Izgubljena ljubav - by Extraordinary lady.pdf

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

Predgovor Beograd, 12. avgust 2015.godine Ležim sklupčana na bok i udišem kroz nos miris bolničkih lekova i preparata. Oduvek sam loše podnosila te mirise i mučila muku kada sam u njihovim prostorijama. Ali ono što mi je bilo još teže je to što sam gubila život a sa njim još i darove. Toliko bola u meni a razlog tog gubitka stoji predamnom i šeta kao razjaren lav i staklastih očiju zbog koga su mi ranije klecala kolena. Taj pogled ledenih očiju, lomi se predamnom i mojom posteljom. Nikada nije poklekao, nikada nije suzu predamnom pustio a sada mi steže šaku dok se ja borim da mi Bog ne uzme ono što sam najviše želela. - Mačko, molim te budi jaka. Potrebna si mi! Okrećem pogled sa njegovog krvavog pogleda u stranu, trgam ruku iz njegove jer ne želim više padati u bezdan. Ne mogu više patiti za njim, ni sa ovim što mi Bog oduzima. - Znaš da sam te oduvek voleo, nemoj odustajati od nas, od života sada. Gutam knedlu, vraćam pogled ka njemu i pokušavam da otvorim usta. Gorak ukus krvi i metala je pod dodirom nepca. Gutam i otvaram usta a iz mene izlazi neki šaputav glas nimalo onom koji je moj. - Odlazi Luka! Ne želim te ovde! - Prolazi prstima kroz guste uvojke svoje kose koje sam toliko volela i prilazi mi bliže. - Mačko, ne teraj me od sebe, potreban sam ti sada! - govori mi iskidanim glasom koji mi govori da je na rubu lomljenja. - Nisi - kazem mu - prekini i odlazi, smatraj da sam umrla kao i do sada! Ne trebaš ni meni ni mojim bebama! Odlazi! Osećam pritisak u plućima, hladan znoj me obliva a soba se sa njim smanjuje. Crnilo me hvata! Bože ne uzimaj ih! Uzmi mene ovog prokletog dana! Dan koji mi nije prvi put lomio srce.....

2

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

1. Poglavlje Vidite li onu curu? Onu što kleči pred crnim spomenikom čoveka koji joj se sa slike smeši. Njena duga plava kosa pokrila je trag suza koje ostavljaju trag na toj ploči. Rukama steže crvenu tuniku, dok su joj se kolena zarila u hladan beton..mada ona ništa od toga ne oseća. Ovde je da gubi bol i težinu..da se oslobodi. Crnilo i bol je oko nje ali taj čovek sa slike kao da je obasjava i čisti. Svake godine ona dolazi i moli mu se za sve. Podiže pogled i dodiruje prstima ploču ispisanu nekim lepim radom..ali nije joj uvek bilo teško. Kao što gusenica postane prelep leptir tako i je i ova cura postala prekrasna žena. Kao što posle tame dođe svetlo tako i svaka cura nađe svoj novi početak priče.... A ovo...ovo je priča o MENi ! Uvek me je nešto vezalo za Kragujevac. Osim velike i bliske rodbine, imala sam dosta veliko društvo koje se iz moje ulice preselilo u taj grad. Može se reći da sam ga isto poznavala kao Beograd jer sam svoje prve korake u njemu izvela. Moja sestra od tetke me je držala i bodrila da pustim korak i umiljato pričala : - Ajde Neno, op op, da potrčimo ti i ja. Kako smo se dogovorile? idemo! Jedan , pusti korak, dva, iiiiii tri! Ajde sad ti ka meni! Ajde Neno, pa sad smo to uradile. Jedan, taako, dvaa...još malko Neno....triiiiii...Bravo srce moje!!! Tako da su mi putevi Beograd - Kragujevac uvek bili usko povezani. Kao cura, odlazila sam kod sestre godinama. Čim započne letnji raspust eto mene kod nje. Ponekad sam ostajala na jednu nedelju a ponekad i po dva meseca. Mojim sestrićima koji su par godina samo mlađi od mene padam tetka, tako da tom društvu u koje su me bili uveli je bilo interesatno to što sam im tetka a oni su samo tako malo mlađi od mene. Jedino je mlađi sestrić bio dosta niži pa je to izgledalo normalnije. Niko iz društva me nije zvao imenom već samo "Tetka "..to zaista šarmatno zvuci..za taj maleni uzrast.. :) Pošto sam skoro svake godine dolazila, tako sam rasla sa njima jer su svi iz njihovog društva bili mlađi od mene...starije društvo je došlo tek par godina kasnije. Svuda smo išli zajedno, na bazen..jezero..uveče se šalili i družili do kasnih sati na pločniku. Ja sam ih samo posmatrala i gledala kako uživaju, posmatrala njihove međusobne simpatije..Bila sam im tutor, glavni branilac pravde kako se ne bi svađali ili tome slično. Kao starija, postepeno sam se izdvajala od njih, mogu reći da sam im bila kao glavni ogrtač ...prisutna ali ne dosadna..Za svaki problem su mi prilazili kako bi im pomogla ali sam im izlazila u susret samo onda kada su oni to želeli..nenametljivo ali delotvorno..Mogu reći, da mi je teško padalo to da odem od njih kada sam se morala vratiti u moj rodni grad..čekajući sledeći put kada ću moći ponovo biti sa njima. Vreme je prolazilo..postepeno sam odrastala, ojačavala, jer kao dete iz porodice u kome je očinska figura bila uskraćena sa 12-est godina, čitav splet aktivnosti se povećao tako da sam morala zaslužiti to svoje mesto u porodici. Otac mi je bio ona druga polovina

3

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav koja me je hrabrila i gurala napred. Moj vetar u leđa. Tako sam zahvaljući njemu sa deset godina stiskala dirke na klaviru i upisala osnovnu muzičku školu, krenula na ples i uvek se borila da imam lepe ocene u školi. Čitavo detinjstvo je bilo obuzeto srećom sve dok nas nije morao napustiti i otišao među anđele. Suočena sa tamom, uskraćeno mi je bilo sve to što sam do tada imala. U njegovu čast sam nastavila da sviram, nadajući se da me sa neba posmatra i da vidi kako za njega sviram...svaki ton....svaku dirku..Zato mi je pored klavira škola bila velika okupacija jer sam bila onaj "inteligetniji" član porodice..Pored strogog vaspitanja od majke, velikog pritiska sa njene strane, koračala sam tako da sam uvek težila da nadoknadim sve ono što mi nedostaje..upuštala se u sviranje klavira..bežala u melodiju i aranžman..davala sebi slobodu onoliko koliko sam mogla jer je mojima uvek bilo preče obrazovanje od opuštanja i odmora..moja relaksacija je bila bežanje u muziku..u pisanju stihova..u pisanju misli i reči...stvarala sam taj talenat, krijući od svih sve ono što zapravo u sebi osećam..samo onda kada odem na letnji raspust sam mogla slobodno da opustim mozak ta dva meseca jer znam da se ne moram nikome dokazivati.. Kao sedamnaestogodišnjakinja sam već prevazišla taj pubertetski bunt mada sam oduvek bila buntovnik u sebi. Nisam volela granice i pravila..zato sam i momke držala na distanci..nisam želela da me iskoriste i stave u takav položaj da patim i plačem..nisam želela da budem nečija recka..Uvek sam bila neko ko je prvi stavljao tačku na sve..nikome nisam poklonila onaj moj savršen cvet..mogu reći da nisam volela ..više je to bila neka simpatija..poneki poljubac...više druženje i ništa više..Možda je nekome to čudno izgledalo ali nisam bila kao ostale cure, jer gubitkom oca odrastala sam par godina zrelija od ostalih, nisam se mogla osloboditi gneva i bola u sebi...zato i jesam bila buntovnik..ja protiv svih. Došla je i ona godina koja mi je otvorila i zatvorila vrata. Sećanja koja se gomilaju i pretaču iz jedne u drugu, one koje su urezane i koje će biti deo mene ceo život... Vreme prolazi a ja se i dalje sećam svega toga kao da je bilo juče..mada znam da su godine prošle..

4

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

2. Poglavlje 29. jun 2006.godine Opet letnji raspust, sparina i vrućina je u vazduhu dok se klackam u busu. Umalo sam zakasnila na ovaj jer se nisam mogla odvojiti od maminog brbljanja i saveta kako treba da se ponaša jedna mlada tinejđžerka sa svojih sedamnaest godina. Pitala sam se da li je njoj neko govorio - Ne ostaj do kasno! izlazi samo sa sestrom ili klincima! Pazi kuda ideš! Ne pij pića iz čaše, uvek traži da ti sipaju ispred tebe....itd...- Glava mi je brujila od tog svakodnevnog njenog monologa. Samo sam prevrnula očima i klimnula glavom. Zahvaljivala Bogu i anđelima što to neću slušati sledeća dva meseca. Ali zahvaljući tom njenom deklemovanju ja sam bila prisiljena da kasnim na bus, samo sam projurira sa koferom do konduktera i pokazala mu kartu. Stropoštala sam se na svoje slobodno mesto, stavila kofer ispod nogu, uzela mp3 player i sluške. Vrtim po play listi i tražim nešto što će oglušiti cviljenje autobusa i ljudske galame. Potrebno mi je da pobegnem od svega, fali mi moj mir. Puštam - Boba Sinclair - World , Hold on1 - i naslanjam glavu na sedište gledajući kako grad izgleda okom posmatrača. Pokušavam da ne mislim, već samo da osećam, da me reči opuste i kao što pesma kaže da svet "sačeka".. Gledam svoj odraz u staklu i smeškam se, znajući šta me sve čeka kada me sestra bude sačekala. Pre kraja školske godine sam izvukla jarko crvene pramenove koji mojoj plavoj kosi daju odraz kakva ja zapravo jesam. Ranjena duša koja sebi gradi svoj put, tvrdoglavi buntovnik i nestrpljiva, želeći sve odmah i sada. Ne trpim ničija sranja jer sam ih dosta srela za ovih nekoliko godina. Muzika mi je uvek davala tu dozu koja mi je potrebna. Prstima pratim ritam pesme kao po navici. Uzbuđenje mi raste jer ne mogu da sačekam da vidim to moje društvo sa kojima sam provodila svaki raspust. Više nisam niski patuljak. Sada sam cura sa svim onim kruvuljama i oblinama tela kojima nas majka priroda daruje. Mršavija i višlja nimalo više ne ličim na lutkicu kojom se moj tata ponosio kupujući mi roze haljinice i cipelice. Sada ih samo oblačim kada imam takmičenja ili koncerte. Već odavno pokrivam sve ono što moje drugarice ispoljavaju. Furam svoj stil..nimalo damski pa sebi izgledam kao muško. Vozač govori kako stižemo na autobusku stanicu u Kragujevcu za par minuta. Brzam po stvarima da sve pripremim i osećam kako mi gore obrazi. izgledam sigurno ludo ko me posmatra ali ja jedva čekam da izađem iz busa. U jednom trenutku vidim Milenu kako mi maše sa perona i cupka sa noge na nogu. Udišem svež vazduh i koraknem van busa kada osetim da me sestrine ruke hvataju u čvrst zagrljaj, ljubeći me kao pomahnitala. - Pa ko je to meni došao? Mila moja, pa pogledaj tu kosu. Bože, baš si porasla nisi više moja čupavica mala. - govori mi Milena dok me ogromnim očima snima od glave do pete.

1

https://www.youtube.com/watch?v=XpdpW0z9xnQ

5

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - i meni je drago da te vidim sele. - ljubim je u obraz i hvatam kofer da krenemo. Jedva sam čekala da izađem iz busa, nemaš pojma koliko sam brojala da stignem. Reci mi gde su klinci? - brzam za njom i gledam kako mi se smeši. - Kući su, zaposlila sam ih da ti pripreme sobu dok ja sa Zokijem dođem po tebe. ionako su mi skakali za vrat sa pitanjima kada ćeš stići. Mnogo si im nedostajala. Negoo...večeras sa mnom ideš na posao, želim te upoznati sa jednom devojkom. Tvojih je godina a mislim da će ti se dopasti. Mislim da je vreme da imaš uz sebe nekog tvoih godina a ne samo one moje kavgadžije. - kaže mi. - Gde bih ja nedostajala tim pobesnelim gmizavcima? Služim im samo da ih razdvajam u njihovim svađama . - Cerim se dok se prisećam kako su se uvek šepurili preda mnom svojim malim mršavim telima govoreći mi da su moji telohranitelji. Mada i jesu uvek bili uz mene, vodili me sa sobom da upoznam sva njihova tajna mesta gde su se krili kada naprave neki problem a ne žele da popiju kaznu od Milene i Zokija. Ponekad ih vadila iz gužve a ponekad im sama čupala uši. Prilazimo crvenoj mazdi i vidim Zokija kako naslonjen na auto puši cigaretu i gleda u nas dve. Tog čoveka sam poštovala jako jer je moju sestru voleo tako jako da se moglo videti na kilometer. Samo je za nju imao oči iako su već dugo bili u braku. Baca cigaru i prilazi mi. - Vidi ti nju! Nevena jesi li to ti ili nam je Gordana poslala nekog anđela? - kaže mi dok pruža ruku da me zagrli. Upijam njegov zagrljaj i smešim mu se. - Mislim da nisu imali koga drugog nego mene da pošalju. - stidljivo se smešim i gledam ga. - Javljam se na raport! - salutiram mu i pokušavam da izgledam što više ozbiljnije mada mi ne uspeva pa se kezim još više. Zoki me gleda i odmahuje glavom dok mi uzima kofer i ulazi u auto. - Već vidim da će ovo biti burnooo leto. - mrmlja dok startuje auto i odvozi nas. Kući kod njih, David i Zvezdan su me me sačekali na kapiji sa dovikivanjem i začikavanjem oko kose kao po običaju ali nisam marila. Bilo mi je drago što sam u njihovoj blizini. Uvek su umeli da svet učine lepšim. Primetila sam da je David malo porastao ali i dalje onaj mršavac sa krupnim crnim očima i kratkom kosicom. Zvezdan je i dalje bio malen kao patuljak ali je oduvek štrčao više od svih. Nije pokazivao slabost niti se bojao ičega...sem Mileninog vikanja. Raspakovala sam stvari i osvežila se malo. Javila se mami da sam stigla i ponovo slušala njen monolog ali jedno moje "dobro" rešilo je mamino recitovanje tako da sam brzo prekinula vezu i odlučila da prošetam. Rekla sam sestri da ću malo izaći vani a klinci su me pitali da pođu i oni. - Ma ne, neću dugo, moram malo protegnuti noge i biti sama rekla sam i izašla. Znali su da me ne treba pritiskati, pa zato su samo klimnuli glavama. Sve oko mene je bilo isto. Naselje Stanovo u kome je moja sestra živela se nije ništa izmenilo samo se moglo videti kako je naselje i dalje oslikano našim tragovima. Potpisima imena ljubavnih parova, grafitima umetnika koji su želeli oprost ili po koji potpis. Sećanja mi naviru i opušta me ova bliskost koja nadolazi u mojim venama. Naša graja i osmesi dolaze

6

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav mi vetrom podsećajući me da mogu biti ovde svoja i uživati u tom nekom svom odredištu..pa makar na kratko. Naišla sam na decu sa kojima se moji sestrići druže, nisu me prepoznali odmah, nego tek uveče kada sam sa sestrićima došla na to okupljanje. Tada je veselje bilo još veće. Ne samo da sam ja izrasla, nego su već i oni..ne baš toliko ali u odnosu na pre razlika se videla. Sestra je radila u kiosku brze hrane kao pizza majstor tako da sam posle tog okupljanja otišla kod nje u pratnji Davida koji je pobegao čim me dopratio do kioska. Nasmešila sam se kada sam videla Milenu kako peva i razvija testo dok joj društvo pravi neka cura. Kucnula sam joj na prozor i mahnula da me primeti i mahnula mi je da uđem. Zaobilazim kiosk i ulazim unutra...a tamo opojni mirisi sa svih strana. Zaista je odličan majstor u ovome. Milena se zaleće ka meni i grli me ali ne dodiruje lepljivim rukama. - Neno, izvini žurim ovu turu da završim, neka mi je gužva započela, izgleda da mi je tvoj dolazak doneo i dosta posla. - namiguje mi i klima glavu na devojku koja sedi na stolici pored stola na kome je razmesivala testo. - Rekla sam ti da želim sa nekim da te upoznam. Ovo je Anja, komšinica koja živi preko puta kioska sa kojom ispijam kafice kada imam pauzu. imala je želju da te vidi pa sam dala sebi slobodu da joj pričam o tebi i da vas upoznam . - brblja moja sestra dok vuče oklagijom preko testa a ja zurim u curu duge crne kose i smaragdno zelenih očiju koja me sa osmehom upija. Ustaje sa stolice i prilazi mi kao da se plaši da me ne uplaši svojom pojavom. - Drago mi je da se mogu upoznati sa tobom Neno. Ja sam Anja Marković. Nadam se da sviraš lepše nego što ja pevam a to ti mogu potvrditi ovi naši komšijski psi. - namiguje mi i začikava na prvu rečenicu i osećam da mi se dopada. Razbija bilo koju utegnutost među nama a i znam da joj je sestra pričala o meni. Moj razbuđeni osmeh se širi i pružam joj ruku. - Nevena, drago mi je. Navikla sam na ekspresiju i ispadanje iz ritma tako da ne brineš. Ako ništa drugo onda će nam moji sestrići biti pokusni kunići. Barem ćemo plesom to nadoknaditi. - Smešim se kao idiot i vidim da me je shvatila. Pričamo i smejemo se kao da smo odrasle zajedno. Dosta toga je sličnog među nama a toliko različitog. Ona je slobodnog duha i vedrije svesti od mene dok ja gutam tamu i prikrivam sve emocije. Ostavile smo Milenu da završava pizzy i otišle kod nje na kafu. Dok je kuvala pričala smo o svemu i svačemu.. osećala sam da me od nje nije strah otvoriti se. Ona je i sama pustila sve granice i upoznavala me sa njenim životom, borbom i razvodom njenih roditelja do toga da je ostala sa ocem i bratom. Slušala sam je i videla da svima život podari karte kojima upravljamo. Kockamo se na sve ili ništa..dugujemo ili dobijamo ali na nama je da odlučimo. Ko je koliko spreman boriti se za sebe i svoju sudbinu. Udahnem...Kada bih barem bila tako slobodna kao ona. Ali nisam znala da će sudbina tog leta bilo kako nagovestiti koliko će to leto biti presudno u mom životu, jedne buntovne mlade cure koja će tog leta biti oslobođena...

7

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

3. Poglavlje Već je par dana prošlo od kako sam došla iz Beograda i već imam ustaljenu naviku da spavam do pola deset, ustanem, obavim jutarnje higijenske potrebe, doručkujem i idem da trčim do Šumarica i nazad. U dobroj sam formi jer sam navikla da sam u pokretu i sem muzike, trčanje mi je vid opuštanja ali pre bih rekla beg od svega. Otvaram oči i lenjo se protežem dok osluškujem glasove koji dopiru iz dnevne sobe. izgleda se sprema velika galama jer se klinci nisu vratili sa mnom kući. Smešim se. Pozvala sam ih ali kada sam videla da su u pitanju bile curice onda sam došla kući sama. Anja je morala kod keve na večeru pa nismo bile u pohodu. Eh da...Anja je postala moj verni pratilac gde god sam želela ići. Zapravo ja sam bila njen iako je ona moja suprotnost. Puši, pije, menja momke kao čarape ali totalno mi godi..Postale smo nerazdvojne od one večeri. Posle one kafe kod nje, došla je ona kod mene..pa ja opet kod nje...mislim da smo se išetale kao mravi...čas tamo...čas ovamo...ali sam uživala . Čujem vibriranje telefona pa ustajem iz kreveta da pročitam sms poruku - Anja * Stavljam lonče za kafu , dužna sam ti priču od sinoć. Dolaziš :D? * Smešim se i kucam . * idem na trčanje za 15. minuta, kod tebe sam za 2h. Može ? * * Ti i to tvoje trčanje. Važi , uštogljena. Čekam te . :P * Kezim se na to njeno kritikovanje pa jurim do ormana. Oblačim crne helanke i top za trčanje, vežem kosu u visoki rep, obuvam patike i jurim da se umijem. Na brzinu jedem ali ne ispijam kafu jer želim da sa Anjom obavim to žensko ispijanje. Uzimam sa stola mp3 sa slušalicama i odlazim iz sobe. Pred sama vrata do izlaska iz kuće čujem Milenu. - Nenoo, ručak je oko pet sati. Ako budeš gladna ostaviću ti u rerni da ti se ne hladi. pali usisivač i kreće sa pospremanjem. - Važiiii. Mada ne znam da li ću stići. - kažem joj iako verujem da me ništa nije čula od buke usisivača. Pešačim laganim korakom, dok nameštam listu na mp3-u i ubacujem se u sopstveni omotač. Dok taktovi muzike Nelly Furtado ft.Timbaland – Promiscuous2 opsedaju moje misli započinjem lagano trčanje i dozivam vetar da me odnese. *** Uveliko kasnim kod Anje na kafu, nisam proveravala vreme ali jedno 20.minuta sam u manjku. Prijalo mi je biti u svom svetu i puštati da kroz znoj i snagu malo tame izađe iz mene. Potrebno mi je jer bih inače po sve bila zatvorena među četiri zida. Dosta! Ne želim misliti o tome. Zato sad trčim kao ludača u pravcu Anjine kuće znojava u odeći za trčanje. Slegnem ramenima. Nije važno, ionako ne marim da li ću nekome biti iole manje čudna. Sva zadihana i zajapurena pritiskam zvono na ulaznim vratima i savijem se da pokušavam barem rep da dovedem u rep. Toliko sam u svom svetu dok pred očima ne ugledam bose noge. Ogromne muške noge. Lepo sređene i negovane u raskoraku. 2

https://www.youtube.com/watch?v=0J3vgcE5i2o

8

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Khm ... khm.. - čujem grub muški glas kako se nakašljava. O Božeee !!! Ovo meni samo može da se dogodi. Sevam guzicom nepoznatom čoveku i ne umem da se uspravim. Daj Nevena , budi se ženska glavo koji ti je! ? ispravi se i proveri da li si na pravom mestu..niko drugi nije video..samo on..DA..daaa...jedan je dovoljan..zemljo otvori se! ispravljam se kao oparena i okrećem se da se suočim sa vlasnikom bosih nogu ! U neverici gledam u Anjinu kopiju ! Kopiju građenu od planine golih mišića. iste smaragdne oči i kosa, crte lica ali osmeh...uh uh uh. Red savršenih belih zuba krase pune usne koje pozivaju na ljubljenje. Oh ne, sigurno je video kako ga posmatram! Šta je ovo sa mnom zaboga?! Progovori sliko, gukni konačno! - Z-zdravo! Nadam se da nisam pogrešila kuću, ali mislim da ovde živi Anja Marković ! Konačno sam dozvala glas i mogu da vidim kako se još više kezi. Kreten! - Zadnji put kada sam proverio živela je! Trenutno nije tu ali ja ti mogu pomoći srce! kaže mi i naslanja se na okvir vrata. Uh ! Da ..baš.. ovako raščupana i znojava. Mogu da zamislim na šta ličim. Trgnem glavom i udahnem vazduh. Gde li je otišla ludača?! - Da li znaš možda kada se vraća ili gde je kojim slučajem otišla? Trebale smo se naći ovde. - Gledam ga u oči jer ne smem više pokazivati znake topljenja. Što se više ja pokušavam uozbiljiti, toliko se on više cereka. - Hm..Da, rekla je da je otišla do Havane. Nije dugo već tamo, možda 20-tak minuta. govori glasom kao da se zabavlja . Tako dakle, vidim koliko me je čekala...a ne ne...ne može tako..Ostavila me je da naletim na ovog njenog Adonisa...LUDAČA! - Negoo...- nastavlja on gledajući me još obazrivije - sigurna si da ti ja ne mogu pomoći ? Gutam knedlu i odmahujem glavom. - Ma ne, ništa važno, otićiću ja do nje u Havanu. Ozbiljno ...sasvim nebitna stvar. - govorim i udaljavam se unazad da što pre pobegnem od njega. - Vidimo se srce...sledeći put...- čujem ga kako govori na pola sluha jer mi srce udara kao da je topovska paljba u mojim ušima. - Eeee Anja samo kada te dohvatim - mrmljam dok jurim ka Havani i memorišem u glavi kako ću da je zadavim..Nisi na nju mislila dok si mu mahala guzicom - govori mi glas u glavi! - Grrrrrr !!! Havana je nekoliko stotina metara od njene kuće tako da sam kao razjarena mačka uletela u kafic spremna na sve ali ne i na to da gledam gde idem. Zato sam ne baš graciozno naletela na leđa nekog momka. - Huh! Jooj izvinite molim vas, nisam vas videla...- rečenicu mi prekida pogled na visokog momka i proveravam da ga slučajno nisam povredila. Možda nisam teška koliko i on ali kada sam onako naletela sigurno sam ga barem prodrmala. Ali kada se okrenuo i pogledao me ledeno plavih očiju imala sam osećaj da mi je izbio vazduh iz pluća. Tako duge trepavice su mu okvirivale one staklaste oči, isklesanih jagodica i punih usana. Udaljila sam se malo da dođem sebi i tek tada primetila koliko je visok. Razuzdana talasasta kosa koja mu se na krajevima blago uvijala, široka ramena i uski kukovi.. Nije da

9

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav sam buljila ali...mastilo plava majca i đžins kao da su mu saliveno ocrtavali kamene mišiće pa izgleda kao da ne izlazi iz teretane.. Onaj je Adonis a ovaj je pravcati Gorštak. Šta je ovo danas sa muškarcima?! Ali on me samo staklasto gleda i ne progovara. Stoji zamrznut kao da je u transu. Podilaze me žmarci od njega. Nevolja! Nevena skloni se od čoveka da prođe, ne poznaješ ga.. - misli mi govore. - Izvini. - kažem i zaobilazim ga. Čim sam prešla nekoliko koraka od njega stresla sam se još više zbunjena. Dlake na vratu mi se podižu, osećam oprez. Nikada nisam ovako jako osetila upozorenje. Možda jer ih izbegavaš kao da imaju kugu! Koračam pažljivije i ugledam Anju kako pomno gleda u mene. Sedi za separeom, već je naručila kafu kao da je planirala onaj sastanak kod nje kući da bi me namamila. Prilazim joj mrkim pogledom i sedam preko puta nje. Vidim da pokušava da suzbije osmeh ali odaje je podrhtavanje ramena. Zato ja prva prelazim u napad. - Dakle Markovićeva , šta ti je značilo ovo? Tačno je da sam kasnila ali nije bilo namerno.Mislila sam da si ljuta na mene, ali nee..Ti si me navlakušo jedna dozvala samo kako bi mi nabila onog..onog..kiklopa pred nos. Brata rođenog mi nabacuješ! Mislim, nije Bog štedeo na vama pa vas je naslikao kao da ste ...maa..- već piskutavim glasom besnim na nju želeći da joj iščupam onaj kez sa usana. - Polako , polako Neno! Pa nismo valjda toliko strašni? Da, to je Mihajlo, moj stariji brat. izvini Neno, ali želeo je da te upozna, čuo nas je par puta dok je prolazio hodnikom i video te samo iz profila. Samo sam želela da ga upoznaš. Ništa više. Stani!!- podiže ruku da zaustavi još jednu moju borbenu paljbu - Ne nabacujem ti ga, znam da ne želiš momke oko sebe ali želim da te upoznam sa svima koji su mi bliski i sa kojima se družim. Dosta si se vukla sa onim tvojim sestrićima i decom. Rekla si da želiš slobodu i preći granice e pa ja ti to i nudim. Shvati ovo kao povod da mi dozvoliš da ti pokažem kako svet može biti lep..A ako ti se moj batica ne dopada..pa imam ih ja pun kofer mila moja, pa makar za zezanje. - završava sa manjim smeškom i opušta se. Izdahnem i udahnem kada shvatim koja joj je bila namera. Nisam znala da me ova brbljivica slušala kada smo pričale o mojim stavovima i željama koje imam zacrtano za ovo leto. Znala je šta želim. Osmehnem joj se i podignem obrvu. - Ipak si navlakuša. - smejem se. - Ha ha ma čini ti se. - kaže mi i lažno uvredljivo podiže obrvu. Obe prasnemo u smeh kada ponovo osetim dlake na vratu kako mi se podižu. Istog trenutka prolazi pored nas momak staklastog pogleda. Odlazi do šanka i naručuje espresso. Pogledam u Anju a ona zaneseno posmatra tog momka sa kojim sam se maločas sudarila. Ne trepće, samo uzdahne i zagrize usnu. Oh..sviđa joj se. Pa dobrooo...ionako me je gledao kao da želi da me sravni sa zemljom. Mutavac ! Ne zna ni da prihvati izvinjenje ali zna da gleda kao da sam mu se popiškila na prag! Nimalo mi se ne dopada. - u mislima ga bombardujem ali znam da ću ga kad tad naučiti osnovnim manirima.

10

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

Ne primećujem ali izdajnički trzaji mi govore da opet gleda u mene. Zvera kao da sam dovedena u klopku a i tako se i osećam. Nešto me guši u grudima, nemir i nesigurnost koju mi šalje samo njegovom pojavom tera me da poželim da pobegnem što dalje. Prsti na stolu počinju da mi drhte ali kad podignem pogled ka njemu vidim da ne gleda. Samo pomislim - Nevolja !

11

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

4. Poglavlje Već petnaest minuta stojim ispred ogledala i isprobavam kupaće kostime u prodavnici zajedno sa Anjom i mojom sestrom. Da..jesam ponela sa sobom tri para kostima ali kada ih je Anja videla da su dečijeg dizajna odmah je moju sestru nabedila da to više nije za mene jer moje - dude - treba obući u nešto što nose cure a ne klinke. Iako sam samo stiskala zube i branila svoje dražesne kostime, ona je u odgovoru frknula. Milena nije imala ništa protiv ali pod uslovom da i ona pođe. Tako da sada isprobavam malen komad dvodelnog kostima. Dok sam gledala u jednodelne kako bih pokrila svoje telo, njih dve su izabrale kupaće koji će ispoljiti moje obline. Majka priroda me je obdarila telom peščanog sata što znači izraženom guzom i grudima. Trudila sam se da trčanjem budem u kondiciji zbog ravnoteže svojeg psihičog stanja ali je to imalo efekta i na moje telo. Posle njihovog ubeđivanja u kojem nisam smele reći - NE - , pristala sam na kompromis i sama izabrala kostim ali pod uslovom da prođe njihovu kontrolu. Gledam u ogledalo na kome kao da mi se ironično smeši ona druga ja sa druge strane. Ovo nisi ti, ti se pokrivaš . Bleda si kopija kao i ostale! - mislim u sebi dok me ne trgne Milenin glas. - Neno , ajde izlazi više. Već petnaest minuta si unutra. Šta toliko radiš sa tim kupaćim? Jel ti odgovara veličina ili treba manji? - postavlja pitanje za pitanjem dok ja i dalje sa bolesnim izrazom lica gledam u sebe i ne puštam glas. Čujem neko tiše mrmljanje i Anju kako nekom odgovara ali moj odraz u ogledu me odvlači od njihovih glasova. Šta fali mojim kostimima? Ovo nisam ja. - mislima se ispitujem. Mada, lepo izgledam.. - Daj ženska izlazi ili ja ulazim da te iznosim! - prekida me Anjin glas, tako da udahnem i pomerim paravan kako bih izašla. - Evo me , ne znam za šta dižete toliku buku ! ? Ionako je sve ovo vaša ideja - stanem ispred njih sa rukama na kukovima. Gledam njih i već zabrinuta za tu dužu dramsku pauzu vidim kako me Anja i Milena gledaju raširenim očima. O sveti Bože! Ovo već počinje da me brine. - Šta se dešava ? Zašto me tako gledate? Aman, do malopre ste gunđale čemu sad ovakva reakcija? - pitam već pomalo iznervirana. Osmeh na sestrinom licu se širi i prva progovara. - Neno, mila moja, preslatka si mi. Slušaj mene..preslatka..- smeši se još više - Izrasla si u pravu lepoticu sele. Samo kad se setim kako si od mojih ruku prohodala, a sad...- zastaje i trgne glavom ali zato Anja brzo upada. - Opaaa mačkoo, ima da ložiš bazen kada te budu videli u ovom izdanju. Ta tvoja šatirana kosa sa crvenim samo je istakla tvoju lepotu. Taj crni kostim sa crvenim tačkama su pun pogodak. Ovakva mi iskreno više ne izgledaš onako uštogljena. - veze Anja samo tako. Više je uzbuđena nego što ja uopšte mogu biti. Ne shvatam čemu sve ovo ali ajde. Neka joj bude. Ja samo osećam kamen u želudcu. - Aha..ako ti tako kažeš, mada me baš briga šta će ko videti. Ti si ovo započela, sećaš se..- pričam dok se vraćam da se presvučem. 12

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Jesam, ali divljakušo ti si željna promena tako da je ovo samo mala pomoć. Bar ovo leto se nezatvaraj. Kad se budeš vratila u Bg videćeš koliko si uživala ..- dovikuje mi iza paravana. - Ajde presvlači se pa da idemo na bazen, već mi društvo porukama dosađuje. Veštica! Znam ja to njeno društvo. Samo se pitam kojeg li je sada pozvala. Svakog dana, druga osoba. Kao da se pazi vezivanja za jedinu osobu. Jedino sam ja ista, mene je usvojila. I zato me non stop davi. Posle onog dana kada mi je razjasnila njenu želju da me upozna sa njenim dragim osobama i društvom , imala sam bliski prikaz kako to izgleda. Tako da sam svakog dana bila u centru dešavanja njenog života. Društvo sa kojim se družila je bilo veliko i dosta od njih su bili stariji od nas ali ja na to nisam obraćala pažnju. imala sam nju kao podsetnik da je u sebi neko malo dete kojeg su svi obožavali a ona je to naravno iskorišćavala. Vodila me je svuda sa sobom a po najviše smo išle u naselje Pčelice jer su tamo bila ta njihova okupljanja. Sinoć je njenom meniu bio fudbaler Rade koji je meni bio izričito naporan. Takve muškarce nisam podnosila. Anja je bila njegova ribica i na svaki minut mu je ruka lutala i po njenom dupetu ili grudima.Svaka treća reč mu je bila znači haos - koje mi je bubnjalo u glavi od svega što je ostalo pričao. Ne znam šta u opšte je ona radila sa njim. Samo sam ih ostavila same kada su prešli na tada već raskalašnije ponašanje i otišla na igralište. Šetala sam i posmatrala ljude koji su se šetali ili trčali stazom na terenu. Ponekad bih osetila ježenje po koži kada bi neko pretrčao pored mene u laganom trku. Možda je bilo od blagog povetarca . Noći su ovde uvek bile prijatne i hladnije. Pri povratku ka njima posmatrala sam mladića koji je verovatno završavao trčanje pa se istezao. izgledao je tako veličanstveno u tim pokretima da sam uhvatila sebe kako posmatram. Samo kada se ispravio osetila sam hladan talas i peckanje. Bio je to loš osećaj. Spustila sam pogled od njega, nisam želela da primeti da sam buljila. Iako nisam zapravo videla njega imala sam osećaj da je to bio on. Onaj momak...Pričinjava ti se! Ne znam zašto i dalje se bakćem glupostima. Navlačim odeću na sebe i odmahujem glavom kao neka ludača kada čujem Anjin glas. - Nevena jel kampuješ u toj kabini? Mrdni više tom guzicom da idemo da se rashladimo. - nestrpljiva kao i obično Anja komanduje. - ideeeem! - vičem i uzimam stvari da joj konačno uslišim želje. *** - Jesi li sigurna da ne želiš da ideš sa mnom i Markom da se istuširaš? - glasno me upita Anja sa ivice bazena kojoj se ubrzo približi i sadašnja sex kombinacija - Marko. Iz njene kratke priče saznala sam da je policajac i da su se upoznali kada ih je zaustavio pri običnoj kontroli dok se vozila sa Mihajlom za grad . Lenjo pogledam u njih dok sam u bazenu opušteno naslonjena na ivicu. Mislim da se iz vode neću izvlačiti danima. Još više nameštam leđa na pločice i opuštam se što je više moguće. - Neću još uvek. Slobodno vas dvoje idite, meni je ovde savršeno. Ni dizalicom me nećete izvući. - smejem se i namigujem Anji kao znak da bude sigurna. 13

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Ok. Vraćamo se za dvadeset minuta. - kaže mi i okreće se za Markom. Nisam sigurna čemu joj te vezice i to menjanje momaka svaki dan. Nikada to ne bih mogla a pogotovu ne bih dozvolila sebi, takve muškarce koje ona ima uza sebe, da mi budu u blizini. Samo su tu zarad jedne stvari a ja nisam planirala da svoju nevinost pružim bilo kojoj budali. Osećam da moje telo još nije spremno na takav korak. Sve dok se ne pojavi onaj koji će pokazati da muškarci nisu obične svinje kojima služiš kao otirač. Nisam osoba koja bih mogla to bez osećaja bilo kome pokloniti..a kakve su sve budale bili oni sa kojima sam imala priliku da budem, prikazali su mi se tako da ih uporno odbacujem od sebe. A Anja očigledno nema problem da izabere bilo koju budalu za sebe. Mada je ona ta koja ih iskoristi i okrene se a ja to poštujem. Ne vraća se kući u suzama. Odgurnem se od pločica i krenem da plivam, puštam da me voda nosi dok zamahujem rukama. Uranjam u vodu i puštam da mi adrenalin proradi. Potrebno mi je da osetim nešto, bilo šta što ima veze sa izazovom da oteram tamu. izranjam na polovini bazena i povlačim kosu sa lica. Otvaram oči i stanem kao ukopana. Sa druge strane bazena, stoji Mihajlo. Obučen u belu majcu sa V izrazom i teksas šorcu izgleda kao da je izašao sa naslovne strane nekog muškog časopisa. Nosi jadranke na onim krasnim stopalima. Huh...majko mila! - misli mi se tope kao po običaju kada sam u njegovom prisustvu. Sa obe njegove strane su dve plavuše u minijaturnim belim kostimima koji ni malo ne prekrivaju. Mršave kao manekenke, obe su mu se obesile oko vrata i maze ga po rukama. Fuuj! Još samo fali da vidim da balave za njim! Vidi se da mu devojke ne manjkaju. A ona ludača je mislila da bih ja sa njim mogla....kako da ne! Nisam ja otirač za noge pa da se prostrem pred njim kao ove dve čačkalice. Odlučim da izađem iz bazena i sklonim se od tog trojca. Nije da mi smetaju ali ne želim gledati tu šaradu. Odplivam do ivice bazena i izađem. Pogledam ka tuševima i vidim da ono dvoje nema pa odem da se isperem od hlora. Hladna voda me razbuđuje i trčim ka ležaljci kako bih se obrisala i legla. Trljam mahnito telo i kosu dok se nisam malo osušila. Osećam da mi telo poprima osećaj pospanosti tako da legnem i isključim se od sveta. Jako sunce se u trenutku gubi i velika senka se prostrela baš preko moje ležaljke. Joj samo da ne padne kiša. Otvaram oči kako bih proverila kakvi su to oblaci nadošli ali pogled mi je umesto oblaka zamenio mokar i naceren Mihajlo. Niz polugolo telo mu se slivaju kapljice vode praveći put po njegovom bogatom telu. Stoji ispred moje ležaljke i gleda pravo u moje telo. Vrućina i crvenilo srama me je pokrilo celim telom i izgledam kao rak. Priđe još bliže i prsne me rukom sa kapljicama hladne vode koje me teraju da skočim sa ležaljke kao oparena. - Šta to radiš kretenu jedan? - besna vičem na njega. - Hoćeš infarkt da me strefi?! imaš li malo mozga da me prskaš ledenom vodom ? - svakim pitanjem sve više postajem piskavija. - Neee srce. Hladim te. Video sam kako ti je koža buknula kada si me pogledala. Da nije ova gužva izbio bi požar pored ovolikog bazena. Ne viči toliko, poplašićeš narod. A ako odu onda bi ti ipak bila potrebna moja pomoć. - namiguje mi i naslanja se na stub pored ograde. Umišljeni kreten!!! 14

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Stiskam ruke na kukove i krenem ka njemu. - Ne znam šta si umislio ali ja nisam buknula zbog tebe nego od sramote tvoga bezobraznog pogleda! Ako želiš da nekoga gledaš onako onda gledaj one dve bliznakinje što su ti se besramno kačile oko vrata! Od mene to nikad nećeš dočekati. - gurnem ga rukom po ramenu. - Da me nikad više nisi pljusnuo vodom! - Znači videla si nas. - kaže mi i priđe mi još bliže. - Šta misliš da li bi nam se pridružila? Za tebe uvek ima mesta ali ako želiš, mogu ih poslati kući pa da se sama gostiš. Video sam još prvi put, kada sam te upoznao, šta ti je u očima.- govori dok me snima od nogu, zadržavajući se na mojim grudima i nazad na oči. Grrrrr!! Pred očima su mi izbile varnice i samo sam videla njegov bezobrazan cerek. - Bolesniku jedan ...- počinjem ali me zaustavlja Anjin glas - Šta se ovde dešava ? Nevena zašto vičeš? - pita Anja gledajući čaš u mene pa čas u Mihajla. Sigurno vidi kako ga streljam pogledom ali sklanjam pogled od nje i vidim da se okolo nas ljudi prave kako se ništa ne dešava a zapravo prisluškuju. I to me baš briga. Nek slušaju! Vraćam pogled ka Anji i vidim da očekuje da odgovorim, dok se Mihajlo i dalje cereka kao idiot. Možda mu je osmeh ironičan ali gleda me gorećim očima, kao da me namerno izaziva. Moram otići od njega. Odmah! - Ma ništa Anja , obične gluposti. Znaš ti već njega. Nego, ja bih da idem kući. Ti već imaš društvo pa ostani, večeras kad dođeš kući pusti mi poruku da se prošetamo. - kažem joj dok uzimam svoje stvari kako bih pošla. - Ej, Neno..ma stani ženska glavo. Koji ti je ? Čekaj, idemo zajedno, zajedno smo došle. Sačekaj me. - kaže mi sve zabrinuta i ubacila u brzinu uzimajući stvari. - A ti, -pokazuje prstom na Mihajla, - kad budem saznala što si je naljutio, visićeš na banderi.- zaobilazi ga i juri ka meni. Već sam stigla do kapije bazena, Anja me zadihano sustiže i ide uz mene. Ništa me ne ispituje a to poštujem jer mi je potrebno da razmislim i smirim se. Šta se zaboga ono desilo? Gde mi je bio sarkazam i hladnoća? Nikada ne padam tako na prvu loptu i izazov, a on je to namerno i radio. Izazvao. Gledao me je kao da sam vatra koju želi još više potpaliti ali meni to nije potebno. Osobe kao što je on nisu za mene, samo bi izvisila kao one plavuše dok on mangup gleda svaku drugu. Švaler. Da ...upravo je to. Muška kurva koji zavodi naivne cure koje padaju na ono njegovo telo Adonisa. Ali ja na to neću pasti. Nije mi potreban..muškarci su samo glavobolja a ja sam dala sebi zadatak da ih se klonim. Želim da provedem raspust bez upuštanja u loše procene. Pozovem taksi da nas odveze kući i stanemo na parkiralište kako bi sačekale. Uviđam da sam se malo opustila i da mi se misli povlače. Anji zazvoni telefon pa se javi. Usnama mi govori - Marko -. Pomerim se da slobodno priča sa njim, ne znam šta mu je rekla jer je odmah zamnom došla a nije mu se javila. Iako sam joj rekla da ostane, drago mi je da je uz mene. Završila je sa razgovorom u isto vreme kada je taksi prilazio na parkiralište. Mislila sam da to nije naš taksi jer iz njega izlazi momak , ali na vozačevo pitanje da li smo mi pozvale za vožnju ispostavilo se da je naš. Momak koji je izašao iz taksija se okrenuo da 15

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav uzme torbu dok je Anja pričala sa vozačem pa sam ja mogla videti ko je zapravo on. Sledila sam se. Svaka dlaka mi se podigla u alarmu. To je bio on! Dečko na koga sam naletela u Havani. Uvek bih prepoznala onaj čelični pogled koim me je ošinuo. I sada evo stoji ispred mene kao da i sam nije svestan šta se događa. Srce počinje da mi udara, ubrzava kao da će iskočiti pri svakom mom udisaju. Samo što sada prvi budi iz transa i prvi me zaobilazi. Stojim i dalje kao oduzeta sve dok ne čujem Anju. - O, hej Luka. Pa gde si mi ti ? Nisam te videla ovih dana dušo . - sva cvrkuće dok mu se javlja. Luka! Znači ledenooki se zove Luka i mislim da joj se sviđa. Koliko sam do sada mogla da primetim ona nikada ne cvrkuće kada razgovara sa muškarcima. Ni u kom smislu. Okrenem se ka njima klimavim nogama. - Zdravo Anja. - Progovara po prvi put a ja iz tog glasa dobijam melodiju. Kakav glas, dubok, promukao i zavodljiv..tako spušten tonalitet..zvuk mojih dubine mojeg mraka.. - Drago mi je da te vidim. Nisam bio tu jer sam sa društvom bio par dana na moru, pre nekoliko dana sam stigao. Video sam te u Havani ali sam brzo izašao tako da se nisam stigao javiti. Tvog sam ćaleta sreo danas pa sam mu rekao da te pozdravi. Nego, žurim sad da skoknem ovde do teretane a mi se vidimo sutra možda u Havani. Ćao! - O-ok - jedino je to uspela mucajući da kaže dok je otišao. Okrenem glavu ka njoj i vidim kako je crvena u licu kao paprika. Čoveče, on se njoj zaista dopada. Odgurujem sve moje misli i nakašljem se da je dozovem da me pogleda. - Dakle.....Ko je Luka? - pitam a zapravo ne želim znati jer pogled na nju mi sve govori. - Ko? - kao iz bunila mi odgovara dok me gleda. - Ovaj Luka, zbog kojeg si ovako pogubljena. Upravo si pričala sa njim. Dakle ?? podstičem je da mi da odgovor. A ona kao da ni sama ne zna kako da mi da pravi odgovor pa mi samo pokaže da uđemo u taksi koji čeka. Ostavlja da odgovor lebdi u vazduhu dok sedamo u taksi i svaka ostaje u svojim mislima. Luka....dečko koji mi je ledenim očima izbio vazduh iz pluća i nemim govorom prizvao na oprez..Možda da samo nisam čula taj glas..Možda bih osećala oprez i nevolju. Taj glas koji je duugo to veče ostao da svira moju melodiju u ušima...

