцима привилегисана пољска шљахта у Галицији. Све остале нације треба да ce жртвују апсорпцији, при чему су с оне стране Рутени у Галицији изручени Пољацима, a с оне стране Србм у Х р ватској u С лавонији Хрватима као цена што с у ce одрекли п уноправности. Од десет нација две су непосредно државне, две

медијатизиране (посредно државне, JIMK), осталих шест бесправне (Чеси, Словенци, Рутени, Италијани, Румуни и Срби)». Ренер ce буни против тога степена народности (Abstufung der Nationen) и тражи разлога који не може наћи. Још на једном месту исте књиге понавља то Ренер (зм, стр. 174): «Дуалистички покушај германизације овамо, маџаризације онамо; напослетку исти покушај дозволити овамо Пољацима онамо Хрватима да полонизирају Рутене или да покатоличе Србе. (To сад говори о покушајима преуређења државе које би довело до истих резултата.) Аустријски (словеначки?) социјалистички писац Хајнрих Тума je упозорио крајем Првог светског рата (337, стр. 92) да je а-у дуалнзам «изведен против воље народа, па чак и против воље аустријских Немаца. To je било лично дело Франца Јосифа I, царице Јелисавете и грофа Андрашија. Са дуализмом почиње распадање Аустрије и задржавање природног историјског развоја европске средње државе између Јадрана и Источног мора; са дуализмом je Дунавска држава повраћена на развојну фазу при изласку из средњег века...» Хрвати су му били противни, као пгго рекосмо; они су хтели триализам. Али у Југославији било je, па их и данас има, предлога за дуалистичко решење. Чак je познати британски експерт за југословенска питања Ситон Ватсон писао 1929. (М2, стр. 32) у чланку «Југославија и 108

Хрватска» (”°): «Радић и Мачек нису имали јасан програм и стално су тражили ствари које су биле саме no себи противуречне и очито неостварљиве. М ачек je нпр. тражио у своје ep eл е дуализам између Србије и Хрватске, заборављајући на фаталан преседан аустро-угарског дуализма, као и то да такав предлог пренебрегава многе елементе од животног интереса, као нпр. оне што ce тичу судбине Словеније, Босне, Далмације, Војводине, Македоније...» To потврђује и рељефно приказује хрватски политичар и народни посланик Милан Банић (“, стр. 29). Он каже да ce Загреб никад не може помирити са подређеном улогом у држави већ жели да води, «да заузме доминантан и централни положај на ослобођеном словенском југу... Био je одмах начисто да то не може наметнути Београду и Србији... Загреб ce тако опет вратио на тезу ,двају светова’, Истока и Запада, Европе и Балкан а... Загреб je опет манифестовао тежњу да буде центар не са~ мо за све хрватске, него и за све словеначке, na чак и све српске покрајине које су улазиле у састав Аустро-угарске монархи је... Уствари та концепција није ништа друго него лишаван>е Србије свих тековина једног страшког четворогодишњег рата, у коме je она рескирала своју екзистенцију и допринијела релативно веће жртве него иједан ратујући народ, док коначно није побједила. To значи: не само ускратити Србији све плодове њезине побједе, него joj одрећи и саму побједу, и свако учешће у ослобођењу аустријских Југословена. По тој концепцији Загреба, Београд и Србија треба да буду другостепени фактор, закржљали апендикс Југославије...» Ha страни 31 поменуте књиге (ЈЈ) пише Милан Банић да су ce 1919. први «приклопили Београду сви приморски Хрвати и њихово Народно вијеће, игноришући посвема вербалистички Загреб и његове дуалистичке резолуције, декларације, прокламације, пунктације...» Дуализам Југославије треба да надомести триализам Бечке ћесароврше. Мотиви су им исти, и циљ им je исти (хрватизација све територије «западно од Дрине»). Ни Словенци, ни Срби «пречани» никад неће прихватити ту језуитску теорију; она нема ни најмање изгледа на реалисање. Ту ce све износи како су Хрвати за време постојања Југославије, чији устав («Видовдански») нису признавали ни сматрали 109

трајним, прижељкивали дуалистичко уређење Краљевине СХС, доцније Југославије. Хтели су да на тај начин добију Босну, Словенију итд. Међутим, још док држава СХС није била ни створена, Хрвати су покушали да «профуртимаше» дуалистичко уређење у том смислу учинили један препад, na чак задобили и Николу Пашиha за то (обманама и лажима). Ето шта je о томе забележено. У Женеви су 9. новембра 1918. претставници Народног вијећа из Загреба и Југословенског одбора у емиграцији успели били да од Николе Пашића добију провизорну сагласност једног привременог дуалистичког уређења нове државе. Ту стоји изос.: «Закључује ce да Краљевина Србија признаје Народно веће као репрезентатнта и владу... Влада Србије и Народно веће у Загребу продужити ће отправљати послове сваки у свом унутрашњем правном и територијалном делокругу... до проглашења заједничког устава...» Итд. Сад ce именује заједничко јако ограниечно «министарство», на кога ce преносе заједнички послови «не дирајући управни систем». У том паритетном министарству су имала да буду три Србијанца, један Хрват, један Словенац, један Србин из Босне. Хрватски савремени историк Богдан Кризман je ту скоро приказивао перипетије стварања прве заједничке државе СХС (3,‘), na je изнео и историјат «Женевског споразума», no коме би биле две паралелне владе «владе Србије у Београду и Народног Вијећа у Загребу, са ограниченом заједничком надлежношћу (спољни послови, војска, морнарица, саобраћај, финансије итд.). Изгледало je да су ce «8 милиона Срба, Хрвата и Словенаца који живе изван Србије одвојили од ње и као јединог свога претставника сматрају само Југословенски одбор...» Српска влада у Београду, тада доста крња, протествује. У име ње шаље министар Нинчић 17. новембра 1918, Светозару Прибићевићу у Загреб телеграм у коме каже да «ми у Београду имамо све вшпе и више утисак да извесни хрватски кругови праве предлог да Србију и Црну Гору одвоје од осталих покрајина, na да место јединствене државе, у којој ce плаше да би Срби могли имати прву улогу, покушавају да створе један чисто аустријски склоп. Taj предлог не претставља чак никакву особеност, већ je једноставно имитирање односа између Аустрије и Мађарске». 110

O томе саопштава Ст. Тривунац (33'): «Идеју јединстване државне заједнице замењује план о дуализму. Будућу заједничку државу треба да образују две посебне државе: Србија и Црна Гора би имале да буду једна од њих, a све јужнословенске територије Аустро-Угарске имале би да сачине другу под именом држава СХС. Свака од ових двеју држава имала би своју посебну владу, a у заједничку државну владу свака би делегирала no три министра. Овај предлог je помагала и србијанска скупнггинска опозиција... Међутим, српска влада je одбила да призна тај нацрт под именом ,Женевски протокол’, будући да je био утаначен у Женеви». Хрватски вајар Иван Мештровић у посети код хрватског диктатора Југославије Јосипа Броза у лето 1959. каже да му je причао и овога (Броза) je «то занимало и особито изненадило кад je чуо како ce краљ Александар у једонм часу загријао био за wд е ју п реуређењ а Југо сл ави је на дуалистичкој основи и како je то желео провести no своме повратку из Француске». To саопштавају према причањима Мештровића два угледна хрватска новинара (336). Ja лично у то не верујем, али не искључујем могућност да je поч. краљ Александар, поред многих других идеја опреуређењу државе, имао у виду и ову. Ни данас нису сасвим замрли ови гласови и слични пројекти. Појављују ce с времена на време. Разуме ce моментано само у емиграцији, јер у земљи не смеју да дирају у постојећи поредак. Дуализам у хрватској емиграцији конзеквентно и вехементно заступа Павле Остовић и ми ћемо неке његове наводе споменути. По том начелу, сва би Словенија дошла под власт Хрвата односно Загреба (јер би постојала и два државна центра: Београд и Загреб), a такође добра трећина Срба, док Хрвата практично под Србима једва би и било. Тако разлаже један «свестан» Хрват. Видећемо сад како Адам Прибићевић одговара Павлу Остовићу. У Канадском Гласу je изашао почетком 1953. један чланак из пера Адама Прибићевића, који није нарочитог значаја ни сасвим оригиналан, али га преносимо (мањи део) да ce види како je и Адам директно осуђивао хрватску мегаломанију, na ју je баш тим именом називао. Тамо стоји (3,e): 111

«У ,3аједничару\ органу ,Хрватске Братске Заједнице’, нахотсао je познати политички фалзификатор и клеветних Срба П. Д. Остовић чланак .Хрватска и Србија’. Осврнућемо ce на њега, јер осветљује, као ретко који, легалом анију хрватских националиста.

Да су босански муслимани Хрвати, да тако Хрвати имају већину у Б-Х и могу поставити са правом своју границу на Дрини то смо чули безброј пута не само од њега, већ и од других хрватских националистичких луђака. За то више није занимљиво. Али овај манијак шиба и даље. И пошто je поставио на неистину хрватску границу на Дрини, он тражи да ce сва територија Југославије, подели између Срба и Хрвата, у односу 50:50! Оволико далеко још нико од хрватских шовиниста није отишао. Остовић je надмашио у лудости све. И право je чудо да .Заједничар’ ову лудост штампа и тако идентифицира десетине хиљада чланова своје организације са једним манијаком». Сад Адам Прибићевић износи бројне неистине Остовића у том чланку и осталим својим књигама и чланцима, да настави: «Кад je овако утврђен бројкама као фалзификатор, њему не би смело бити места ни у једном листу ,који не гради на неистинама. Али, ето, видите, он и даље ради с неистинама у органу највеће хрватске организације. И чак тражи то да ce Југославија дели у односу 50:50 између Срба и Хрвата, иако je 1953 г. било у Јутославији Срба — без Срба Црногораца и Маћедонаца — 6,983.544, a Хрвата само 3,913.753! Додајте Србе Црногорце и свесне Србе Маћедонце и имаћете Срба близу 8 милиона. И тако Хрват, no Остовићу,вреди за два Србина и зато има право и на половицу територије! Пошто je и звали о о ву м егалолан ску глупост ...»

Сад Прибићевић прелази на други терен полемике са Павлом Остовићем, да заврши: «Зато ће ,3аједничар’ користити Хрватима много више, ако их буде упућивао на говор чињеница и бројака и окане ce развијања пред њиховим очима фата моргане Хрватске до Дрине, са 50% југословенске територије...» 112

п.

Сад да објаснимо, уколико нам успе, и други термин из наслова овог одељка: фифти-фифти. To je енглески израз и треба да значи: пола и пола, no 50e/o. Он je, с обзиром на нас, настао на Јалти, при сусрету савезничких вођа у борби против Немаца: Стаљина, Рузвелта и Черчила, 1944. године. Победа je била скоро осигурана и велике силе, Енглеска и Совјетски Савез, омеђавали су своје интересне зоне. Черчил je лично чинио предлоге, тако нпр. да Бугарска, Румунија итд. спадну 100°/о у интересну сферу Москве, Грчка 100с/о у интересну сферу Лондона, a Југославија фифти-фифти, тј. у једнаку и подељену сферу интереса Лондона и Москве. Черчил je у прихватању овакве политике и њеном реализовању сам написао у 15. глави шесте књиге својих мемоара: «Тренутак je био подесан за свршавање послова, na сам рекао: ,Хајде да средимо своје ствари на Балкану. Ваше армије су у Румунији и Бугарској. Ми имамо тамо интересе, мисије и агенте. Немојте да међу нама долази до неспоразума у ситним стварима. Уколико ce тиче Британије и Русије, како би Вам одговарало да имате деведесет одсто превагу у Румунији, да ми имамо деведесет одсто утицаја у Грчкој, a да у погледу Југославије буде педесет-педесет?’ Док ce то преводило, написао сам на пола табака хартије... Дотурио сам то преко стола Стаљину, који je у међувремену чуо превод. Настала je кратка пауза. Затим je узео своју плаву оловку и ставио на хартију велики параф, na нам вратио хартију. Да ce све то решп није било потребно више времена него да ce напише». У лондонској «Поруци» je стајало ово (w ): «Како ce види из Мемоара Кордела Хала, америчког министра иностраних послова, између Лондона и Москве су ce били повели преговори о noдели интересних сф ера на Б алкан у. Иницијатива je потекла од британске владе, која je 5. маја (1944, ЛМК) предложила споразум о томе преко совјетског амбасадора у Лондону. Совјетска влада дала je пристанак 18. маја, под условом да ce с тиме сагласи и Вашингтон. По томе споразуму Румунија и Бугарска ишле су Совјетима, a Грчка и Југославија Великој Британији. Доцније то je тако измењено да су за Југославију утврђени про113

центи: 50% Совјети, 50% Велика Британија. H uje још расветљено како су ти проценти имали da ce растулаче у пракси».

Будући развој омео je ту идеју: Југославија je постала 100% комунистичка и, испочетка, подложна Москви. Тако ce не зна како би уопште изгледала та подела утицаја фифти-фифти. Интересне сфере су данас скоро шпчезле, изузев у орбиту комунизма. Енглеска je у међувремену изгубила Индију и све колоније. Она и не помишља на неки ефикасни утицај у Југославији. Русија га je такође 1948. изгубила. Али он дуалистички није практично био никад. И на основу њега дуалистичко устројство Југославије je уопште неизводљиво. Хрвати тумаче да би Енглеска вршила утицај на половину земље, разуме ce западну, a Совјетски Савез на другу, источну, половину земље. Ja сматрам да je то апсурд, да je то практично неизводљиво и да то ниједна државна власт не би дозволила. Вероватније ce мислило на политички утицај према целокупној држави. Али, како рекосмо, Хрвати то тумаче на свој начин и на свој ухар. При томе они већ и границе постављају, разуме ce на Дрину. До Дрине западно утицај Енглеза, источно Руса. Павле Остовић, заступајући своју дуалистичку тезу у штампи хрватске емиграције позива ce често на овај компромис фифти-фифти, дајући му смисао који њима годи. Хрватски мегаломани који виде да није лако срушити међународно признату државу Југославију, хоће своје максималистичке територијалне прохтеве да реалишу у њеном оквиру. A што ce опсега тиче, све ce своди на исто, бар у погледу српских територија. Словенија, пак, била би потчињена Хрватској и Загребу далеко више него je икад била потчињена Београду. Зато те претензије треба раскринкати. III. Треба да објаснимо и реч алпутација, која потиче из српске a не хрватске терминолошке кухиње. Израз je првобитно медицински, означује «отсецање (откидање) једног штетног (болесног) уда одн. члана». Ha другом месту сам нашао овако објашњење: «ампутација (абладија) отстрањење једног дела тела (руке, H o ­ re, женских груди) од стране хирурга». Итсл. Термин потиче од Срба, као што смо рекли, али je створен баш с обзиром на Хрвате. Први га je у том смислу употребио 114

Стојан Протић, који je имао сувише смисла за хрватске прохтеве. Кад je једном увидео да ce с њима не може нипгга запретио им je «ампутацијом», отсецањем тог нездравог дела у телу Краљевине СХС. После je тај термин добио опште познато значење. Тада je хируршки нож био у рукама Срба и зато je поч. Стојан Протић могао да оперише тим појмом, a можда би могао и тим хируршким подухватом. Још je једном постало било то питање актуелно (Стојан Протић га je употребио ако ce не варам још за време Првог привременог народног претставништва Краљевине СХС, или у Уставотворној скушхггини, свакако не доцније). У месечнику Социјал-демократске странке Аустрије дао je, у приказу стања на Балкану, шеф српске Социјал-демократске странке Живко Топаловић 1925. године и објашњење тог процеса ампутације, и говорећи о Српско-хрватском спору (ЗЗЈ, стр. 456): «Српска монархија, армија, бирократија и све старе политичке лартије, држава сливена у једном ливу tokom више ратова, нису ce никако могли придобити за федерализам. Или унитарна држава или ампутација, a то значи сепарацију чисто хрватских и словеначких предела од државних граница, — то je било њихово решење... Ако би ce хрватски и словеначки отпор против јединствене државе појачао, дошла би несумњиво та луда ампутација. Уместо државе са сталним немирима, појавила ce комбинација да ce сви предели где има Срба прогласе као државна област, a чисто хрватски и словеначки предели, нешто мало пред Загребом и Љубљаном, са једва три милиона становника да ce прогласе као да ce налазе ван државних гранида и да ce препуштају својој судбини. Српска држава би имала довољну унутрашњу снагу да ce одржи, за Хрвате и Словенце би ова ампутација, при којој би њихова племена преполовљена, била права пропаст. Избаченим не би ништа друго преостајало него да ce прикључе Маџарима или Италијанима и да ce ту одају безнадежној будућности». Др Топаловић je сасвим драстично приказао ту појаву односно комбинацију, na и не сасвим верно. Јер словеначко становништво ce не би услед ње преполовило, a једва и хрватско. Ово би изгубило важан део свога волумена, али би Срба остало у Хрватској. Докле би ce простирала српска држава, то je у истини зависило само од Срба, али није постојала утврђена и сигурна гра115

нична линија. Свакако би Срби морали да узму у обзир и глас иностранства. Али углавном маказе су биле у њиховим рукама. Тада je Југославија, no последњем попису (од 1921) бројила 12 милиона становника; најмање 4 милиона би обухватала ампутирана област. Хрватска би била закржљала држава, али не онако мала како je Топаловић представља, a Словеначка би остала у целини, но неспособна за живот. Зато ce она бојала ампутације као живе ватре. Срби нису извршили ампутацију и сад су ампутирани они сами још драстичније него су то намеравали да учине са Хрватима! Једном je био скоро пред реалисањем. To сам читао у књизи Светозара Прибићевића «Диктатура краља Александра», коју сам у међувремену отуђио тако да не могу цитирати директно већ само no сећању. Ако ce не варам после оних убистава у Народној скупштини од увређеног посланика Пунише Рачића и хрватских немира краљ Александар je био одлучио да нареди војсци да ce повуче из хрватских предела и да западно од те линије престане његова власт. To би била фактичка ампутација. Светозар Прибићевић je одвраћао Краља јако од те замисли, али још енергичније и успешније словеначки политичар Алберт Крамер и Краљ, поколебан, суспендовао je своју одлуку. Ho, понављамо, она je била скоро пред извршењем, тако да je појам добио реалистички вид и морао je бити објашњен. Ми то чинимо у вези дуалистичког устројства државе, јер би и ампутација силом прилиха довела до таквог устројства. Али су маказе биле тада у српским рукама и после II светског рата би несумњиво биле међуиародно санкционисане те границе.

XX. ОСТАЛИ «НАСЛОВИ» ХРВАТСКИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ПРЕТЕНЗИЈА Маколикогод отпиран каталог био термина и израза досад нротумачених, a које Хрвати no потреби извлаче да своје сумњиве претензије на туђе области поткрепе, има их још ваљда читав низ. По потреби настају и нови, тако да о неком исцрпном навођењу тих титулуса («наслова») не може бити речи. Ми ћемо ипак овде још два-три покушати да прикажемо. 116

I.

Прво њихово оперисање са културом. Познато je како ce они хвале са својом хиљадугодишњом културом и са какве висине посматрају друге народе, нарочито суседне, a међу овима у првом реду Србе. Како je у ствари изгледала њихова «тисућлетна култура» ми смо изнели досад у четири књиге (,3—и), a мислимо и да наставимо. (Пета je у међувремену изашла.) Ho овде je реч о претендовању на за њих сасвим спорне територије на о сн ову «културне надмоћности». Стјепан Радић, то смо видели раније, претендује на БиХ, на њихово хрватство и, зато што je «хрватскм. ележекат култ урно н ајра зви јен и ји у БиХ » (41). Ноторна je ствар, и од свих страних писаца прошлог века, више пута потврђена, да je католички елеменат у БиХ, на који једино Хрвати могу рачунати, био културно најзаосталији. Ти исти странци истичу културну супериорност православних Срба, што мислимо да прикажемо у засебној књизи, можда — ако Бог да — ускоро! Овде he бити довољно указати на оно што je писао велики хрватски повјесничар и заниекач Срба Вјекослав Клаић непосредно пред окупацију БиХ, што смо ми неколико пута навели, na не шкоди навести још једном. Клаић ce ту жали (*2) да баш католицима недостаје народна свест, a њихови жупници! фрањевци, «народне свиести и поноса не могоше јим у груди удахнути, јер сами нису право знали тко су и пгго с у. .. Па тако није ни чудо, да су неки путници, напосе Гиљфердинг, примјетили, да католици у схваћању и у душевних својствих у обће заостају за православними. Узроци пако су слиепа вјера у ауторитет других људи, a друго помањкање чувства народности...» Клаић ce канда слаже с тим. Жао му je што je тако, али не покушава да демантује. Његови католици (a он и православне сматра Хрватима!) «у схваћању и душевних својствих уобће заостају за православними», a Радић их убраја у «културно најразвијеније у БиХ». Јесте, што рекли Јевреји, «не кошта ништа». Лупи, јер то не кошта ништа, a није научник na да ce бламира. Политичар може и да обмањује. У засебној књизи, рекосмо, повратићемо ce на то и културу БиХ подврћи научној анализи. Видеће ce да je истина баш насупрот томе. 117

Хрватски бранилац и «заговоратељ» др Иво Пилар, који je највећи део живота провео у Босни, навео je у својој великој књизи крајем I светског рата (w, стр. 303), једну брошуру из околине надбискупа Штадлера у којој ce анонимни писац жали на слабо морално и политичко напредовање хрватства у БиХ (96). Биланс 25-годишње владавине аустро-угарске баш je «најнеповољнији за католике...» Од свих вера у земљи католици су најмање показали напредак... Они су стојали као социјални и политички фактор БиХ на последњем месту... XX век je дакле нашао католичке Хрвате у БиХ на најнижој тачки њиховог политичког и социјалног значаја». To би било баш дијаметрално супротно тврђењима Стјепана Радића. Ho свакако je тај аргуменат сумњив, да не кажемо опасан. Њега су и Маџари истицали, не с пуним правом, и Немци у Аустрији итд. И ко je тај ко he као арбитар утврдити културну супериорност неког народа?Сваки мисли за себе да je најкултурнији. II. Стјепан Радић није изнео тај једини аргуменат у корист хрватске Босне, тим пре пгго ce овде не говори о «праву», a сваки Хрват мора бар једну «правицу» да наведе у корист своје националне тезе. Стјепан Радић je, као пгго je мало пре наведено говорио о «живом праву» Хрватске на БиХ (41). О «живом праву», као да би било још и мртвих права! Тешко да je ико сем њега могао разумети шта je тиме хтео да каже, али je највероватније да он ни сам то није разумео! III. Имају Хрвати још један метод, са тенденцијом новог «наслова». Они измене сва имена насеља, све топографске називе који одају нехрватско обележје. Они то насеље номенклатурно похрвате. Свуда где je једно насеље означавано српским у њиховој злочиначкој «НДХ» они су придев српски заменили са «хрватски» мада у том насељу није било ниједног Хрвата. Чак и називе Сремска Митровица и Сремски Карловци они су изменили у Хрватска Митровица и Хрватски Карловци! Одмах затим сматрају да су добили етнички наслов на те градове та насеља одн. области уопште! 118

ДРУГИ

ДЕО

ХРВАТСКА ТЕРИТОРИЈАЛНА МЕГАЛОМАНИЈА

XXI. ПРЕТХОДНЕ НАПОМЕНЕ I. Хрватски мегаломански прохтеви над туђом територијом (јер нема мегаломаније ако неко тражи своје) развијали су ce постепено. Док je Хрватска била само «остатак остатака некоћ славног краљевства» (reliquiae reliquiarum olim celebri regni Croatiae) није могло бити ни говора о захватању туђега. Требало je муке да ce и своје добије; требало je туђе помоћи за то, чах више туђе него своје. Тек после победе Евгенија Савојског, после реинкорпорације Лике и Крбаве, после заузећа Славоније од стране Маџара итд. појављује ce хрватска мегаломанија, која ce стално повећава, шири, надима. Што ce иде даље, постаје све незајажљивија. Примери he то показати. Једна ce ствар мора одмах нагласити: Нека не мисле читаоци да ce хрватска мегаломанија повећава упоредо са снагом хрватског народа, а још мање неким стеченим заслугама. Она углавном користи коњуктуре и слабост противника, врши препаде и издаје, ставља ce под скут туђина и онда — поставља своје немогуће прохтеве! Мегаломански прохтеви Хрвата нису увек ни истог опсега ни истог правца. Најпре су били окренути према западу: Словенији, Приморју итсл. (зачудо не према Истри!). После према Hero­ j i У првом реду Босни, али најпре на један њен окрајак. После, баш у наше дане, досежу «до Митровице и дал>е». Реч je о Косовској Митровици! Све je то опет условљено коњуктуром и претпостављеној слабости противника! Хрватска мегаломанија je углавном данас уперена на српске територије. Али успут траже они понешто и од Словенаца, још више од Маџара, највише од Италијана, којима су «плебисцитарно», како je надбискуп Степинац обележио образовање «НДХ», признали били пола Далмације, а сада им одузеше и Задар, и Ријеку, Кварнер и Истру. Никад им доста. 119

Из даљих излагања видеће ce углавном како ce та мегаломанска тежња Хрвата развијала, и, нарочито како je она допрла до БиХ! Све ce овде не може казати, али развојне тенденције морају да ce оцртају. Без њих би даља наша, излагања била тешхо разумљива! П. Доскора, нарочито у прошлом веку, хрватска мегаломанија je била образлагана историјским правима и, нарочито, «хрватским државним правом». Отуда расправљање о томе у овој књизи која ce бави «повјесним правима» Хрвата, нарочито на Босну. Извесно време их je спопала била права болест, манија, опсесија «хрватског државног права» и даље ce није ишло нити хтело ићи. Кад je већ била набачена идеја «државног права», које ce mo­ m o и које je стварно тумачено произвољно до граница где људски разум престаје, Хрвати су ce ухватили те идеје, те лозинке, тога гесла као котве спасења. Отада оно доминира у хрватским политичким програмима ,у хрватском јавном животу, у њиховој политици. To je било панацеа (панакеа), чаробно средство које све лечи, које све решава. Ухватили ce људи тога слогана и не пупггају га из руку. Све њим мотивишу и све образлажу. Пошто нико то не контролише и нико им не одговара, они га све више употребљавају. Спопала их je права опсесија, једна обузетост духа тим изразом. Све њихове политичке тежње, све аспирације, сви прохтеви, све je то нашло решење у њиховом «повјесном» и «државном праву». He треба ce борити, не треба ратове водити, не треба никога убеђивати и на каквим конференцијама заступати своју ствар. Хрвати имају своје «државно право» и мирна Босна! Разуме ce да оно није увек једнако. Они обухватају под тај појам оно пгго им у даној прилици изгледа реализибилно, али je формула увек иста. После Првог светског рата, који je ударио глогов колац историзму и легитимизму, позивање на «хрватско државно право» губи све више од свог елана мада никад не престаје сасвим. Питаће читаоци: шта долази сад? Углавном нипгга или измишљотине (као нпр. да су бх муслимани Хрвати!). Видело ce пре како комбинују «повјесно и етничко подручје» и оба базирају 120

на лажима (чак не ни на фалсификатима као подлогом; они просто измишљају и лажу). Зато траже и Санџак, и Бачку да о Срему не говоримо итд. После рата у коме су ce понели горе од икаквих дивљака, траже још више територије. Итд. Све смо то рекли, na нећемо понављати. Једино пгго би a пропо «хрватског државног права» могли рећи, то je да je оно ипак била нека брана њиховим претензијама. И онако измишљено, није ce mo­ mo ширити ад либитум, na су мегаломани имали бар неко ограничење. Сад га немају уопште и њиховој дрскости нема краја. Следећа излагања ће то потврдити.

m. Ми смо мегаломанији Хрвата посветили у својим делима досад објављеним у слободном свету доста простора, чак и неке засебне књиге. Тако нпр. књигу Мегаломанија једног малог и нескрупулозног народа (6). Затим смо врло много места поклонили овом питању у делима: Спорни предели Срба и Хрвата (33), где je нарочито критичко посматрано хрватско искључиво претендовање на Лику, Кордун и Банију, на северну континенталну Далмацију, и на целу Славонију. Њихове претензије на Бачку сусрели смо делцем «Српска Војводина и њене мањине» (”), a на Боку Которску делом «О српском карактеру Боке Которске» (10°). О српству Дубровника било je много речи у књизи «Католички Срби» (’01). Укупна одбрана српских територија од свих непријатеља na и Хрвата налази ce у књизи «Просторни размелггај Срба у прошлости и садашњости» (34). У мањем опсегу у књизи «Националне мањине у српским пределима» (10Ј). Што ce тиче апсурдних хрватских територија на Црну Гору, о томе смо лисали споредно у књигама «Србија или Југославија II» (S7) и «Нове југословенске .народности’» (’03). To je што ce тиче засезања Хрвата (и других народа, али нас овде првенствено занимају Хрвати) на српску етничку територију. Што ce тиче њихове сталне праксе да нам одузму све Ha­ rne духовне вредности, и томе смо питању посветили више засебних дела (поред безброја чланака no новинама). Тако у књизи «Обмане и извртања као подлога народности» (1М), у књизи «Крађа српског језика» (’05), затим у две књиге «Ћирилица и Српство» 107), онда «Странци о српским народним песмама» «У одбрану Краљевића Марка» итд. 121

Овде ће ce веома мало, практично ништа од тога пренети. Ограничићемо ce углавном на БиХ, као нгго из наслова дела произлази. Веома мало на Санџак, о томе у досадашњим делима скоро нисмо говорили. A у општем делу изнеће ce само патолошки захтеви Хрвата на туђу територију, у првом реду српску. О претензијама Хрвата на БиХ ми смо писали безброј пута, али серија књига којој ова припада све обрађује изнова. Овој свесци je намењено углавном њихово разголићење у постављању «повјесних права», док су у погледу етничких права сасвим обнакажени у претходној књизи «Етнички односи БиХ» (35). Мада ce не могу избећи минимална понављања, она ce заиста задржавају на минимуму (где мисао мора да ce употпуни). XXII. ПАВАО РИТЕР: ОТАЦ ХРВАТСКЕ МЕГАЛОМАНСКЕ МИСЛИ Први који je хрватске мегаломанске прохтеве формулисао био je један странац, истина рођен и одгојен у Хрватској али туђе крви. To je био Паул Ритер (рођен у Сењу 1652, умро у Бечу 1713); пошто ритер на немачком значи коњаник, «витез», он je своје име прекрстио у «Витезовић», задржавајући често оба имена. Тако je познат у историјској литератури као Павао Ритер Витезовић. (Професор Шишић даје податке о пореклу Ритеровом (’", стр. 101; каже да му ce «прадјед доселио још у XVI вијеку из Алзасије, негдје око града Штрасбурга, у Хрватску и потом као граничарски официр настанио у Сењу»). I. Ритер je углавном писао меморандуме, личне похвале краљевима и великашима итсл., махом на латинском језику. Познати хрватски историк (и заниекач Срба) Вјекослав Клаић дао je у почетку I светског рата једну студију о Ритеру, која чини излишним читање његових дела (ш), од којих су нека остала у манускрипту. Писао je махом на прекретници XVII и XVIII Be­ na. Два су му дела од нарочите важности за нашу тезу. Још крајем XVII века (1699) упутио je Ритер један меморандум царском комесару војске утаборене у Хрватској према Тур122

цима, грофу Луиђију Фердинанду Марсели (Клаић, 1W, стр. 129, 133 ид.). У Меморандуму (”3) описује Ритер стање у Хрватској, na и њен територијални опсег. Луциус je, каже, разликовао три Хрватске: приморску, загорску, међуречну или савску, a Ритер додаје још две што je Луциус свакако био превидео: «Овострану» и «Онострану», како то преводи Клаић. Пошто je ciroc писан латински, навешћемо и латинске називе за свих пет «Хрватских», одједном ради олакшице слагачу: maritima, mediterranea, interamnensis sive Savia, citerior et ulterior. Он додаје и опис сваке од тих пет «Хрватских». Тако, према Клаићу одакле ce ово преноси: 1) «Приморска Далмација обухвата no њему подручје којим теку ријеке са високих гора у Јадранско море. Њој прибраја читаву Хумску земљу или Херцеговину заједно са горњом и доњом Зетом, и с градом Скадром; онда републику Дубровник са Стонским Ртом, отоке Мљет, Ластово и друге мање... Приморској Хрватској припада надаље Рама која допире до Неретве и босанских гора на истоку, на западу пак до жупе Хливањске и Цетинске.. . Ту спадају отоци Брач, Хвар и Корчула, Омиш заједно са (макарским) Приморјем или Крајином...» Ту спадају сви приморски крајеви до инклузиве Истре, онда Книн, Нин итд. Ко he све то набрајати? 2) «Загорска или међуземска Хрватска обухвата земљиште којим теку ријеке са гора у ријеку Саву. Дијели ce на праву Хрватску (проприа Кроациа) и Босну. Ту су жупаније: Модрушка, Горичка, Бужинска, Загребачка и Горска до У не...» Писац описује потанко Босну, која, разуме ce, сва спада у Хрватску. 3) Међуријечна или Савска Хрватска, посебице Славонијом прозвата, међаши ce на западу овдје Савињском а ондје Бистричком жупом; на југу допире до Саве, а на сјеверу je допирала некоћ до Муре, сада пак до Драве и Дунава. У њој јесу жупаније: Цељска, Вараждинска, Загребачка, Крижевачка, Вировитичка, Пожешка, Валповачка и Сријемска херцеговина...» 4) «Овострана Хрватска са Истријом и Крањском...» 5) «Онострана Хрватска je Србија. Ова ce опет дијели на праву Србију и на Рашу». Сам Клаић на то надовезује ("2, стр. 135): «Beh ce на први мах разабира како Ритер у својој Споменици настоји Далмацију избрисати с лица земље, а Хрватском прогласити све крајеве и об123

ласти у којима станују не само Хрвати, него такођер Срби и Словенци...» Марсиљи сам назива све то «конф узним хрватскил лабиринтом» (Клаић ”2, стр. 136). Годину дана доцније, баш последње године XVII века, написао je и иггампао Ритер књижицу «Хрватска поново оживела», К0ЈУ je посветио цару Леополду «великом», и настојао да ce «рашири на све стране, да допре и до највиших мјеста гдје ce одлучује судбином народа и земаља. Зато ју je посветио цару Леополду I и сину његову, круњеноме већ краљу Јосипу I, које не зове краљима Далмације, Хрватске, Славоније, Раме и Србије него напросто краљима читаве Хрватске» (totiusque Croatiae regibus) (m). Ha страни 145 пише Клаић (’12): «Beh у својој Кроници бијаше Ритер изнио, да je Илир и Словенин (словенац или словинац) исто, и да je језик илирски или словенски (словински) такођер исто. Сада идек корак дал>е. Будући да хрватси списатељи Далмације зову свој језик словинским или хрватским, слиједи јасно, да су ријечи илирски, словински (словенски) и хрватски само три синонима за једну ствар. Како je Ритер године 1696 у својој «кроници» поистоветио све Словене с Илирима, тако ca­ da cee С лавене п роглаш ује Хрватима, a cee славен ске зем љ е Хрватском. 3a поткријепу својих извода истиче из Константина Порфирогенета приказ о Великој Хрватској на сјеверу, као из Чешких извора причање о Чеху, Леху и Меху, no којему су сјеверни и источни Славени потекли из Хрватске; онда износи из nona Дукљанина раздиобу старе Хрватске на Бијелу и Црвену Хрватску; a напокон наводи још и бизантске писце (Куропалатес, Зонарас), који и Србе прибрајају Хрватима, a Србију Хрватској. По Ритеру припадају Хрватској још и Крањска, Корушка и Штајерска, јер су оне биле заједно с Панонијом Савском у доба Људевита Сисачкога или Посавскога; сувише je (no Јакову Лукарију) словински (хрватски) краљ Остривој утемељио Словен(ј)и градец или Словенград (Windischgrätz) у јужној Штајерској. Паче и име главног града Штајерске (Градац или Градец) славенсхога je поријекла. Чак и Аустрија била je илирска покрајина, како пише Иван Томко Мрњавић. Према изложеним изворима закључује Ритер, да ce Хрватском мора сматрати све, што су Римљани звали Илириком, изу124

зев на једној (западној) страни Ретију и део Норика, a на другој Ахају и отоке егејске. Ту Хрватску коју су досад невјеже и странци различито дијелили, раставља он no току ријеке Дунава на двоје, наиме на сјеверну и јужну. Јуж ну опет дијели он на Бијелу и Црвену, како су их већ прије разликовали, али he им он исправити границу, која их лучи. Бијела Хрватска надаље (о којој je наканио највише говорити) распада ce на приморје (Маритима), Загорје или Међуземље (Mediterraneam) и Међуречје (Interamnia), које су ce већ досад тако звале, па онда и на планинску Хрватску; иначе ce оне зову Далмација, садашња Хрватска, Словинска земља, и Норик или стара Јапидија. Црвену Хрватску опет диели он на Србију, Мацедонију, Бугарску и Тракију. Сјеверну напокон Хрватску лучи на Венетску, Сарматску и Угарску. О свакој појединој као и о њиховим честима расправљат ће он у засебним књигама и поглављима. Како ce види, опсег и раздиоба Ритерове «оживјеле Хрватске» подудара ce углавном с оним, што бијаше он недавно о том у својој спомениди за грофа Марсиљија написао. Разлика je само у том, што je напустио називе «Овострана Хрватска» и Онострана Хрватска», па мјесто њих употребио називе «Планинска Хрватска» за Крањску, Корушку и Штајерску, и «Црвена Хрватска» за Србију с Рашом придавши тој Црвеној Хрватској још Мацедонију, Бугарску и Тракију. Ритер знаде, да ce покрајине и области те no њему «Оживјеле Хрватске» разликују «засебним границама», именима, грбовима, па и другим стварима као и пучким обичајима» (cum propriis tarnen singularum limitibus, etymo, insignibus, rebusque ac magis memorabilibus populi moribus), али све то не смета, јер у њима настава једити народ ramp­ erai или словински или хрватски. Па макар ce разликују ти Словинци или Хрвати различитим говором, ипак сви ти различити нијесу него наречја једнога те истога словинскога или хрватскога језика». П.

У својој бриљантној студији о Штросмајеру и југословенској мисли, велики хрватски историк Федро Шишић ce такође осврhe на Ритерова излагања и његов утицај, па roane (**, стр. 118): 125

«У свом латински писаном спису «Оживјела Хрватска» (Кроациа редивива), што га je издао у Загребу 1700. Павле Витезовић каж е да ce под именом Хрватска има разумјети све оно пгго су некоћ Римљани звали И лириком; ово je стари, a оно нови, управо данашњи назив. Разумије ce, Витезовић je добро знао да ce земље тобоже ,Оживјеле Хрватске’ под владањем краљева ,читаве Хрватске’ Леополда I и сина му Јосипа I разликују засебним границама, именима, грбовима, na и другим стварима, као и народним обичајима, али му све то није чинило запреком, јер je увјерен био да у тим земљама живи један исти народ илирски или словенски или хрватски, који говори тек различите дијалекте једног истог јези к а...» Шишић тврди да Ритер није имао јачег утицаја испочетка на хрватско политичко обликовање. «Витезовићеве идеје.. .нађоше одзива тек у XIX вијеку, вршећи с једне стране снажан утицај на хрватски Илиризам и Гаја, који je у својој библиотеци имао не само сва његова пггампана дјела, него и велик број рукописа — што je веома значајно — a с друге стране послије Илиризма на Старчевића и његово ексклузивно хрватско...» Ha једном другом месту хрватски историк Фердо Шишић понавља Ритерове мисли и своди их овако (ш, стр. 103): «Ритер je помишљао и на то да ce сви Јуж ни Словени — Словенци, Хрвати, Срби и Бугари — сједине у једну државну цјелину у ,Оживјелу Хрватску’ a раздијељену no овим областима... (писац понавља горе речено). «Вас тај пространи земљгапни комплекс замишљао je Ритер себи под жезлом ,к р а љ ева читаве Хрвотске’ (reges totius Croatiae), наиме под жезлом Хабзбурговаца Леополда I и његова сина Јосипа I . .. » Иако Ритер није имао својим радовима непосредног утицаја на јавно мишљење Хрватске, не могу ce његови радови сматрати као индиферентни у том погледу. Они су чинили накнадни и посредан, али јак утицај на развој политичке мисли Хрватске. Тако сам књижевни критичар хрватски Бранко Водник каж е (”5): «Тако je Витезовић, радећи на идеји ослобођења, у спису .Кроација редивива’ (васкрсла Хрватска) п рви разрадио великохрват ску и д е ју у политичкол смислу. Његова Хрватска обухвата све југословенске земљ е... Витезовићева идеологија остала je политички јалова, али je она имала јаких последица на културни живот, јер je он с њоме у вези изнео идеју једног народ126

ног имена, јединственог књижевног јези к а... Te je мисли оживотворио под илирским именом ЈБ. Гај, који je Витезовића сматрао својим претечом, a политичку великохрватску идеју баштинио je од Витезовића и даље развијао Анте Старечвић». (Мало упозорење да je и Гај био Немац, a такође и «Водник», који je сам то име себи дао, као и Ритер.) У поменутом свом делу стр. 104) Шгапић понавља исту тврдњу, надовезујући: «Али je зато у XIX ст. .Кроациа редивива’ постала — готово бих рекао — ,библијом’ хрватске политике. И Људевит Гај и Еутен Кватерник и Анте Старечвић, a сви су они добро познавали Ритеров рад, научили су од њега за своје илирске односно панхрватске идеје и циљеве много више неголи ce то обично мисли». У аднотацији то Шишић поткрепљује ставовима појединих дела Анте Старчевића, као нпр. «Срби су само један географски појам; српска историја не постоји; српски језик je једна варалачка измишљотина» итд. Све je то пренето у књигу Обмане... (10\ стр. 8 исл.). A мало пред тим, у једној аднотацији (ш, стр. 104) пише Шишић: «Људевит Гај je сматрао Словенце — према Ритеру — планинским Хрватима... За Кватерника и Старчевића довољно je познато да су стојали на Ритеровом панхрватском стајалипггу. ..» И неки емигрантски хрватски лист je означио Ритерове и сличне прохтеве као «управо мегаломанске». Тако лист «Хрватска» пре десетак година. У њему je писало (116): «Истина je, да ce код Хрвата већ у 17. стољећу, na можда и прије, јавл»а национализам, који je, логично, у својој првој фази и у првој концепцији управо мегаломански. У то време je Хрватска слободна, представља једну европску државу у склопу једне европске, кршћанске велевласти. «Србија као држава не постоји у то вриеме. ,Душаново царство’ — у којем су, да то и опет споменемо, укључени уз дио Б угара и Грци — непознато je Хрватима, као пгго су Крижанић или Ритер-Витезовић. З а њих су Срби кршћани, који живе у турском ропству и које треба ослободити и прикл>учити Хрватској...» Да je Хрватска уопште била слободна од почетка XII века до 1941, то je фантазија али je најмања била и no опсегу и no атрибуцијама баш у «17. стољећу». Србија такође није била слобод127

на, али je Србима уопште непознато шта су Хрвати учинили за њихово ослобођење, и у 17. неком другом столећу! XXIII. МЕГАЛОМАНИЈА «ИЛИРАЦА» Више од сто година, бар један век и четврт, Ритерове идеје нису следоване. Није био моменат за њих. Тада, пак, оне оживљују, добијају полет, неку малу трансформацију, али из чисто теоретске сфере покушавају да нађу и практичну примену. He ради ce више о сањаријама Витезовића-Ритера, већ о једном смишљеном плану реалисања панхрватске идеје. Изнећемо помало ток догађаја, a такође и тумачења тадашњих и доцнијих историка и политичара. A већ смо малопре видели да и Федро Шишић и Бранко Водник истичу огроман утицај Ритеров на «Илирце» и њихов «Покрет». Од самих Илираца навешћемо директно само тројицу, који нису били можда на челу покрета, али су му припадали и водили ту реч која ce чује. To су били виђени чланови Покрета, a у погледу њихових мегаломанских изјава они су репрезентативни и, можда, типични. Од шефа самог Покрета Људевита Гаја немамо директних изјава, али je мало даље из књиге аустријског публицисте Леополда Мандла репродукована једна његова песмица, из које произлази да су сви ти «Илирци» једнако мислили и исте мегаломанске тежње прокламовали. I.

Хрватски феудалац гроф Јанко Драшковић (српског «подриетла»), који je играо једну од главних улога у јавном животу Хрватске у првој половини прошлог века (живео од 1770. до 1856.) објавио je 1832. једну брошуру, за коју стоји у Народној енциклопедији (ш), да je «прва хрватска политичка брошура писана у иггокавском нарјечју». To je било упутство хрватским делегатима на утарском сабору (ш), где им препоручује заузимање за «илирски језик» итд., али књижица садржи и «политички програм», како то хрватски историк Рудолф Хорват износи стр. 44). Према новој транскрипцији код Хрвата, тај део гласи: «Уздајте ce да ће ce опет к нама сјединити Далмација, како je 128

некоћ била. Може и то доћи да ce с временом у наш загрљај поврати Босна, гдје je живјело толико наших обитељи. По превишњој доброти крал>ева наших могао би ce с нама сјдинити и онај дио који ce данас зове Илирија (тј. словенски крајеви, примедба дра Хорвата), гдје ce говори нарјечје сродно нашему. Нема двојбе да би оваково илирско краљевство — бројећи четири и пол милијуна — за све вјекове прибавило своме имену част, уставу снагу a круни корист...» Спомињући ту исту «дисертацију», савремени хрватски историк Јарослав Шидак интерпретира ('” ) да je као «политички циљ Драшковић истакао зах тјев... на територију који би осим уже хрватских земаља обухватио с временом и Босну и словенске земље. To je према његову схваћању требала да буде «Илирија велика» или «краљевство илиричко», чије би ce стварање могло постићи прије свега уз помоћ двора. Taj ce политички програм не би још могао назвати «аустро-славизмом» (Ј. Хорват), али би он у даљњем развоју морао свакако довести до тријалистичког уређења Монархије. Драшковић дакако не помишља на кидање државно-правне везе са Угарском, него, штовшие, рачуна с њеном финансијском помоћу...» Словеначки научник Матија Мурко je писао 1927. «Јер je Јанко Драшковић још 1832., у својој програматској брошури, помишљао на присаједињење Босне и Херцеговине, као и Словеније Хрватској, Далмацији и Славонији». Један од главних «Илираца» Вјекослав Бабукић, дао je у почетку излажења његовог гласила «Даница» овакав територијални њен (и његов: Илиризма) програм у стиховима (’22): Липо ли je Даничино лице, Још je липше њено чисто срдце, Koje љуби все старе Хрвате, Па Босанце, Херцеговце, брате, Љуби оно драге још Славонце, Ш тајерце и Крањце, Горотанце, Јер су ово братја од старине, Сини једне драге домовине. Сви су ово Хорватјани били! Све су то били «Хорватјани»: и Босанци, и Херцеговци, и Крањци и Штајерци (Словенци) итд. Сви су били «Хорватјани», Хр129

вати у државно-правном смислу, na то морају бити и после! Како би смело друкчије да буде! За Бабукића стоји у Енциклопедији Југославије (’“ ) да je био «препородитељ», живео од 1812. до 1875, и да je у првом броју Данице (дакле 1853) «објелоданио своју прву и посљедњу пјесму «Граници и Даници». Јамачно je реч о горњој песми. Хрватски историк Иван Кукуљевић-Сакцински пледирао je једном, 1842. године, за присвојење Босне (канда Босне у ужем смислу). To je објавио у листу «Луна» број 77 и 78, и хрватски историк Рудолф Хорват преноси те његове мисли (”’, стр. 72): «Истина je, има код нас неколико родољуба, који с великом чежњом бацају своје око на оне крајеве преко Кордуна гдје су синови једне мајке као робови под јармом турским; гдје живи кршћански народ који je некада био с нама у заједници. A не обавезују ли ce наши краљеви код крунидбе да he ове земље — у којима господују муслими, a отете су хрватском племству — опет повратити под ону власт под којом су и биле?» Пошто једини међу овим Илирцима Кукуљевић износи неке аргументе и пошто je он једини историчар, то ћемо му донекле одговорити на његове наводе. Кукуљевић je познати Илирац и признати историчар хрватски. Тим пре зачуђују његова извођења. Он налази «наслов» у «повраћају» БиХ под спектар Хабзбурга у краљевској заклетви. J a не знам тачно текст заклетве али свакако у њој не стоји да ce владар обавезује да те земље поименце «поврати». Биће, и јамачно je, то општи текст владарске заклетве да неће умањивати своју територију већ у згодној прилици повећавати и враћати изгубљено. Сад je то за Кукуљевића правни титулус да ce БиХ, које су биле «отете хрватском племству» (!) врате аустријском скиптру! Пре свега je то неистина да су те земље биле отете хрватском племству, већ краљу Стефану Томашевићу, сину српског краља Стефана Томаша. Ho рецимо да je земља баш била отета «хрватском племству», онда je треба шему вратити. Значи разним Норманима, Куенима, Гутманима, Одескалијима, Кулмерима, Ердедијима, Раусима, Турн-Таксијима итд. Онда би тек, и само овда била «хисторијска права» васпостављена, разуме ce уз претпоставку, сасвим лаж ну да су БиХ биле отете «хрватском племству». Напослетку имају Хрвати још један «наслов» на БиХ: што њихових «неколико родољуба» «бацају с ве130

ликом чежњом своје око на оне крајеве...» Шта ће више? Довољно je да неколико појединаца зажеле какву територију, чежљиво зажеле, да измисле неки «правни наслов» и да je та територија њихова! Каква борба и каква освајања! II. Сад неколико коментара тога Покрета, прво од хрватских, a затим од аустријских писаца. Говорећи о «Илирском препороду» средином прошлог века, најбољи хрватски историк Фердо Шишић каж е стр. 108): «Због тога, дакле, практична je политика илирског покрета у суштини својој била чисто хрватска (то подвлачи писац) — не југословенска — то вгаие што ce она оснивала искључиво на хрватском хисторијском државном праву, идући у првом реду за тим, да око Загреба окупи ове хрватске земље унутар граница Хабзбуршке монархије, a од чести још и оне крајеве тадашње Турске, тј. тзв. Турску Хрватску (или некадашњу Јајачку бановину) и Турску Далмацију (или крајеве на северу од Доње Неретве), и да ce тако састави област подобна да с успјехом узмогне својом снагом и величином одбијати маџарске насртаје». Јасна je ствар да je избегавање хрватског имена у Илирском покрету била само једна варка и обмана. Ово није имало атрактивну моћ na му ce морало супституирати неко друго. Хрватски политичар Милан Банић je писао између два рата (22): «Да je Загреб тада тежио да окупи само Хрвате, врло мало би био захва™°> ЈеР je тада појам Хрват био апсолутно у уско покрајинском рангу... Али управо зато игго je тежио да привуче читав словенски југ, Загреб je посегнуо за именом илирским...» Аустријски историчар Антон Шпрингер je баш у својој Историји Аустрије у XIX веку (ш) написао: «Иван Кукуљевић je хтео, према писању у листу Гајевом, да прошири власт бана и хрватског Сабора и преко Крањске и словенских општина Корушке и Ш тајерске . ..» To je баш оно што ми данас називамо Словенија. Чувени аустријски публицист JI. Мандл каж е у својој књизи «Хабзбурзи и српско питање» (’25, стр. 28): «Кроз Илирски препород провејавао je само велико-хрватски аутономистички програм напшх дана у фантастичним цртама. Тада je певао Људе131

вит Гај, оснивалац и вођ илиризма: «У колу стоје сви Хрвати старог краљевства — верни људи старог краља из Лике, Крбаве — Крањци, Штајерци, Корошци и Славонци — са Босном, Истром и Далмацијом!» Ово, нажалот, морам преводити са немачког, једнако као и доцније наводе Старчевића, na не знам како су гласили на «хрватском» језику, али je смисао несумњиво прецизно дат. Интересантно je да Мандл налази да ce тај «програм» хрватске државе очитује и у тадашњим «аутономистичним» тежњама Хрватске. Он, који je велики противник Срба, назива тај програм «фантастичним». Уосталом, то би морао да каж е сваки нормалан човек. Аустријски историчар Виктор Библ je писао мало пред II светски рат (12‘), стр. 172): «Мало после именовања (Јелачића) за бана, још у марту (1848) пријавише Хрвати у Бечу своје прохтеве, који нису на ништа мање посезали него на оснивање самосталне јужнословенске државе — укључив и Далмацију — са посебним народним министарством и сабором, који би своја заседања одржавао наизменично у Загребу, Осјеку, на Ријеци и у З ад р у ...» Ja ипак мислим да под «самосталном државом» они нису сматрали отцепљење од Беча, већ у оквиру Ћесаровине. Али свакако већу самосталност него je имао тада иједан народ Аустрије. III. Завршићемо овај одељак са неколико личних констатација. Илиризам ce развио у доба кад су Хрвати врло слабо стојали код Маџара, a не много боље ни у Бечу. У врхунцу Илиризма водили су рат против Маџара a за рачун Беча, али их je овај после пустио на цедилу и споразумео ce са Маџарима. Хрвати нису могли онда да воде опггру и директно непријатељску политику према Србима, na су, под плаштом «илиризма» продужили да шире великохрватске концепције. Кад су видели да апсорпција Словенаца наилази на тешкоће, Хрвати су удвостручили тежње за српским крајевима. Да би то лакше постигли, они су измислили тзв. илиризам и примили српски језик као свој. Да језик не буде сметња да прогласе хрватским све што српски говори! Ни овај догађај нема примера у целој светској историји. 132

Иако je отпала разлика између књижевног језика Срба и Хрвата, остале су још многе друге разлике. Ha пример писмо, na онда вера итд. Они су и ту покушали најпре подметање, na онда насиље. Гај je хтео увести ћирилицу, али je бечки двор то осујетио. Да je увео ћирилицу, национални прозелитизам био би успешнији. Кад то није успело, Хрвати су просто забранили ћирилицу кад год би им ce зато пружила прилика. Срби су често морали Маџарима да ce обрате за заиггиту. Где год je хрватска власт допирала, ћирилица je забрањивана као званично писмо. A кадгод je Србима било сасвим тешко, онда je она под «приетњом казне» свуда стављена ван закона. За време првог рата чак у Србији. Разуме ce no тражњи Хрвата, јер je Немцима то било свеједно, a Маџари нису забрањивали ћирилицу ви у Маџарској. Што ce вере тиче, покушали су најпре са унијом. И силу су, a не само превару, употребљавали. Кад то није успело, дошао je други светски рат са насилним покатоличењем оних који су још одолели зверској секири хрватских убица. Тако они шире своје «повјесно и етничко подручје». A они нису онда мегаломани, него су то Срби! XXIV. МЕГАЛОМАНСКИ ЕКСТРЕМИЗАМ АНТЕ СТАРЧЕВИЋА

I. Нека не мисле читаоци да je мегаломанија Илираца сачињавала кулмен у мегаломанској тежњи Хрвата. He, не: Јаком иде Mapa и сватови. Недуго иза Илирског покрета прокламује ce нови, жешћи, далеко екстремнији «програм» хрватске политике (у шездесетим и седамдесетим годинама прошлог века). Њ ега je поставио Антун Старчевић, иајвећи Хрват свих времена и сасвим отворено формулисао у напису «Koja je права хрватска политика». Он ту дефинише «хрватско п одручје» no повијести u народности. Оно није велико: простире ce свега од Неиачке до Македоније. Обухвата само: тадашњу Јуж ну Штајерску, Корушку (изгледа целу), Крањску, Горицу, Истру, Хрватску, Славонију, Крајину, Далмацију, Северну Албанију, Црну Гору, Херцеговину, Босну, Раш ку и Србију; све ce то зове једним именом Хрватско Краљевство. 133

Заиста, није потребно ићи даље да би ce та патолошка мегаломанија Хрвата могла утврдити. Таквог примера историја не пружа. Али нека ce не мисли да je то лични став Старчевића. He, то je отсад програм читавих хрватских странака и опште схватање просечног Хрвата. Паметнији то скривено ревиндицирају, неки пак сасвим отворено. Супггина учења Анте Старчевића je да Срба и Словенаца уохппте нема, да су то Хрвати који су попримили у току историје туђа имена. И они морају да ce врате хрватству, да ce понова похрвате или — да их нестане! Ми ћемо овде цитирати једног странца, немачког научника и одличног познаваоца стања на «Југоистоку» Европе дра Ернеста Бауера, који у једној студији о Павелићу пише за његовог претходника и духовног оца, истоимењака Старчевића (13\ стр. 67): «Кад су Старчевићу приметили колико je нереално не признавати егзистенцију Срба и Словенаца, он je одговорио: «Нема никога који неће признати фактично постојање ових народа, али свак ко н и је рђав, потрудиће ce da ose штетне егзистенције отстрани колико je то м огуће и да чињенице које ce противе законима замене законскима». Сам писац за ове речи цитира чланак Старчевића «Странке у Хрватској», Дјела, III, стр. 141. Овде je тај цитат са немачког преведен на српски, тако да није могао бити дат у свом хрватском изворнику. Очигледна je ствар да Старчевић јасно алудира на убијање Срба уопште, да их нестане. Има их, каже, али не треба да их има; закони их не признају, не смемо их ни ми признавати. Морамо васпоставити законско стање, чињенице прилагодити њему. Морамо те народе отстранити, убити, уништити. To je уосталом основна доктрина Старчевића и његовог покрета. To je основа доцнијег геноцида, али je то у исто време и крајње мегаломанска доктрина, која све крајеве где живе Срби и Слованци сматра изворно и једино хрватским. To je једновремено крајњи домет хрватске мегаломаније, коју je Јован Скерлић једном идиотском интерпретацијом покушао да ублажи. И други писци изводе да je Анте Старчевић доказивао да Срба уопште нема и да над тобожњим хрватским земљама имају да владају Хрвати, који су и раније њима владали. To сам нашао код иначе присног присташе Старчевића и његових «док134

трина», веома омиљеног хрватског писца дра Ива Пилара («фон Сидланда»), који у овом случају демантује Старчевића (“ ) јер на страни 339 те своје књиге каже: «Ha чињенице да су балкански Романи великим диелом имали удјела у постанку Србства, на чињенице да je оно изпрва било малено и да су њиме владали Хрвати, саздао je он теорију да Срби нису никада постајали. али je при томе превидио чињеницу, да никада није било државе без снажног народног елемента...» II. To што je учио «отац домовине» Анте Старчевић није остало пусто и усамљено. Поједини писци су га после или «опетовали* или претварали у ситно, истицали само појединости, да би био лакши ефекат у даном случају. Али je далеко већи био практичан утицај Старчевићевих учења. Од његове појаве na све до наших дана било je увек група које су базирале своје програме на његовим поставкама, било je увек тежња да ce његов програм оствари док напослетку, t o k o m последњег рата, није његов програм почео да ce паклено остваР У Је.

И овде ћемо ce позвати на друге писце, махом стране, да ce ово не сматра као појединачно и то још «србско» мишљење. Ово ce мора тим пре учинити што je пок. Јован Скерлић једним сифилистичким тумачењем хтео да рехабилитира Анту Старчевића, na су и његови епигони у емиграцији били почели да то исто чине, али су после неких опсервација пок. Адама Прибићевића стали на no пута. Познати аустријски писац Редлих у својој великој студији о аустријском државном и народном проблему каж е (50, стр 230, II тома): «Нова хрватска странка права, основана од Старчевиha, била je скоро до пропасти Царсгва (мисли аустријског) најдубља снага целе земље и стварно снага која je углавном уобличавала судбину Хрватске». Она je понекад јаче, a некад латентније долазила до изражаја, али je увек била доминантна у развоју јавног мишљења Хрватске. Хрват, Владимир Дворниковић, говорећи о утицају Старчевићевих теорија на доцније нараиггаје Хрвата пише (37, стр. 894): «Никад дотада није један племенски, атавистички нагон на нашем југу ушао толиком снагом ирационализма у свет политич135

ких формула и програма као у овом Старчевићевом свехрватству. У доба кад су већ постајале две државе под српским именом, ова идеја похрваћења свих Јуж них Словена, становиште .негирања’ Срба и Словенаца у истини престављало савршену бесмислицу...» He само «странке права», већ и остале хрватске странке тобож е концилијантније и умереније, анимирале су ce и одуховљавале учењима Анте Старчевића. Ho не сме ce заборавити, да je и Стипан Радић, «неспорни вођа Хрвата», после 1918. глорификовао Анту Старечвића. Он je рекао 1922. на његовом гробу: «Ha светом смо мјесту, које je као прави храм. Велики овај гроб, око којега смо ce сакупили као људи и као Хрвати, велики je жртвеник оне безмртне и величанствене идеје која даје прави садржај и праву вриедност нашем хрватству. To je идеја права, која je јача од сваке силе, идеја народног самоодређења проти свакој тиранији». И Радићу je Анте Старчевић служио као идеал и путоказ његовог става према Србима. Чак кад je извршен чувени «Споразум» између кнеза Павла претстављеног у Драгиши Цветковићу и дра Владка Мачека у име ХСС, позивало ce на «хрватско државно право» и Старчевића. Тако нише тадашњи министар др Бранко Миљуш стр. 26): «Један део хрватске јавности негодовао je против Споразума, сматрајући да je Хрватска, у духу Старчевићеве националне мегаломаније, добила веома малу територију и није постигнута потпуна хрватска државност no начелу хрватског историјског државног права . ..» У једној књизи коју je на почетку живота срамотне «НДХ» издао један немачки завод a у којој маса хрватских писаца описује њихова стања, њихов познати историчар Јосип Хорват Ka­ sao je у свом прилогу «Настајање Хрватске» (w , стр. 103): «.. .Једну животворну снагу je видео Старчевић у хрватском државном праву — одакле означење његове групе као .странка права’. Странка права жели сједињење, независност и самосталност свих хрватских земаља у оквиру Монархије или изван ње. И та мисао Старчевића je, упркос свим реалитетима дневне политике, остала живом за цело време епохе Нагодбе, она увек изнова испуња младу генерацију новом снагом, и стално јача, јер je она саобразна души и бићу хрватског народа...» 136

ш. Специјално je потребно изнаћи и поставити јунктим између теорија Анте Старчевића и доцније праксе у злочиначкој «НДХ». Могли би читави томови да ce о томе пишу, али ћемо ce ми овде ограничити на неколико симптоматичних појава који довољно тезу илуструју. Beh првих дана живота те криминалне државе јављају ce аутентични знаци да je та држава само остварење Старчевићевих учења, непосредна нримена у дело његових теоријских поставака. Тако на пример: «Хрватски народ» од 11 травња (априла) 1941. пише: «Остварен je идеал Оца Домовине Анте Старчевића» (w). 18. априла 1941. говори Анте Павелић једној групи усташа о значају «науке Анте Старчевића» и каже: «Хрватска je била тако сретна да je имала Анту Старчевића и његову н ауку... Наука Анте Старчевића била je јача и од Србије и од Версаља, и од Енглеске и од Америке, јер je она коначно побједила...» У својој збирци састава «прије одласка у туђину» хрватски «поглавник» Анте Павелић je означен на једном месту (3” , стр. 9) као «горљиви Старчевићанац». Тако je себе сам назвао, тако га je назвао «Главни усташки стан», који je књигу издао! Ко je овлашћен да то друкчије тумачи? Ту међузависнонст, управо условљеност хрватских злочина у II светском рату и теорија (да не кажемо «учења») Анте Старчевића запазили су и истакли многи странци, нарочито они који су описивали хрватска недела. Тако млади и веома уважени немачки литерат Карлханц Дешнер, у својој књизи «Понова je закукурекао петао» ('4') то нарочито наглашава. У тој књизи, за разлику од доцније «Са Богом и са Фашистима», он мало пажње поклања хрватским злочинима. Па ипак у одељку који ce тим питањима бави, на две стране писац кзноси стање пре Рата и претње Пија XI и XII Србима. Трећи одељак овог поглавља носк наслов «Папин благослов злочинцима» и почиње овако: «Пошто су немачке трупе 6. априла 1941. умарширале у Југославију и ову земљу окупирале, сарађивале су са фапшстичкокатоличким покретом Хрватске, са усташама. Њивов духовни родоначелник, Анте Старчевић, заступао je гледипгге да Срба уопште нема, a све оно што ce српским зове да мора ишчезнути, 137

због чега су Срби, како je Старчевић писао, предмет кланице. По тој доктрини наступише сад усташе против Срба, народа који на Балкану стоји културно на највишем степену, али није био католички...» Немачки: «.. .die Serben seien eine Arbeit für den Schlachthof. Nach dieser Doktrin gingen nun die Ustaschis ge ­ gen die Serben, kulturell zwar das höchststehende Volk des Balkans, aber eben nicht katholisch, v o r...»

IV. Било je y емиграцији и са хрватске и са српске стране (са српске, jao мајци!) покушаја да ce рехабилитира Анте Старчевић. Њ има je одговорио пок. Адам Прибићевић да ce боље и ауторитативније није могло да одговори. Зато ћемо то у главним реченицама пренети. Када je, у тада паришкој «Нашој речи» изашао један чланак са оправдањем, местимично одушевљењем за Анту Старчевића a то je изгледа било 15. маја 1950. под насловом «Злоупотребљавано име Анте Старчевића», Адам Прибићевић, онај исти о коме he уредник «Наше речи» доцније да no целом свету пева некрологе, био je много огорчен, na je написао неколико чланака. Први 1950. (,зв), други 1956. (139). У том другом, он каж е између осталога: «.. .Врло je смела тврдња писца чланка у ,Нашој речи’ да Павелић није старчевићанац. Он je био члан те странке, спроводио je њен програм против Срба секиром. И то боље од њега зна надбискуп Шарић, који му je певао: «Сам Бог je пратио, Добри, Јаки, Да изведеш за дом наш свето дјело, Теби Старчевић надахнуће, Идеал био. «Тачно. A да Павелић без Немаца не би могао извести што je хтео, јасно je. Сам ce не би усудио ни у сну ударити на Србе. Срби од Дрине до мора, Велебита и Купе, сатерали би га у Загреб и удавили у њему. Али ce не пита ко му je покровитељ, већ urro je он хтео и радио, a тога Немци нису радили ни у Србији, ни у Црној Гори...» У првом чланку (138) Адам je писао: «.. .И зато не одговара аустријским Србима само Павелић, већ и Старчевић, за спаљене домове, за поробљену мучну и понгге138

ну тековину, за порушене храмове и клањем и силовањима обесвећене олтаре и часне трпезе, за јауке живих сечених, дераних, печених, на коље набијаних рођака и пријатеља, за страшне вриске ојађених матера, за срамоту и силовање сестара, за језиво цвиљење набијане на прошће српске деце, na и за заражавање српског народа несрпским духом мржње, као реакцијом на ова злочинства...» Кад je канадски «Хрватски глас», 26. октобра 1953. написао да «Павелићевштина није Старчевићанство, a још мање Хрватство», одговорио им je Адам Прибићевић (uo): «.. .Истина je да Павелићевштина није хрватство, али je неистина да није Старчевићанство, јер од Старчевића потиче лозинка да су Срби ,накот, зрео за сјекиру’, која je уродила, још с крајем прошлог века убијањем српске деце, 1902. паљевинама, пљачком и рушењем српских радња у Загребу, 1914. покољима српског грађанског становништва у Мачви и пљачком, паљевином и рушењем, na и убијањем Срба у БиХ. Није изнео Србин, већ Хрват др A. Тресић-Павичић у Бечком Парламенту да су ,шуцкори’ у БиХ некад пекли Србе ж и в е...» И Већеслав Вилдер каж е да су Штросмајера криво схваћали «родитељи данашњих усташа, у оно доба звани ,стеклиши’ (од бесног пса), после Франковци» (’43). XXV. ЗВАНИЧНЕ МЕГАЛОМАНСКЕ ПРЕТЕНЗИЈЕ ХРВАТА До сада смо износили мишљења, тежње, постулате појединаца у погдеду територијалног опсега хрватске државе. Маколикогод то биле истакнуте личности, ова гледипгга остају приватна. Она често могу имати јаче политичке репрекусије него мишљења званична, али никад ону непосредну важност коју ова имају. (И међу Илирцима наводили смо углавном појединце.) Под званичним еманацијама ми овде схватамо не само државне односно аутономне органе, већ и страначке. Te странке су фракције парламента! Јасна je ствар да су ове званичне жеље далеко уздржаније и дискретније од приватних, да воде рачуна и о датим ситуацијама и о реилизибилитету (остварљивости) изнетих жеља. Баш 139

због тога њих треба засебно изнети, јер he ce и од читалаца, и Срба уопште, морати засебно да цене. Ми ћемо пренети неколико таквих енунцијација, нарочито оне који имају у виду «утјеловење» БиХ Хрватској.

I. Први податак имамо с краја XVIII века, у вези чувеног њиховог «угарско-хрватског» сабора одржаног 1790. прво у Будиму a онда у Пожуну. 1790. године je хрватски сабор дао нунцијама један упут који je онда узакоњен на заједничком сабору у Пожуну. У том упуту стоји: «Докле ce не добију натраг они делови Хрватске који су данас под влашћу Венеције (Далмација) и Турске (Босна до Врбаса и Херцеговина до доње Неретве)...» (примаће Хрватска наређења Маџарске итд.). Вид. књигу цитирану под м, стр. 64, коју пише један Хрват. «Делови Хрватске» под Млецима овде нас не интересују, али од Босне (у ужем смислу) нунцији имају да прижељкују само «Босну до Врбаса», одн. Крајину или често звату «Турску Хрватску». (Од Херцеговине такође само западни део). Koja je то Крајина или «Турска Хрватска» где многи страни писци налажаху у другој половини прошлог века још тобоже Хрвате, даје нам обавештење Ф. X. Унгевитер у свом делу о Турској (’”). Тамо стоји на страни 156: «Хрвата има само у Турској Х рватској...» Ha страни 239: «Ту спадају ова места: Бербир или Турска Градишка, Дубица, Нови, Бихаћ, Биоград (?), Мадна (Стари Мајдан), Каменград». (Заиста крајњи угао Северозападне Босне, један малн разломак укупне површине Босие. Само ту Хрвати имају евентуално своја «хисториска права», ЛМК). Мада ce у погледу опсега те «Турске Хрватске» не слажу сви писци у појединостима, сви ce слажу да je то био циљ хрватских званичних претставника XVIII века, a можда и раније (?). Хрватски дипломата Илија Јукић, који живи као емигрант у Енглеској, у једној сасвим скорашњој књизи je објаснио тежње «хрватских сталежа и редова» у XVII и XVIII веку (130, стр. 15). To je било «ослобођење тзв. Турске Хрватске». «Под тим називом разумјевали су ce сви они крајеви који су припадали Хр140

ватској прије но их je турска војска овојила. To ce односило особито на данашњу сјеверо-западну Босну до Врбаса и Јајца, na западне крајеве БиХ, те онај дио Далмадије, који je пао под Турску. Израз ,Турска Хрватска’ био je освојио себи мјесто у гографском и повјесном приказу европском и рабио ce све до осамдесетих година прошлог стољ ећа... Кад су већ неки дијелови Хрватке и Славоније били олобођени од Турске крајем XVII стољећа, предао je хрватски сабор меморандум цару и крал>у Леополду I иодине 1701, који га ословљава са ,краљем цијеле Хрватске’, којему тај назив припада према хрватском повјесном праву на све некадашње неослобођене хрватске покрајине...» E t o како ce то «хрватско повјесно право» лако формулисало и проглашавало: Сабор хрватски, одн. њихови сталежи који су тај сабор једини сачињавали, прогласе цара аустријског и краља угарског «краљем целе Хрватске». Он одма то постаје и рефлектира на све територије које Хрватска мисли да je имала (шш чак не мисли већ свесно фалсифицира). Данас сваки нормалан човек види у томе једну фарсу.

II. Прелазимо ка XIX век. Из прве половине тога века нисмо нашли званичне претензије на БиХ; тек у другој, кад су почеле српске буне у тим покрајинама и кад je допхло до Српско-турског рата и аустријске окупације БиХ, јављ ају ce и хрватски апетити. Ево неких. Ha седниди Хрватског сабора од 29. априла 1861. одлучено je «да he ce ради повреде цјелокулности хрватских земаља обратити на краља посебном представком» (Р. Хорват, стр. 192) Ту ce тражи да ce Хрватској припоји Војна Крајина са градом Сењом; «напокон нека ce — полаг задане ријечи — с краљевинама Хрватском и Славонијом здруже: краљевина Далмација, Дубровник, Котор и Кварнерски отоци. К Хрватској спадаше некада покрајина Метлика (у Крањској) и дио Штајерске, a ne­ ro тако и велик дио Истре. Први краљ далматинско-хрватскославонски из прејаснога дома Вашега Величанства — Фердинанд I — обећао je да he у згодно вријеме Хрватској утијеловати ове приједјеле, тада већ придружене насљедним покрајинама аустријским... Ваше Величанство! С оне стране ријеке Уне 141

и Саве (у Босни и Херцеговини, примедба Р. Хорвата) живи народ који je некада дијелио исту судбину с троједном краљевином, те има исту и у будуће дијелити не само no вези прошлости, него и no свези земљописног положаја и једне крви. Кад ce онђе почне руш ити,. . . (треба) нит народне и династијске полити к е... да ce настави ондје, гдје бијаше прекинута, na да ce опет сједини што би no праву повјести и нарави имало бити сједињено...» To канда спомиње и српски историк прота Димитрије Руварац С7, стр. 38), и овако каже, да je «1861. изречена јавна жеља оживотворења виртуалне територије троједне крајевине», тј. да ce из данашње Србије, Црне Горе, Босне, Херцеговинне и Троједне краљевине створи једна велика Х рватска...» За време Српско-турског рата и српских устанака у Босни и Херцеговини, Хрвати су видели брзо отцепљење тих покрајина од Турске. По свом старом обичају, иако нису ни капи крви пролили за њих, траже их за себе. Разуме ce на основу свога «повјеснога и државнога права». To прво чини загребачка одн. Хрватска академична омладина. Ja немам њихов елаборат, али имам одговор руског професора A. A. Мајкова, који je великим делом објављен у овој књизи. Затим ce, најзваничније, хрватски сабор тим позабавио, онако узгред. To je био покушај, балон д есеј, да би ce видела реакција Маџара. Она није изостала и била je успешна. Ево шта о T o ­ ste пише најомиљенији хрватски писац др Иво Пилар (JI. фон Сидланд (“ , стр. 261): «Кад je, 28. септембра 1878, Хрватски сабор замолио Краља да да ,такво устројство БиХ да би ce касније те земље могле припојити Троједној краљевини... владар je одговорио Хрватско-славонском сабору, да je Сабор, бавећи ce БиХ, прекорачио свој дјелокрут’». Просто и јасно: нема шта да ce Сабор у то меша. Taj шамар «хрватско-угарског краља» био их je мало ошамутио, али не за дуго. После су владине странке ћутале о државном праву, али га зато још бучније истицала «опорба» (опозиција). Док још 1877. Хрвати Далмације, тек пробуђени, преко свога «Народног хрватског клуба» траже у име «државнога права хрватскога.. сједињење Далмације са Хрватском и Славонијом» (Бакотић, стр. 59), и не спомињући Босну. «Одмах no окупа142

цији БиХ Народни лист je стао величати аустријску окупацију као победу хрватскога краља, истичући хрватско државно право над тим земљама» (on. цит. 65). A десетак година доцније исти задарски «Народни лист» пише, у броју 87 године 1889, да у Троједници не може бити друте «државне народности» осим хрваске, јер «одрекли су ce Хрвати свога државно-правнога становипгга, ма било у прилог коме, они ео ипсо жртвују не само свој политички него и народни индивидуалитет» (,2S стр. 86). Према томе «државно право» хрватско има као нужну последицу негирање Срба, свуда тамо где ce оно протегне! 14. априла 1894. опозиционе странке Куену састале су ce у Загребу да расправљају државноправне проблеме. To су били делегати «Неодвисне народне странке» («Обзораши») и «Странке права» (Старчевићанци) (27, стр. 4 и 38). Они су установили заједнички програм, чија je прва тачка гласила: «Хрватска сједињена опозиција, стојећи на темељу државнога права и народног начела, радити he свим законитим средствима (сик!) да ce народ хрватски који станује у Хрватској, Славонији, Далмацији, на Риеци с котаром и у Међумурју, Босни, Херцеговини и И~ стри, сједини у једно самостално државно тиело, у оквиру хабзбуршке монархије, те ће подупирати свом снагом и настојањем браће Словенаца, да ce у ове словенске земље овоме државноме тиелу прикупе». Kao што ce види, њихове територијалне претензије нису биле велике: од Тирола до Дрине. Они неће «браћу Словенце» силом да анектирају, они им чине авансе и надају ce да he њиховим (словеначким) «настојањем» бити потпуно испуњено хрватско «самостално државно тиело»! III. Настаје XX век. БиХ су чврсте у аустријским рукама које њима управљају углавном преко Хрвата. Ови су у погледу БиХ постигли своје тежње великим делом. Ho ипак, свремена на време «дају ce чути», да ce њихови дефинитивни прохтеви не би предали забораву. Следећи податак имамо од једног аустронемачког писца, који je описао страшило панславизма. To je Алфред Фишел, који пише (32, стр. 574): У Опатији je 18. и 19. септембра 1912. одржан састанак Словеначке 143

људске странке и хрватске странке права. Хрватски посланици Босне су дали свој писмени пристанак. «Ту je био постављен национални програм хрватско-словеначког народа». 19. октобра исте године je одржан састанак у Љубљани, где су били «заступници свих хрватских земаља» и Словенске људске странке. «Одлука донета једногласно je гласила да Хрвати и Словенци сачињавају једну народну целину и да he обе стране заједно радити на реалисању циљева Странке права, дакле за тријализам». Хрвати су на то поставили питање Словенцима да ли би пристали да одбаце «свој језик који je угрожен германизацијом» и да приме хрватски језик, што су они одбили али су пристали да приме хрватски језик «у области науке». Пошто су код анексије БиХ Маџари предухитрили Хрвате и на основу маџарског историјског права провели тај акт, то тада није било званичног «просвједа». Уосталом, они су вршили ф актичну пенетрацију Босне и спремали ce за тријализам. Сарајевки атентат им je и ту збркао рачуне. Али je он произвео I светски рат, од кога су ce Хрвати кадали задовољењу свих њихових мегаломанских прохтева. Чак при крају рата, 1917, постају најгрлатији, тада када већ исход није био сигуран. Тада су Хрвати били упели да капацитирају и Словенце да ови не само признају њихово државно право већ да траже уређење Монархије на југу у његовом смислу. Тако су чланови «Југословенског клуба» у бечком парламенту издали 30. maja 1917. «Декларацију» у којој «захтевају уједињење свих земаља у Монархији у којима живе Словенци, Хрвати и Срби на темељу народног начела и хрватског државног права» (Шишић, ’3', стр. 94). To je објавио Мирко Косић у својој докторској дисертацији у Цириху 1918.: «Др Корошец ce још у мају 1917. сагласио са присташама хрватске странке права у којој je било речи о хрватском државном п раву... Декларација од 30. маја 1917. наглашава пре свега хрватско државно право и ограничава ce на оквир Мовархије (,ЗЈ). У ствари су ту Декларацију потписали многи (ja мислим чак сви) Хрвати и Словенци чланови Рајхсрата, али нису два Србина који су једини од Срба били чланови тога Парламента. Сад долази паралелна изјава чланова Хрватског сабора у Загребу. Али не целог Сабора, већ само «Старчевићеве странке права», где такође недостају потписи Срба (колико знам био je 144

члан Клуба Валеријан Прибићевић). О томе roane Милан П. Ђорђевић непосредно после рата: «5. јуна 1917. у Хрватском сабору даје претставник Старчевићеве странке права др Анте Павелић изјаву, у којој странка позива .нарочито Србе, држављане Краљевине Хрватске, д а ... пораде за сједињење свега Словенског Југа Монархије Хабзбурга у посебно државно тијело, на основу народног начела и историјског државног права Краљевине Хрватксе» (ш, стр. 128). Ниједан Србин није на то одговорио. С презиром je то прочитано, још кад су главе биле у питању. Шишић даје и ту «изворан» текст Декларације (ш, стр. 95): «Старчевићева странка права радосно поздравља јединствену изјаву дана 30. свибња 1917. у Царевинском вијећу у име заступника Југословенског клуба у Бечу, којим они захтевају на темељу модерног народног начела и хисторијског државнога права хрватскога државнога права и управно сједињење свих оних земаља Монархије, у којима живу Хрвати, Словенци и Срби у једно самостално... тијело...» Kao што ce видн, они траж е у исто време нримену и «модернога народнога начела» и «хисторијскога државнога права хрватскога»... Како ce то слаже и, у случају сукоба коме дати превагу, то они не кажу. Ту има 11 потписа; др Павелић je само први међу њима, као што je на Декларацији бечкој др Корошец први лево, a др Матко Лагиња из Истре први десно. Следује још 29 потписа. (Др. Павелић није онај доцнији усташа, већ тзв. «зубар» Павелић). Средином новембра 1917. je сарајевски надбискуп Јосип (Штадлер) «у име своје и у име 51 одличног грађана из Сарајева и провинције, који сада из схватљивих разлога својих потписа објелоданити не могу» писао: «Захтјевамо рјешење државноправнога питања на југу монархије у хрватском смислу, на темељу хрватскога државнога права, те уз неоскрвљено очување хрватске народне и државне индивидуалности. — Захтјевамо сједињење свих земаља на које ce хрватско државно право протеже, наиме «Хрватске, Славоније, Далмације, Босне и Херцеговине, те хрватске Истре у једно политичко и аутономно с Хабсбурнпсом монархијом, као с цјелином неразрушиво спојено државно тијело...» (ш). 145

Мало доцније «крајем 1917. и почетком 1918.» дали су Изјаву херцеговачки фрањевци из осам манастира и са парохија, чија тачка 4 гласи: «Са свим срцем усвајамо Декларацију Југословенског клуба у Бечу од 30. свибња т.г. којом ce за све Хрвате, Србе и Словенце у Монархији на темељу народног начела и хрватскога државнога права захтјева уједињење и државна самосталност под узвишеним жезлом Хабзбурга» (ш). IV. Кад je склопљен «Споразум» између опуномоћеника принца Павла и ХСС, коју je ова примила са менталном резервацијом да je то само прва етапа и први ступањ окупљања хрватких земаља, њен орган «Хрватски дневник» je писао «у уводнику» (’35, стр. 17) да je «Споразум тек почео рјешавања хрватскога питања, да je Бачка хрватска и да Хрватска има да обухвати све оне територије докле допире католичка вјера». To je сад један нови мегаломански «чинилац»: католичка вјера: где она има већину, ту имају Хрвати да надоместе Србе у владавини! Сам др Бранко Миљуш који то саопштава (локо цитато) каже даље: «Сиоразум je доказао да ce ХСС није бринула ни за истинску демократију Југославије ни за федерацију него за повећање хрватског националног волумена. Бановина хрватска сматрала ce као прва етапа...» To je званично установила и српска Народна радикална странка, која je 1940. издала брошуру под наеловом «Како je дошло до Споразума. Гледипгге НРС на садашњу политичку ситуацију у земљи». Тамо изос. стоји (135, стр. 29): «По тексту самог Споразума од 26. августа 1939, no званичним изјавама ХСС, као и чланова владе из ове странке, тек he ХСС тражити нове територије. Готово свакодневно истиче ce no хрватским листовима да ce Бановини Хрватској има додати: час Војводина час други д ео...» У једној другој, скорашњој, расправи о Бановини Хрватској (питању коме ce специјално посветио) др Бранко Миљуш изнео je још један даљи податак из хрватског «тиска» тога времена. Он пше Г , стр. 6): «Загребачки лист Економска политика од 6. децембра 1939 отворено пише о хрватским претензијама у погледу територијалног проширења, na и no цену сукоба са Србима: 146

,Разумљиво je да he Хрвати, ако не данас, али сигурно у скорој будућности, хтети да прошире границе Хрватске у оном оквиру у којем je она некада у далекој прошлости била; само да би ce тако проширена, била јача и способнија да ce одупре премоћи Србије’. ..» Јесте, то je један од основних циљева сталне хрватске политике: Учинити Хрватску бар толико великом колико и Србију, no могућности још већом. To je спровео гросо модо њихов Броз уз помоћ антисрпскх комуниста!