16

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

5. Poglavlje Volim tišinu, tada dopuštam sebi da ne mislim na sve ono što me muči. Ne želim da razmišljam o boli i nepravdi onoga što mi se dogodilo. Zato se radije osamujem i okrećem ka svom svetu u kome ne postoji ništa što me može povrediti. Veoma dobro znam kako bol izgleda ali mogu videti i kada nekoga boli. Tada se suosećam sa tom osobom. Ne volim kada nekoga boli. A to sam mogla videti u Anjinim očima kada je izbegla da mi kaže ko je zapravo Luka. Nisam planirala da je napadam i dosađujem jer ta senka koja joj je prošla preko očiju na pomen njegovog imena mi je rekla sve. Samo planiram da joj pružim ovu tišinu da odabere kako će mi reći sama, bez ustezanja. Vidim da se bori sa sobom i da kad tad će izlanuti to što krije. Za ovo vreme od kada sam nerazdvojna od nje, upijala sam njen karakter i ličnost. Videla sam je kao drsku i glasovitu, srećnu i namsejanu, ali sada ovako otuđenu i odbeglu u mislima još uvek nisam. Zato čekam. Taksi se zaustavio ispred ulice moje sestre i posegnula sam za bravom da izađem iz auta. Nisam sigurna kakav će njen odgovor biti ali ipak progovaram. - Hoćeš li svratiti na kafu? Dugujem ti objašnjenje za ono moje ponašanje. - upitno je posmatram. Vidim da se dvoumi i da joj znatiželja kucka pred očima , ali ne zna da imam i ja koristi od toga što je pozivam. - Ne znam Neno, trebam se istuširati i presvući, znaš da se nisam stigla presvući jer si onako otišla. - udahne i natera se na osmeh . - Ali...moram znati šta ti je onaj tikvan od moga brata uradio..A šta misliš da odem čaš da se preobučem i da navratim kasnije ? A ne nećeš...Ovo moram sad izvući iz nje. Ne mrda ona nigde. - moj pobunjenički mozak neodustaje. - Ma ne brini oko tuširanja, možeš uzeti nešto moje i istuširati se. Znaš da ja nemam ništa protiv a pogotovu ne i moji. Ružno se osećam zbog onog što se desilo i volela bih da budeš sada uz mene. - govorim joj tužnog glasa jer znam da će to upaliti. Nikad me do sada nije odbila. - Ako pristaneš uradiću večeras sve za tebe. - kažem a već sam se pokajala zbog toga. - Paaaa....- pravi se da razmišlja a znam da je već smislila odgovor. - Ajde, ajde, ne budi takva plačljivica. - Evo je, ona stara namiguša. Neka je neka.. - Znaš da ne odbijam tvoju kafu. - kaže mi sad već sva usijana. Plaćamo taksisti i vučemo se ka kući. Voda me je tako opila da imam osećaj da ću se srušiti. Volim taj osećaj. Znam, čudna sam. Ovakvi doživljaji koji mi opsedaju telo su samo delići onog što radim sebi. Iscrpljujem se do iznemoglosti kako bih se izvukla iz sopstvene kože. Onaj osećaj kada lebdim izvan svega i gubim se. Samo što mi je sada nešto drugo na pameti. A ona će mi na to dati odgovore.

***

17

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Dakle, da čujem! Zašto si vikala onako da te je čulo pola bazena? - sedne pored mene sveže istuširana. Kada smo ušle u kuću, na brzinu sam se istuširala kako bi ona posle otišla dok ja skuvam kafu i razmislim kako da izvučem iz nje nešto o Luki. Ne znam zašto me sad ta neizgovorena pitanja o njemu opsedaju kada osećam jezu i oprez. Možda bih trebala zaboraviti šta se desilo u Havani, ali onaj njegov pogled...one oči...kao da gleda u moju dušu. Kao da me čita i zna šta je u meni. Te oči mi ne daju mira jer moja drugarica očigledno ima neku boljku sa njegovim imenom. Nisam joj rekla ništa za onaj susret od pre par večeri. Nisam ni sanjala da ona njega poznaje. A kako vidim, dobro ga poznaje..i dok su se meni dlake dizale od alarma ona je njega sanjivo gledala. Bože, šta ima u tom čoveku koji izazva takve reakcije? Naslonim se dublje u fotelju i ispijam polako kafu. Mihajlo..zaboga taj njen brat će me čuti samo da ga sretnem. - Zašto? Zato što je kreten eto zašto. - odpuhnem iznervirano. - Ook...znam i sama da je kreten. Samo mi nije jasno zašto si vikala. Jel te majmun uvredio nekako ili? Znam da je napadan i da misli da je Bogom dan ali mislim da nije mislio ništa loše. Pre bih rekla da mu se dopadaš. - namigne mi. Hm..veštica jedna lukava uplela je prste i sada se sladi.. - Njemu se sviđa sve što ide na dve noge i nema pišu među nogama. Rekla sam ti da mi ga skloniš sa puta jer mi zaista nije potreban njegov tretman. Da li si videla kako je došao sa one dve "sisate bliznakinje" pokažem navodnicima - koje su mu se okačile oko vrata ? - Ajme, jesi li ti to ljubomorna ? - pita me sa kezom koji bih joj noktima iščupala. Namerno me provocira. - Ha....ja? Ljubomorna? Daj ne pali se molim te. Nije fora u tome što je došao sa njima, nego u tome što me je video i došao do naše ležaljke. I znaš šta je taj pametnjaković uradio? Izlio iz šake ledenu vodu po meni! Ko to radi? Zar je dete od 3 godine pa mu treba igračka. Ionako je došao sa onim ...grrrr ma prestani da se smeješ Anja! - telo joj se trese od smeha i još više me iznervira - Ozbiljna sam, za malo me infarkt nije strefio. Nije pametno na vrelu kožu prskati ledenu vodu ! - Ma znam Neno, nije mi to smešno. - i dalje mi smejući odgovara. - Smešno mi je kako si se zbog gluposti iznervirala. Vidiš da te provocira. - kaže i ispija kafu. - Mislim da se bezveze nerviraš. - Anja, nisam mu davala povoda da mi uopšte prilazi. - Khm..osim kada si sevala guzicom. Trgnem glavom. - Čak me je pozvao da mu se pridružim sa njih dve ili ako želim da ih otera pa da se "gostim" sama!! Pa na koga mu ja izgledam? Na te njegove glupače sigurno ne, niti ću ikada biti. Za sve ovo si ti kriva.To me je toliko uvredilo da je za malo falilo da ga lansiram u bazen da se nisi pojavila. Zato sam vikala a i baš me briga da li me je čuo neko. Da nije bilo onog dana, nikada mu ne bih izlazila na oči i ne bih sada sve ovo sa tobom bulaznila. - završavam i vidim da je sada već ozbiljna. - Znam Neno, znaš da nisam ništa loše mislila. Jednostavno sam želela pomoći kako bi se ti još više opustila. - dodirne mi ruku i pogleda me pokajnički. - Čuće on mene samo

18

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav tako. Ništa se ti ne brini. Ali ipak mislim da te provocira. Videla si kako izgleda. On je navikao da mu se cure lepe kao leptiri. - smeši se. - Ma...pusti njega..samo nek me se kloni. Taj njegov izgled nikako neće kupiti njegovu pamet. Neću više da pričamo o njemu. Nego...znam da si me dovoljno do sada upoznala da znaš kakva sam i da ti nikada ne bih nabacivala neku krivicu . Pogotovo te ne bih na silu terala da pričaš nešto što ne želiš. Znaš to..zar ne? - vidim da je shvatila šta joj govorim i samo mi klimnula. - E a šta je bilo sa Markom? - pokušavam izokola da vidim da li će se odati jer vidim da na njega uopšte nije ni pomislila. - Ko? - zbunjeno me gleda. - A Marko. Jooj ma ništa. Ne ide to sa njim. Jeste da je dobar momak, ali nije za mene. - Kako nije za tebe? Pa videla sam da ima tu nekih iskrica među vama? - Pa ..da...stvarno je dobar, ali ne osećam više tu iskricu. Kada sam ga pozvala, izvinula sam mu se jer samo otišla i nije se naljutio već me je pitao da odemo negde večeras, ali nisam zainteresovana. Nije on za mene Neno. - pokunjeno odmahuje glavom. Opet joj vidim neku senku u očima i vidim da se bori sa sobom. Ne mogu da čekam. Mora mi reći. - Anja, ima li to veze sa nekim dečkom? Da li ti se neko dopada? Vidim da mi imaš nešto reći ali ćutiš. Ti znaš da te ja ne osuđujem i da nisam ovako teška kao tuč sigurno bih i sama nekog macana isprobala. - namignem i čekam. Anja podigne svoj pogled ka meni i uzdahne. - Da. - prizna je. - Dopada mi se jedan momak i to već dugo vremena. Ne znam da li je to simpatija ili neostvarena želja ali znam da mozak prestane da radi kada sam u njegovom prisustvu. Vidim samo njegove oči, ono telo...o Neno..Ali on mene ne vidi. Uvek je fin i dobar prema meni. Znamo se od malena. Uvek se spetljam u njegovom prisustvu a ti si videla da ja ne petljam. Ja gazim. Neko bi rekao da sam kurva jer menjam momke kao čarape. Niko to ne shvata. Jedino ti jer imaš svest i razumeš mene. Svi su povučeni stereotipima. Samo kada bih njega imala...- uzdiše sanjivo.. - Pa što ne pokušaš da mu pokažeš da ti se dopada. Otvori mu se ili povuci potez kao što inače radiš. Ne sumljam da neće podleći tvojim čarima. - Pokušala sam. Ali on nije običan igrač. Nesposobna sam da bilo šta uradim u njegovom prisustvu, totalno sam drugačija. Ma videla si malopre kako sam blokirala pred njim. - Pred kim ? - pravim se blesava..E tu sam te čekala.... - Pa pred Lukom. Onaj dečko što je izašao iz taksija kojim smo se vozile. Jooj pa ja te nisam upoznala sa njim. Eto.. vidiš kako sam grozna. Trebala sam vas upoznati, a ne da se onako pogubim. - gricka nokat. - Ipak mislim da trebaš da povučeš potez, nije mi izgledao kao igrač. - Nije, samo ti se ušunjao u misli onim glasom i pogledom i sad bodriš drugaricu da ga ščepa. Fino Nevena...baš fino.. - Nisam stigla baš da ga pogledam jer sam bila okrenuta i brzo je otišao. Da sam ja na tvom mestu, išla bi na đža ili bu! Ali to sam ja.... Vidim da razmišlja i mislim da je ogulila onaj nokat. Samo što imam loš predosećaj sada. I bila sam u pravu. 19

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Nevena, a šta misliš o tome da ti malo meni pomogneš? - pita sva ozarena. - Ja? K..kako bih ja mogla tebi da pomognem? - znam da mi se ovo mucanje ne sviđa. Priđe uz mene i počinje da onim njenim mlataranjem ruku objašnjava - Pa lepo. Vidi ovako. Ti si više na neutralnom terenu ovde. Upoznaću te sa njim i ti ćeš mu se dodvorivati u moje ime. - Da mu se dodvoravam?? Aman ženo jesi li normalna? Ni ne poznajem čoveka, pomisliće da sam ludača. Nema od toga ništa. Zaboravi! Ne trebam još jednu omču oko vrata. - sklanjam se od nje i okrećem joj leđa. Čujem kako mi prilazi i zavija..- Ajde Nenoo...mooooolim teee. Pa nije to ništa strašno, a znaš da mi to može pomoći. - Okrene me i unese mi se onim jadnim izrazom lica. Ajoj koja glumica. Slušaj me. Uvedem te u njegovo društvo i nas dve ga opsedamo. Ti ćeš mu pričati o meni u kojoj god prilici da se nađeš sa njim. Nagoveštavaćeš mu o meni i videti kako on reaguje. Da vidimo da li će biti ili već jeste zainteresovan za mene. Ako jeste onda da ga poguramo malo. Ti ćeš mu biti vetar u leđa. Ko zna možda se stidi jer se znamo već godinama i zbog poznanstva naših roditelja. Samo da mi ga ti navučeš na korak a ja ću sve ostalo sama uraditi. Biću ja uz tebe ali ti čim mene nema, odmah nastupaš i opkoljuješ ga. Moooolim teeee. - steže me za ruku i grli kao da sam joj jedina šansa.. - Ma to je glupo Anja. Neću da se mešam između vas dvoje. Ne gledaj me tako. guram je od sebe. - Ozbiljna sam. Anja ne gledaj me tako. - Pre nego što smo došle ovde si mi rekla da ćeš učiniti sve za mene. Obećala si i sad te evo pozivam na to obećanje. Nemoj da ti nateram muku na vrat. - pripreti mi prstom . Znaš Neno da nisam htela da pričam i kada si me podstakla da se pokrenem i da ga startujem, bar mi malo pomogni. Za uzvrat ja ću mog brata vezati za plafon u tvoje ime. Nevena, sama si se u ovo uvukla. Ne umeš da držiš jezik za zubima. Pogledam u nju i vidim kako cupka sa jedne noge na drugu . - Ok. Biću ti podrška. Ali - naglasim ovo prstom - ne želim da me kriviš ako iz svega toga izađem kao ludača. Anja jurne prema meni vrišteći i grleći me sva srećna. - Hvala, hvala, hvala...- potpuno je drugačija od onog malopređašnjeg ponašanja. Nisam je videla ovako srećnu. Kako ću samo uspeti da sve to prođem a da ne ispadnem kao ludača koja nekome nabacuje devojku. Ne znam šta mi je to trebalo kada ni sama ne znam da li ću moći suočiti sa njim i pogledati ga. Svi znaci su mi govorili da ga se klanjam jer je nevolja a ja sam uplela prste i sada ću morati da budem u njegovom društvu. Ni malo mi se ovo ne dopada. Možda on i progovori koju reč sa mnom a da me onako odsečno ne pogleda .. da .. da ... samo se ti nadaj. Dakle.. započinje tajna misija..

20

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

6. Poglavlje Noćima nisam mogla da spavam zbog mog pustog obećanja koje sam dala Anji. Znala sam da mi to ne može doneti nikakvo dobro ali nisam mogla gledati onu senku u njenim očima. Kada zaspim samo sanjam oči koje u mene gledaju i čitaju me kao knjigu. To ne sme da se desi. Ne bi razumeo. I sada dok ležim na krevetu, sakrivajući se od svih, imam osećaj da je bolje da večeras ne izlazim sa Anjom. Anja je dva dana bila kod keve u poseti tako da sam imala mir od njenih planova kako ću joj pomoći. Čim je jutros stigla kući pozvala me je i rekla da se spremim večeras za izlazak. Nisam je pitala gde ćemo ići jer već i sama znam. Saznala sam od sestrića da Luka zapravo drži Havanu. Tačnije, njegov otac i da on vodi knjige a ponekad upadne kao barmen. Sada shvatam, zašto smo uvek tamo išle na piće. Tokom ta dva dana Anjinog osustva, sa klincima sam išla na Šumaričko jezero na kupanje i kao rak izgorela. Moja svetla koža nije navikla na lako dobijanje boje tako da odmah izgorim. Zato se sada skrivam od svih namackana sa jogurtom i kiselim mlekom kako bih malo ohladila svoje telo. Čujem kako mi vibrira telefon. Posegnem rukom i vidim da je Anja. * Stižem za 10.minuta. Večeras nismo same. Diži dupe sa tog kreveta. :P * * Rakovi uživaju da se prže, a ja izigravam jednog. Čekam te. ;) * Ustanem da potražim odeću za večeras i vučem se prema kupatilu. U prolazu vidim Zokija kako gleda TV i samo mu mahnem. Sestra je na poslu već uveliko ne staje. Pitam se koliko snage ima u njoj kada sve to postiže. Pustim tuš na mlaku vodu da se ugreje dok se ja svlačim kako bih sprala sa sebe onaj lepljiv tretman. Na brzinu se istuširam jer znam da će Anja da stigne. Izgleda kao da voda uspeva da smiri malo ovu vrelinu koja me je oblila, tako da malo osvežena izađem iz tuša. Namažem se losionom i obučem pa uz pomoć čarobne moći pudera malo umanjim crvenilo koje je oblilo moje lice. Barem tu da umanjim izgled zacrvenjene šiparice. Čujem kako se ulazna vrata otvaraju i kako se stapaju glasovi između Zokija i Anje. Zatim i zvuk njenih potpetica kako ide ka kupatilu. Znači da se skockala. Ne kuca na vrata nego samo upadne unutra. - O Bože. Jesi li ti to pokušavala da od sebe praviš ražnjiće ? - zuri u mene i prikriva smeh. - Nego šta. Glumila sam krabu na jezeru. Spremala se na onaj ražanj što me vodiš vrčeras. - rugam joj se u ogledalo dok malo stavljam maskaru i alajner. To je sve što mi je potrebno. - U tome ideš? - pokazuje prstom na moj kratak teksas šorc i široku čipkastu belu majcu. - Mislila sam da večeras budemo tandem. - Hmm..zezaš me za boju a ovamo planiraš da se uvlačim u nešto što sama ne planiram da obučem. Znaš da ja haljine ne volim. I ovaj šorc sam navukla jer mi noge gore. 21

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Do sad sam bila umazana kiselim mlekom i ništa ne pomaže. Treba mi široko i ne lepljivo kao ta tvoja krpica. Bože Anja kao peškir da imaš oko sebe. - zezam je jer znam da će ovo shvatiti kao kompliment. Ona je prezgodna devojka. Večeras je obukla crnu kratku do kolena haljinu na kajišiće i crne potpetice koje izdužuju njene duge noge. Kosu je uvila i sada joj pada u krupnim crnim loknama. - Večeras kada te Luka vidi ima da se prilepi za tebe kao pijavica. - pričam dok nameštam svoju neukrotivu kosu u neurednu punđu. Stvarno mi se ne izlazi. Bolje da u odnosu na Anju izgledam kao učiteljica. Od večeras kreće tajni prijekat. Sva se ucrvenela kada me je pogledala. - Joooj, misliš? Ne znaš koliko sam nervozna. Sva sam se spetljala. Celo popodne sam se spremala i ništa mi se nije dopalo. Ni ovo sada mi se ne dopada. - krši prste i vidim da je na iglama. - Nisam ti rekla. Praviće nam društvo Marko, Nenad i Nemanja. To su Markove kolege sa posla, slatki su, videćeš. Neće ti biti dosadno sa njima. - Marko? Onaj Marko? Pa zar nisi rekla..- prekida me rukom. - Da, jesam Neno, ali mislila sam ako me vidi ovakvu sa njima da će bar malo biti isprovociran. Videćemo kada ti budeš tu upala i malo pričala sa njim. - Nije njoj lako. - Jaoj Anja u šta si se to uvalila. Nije lepo...ma...ti najbolje znaš. Neću ništa reći. Sve je ovo tvoja ideja a ja samo baba provodađžija. - smejem se dok obuvam crvene starke . - Bla..bla...znam ja sve. Ooo pa ne izgledaš loše. Sem tog crvenog sjaja. Slaže ti se sa pramenovima..- smeje se i beži od mene kao oparena. - Samo ti beži ali ova vatrena ti večeras spašava to tvoje usijano dupe. - idem za njom i smejem se jer sam i sama navikla da me začikava. ***

U Havani je velika gužva pa čak je i bašta, u kojoj sedimo, ispred puna. Nas petoro uveliko uživamo u razgovoru a ja zahvaljujem Bogu što su ovde noći hladnije i povetarac hladi moje telo. Drago mi je da momci ne komentarišu moje crvenilo. Izgledaju kako ih zanima moje brbljanje o takmičanjima i komponovanju. Anja je bila u pravu kada je rekla da su momci slatkiši. Svaki na svoj način je drugačija ličnost iako se bave istim poslom. Za razliku od ostalih sa kojima me je pre upoznala ova trojica nisu mačiji kašalj. Sa njima ima o čemu može da se priča i nije me glava bolela od upadica. Anja je dobila pregršt komplimenata kao što sam i mislila jer cura večeras zaista sija. Iako je bila kao topljenik kada je Luka prolazio pored nas i javio joj se. Videla sam da je procvetala kad god bi pogledala u njega. Samo što mene Luka nikad nije ni pogledao. Čak ni bacio pogled, ali kad god nije bio tu, osećala bih tihu jezu na leđima kao da me odnekud posmatra. A to me je plašilo. Ne ličim na gubavca pa da me krijomice posmatra. Vidim po momcima da me posmatraju ali ne sa gađenjem. Šta te briga, nikada se oko toga nisi opterećivala. Ne znam zašto bih i sada.

22

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Sve više odlažem da odem unutra i potražim Luku. Trebala bih baciti udicu ka Anji a to mi stvara ogromnu nervozu. Šta imam ja da pričam sa njim ? Znaš..Anja je super cura, zašto ne bi ....? Neee.. - misli mi prekida mahanje ispred očiju. - Eej Neno, gde si se zamislila ? - jedan od momaka me zabrinuto posmatra. Kako mu beše ime ? O gusko , izgleda da si ti više nervozna od nje. Nemanja se zove. NEMANJA. Ajde gukni sad, mentalno sebe opominjem. - Khm..ma tu sam ..nešto sam razmišljala..ovaaj.. - vidim da me Anja upitno posmatra. Očima joj pokažem da mi pomogne. - Nevena , jel ti nije teško da odeš do šanka i naručiš mi još jedno pivo? Ovo sam već završila. - kao što sam rekla, Anja pije i to kao smuk a nimalo joj se ne pokazuje. - Što ne kažeš Anja, pa ja ću ti doneti ?! - ubaci se Marko, sav ponosan da učini bilo šta za nju jer ga ona ni malo ne ferma. - Hoću ona da mi donese Marko. Nije joj teško, zar ne Nenoo?! - pita i očima pokazuje na ulaz. Znam šta hoće. Vreme je da se pokreneš. - Huh..ma ne..idem ja. Samo vi opušteno. Ionako moram uzeti nešto hladno za noge. sva četiri para očiju gledaju me zabazeknuti. - Šta vam je? Kao da niste primetili da sam "malo" izgorela? Fini ste momci.. sve pet ali znam da blještim. - namignem im i ustanem Idem da ispunim želju ovoj princezi. - Neka mi je srećno. *** Samo polako..možeš ti to..diši duboko..- ponavljam u sebi dok idem ka šanku. Oko mene je galama, muzika nadjačava sve ali gužva i količina alkohola u vazduhu govori da je veče pun pogodak. Tražim ga očima, gledajući u šank da vidim da li je tu. Radost mi ispunjava pluća kada stignem i vidim da ga nema. Priđem i naručim pivo za Anju i dve flaširane boce ledene vode za mene. Vratim se do našeg stola i dam Anji pivo, dok me ona u čudu gleda. Vidim da joj nije jasno zašto sam se odmah vratila. Samo trgnem glavom i vidim da se nadurila. Uzmem telefon iz đžepa da joj objasnim. * Nije tu. Probaću kasnije. * Gledam je kako mi klima glavom i vraća se razgovoru sa momcima. Uzmem flaše sa vodom i naslonim ih na butine. Oh..ovo je raj. Hladnoća mi sve više prija pa sve više naslanjam na kožu. Odjednom se tišina razvukla ispred mene. Otvorim nevoljko oči i vidim kako svo četvoro zabezeknuto gledaju kako sam ja blažena od hladne vode u prepunom lokalu. Ali ono što mi privuče pogled je Luka koji prolazi pored našeg stola i u neverici gleda u mene. Spustim pogled jer znam da sam još više pocrvenela. Ali čujem coktanje od njega i u meni nešto pukne. - Šta je bilo ? Nikada niste videli da neko uživa? Ovako ja sebe zadovoljavam. suvereno i strogo kažem praveći se da me moj položaj i njihovi pogledi ne dotiču. U

23

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav momentu ispred mene stoje naslagane flaše od piva i svaki od momaka mi nudi po jednu kako bi mi udovoljili. Ta muška pamet. Čujem kako se Anja drži za stomak i smeje tako da joj suze idu. - Alal ti vera Nevena, ovo do sad nisam videla. - smejem se i ja jer mogu zamisliti koliko smešno izgledam. Osećam da njegovo prisudtvo nije tu pa zato i pogledam u mesto gde je do malopre stajao. Trebaš ga pronaći. Imaš zadatak Nevena. Ustanem i izvinim se društvu i po drugi put krenem ka šanku. Ovaj put u sebi imam više hrabrosti, znam da ću moći. Što sam sve više bliža to sam i upornija. Samo što ga za šankom ne vidim. Opet je nestao. Imam osećaj da se igra sa mnom mačke i miša večeras. Vrata na magacinu se otvaraju a on izlazi. O bože, tiha jeza mi se niz leđa spustila. Izgleda kao da je išao da uzme nešto. Naslonim se na pult i mahnem mu rukom.Ne primećuje me ili se pravi da me ne primećuje. Ovo me već nervira. E pa nećemo tako. Na pultu su naređane razne flaše sa raznobojnim alkoholom pa uzmem jednu. Uzmem je i lupim jako po ploči. To mu privuče pažnju. Podigne pogled gore i svet stane. Ledeno plavo kao leden breg. Neka daljina ali i led u njima u trenutku su se razmenile. Svaka dlaka na telu mi se podigla. Sve me steže, osećam da se gušim. Moram da idem odavde. Ne mogu ja ovo. Gleda me i ne trepće. Uhvatim se čvrsto za pult da ne primeti. Kao grmljavina u mojim ušima progovara. - Jesi li dobro ? Ustaj Nevena. Odmah. - Jesam. Ovo je greška. - ustanem i istrčim iz lokala. Trčim što me više noge nose.Vetar me udara u lice a srce kao da je u nogama. Spotaknem se i padam, sve dok beton ne udari u moja kolena. Ruke su mi na zemlji i osećam da me tama od svuda pritiska. Mozak mi blokiran, sećanja me štrecaju sve dok čujem glas jecaja. To je moj glas. Nemoj. Nemoj sebi ovo raditi. Ne dozvoli da te tama obara, ti upravljaj njom. Ustani Nevena. BORi SE! i dok ubeđujem sebe da pokrenem telo na pokret, nečija se ruka na mom ramenu zaustavlja. Čvrste ruke me podižu i okreću u suprotnom pravcu u momentu a ja ne mogu ni udahnuti. Grmljavina ponovo progovara. Opet taj glas. Pokušavam da razaznam kome pripada. Ne razumem šta mi govori. Samo što nisam trebala podići pogled. Nisam. Ali kada sam podigla...videla sam samo te oči. LUKA!

24

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

7. Poglavlje - Čuješ li me Nevena? Jesi li dobro? - pokušavam da je dozovem ali ona ne reaguje. Samo drhti kao papirić. - Nevena! Alooo heej! - prodrmam je - Daj ne radi mi to! Jesi li dobro ? - čujem još jedan jecaj koji joj dolazi tako slomljen da mi u grudima zavibrira. Šta joj je? Zašto mi ne odgovara ? Celo veče pokušavam da je ne posmatram i da ne gledam u njenom pravcu ali njena pojava kao da me sama doziva. Sklanjao sam joj se sa puta da ne vidi da sam isti kao oni panduri što sede za stolom i upijaju je onako svu u sjaju. Vidi se da je izgorela na suncu od zadnjeg puta kada sam je video..A viđao sam je ovih dana više puta. Samo što ona toga nije svesna. Onaj dan, kada je naletela na mene, kao da me je grom udario. Nisam bio sposoban da progovorim ni da se pomerim sa mesta. Kada sam ugledao one njene plave oči boje neba, pune usne i onu divlju kosu, kao da je sa neba doletela. Ali njeno telo..kao da ga je vajar vajao i ostavio one krivulje na njoj, kao da zna da će muškarci biti zalepljeni za nju. A ja sam je odmah poželeo. Da je posedujem i imam. Da isprobam koliko je zapravo slatka a koliko divlja kao oni njeni crveni pramenovi u kosi. Poželeo sam odmah da je pritisnem uz ona vrata i omirišem je jer mi je onim njenim mirisom ispunila dane u kojima sam ne želeći je, imao u mislima. Kada sam se dozvao pameti i krenuo da joj nešto kažem vidim samo da je pobelela i zaobišla me izvinuvši se još jednom. Poželeo sam da je povučem natrag i poljubim je da se ne plaši mene ali kada sam video da seda pored Anje sve odluke su isparile. Anja je cura koju znam od kako smo klinci i sa njenim bratom sam u ekstra odnosima. Zajedno idemo u istu teretanu pa smo već dugo u istim vodama. Takođe posećujemo i iste žurke ali on je momak nalik svojoj sestri. Iako je stariji izgledaju i ponašaju se kao da su jedno. Oboje uživaju u raskolašnom životu, u svim darovima života od kada su im se roditelji razveli. Do sada nisam video Mihajla da ima normalnu vezu. Uvek je bila tu jedna a ponekad i dve cure. Mada ni ti Luka nisi ništa bolji. Barem pazim šta radim i nisam alkoholičar. Volim teretanu i dobru žurku, dobru žensku ali u ljubav ne verujem. To je luksuz koji slepci sebi dozvoljavaju. Jer kada se okreneš ona je već u krevetu ispod tvog najboljeg prijatelja. Da..baš tako..i ja sam bio slepac. Ali više ne. Progledao sam. Zato sada ja iskorišćavam a ne da budem iskorišćen. Anja je super cura i prava bomba samo što sam je uvek gledao očima starijeg brata. Primećivao sam da me uvek sa većom pažnjom posmatra ali nisam ja dečko za nju. Ne bih voleo, jer jedna sex kombinacija ništa ne bi dobro donela. Njenog ćaleta i Mihajla ne bih mogao u oči da pogledam jer iako nismo najbolji drugovi, bili smo ok i ja to pošujem i stavljam tačku. A sa tim i tačku na Nevenu. Njeni sestrići su mi je odali i rekli ko je. Posle onog slučajnog susreta, sreo sam je u marketu kako kupuje sa njima. Povukao sam ih na stranu i klinci su se za tren raspričali. Tako da od tada znam o njoj.

25

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Iako sam odlučio da ne mislim o njoj i o tome kako bih se sladio njenim telom dok uzvikuje moje ime, nekako mi se uvek sama stvarala na putu. Sretao bih je na putu, čak i na trčanju a ta cura tako dobro trči da sam iz daleka pratio obrise njene guze kako se razdvajaju i mešaju poželevši da ih sam rukama gnječim i stiskam. Trčao bih nedaleko od nje kako me ne bi primetila i mislila da je pratim. Viđao sam je i u Pčelicama jer sam pokušavao tu da trčim kako bih je izbegao u Šumaricama ali kako je ona svetlo a ja leptir očigledno me je pozvala ka sebi. Čak sam je iz mračnijeg dela staze, dok sam se istezao, posmatrao direktno mada je izgledala kao da je gone đavoli. Ali onaj put kada sam je sreo kod bazena, tada sam shvatio da cura ima nešto u sebi što me opseda. Njena pojava vatrenog anđela je okružuje kao aura, sa stavom da je briga šta drugi vide na njoj. Samo što nije svesna da time nas muškarce drži za gušu. Morao sam se skloniti i praviti se da je ne vidim, da ne postoji jer ako posustanem bila bi pritisnuta uz mene i gostio bih se njome onako kako bi se i obična kurva posramila. Ne dajem se ja baš tako lako. Zato mi je ona crvenokosa poslužila te večeri da utolim žeđ za ovom malom. Kad god bi mi trebalo pražnjenje pozovem neku od mojih "sex ovisnica" da me oraspolože i odmah ih ispratim kući. Ne dobiju ništa više od mene, sem dobrog orgazma i zadovoljenja. Večeras kada su ušli u Havanu i video ih da imaju društvo znao sam da ću morati da se uposlim. Dobro je što je večeras gužva i što sam imao dosta obaveza oko robe tako da sam hvatao sve poslove sa voljom kako bi je se klonio. Nesvesne da su ih očarale, Anja i Nevena su one pandure držale u šaci. Anja je izgledala tako da su slinili za njom ne samo oni već i okolo njih. Dok je Nevena kao kriptonit držala pažnju. Hvatao sam sebe kako je lovim pogledom i tada se ljutio još više. Šta je sa tobom idiote? Nije ona za tebe. Uhvati se kurve i bićeš zadovoljan. Nijedna cura ne može mene više navući na svoju mrežu. Pa neće ni ona. Samo što, kada sam je ugledao da stoji za šankom sa onim telom poput grčke boginje, sve misli su mi se izgubile. I kao najveći idiot jedva sastavim misao u glavi. Sve dok ona ne probledi i izjuri iz lokala kao da je duhovi gone. I umesto da je pustim i da se sklonim, trčim za njom jer mi se nemir uvukao pod kožu. Telo mi je utrnulo i osećao sam da nešto nije u redu. Morao sam da je pratim pa makar ostao sa sastrane da vidim da joj je dobro. Ali kada sam je video da pada na kolena i da joj se telo grči, nešto je u meni buknulo. Samo sam čuo sopstvene noge kako gaze, udarajući u beton i neke trgajuće jecaje, koji iz nje izlaze. Hvatam je rukama i okrećem prema sebi da vidim da li je povređena. Ona samo drži spuštenu glavu i dok joj se telo grči u mojim rukama. Ne znam da li plače ali jecaji joj trzaju ovo krhko telo. Očima je pregledam ali nema ništa na njoj. - Nevena - dozivam je - smiri se curo. - Privučem je na grudi i zagrlim je. Skroz je ledena. Tako mekana i nežna. Stisnem je uz sebe još više.

26

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Šššš...sve je u redu curo, smiri se. Sve će biti u redu. - govorim joj i rukom krenem da je dodirnem po kosi. U tom trenu ona se jače trgne i podigne pogled ka meni. Oči kao da gore, gledaju me i u sekundi mogu videti mešavinu emocija koje joj se menjaju. - Pusti me. - slabašan glasić izađe iz njenih usana. - Jesi li i redu? Šta se dogodilo? Zašto si pobegla? - ređam pitanja dok me rukama odguruje od sebe. - Samo me pusti. Dobro sam, kao što vidiš. - kaže ali ne izgleda tako. - Ne znam zašto si ovde, ali vrati se. Sasvim sam dobro. - ovo njeno "dobro" počinje da me iritira. Kada bi videla sebe ne bi to rekla. Pustim je od sebe, ne želim da pomisli da je namerno držim. - Evo, pustio sam te. Ovde sam jer sam video da trčiš iz lokala, mislio sam da ti treba pomoć. - povučem se par koraka unazad i preksrstim ruke na grudima. Vidim kako joj licem prelazi neka slabost ali je ona brzo prekriva. Zamenjuje je dizanjem obrve. - Dakle, osim što radiš za šankom, noću si dežurni spasilac? Hvala viteže, ali kao što vidiš sasvim sam ok. - kaže i okrene se da ide. A ne nećeš mačko..Mene se ne zajebava. Sa ovom nešto nije ok. - Gde si pošla ? Čekaj. Idem sa tobom. - viknem i pojurim za njom. - Šta je tebi? Zahvalila sam ti se. Ok ? Ne treba mi pratnja. Idem kući, a put do kuće znam. - vadi telefon i kucka po njemu. - Ti sad ne ideš kući. Vraćam te u lokal, sigurnija si da budeš sa onim pandurima i Anjom nego sama da ideš. Jedino ako hoćeš da te ispratim do kuće. - povlačim je za ruku i krenemo nazad. - Ko je tebi dao dozvolu da odlučuješ za mene? - kaže i stane kao ukopana. - Nisam mala beba da mi treba telohranitelj, ostavi mr na miru. Ti me..- stane kao joj mozak dobija na snazi a ja ne čekam nego je opet povlačim za sobom. Istrgne ruku iz stiska i opet stane. - Stani, ne vuci me kao dete. Ićiću sama. - kaže i krene da ide. Ova cura menja raspoloženje čim trepne. - Negoooo..koliko dugo se znate ti i Anja ? - pita kao da je to zanima. - Znam je već dosta godina, još kad je bila mala devojčica. Brata i ćaleta joj poznajem koliko i nju. Fini su ljudi. - Aha..stvarno je lepa, zar ne ? - Jeste, lepa je devojka. - Stvarno misliš da je lepa? Ono lepa - lepa ili lepa u smislu samo lepa? - Lepa je. Čemu ova pitanja ? - kažem već frustriran. - Ma ja to onako. Zanima me. Od kada sam došla na raspust ona je moja verna pratilja. Zaista je dobra drugarica. Pošto nisam odavde a godinama dolazim imam osećaj kao da sam odrasla sa njom. Iako je sva svoja, divna je cura zaista, to bi ti trebao da vidiš. kaže i još više ubrzava. Postala je u trenutku brbljiva cura.

27

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Aha. - pogledam da smo metar ispred lokala i vidim kako Anja izlazi iz njega. - Pa gde si ti ženo? Tražim te po celom lokalu. Ne znaš koliko sam se zabrinula. Marko i momci.. - u trenutku kao da je tad primetila da Nevena nije sama i okrenula se ka meni. O Luka..Zdravooo Luka. Kako si? - Zdravo Anja. Dobro sam. Bio sam da potražim ..- okrenem se da pogledam u Nevenu ali ona više nije tu. Otišla je!