XXVI. ПОКУШАЈ ПУНЕ АПСОРПЦИЈЕ СЛОВЕНАЦА Видело ce из досадашњих излагања како су, од првих појава свога мегаломансхог програма, Хрвати увек увлачили Словенце у свој орбит. Они су тражили анексију свих словеначких земаља на основу «хрватског државног права» (мада ниједан део данашње Словеније није никад био под Хрватима), они су јавно исповедали програм no коме Словенци нису нипгга засебно већ само део хрватског народа. Зато они нису чинили Словенцима никакве концесије; они су их покушали просто да прогутају. Држава у којој би ce налазили Хрвати и Словенци била би, и no имену и no карактеру, чисто хрватска. Словенци би имали с временом просто да ce утопе у Хрвате. Хрвати нису чак ни крили своје анексионистичке тежње. Ту je идеју набацио небулозно и не посебно Павао Ритер, али je углавном развита у XIX веку; ту je почела свесно да ce негује. Како je до тога дошло? Још у првој половини прошлог века, кад су ce тек формирале европејске народности, највећи слависте тог времена, a и до данас, покушали су да утврде домашај словенских народа. Прво Ш афарик, онда Добровски, Колар, Копитар, Миклошич итд. Они су пронашли да у свету има свега 800.000 Хрвата, нешто преко милион Словенаца и пет милиона Срба. Тако je стање било у почетку прошлог века. Ови слависте су доказивали да хрватски «кајкавци» нису уопште Хрвати него Словенци. Сад су Хрвати употребили своје омиљено оружје. бумеранг, али не да научно обеснаже тако чувене слависте, већ су просто прогласили Словенце Хрватима. To je њихов начин: не траж е они аргументе, они само постављају захтеве и сматрају да су тим оправдали ствар. У томе им нремца нема на свету. 147

Елем, прогласише они да Словенци као народ уопште не постоје, да су то само «планински» Хрвати и да спадају у хрватску државу. Први je наговестио гроф Јанко Драшковић још 1832. у једној форми илиризма који ce лакше гута, да би ce после разголитио као чисто експанзионистички и импери ј алистички хрватски програм. У свом «програму» тражи гроф Драш ковић.. саједињење Далмације, Крајине, за случај да Аустрија ослободи Босну од Турака, њено сједињење са Хрватском настојање да ce прикључе Хрватској и словеначке земље, и да ce на тај начин створи «илирско краљевство» од 4 и no милиона д уш а.. > Прво све присајединити Хрватској, оно пгго je туђе и што други тек имају да освоје, na онда стварање нечег великог око хрватског језгра. Има ли већег примера мегаломаније? После, видело ce из досадашњих излагања, нису Хрвати никад, све до уједињења Југославије, престајали да виндицирају Словенце за себе. Тек кад je створена држава (краљевство) Срба, Хрвата и Словенаца, кад су ови почели да фигурирају као равноправни фактор раван Хрватима и кад су осетили да имају српску заштиту против захватања Хрвата, ови (Хрвати) почели су да остављају Словенце на миру, да их препуштају њиховој судбини и да траже рекомпензације на другим странама (специјално српској). Словенци су често ћутали на хрватске апетите, понекад суморали тобоже и да ce с тим сложе (да би ce у друштву лакше ослободили немачког јарма, који их je тиштио 1200 година), али никад нису интимно на то пристајали. Гдегод су могли, они су то осуђивали једнако као и Срби. Имамо о томе аутентичних доказа у јавном (скоро званичним изјавама) које je дао (Ј) један Хрват, католички свепггеник Иван Јагић, брат познатог слависте Ватрослава Јагића. Он je као члан Хрватског сабора изјавио 1894. на седници сабора ове симптоматичне речи: «Чему некога прекрпггавати Србина у Хрвата, или Хрвата у Србина, ако он то неће? Покушали сте Словенце и Крањце прекрпггавати у «планинске Хрвате». Изволите отићи у ЈБубљану и доле у Крањску, na ћете видјети колико имате присташа. Ja сам био и ових феријах међу њима, и разговарао ce с одличним људима њиховима, na они перхоресцирају сваку везу са људима, који прије него су их добили, негирају им њихову особину». (Реч перхоресцирати, која je застарела, значила je: одбијати нешто са одвратно148

шћу, гнушањем; ужасавати ce, грозити ce. Ту je латински глагол хорере, што значи језити ce итсл.). Сад ћемо пренети неколико историјских података из савремене емигрантске штампе. Познати словеначки публициста и јавни радник Фран Ерјавец дао je био пре десетак година у «Гласу канадских Срба» низ чланака под насловом «Срби и Словенци». У VII no реду он наводи покушаје сарадње академских (студентских) друштава у Бечу: словенског «Саве», српског «Зоре» и хрватског «Велебита»... Словенце je јако разочарала сарадња са Хрватима «где су морали слушати само досадне хрватске правашке тираде и фразерска локална политичка цепидлачења. Особито пак je Словенце огорчило легалом анско хрватско тражење, da оставе словеначки литерарни је зи к u приме хрватски. Ha ово већ у пролеће 1868. године одговорио им je тадашњи ђак филозофије и касније један од највећих словеначких литерарних организатора, Фр. Левец. У ствари казао им je: то исто као Хрвати, траже од нас и — Немци. Шта би следило? Сељаку био би тиме затворен пут до просвете и он културно заостао. Више пута говори ce о славенској федерацији, у којој би — наравски — Хрвати задржали према Русима свој национални индивидуалитет, a нека хрватска господа знаду, да je нама Словенцима наш словеначки индивидуалитет баш онако драг, као Хрватима њихов. Ако би ми Словенци примили хрватски књижевни језик, наш сељак у кратко време би ce италијанизирао шш германизирао, a сумњам, да смо Југословени толико јаки, да би могли бацити туђинцу у ждрело милион и no Словенаца... У таквим безплодним дебатама словеначка сарадња са Хрватима није родила никаквих резултата, него су били Словенци само натерани, да су ишли опет својим путевима. Тадашња хрватска старчевићанска мегаломанија, која je била верна копија маџарске, спречавала je и српску «Зору», да ce није придружила «Југу», a словеначки омладинци тада много више су симпатизирали са величанственим реалним српским омладинским покретом него са поменутим хрватским фразерством». После су ce «Сава» и «Велебит» фузионисали у Академско удружење «Југ», коме je био председник Тадија Смичиклас, доцнији познати хрватски историчар, иначе no пореклу Србин из Жумберка. Али су дивергенце продужене даље, и то начелног 149

карактера изазване хрватском мегаломанијом. О томе саопштава Фран Ерјавец: «У новој школској години, у јесени 1868., прилике у друштву ,Југ’ нису ce побољшале. Левец je већ 13. XII. 1868. писао: ,Политике, особито хрватске, имам већ доста и не треба ми, да ce je учим још у ,Југу’, na je стога одложио секретарско место у ,Југу’. И већ поменути Целестин напустио je ,Југ’ и писао 30. I. 1869. Левстику у Љубљану, да би морао бити друштвени живот бечких ђака концентрисан у ,Југу’, a ,тамо господаре Ултрахрвати. A k o похвалиш Срба или ако га само напомињеш, a не би га псовао, одмах важиш као ,Хрватождер’ и Бог зна пгга јо ш ... Далматинци не долазе више и једна странка Позора исто тако не много п ута.. . ’ Тако су Словенци напуштали ,Југ’ један за другим, у пролеће 1869. одржало ce још пар састанака, a на свршетку школске године дефинитивно je нестао. У идућој години 1869/70. Хрвати су основали опет свој ,Велебит’, a словеначки ђаци основали су своје друштво «Словенија». «Ново друштво .Словенија’ одмах je преузело и припреме за други словеначки ђачки конкурс, који je био сазван за дан 4. IX. 1869. у Љубљани и који ce je вршио у великој мери у смислу идеја и гесла ,Уједињене Омладине Српске’. За нашу расправу овде најважнија тачка дневног реда била je, с обзиром на раније догађаје у ,Југу’, питање о литературном језику, којега нека ce приме Словенци за ,вишу литературу’. Реферирао je no том питању опет Левец, који je пливао тада још сам у панславистичким утопијама, ипак je казао у главноме ово: напустити словеначки језик и почети писати на хрватскоме, била би погибељ за наш народ, a политичко уједињење са Хрватима — барем за сада — наша несрећа... Политичко уједињење са Хрватима, Словенци никако не могу желети, док су Хрвати сами у маџарским шакама. Итд.». Ерјавец, који je те своје чланке штампао и као засебну броигуру (ja je немам) описује надутачко и нашироко разочарење Словенаца са Хрватима, специјално у академским круговима Беча, Граца итд. (Словенци нису могли студирати у Загребу јер им ce дипломе нису признавале у Аустрији, a тада није ни било Загребачког универзитета), да онда каж е да je «ова генерација словеначке интелигенције проширила своје кокретне инте150

pece и на Србе и одмах нашла с њима плодне позитивне додирне тачке». Ha крају овог одељка молимо читаоце за дозволу да ce позовемо и на неке стране писце, који категорички негирају историјску и етничку истоветност Словенаца и Хрвата. Амерички професор Роберт Кан, који je најтемељније испитивао аустријски проблем народности каж е категорички (32ć, I, стр. 241): «Већи део Словенаца није никад припадао Краљевини Хрватској». Водећи теоретичар аустријских социјалиста Ото Бауер je писао у књизи Аустријска револуција (349, стр. 4) да je «краљевина Илирија основана од Наполеона први пут сјединила Словенију, Хрватску и Далмацију у једну д рж аву...» Даље стоји у тој истој књизи Отона Бауера (локо цитато), која je изашла после Првог светског рата и за време постојања Краљевине СХС, да Хрвати после просањане Илирије постављају «као заставу у борби» за будућност «историјско државно право Хрватске, на коме ни Словенци ни Срби нису имали никаквог удела». Позивање Словенаца на «хрватско државно право» 1917. године навело je истакнутог социјалистичког писца Аустрије, канда Словенца, Хајнриха Туму, да изјави да ce то може само односити на «једнострану одлуку Хрватског сабора од 5. јула 1712. no којој je прихваћена Прагматичка санкција са клаузулом да he ce поред Хрватске и словеначки делови земље удружити под скиптром Хабзбурговаца. Историјско право Хрватске на словеначке делове земље није никад постојало, нити потчињењем (мисли свакако Словеније Хрватској, JIMK), нити на основу каквог уговора» (337). XXVII. КОНЦЕНТРИЧНИ ПОКУШАЈ КРАЂЕ СРПСКИХ ЗЕМАЉА Видели смо како су Хрвати своју мегаломанску и клептоманску тежњу заузимања српских земаља обелоданили у више наврата, управо увек кад су омеђивали «своју» територију. Ha српске су земље полагали «право» и кад су аспирирали на словеначке. Кад су ce морали одрећи претензија на словеначке земље, a тај бедни мали народић не може да ce скраси у својим 151

«природним» и «наравским» границама, у свом правом етничком подручју, већ вековима захтева туђе, сва пажња и сва борбеност Хрвата сконцентрисана je сад на заузимање и отимање српских земаља. И тамо где су Срби живели од памтивека и тамо где су ce доцније населили, све су то «хрватске земље». И оно пгго су Срби знојем натапали, и оно нгго су крвљу стекли, све je подједнако «хрватско». И тамо где ce није никад хрватско име чуло, и где ниједног католика a камоли Хрвата има, све je то ипак «хрватско». И тамо где цео свет тврди да ce ради о српској земљи и српском становнгаптву, Хрвати све то неглижирају и просто те земље и то становништво анектују (разуме ce у духу, јер за стварну анексију треба имати моћи и храбрости, a ове су Хрватима увек недостајале.) Нису сви Хрвати једнаки мегаломани, то je тачно, али су сви мегаломани. Неки оставе Србима какав крајичак територије, други ни педља. Неки што не могу претендовати за све, то великодушно нуде српским суседима и злотворима. Нпр. Арбанасима, Бугарима, Маџарима, итд. Тек да Србије не буде никако, или да буде тако мала спрам «великој Хрватској» да би je ова могла одједном да прогута. Треба само видети колико су ce одушевили били, преко свога предсједника Јурја Крњевића, кад je тзв. «Македонска православна црква» прогласила аутокефалију. Исто тако кад je пао Александар Ранковић и почело крајње попуштање Шиптарима, кад je озваничена идеја шилтарског Косова и Метохије. Место да Хрвати настоје Србе пгго више упутити ка тим пределима и везати за њих, да би на западу били концилиј антниј и, они помажу све антисрпске покрете, да би Србе свуда ослабили. У погледу Срба, њима није само стало да ови буду хрватски, колико да их уопште буде што мање или не буде никако. Под тим углом треба гледати ову њихову болесну мегаломанију према Србима, ову жељу да ce на њихов рачун шире, ову жељу да Срба нестане. «Усташка» држава под називом «НДХ» логична je последица тог њиховог болесног и злочиначког устројства. Ни једна мала Србија, далеко мања од Хрватске, не би њих задовољила; њихов je крајњи циљ да Срба нестане. Да ми овде сваку поједину српску земљу бранимо од Хрвата, то не би водило ничему. И они ce на то не би ни обзирали, јер 152

за њих прави аргументи не играју никакву улогу. Поред тога, ми смо их раскринкали надалеко и нашироко у мало пре споменутим својим књигама, na не би имало смисла то понављати. Они ce на то не осврћу, али нама није био ни циљ да њих уразумимо (ко ће бесне да уразуми; бесним и побеснелим су звали Старчевића и његову дружину, «стеклише», сам бискуп Штросмајер и каноник Рачки). Ми ћемо овде изнети само правце њихове жељеие експанзије, обележавајући, где je то могуће, крајњи цил>. To ће бити гросо моди изложена њихова похотљивосг на туђе, њихова болесна клептоманија простора, како ју je назвао Јуван Дучић. Само ћемо два правца мало поближе објаснити и расветлити на начин досад неизвршен. Да на западу Хрвати претендују на све земље до самога Трста, то je евидентно. To су чак постигли захваљујући српској крви. He могу они «дозволити» ни да ce појави питање скоро чисто српских предела Лике, Кордуна, Баније, Равних Котара, Буковице и Книнске Крајине, a да не говоримо о Српским Моравицама, Пероју итсл. Ha западу цело приморје, цела Истра, сва острва, разуме ce кроз целу Босну и Херцеговину! Ha северу до близу Пепгге. Истина, они данас траж е «само* Суботицу одн. северну Бачку, али то допире тачно до маџарске границе. Преко пута Суботице, на маџарској територији, су буњевачка насеља Баја, Сантово итд. To je ван сумње да и њих Хрвати прижељкују, само пгго засад не желе озлојеђивати Маџаре. Ha истоку je најмииималнија њихова граница Дрина. Нико живи од њих не мисли нешто западније од тога, a многи спомин>у чак Мораву, na и Тимок! Југ и јутоисток објаснићемо посебно. Ако би Србима и остало нешто, то мора бити тако мизерно да Хрватска према њима изгледа као «велесила»! XXVIII. HA ЈУГУ: ДО БОЈАНЕ ИЛИ ДРАЧА Ha југу je, према хрватским фалсификаторима (ослоњеним на неке небулозне ставове nona Дукљанина) била «Црвена Хрватска», којој разуме ce, нико не зна границе. Ако je већ била Хрватска, макар и црвена, то je цео југ «хрватско повјесно и ет153

ничко подручје». Ту ce слажу сви хрватски мегаломани, само je најјужнија граница код једних река Бојана (свакако са хрватским Скадром), код других град Драч, стари Дурахиум. Познати хрватски надринаучник и фалсификатор фра Доминик Мандић писао je у једном усташком листу 1955. (ш): «.. .да су ce Хрвати код свога доласка на југ населили no свим земљама од Трста до Бојане и од Јадранскога мора до Дрине на истоку и до Драве на сјеверу. Све те земље припале су дуго времена јединственој хрватској држави, чиниле су једно језично подручје, a чине и данас недвојбени повјесни простор хрватског народа». Мало пред тим je тај «научник» тврдио (у истом чланку); «.. .Тако су Хрвати Јуж ну Хрватску од Цетине до Драча у данашњој Албанији назвали Црвена Хрватска, a Западну Хрватску од Цетине до Раше Бијела Хрватска. Сјеверни дио носио je старо име: Панонска Хрватска или Славонија, према имену ,Славени’, како су западни народи у средњем вијеку обично звали Х рвате...» A још пре тога (локо цитато), он je овако омеђио српске језичне и то значи и етничке границе: «.. .Само екавски говор штокавскога наречја je српски, али ни тај није специфично њихов, једино и искључиво српски, јер екавсхи говоре Македонци, Хрвати у Сријему те Хрвати кајкавци и Словенци». Други великохрватски писац др Иво Пилар je при крају I светског рата тврдио слично, али још драстичније. Он je казао (под псеудонимом, м, стр. 315): «И Раша je припадала пролазно Хрватској, повиестни извори не допуштају о томе никакву сумњ у ... Срби стекну бизантиском помоћу Зету и Дукљу, која ce некад зваше Црвеном Хрватском...» Страна 277: «Данашња сјеверна Србија бијаше све до 13 стољећа бугарска... све до М ораве... a на западу бијаше Хрватска. Хрватски западни дио бијаше устројен као бановина Мачва». E t o , t o су већ «повјесни наслови» не само на Црну Гору и пола Албаније, већ и на велики део Србије ,у првом реду на Рашку. Истина, она je само «пролазно припадала Хрватској», али je довољан повјесни наслов, да ce сузбију сви они који су те пределе непролазно држали. Стари су Немци говорили: Царско право руши (дерогира) партикуларно право. По Хрватима, њихово право у сукобу са ма каквим другим, руши и ставља у по154

задину то друго право. Јер «правице» постоје у првом реду, ако не искључиво за њих, тамошњих, Хрвата. За Дукљу и Зету не може бити разговора, ту данас ни један хрватски писац не дозвољава никакав комлромис. Отуда толика хрватска ревност да стално истичу хрватство Црне Горе. Било je и раније хрватских писаца који су Црногорце убрајали у свој народ. Тако чак и велики присташа Илирства и Словинизма Фран Курелац (рођен у Лици 1811, умро у Загребу 1874.). Он je то изнео у књизи која je тада код Срба била јако нападнута, a под насловом Флуминензија итд. (145). Ja сам на то наишао у једној књизи, коју нисам прецизно забележио, али мислим да je књига под ,4‘. У мојим исписима стоји: Ha страни 17 др Фран Бинички пише: «Старец Курелац утврди самосвојно: ,Црна Гора je у свом корену прави правцати Хрват’». A k o je то заиста Курелац. самосвјесно утврдио, ко мож е да му ce супротстави? Ho ипак за време постојања слободне државе Црне Горе нису Хрвати могли то чешће и упорније да тврде. Тада би ce нашао ко да им одговори. Данас тога не видим ниједног. Проглашење Црне Горе етнички хрватском територијом je нарочито интезифицирано од почетка II светског рата кад су извесни Црногорци били образовали чак и своју владу у «НДХ». Ми смо ce на то осврнули вгапе пута, специјално у књизи Нове југонародности (1М) To није помогло: нити су Хрвати престали да то тврде, нити црногорски емигранти против тога протествују. (Они нападају мене ако ja то споменем, али ме то неће престрашити.) To je тврдио хрватски толико уважени «научник» ф ра Доминик Мандић 1955. у цитираном чланку (,44) (a и иначе на више места). To je сасвим скоро тврдио још неки «проф.» Мирослав Варош, који je ове године писао у «Даници» (147): «Између Хрватске и Црне Горе није било никад политичких сукоба, a постоје и периоди у којима je између Хрвата и Црногораца било и блиске сурадње. У Црној Гори многе ствари свједоче о прадавној припадности хрватсхој нацији на пр. имена Иво, Мартин, многа хрватска презимена, менталитет народа, народних ношња, дијалект итд. тј. Црвеној Хрватској». 155

Коментаришући тај и друге ставове поменутог чланка «Глас канадских Срба», несумњиво из пера његовог уредника проф. Радоја JI. Кнежевића, пише (14*): «У Персијанаца je постојао обичај да ce бојом означавају стране света. ,Црвена Хрватска’ треба да значи ,Јужна Хрватска’. По хисторијском праву нроф. Вароша и људи његове оријентације, Хрватска ce простире све негде до грчке границе. Истина, ни Црногорци ни Арнаути нису свесни да су део хрватске нације. Али ако ce за босанске Муслимане (национално неопредељене) могло бубнути да су они .Хрвати који нису свесни чињенице да су Хрвати’, зашто тај исти начин мудровања не би вредео за Арнауте и Црногорце?» У истом листу усташком изашао je 1959. један чланак под сличним насловом (и,)> непотписан (дакле од редакције). Он пичиње овако: «Сазнаје ce из пријатељских кругова из црногорске емиграције, да у Црној Гори све више расте покрет за осамостал>ење Црне Горе и одвајање у политичком смислу од српске линије. Црногорци ce све више и отвореније декларирају Црногорцима, a не Србима или ,Југославенима\ Према једном приближном прорачуну готово 30-40°/о Црногораца су за цепање .Југославије’ и стварање самосталних држава, међу којима и Хрватске. Све више ce евоцирају црногорски политичари као Секула Дрљевић и Саво Штедимлија. Врше ce озбиљни покушаји из земље, да ce ухвате везе с националшш црногорским крутовима у емиграцији». Страшне су те ствари. He толико што Хрвати пишу већ игго je црногорска емиграција преко тога ћутке прешла (то je било у јеку напада на мене од претставника те емиграције). Тим ћутањем она je канда признала везе са Хрватима?! Нека не мисле читаоци да су то усамљени гласови појединих надринаучника и надриполитичара. He, то je унисоно мишљење Хрвата. Њ ега je чак официјелно заступао тадашњи главни тајник a данашњи председник њихове највеће странке ХСС, др Јурај Крњевић. Он je говорио 1955. (’50): «По нашем положају на Јадрану, од Трста до албанске границе, ми имадемо више права да будемо самосталан народ са својом властитом државом, него ли икоји други народ иза нашега зал еђа...» 156

Пошто у јужним нашим крајевима нема ниједног Хрвата, то они овде проналазе «повјесне наслове». To су препустили да уради јаки хрватски повјесничар ф ра Доминик Мандић. Он je написао у емиграцији и издао делу књигу под насловом «Црвена Х рватска...» (17'), и ми ce морамо на њу осврнути маколикогод да она то не заслужује. Попгго je ово историјски трактат (не само правни), то морамо бар укратко и то питање расветлити, кад већ Црногорци то не чине. Главну подршку својој тези да je Хрватска допирала све до Драча налази Д. Мандић у Дукљаниновој хроници, како ју je објавио Луцијус. Сва савремена наука одбацује те фантазије nona Дукљанина. Први сам Луцијус. Ево шта он о подацима Дукљанина пише: «In regno statuendo regumque recensiones regiones, stirpes ac tempora adeo confundunt, ut potius fabulas, quam historias scripsisse videtur». Српски би то приближно могло бити овако преведено: «У састављању (свога) краљевства и у погледу краљева, на тај начин су измешани предели, племена и времена, да изгледа пре да je писао фабулу (причу) него историју»! Ово, разуме ce, не цитира Доминик Мандић, али на тој фабули заснива углавном своје тврдње. Он даје нпр. на страни XV «Карту хрватских земаља за вријеме Дувљанског сабора године 753». Разуме ce до Дрине, Рашке, јужно од Валоне итд. Међутим, Вјекослав Клаић, који je 1890. дао био сличну мегаломанску студију «Име Хрват» (’75) коју je г. Мандић јако користио иначе пише на страни 8: «Ето тако прича non Дукљанин о великом сабору на Дувањском пољу. He знамо кад ce састао тај сабор, паче не знамо да ли га je икад и било...» Оно пгго не зна Клаић, пгго не зна нико од светских историчара, то зна «отац» Доминик Мандић. Он чак одма и карту о томе конструише. Ето, каква изгледа данашња хрватска науха! Бар у емиграцији. Сам Вјекослав Клаић, који обилато користи Дукљаиина, па му чак импутира ствари које овај није рекао (тако нпр. да у Црвену Хрватску спадају градови Улцињ и Скадар, итд.) вели на једном месту да je Дукљанин «много тога побркао» (17S, стр. 13). Други хрватски писци су много оштрији у оцени Дукљанинових навода, једнако као Луциус ако не и горе. Тако je писао Фрања Рачки пре сто година (’74): «Одговарајући дакле на питањ е о вриедности хисторичкој првога диела Дукљанскога љето157

писа, можемо без свакога околишења рећи: да тај либелус Готорум за хрватску и србску повиест неима баш никакове вриедности, нити у материјалном нити у формалном обзиру». Године 1880. он то потврђује још једном (177). A познати хрватски историчар Иван Кукуљевић Сакцински писао je у првој књизи свога Аркива за повјесницу југославенску године 1851, говорећи о Дукљаниновој Хроници и о преведеној тзв. «Кроници Хрватској» ово: «У обадвје те кронике има веома мало хисторичке истине, и њихови списатељи нису ce држ али нити потребитог раздјелења нити течаја хисторије. Ту има тако смјешни анакронизама и тако пореметјеног нагомилања именах разни ... да би ce човјек морао зачудити, како си je могао тако труда узети за биљежење овакових неистинитих и помјешаних ствари» (’78). Један даљи хрватски повјесничар Шиме Љубић каж е да тај спис треба «да ce на ломачи спали» (’79). И други историчари, не само српски и хрватски, сматрају Дукљанина скроз непоузданим баш нарочито у оним одломцима које фра Доминик истиче и на којима базира своје тврдње о «Црвенонј Хрватској». Тако познати немачки историограф Јохан Кристијан фон Енгел у својој Историји Републике Дубровачке, изашлој 1807. на стр. 62 оригиналног издања стоји (ieo): «Стефан Војислав, обновитељ и ослободилац Србије од византиског суверенства око 1040. до 1050. године канда je из пријатељства према Дубровчанима даровао њима долину Ж упе, заливе Ријеке, Гружа и Мелфија (?), као и целу обалу до Орашца — плодну област. — Исто тако изгледа да je био дарежљив Михаил, син Стефанов (1050-1080), према Дубровчанима, својим савезницима. Он им je даровао острва Колочеп, Лопуд и Шипан». Доле у аднотацији наставља Енгел: «То je no прилици главни садрж ај старе традиције, која je додацима u извртањем nona Д укљ ан и н а ф алсиф икована». (По попу Дукл>анину je то био неки Стефан краљ Хрватске и Далмације.) «Све je то само мзвмтоперена баспа — истина je горе наведена. Михаил, син Стефана

Војислава, беше и no другим историјским чињеницама, пријатељ Дубровника...» Ha страни 75 оригиналног издања пише Енгел, сад већ говорећи о почетку XII века: «И о ву nepu ody je non Д укљ ан и н уви о 158

у басне, на којима су такође неправе п о в ељ е саграђене. Према поменутом Дукљанину Бодин je тобоже ослобођен млетачким бродовима из грчког ропства. Код поузданих писаца нема о томе ни речи. После његовог ослобођења, нереде у Хрватској je проузроковао син Звонимиров Радослав или Радован, али je Бодин био српски к н ез u н и какве он везе нема са Хрват им а. .. У ову п р и ч у п а да ју u лаж не п о в е љ е . ..» (Енгел наводи читав низ тих Дукљанинових података који претстављају немогуће анахронизме и фалсификате). Још на више места показује фон Енгел, први модерни историчар Јуж них Словена, крајњу неповерљивост према Духљаниновим наводима. Овај je, каж е Енгел на страни 53, страшно унаказио старе податке о насељењу Дубровника српским Травунцима и Захумцима. Сви су ови подаци узети директно из Енгела; само смо за reoграфске називе места око Дубровника које je фон Енгел дао на италијанском употребили и превод Енгела од дум Ивана Стојановића (’81). Познати аустријски византолог Гферер писао je 1873. за Хронику Дукљанинову: «Ова књига, поред свега другог, саопиггава сасвим баснословне ствари» J o h i један велики немачки историк, европског ранга, професор Берлинског универзитета, Ернст Димлер, писао je средином прошлог века (пре више од сто година) у једној студији издатој од Бечке академије наука (183): «Берлински доктор Херман Леополд Краузе je 1854. својом дисертацијом стекао заслугу да потање докаже (што je већ Енгел у више дела тврдио) đa Д укљ а н ски non мз X II века као и Марко Марулић који већином садржи нгго и онај (’84) и са којима je Фарлати врло несрећно покушао да хармонизира, спа,д а ју у број оних н аучн и х полутана чији су радови крп љ ави не пола od басана a пола od дрски х измишљотина, као што их показују Маџари и Чеси у своме анонимном Нотару и своме Хајеку. Човек може да их употребљава у циљу географских опредељења, али јамачно не ради спознаје историјских чињеница». Прочитавши Димлера, до кога сам случајно дошао (прелиставајући издања Бечке академије наука), потражио сам и дисертацију Краузеа коју он цитира. У тој Дисертацији (’85) посвећен je Дукљанину Ескурс I на крају дела (стр. 43). Дисертација je 159

штампана искључиво латински. Он ce у том Ескурсу правда зашто није користио Дукљанина иако расправља питања која ce ход Дукљанина опширно налазе. Краузе каже одма у почетку: «Сад кад je наше делце завршено, треба да изнесемо и разлог што смо просто игнорисали при опису прилика Далматинских Словена nona Дукљанина «Историју Словенског краљевства» и Марка Марулија «Дела краљева Далмације и Хрватске», које (књ иге) испољавају исту хронику једна на словенском a друга на латинском језику. Јер кад би смо ce ми одлучили да поклонимо веру хрониди коју сваки од њих (те двојице) на своју страну обрће и стварима које ce тамо приповедају, морали бисмо да одбацимо скоро све оне податке који су забележени од неког другог писца и које падају у онај отсек времена који смо узели били да опишемо. Затим писац излаже детаљно разлоге неповерења у Дукљанина. Тако су нпр. Словени дошли у Далмацију 100 година раније, чиме je народ «у временском погледу потпуно помућен». Дукљанин није довољно разликовао Србе и Хрвате и произвољно им je давао имена. Целу je Далмадију сматрао словенском «не искључујући приморске романске градове као и већину острва, који су такође у X веку били туђи словенским државама. Пошто би сви ти наводи одвели писца у узастопне тешке грешке, то није нимало потребно да им ce поклања велика вера». Ha крају писац понавља да je оно пгго je он изнео проверено и међусобно упоређено, да je то довољно, и да му неће нико замерити «што нисмо прихватили оно што ce ту (код Дукљанина) расправља о словенским стварима». Требало би казати како je ипак Дукљанин саопштио ту вест о «црвеној Хрватској». Одма ваља рећи да тога става нема у хрватској редакцији Летописа (1М). Како пак гласи у латинској редакцији, навешћемо према слободном преводу Василија Ђерића, тада професора класичних језика на Бео 1радском универзитету. Уз превод он даје, у заградама, своје примедбе на сваки став no­ na из Дукље «Требало би то мјесто казати овако: У првом дијелу басана на којима ce пише име nona Дукљанина и који no мишљењу Фрање Рачког за историју ,неима баш иикакве вриедности’ a no мишљењу С. Љубића треба ,да ce на ломачи спали’ стоји отприлике ово: ,Готски краљ Светопелек раздијели у вријеме Ћирила и Методија (у вријеме Ћирила и Методија није 160

било на Балканском полуострву таквога краља) у скупштини (које није нигда ни било) своју државу (које није нигда ни било) и један дио те државе од Д алме’ до Драча назва Црвеном Хрватском». Он поткрепљује своје примедбе и другим писцима. Тако нпр. хрватским историком Ив. Црнчићем који je издао био до тада најбољи текст Дукљаниновог летописа. Овај je писао (187): «Али права хисторија не зна да није ,Светопелек’ ни да je Будимир био, ни тада ни другде хрватским кнезом или краљем a ни србским. Моравским кнезом биаше тада .Сватошпс’, пак најбрже да je то смутило овога приповедалца». У своје време су ce српски историчари потрудили да «басну» о «Црвеној Хрватској» очисте од свих набацаних примеса. To je питање давно «превазиђено», na ни хрватски историчари од ранга нису ту фикцију више постављали. Ми немамо података из времена тих научних разрачунавања. Ha хрватској страни je ,иако тихо, ту тезу заступао Вјекослав Клаић, на српској највехементније побијао архимандрит Иларион Руварац. Ja имам само једну белешку од њега, али објављену у званичном научном часопису БиХ, који je био наклоњен и Клаићу и Хрватима. Ту, говорећи о неким босанским принцезама (32'), од којих je једну (мислим због српског порекла, јер нисам све преписао) Клаић прескочио, арх. Руварац, најкритичнији српски историограф, отповеда: «Наш друг Вл. К л аи ћ .. . , изналазач и најватренији присташа ,Црвене Хрватске’, беше тај који je Драгу испочетка сасвим игнорирао. — Ja мислим да je имао сасвим право и само узгред хоћу да приметим, да и Д рвена Хрватска’ коју je понова оживео исто he тако да ce распрсне у ништа као што ce догодило са Босанском Драгом и са многим другим историјским фикцијама». Савремена хрватска историографија и сама не признаје некакву «Црвену Хрватску» ни те фантазије. Тако данашњи профеоор Хрватске повијести на загребачком универзитету Нада Клаић, унука историчара Вјекослава Клаића, «ниече и опстанак Црвене Хрватске, дотично да je та када била саставни дио хрватске државе». Тако ce жали споменути историчар дилетант и фалсификатор Доминик Мандић у слободном свету (35°). 161

X X IX . H A ЈУГО И С ТО КУ : ДО М И ТРО ВИ Ц Е И Д А Љ Е

Хрвати траже за своју будућу «мирољубиву» републику цео Санџак, чак «до Митровице и даље». У емиграцији то сви одреда чине, почевши са садашњим председником, тадашњим тајником њихове највеће и најмиротворније странке: ХСС. Разуме ce да ce тим апсурдним прохтевима не може поклонити много простора, јер њих нико озбиљно не узима, na чак ни Хитлер и Мусолини. Али потпуности ради, и баш због што драстичнијег приказа хрватске мегаломаније, мора ce и о томе нешто рећи. Ми смо објавили један чланак о томе још 1957. (ш), na ћемо прво њега пренети. Он je гласио: I. Нашим читаоцима je познато (или бар треба да буде познато) да Хрвати траже проширење своје државе «до Митровице и даље». И то не траже «усташе» или неки максималисти, неки «шовинисти», већ главом др Јурај Крњевић, главни тајник Хрватске сељачке странке и некадашњи потпредседник Југословенске краљевске владе. Да не би било забуне, морамо поновити да ce под Митровицом не подразумева Сремска Митровица. Њ е уоппгге за Хрвате нема. Српско становништво je за време рата ту побијено и она je прекрштена у «Хрватску Митровицу». Она спада у «хрватско државно право», или бар у «хрватско етничко подручје». Ho, г. др Крњевић каж е да хрватска држава има да добије пределе до Косовске Митровице, na чак и даље. Ha основу каквог права то г. др Крњевић не каже. Да ли «државног» права, или етничког или права мача итсл., то г. др. Крњевић не расправл»а. Довољно je од стране Хрвата изразити прохтев, и ero титулус или «правни наслов», како ce они изражавају. Ho мене je одувек интересовало откуд ти прохтеви код Хрвата и откуд баш та стилизација: «До Митровице и даље». И мислим да сам ту да погодим. Читајући пре кратког времена веома занимљиву књигу «Настанак Југославије» од Душана Лончаревића, бившег дописника Бечког Коресподенц-бироа у Београду, изашлу 1929. (’55), наишао сам и на податке о аустријским намерама да граде желез162

ницу кроз Санџак. Она би била у исто време стална препрека уједињењу двају српских краљевина и главни инструменат немачког Дранга нах Остен. И директно каже Душан Лончаревић: «Санџачка железнида je имала, no пројекту барона Ерентала, да иде аи delà de Mitrovitza». Док je ова књига написана на немачком, док су сви цитати немачки преведени, писац je сматрао да ове карактеристичне речи грофа Ерентала (после Анексије, и због н>е, он je постао гроф), пренесе тачно како их je изговорио: До иза Митровице (стр. 222). Е, то ce слаже потпуно са хрватским прохтевима: Доклегод je на југу допирала Аустро-Угарска, све je то хрватско. Још више, све што je Аустро-Угарска намеравала на Балкану, све je то било због Хрвата и на све то Хрвати имају правни титулус. Ако je Аустрија желела да прави железницу до иза Митровице, одмах тим сав тај процес има да ce уступи Хрватској. Јер je она наследница Аустрије на «Југоистоку» Европе no директној одлуци Хитлера и Мусолинија, а и то je правни титулус. A напослетку: ако неки Срби нуде Хрватима границу на Дрини и Земуну, зашто они не би ишли и мало даље? II. Пишући то, 1957. (чланак je текстуално пренет) нама je било измакло да ce ова формулација налази у Берлинском утовору и да je ту А-У налазила донекле правни основ своје експанзије ка Истоку. Члан 25 тога уговора гласи: «Провинције БиХ биће окупиране и управљане од Аустро-Угарске. Попгго влада А-У не жели да преузме управу Новопазарског Санџака, к оји ce простире изм еђу С рбије u Црне Tope у југоисточном п ра вц у do изо Митровице, функционисаће ту и даље отоманска управа. Ипак,

да би осигурала одржање новог политичког стања, слободе и сигурности саобраћајних путева, А-У придржава право да држи гарнизон и да има војничке и трговачке путеве на целом пространству овог дела старог босанског вилајета...» А-У je себи била резервисала право осигурања саобраћаја на овом делу територије «старог босанског вилајета», а Хрватска хоће да га анектира. Beh Берлински уговор говори «с ону страну Митровице». Пошто je његов оригинал био искл.учиво француски, то ce ти француски изрази у њему налазе. 163

Из тога, разуме ce, Хрватска црпе своје «повјесно право» над овом територијом. Нарочито после II светског рата, где je показала све знаке своје културе и миротворности. Међутим, аустријски кругови су ce либили да ce позову на ту одредбу Берлинског конгреса и само ретко, и само стидљиво, они су je спомињали. Гроф Стефан Буријан, који je био један од главних личности Аустро-Угарске монархије прве две деценије овог века, и министар спољних послова за време Првог рата, у својим ратним ме моарима спомиње са стидом крилатицу «С оне стране Митровице». Он каж е директно ка страни 208: «Балкан балканским народима, у реду: значи не нама, али ни Русији. Она реч аи delà de Mitrovitza, која je можда неко време била утвара у многим главама, није смела никад да постане лозинка тежња Монархије у војном или политичком погледу, већ једино у привредном, који je уосталом морао да обухвати цело Балканско полуострво са једнаким интересом» (153). Ни Аустрија ce није, дакле, усуђивала да поставља прохтеве које je поставио секретар највеће хрватске странке, «особа» сувише одговорна за оно пгго изјављује. Само војни кругови А-У су тај термин екстензивно и у правцу својих тежња интерпретирали, па и то само онда кад je набачен. Доцнији догађаји су отрезнили и те кругове. Данашњи хрватски максималисте и убице враћају ce интерпретадији из годике 1878, коју ћемо овде «зорно» илустровати. Аустријски генерал Мориц Ауфенберг фон Комаров, који je био 1911. министар војни у Бечу, а пре тога je командовао no Хрватској, дотакао ce у својим успоменама и окупације БиХ (,м). К аж е како ce она дуго припремала и онда (стр. 43) «надође Берлински конгрес и политичко-војне припреме за окупацију jusqu’au delà Mitrovitza... Санџак, Нови Пазар не беше у моменту увлачења у наше сфере владања сматран као крајња већ као полазна тачка. Под том претпоставком, дахле под m o t o m jusqu'au delà de Mitrovitza и са правим крајњим циљем: Скопље и Сол у н ...» (морало ce то стан>е посматрати). А-У je имала и скривене и отворене империјалистичке намере у овој економској пенетрацији која je свој вид имала у железници кроз Санџак. Ево шта о томе пише једна од најмеродавнијих личности: Ерих Брандебург, немачки савремени истори164

чар, који je респективну књигу (155) обрадио «на темељу аката министарства спољних постова» (немачког). Он ту пише (стр. 236): «Санџачка железница под аустријским утицајем значила je дефинитивно затварање (издвајање, закрчавање) Србије од Црне Горе, од Арбаније и од Јадранског Мора. Јасно je само no себи да ове мере навлаче Србима моћну резу на неку засебну јужнословенску државу». Страна 365: «У Бечу je гроф Бертхолд још крајем септембра (1912.?) изјавио да je животни интерес Монархије да спречи заузимање Санџака од стране Србије и њен продор ка Јадрану...» (Због тога специјална ратна припремност; Немачка и Русија су утицале на Аустрију да ту не тера мак на конац.) Страна 336: «Брже него je ико очекивао одлука паде оружјем. Срби су запосели Скопље, западни део Македоније, Новопазарски Санџак и неколико арбанашких граничних предела...» Сам немачки стручњак и прави научник као да каже: Одлука je пала, дефинитивна, непроменљива. Срби су оружјем освојили оно што њима припада. 1912. je ту намеру гроф Бертхолд био разгласио. Она je била набацивана и раније, али не пре Анексије, јер je А-У сматрала да би објављивањем тих експанзионистичких намера отежала анексију БиХ. Ево шта je о томе бележено: «када je 1908. године ,као револверски пуцањ’ одјекнула у Европи објављена намера аустроугарске владе, дотле брижљиво скривана, да приступи грађењу новопазарске железнице Увац-Митровица, чији je циљ био да споји Сарајево са Скопљем и отвори пут у Вардарску Долину, аустроугарски министар спољних послова Ерентал тврдио je да je добио начелни пристанак енглеског потсекретара Хардинга још у разговорима које су они имали у Ишлу 1907. Мада ce ова железница дијаметрално разликовала од енглеских политичких циљева на Балкану, Хардинг je одиста дао пристанак, и то услед заблуде: он није знао где ce налази Митровица, и кад je Ерентал ,по обичају .сасвим намерно’, поменуо пругу Увац-Митровица, Хардинг ce сложио, јер je мислио да je реч о Јадранској железници коју су тражиле Србија и Русија. По објави Еренталова говора о тој намери, од српског посланика на Цетињу, страни посланици разграбили су све књиге у којима je било помена о Берлинском уговору...» («Политика» од 5. априла 1958). 165

III.