28

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

8. Poglavlje Morala sam da odem. Nisam mogla podneti da me onako gleda. One oči koje čitaju mogle su da vide sve. Zato sam i otišla. Iskoristila sam priliku dok je pričao sa Anjom da se odvojim i odem kući. Ovaj put nisam trčala. Noge su same znale put a misli su mi konfuzno lutale, crtajući mi slike kroz glavu, vraćajući me tamo gde nisam želela. Ali onaj njegov glas koji kao grmljavina stvarao je svetlost kroz tunel tih mojih pomračnih misli koje sam u trenutku imala. Miris okeana me je razbudio iz transa kada sam osetila toplinu i čvrstoću njegovih mišiča. Njegove ruke su me držale nežno kao da sam staklo. Nisam tu pripadala. Jedan tren sam dozvolila da upijem taj njegov miris koji me je trgnuo iz teških misli. Ali ta grmljavina me je previše otkrila. Bože, ja sam najgora drugarica na svetu. Da me je Anja videla... Pokušala sam da odem od njega, ali kao da nije čuo moje reči. Pokušala sam sarkazmom da ga oteram ali samo onaj pogled je bio dovoljan da se kao nemirno dete umirim i poslušam. Borila sam se sa tim sve dok nije Anju spomenuo. Tada mi se mozak uključio. Morala sam se vratiti na zadatak. Zato sam i počela da brbljam. Što sam ga više ispitivala, više se mrštio. Ali ipak misli da je Anja lepa. Što znači da postoji šansa...Jurila sam da dođem do nje, ali kao što sam i pretpostavila, ona je digla bunu jer me nije bilo..zabrinula se.Sve dok nije videla Luku, tada se odmah bacila u otapanje..taj trenuta sam rado iskoristila. Obučena sam legla u krevet i poslala Anji poruku da mi je loše i da ću je sutra obavestiti o svemu. Pustila sam svojoj teškoj muci i zaplakala. Obećala sam bila sebi da neću više ali kad god bih u Lukinom prisustvu bila, nešto se u meni lomilo. Ne znam šta je to u njemu što me otkriva ali znam da se moram sklanjati što dalje od njega. Samo ne znam kako. Moram Anji pomoći..a to znači moram i Luku viđati. Dok je sova nedaleko zahukala, san me je povukao za sobom a sa njim i snovi o toplini...i o mirisu okeana. *** Sledećeg dana Anja je upala u moj krevet brbljajući o tome što sam onako nestala, oprostila sam joj samo jer me je kupila vrućom kafom koju kaže da joj je moja sestra dozvolila da skuva. Kada je videla moje naduvene oči od plakanja prestala je sa tom njenom zbrkom od pitanja puštajući me da se sama otvorim. Samo što nisam mogla. Dubina je velika a ja sam stavila masku. Sve o meni je znala sem te dubine koju sam ogradila bodljikavom žicom. Ćutala je, pustila da bude tišina među nama. Samo što sam joj ja imala šta reći. - Izvini što sam onako nestala. Mislim što sam nestala oba puta. Nije to bilo lepo od mene ali morala sam da odem. ipak sam te na kraju ostavila sa Lukom. ima li poboljšanja ? - pogledam je i vidim da se nasmešila. 29

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Ma ništa Neno, ako si morala otići neka si. Razumem te i sama ponekad želim i trebam da budem sama. Jooj pa jesi me ostavila sa njim, ali samo na minut. Kada smo primetili da te nema on se samo namrgodio kao po običaju i otišao. Zabrinula sam se, znaš? Kada sam vas videla da idete zajedno, mislila sam da se nešto desilo. Nije me čak ni video, sve dok mu se nisam javila, bio je posvećen gledanju u tebe. Šta se to među vama desilo? - bistra kao i uvek, znala sam da će tako nešto i da pomisli. - Gledao u mene? Ma daj ne lupaj. Taj me čovek popreko gleda od kada sam ga prvi put videla. - puhnem u kafu i uzmem gutljaj. Ovaj napitak me tako oporavlja. - Da, u tebe. Nije te gledao uopšte popreko. Pre bih rekla.. - zaustavim je rukom da ne bi svašta lupila. - Anja, prestani i ne umišjaj. Nema šta on mene da gleda. Neću da ponavljam. Nego slušaj. Izvini još jednom što sam otišla. Neke stvari o meni...pa..ne mogu da govorim. A zbog tih stvari ponekad moram biti sama pa tako da sam sinoć otrčala iz lokala. Luka se tu od nekud stvorio i ..nemoj me pitati ni što ni kako ali pala sam i on me je grlio dok se nisam smirila. Ti znaš da te mnogo volim i da te nikada neću lagati, ali eto zagrlio me je par trenutaka i ja sam mu se otela iz stiska. Želela sam da odem kući ali mi on nije dao i vratili smo se u Havanu. Ostalo si videla. - dok ja brbljam, Anja me pomno prati i klima glavom kao da me shvata. - Ok je Neno, verujem ti. Nisam ja baš ljubomorna toliko. Pogotovu nikada ne bih bila na tebe. Znam da tu nema ničega a i da ima, više bih volela da ga vidim da je sa tobom u vezi nego sa bilo kojom drugom curom. Od tebe me nikad ne bi bolelo. Ti si mi kao sestra. -stisne mi ruku i u očima joj vidim istinu. Kakva je ona ludača. Da budem sa Lukom? Nikada. - Ti stvarno nisi normalna. Zaboravi o tome. To se neće dogoditi, jer ja imam vesti za tebe. Sinoć smo pričali o tebi dok smo se vraćali ka Havani. Vidim osmeh koji joj se širi licem. - Stvarno? Pa pričaj veštice jedna, šta mi ćutiš tu. Štaaaa? - hvata me za ramena i trese. - Evoooo. Puštaj me ludačo, opariću se na kafu zbog tebe. - pušta me i gleda već krupnim očima kao da je pred rudnikom zlata. - Pa rekao je da je bolje da se vratim u Havanu kod tebe nego da idem kući. Tu sam se ja pravila malo luda i ispitivala ga koliko dugo te poznaje... šta misli o tebi... ? Hvalila te kako si lepa i pitala ga da li misli da li si lepa? - Iiiiii ? Pričaj ....umireem...joj Neno jel misli? - pita me dok me ponovo drmusa. - Misli ludačoo..Misli...A sad me puštaaj! - kroz smeh vičem na nju jer ta njena euforija prelazi i na mene. - Ti si carica Neno! i šta još kaže? Ako sam lepa onda sam mu i seksi, jel da? - ustaje iz kreveta pa se namešta kao da je manekenka . Pući usta i namešta telo kao da sam ja Luka, dok ja crkavam od smeha. - Smiri se. Jesi luda. Jesi seksi, priznajem, ali dotle nisam stigla da ga pitam. Mislim da bi me gledao kao da sam neka nabacivačica, a to ne želim. Ovo mora biti prikriveno. Barem malo. - pokušavam da se uozbiljim, ali mi slabo ide. Ne znam ni sama kako ću sve to sa Lukom da obavim. Obožavaš ovu lujku i stisnućeš zube. 30

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - E pa Nevena, pripremi se jer zadatak si tek načela. Zato ima da ga pitaš sve i svašta. Neću svaki put kada ga sretnem da lečim rane sa drugim.. - stane jer je shvatila šta je rekla. Pokuša da pobegne od mene ali je ja uhvatim. - Nastavi Markovićeva. Sa kim si to lečila rane? - gledam je dok ona pokušava da sakrije pogled od men. - Reci mi..sa kim si bila? Sa Markom? - još više se trgne od mene i znam da je sa njim bila. - Dakle ...Marko..pa doobroo...- pustim je jer vidim da samo što nije propevala. - Jeste. Sa Markom sam bila. Joj Neno, znam šta misliš ali, Marko je sladak..videla si ga i ja...- zaustavi se i uzdahne. - Ok je ludice. Pun kofer. I treba tako. Luka će sesti na njega. Rešićemo to, ne brini. Zagrlim je i shvatim da je vreme da menjam temu. Ne mogu je gledati ovakvu. - Hoćeš sa mnom na trčanje? Malo do Šumarica i nazad, šta misliš o tome? - Neka hvala. Ne znam samo zašto lomiš noge za ništa. Savršenu liniju imaš. Zaista si preopterećena ponekad tim trčanjem. - E pa kad nemam putujući klavir, pa da ti sviram. Ovako moram na trčanje. Vidimo se večeras onda? - okrećem se od nje da pokupim stvari pa idem da se sredim. - Večeras? Khm...ovaj...ne mogu večeras. - sve se spetlala nešto. - Idem do grada večeras. Imam sastanak. - Sastanak? Sa kim? Marko jel da? - pitam i ne okrećem se, znam da je ipak on. - Jeste. Vidim da znaš i sama. Stalno mi dosađuje ali nekako mi je ok sa njim. Nije budala kao i svi ostali. I dalje mislim da nije on za mene. Samo se bezveze vučem sa njim. Ali dobro..dobar je za jednu stvar..- stavi ruku na usta - Ups, ja i moj jezik. Zaboravila sam da ovo nije za tvoje uši. ipak si ti nevi...- ne stiže da završi jer beži kako je ne bih stigla. - Anjaaaaa - derem se ali ne jurim je. Smejem se jer znam koliko je luda. Ništa krivo nije rekla, jer je to istina. Dok ona ima aktivan seksualni život , ja bežim od njega. Jednoga dana i ti ćeš biti slobodna. Okrećem se i grabim ka kupatilu. Čeka me trošenje mentalnih ćelija. *** Duša mi je u nosu, znoj se sliva niz mene, ali mi prija. Volim prirodu a trčanje do Šumarica me opušta i svaki napor koje moje telo upije je vredan. Planiram da čim stignem kući, napunim kadu i bacim se na potapanje i ... - Srceeeeeeee!? O ne...Nije valjda? Okrenem se i vidim da jeste. Gospodin Marković. Razmišljam šta da uradim, kako da nestanem ali samo nastavim da hodam i protežem mišiće. - Srcee stani. Znam da si me videla. Ako pobegneš onda si prava kukavica, a ja ne bih da to mislim. Ipak si ti moje srce, zar ne? - sve bliže mu čujem glas i usporavam. Oko nas su ljudi a ja nisam raspoložena da pravim predstavu. - Jesi li ti to ljuta na mene? - sada je već stigao uz mene i čujem kako diše uz moja leđa. - Tako dakle, ljuta si i ćutiš. Nećeš sa mnom da pričaš. Dooobro. Onda ću ja sa tobom

31

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav da pričam a ti slušaj. - ide pored mene i nastavlja da brblja. Ne želim da gledam u njega niti da ga slušam ali puštam ga da priča. - Srce, ne znaš šta si propustila onaj dan. Trebala si poći sa nama, one cure su paklene. Ne znaš šta su mi sve uradile. Pravi sendvič smo bili. Samo si ti falila. Znaš koja bi to poza bila. Uh srce, sav se stresem.. - ubrzam još više jer me ova njegova priča ne zanima. Sa ovim temama nemam šta da pričam sa njim a ni da slušam njegovo seksualno razmetanje. IDIOT. - Heej, ma stani, gde ćeš? Stvarno ti kažem bila bi prava..huh - nastavlja da priča isto i u meni pukne. Namerno me provocira. Želi predstavu, ali ovaj put ćemo drugačije. Okrenem se ka njemu i dah mi zastane. Zar ću uvek biti slaba na njega kada pogledam ono telo? U crnoj majci i šorcu za trčanje izgleda kao da jer rođen isklesan. Planina mišića mu je istaklo , ali onaj osmeh šarmera govori koliko telom kupuje cure. Uozbilji se Nevena! Ne zaboravi šta je prošli put uradio. Nasmešim mu se kao nikad do sad i vidim da mu je osmeh nestao sa lica. - Stvarno Mihajlo? Misliš li stvarno da sam falila tom tvom trojcu? - priđem mu i stavim ruku na njegove grudi. - O Bože, on je totalno nestvaran. UOZBILJI SE Nevena! - Khm..khm..- Šta je ovo? Zbunio se? - Pa..sad..Nije da nisi..ovaj..ali jesi..- totalno mi je smešan što je pogubljen od samo jednog mog dodira. Vreme je da završim! - Pošto ti gospodine nisi siguran da li sam falila ili nisam, onda to mene ne bi trebalo da zanima, zar ne? - još malo ga pomazim po grudima jer vidim da me pola i ne sluša. Mislim da je tebi bilo sasvim lepo i bez mene i da te tvoje eksperimente ostaviš za sebe i svoje uši a moje ostavi na miru. Mislim da bi to bilo sasvim ok, sve dok ne budeš imao šta pametno da mi kažeš, onda će moje uši željno iščekivati to da čuju, srce. - Okrenem se i ostavim ga zamišljenog. - Srcee, stani! - opet me doziva. Okrenem se ali ovaj put sa dosadnim izrazom lica. Pokušavam da izgledam što više nezainteresovana. Samo da zaboravim da je topao i čvrst. Nemoj! - mentalno sam prolupala. - Izvini Nevena. - Molim?? - Znam da sam napadan i da imam divlju maštu, ali to je zbog tebe. Od kada si mi se onako nagu..ovaj ..mislim..Od kada sam te video prvi put, ti me izazivaš. Ne mislim bukvalno, nego srce si. Odmah pomislim na sve i svašta a ta tvoja kosa me toliko poziva da te uzmem i opsedam da mi je teško da se kontrolišem. - Uopšte te ja Mihajlo ne izazivam. Sasvim sam ok sa tobom kao i sa svima. Nisam ovde da bih slušala o tvojim željama. Zaista me to ne zanima. Zbog Anje te trpim ali ako budeš nastavio sa istom pričom, zaista neću sa tobom razgovarati. - iskreno mu kažem jer da nije Anje, odavno bih ga oterala. Da, baš...možda bi on mogao. Glupačo! - Biću iskren prema tebi. Sviđaš mi se srce. Da si moja ne bi bila tako uštogljena. Ne bi prestajala dozivati moje ime, bila bi nasmejana i uvek uz mene. Šta misliš, koliko dugo bi mi trebalo da te raspametim? Bila bi.. - prekidam ovu navalu njegove idiotarije. - E o ovome ti pričam. Ko o čemu ti o seksu. Sasvim je meni lepo i ovako. Slobodno nazovi one bliznakinje da ti gude celu noć i dan. Ne mogu sa tobom razgovarati.

32

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Povučem se korak unazad ali on priđe još bliže. - Samo sam iskren. Mislim, iskren sam za to da mi se dopadaš. Vidi ovako, ja ću da pokušam da budem finiji a ti mi dozvoli da ti sada pravim društvo do kuće. Može? Obećavam da ću biti pristojan, ovaj put. - Podigne ruku u znak obećanja. Hm...- Pazi šta radiš! Budem li čula..- prekida me rukom kojom mi stisne rame. Uhh.. - Biću dobar srce. Obećao sam. - Pomerim se od njega jer ne mogu da dozvolim da me dodiruje. On ili rečima ili fizički je napadan. - Vidim aktivna si. Trčiš uvek ovako sama ili? - Pa pošto Anja ne voli ni da poskoči onda sama. Mada mi to nije problem. Imam suviše energije pa moram da je potrošim. Sestrići mi ponekad prave društvo ali su trenutno zaokupljeni njihovim simpatijama. Počeo je pubertet da radi. - nasmejem se i vidim da me posmatra. - Što me tako gledaš ? - Srce, kad bih ti rekao, ti bi se 100% naljutila. Jedino ako te interesuje? - A ne..ne...vraže jedan. Bolje ćuti. Dopada mi se kada čutiš. - Oho, znači dopadam ti se kad ćutim. Ložiš se na ćutljive osobe ili na mutavce? - Manijače rekla sam ...maa..namerno me izazivaš. - smejem se jer vidim kako se izazivački kezi. - Bolje je da idemo kući, ne želim da dangubim ovde sa manijakom. osmeh mi već ne silazi sa lica. Idemo stazom i mislim kako je drugačiji kada se ne izmotava. - Srce, koliko si ti lepa kada se smeješ. Da sam na tvom mestu uvek bih bio nasmejan. Ali znaš da imam lek i za to.. Mislim evo ovaj. - Rukama mi razvuče usne u još veći kez i ja se već smejem kao blesava. - Pusti me Mihajlo. Evo smejem se. Smejeem see. - guram ga od sebe i brže idem. - Isti si kao Anja. - Sad već trčim i smejem se kao dete. Čujem ga iza sebe kako se i on smeje. Možda on i može biti normalan. Oko nas ljudi šetaju ili se voze biciklima. Leto je u punom jeku i mogu reći da u ovom gradu uvek dišem punim plućima. Osetim radost i ponovo ubrzam, ali već mi je ona tiha jeza skliznula niz kičmu. Dlake na vratu se podižu. Zašto imam osećaj kao da sam pod prismotrom. Ma to je sigurno Mihajlo i zeva u moje dupe. Samo što u njegovom prisustvu ne osećam jezu... *** Iako nisam želela, morala sam i večeras doći u Havanu. Anja mi je strogo naredila da večeras prošetam do lokala i da sa Lukom razgovaram. Posle trčanja i Mihajlovog ispraćanja do kuće, duge kupke i opuštanja, pošla sam sa sestrom do nje na posao kako bih posle svratila i do Havane. Lokal je baš uz kiosk gde moja sestra radi. Pokušala sam da ubedim sestru da joj malo pomognem na poslu ali ona ne dozvoljava da joj se iko meša u kuhinju. Zaista je vredna a meni je dosadno da se samo izležavam. - Pusti mene da ja radim svoj posao. Mlada si ti još, ima vremena kada ćeš mesiti, prati i ribati. Dovoljno mi je što mi samo praviš društvo. Znaš da ludim kada sam sama. - brblja moja sestra dok ubacuje sastojke za mešenje testa. Ništa joj to ne pada teško, sama je

33

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav svoj gazda. - Ovih dana ne dolaziš sa klincima kući. Čak bih rekla da si ranije od njih dolazila. Mučili te nešto? Milena je moja omiljena sestra i jedina koja zna moje bubice i sve ono što me muči. Jedina kojoj sve govorim i kojoj plačem na ramenu kada mi je potrebno. Nisam sada spremna da joj objašnjavam zato menjam temu. - Klinci imaju simpatije. Došlo je vreme curica, a ova tetka je višak. Daj sele nešto da radim, stvarno mi je dosadno. Misliš da bi me keva ovako tetošila kao što ti radiš? Do sad bih već uveliko bila u poslu. Reci mi šta da ti pomognem ? - Možeš da mi dodaš tu oklagiju i tu okruglu tepsiju što je iza tebe. Drugo ništa. Došla si da odmaraš i napuniš baterije pred takmičenje i školi. Znaš da kod mene nema naprezanja. Tu sam ti ja za sve. Ako ništa, Zoki je taj koji trpi moja terorisanja. Ne znam ni sama kako me trpi. Da nije njega izludela bih. On mi je najveća terapija. Ozbiljno ti kažem. - okrene se da uzme ulje sa police i zagleda se u prozor. Stavim joj oklagiju i tepsiju na policu, kako bi joj kasnije bilo pri ruci. - Šta je bilo sele, što si se ućutala? - već sam zabrinuta jer ne progovara par minuta, nego samo gleda u prozor. - Ma nisam Neno. Nego..gledam jednog momka. Malo malo pa pogleda kroz onaj prozor ka nama. Ne verujem da u mene gleda, mislim da si mu zapala za oko. - kaže dok se ponovo vrać za sto. - Pričinjava ti se sele. To tebi nedostaje Zoki pa ti se priviđa. Ko bi mene gledao? Nisam ja za to.- kažem joj i naslonim se leđima na prozor. - Evo opet, opet te gleda. Ne baš napadno jer se plaši da ja ne primetim, ali ipak gleda. Nenče imam ja oko za to. Ti misliš da je moj Zoki tek tako došao na moj prag. Eee.. muke je on video sa mnom. A ti me podsećaš na mene. Zato veruj da te ovaj macan posmatra. Dobar je on dečko. Živi ulicu do naše. Ima mlađeg brata Vladu i obojica su prezgodni. Samo što mislim da te Luka očima guta...- brblja moja sestra ne prestaje a ja ne mogu da udahnem. Luka..Ma to ona mene loži samo. Okrenem se i vidim samo gužvu ali ne i njega. To se njoj samo pričinjava. - Neno jel me čuješ šta ti pričam? - sad joj već čujem zabrinutost u glasu. - Čujem sele. Pusti ti to.. idem ja do Havane, malo da prošetam pa ću kući. Ako ti bude bilo dosadno ti mi pusti poruku. Važi? - Ok. Prošetaj slobodno. Samo kad dođeš kući cimni me. Već uveliko sam na vratima i vičem joj da hoću. Možeš ti ovo Nevena. Duguješ mu izvinjenje pa se posle toga nakači u vezi Anje. Samo polako. Diši. Hrabrim sebe dok ulazim u Havanu i pretražujem je očima. Lokal je u punom jeku, velika je gužva. Oko šanka ima slobodnih stolica pa se provlačim među ljude i sednem na barsku stolicu. Naručim cocacolu i polako se opuštam. Vidim da ga nema ovde što znači da ću brzo kući. Vidim da me ljudi gledaju kao da sam pala sa Marsa ali me to ne dotiče. Te požudne i pijane poglede samo odbacujem. Ispijam coca-colu i smejem se na sestrinoj gluposti u vezi njenog naklapanja. Nema šta on mene gledati, zar ne? Jedino da seva onim očima. Bože kako sam sinoć jadno izgledala kada me je sustigao. Ne shvatam zašto je išao za mnom. To je 34

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav sasvim pogrešno. Treba trčati za Anjom. Da sam na njegovom mestu ne bih skidala oči sa nje, a ne mene...Ma to Milena umišlja. Kao po prepoznavanju, jeza mi se javlja kao upozorenje. Ispravim se i telo mi se napne sve dok do mene ne stigne miris okeana. Luka. Ovde je. Miris je sve bliži sve dok okom ne vidim kako seda pored mene. Uzima moju čašu i ispija sok. Podignem još više oči i struja prođe niz mje telo. I umesto strogog lica na njemu vidim osmeh..osmeh koji me zauvek kupi. One rupice na obrazima i glatka koža na licu je još više izraženija. Prsti na nogama mi se uvrću. Šta mi se ovo događa? Trgnem glavom a među nama tišina se razlila. Sedi nasmejan i ne prestaje da me gleda. - Šta se smeškaš? U stvari, kako to da se ti smeškaš? - kažem ozbiljno. - Odavno nisam video lepši prizor. Da ti tako slatko ne stoje ti brčiči od coca - cole, zezao bih te da si pravo dete. - zabavljenost mu se čuje u glasu. - iImam brkove? Zezaš? - uzmem salvetu sa šanka i obrišem se. Pogledam i vidim da je vlažna. Nevena baš si ekspert. - Vidiš i sama da te ne lažem. Šteta što si obrisala. Otkud ti sama ovde u lokalu, gde ti je verna pratilja? - pita me. Jel to on mene slušao dok sam brbljala sinoć? Naslonim se rukom na šank i razmislim šta da mu kažem. Ne mogu mu reći da je sa Markom. - Anja je imala neke obaveze, a ja sam došla tebe da potražim. - vidim kako u čudu podiže obrvu. - Mene? Mene si tražila? - pita sad već zbunjen. - Aha. Slušaj. Došla sam da ti se izvinim za ono sinoć. Ona moja reakcija, moje ponašanje...to ti nisi zaslužio a niti si trebao videti. Hvala ti što si bio tu i što si me zagrlio, samo bih te molila da to više ne radiš. Tvoja cura ne bi volela da vidi kako drugu grliš. Znam da ja ne bih. - kažem i pogledam u stranu. Ponovo je vratio onaj pogled kojim ledi. - Ne trebaš ti brinuti Nevena oko moje cure jer je nemam. Mogu grliti koga želim a tebi je zagrljaj sinoć bio potreban. - informacija primljena - nema curu. - Samo sam te opomenula. Da nisi to bio ti, pozvala bih Anju da sam htela. Ti ne možeš znati šta je meni potrebno. A pogotovu nisi ti. Moje društvo ti ne treba. - A ti misliš da znaš ko mi treba? - Da. Neka cura koju možeš tim ledenim očima da gledaš normalnije, a ne kao što gledaš mene. Na primer Anja. Nju sa toplinom gledaš. I ona uživa kada je u tvom prisustvu. Ti si ono o čemu ona samo razgovara. Trebao bi da slušaš o čemu ona govori. Stvarno bi ste bili par. Zgodna je i lepršava. Baš po tvom ukusu. - pokajem se što sam ovo zadnje izgovorila. - Po mom ukusu? Ti mačko ne znaš ko je po mom ukusu. Znam ja sasvim dobro Anju a to da li je ona za mene ili nije to je na meni da odlučim. Ne treba mi provodađžija da mi nameće cure. - Nisam ja provodađžija. Samo sam ti iskreno rekla. - još više me je prostrelio pogledmom - Nemoj tim očima da me gledaš. Ako si frustriran idi lupaj glavom o zid. - Kada bi znala zašto te ovako gledam, nikada se više ne bi preda mnom stvorila. - Sa tim rečima se okrene i nestane u gužvi. Šta ovo bi ? Telo mi vibrira od samo njegovog 35

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav prisustva. Ovo je postalo previše..Zašto mi je to rekao...? Platim račun i odem kući. Drhtanje ne prestane ni kada legnem. San ni na metar mi ne dolazi. Pokušavam da shvatim njegove reči ali one me još više odaljuju od svega.. Kada bi znala zašto te ovako gledam...

36

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

9. Poglavlje Danima opsedam Luku. Inat ili tvrdoglavost je preuzelo kontrolu u meni i kao posledicu dovelo do toga da sam sada uporna i bezgrešna. Onu njegovu rečenicu sam po ko zna koliko puta slagala, sastavljala, razvlačila ... kako bih shvatila šta je njom hteo reći. Kao da mi je belom rukavicom mahnuo pred očima i izazvao me. A ja, kakva jesam odmah sam to prihvatila i zasukala rukave. Na početku sam bojažljivo ušla u ovaj zadatak ali gledajući na dane za sobom to više tako ne izgleda.. Sa Anjom a i sama, dolazila sam u Havanu i po ko zna koliko puta sam mu prekidala posao. Za šta god da se uhvatio da radi ja sam od njega zahtevala da mi posveti vreme. Znam, postala sam dosadna, ali što pre dođem na cilj, pre ću da ga se rešim, a Anja neka radi posle sa njim šta hoće. Samo što Anja nije izgledala toliko više zainteresovano, više je zanimalo kako će Luka reagovati na moj poduhvat. Više je vremena provodila sa Markom nego što je želela priznati. Nije da sumljam u svoju drugaricu ali mislim da će njoj Luka biti samo jedan hir, dok je meni Luka sve više postajao trn u oku. Što sam više bila nasrtljivija to je on bio odbojniji. Išle smo i na žurke na koje je on išao. Kad god bih mu prišla odmah je skretao temu, samo da ne pričam o Anji. Kada je bila gužva, a od buke me ne bi čuo, ganjala bih mu telefon i pisala poruke. Po ko zna koliko puta bih Anju spomenula. Slala mu njene slike u kupaćim kostimima koje smo prethodno isprobavale. Slike sa jezera i bazena su bile neizostavne. Ali uvek bi dao komentar da sam ja na slikama od nje prirodnija. Ili kako mi kupaći bolje stoji. Ili kako mi je kosa na slici izraženija. Za te rečenice bi dobio lakat u stomak. Zacrtala sam da se mora u Anju zaljubiti i tačka. Često bih ga u magacinu potražila i išla za njim kao da sam luda Nasta, brbljajući i planirajući njihov izlazak.Samo bi ćutao i pravio bi se da ne postojim. Kad bih ga slučajno dodirnula da me posluša , skočio bi kao oparen od mene. Bože , i sama bih od sebe bežala.On je poslušao da me se kloni ali ja mu to nisam dozvoljavala. Mislim da se jadan kradomice okretao da kojim slučajem ja ne izletim pred njega. Za sve je kriva Anja. Samo što sam ipak primećivala da ne napredujem sa tim, uvek bi njegov odgovor bio da ga to ništa ne zanima. Nervirao me jako, više nego iko jer nije uvideo šta mu govorim. Nije shvatao šta mu je bilo pred očima. Jer da sam ja muško, ja bih na prvi pogled ka Anji, odmah prsten na ruku joj stavila. Ona je dar sa neba. Par puta mi je rekla da odustanem, ali ja sam kao ovan upornija bila. Zato sam je ubedila da večeras konačno ona preuzme reč i podvuče crtu. U Havani je organizovana dens žurka i tim povodom sam želela da Anja stupi na scenu. Pola dana sam joj pomagala da se skocka. Uska crvena haljina do kolena i crvene sandale na kaišiče, istakle su njeno telo za koje bi najbolja manekenka pozavidela. Kosu je blago uvila u talase. Šminkom je istakla svoje lice i kao po običaju nadmašila sebe. Dok sam ja bila kompletna suprotnost. Vojničke famerice, bela majca na bratele, bele starke, kosa svezana u visok rep a samo mascara i tuš za oči su bili jedina šminka na meni. Nisam uopšte bila obučena za žurku kao što bi svi očekivali samo što mene nikad nije bilo briga šta ko očekuje ili šta bi trebalo biti. 37

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Pogledam na sat i znam da kasnimo.- Mislim da smo spremne. Jesi li sigurna u vezi ovoga Anja? - pitam je jer vidim da se sva spetljala. Udahne i uzme torbicu sa police. - Spremna sam kao zapeta puška. Vreme je da rešimo ovo. Okrene se i krene ka vratima. Zvuk koraka kako silazi niz stepenice nas zaustavlja. - O sekice, jel si ti to spremna za randevu? - čujem poznati glas ispred Anje. Podignem pogled i vidim Mihajla kako stoji na stepeniku sa prekriženim rukama. - Tupsone, ne bi trebalo da te zanima, ali idemo na žurku u Havanu. Hoćeš sa nama? kaže mu Anja dok ja još uvek zurim u njega iza njenih leđa. - Sa vama? Sa kim...ooo srce pa to si ti. Jesi li to izgubila cipelicu pa se sakrivaš? namiguje mi dok se ispravlja. - Zdravo Mihajlo. Izgubila sam trepavicu, hoćeš da pogledaš? Taman dok mi odemo imaš vremena da je pronađeš. - Sve za tebe srce. Samo da me tim očima pogledaš. - šali se kao i uvek. - Užaas! - Anja protestira. - Daj ne lupaj tim izlizanim forama, nego odgovaraj. Hoćeš ili nećeš? - pita ga i već cupka nogom. - Ne bih vas nikada odbio, ali večeras imam zakazan..ovaj društvo neko me pozvalo i to...- pokušava da izvrda i sakrije istinu. - Ćaooo - Anja je već izašla na vrata a ja mahnem Mihajlu i idem za njom. Prijatan vetar me opušta i odnosi nervozu koju sam ceo dan imala. Dok se približavamo lokalu, vidim kako je gužva i kako je večer dobitna. Samo još ovo dvoje da se spoje. - Idem ja čaš do Milene da se javim a ti nam uzmi piće. Brzo dolazim. - kažem joj dok već svraćam do kioska. Ne kucam, nego samo uđem unutra. - Hoćeš li gosteee? - razvučem osmeh jer vidim sestru kako je cela u brašnu i testu. - Opa ko je to mene došao da obiđe. Zar već nije trebalo da ste na žurci? - moja je sestra kao i uvek upućena u moje kretanje. - Do malopre se Anja spremala. Znaš ti nju. Došla sam samo da se javim da znaš gde sam..- okrenem se do prozora koji gleda na Havanu i tada ga ugledam. Crna majca i teksas farmerice ga čine još mračnijim nego onaj pogled kojim me gleda. Kosa raštrkana vodi svoju privatnu žurku. Celom pojavom zrači nekom divljom energijom koja me guta. Ali oči ne sklanja od mojih. Ni treptaj ni pokret. Jeza mi se podiže ka vratu,srce mi ubrzava. Šta je ovo sa mnom? Taj pogled me otkriva, raskalašuje moje misli. On me vidi. Ali ne želim to. On sada treba gledati u Anju pa makar ga vezala za nju. Sklanjam pogled od njega jer mi u ušima šušti a vidim kako mi sestra govori nešto a ja kao budala ogluvela. - Šta čekaš sele, što ne ideš? Jel se nešto dogodilo? - zabrinutost u njenom glasu me je razbudila. - Evo idem, idem. Ništa se nije dogodilo. Znaš ti mene da ja umem da odlutam. Vidimo se kada se vratim. - Vičem joj sa vrata dok grabim ka Havani. Gužva, dim i alkohol me opijaju dok ulazim u lokal. Muzika mi pokreće telo i uživam. Muzika je moje drugo ja. Razgledam u potrazi za Anjom kako bih je pronašla. Crveno mi 38

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav privuče pažnju i ugledam je kako sedi za stolom nedaleko od šanka. Vidim da je popila već jedno piće i da je nervoza jako drma. Biće ovo teže nego što sam mislila. - Jesi li ga videla? - vičem joj na uvo kako bi me čula. - Jesam, javio mi se kada sam išla po piće. Pitao me je gde sam te sakrila. - nakezi se. Video je gde sam bila. - Šta si mi ovo naručila? Šta pijemo? - menjam temu jer mi alkohol na stolu steže želudac. - Večeras pijemo vino. Neee...ni reč da nisi zucnula. Makar jedno moraš. Ne zanima me Nevena. Budi drugarica. Moram ti priznati da sam jako prestrašena i treba mi alkohol da bi se uopše usudila . - ispija iz čaše kao da je to voda. - Dobro, ali samo jednu čašu. I ona će me napiti. - uzmem čašu i polako progutam. Fuuj! Pesme se pretaču iz jedne u drugu a ja već pijana. Jedna čaša i ja sam patos. Dok je Anja celu flašu sama ispraznila i poručila drugu. Obe smo nacvrcane i smejemo se kao blesave. Luka je prolazio i odlazio. Mi smo mu nasmejane mahale, šaljući mu poljupce. - Nevenaaa - viče preko muzike - idem ja sada da zavedem onog macana. Mislim da sam pržena. Ha-ha-ha - smeje se dok se po malo klati na nogama. - Akooo - vičem ali mislim da me nije čula. Polako se okreće i ide ka šanku gde Luka stoji naslonjen sa prednje strane. Vidim kako je primetio da mu prilazi i prišao da je uhvati za ruku. Joj kako je sladak. Smeši joj se dok mu ona govori sve dok ga nije uhvatila za šaku. Smeh nestaje a ozbiljnost i mrgođenje mu licem prelazi dok joj nešto objašnjava. Anja je leđima okrenuta, tako da je ne vidim ali dobro vidim njega. Ovako i mene gleda kada mu o njoj pričam. U sledećem trenutku se Anja okreće a ja vidim njeno skenjano lice i oči pune suza. Nekako dođe do našeg stola i ja je hvatam da ne padne. - Šta je bilo? Čemu takva faca? Zašto si se vratila? - nabrajam pitanja dok ona me steže rukama. - Neno, nema od toga ništa. Ne želi me, kaže da sam mu ja kao sestra. Kakva sam mu ja to sestra Neno? Zar sam toliko jadna i ružna da u meni vidi sestru? - kaže dok joj niz lice liju suze. Bes i ludilo mi se razlije telom. Sav alkohol ispari. Anju naslanjam na stolicu i jurim prema šanku. Iznenađenje i čuđenje mu se prikaže na licu kada stanem ispred njega. - Kretenu jedan slepi! - derem se što više mogu. - Imaš li ti oči pa ne vidiš curu koja za tobom već ko zna koliko dugo pati. Ona te voli a ti je odbijaš zbog? Zgodniju, lepšu, divniju curu nećeš sresti. Danima ti o njoj pričam, danima ti prikazujem šta možeš imati uz sebe a ti kao kamen. Ja bih joj pružila šansu da sam muško, a sumljam da si muško posle ovoga. Ne zaslužuješ je. - već vrištim na njega, sva zadihana. Luka nevericom gleda u mene a verujem da su me i oko njega čuli. Neka čuju. Priđe mi jedan korak i uhvati za lakat kako bi me privukao ka sebi. - Mačko, ja nju ne volim, ne želim i nikada neću. Zar si ti slepa pa ne vidiš da tebe gledam, da si mi ti glavna misao? Svu onu gungulu oko nje i tvoje dolaske sam samo prihvatio kako bih tebe video i slušao. Znam da ti se ne dopadam, ali to ne smanjuje ono o čemu sanjam. - viče i pusti me.

39

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Bez razmišljanja, bez ikakve svesti sam podigla ruku i zamahnula. Čulo se samo pljusss i muk. Muzika je stala, poglede sam osećala na sebi. Okrenula sam se i došla do stola gde je stajala već otrežnjena Anja sa zabezeknutim izrazom lica. Sigurno je sve već čula. Povukla sam je za sobom i odvela kući. Noge su jurile prema sestrinoj kući. Lupanje vrata za mnom i posteljina na mojoj koži je bilo jedino čega sam bila svesna. Njegove reči su me lomile. Osećaj pucanja mi se vrzmao u grudima. Želela sam da sve nestane. Da to ne bude istina. Ne treba mi to od njega. Zašto želim da mi ne treba a osećam da mi treba. Ne želim nadu, ne želim povrediti svoju drugaricu. San mi nije bio ni na pomisli. Misli i slike su kliktale pred mojim očima. Bože, šta sam to uradila?

40

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

10. Poglavlje

Tup.. tup tup tup...tup tup...tup..tup Bol u glavi ne prestaj da pulsira dok moj mozak pokušava da sastavi misao gde sam. Osećam miris jorgovana i znam da sam u krevetu. Miris posteljine koja mi draška čula me obaveštava da sam ipak zaspala iako se ne sećam kada. Polako otvorim oči dok mi sunce ponovo kapke zatvara. Osetim kako na stolu vibrira telefon i da ne prestaje. Polako se okrenem na drugu stranu kreveta da napipam telefon na komodo. Ni ne gledam ko zove, samo pritisnem da se javim. - Dobro jutro ćerko. Nadam se da si ustala. - mamin glas kroz zvučnik progovara. - Dobro jutro. Upravo sam se probudila. Kako si mama? - Sada se ustaje? Nevena 10 je sati, gde si to noćas izlazila? - ni ne odgovara nego već odmah ispituje. - Anja i ja smo izašle sinoć na žurku mama. Bila si u mojim godinama, znaš i sama. ustajem polako sa kreveta, dok naslanjam uvo na rame kako bih se obukla. - Znam, zato i pitam. Samo što je sada drugo vreme. Moraš voditi dosta računa, nikad nemoj ići sama...- prevrćem očima i prekida jutarnju inspekciju. - Ne brini mama, sve je super. Znam sasvim dobro da se brinem o sebi. Čudo da ti ovako rano zoveš ? - navlačim garderobu i već gledam ka vratima. Treba mi kafa. - Zovem da ti kažem da ti je brat došao sa akademije. Kaže da bi uskoro trebao diplomirati. Joj da si ga videla u onom odelu. Tako je i vaš otac izgledao. Zgodan i prelep. Vojska je od njega učinila da blista. Kad se setim vašeg oca ..- čujem joj drhtaj u glasu. Znam koliko joj je teško kada se priseti tate. Antonio je povukao genetski želje, karakter i volju od tate. Tako da je njegovim stopama odlučio da bude vojno lice. Mami se to uopšte nije svidelo, ali je ispoštovala njegovu želju. Moja je bila klavir a njegova akademija. - To znači da nećeš biti sama. Za par dana ćeš se opet žaliti što ostavlja svuda garderobu. - smejem se i menjam temu. - Dovešću ja njega kad tad u red. Dobro zlato, da te ne davim ja, evo ga Toni budi se, sigurno sam ga probudila. Pozdravi sve tamo i čuvaj se. - mama po njenom nastavlja. - Hoću mama, a ti mi pozdravi brata. Ljubim te. - Ljubim i ja tebe zlato. - kaže pa prekida vezu. Pogledam u ekran i vidim preko dvadeset propuštenih poziva i poruka. Nekoliko od Anje....a nekoliko sa nepoznatog broja. Prst mi je sam išao ka inboksu da pogledam, ali samo sam ih sve označila i obrisala. Nisam želela da čitam. Ostavila sam telefon na policu i okrenula se ka vratima. Glasno lupanje na vratima me je trgnulo u sekundi.

41

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Veštice otvaraj! - Dum dum dum - Otvori ili ću da probivam! - Anjin piskav glas sam prepoznala. Okrenem bravu i pustim je da uđe. - Zašto mi se ne javljaš? Nisi svesna koliko puta sam te pozvala? Šta je bilo ono sinoć? Zašto si onako odjurila? Pričaj Nevena, šta si se ukipela?! - mlatara rukama dok izbacuje pitanja. Podignem ruku da je zaustavim. - Prvo. Spusti ton, glava me boli. Ne znam kako te ne boli glava od te tvoje vriske! Drugo. Nisam sposobna da se objašnjavam. Dobio je šta je zaslužio i ne želim da se više spomene njegovo ime. Treće. Ako ćeš o njemu onda bolje idi kući Anja, zaista nisam raspoložena. - sednem na krevet i povučem kolena ka sebi. Samo što Anja nije spremna da odustaje od ispitivanja. Hoda po sobi kao da joj gori pod nogama. Vidim da je ubijaju pitanj koje želi da izgovori. i izgovara ih... - Ne mogu. Ako ti nećeš da pričaš, ja ću. Slušaj me dobro Nevena. Ponosna sam na tebe što si moja drugarica. Niko ono nije uradio za mene i veruj mi da si mi kao krv rođena. Ono sinoć je bila katastrofa ali sa moje strane. - stane ispred mene i udahne. - Ti blesava, luda ženo si jedno čudo. Nisi ni svesna koliko si srećna. One reči koje ti je rekao, kako te je gledao, je samo dokaz da sam ja bila u pravu. Kada sam ti rekla da te posmatra, on je to zaista radio. Kada si ga opsedala uvek je imao oči za tebe bez obzira šta si mu ti pričala. Nikada za mene nije imao to vreme kao sa tobom. Posvetio bi mi minut a od tebe se ne želi skloniti. Gledate očima kojim guta. Osećam neku energiju između vas dvoje koja pršti. - čučne pored mene i pogleda me - Razmišljala sam i shvatila da ja ...da je on bio samo moja iluzija..neki hir devojački. Jutros me je pozvao, ponovo smo pričali i on je zabrinut za tebe. Nije ljut zbog šamara. Ali želi da sa tobom razgovara. On tebe želi curo. Hej! Zar to nije divno? Do sad sam ga samo viđala sa nekim kurvama. Ti bi mu osvetlela obraz. Tako hrabra i ponosna si ga dovela dotle da se brine za tebe. Trebaš mu pružiti šansu. Obećaj mi da hoćeš. Dosta je bilo tog tvog zatvora oko srca. Otključaj ga, pa makar da virne malo. Toliko sam te namučila da se za mene trudiš da nisam zapravo sama htela sebi da priznam da više nisam zainteresovana za njega. Nisam ga nikada volela ako te to brine, nisam čak ni zaljubljena bila. Samo sam sanjalački bila željna njega. Znam da te to muči. Vidim ti to na licu. Kao što si mene ti bodrila ja sad bodrim tebe. Pusti se Neno. Gledam je kako me stiska i ubeđuje u nešto a da na to nisam spremna. Zvao je ? Brine se za mene ? Ne mogu. Nisu oni normalni. Ovo je samo san. Šta ja da radim sa njim? On previše vidi..može me slomiti. Šta mi je ova žena uradila?! Ne želim o njemu da razmišljam. Sklonim se i vratim se u krevet. Sigurno da sanjam. - Ne mogu o tome sada da razmišljam Anja. Nije on za mene. Ne zanima me on..ni ta priča više. Neću da mu ja zamenjujem te njegove kurve. Pusti ga. Glava me boli, hoću da spavam.

42

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Samo što mi Anja nije dala da spavam. Ceo dan je uz mene bila. Ceo dan ubeđivala. Ovaj put nisam poklekla. Iako mi je dan preseo. Zatvorila sam se u sebe i nisam je slušala. *** Par dana nisam želela da joj se javim na pozive da idemo da prošetamo. Znala sam gde bi me odvela. Bilo mi je teško da shvatim šta ona želi, nisam želela da budem sa nekim jer to ona želi. Imala sam ličnu savest za te stvari. Samo što se moja savest slagala sa Anjom. Posvetila sam se tih dana klincima. Bila uz njih, slušajući njihove doživljaje. Ponekad bih samo prošetala do njih i nazad. Kao što je bilo moje raspoloženje, tako je bilo i vreme. Kišovito i hladnjikavo. Radovala sam se pre takvom vremenu..ona ja od pre volela je kišu. Gackala bih po barama i raširila ruke kako bih upila vodu. Sada bih samo stala da me kiša pročisti i smiri. Negde u meni je još uvek ta devojčica. Umesto ćaskanja i druženja sa Anjom..ja sam trčala. Trebao mi je mir od svega toga. Zato sam odlazila u Šumarice i pokušala da zaboravim sve to. Iako sam želela da odustanem od svega..nije mi se dalo. Uvek bih se vraćala na one oči i pogled koji me razotkriva. Sve je izgledalo kao da me čeka..nešto što sama nisam ni sanjala da može da se desi. Zato se i sada mučim u mislima dok se vraćam sa trčanja. Počela je da pada sve jača kiša i nisam imala nikakav osećaj. Pokušavam da vratim onu sebe koju sam stvorila, da ostanem čvrsta i mirna ali u sebi osećam nemir. Čujem kako još neko pored mene trči ali ne obraćam pažnju. Ubrzam korak i utrčim u ulicu. Pokisnem skroz i stanem ispred jednog lokala licem do izloga. Mobilni mi zazvoni. Izvadim ga iz đžepa i vidim da je poruka sa nepoznatog broja. * Podigni te oči gore. * L. Jeza mi se penje uz kičmu, onaj prepoznatljiv osećaj me hvata. Podignem ipak glavu i nešto mi izbije vazduh iz pluća. Ledeno plave oči me gledaju kroz izlog. Mokre kose..odeće..staklaste oči kao ledeno more prodorno u mene gledaju. Nisu me ispuštale iz vida. U trenutku shvatim da stojim ispred Havane. Trepnem i vidim da pogledom prodire u moju dušu i govori mi da on zna sve....sve o meni..sve ono što sam sakrila. Njegove oči su govorile da on ipak zna. Idi odavde Nevena. Koraknem nazad na kišu i pobegnem. Groznica me trese dok sve jače trčim, vrele suze padaju niz moje hladne obraze. Osećam se potpuno izloženom tim očima koje me gutaju u ponor. Bila sam sve bliže sestrinom dvorištu. Tada osetim dlan na mom ramenu koji me zaustavlja. Zadržim dah dok me ta ruka okreće. A onda vidim kako on opet gleda u mene. Snažne ruke me privlače još bliže sebi i sledeće što vidim je njegovu glavu kako se savija ka meni. Tople pune usne pritiska na moje dok ja kao kip sa širokim očima gledam šta radi. Pokušavam da se pomerim od njega, pri čemu ga rukama odgurujem od sebe. Ali

43

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

njegov uzdah me je nakostrešio i učinio poljubac jačim, posesivnijim kao da me njima obeležava. Ruke su me još više stisnule uz njega da sam posustala i dahnula. Nisam osećala kišu.Osećala sam samo njega tako da sam se cela istopila. Wi kada sam krenula da mu uzvratim poljubac on ga je prekinuo kao što je i započeo. Puštajući me iz onog toplog zagrljaja, okrenuo se i otišao..

44

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

11. Poglavlje Te oči...te usne...progone me..i ne želim i da hoću da prestanem da mislim na nju.. Od one noći sve je drugačije. One gorljive oči su preuzele kontrolu nad svim što sam imao u planu. Iščupale mi svaku logiku iz misli i prebacilo me na autopilota. Zvao sam je one noći, molio se Bogu da joj je dobro. Nisam želeo to. Nisam se sa sobom slagao ali onaj vatreni anđeo me je prokleo. Pred očima mi je ona njena vatra koja me je omađijala i tako sam želeo da je pritisnem uz sebe da je užutkam i otvorim joj oči. Da mi samo ona pripada. Od kud je ovo izašlo? Ona nije tvoja. Neškoviću prolupao si! Tebi samo treba njeno parče mesa. Od kako sam je prvi put dodirnuo nijedna joj nije ni do kolena, a bilo ih je. Menjao sam ih svako veče, pokušavao seksom da je izbacim iz glave. Sve se urotilo protiv mene i samo sam joj još više bio za petama. Sve više je pratio kao bolesnik. Da neko zna, pozvao bi ludnicu da me odvedu. A ni to ne bi pomoglo. Dani su prošli od one večeri. Više nije dolazila. Anji sam rekao ono što sam imao i sve je sada ok sa nama. Ali sa onom malom vešticom nije. Jedino kada je izlazila iz kuće je izlazila samo pre podne kada je išla na trčanje. A ja sa njom. Masku je na lice stavila. Kiša je moje raspoloženje propratilo. Tmurno i sivo. Nisam više mogao da budem u pozadini. Morao sam joj prići. Juče sam je kao po običaju pratio na trčanju. Kiša u trenutku kao iz kabla lila. Nevena se nije obazirala, kao da joj ta kiša ni malo ne smeta, ona je trčala. A ja kakav sam psihopata postao, ja sam za njenim petama bio. Odjurila je u moju ulicu gde je Havana. Zaobišao sam je i ušao u lokal. Ali ona nije ušla unutra. Kao da je nesvesna gde se zapravo nalazi, stajala je pod nastrešnicom ispred izloga gledajući u pod. Stao sam prekoputa nje. Samo nas je staklo odvajalo. Čekao sam ali ona se nije ni pomakla. Šta joj se dešava? Uzeo sam mobilni i poslao poruku zahtevajući joj da podigne one njene oči. I jeste. A kada me je pogledala imao sam osećaj da mi je nož u srce probola. Bol..tuga..strah i crnilo je oblilo njeno plavo oko. Gledao sam je kao zamađijan. Gledao kako joj se zenice menjaju, kako se iznenađenje pokazuje u njima. Bledilo je pokrilo njeno nežno lice i u trenutku se okrenula. Dosta mi je ovoga! Pokreni se idiote! Zaustavi je! - naređivao sam sebi dok sam jurio za njom. A ona je kao uplašena tigrica bila brža nego što sam zamišljao. Nešto me je stezalo kada sam sve više i više ubrzavao. Pružio sam ruku i zaustavio je. Ono što je moja ruka dodirnula bilo je kao gromom stvoreno. Elektricitet joj je išao telom. Okrenuo sam je i video kako iznenađeno gleda crvenim očima. Plakala je idiote. Sve si sjebao. Ali ja mogu popraviti. Pokazaću joj da se više nema za šta bojati. Pokaži joj idiote. Povukao sam je ka sebi stežući joj utrnulo telo i spustio usne na njene. Ukus kiše i trešanja sa njenih usana su bile opojni ukus kojeg nisam bio svestan da sam željan. Ljubio sam usne ali njene su bile stvorene za greh. Stajala je kao lutka dok sam je sve više ljubio. Gurala me je rukama da se skloni od mene ali samo bih je još više stisnuo uz mene. Osetio sam da popušta, da joj ruka miluje moja prsa. Ako mi uzvrati znao sam da ne bih stao. Sklonio sam se, pogledao i bukvalno pobegao od nje.

45

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Noge su same vodile, mozak je ostao kod nje da je i dalje ljubim. Uleteo sam u svoju sobu i seo na krevet. Rukama pokrio lice. Šta si to uradio?- borio se đavo u meni. Ti ne ljubiš. Ko ljubi taj greši. Poslednji put kad si ljubio ti si....Ne! Ona nije takva! Kako ti znaš da nije?! Zato što nije. Ona ima nešto crno što je obavilo, nešto što nikome ne da. Video sam to. Hvatao onaj bol u njenim očima. Ako je neko povredio prljavim rukama ja ću - vičem u sebi. Šta ćeš Luka? - protrljam lice rukama. Hiljadu puta sam sebi rekao da je se klonim. Kada bih samo mogao.... I dok tonem u san onaj njen miris mi neda mira, pratim je i osluškujem kad god se ona osmehne. Kad god ona nešto kaže ja utrnem. Ponašam se kao tinejđžer. Pored onoliko kurvi ja sam se zalepio za zabranjenu. Kako me je samo napala. Odmah sam osetio da mi krv vri. Tada sam video nju pravu. Borbenu i živu vatru. Oni crveni pramenovi u njenoj kosi kao da su se još više ucrveneli. Nisam mario na šamar. Zaslužio sam ga. Neka mi da još više od nje. Šta god odluči, samo neka to bude od nje. Baš sam jadnik. Jadnik kojeg je šamar napalio. Zalepio sam se za nju kao da druge pičke na svetu nema. Pre nego što zaspim odlučim po ko zna koji put da je više ne želim i da je zaboravim. Snovi mi teškom mukom dolaze. Ali đžaba sve to kada ja evo opet stojim pred kapijom njene sestre i čekam je. Ovaj put je čekam bez skrivanja. Bez potere. Sada čekam da je javno prisvojim. Znam šta sam rekao ali Bog mi ne da. Čim sam otvorio oči, drugi plan sam imao. Makar se opekao, nju moram imati na bilo koji način.. Ne šaljem joj poruke, ne zovem je, samo očekujem da izađe na ona bela vrata. Znam da u ovo vreme ide da trči a ovaj put idemo zajedno. I eno je. Sam pogled u nju mi stvara stezanje u grudima. Ono njeno seksi telo me poziva da danima idem sa ukrućenom erekcijom. Pitam se kakav je osećaj kada bi ga ona samo dodirnula..Ne sanjaj kretenu! Trgnem se i vidim da sa iznenađenim pogledom ide ka meni. Ne beži ovaj put..samo korača onim zategnutim nogama u pripijenim helankama..Bože što me ovako mučiš. Namestim šator koji se stvorio na mojoj trenerci i osmehnem joj se. I kada stane ispred mene po prvi put vidim one pune usne kako crtaju osmeh. Ima li šta seksipilnije...Jebote! *** Ne sanjam. Ispred kapije jeste Luka! Šta radi on ovde? Ne budi kukavica Nevena. Pošla si negde. Vidi šta želi pa produži dalje. Noge me slušaju i polako idem ka kapiji..ne ka njemu. A onda vidim osmeh i oči koje se smeju. Majko moja, kako to da ja dosad nisam videla da se smeje?! Ne gleda me više onim ledenim pogledom, sada se samo ledeno plava presijava u njegovim očima. Dvodnevna brada mu je na licu, a kosa se uvija u blage lokne na krajevima. Stepenasto ošišan izgleda tako nestašno da je greh gledati ga. Dlanovi me svrbe da prođem samo kroz one krajeve.Da ispitujem gustinu i natežem je. Joj Nevena napaljenice jedna. Od onog poljupca sinoć postala sam željna njega. Njegovog mirisa i dodira. Da me poljubi upravo sada..totalno sam prolupala. Vidim da me gleda dok je tišina

46

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav među nama. Blaga nervoza me je uhvatila a ja samo u njega gledam. Ajde reci nešto Nevena. Ne bulji samo! Osetim kako su mi suve usne te samo pokušam da progutam. Liznem svoje usne i vidim kako mu pogled stvrdnjava. - Zdravo! Od kud ti ovde? - nesiguran glas iz mene izlazi. Sredi se ženska! Još više mi se osmehne. - Zdravo mačko. Došao sam po tebe. Znam da ideš na trčanje, voleo bih da idemo zajedno a uz put i da malo popričamo. Zajedno? Trčanje? Po mene došao? Trgnem glavom. - Stvarno? Mislila sam da si ljut na mene? - ovaj put malo normalnijim glasom progovaram. Pokaže mi na stranu obraza gde sam ga udarila. - Poljubi da prođe i nemam šta da se ljutim. Mislim, ako smeš. Ako se ne bojiš. - čujem mu izazov u glasu. - Ne bojim se ja tebe. Imaš ti ko će da te ljubi. Ja sigurno ne! - kažem i okrenem se. Oh kad bi znao kako bih želela... - Znači jesi kukavica. Jednom sam ti rekao da ja sam donosim odluke a sad smatram da trebaš da me poljubiš ako želiš oproštaj za onaj šamar. - kaže i priđe ispred mene. Zašto mi svi govore šta ja treba da uradim?! - Ne možeš ni ti meni govoriti šta trebam uraditi. Rekao si Anji da nisi..- vidim kako je podigao obrvu i očekuje tiradu od mene. E pa tražio si dobićeš! Ni ne završim, samo mu priđem i spustim usne na taj obraz. Vidim kako je u iznenađenju otvorio širom oči. Kao što je on sinoć otišao tako se ja pomerim od njega i krenem putem za Šumaricama. Čujem grlen smeh i ne okrećem se. - Ajde daso, pokreni se, ako želiš da trčiš dolazi ovamo do mene, ne želim da u moju guzicu buljiš. Ubrzam još malo i čujem kako se uz osmeh približava. Krupni koraci i opojan miris mora dolazi do mene. - Pobeguljo, mislio sam da sam ja došao po tebe a ne da jurim za tobom. Jedino ako želiš da to crvenilo sakriješ od mene. Nije valjda da me se stidiš? - on ništa ne propušta da vidi. - Luka, ne izazivaj. Vidiš da sam u fazi zagrevanja. Videću te kako trčiš, tu ćemo oboriti snage. A onda ćeš videti kako sam stidljiva. - kažem što uverenije i pokušavam da smirim svoje disanje. Od njega živa treperim. Pripremam se za trčanje i ovaj put ne najavljujem, samo tiho izbrojim do pet i pustim da me noge same nose. ***

- Mačko, moram priznati da si brza. Zadala si mi teške muke. - kaže mi dok se savijam da pijem vodu sa česme u Šumaricama. Ovaj put mi je trasa bila mukotrpna. Ne zbog kilometraže nego zbog Lukinog prisustva. Samo njegovo prisustvo je ubrzavalo moje srce na maksimum da sam disala kao da sam trčala maraton a ne da sam lagano kaskala. Povremeno bi mi dobacio koju provokaciju, ali nisam nasedala. Suviše sam se borila sa sobom da prodišem nego da progovorim. Zato sam mu se samo osmehivala i time bih kupila odgovor. Pokazao mi se drugačijim. Nije više onaj Luka koji zvera u mene onim 47

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav mrkim pogledom. Sada mi odašilje toplotu iz njega. Uz njega se osećam živom iako je samo tu. Ali to što je tu mi govori da nismo ništa rekli. Još uvek sam i dalje zbunjena šta zapravo želi. - Ni ti nisi loš mladiću. - kažem dok krećem sa njim da sednemo i odmorimo na klupu. Da li si primetio da, nas dvoje nikada nismo jednom drugom sebe prestavili, progovorili smo a da imena nismo izgovorili? - Znam, ali znam da mi znaš ime. Sem onih prideva kojim si me nazivala. - nakezi se. Ako želiš možemo da krenemo iz početka. - Ispravi se pa mi pruži ruku. - Luka Nešković, mlada damo. - Ovakvog još nisam videla. - Drago mi je, Nevena Rossi. - stavim svoju ruku u njegovu. Toplina njegove ruke me prodrma da osetim kako mi vrućina ide direktno u obraze. - Pa ti si italijanka ? Zašto ne kažeš? - Imam korene po pradedi, staro koleno moga pradede koji je iz italije. Moj deda je živeo u Srbiji i tu se oženio a moj otac je ovde ostao. Kako kažu, zbog žena su se nastanili ovde. - osećam kako palcem prolazi po mojoj koži. - Ali to te ipak čini polu italijankom. Italijanska mačka, od sada ćeš to biti. - kao da prede dok izgovara. - Haha..veoma si smešan - kažem ironično - imam i kanđže Luka, pazi da ne zagrebem ovog puta. Priđe bliže meni i podlakti ruku kako bi naslonio glavu. Svi mišići mu se istaknu i ja počnem u sebi da balavim. Joj šta mi rade hormoni. - Ne bi mi bilo žao mačko i da zariješ duboko. Od tebe šta god da dobijem je poklon. Osetim još veći potisak njegovog palca, paleći mi kožu sve više. - Kako to možeš reći? Kažem ti da bih te povredila a ti to dobrodošlo prihvataš. Ja bih barem bila na oprezu. I čemu ovakva promena ponašanja prema meni Luka. Više ne mogu da čekam. Zašto si pošao sa mnom i zašto me pratiš ? - izbrbljam sve ono što me je gušilo da li od nestrpljenja ili od njegovog dodira nisam sigurna. Znam samo da primećujem kako je blizu samo udah od mene. - Ono veče u Havani sam ti rekao da si mi samo ti u mislima. Do sada me nijedna nije tako očarala kao ti. - spusti glavu još bliže meni. - Nisam navikao na to. Ja znam da nisam za tebe ali jednostavno tvoje oči i te tvoje usne...činiš da zajebem sve te kočnice i poželim te. Možda ti se ne dopadam ali budi sigurna da si ti ono o čemu mislim. - njegove oči gledaju u moje pa u usne koje me dozicaju. Daj poljubi me, poljubi meee! - Duguješ mi mačko! Znaš li šta mi duguješ?- kaže i nosom mi očeše moj. Želi poljubac. Sinoć nisam stigla da mu uzvratim. Sada on želi da ja poljubim njega. - Zašto bih ja tebi bilo šta dugovala? Nisam te molila da me poljubiš. - Mačko, tvoje oči me mole da ih poljubim. Osećam puls na tvojoj ruci kako udara. Crvenilo ti je pokrilo vrat i obraze. Dah tvoj m..- prekidam ga usnama dok ih naslanjam na njegove. Ovaj put ja njega ljubim, ovaj put je on iznenađen. Ruke stisnem u pesnice jer ne znam šta ću sa njima. Joj majko kako ima slatke usne. Ali tako i prekidam.

48

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Pogledam u njega samo na tren dok ne pokupim snagu i pobegnem. Samo što on to kao da zna pa me grubim pokretom podiže na sebe, tako da sam ga zajahala u sred dana. Ni ne mari nego spušta isto tako grubo usne na moje. Svojim zubima gricka moje, ližući ih i povlačeći, stvarajući mi sve veći pritisak u telu. Ljubi me sirovom glađu kao da je čekao taj trenutak. Pokušala sam da ga pratim sve dok jezikom nisam dodirnula njegov a tad je strast jako buknula. Oslobodila sam ruke iz njegovog stiska i stavila ih u njegovu kosu. Povlačila prste kroz nju diveći se kako je mekana i talasasta. Disali smo kao jedno dok je on buo moj udah a ja njegov izdah. Svaki nervni završetak mi je vibrirao a moja glad za njim se stvorila. Dahćući je odvojio svoje usne od mojih i pogledao me već sada crnim očima. U njima sam videla onu dubinu moje duše. Dubinu moga crnila. - Kaži da ti usne nisu molile mačkice? - drhtavim glasom je rekao. - One ne mole Luka, one traže. - drhtavim prstima pritisnem njegove usne. Da mu pokažem šta traže. - Onda pristani da sad pođeš sa mnom. Nemoj me odbiti više, samo pristani. Pusti se mačkice. - kaže ljubeći mi prste na njegovim usnama. Osećam da ne mogu disati kako bih odgovorila. Samo klimnem glavom a on me u zagrljaju podiže i zakorača.

49

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

12. Poglavlje Nisam ni sanjala da ću ikada biti u Lukinoj kući. Nisam ni pomišljala na to. Sve se tako brzo desilo da kao balavica pristanem na ono što mi govori. Oko mene je dašak konfora na koji sam i sama navikla jer sam dete imućne porodice. Ono što me je oduševilo je to što su svuda ramovi sa slikama. Dece i odraslih a na njima sam prepoznala Luku. Odala ga je braon loknasta kosa i ledeno plave oči. Slike su iz raznih poglavlja života i mogu videti kako je iz mršavca postao ogroman div. Prelepi div. Na slikama su i dvoje starijih osoba i još jedan dečak isto braon kose. Samo popunjeniji nego Luka. Brat. Ovo dvoje starijih na slici su kreatori njihove dece pa na ženi mogu videti loknastu kosu braon boje dok na visokom muškarcu ledeno plave oči i mišićavu konstituciju. Slika govori više od bilo koje reči. Vidi se ljubav. Seta me neka uhvati kada u slike pogledam. Ovako sam srećna i ja bila. Tako zamišljena, nisam ni osetila da je još neko sa mnom u sobi. - Dobar dan. - milozvučan glas iza mene progovara. Trgnem se i okrenem ali se sva spetljam. Ispred mene stoji Lukina majka. Gleda me prijatnim pogledom i čeka. KOJI Mi JE DJAVO? RECI NEŠTO. - D-dobar dan. izvinjavam se, nisam vas čula da dolazite, nepristojno je od mene što razgledam po vašim slikama ali jednostavno to je jače od mene. - Au sad već zvučim nepovezano. - Moje ime je Nevena Rossi. Luka me je ostavio da ga sačekam. Rekao je da će se brzo vratiti. - nastavljam da brbljam dok me ona sa osmehom posmatra. - Drago mi je Nevena. Ja sam Teodora, Lukina mama. Nije mi rekao da si sama ovde i da čekaš. Slobodno razgledaj, Luka je bio divan dečak, nimalo ovako krupan kao danas. Morala sam ga juriti po kući kako bih ga nahranila. - nasmeši se dok govori o njemu. - Pa da.. Mislim ovaj slažem se. Do sada nisam srela krupnijeg muškarca kao što je Luka. Bravo Nevena, bravo. Ne mislim da je debeo nego... Huh - nervoza izbija iz mene. - U redu je zlato, nemaš razlog da budeš nervozna. Polako. Sad će on da dođe. Sedni malo sa mnom, reci mi koliko ste vas dvoje zajedno? - Huh.. Par sati? Joj Luka u šta si me ovo uvukao? - Majko, zar moraš u svakoj čorbi da budeš mirođija? - poznata grmljavina me spašava. Okrenem glavu i vidim kako Luka na dovratku stoji sa prekrštenim rukama. - Pa kad mi prvi put dovodiš devojku u dom, normalno je da želim da je upoznam. Ovo sam čekala 21-nu godinu Luka Neškoviću! - pripreti mu prstom - A ovako prelepa devojka se nikada sama ne ostavlja. - Ostavio sam je u svojoj kući. Nije sama. Ti si uvek tu i kad treba i kad ne treba. namigne mi pa me povuče ka hodniku. - Luka, molim i drugi put. Nevena, zlato, ako te ovaj moj sin ne sluša, slobodno dođi kod mene, imamo nas dve o čemu da razgovaramo. - čujem kako dovikuje iza nas. Ne znam kuda me vodi kroz dug hodnik, ali samo znam da me crvrnilo celu oblilo. - Hoćuu! - viknem jer me Luka još više vuče - Hej! Gde se žuriš frajeru? - pitam i tada shvatim da se nalazim u sobi koja govori - moj kutak - . Njegov miris okeana je celu sobu 50

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav obavio. Sam udah tog mirisa ispunio mi je svaku poru na telu. Osećaj topline mi se razlio telom, mozak je bio suviše iznenađen da progovori, dok je ovo moje malo srce poskočilo kao da je udahnulo drugim udahom života. Pokušala sam da razgledam po sobi ali sam pogled na veliki francuski krevet mi je uključio mozak u momentu. - Luka, zašto sam ja ovde? - plašljivo pokušavam da progutam. Čujem ga kako zatvara vrata i škljocaj brave mi na tren oduzima dah. Okrenem se prema njemu i vidim kako me sa osmehom posmatra. - Tu smo, jer sam želeo da budemo sami. Ne želim imati gužvu oko nas koja će nas prekidati. Ovako smo samo ti i ja. - govori mi dok mi prilazi i hvata mi rukom kosu u pesnicu. Sav razum, svaka normalna misao mi je isparila. Nisam disala, samo sam gledala u njegove oči. Neka tvrdoća i crnilo je zamenilo ono plavetnilo. Sada ispred mene stoji sasvim drugačija osoba. Pokušam da se pomaknem ali tad sam osetila da mu je druga ruka oko mog struka. Stojim u njegovom zagrljaju. - Š-šta želiš ti to od mene ? - mucanje je nekim čudom bio dodir sa mojim glasom. Kao znak da mi odgovori on mi se samo još više približio. Sad već ne trepćem, strah me je paralizirao. Jeza me je celu obuhvatila. Onaj tvrd pogled se gubi i ledena boja se vratila. Usnama mu se razvuče blag kez i mirnim gasom progovori. - Samo tebe želim. Da pripadaš meni i da znaš da si moja. Bežao sam od tebe, sklanjao se kako do ovoga ne bi došlo, ali drugačije imam zamisao čim otvorim oči. Želim tebe uz sebe. - povlači me do kreveta i spušta se zajedno sa mnom da sednemo na ivicu. Ni ne govorim samo ga gledam. Svaka njegova reč me kao trzaj potresa. Mislima mi odjekuje ono što on želi a ja kao sunđer upijam. - Nemaš se čega plašiti mačko. Jedino što možeš je da se predaš. Znam dosta toga o tebi. Nešto su mi rekli tvoji sestrići a nešto sam sam primećivao tokom ovih dana. A ja sam muškarac koji sve upija kada su žene u pitanju. Ti nisi ni bila svesna moje kretnje oko tebe. Još nešto. Pre nego što bude bilo šta među nama postoje dve stvari oko kojih želim da se dogovorimo. Pratiš li me? - ozbiljnog lica me sve vreme gleda dok ga ja slušam i pokušavam da povratim osećaj u sebi. Klimnem glavom jer vidim kako me u iščekivanju posmatra. - Prva stvar. Želim da budemo zajedno mačko. Da budemo u vezi a to koliko će trajati, to zavisi od tebe. Ne želim da te plašim i guram u nešto što ne želiš. Ja ovaj put popuštam. ON? - Zašto popuštaš? - tihim glasom ga pitam. Nepoznat glas iz mene izlazi. Nasmeši mi se pa mi rukom pređe po ivici brade. - Zato što želim da me iskoristiš mačko. To ti možda čudno zvuči ali vremenom ćeš sama shvatiti šta ti govorim. - ruka mu prolazi nežno niz moje grlo. - Samo pristani. Mogu da osetim da nisi imuna na mene. Vidim ti to u očima a i po ovom pulsu koji opipavam. Imaš izražajno lice koje se lako čita. Ovih dana sam dosta toga video na njemu. Strah .. bol .. čežnja .. vatra .. potreba ... a ponajviše tama. - dok govori reči tako prstima luta po mom vratu. - A ja želim to da 51

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav progutam mačko. Želim samo tvoju vatru. Da vidim koliko si vatrena. Tvoj spoljašnji izgled sa tvojim duhom je kao da si anđeo sa mukama đavola. Vučeš me da se opečem.. Jaoj ..ja sam već respečena. Trgnem se od njega i ustanem sa kreveta. Obgrlim se rukama i okrenem mu leđa. - A druga stvar? Čujem korake kako ide iza mene. Okrene me i prstima mi podiže bradu da ga pogledam. - Druga stvar je da uvek budeš iskrena. Ne želim više tvoj sarkazam. Želim uvek da budeš sa mnom otvorena i slobodna da mi kažeš ma šta god da je. Znam da me ne poznaješ, ali ja poznajem na neki način tebe. - Mogu ja to. - Rekao si da je na meni koliko želim da ovo traje, zar ne ? - gledam ga u oči dok klima glavom. - Onda ću ti to odmah reći. Ovo među nama trajaće do 12. Avgusta. Tada sve prestaje. Tog dana se vraćam za Beograd i svako nastavlja svojim putem. Iskrena sam osoba pa sa tim budi spreman da čuješ uvek istinu od mene. To isto od tebe očekujem. Ne trpim sranja a niti ih namećem. Nisam cura koja će da ti slepo klima glavom, ja stojim iza svoje reči i dela. Ako ti se sve ovo ne dopada odmah mi reci. - bujica reči je iz mene izašla, a ja sam samo mogla videti ravnodušan izraz na njegovom licu. Stisak njegovih ruku nije popustio. Čekam da vidim da li je on spreman na mene. Ako želi videti deo mene to mu mogu pružiti a ostalo...za ovo kratko vreme koje mi je ostalo ne može da pridobije. Pogledom pokušava da iščita moje namere. Udahne i vidim kako razmišlja ali ipak me povlači opet ka sebi. - Biće onako kako ti želiš mačko. Ali samo to. Ostalo će biti kako ja odlučim. Imaš li mi šta još reći što misliš da bi trebao znati? - ozbiljnost mu je u glasu još prisutna. - Nema Luka. - ima. - Sigurno Nevena ? Rekli smo da ćemo biti iskreni. - Kako bih mu to mogla reći...? - Neke stvari se ne govore Luka. Još je rano da se bilo šta govori. Ja nisam cura na koju si ti navikao. Ispred tebe ne stoji kurva sa kojima noći provodiš. - Znam da nisi mačko. One ti nisu ni do kolena. Ti nisi za jedno veče. Ti si cura sa kojom se samo jednom ne bih zasitio. Ima nešto u tebi..- zaustavi se i spusti usne na moje. Nisa se pomaknula. Jezikom je prodro u moja usta, gladno i nestrpljivo kao da se gubi u meni. Uzvratila sam mu jednako strasno i pomamno. Volela sam njegovu blizinu. I njegov čvrst i topao zagrljaj. Ovila sam ruke oko njegova vrata i jače se privila uz njega. Začuvši kako je uzdahnuo u odgovor na moju smelost, još više sam se prepustila. Podigao je glavu i pogledao me. Usnice su mu bile vlažne i nabrekle, a ono što mi je jurnulo toplinu u telu je sjaj u njegovim očima. Odjednom sam shvatila da se i sama osmehujem, mada nisam znala zašto. Prstima sam nesvesno mrsila kovrđže njegove kose na zatiljku, videla sam da se više nije mogao suzdržati pa me je ponovo poljubio. Usnama je obuhvatio moju donju usnicu i nežno je zagrizao. Udahnula sam, oduševljena ovom erotskom igrom. Poljubac je postao vruć i vlažan. Dlanovima mi je obuhvatio lice i potpuno se prepustio jačini naše požude. Nije me prestao ljubiti. A ja sam se rukama čvrsto držala za njegov vrat. Rukama je milovao moja ramena i kukove, razbludnim i neukrotivim pokretima. Moje telo je počelo da podrhtava od užitka. Nisam želela da prestane. Pomislila sam da se rastajem sa 52

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav pameću. Ni uz najbolju volju nisam se mogla pribrati i reći mu da prestane. Nisam to želela. Njegov dodir me je opijao, otkrivajući mi osećaje za koje nisam ni sanjala da postoje. Mozak me je opominjao, glasno je vrištao da ne posustajem pa sam sve teže odolela želji da mu se potpuno predam. Pod dodirom kože na mojim laktovima sam osetila kako me je polegao na krevet. Otvorila sam oči i videla snen pogled sa tvrdnim izrazom lica. Do sada to nisam dozvoljavala. Po prvi put sam sa muškarcem u njegovom krevetu u ovom položaju. Jedan deo mene je prestravljen dok je jedan opušten i traži još onih mekanih usana. Videla sam kako grubo guta, dok mu jagodica poskakuje i mišić na bradi se trza. Ovo nisam ja. Šta ja ovo radim? Pokušam da ga odgurnem ali ni mrdnuo nije od težine kojom me je pritisnuo. Ruke su mu naslonjene oko strana moje glave. - Luka..ja...ja...ovo ja nisam..ne mogu..- nepovezano mu govorim dok me on samo upija i teško diše. - Nikada nisam. Ne mogu.. - prekida me prstom preko usana. - Znam mačko. Znam. - nežnim glasom kaže. - Ne brini. Samo te ljubim. Ne plaši se. U tom trenutku se vrata na sobi otvaraju i muškarac nepozvano ulazi kao da ne vidi šta se na krevetu dešava. - Luka, znaš li kad je..- rečenica ostaje da leti u vazduhu jer nas je tada video. Znala sam da sam pocrvenela do korena kose. Zarila sam lice u Lukin vrat i poželela da nestanem. Ali muškarac se samo nasmešio i izvinio. Kako je ušao tako je i izašao. Podigla sam glavu iz svog skrovišta i videla kako se Luka smeši. Djavolak jedan, njega ovo zabavlja. Udarim ga po ramenu i osetim kako mi bes izlazi kroz uši. - Sklanjaj se od mene ti manijače. Joooooj koji blam. Ko je ovo bio? - opet sakrivam glavu u njegov vrat želeći da se ovo nije desilo. - Šta ti je mačko, pa to je samo Vlada. Moj mlađi brat. Ništa ne radimo što ne bi trebao videti. - smeje se dok pokušava da mi podigne bradu. - Daj mačko, nije valjda da se stidiš? Kukaviceee - provocira me dok spušta ruke do mojih kukova i počinje da me golica. - Luukaa. Nemoj ludaku.. Prestani..- jedva izgovaram dok se smejem. - Prestaniii! Molim te! - koprcam se i molim ga da prestane dok se i on smeje sa mnom. Spusti usne i ovlaš me poljubi. - Tako, sada više ne misliš o Vladi. Uvek se trebaš smejati mačko. Nikad te ne želim videti da plačeš. Do kraja ove naše avanture jednu suzu nećeš pustiti. Dvanaesti će biti veseo dan. Otićeš po sve kao nova osoba, a ja ću ti biti samo jedna lepa uspomena. Kad smo već kod uspomena.. - spusti sad već grube usne na moje kao da potpisuje dogovor. Njegove usne su pečat. Pečat koji osvaja. Svaki put sve više. Bože daj mi snage da hladnog srca dočekam taj 12-ti Avgust.

53

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

13. Poglavlje - Tako da smo Luka i ja, zvanično u vezi. - završim svoj monolog i podignem pogled u nasmejanu Anju. Dva dana već je prošlo od kada smo Luka i ja krenuli u ovu našu priču. A ja kao najgora drugarica na svetu, nisam Anji ništa rekla. Jela sam se u sebi šta joj mogu reći, nisam je mogla izbegavati i sakriti nešto što je na meni bilo tako očigledno. Jutros je to po ko zna koji put moja sestra napomenula. Čak je i Zoki rekao da ne skidam blesavi osmeh sa lica.Za ta dva dana, Anji sam slala poruke i izvlačila se umorom kako ne mogu izaći dok sam sve vreme bila sa Lukom. Samo sam prespavala kod sestre da bih čim pre krenula na trčanje, zajedno sa njim išla i sve do kasnih sati ostajali smo zajedno. Ubeđena sam da je to bilo previše, ali me je Luka opomenuo da ne brinem i da je on taj koji odlučuje. Možda je tako i lakše kako ne bih razmišljala o tome. Sa mozgom ne razgovaram, stavila sam mu zasun na vrata, tako da u svojim mislima čujem samo mrmljanje. i sada dok sedim u fotelji i očekujem da Anja progovori, borim se da ne popustim i pustim mozgu da me dozove pameti. Kada sam nezvana upala kod Anje pre nekoliko minuta, samo me je onim njenim ispitivačkim pogledom snimila i pustila da uđem. Moja slepa odanost ka njoj je jutros popustila i morala sam doći kod nje. - Kaži nešto? Jesi ljuta na mene? Znam da jesi...ali jbg ženska, rekla si mi da pokušam a ja kao prava šiparica potrčala. Trebala sam prvo sa tobom pričati. - ućutim jer i dalje ova ludača ne progovara. - Hoćeš li reći nešto ili ja da se pokupim i odem? - već iznervirana i nestrpljiva postajem. Prodoran vrisak i cika se u mojim ušima stvara kada shvatim da je Anja skočila sa fotelje i vrišteći počela da skače po sobi. Ovaj prizor sam videla još kao dete. - Tooo! To! Toooo! - jurne ka meni i zgrabi me u zagrljaj, stiskajući me dok se nezdravo smeje. - Hej Anja, jel ti dobro? - pitam prigušenim glasom. - Jooj, hvala ti Bože! - pušta me i hvata za lice. - Jebemu sve ako mi sad srce nije prepuno! Nisi svesna koliko si me obradovala, kao da sam ja u tvojoj koži. Znala sam ja od početka da ćete biti zajedno. Te vaše plave oči..- prekida je muško nakašljavanje. Pusti mi lice i okrene se. - Šta želiš Mihajlo? - pita po sve ozbiljna sad. Kao da do sad nije vriskala kao malo dete. - Došao sam da vidim kakva je to vriska ovde u sobi. Pomislio sam da juriš nekog svog duha sestrice. - priđe bliže. - Koga to sakrivaš Anja? - proviruje glavom iza njenih leđa Srce? Od kud ti? - promena tona glasa bila je jasno izražena. - Zdravo Mihajlo. Navratila sam malo. - ne smem ni da ga pogledam. Ne želim onaj uspaljeni pogled da mu vidim u očima. - Ako si došla srce. Trebala bi češće da navratiš. - Pusti curu na miru, braco. Nije ovde došla zbog tebe. Imaš ti sigurno druga posla, nego da prisluškuješ ženske razgovore. - Anja se ubacuje sa namerom da ga izbaci iz sobe. To je uvek radila kada nam se on pridruži u sobi. Ipak to sam je zamolila a ona na moj mig posluša. Samo što joj ovaj put to nisam rekla. Ovaj put je sama odlučila.Možda 54

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav zbog toga jer sa Lukom. Mihajlo je ovaj put je bez ijednog pitanja napustio sobu. Pogled koji mi je pružio pre nego što se okrenuo, govorio je više nego hiljadu reči. Čuo je razgovor. - Izgleda da je na levu nogu ustao. - čujem nevericu u Anjinom glasu. Slegne ramenima pa sedne pored mene. - Neno, nemoj se brinuti ništa. Jedino na šta moraš misliti je Luka i to kako da ostvariš sve što želiš sa njim. Jel izlazite večeras? Udahnem i skrenem pogled sa mesta gde je Mihajlo nestao. - Zapravo za sat vremena bi trebali da se nađemo kod njega. Obećao mi je šetnju. Glupo mi je više da idem na njegovo radno mesto. Ionako su svi do sad shvatili sa kim sam. - Nisi svesna koja si srećnica. Kad bi svi muškarci bili kao on. Nego ustaj ludačo i beži kući da se središ. I nemoj se samo uvlačiti u ove tvoje vojničke pantalone, daj nešto do kolena, lepršavo. - smeje se dok me podiže i gura ka vratima. - Jel ti mene ovo izbacuješ? Plus mi govoriš kako da se obučem. Hvala drugarice. pravim se uvređenom a znam da je više uzbuđena nego što sam ja. - Nego šta, jedino ako ne želiš da ja odem na taj sastanak umesto tebe. Šteta što jutros nisam stigla da se ofarbam. - prasnemo u smeh i zagrlim je u pozdravu. Da nije nje i njenog ludog maštanja, ne bih bila ovde. Ne bih se osećala ovako slobodnija.