Тако ствар стоји правно. A како стоји етнички, питаће ce читаоци који желе да имају све готово сервирано (али са што мање њихових капора). Можемо их утешити да не само што ствар стоји добро него имамо срећом и податке који све решавају. Нашао сам као неким чудом скоро најаутентичније податке из времена Берлинског конгреса, a затим (то већ није чудо: на податке савремене Југославије). У званичном географском часопису Аустрије, у гласилу њеног «Географског удружења» коме je на челу био увек један принц (члан царске куће), до своје смрти престолонаследник Рудолф, објавио je националну статистику Санџака ау генерални конзул Липих. He стоји где je он био конзул, али јамачно у 'Гурској (вероватно у Скопљу; мислим да je Припггина имала само конзула a не генералног конзула). И тада кад ce расправљало о Санџаку, кад je он оспораван Србији, стоји (,и) да je те године (1878) било у њему: Срба грчко-православних 80.000 Срба мухамеданаца 26.000 Арбанаса мухамеданаца 30.000 Укупно 136 хиљада лица, од којих Срба преко сто хиљада. Остатак чине Арбанаси, од којих je можда велики део после примио српски језик (као што су у другим областима поисламљени Срби примили арбанашки језик). Да о Хрватима нема ни говора, не треба наглашавати. Ho већ Срби православни су тада сачињавали знатну већину становништва и српско етничко право на ту област могли су да изведу из самих ових бројева. Сад ћемо прећи на статистику данашње Југославије којој на челу стоји Хрват Јосип Броз «Тито», a на челу државне (савезне) статистике je стајао такође Хрват. И према том хрватско-комунистичком режиму нису резултати нимало боље наклоњени Хрватима. Видеће ce како стоје односи у Санџаку за себе и у Босни и Херцеговини заједно са Новопазарским Санџаком, јер je то територија коју Хрвати као целину ревиндицирају за себе. Ми располажемо подацима о народности само за 1948. годину. Санџак je подељен између Србије и Црне Горе, na нисам сигуран да ли ce и сви срезови који га сачињавају заустављају на њего166

вим првобитним границама. Ja сам узео у српском делу срезове: прибојски, милешевски, златарски, сјенички, штавички, дежевски, a у црногорском делу бијелопољски и пљеваљски са градом Пљевљем. Ако има грешака у територијалном обухватању, велике не могу бити. У тих србијанских шест срезова пописано je 1948.: Срба 154.182, Хрвата 23, неопредељених Муслимана 2.664. У црногорском делу пописано je: Срба 731, Хрвата 38, Црногораца 75.312, Муслимана без ближе ознаке 33. Укупно дакле, у целом Санџаку: Хрвата 61 (словима: шездесетиједан), Муслимана без ближег опредељења 2.697, Срба 154.913, Црногораца 75.312. Мислим да ce ни најмање нећу огреишти о моју статистичку савест ако ове све Црногорце прибројим Србима. Тада he бити Срба у Санџаку округло 230 хиљада. Остатак од 225 лица уопште не рачунам. A како тек да ce рачуна 61 Хрват, који и нису тамо стално настањени већ или војници или државни службеници? A k o ce ове добивене цифре додаду цифрама етничких група у ужој Босни и Херцеговини (без Санџака), онда he Срби бити у тој скупној области 1,366.341, a Хрвата 614.197. Далеко мање од половине. Срба би самих у тим областима било скоро 49%, a no последњем попису несумњиво преко 50%. Тиме би национални карактер свих скупних области и за саме Хрвате постао несумњив. Велики апетити увек доводе до тога: Ко хоће већ е... IV. Да износимо историјске аргументе, готово je смешно. Сваки Србин зна, и цео свет зна, да je Новопазарски Санџак само други назив за стару Рашку, колевку српске државе и матицу Српства. Ми смо доказали да су српски, и историјски и етнички, Бихаћ и Бања Лука, a само преко н»их (и Сарајева, и Рогатице) могу доћи Хрвати у Санџак. Највећа ce услуга њима чини кад ce Срби прихвате дефанзивног тава који су им Хрвати наметнули. To изузетно чинимо само тамо где сматрамо да просечни Срби немају у рукама прикладне аргументе. Овде то сваки зна као к ми. Ту ce, Мујо, осолити нећеш! Ово тим пре можемо изоставити што смо питање доста исцрпно претресли у једној скорашњој својој књизи (и, стр. 137 и да167

ље) где су изнета и српска и страна мишљења о прошлости, демографско-етнографском и политичхом значају те области за Српство. Овде што смо изнели, све ce no први пут објављује. Тако ћемо додати само једног писца са основним и карактеристичним тврђењима, која ce код других писаца налазе развученија. Француски балканолог A Убићини, који je врло много писао о Босни у време Окупације каж е (lw, стр. 244) како je њој припадао и Нови Пазар «чест старе Рашке». Онда каж е да je «Јени Пазар, нови трг, престоница старе Рашке (Старе Србије)». Novi Pazar, portion de l'ancienne Rascie. P. 245: „Jeni Pazar", „nouveau marché", capitale de l'ancienne Rascie (Vieuille Serbie). Савремени руски историк H. C. Ђержавин je y књизи «Словени y давнини» казао стр. 165) да je то била «прадомовина балканских Срба», «језгро српске државности» итд. Где никад хрватска завојевачка нога крочила није и никад хрватски барјак вијао. Ипак, no Крњевићу, Петричевићу и осталим хрватским геноцидним политичарима, то je «саставни дио хрватског повјесног и етничког подручја»! Кад ce појавио главом Јурај Крњевић са том претензијом, одговорио je достојно Адам Прибићевић једним написом достојним да ce пренесе и овековечи (1М). To ћемо учинити у једном од следећих одељака. XXX. ХРВАТСКИ ЕМИГРАНТИ KAO МЕГАЛОМАНСКИ ЕКСТРЕМИСТИ

I. У самој Југославији подела земље, која je извршена у главном циљу разбијања и цепања Српства, не сме да ce критикује. To je табу! И Хрвати, иначе максимално задовољени — ћуте. He што не би тражили и даље, бар још 50% српских земаља, већ што не смеју да то јавно истичу. Они су, онда, тај посао препустили хрватским емигрантима који су преузели ту бригу и саму акцију довели до тачке усијања. Хрватска емиграција je већим делом усташка. Усташе према начелу «Спремни, за дом», побегли из земље, обезбеђени покраним драгоценостима Срба и Јевреја (великим делом поскиданих са мртвих њихових жртава), и још помогнути од като168

личких кругова Запада, шире сад све више свој «тисак» пун погрда на Србе и пун претензија на даљу крађу српских земаља. При томе ce вриги формална «дражба»; сваки даљи писац тражи више српских територија и замера претходном да их je тражио мање. Са српске стране слабо им ce одговара: пре два-три лица, сад само једно. (Реч je о отписима базираним на чињеницама и документима, нпр. страној штампи); полуписменим саставима хрватске ce претензије само појачавају и пред светом не могу да ce бране. Са усташама конкуришу и други хрватски елеменгги. Сам шеф њихове некад највеће странке (колика би била данас, ми то не знамо), некадашњи краљевски министар и потпредседник краљевске владе, надлицитирао je многе усташе. Јасна je твар да ми не можемо износити све пгго je хрватска емиграција о томе писала, нити имамо сав тај «тисак». Илустрације ради, биће довољно изнети само мало њихових репрезентативних мишљења. Поред новина, излазе и књиге, читаве брошуре и сличне едиције у којима ce све више тражи од српске територије. Тако један усташки кољач, који живи у Ш вајцарској само мало километара удал>ен од мене, неки Јуре Петричевић издао je неку брошуру 1966. (’“ ) у којој су и чак две карте. Друга обухвата «Републику Хрватску са четири покрајине и самоуправним подручјем у Војводини». Ту je цео Санџак заједно са Новим Пазаром, Иванградом итд. Ту je цела Бачка и цео «Сријем», a разуме ce и Бока Которска. И легенде je дао за све области. Тако стоји нпр. на страни 28: «У оквиру покрајине Панонске Хрватске уређује ce за Сријем, Бачку и Барањ у посебно аутономно-управно подручје Војводина с сједиштем у Суботици». Taj хрватски криминаац не зна чак да je назив «војводина» само скраћеница за Српску војводину или Српско војводство. образовано 1848. (види моју књигу под 92). Он je отишао даље од њиховог органа «Даница» који у сваком броју доноси карту Хрватског повјесног и етничког подручја! Е, кад би ce потезима на карти освајале у управљале зешве, Хрвати би заиста били први народ на свету .највећи од свих! 169

II.

Јасна je ствар да ce хрватска мегаломанија у првом реду односи на Србе и да ce развија на рачун Срба. Али ce не заборављају увек ни Словенци. С друге стране Хрвати пледирају и за сваки други милет само да би Српство било оштећено и Србија била што мања. И о томе има стотине доказа, преко којих наши Југословени прелазе ћутке. Што ce Словеније тиче, то ce сад чине индиректно, не желећи да баш изазивају Словенце и стварају од њих савезнике Срба. Али ипак и у најновије време, у слободном свету, Хрвати понекад заступају тезу да Словенди њима припадају. To не чине њиховим етничким већ државноправним присвајањем. Познати њихов публициста, дугогодишњи уводничар «Заједничара» op­ rarla најмоћније хрватске организације у САД Павле Остовић, више je пута истакао предлог да Хрвати остану у Југославији, али да ова буде дуалистички уређена, на две половине подељене Дрином. У западну, Хрватску, са седиштем у Загребу, припала би читава Словенија, као део Хрватства. О томе смо ми расправљали раније (одељак XIX), na смо ту чак пренели и један осврт пок. Адама Прибићевића на комбинадије Павла Остовића. Овде само напомена да Хрвати нису Словенију сасвим отписали. A сад на њихово, хрватско, повлађивање туђих ревиндикација на српске области. (И овде морамо да ce ограничимо на no један пример, јер то много кошта, a хрватски ставови у том погледу, као иначе, личе као jaje на jaje.) Мачековски «Хрватски глас» од 2. фебруара 1959. донео je један «хисториско-научни» осврт на постанак и прошлост Југославије, у коме ce између осталог каж е и следеће: «Иза одласка Турака, у ,Велику Србију’ ce je утјерало и области Косово и Метохија (данас Космет), гдје и према податцима данашње београдске владе, живи 850 тисућа Шиптара, албанских муслимана, компактно (?!) чинећи велику већину над српском мањином... «Ha сјеверо-истоку Србије, почев од Хомоља до Ђердапске клисуре живи јако помјешана са Србима румуњска национална мањина. — Статистика од прије рата говори, да она броји 400 тисућа душа. 170

«Ону половицу Баната коју су Срби задржали, почеше грозничаво и масовно насељавати. У Банату живјеше Нијемци, Словаци, Украјинци (Русини), Румуњи, Мађари и други... «Ha исти начин je у , В е л и к у Србију’ утјерана и Бачка. Насељавање и овдје почело je већ првих д ан а... У овим крајевима, као и у Сријему, хрватски карактер je јачи од српског...» Мада то није физички лако освртати ce на ове бљувотине, морамо рећи бар неколико речи. Ово je само одломак онога што ce Србима приговара. Најпре ce замера Србима пгго су присвојили БиХ и Македонију, затим наилазе горњи цитати. Срби су «утјерали у Велику Србију» Косово и Метохију, «иза одласка Турака». Ови су сами отишли, a Срби хоп, na утераше туђе пределе у себе. Нити су Срби освојили те области, нити су оне икад биле српске! Да «статистика од прије рата» говори о неких 400 хиљада Влаха у Србији, што би значило више од четвртине некадашњег становништва, тако могу да тврде само ноторни фалсификатори. Влаха je једва икад било више од сто хиљада, a сада су ce сви сами прогласили Србима, задржавајући свој матерњи језик. О томе поближе у нашој књизи под И Бачка je просто утјерана у «Велику Србију», a у њој и у Срему «хрватски карактер je јачи од српскога»! Да ту уошпте никад није било Хрвата, доказали смо аустријским и хрватским статистикама у једној другој књизи (” ), али je то џабе. Хрвати само продужавају да фалсификују, фантазирају и покушавају да краду! III. Док je највећи део хрватске емиграције занет за некадашњом «НДХ» и траже њену васпоставу, чак и с повећаним територијама, дотле ce чује понекад и какав трезвен глас. Тако одговара познати члан ХСС др Бранко Пешељ неком бившем усташком дужноснику у «Хрватској Ревији», Париз, свеска за септембар 1966. и ово: «Да, максимално и радикално рјешење, којега тражи група г Ројнице као непосредно рјешење уз лозинку ,све или ништа’, могло би ce постићи у четири слиједећа случаја: Прво, кад би хрватски народ имао довољно физичке снаге, да с&м изведе успјешну контрареволуцију у Југославији, срупш 171

данашњу власт у Београду и Загребу и у исто вријеме присили не-комунисте Србе, да пристану на одцјепљење Хрватске из Југославије, и то у границама, које замишљају г. Ројница и другови; Друго, кад би у извјесном часу било омогућено народима Југославије, да проведу начело народног самоодређења, али тако, да то право припада само Хрватима a не и Србима, односно, да би Хрвати били они, који би према авојим жељама и потребама одређивали, на којим територијама ће ce проводити плебисцит, тко ће гласати и о чему he ce гласати; Tpehe, кад би у неком будућем и скором свјетском рату између Запада и Истока комунизам у свјету био потпуно поражен, a Запад би у тој борби требао као савезнике само не-комунисте Хрвате, a не и не-комунисте Србе; Четврто, кад би у неким будућим разговорима о мирном разлазу Хрвата и Срба, Срби били толихо великодушни, да би ce за в о љ у ,мира, братске љубави и доброг сусједства’, одрекли у корист Хрватске Јуж не Далмације, Босне и Херцеговине и осталих крајева, које они сматрају да су српски. Колико су горње четири алтернативе могуће, вјеројатне и изводљиве, a колико су чиста утопија, препупггам читаоцима Хрватске ревије, да просуде сам и...» Ч ак и један од најекстремнијих Хрвата садашње емиграције, Сплићанин Влахо A. Раић, који ce иначе увек ж али што садашњој «народној републици Хрватској» нису припали Срем и Бо~ ка (!), зазире од превелике Хрватске са огромним процентом Срба. Он пише (w , стр. 7): «Ha хрватском повјесном подручју има преко 1,800.000 Срба, a од њих je више од милион и стотину тисућа или 44,6% цјелокупног пучанства у Б и Х ... Кад би ce остварила хрватска држава на том подручју, значило би да би у њој било релативно много више Срба, за отприлике 10% више, него je Хрвата у Југославији. To би, дакле, обзиром на однос између Хрвата и Срба, била нова Југославија, макар ce звала и Хрватс к а ... Мислим да ниједном политички мисаоном човјеку не треба доказршати да ce Србија не би помирила с таквом ситуацијом, na би ce нова држава морала стално бранити од српске федерације. Ова би пак имала као своје природне савезнике Италију и М ађарску... Претпостављајући чак могућност, која je за мене илузија, да би велике западне државе примиле као основу за 172

сређење односа Хрвата и Срба хрватско повјесно право, тиме не само што не би били сређени односи између та два народа, него би ce ситуација погоршала, јер би Срби, као бројнији и с већим бројем савезника него их je имала Хрватска, претстављали јаче и опасније незадовољство него што je данас хрватско незадовољство. Савезници немају, очито, интереса да стишају хрватско незадовољство a да разбукте српско...» IV. Овај одељак, хоћемо да завршимо једним нашим написом изашлим пре више од десет година у чикашкој «Слободи» (под потпиоом Л.П.П.), где je стајало: «Хрвати, за које je претседник Сједињених америчких држава, пок. Рузвелт, рекао да их после рата треба ставити под ме~ ђународно старатељство, траже слободну државу са још више Срба робова него Хрвата газда. Траже државу у којој би несметано продужили пљачку, убијање и злостављање својих грађана, који немају срећу да буду католици и да припадају најзлочиначкијем народу данашњице. И то не траже ма који Хрвати, већ шефови њихових партија, њихови п р в и љ у д и у емиграцији, њихови професори, уметници, свепггеници. Ниједан ce од њих не нађе да ce запита: Како ћемо ми Хрвати да ce ослободимо срамоте учињене у последњем рату, како ћемо да ce Србима одужимо за злочине? Ниједан ce не нађе да то каже. Напротив, сви хоће и даље с р п с к е п р е д е л е , да продуже где су стали пре двадесетак година. Да их очисте од Срба. Јер знају они да Срби нису хтели да буду робови ни две моћније империје, Турске и Аустрије, него су ce дизали против њих у свакој згодној прилици. A камо ли да буду робови последњег народа у Европи!? Видели су они и у последњем рату да Срби не пристају никако да буду хрватски робови. И хоће да их унипгге. A наши бедници, у Паризу, у Лондону и другде, иду им на но-, ге, овим хрватским вођама, и настоје да их склоне на нека попуштања и компромисе. И ови бедници сматрају да могу делити српске пределе као што их je делио Драгиша Цветковић. 173

Како и зашто говорити и преговарати са Хрватима у ставу потчињености и молбе? Ми Срби који смо релативно дали више жрвата у овом рату него иједан народ света, ми Срби да клечимо пред оним народом који ce најгоре у целом рату понео, и да тражимо од њега крајичке неспорно српских земаља?! Један од архизлотвора српсхих, Јурај Крњевић, казао je ту скоро: Ми Срба не треба да ce бојимо, наше je до Дрине. To je пре свега контрадикција. Ако je њихово до Дрине, шта треба уопште Србе да спомиње и да ce њих не боји. He, него Срба до Дрине, поред хрватских зверстава,, има преко два милиона. И он то зна да би ce Срби бунили кад би потпали под најзлочиначкији народ света. Па каже: Ми ce Срба не бојимо. Неко му je дао потстрека, о томе нема сумње. Вероватно неки католички крутови. A Срби могу на то да му одговоре равном мером: Ни они ce не боје Хрвата. Нису ce бојали ни онда кад су Хрвати имали своју државу, своје наоружање, кад су за њима стајале две тада победничке империје итд. A камо ли да ce боје сада! Сада, кад су их познали ко су, и кад ће бити спремни да дочекају њихове нападе. Крухшу je реч рекао Ј. Крњевић, и значајну. Ha нашим je вођама да му достојно одговоре!» XXXI. ЕКСТРЕМНО-ПАТОЛОШКИ ПРИМЕРИ ХРВАТСКЕ МЕГАЛОМАНИЈЕ Све што смо досад о хрватској мегаломанији саопштили само je мали део онога што су они, рецимо за последњих сто година, изнели. Али ми нити имамо све те њихове енунцијације (требало би за то претрести све њихове новине, коледаре итсл.) a немамо ни воље да то све износимо. Читаоци су углавном упознати са њиховим начином аргументисања у погледу српских и словеначких територија. Али хрватска територијална мегаломанија иде каткад много даље, na ce простире и на многе друге европске, na чак и ваневропске земље I. Један напис кога je објавио Станко Драгосављевић 1956 године о хрватској мегаломанији, гласи 174

Ha омоту неких издања хрватске пропагандне литературе на енглеском језику, Хрвати су дали кратак преглед своје историје како следи: «Хрватски народ je један од најстаријих народа Европе. Једини од свих Словена Хрвати су имали у прадомовини иза Карпата своју националну државу у петом веку пре Христа са својим главним градом Хрват, који je био смештен на месту данашњег Кракова у Пољској. Према пакту са византијским царем Хераклијем (610-641) једна велика група Хрвата населила ce на југу и на Јадранском мору и основала je нову националну државу. У то доба Хрвати су заузели Панонску низину (целу Мађарску, Војводину и Славонију — пр. преводиоца) и целу римску провинцију Далмацију до реке Дрине која je делила Источно и Западно Римско Царство. У првим годинама њиховог живота у новој домовини Хрвати су примили Хришћанство и почели су да развијају нову хрватску културу у западном духу. Ж ивећи на крајњој граници запада југоисточне Европе Хрвати су били присиљени да ce непрекидно боре за заштиту своје слободе и нације. Радећи тако, они су запггићивали западну културу и народе од непријатељских источних снага које нису могле да продру на запад a да не покоре Хрвате (што, разуме ce у њиховој фантазији, нико никад није могао да учини — пр. преводиоца). Хрвати су изузетним жртвама у крви и имовини успешно одбранили себе и такође западно Хришћанство против Авара, Монгола, Турака и других источних снага». .. .Можда he ови клеро-усташки мозгови једног дана затражити припојење Пољске њиховој НДХ no «историјском праву», јер je тамо била њихова закарпатска држава, која je рођена у болесној фантазији ових беспримерних мегаломана (стр. 2). Ту скоро je у емиграцији хрватски политичар Већеслав Вилдер навео један карактеристичан пример њихове мегаломаније (коју он свакахо осуђује). Вилдер je изнео (16’, стр. 113): «,Хрватски амерички гласник’ 1954. уздише, цитирајући Мату Ханжековића: «Аха, како je тешко бити мален, a имати грандиозну прошлост». (Мато Ханжековић, псеудим М. Габријел, je савремени хрватски литерат — рођен у Славонској Пожези 1884, a умро у Загребу 1955. Био je сарадник и уредник низа њихових часописа. Мора да je он ту скоро овако уздисао за «грандиозном прошлошћу Хрвата»!) 175

Паул Ритер («Павао Витезовић») je тврдио да основаоци Чешке, према легенди, Чех, Лех и Мех потичу из Хрватске (11Ј, стр. 143). И онда «закључује Ритер да ое Хрватском мора сматрати све што су Римљани звали Илирихом, изузев на једној (западној) страни Ретију и дио Норвика, a на другој Ахају и отоке егејске» (локо цитато). Ретија je Швајцарска, један њен кантон. Од Швајцарске до Егејског мора све je Хрватска! Ко неће да верује он je «великосрпски шовиниста»! Пре непуних десет година Хрвати су пронашли да су они били «први колонизатори Америке». Тако je писао један хрватски лист у Аргентини (’43): «Индијанци котара Робесон зову ce Лумбец, a неки од њих тврде, да су потомци стољећима старих Кроатана. Легенда вели, да су ти Индијанци своје име примили од хрватских морнара, који су ce приликом једног бродолома у 16. стољећу код њих спасили. Даље ce вели, да су ce Кроатани ради великих борби између бијелаца и Индијанаца повукли с једног отока близу америчке обале који су назвали Croatan Isle, у шумовите предјеле котара Роберсон, у сјеверној Каролини, те у предјеле западне Вирџиније, гдје и сада живе њихови потомци под именом Кроатан Индијанци». To je морала да пренесе у неком виду и београдска «Политика» која je почетком 1960. изос. пиоала (1M): «У Северној Каролини још и данас живи народ који ce зове ,Кроатан’, и, како сами тврде, они су потомци хрватског племена насељеног у тој земљи, пре више векова. Да je све то вероватно, сведоче и географска имена која су остала у употреби. Тако пред обалом Северне Каролине постоји ,хрватски o t o k ’ — Кроатан Исланд, и .хрватски канал’ — Кроатан Сунд». Један хрватски песник, фратар Фшшп Грабовац (рођен у близини Врлике 1697, а умро близу Млетака 1749, јер je био у Верони «војни свећеник») писао je једну песму, у којој ce ж али на неслогу Хрвата и њихову готовост да служе туђину (’4S). У њој ce налазе и ови стихови ш): Да б’ Рвати складни били, не б’ овако жалост пили. Реко, да би склад имали, свим би свитом ти владали. 176

Бто, само мало да су «складии», a то треба да значи сложни, Хрвати би владали целим светом, чак и Карпатима, својом прапостојбином, na и америчким Индијанцима. Ta то je и онако њихово! Докле допире хрватска мегаломанија изнећу овде још један еклатантан пример. Он ce садржи у књизи једног хрватског писца и доктора Ивана Ружића под насловом «Стара и нова постојбина Хрвата, Одломци из хрватске правне повијести» (,9'). Ta je књига имала скроз научну претензију. Ja je немам, али ћу овде изнети шта о н>ој пише истински и велики хрватски научник Ватрослав Јагић у своме Архиву за словенску филологију, год. 1904 (’” ). Он изречно каже: «Ja нерадо говорим о овом делцу. Његова садржина допире далеко у прошлост Словенства и покушава да докаже ове тезе на основу апарата цитата који изгледа сасвим учен a у ствари je некритички састављен: 1) Хрватска са суседним земљ ама... била je прадомовина Словена. 2) ,Венеди’ који су у раном средњем веку спомињани као становници Северо-источне Европе потичу сви од предхришћанских јадранских Венета, који су, разуме ce, били Словени, тј. Хрвати. 3) Насељавање Балканског полуострва од стране Хрвата, које ce десило у VI и VII веку у ствари ce односи на Хрвате, они су матица свих Словена, оснивалац прве бутарске владарске династије био je такође Хрват (саму династију писац означава као Хрватовићи, стр. 26). 4) Срба у то старо време као посебног племена уопште није било: византијски цар je са ,серви’ хтео да означи само ратне заробљенике царства. И то све мисли писац да je доказао. Даље je изнета претпоставка да ce и старословенски језик испочетка звао .хрватски’, после су странци, a no њима и домаћи ,погрешно и неправилно’ овај језик назвали ,старословенски’. Попгго су многи страни, a нарочито домаћи истраживачи у питањима која он претреса дошли до других резултата, то je ro t­ eai* морао и према њима да покаже свој став; он им пребацује час политичку тенденцију, час недостатак ошроумности... Права истина je очигледно само што он верује и у ч и ... У свом патриотском жару писац je ипак једно превидео. Ко je, поводећи ce за његовим излагањима, могао да поверује на сјајну прошлост Хрвата, морао би ce и невољно питати, како je 177

дошло до тога, да je од те старе славе, од некадаптље моћи и пространства, тако мало остало у току векова?» И Јагић сад наводи низ доказа поврхпности и тенденциозности писца иако, «не треба доказа да je све то лажна слика». Може ли бити већег примера мегаломаније и то у «правној повијести». II. Познати емигрантски надринаучник и фалсификатор фра Доминик Мандић прогласио je један део Рима хрватским, a и део Млетака. Он каж е у својој «Црвеној Хрватској» (ш, стр. 214) да je «у Риму још у средњем веку постојала Четврт Хрвата» (под «четвртом» резуме очигледно кварт), a у «Млецима су ce Хрвати окупљали око Риве од Хрвата». Међутим, крај Рима о коме говори звао ce у оригиналу Vicolo dei Schiavoni, што значи «Словенско сокаче». Нити je то био кварт, нити je хрватско име ту уопигге споменуто. Обала у Млецима, свима нама позната, звала ce «Словенска обала» или «Словенска рива» (Riva dei Schiavoni). Он просто словенско прогласи «хрватским» и стиче нов «наслов» на те крајеве. И у целој тој књизи, овај надринаучник свуда замењује реч С лавонија са Хрватска, славонски са хрватски итд. Тамо где non Дукљанин каже «Словенско краљевство», он преводи просто «Краљввство Хрватско», где ce говори «преведено са словенског писма» он цитира «преведено са хрватског писма». На страни 169 писац каже да су у XI веку «западни писци Вилим Тирски и Рајмунд де Ажилес» «сву земљу од Истре до Скадра називали заједничким именом Хрватска», а сам даје у загради њихов назив Склавонија! Даље пише: «На цијелом том простору крижари су на.тттли само један народ којега зову Хрвати». A онда у заградама износи како су тај народ заиста звали нема ни помена о Хрватима. Они га зову: Sciavi, Sciavi Dalmatiae. Даље: «У Скадру налазе крижари дукљанског краља Бодина, којега сматрају краља цијеле словинске земље, тј Хрватске...» Позната je ствар да je Бодин био српски владалац, и то сва историја, једнако српска као и хрватска, признаје. Али Доминик Мандић налази докуменат где ce он назива «склавонским» владаоцем, то одма преводи у «хрватски» и Бодин je постао Хрват! 178

Ово питање смо ми дуже проучавали, na ce — ето — даде прилика да ce бар укратко и расветли. Све кад би ce под Славонијом односно Склавонијом подразумевала Хрватска, не би ce то смело преводити са «Хрватска», нити ja тако нешто чиним у корист Србије. A стварно под Склавонијом ce у средњем веку, na и доцније, разумела веома често Србија, много чешће него Хрватска. Већина најозбиљнијих страних научника идентификује назив Славонија с краја првог и почетком другог миленија са Србијом. Најпре ћемо цитирати чешког научника, најбољег познаваоца наше средњевековне историје Константина Јиречека, и то његово монументално дело Историја Срба (’72). У III свесци тога дела (на почетку излагања културне историје Срба), каже Јиречек: «У иноземству зове ce Србија, све до у XV век, доста често Склавонија» (стр. 1). Истина, и поједини хрватски крајеви уз море су тако звати, али веома често je то био синоним Србије. Јиречек даље пише: «У споменицима млетачким, дубровачким и которским, зове ce и српски краљ или гех или imperator Sclavonie. Једно писмо папино упућено српском краљу Стефану II Урошу Милутину 1288., зове га гех Sclavorum, а његову матер Јелену regina Sclavorum. У истој књизи страна 13 каж е Јиречек да су ce владаоци српске династије на Приморју од половине XI века звали Sclavorum rex, Rex Sclavorum gloriosissimus у папским листинама. У првој књизи страна 315 каж е Јиречек: «Јужно од области Балшића, предео где утичу албанске реке зове ce још 1363. земљом цара Славоније (imperator de Sclavonia)». Да ce вратимо понова на III књигу страна 3: «Још деспот Ђурађ зове ce 1440. у преводу једне привилегије за град Будву Signor de Sciavonia*. Православни свештеници српског племена звали су ce понекад у исправама «словенски презбитери». Вид. Јиречка IV књига (172, стр. 174), која ce односи на Требиње и Конавле: filius Boeein presbiteri sclavici; Radin presviter sclavus, presbiter de Canali... У Дубровачком архиву налази ce један докуменат из прве половине XIV века, за владавине цара Душана, где ce његова престоница означује у Склавонији. Једини тада мачар (правилац мачева) у Дубровнику Мартоло je изјавио 23. марта 1332. године да je примио 200 перпера од Марка Николе Менчетића, угледног дубровачког племића, и обавезао ce да иде у Призрен, у «Скла179

вонију», са старијим сином, да тамо ради две године, a све што заради поделиће са Менчетићем на једнаке делове. Амерички професор Роберт A. Кан у своме делу о народностима Хабзбуршке монархије (немачко издање ЗЈ‘, I, стр. 242) каже: «Кад су хрватски народи бшги сједињени под угарским владаром, то значи крајем XI века, прострла ce реч ,Славонија’ на већи део јужнословенских земаља укључујући ту Босну и Србиј у ...» Аустријски историчар и академик Вилхелм Томашек наштампао je у издањима бечке Академије наука 1886. један свој реферат о књизи аралског географа Идрисија о Царству Ромеја (Византији), књизи из године 1153. Он доста говори о Јадрану, називајући га «Млетачким заливом» (што професор Томашек потпуно одобрава с обзиром на ондашње политичке и географске прилике). Прелазећи на Котор, Идриси каж е да његово подручје спада у Исклавонију. И онда Томашек са своје стране додаје (ш, стр. 345): «Исклавонија, Склавонија тада je углавном звата обала од Боке до Улциња настањена од српских племена; Италијани су доцније почели да употребљавају тај назив за пределе Дубровника, Шибеника и Скадра итд.». У Списима о историји Православне цркве у Далмацији епископа Никодима Милаша (,74) налази ce на страни 271 ид. Извештај задарског католичког архиепископа Матеје Карамана о православним Србима у Далмацији који ce ту текстуелно преноси на италијанском у Конзидерацији VI (стр. 299), говори о једној повељи nane Алекоандра II, и пише: «Под појмом Славоније разуме и Босну и Србију, пошто je мало пред тим специфицирао и једну и другу...» Ш. Гротескне примере хрватских «повјесних аргумената» у корист БиХ наведени су на другом месту. Овде, илустрације ради, два-три примера како Хрвати заснивају своја права на друге неке области. Прво, на чему они базирају своја историјска права на Срем, јер сами признају да je етнички Срем српски. Сам заиста објективни историчар Рачки пронашао je био да je Срем пре 1000 година био хрватски! О томе извештава акаде180

мик Јован Радонић у предогвору књиге Рачкога о Борби Јуж них Словена за државну неодвисност, коју je издала no други пут Српска академија наука 1931. године. Рачки je, интерпретирајући погрешно Кедрина израз Сермо, пронашао да je то био «хрватски великаш у Срему», закључивши одатле да je крај између Саве и Дунава до 1019. био у рукама хрватског краља. Доцнији хрватски историци, Смичиклас и Клајић, мислили су такође да je овај Сермо био бан у Срему и поданик хрватског краља. Рачки je у познијој студији «Хрватска прије XII вијека» напустио ово мишљење, прогласивши овога Серма бугарским великашем у Срему. Тако мисли и Шишић, који je у својој Повијести на страни 482 «прибрао све податке и стручну литературу о Срему». Нека читаоци застану мало код установљења ових «повјесних права» Хрватске. Био je, или можда није ни био неки Сермо између Саве и Дунава почетком XI века. Чим je ту живео, он je био Хрват, a онда и земља, која je «no њему названа Срем», не може бити него хрватска! Ево вам готов «повјесни наслов». Нису они измислили само «Хрвата» Серма, него још више неког «Иљка» који je «живео» 150 година раније, a који апсолутно није никад ни живео. Ево шта о томе савремена наука пише: «Све до пре двадесетак година веровало ce да je после смрти хрватског кнеза Домагоја кнежевски престо преузео његов син Иљко (латински Иликус) и да je владао отприлике две године (876-878). Извесна неслагања података у сачуваним изворима захтевала су, бар no мишљењу неких историчара, претпоставку да je Иљко био једно време очев савладар. По неким историчарима, Иљко je био један од три Домагојева сина који су ce звали Иликус, Бонус и Иникус, док су no другима Илико и Инико једно те исто лице. После више од шест векова неодређених нагађања историчара о кнезу Илику и Иљку, показао je београдски професор Динић да кнез Иљко заправо никад није ни постојао. Име овога тобожњег Домагојевог сина настало je једноставно «из прилога илико (= одмах, сместа) употребљеног у хроници Андрије Дандола, једног поузданог, латински писаног, извора о догађајима из времена Домагојеве владавине. Из тог прилога je грешком каснијих преписивача настало лично име Илико, иначе непознато у изворима за хрватску историју средњег века». 181

IV.

Таквих и сличних хрватских мегаломанских енунцијација ja сам навео приличан број у књизи Обмане и извртања као подлога народности (104), специјално на странама 131 до 138. Књига ce може још добити (код Канадског Србобрана у Хамилтону), na je тим мање потреба да ce те изјаве преносе у још једно емигрантско дело. Једну ћемо вест, које тамо нема, овде саопштити иако ce не односи директно на територијалну мегаломанију. Али ce у њој говори о заштити повјесних права Хрватске, предмету који ми овде првенствено расправљамо. У књизи Велимира Дежелића, Максимиљан Врховац, 1904, велича ce тај католички хрватски прелат што je у доба Наполеонових ратова са Аустријом «бацио 16.975 људи на бојно поље из мале Хрватске — тада! — з a одбран у старих историских право. ceoje домовине против великог узурпатора» (170). Рецензент, изгледа сам уредник часописа професор Вастрослав Јагић просто ce исмева овим тврдњама које спадају у ред њихове психопатолошке мегаломаније, чак можда изразитије него што друго. V. Овде не могу «на ино» a да не наведем један пример мегаломаније Словенаца, али у друштву са Хрватима и на корист Хрвата. Ево шта о томе саопштава садашњи професор у Минхену Штатмилер (1te, стр. 257): «У време кад je реформација била на врхунцу — дакле на предвечерје аустријске противреформације — мислио je Трубар са осталим Словенцима чак на то да, у вези Хрвата, задобије сав словенски Балкан чак до Цариграда за реформацију. Kao општи балкански језик писма покушали су да употребе један хрватски дијалекат (претежно чајкавски)!» (Примож Трубар je живео у XVI веку, од 1508 до 1586. Из тога доба je тај покушај увођења хрватске чакавштине као општег језика Балкана!) XXXII. ДВА СРПСКА ОСВРТА HA ХРВАТСКУ МЕГАЛОМАНИЈУ Ми смо у овој књизи, a каткад и у другима ове серије, изнели инцидентно покоју српску реплику или српску критику на 182

хрватске мегаломанске тежње, тамо кад je говорено о тим тежњама. Овде ћемо изнети само два-три гледишта опиггег карактера првих српских политичара и научника на прекретници овог века, тада кад су хрватске шовинистичке тежње биле ипак или нешто ограниченије или скромније. Сада je и српска реакција била непгго уздржанија и више академска. To je разлог више да ce ова гледишта у главним линијама изнесу. Познати српски политичар и некадашњи претседник српске владе Милован Ђ. Миловановић објавио je крајем прошлог Be­ na једну студију под насловом «Срби и Хрвати» која je изазвала у то време велику сензацију. Професор Миловановић je ту веома концилијантан према Хрватима и жеља му je да дођу до слоге са Србима. Па ипак он није могао a да на неколико места не спомене бар болесне хрватске апетите према туђим земJbclM cL

Тако на страни 4 замера Хрватима пгго троше своју снагу у спору са Србима: «Хрвати, што je сасвим природно као слабији и малобројнији, грабе себи, налећу отмичарски, те да би на тај начин у тој борби око домаће превласти осигурали себи успеха». Ha страни 8 спомиње српску политику према Куену (што he на неком другом месту да ce цитира) и каж е да су то «Хрвати изазвали својим тесногрудим, шовинистичким претензијама...» Ha страни 26 говори о 1848. и Јелачићу, na каже: «Хрватској амбицији створени су тога ради широки хоризонти. Пред очи Хрвата изнета je тада варљива слика велике државне целине на Словенском јуту, чији би центар био Загреб и који би на ce морали примити хрватско обележје». Ha страни 27 говори др Миловановић о католичкој пропаганди у Европи после Кримског рата и каж е да je та улога код нас поверена била «хрватском свепггенству». «Под таквим приликама Хрвати, који су добили улогу вршилаца католичког мисионарства међу Јужним Словенима, понели су ce замишљу да би ce сви Јуж ни Словени могли прикупити у једну политичку и народну целину, којој би они, Хрвати, били центар. Иза верског мисионарства дошле су поступно претензије основане на политичком и националном, у ужем смислу речи хрватском, пропагаторству...» Страна 28: «Кад су на Берлинском конгресу обележене границе до којих ce може проширити власт и непосредни утицај ау183

стро-угарски, Хрвати су ce отресли својих југословенских идеала na су прионули да даду хрватско обележје свим оним земљама српским које су ушле или које још имају, no берлинском програму ,да уђу у сферу аустро-угарске доминације. To je нова ф аза ексклузивног хрватства, које у друштву са католичком пропагандом и аустро-угарском политиком, или боље у служби католичке пропаганде и аустро-угарске политике, насрће на Српство, солидаришући своје тесногруде, сепаратистичке, искључиво хрватске прохтеве, са туђинским отмичарима. И из таквих побуда и са таквим умишљајима Хрватство ce ставило у службу аустро-угарској окупацији и католичанству...» Има још доста сличних ставова у овој дивној расправи. Ми смо их пренели у књигу «Шта су Срби мислили о Босни» (19°) na нећемо овде поновити, јер je и та књига саставни део исте серије као ова. Београдски историчар професор Љуба Јовановић je у реплици на књигу о хрватском «државном праву» на БиХ (29), додирнуо и хрватске мегаломанске тежње. Он каж е да je средином прошлог века било разумевања за Србе (2в, стр. 345) међу хрватском интелигенцијом. Противници пак Срба «беху у почетку, дајбуди с поља, слабији na после 1875. отеше мах и захватише огромну већину хрватске образоване врсте. Овај покрет полази од хрватскога државнога права на све земље од Алпа и Муре с једне стране до Мораве и до Бојане с друге. Ta je полазна тачка и створила великом Хрватству успех у онако легитимистичкој средини (мисли свакако на Аустро-Угарску, JIMK), a што je главно, она га je начинила подесним да постане савезник камаршш кад овај буде потребан...» У аднотацији професор Јовановић објашњава да су Хрвати оставили мало територије и Србима: «Граница ce поставља на Бојану и Мораву (некад и на Дрину), јамачно за то, што ce и за велико-хрватске апетите све српске земље биле сувише крупан залогај који они, толико су могли видети, не би могли сварити. Стога су најисточније и најјужније српске крајеве великодушно остављали Србима... или их просто остављали Бугарима, a Србе сасвим брисали из списка народа». Јовановић продужује даље: «Прогласити такво хрватско државно право значило je милионима нехрватскога становништва казати: ви сте no нашем историјском праву политички Хрвати, 184

ви ce морате одрећи свога имена, своје славе, своје прошлости, својих снова за будућност, погнути послушно главе na ући у ,оквир’ који вам ми обележавамо... Данас после смрти Старчевића, више нема његове странке каква je за живота била; али су њени погледи продрли у велику већину хрватске образоване класе...» A и тада, пише Љ. Јовановић они су «просипали звучне речи о праву, слободи, просвети, те тако прикривали ругобу своје суштине». XXXIII. ФАЦИТ ХРВАТСКИХ МЕГАЛОМАНСКИХ ПРОХТЕВА Опет смо уиотребили у наслову једну страну, управо латинску, међународно признату реч. Фацит значи: «то чини», из T o ­ ra произилази, резултат je тога, сума je свега досад изнетог. Тако и ми треба да сад изнесемо крајње резултате приказивања и последице које из њих проистичу.

I. Први je о могућности опстанка такве државе. Ми смо то претресли у књизи Мегаломанија (4), у одељку XXI, који носи наслов «В ладавински капацитет Хрватског народа», и читаоце упозоравамо на та излагаша. У међувремену су надошли нови аргументи који су нашу тезу само потврдили. Али, прво ћемо цитирати два веома угледна хрватска писца. два велика научника, шта они говоре о тој појави: о хрватском самоуздизању и захватању туђега без обзира на реалне могућности. Велики хрватски научник наших дана Владимир Дворниковић писао je мало пред II светски рат (37, cip. 894 и сл.): «Из Старчевићевих дела добија ce често утисак као да он уопште и није видео или није хтео да види које су димензије, историјске и геополитичке могућности ,херватскога народа’ о коме je говорио и писао као да ce ради о неком великом и политички зрелом народу...» Малопре (одељак XXXI) цитирали смо приказ професора Ватрослава Јагића ('” ) на књигу загребачхог «правног повјесничара» Ивана Ружића (” ') који завршава са чуђењем «како je до185

шло до тога да од те старе (хрватске) славе, од некадашње моћи и пространства, тако мало остаде у току векова». Стварност показује само маленкост и беду! Да Хрватска у својим «наравским» и етничким границама не може да опстоји, у томе ce слажу сви геополитичари света. Ми смо то изнели у две наше књиге издате у слободном свету: Србија или Југославија III (®7, стр. 40), Како би изгледала Трећа Југославија (193, стр. 74). To je ваљда и један од разлога да Хрватска тражи туђе пределе да би уопште могла да егзистира. Али «од туђега вазда туга бије». Њима она не би била јача, већ слабија, знатно слабија и крхкија Ha то ћемо ce повратити сасвим ускоро. Овде треба споменути примере из најскорије прошлости, који несумњиво не обмањују. Много страних писаца ce позабавило појавом и функционисањем прве нововековне хрватске државе у II светском рату. И сви су дошли до закључка да таква држава није ни могла да опстане, јер je садржала сувише страног елемента, специјално српског, њој нерасположеног. Многи немачки и италијански писци, веома компетентни, то истичу. To ће великим делом садржавати наша књига «Подвизи Хрвата у II светском рату изнети од њихових савезника», која je средином 1968. изалша у Канади (код СНО Хамилтон). Сви ce слажу да je држава била превелика за Хрвате и да je нису могли никако одржати. «Што he мачку говеђа глава», како Срби кажу. Очевидци хрватског хаоса првих месеца постојања те злочиначке државе, италијански резервни официр ,иначе професор у Сардинији Салвадоре Лои, писао je (зго, стр. 170) да су српски «ребели угрожавали постојање саме хрватске државе». Kao пример наводи «ребеле Паје Омчикуса», који су ce дигли после првих хрватских покоља у Лици. После je, разуме ce, «угроженост» била све већа, од хрватске власти није остало било скоро ниигга. Доказали су да не могу владати ни територијом у најближој околини Загреба, јер су немоћни и недостојни да владају, јер нису управљачи већ убице! Сам вођа ХСС у својим мемоарима на енглеском језику, др Владко Мачек, je упозорио да су Срби преко ђенерала Недића избацили комунисте из земље, a да су у Хрватској били заузели више територија него усташка власт и често допирали до самог Загреба. 186

To je логично, то и дете зна. Ако у једној земљи има толико или више центрифугалних колико и центрипеталних снага, та држава не само да не може да ce посвети своме примарном и главном цшву подизању благостања својих народа, већ не може ни да опстане, да ce одржи, да вегетира.

II. Скоро «најумеренији» међу хрватским земљокрадљивцима захтевају такву територију, такав опсег њихове «слободне и независне» Хрватске да би обухватала око три милиона Срба живих (поред 750 хиљада убијених)! По некима чак и четири и више милиона. У сваком случају бар толико Срба колико и Хрвата. Хрвати не кажу на који начин би их апсорбирали, и то питање ћемо мало после претрести. Овде само главно питање: По коме људском и божанском праву могу Хрвати захтевати да у тој њиховој држави буде онолико српских робова колико би било хрватских господара? Ja лично ценим бројни опсег хрватског народа на ин максимо три и no милиона душа, и то ћу једном ако Бог да здравља — доказати. Али нека их je онолико колико југословенска званична статистика (вођена од Хрвата, као што je и сама држава вођена и тиранисана од Хрвата Јосипа Броза) наводи. Нека их je мало преко четири милиона: они траже самих Срба још толико, a оегалих народности са муслиманима бар милион и no! Како he таква једна држава да егзистира? Сем да опет прогласе све Србе као «накот зрео за секиру». Само овога пута би све мало друкчије изгледало. Ми ћемо ce вратити на то. Овде нас интересира no коме основу Хрвати мисле да Срби треба и даље да буду робови, и то у милионском опсегу. Јурај Крњевић стално пише како Хрватска мора да буде слободна, данас кад су и црначке државе у Африци слободне. Јесте, али те државе нису радиле онакве злочине као Хрвати и њих није претседник САД прогласио као недостојне да ce саме управљају. Ho оставимо засад и то. Ове државе не траже једнак и виши број робова него газда. To сами Хрвати траже и баш према Србима. Мислим да говорим у име целог српског народа кад Хрвате упозоравам и на националну пристојност и на српски слободарски дух. 187

Нису Срби хтели да буду робови далеко већим, способнијим, моралнијим народима већ су ce бунили кадгод им ce пружила прилика. Бунили су ce и против Цариграда, и Млетака, и Беча, и Пеигге, и Загреба! Они су хајдуковали у Турској, дизали устанке (први у Европи), сами ce ослободили. Они су ускоке слали против Млетака, они су дизали устанке у БиХ, у Боки итд. против Аустрије, и напослетку Принциповим метком огласили њен нестанак. A сад нам Хрвати импутирају да будемо њихови робови, последњег народа у Европи a можда и у свету no својим моралним особинама и државној умешности. Ниједна нововека држава није показала већу неспособност да ce одржи, a камоли да у ком било виду напредује, него тзв. «НДХ» пете деценије овог века (одн. прве половине те деценије). Можда ниједна држава света није тако мизерно показала своју неспособност и недораслост за самостални живот! Рећи he Хрвати да je тада, кад су они имали своју државу, био рат. To je истина, Али je рат ишао њима на руку у много чему. Прво пгго ce нису морали борити за ма какву територију и освајати одн. изборити свој територијални опсег. Приликом освајања дошло би свакако до крви, јер Срби не би лако пустили тек стечену слободу. Они су знали да he им Хрвати ту слободу одузети ма да нису ни у сну сањали да he бити такви зликовци. И тад би настао метеж, који не би ни најмање омогућио стабилизацију државе. Све до момента докле та «држава» не уступи територије народу који на њима живи и које му припадају no свим «насловима» важећим у данашњем свету. — Затим, рат je у још једном виду ишао на руку Хрватима: они су могли употребити силу, која у нормалним приликама није дозвољена, коју би слободан свет жигосао. — И још нешто: Сви су виртуелни непријатељи државе били разоружани, тако да je једино хрватска власт располагала оружјем. Оно мало сакривеног оружја код Срба није било довољно ни да снабде десет no сто бунтовника. — Напослетку, уз Хрватску су стајале две империје, дајући joj моралну и no потреби и брахијалну помоћ! Па ипак ни девет десетина своје територије није могла та наказа од државе да консолидује, ни на једној четвртини није могла да обавља несметане акте власти. 188

A шта би тек сад очекивала кад би случајно добила српске пределе. Срби су у сваком случају нешто научили и не би ce дали више заваравати «хрватском културом». Нема изгледа да би опет две стране силе дале Хрватима помоћ за истребљење Срба. A појавило би ce и дуго сузбијано и прикривено српско огорчење за злочине у последњем рату према њиховим најрођенијим! Воде ли Хрвати о свему томе рачуна? III. Из овог фацита излазе даље конзеквенције. Пре свега ова: Хрвати траже државу у којој ће имати под својом влашћу бар три милиона живих Срба, не рачунајући оне убијене од њихових сународника у име идеје хрватске државе. Лепо. Значи да je дозвољено тако нешто тражити, и то у данашње доба националних држава. (Они траже још у свом склопу милион муслимана, који су једнако Хрвати као и ми православни Срби.) Ако je тако непгго дозвољено тражити, зашто не би било дозвољено и Србима? Ваљда немају Хрвати монопол на то. Ако би уогшгге било могуће зхтевати тако нешто, онда би најмање могла да захтева нација убица. Логично je онда да и Срби поставе такве захтеве и да траже у свом државном склопу три милиона Хрвата. Куда то води, нека ce размисле сами хрватски мегаломани и убице! Ако Хрвати могу да постављају овакве захтеве, сто пута пре могу Срби. Јер нити су окаљани геноцидом нити нечовечношћу, a били су савезници победника у рату. To je уошпте. Видеће ce, a видело ce донекле и до оада, шта све Хрвати од Срба траже, какве тобоже «хрватске пределе». И овде би ce могло одговарати равном мером. Нпр. овако: Ако Хрват тражи Срем, Срби са сто пута више права могу да рекламирају за себе Славонију. Сву Славонију, где je процентуално много више Срба него у Срему Хрвата. (Да Србима припада западни део «Сриемске жупаније» коју су хрвато-комунисти предали «Народној републици Хрватској» ми нећемо ни да дискутујемо. Ради ce о Вуковару, Винковцима итд.). Тим пре можемо поставити ове прохтеве на Славонију, што она није никад била саставни део Хрватске. Чак и при завршетку аустро-маџарског режима земља ce звала Хрватска и Славонија. Шта то значи: Славонија je онај део земље који не спада у Хрватску. 189

A k o Хрвати траже Боку Которску, онда ми са већим правом можемо тражити сву Јадранску обалу признату Србији и Црној Гори no Лондонском споразуму 1915. Можемо тражити и Задар, који je италијански град a чија je најближа околина српска (Смоковић итд.), одн. арбанашка (Арбанаси или Борго Ерицо). A k o Хрвати траже Новопазарски Санџак, не видим разлога да Срби не траже Бјеловарско-Крижевачку жупанију, где je Срба, православних и унијата, било бар 10% до хрватских зверстава. О источној Лици и Кордуну не можемо да дискутујемо: «та то je наше, дома ћемо доћ», што рекао благопочивши црногорски краљ Никола (истина за Косово и Метохију!). A k o Хрвати мисле: што више траже то ће више добити (не све што траже, но ипак више), у овом случају ce варају. Јер није на једној страни продавац a на другој купац, већ странке заинтересоване за исте објекте. To може само учинити да никад до хрватске државе не дође све и кад би joj меродавни фактори били наклоњени. Кад ce лук пренапрегне, слабо ce погађа циљ, можда слабије и мање него кад ce лук слабо напне.

IV. Даљи, и последњи резултат овога фацита je српско право да ce одупре насиљу, јарму, ропству, све кад би била у питању нека друга a не злочиначка нација. To je старо право освештано историјом, то je тзв. vindiciae contra tyrannos. Сам Његош je Ka­ sao да je Богу најмилија жртва када проври врело крви тирјанске. У књизи хрватског професора Виктора Новака о хрватским злочинима у последњем рату наводи ce и један меморандум католичког свештеника и тада претстојника среза Добој Драгутина Камбера у коме даје Србима просто за право да ce буне и дижу на устанак кад су им одузели веру, имовину, народност итд. (Пишем no сећању, књига није више код мене!). Чак je и са усташке стране било таквих гласова. Било би их за време рата још више у слободном свету да нису обзири «југословенства» многе задржавали да о томе пишу, и нашу владу (у Лондону) да ce обрати иностранству за заштиту. Сходно својој традицији и своме слободшачком инстинкту Срби би ce дигли против завојевача и потлачитеља; они би ce дигли ма ко то био, и пгго их je више, пре би ce дигли и са више 190

шанса на успех повели би борбу. A кад je у питању проверенк злочинац којему je главни циљ да утамани Србе и Српство, не би Срби оклевали један дан да ce подигну на устанак. Они би имали право да саботирају, да онемогућују правилан ток послова, да ниште државу која им ce наметнула за газду a која има крајњи циљ да њих уништи. Из свих крајева где Срби живе потекла би помоћ заробљеним Србима од најнедостојнијег народа света и њиховог диндушманина. Ta држава не би ни дана мира имала. To би била цена овако великог броја потчињених робова! To треба Хрватима унапред рећи да ce не заваравају, да знају игга их чека. Целе симпатије слободног света биле би на страни потлачених! Да ово није само наше лично мишљење позваћемо ce на једног заиста трезвеног и обазривог Србина из Хрватске који je иначе био пријатељ јединства са Хрватима, позваћемо ce на Адама Прибићевића. Тиме ћемо завршити не само овај одељак, него и цео овај други капител (други део) посвећено хрватској мегаломанији уопште. To ћемо учинити тим пре да нам са југословенске стране не пребаце оштрину и самовољу. Према Адаму Прибићевићу су они пуни обзира. Зато ћемо пренети чланак, који je он објавио под својим пуним потписом (што je ретко чинио). Објавићемо само почетак (1И) мада ce цео односи на хрватску мегаломанију. Taj почетак гласи: «Рецимо да сутра неко оствари Велику Хрватску г. Крњевиha до К. Митровице, у коју би ушла сва Рашка, Босна и Херцеговина, Далмација с Боком, Хрватска са Сремом и Бачка, тако да Србији остане од пречанских крајева само Банат, као за Хитлера. Разуме ce, то би ce могло спровести, тек кад би неко, лијући своју крв за Хрвате, сатро српску герилу, јер Хрвати, све кад би листом пошли на ову луду работу ,не би могли сатрти гериле српске на том простору, помогнуте из Србије и Црне Горе, na да су ови баш «синови Томислава и Звонимира», како бунца онај усташки папагај из Аустралије, ту неки дан. Мисли ли г. Крњевић доиста да би та Хрватска, привремено од неког пацифицирана, остала мирна од Срба, ако нечије посаде не би вечно седеле у њој? 191

Ми не знамо тачно колико данас има на том простору Срба. Али, биће их, без Баната, 2,100.000. Они би у тој Хрватској имали и огромну већину симпатизера муслимана. Ho, да на њихов отпор не рачунамо и оставимо их као неутралне посматраче. Je ли г. Крњевић тврдо убеђен да би тих 2,100.000 Срба, који нису били мирни кад je иза Павелића стајао моћни Хитлеров Рајх, пустили ка миру г. Крњевића? Води ли рачуна о том колико могућности има данас за саботажу, атентате, паклене машине? Осим, ако он мисли да само Хрвати имају «право» на таква борбена средства. Ту ни нечије посаде не би могле помоћи, јер у Босни je била голема аустријска војска, a не посаде из белог света, na није помогло. Југославија није била Србија, na г. Крњевић мисли да су Хрвати имали и имају права на сва борбена средства. Колико би тек права имали на то Срби, кад би их г. Крњевић стрпао у Хрватску? A, затим, зар би Срби из Србије и Црне Горе гледали на ово као на ствар која их ce не тиче? Пре 1912. ишао je најидеалнији део омладине Србије у комите у Турску, a да сад нико не би прескочио Дрину и пошао у помоћ браћи!... И тада би Хрвати остали сами према Србима или би онај с Месеца разбио Хрватску и дао Србима оно што je њихово, да има једаред мира...»

192

ТРЕЋИ

ДЕО

«ИСТОРИЈСКА ПРАВА» HA БИХ

XXXIV. ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ ТЕРИТОРИЈ A JIНИ ОПСЕГ БИХ I. Кад ce полажу «историјска права» на Босну (и Херцеговину), претпоставља ce ван свахе сумње да су то утврђене категорије, и историјски и географски. Познато je, међутим, како су t o k o m историје суседне државе припајале и губиле поједине делове БиХ. Домаћи владаоци су, напротив, и сами освајали и губили лимотрофне пределе. Мавро Орбини, сасвим просто и генерално, каже (27в, стр. 346) говорећи о Босни: «Ова држава Босна, она друга Рашка, предео Хума и Зета били су понекад под једним господаром, a понекад подложени разним господарима». Према томе je и опсег, и територијални појам ових области подложен био сталном мењању. Нека стабилизација наступила je била тек за турско доба, na ни онда не сасвим. To je само један доказ више колико су бесмислена «историјска права» на област којој нико не зна границе. Специјално то баш важи за средњи век, на коме ce тобоже ова «права» базираЈУМи ћемо ce поткрепити констатацијама других компетентних лица, овде само начелно, прво о Босни na онда о Херцеговини. Ево шта о томе пише хрватски писац др Иво Пилар (под псеудонимом фон Сидланд) у хрватском преводу своје књиге (84, стр. 80): «Земљописни појам ,Босна’ био je, с обзиром на његов опсег, t o k o m стољећа врло променљив. Подручје што га данас називамо Босном, не слаже ce никако са средњовјечном Босном. Данашња Босна je у ствари земљишни појам који ce искристализирао t o k o m турског владања од 1463-1878, и који на више мјеста прелази преко подручја некадашње Босне...» Најозбиљнији хрватски историк Фердо Шишић, каже у својој Историји Хрвата (немачки превод, 201, стр. 180): «Јер je име 193

Босна пренето постепено са ширењем босанског баната, доцније краљевине, на друге суседне области и тек после освајања од Турака развио ce данашњи појам Босне...» И босански фрањевац хрватске оријентације Венцеслав Влајић пише у својој докторској дисертацији одбрањеној у Фрејбургу, Немачка (зи, стр. 19): «Данашњи појам Босне потиче из времена турске владавине... Он je повезан са турским освајањем и граничним померањима њиме проузрокованим...» Говори о првобитној Босни малог опсега, да затим каже: «Кад ce доцније власт босанских владара проширила на шире пределе, нису новостечене територије ,утеловљене’ (сасвим присаједињене) правој Босни него подвргнуте Круни као одвојени предели. Отуда дуга титулатура босанских банова и краљева...» Наводи титулу бана Твртка у једној «хрватској» (?!) повељи из 1366: «Ja... господин бан Твртко... божјом милошћу господар многих земаља: Босне, Соли и Усоре и Доњих Крајих и Подриња и Хума? После дођоше Рашка (Србија) и Приморје. једно време су чак и Хрватска и Далмација биле заступљене у краљевској титули...» (видећемо да je то било само годину дана.) Правилно je резоновао патер Влајић: Сви ти засебно обележени предели значили су нешто одвојено од Босне, нешто припојено Босни али не утопљено у Босну. Каже даље (зи, стр. 21) да су Хум односно «данашња Херцеговина» «управљани домаћим владарима» (разуме ce неће рећи српским), да онда рекне: «Са Босном je налазимо сједињену тек око године 1322». Дотад ништа Херцеговина није имала заједничко са Босном! Познати француски балканолог A. Убићини je у Географској ревији за 1882 (157, стр. 244) казао да «у пређашњем вилајету Босна, Босна у ужем смислу (права Босна) заузима мало мање него половину (области). Остатак: на северу Крајлна између Уне и Врбаса, на југоистоку Херцеговина, на јуту Нови Пазар, част старе Рашке...» Немачки географ Ото Шлитер писао je мало пред Анексију БиХ О : «Име Босна ограничено je испочетка само на предео Горње Босне, тј. Сарајевског поља са најближом околином. Једино je то био трајни прави посед босанских банова и краљева при свим променама... Од праве Босне, тзв. Горње Босне, распросте ce 194

власт босанских владара све даље и даљ е. . . Али у данашњем опсегу није Босна никад, све до турске владавине, постојала...» II. Сад да изнесемо и неке детаље, све no другима. Сувише далеко ce не може ићи, јер би то оптеретило књигу не појачавајући њену снагу аргументације. Други су изнели детаље које ћемо ми у изводу пренети. Најбољи познавалад бх прошлости до данас проф. Владимир Ћоровић je ово питање нарочито проучавао и дао једну заиста темељну расправу као своју приступну беседу у Српску краљевску академију наука. Исте године (1935) она je отштампана у едицијама Академије (2М). Набавио сам je и мислио из ње да учиним ексцерпт. Међутим, то je учинио сам проф. Ћоровић у својој епохалној Хисторији Босне (г05), na ћемо одатле то пренети као закључке науке. У монографији Ћоровића налазе ce три карте, које заиста «зорно» приказују различит обим те области. Једна носи наслов «Стара Босна», друга «Босна за владе бана Степана Котроманића», трећа «Босна за владе краља Твртка I». Област Босне у II карти je скоро три пута пространија од прве, у трећој више него читири пута. У првој, нити ту спада Усора, ни Соли (Тузла), ни Хум. Све ce налази ван Босне. У трећој цела Далмација улази у Босну као освојени предео, чак и највећи део острва, и северозападни део Боке. Херцеговина до иза Милешева. Босансха средњовековна држава достигла je највећи успех и обим у другој половини четрнаестог века под Твртком I (13531391). Твртко je успео да заузме делове некадашње државе Немањића и то: горње Подриње, са Пивом и Таром и цело Полимље. Твртко I je као краљ заузео области између Дубровника и Котора a пред крај овоје владе потчинио je себи готово целу Далмацију и јужну Хрватску до Велебита. И други, још савременији историчар Босне, Сима Ћирковић дао je три картограма из разних фаза босанске средњевековне државе: Босна у доба бана Матије Нинослава (“*, стр. 64), Ширење Босне у XIV веку (стр. 162), Босна у почетку XV века (стр. 217). Ту ce такође рељефно опажају разлике у територијалном појимању средњевеконе Босне. Босна Нинослава, који je своје 195

поданике просто називао Србима, галла je северно од Неретве до Дрине и Саве мало западно од реке Босне. После je била мања, na онда већа итд. Напослетку у XV веку, потпуно расточена на више мањих, самосталних области. Ево шта каже проф. Ћоровић, у поменутој књизи, коју сматра главним делом своје научне делатности, о границама Босне. «Земљиште Босне нема географске целине. Држава ce развијала уз ток реке Босне, али она није била река значаја Нила или Еуфрата, na да би могла поспешити стварање једне велике државе око свога тока. Дрина и Врбас имају исто тако своје долине и своја гравитациона подручја одвојена од Босне високим планинским масивима. До веза je дошло понајвише с тога, што су реке текле у једном правцу, што нису биле сувише удаљене једна од друге, и што су ce утапале у једну реку, која их je спајала донекле својом пространом равницом. Неретва, која je из другог развођа, одвајала ce од босанског масива видно и стварала основни предуслов и за другу политичку и културну оријентацију». «Прво омеђивање Босне, у хисторијско време, извршили су Римљани. Први далматинско-херцеговачки лимес, како га означава К. Пач, хватао je дуж југозападног подножја динарских алпа, од Крке, преко Цетине, до Неретве. Главнија су му места била Бурнум (Шупља Црква код Книна), Андетриум (Горњи Мућ), Гардун на Цетини, Хумац на Требижату и Могорјело на Неретви. Други низ војничких римских утврђења налазио ce на северној граници Босне, у Шипову на Пливи и ушћу Усоре у Босну. Источна граница римске покрајине Далмације, која je обухватала целу Босну, имала je исто тако неколико пограничних утврђења на линији Сопот-Бабе-Стојник под Космајем (у Србији данашњој). Северозападна граница према Панонији ишла je испод Бања Луке и Велике Кладуше, a изнад Старог Мајдана. Источна граница Далмације померала ce још за римског времена. Beh je цар Диоклецијан издвојио из ње област Дукље и суседно подручје у засебну провинцију Превалис, a после су ce померале и североисточне границе, које су ишле преко Косова до близу Куршумлије и Прокупља. Ha том терену било je највише метежа и мешавине народа од IV до XIV века, na je разумљиво што су ce ту сасвим изгубиле скоро све старе географско-административне традиције, и што je остало једва нешто 196

трага о старим насељима. Ha тој страни, између Мораве, Дрине и Лима, настала je Рашка, као прва српска држава, без икаквог наслона на нека стара административна наслеђа». «Ако би ce, с правом, могло рећи да je матица старе босанске државе жупа Врхбосна и no имену и no постанку чисто словенска творевина, ипак пада у очи, да ce границе прве босанске државе поклапају с наслеђем из римских времена. Северна граница, као и код Римљана, није сизала до Саве, него до Врандука и после до Добоја, односно до ушћа Усоре и Спрече у Босну. 06ласт Доњи Краји није за дуго према северу прелазила римску линију. Западна гранида држала ce дуго природне међе у ланцу Динарских алпа» — каже, даље Ћоровић. У «Хисторији Босне», где je уствари дата и прошлост Херцеговине, пишући о средњевековним границама, др Ћоровић вели: «Кад je основана посебна Херцегова ,држава’, средином XV века, горња Дрина и лимска област ушле су у састав те државе, чија je граница, на јутоистоку, допрла до Мораче, a одатле ce, преко области Риђана и Бањана, спупггала у бококоторски залив, обухватајући област Кривошија и Рисан, a привремено чак и Котор. To je највећи опсег херцеговачке државе на тој страни Јужна граница Босне прешла je у трећем деценију XIV века у хумску област и дохватила ce мора, и то од Стона до реке Цетине. Ha западу je од словенског доселења само изузетно преношена преко масива Динарских алпа. У првих тридесетих година XIV века, иницијативу за померање граница на тој страни нису имали Босанци, него Хрвати, који су запоседали западне жупе: Дувно, Ливно, Гламоч... Али, од Стевана II Котроманића односи ce мењају. Босанска граница помиче ce постепено с Врбаса на Сану и Уну и спушта ce према Сави... Од турског времена северозападна граница Босне померала ce све дубље у Хрватску, из Бихаћа низ Корану, до близу слуњских врата. Права ce турска граница, како пише Е. Рихтер у .Гласнику Земаљског музеја’ 1905, готово тачно подудара са водомеђом, која дели правилно развођено хумље и краипсу плочу. Te границе одржале су ce дуже или краће време, са извесним исправкама, иако нису поједина подручја у њима, за турске владе, сачињавала увек административне целине». «Откад je изашла из своје првобитне врхбосанске матице, Босна никад није имала ни потпуно природне границе. He ни у до197

ба свога највећег напона. Ha истоку, од XII века, Дрина ce, истина, каткад помињала као гранична река између Босне и Србије, али она je то у ствари била само у средњем току. Ту границу продужио je краљ Твртко у XIV веку до Лима, али су деспоти: Стеван и Ђурађ знатно померили границу Србије на подручје око Сребрнице. Области Соли и Усоре стално су претстављале спорно подручје између Србијанаца, Маџара и Босанаца, a области око Дубице, Градишке, na све до Уне нису ушле у састав босанске државе у целини, све до њеног пада. Босанско подручје држало ce планинских коса и кланаца, јер им сувише отворена Посавина није пружала довољно сигурности. Кад je и допирала до Саве босанска граница била je ту, у старо доба, само привремена и само на појединим местима, али никад у целини. Омеђавање Босне Савом дошло je тек од турских времена, или, још боље, од турског назадовања». Границе, које данас има Босна новијег су датума. Оне су резултат спреге страних сила. Комунистичка владавина у данашњој Југославији озаконила je то, као и границе друтих српских области, све у циљу да разбије и територијално јединство српског народа. Ево шта каже др В. Ћоровић о босанским границама: «Босна, све до 19 века, није имала своје потпуно устаљене границе. Чак и у наше дане, њено становништво, које joj je припадало више векова, разликује праву Босну од придодатих области. Народ Бјелајског Поља назива Босном крајеве крупског среза, a становништво Бравске тим именом означава места санског и кључког краја, у која силазе прешавши преко планине Грмеча. Тако исто и људи из Унца рачунају у Босну крајеве крупског, санског и кључког. И села северног дела гламочког среза сматрају да нису босанска, него у Босну убрајају подручја среза кључког и мркоњићградског, с другу страну планинске преграде. Грахово ce исто тако није обележавало као босанско. Сличну појаву имамо на истоку. Свет северно од Дриначе не сматра свој крај Босном, него њом зову области јужно од те реке. Има становнипггва, које назива Херцеговином не само горње Подриње, него и сам Гласинац». Тако проф. Ћоровић са последњим резултатима науке. Ипак неће сметати да ce изнесе и мишљење другог великог српског и198

сторичара Стојана Новаковића, објављено 60 година раније ("). Он тамо пише: «Кад ce вратимо на Дрину и на питан.е о граничној линији Међу Рашком и Босном, морамо признати, да оно, поред све природности и привидне јасности, опет није без тегоба. Изгледа, да je у старија времена, док je Босна била и док ce са Рашком у јачим везама једне целине држала, граница Рашке била поврх изворног предела левих дринских притока захватајући и горње долине нижих притока босанских које су својим изворним пределом биле Дрини веома примакнуте, хао што je случај у пределу Солима (Тузлом). Позније ce са развијањем засебног живота државног у Босни ишло за тим, да ce границе босанске потисну на истоку до Дрине, те ce то може бити још у XII веку и постигло. За тим je опет за Драгутина, за деспота Стевана и Ђурђа, српска власт хватала у Босни поготово старе Порфирогенитове границе. Ha послетку je турско освојење затекло границу на Дрини до Горажда и Фочанског округа, и ту je она no том и остала, те ce у памет народну тако и утврдила. Толико ce данас према грађи коja нам je позната, може о овој ствари рећи. Више грађе избавило би нас најлакше од нагађања и сумње; али то сад у H a ­ rnoj руци није». III. Тако je било у средњевековној Босни, под својим владаоцима. Да под Турском није било боље не треба наглашавати. Ево неколико података од науке набачених који то потврђују. Турци су више пута додавали суседним санџацима, нарочито у новоосвојеним пределима, делове Босне, или су пак нове делове припајали Босанском санџаку, основаном 1463. Тако су напр. Клишком санџаку основаном 1537. (са седиштем прво у Клису, после у Ливну) припали делови Босне до реке Раме, Врбаса и Пливе. Бихаћски санџак (1592) обухватио je крајеве у средњем и горњем сливу реке Уне. Зворнички санџак ce ишрио с обе стране средњег и доњег тока реке Дрине, обухватајући многе делове данашње Србије. Итд. За време велике турске експанзије у Маџарској и Хрватској, Босна je била административно-правно далеко пространија него данас. Тако гошге «Л. фон Сидланд», алиас Иво Пилар (**, стр. 388): 199

Страна 388: «По опису Хаџи Калфе и Ајни Алије обухваћао je босански пашалук почетком 17 стољећа ове санџаке: 1. Босна (пашин санџак); 2. Клис (у Далмацији); 3. Ерцег (Херцеговина); 4. Исворник (Зворник); 5. Пожега; 6. Рахоица (Ораховица у Славонији); 7. Зацна-Церник (Доња Славонија); 8. Крка (Северна Далмација, око Шибеника); 9. Бихаћ (северозападна Босна); 10. Лика. Према томе Босна je обухватала скоро целу континенталну Далмацију, целу Лику и околне пределе, целу Славонију (и горњу и доњу) итд. Све су то били делови босанског пашалука. To потврђује и хрватски историчар Федро Шишић у једној студији о географском појму Далмације (12, стр. 101): Од половине XIV до половине XVI века «географски појам Далмације био je идентичан са млетачким посједом, док je турска територија носила име Босна, у к о ју су ce рачун али К ли с, К нин, Сињ, И m o t c k u , Дрнмш u Зем ун ик, баш онако као што су no другим нашмж странама Петриња, Бихаћ на Уни, Пожега Славонска, Ocuје к u Ђаково. И тако je у то вријеме поткрај XVI и ка почетку

XVII вијека средовјековни географски назив .Хрватска’ ишчезнуо из данашње Далмације између ушћа Неретве и Велебита». Српски историчар Љуб. Ковачевић писао je и навео цео низ доказа да je «садашња (ијги Доња) Славонија под Турцима административно подпадала под Босну и називала ce Турска, Рацка и Влашка...» (пгго значи српска) (“’). Савремени бх историчар (муслиман) Хамдија Крешевљановић je писао после II светског рата (Ј07, стр. 10): Један опис босанског пашалука састављен око 1620. објелоданио je у италијанском пријеводу др Ф. Рачки у XIV књизи «Старина Југословенске академије». «Тада je Босна и лала н ајвећи опсег. Od К ан ди јског рата (1646-1669) do мира у Свиштову (1791) тај ce опсег суж ује. Године 1669 спао je босански пашалук на че-

тири санџака». Босни су припадали пашалуци (са пашама од два туга) зворнички, сребренички и гораждски, како Вук саоппггава у «Даници» за 1827. Стојан Новаковић надовезује (45, стр. 127): «У пашалук Београдски за Турака није ce бројао подрински округ, део пашалука зворничког; и после II устанка он je са Србијом сједињен тек године 1833». To je за Турака била Босна! 200

Душан Ј. Поповић .професор нове српске историје у Београпроучавајући нарочито раздобље од 1718- 1739. каже да je у то доба Бијељина у Семберији припадала Србији, док су Ужице, Соко итд. припадали Босни (ЈМ, стр. 14). Тако je и један део васкрсле Србије у XIX веку био под босанским пашалуком, и то после неколико перипетија и измена у току векова. О тој подели je Вук Караџић забележио ово: «У Србији je читав само биоградски пашалук, под којим je мало више од пола Србије, остало пак непгго припада под босански, као онај комад земл>е између Цера, Дрине и Сокола, у коме je Лозница и Крупањ, тако и горе иза нахије ужичке к Вишеграду, и оданде уз Лим к југу, Нови Пазар и Стари Влах...» ду,

IV. Није ce мењала само територија Босне, већ и седиште њених старешина за време Турске, њених везира. Није само Травник «везирски град», како га народ зове, него je он последњи (хронолошки) међу три главна града Босне под Турском. Заиста, Босна je имала три везирска града. До 1639 године седиште босанског намесника налазило ce у Бањој Луци свакако због тога што су борбе са Аустријом биле до тада главни задатак Босне као периферне турске провинције. Бања Лука je тада била напредан трговачки град и имала je око 4.000 кућа. Од 1639. до 1697. године резиденција босанских везира била je Сарајево, тада један од најбогатијих и најмногољуднијих градова у европској Турској. Ту су паше, поред тога, припремале војничке експедиције против млетачких поседа у Далмацији, које су, с прекидима, трајале t o k o m целог тог времена. Али кад je чувени аустријски војсковођа Евгеније Савојски 1697. године похарао и опустошио Сарајево, седипгге босанских везира пренесено je у Травник, и ту je, с малим прекидима (1832-1838), остало до 1850. године. 1850. je наш Омер паша (Латас, Србин из Лике) «коначно смрвио капетане и пренео везирску резиденцију поново у Сарајево» (313, стр. 186). Ту ју je Аустрија затекла. Сарајево je, no општем мишљењу писаца, било увек значајнији центар и привредни и саобраћајни, na чак и управни, од Травника. По Ћоровићу (250, стр. 68) ипак je Сарајево било најпрво седиште везира. Оно je «још 1582. престало да буде главни град. У 201

доба кад су Турци били у напону и насртали далеко у Штајерску и под сам Беч, њима ce чинило да главни град, као оперативну базу, треба пренети ближе непријатељској граници. Тако je Ферхат паша, први беглербег Босне, преместио пашинско место у Бања Луку, где je остало све док je нису пренели у мирни Травник, баш усред Босне». Тако наука установљује не само измену седипгга главног босанског паше («везира»), већ и узроке тога премеиггаја. Они нису сасвим поуздани, мада углавном одговарају стварности. Али има и фантазије. Разлози преноса седишта са Сарајева различито ce, и доста романтично наводе. Тако француски лекар, књижевник и путописац Франсоа Пуквил (1770-1838), који je као ратни заробљеник више година провео у Цариграду. Описивао je грчке прилике Турске, али у једној од тих књига има доста и о нама. У њој (210, књ. II, стр. 467) стоји кад говори о Сарајеву: «Сарајево je било престоница везира. Али један бесан везир поби једном главне Сарајлије, na су преостали тражили да ce везирлук склони одатле. Пренели су je на два дана размака, у паланку Травник. Кад пролази за Травник, паша може остати у Сарајеву три дана; ту прима подворења и даје инвеституру кабанице». Леополд Ранке пише у својој «Сргтској Револуцији» (80, стр. 293): «Везир из Травника није смео да проведе више него једну ноћ у Сарајеву. Ту ноћ je био гост, али већ ујутро ce морао упутити у Травник, где му je седиште било одређено...» V. To што важи за Босну у ужем смислу, важи a форциори за «Херцеговину», чије je име настало мало пред пад те државне творевине у турске руке. И она je била јако различитог обима Ево и ту других лица да посведоче. Данашња област Херцеговине постала je из три старе: неретљанске, захумске и требињске. Границе тих области знатно су ce мењале. Под српском врховном влашћу, с неигго прекида, оне су биле од кнеза Мирослава до краља Милутина, тј. од око 1180-1321. Године 1322-1377 то подручје раздељено je било између Босне и Србије, док ce није опет сјединило под владом босанског краља Твртка. За читаво време те области нису стварно биле под једном влашћу, него су у њима, независно један од дру202

гог и понекад један против другог, владали локални господари, кнезови, војводе. Уједињавање je почео да изводи Сандал. Хранић, велики војвода босански, a довршио га je његов синовац Стјепан Вукчић Косача (херцег од 1448). Дутим борбама он je постао господар подручја од близу Пољица до Никшића. По њему, као господару херцогу, добила je назив и његова земља. Име Херцеговина јавља ce први пут у једном писму војводе Исабега иза 1. фебруара 1454. г., којим овај препоручује да ce даје слободан пролаз једном Дубровчанину. У прво турско време Херцеговина je имала свога крајипшика, са седиштем у Фочи и Новом, a од 16 века у Мостару. Херцеговина je спојена са Босном 1763. Затим je 1832. до 1851. г. Херцеговина постала посебна област и добила свога везира. Од 1875. до 1877. г. била je посебан вилајет. Херцеговина je имала 15 нахија, од Дувна до Колашина и Никшића. У народу то ce зове стара Херцеговина. Ta подела очувана je донекле и данас у дијецези хумског шггрополита, која хвата од Дувна до Дрине. Херцеговина je политички раздељена 1878. у три дела: један je добила Аустро-Угарска, други Црна Гора и трећи Турска. Ta подела у три администрације остала je и после ослобођења 1918. године. Немачки географ Ото Шлитер каже у једној расправи писаној почетком овог века (”J): «Херцеговина je своје границе често мењала, никад нису биле једнаке данашњим. У доба кад je господар схвог краја добио херцошку титулу од цара Фридриха III (!) и кад je настало име земљи (1448), простирала ce Херцеговина на све стране много даље него данас, и то према унутрашњости у правцу Србије као и поред обале, обухватајући овде делове садашње западне Босне. Али највеће пространство остало je само 15 година. Најдуже басен Доње Неретве. Само je Травунија била, како изгледа, цело време везана са језгром Херцеговине, Захумљем, зависност која ce и орографски очитује». Стојан Новаковић пише 1880. (4S, стр. 128): «Садашња херцеговачка граница према Босни није ништа друго него граница херцега Стјепана у стању у ком су je Турци својој власти покорили...» To je само према Босни. Професор Константин Јиречек каже (s"): «Земља херцога Стипана Вукчића простирала ce од Рисна до Цетине и обухватала 203

je y унутрашњости још y пролеће 1456. Горажду са тврђом Самобор и паланком Фоча (тада Хоча) на Дрини, као и Пљевље...» Маџарски историчар БиХ Талоци Лајош даје детаљне «топографске дате» Херцеговине Стефана Вукчића према једној исправи из године 1448, и другој из године 1454, na закључује (203, стр. 167): «Из тога ce јасно види да je Стефаново херцегство Светог Саве обухватало све пределе данашње Херцеговине, поједине делове Далмације, Санџака Нови Пазар и Црне Горе. Цео предео je имао око 300 квадратних километара, био je дакле три пута толико велик колико данашњи (предео Херцеговине)». Енглески историчар Артур Џ. Еванс писао je мало пре Окупације (313, стр. 57): «Млечани су у разно доба успевали да прошире власт на делове Херцеговине. Приморје са Макарском и другим областима прелази у њихове руке у XVI и XVII столећу, да би их касније наследила Аустрија. Млечани су били у извесно време проширили власт на Попово Поље, Гацко и Пиву. 1694. њихов je генерални провидур у Далмацији Делефино заузео Габела Читлук (Почитељ), a његов генерал Марћело гонио je сераскира до Невесиња... Карловачким миром 1699. остали су у рукама Млечића херцеговачки градови Читлук, Габела, Херцегнови, Рисан, Книн и Сењ...» (Преводилац није знао српске називе ових места, na смо га ми исправили (свакако je и Сењ погрешно место Сињ. Исто тако je он место генерални провидур казао «провидур-генерал» ! ЛМК). После пораза босанског беговата под Хусеином Градашчевићем, чему су много допринели херцеговачки капетани као присталице султанове странке, турска влада je 1832. године административно одвојила Херцеговину од дотадашњег босанског пашалука и од 19 јужних округа створила нову управну територију, коју je касније поверила чувеном Али-паши Сточевићу Ризванбеговићу. За центар новог пашалука одређен je Мостар, a под њим су стајали ови окрузи (деветнаест): дувњански, љубушки, коњицки, мостарски, благајски, почител»ски, столачки, љубињски, требињски, клобучки, невесињски, гачански, никшићки, колашински, фочански, таслиџански (пљеваљски), гораждански, чајнички и пријепољски. Kao игго ce види, Херцеговина je тада обухватала знатно више пространства но данас. Неки од тих крајева данас ce рачунају у Босну, Стару Црну Гору и некадашњи (новопазарски) Санџак. 204