***

- Jesam li ti rekao da večeras izgledaš prelepo? - progovara Luka, dok šetamo kroz centar grada Kragujevca. Ispunio je obećanje, izašli smo u šetnju. Osećam da mi toplina obliva obraze i kao mala devojčica se crvenim. Ni nalik meni. Podignem glavu i zagledam se u ledeni osjaj njegovih očiju. - Jesi Luka. Barem jedno petnestak puta do sada. - smejem se jer je to jedino što uspem u ovom trenutku..tačnije od kada me je prvi put pogledao večeras. Tim pogledom je kupio sav moj mozak i svest o bilo čemu. Jedva da sastavim prostu rečenicu. Pogled koji mi je uputio kada me je video da izlazim iz sestrine kuće mi je rekao da je na teškim mukama. Nisam poslušala Anju ali sam se obukla onako kako sam ja želela. Sa tim da sam dala sebi malo seksipila. Crveni korset i crne uske pantalone sa crnim sandalicama su bili moj izbor. Kosu sam pustila da pada niz gola leđa. Bila sam zadovoljna. Zato sada Luka ne prestaje da me dodiruje. Luta rukama po mojim golim ramenima dok hodamo ulicom, posesivno me zagrlivši. Prija mi njegova pažnja i to što su mu oči na meni. Sluša ono što mu govorim i čuje ono što mu želim reći. Noć je prijatna, po malo hladnjikava, mada meni nije bilo hladno. Dovoljno me je svojim telom grejao. Takav osećaj me je opuštao, sa njim sam bila opuštena. Sa njim sam disala. Stigli smo do parka a Luka nas je vodio ka poslednjoj klupici koja je sakrivena od ostalih koji su se šetali kroz park. Noć je bila na dohvat naših ruku, a nas dvoje smo ćutali 55

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav gledajući se u oči. Želela sam da mi nešto kaže ali on je samo gledao ozbiljnim licem u mene. Kao da se bori sa tim što mi želi reći. - Danas sam bila kod Anje. Malo pre nego što smo se trebali videti. - kažem ali on i dalje ćuti. - Rekla sam joj za nas. Smatrala sam da ne bih to trebala od nje ćutati, ona mi je stvarno dobra drugarica. Tu se našao i Mihajlo. Malo je bio čudniji nego inače, obično me provocira, ovaj put je bio fin. - vidim kako mu pogled postaje tvrd kao kamen. Grmljavina izađe iz njegovih usta. - Ne želim njega u tvom prisustvu Nevena. Jesi li me razumela? - hvata me za potiljak i trgne prema sebi. Klimnem glavom. - Jesam Luka. Ne želim da sakrivam to od tebe. Mislim da je čuo ono što sam joj pričala. - Pričala si o nama? - Da. Ma nije bitno Luka. Samo sam želela da znaš. - Sada znam, ali i ti znaš šta sam ti rekao. - drugom rukom mi od stomaka pređe polako preko njega, između grudi i hvata za moj vrat. Ne pritiska me, samo me tako drži. On te želi mačko, ali te ne može imati. Ti si moja. Moja vatra. - ove zadnje reči tiho izgovori da sam jedva čula. Teško dišem i osećam kako jako želim da me poljubi. Stomak mi objavi rat leptirićima ali se ne mrdam, nego samo posmatram njegove oči koje su tamne kao noć koja je oko nas. - Vatra te može opeći a ja nisam za to sposobna. Ne znam šta radiš sa mnom. Video si me. Ja sam sve, samo ne normalna. - udišem njegov dah i osećam kako mu se lice opušta. - Pokazaću ti da ti to jesi, samo nisi toga svesna. U jebenom smo parku a ko god da je prošao, ostavio je oči na tebi. Gde god da te odvedem, ti ih omađijaš. Onako kako si mene. A ja sam sebičan čovek mačko. - Ti nisi sebičan, ti si samo glupo ljubomoran. Nimalo nemaš povoda na to. Nas dvoje smo samo u vezi na kratko. Nisam blago pa da me prisvajaš. – ustanem i krenem da hodam duž staze. - Ti jesi blago. – čujem kako iza mene govori. – Ali moje. – Okrenem se i gledam kako mi prilazi polako kao panter. Besan pogled i stisnute pesnice govore da je ljut. Samo što nisam svesna da sam mu zato dala povoda. - Preteruješ Luka. Nema ništa među nama a ti tako govoriš. Poklonim ti koji poljubac i na tome se završi. Čemu taj tvoj besan pogled? Zašto se ljutiš? – sad je već ispred mene i hvata me za teme i približava sebi. - Ne preterujem mačko! Ne sumnjaj nikad u ono što ti govorim. – prst mi stavi na usne jer kako bi me zaustavio – Ni reči Nevena. Slušaj me sada dobro. Tu tamu kojom si se obavila, ja ću je izbiti iz tebe. Ne vidiš sebe ovim očima kojima te vidim ja i svi drugi. Ti si kao boginja Venera. Pleniš samom pojavom od kada sam te prvi put pogledao. Kao kriptonit me privlačiš i nisi svesna koliko se suzdržavam jer jako želim da vodim ljubav sa tobom. Ali tvoje oči mi govore da nije vreme a ja ne želim da te silim. Zato su mi tvoji poljupci i dodiri preko potrebni. Ostalo će doći kada budeš sama to želela. Ne možeš shvatiti koliko je meni potrebno biti samo uz tebe. Gledati te i slušati. Izgledaću kao kaluđer ali to me zabole. – lice mu omekša i ponovo me gleda onim sjajnim očima. – 56

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Nisam ljut na tebe, nego na sve ostale što balave za tobom. Želim te skloniti. – O bože on je praistorijski čovek. - Luka jesi li ti svestan šta mi govoriš? – molim se samo da nije. Stavi čelo na moje i izgovara reči od kojih postajem otopljen breg. – Mačko, svesniji ne mogu biti. Ti si ono što moje misli pokreće i zaustavlja. Željan sam samo tebe, da budemo sami. Da je oko nas mir, samo naša tela i uzdasi. Tvoj dah na mom. Tvoja ruka u mojoj. Tvoje usne na mojima i tvoj smeh koji mi srce greje. Ceo dan sam razmišljao. Sve ovo nije bez razloga. Želim da pođeš sa mnom na more makar na pet dana. Samo ti i ja. – kaže i nasmeši se, dok ja izbezumljena zurim u njega. Na more? Sami? - Biće nam lepo. – i dalje nastavlja da mi govori. – Čekaćemo izlazak i zalazak sunca. Opustićeš telo i dušu. Prepustićeš se tome i meni. – odgurnem se od njega dok glas i miso pokušavam da sastavim. – Kada bih samo mogla? Gordana bi me ubila da odem negde sama sa dečkom, pogotovu sa nekim koga ona ne poznaje. Mora shvatiti. Osećam ruke na mojim ramenima dok me nežno gleda. – Kaži mačko, kaži da pristaješ. - Ne mogu Luka. – nesigurnim glasom mu govorim. – Možda bih i volela, ali to je nemoguće. Gordana bi me zgromila kada bih joj tako nešto rekla. Verujem da bi bilo lepo ali nismo nas dvoje taj par koji odlazi na more i ostale stvari. Samo ubijaš vreme sa mnom. Nemoj se ljutiti na ovom ali ne mogu. – Licem mu se raširi razočarenje. - Zašto te majka ne bi pustila? Ti nisi više dete, već odrasla devojka. Smeš imati dečka i sama odlučivati o svom životu. Pozvaću je ja, pa će ti dati pristanak ako ti je to problem. – pokušava da me ubeđuje ali ne zna da je to nemoguće. - Nema šanse da je zoveš. Samo bi dojurila iz Beograda a ja bih bila kažnjena. Ja sam ti buntovnik u kući i dovoljno joj prkosim ostalim stvarima, ovim bi mi skroz sela na vrat. Previše je zaštitnički nastrojena da bi mi dozvolila da sa tobom odem na more. Ona čak ni ne zna da smo zajedno. Sa njom nemam taj lični kontakt. Za moju Gordanu ja sam još uvek mala princeza pod staklenim zvonom. Zaboravi da samo pomisliš na tu zamisao. Ti nisi ni svestan šta sam ja sve doživela za ovo malo godina koliko imam. Jesam odrasla devojka ali mi ni malo nije bilo lako. I dalje se borim da nastavim dalje ali samo buntovništvom sam uspela da izguram dalje. Molim da me shvatiš. Bolje je da više ni ne budeš sa mnom. Ne treba ti ovakav problem od devojke. – sve vreme dok govorim glava mi je bila pognuta. Nisam želela da vidim koliko mi malo fali da se rasplačem. Kada mi stisne ruku i povuče me za sobom, tada podignem pogled i vidim da je besan. – Luka..ja..počnem ali me zaustavlja njegov pogled u čijim očima seva leden sjaj. – Ni reči mačko! Ni jednu jebenu reč ne želim više da čujem! – vikne i povuče me dalje da idem sa njim. Proklinjem sebe celim putem što imam takvu sudbinu da se ne mogu upustiti u nešto tako lepo što on želi. Svaka normalna cura bi to jedva čekala. A ja ne mogu jer u mojoj porodici imam stroga pravila. Gordana mi danima kljuca u glavu kako treba jedna devojka da se ponaša, da ne dozvolim raskalašno ponašanje, da idem izdignute glave, da ću patiti

57

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

za mojim vremenom koje sada imam. Dokle ne završim školu i muzičku akademiju mislim da ću osedeti pored nje. Kada je tata umro, za tren oka sam morala odrasti i živeti životom poput vojnika jer je mama takva pravila i uvela. Bilo joj je teško što je mlada ostala bez njega, razumela sam ja to dobro. Ali on je njoj bio muž a meni otac. Meni je još teže to palo. Njegovom smrću sam se rastala od bezbrižnosti kojom me je obasipao. Nikakvih kazni niti pravila nije uvodio, dok mama nije znala drugačije. Antonio je na putu da postane vojno lice a ja kao pokorno dete slušam majčine želje. Za sopstvene se moram izboriti, svoje neslaganje butovništvom izjasniti. Sav bol i strah maskom sakriti i gurati napred. Na izgled svima izgledam mirna, ali moja duša pati za onim što joj je oteto. Strah da zavolim ponovo i da mi to bude ponovo itrgnuto iz srca je prevelik da bih dozbolila sebi da dam sebi nadu a sa tim i dopustim Luki da ostvarim njegove želje. Njemu bi sve ovo bilo smešno. Apsurdnost mog života mu ne treba. Toliko sam obuzeta svojim mislima da nisam ni shvatila da smo ispred Lukine kuće. I dalje, rukom u ruci me vodi ka njegovoj sobi. Pušta me i odlazi do kreveta na koji legne. Nije ni reč više rekao a ja se ne usuđujem da bilo šta kažem ili pitam. Ma koliko da ne želim da sanjarim za njim, ne želim da bude ljut na mene. Sednem na ivicu njegovog kreveta i čekam da progovori. Tišina među nama je nepodnošljiva. Očigledno je da ne želi sa mnom da razgovara. Okrenem se ka njemu i vidim leži sa zatvorenim očima. Osetila sam da me u grudima nešto steže. Falilo mi je da me razume, da mi kaže bilo šta, pa makar i da me odgurne od sebe. Ovaj njegov čin da ćuti i stavi taj zid među nama me je pogodio više nego što sam mislila da može. Shvatila sam da mi je teško to što je tako udaljen od mene. Nikada me nije odgurno od sebe ali ovaj dokaz govori mi više. Želi da sam tu ali ništa više. Odjednom mi je sve bilo jasno. Kao što je on željan mene, tako sam i ja njega bila. Nedostatak njegove pažnje mi je uvukao crva u grudima da je strah biti bez njega bio preveliki. Moraš nešto preduzeti Nevena! Ustala sam i stala ispred njega. I dalje je ležao, grudi su mu se ravnomerno podizale i spuštale, izgledao je kao da spava. Legla sam pored njega ali nije reagovao. Podignem ruku i stavim je na njegov obraz ali nije ništa učinio. Bol me je stisla u grudima jer sam shvatila da me njegova odbojnost lomi. Požela sam da ga ubedim da me shvati i da mi se osmehne..Da vidim onaj sjaj njegovih očiju kada me posmatra..Da me poljubi i pritisne uz sebe. Trebao mi je..i više nego ranije. Nije bila samo dopadljivost..Ja sam bila...O Bože! Ne! Nisam? Ili jesam?? Osmeh mi razvuče usne i osetim kako mi srce lupa kao ludo. A umesto da sa njim podelim to, on je stavio zid među nama. Ranio me a ja nisam shvatila zašto. Nisam znala šta zapravo oseća jer sam pribegla ovoj smislenoj vezi koju sam na početku imala u vidu. Osetila sam da mi suze naviru na oči i ustala iz kreveta. Otrčala sam kući i uletela u sobu svesna svojih suza na obrazima. Znala sam da sam pobegla od njega ali nisam mogla izdržati više. Suze su pretile da izađu a ja nisam smela da se pred njim slomim. Nisam želela da mi se smeje, nisam želela da vidi koliko me boli. Plakala sam iz straha da će mi se nasmejati u lice ako sazna, jer je ovo trebalo biti nešto nalik avanturi. Sama u svojoj sobi, pustila sam sve

58

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

brane. Suze su mi lile u tišini, gutajući jecaje da ih ne čujem da me je saznanje pogodilo, razveselilo i rastužilo. Nije se ovo trebalo desiti. Za nekoliko dana odlazim..Možda je ovo prolazno. Možda sam samo pod utiskom. Samo se nadam da je tako..Kada ne bi bio tako dalek..Bože šta sam ovo uradila!? – još jače mi je telo podrhtavalo od jecaja ali nisam dala da iz mene izađu. Zatvorila sam oči i pustila da prođe..Sutra će sve bolje biti..Sutra će me opet Luka zagrliti..Razljutiće se... Ali nije..

59

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

14. Poglavlje Heaven's gates won't open up for me With these broken wings i'm fallin' and all i see is you These city walls ain't got no love for me i'm on the ledge of the eighteenth story And, oh, i scream for you come please, i'm callin' and all i need from you, hurry, i'm fallin', i'm fallin..3 Muzika u Lokijevom kafiću mi je već uveliko išla na svaki živac sve dok nisam ustao i pustio ono sto Nicklback nudi. Ali ipak sedim i ispijam već peto piće. Pokušavam da se ugušim alkoholom, nimalo nalik meni, jer sam jebote anti-alkoholičar, ali mi je sad piće jako potrebno. Loki me je pozvao da dođem do njega a kakav je majmun, nije mi rekao da mu je rođendan. Kaže da ne slavi rođendan star konj od 30-et godina! Ha! Dok mi on već sat vremena nešto priča, ja ga ni ne slušam. To se po meni i vidi, ali Loki ni ne mari. Svako svoju muku sa sobom nosi. On priča sam za sebe a ja ćutim i pijem. I to zbog one male. Kad samo pomislim kako je od mene pobegla...Neka beži i nek se ne vraća! Dosta mi je da joj govorim neke stvari a ona ih ne želi. Mogu shvatiti njene razloge za sve što je tišti, ali očigledno sumnja u ono što joj govorim. Zar je toliko slepa da ne vidi kako nam je zajedno? Zar ne vidi koliko mi znači i koliko je želim. Vraga želim! Opsednut sam njom..njenim mirisom..njenim plavim očima. Kao pas sam joj veran i samo gledam kako da je pridobijem a ona se ne usuđuje ni da prizna da ima dečka. Koji sam joj onda đavo? Znam da je bila priča da budemo samo do 12-og zajedno ali to ne znači da ne možemo da uživamo. Želeo sam joj pokazati kako može živeti rašerenih krila, udisati punim plućima i ne misliti na sutra! Pristao sam joj biti bilo šta! Koji sam ja kurac mislio? Da mi je ovo čisto igra, da ću je lako smotati i poševiti čim pristane da bude moja, ali ne! Zbog nje sam postao sve ono što joj je potrebno. Jadnik si Neškoviću! Pičkica! Nemaš više ni muda niti mozak. Sediš tu i sažaljevaš samog sebe koliki si jadanik postao! Mala me je 'ladno ono veče otkantala. Već dva dana kiša pada. Sve je gore od goreg. Ne znam da li je lošije vreme ili moje ponašanje. Samo znam da se osećam kao da mi je neko stavio kamen u želudac i ne sklanja ga. Sve što radim, radim da ne bih mislio na nju. Ali kad god trepnem ona je tu.. Show me what it's like To be the last one standing And teach me wrong from right And i'll show you what i can be Say it for me, say it to me And i'll leave this life behind me Say it if it's worth saving me.. 3

https://www.youtube.com/watch?v=jPc-o-4Nsbk

60

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Kada bi me samo spasila ovih muka. Trgnem rukom u znak konobaru da mi donese još jedno piće jer mi nije dovoljno. Sve dok sladak ukus ne isperem iz svog tela neću prestati. Ukus trešanja moje mačkice. Njeno ime sam onog jutra , kada sam joj trebao reći za Kotor, otišao do Basa i tetovirao svoju nadlanicu njenim imenom. Paćenik! U mojoj duši je ona moje sve. Sada ni ne gledam u svoju ruku, odsećiću je i pojesti. Ni ne zna šta sam uradio a ni zašto. Neće ni saznati. Od kako je one noći pobegla, prestao sam da gledam na telefon. Nije se ni porukom javila da objasni. Nije trebala bežati. Želeo sam da joj pokažem kako joj je bez mene. Kako je kada je ne dvorim i ne ubeđujem. Vukao sam je ćutke za mnom do kuće kako bi razmislila . I kada sam legao na krevet i pravio se da spavam, ona nije progovoria. Nije ni pokušala. Legla je kraj mene na par trenutaka, osetio sam njen dodir na licu misleći da će preći na drugi korak ali ona se samo trznula i pobegla kao da joj gori pod nogama. Nisam pošao za njom..pustio sam je..ionako je to od početka želela. Nisam želeo da mi se ona toliko dopadne. Nisam spreman da pustim sebe da se ovako osećam, ali jebi ga, zaludela me je i otela srce. Lokijev lik se ispred mene stvori i ja trepnem. Nije mi alkohol toliko pomutio mozak da ne vidim kako mi rukama nešto objašnjava. - Šta je matori? Šta mlataraš kao vodenica? - pitam . Loki samo podigne obrvu visoko i otpuhne. - Mali, pa pričam ti da me ona lepotica odjebala. Majke mi, ona ima telo modela ali muški mozak. Tačno je znala kad da me spuca nogom po jajima, razumeš? Danima je moljakam da navrati kako bi sredili stvar, ali neće pa neće. Sve do jutros mi nije javila da će doći i to samo zbog njene drugarice. Znaš ti Anju kakva je. Umesto ona za mnom da juri, ja za njom idem kao neki specijalac. I što je najgore i mislim da sam specijalac, čim ne znam da se okomim na drugu ribu, nego se u ovu ludaču zatalebam... - Loki brblja i dalje a ja samo prebacujem mozak na ono što je rekao. Vuče se sa Anjom? Drugarica ? Nije li to...? - Koja Anja? Marković? Mihajlova sestra Anja? - izbezumljeno pitam. - Pa da stari, o njoj ti već satima pričam. Ti mene nisi čuo ni reč, uhvatio si se za to pivo i ne vidiš ni mušicu a kamoli mene. Da je smak sveta ne bi se ni mrdnuo. Šta je s tobom? Kakva te muka uhvatila? - ispaljuje pitanja a ja ni ne registrujem samo rezonujem ono njegovo "samo zbog njene drugarice". Odjednom muziku naglašava ženski kikot i poznat smeh koji mi srce razdrma. Uvek bih ga prepoznao. Poznati trnci mi u grudima prorade kao na radaru je prepoznajem. Ni ne primećujem, a već sam streljao pogled na ulazna vrata kafića i ugledam je. Mačka! Ozarenog lica, sa osmehom koji mi para srce, ruku pod ruku sa Anjom ide ka nama. Kurac mi se u momentu trgne kada je vidim u teksas šorcu i crvenoj čipkanoj majci i tenisicama obavijena onom njenom neukrotivom kosom koja poskakuje kada ide. One njene krivulje su naglašene da ruke bride kako bi njenim telom išle. Sve sam više napaljeniji, toliko da boli. Sve me za njom boli. Uzela mi je sve. Jebi ga! Volim je!

61

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Gledam je i ne trepćem zabezeknut na to saznanje. Ali kada shvatam da već stoji ispred nas, spuštam masku na lice. Snimim je ponovo od glave do pete i zaustavim se na njenom licu kako bi video da je bleda kao kreč. Dok je Anja nasmejana od uveta do uveta. Sve misli su mi otišle, prestajem sa svim tako je uvek kada je ona u mom prisustvu. Osmehnem joj se i vidim kako joj se crvenilo razliva licem. Mačkica nije imuna na mene! Loki skače sa stolice sav ozaren kao da nikad žensku nije video i već opseda Anju. Ni ne marim na to jer ispred sebe imam izvor svojih muka. Gledam je i vidim kako joj se očima raširila naka toplina dok me posmatra. Do sada me nije tako gledala. Još šire mi se nasmeši i prva progovori. - Pa zar ovde da te pronađem Neškoviću? Zar si se izgubio? - Danima sam izgubljen mačko, zaboravio sam koji je pravi put za mene. Misliš li me prosvetliti? - kažem i vidim kako otvara usta u jedno zbunjeno - O - . Ono što sam najmanje očekivao ona uradi. Sagne se i spusti one njene mekane usnice na moje. Nežno i plašljivo je pritisnula svoje usnice, kušajući prvo jednu pa drugu. Nije me ni dodirnula, sem tog nežnog dodira usana a ja sam ceo pretrnuo. Sav naboj je jurnuo u moje prepone. Borio sam se da je ne uhvatim za potiljak i grubo je poljubim da je kaznim za sve muke. Ispravila se i sela do mene, praveći se da se ništa nije dogodilo. A dogodilo se. Ona je ovog puta prva i ispred svih me poljubila. Gledao sam u nju dok sam motao po mozgu šta joj se dogodilo. Okrene se ka meni i pogleda me. Nogu preko noge, sa onim kratkim šorcem otkrila je nežnu kožu koja me mami da je celu oližem. A pogled koji mi upućuje, znam da zna kakve mi se misli vrzmaju u glavi. - Dakle..frajeru..- kaže zabavljenim glasom - ima li šta novo kod tebe? Osim što si me sjebala u mozak, ništa drugo. - Ništa posebno. Kao što vidiš, družim se alkoholom, ništa drugo me neće. - stavim joj ruku na koleno, jer izazov u njenom pogledu je preveliki da bih kao svetac samo sedeo. Kao da vi cure tek onako ogoljujete kožu. - Lepo ti društvo. Ponekad se udupljuje..ponekad ih je još više..velika bi to skupina bila. - grize usnu dok svoju ruku stavlja preko moje. Noktima mi prelazi preko kože i spaja naše ruke. Ona to mene zavodi ! - Jeste. - promukao glas iz mene izlazi. - Samo što mene ne zanima skupina. Mene zanimaš ti. Bes joj frca iz očiju. - Ali ti me nisi potražio. Odgurnuo si me Luka. Poneo si se kao da ti nije više stalo. - Nije mi stalo? Pitaš li se zašto sam to uradio? Da me nisi onako otkačila sa morem..vidim da me ni ne sluša, već gleda u moju slobodnu ruku na koju sam naslonjen na stolicu. Rukave na košulji sam podvukao tako da se crno mastilo jasno vidi. Vidim joj iznenađen pa zbunjen izrazu lica da bih zatim video kako joj se oči pune sa suzama. Uhvatim je za ramena i izvedem napolje. Nisam se baktao da se Lokiju javim, bio je u svom svetu. Ne mareći na kišu stao sam sa njom na pločniku grleći je i upijajući njen miris. Kiša nas je mokrila, čistila moju bes i ljutinu. Ostalo je samo ova ludost kojom sam ispunjen zbog ove boginje u mojim rukama. Nevena podigne pogled i vidim kako joj oči sjaje od suza i kiše. 62

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Pušta me a ona uzima moju ruku i prstima prolazi kroz slova. Crtajući ih onako kako su napisane. - Zašto Luka? - čujem njen tih glas. Podignem joj bradu i pogledam je u oči. - Zato jer si moja mačka! Moja! Iako ne želiš da me udostojiš da to svet zna, ipak ćeš ostati moja mačka. - istim glasom joj odgovorim i spuštam se nadomak njenih usana. - Ti si lud ! - smeši se - Stvarno si lud. Znaš li da se to mastilo ne skida? To je trajna tetovaža Luka! - Znam. Trajna je. Baš kao što ćeš i ti biti. - Ali rekli smo..- prekidam je poljupcem jer više ne mogu biti bez nje. Ljubim je požudno i grubo, prisvajajući njene usne jer su one moje. A ona mi uzvraća, stavljajući ruke oko mog vrata. Gurnem joj jezik u usta, grizući njen sve dok ne osetim kako nam se zubi sudaraju, kako joj jecaj nestaje u tom poljupcu. - Ne plači mačko. Samo to ne. Rekao sam ti da sa mnom više nećeš nikada plakati. Ne mogu podneti tvoje suze. - brišem joj suze poljupcima dok ih kiša još više mokri. - Luka. - tihi šapat njenog glasa me poziva da se okrenem ka njoj. - Kaži mi mačko, zašto plačeš? - Plačem jer si bio u pravu. Sa tobom dišem. Sa tobom ponovo obožavam ovu kišu. Ta tvoja tetovaža.. nadam se da ću ti ostati u lepom sećanju kao to mastilo na ruci. Kaži joj majmune, sad je trenutak. - misli me teraju da joj se otvorim. I otvorim usta ali reči ne izlaze. Pomisliće da sam pravi debil. Umesto reči ja spojim naše ruke i potrčim sa njom. Potpuno smo mokri ali ne marimo na to. Kao mala deca trčimo i smejemo se, jureći da što pre stignemo. A Nevena se tada zaustavi i raširi ruke, upijajući kapljice kiše. Ne obraća pažnju da li je ko vidi, ona se smeje i uživa. Ne mogu joj odoleti. Sasvim sam krut kada vidim kako su joj se bradavice ispupčile na majci, mokra čipka ih je pojela. Pomisao da ih ja vlažim i draškam mi daje brzinu u nogama i jurnem ka njoj. Uhvatim joj mokru kosu u pesnicu i trgnem ka sebi da je poljubim. Ljubim da joj dokažem koliko je želim, koliko mi je potrebna, koliko mi ovaj svet više ne vredi bez nje. Ljubim je da iz tog poljupca shvati koliko je volim! Grom pukne i razbije našu čaroliju. Stavim joj ruke na lice i gledam kako u njenim očima gori. - Želim te mačko! Pusti me da ti dokažem koliko! Ona me gleda dok joj lice poprima jarko crvenu boju. Znao sam se da će me odbiti. Zaboravi Neno, čekaću. Kad budeš spremna.. Njene usne me poljube pa se povuče. Nadlanicom mi pomazi obraz i krene da hoda dalje. Udahnem duboko i krenem za njom. Ali njene reči me zaustavljaju. Od njih mi srce poskoči. - Pokaži mi.

63

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

15. Poglavlje Da mi je neko pričao kako neko može oduzeti dah na način na koji je to učinio Luka, ne bih mu verovala. Od kako sam ga prvi put srela ona jeza je registrovala njega a da se pritom ispred mene nije još ni pojavio. Ta jeza je uvek prisutna kada sam sa njim. A sada pogotovu. Dok hodam ispred njega ka njegovoj kući, mokra do kože, osećam kako mi telo podrhtava a trnci niz kičmu obasipaju moju kožu. Možda sam luda, možda se varam ali znam da je Luka glavni faktor. Ni ne progovaramo, samo se čuju naši koraci. Znam da on ne prestaje da me gleda dok hoda jer osećam da mi pali vrat pogledom, ubrzava mi srce kao da sam pretrčala maraton. Više ne osećam kišu. Samo njega. Sve je započelo večeras u onom kaficu u koji me je Anja odvela. Čim sam ga pogledala osetila sam da moram preduzeti nešto. Pokazati mu da je vredan mene, da mi više ništa nije stalo. Direktno idem u njegovu sobu a on mi je za petama. Osećam njegov topao dah na vratu dok mi telo drhti. - Drhtiš. – hrapav glas mi na uvo govori. - Mokri smo. – ni ne znam kako uspevam da odgovorim. Sve o čemu mogu da mislim je o njegovom glasu. Ni svesna nisam da ne dišem jer sam obuzeta slušanjem njegovog disanja. - Presvućićemo se...posle. Čujem njegove korake kako ide kroz sobu a nepoznat strah u meni tera me da zatvorim oči. Moja hrabrost nestaje. Ona odluka da konačno posustanem i pustim se je nestala. Kukavica kakva jesam, sad bih najradije pobegla. I sklapam plan u glavi šta da kažem Luki kako bi me razumeo, ali grmljavinu koju čujem me zaustavlja. Topao dah je sada ispred mene, diše mi u kožu. Rukama mi podiže bradu i prstima mazi mi obraze. - Otvori oči ljubavi. – nežnim glasom mi kaže. To nije komanda, to je molba. Opijena njim ja ih i otvaram. Ono što vidim me otapa. Ispred mene je muškarac za kojim je moje srce posle dugo godina ponovo zakucalo. Onako mokar izgleda mi još više zgodniji, sve na njemu poziva da ga dodirnem ili ljubim. Sa dečačkim osmehom na licu me posmatra. Onako visok izgleda kao da je klesan od stene. Čvrst i muživan, zrači aurom opasnog momka a preda mnom je sve samo ne opasan. U mom prisustvu je uvek meni naklonjen. Posle onoliko moje gnjavaže i dalje uporno stoji preda mnom. Zahvalna sam što je tu. Da nisam tako zaluđena pogledom na njega, slineći i cvileći u sebi, shvatila bih kako me je upravo nazvao. Pruža ruku i stavlja mi je na obraz. Toplinom koju me greje još me više umiruje. - Veruješ li mi kada ti kažem da si moja? Moj greh i kazna za sve što sam ikada učinio. Nisi svesna koliko sam željan samo tebe, tvojih dodira i poljubaca. Moja si vatra i moja ljubljena. Dozvoli mi da ti pokažem koliko te želim. Kako je kada se telo osvaja. Ne

64

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav moramo preći granice večeras. Samo me pusti da te obožavam. Željan sam te jedina moja. Njegove reči otključavaju svaku sumnju u meni, sve lance skidaju i kao odgovor naslonim glavu na njegovu ruku kojom me mazi. Nisam u stanju da izgovorim bilo kakvu reč, sav vazduh mi je izbio i ostala sam nema. - Reci mi mačko? Puštaš li me? Moram to znati. - Namrštene obrve mi govore da ne želi da me prisili, stegnutost njegovog tela ga odaje koliko se suzdržava. - Puštam te Luka. Pokaži mi. Olakšanje se vidi kako mu opušta telo. Palcem pređe preko moje usne i udalji se od mene. Odlazi do muzičkog stuba, pritiska neke dugmiće i sobu upotpunjuju taktovi muzike. Nelly Furtado - Say it Right4 prepoznajem i gledam kako se okreće i gleda me . Stisnem ruke u pesnice jer osećam kako se u meni ponovo vraća ona nervoza i nelagoda. Kao da oseća šta se sa mnom događa, pokrene se i stane ispred mene. - O čemu razmišljaš? - upitao me. Odgovor je bio vidljiv u požudi koju je odavalo njegovo lice i napetost njegova tela. Osetila sam to u zraku koji je nabijen elektricitetom. Čak sam mogla i osetiti taj topli miris požude. - O mom kukavičluku i strahu. - izdahnem. - Možda bih se trebala bojati - priznala sam - ali više me nije briga. I pre nego što sam uspela progovoriti bilo što drugo, spustio je usne na moje. Poljubac je bio kao da sam prošla kroz pakao i završila u raju. U početku su mu usne bile čvrste i nepopustljive. Zatim su mu prsti našli put do moje mokre kose stežući je u pesnicu, dok me je drugom rukom grlio oko struka i stisnuo me uza se. Osetila sam njegov kurac tvrd kao čelik kako se pritišće uz moj trbuh. Jesam li zaista ikada mislila odustati od svega? Odustati od ovog muškarca? Kakva bi to vrsta idiotizma bila? Hvala Bogu da nisam. Pritisnuo me još čvršće uza se i ja sam ispustila uzdah čiste pohote. Taj zvuk prelomio je nešto u njemu, poljubac je postao još strastveniji. Njegov jezik, koji me istraživao, osećao, izluđivao, njegov poljubac od kojeg mi se vrtelo u glavi. Prekinuo je poljubac teško dišući. Zgrabila sam ga za ovratnik da se ne stropoštam na tepih . - Luka - izgovorila sam glasom koji nisam ni sama mogla prepoznati. - Moja si mačkice, zauvek moja. - rekao je. Još čvršće sam stisnula njegov ovratnik i povukla ga k sebi. U njegovim očima bilo je sve tu: nemir, strast i požuda. Kontrola koju je imao nad sobom polako je nestajala pred divljom strašću. Na trenutak sam pomislila sam da sam možda na pogrešnom mestu ali tada sam ga osetila. I nije bilo potrebe bojati se. Postojala je samo strast, požuda i užitak. Ruke su mu se sklopile na mojim ramenima i kao u daljini primetila sam da se cela soba zaljuljala kada me je podigao i spustio na krevet. 4

https://www.youtube.com/watch?v=6JnGBs88sL0

65

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Strgnuo je odeću sa nas i bacio iza sebe. Zadržala sam dah kada mi je ruke spustio na grudnjak. Pomerio košare u stranu i igrao se prstima sa mojim grudima. Drugu ruku je spuštao niz moje telo i dok mi je usnama prelazio preko grudi, pomaknuo je moje gaćice u stranu i zastenjao . - Moje - rekao je dok me je prstima mazio. Bila sam vlažna i spremna primiti ga u sebe, spremna biti mu što je bliže moguće. - Mačkice - izgovorio je dok je usne pomicao preko mojih grudi, do moga vrata pa sve do usana. - Pusti me da ti prstima pokažem. Ovaj put želim samo njima. - Želi da me zadovolji prstima. - Nemoj stati - preklinjala sam ga dok je prstima polako počeo da ubrzava pritisak na mojoj breskvici . - Zbog tebe se osećam... - Kako mačkice ? - Kao da mi se duša rastavlja sa telom. - Da. - odgovorila sam, svesna kako tako jednostavna rečenica može biti istinita . - Oh, da. Ponovno je spustio usne na moje grudi, a ja sam osećala kako se vrelina razliva u meni. Počela sam da drhtim od osećaja koje mi stvara njegova ruka, usne i jezik. Ljubio me svuda, grizući me ljubavnim poljupcima dok je njegova ruka vodila ka raju. Ostala sam bez daha i tražila ga rukama da mi se sve više približi. Vatra u meni se dizala, neobičan osećaj koji do sada nisam doživela je rastao u mom stomaku da me uništi. Sve vreme ljubeći me, šaputao mi je da sam njegova, da će mi pokazati kako je ići do neba i nazad. To je i uradio. Raprsla sam se u komadiće, jecajući njegovo ime koje je prigušio poljupcem. Više ništa nisam osećala, samo šumove i njegovu grmljavinu dok je ljubio moje usne dok me je smirivao. U ušima sam čula svoje srce kako pumpa najjače do sada. Imala sam osećaj da lebim a da sam na tankoj uzici da tu i ostanem. Sve dok me njegove usne nisu poljubile znala sam da više bez njega ovako mi neće biti. Dozvolila sam mu da me razotkrije. Dozvolila sam i mom srcu da zakuca na to novo poglavlje. Tama koju sam zarobila u sebi noseći je godinama je i dalje prisutna, ali Luka je svojom svetlošću stvorio pukotinu u meni da ponovo poželim da se nadam. Stvorio je put do mene. Stvorio je put do moga srca. Samo što ću ja svoje srce ostaviti ovde njemu. Jer za par dana više neće biti ni Luke a ni Nevene. Dodir njegovog palca na mojim mokrim obrazima i usne koje tim putem idu su me osvestili da sam još uvek sa njim. - Zašto plačeš ljubavi? Jesam li pogrešio? Jesam li te povredio? - ranjivost u njegovom glasu me je nateralo da otvorim oči. Pored mene je bio Luka samo u boksericama. Zabrinut pogled koji sam videla me je raznežio još više. Kosa raščupana od mojih ruku izgleda kako su mu loknice same stvorile žurku . Usne crvene i natečene od ljubljenja me pozivaju na još grešnije poljupce . Tako je prekrasan . - Nisi Luka. Samo, pružio si mi nešto što do sada nisam nikada doživela. Nikada strast kod mene nije bila aktivna. Nisam je dozvolila. Dok ti si to u meni probudio za tren. Znam 66

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav da znaš da sam nevina i da mi je sve ovo novo. Sa tobom sam živa. Znam da ti itekako imaš iskustva, imala sam uvid kojim si se kurvama širio. - Tvrdoća u njegovim očima me je opomenula da sam ovo na kraju preterala. Glupačo! Reci mu istinu! Usta mi se otvaraju ali ništa ne izlazi, zato ga samo povlačim ka sebi i ljubim. Osećam da pored mene on podrhtava, telo mu je napeto kao struna dok su mu poljupci tako nežni da bih se s njima stopila. - A ti? Ti nisi..Da li bi trebao? - Ja sam zadovoljan sa onim što si sa mnom podelila. Gledajući te kako se svršavaš od mog dodira je trenutno upotpunilo moje želje. Sve što podeliš sa mnom je za mene zadovoljenje. - Sjaj u njegovim očima je tako veliki da vidim da mi istinu govori iako znam da se suzdržava. Samo što ja želim da vidim i njega kako se rastapa zbog mene. - Ne želiš to od mene, jer sam neiskusna? - povređenost u mom glasu je više nego opipljiva. - Ni ne pomišljaj to! - grubim tonom me opominje. - Nikada nemoj sumnjati u moje reči, a to što si neiskusna ne znači da ne želim. Nisi svesna koliko jedva čekam kada ćeš mi se predati a ja sam srećan što ću te voditi ka tome. Tada ćeš biti kompletno moja! Bićeš moje sve! - tihim glasom dodaje - Moja žena.. Puštam da mi te reči slegnu i bol mi razara srce. Kada bi imali vreme, sve bi bilo drugačije. Ja odlazim sve to će nekoj drugoj govoriti, sa nekom drugom želeti. Možda ću mu dati celu sebe ali među nama se ovo sve gubi kada odem. Znam da on nije spreman na veze na daljinu. On je oduvek pričao da me želi uvek uza sebe, a ovako sve to pada u vodu. Kada odem izgubiću svaku nadu..izgubiću sebe. Povučem ga ka sebi i poljubim što jače i strastvenije mogu. Hvatam ga rukom za lice a drugom mu prolazim kroz kosu. Gutam jecaj u sebi i govorim sebi da će biti bolje. Još samo dva dana naše ljubavi. Možda mu kada odem ovo ništa više neće značiti. Neka mi Bog pomogne.

67

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

68

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

16. Poglavlje - Daj mi taj smešak mačko! - hrapav glas mi po ko zna koji put ovog jutra govori. Luka me već bezbroj puta slika telefonom. U različitim pozama, facama, koracima tu je bio da namesti mobilni i škljocne. Ne obazire se što oko nas ljudi trče. Naše trčanje već prekinuto i to njegovom zaslugom. A ja kao nacerena budala pućim mu se i nameštam. Inače bih ga otkantala, ali sve činim što on želi. Jer preko puta mene je seksi frajer zbog koga više i ne spavam. - Dosta je bilo Luka. Mislim da imaš sto mojih slika. - To ti misliš ljubljena, tebe mi nikada nije dosta. - kaže i opet škljocne telefonom. Da, Luka me naziva ljubljena. Kada god to kaže ja poprimam crvenu boju a to on i zna. Zna koliko mi prija. Samo kada bi znao koliko mi se srce otopi od njegovih izliva nežnosti. - E pa ti slikaj a ja odoh da trčim do kuće. Ako možeš ti slikaj u trku. - izazivam ga. - Mačko, spreman sam za sve. Taman da dodam još koju sliku tvoje seksi guzice. pogleda me i vidim požudu kako štrči u njegovim ledeno plavim očima. - Luka!! - viknem ali osmeh me odaje. Zato uhvatim korak i potrčim dok iza mene čujem njegov smeh i škljocaj telefona. Neka slika. Neka sačuva takvu uspomenu. Ja nemam nijednu njegovu sliku. Samo čuvam onu u svojim mislima. Ne želim nikakav opipljuv dokaz. Sve što je opipljivo biće bolnije za ono poslednje zbogom. Dotrči do mene i obgrli me rukom. Stavi svoje usne na moj vrat i udahne. - Isuse, mačko kako me tvoj miris opija. U najvećoj gužvi bih te pronašao po tvom mirisu. Kombinacija tvoje kože i mirisa tvoje napljenosti može izludeti svakog muškarca. U kurac!! - vikne i stane a ja za njim i vidim kako namešta šator u njegovoj trenerci. Napaljen je i njegov obdaren kurac iscrtan je tako da mi je vrelina jurnula kroz celo telo. Okrenem se i potrčim ponovo. Za tren eto i njega i trči ispred mene okrenut ka meni. - Ne beži od mene ljubljena. Volim da te gledam dok crveniš. To mi pokazuje koliko je velika tvoja želja. A ja koliko god želeo da te poševim, hraniću se sitnicama. - Ne odgovaram samo odmahnem glavom. Ne mogu se naviknuti da ostanem bez teksta kada je ovakav. - Idemo li na kupanje posle mačkice? Obećala si! Ti i ja, bazen, sunčanje, ja te mažem kremom... m? Može? - priđe uz mene i protrlja svoje telo uz moje. Zadrhtim kad osetim čvrstinu njegovog tela i očitu želju koja još nije splasnula. - Može li? - hrapavim glasom ponovi. - Ne radi to. - šapnem. - Šta? - Nemoj me ubeđivati svojim seksi telom. Znaš da idemo, ali ako konačno stignemo kući. - To sam želeo čuti. - lizne moju kožu i spusti poljubac ispod uveta. Bože, šta mi ovo radi? Postajem hodajuća napaljenica. - Nemoj. - šapnem zadihana i zarumenjena.

69

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Moram. Još danas i sutra. - time me rastuži ali ne prikažem emocije. Naučila sam kako da ih sakrijem. *** Gledam je kako na mom krevetu kako spava i pokušavam da upijem taj prizor što je više nje. Samo u majci i šorcu leži na krevetu dok me ovo njeno seksi telo doziva i opseda. Nisam svestan kako sam izdržao tu agoniju da je ne izjebem na bazenu. Onaj njen kupaći je sve samo ne kupaći. Jebem ti kurac mi ne spada ni na tren. Bujne grudi su pokrivene samo trakama dok guza... Uh. Totalno sam poludeo za njenom guzom. Za tren bih trgnuo ono parče materijala i zabio bih ga do kraja. Samo da je osetim, njenu toplinu. Samo da je označim. Da zapamti da je večno moja. Pri svakom koraku trljanja njenih nogu da se podseti kako sam je voleo. Kako sam se sladio njenim telom. Svi su zevali u nju kao napaljeni majmuni želeći je. Samo što moja mačka to nije ni primetila. Videla je samo mene. Kao da nikada nisam imao telo predamnom, poneo sam se kao klinac koji je željan da omrsi brk. Išao sam za njom, mazao je kremom po ko zna koliko puta samo kako bih je dodirivao. Ali za poklon ona me je ljubila. Njeni poljupci su kao šećer. Staviš na jezik a on se vremenom otopi. Ostaje onaj sladak ukus koji ti daje zadovoljstvo. E to su meni njeni poljupci. Želim da se trljam uz njeno telo kako bi mi njen miris uvek bio prisutan jer za ovo vreme ja sam postao zavistan. I dok sada spava, ja je samo gledam. Ne prestajem jer ne mogu. Toliko mi je za srce prirasla. Ali je moram probuti. imam iznenađenje za nju. Večeras je njeno veče. Spustim glavu u njen vrat i ljubim je. - Mačko, ajde ustaj. Vreme je. - Samo se okrene na bok i nastavi da spava. Jezikom pratim liniju njenog vrata, brade do usana. Zubima povučem njenu donju usnu i usisam. Na to se ona okrene i uzdahne. Nesvesno podiže ruke i stavlja ih u moju kosu. izluđuje me njen dodir. - Ljubljena, budi se ili ćeš biti za tri sekunde ispod mene. - hrapav glas je u trenu razbuđuje i odmah širom otvara oči. Isuse, kako je prelepa kad se probudi. - Luka , znaš da sam teška na buđenju. - nežnost njenog glasa otkida moje srce na delove. Sranje, sjeban sam skroz. - Znam mačkice, samo što te sada vodim na jedno mesto koje će ti se jako dopasti. Zato, diži to seksi dupe...inače! - zagrmim a ona vrisne i ustane. Znam kako da je uspalim iako se još uvek plaši da pređemo granicu. A ja je ne požurujem. Spreman sam čekati je. *** - Luka, koliko još stepenika ima? Ako razbijem nos ti si kriv. - nestrpljiva kao po običaju Nevena negoduje. Vodim je za ruke uz stepenice, penjući se na četvrti sprat zgrade u kojoj sam joj priredio iznenađenje. Večeras je ona glavni akter.

70

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Polako mačkice, još par njih samo. Tu smo. - ne mogu a da se ne cerekam kada pogledam u njen namršten izraz lica preko koga sam joj vezao crnu maramu, kako ne bi videla gde je vodim. - Nećeš pasti, ja te držim. - Hm..hm. Lako je tebi da to kažeš. I da znaš, znam da se keziš. Vratiću ti ja! Zapamtićeš me! - mrmlja ali i dalje hoda opuštena jer zna da je sa mnom sigurna. - Evo, evo. - Stanem ispred sestrinog stana i otključam, pa je sa sobom uvedem. Odvedem je do sobe koja se nalazi u uglu hodnika, pa stanemo u centar sobe..Miris limuna, laka i sjaja rasprskan u vazduhu. Uzbuđen sam kao nikad a jedva čekam da vidim kako će ona reagovati. - Jesi li spremna? - šapnem joj u vrat. Ja sigurno nisam. - Joj Luka, daj ne muči me više. Skloni mi ovo sa očiju. - vidno nervozna progovara. Podignem ruke i razvežem čvor. Sklonim maramu sa njenih očiju. Stanem ispred nje i vidim da i dalje žmuri. - Otvori oči mačkice . - Duge tamne trepavice zatrepere i plavetnilo njenih očiju me obasjava. Za tren joj primetim u očima šok, iznenađenje, sreću a onda i suze koje im daju odsjaj. Ne progovara već samo pođe polako napred i stane ispred klavira. - Iznenađenje mačkice. - šapnem. - Bože! Luka! Kako si znao? Čiji je? - drhtaj u njenom glasu me obaveštava koliko je uzbuđena. Drhtavim prstima prolazi preko metalne konstrukcije. - Moja sestra od strica je nastavnica muzičkog vaspitanja. Ovde podučava klince privatno. Znam da sviraš klavir i da nisi svirala od kako si došla. Želeo sam da te iznenadim. Jesam li? - priđem bliže i vidim kako joj oči lete na sve strane klavira. - Jesi Luka. Ovo je....predivno iznenađenje. Hvala ti..ja..nemam reči. Svirala sam na ovakvom klaviru. Zapravo ovo je pianino Petrof sa tri pedale. Verujem da je iz Češke. Tako bih želela..smem li? - pita a već je sela na klavirsku stolicu i podigla poklopac od dirki. - Smeš ljubljena. Zato sam te i doveo. Voleo bih čuti to tvoje umeće da se uverim da nisi samo obična plavuša. - izazov u mom glasu je tera da skupi obrve, mršteći se. - Tražio si gospodine, zato slušaj.- Spušta lagano njene ruke preko dirki. Zvuk ispunjava sobu dok ona počinje da svira. Melodiju koju stvara započinje da zavodi moju dušu. Svedok sam jednoj ljubavi ispisanoj notama. Kao opčinjen je gledam kako se telom zanosi dok se muzika razvija. Vidim je prvi put ovakvu. Samu u muzici. Samu među notama. I ne mogu da prestanem da gledam u one prste koje kao da miluju dirke. Zatvorene su joj oči a ja sam oduševljen kako ume tako slepo da svira. Kupuje me da obožavam ovakvu muziku koju nikada nisam. Samo zbog nje. Kada se vrhunac približi ona polako završi tri zadnjim notama. Podigne pogled prema meni a ja teško progutam. Onaj sjaj u njenim očima me obara. - Predivno ljubljena, predivno! Ne znam šta da kažem. Hvala ti, iako ne znam šta si svirala. Osmehne mi se sa iskricama u očima. - To je bio Šopen i njegov Prolećni valcer. Za Šopena je Oskar Vajld rekao da kada neko odsvira Šopenov komad oseća kao da je ronio suze nad gresima što nije počinio, kao da je tugovao na nesrećama koje nisu bile njegove. Ja se slažem sa ti. Samo što ja svoje nesreće poklapam sa Šopenovim valcerima.