Према француском географу и некад најпризнатијем балканологу Ами Буеу (зи, I, стр. 15), Херцеговину су Турци звали Херцег, a Босну Бишњах-Или одн. Босна-Или; no њему «или» значи земља. Није Мостар био увек главни град Херцеговине. У средњем веку најмање. To су били Благај, Нови итд. За турског вакта била je најпре Фоча, a тек од 1522. «постао je Мостар седиште херцеговачког санџакбега» (ги, стр. 69). VI. Beh само ове променљиве границе показују како je прекарно и недоступно захтевати садашње границе неке области зато што би евентуално један део те раније области некоме припадао. И кад ce истичу историјска права над Босном, могу једнако да ce истичу и посебна права над Солима, Доњим Крајевима, западним Странама, Усори, Подрињу итд. Место Херцеговине може ce једнаким правом, и још више, ревиндицирати посебно Захумље, Требиње, Неретванска област итд. По овоме ce види куда би све водили искључиви историјскоправни аргументи. XXXV. ХРВАТСКА «ПОВЈЕСНА ПРАВА» HA БИХ I. Ми смо ce кроз сва досадашња излагања освртали на тобожња «хисторијска одн. повјесна права» Хрвата на БиХ. Износили смо њихове прохтеве, њихове аспирације, њихове захтеве. Аргумената једва je и било, сигурних и одрживих никако. Они избегавају да их наведу, јер немају шта у своју корист да наведу. Да су поједини делови Босне неко кратко време били под хрватским владарима или тако што (о Херцеговини нема ни говора), или да су њима владали «хрватско-угарски» краљеви (као кад бисмо ми тврдили да су БиХ владали српско-турски султани), само то могу да кажу, али не и да докажу. Гдегод смо нешто код њих нашли, ми смо то лојално и изнели у књизи, тако да на овом месту не морамо понављати. Како углавном изгледају њихове «аргументације» у корист својих «повјесних права» на БиХ, нека послуже ови ставови из 205

главног дела које треба да то докаже. To je књига на немачком језику од неког истакнутог хрватског политичара и правника са псеудонимом «др из Петриње». Она je изашла 20 година после Окупације, 10 пре Анексије, a носи наслов «Босна и хрватско државно право» (29). Ми ћемо после преко критике тадашњег професора Српске историје на Београдској великој школи Љубе Јовановића видети сву несолидност тога дела. Овде само неколико почетних и уводних његових речи да ce види на каквом терену ce креће аргументација о «хисторијским правима» Хрвата на БиХ. Beh у предговору своје књиге каже «др Петринзиезис» да «говори у име народа који може с мирном савешћу и оправданим поносом да ступи пред свога краља и да тврди да никад није нешто тражио за себе ако то није у исто време било у интересу прејасне династије и целокупне монархије...» Даље «Да ми roворимо у име оног народа чија je верност више пута дала прилике прејасној династији Хабзбурга од 1527. до 1849. да их постави за углед осталим поданицима... И сад ce то догађа у корист целокупне монархије и династије, ако ми принесемо доказ да окупација БиХ није била никакав акт права песнице већ да je извршена на основу једне историјске, неспорне правне базе, нравног основа који ће бити у стању да и коначну анексију оправда у очима Европе... Наш славно владајући краљ je извршио први корак да испуни своју свету дужност и Босну понова реинкорпорира својој матичној земљи Хрватској, и Хрватска шаље своје молитве свемогућем да одржи монарха још много година, да би могао и други последњи корак да изврши и тиме свој неизменљиво верни хрватски народ да усрећи...» Сви су хрватски «аргументи» којим хоће да докажу своја права на БиХ у ком било виду неосновани, неодрживи, натегнути, чак и лажни. Али неки дају бар наоко изглед озбиљности (док ce не раскринкају). Има, међутим, историјских аргумената које смо н азвали гротескним: смешним, изнакаженим, извештаченим итд. (Попут пећинских слика: «гроте италијански значи пећина», слика из преисторијског доба!) Овде ћемо навести само мали део тих комичних аргумената, које сваки стручњак и полустручњак, свако иоле образовано и незаинтересовано лице, са презирним лицем слуша. A они потичу махом из пера тобожњих стручњака, «повјесничара» итсл. Они су доказ не само посувра206

ћених појмова хрватсжих «знанственика» већ такође и доказ да им озбиљни аргументи потпуно недостају. Ево неки од тих «аргумената». II. Хрватски «историчар» Клаић, код њих много цењен, каже да je Босна хрватска зато што je она имала банове. Ево како му одговара маџарски научних Јанош Ашбот у монографији о Босни Г , стр, 36): «Клаић, хрватски историчар Босне чије je знатно дело прво које употребљава најновија истраживања, али својом национално-хрватском тенденцијом често бива помућено, мисли да су босански жупани од Хрвата преузели банску титулу и из тога за~ кључује да Босна припада Хрватској, јер, како он каже, међу свим Јужним Словенима само Хрвати имају банове. Али чему? Реч бан нема никакве везе са речју пан, na и сами словенски филолози не држе je за словенску него аварску реч, a преко Авара je на целом Југу, нарочито на Југу Угарске, одомаћена... (наводи примере)... Вероватно je та реч тек кроз угарску управу уведена код Хрвата na после у Босни. Накнадне скаске nona Дукљанина не важе много. Бан Борис je од савремених Грка зван ексарх, a врло je сумњиво да je неки жупан Врх-Босне пре њега носио титулу бана, иако сви историчари Босне, до најновијих, набрајају читав низ банова и наводе њихове историје. Te историје банова Желимира, Крешимира, Легета и Вукмира почивају исжључиво на баснама nona Дукљанина, које су Дубровчанин Орбини и други проширили према својој фантазији. Све то не може да има историјску вредност, као nrro ce уопште не мо~ же да нађе ниједан историјски доказ да су ови банови из басна постојали». Ha oso ce осврнуо још један маџарски историк, Паулер Ђула, при крају прошлог века директор државног музеја у Пешти, и то у званичном органу сарајевеког музеја (2'2). Он говори о фантазијама nona Дукљанина, na наставља: «Помишљало ce из тога што Дукљанин и нико више именује босанске банове, да ce може закључити да je некад Босна припадала Хрватској, јер име и достојанство бана познати су тобоже само Хрватима. (Сад ce позива на Клаића 82, стр. 59). Није немогуће, него je чак вероват207

но, да ce y извесним временима простирала власт хрватских владалаца на неке, сасвим разумљиво, најважније делове Босне... Ипак ce из тога не може никакав одрживи разлог црпсти да je босански банат (извесна државна установа целе Босне) већ ca­ lami тим хрватска установа. Јер код Дукл>анина je бан просто ознака херцога, дукса, због чега он говори и о једном бану Басе. (He знам пгга je то. Писац ce позива на Дукљанина капут 13, 18, али ja то нисам могао наћи у овим капутима. Можда je то Баша? ЈГМК). Тада су и Угри адоптирали овај назив и применили на такве пределе, који никад ни у каквој вези са Хрватском нису стојали, као Мачва, Браничево, Северин. Уосталом, какав год однос раније постојао између Хрватске и Босне, на крају XI века Босна je припадала — већ за тај период je Дукљанин поузданији — држави Бодиновој, српског краља са Приморја. После његове смрти држава му пропаде...» Разуме ce кадје таКлаићева патарда пукла, одјекнула je у целој Хрватској псеудо-науци. Многи су други хрватски надриписци истицали ту специфичност хрватску за бановима. Тако споменути «др Петританин» у књизи која треба да бранив «хрватско државно право» на Босну (29). По њему речи «бан» и «бановина» су «специфично хрватски изрази који ce не налазе ни у једном другом словенском језику». Ha основу тога Петрињанин изводи како Босна није могла бити српска, пошто ce њени домаћи владаоци нису звали каквим српским називом, него je била хрватска, те су ce они хрватски звали бановима. Исти Љуба Јовановић који ово преноси каже: «Довољно му je било отворити или Вуков, или Даничићев и Будманов (Академије загребачке), речник na ce уверити да су, колико би те речи, толико многе друге од њих наведене, опште српске и хрватске народне речи, познате врло добро у свим пространим областима нашега народа» (м, стр. 359). Велики словачки научник Павле Јосиф Шафарик наводи у својим Словенским Старожитносћима (2М, II, стр. 278) на латинском и грчком познате речи цара византијског Константина Порфирогенита: «У Хрватској постоје остаци Авара и (они ce) као Авари познају». (О управљању Царством, глава 30). Ha то Шафарик надовезује: «То je био разлог да je аварска титула бан била најпре уобичајена у Хрватској, одакле je прешла ка другим Словенима». Он, који je у своје време најбол>е знао словен208

ске старине, признаје да су тај назив први употребљавали Хрвати, као прејемници аварске културе и расних особина, али су га после преузели и остали Словени. Највећи румунски историк Никола Јорга je у својим предавањима на париској Сорбони (2’5, стр. 183 три пута и пасим) говорио о банату Видин (Видинском банату). Најбољи хрватски историк Фердо Шишић објашњава (“, стр. 44): «Банска част je код Хрвата из историјских поузданих извора позната још од половине X вијека. Доцније, кад ce Хрвати приближише Мађарима, преузеше они име банско за своја крајишта; такоје у средњем вијеку било Мачванских, Београдских, Северинских итд. банова, иначе угарских високих државних достојанственика. Босна ce упознала с банском чашћу (као главаром земље) још у XI вијеку, ако не раније». Ha ранијем југу Маџарске, a данас у Српској Војводини, једна покрајина ce назива Банат, просто Банат што значи земља банова. Српска народна песма спомиње на Косову Страхињића Бана. По хрватским учењацима, све су то биле хрватске земље. Уствари, код нас веома честа реч бан j e t o k o m прошлости означавала господаре и истакнуте људе разне врсте. Каже ce у Боки и Црној Гори «прави бан» кад неко импонира. Српске народне песме и старе повеље називају баном сваког владара, и домаћег и страног. Тако један писац каже «Бан од Аустрије», други спомиње пољског «бана», трећи млетачког. Бановима су називана и лица нижа no рангу од државног поглавара, коja су имала неке високе функције; затим уопште свако коме би ce у каснијем нашем језику казало «господин», na чак и свеци и замишљени небески духови, којима би ce на тај начин указивала почаст. IH. Још једним гротесним «аргументом» Хрвати покушавају да доказују своја «права» на БиХ. Ja сам то давно жигосао у српској заграничној штампи, пре једно петнаестак година, na ћу просто пренети тај чланак (ш). Попгго су видели како су им досадашњи аргументи о хрватској Босни више него мизерни, нашли су сад Хрвати један нов 209

аргуменат. Ради ce о «историјском аргументу», то je хрватски специјалитет. Али како не могу показати да je Босна макад у историји цела припадала Хрватској, они сад овако резонују: У Босни ce налази Ливно, a Ливно je било главни град Хрватске. Разуме ce да онда мора и Босна цела бити хрватска, јер je Ливно у њој. Па да би показали како су објективни и великодушни, Хрвати нешто признају и Србији. Они продужују: Тако нико не може спорити да je област у којој ce налази Крушевац, тј. некадапгња српска престоница, да je та област, a то значи Србија, српска. (Ово наводим својим речима, јер сам негде забацио исечак из новина које то преносе. Аргументи су, чини ми ce, хрватско-усташке «Данице»). Нисам мислио да о овоме пишем, али сам после дошао до закључка да je то један од најдрагоценијих доказа хрватске психопатолопже мегаломаније, и не сме остати без одговарајућег коментара. Дакле, суштина je нове хрватске тезе у томе: Ако ce у једној области налази некадашња престоница једног «народа», то та цела област припада овоме народу, без обзира како je, кад и зашто тако омеђена. Према томе, пошто ce Пожун (данашња Братислава) налази у Словачкој, a Пожун je био пуна два века и дуже престоница Маџарске, то онда треба и цела Маџарска да припадне Словачкој. Исто тако, пошто je Скадар био престоница Зете одн. Црне Горе, то треба цела Црна Гора да припадне Арбанији, јер ce данас Скадар налази у Арбанији. И тахвих чуда би ce могло напричати о целој Европи. Свуда су мењане престонице и разграничаване области. И никоме досад откад историја постоји, није пало напамет да један такав «аргуменат» поставља. Људи од науке и од угледа би ce несумн>иво згражали. Али Хрвати сматрају да je њима све дозвољено. Међутим, ja не знам да ли je уоппгге Ливно било хрватска престоница, јер ce ради о хрватској «историји», a она je сва монтирана. Али, рецимо да je заиста било, то je свакако било кратко време и Ливно није било једина престоница Хрватске. Најзад, оно je могло бити престоница само крајева западно од canto­ ra града, јер одма на истоку Ливна настаје српска етничка област. У Народној енциклопедији СХС, стоји баш под речју Лив210

но ово: « Ж уп а Л и вно била je у X в е к у граница изм еђу српског u хрватског подручја»*). Разуме ce да турска управа није много водила рачуна о тим етничким границама, a хрватски део Босне je био сасвим мали да би могао чинити вилајет за себе, тако да je спојен са Босном, са српском Босном. A k o би ce смело резоновати са утапањем, онда би важило начело да «мали поток у eehu увире». Али Хрвати no свом старом обичају изокрећу ствар, употребљују бумеранг. Зато што je Ливно у Босни, цела je Босна Хрватска. He само Босна него и Херцеговина, јер Босна и Херцеговина чине једну «републику». A свакако да ту спада и Никшић, и Дробњаци и Пива, јер су и то делови Херцеговине до 1878. Све мора да ce измења и врати натраг, јер je Ливно «хрватска престоница» у Босни. Да je случајно област Босне допрла до Тимока или Цариграда и то би све имало да буде хрватско, јер ce Ливно у њој налази. Заиста, кад ce буде писало о психопатологији хрватског народа, овај аргуменат ce неће моћи да мимоиђе. Он je драгоцен, и зато смо му поклонили толику пажњу. Али сад да ce вратимо на њихово реципрочно признање истих права Србима. Пронађоше Крушевац као престоницу Срба, и према томе признају Србима преткумановску Србију. Строго ce чувају да не признају ништа даље од тога. Међутим Крушевац није био никад престоница интегралне Србије, већ само једне области Србије у распадању. A престони*) Упозоравам да су сви написи Народне енциклопедије прошли кроз хрватску цензуру (због чега тамо нема ниједна неповољна реч о Хрватима). Уредник Народне енциклопедије проф. Ст. Станојевић у Поговору иза књиге IV каже како су ce Хрвати бојали да у Народној енциклопедији не буде нешто неповољно о њима и да нису нипгга помогла његова уверавања да тога неће бити. Он je онда морао дати гарантије, и то тако да све респективне чланке пре штампања прегледају или др Ладислав Полић или др Милан Решетар, пгго je проф. Стојановић усвојио. Он je усвојио и све њихове примедбе, којих није било много. Тако ce сви написи из Народне енциклопедије могу сматрати и као хрватски. (Српска цензура није била. Проф. Стојановић je вршио редакцијску али не политичку контролу). 211

це Србије су биле разне, као и Хрватске. To су били градови: Раш (Нови Пазар), Призрен, Припггина, Скопље итд. Био je неко време и Сер у Грчкој. Ha основу хрватских аргумената, Срби би имали бар право на Македонију и Грчку, да не говоримо о Старој Србији. Хрвати признају Србима само онај део историје који je њима no вољи, и на основу тога хоће да покажу своје великодушје. A и области no вољи разграничавају. И ко може гарантовати да неће једног дана на основу овог истог, буквално истог аргумента, тврдити да je цела Југославија хрватска, јер ce у њој налази не само један него све престонице некадашње Хрватске. Раније су тврдили да je Босна хрватска зато пгго je неколико векова припадала угарско-хрватским краљевима. Маџари говоре само о угарским краљевима, и Андраши je и на основу тога захтевао од Берлинског конгреса Босну и Херцеговину. Хрвати могу ускоро захтевати Македонију за себе, јер je она била неко време српско-хрватско-словеначка. Тако изгледају хрватске «историјске ревиндикације». IV. Још једна гротескна аргументација о хрватству БиХ не би смела да остане овде неспоменута. Она потиче од хрватског етнографа Милована Гавација (217). Ja ту књигу нисам имао у рукама, али ју цитира бх муслиманин и публициста Енвер Реџић. Он пише (218, стр. 107): «.. .no етнографу Миловану Гавацију муслиманске дрвене куће грађене ,на канате’ ca избоченим диванханом на кату и мангале у тим кућама саставни су дио хрватске материјалне културе». Сад доста: пгга ко више може на то да каже; непосредно je утврђено да су бх муслимани Хрвати и да су БиХ хрватске земље! Своју студију je Гаваци објавио за кратко време трајања «Хрватске бановине»! V. Кулмен фалсификовања и лажи извршили су Хрвати за време њихове краткотрајне «НДХ». Тада су њихове главне мисли и њихова несметана «промиџба» дошле до пуног изражаја. Срби им нису могли ни смели одговарати, a други су имали своје бриге. Тада су Хрвати искоришћавали свој положај да на разним 212

језицима шире фалсификате који нису преживели њихову «НДХ». Између осталога и у њиховој званичној публикацији о тобожњим зверствима устаника у првим месецима постојања те «државе». To je та њихова тзв. «сива књига», издата од Микистарства спољних послова у лето 1942. (2'9). Има два наслова, на првој и трећој страни. Ha трећој стоји: «Независна држава Хрватска бастион Нове Европе». Ej. Европе Хитлера и Мусолинија. Ту су хтели приказати своје злочине као злочине Срба, што потпуно одговара њиховом карактеру. Одмах после Предговора те монстр књиге говори ce о Босни и Херцеговини (стр. 9 ид.). Овако тамо гопне: «БиХ су интегрирајући еаставни део хрватског државног тела и жариште хрватске државне мисли кроз читаве векове, откад je у средњем веку створена хрватска држава. Ова чињеница je била последица хрватског националног карактера ових провинција и њихове геополитичке недељивости од хрватског севера, запада и југа. Дрина je прастара граница Хрватске према истоку...» Сад каже да су те провинције само за време турске управе биле отргнуте од «хрватског државног организма» али не сасвим! «Али никад, чак ни за време турског вакта, није постојала никаква политичка веза између Босне и Србије, a камоли јединство тих земаља». «За време османлијског утицаја (!) у БиХ није у овом пределу било уопште ниједног Србина нити православца, него једино и искључиво католичких Хрвата и .богомила’». (Ове су речи у тексту подвучене). После каже да су надошли неки православци, али «о некој националној припадонсти (тих лица) ка српском народу не може бити ни речи. Код једног мањег дела православних на овом простору Хрватске (III) поче ce српска свест да помаља тек у II половини XIX века и консеквентном пропагандом да повећава. Тако je дошло да су ce поред православних Хрвата одједном појавили и православни Срби на хрватском народном и повјесном подручју. Европа je на Берлинском конгресу 1878. донела једину правилну одлуку кад je БиХ, ослобођене од турског господства, понова уврстило у ону политичку заједницу, којој ове земље припадају геополитички, народносно и привредно, тј. у ону заједницу у којој ce налазила и остала Хрватска. To je био велики 213

корак за исправку једног нездравог стогодишњег развоја између Саве и Дрине. Једини недостатак овог ванредно значајног корака састојао ce у томе пгго у оквиру Арстро-Угарске монархије није извршено спајање те две хрватске покрајине с троједном хрватском краљевином». VI. Сад један нарочито пикантан аргуменат што ce Херцеговине тиче. Хрвати не истичу нека «повјесна права» на Херцеговину, они ce задовољавају тиме да их оспоравају Србима. Увек на исти начин, истом методом фалсификовања. Најдаље je у томе отишао неки њихов познати повјесничар Баре Поповић и то у књизи коју je издала «Матица Хрватска» 1942. (S2°). Камен спотицања му je тај што ce заснивалац Херцеговине, херцог Стефан, назвао херцогом Светог Саве, a no њему и сва земља «Херцопггво Св. Саве» (латински Дукатус Санкт Сабе итд.). Сад он у тој књизи као да пледира (стр. 147) да je овај Свети Сава био неки опет Саба који je умро 531, «којега слави католичка црква 5. просинца»! Ha истој страни каже да православних није уопште до тада било у Херцеговини итд. Да ли на ове наводе да ce човек осврће? Свакако не због њиховог демантовања, али je потребно истицати увек «солидност» оппгге хрватских историјских «аргумената». Ми смо на другом месту у овој књизи (одељак XLI) навели највеће светске ауторитете пгга кажу о херцогској титули Стевана Косаче, међу њима и далматински, католички историчари Мавро Орбини и Иван Томко Мрнавић. Сад ћемо навести и једног много цењеног хрватског литерата. Далматински песник из 18 века, католички фратар Андрија Качић-Миошић, пише у својим «Разговорима угодним народа словинског» неколико строфа о Светом Сави. Једна гласи овако: «Рад чудеса калуђера Саве, Словинске га све државе славе. A највише ерцега Стипана Светог Саве бановина звана». Tora песника Хрвати сматрају својим, хрватским песником. Нека им je заједно са овим стиховима! 214

XXXVI. СРПСКИ писци О «ИСТОРИЈСКИМ ПРАВИМА» ХРВАТА HA БИХ Јасна je ствар да су ce и српски писци, у првом реду српски историчари, осврталтс и на питање историјских права на БиХ, не да из тих права нешто извлаче, јер су они били свесни њихове мале важности, већ да открију апсурд захтева оних који БиХ желе на основу «историјских права» да отму. Успут, разуме ce, указују да српска права не би могла бити мања од права осталих интересената. Ево неколико компетентних мишљења. Најпре историчара. I. Један од највећих српских историчара свих времена Стојан Н овакоеић казао je у једном интервјуу са пепгганским официјезом «Пестер Лојд», што je овај објавио у броју од 23. октобра 1908. (Ј21, стр. 38) и ово (на самом крају: «Данас нема нико на Босну историјског права. Најјаче би, може бити, било право Турске, коja Босну држи у свом суверенству преко 500 година, колико нико други држао није. A долине Дрине и Требиње нису ни no историји ни no географији саставни део Босне. Босанске су главне реке Босна и Врбас, a Неретва главна река херцеговачк а . . . Данашњи век није расположен ни спрам силе ни спрам средњевековних права. Што данас импонује свакоме без разлике, то je право. A спора нема да je у данашњем заплету право на страни босанског народа и његових суплеменика у Србији и у Црној Гори». У једном чланку изашлом 1. фебруара 1909, у листу «Недељни преглед» под насловом «Двадесети или средњи век» (**’, стр. 74) опет на крају пише Стојан Новаковић: «Средњевековно право ce примењује над Србима и у Аустро-Угарској и у БиХ. Узалуд je све што памти историју XIX века; узалуд искуство са италијанским провинцијама. Место народног права и Божје правде износе ce пред нас некакве прашљиве тајне дипломатске погодбе, у којима нити je имао права да даје онај који je давао, нити je имао разлога и образа да тражи онај који je примао». Један други историк, такође академик у маленој Србији (иако Бокељ) бавио ce овим питањем на више места, и успут и екс 215

професо. Ми смо успели да добавимо, тешком мухом, те његове разбацане и данас недоступне, у исто време ненадмашне написе и штета je само игго не можемо из финансијских разлога све пренети. Ho и ово што следи биће доста. Српски историк Љ убом ир Јовановик, професор Српске историје на Великој школи и Угогаерзитету у једној својој студији о Сави Бјелановићу (222) обазрео ce на појаву «државног права» хрватског које je тада највише беснело. To ce десило у јеку српске експанзије и српске надмоћи у свим манифестацијама. Љуба Јовановић каже: «Beh je доцкан било да Хрватство остане у пужевој кући своје провинције, кућици утегнутој и подигнутој прашњивим пергаментима, у којој je било од Гајева времена. To je узано Хрватство сад излазило из својих незнатних граница, постало неко широко Хрватство...» Оно je «дизало главу у лицу Антуна Старчевића». И сад пише проф. Љ. Јовановић (222, стр. 111):

«Могло ce с правом очекивати да ће ce Српство на целој линији одупрети Велико-Хрватству и да he ово као национално начело, без земљишта у становништву, морати подлећи. Али, старчевићевство пружаше згодну прилику, формулу, којом би си ce кад затреба, могли Срби свуда поклопити. To беше Старчевићева формула хрватског државнога права. По њој ce, без обзира на живи народ, у име хрватске државе полагало право на све земље између Драве, мора, Дрине и Бојане, попгго су тобож у време старих хрватских краљева припадале Хрватској na од њих остале њиховим пријемницима из хабзбуршке лозе! Ta формула, састављена од лажи и заблуда, одговараше сасвим и духу старчевићевском и духу бечком: она није избијала из чилога, народнога живота, из права његова развића и опстанка него из — још лажнога! — историјскога легитимисма, тако драгога колико Бечу, толико оној узаној свести хрватских бановинских патриота. A рачунало ce да he ce с тим моћи задобити неки елементи хрватског народа, да буду главни помоћник хабзбуршким намерама. За те мисли буду сад лако задобијени претставници католичке цркве у Хрватској, na, видесмо и Павлиновић са осгалим поповима у његовом друпггву. Преко попова буду повучени и други неки прваци. Све ce то, како je вештачки руковођено, углављује у најкраће време. Беч je дакле имао потпомоћи поповску 216

акцију против православља и великохрватску против Српства, a они њему пружити елементе послушне колико за политику у бановини и Далмацији толико за акцију на Балкан. Знак да ce отпочне беше пут цара Фрање Јосифа I no Далмацији у пролеће 1875 године. Тим ce путовањем указивала пажња тој земљи, иначе сасвим занемареној, a рачунало ce на одјек који he имати преко границе, у суседној Босни и Херцеговини. Кад цар стиже, она нова струја изби у Далмацији први пут. «Народни лист», орган народне странке, поздрављаше Фрању Јосифа као хрватског краља и називаше га наследником Држислава, Крешимира и Звонимира. Тим ce први пут нагласи хрватска државна мисао, и поче онај наступ хрватскога шовинизма и у Далмацији и свуда. Јамачно je Бјелановић и дотле пратио с пажњом догађаје у народној странци и ако je ђаковао; али како je на њих гледао, није ми познато. Љубишину огледу овога правца није симпатисао, како сам каже и како ce може веровати. A према дотадашњим његовим мислима, јамачно ce бунио и против оних ранијих испада «Народнога листа» на Србе. Сад, кад ce ето првом нагласи тајна мисао поповска и бечка, Савина будна савест познаде непријатеља чим ce помоли и одмах плану. Он ce тада бавио у Буковици, и одмах протестова против онакога писања дописима које посла «Застави». Милетић му их штампа (1875), као што je и дотле примао чим су ce из српских редова бранили, кад би ce што небратски писало у «Народном листу». Сад повећи извод из једне његове огромне и минуциозне студије специјално о хрватском државном праву, изазване једном немачком књигом писаном од Хрвата no том истом питању. Ту je најтананије Љ. Јовановић описао и објаснио цео проблем и немилосрдно потукао његове протагонисте. Зато смо га морали и ми подробно исцрпсти. Професор Српске историје на некадашњој Великој школи (претечи Београдског универзитета) Љубомир Јовановић je крајем прошлог века, осврћући ce на једну кн>игу на немачком неког анонимног писца (”) казао и ово (“, стр. 327): «Кад ce данас износи некакво хрватско и абзбуршко ,државно право’ на Босну (и узгред на Херцеговину), шта то може у суштини значити? Што они тврде да су некад владали Босном, и кад би збиља тако било, a видећемо да нису никад, треба ли да 217

има данас какве практичне вредности, каквих последица? Je ли та Босна била некаква ствар или уоппгге неигго на шта ce може имати права? To њихово ,право’ значи: да неко оглашава својом својином Бохпњаке и Херцеговце и њихову домовину заједно, да нпр. Загребчани, Крижевчани, Вараждинци имају некаквих права над Мостарцима, Сарајевцима, Тузланима, иако чак нису с њима ништа имали! Шта су ти Бошњаци и Херцеговци да неко на њих права има? Нису ли и они људи, или зар човек има неких господарских права над човеком? Срећом, данашња међународна заједница не зна више за принципе ,државнога права’ које неко полаже на туђе земље; она рачуна с другим чињеницама: с реалним чињеницама и чиниоцима данашњег живота јевропских народа. Међу тим чиниоцима јавио ce већ у првој поли овог века национални принцип? Он није победио само у Италији и у Немачкој, него донекле већ и сада и на Балканском полуострву... (спомиње балканске државе и њихову борбу за национално самоодржање). Да je стварање националних држава циљ коме у суштини теже, свака за себе, нико паметан и искрен не може порећи. Да ce те тежње све више намећу политици јевропској и њеној промени правних принципа, кадгод које такво питање искрсне на ,дневни ред’, савременост нам не одриче доказа...» (Писац наводи многе примере из тада најновијег времена.) Професор Љ . Јовановић наводи укратко интересантна запажања пгга би све било у «Јевропи» кад би ce поставио принцип важности историјских права, да онда пређе на указивање «пгга би било кад би ce позвало да узму БиХ они који имају на њих својих ,државних права’». И одговара (2в, стр. 330): «Први би ce пријавили Арбанаси, потомци и .наследници’ старих Илира, најстаријих становника и господара БиХ. Они би уосталом то своје наследство, као и Петрињензис, могли пренети на абзбуршку кућу. — Од Илира су били преотели Гали сав север босански, те би ce и на тај део могли јавити... (тачкице су пишчеве) не знамо, нпр. Французи, a не верујем да не би и Енглези нашли коју своју титулу. — Гале су и Илире покорили Римљани, na би ce у римско име могли огласити Талијанци, a можда и nana или и когод други. — Хуне, Остроготе и друге претставнике ,државних права’ велике сеобе народа нећемо бројати. Него, од Римљана господство на БиХ прелази на Ромеје (Византињане), a њи218

хови су наследници, као што ce већ зна, садашњи атински и фанарски Грци. — После настаје до данас словенско, српско доба; али сад о Србима и Хрватима и њиховим правима нећемо говорити. — У време Карла Великога северозападни део Босне заузели су Фрузи (Франци), a после Верденског уговора (843) он припада источно-фрушкој краљевини. За њ би ce дакле могли јавити они који би ce сматрали наследницима старога цара Карла: Немци и Аустријанци (na можда и Французи и Италијани? За тај исти крај добили су били од Византињана ,право’ у један мах и Млечићи, na не знам да и то не би била кака титула садашњим Италијанцима.) — У XII веку почињу Угри дизати ,право’ на неке храјеве БиХ, и они мало no мало шире своје претензије на цео простор тих земаља. Од Угарске то ,право’, разуме ce, сад имају и Абзбуршки. — Али упоредо са ширењем угарских претензија у XV веку, ширила ce фактичка власт османлијска на БиХ, те ce њиним освојењем заврши низ легитимних права на те две српске земље...» Страна 331: Јовановић ce потсмева познатој маџарској и хрватској теорији, која he ce овде, у књизи, на више места истаћи, изговорена са друге стране, да нечија круна има «свету дужност» да те земље поврати! «Чудноватост резултата легитимистичке логике довољно je јасна за свакога...» «Према свему реченом, државно право које једино није изгубило своју вредност, јер je било признато и освештано толико пута међународним уговорима, имала je на БиХ до 1875. само Отоманска царевина. To je њено право било један од главних факата међународног правног стања јевропскога. Од пролећа те године унесен je потоцима крви српске (херцеговачке, босанске, црногорске, србијанске итд.) и руске нов правни елеменат у дотадашње стање...» «С тим данашњим државно-правним стањем БиХ долази у сукоб аустријска тежња да присвоји две окупиране области. Аустро-Угарска стоји као сила према праву: султану, босанско-херцеговачком становништву и јевропској међународној заједници. Али легитимитет аустријски не сме радити у име силе; он хоће да ради само у име права. Немајући пак право у садашњости, na ни у ближој прошлости окупираних земаља, он тражи та права У давнини босанске земље. Али, и то je најлепше, он то право не може да нађе ни у најдаљој и најтамнијој старини босанској. Кад 219

ce босанска прошлост запита, она говори истим гласом којим и садашњост: кроза њу проговара само право босанскога, српскога народа. Али, и онда када ce нема историјског државног права, хоће ce, понгго пото, такво право, и онда ce — измишља!» Сад професор Јовановић наводи многе историјске примере таквих монтирања, измишљања, фалсифицирања. Страна 347: «Место да на живот гледају правце и да из њега и његових појава црпу правила за рад свој, они живот мере и хтели ’би га дотерати према’ којекаквим старудијама. Отуд je у њих и дан дањи сулудна пошта пред старинским остацима, пред архивским и другим документима. Ти прашљиви објекти прошлости прави су објекти науке тих прашинара. Да, прашинара, колико no њиховој прашљивој љубави, толико што они ту прашину завитлавају и бацају свету у очи, да би га заслепили и обманули.. » За те Хрвате и њихове фалсификате каже Љ. Јовановић (*, стр. 347): «Често их видите како намигујући један другоме пружају профанима (,за опсјенити простоту’) под чисту науку гомиле лажи и предрасуда, често срачунатих да их заведу и угоде њиховим неразвијеним погледима и поласкају тежњама науком и истином неоправданим... (стр. 348): Факат je несумњив да у Хрвата велики део данашње литературе na и један део саме науке, (a поименце историје народне) стоји на сасвим лажном темељу и да полази од сасвим лажних претпоставака. Стварање лажних слика о свагдашњој величини и сили хрватској, понижавање ,туђе’ прошлости и садашњости, a особито српске, приказивање пгго већега броја пространих земаља као чисто хрватских области, то je задатак те књижевности...» (Писац спомиње Историју Тада Смичикласа, Вјекослава Клаића и друге.) «Све ово добива свој прави значај кад ce узме на ум да ово нису каки непознати радници него људи који руководе данашњим научним покретом, a и иначе угледни у хрватском друштву. Идеје које они ,научно’ заступају шире ce после даље целом школом и свом нестручном литературом no Хрватској, Славонији, Далмацији, и no БиХ». Писац истиче Фрању Рачкога који такође пише о «јавном праву како ce онда говорило, али не да њиме понипггава народно, .природно право’ него да их потпомогне и подупре.. И он je у 220

своме почетничком раду «Одломци из државнога права хрватскога за народне династије» (1861) можда нешто казао у корист БиХ, али je после од тога сасвим одустао, «он je та историјска питања одлучио сасвим друкчије него први пут». Љ. Јовановић наставља (”, стр. 351): «Стога познији браниоци хрватских ,државних права на БиХ обилазе подалеко око тих његових радова...» Тек 1875, кад су Срби БиХ подигли устанак и кад су, мало после, Србија и Црна Гора започеле борбу за БиХ, Хрвати «потурише своје .хрватско државно право’ на земље до Дрине (или Мораве) и до Бојане...» Први je почео дум Михо Павлиновић, и «кад je Аустро-Угарска добила берлински мандат за окупацију, не престају проповедања хрватскога државнога права. Од њега ce полази као од постулата без кога не не би могао замислити ни цео прошли ни данашњи живот јевропски...» Сад je дошла књига Петрињца: «она долази да научно оправда абзбуршхо-хрватске претензије. Њој je задатак да докаже континуитет тога права од почетка VII века na до данас...» «Сам писац вели да су свм историчари до њега друкчије о овоме мислили. Beh би то довољно било да стручном читаоцу обрати пажњу на таку књижевну појаву. Јер куд he необичнијег догађаја него узети да нешто онако крупно у историји постоји већ 1.200 година (као хрватско ,право’ на Босну) na да га одједном неко пронађе као нову Америку! Зар оне онолике историјске чињениде, тобож, постојале, na да ,сви’ историчари буду слепи за њих или дајбуди за њихов карактер: хрватско државно право. Je ли та наука о прошлости хрватској и босанској тако нова да су могућа така открића? ...» «Треба погледати шта je све, да никога другога не бројимо, издала досад историјских споменика сама Југословенска академија: ту je 30 дебелих књига Монумента историјских, 7 таквих књига историско-правних, 3 књига старих аналкста, 30 књига Старине, и у свему томе не нађе ce ниједно место које би изречмо приповедало зависност БиХ, једнога тренутка, од хрватске круне! To je право — тврди Петрининезис — живело од почетка VII века читаво и неокрњено све до турске инвазије крајем XV века, a овамо у оних 20 књига Академијиних, међу оним хиљадама најразличнијих података, ниједног за државно право хрватско на Босну!» 221

Професор Јовановић аналише затим методе доказивања дра из Петриње. Овај тврди нпр. да су Хрвати у VI веку основали на југу своју државу, која je обухватила Босну. Професор Јовановић реплицира: «У почетку VII века није нигде на земном шару било никакве хрватске државе. Она ce развила из једне вазалије источно-фрушке (германске) краљевине тек у току IX века; то je истина за коју зна данашња историјска наука... Он поставља теорију да je Босна од почетка VII века била саставни део хрватске државе, na том теоријом, недоказаном, доказује дедуктивним путем да су ce десили многи поједини догађаји који ce иначе никаквим другим путем не могу доказати, и одмах ce no том, неконстантованим догађајима своди индукцијом: да je било тога, иначе недоказанога, државнога права...» Љ. Јовановић наводи два примера пишчеве методе: «Први показује његову дедукцију, којом догађаје историјске оцењује не је с у ли били или нису, не према историјским подацима о њима, него према томе je ли их смео и, у том смислу, могао урадити .легитимни краљ хрватски’. Смисливши да угарски и хрватски краљеви анжујске династије (у XIV веку) нису смели подвргнути Босну непосредно под Угарску, попгго би ce, вели, тим повредило хрватско државно право, он тврди одмах да то нису ни урадили, и да je бан босански остао и даље подложник крал»у хрватскоме’. ..» Други пример: «Нигде он није доказао ни трага о томе да je у Бошњака било неке свести да je Босна била саставни део Хрватске (na како he он и доказати, како ли те свести у Бошњака и бити кад није никад било стварности којој би та свест одговарала и која би ту свест створила, кад никад Босна, ни једног трена, није била део хрватске државе!), na ипак он тврди да су и три века после истраге народне династије у Хрватској ту свест Бошњаци и сачували. Тврди то, али ничим не доказује, a место да доказује, он тобоже објашњава како ce и зашто та тобожња свест могла сачувати. Све je пак, разуме ce, доказ у корист овога недоказанога ,државнога права’». Страна 335: «Ова два примера нису нарочито из целе књиге извучена, него je такво у ствари свих њених 261 страна...» lin ­ eai* спомиње не само монтирање доказа, већ употребу фалсификованих исправа. Страна 356: «Тако смо дакле констатовали у писца две врсте података: једни су они које никаквим историј222

ским извором и не доказује, други су они које потврђује лажним историјским споменицима. Остаје нам трећа врста историјских чињеница у њега; то су оне где су факти само делимице истинити и изворима потврђени,а делимице су измишљени и без праве историјске потврде... Они су већином тако лажно осветљени, лажан им je смисао дат, и тако су неверно приказани». ЈБ. Јовановић указује изос. на његово дозивање крал>а Твртка II у помоћ. Од њега тобоже «имамо писмени докуменат из ког ce види да су босанска властела свога краља сматрали као првог бана, првог вазала у целокупној држави хрватској. Taj би споменик био особито значајан за целу његову теорију, али он таки докуменат не може навести, na га и не наводи. Он просто лаже (ja ce не либим звати његове поступке правим именом), да ишта такво има од краља Твртка, јер у напомену за потврду тих речи пише само ово: ,Краљ Ладислав пише... крал>у Твртку II и Бошњацима’. To je дакле докуменат Ладислављев a не Твртков. Па ипак, безочно слагавши, писац још смелије наставља: да из тог списка излази да су Босанци били уверени да je њихова земља и тада, као и пре што je била, део хрватске државе...» Професор Јовановић му замера и што међу писце које цитира, не узима савремене, већ људе и з XVII и XVIII века «из доба кад огромна већина главних наших историјских извора није била ни позната a камо ли науци пристухша, кад и оно што je било познато није било критичко оцењено и кад историјска метода, особито у њихним невештим рукама, није била ни близу данашње своје висине...» Петрињанин воли нарочито да цитира латинске писце који су добри «за обманути простоту». «Профане треба склањати далеко од тајне истине! Тако нас средњи век учи». Ha даљим странама професор Љ. Јовановић доказује страшно незнање Петрензиеса (м, стр. 259 ид.), који не уме да чита текстове које «раби». Поред тога очигледна извитоперавања. Тако из једног документа где су Раци (Рашани) споменути, каже да су то Хрвати! Итд. Морамо завршити ово навођење у жељи да ce некад та расправа Љубе Јовановића у целини и засебно штамna јер ce још увек јављају петрињски «праљуди»! Српски историк прота Димитрије Р уварац, брат другог великог историка архимандрита Илариона Руварца, писао je 1895 (Ј7, стр. 49): «Кад и Ви данас, Обзораши, у својим прогласима исти223

чете неко .хрватско исторично право’ на Босну и Херцеговину, које у ствари и не постоји, јер што су некад угарски краљеви поједине крајеве Босне у својим рукама имали, не може ce отуда изводити неко .хрватско исторично право’. ..» Руварац назива Хрвате због тога «политичким ветропирцима», na то ставља у наводнике, из чега излази да су их тако и други звали. Ha страни 72 исте књиге пише Дим. Руварац «Озборашима» одн. Хрватима: «Ви ce данас размећете са својим .хисторијским правом’, .хрватским уставом’; a да није бечки двор од 1833. до 1848. из својих рачуна узео у одбрану Хрвате од Мађара... видели бисмо ми Вас Хрвате шта би било с Вама поред .хисторијског права и хрватског устава’!» Страна 69: «Ви онамо јаучете како Вас Мађари даве, како су Вам одузели сва политичка права — мада нисте имали од Вашег Звонимира онаква права каква Вам Мађари 1868. дадоше; — a овамо шанцате и .виртуелним правима хрватским’ и због њих ce завађате са Србима и између себе». Кад je познати хрватски историк Фердо Шишић 1909. године одржао био у Љубљани једно предавање о историјским правима Хрвата на Босну и Херцеговину, и то после дао пггампи, написао му je српски водећи историк Станоје Станојевић, професор историје на Београдском универзитету, једно званично писмо. Ово je објављено у књизи хрватско-шовинистичког писца «Л. фон Сидланда»» (псеудоним). Његова књига je изашла 1918. у Бечу на немачком (223), a 1943, за време «НДХ» преведена на хрватски (86). Тако то писмо професора Станојевића не може ce репродуковати у оригиналном саставу, већ на основу троструког превода. Ho мисли су ту, и оне су јасне. Професор Стојановић није хтео да даје контраразлоге историјске природе, јер та учена дискусија не би водила ничему, a и зато јер Срби, мада имају сто пута више самих историјских права на Босну од Хрвата, не желе да оперишу са историјским правима. И зато писмо професора Станојевића има овакав садржај: «Кад сам прочитао Вашу књигу у којој тражите БиХ за Хрвате на основу историјских права, сетио сам ce једне важне и поучне епизоде из древне прошлости. Кад су једном Гали напали на Рим, Римљани нису могли, тако вешти у правној науци, разумети како Гали смеју наваљивати на Рим кад немају за такво поступање никаквог правног основа. Изасланик Римског на224