71

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Jebo te! Šta ona meni radi!? Podignem je sa stolice i pritisnem uza sebe. Moje usne su već na njenima i gutam je. Robujem njenim usnama. Nije svesna koliko me je dirnula. Prekinem poljubac i uhvatim je za lice. - Ne ostavljaj me ljubljena. - zadihano je molim. Tuga joj snuždava lice i proklinjem sebe i Boga što mi je stavio na put da je mogu imati samo na tako kratko. Dođavola i njeno pravilo! - Moram. - šapne. Jecaj joj izađe iz usta kada je uhvatim za teme i povučem je ka sebi da je ponovo poljubim. Ukus njenih suza u mojim ustima, dok mi uzvraća poljubac, tera me da poludim. Gurnem joj dublje jezik i ona prihvata. Ruke su joj već u mojoj kosi i povlači je kako bih joj bio bliže. A meni treba više. Trebam da je okusim. Miris njene požude mi ispunjava nos da bih se zaklao da je dole kao san. Treba mi njen sok, žedan sam ga. Gurnem je uz klavir i naslanjam. Prekinem poljubac i pogledam je. Vidim njene oči kako svetlucaju poput mraka već je zakoračila u sanjarenju. Padnem na kolena ispred nje. Lice mi se nalazi tačno ispred njenih prepona. Podižem ruku i polako svučem šorc preko njenih bedara izlažući je u potpunosti pred sobom. Vlažnost koja joj je natopila gaćice, polako kreće da klizi niz njena bedra. Bez upozorenja se nagnem i uhvatim prednji deo njenih gaćica zubima, povlačeći ih na dole, dopuštajući im da padnu oko nogu. Uhvatim gležnjeve svaki sa jednom rukom, podižući jednu pa drugu nogu oslobađajući je gaćica. Šireći je potpuno pred sobom. - Drži se mačkice - govorim. - Nasloni se na klavir. - Luka, šta to radiš? Zašto? - Željan sam tvog ukusa mačkice. Spreman sam da ti pokažem kako ja sviram jer trenutno patim. Patim za tvojim ukusom. - Uhvatim je nežno dok ona naslanja glavu na klavi i udahne. Podignem ruku i prstima je mazim po njenoj savršenoj breskvici , trljajući je nežno oko ulaza, pa preko klitorisa, pa opet niže. Glava mi nestaje između njenih butina i moj vreli dah greje njenu kožu dok je ližem, a njeni sokovi se cede iz nje. Jebem mu znao sam da ima ukus kao raj! Slađa od meda. Ispušta krik koji pokušava da priguši rukom, dok se moj jezik gosti sa njom opet i opet. Bacajući je u još veću agoniju zadovoljstava. Nezasit sam, proždirem je, sisajući je, a zatim ližući niže. Kružim oko njenog ulaza, pa guram jezik duboko. Kurac mi pulsira da je ispunim umesto mog jezika ali ne posustajem. Ni jedna nije kao ona. Moja! Kroz mene žudnja tutnja kao lavina. Osećam da je malaksala, pa joj podignem noge oko svog vrata. Nabijam jezik sve dublje i znam da je blizu vrhunca. Njeni uzdasi ispunjavaju sobu a to je najlepša pesma za moje uši. Čupa me sve više dok pokušava da se bori, ali još više je pritisnem uz sebe, ne dozvoljavajući joj da se pusti. Ližem je jače i brže dok sokovi iz nje prelivaju. Vrišti, ispuštajući krike dok, svršava po mojim ustima i jeziku.

72

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Hvatam je da ne padne na pod i grlim dok joj šapućem nežne reči koje ona zaslužuje. Samo ono najlepše od mene može dobiti. Guram svoje lice u njen vrat i slušam kako joj srce kuca u ritmu mog. Osećaj nje kada se na mojim ustima raspada je veći od bilo čega drugog. Taj dar kojim me je častila je veći od bilo kojeg jebanja sa najboljom elitnom prostitutkom. Podiže svoj pogled ka meni i gleda me sanjivim očima. Prođe nekoliko sekundi pa spusti one natečene usnice na moje. Samo blagim dodirom koje moje telo opušta. Pored nje sam kao lava koja preti da se razlije. Volim te ! Viknem u sebi dok me ova boginja gleda onim plavetnilom. - Slađa si od čistog meda ljubljena. Gušio bih se njime. Sasvim sam opijen tobom. Nemoj otići prekosutra. Ostani sa mnom. Budi moja žena. - ispljunem sve to jer me guši u grudima preteći da crknem. Uhvati me onim nežnim rukicama oko vrata, prolazeći prstima kroz kosu. - Ne mogu. Nismo se tako dogovorili. Znaš da moram otići. Čeka me škola i klavir. Znam da ti ne bi da odem, a ako odem to se neće nastaviti, zar ne? I kao gromom pogođen shvatam da ona istinu zna. Zna da veza na daljinu nije moguća. Ne mogu živeti sa pomisli da spava odvojena od mene pa makar na par sati kao što to čini. Sve duže bi bilo nemoguće. - Neće. - kažem ali zarijem glavu u njen vrat i opsujem. Bog mi je svedok ako lažem sebe. Ako ispustim ovo blago i ne vratim je. Čekaću ma koliko je potrebno. Samo da moja voljena ponovo ljubi me.

73

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

17. Poglavlje Pokušavam da zaboravim šta se sve dogodilo. Kako je sve to on izveo. Doživeti drugi otkucaj. Imati nesebični dodir uvek pri ruci. Od njega sam uvek dobila sve a nikad nisam izgubila. Nije dozvolio da izgubim. Pustio me je da sama određujen ali mi nije dozvoljavao da bežim. Pravio je uspomenu za uspomenom, zarivajući ih duboko u meni, sklanjajući tamu u stranu. Ostavivši trag neizbrisiv. Gledajući kroz njegov prozor kako se zora polako budi, ležim kraj njega i upijam sobu u kojoj sam spavala, disala i zavolela anđela koji kraj mene spava. Danas odlazim ali moje srce nije spremno na to. Ne znam kako ću progurati jutro kada se on bude probudio i pogledao onim snenim ledeno plavim očima. Juče smo ceo dan proveli zajedno i po prvi put sam prespavala kod njega. San mi nikako nije došao na oči jer kad god da trepnem pred očima mi je bio jučerašnji dan. Povučena osećanjima i utiscima udisala sam dah koji nije našao put van. Kao sova sam prebdela noć, gledajući u njega i osećala kako mi srce gram po gram se lomi. Juče me nije čekao na kapiji već je došao do ulaznih vrata i zamolio moju sestru da ga pusti da me probudi. Ali njegov glas koji se transformiše u grmljavinu sam načula i kao vojnik bila spremna za njega. Sva ozarena sam jurnula na ulazna vrata bez ijedne reči i stala ispred njega. Sestra je bila ta koja je šapnula da me ne čeka. Kao po običaju bila je upućena u sve. Razumela me je i nije mi branila a ni osuđivala. U njoj imam večitu podršku. Svaki treptaj mi je doneo suze na oči sa slikama, nas kako trčimo, ljubimo i gledamo, zajedničkog hranjenja, ležanja u ovom krevetu, gledanja beskonačnih filmova kojih se ni ne sećam jer sam bila zauzeta strašću dok me je palio rukama i telom ljubeći svaki pedalj moga tela. Obožavao me poljupcima i označio za ceo život. Ni ne sećam se kako ali iscedio je svaki deo moga tela, šaputajući mi nežne reči koje su mi kao nož se zarivale u srce. Posle one strastvene scene nad klavirom me nije tako dodirivao. Više je bio nežan i brižan kao da sam porcelanska lutka. Ali moja strast je pokretala svaku granicu koju je imao i već sledećeg trenutka bih bila pritisnuta uz njegovo čvrsto telo. Postala sam zavisna njegovog daha kada zarije lice u moj vrat. Njegovih ruku koje putuju bez prestanka na meni, dodirivajući me dok drhtim sa prejakom željom među mojim nogama. Dokaz je nošenje mokrih gaćica koje on izaziva. I ne bunim se. Pored njega se osećam raskolašno i slobodno da jedva dočekujem sledeći dodir. Gledam kako mu se grudi spuštaju i dižu, bezbrižnim likom koji me podseća na mog malog dečaka. Slike majušnog dečaka kovrđžave kose sa ledeno plavim očima mi se vrzmaju po glavi, kako bucmastih obraza i ozarenog osmeha bude slika i prilika ovog dečaka koji je pored mene. - Hej! - promukao uspavani glas me vraća u stvarnost. - Hej ti. - šapnem. - Ne spavaš mačkice? Mučili te što? - pita a ja se nedužno nasmešim. Eh, kada bi znao. 74

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Ma ne, Luka. Samo mi se ne spava. Razmišiljala sam kako je brzo prošao ovaj raspust i uskoro se sve vraća po starom. Stižu mi i pripreme oko takmičenja. Obaveze.. bolno uzdahnem. - Sigurno je to? - kao po običaju sve porverava. - Znaš da mi možeš reći sve. - Znam Luka. Sve je ok ne brini. Znaš da od tebe ništa nisam sakrila. Upleten si u sve ono što me tišti. Ostalo su sve budalaštine a ti dragi moj, diži dupe pošto si budan i hajde da me ispratiš do ulice. - potapšam ga po ruci i izvlačim se iz kreveta. - Ali, rekli smo da ćeš ostati na doručku. A sad je ..-pogleda na sat na ruci - pet sati ujutru. Daj, vraćaj se mačkice u krevet, rano je još. - negoduje i pokušava da me dohvati ali mu ja ne dozvoljavam. - Nije rano. Imam obaveza. Moram se pozdraviti i sa Anjom i spakovati se. Bus mi je u dvanaest sati i zato veruj mi da nemam vremena Luka. Moram da idem. Ako hoćeš oblači se i polazi a ako ne nastavi da spavaš. Znam i sama put. - već sam pokupila stvari i krenula da izlazim kada me je njegova ruka zaustavila. Ne okrećem se jer ne želim da više gledam. Sve mi je teže pa sam morala da stavim masku na lice kako ne bih bila prozirna. Moraš izgledati kao da ti je svejedno Nevena! Do sad sam to umela, moram umeti i sada. - Mačkice. - grmljavina mi na uvo progovara. - Nemoj to raditi. Nemoj bežati. Znaš da hoću da te ispratim do ulice. Samo sam želeo da te imam što više uza sebe. - stisne mi rame i povuče još više ka njemu. Osećam miris okeana koji je zariven duboko u meni, čvrstinu njegovog tela kako me greje i njegov dah kako mi golica kožu. Bože, pomozi mi. Daj mi snage samo dok odem.Okrenem se a njemu i vidim kako samo u boksericama stoji ispred mene. Izvučem iz svog đžepa parče papira koje sam tokom noći držala čvrsto uza sebe. Naprskala sam ga mojim parfemom da ga podseća na mene, makar ga posle bacio u vatru. Uzmem mu ruku i stavim papir u njegovu negovanu ogromnu šaku. - Ovo kada odem, pogledaj i pročitaj. Nemoj pre, molim te. To je jedino što želim da za mene učiniš. Do sada te nisam molila ni za šta ali ovaj put to jedino želim. Možeš li? Podignem ruku i stavim mu na obraz. Dugo me posmatra tvrdim pogledom kao da razmišlja šta sam naumila i klimne glavom. Podignem se na prste i spustim nežno svoje usne na njegove i upijam ga sve više. Nikada drugi neće ljubiti kao on. Kada bih mogla..Ne! Sada nije vreme..sada je već kasno. Povuče se i na brzinu obuče kako bi već sledeći trenutak me vodio ka izlazu da me isprati. Celim putem me je čvrsto drži za ruku i ne gleda u mene. Imam osećaj da sam ga naljutila ali nadam se da nije tako. Ispraća me do sestrine kuće i povlači u grub poljubac ljubeći me do sad nemogućim poljupcem koji do sada nije. Izvlačeći iz mene stenjanje i opseda mi misli. Hvatam se čvrsto za njega da ne klonem. I kada poželim da mu uzvratim on se okrene i ode. Zbunjena ovim njegovim postupkom, drhtećih prstiju stisnem usne i gledam kako on nestaje. Znam da ću ga posle videti još jednom ali ovaj poljubac mi govori kako me je već odgurnuo od sebe. Okrenem se i krenem ka kući sa već postavljenim planom, razmišljajući šta ću pre. Ali pre nego što zaboravim na sve, opet pomislim na onaj poljubac i njegove usne. Bože, spasi me. *** 75

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Da me pozoveš čim budeš stigla u Bg, obavezno pobeguljo! Nemoj da brinem. - Anja već peti put mi ponavlja jedno te isto, dok mi pomaže da spakujem preostalu garderobu. I da znaš da za par dana eto mene kod tebe. Malo da me provedeš kroz tvoj grad, da vidim ja te tamo frajere. - nasmešim joj se jer je to Anja, ona koja ima pun kofer frajera i nikad joj dosta nije. - Hoću lujko. Zovem te. I ne brini, videćeš ti Beograd. Pozornica će biti samo tvoja. udahnem. - E to je to. Spakovano i spremno, ja sam spremna, sve je spremno i vreme je za rastanak. - okrenem se od nje i tek onako prolazim kroz sobu, ne znam šta joj više kažem. Teško mi je bilo šta joj reći, iako ću je za par dana videti. Dogovor je takav da bude neki dan kod mene i da ne prekidamo naš kontakt. I bez nje ne bih mogla. Takvu prijateljicu samo jednom mogu dobiti a nas je sudbina spojila. - A Luka? Hoće li te on ispratiti na bus ili Zoki? - tihim glasom pita. - Mislim, tako si mi rekla juče. Ako nije odlučio i on da pođe za Beograd. - Ne okrećem se i telo mi se ukruti. Anja zna svaki detalj, uporna kakva jeste iscedila je iz mene i negodovala što se to sa nama prekida. - Neće. Zoki će me odvesti sa klincima na bus. Milena radi i živa se jede što nije tu da me isprati, ali meni to nije važno. Znam koliko posla ona ima. Luka će uskoro navratiti da se vidimo poslednji put, mada kako je jutros onaj rastanak bio, sumljam da će se sad pojaviti.- ne mogu da se okrenem i kažem joj to u lice jer bol u meni kuva toliko da preti da se raspadnem, ali zato ona staje ispred mene i povuče me u zagrljaj. - Nedostajaćeš mi Neno. Ti si mi kao sestra postala i veruj mi da jeda čekam da dođem kod tebe. Samo me spasi da tvoj Antonio ne bude blizu moje sobe. Inače bih bila na mukama. - prasnemo u smeh kao blesave. Zagrlim je još čvršće. - Da ne zaboravim, Mihajlo te je pozdravio..- mahne rukom da me zaustavi da progovorim. - Samo te je pozdravio Neno. Ništa više nije rekao. Zna da danas odlaziš i veruj mi kada ti kažem da moj brat izgleda jadno zbog toga. Da ga ne poznajem, rekla bih da je zacopan u tebe ali ne bih da započinjem jer vidim da me želiš progutati. - kaže i nasmeši se. - Veštice jedna, sama si mi ga natakla na vrat da bežim kao oparena od njega. Luki se nije dopalo kada sam mu rekla da sam pričala sa njim. A znaš da ja Mihajlu nisam nikada davala povoda da pomisli da može biti bilo šta sa nama. On je tip samo za kratku šemu, seks i žurkice. A ja .. - A ti si zaljubljena u Luku i nisi ni njemu dala svoju nevinost jer si glupača po mom mišljenju. Posle tolike strasti ti ni poklekla nisi. Izvini Neno, ali glupača si što ga ovako ostavljaš. - buni se i počinje da mlatara rukama. - Šta sam trebala da uradim Anja? Da mu dam sve? Pa dala sam mu sve, baš sve. - sada već počinjem da vičem. - Oslobodio me je, otklonio sve prepreke i granice koje sam imala i ponovo sam progledala. Moje srce više nije moje, njegovo je Anja. Ja sad odlazim bez srca i duše jer sam za par nedelja njemu ih poklonila. I ne kajem se, ne. Jer je to zaslužio. Zaslužio je sve dobro ovoga sveta. Samo nisam mu se podala u krevetu jer ne bih izdržala kada odem da znam da je tu našu noć sa nekom drugom pogazio. Sa nekom drugom proslavio i meni se nevinoj nasmejao. On samo kurve ganja koje su uspešne da zadovolje 76

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav muškarca. A šta sam ja uradila Anja? Ja sam mu samo glavobolje stvarala. Zato bolje je da što pre odem. Tako je najbolje. Zahvalna sam mu na svemu što mi je pružio. Za svaki tren Anja...ja..- suze već idu same iako mi je ton čvrst. - Ja njega volim Anja. Stvarno ga volim. I voleću ga dokle god budem disala jer ovako se nešto više ne može ponoviti niti doživeti. Nesebično ga puštam..jer da sam malo više sebična nikada ga ne bih pustila. - Ali Neno, zašto mu nisi rekla da ga voliš? Zašto sebe mučiš? Dozvoli da se vaša ljubav nastavi. Nemoj biti toliko tvrda. On da zna..-prekinem je. - On da zna Anja isto bi bilo. I sam mi je rekao da nije za veze na daljinu. Sebičan je kao i ja. Želeo bi me pored sebe danonoćno. Bez prestanka. I na posao sam sa njim išla, samo da sam mu ped očima. Ja mislim da on ima problem sa poverenjem, a ja da se pravdam non stop to zaista ne mogu. Ne želim od njega posle čuti reč kurva, jer bih ga posle odmah zamrzla. A ja ne želim to Anja. Pusti me dok je sve ovo sveže. Zaboraviće sve..ja sam mu samo popunjavala dane. Ništa drugo. - grubo obrišem suze i okrenem se. Zvono na vratima nas uplaši i samo pogledam ka vratima. Znam da ne mogu videti ko je dole ali moje je telo već prepoznalo njega. Jeza mi polako polazi uz kičmu i srce počinje da ubrzava i kao zombi već jurim ka vratima. Još jedno uporno zvrrrrr čujem i drhtavim rukama otvaram vrata. Ono što moje oči vide u tom trenutku lomi me na pola. Luka stoji sa rukama na đžepovima pantalona koje na njemu stoje salivene. Bela košulja puca na njemu sa rukavaima povrnutim. Kosa je raštrkana na sve strane tako da lokne jure svaka svoju stranu kao da ju je povlačio iz nervoze. A oči me gledaju kao da me seku, govore mi nešto što ne razumem. Vratio je onaj led u očima koji sam prvi put videla kada sam naletela na njega. Gledam ga i ne prestajem, ne trepćem, samo posmatram svaki deo njega. Lomim se da uletim u njegov zagrljaj i stegnem ga što čvršće i udahnem ovaj miris okeana. - Zdravo Nevena. - grmljavina izlazi iz njegovih usana. Nevena? Sad sam za njega samo Nevena? - Zdravo Luka. Došao si. - drhtavom rukom dodirnem se za vrat. Osećaj da me guši sve je jači nego ikada do sada. Zašto Luka? - Mislila si da neću? Dogovorili smo se zar ne da ćemo se videti poslednji put. Imaš li vremena da prošetamo na kratko? - pomeri se u stranu i pokaže rukom. Klimnem glavom jer sam nesposobna da bilo šta odgovorim. Pođem ispred njega i čujem kako ide za mnom. Hodam kao da idem na streljanje jer sam duboko razočarana. On me nikada ne zove Nevena. Do jutros sam bila njegova ljubljena...mačkica..Hodamo i ne govorimo, tiština je velika i sve više me ubija. Progovori nešto Luka...Kaži mi nešto... - pomišljam u sebi kao da bi me čuo. Zaustavi me njegova ruka ispred crkvice koja se nalazi u ulici. Automobili prolaze sa naše desne strane a ja čujem samo moje srce kako lupa gušeći se u tišini. - Od Oktobra sam ponovo na faksu. - čujem kako progovara prvi. Podignem pogled i gledam ga kako gleda ispred sebe u crkvu. - Ćale kaže da bi treća godina bila ona najvažnija za mene iako sam mislio da to odjebem. Ne znam da li da to nastavljam. Dovoljno što je on profesor u kući, ne treba nam još jedan. Ja više nisam za to. Više bih 77

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav raširio lanac kafića ili tome slično nego da se vučem po klupama. Mada da ne idem na fax, čeka me vojska. Znaš da sam dobio poziv da se javim u kasarnu kako bi me regrutovali? Možda bih trebao da odem...da odjebem ovo i bacim se u odbranu naše zemlje..- priča sam za sebe a ja ga samo slušam. izgleda kao da se pravi da nisam tu. Samo što ja ne mogu da izdržim pa progovaram. - Znam to sve Luka. Rekao si mi. Jesi li me zbog toga ovde doveo, da ti podelim koji savet pre nego što odem? - povređenost u meni je jača pa zvučim bezobrazno. - Ne. Ovde smo jer želim da Bog svedoči koliko su moje namere prema tebi bile ispravne. Nisam se ogrešio ni u kom smislu. Voleo sam da budeš uz mene i moja, Nevena. Sebičan sam i ostaću takav. Ako možeš nemoj zaboraviti ono što sam ti govorio. Nemoj kada okreneš leđa da okrećeš leđa sudbini. Ne vraćaj više u sebe tamu. Pustio sam te da poletiš kao najleša golubica. Moja golubica sa crvenim žarom. Želela si da do danas sve ovo potraje i ja te sada Nevena Rossi puštam da odeš!! - Njegove reči me udaraju duboko u moje srce. Raspadam se na miliona delova. Da te ne volim bar Luka....Gledam kako podiže onaj papir koji sam mu dala i stavlja ga na svoje srce. Ne mogu da izdržim i poletim mu u zagrljaj. Spuštam svoje usne na njegove ljubeći ga bolno. Opraštajući se poslednji put sa njima. Ovaj put sam ja ta koja ga ljubi bez dodira, bez glasa i uzdaha. Ostavljam svoje srce njemu ovim poljupcem da ga uzme celog. Ni ne dodiruje me, niti mi izvraća. Kao led stoji ispred mene sa onim ledenim sjajem u očima. Prekidam poljubac i pritisnem mu usne prstom kao poslednji pozdrav i bez reči se okrenem i odem od njega. Korak po korak ispred gazim. Sa dušom u ustima i krvavim ukusom. Bol je veća od svega i pred mojim očima ne vidim ništa. Suze su pojele moj vid sem onog ledenog sjaja plave boje... Kroz maglu mi prolazi pred očima sve. Poslednji zagrljaj sa Anjom..vožnja do buske. Brbljanje klinaca dok me ispraćaju na peron i zabrinut Zokijev pogled dok se smeštam na sedište. Ni ne čujem gužvu, ni poslednji pozdrav šofera koji najavljuje polazak sa perona. Samo siluetu koja stoji u beloj košulji na udaljenoj starni buske. I dok osećam kako se pokrećemo sa perona posmatram tu siluetu kako otvara ispred sebe onaj beli papir ispisan mastilom ljubavi..Dok nestajemo sa stanice i silueta nestaje...nestaje onaj preneražen izraz lica sa saznanjem istine... "Voljeni moj , Nadam se da čitaš ovo pismo u trenutku kada sam ti rekla...oprosti mi na slabosti i ..."

78

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

18. Poglavlje " Voljeni moj , Nadam se da čitaš ovo pismo u trenutku kada sam ti rekla...oprosti mi na slobosti i kukavičluku što ti ovim putem pišem ono što nisam mogla da izgovorim. Želim da znaš da sam zahvalna Bogu što postojiš i što si uneo radost u moj život. Proveo si me kroz ove dana kao u bajkovitu priču u kojoj si od jedne gusenice napravio leptira a sa tim me naučio i da letim. Znaj da cenim to što si učinio za mene i što si proveo toliko vremena sa mnom. Znam da sam ti dosađivala svojim prohtevima i ostala dosledna sebi ali znaj i budi siguran da sam ti bila odana i naklonjena od kako sam te srela. Voljeni moj, zvao si me ljubljena i ti si i bićeš u mom srcu voljeni zauvek. Jedino tebi sam otvorila svoje srce i jedino tebe pustila da ga ugreješ. Sada se ne bojim više. Znam da ćeš ga čuvati jer ti ga poklanjam. Sve što je u meni pružam ti i ostavljam da se time ponosiš jer si dobio zavet moj voljeni da ćeš meni biti prvi i poslednji. Sebično sam čuvala ove osećaje u sebi jer me je strah bilo ispustiti ih. Čuvala sam ih u svojim grudima da jednom kada ih izgovorim zauvek ih i toj osobi i ostavim. Odabrala sam te moj voljeni i veruj da iako nisi uz mene, bićeš u mojim mislima i telu. Ispisao si moje ime na tvojoj podlaktici a nisi svestan da je tvoje ime ispisano na celom mom telu. Ono je pripadalo tebi i tako će ostati. Ne sudi mi zbog ovoga jer te ostavljam ali znaš da je tako moralo biti. Odlazim jer više nisam imala vremena, niti ću imati vremena da te zaboravim. Čućeš moje reči pri svakom tonu koji napišem. Čućeš ih jer ih samo ti prepoznaješ. Hvala ti što si bio moj voljeni. Sada te puštam i molim se da ćeš me makar zbog mog srca pamtiti. Dozvoli da te moja ljubav ugreje kao što si ti mene svojim telom grejao tokom dugih dana i noći. Tvoje usne koje su me ljubile su mojima davala drugi dah..drugi otkucaj...drugi pogled.. ......jer na drugi pogled..zavolela sam te voljeni. Tvoja, Nevena.” Sedim u kafiću pored autobuske stanice izbezumljen i besan sa pogužvanim papirom koje je ličilo na pismo. Nisam se mrdnuo sa mesta od kojeg je otišla ostavljajući me da pravim pakao za sobom. Već je pao mrak a ja sam za stolom pijan kao letva krvavih ruku od lomljenja. Sve sam polupao ali sem konobara niko nije reagovao. Znam Šoneta i regulisao je ovo. Po ko zna koji put čitam ovo pismo koje mi je srce zarobilo i slomilo u paramparčad. Slomila me je moja mačkica. Kako je mogla da mi napiše ovako nešto i ode? Zar se tako voli? Prevarila me je čim je mogla da ode.Jebem mu Neno što me ovako slomi.?! Koji mi kurac treba tvoje srce sada kada te nemam?!A nije ni reč pre toga rekla. Ono jutro mi je puklo kada se zamrznula za mene. Kada mi je leđa okrenula. A i ja sam bogalj kada nemam usta da joj kažem da je volim. Možda bi ostala, možda bi mi uzvratila. A ne ovako preko papira da me zarobi. Besan sam kao pas jer ne mogu već satima da shvatim kako može da me voli i da ode. Zar joj nisam pokazao koliko ne mogu bez nje? Svaki minut i

79

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav sekundu sam sa njom bio, makar na metar razdvojen. Navukla je masku i okrenula se samo kako bi joj bio dalek. Da ne vidim tu njenu ljubav. Zguzvam pismo i nabijem ga u đžep dok ustajem i izlazim iz kafica. Ne mogu da podnesem da više ostanem ovde da gledam u peron koji me podseća kako ona odlazi. Zato lelujavih nogu šetam ulicama u nekom nepoznatom pravcu bez cilja, motajući po glavi koji sam kurac loše uradio pa je otišla. Da li sam ipak mogao nešto da uradim da je zadržim? Lupajući u sebi hiljadu pitanja na koja nemam odgovor. Osećam se kao da mi je neko iščupao srce i gurnuo ga do pola grkljana . Ona me voli! Voli me! Te reči samo moja mačka može da izgovori da me usreći i skenja me. Toliko da samo njeno ime mi bruji telom. Njen miris je upijen u mojoj koži i kao beskućnik lutam dok ne stignem kući. Vidno razočaran i sjeban..sve emocije se stapaju a noć je već došla, nesana i nejasna bez odgovora sa milion pitanja. Zašto Neno? Zašto si me ostavila? Ko zna koliko puta sam uzeo telefon u ruke, gledao u njega, ukucavao broj ali ne bih okrenuo. Samo da bi mi se javljala jedna misao - Moraš da odeš..moraš da ideš kod nje.. moraš da je vidiš ili da odeš u tri lepe. Negde gde te niko ne zna. Gde te ništa neće podsećati na nju. Krevet je udubljen na mesto gde je spavala, mirišući na nju. Povučem jastuk ka sebi, zarijem lice u njega i osetim je. Bes bi se vratio opet a u sitne sate dok se pojavljuju prvi zraci zore san bi pokucao. Novo jutro je donelo još pitanja. Započnem svakodnevni dan, radim iste stvari ali u glavi mi je samo jedno pitanje - Zašto Neno ? - Taman kada nađeš nekoga zbog koga se promeniš, koga zavoliš više od sebe, više od svega što ti je nekada bilo drago a ona ode. Sećanja se vraćaju i podsećaju me na trenutke provedene zajedno u kojima je ona kraj mene i sa tim dođe tuga i bol praćena bezvoljnošću da se išta uradi..Svuda je bila sa mnom pa čak i posao je doziva. Neko vreme bi to trajalo, bio bih ljut na svakoga ko mi je spomene, bez uspeha da je zaboravim. A onda je došao dan kada sam rekao da je dosta. Rećiću joj što je trebalo da joj kažem odavno. Naćiću je makar mi to bilo zadnje i rećiću joj koliko je volim i koliko mi je potrebna. A ona neka vidi šta će posle!

80

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

19. Poglavlje Oktobar 2006. Godine Prošla su dva meseca...dva meseca bez njega. Da, njega. Ne dozvoljavam njegovo ime da se izgovori. Ni da mi se pita kako mi je jer to ni sama ne znam. Živeti i disati je jedino što umem. Umesto osmeha i radovanja jer sam se vratila, ja bolujem za ostavljenim srcem. Ne znam šta je gore, to što sam ga ostavila ili to što mi se posle toga nije ni porukom javio da pita najobičnije pitanje. Mislila sam da će mu ono pismo barem malo otopiti onaj zid pa makar vikati na mene, ali me nije udostoji ni toga. Zato sam danima ronila suze i davila se u sebi jer sam ono lepo izgubila. Svojom krivicom ili ne dani su bili dugi a noći još duže padajući u košmare. Od tuge sam se razbolila i bila poput davljenika. Groznica koja me je oblila je dozvala zmajeve prošlosti, mučeći me i gušeći poput zatočenika koji je osuđen na smrt. Ovim činom sam dobila nazad moju Gordanu koja je bila uz moju postelju pružajući utehu koju samo majka ume. Po prvi put posle toliko godina, moja mama je bila mama a ne komandant. Brisala je moje rane i grejala me kada je temperatura nastupala. Ali se nisam mogla ugrejati. Falio mi je on da me ugreje svojim telom, da se osetim voljeno i sigurno kraj njega. Zato su mi dani postali hladni i ne želeći, vratilo se i tamnilo u mojoj duši. Umrtvljenost je proizvelo da se vratim tamo gde sam i pre bila. Ustajući iz kreveta nastavila sam onim obavezama koje sam imala pre nego što sam otišla na raspust. Trčanje je pomoglo, ali klavir više nije. Sam pogled na dirke i konstrukciju me je podsetilo na njegove dodire i poljupce. Na moje gubljenje daha i stenjanje. Na kataklizmu koju sam grešno dozivala. Sada su samo to uspomene koje me opseduju i podsećajau kako izgleda kada dišeš slobodnog daha. A za mene disati znači voleti. Pre dve nedelje, posle dužeg vremena sela sam za klavir i to uz prisustvo svog profesora klavira. Osećalo se na kilometar da izbegavam klavir kao da je kuga, ali obaveze su me čekale a sa tim i da moram nastaviti da sviram. Ton po ton, došlo je do sklapanja. Sa mojim mislima o njemu sklopila sam pakt sa dirkama. One će znati priču koju sviram. Profesor je bio zadovoljan. Reklo bih se i prezadovoljan ali nisam htela diskutovati sa njim o tome. Bez reči sam izašla iz sobe i nastavila dalje. Danas mi dolazi Anja, pa sam posle škole dojurila na autobusku kako bih je sačekala. Ostaje nekoliko dana kod mene. Uzela je slobodno iz škole jer ima svu slobodu od oca. Pokušava joj nadomestiti sve što je razvod narušio. Pa tako i da je pusti da nekoliko dana ne ide u školu. Moja Gordana bi mi se samo nasmejala u lice kada bih je isto to pitala. Sa Anjinim dolaskom dolaze i nova njena pitanja na koja nisam spremna. Još uvek se osećam kao ranjena zver koja se na svaki pokret trza. Dani su za mene bolni a njemu? Oktobar je..da li je na faksu sa nekom drugom sada? Da li je koji put pomislio na mene? Nevena ne nadaj se.Takvih on ima na kilometar. Bože kako li se samo smejao dok je čitao ono pismo. Šta li mi je trebalo da mu to priznam? Misli mi je prekinulo vibriranje telefona. Izvučem 81

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav telefon i vidim poruku ali ne stižem da je otvorim jer je upravo stigao autobus na peron. Gurnem telefon u torbu i stanem u stranu kako bih iz mnoštva ljudi koji izlaze iz busa ugledala Anju. I evo je. Sva nafrcana i namackana, spremna da pokori Beograd. I mislim da ima već svoje podanike jer tokom izlaska priča sa par muškaraca. Ona je prava đavolica. Šteta što nemam bar jednu njenu crtu, bilo bi mi lakše. Pomera pogled pravo i ugleda me. Kao da nisu ni postojali, zaleće se ka meni i iskače iz busa. - Uštogljeeeenaaaa! - viče i stiska me , udarajući me koferom po nogama ali joj ne zameram. I sama sam oduševljena njome da bih marila. - Nedostajala si mi ludice! Joj jedva sam te čekala videti! - brblja dok me stiska i zagleda kao majka malo dete kada se uželi. - Haha..vidim da sam ti nedostajala veštice. Već si sa sobom povukla čopor koji su mogli da ti i sami budu vodiči. Ja samo da brčkam noge u lavoru i ispijam sokić dok se ti zabavljaš. - Neka te neka Nevena. Da nisam došla sada bi ti već u krevetu bila. Zato use u svoje kljuse i vodi me kući. Smorila sam se tokom vožnje a ona dvojica brbljaju kao neke babe dok tumače špansku seriju. - hvata me pod ruku i vuče njen kofer. - E pa baš mi nisu ličili na babe. Pre bih rekla da su tu bili Hose Armando ili Mauricio a onaj drugi mi je nalik na Inglesija ili Alehandra. Jesi li sigurna da ne želiš kojim slučajem sa njima, bila bi to prava sapunica? - začikavam je i vodim ka izlazu. - I bila bi da znaš. Začas bih im ja podelila uloge. Jedan da me masira, dok mi drugi sprema koktelčić..huh huh sad si mi dala ideje. - Zamišljena počinje da prebira šta bi sve u tom trojcu uradila dok odlazimo a ja osećam kako se nešto u meni opušta. I znam da bez Anje ne bih mrdnula. *** - Ljuta sam na tebe samo da znaš Nevena. - ljutito mi preti prstom Anja dok pijemo kafu kod mene posle ručka na koji nas je mama odvukla. Sada svaka na fotelji sa podignutim nogama na naslonu odmaramo dok joj ja pričam šta se sve događalo posle. Neupućena je u moje stanje, jer sam je lagala o tome. - Trebala si me pozvati. Bila bih uz tebe a ne ovako sada da saznam. Za sve sam ja kriva. Nisam trebala ništa ono dozvoliti niti se sa njim baktati. Sada tek saznajem kako boluješ i kako si bila bolesna. Bože Nevena, ispala sam grozna drugarica. - hvata se za glavu i slegne ramenima. Ustanem odmah i zagrlim je. - Nije važno Anja. Prošlo je. Proćiće. Nisi ti ništa kriva. Znaš i sama da raskidi bole. Proživela sam kako sam umela. Došlo vreme da sve to prođe. Sada si tu veštice jedna. A to znači da ćeš mi lečiti rane kako samo ti želiš. Pusti sve to Anja, molim te. Ne krivi sebe, ja sam kriva jer sam dozvolila sebi da se zaljubim. Nije bitno više. Gleda me i vidim kako odmahuje glavom sve dok joj nisam spomenula izlazak. - Večeras ti i ja, skockane i doterane idemo vani. Muzika, piće i ples i mnooogo muškaraca. I ne, ne možeš odbiti Neno. Htela ti to ili ne, od sada pa dok ne odem si moja. Negoo...- udahne duboko i pogleda me spuštenih trepavica. - Želiš li znati? 82

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Luka..Zna da me tišti sve o njemu..Da sam radoznala kako je nastavio dalje..mozak mi govori da ne želi znati ali duša priželjkuje više i odlučuje. Pa samo klimnem glavom. - Pa..biću iskrena Neno. Par dana ga nisam viđala u Havani a ti znaš koliko ja vremena provodim tamo. - klimnem glavom i sklupčam se pored nje. - Onda sam ga slučajno srela sa Vladom u prodavnici. Izgledao je potišten i samo mi je klimnuo glavom u pozdravu. Više sam se ispričala sa Vladom, od njega nisam ni pogled dobila. Misli su mu bile ko zna gde. - Nasloni se na fotelju i zabrinuto me pogleda. - Par puta sam ga videla pijanog u gradu..Jednom je bio sa jednom plavušom...posle toga ga nisam viđala. Plavušom? Zar tako brzo? On ih menja svaku noć Nevena, šta se to tebe tiče..znala si da će tako biti..Ustanem i okrenem leđa. Ne želim da me to pogađa više nego što jeste. Dosta! Dovoljno si mi rekla. Znala sam i sama to. - Ali Nevena bila mu je samo u pratnji. Nisam videla nikakve bliskosti među njima.Veruj mi da su mi oči bile na njima sve dok nisu otišli. - ustaje zamnom pokušavajuči da mi objasni. - Rekoh dosta Anja! Ne zanima me! Ako želiš spremaj se polako dok imam još volje. izađem i sobe i ostavim je. Gorčina u ustima i bes preovladavaju. Kažu da je za mržnju potrebno malo, e pa verujem po prvi put kako je to istina. *** Muzika trešti na sve strane ispunjavajući klub, koji smo treći po redu Anja i ja obišle. I imam osećaj da ću pasti s nogu od igranja. Količina alkohola mi daje snage da je pratim i opustim se, a količina besa i nervoze mi daje cilj da se bacim na zaborav. Po prvi put sam dopustila sebi da pijem i tim lečim rane, mada znam da ću se već sutra kajati. Njišemo se u skladu ritma, leđa o leđa. Sa rukama iznad glave puštam da me ritam ponese. Cujem kako Anja pevajući nadglašava muziku i smešim se. Nedostajalo mi je ovo. Tapšanje po ruci me prekida u koraku pa se okrenem. - Idem do šanka po još jedno piće. - vikne mi Anja na uvo kako bih je čula. Klimnem joj glavom dok nastavim da igram. Gledam je kako prolazi kroz gužvu i kako se muškarci okreću za njom. Ova crna haljina na njoj je kao stvorena za nju. Šta god da je na njoj, ona prelepo to nosi. I mene je nabedila da obučem haljinu i to crvenu. Kako kaže da mi se slaže sa kosom. Dopala mi se jer je od čipke i do koleni. Samo mi je otvor na leđima malo problem ali neka ide do vraga. Ovo veče samo popuštam sve granice. Osećaj kako me neko posmatra je veliki ali zbog gužve to odbacujem jer večeras ima više muškaraca oko nas. Telo mi gori od adrenalina, zato se uvijam. Sve dok ne osetim kako mi se jeza kičmom penje i zaledi me. Moj pogled svud leti ali ništa ne vidim. Ne prepoznajem ono što mi telo govori. On je ovde. Kako? Mora da umišljam. Skroz sam van sebe kad tako nešto pomišljam. Samo sanjaj Nevena. Trgnem glavom i pomerim se sa tog mesta kako bih imala u vidu Anju ispred šanka. Već je pronašla žrtvu i gledam kako ga rukom mazi po ramenu. Đavolja zavodnica. Možeš se pustiti Nevena. Samo ovo veče ne dozvoli da te boli. 83

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Puštam se i osećam kako mi telo upija sve što mi brz ritam nudi. Osetim ruke kako me hvataju za kukove i pritišću me uz sebe. Miris cigareta i alkohola je tu, ali i miris muškarca koji me stiska uz sebe pomerajući svoje kukove zajedno sa mojim. Nisam ni primetila da su mi oči zatvorene sve dok seksi muški glas mi nije progovorio uz uvo. - Medena. Dopusti mi da plešem sa tobom. - pokušavam da se okrenem ali me njegov stisak zadržava u mestu. - Zar već ne plešemo zajedno? Sam si sebi dao tu dozvolu. Zar se tako... - moje reči prekida njegov nestanak sa mene kao da nije ni bio tu. Okrenem se i vidim kako je sve normalno. Parovi igraju, neki sede i piju dok neki samo posmatraju. Slegnem ramenima i vratim pogled ka Anji i vidim kako sa bledim licem ide ka meni. Jedva se provlači kroz gužvu. Gledam kako neprestano gleda u mene i nekog iza mene sa nevericom u pogledu a onda i moje telo reaguje. Jeza se penje uz kičmu dok mi se dlake na temenu dižu. Anja staje kao ukopana u trenutku sa otvorenim ustima a ja ni ne smem da se okrenem . Nemoguće. Nije. Nije...! - Zdravo mačko! - grmljavina u mom uvetu potvrđuje dok mi telo postaje kao puding. Dodir njegovih ruku na mom temenu i kuku je već drugi pokazatelj da ne sanjam. Da je on. Došao je. Tu je. Okrene me ka sebi a ja samo vidim ledeno plave oči koje me miluju pogledom i kidaju od glave do pete. - Zar nećeš da me pozdraviš? - polako me povlači ka sebi kao predator koji se sprema da smaže svoj plen. - Zar ti je mrsko što me vidiš? - oči mu se stvrdnjavaju u sjaju kao da me progone. - Kaži mačko. - L-luka o-odkud ti ovde? - promucam kao da nemam dodir sa govorom jer sam izgubljena i istopljena od samo njegovog dodira. - Mislila sam da sada imaš drugu plavušu koju pod rukom vodiš? Podigne usnice u kratak šarmerski smeh u izazovu. Ruke su me zagrlile i obmotale dok se oko nas svi lelujaju u ritmu. - To nije odgovor na moje pitanje mačko. I ne, nemam drugu plavušu koju vodim pod rukom. Jedina plavuša koju sam vodio i koju ću voditi si ti. Spušta se sve više ka meni dok čelo ne osloni na moje. - Reci mi mačko, zar ti je mrsko što me vidiš? - Nemoj. - Zašto ne mačko? - Zato što ako me sada poljubiš ponovo ću umreti Luka. Nemoj me kažnjavati više. pokušam da se otmem od njega ali mu stisak ne popušta. - Pusti me. Molim te pusti me. okrenem glavu od njega. - A gde bi otišla Nevena? Kod onog kome si dozvolila da te stisne uza sebe? Pa da mu se podaš uz malo više truda ovog puta. - vikne mi na uvo i tada kao da me je udario podignem pogled ka njemu. - Ni jednu jebenu reč Luka da nisam čula! Posle svega si u stanju da mi to kažeš. A i nismo više zajedno da brineš brigu sa kim ću leći. Ja bar imam obraza pa sam ti se otvorila. Dok tvoj povređeni ego nije mogao da se suzdrži pa se odmah dohvatio sa prvom plavušom koja mu dođe pod ruku. I da znaš, za tebe i treba kurva, jer ti da voliš 84

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav nikad posumljao i pritisnuo me ne bi. Zato mi se sklanjaj sa očiju jer mi samo mrvica fali kako bih te nogom zgazila. - uspem da istrgnem ruku od njega i projurim kroz gužvu kako bih izašla na vazduh. Da pobegnem što dalje od njega. Ali Anja je ostala tamo pa vadim telefon kako bih joj poslala poruku da se nađemo na uglu. Izlazim na ulicu i pokušavam drhtavim rukama da držim telefon dok ne osetim tvrdo muško telo kako me pribija uza zid. Miris okeana osećam i tada se raspadnem. Jecaji izlaze iz mene i osećam vrele suze kako silaze niz moje obraze. - Nemoj ljubavi. Nemoj plakati. Ne mogu izdržati kada vidim tvoje suze. - promuklim glasom govori dok me okreće ka sebi i stiska uz njegove grudi. Osećaj pripadnosti i topline me preplavljuje i još više klonem uz njegove grudi, stiskajući ga noktima. - Zašto mi ovo radiš Luka? Zašto ? Zar ti nije bolje bez mene? - Nije ljubavi. Nisam živ od kada nisi kraj mene. Jebeno sam lud i besan jer si otišla. Ostavila si me sa onim papirom i okrenula mi leđa. Nisam imao druge jedina. Samo ti si mi na pameti i u srcu i u duši. - kaže dok mi poljupcima briže suze, ljubeći njihov trag. - Ali Anja mi je rekla da te je videla sa drugom..- stavlja prste na moje usne. - Nisam ništa sa njom imao. Kunem ti se da nisam. Poveo sam je da mi pravi društvo i ispratio je taksijem kući čim je zabava prošla. Nisam mogao niti je želeo. Danima sam se mučio sa ovim što te nemam. Planirao kako ću dalje, ali nisam mogao. Morao sam ti doći, morao sam te naći. - Kako? Kako si uspeo? - stiskam se još više uz njega. - Anja mi je pomogla. Ona mi je rekla gde ste večeras. - Ta veštica će me čuti kad je dohvatim! - Danima sam već u Beogradu i tražim te. Imao sam samo tvoj broj telefona i ništa više. Poslao sam ti danas poruku ali nisi odgovorila. - kaže dok me lagano ljubi usnama. - Nisam pročitala. Sad sam po drugi put uzela telefon. Ja..Luka..Nemoj me ljubiti. otimam se od njega. Ali on ne posustaje dok me kukovim pritiska još više uz zid. - Moram ljubavi. Moram te ljubiti. Jer bez tvojih poljubaca bio sam kao bez života. - Ne pričaj tako Luka. Tebi je bolje bez mene. Ne treba ti ovo. Pusti me. - cimnem se više ali me njegova vika zaledi. Njegove reči me zaustave dok gledam u njega. - Neću jebem mu sve!! Neću te pustiti. Volim te Nevena. Volim te !! Zar ne vidiš ženo?! I ne vidim...i ne čujem...Samo osećam njegove usne dok me proždiru, kažnjavajući me. Zubi nam se sudaraju dok me ljubi kao da je žedan mene. A ja sam još više žednija njega jer sam umrla i oživela tim poljupcem. Ljubeći njega ja sam zauvek postala izgubljena duša koja luta zemljom.