рода и сената упитао je са патосом галског команданта: «Какво je Ваше право на Рим?» A овај je одговорио: «Наше право налази ce на врху наших мачева». Taj исти одговор даће Срби Хрватима оног дана кад дође до велике борбе о Босну и Херцеговину. Наше право je наша народna снага. — Право наше народне снаге и наших бајонета биће важније и снажније од вашег права које може на ваги да ce измери. Ви Хрвати једва ћете разумети ту борбу читавог народа за свој живот и опстанак, јер je прошло скоро сто година откако сте заборавили како ce умире и откад браните Ваша права само речима и говорима. Један народ који je, као што сами признајете «од своје воље изабрао крал>ем угарског краља Коломана», не може схватити велику народну борбу за опстанак. Борба српског народа у БиХ биће велика народна борба. Ви и Bannt господари не треба да падате у заблуду. Кад наш народ и наша војска ступе у тај велики свети рат, нећемо ући у то клање да освајамо земље и бранимо права. He, ми полазимо у борбу да бранимо наш живот. Јер без БиХ нема живота Србији и Црној Гори. Јер Босна u Х ерцегови н а су С рп скол н ароду — то треба да добро упамтите Ви и Ваши господари — ono што u сома С рбија или Црна Г о р а .. » (Има још много ставова у том писму професора Станојевића, a неки су изостављени и од самог «Сидланда»). П. Сад ћемо цитирати два истакнута публициста са Приморја крајем прошлог века. Један од њих je и историчар, a усто католички прелат. To je д у л Иво Стојановић, каноник дубровачки. У свом приказу дубровачке књижевности (2U) он ce осврће на постављање тзв. хрватског државног права, које би обухватило чак и Дубровник и БиХ. Он ce окомио на другог католичког no­ na дум М иховила П авлиновића, који je са нарочитом ревношћу пропагирао хрватско «државно право» на Далмацију и БиХ. Зато дум Иво каже у поменутој књизи (2М, стр. 39): «Ево пгга je хтјео Павлиновић постигнути: да ce све чести и сви околиши данашње Далмације предаду хрвацком праву...» Мало пред тим пише Дум Иво (стр. 36): 225

«Јер, да упитамо ту искрену и поштену господу, шта то значи хрвацка држава у Хрвацкој и Славонији с Крајином, у Далмацији и Босни-Херцеговини? Павлиновић нам je казао више пута, казао нам je и у свом .Народном Листу’. Значи да Хрвати у својој држави носе државно-правну власт, да Хрватство има државно-политички значај, коју власт и који значај Срби не могу имати; Србима ce оставља само племенски назив. Дакле Срби, који су у овијем земљама у већини, који од памтивијека у њима живе и натопили су их сузама и крви својом, у својој властитој земљи и кући својој постају, no сили неког хрвацког права — хрвацкијем циганима. Да, јер и Циганима још није нико занијекао, нити je могућно занијекати, њихово племенско име». Нешто подаље у истој књизи пише дум Иван Стојановић: «То je богме и сувише кад ce иште да ce пода ,право хрватско’. A што je то право? Гдје су права другијех племена: пољачко, чешко, румунско, крањско, српско и ост. — што ћемо од њих? ! . . . To ce зове: немати ниједну реалну потпору, него живјети о идеалности ...» Други je публициста Сава Бјелановић, познати вођа Срба на Приморју крајем прошлог века. Он je написао читав низ чланака у своме «Српском Гласу» поводом државно-правних прохтева «дон Миха» (Павлиновића), и то после сакупио у засебну књигу. Ево шта Бјелановић у тој књизи каже о хрватском државном праву (225, стр. 12): «Павлиновић оснива хрвацко право на Босну на освајања мађарских Лајоша и њемачкијех Ауерсперга, Лаудона и Евгенија. Ha потчињености Хрватске оснива право на ропство Босне за коју Мађар Калај признаје да je треће средиште српско». Страна 39: «Ево шта je хтјео Павлиновић: да ce све чести и сви околиши данашње Далмације предаду хрвацком праву...» Страна 29: «Кнез Ужички» (свакако Коста Војновић), «далеко ce затрчао» у једној својој расправи о историјским правима (на италијанском). Он je казао: «Народ без историчнијех права није народ, или боље, он je наход-народ». Ha то му одговара Сава Бјелановић: «Дакле Њемачка и Италија — које су ce ујединиле без историчнијех права, које су ce управ подигле на рушевинама историчнијех права — ништа су, невољна копилад у Европи. Нека чује Бизмарк и Мацини, нека завиде Хрвацкој, која има своје велико благо, историчко право!». 226

Страна 36: «Јер, да упитамо ту искрену и попггену господу, пгга то значи хрвацка држава у Хрвацкој и Славонији с Крајином, у Далмацији и Босни-Херцеговини? Павлиновић нам je Ka­ sao више пута, казао нам je и у свом «Народном Листу». Значи да Хрвати у својој држави носе државно-правну власт, да Хрватство има државно-политички значај, коју власт и који значај Срби не могу имати; Србима ce оставља само племенски назив. Дакле Срби, који су у овијем земљама у већини, који од памтивијека у њима живе и натопили су их сузама и крви својом, у својој властитој земљи и кући својој постају, no сили неког хрвацког права — хрвацкијем циганима. Да, јер и Циганима још није нико занијекао, нити je могућно занијекати, њихово племенско име». Страна 71: «Него држимо добро на памети да ми, истичући власт српскијех владалаца над Босном и Приморјем, осим историчког права још на нешто друго пазимо, наиме на етнографске одношаје, на оне факторе који од становника овијех различитијех земаља састављају једну народност; пазимо на народну свезу њихову, коју Павлиновић не може пронаћи, ни доказати за своје Хрвате. Слабо би наше србовање пролазило кад ми на одбрану српске народности не би могли ништа друго изнијети до власти српскијех краљева, јер би то голо исторично право могли истаћи Талијанци на име Млетака, који су за неколико вијека били господари на Приморју, na Мађари у име својијех краљева, који су били господари Босни, али без Хрвата и кад су Хрвати лишени били независности no својој одреци». Видели смо малопре да je и Љуба Јовановић износио погледе Саве Бјелановића на «хрвацка права», али нажалост ми нисмо имали све бројеве «Дела», већ само један од више њих где ce то расправља. Упозорујемо то за друге. III. Морају ce навести и неки Босанци одн. Херцеговци који, можда, као стручњаци no овом питању нису меродавни, али јесу као родољуби и познати писци иначе. Baco П елагић, Босанац, социјални револуционер, који je много чега замерао Србима, a највише њихову жељу да обнове царство «силнога» Душана (како ce сам писац потсмева) казао (227, 227

стр. 182): «Хрватска интелигенција учини још грђу погрешку, јер понизише науку која учи да ce не клањају круни Звонимира, као мађарска круни Стевановој и руци султановој, већ да ce клањају правичности и слободи, истини, једнакости и човјечанском братству. Они устаницима наметаше своје хрватско име, a не видјеше на своме прагу близу 200 хиљада усташких бјегунаца из Босне и Херцеговине, који ce баш нигдје ниједан не назива Хрватом, већ Србином. Па ни католици тих покрајина не зову ce Хрватима, већ обично шокци, кршћани, латини». To je писао у Историји босанско-херцеговачке буне издатој још 1879. године, a написао ју je пред Окупацију. Несумњиво je Пелагићев састав и тзв. «Босански протест» који су почетком 1878. елитни Срби Босне упутили «хрватским делегатима на мађарском сабору гг. др Вончини и Хорвату». Њега je Пелагић само уз друге потписао, али ce одаје и као писац. (Уосталом главно je да «протест» потиче од босанских главара српских. Он je сав објављен у једној другој нашој књизи (m стр. 59 ид.). Овде само одељак о «историјском праву» према новосадској «Застави» (2Ј8). «.. .3. Ви ce позивате на неко историјско право, да нас анексирате својој држави. Опростите, господо, што морамо гласом сувремене науке изјавити вам, да сте и тиме сушти абсурдум изрекли. Тиме сте пошли да обновите варварска времена Атиле и Вандала. Тиме ви позивате Турке и Монголе у Европу на владу, јер no историјском праву Турци могу вјечито до Пеште и Беча владати, a Монголи скоро половином Европе. По том историјском праву наша српска држава могла би ce ширити од Црног до Егејског мора. У том случају ми бисмо захватили неколико народа, но на такву глупост данас у нас ни највећи идиот не помишља...» Сад један Херцеговац, најбољи српски песник XX века Јован Дучић. Док je Пелагић био социјални револуционар, скоро анархиста, Дучић je елитни буржоа и конзервативац. Али у погледу хрватских «повјесних права» имају у суштини исто мишљење, иако временски размак њиховог писања износи 50 година. У својој политичкој студији «Федерализам или централизам» писао je Јован Дучић за време последњег рата (5, стр. 18): «После пропасти на Гвозду 1102. године, Хрвати су са Мађарском водили стално парнице за своја историјска права и изоштрили 228

ce као парничари...» Мађари, «који су их покорили пре осам векова и од њихове старе славе нису Хрватима оставили у рукама друго него једно парче хартије...» «Хрвати су више ценили своје Хрватско Државно Право него и саму своју хрватску државу. Они су знали да свима нама другим још и могу стари хрватски владари изгледати храбрим и заслужним, али ce та лица из далеке историје појављују магловита, као неки митолошки крал>еви, као неке крунисане главе из каквог малог словенског Нибелунга. Може ce узети као сигурно што на једном месту пише: ,Од пропасти хрватског последњег краља Петра II Свачића на Грозду 1102. године, све пгго je даље Хрватска урадила, урадила je под фирмом Мађара’. ..» «Хрвати нарочито говоре као о неком народном празнику пгго ce мађарски краљ Коломан тада крунисао у Биоградву на мору .споразумвно са 12 хрватских жупана’, као да ce у Крушевцу крунисао немањића круном цар Мурат, споразумно са окружним начелницима...» Страна 20: «Хрвати су некад крунисали као свог краља мађарског краља Коломана, a затим прогласили за свог цара аустријског цара Фердинанда, a затим признали прагматичну санкцију хао пристанак и на женску лозу Хабзбурговаца, све зато да им ce призна, као једини услов, пергаменат за њихово Хрватско Државно Право, a не да сачувају међу народима свој интегритет национални и државни, тачно обележен таквим документом...» IV. Сад ћемо изнети неке мисли no овом питању двојице веома истакнутих српских политичара овог века, који су имали водећу улогу у нашем друштву, покрајинском и оппггем. Први je из Хрватске, друти из Црне Горе. У «Гласу канадских Срба», број од 20. августа 1953, изишао je један чланак под иницијалом «П». He постоји сумња (из више разлога) да je писац Адам П рибићевић, познати политичар српски из Хрватске (1881-1956). Он ту пише (”*): «.. .A како he ce свет насмејати тек тврдњи да je Босна хрватска, што je Радић написао ,већ прије првог свјетског рата дјело: Живо хрватско државно право на Босну и Херцеговину’! Ко давас у свету води рачуна о историјском државном праву? У да229

нашње време, ови хрватски државноправни фишкали личе метерниховским мумијама и бабама у кринолини, те изазивају смешни чудовишан утисак, као какав витез у зарђалом оклоп у ...» Познати српски политички гатсац Јован Ђоновић писао je 1957. у Канадском Србобрану под овојим сталним псеудонимом (Др. Вучић): «Др Пернар je одржао један говор у Шумакеру, који и no форми и no садржини тачно одговара овом хрватском вођи! Он je испричао својим Хрватима о величини и о правима хрватског народа...» «Ha једном месту Пернар помиње ,државно право’ хрватско, јер су, каже, имали државу 1.000 година. Колико су дуго имали државу и колика je она била, саветовали бисмо онима који прочитају ове ретке, да виде из скоро изашле књиге професора универзитета, др Лазе Костића: ,Спорни предели Срба и Хрвата’. Тамо he наћи историјске доказе како ови бестидни људи измислише 1.000 годишњу државу, и измислише да су joj припадале земље које никада нису улазиле у састав државе овог дивљег народа!...» Завршићемо са једним великим српским научником, светског формата, који истина није овде стручан, али уме као ико да посматра и оцењује друштвене феномене. Велики географ и етнограф српски Јован Ц вијић говорио je у начелу (И9, II, стр. 20): «.. .Шовинисти су склони да не воде paчуна о процесу асимилације који ce извршио у прелазним областима и, враћајући ce уназад, у прошлост, реконструишу махом напамет етнографска стања која су им повољна и њих уносе у карте као да би данас вредела. Иду и даље позивајући ce на историју, на некадашња завојевања и ,историјска права’, не признајући данашње етнографско стање. Истина, кад ce може несумњиво доказати да je неки народ насиљем сведен на мањину у његовој важној историјској области, или je натеран да промени веру и народност, онда ce не може не признати потиштеном народу право да тражи ту област за себе...» Иначе, «само je данашње етнографско стање од значаја за етнографску методу кад ce no њој данас државе и народи разграничавају... Само на основу народне свести и народне воље, дакле према томе коме сам тај народ жели припасти...» По овој Цвијићевој теорији Србија 230

задржава право на Косово, али такође и на делове «Хрватске» у којима су Срби тамањени последњег рата иако су пре тога имали у њима већину. XXXVII. РУСКИ ПИСЦИ О «ИСТОРИЈСКИМ ПРАВИМА» ХРВАТА HA БИХ Највише и најиндиректније су ce бавили са питањем «историјских права» на Босну, нарочито поводом хрватских претензија, руски писци, махом историчари. I. Први међу њима no темељности и важности излагања био je А полон А љ ексан дрови ћ М ајков, историчар и филолог (1826-1902).

Он je специјално написао две расправе («два писма») о томе и објавио у «Новоје Времје», одатле пренете у новосадску «Заставу» a затим издате у засебној књизи (23°). To je био одговор «Хрватској академској омладини» у Загребу, која je, баш за време Руско-турског, као и Српско-турског рата за ослобођење хришћана у Турској, поставила била захтев за припајање БиХ Хрватској, образлажујући «историјским правима». Професор Мајков на то изос. одговара (23°, стр. 40); прво писмо из 1876: «.. .Хрватска академска омладина изјављује, како она зна, да Босна и Херцеговина беху два најсјајнија алем-камена у Хрватској круни Звонимира, краља свију Хрвата, да су Босна и Херцеговина састављале делове Хрватске државе, кад je ова уздигла на престо свој угарског краља Коломана. Ja вам одговарам, господо: ви не знате ни словенске историје. Само северо-западни крај Босне, назван босанском жупом no реди истога имена, припадао je — и то за врло кратко време — не Звонимиру (1075 -1090) венчаноме краљу хрватском, већ претходнику н>егову, иако невенчану, Томиславу (914-935). По том je у првој четврти XI века Босна подпала под врховну власт Византије, a за времена Звонимирова, босанска жупа већ je била у власти српскога краља Бодина (1071 до 1097). Остали јужни део Босне, назван Рамом, no реци истог имена, стално je припадао српским владаоцима. Исто тако и Херцеговина, тада подељена у одељене области: Травунију, Конавље, Неретву и Захумље, није никако могла 231

припадати хрватском краљевству. И не обзирући ce овде на прве три области, у последњој je бан Михаило Вишевић управљао у првој четврти X века као самосталан владалац. Након њега око половине истога века, Захумље са осталим областима беше под влашћу српског великог жулана Часлава (925-960), no том на крају тога века области потпадоше под власт бугарског краља Самујила, a у првој четвртини XI века завојевао их je византијски император Василије. Како ce дакле у опште реч може водити само о Захумљу као области која je најближа Хрватској? И опет велим, да нема никаквих извешћа да je оно икад припадало хрватском краљевству Звонимира, a једва ли je и могло припадати, јер ce Звонимирова краљевина у то доба већ паду клонила, и ако joj nana послао беше мач и круну. Према томе посве je ближе истини, да у време Звонимирово Босна и Херцеговина, у опсегу у коме ce данас разуму, нису ни могле у целини припадати хрватском краљевству. Неки, на основу веома поузданих извешћа, преносе владавину хрватску у доба краља Држислава (970 до 1000), но он je владао много пре Звонимира, a није венчањем притврдио владавину своју. Много je вероватније, да су ce и no историјском праву ка Хрватској односиле само две херцеговачке жупе: данашња Купрешка и Ливенска, што припадају Турској a граниче и сада не Хрватском већ Далмацијом. Владати за неко време маленим делом целе једне земље, и то под случајним стицајем повољних прилика, још не ствара историјско право и не може дати повода вечним претензијама унаточ свима осталим условима, међу којима народност и наклоност становнипггва стоје на првоме месту. Јер иначе безбројним претензијама на основу голих титула не би било краја ни конца, и довело би дотле, да би апостолски престо хабсбурговаца, који у својој титули носи и јерусалимско краљевство, стао тежити да овлада Јерусалимом. Још мање права може Угарска да полаже на Босну и Херцеговину на основу тога, пгго су тобоже те две области улазиле у састав хрватске краљевине, кад je ова подигла на престо свог угарског краља Коломана (1102. г.). Kao што сам горе поменуо, Хрватској су тада могле припадати само две жупе из данашње Херцеговине. Нерећани беху већ потчињени млетачкој републици a Захумље, Травунија, Конавље и Дукља остадоше под врховном влашћу Византије и тек након пола столећа припадоше 232

српском великом жупану Стевану Немањи (1159-1200), коме je већ принадлежало Захумље и од њега прешло на сина му Вукана. Да ли та променљива судбина данашње Херцеговине, при том још застрта сумрачјем све до друге половине XII века, може хрватском краљевству, — a кроза њ и Угарској — пружати неко историјско право? За Босну je no све извесно, да ју je тек no избору Коломанову српски краљ Урош Бели 1120. године уступио својему унуку no кћери Ладиславу угарскоме, и да су тек од тога времена угарски краљеви накитили титуле своје имегоша Раме и Босне. Па следствено, кад су Хрвати пружали Коломану круну Звонимирову, Босна беше под Србијом, но пошто je и пренета на угарске краљеве, она остаде за врло кратко време под њиховим врховенством и no сведоџби Кинама уживаше одељену, потпуну самоуправу. За Немањића Захумље и Босна нахођаху ce наизменце под врховним господарством час Србије час Угарске, све до Душана силног, који их je придружио својој царевини; но оне вазда беху под управом својих властитих кнежева и банова и њихов вазални одношај, који no кадкад прелазаше у потпуну независност, не даваше Угарској права, да их сматра као своје круновне области. У XIII веку Захумље или Хум находи ce у исто време и у угарској и у српској титули. По пропасти српске царевине, Босна, којој већ припадаше Захумље тј. већи део данашње Херцеговине, постаде независним краљевством, и многе повеље a и сам начин постулања краљева босанских, јасно доказују, да о врховенству угарском не беше ни помена. Шта више, унаточ томе, у XV веку у титули босанских краљева долази и реч Хрватска и са таквом титулом nana je крунисао на краљевство босанско, без саизволења угарског краља Матије Корвина, Стевана Томашевића и према томе, ако ћемо ce држати теорије најновијих хрватских научењака, то he ce исто тако олако и хрватско краљевство моћи да пришије као саставни део данашњој Босни. Имаде повеља босанског крал>а Стевана Томашевића, у којој призива војводе из своје краљевине на рат противу Турака. Из тог писменог споменика очевидно je, да су земље ондашње босанске краљевине обухватале не само сву данашњу Босну већ и Захумље или — као пгго га тада зваху — војводину св. Саве, један део Србије no реци Рашкој, део далматинског прибрежја и хрватско приморје. Из свега 233

ce дакле види, да ce академичка омладина јако вара кад мисли да зна, да je хрватски народ изгубио Босну и Херцеговину у борби са Османлијама. Он није могао изгубити оно, што никад није ни имао, али босанска краљевина a за њоме и независно херцепггво св. Саве (отуда данашњи назив Херцеговина) сами себе погубише, јер не одолеше неумитној сили мача османлијског. Хрватска академска омладина изјављује жељу, да садашњи хрватски краљ тј. аустро-угарски император Франц-Јосиф ослободи мученички хрватски народ у Босни и Херцеговини од турског ига и поново уједини хрватско краљевство, да га доведе до политичке независности и тиме да испуни реч и заклетву, коју су положили прадедови његови — краљеви хрватски. Господо, ви грешите против здраве политике. Намећући српском народу у Босни и Херцеговини другу, иако блиску народност, унаточ свему што постоји, и потчињавајући га историјском праву, под које он историјски не припада, ви га само туђите од хрватскога народа, потстичући у њему пламен непријатељског осећања...» Страна 45: «Ако ви желите, исто то и Србима, који исто као и ви помињу своје новије и јаче него ваше историјско право, пгго стајаше сав српски народ под влашћу цара Душана силног. Док ви сами себи не стечете политичку независност, ви не можете, ви не смете увлачити Србе...» (Овде изостављамо један пасус, јер нам преске и политичке прилике то налажу», стоји у књизи. са потписом У (уредник?). Шта знаји «преске», не знам, ЛМК). «Ви желите, да ce хрватско краљевство уједини са Босном и Херцеговином на основу природног и писаног закона. Природни je закон, као што видесмо против вас...» Страна 49: «Ви сами, радећи тобож у интересу вашег краљевства, у сваком облику рада вашег издајете од себе лик оног маџаризма, што ce као зараза већ одавно увукао међу вас, те je у некима одродио сродне осећаје и склад ума, a друге преобразио у маџароне. Ваши покушаји, да Србима привежете народност вашу, зар није исто, што и напори Маџара, да помаџаре Словаке, подкарпатске Русе и браћу вашу? Словак није човек — охоло кличе Маџар; Бошњак и Херцеговац није Србин — с поуздањем изјављујете ви. Ваша тежња да присаједините краљевству вашем две од њега далеко шире области српске, зар не потсећа на исту занешеност Маџара, да прошире свој мађар орсаг (маџар234

ску државу) над Хрватском, Босном, Србијом, Приморјем, na и самом Бугарском? Ваше пипање no магловитој даљини за круном Звонимировом, зар није голо подражавање маџарским тумачењима разних титула, прикрпљених у разна времена круни св. Стевана? Све то ни мало не дише словенским духом. Академичка наука, ако сама себе поштује, дужна je познавати и тражити само апсолутну истину. Није оно наука, што, говећи укусу и страстима светине, измишља rance или изврће достоверни смисао догађаја, удешавајући своје доказе за намишљене цељи. He no туђинскоме гласу, већ властитим трудом no изворима што су нам на руци за академијски рад, лаћајте ce истине. Ако вам она и допринесе много горких убеђења, бар he вас научити и томе, како he ce исправљати старе словенске погрешке, a да не чините нове». II. Давно пре Мајкова овим проблемом ce бавио други руски историчар и познавалац наших прилика, некадашњи руски конзул у Сарајеву А љ ек са н дер Ф јодорович Г илф ердинг (1831-1872). Гиљфердинг ce посебно бавио питањем историјског права хрватског, na према томе и на Босну, у једној расправи која носи такав наслов, и која je изашла била 1860. у часопису «Руска Бесједа», a после осам година прештампана у његовим Сабраним делима (23!). To je у ствари осврт на књигу која je 1859. изашла у Паризу под насловом «Хрватска и италијанска конфедерација» О . Њу je анонимно писао један Хрват, и та књига не би Гиљфердинга понукала на одговор, али она садржи предговор из пера француског писца Леузона ле Дик, у коме овај пледира за хрватско «државно право». To je озлоједило Гиљфердинга и он je дао достојан одговор. Његова расправа je преведена била и на српски, и од ње тешко да су сачувана два-три примерка (мз). Један колега из Београда преписао je из једног брижно чуваног примерка целу расправу. Из ње износимо овде само оно urro нас специјално интересује. «.. .Дакле, ради подизаја хрватског народа, није доста одузети малу земљу, названу Кроација, од Аустријске империје, него требало би раздробити сву Аустрију, Штирију, Крањску, Истрију, Далмацију; требало би раздробити Турску да би од ње добио Босну, — и све то нужно je учинити због чега? — да ce огради И235

талија од аустриске политике. Право, г-н хрватски списатељу за то дело, Европа he наћи удесније средство. Таким начином, наш аутор, при својој жељи да ce отргне од лажног поњатија практицизма, од оппггег питања о прерађењу славенских народности, у дјелу морао je доћи к њему, no крајној мери и части. Ho, међутим, то отрзање владало je његовом мисли и довело je до чудних и тужних последица. Он доводи из историских извора да земља Словенаца у Штирији, Крањској, Горици и Истрији спада у област Хрватске. Ти крајеви, заиста, састављали су једно политичко цело с Хрватском за неко време у IX веку, у време устанка Људевита против Франака, a неки окрузи,најближи до Хрватске, улазили су у њен састав у позније доба у XV столећу; но словенско племе које заузима те земље,саставља особени народ, назива ce Словенцима a не Хрватима, и говори особеним наречјем. Taj народ мора такође имати права и самосталност, као и народ хрватски, и никакво историско право не може допустити Хрватима да држе земљу Словенаца као да њима принадлежи, јер историско право на које ce Хрвати могу ослањати према Аустрији, no томе пгго ce тамо ради о уговорима и њином држању или нарушавању — не може ce применити на њина одношења са друпш славенским народима: ту за основ одношења служи не уговор, не историско право, но братска љубав. Аустрија je узела на себе у одношењу к Хрватима онакве обвезаности; она их je нарушила без сваког повода од стране Хрвата: нека Хрвати протестују против Аустрије и нека ипггу своја права. A je су ли ce игде Словенци обавезали да he припадати Хрватима? Нису. Какво право имају Хрвати на основу историских случајности, тражити њине земље? Кад би наш аутор стао на тачку погледа уопште — славенског, да je поњао да осим историског права има и закон братољубља, он не би растужавао Словенце својим захтевањем потчињења, него би им претставио питање сасвим друкчије. Он би им казао, да они имају онаква иста права на препорођај као и Хрвати; он би их убедио у томе да су они сами no себи сасвим слаби и раздробљени, те да би могли за себе састављати неко одвојено цело; да их сједињују са Хрватима истоветна историска предања и сродство наречја и услови географски; он би им предложио слободно и братски да ce сједине с Хрватима, — и такво предложење могли би Словенци одобрити.

Још у горе положење ставља ce аутор према Србима. Одношења хрватске народности према српској, иду у број самих чудних појава славенског света и воде, као што ce већ види на литературној области, бескрајним распрама, кад ce сматрају с тачке погледа историског права и локалног патриотизма. Наш аутор каже да скоро сва Босна до Романских планина и Вишеграда и половина Херцеговине до реке Неретве и Буне, састављају no праву и природи, првоначелно и неоспориво део Хрватске државе и територијалну сопственост, која искључиво принадлежи хрватском народу» (страна 250). Тиме он, разуме ce, с негодовањем одбија право Срба на те земље. Право Хрвата и ,хрватске државе’ (L’Etat Croate) на Босну и северну Херцеговину оснива аутор на казивању императора Константина Багренородног, који je писао у X веку првоначелно раздељење хрватских и српских земаља. Да сведочанство Константина заслужује вере и да ce оно потврђава и другим сведоџбама тог времена, нема сумње, да je до X и XI века сва Босна осим њеног јужног краја и северна Херцеговина припадала хрватским земљама а не српским. Ho над сведоџбама Константина Багренородног, за решење савремених дела, стоји сведоџба савремених народа. Упитајте житеље Босне, кога су народа: огромна већина he одговорити да су Србм; други, називајући ce, сматрајући на веру, Латинима или Турцима, премда су и они порекла Словенског и говоре оним истим језиком као и Срби: име нико не присваја. Ту je, као што ce јасно види, питање народности прешло у област религиозну. Ho, чудно je, како ce могло догодити и под утицајем вере, да je велики део пређашњих Хрвата примио име Срба, па то и у оним местима (на пр. у Босанској крајини) која нигда нису бшха под влашћу српске државе. To je због тога што имена Хрват и Србин нису у прво време означавала народну разлику. Хрвати и Срби дошли су испод Карпатских гора на Дунав као две гране једног истог народа; прва њихова историја била je огапта, њихов језик je био и остао један исти. Истоветност тих имена таква je, да с једне стране у западној Босни, која je дуто остала под влашћу Хрвата и за коју je и сад сачувала званично назвање Tj/рско Хрватска, житељи не би разумели кад би их ко назвао Хрватима; а с друге стране старешина Црногораца, који састављају у Цариграду општину радника, зове ce та237

мо Хрват-баша, тј. глава Хрвата, кад je Црна Гора и у време Константина Багренородног ,као и сада, спадала без сваког спора у број српских земаља и њени житељи непрестано знали да су Срби. Из та два истоветна имена, једно Хрвати, задржало ce за житеље северо-западне части земал>а, заузетих хрвато-српским народом. Тамо, као и у другим местима Босне, народ ce зове Србима, Латинима и Турцима, no вери. Друго, Србм, за житеље јужне и источне части. Први су постали католици a други православни. Православна вера тако ce сјединила у том народу с идејом славенске народности, да ce име Србин учинило код њега мало no мало као равно значење с именом православни Славјанин, и no томе православни житељи Босне и Херцеговине (тамо су у већини насељени православни), придружили су ce српској народности. Напротив, то међу римско-католичком вером и славенском народношћу није постала таква свеза, име Хрват није ce учинило у очима народа као равно значење с именом католика; због тога ce оно сачувало само тамо где ce подржавало постојаним политичким предањем тј. у сопственој конституционој Кроацији, a у Босни и Херцеговини Славено-католици, окружени већином православних и скоро изгубивши и сами чувство народности, заборавили су то име и почели ce називати искључиво no својој вери, тј. Латинима. Такви je одношај хрватске и српске народности у садашње време. Могу ли Хрвати изјављивати своја историска права на Босну и Херцеговину? He могу. To je за њих изгубљено no томе што су Срби не завојевањем, не политичким утицајем, него силом духовног јединства вере, без сваког од своје стране усиљења, привукли себи три четвртине народа насељеног у тим областима, a имено само живу, дјелатељну и војинствену част тога — једину у којој ce у пуној мери сачувало сазнање народности. Повратите сад слободу Босни и Херцеговини — и тамошњи православни житељи пре би ce дали исећи у парчета или би пре опет Турке позвали, него што би ce присајединили Хрватима, a не браћи Србима; међу њима би ишчезао глас односно малобројних Латина... У сваком случају, наш аутор, обраћајући позор искључиво на историско право и делећи хрватске интересе од интереса опште словенских јако ожалошћава српски народ јер му одузима 238

браћу: Србе, Бошњаке и Херцеговце. A могу ли што Хрвати убез Срба? Ho, да узмемо, да би они могли распрострти своју владу на сву пређашњу хрватску област, a да би и ,држава’ Хрватска, као што ce изражава аутор, добила сав простор до Неретве и Дрине, то би неприметно довело међусобном проливању крви, јер ce већина житеља на странама придружава, као што сам казао, српеком народу и волела би турски јарам него власт других Словена; изузимајући србску, тј. своју сопствену. Хрватска држава, подигнута ма у ком обиму, спада још у ред утопија: но кад je аутор допустио себи прећи у област утопија, зашто je својим идеалом учинио утопију егоистичку, утопију која ce не да помислити без проливања братске крви...» чи ниги

* Ми смо дословно пренели све делове расправе професора Гиљфердинга који ce на наш предмет односе, нажалост no оновременском преводу. (Да смо имали оригинал у рукама, превод би био савременији, али je и овако разумљив). Сходно научним постулатима, пренели смо и пасусе који говоре више за хрватску тезу (кад би историјска права била призната) него за српску (само ти пасуси, док из целе књиге происходи заступање српске тезе). Тако je Гиљфердинг писао да су no Порфирогениту «сва Босна, осим њеног јужног краја и северна Херцеговина припадале Хрватској». To није тачно. Један историчар из Београда упозорио ме на то, пишући: «Тако нешто није нигде записано у списима Константина Багренородног. Јасно je да je граница између Хрватске и Србије у X веку шила источним међашима хрватских жупа Лике, Крбаве и Гатске, тј. западно од тока реке Уне a не Врбаса. Порфирогенитова хрватска жупа Плева није Плива у Босни, како сматра Стојан Новаковић, него жупа Плавно северно од Книна. Има још и друтих нетачности и заблуда у предњем чланку». III. Имамо неколико пасуса једног трећег руског историчара no овом питању. To je некадашњи професор Петроградског универзитета Пјотр А љ ек сје је ви ч Л авров (1856-1929). Он je написао више дела о нашим приликама, специјално о црногорским. Непо239

средно после Анехсије БиХ издао je једну расправу о односу Словенства према њој (234). Ja сам ту књигу налет нрочитао и само кратко ексцерптирао, али мислим да није ни било много података о «историјским правима». Ипак нека његова примјеченија заслужују да ce пренесу. Тако нпр. овде нигде није истакнуто (мада понекад споменуто) претендовање Хрвата на територије према црквеној јурисдикцији. Тако пише Лавров (234, стр. 500): «Познати историк Хрватске Смичиклас заснива прохтеве (притјазанија) Хрвата на црквеном праву, позивајући ce на то да je Босна, уколико je била католичка припадала у црквеном погледу сплитској архиепископији... Оспоравајући Угарској право на њу, он налази да несумњиво Хрватска има право на онај део Босне који je припадао хрватској бановини, познат под именом Турска Хрватска...» Страна 498: «.Серафијски Перивој’, орган францисканаца (БиХ), поздравља анексију. Лист ce радује што je судбина БиХ једанпут за свагда тако решена да на њих уошпте не могу полагати ни право ни наду ни Цариград, ни Београд, ни Цетиње: оне су у рукама хрватскога господара (владара) и хрватског народа, коме no историји и no народности припадају БиХ. Лист, ипак, не може заборавити да већина становника ипак друкчије осећ а ...» Страна 499: «Аустријски Хрвати, поздрављају анексију, само ce тим занимају какав ће бити однос присаједињених области њиховој домовини Хрватској...» Разуме ce да би ce Хрвати више радовали да су БиХ одма инкорпорисане Хрватској место што су анектиране за све делове АУ монархије. Лавров пише (2М, стр. 504): «У бечком парламенту посланик Тресић-Павичић ce жали што je барон Ерентал учинио највећу неправду хрватском народу, не присајединивши БиХ Хрватској». Добри и поштени Анте Тресић-Павичић није знао да he Хрвати то исконструисати као да су заиста БиХ присаједињене Хрватској. Они су и у тежим ситуацијама умели да ce снађу, na he и у овој: Аустро-угарски цар и крал> je краљ Хрватске и пгго он стече, то je хрватско, бар на југу Монархије, при границама Хрватске! Страна 506: «Православно становништво БиХ, a вероватно и већина муслиманског, тежиће, као и досад, Србији и Црној Говри...» 240

Страна 491: «He користећи ce симпатијама огромне већине становнипггва, бојећи ce његовог духовног сродства са суседним српским земљама, Аустрија задржава БиХ само помоћу војне силе...» Страна 494: «Поред свег ужасног политичког угњетавања учињеног против Срба, да ли je Аустрија успела да постигне оно пгго je желела? Последњи догађаји дају разумети да одговор на ово питање мора бити одречан». XXXVIII. ПИСЦИ ДРУГИХ (СТРАНИХ) НАРОДА О «ПОВЈЕСНИМ ПРАВИМА» ХРВАТА Овде he бити изнета ретка гледишта осталих странаца (ван Руса) о хрватским «повјесним правима». Ретка јер je то питање странце веома мало интересовало (сем Маџара). Ипак су сакупљени подаци припадника неколико народа, којима ce аргументација знатно појачава. I. Прво ћемо навести два Маџара. Један je од њих Ашбот Јанош који je био дугогодишњи сарадник Калајев и писао веома опсежно и стручно о Босни. Говорећи о «Илирији» коју Фарлати налази у титулатури једног босанског крал>а у XV веку, Ашбот каже (213, стр. 80): «О Илирији, која ce спомиње у титули краља, није ce у Босни у то доба нипгга знало. Средњем веку je била позната само као географски појам из доба Римљана; то име не долази ни у једној веродостојној повељи и оно je изум католичко-хрватске пропаганде, која може да ce своди све до времена језуите Фарлатија и која je настојала да цео илирски предео старог века сједини национално и конфесионално под воћством Хрвата». Други je, такође као и Ашбот, писао у претпоследњој деценији прошлог века. Он je познат као полемичар са хрватским историографима, који je посебно жигосао њихове мегаломанске и псеудоисторијске аргументе. Зове ce Пешти Имре (Фридрих Пешти), био je родом из Јужне Угарске, из Темишвара, na je знао наш језик и писао чак и о Србима. Издао je и књигу «Стотину историјских и политичких писама из Хрватске», али нажалост само на маџарском. Ha немачком je објавио у тадашњој «Угар241

ској Ревији» више расправа, из којих ћемо пренети само кратка карактеристична места. У својој студији «Постанак Хрвааске» пише Имре Пешти о територијалним претензијама Хрватске, која ce позива на неко «хисториско право» и на страни 2 каже (’8): «Ове аспирације Хрватске морају нам изгледати чудне, да не кажем комичне. Хрвати су већ одавно престали да буду номадски народ, њихов број их не тера на експанзију, освајаче није њихова нација никад изнела на поврпшну; нека духовна или материјалнав премоћ над суседним народима (Хрватске) не nocrtји ... Ми ce заиста не заносимо правом јачега, правом освајача *» али несумњиво и ово право, које ће у светској историји увек играти одсудну улогу, мора ce поштовати кад ce посматра једин* ствена појава како ce са извесне стране ради на образовању Велике Хрватске. Средства за ово су веома проста: увек и свагда захтевати само много, и то захтевати дрско и жестоко = успех he гарантовати наивност непријатеља који ће попустити тражеЊ У-

Народ Хрватске има данас земље на које не може да постави никакве историјске прохтеве, = ми мислимо на цео појас између Драве и Саве...» Колико ja разумем овај последњи став, Пешти Имре (Фридрих) оспорава Хрватској историјска права на своје језгро, на саму «Краљевину Хрватску и Славонију»! О другим пределима да ce и не говори. Писац ce осврће посебно на захтев Хрватске за присаједињење Босне и Херцеговине, за чије освајање она није ни најмање допринела. Она просто тражи да ce «на даровном тањиру пруж е Великохрватима ове земље». «То je заиста најлакши начин стицања земљипгга». Спомиње захтеве Хрвата за признањем њихове аутономије и посебности, na Пешти овако закључује: «Заиста једна чудна појава, да ce један мали народ коме недостају скоро сви предуслови за државно биће, дрзне на такве екстраваганције... и тражи делове области према својој вољи, да би начинио фантастично будуће царство». У својој расправи «Аспирације Хрвата» изишлој 1886 (20) пише Пешти изос.: «Ако су Хрвати склони тврђењу да ce хрватска др242

жава простире од Јадрана до Земуна, као пгго данас примају, добро би било да нам објасне: како и у следству каквих историјских догађаја je произашло да ce она Хрватска, која je преко пакта конвента избрисана била из редова самосталних држава, после дели на две краљевине, наиме Хрватску и Славонију...» (стр. 56). У својој студији «Државна територија Угарске и права угарске круне» пише Имре Пепгги 1885. године (”): «Док je Угарска спавала, догодише ce далекосежне ствари, и кад ce пробудила пронашла je да су на њеном земљииггу настале ,споредне земље’, да оне причају о паритету, билатералним уговорима и сличним стварима. Ми живимо у дуализму не само са Аустријом, већ и са парвенијском провинцијом, чи]е je полициски забрањено име Хрватска!» (deren polizeiwidriger Name Croatien ist). У већ цитираној расправи «Аспирације Хрвата», пише Имре Пешти на страни 65: «Ми смо познавали Хрватску као portes subjectae, као partes adnexae, regna socia (против овог означавања су сабори 1825. и 1830. протествовали), дакле као узгредне, споредне земље Угарске, као део државе који je за извесне гране добио право законодавства и самоуправе. Сад ce климакс употпуњује, кад Хрватска изјављује да je она са Угарском равноправан фактор и с њом стоји у односу уговорном и савезничком! — To je најјевтинија метода заснивања самосталних држава...» (20). Kao што ce види ,ту Пешти само на једном месту говори директно о Босни коју треба као пешкеш дати Великохрватима, али су све његове поменуте расправе изазвате хрватским апетитима на тек окупирану Босну. Ha другом месту осврће ce Пешти на општи приказ повијести Хрватске у једној репрезентативној књизи и после објављеној као сепарат од «хрватског» историчара (разуме ce страног порекла) Јосипа Старе ("). Ми смо то пренели у скорашњој књизи (13, стр. 18), чему сад треба додати овај став: «Историја новог доба доказује, да Хрвати нипгга не могу да постигну сами својом снагом. И тачно je казао Мушкатовић у Хрватском сабору 4. маја 1882: Хрватска je само захваљујући Победи угарског историјског права над апсолутизмом из ничега настала...» 243

Колико сам ja разумео Мушкатовића, сама Хрватска-Славонија, после Нагодбе, има да захвале своју државноправну екзистенцију угарском државном праву. Без њега не би била призната, не би државноправно насгала. A Хрвати хоће одржати фикцију да на основу тога «права» чак и БиХ њима припадају! Видеће ce у следећем одељку да Маџари ту «истављају» своја «историјска права» и своје државно-правне прохтеве, игноришући сасвим каква била илузорна «права» Хрвата. Маџарски историк Бела Погањ je чак тврдио да ce аустријски цар приликом «Нагодбе» (1867) «ставио на гледиште угарског државног права...» (3°°, стр. 18), игноришући хрватско државно право. II. Нађе ce понеки глас и аустријских писаца о «историјским правима» на БиХ. To су махом полемике са Маџарима. Ови «гласови» дају особен тон a и иначе су ретки, na није згорега да ce пренесу. Уздржљивост Аустријанаца je разумљива: они су избегавали да озлојеђују Маџаре и Хрвате, али су понекад морали да ce и чују. Овде he бити наведена мишљења једног одличног, нажалост анонимнвог писца ван сумње официјезног значаја. Потписао ce «Омега», али je у књизи говорио да заступа «аустријско гледиште». Расправа ce прво односила на Далмацију, коју je Хрватска хтела да отме од Аустрије и себи «утелови», na ce писац обзрео и на историјска права уопште, с којима оперишу и Маџари и Хрвати, a који нису, у даном моменту, ишли у концепт Аустријанаца. «Омега» жестоко полемише са тим схватањима и каже (”\ стр. 23): «Са истим правом могао би краљ Србије као наследник српских деспота, краљ Италије као наследник млетачког сената, цар Аустрије као наследник Фердинанда I да постави такве прохтеве». Ha другом месту пише (иста страна): «Једнака права као Угарска у току векова су вршили у тим пределима Хрватска, Србија, Млеци, али више од свих немачки цар, na ипак ce не би могла из тога изводити нека државна припадност...» Даље пише «Омега»: «Где постоје уговорне одредбе немају историјска права — чак кад би ce и боље поткрепила — никаквог 244

значаја Нема педља земље у Европи на коме не би и нека друга сила осим оне која заиста влада тим пределима заснивала историјска права... У државном животу не важи фраза из прича ,Беше једном.. Аустријски званични писац «Омега» овако закључује о «ис■горијским правима» на БиХ: «Историјска права могу да занимају научнике, — наши (аустријски) правни основи су уписани крвљу и гвожђем у историју наших дана, и то свак може да чита!» Боља аргументација за права Српства на Босну не би могла да ce да! III. Сад два-три писца неких других народа, на које смо наипгли сасвим случајно, јер не проистичу из стручних трактата о историјским правима. Немачки слависта Р ајн холд Траутман у ту скоро (1947) изашлој књизи о словенским народима и језицима каже баш поводом граница међу словенским народима (3M, стр. 35): «И чувено, тако радо политички злоупотребљавано ,историјсхо’ право нема никакву одлучну важност према живом и једино значајном осећању припадности заједници и посебности». Сад један Италијан, главом гроф К арло Сфорца. Овај први ау писац имао je у виду историјска права уошпте, (Траутман све словенске народе), док Сфорца говори баш о историјским правима Хрвата, и то у својој монографији о Николи Пашићу. Он je тамо писао (”’, стр. 245): «Трумбић... je имао једну ману којом je једнако раздраживао и Италијане и Србе: он je расуђивао као што су у Аустрији сви били научили да расуђују: са гледишта историјских права, са екстремног правног гледипгга које je било у Аустрији најпре прокламовано као неповредиво и које ce нанупггало тек после бесконачних цењкања, да би ce нашла нова правна формула, око које he ce наредна генерација, хрватска или чеппса, пољска или румуњска, свађати са исто толико беса!» 245

XXXIX. ХРВАТСКИ КРИТИЧКИ ГЛАСОВИ О ЊИХОВИМ «ПОВЈЕСНИМ ПРАВИМА» Било je несумњиво и међу хрватским писцима и политичарима људи који су скептички, критички, чак и презирно говорили о истицању њихових историјских права. Али не много. Ми смо пронашли свакако још мање него их je било у стварности. Први he ce цитирати један од њихових најобјективнијих и најтрезвенијих научника, који je савремен, али приказује прилике и стремљења на генералној линији. To je највећи јужнословенски карактеролог Владимир Д ворниковић. L Говорећи о различном «националном и политичком духу у Срба и Хрвата», Владимир Дворниковић пише и ово (37, стр. 873): «Срби су свој нови политички и државни живот отпочели сасвим изнова, под новим околностима, без обзира на чување континуитета неких старих традиционалних облика државног и политичког живота... Хрвати су остали у политици пре света правници, народ нагодбе, споразума, вечити тужиоци и парничари. Кроз векове иживљава ce хрватски политички дух у непознавању стварне садашњости и враћ ањ у на проишост. Године 1527. Хрвати ce позивају на 1102; 1712. на 1527; 1848. на 1712. У Југославији, најзад, коју су сами хтели, многи кажу да су je чак и .измислили’, они 1939. траже враћање на 1918. Kao што правник тражи ,ревизију’ процеса или уговора, a незадовољан суиграч захтева да игра ,отпочне изнова’, тако je и вековна хрватска правашко-правничка политика тежила за тим да обрне историјски ток и стално тражила неки спас у враћању на старије историјске датуме... Својим формално-политичким духом и племићском историјом, почевши још од преугарских префеудалних дванаест племенитих родова Хрвата’ и касније сталежа и редова, статус ет ординес, који су једини претстављали народ, Хрвати показују сродство са аналогним племићким народима Пољацима и Мађарима». Највећи заговоратељ хрватског «државног права» био je њихов «отац домовине», иначе криминално расположен тип др Анте Старчевић. За њега пише исти хрватски научник Владимир 246

Дворниковић да je био «противник револуционарних метода и позивао ce само на историјско .државно право’» (37, стр. 896). Зато je његова странка и названа «странком права». Дворниковић пише: «Хрватски феудално-легитимистички дух јавио ce у њем у.. ■; формалистички хисторицизам, један од најдубљих карактерних потеза хрватског политизирања, одлучио je најзад и у Старчевићевом ,праваштву’». Старчевић je хтео да све «подреди једном ужем и племенски одређеном (то значи самохрватском, JIMK), хрватском историјском и државно-правном принципу... на мртвом ,праву’ старих муниципалних пергемена...»