85

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

20. Poglavlje Da sam znao kako je to imati sreću pri ruci dok trepneš i isto tako za treptaj možeš izgubiti ne bih verovao. Nisam znao kako je to imati je na svome dlanu sputanu i odvažnu sve dok je večeras nisam konačno dobio natrag.. Lutajući ovim velegradom, tražeći je po školama kako bih je na tren video i izvukao, bilo je mukotrpno. Znam da jebeno glupo od mene ali morao sam. Dva meseca su bila smrtna. Dan za danom paklena jer sam đubre. Đubre koje nema muda da sebi prizna koliko je volim. Bog mi je svedok koliko je zapravo volim. Piće nije pomoglo da smognem snage. Vlada mi je nabacivao razne kurve, rekavši kako je pička pička, ali on ne zna da ona nije bila samo postelja. Ona je bila moje sve. Zato nisam jebao ni jednu. Nisam mogao ma koliko alkohol da me je vodio na to. Gorak ukus izdaje bio mi je u ustima pri samoj pomisli da ja moju mačkicu preverim. Jebote Neškoviću koja si ti pičkica! ipak, izdao sam je jednim pokušajem. Samo jednim. Ali misleći u delirijumu alkohola da je to moja mačkica. U kurac kad su sve plavuše! Poljubio sam tu malu, ni imena joj se ne sećam. Znam da je plakala i molila me da je jebem, ali sam je poslao kući taksijem. Od te večeri izdaja mi je pojela dušu i morao sam da se iskupim za sve. Morao sam da pronađem moju mačkicu. Morao sam da je vratim sebi, da me nikada više ne ostavi jer joj je mesto uz mene. A ono je bio samo poljubac, to se ne računa zar ne? Samo što se ti ne ljubiš sa kurvama idiote. Ti ih kresneš i ispratiš kući. Ti samo ljubiš svoju mačkicu. Pičko izdajnička! Da nije Anje, ne bih znao večeras gde je. Lutao bih Beogradom kao beskućnik, jer bez nje to sam i postao u duši. Moj dom je tamo gde je ona. Kada sam je video na podijumu u onom parčetku od haljine, mozak mi se pretvorio u kašu. Srce je sišlo u pete. Jebo te! Sva krv mi je sišla u kurac kada sam video onu haljinu koja joj je pripijena uz telo i izgleda kao da klizi po njoj. Crvena čipka je stvorena da onu njenu mekanu i nežnu kožu obgrli. Ali njene obline nisu bile kao pre. Smršala je a ja znam da je zbog mene. Udahnuo sam par puta da se smirim kako ne bih odjurio i zgrabio je, jer mi je samo to bilo na pameti. Ali kada sam video onog specijalca kako je privlači uza sebe, imao sam volju da ga ubijem. Zato je samo jedan udarac u potiljak bio dovoljan da leti napolje i da se ja vratim mojoj mački. Ritam muzike se slagao sa otkucajima moga srca dok sam išao ka njoj. Ruke stisnute u pesnice još od malo pre nisu popustile. Ali kada sam je pritisnuo uz sebe i omirisao, postao sam glina koju ona oblikuje. Imati je uz sebe i dodirivati je, bio je melem za moju dušu sve dok mi se nije počela otimati. Bes i frustracija su dale maha pa sam joj rekao nešto što nisam mislio. Jebeni idiot sam ja! Zato sam pljunuo na sebe i otišao za njom, gurajući sve pred sobom kako bih je imao u svom zagrljaju. Slušajući njen glas je nešto što ni pesnik ne može otpevati. Pokušao sam da se suzdržim i ispravim sve. Kada me je noktima pritisla i pokušala ponovo da pobegne ne shvatajući da je volim, tada sam je zgromio. Ljubio je tako da je kaznim za sve. Za to što me je ostavila, što mi ni na poruku nije odgovorila, što je drugog pustila da je dodiruje i što mi ne veruje. Žudnja se u meni rasplamsala kao nikada i moram je imati.

86

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Sa mačkom u blizini stalno sam se borio sa svojim žudnjama. To je bio problem s kojim se nikad pre nisam susreo u seksu. Znao sam deo sa seksom - muškarac sam i imam kitu. Nikad nisam imao problema ni s pronalaženjem žena za seks. Ženama se sviđa moj izgled to je činilo stvari lakšima, ali ne nužno i boljima. Kad bi vas žene lovile jer su mislile da izgledate privlačno i imate nešto novca, to bi brzo svelo stvari na vrlo bazičnu razmenu. Nevena je već od našeg prvog susreta u meni izazivala drukčiju reakciju. Prvo, nikad nije trčala za mnom. Pritiskala je sve prave dugmiće i prvi put mi je do žene bilo stalo mnogo više nego do seksa sa ženom. Naravno, i dalje mi je bilo do seksa, ali sad je bilo drukčije. Potrebe za dominacijom koje sam imao u sebi rasplamsale su se otkad sam upoznao Nevenu. S njom sam želeo stvari koje su me plašile jer nisam želio - ne, ne bih podneo - izgubiti je zbog njih. Ono što se večeras dogodilo apsolutno me je prestravilo. Ali i razjasnilo njeno zagonetno ponašanje s početka. Barem sam shvatio zašto je stalno bežala. - Neno, moja Neno. Volim te. - izdahnuo sam kada sam rastavio naše usne. Njen pogled ispunjen suzama i žarom me je prokleo. Drhtajući sa natečenim usnicama od mojih poljubaca izgledala je tako prekrasno da sam je se hteo napiti ljubeći je. Tešiti je i pritiskivati uza sebe. Dugo je izdahnula. - Strašno si mi nedostajao, Luka. Naslonila je čelo na moje rame, kukovima se točno naslonila više na moja bedra. Samo joj je sloj čipke prekrivao taj lepi deo tela pa mi se kita odmah probudila, spremna i javljajući se na dužnost. Jebo te ! To je bilo dovoljno da se još više zapalim. Za trenutak će osetiti moju erekciju i što onda? Ne bih joj se sad trebao nabacivati. Još je bila krhka i ljuta na moje reči . Kad bih barem to mogao reći svojoj kiti. Okrenuo sam joj glavu prema svojoj i progutao joj usne dubokim poljupcem u kojem je nestala sva logika. Grickao sam joj i sisao usne pokušavajući je uvući u sebe. Imala je divan okus, njen ukus trešanja koji se kao šećer u ustima topi. Nevena je reagirala baš kako sam želeo i znao sam da se sada neću moći povući. Imao sam golemu potrebu opet položiti pravo na svoju ženu. Samo bi je gad sad želio odvesti u krevet i razodjenuti. A ja sam bio uprvo takav ...prljavi gad. Nevena mi je uvek govorila da voli kad sam iskren. Rekla mi je da se bolje osećala kad bih joj rekao što želim jer bi onda znala što sledi. Trebalo joj je to od mene. Zato sam duboko udahnuo i rekao joj što želim. - Želim te sad odvesti u krevet. Želim te u svojim rukama i želim te odvesti natrag za Kragujevac. - Držao sam joj lice obema rukama i pogledom tražio odgovor. - I ja tebe želim. - Kimnula je i nagnula se da me poljubi. - Luka, odvedi me u krevet. Najlepše reči koje nisam čuo već danima. Uzeo sam te divne usne koje mi je ponudila i pokupio je s tla, njezino telo stisnuto uz moje grudi. Omotala je noge oko mojih kukova i zakopala mi lice u vrat. Glasno sam zastenjao i počeo hodati. Nosio sam je do mojeg Nissan X-Trail parkiranog uz ivičnjak. Morao sam je bez imalo volje spustiti iz svog naručja i smestiti na sedište. Pogledala me je sanjivim očima koje sam obožavao, pa sam spustio poljubac na njeno čelo i zatvorio vrata. Jurnuo sam na vozačko sedište i startovao motor. 87

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Vozio sam kao lud, jedva se zaustavljajući na crveno svetlo. Da me nije mačkica mazila i grebla noktima po vratu mislim da bih se kojim slučajem zapucao u prvi auto. Njen parfem mi je bio kao žar pod guzicom dok sam udisao. Uz škripu kočnica, zaustavio sam se ispred parkinga hotela Palace. sa Neveninom rukom u ruci jurio sam ka liftu kako bih je što pre imao. Čim su se vrata na liftu zatvorila, stisnuo sam broj i povukao mačku uz sebe. Ljubeći je posesivno, dok je ona stenjala moje ime. Hvala ti Bože! Kad sam nas doveo do spavaće sobe, prizor kreveta sa čistom posteljinom nikad me nije više obradovao nego sad. Čistačica je danas bila, hvala dragome Bogu! Da su one plahte od jutros još stajale na krevetu s dokazima mog jadnog drkanja po njima, ne znam što bih učinio. Trebam dati čistačici napojnicu. Polegao sam Nevenu na leđa i za trenutak je samo gledao. Ovaj mi je put bilo važno ići polako jer je nevina. Želio sam joj ugoditi i primiti ovaj dar koji mi je ponudila. Morao sam uživati u njoj. Kosa joj je padala preko ramena i oči su joj izgledale kao da gore zbog haljine koju je još nosila. Neće još dugo. Počeo sam od cipela sa vrtoglavim potpeticama. Zatim sam krenuo na unihop. Provukao sam prste ispod haljine. Držao sam joj kukove i masirao ih pre nego sam počeo kliziti niz nogu, preko kukova. Kliznuo sam prstima ispod ruba unihopa i gaćica i uhvatio ga. Povukao sam prema dole. Očima sam gutao otkrivanje njezine kože dok je tkanina klizila prema dole - pupak, zdelične kosti, trbuh, pica i nežne noge. Noge koje će se omotati oko mene kad uđem duboko u njenu prekrasnu, golu picu. U kurac! Moja je devojka bila boginja. Venera. imala je telo obdareno moći da me ostavi bez reči. No još nisam bio gotov s otkrivanjem remek dela. Posegnuo sam za haljinom i tu je bio dovoljan jedan potez. Ispod nije nosila ništa. Došlo mi je da trijumfalno uskliknem MOJA. Grudi su joj se prosule čim sam joj povukao haljinu preko glave. - Nevena... prekrasna si. - Čuo sam zvuk njenog imena kako mi silazi s usana, ali nisam se sećao da sam ga izgovorio. Morao sam je opet videti golu, setiti se kako izgleda, znati da je imam pravo dodirnuti i da će mi dopustiti. Morao sam imati neki njen mali dio u sebi pre nego što učinim išta drugo, toliko sam bio očajan. Polako sam klizio usnama od pupka do jedne savršene dojke, pokrio celu bradavicu i duboko je usisao. Povukao sam je gore u usta i prstima joj milovao donju stranu. Tako meka. Iskočila je čvrsta i tvrda pod mojim jezikom, ali morao sam se posvetiti i drugoj da ne bude zanemarena. Te su ljepotice nesumnjivo zaslužile apsolutno jednaku količinu moje pozornosti. Izgledala je tako pitomo i senzualno ležeći onde kako bih ispunio oči pogledom na nju. Poput portreta. Ali portreta koji ću samo ja vidjeti. Sad sam imao gozbu pred sobom. Bilo je vreme da se počastim. Morao sam osetiti to meso na svojem jeziku i usnama. Toliko sam toga trebao od nje da sam se tresao dok sam izuvao cipele i otkopčavao kaiš. Brzo sam skinuo odeću sa sebe, posve svestan da Nevena promatra svaki moj pokret, putujući očima po meni. Prizor nje kako mi se divi toliko me napalio da su me jaja zabolela, a kurac mi goreo. Samo za njom. Spustio sam se kolenima na krevet, totalno zbunjen pitanjem odakle početi. Bila

88

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav je poput banketa prostrtog za mene, malo svijenih nogu, ali one nisu otkrivale ono što sam želeo videti. Odnekle su izronili moji porivi i reči su mi same sišle s usana. - Otvori se i pokaži mi. Želim videti što je moje, mačko. - Počela je savijati noge u kolenima i stopala su joj polako klizila prema gore sve dok nisu ravno stajala na plahti. Zadržao sam dah i osetio lupanje srca u prsima. Najpre je jednu nogu pomaknula ustranu, a zatim i drugu. Tek tako. Učinila je što sam joj rekao. Savršena pokornost u elegantnom pokretu koji je trzaj požude u moju kitu poslao samo od predstave koju mi je priredila. Nisam bio ni približno zadovoljen. Želio sam dobro i dugo gledati pre nego što se bacim na ono što mi je danima bilo uskraćeno. - Stavi ruke iznad glave i uhvati se za krevet. - Luka...- šapnula je, ali učinila je kako sam joj rekao, polako podižući ruke iznad glave dok se zapešća nisu sklopila i uhvatila za rub madraca. Bože, obožavao sam kad bi izgovorila moje ime. Obožavao sam kad god bi ga rekla, tačka. - Mačko. - Dok je dizala ruke grudi su joj se razlile malo u stranu i prema gore. Savršene bradavice s vrhovima u obliku malina molile su još dodira mog jezika. Vratio sam im se, sišući i grickajući osetljivo meso i uživao u njenim pokretima ispod mojih usana. Skinuo sam usne s nje. Prstima sam uhvatio bradavicu i vrteo je u krug pre nego što sam laganim štipkanjem izvukao vrh. Zastenjala je i izvila se prema meni, ali ruke je i dalje držala iznad glave. Uštipnuo sam i drugu te gledao kako blago savija kukove, šireći noge i otkrivajući još više onog dela njenog tela koji sam morao ponovno upoznati. - Prekrasna si ovako mačko, - rekao sam iznad njenog trbuha poljupcima se spuštajući prema mestu na koje sam želio staviti usne. Najpre sam ga ljubio i sviđala mi se njezina reakcija. Drhtala je pod mojim dodirom. Kvrcnuo sam jezikom po naborima, pritiskom je otvarajući kao cvet. Moja! Stegnula je mišiće i zacvilela. Nežnim, tihim zvukovima užitka i potrebe. Potrebe za onim što sam joj mogao dati. Potrebe za mnom. - Tako si... jebeno prekrasna, mačko , - promrmljao sam uz njenu kožu. - Ti me činiš lepom, - šaptala je zamuckujući i još se malo otvorila ispod mene. - Tako je... podaj mi se, mačko. - Poljubio sam usne njezine pice kao što bih joj poljubio usta. - Svršićeš tako da nećeš misliti ni na što drugo sem na mene, - rekao sam joj. - Molim te, Luka daj mi... Zarežao sam uz njeno meso. - Tvoj orgazam pod mojim usnama najbolja i najseksipilnija je stvar na planeti. Kako se pomeraš. Kakav ti je ukus trešanja. Kako samo zvučiš kad dođeš do njega... - Ahh..- Zastenjala je i pomicala se ispod mene. Jebeno prekrasan zvuk. Nastavio sam i dalje kad je zaječala, izvijajući kukove prema mojim ustima. Držao sam je otvorenu i gutao drhtavu mekoću. Nisam mogao stati i nisam mogao usporiti. Najvažnija stvar do koje mi je bilo stalo bila je njena pička na mojim usnama, a moj je jezik ulazio i izlazio iz nje. Nastavio sam u istom ritmu, klizeći klitorisom dok nisam osetio da svršava. - O, Bože, Luka! - tiho je zavapila tresući se na vrhuncu.

89

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Tako, - zastenjao sam, jedva u stanju govoriti. - Sada ćeš to ponoviti! - rekao sam joj pridižući se i rukom pridržavajući kitu. Zadrhtao sam kad su nam se tela dodirnula, kao da me udarila struja. Savio sam se da uznem kondom iz đžepa i navukao na kitu. Pogledi su nam se sreli i raširila je oči u kratkom trenutku pre nego što sam je uzeo. Ukopao sam kurac snažnim, odlučnim ubodom jer se se više ni sekunde nisam mogao suzdržavati. Kad sam utonuo u nju, vrisnula je od boli koju sam joj naneo. Stao sam kao oparen i savio se da je poljupcima utešim. Suze na njenim obrazima su me otreznile da sam se prokleo koji sam gad i šaputao joj reči da će bol proći, da sam ponosan na nju i koliko je volim. Spustio sam usne na njen vrat i sisao joj kožu, vlažnim poljupcima joj gutao žilu kucavicu na mestu gde je osetljiva sve dok nisam osetio da se ispod mene opustila i znao da sad mogu krenuti i da je ponovo spremna. Izvukao sam ga polako i čuo kako je zastenjala najseksipilnijim zvukom koji sam ikad čuo. Jebote, bila je tako dobra - uska i vruća i primala me u sebe, a unutarnjim se mišićima stiskala oko mene snagom klimaksa koji je još trajao. Osjećaj je bio tako dobar da me uplašilo kako razumeti moć koju je imala nada mnom. Nevena me od prvog dana držala kao zarobljenika. Stalno me držala zarobljenog. Pokretala se zajedno sa mnom, prihvaćajući svaki nasrtaj kao da joj je nužan za život. - Jebaću te dok opet ne svršiš! Nevena je primila sve, svaki nalet moje kite u svoju slatku uvalu, zvuk pljeskanja naših tela jedno o drugo punio je zrak približavajući nas završetku. Nadvio sam se licem iznad njeno, hvatajući je pogledom, uzimajući njeno telo svojim. Vidio sam samo nju. Osećao sam samo nju. Čuo sam samo nju. Napela se duboko i okrenula očima, širom otvorenih usta. Uzeo sam i njih. Prekrio sam joj usne svojima i jezikom nasrnuo u njih. Progutao sam njene vapaje kad ju je preplavio orgazam i dao joj svoje kad mi je pritisak navalio u jaja. Udar nečeg neopisivog, užitak koji je izmicao rečima koje bi ga opisale, jurnuo mi je u kitu. Mogao sam se samo izgubiti u njoj i izdržati ga do kraja padajući u zaborav od eksplozije. Telo mi je usporilo i zaustavilo se pa ostalo ukopano u njoj, još uvijek trzajući od pulsiranja. Nisam želio nikad otići odavde. Kako bih to mogao poželeti? Vreme je stalo, a mi smo disali. Osetio sam lupanje njenog srca pod mojim prsima i stezanje njene pičke oko moje kite sve do zadnjeg trzaja užitka. Jebeno dobro. Kad sam skupio snage odvojiti usne od njene kože, nadvio sam joj se iznad lica, tražeći nešto u njezinim očima. - Stvarno te volim mačko . - Prošaptao sam jedva čujno, samo nekoliko centimetara od njenog lica i gledao kako joj oči postaju blistave, a onda vlažne. Plakala je. Izvukao sam se iz njenog tela polako jer sam znao koliko je osetljiva i osjetio vlažan potočić između nas. Ali Nevena me je opet iznenadila. Umesto da se udalji od mene, stisnula se uz moja prsa, držala se za mene i tiho jecala. Plakala je, ali nije pokušavala pobeći od mene. Tražila je utehu. - Kaži mi da će sve biti u redu... čak i ako neće...- rekla je između jecaja. - Hoće, mačko. Pobrinuću se da tako i bude. - Toliko toga sam joj želeo reći, ispovedati joj se i priznati joj svoj greh ali nisam. Već sam je gladio po kosi provlačeći prste kroz tu divnu svilenkastost dok nije prestala plakati. Savio sam glavu da je pogledam i 90

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav video da spava. Naslonio sam glavu na njenu i držao je, ne želeći da se odvojim od nje. Zauvek da bude uz mene tu. Uporno bzzzzzzz je dolazilo iz mog đžepa u pantalonama, pa sam se morao odvojiti od nje. Pogledao sam da me zove ćale pa sam se odmah javio. - Kaži! - tiho sam rekao kako ne bih mačkicu probudio. - Luka, sine. Dogodilo se nešto. Gde si ti? - glas mog oca kako izbezumljeno govorio me je oduzelo. - Tu sam ćale. Kaži šta je bilo?! Jel si dobro? Mama, Vlada? Pričaj! - Bacam kondom na pod i vidim krv na njemu. Vratim pogled na čaršav na kome sam malopre imao mačku i vidim da centru ima crveni krug. Šta da radim? Bože ne mogu ni da odem ni da je ostavim. Ali glas mog oca me tera na to da već navlačim odelo na sebe u brzini dok izlazim u hodnik! - Dobro smo mi, sine . Dobro smo! Nego..Havana je večeras pod racijom. Jebi ga! Moraš doći odmah! Ti si vlasnik, tebe traže. - čujem kako hoda i znam da je nervozan i sluđen zbog toga što se dogodilo. - Stižem ! U putu sam, za sat vremena najmanje! - butam po ključevima i vraćam se do Nene kako bih je poljubio i obećao u sebi da čim obavim posao da ću joj se odmah vratiti. Sigurno se neće buditi do tad. Ako se i probudi razumeće jer ću je pozvati. Ali nisam..A ona je otišla...

91

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

21. Poglavlje Osećaj da me nešto guši, kao po običaju me budi tokom noći. Ne otvaram oči već se samo okrenem na drugu stranu. Hladan čaršaf pod mojom kožom mi stvara drhtavicu pa se još više sklupčam. Jaooj ledeno! Zašto je ovako hladno? Zar sam opet ostavila prozor otvorenim? Zatvorenim očima se uzdignem u krevetu i otkrijem se. Pokušam da zakoračim izvan kreveta ali me posteljina spotakne pa se ponovo stropoštem na krevet. A krevetu nikada kraja. Nevena gusko, zašto si toliko dozvolila Anji da te opije?! Samo što ne osećam nikakav bol u glavi. Samo bol među nogama. Zar je vreme za menstruaciju? Ček...petak..sedmi..neee ne bi trebalo. Daj saberi se ludačo i potegni malo. Ponovo se ispravim otvarajući oči. Svetlost lampe u ćošku mi obasjava tako da mi se slika koju vidim ispred mene razbija u sto puzzle komada..nejasnih i ne svesnih..Gde sam to ja? Pokušavam treptajući da razbistrim vid. Ali slika ogromne sobe mi govori da sam u apartmanu hotela. Ogledam prostoriju deo po deo i vidim dvoje vrata. Jedna vode ka kupatilu a jedna ka hodniku. Totalno zbunjena, bljeskaju mi isečci sećanja beskorisnog redosleda. Hladnoća se pojačava a sa njom i jeza. Spustim pogled na kraj kreveta pa sve ka meni. Zgužvana posteljina i moje gole noge me vode da nastavim i shvatam da sam gola. Puzzle se spaja skroz i ostajem zatečena. Spavala sam sa Lukom? Jesam? Ooo jesam. i bilo je..Bože bilo je tako prelepo da sam plakala. Vinuo me je u svemir i pružio mi sve ono o čemu sam sanjala. Sa njim sam postala sve. Isuse, od večeras sam postala žena! Ali Lukina žena. Ljubav moja. Osmeh mi je uveliko na licu i tek tada shvatam da sam sama. Gde li je? Ustanem iz kreveta i povučem čaršaf kako bi se pokrila. Vidim krv na njemu i odustanem. Okrenem se i gola se nateram u potragu. - Luka? - prošaputam. Krenem ka kupatilu pa zastanem jer sam neodlučna da odlučim. - Luka gde si? - uđem unutra i vidim da je kupatilo prazno. Jeza mi se ovaj put spušta niz telo nagoveštavajući da nešto nije kako valja. Ubrzam kroz hodnik kako bih prošla kroz njega. Ne volim hodnike. Hodnici me podsećaju na smrt. - Luka! - sad već uplašeno ga dozivam ali prazna dnevna soba samo odazvanja, a njega nema nigde. Gde je? Zar sam umislila sve? Nisam, videla sam krv i ja...ja sam gola..i sama. Bože gde li je? Otrčim nazad do sobe i preturam po mojim razbacanim stvarima u potrazi za telefonom. Drhtavim rukama ga pronalazim i ugledam milion poziva od Anje ali nijedan od Luke. Ukucam njegov broj ali samo odzvoni i javlja mi se njegova govorna pošta. On se ne javlja. Ponavljam po ko zna koji put njegov broj i pozivam ali ništa. Svaki put isto. U meni se počnu gomilati osećaji koji me pozivaju da se preispitam. Možda nešto nije u redu. A da nešto nije u redu probudio bi me. Sigurno bi me probudio. Pogledam na sat i shvatam da je već pet sati. Zora će a njega nema. Zar me je ostavio ovde? Sve izgleda kao tako. Ali ne shvatam. Ne želim da shvatim ali onaj crni đavo se u meni buni i doziva. Šta si mislila glupačo? Zaboravila si da on kresne i odbaci ih. To je ono što je njemu bilo bitno jer si ga ostavila i nisi mu se podala. Ovaj put je došao po svoje. NEEEEE! Samo to ne! 92

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Padam na kolena i iz mene izlaze krici nalik na ranjenu zver. Bol me cepa na pola! Zašto? Zašto Luka? Ponavljam to u sebi dok mi suze liju niz lice. Stisnem se u klupko dok osećam kako mi srce krvari i postaje kao užarena lava u grudima. Rekao si mi da me voliš Luka. Rekao si mi i ostavio me. Iskoristio me. Oče uzmi i mene ne mogu ovo da podnesem. Uzmi me kraj sebe da ne vidim više ni dan ni noć. Sramota i greh koji sam počinila samoj sebi je dublji i bolniji. Podala sam svoje telo smatrajući da je iz ljubavi...ali bila sam samo jedna nerešena recka. Jedna među sto sa kojima se on vucara. Jadnica! To si ti Nevena! Bes se poklapa sa suzama. Bol se spaja sa njim. Osećam prezir i gnušanje. Mučnina se stvara nad mojim jadikovanjem. Ispravljam svoje telo i podižem se. Jednom rukom sakupljam svoju garderobu i oblačim se. Osećaj kurve kad vidim sebe u ogledalu me odjednom zgromi i nejasan krik iz mene izlazi. Projurim kroz aparman i uđem u lift. Neprestano stiskam dugme za prizemlje u nadi da ću što pre nestati i pobeći. Drhtim sve više dok me stezanje sve više u grudima pritiska. Nagoveštaj da se lomim je sve veći i dok posrćajući izlazim iz lifta naletim na portira na vratima i padam na kolena. - Gospođice! - čujem njegov zbunjen glas kako me doziva. Pokušavam da se ispravim ali samo čujem nečije vrištanje. Taj zvuk kao da podseća na moj ali bol u meni ne odobrava da budem svoja. Dodir nečijih nežnih ruku kako me podižu me probuđuje pa se podižem oči nesvesna svojih suza. Ispred mene stoji čovek obučen u krojeno odelo, starijih godina sa ponekom sedom i zabrinutim izrazom me gleda. Vidim kako mi govori nešto ali ja kao da ni ne vidim ni nečujem. Prodrma me malo i tad načujem iskidane delove dok se ne stvori zvuk onog glasa koji sam mlopre čula. - Gospođice jeste li dobro? Nemojte se bojati, tu sam da vas zaštitim. Imate li koji problem? - kako koje pitanje postavlja, tako me i prodrma i ostavljaući me da budem svesna ne želeći to. - Ne plačite gospođice. Samo mi recite kako vam mogu pomoći?! Jeste li povređeni? Treba li zvati policiju i hitnu pomoć! Gospođice!! Otvaram usta i osećam kako su okamenjena pa preturam po rečima u nadi da će me razumeti šta mu govorim. - Taksi. Molim vas. Taksi..ja...dobro sam...samo..taksi! Pogled koji mi upućuje sažaljivo pa trgne glavom. - Ok. Sigurno vam ne treba pomoć? - pita nesiguran u uplakanu i rastresenu osobu koju drži. - Ne..Samo taksi. Nasloni me na fotelju i klimne glavom da tu ostanem. Za par minuta ponovo se vraća i vodi me ka vratima hotela, prateći me do taksija. Po sve tvrdog i strogog lica me ostavlja dok se ja smeštam na sedište i klimne mi glavom. - Nemanjina dvadeset šest. - kažem taksisti i skupim se u sedište dok me jecaji razdiru. Ni ne gledam kuda me vozi. Samo se nadam da ću što pre leći u svoj krevet.Pobeći od svega. Sakriti se od svetlosti koja me je podseća na njega. On je bio ta moja svetlost koja je odvela tamu iz mog života. Davao mi razlog da se se kao feniks izdignem iznad svega da bi me isto tako sada gurnuo na dno brzinom bržom od treptanja. Ne znam koliko je vremena prošlo, samo budem svesna da mi taksista govori da smo stigli. Gurnem mu novac na sedište i odjurim trčeći kroz noć, udišući vazduh vapajima sa osećajem da gorim. 93

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Kroz kuću ni ne gledam gde gazim. Osećaj da gubim tlo pod nogama sve dok ne stignem do moje sobe je najjači. Samo što vrata umesto mene otvara Anja. - Nevena? Gde si do sad? Ne znaš koliko sam brinula ludačo. Kakvu to galamu praviš? Šta ti je Neno? - sva raščeputana Anja gleda u mene u odeći u kojoj smo izašle sa bledim izrazom lica, postavljajući mi milion pitanja. - Nevena! Šta ti jeee bree? Nenoooo!!! - čujem poslednje njeno dozivanje kada ispred mene vidim tlo i crnilo kako me grli, poziva da se pustim u njegove ruke. Molim te Bože dozvoli mi da zaboravim...

94

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

22. Poglavlje " Sateran do zida i do dna sve do samog dna bez sluha i bez vida eto to sam ja i znam da ovaj put preću bez tebe i da ću se izgubiti.."5 Vrtim reči pesme preko jezika po ko zna koji put dok se trujem alkoholom. Derem svoj želudac na komade. Niti dišem …niti jedem..muka me jede a ja sam se dobrovoljno uhvatio za nju. Nedostaje opis onog kako se osećam. Spisak je beskonačno uzaludan. Suvišno je da govorim kako je kada sam je imao i izgubio. Imao sam je punim plućima a sada jedino imam gorak ukus među nepcima. Jedinu ljubav koja mi je servirana na tacni, ja sam izgubio. Nestala je putem bez tragova, tako kako je ne bih pronašao. Mislio sam da ću je naći ali nisam uspeo. Prevrnuo sam Beograd duž i popreko da bih je samo na kratko video. Danas sam na to uspeo na kratko, ali mi je srušila sve mostove. Nije mi dozvolila da joj objasnim, samo me je zgazila i otišla u nepoznato. "Kad se duše razdvoje tebi uvek lakše je ti možeš sve odglumiti. Naučila si to i šta je za tebe prognati ljubav iz ovog jutra što neće svanuti…" Greh na mojoj duši je taj što je nisam probudio i objasnio joj. Znam da sam se poneo nesposobno ali morao sam što pre otići. Strah da se nešto desilo mojoj porodici je bio veliki. Sebičan sam i to priznajem. Svoje branim i nikom nedam. Gad! Nikada me ćale ne bi pozvao a da nešto nije kako treba. Rešio bi to on sam. Samo što sam ja vlasnik i svaki problem moja reč i potpis rešava. Racija je to veče bila u Havani zbog dva dilera droge koji su bili to veče na piću u mom lokalu. Moje osoblje nije ništa loše primetilo. Pod strogim uputima rade: ne ulazim u to ko je ko, samo ne želim nikakav problem već da bude sve čisto. Iako imam veze i u tajnim vodama, nikada ih nisam iskoristio. Hajka na tu dvojicu dilera je bila uveliko klopka. Kako su mi rekli, to veče je bilo ciljno. Sav taj problem je zahtevao moje prisustvo i saslušanje mene kako bih dao izjavu o povezanosti sa njima. Advokati su to sredili jer nisam upleten u njihov posao. Sav taj lom otelo je vreme, a kada sam pomislio na Nevenu već je bilo deset sati ujutru. Znao sam da neće biti u hotelu ali sam želeo da se uverim u to. i bio sam u pravu. Trebao sam je probuditi! Trebao si je pozvati idiote! U hotelu sam već bio u dvanaest sati ali su mi na recepciji rekli da je otišla. Da ju je portir ispratio napolje na parking. Osećaj da sam usrao je bio ogroman i znao sam da ću morati klečati..kumiti..moliti samo ako mi dozvoli. Bio sam spreman na to. Prodao bih i dušu đavolu samo da je uspem vratiti u moj zagrljaj ali slepcu nalik meni se to neće ostvariti. Vratio sam se u apartman i 5

https://www.youtube.com/watch?v=S8p8bR335bI

95

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav tamo stezao posteljinu kako bih udisao njen miris. Vraćajući sve ono u sebi što sam osećao. Vraćajući film naše strasti. Način na koji mi se podala i pružila mi dokaz kolika je njena ljubav a to mi je kao kamen stajalo u stomaku jer sam sjebao sve i ostao bez nje. Moram je naći i objasniti joj! Pretražiti i kampovati po njenim ćoškovima samo da bih ponovo video ona dva plava jezera. Onaj žar u njenoj kosi…Ono srce koje je umelo mene da voli zbog onog ko zapravo ja jesam u sebi. Ispijao sam piće za pićem, kovao sam plan kako bih je pronašao. Ispraznio ceo mini bar i naručivao još…još otrova za kaznu ali nisam mogao sprati ljagu greha. Nisam spavao, nisam jeo…Samo sam nju želeo. Zvao sam je na broj ko zna koliko miliona puta ali bio je nedostupan, znao sam da ga je ugasila zbog mene i nije uključila. Ni Anja mi se nije javljala, znao sam da mi ovaj put neće pomoći. Onda sam okrenuo par brojeva i bacio poteru da je pronađu dok sam ja obilazio škole. Ali onda kada mi je na pamet pala njena muzička škola, znao sam da ću je tamo pronaći…samo što se ona danima nije pojavljivala tamo. Podmićivao njene profesore sve dok nisam saznao da se moram obratiti njenom ličnom profesoru klavira. Bila je obdarena učenica sa kojom su radi metodom dodeljivanja ličnog profesora, jer je moja mačka bila predstavnik zemlje na takmičanjima. Nikada nije izgubila i bio sam ponosan u nju. Sve dok nisam došao do tog profesora nisam znao da je na dopustu jer je bolesna. Opravdanje je donela njena majka i od tada se nije pojavljivala. Nisu znali kada će se vratiti. Dani su prolazili…nije dolazila u muzičku školu. Izgledalo je tako kao da je se odrekla. A ja sam i dalje čekao. Poslove sam telefonski rešavao iz hotela u kome sam ostao od kako je otišla. Nisam dao sobarici da menja posteljinu jer je njen miris bio na njoj. Ali prošlo je mesec dana. A od nje ni glasa. Miris se izbrisao. Strah da joj se nešto loše desilo se povećao tako da nisam znao kuda da pogledam. Sve dok mi danas iz agencije nisu javili da više ne ide u tu muzičku školu. Dali su mi njenu adresu stanovanja i kao ludak sam se odvezao do nje. Jurio sam kao da vozim formulu, bojeći se da mi ne utekne. Ako treba da je čekam pred kapijom, tako će i biti. Samo što nisam morao mnogo da čekam. Broj njene kuće mi je govorio da sam na pravom mestu. Velika crna ograda po lukovima mi je izgledala kao da je ograđeno dvorište pod stražom. A pogled na ogromnu dvospratnu kuću potpločanu stazama, pokošen travnjak, dve velike žice sa dva pitbula na obe strane koji su bili vezani na tu žicu, hodali su korakom kao da očekuju posetioce. Reženje sa njihove strane bio je znak da su me namirisali ali nisam posustao. Pozvonio sam na interfon , najavivši se. Kapija se otvorila i zakoračio sam unutra. Pogled koji je odisao konforom mi je pokazalo koliko je imućna njena porodica. Nikada mi nije pričala o tome. Nije ni izgledala nadmeno, niti se hvalila. Nevena je učena da bude iskrena i normalna a ja sam to kod nje najviše poštovao. Crn visok, kratko vojnički ošišan mlad muškarac je izašao iz širokih vrata i išao ka meni. Njegov izgled da je sav u mišićima se videlo iz aviona. Iako visok, izgledao je na ratnika. Psi su reagovali na mene a on ih je opozvao naredbom. Kada je došao ispred mene znao sam da neću lako moći doći do Nevene. Hladan pogled koji mi je uputio me nije obeshrabrio. Nastavio sam da gledam u njega i čekao. Ako treba da batinama 96

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav izvučem željeno, neka bude tako.Nije me bilo briga sa kim se trebam baviti, slomio bih sve pred sobom. - Dobar dan ! - strog grub muški glas mi se obratio. Pogled skupljenih namrštenih obrva me je samo opomenuo da se obratim. - Dobar dan! Došao sam da posetim Nevenu Rossi. - istim glasom mu uzvratim i gledam kako prekršta ruke na gudima i gleda me. - Nevena ne prima posetitelje. Pogotovu nepoznate. - Ja za nju nisam nepoznat. Sasvim dobro me poznaje. Želim da je vidim. Ili je pozovi da je vidim ili da sam tražim drugi način. - Zakoračim prema njemu ali njegov stav ne popušta. - Reci joj da je traži Luka Nešković. Sama će ona doći gospodine.. - puštam da ovo na kraju visi u vazduhu jer nije mi rekao kako se zove. Ne liči kao da joj je brat jer tamnokos sa braon očima i tamnijim tenom, dok je Nevena plava sa plavim očima i svetlijim tenom. Ako joj je ovaj neki frajer, ubiću ga! Maniri dobro vaspitanog muškarca izlaze iz njega pa samo klimne i predstavi se. Antonio Rossi, za tebe Nevenin stariji brat! Zato mangupe, spakuj se i vrati se putem kojim si došao. - priđe mi još korak bliže ali me to ne zastrašuje. E pa brate, ne mrdam se ja odavde pa makar sto put ponavljao isto. - Ne idem ja nigde. Pozovi. Nevenu. Da.Dođe! - kroz stisnute zube režim. Gubim strpljenje jer osećam da je ona tamo. Da me sigurno od nekud gleda. Na dohvat ruke mi je a njen brat se isprečio kao zid između nas. U momentu me već hvata za kragnu i grubo me gura uz ogradu da osetim kako ima snagu jednog tenka, nadvijajući se iznad mene. - Slušaj crve jedan... - njegovu paljbu zaustavlja lupanje vratima posle koga se čuje glas od koga mi srce zaigra. - Antonio! Pusti ga! - milozvučnost u njenom ozbiljnom tonu mi šalje hladan talas u telo. Ne gledam u nju već samo uzvraćam pogled njenom bratu. Da nije došla ne bih žalio batina. Čujem njene potpetice kako u žurbi juri ka nama i pokušavam da se oduprem porivu da odgurnem ovog kako bih je uzeo u zagrljaj. - Antonio neću da ponavljam! - glas je već blizu nas i znam da u nas gleda ali ja samo izvijem usne u cerek. - Nevena vrati se u kuću! Ovaj majmun kaže kako te poznaje, samo što ti nemaš šta da pričaš sa njim! - ne popušta stisak dok malo nežnijim glasom priča sa njom ne prestajući da gleda u mene. - Antonio Rossi!! Miči te šape sa njega i pusti me da razgovaram sama! Nisam beba pa da me dadiljaš! - oštrim tonom mu se obrati i sledećeg momenta njegov stisak popušta ali se ne pomera. Okrene glavu ka njoj i ja ga pratim. Ono što vidim me zaprepašćuje. Moja mačkica stoji ispred nas sa rukama na kukovima sa besnim izrazom lica. Ali to nije ono što me zaprepašćuje. Moja mačka izgleda tako bledo i mršavo da nema ni četrdeset kilograma zajedno sa krevetom. Crni kolutovi oko očiju su jasan izraz da je bolesna ili da boluje. Pantalone i košulja na cvetiće vise na njoj kao da je ona ofinger a ne biće. Bože šta sam joj to uradio?! Idiote retardirani sto put nek si proklet! 97

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Sekice, molim te vrati se u kuću. Ja ću srediti ovo. Ne želim da te ovaj retard uznemirava. Pusti mene da ga otpratim! - ovom zadnjom reči me stisne još jače uz ogradu. Jebem ti, samo da nije tu popušio bi on ovo! Odmahivanje njene glave dok on govori je znak da ne posustaje. - Sama ću Toni! Za pet minuta biće van! On vrati pogled ka meni dok se suzbijam da ga ne odalamim po sred face ali to što joj brat me zaustavlja pa se pravim da sam hladan dok u sebi već lomim sve oko sebe. Pušta me i odlazi do Nevene. Poljubi je u čelo i pomazi je po obrazu. - Samo vikni ako te pipne. Biću na terasi. - Okrene se i ostavi nas same. Posmatram i upijam sve na njoj dok ona samo stoji i gleda u pod. Ni ne trepćem dok grabim vazduh kako bih prodisao. Jer sam prestao da dišem od kako sam je ovkvu ugledao. Zakoračim ka njoj ali me zaustavlja podizanjem ruke! Kao da čuje moje korake. Kao da zna šta mi je na pameti. A meni je samo da je opet stisnem uz sebe dok je poljupcima ne oporavim od svakog zla. - Ne približavaj se gospodine! Ni korak bliže. Ne želim te u mojoj blizini. Svaki put kada si prišao ti si me osušio kao granu. Iscedio si sve iz mene i ostavio samu. Dobio si šta si želeo i zato se vrati putem kojim si došao. Vrati se onoj zbog koje si me ostavio. Dala sam sve što sam imala i više ništa nećeš dobiti od mene! Nikada više! Ni ne pomišljaj da me ubeđuješ jer neću slušati. Zato se ljubazno okreni i vrati kući. - nije podigla ni ton ni glavu dok mi se obraćala. Samo je gledala u daljinu. - Mačko! Ja.. Volim te.. Ti znaš da te volim. Pusti me da ti objasnim! - pokušavam da je dozovem da mi da šansu ali pogled koji mi upućuje me seče na pola. Vatra, bes i bol se razlivaju u njenim očima koje govore da nema šanse. - Voliš?? Ti? Hahaha..- bolno se smeje dok joj telo drhti od besa. - Nemoj lagati Luka! Dobra sam bila dok me nisi kresnuo i otišao! Tad si izgubio svako pravo na reč! Da si me voleo ti bi to i dokazao a ne pobegao kao pičkica! Volela sam jedino tebe u životu. A ti si me samo iskoristio kao kurvu. Uništio si mee! - udahne teške uzdahe dok ja u neverici slušam njen bol i patnju koju iskaljuje. Zaslužio sam! - Jebi ga mačko ubij me samo ne mogu te gledati i slušati te takvu. Dozvoli mi.. vrisne jednom NE i pritiska dugne da se kapija otvori. - Odlazi odmah. Ni reči više. Ne želim Antonia zvati zato odlazi i nikada me ne traži više. Ako ti je išta sveto tako ćeš učiniti! - okrene se i odlazi drhtavim korakom. Nemoj Nevena. Ne ostavljaj me ovako ljubljena. Okreni se makar jednom. Ali nije, samo je otišla kod brata i sa njim ušla u kuću. Stojao sam kao sveća pravo na otvorenoj kapiji sa olupinom u srcu. Sve dok se on nije pojavio na vratima ponovo, nisam se pokrenuo. Tek tad sam otišao. '' Šta je bilo bilo je sve ti ostaje a ova noć bez spokoja je samo mojaa...”