II. To je писао савремени и највећи хрватски социолог профеесор Владимир Дворниковић. У истом смислу ce изражавао његов старији земљак и истакнути политолог Милан Марјановић, кога смо цитирали и у овој и у другим својим књигама вишепута. Обадва износе опште опсервације и начелне. Неколико изјава других првокласних хрватских политичара и литерата допуниће слику. Тако њихов највећи научник Ватрослав Јагић пише у свом писму каноника Фр. Рачкоме 4. новембра 1876. (Ј) алудирајући на проглас Хрватске академске омладине који je онако оштро разголитио професор Мајков: «По свој прилиди су ce Турци окуражили што je хрватска академска младеж дала своју фамозну прокламацију. Ja бих ce стидео бити сад професором загребачког универзитета, из средине којега мораше изаћи на свијет ова глупост». Ватрослав Јагић наводи још у својим мемоарима (2) једно писмо каноника Фрање Рачког из Загреба, писано 28. новембра 1877, у коме овај пише Јагићу: «Наши велики Хрвати хтјели би имати Босну и Херцеговину, a не виде кратковиди да нам ce ускраћује иста Крајина, камоли Далмација»... (Под Крајином мисли на Војну крајину, или Војну граниду.) Јагић пише Рачком 20. априла 1879. поводом дељења ордена у Загребу «ради окупације Босне»: «.. .веселим ce да су Хрвати бар ордене добили, Босне и онако неће нигда» (2, стр. 348). У истом смислу писмо Руса Нила Попова од 24. маја 1875, I, стр. 375). 247

III.

Нарочито смо сачували нађене податке критике тзв. виртуелних права, желећи да преко тога утврдимо смисао овога на први поглед сасвим неразумљивог термина. Има доста хрватских писаца који сматрају та «права» као неизводива, нереализибилна, али им ce нигде не потсмевају. Друти ова права просторно ограничавају. Итд. Ево неколико критичких мишљења и о тим «правима». Ми смо у првом поглављу, објашњавајући «виртуална» права навели према Дим. Руварцу неки «Жувићев елаборат», no коме Хрватска «приуздржаје» «виртуално право» на све земље које су некад припадале Хрватској a тада (1868) су ce налазиле под отоманском влашћу! Ha то je одговорио лист «Нови позор» кога je Штосмајеровим парама издавао у Бечу Јосип Мишкатовић и напао Жувића што су саме Хрватска и Славонија «предане без сваког права у службу мађарској влади...» «али зато — о ироније — брине ce Жувић за виртуелна права њекоћ хрватских a сада османлиских земаљ а ...» (27, стр. 70). Ha седници Хрватског сабора од 26. августа 1875. казао je народни посланик Милан Макинац изос. и ово (23s и 22S): «Ви који наглашујете виртуелна права, смијете ce и пупггате да они тамо у Босни и Херцеговини војују за слободу своју, a кад би си ју извојевали, били би ви, бојим ce, први који би, несаслушав њихов глас, бацили их у оквир којекаквих нагодаба, те их из физичког јарма бацили у душевно робство...» Дал>е каже да виртуелна права могу да ce поставе према Аустро-Угарској и Турској «не пако напрам оним предјелом које смо кроз стољећа оставили њиховој судбини, те који ce данас властитим јунаштвом боре за своје ослобођење...» Маканац сасвим недвосмислено алудира на српске устанке у БиХ, који су ce баш те године (1875) били разбуктали и јасно замера Хрватима: Ви постављате нека «виртуелна права» на те области за које ce нисте вековима бринули, нити капи крви за њих пролили, a народи тих предела (очигледно нехрватски јер би ce иначе њихове интенције подударале) боре са својим снагама, «властитим јунаштвом» за ослобођење од турског јарма. Њи248

ма те земље припадају! Тако je говорио часни хрватски политичар Макинац! Раније, у објашњењу термина «виртуелних права», ми смо навели и сасвим критичке ставове историка хрватског Шиме Љ убића, који просто напросто тврди да БиХ нису сачињавале у прошлости «хрватско кр&љевство» : «хисторици тврде да то не одговара хисторији». Beh би то било довољно да обори целу хрватску тезу. Али ми идемо и даље: проналазимо све нове и нове, делом још јаче доказе хрватских измишљотина и испредања. IV. Професор Дворниковић je своје дело објавио скоро непосредно пред последњи рат. И после рата je било гласова мање или јаче негативних о хрватским повјесним правима. Нашао сам понеки глас из њихове домовине, али још више из иностранства, махом од емиграната. Ови последњи су разних политичких групација и гледишта; неки су за Југославију a друти против ње. Прво онај један из «Домовине». Савремени хрватски књижевни критичар Марин Франићевић (рођен 1911. на Хвару) писао je f 34, стр. 364): «Без једног Светозара Марковића, без критичког реализма у пуном смислу те ријечи, стално запљускавана некаквим хисторијско-правним теоријама, које су у крајњој линији инспирисане од феудалаца, хрватска књижевност ce све до најновијег времена једва развијала у правој линији». Према Франићевићу, историјско-правне преокупације хрватских писаца биле су једна од главних сметња развитку хрватске књижевности и културе. Далматинац претежно хрватске оријентације, дипломата Франо Цвјетиша (1884-1956) писао je 1956. (237) да код решавања српско-хрватског питања «у питању народности треба несумњиво да одлучује изражена слободна вол>а становнипггва и његова национална свест, a не хисторија, државно право, na и јези х ...» Чак и познати хрватски свапггаписац Влахо A. Раић, који je прошлог рата сарађивао са усташама, не даје канда много више на повјесна права. Он у првом реду замера Маџарима њихово инсистирање на тим «правима», да и својима понешто пребаци. Ево игга он каж е (’*', стр. 17): «Мађари су стољећима оснивали 249

државно-правно и практички своју власт на народима Угарске на интегритету земаља круне св. Стјепана. To им je толико било ушло, да тако кажем, у крв, да ce тога начела нису могли ни хтјели одрећи ни кад ce рушила Двојна Монархија. Нису били уочили да je већ први свјетски рат у темеље продрмао начела о повјесном праву, интегритету разних светих круна и слично, те да начело самоодређења народа, додуше непотпуно али ипак све јаче, постаје основа за сређење односа међу народима... Треба, дакле, схватити да je данас повјесно право од мале или никакве користи, ако није појачано стварном снагом...» XL. МАЏАРСКА «ИСТОРИЈСКА ПРАВА» HA БИХ Разуме ce да су и Маџари постављали своје ревиндикације, a тиме и своја «права», претежно прошлошћу мотивисана, дакле своја «историјска права» на Босну. Они су то чинили нарочито поводом Окупације и Анексије Босне и Херцеговине, али и раније. При томе, они су потпуно пренебрегли и игнорисали ма каква «повјесна права» Хрватске. Маџари та «права» више не постављају, нико од њих. Они су Босну отписали, али ce нису одрекли својих других «историјских права». Они и сад траже Ријеку, траже Међумурје, траже Барању, донекле и саму Хрватску са Славонијом, али не траже Босну. Ипак, куриозитета ради, a такође да ce осветли и са те стране проблем «повјесних права», ми ћемо изнети и маџарске прохтеве, њихова образложења и критике свега тога. Маџарска литература no овом питању je веома богата, и објављивана je на многим језицима, али највише на самом маџарском. Нама није била сасвим доступна, но ипак тих мишљења, na чак и скроз званичних гледипгга има прилично, има толико да ce може добити јасна слика њиховог става и њихове теорије о припадности БиХ базирањем на прошлост. I. Beh у II броју Гласника Земаљског музеја у Сарајеву писао je директор кр. угарског Државног музеја у Пепгги Паулер Ђула једну студију о маџарском историјском праву на Босну (212). Паулер пише (212, стр. 159 сл.): «Почетком 1137, према сигурном акту, Босна стоји са Угарском у тесној вези. Али ce угарски 250

краљеви не зову краљевима Босне? Зашто, кад они настоје да свуда прошире своју титулатуру? Један мали комадић земље на северу српског Приморја (тако сам пише на немачком: Приморје, JIMK) био им je довољан да ce назову краљевима Раме». (Писац сад наводи како je краљ Емерих (Имре?) «једва крочио ногом у Бугарску и већ ce назива краљ Бугарске — 1102 — a потом краљем Србије — 1203, и ова друга титула ce одржала стално у краљевској угарској титулатури». Сад спомиње и друге сличне случајеве, којима je проширивана титула маџарских краљева, све опет у XIII веку. «Босне нема у титулатури. Откуд то? Краљевску титулу су утарски краљеви преузимали само из оних области које су имале извесну самосталну државну организацију. Босна je била само банат...» Паулер пише да су тада «у долини Босне и споредним долинама седела поједина српска племена без сталне међусобне везе, слично као Румуни Зенвринског (?) предела, али и са разликом, да они (Срби) нису били нови придошлице, него вековима стално становништво својих жупа. Трагови ових појединачних жупа (племена) могу ce још и у XIII веку познати и они чине paзумљивим да je Босна тако лако била издељена на поједине делове, нпр. банате Озора и Усора (Тузла)...» Даље пише Паулер (доста доцније стране): «Крајем XI века je Босна припадала држави Бодиновој, српског краља са Приморја (реч Приморје оставља српски). После његове смрти држава му ce расу». «У исто време (време Бодина) закрочи Угарска чврстом ногом на Јадран, организира Славонију од Драве до Капеле, na ce распростре угарска држава и угарска организација од Славоније у западноисточном правцу уздуж Саве до Врбаса, где образова комитате (жупаније) Дубица, Сана, Врбас. Природно je (противно томе би било невероватно) да мала српска племена која су седела у пределима југоисточно од ових na све до извора Босне, вододелнице између Јадрана и Црног Мора, na ce та племена нису могла отргнути од утицаја релативно врло уређене угарске власти, него су joj ce потчинила и настаде једна лабава веза. Велика аутономија, ако ми je слободно да ce послужим овим модерним изразом, коју су задржала босанска племена дозвољава закључак да je ово потчињавање добровољно и свеза добровољно 251

одржана». (Каже да je то било диктовано и удаљеношћу средишта угарског државног живота.) Кад ce то десило? Писац сматра да je већ постојало 1137. «Потчињење Босне, или — боље речено — босанско-српских племена од стране Угарске мора чак да ce помакне непгго уназад». (Он сматра да je то морало бити између 1110. и 1130.) Паулер закључује (2I2, стр. 162): «Према томе je највећа вероватноћа да су српска племена која су у Босни становала и која нису била прикључена међусобно никаквом чвршћом државном везом, да су ce она у трећој деценији XII века добровољно потчинила краљу угарскоме, који им je око 1137. дао за оне прилике одговарајућу организацију, основавши босански банат. који je сместа за малом земљом Рама српског Приморја био повећан a која ce у току времена развила у краљевину Босну». Неки убедл>иви историјски аргументи ce овде узалуд траже. Али je симптоматично то, да писац истиче увек не само етнички српски карактер тих области, већ и државноправни пре ингеренције Угарске односно њених краљева. II. Зато, кад су извршене и Окупација и Анексија БиХ, a овим актима je у једној на историји основаној и одржаваној земљи, као m ro je била Аустро-Угарска, требало наћи правну подлогу. Она je нађена у угарском «државном праву» (да ce хрватски изразимо). Нарочито има много написа маџарских правника и историчара поводом Анексије, која je натенане припремана и детаљно образложена. Непосредно после Анехсије пише маџарски правник Оливер Нађ пл. Еетвењ (240): 5. октобра 1908. Краљ проглашује анексиј у ... «Проглас народу Босне наглашава историјску чињеницу да су преци Њ . Вел. на угарском трону вршили сувереност над овим земљама», што писац подробно образложава према принципнма историјског права. Сад још један писац, можда опет маџарски мада под псеудонимом (,м). Приликом Анексије БиХ Маџарска je донела одговарајући закон («законски чланак»). Подносећи га Парламенту, влада je, 252

сходно ау прахси, поднела и Образложење или, како су они називали «извештај о мотивима». У њему je стајало ово: «Мислимо да морално оправдање (анексије) можемо да цршшо из прастаре везе која je ове покрајине повезивала са земљама Угарске свете круне. Ta веза je била разрешена само ратним правом, алн смо ми своје прохтеве на те покрајине задржали не само прећутно, већ и јавно у краљевској титулатури, у употреби грбова и застава у давањем назива црквених достојанстава, a обезбедили у краљевској Инаугуралној дипломи и у краљевској заклетви». Ово саопштење на немачком речени писац под псеудонимом «Омега», који je не само стручњак, већ несумњиво и «поузданик» угарске владе. Из те мотивације може ce увидети колико су хумористичка та «историјска» права. Довољно je да неко одржи заставу и грб неке изгубљене покрајине, да својим епископима да тобожњу компетенцију над отетим областима, да их краљ именује у «инагуралној дипломи» и заклетви итд., na да те покрајине припадају истој држави! Шта he бити ако и нека друга држава и неки други владалац то исто чине, нико ce не пита. Ha страни 15 каж е «Омега»: «Из штампаног (извештаја о мотивима), може ce само увидети да су ти предели били јако спорни међу суседним силама. Маџари, Хрвати, Млечани, Срби, Турци су наизменично освајали поједине делове земље и опет их губили». Аустроугарски официјелан писац под псеудонимом «Омега», који je дао општу мотивацију маџарских ревиндикација на БиХ (’м, стр. 15), износи и даље образложења мало друкчије. Он каже (локо цитато): «То древно стање и спона која je везивала те покрајине са земљама угарске свете круне, састојала ce у вршењу суверених права наших краљева у тим покрајинама. To нису биле partes andexae, него — са изузетком западног дела који je припадао Хрватској подложни делови (partes subjectae), које су имале посебну управу, кнезове и бане, а ови су управљали у једном или у више делова. Њихова подврженост ce састојала у вршењу сувереног права угарских краљева и одредаба који одатле проистичу...» Да маџарски парламенат, да њихови званични кругови нису сматрали да су БиХ преко Хрватске повезане са Угарском, јасно произлази из ове мотивације у којој ce можда Хрватској ре253

зервише «северозападни» кутак Босне, тзв. «Турску Хрватску». Аргументо a контрарио она нема никаквих историјских права на остале делове Босне, најмање на Херцеговину!

III. Кад ce расправљало о претстојећој анексији Босне и Херцеговине у аустро-угарским компетентним крутовима, маџарски министар-председник Векерле, један помаџарени Шваба, дао je пристанак уз два услова: да дуализам не сме да ce угрожава, и «да припајање буде изведено на основу хисторијског правног титулуса Круне Св. Стефана», другим речима на основу маџарског државног права. О неком хрватском државном праву ce говорило мање него о арапском. To саопштава тадашњи заједнички министар финансија Аустро-угарске (ова je имала свега три заједничка министра) гроф Стефан Буријан, у својим ратним мемоарима (31, стр. 223). Буријан даље пише (стр. 226) да Аустрија није била вољна да ce приклони «историјском постулату од Маџара постављеном» (игго би значило «утеловљење» Босне Маџарској било директно било кроз Хрватску у згодно време). О томе говори Буријан доцније (стр. 272) прелазећи на стање у рату: «Хрватска je поставила отворено захтев за припајање БиХ. Угарска je сматрала те земље као да припадају области Стефанове круне, и виндицирала je за њихово инкорпорисање исти правни титулус као за спајањ е са Хрватском-Славонијом-Далмацијом. За Маџарску je било само питање да ли he спајање уследити директно са Краљевином Маџарском или у споју са Хрватском. У маџарским владиним круговима повлађивано je директно спајање са признањем аутономије». Ha страни 293 понавља Буријан скоро исто да je Хрватска поставила захтев на БиХ као и на Далмацију, али je «Угарска, као што je речено, истицала своја историјска права на основу старих веза босанске краљевине са земљама Стефанове круне...»

IV. Један маџарски јурист, Комлоши Ференц, испитивао je подробно «Правни однос БиХ спрам Угарске». To je у Маџарској било нарочито цењено и такви писци су добивали енормне субвенци254

je. O h je издао o томе две књиге на свом матерњем јевику: 1879. и 1882, што значи непосредно после Окупације. Непосредно после Анексије последња књига je преведена, и допуњена, на немачки. Ми смо то издање свуда тражили и налослетку добили Г ).

Ту правних контемплација има врло мало. Понављају ce детаљни историјски подаци о сталној зависности босанских банова и краљева од маџарске круне. Ти детаљи су сувише познати, a и довољно прочишћени. Ми ћемо само пренети његов закључак (стр. 129): »Историја окупације д о в о ј б н о je позната. Њ ен опис не спада у оквир овога дела. 30 година после окупације следовала je анексија БиХ од стране ау Монархије и она сачињава предмет актуелне дневне политике. Проширењем суверених права на обе окупиране области, наш славно владајући монарх, цар и краљ Франц Јосиф I, повезао je конац хабзбуршке балканске политике са најсјајнијим традицијама његових национално-династичних предака на трону светог Стефана; у исто време, пак, поступао верној својој краљевској заклетви и буквално у духу инаугуралне дипломе, која му уставно налаже да понова споји земље и покрајине које су некад припадале светој угарској круни». Ни речи о неким хрватским правима, чак ни као посредним појавама. Kao да не екзистирају не само она него ни «крал>евине Хрватска, Славонија и Далмација». Љ уба Јовановић у свом одговору на «студију» дра «Петрињанина» о хрватском «државном праву» на Босну (“ ) сломиње и неког маџарског писца Феслера, који je такође «легитимиста», али у својим закључцима долази до сасвим других закључака него др из Петриње! Јовановић са своје стране закључује (стр. 339): «То Феслер сасвим доследно ради гледајући са стране ,државнога права’ и ко хоће ,државно право’ да износи према Србима — треба да смерно приклони главу и пред ,државним правом’ пелгганских правобранилаца». V. Изнећемо и два српска писца, књижевника (приповедача) који узгред спомињу и ове маџарске претензије на Босну тобоже историјски фундиране. Један je Босанац, други Бачванин. 255

Иво Андрић je у својој хроници «Ha Дрини ћуприја» (гл. XVII) донео «Проглас на народ БиХ» од Франца Јосифа, поводом њихове анексије. Уколико je тај проглас тачно репродукован, тамо стоји изос.: «С тога разлога, a и држећи на памети оне везе које су у старијим временима постојале изм еђу Н аш ијех дични јех Предака на угарскоме пријестољу u о ви јех земаља, протежемо ми права

наше суверености на Босну и Херцеговину...» Ha дну Прогласа стоји: «Дано у Нашем краљевском главном и престоном граду Будим-Пешти, Фрањо Јосип с.р.». Дакле и местом где je састављен тај Проглас хтео ce истаћи правни осков А нексије.

Кад je тај Проглас афиширан у Вишеграду пише Андрић, «писмени су читали наглас, сричући и застајкујући код страних израза и необичних кованица...» Кад je после званичног читања орган власти наздравио Цару, поздрав je прихватио само «Ферхад, што пали опиггинске фењере». «Још није добро ни пала ноћ тога дана кад je велики бели проглас поцепан и бачен у Дрину. Сутрадан je ухатнено неколико српских младића, под сумњом да су они t o учинили, a на капији je поново прилепљен бели плакат и поред њега постављен оппггински стражар». У овојим сабирним чланцима академик Вељко Петровић (242) преноси и један чланак из 1909. изишао у сарајевској «Српској ријечи» под насловом «Мађарски гости из Угарске». To су били представници Будимпеште, који су враћали посету сарајевским олштинарима учињену Пепгги. И региструјући догађаје, Вељко Петровић наводи како je на банкету «врховни начелник града Будимпеште, г. Филеп, дигнуо чашу и наздравио нашој отаџбини (БиХ), нагласивши историјско државно право Угарске на Босну и Херцеговину». У коментару В. Петровић пише изос.: «Српски народ je одувијек био прожет демократским духом и националном идејом. Таква му je и политика. И баш због тога je у својој прошлости, a и сада у садашњости, полагао све само у снагу народну. И стога су његовом здравом разуму неприступачна некаква права једног територија на други. Стога су му неразумљива историјска права територија Угарске на териториј Босне и Херцеговине... 256

Уосталом, ми смо гоеподари у нашој кући и нећемо дозволити, не дамо да нам ce ико натура за сувласника или чак власника нашега прага и огњишта...» VI. Разумљива je ствар да и маџарске историјско-правне претензије пате од исте болести као и хрватске и подлеже истој критици. Сходно начелу да пуштамо, гдегод je то могуће, да други говоре место нас и увек што je могуће компетентнији, пустићемо овде да каж е своју реч један Аустријанац јако заинтересован за ствар. Кад je извршена анексија Босне и Херцеговине прокламадијом цара и краља од 5. октобра 1908, онда су обе половине Аустро-угарске морале да ту одлуку кроз своје парламенте легализују. Аустријска влада je поднела једну стварну и озбиљну мотивацију свога предлога док ce у интересу предлога маџарске владе свом парламенту алудира на «старе везе које су славнк претходници (Крал.а) на маџарском трону спајале са овим земљама» (као што ce наводи на другом месту). Цитирајући те мотиве, бечки професор Уставног права Е. Бернацик није могао a да не устврди у своме полуофицијелном коментару основних закона (мз, стр. 1032). «Угарски предлог поставља дакле тврдњу да je анексија речених земаља настала ,с обзиром’ на ,етаре везе’ које су Маџарску с њима спајале. Да су те везе икад обухватале целу територију ових земаља, то je историјски нетачно. Правни основ анексије уосталом не лежи у тим, и иначе веома замршеним, односима између Босне и Угарске, којима не припада никакав значај у садашњости већ стога, јер су пре четири века доживеле крај турским освајањима, не гледајући још на то да би са исто толико права, или исто толико неправа, могло са хрватске стране да ce тврди, да су ce те везе тидале краља Хрватске a не краља Угарске. Него правни основ анексије лежи у освајању тих земал>а, за које су с ове стране Лајте дали 70% новада и војника...» Kao што ce види, званични представник аустријске тезе, тезе државе која je тада била најисторијскија у Европи и све заснивала на историјским правима, одриче то право у колико ce ти257

че Босне и Херцеговине (вероватно због тога што би маџарска половина државе овде могла аустријску да надлицитира. И професор Државног права на Бечком универзитету, најприснији саветник владе у уставним и државно-правним питањима, Едмунд Бернацик каж е просто и јасно да je «правни основ» А нексије у освајању тих земаља od стране Аустрије (у ствари опет Аустро-Угарске, али писац тврди да je лева половина, Цислајтанија, дала за окутшцију 70°/о данка у крви и новцу). Што je најважније, ту правог освајања није ни било, али га je било формално. И то један правник, најпозванији у земљи, истиче као «правни основ». Исто као професор Барнацик закључује већ цитирани полузванични аустро-угарски писац «Омега» (1М). Он каже на крају своје књиге (стр. 25): «Историјеким правима могу научници да ce баве — иаш и правни основи су уписани к р вљ у u железом у историји наших дана, то свак може да прочита». Аустријанци, који су поделили власт са Маџарима на основу историјских права, који су своју власт над Чешком, Галицијом итд., вршили на основу тих «права» одједном ce дистанцирају кад je Босна у питању. Ту je Маџарска несумњиво, згодним конструкцијама, могла далеко надјачати Аустрију у истицању тих права. И онда ce званични аустријски писци дистанцирају од тих права, чак их и игноришу, да не кажемо презиру. Они базирају евоја права на «освајању» тих покрајина, истичу она иста права пре 50 година, која Срби могу да истакну после. И кажу како су та права «читљива за свакога», да их свак може да запази, док «историјска права» само стручњаци могу да разумеју. VII. Завршићемо са освртом једног веома истакнутог француског публицисте на маџарске «историјске» претензије на БиХ у јеку те кампање. У књизи «Босанска криза 1908-1909» I, стр. 315), чувени политички писац с почетка овог века Огист Говен преноси један свој уводник из париског водећег листа «Журнал де деба» од 1. фебруара 1909, у коме ce описује спор Аустрије и Маџарске о даљој припадности анектованих земаља, и на неке алузије маџарског председника Владе Векерлеа о историјским правима Маџарске на ове земље довикује Говен: 258

«То би била врло опасна теорија. Кад би свака држава стала да ревиндицира за себе земље које су joj припадале у извесном историјском моменту, шта би било од мира међу народима? Али и у том погледу Срби имају лепу улогу. И они су некад држали Босну. Али они имају за себе и други аргуменат да су Босанци остали Срби no језику и обичајима, a да они нису никад изразили жељу да ce врате под власт наследника Светог С теф ана...» LI. ИСТОРИЈСКЕ ПОДЛОГЕ СРПСКИХ ПРЕТЕНЗИЈА HA БИХ «Историјска права» више не постоје, то смо већ истакли. Она су анахронизам и обсолесценца. Праведна нису била никад, али су неко време важила. Данас их нико озбиљно не узима. Beh би и то био разлог да њима не оперишемо. Али то никако не значи да ce Срби боје огледати ce и на овоме пољу са Хрватима. He, издалека не! Њихове претензије, кад би требовале историјску подлогу, имале би je знатно више него хрватске. Можда мање него турске или чак угарске, али више него хрватске. Пошто ми не дајемо ништа на историјске моменте ако они демантују садашњост, то нисмо ни ово питање специјално третирали нити ту намеру имамо. Уосталом, српски историци су у последње време дали две одличне, једине на висини савремене науке, историје Босне: професор Владимир Ћоровић (205) и професор Сима Ћирковић (306). Обе су скроз објективне и нимало великосрпске; ова последња чак избегава гдегод je могуће да српску тезу истиче. Писац je савремени комуниста и то није зачудо. Ми ћемо ипак овде пружити неколико узгред сакупљених података о збивањима у прошлости речених покрајина, који би могли служити као подлога за конструисање мање или више одрживих «историјских права». Сувишно то није као утук на хрватска вештачки исконструисана права, заснована на шимери, фалсификату и изокрећању чињеница. Уводни одељак овог дела књиге (XXXIV) показао je да ce не може говорити о увек истој територији чак кад би ce употребио израз «Босна», a веома често су у питању поједини делови, окрајци, градови. Beh Херцеговина историјски не дели судбину Босне сем у ретким случајевима. 259

Делимично he ови подаци бити и допуна књизи «Етнички односи БиХ», јер и они говоре о српском карактеру земље или њених делова, само што ce овде акцент ставља на државноправне односе, на етнички карактер државе и њене власти место народа директно. Овај одељак књиге био je испочетка написан као засебан капител; из техничких разлога морао je да ce уврсти као одељак, који he бити сразмерно превелик. Молимо да ce то узме у обзир: место ранијих одељака долазе сад само римски бројеви који одвајају материју, али на почету одељка наговестиће ce садржај. I. Овај одломак књиге носио je наслов «Државноправне прилике Босне у средњем веку». 1. — О државном животу Босне првих векова после досељења Срба одн. Словена врло су мрачни подаци уколико их уотд те има (a практично их нема). Први подаци за које поуздано знамо виде Босну у склопу Србије, и то не само једанпут (под Чаславом и Бодином). To присаједињење Босне српским владаоцима Чаславу и Бодину ми ћемо подробније изложити, пустивши, као и увек, друге да говоре, стручније и незаинтересованије. Али ћемо за претходна стања позвати ce на два руска историчара, која су ce специјално овим питањем бавила. Први je А полон А л. М ајков, који je пре 110 година писао (24S, стр. 145): «Bo­ ram je негда била српска жупа, сасвијем под влашћу праве Србије. Лежала je међу Савом, Дрином, Неретвом и Врбасом». Али према савременом руском стручњаку у испитивању словенске прошлости, проф. Н. С. Ђержавину, било je и пре Часлава покушаја na чак и ефективног припајања Босне српским постојећим државним формацијама. Тако он пише (15S, стр. 246): «Властимиру (836-843) има да ce припише првм историјски потврђен покуш ај скупљ ањ а српских земаља путем освајања, које му дадоше потребну базу за јачање његове привредне снаге. С ел Рашке, Старе Србије u Босне, Властимирови поседи су обухватали територијум који ce на северозападу простирао до десних обала споредних река Саве, Босне и Врбаса, и сем предела Ста260

pe Србије обухватао и териториј источне Босне. To je, дакле био почетак српске државности». Херм а к Леополд К раузе, доцније много цитирани историк наших крајева, писао je у својој дисертацији на Берлинском университету средином прошлог века (на латинском) за време око године 837 (185, стр. 5): «Пошто су Срби држали само јужну страну Далмације, одакле су ce, надвладавши Бугаре, у другој половини IX века раширили no Босни до Дунава и Саве, у то смо ce ми уверили». Ha страни 33 говори како je «Србија, иза половине IX века, удаљена од франачких граница, окупирајући Босну, приближила им ce сасвим...» Ha страни 39 каже Краузе за време око 880. године: «Одприлике у то време, ако не и пре, изгледа да су Срби оцепили Босну од хрватске државе, јер je сигурно да ју je њихов кнез Мутимир већ био држао (у својој власти)». Описујући историју првобитне Босне, маџарски историк Комлоши Ференц спомиње прве српске владаре: Светимира и његовог сина Будимира «првог крштеног књаза Србије и Далмације» (м\ стр. 12). «Он je сматрао да није у стању да својом пространом државом сам влада, na je западни део поделио у две покрајине. Онај део који ce западно од Дрине простире до брда Пин (Борове Шуме), назвао je Босном, југоисточном делу даде име Рашка. Ha челу области беху наименовани бројни банови и жупани као управне старешине». У примедби каж е да je бан био у рангу дукса (војводе), жупан као комес, непгго слично немачком грофу. И онда даље наводи његове, српске наследнике, специјално Часлава и Бодина. A сад да пређемо на првог неспорног присајединитеља Босне Србији, кнеза Часлава. Прво шта о томе каж у хрватски писци. 2. — Хрватски историк Милан Прелог писао je пред први светски рат у својој Историји Босне (24‘, стр. 8): «О повјести ове области почевши од насеља словенских na до 10. стољећа не знамо нипгга сигурно...» (Од 10. стољећа): «Док ce у сусјетству стварају племенске државе хрватска и српска, овај je крај живио на свој првотни словенски патријархални начин. Како ce баш сада Раша (Србија) под кнезом Чаславом почела дизати и опорављати од тешких удараца пгго joj je задавао бугарски цар Симеон Велики, придружио je Часлав и ову област својој држ ави... То261

ком друге половине X вијека отела ce Босна испод власти Србије распадом Часлављеве државе али доскора иза тога паде под Б и зан т... Под конац XI вијека, за сина Михаљова Бодина, постаде ипак Босна саставним дијелом дукљанске краљевине и остаде све до Бодинове смрти у његовим рукама. Прије тога већ завладали су дукљански владари Захумљен и Травунијом. Из ових области развила ce касније Херцеговина...» Други хрватски историк Тадија Смичиклас каж е баш у својој «Повиести хрватској» (247, стр. 277) да je Часлав проширио своју власт у горње пределе реке Босне «и тако буде ова бановина (Босна) у овај час српска». To je цитирао Сава Бјелановић баш у књизи о «хрватском државном праву» (248, стр. 8), као њему противан аргуменат. За Часлава je с почетка било спорно ко je и пгга je, тим пре што су употребљена различита имена. Данас je ствар у науци пречишћена. Маџарски историчар Лајош Талоци, који иначе није нимало наклоњен Србима и све јужнословенске изворе уопште подвргава строгој критици, за Часлава каж е у својој студији о Летопису nona Дукљанина (249, стр. 221) да je несумњива историјска личност, који je Србију ослободио од бугарског јарма и ставио под грчко суверенство. Владао je од 931-959 или 933- 962. Он га зове још и Сеислав, како ce означава у старим изворима, и идентификује га са Порфирогенитовим Честлабоном. Са Чаславом такорећи и почиње историја Босне. Он je прва несумњиво утврђена личност у владавини Босне од нашег пресељења на југ Европе. Први познати владалац већег дела Босне, и то као Србин и српски владар. Професор Владимир Ћоровић у својој књизи о Босни (“ *, стр. 39) пише: «Часлав je успео да под своју власт скупи целу данашњу Босну до Пливе, Лијевна и Цетине; на истоку му je граница ишла све до Paca; на северу до Рудника и Саве; a на југу до мора». Још савременији српски историограф Михаило Динић професор у Београду каже такође да je у Босни до већих територијалних груписања и формирања дошло тек средином X века, кад je једном «владаоцу Србије» (351, суб номине) успело да под своју власт задобије највећи део данашње Босне. Историх Динић пише: «Часлав je несумњиво био најзначајнији владалац прве 262

српске династије. Осим Србије, којој je тада припадао и крај око Тузле (Салинес Конст. Порфирогенита), под његовом влашћу je била и тадашња Босна и Травунија». Часлав je живео у X веку и негде средином тог века сјединио Босну Србији. У борби са Маџарима задављен je и бачен у Саву 960. To je емигрантским Србима објаснио историк Миодраг Пурковић поводом хиљадугодишњице његове смрти. Он je ту изос. писао (252): «У Бугарској живео je као заробљеник српски кнез Часлав, син Клонимира, унук Стројимира. Чаславов отац Клонимир био je ожењен Бугарком. Када je умро бугарски цар Симеон (927), Часлав je избегао из Бугарске, дошао у Србију и завладао. Часлав je повео пријатељску политику према Византији, чиме je стекао благонаклоност Цариграда. Часлав je нагло почео да уздиже земљу, ујединивши и Босну са српским земљама до реке Пливе и Цетине. Међутим, Чаславовим успесима стали су на пут Маџари». 3. — После, за дуже него један век, Босна je мењала господаре, разне феле и разних народности, док je не присаједини Србији поново један српски владар из Зете (20S, стр. 40). To je био краљ Бодин, син првог зетског крал>а Михаила (Михаље), хоји je столовао у Скадру (1081. до иза 1101). Ми ћемо ce вратити на Бодина. Владавину између Часлава и Бодина коју сви писци означавају помућеном и недоследном, јако променљивом. Било би ипак погрешно тврдити да je за то време било српско дезинтересовање за Босну и да никакве државноправне везе српских владара са њом нису постојале. Било их je, само лабавих, краткотрајних, неконсолидованих. Тако хрватски историк Фрања Рачки пише пре једно сто година (253, стр. 126) да je «Стјепан Војислав залазио и у србске земље, чак до Дрине...» Страна 330: «.. .међу Срби Стјепан Војислав, Михаља и Будин умјели су успоставити њеху равновиес међ државном и родовном мисли.. .» Дакле, еквилибриј етнички и политички (државно-правни), да буде држава што и народ (како ja мислим!). Руски професор данашњице H. С. Ђержавин иде даље од Рачкога и каж е у скоро изашлој књизи (’", стр. 251): «Војислав (у263

мро 1051) искористи немире настале у Византији и сједини под својом влашћу cee старе српске пределе, под ко ју спадају такође Босна u Рашка». Сад да пређемо на Бодина, пустивши опет друге да говоре. Савремени историограф, специјално Босне, Иван Божић каже: «Други пут уједињује други српски краљ одн. краљ Зете Бодин (од године 1081. до 1116) иако за кратко време, Босну и Рашку са Зетом (,48а). У своје време најбољи и најобјективнији хрватски историк и католички прелат Фрањо Рачки, писао je (2И, стр. 243), говорећи о Бодину: «А имајући у власти дједовину Зету, Травуњу и Хум, размакну и на овој страни спрам сјевероизтоку границе до горње Босне. Тием je начином Будин опет ујединио србске земље у пориечју Зете, Раше, горње Босне и Дрине, те постао господаром давних србских ж упанија...» Тиме Рачки експресис вербис Босну сматра српском земљом, једнако као и Рашку, Зету итд. Заузевши Босну, Бодин je само «постао господар давних српских жупанија», Оне нису биле у власти Рашана, али су етнички биле српске. Мислим да ce само тако могу разумети горње речи. Ha основу не само Дукљанина, већ византијских писаца Кедреноса, Кекауменоса и Бријениоса Јиречек тврди да ce власт српских краљева Дукље простирала над целом Босном, где je Бодин поставио као владара неког кнеза Стефана (2И). Маџарски правни историк К омлош и Ф еренц изводи (2