98

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Zato sa kamenom u grudima ispijam poslednje piće za njom jer me moja voljena ne želi više. Stavila je tačku na sve i oterala me bez ijedne suze, mada znam da ih je lila kao što sam i ja za njom sada. Bog se nije smilovao nad nama da nam dozvoli više radosti a ja sam od tada prestao da verujem u njega. Moja jedina ljubav bila je ona. Moj san da će zauvek biti uz mene. Biti majka moje dece i moja žena.. ljubavnica i moja fantazija.. Prokleo sam sebe za svaki greh koji sam počinio i zato mi je Bog ovako okrenuo leđa. Džaba mi sve kad ja nju nemam. Ni alkohol ni kurve neće pomoći da je zaboravim jer i da hoću ona će u mom srcu biti zaključana! Samo moja....

99

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

23. Poglavlje 24.februar 2007.godine Ima nešto u tome što mogu naći svoj mir na ovom mestu. Pre bih na godišnjice smrti dolazila ali sada na svakih par dana sam česti gost groblja. Ne dolazim zarad znatiželje, već zarad osećaja da se mogu lepo ispričati i znati da me neko bar sa slike posmatra. Osećaj da me neko sa neba gleda i čuva me obasjanu zrakom sunca, je nešto što me je oduvek preplavljivalo. Tako je i sada. Dok stavljam buket sveća nad nadgrobnom pločom, osmehujem se ovom voljenom, dragom i milom liku koji me sa slike posmatra kako god da se okrenem, on kao da me posmatra sa slike i smeši mi se. Oduvek je za mene imao osmeh na licu, čuvajući me od svakog zla. Pružio mi ljubav koju samo roditelj ume i odgajao me da postanem ono što se čuva kao malo vode na dlanu. Danas je pet godina od kako je tata umro. Sa njim je umrlo sve ono što jedna tatina princeza može imati u svom životu. Oslonac, zaštita, bezbrižnost, požrtvovanje, ohrabrenje je nestalo za jednan tren i sa tim ostavilo tamnilo i mrak. Pomazim sliku na grobu na kojoj je njegov lik i uzdahnem teškom mukom jer mi je svaki dolazak težak. Bez obzira što njega više nema u svom srcu ja sam i dalje tatina mala princezica..Kleknem nad pločom i ugledam samo cveće koje smo donosili a ponajviše ima mojih. Ja sam tu u poslednje vreme bila njegov počasni gost. Moje brige i moju bol on je čuo. Bolest koja me je odvukla u postelju bila je zarad ljubavi. Odlazak lekaru imao je definiciju da bolujem od slomljenog srca, tako da moju krepost su prepisali da će vreme izlečiti ali nije. Moj lek je bio jedno muško ime od četiri slova. Ujedno i moj otrov i bolest. Kada sam dozvolila sebi da se izvučem iz tog stanja , dozvolila sam i svom telu da živi. Kažu da je mozak najveći pokretač bolesti, svesno i nesvesno stanje je faktor onoga što možemo sebi prizvati. Ja bih pre rekla da je to srčana mana i negovana nemogućnost da nastaviš dalje. Moja svest je rešila u tu korist ali srce više ni ne postoji za tu vrstu ljubavi. Otac mi je govorio da su devojčice stvarane kako bi bile osvajane i čuvane snagom ratnika i osvajača. Nije mi rekao da isti ti mogu ujedno i raniti i obogaljiti. Lično sam se uverila u to. Moje mladalačko srce nije dozvolilo da se oporavi..nije dozvolilo da se pokrenem. Jedinu ljubav verujem i poslednju, zakopala sam ovde pored oca. Njemu sam se zaklela da ću je uništiti. Pčele oko mene zuje iako je uveliko zima. Ni to što ima po malo snega nije ih odvojilo da ne svrate i ovaj put. Moja Gordana mi je navela kako je to duša mrtvih došla u obilazak. Možda zvuči kao besmislica jer je verovatno želela da me uteši ali ja sam joj poverovala. Verujem i dalje.. - Zdravo tata! - progutam teško i osećam kako moje brane popuštaju ali nastavim svoj monolog njemu. - Prošlo je već pet godina kako nisam čula tvoj glas. Tvoje -princezice- mi jako nedostaje. Znam da će mama i Toni uskoro doći, pa sam poranila. Želela sam se osamiti sa tobom. Moje ispovedanje tebi je postalo učestalo ali i sam znaš da sa Gordanom to ne mogu. Sa tobom sam uvek imala tu slobodu i rado sam je iskorišćavala 100

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav pričajući ti o svakom mom nestašluku i bojazni. I to..to mi još više nedostaje..- glas mi već drhti jer osećaj je preveliki da bih se suzdržavala a ovde mi se niko neće nasmejati. - Pričam ti o svemu..pričam ti da me čuješ i ohrabriš onako kako si činio, pa makar me sad sa neba posmatrao. Ne zameram ti što mi ne možeš odgovoriti ma koliko to besmisleno zvučalo. Sa tobom i tišina je ugodnija nego slušati Gordanino predavanje kako jedna dama treba biti..kako su naši koreni jaki..uticajni..kako bi se ti stidio mene da vidiš da se ne pokoravam pravilima. Ja znam da ti to ne bi učinio već bi mi bio vetar u leđa. Isto tako je i on bio, tata..Bio je moj razlog da ustanem iz onog mračnog ćoška i vratim se na put na koji si me ti usmerio. Volim ga i dalje tata...volim ali i mrzim jer...jer je lagao..iskoristio me je naivnu i glupu. A ja sam mu se glupača prepustila. Znaš to i sam..već sam ti to ispričala. Znam da ćeš mi reći da sam ga trebala naći i opaliti ga gde ga najviše boli, da pokažem ko je Nevena Rossi. Jedna Rossi ne bi trebala plakati već stisnuti pesnice i rešiti stvar. A to sam i pokušala tata...Nisam ga ja đžaba oterala iz svog života. Posle isplakane noći, moga jadikovanja i tugovanja, Anjinog tešanja i ubeđivanja kako će ona otići sama i ispitati teren pa me obavestiti. Nisam joj dozvolila to. Već sam pošla sa njom odmah. Spakovala samo ono najjosnovnije i zaputile se busom za Kragujevac. Nisam imala ništa drugo na umu nego ga ščepati za gušu i zadaviti ga jer me je ostavio samu u onom hotelu. Kada smo stigle u Kragujevac, odmah smo se zaputile u Havanu jer je najverovatnije bilo da ću ga tamo naći. Ali nije bio. Umesto njega susrela sam tu njegovu..otrgnem suze sa lica koje mi potapaju tuniku ne popuštajući da prestanu da stanu da liju a mislila sam da ih nemam više. Da sam ispraznila svaki deo mene..Očito da nikada neću. Podsećanje na taj susret priziva bol i grubost u mom glasu da već režim. - Anja me je samo bledo pogledala kada je shvatila ko nas tamo čeka. Bila to jedna od njegovih kurvi. Ne znam joj ime, niti sam želela da znam. Što sam više znala to me je više bolelo. Sručila je kofu vode na mene rečima kada je odgovarala na Anjina pitanja jer ja nisam od besa znala da pričam. Gledala sam u nju bez reči besna i brojila sekunde kada ću je ščepati i zadaviti golim rukama. Nadmenim osmehom je opisivala kako je Luka njen. Kako ga ona čeka da je izvede na večeru koju imaju zakazanu. I da joj je napomenuo da ga društvo ne interesuje, što znači da ih čeka burna noć. Odmah sam se setila Anjinih reči kako ih je ranije viđala i kako je posle mog odlaska bio sa njom na jednoj žurci. Znala sam tata da je gotovo. Znala sam da je ono malo snage u meni da mu oprostim nestalo. Muškarac kao on nemaju ni malo časti. Ni malo obzira da jedno dato obećanje ispošuju, da cene ono što imaju. Volela sam ga svim srcem tata i volim ga i dalje. Zato nisam mogla dalje slušati..istim putem sam se vratila nazad za Beograd i zatvorila sve za sobom. Ranjeno srce je slomilo moj duh pa sam i zapostavila sve ono za šta si me učio da se borim. Sa tim sam odustala od klavira i do danas ga nisam takla. Samo ga mama briše da ne pada kući prašina na njega. Znam da ne bih trebala odustajati od svojih snova jer si me učio da ne budem slabić i kukavica. Samo što me i klavir podseća na njega. Svirala sam mu..osećala kako dirke nestaju pod mojim dodirom sa prizvukom njegovog imena. Svaka crna dirka bila je po jedno slovo njegovog imena. A svaka bela je bio moj potpis ljubavi. I ne kajem se zbog ove ljubavi tata. Ne kajem se ničega što sam počinila sa njim. On je bio 101

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav moja svetlost i svitanje. Moja jutarnja rosa koja me umiva. Bio je moje sve a sada je vreme da sve to ostavim i nastavim dalje..Znam tata da su prave ljubavi dalekosežne ali ova će biti zauvek ispisana ovde pored tebe. Ne želim drugog a ni njega. Samo on je znao da me učini da zadrhtim i da ga u daljini osetim. Samo on mi je dao..-iskidanim glasom prošaputam zadnje reči - on mi je dao nova jutra! Oterala sam ga..i želim mu svu sreću i dalje..neka živi srećno onim životom koji je odabrao. Želim da bude srećan! - jecaji izlaze iz mene dok padam na kolena. Stežem prstima ploču ispod koje moj otac leži sa željom da taj dodir dođe do njega. Samo jedan mali dodir od njega. - Srce! - tople ruke me grle dok me podižu zagrljaj tako nežan da osećam da ga ne zaslužujem. To nisu one ruke koje želim da me grle i da me uteše. To su ruke do skora mog udvarača a od skora jedinog muškog prijatelja. Vernog i odanog, posle svega postao je ono što se smatralo da bi trebao biti. Samo se stvorio sa Anjom i od tada me ne ispušta iz vida. Bdeo je nadamnom od kada sam pala pod teškom srčanom bolesti i ostao i dalje tu. Nije zahtevao niti osporavao, samo je bio jednostavno tu. - Mihajlo..nemam ih više! Nemam ih! - stiskam njegov kaput dok me grli i oslobađam sve iz sebe po ko zna koji put nad njegovim zagrljajem. Ko zna koji put on me pušta da plačem za drugim na njegovim ramenom. - Znam srce. Znam. Proćiće . Moramo nastaviti dalje. Moraš ih pustiti kako bi i sebe pustila da živiš dalje. Zavolećeš ti ponovo i smejaćeš mi se. Bićeš ponovo ona stara goropadnica koja oštro progovara, a ja ću biti tu da ti budem tvoja podrška. Kunem ti se srce. Kunem se ispred tvog očevog groba! Bićeš srećna! - njegov snažan bariton vibrira obećanjem dok govori. A ja ga puštam da mi bude tu. Puštam jer više nemam snage da se sama borim. Preko njegovog ramena gledam u nebo, dok suznih očiju posmatram kako pahulje počinju nežno da svetlucaju u padu. Osećaj hladnoće je već u mojim kostima iako me njegov zagrljaj greje. Samo što ljubav ima jedinu toplinu koja može ispuniti taj kontakt..jedino ispuniti tu toplinu u grudima. - Vodi me kući Mihajlo. Zima je daleko u meni preovladala. - prošaputam u njegov kaput dok mi pogled i dalje luta u nepoznatom pravcu. - Zašto mi nisi rekla...odmah idemo, hajde! Pozdravi se sa tatom pa da idemo! - kaže dok me nežno pomera iz svog zagrljaja. Ja ga poslušam. Okrenem se pa ponovo pomilujem očevu sliku. - Vidimo se tata..Hvala ti što si me saslušao. Doćiću ti ponovo. - savijem se pa poljubim u sliku prošaputavši reči - VOLiM TE - i okrenem se da idem ka Mihajlu koji me čeka. Ni nalik onom Mihajlu nije kada sam ga upoznala. Ni trunke njega od onog švalera i šarmera koji mi nije dao da dišem. Ni traga njegovih upadica ni začikavanja. Promena je vidljiva na njemu da je postao čovek a ujedno i moj prijatelj. Puštam da me ponovo zagrli dok me vodi putem nazad ka kolima. Što dalje od svega...ali ne toliko daleko od tuge i boli. Ne mogu reći da mi ne prija što je tu..prija mi da imam njega tu..kao oslonac da znam da na svetu ljudi mogu postati bolji..da se mogu promeniti.

102

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav San o odanosti i vernosti je za mene postao nemoguć. Duboka je rana u meni koja propara sve. Iako je zima ja i dalje njega osećam..sama pomisao na njega je bolna. Da nisam sama sada pustila bih da me zima ubije. Samo što ove čvrste ruke oko mojih ramena mi ne dozvoljavaju da padnem. Znam da me ove ruke neće povrediti...

103

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

24. Poglavlje 12. avgust , 2010. godine. Vozim se starom putanjom koju sam već uveliko znala na pamet. Sećanja svega šta sam u ovom gradu doživela su tako jasna i živa da mi šalju drhtavicu u telu. Nisam zaboravila kako je to biti mlad i slep. Znam da su te godine neponovljive, jer samo jednom ih možeš doživeti. A bile su za mene najlepše. Gužva u saobraćaju mi ne smeta jer sam suviše zauzeta prisećanjem prošlosti da mi ne smeta da ovaj put vozim sporije. Inače bih uveliko trubila i psovala vozače ispred mene kako se razvlače po putu. Jako sam gadan vozač. Kako bi moj brat rekao da sam reli vozač nalik njemu. Kako godine idu tako sam i ja postajala teška i nepodnošljiva da čekam bilo šta. Zasukla bih rukave i u potpunosti bih rešila sve problema. Da..nisam više bila nevini devojčurak koji je patio za zlom sudbinom. Postala sam ono što je sudbina odredila. Čvrsta i stabilna cura koja se više ne boji da zakorači. Zahvaljujući mojoj porodici a u to svrstavam Anju i Mihajla, nastavila sam dalje da živim. Stegla sam srce i petlju da se vratim na put kojim bi se moj otac ponosio. I samo zbog njega požela sam da postanem neko drugi. I postala sam. Vratila sam se klaviru i upisala akademiju. Za dve godine ostvariće se i moj san. Kao pijaniskinja bilo je dovoljno da poželim korak dalje, da počnem da stvarm i komponujem i ostavim svoj pečat. Uz pomoć Antonia, dospela sam do simfonijskog orkestra i tu imam počasno mesto. Moja najveća podrška su bili moji najmiliji a po najviše Anja. Bila je moj glavni adut i kec iz rukava kada me je vadila uz bunila. Sa njom sam lila suze grešaka dok sam uvežbavala, a ona je u mojoj pratnji uvežbavala njen glas. Više je ličilo na uvijanje nego na pevanje. Dokaz su bili moji psi koji su cvileli sa njom, kao njena pratnja. Ali razlog zašto sam sela ponovo za klavir bio je Mihajlo. On je bubnjao danima po klaviru, proganjao me njegovim iživljavanjem nad dirkama kako bih na kraju ustala i odgurnula ga sa stolice. Naravno da je završio na patosu, ali sa osmehom na licu jer sam se ja vratila svom starom prijatelju. Kradomice sam svirala pri početku ali znala bih da je tu negde Mihajlo i osluškuje. Na mojim takmičenjima se šepurio kao ponosan petao kada bih svirala i bila nagrađivana. Postao je moj odani pratilac. Nikada mu nisam priznala koliko sam mu zahvalna za sve što je učinio za mene. Ali i kada sam htela samo bi odmahnuo glavom ponašajući se kao da sam nenormalna. Do pre mesec dana nisam želela da odem u Kragujevac. Nisam želela da me bilo šta priseti na njega. Na ono što je bilo. Iako su godine prošle, rana nije ni malo zarasla, iako sam se ja prividno pravila da jeste. Ne izgovorena naredba da se bilo šta više o toj priči spominje je bila među nama. Samo što sam danas morala doći. Obećanje koje sam dala Anji da ću doći u Kragujevac kada položi vozački ispit a kako je ona bila loša u tome , nije joj se dalo da lako položi vožnju. Nadala sam se da to skoro neće biti. Ona nije posustajala, pa je već i sedmog puta položila. Sa tim i moje obećanje mora biti ispoštovano, tako da sad vozim kroz grad Kragujevac sa kamenom u stomaku. Što se više 104

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav približavam odredištu stomak mi se uvrće. Reši se muka Nevena! Nemaš razlog za tim osećajem! Odavno si prošla kroz tu torturu. Trgnem glavom u znaku da se slažem. Kada bi neko pogledao u moj auto pomislio mi kako imam neki tik dok sama sa sobom razgovaram klimajući glavom. Divan prizor! Namerno ne vozim ulicom kojom bih prošla kraj njegovog lokala, nego zabilazim kroz drugu samo da što dalje budem od sećanja. Mada svaka ulica sa sobom nosi po nešto kroz šta sam prošla sa njim..šetajući..Dosta! Umesto da odem direktno do Anje, vozim pravac na adresu gde moja sestra živi. Nisam joj se najavila ali znam da iako ne bude ona tu, Zoki će biti. Sa sestrom se čujem i dalje stalno ali nisam joj više išla u poste. Ona je bila upućena u razlog. Klince sam viđala samo preko facebook profila na slikama i bila upućena u njihove živote. Sada su već pravi momci, odrasli školarci. Parkiram auto ispred njenog dvorišta i izlazim iz auta. Vazduh koji udahnem me opije i vrati onaj osećaj prošlih dana. Osmeh mi se razvlači licem dok gledam prema kući gde sam svoje detinjstvo posejala. Graja dece iza mene se čuje, automobili i svet bruji a ja sa drhtavim srcem koračam stazom. Zvonim na zvono i čekam. Čujem muške glasove kako se svađaju ko će otvoriti vrata, ali glas moje sestre kako im govori da su bezobrazne ležilebonje me zasmejava da mi srce hoće iskočiti iz grudi. Sve je nestalo iz mene kada je moja sestra otvorila vrata i pogledala u mene. Izraz neverice, iznenađenja i radosti su joj preplavili lice kada je shvatila u koga gleda. Njen vrisak je proparao vazduh i u momentu su njene ruke bile oko mene. - Sele! Moja sele je došla meni! Hvala ti Bože! - radosnim glasom Milena je vrištala. A ja sam joj isto tako uzvraćala. Grlila me je jako i stezala dok smo se smejale kao mala deca. Radost i veselje što smo ponovo zajedno je bilo veće od svega! Za tren su tri muškaraca nagrnuli na vrata za njom da vide šta se dogodilo. I već u sledećem sam osetila kako me naizmenično izvlače i uvlače u zagrljaj. Videla sam kako sam im nedostajala a i oni su meni. Najsnažnije me je zagrlio Zoki kao da nije verovao da sam ja tu. Znam ni sama nisam verovala sebi da ću skorije doći. Uvukli su me u sobu i ispucavali su pitanja na koje sam jedva stizala odgovoriti. Prošlo je četiri godine od kada sam ih videla sve i znala sam da imaju što šta pitati. Dok sam im odgovarala mogla sam videti kako su godine malo ostavile traga na Milenu. Rad joj nije dao mir da se na njoj to i ne vidi. Po neka bora je ukrašavala njeno mladoliko lice. Dok su klinci sada bili već višlji od mene. A ono što me je iznenadilo je to da je Zvezdan bio najvišlji od svih a ipak najmlađi. Do pre četiri godine je bio patuljak a sada pravi košarkaš. David je bio malo niži ali obojica su prelepi. Znam da moja Milena ima probleme oko curica koje dovode i znam da joj nije lako. Sa osmesima na njihovim bebećim licima gurkali su me sa naznakom da me očekuje razgovor oko njihovih problemčića..a glavni sudac je naravno Milena. Zoki pomno prati to njihovo gurakanje pa sa nevericom gleda u mene. - Kako je moguće da se ova dvojica tikvana tebi uvek žale? Kada ih ja ili Milena ispitujemo, za nas dvoje uvek imaju reči da smo suviše stari da ih razumemo, kao da nismo bili u njihovim godinama? A sada se nadmeću kako da te odvedu u stranu i nasrnu na tebe. - Nasmešim se jer znam koliko je u pravu, od malena su u meni imali tutora koji ih je razumeo.

105

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Ma Zoki to je zbog toga što ih ja ne pretiskam. Znaju da kod mene nema ništa na silu. Ti i Milena ih oblećete kao da su bebe a ne odrasli momci. Još malo pa ćemo i da ih ženimo! - kažem dok prigušavam smeh jer vidim kako Milena odmahuje glavom. - A ne ne..Ne treba njima ženidba. Njima treba motka da se srede a ne da se vucaraju i ništa ne rade. Ti sele od kako si otišla oni su od tad prestali da bilo šta rade. Znaju samo da mi kidaju živce praveći izostanke zbog nekih curica. I to ajde da je zbog jedne, nego svaki drugi dan je druga. Ja ih nisam tako vaspitala. To su sve povukli od Zorana. Potpuno su na njega ! Taj je menjao cure kao što je čarape. - brblja moja sestra namerno nabijajući na nos Zokiju njegovu mladalaču živopisnost. - Ko? Jaa? - Zoki pokazuje na sebe. - To si ti ženo nešto sanjala. Pa ja sam samo za tebe oči imao. Ko slepac sam za tobom išao. Ti si bila ta koja je nas momke vukla za nos i terala po svom. - klinci počinju da se kikoću jer su skrenuli sa njihove teme. - Aham..jeste..Da nije bilo mene sad bi ti sa nekom profuknjačom hvatao zjale i bio propalica. Ja sam od tebe čoveka napravila. Sve što ja u ovoj kući stvorim to procveta. Još da ovu dvojicu mangupa dovedem u red i ja momentalno mogu da idem u penziju. Ti me sele slobodno posle vozi u strački dom. - osmeh već ispunjava sobu . Njeno i Zokijevo nadmetanje je uvek isto ali nagoveštava njihovu povezanost i ljubav ma koliko jedno derugo začikavali. - Neću ja tebe sele u dom.Mlada si ti još za penziju. Polako..prvo da ovu dvojicu oženimo..-prekinem rečenicu jer vidim kako se Milena krsti i prevrće očima dok se muški smeju. Ovakav doživljaj njih mi je nedostajao. Veselost i zezanje je uvek prisutno iako znam da je to zbog toga jer me vole kao što i ja volim njih. Vreme kao da nije stalo mojim odlaskom. Ostalo je isto onde gde sam sa njima bila. Sa osmehom ih slušam i kad kad odgovorim.Ovaj dan je lepo počeo pa se nadam da će takav i ostati. *** Kasnije ostavim svoje stvari u sobu gde sam pre kao dete spavala i javim se sestri da ću otići kod Anje. Obučena u crnu suknju do koleni, crnu čipkanu majcu i sandalama na nogama bila sam spremna da pođem kod Anje. Uzela sam samo svoju torbicu i darove za Anju i Mihajla, krenula sam polako ka njima. Polaganim korakom sam hodala ulicom jer do njene kuće ima pet minuta hoda. Razgledala sam ulicom, sećajući se kako tu žive drugovi od mojih sestrića i par njih sam prepoznala. Svi su izrasli u mlade ljude. Svaki korakom sam bliže njenoj kući a ni ne smem da gledam na desnu stranu jer sa te strane na samo par metara vodi put ka Havani. Trgnem glavu i uđem u njeno dvorište. Nisam joj se javila da sam stigla, želela sam danas da ih sve obradujem. Ali kao da je neko naznačio da sam prstigla, na trenutak kada sam krenula da pritisnem zvono na vratima, Mihajlo otvara ulazna vrata i sa širokim osmehom me dočekuje. Na sebi ima crnu košulju sa podvučenim rukavima i crne pantalone na ivicu. Kosa mu je malo duža nego obično i izgleda kao da je iz frizerskog salona izašao sveže doteran sa muževnim mirisom koji ga okružuje. Bljesak

106

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav njegovih savršenih belih zuba sa sjajem smaragnih očiju ne prikriva oduševljenje što me vidi. - Dobrodošla srce! Znao sam da nešto mućkaš čim se ceo dan ne javljaš na telefon. kaže dok polako širi ruke. Taj čin da me tiho poziva da ga zagrlim me raznežuje pa mu priđem i zagrlim ga. - Znala sam da si ti stari lisac Mihajlo. Jesi li ti to stražario na vratima ili su te zadužili da kao portir otvaraš vrata gostima? - šalim se sa njim dok me grli nežno. - Tako je. Provalila si me. Danas sam zadužen da sačekam jednu mladu gospođicu koja nema obzir da se javi na telefon i ovom napaćenom liscu skrati muke pa mora ceo dan da cupka i pravi putanju po tepihu. Znaš li da je Anja htela da iščupa svaku stazu jer joj navodno ostavljam tragove? Kao da će joj to nešto značiti. Ako joj smeta sam ću ih baciti u kontejner. - zabavljenost u njegovom glasu mi govori da je izludio Anju i da se sprema velika galama oko toga. - Da nemaš te ogromne šape od nogu možda bi ti se ona i smilovala. - povučem se od njega i namignem mu. - Šta ću kad me je majka non stop nutkala sa hranom. Mora se znati ko je glavni. Nego uđi srce , nemoj misliti da te zadržavam i ubeđujem da ne uđeš i spasiš me od Anjinih kanđži. - pomeri se u stranu kako bih prošla. - Jadničak mali..nema ko da te brani! - preko ramena mu dobacim. - Vreme ti je da se skrasiš Mihajlo ili da Anju preseliš. Drugačiji izbor nemaš.. - rečenicu prekidam jer u neverici gledam kako Anja usisava tepih i pretpostavljam da je to taj na koji je Mihajlo asocirao. Priđem joj i uhvatim za ramena kako bi nas primetila. Ne nadavši se tom dodirnu ona ciknu i skoči kao oparena. - Jebem ti sve! Mihajlo stvarno si mi se više popeo na k...NEVENAAAA! - vrišti dok baca usisivač i grli me! Mihajlo uzme od mene kese kako bih je mogla zagrliti. - Pa što mi se ne javljaš ceo dan ženska glavo? Zašto mi nisi rekla da ćeš doći? - Puštaj me ludačo i prestani da vičeš! Ugasi to tvoje čudo od usisivača ! - sklonim se od nje kako bi me poslušala pa sednem na kauč i čekam da mi se pridruži. Gledam kako nešto mrmlja Mihajlu, dok mi on prilazi i dodaje kese pa sam sedne na fotelju. - Rekao sam ti! - kaže dok očima pokaže na tepih. - Jesi! Haha.. - smejem se i gledam kako mi on uzvraća osmeh. Stvarno ima očaravajuć osmeh. - Lepo te je čuti srce da se smeješ! Nedostajala si nam! Neostajala si meni! - kaže dok prstima dabuje po naslonu. - Lepo je smejati se, a to ne bih mogla bez vas. - Anja pri tom uđe i sedne pored mene pa nastavim odgovaranjem na njeno pitanje. - Da ti odgovorim. Htela sam da te iznenadim, zapravo sve vas i moje. A obećala sam ti da ću doći kad položiš vozački. I eto mene..- slegnem ramenima. - Nisam se nadala da ćeš doći Neno. Mislim posle svega, rekla si da više ovamo ne dolaziš. Nego..spavaš kod nas obavezno! - kaže. - Nego šta nego da spava kod nas. - doda Mihajlo klimajući glavom. 107

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Odmahnem u znak neslaganja. - Ne spavam kod vas. Ostavila sam stvari kod sestre, bila sam kod njih i njima sam obećala isto da ću barem prespavati. Znate da ni njih nisam videla već četiri godine. Vas viđam bar jednom nedeljom. Mihajla već skoro svaki drugi dan. - Ali Neno..mi spavamo uvek kod tebe..zašto ne bi.. - prekinem je rukom. - Ne! Kod mene ćete uvek prespavati ali ja ovaj put ne spavam kod vas. Za sledeći put ćemo videti. gledam kako se Anjinim licem širi osmeh radovanja. - Znači doćićeš ponovo? - Hoću. - U to ime, - progovara Mihajlo - večeras izlazimo u grad da se malo opustimo i proslavimo ! Srce, ne možeš odbiti. Klimnem glavom u pristanak i pustim da nastave da pričaju kako i gde ćemo ići i dogovaramo se za jedan klub koji je skoro otvoren i po Mihajlovom mišljenju poseban za naše veče. Setim se na poklone i podelim im dok sa oduševljenjem Anja njen otvara i ljubi me a Mihajlo samo klimne glavom i ostavlja svoj poklon na stranu. Znam da će ga kasnije pogledati, uvek je tako činio. Anja skoči i izvini se kako se treba presvući za izlazak. Mihajlo zazvoni telefon pa ja ustanem i odem na balkon i naslonim se na ogradu terase. Mrak polako počinje da pada a taj prizor me podseća na tamnilo ledenih nijansi. Čujem zvuk sirena, užurbanih automobila i muzike koja dolazi sa svih strana, a znam da jedan dolazi iz Havane. Petak je i sigurno se sprema žurka...a sa tim i njegove.. Osetim ruke kako me povlače u zagrljaj i znam da je to Mihajlo. Naslonim glavu na njegovo rame i udahnem duboko dok mi emocije prošlosti prolaze telom. Iako sam mu samo do ramena imam osećaj da me čuva. Bio je vucibatina prava a sada je nesebični heroj koji me je spasio...i dalje me spašava. Ni ne znam da li me čuje od silne buke koja vazduhom propara jer se našalim. Nedostajo si mom klaviru lisče. - Podrhtavanje njegovih grudi mi govori da se smeje a zatim i njegov smeh širi se vazduhom. Stisne me malo u znak slaganja i nastavi da se smeška a i ja sa njim. Da...baš je lep osećaj smejati se! Kada hodaš pored mene tad zadrhti celi grad, stanuješ u mojim venama, ti si anđeo i nosiš svetlo kad je mrak, tebe tražim u svim željama...6

6

https://www.youtube.com/watch?v=TQbf2xIK-hY

108

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

25. Poglavlje Pomisao da se veče može loše završiti nije ništa nagoveštavalo. Nije se dalo ni pretpostaviti a ja sam ujedno bila previše odsutna od alkohola da bih i marila za to. Više nisam marila ni za čim. Moja svojeglavost je bila ispred mene kao štit. Sa njom postala sam nepobediv tim. Garderoba na meni je bila mokra od znoja jer sam se bacila na ples čim sam kročila u ovu diskoteku koju je Mihajlo odabrao za večeras. Naslonjena na Anjina leđa, pratile smo ritam i pustile da nas atmosfera ponese. Blaga magla koju je stvarao dim od cigareta delovao je na mene kao droga iako sam bila nepušač. Ili je to zapravo bilo dejstvo alkohola. Kako god imala sam osećaj da sam u blaženom stanju. Mihajlo je bio u večini vremena naslonjen na šank i pijuckao viski. Jedini je on bio trezan u odnosu na nas dve. Posmatrajući ga, mogu zaključiti da zaista izgleda privlačno i otmeno u stavu opasnog momka koji ne mari ni začim. Ona crna košulja podvučenih rukava ističe negovane i trenirane ruke koje su navikle da dodiruju žensko telo i da se njima slade.Samo što jedino koga grle je čaša sa alkoholom. Mogla sam videti cura na kilometar kako mu se nameću i bese oko vrata, trljajući se uz njega samo kako bi ih pogledao. Bile su tu i one koje su se lomile na podijumu kako bi mu privukle pažnju. Ali Mihajlo nije mario. Sa opakim osmehom na licu odbijao ih od sebe i time zapanjio. Nisam se tome nadala jer je to ipak on. On je priznavao kako uživa u čarima seksa i rado ih je primenjivao. Samo što sad meni ovako đžentlmen izgleda po sve nov čovek i kako vreme prolazi nisam se navikla. Više nije govorio o svom privatnom životu na taj način. Mogu reći da uopšte nije o njemu govorio. Kao telohranitelj u blizini je čuvao Anju i mene, naručivao nam pića i smeškao se mojim i Anjinim vratolomijama. Bilo mi je normalno dozvoljavati da mi drugi prilaze i igraju uz mene. Tada bih videla tmuran izraz na Mihajlovom izrazu ali samo na kratko, odmah bi mi namignuo i nabacio opušten izraz lica. Navikla sam na raskalašno Anjino ponašanje, pustila sam sebe da i ja budem đavolica. Osećaj da mi fali tečnosti, šapnula sam joj da idem do šanka. Osmeh koji sam joj videla na licu koji je poklonila jednom visokom markatnom muškarcu koji ju je posmatrao iz separea, znam da će se zanimati dok me ne bude bilo. Vijugavim nogama išla sam do Mihajla koji mi se osmehivao. Vidim da me već piće čeka što znači da je znao šta mi je potrebno. Dok sedam pored njega vidim kako me gleda od glave od pete sa prikrivenim kezom. Ko zna šta je naumio. - Praviću se da nisam videla taj pogled lišče. Znam da izgledam kao smočena mačka, ali znaš šta? - Šta srce? - Ova smočena mačka uživa. I tooo baš. A ti lišče mnogo slatko izgledaš. Samo ne znam da li si se to bacio u monahe pa odbijaš cure od sebe. - uzimam svoj đžin tonik i polako ispijam. Gledam kako njegov osmeh blago nestaje i vidim kako razmišlja o tome šta da mi odgovori. Pa umesto odgovora samo slegne ramenima i spusti glavu na jednu stranu gledajući negde iza mene. E pa nećeš!

109

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Mihajlo, šta je bilo? Jesi li nešto zabrinut pa ti nije do izlaska večeras? Ako nisi želeo da izlazimo mogao si reći to, ne bih se ljutila. Ili je nešto drugo u pitanju? - pokušavam da mu privučem pažnju jer on sad već tmurnog izraza lica gleda iza mene tako da se pokušam okrenuti da vidim šta mu je to pokvarilo raspoloženje. Grub stisak njegove ruke me prekida u okretu pa me naglo privlači ka sebi. Taj njegov potez me zabrinjava i ujedno iznervira jer ne želim da svoje bubice na mene strese. Trgnem se iz njegovog stiska ali on samo nastavi da gleda iza mene kao da me od nekoga čuva.Stisak na mojoj ruci ne popušta a njegov parfem opija moj po sve pijan mozak . Nikada me ovako nije držao pa mi bes počinje upravljati mislima. - Šta ti je Mihajlo? Koji te je đavo spopao pa me tako držiš i stiskaš? Puštaj me odmah!! - viknem na njega a on tek tad vrati pogled na mene . - Srce, polazi! - njegov grub glas odzvanja i u sledećem momentu me vuče ka podijumu. Nesvesna svega i zbunjena njegovom reakcijom, već sam na nogama i zagrljena njegovim rukama dok me pokreće da igram. Njegove ruke su nežno na mojim kukovima ali tako posednički da me zabrinjava i zaustim da mu odgovorim ali osmeh koji mi upućuje me dovodi da ga udarim. Stari lisac na prevaru me je povukao da igram sa njim. Nije se setio ni da pita. - Dobro bre Mihajlo. Mogao si samo da pitaš da li želim da plešemo. A ne da me vučeš kao da sam đžak. - ponovo mu licem prelazi mrk izraz i imam osećaj kako se nešto čudno sa njim dešava. Stisak njegovih ruku na mojim kukovima mi to i dokazuje. - Hoćeš li prestati sa tim ponašanjem?!! - viknem i pomerim se od njega. U mom prekoru nasluti moju zlovolju pa se približi. Spusti glavu ka meni pa se zagleda u mene. Imam osećaj da nešto krije. Ovakvog ga nikada nisam videla. Podigne ruku pa me pomazi po obrazu. - Izvini srce. Nisam nešto svoj a i video sam jednu osobu koju ne želim da vidim. - Aha...tako..sigurno je neka njegova luda bivša koju je neslavno otkačio. Razumevanje me oblije pa se opustim. Sigurno me je dovukao ovde na podijum da mu budem paravan. - Ok.ok..ako moram da izigravam tvoju štićenicu onda neka ti bude. Opusti se. Kad smo već ovde igrajmo. - nasmešim se dok ga povlačim za ruku i pokrenem se. Osmeh koji mu se širi licem mi govori da sam pogodila. Ali nisam znala da nije bilo zbog toga. - Pokaži mi šta znaš srce. - kaže dok me uvrće ka sebi i odguruje, prateći ritam. Zabavljenost u njegovom pogledu i glasu me opušta još više pa se okrenem i leđima sa njegovom rukom u svojoj naslanjam se na njega. Alkohol ne popušta pa se prepuštam. Lepo mi je igrati uz njega, navikla sam biti mu blizu. Sa njim je bilo pre naporno ali više ne. Njegov dodir na mom kuku i ruci je nežan, ni nalik onom na koji sam želela. Toplina koja iz njega izlazi je takva da se osećam sigurnom i mirnom, ni nalik Lukinoj koja me je zavodila i palila. Odkud on sad u mislima? Trgnem glavom i naslonim je na njegove grudi dok me on sad sa obe ruke grli oko struka. Ne stiska me, ne privlači, već samo tako drži dok igramo. Njegove ruke maze tako nežno kao da ne želi da ih osetim, ali osećam ih. Sam taj dodir je za mene dodir kao i svaki drugi jer jedino sam reagovala na Lukin. Znala sam jedino sve ono što mi je on pokazao svijim usnama i dodirima. Posle njega nisam želela da bili ko 110

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav drugi to isprlja na meni. Sve sam to memorisala i čuvala u sebi. Mrzela sam sebe zbog toga ali bilo je jače od mene da zaboravim. Spusti usne do mog levog uha pa nadmeno progovori. - Srce kada bi znala koliko mi sad ovi majmuni zavide ne bi verovala. Večeras si svakog momka bacila na kolena. - Ne lupaj Mihajlo. Pre bih rekla da si ti očarao devojke. Ne znam ni šta čekaš. Trebao si da se sa nekom ovako poigraš, ne moraš sa mnom. - kažem dok se pomeram od njega. Ni malo ne želim da smatra da je zadužen da mi pravi društvo. - Ne brini ti za to. Rigram sa onom kojom želim da igram srce. A to si ti. Nego gde je Anja? - povuče me nazad ka sebi u okretu. - Bila je tu.. - kažem dok provirujem sa njegovog ramena kako bih pogledala. -..barem mislim da je bila. Sigurno je našla zanimaciju. Idem ja da je pronađem. Možda je u WC-u. Gleda u mene onim prelepim očima dok nevoljko klimne glavom. Mrštenje na njegovom licu mi govori da je nezadovoljan ali mi ipak poklanja osmeh. - Čekam te. - kaže a ja se okrenem kako bih pošla u potragu. Svuda gledam dok mi noge usporavaju. Gužva je velika pa se ne želeći sudaram sa ljudima. Njima kao da to ne smeta. Neko se okrene neko ne. Pogledi koje mi upućuju teraju me da ubrzam. Trebala sam poslati Mihajla da je pronađe. Pijana glavo! Ne pronalazim je ni na podijumu ni po separeima ni za šankom. Zabrinutost se povećava zbog tog njenog nestanka jer znam da bi se javila ako bi želela negde da ode. Krenem ka wc-u i tamo me dočeka gužva jer su baš u tom trenutku cure rešile da se doteruju. Ni tamo je nema, pa se odmah vratim nazad. Gde li je otišla? Dođem do šanka pa zatražim od kelnerice moju torbicu jer sam je kod nje ostavila na čuvanje i kopam po njoj u potrazi za telefonom i vidim poruku na ekranu. Otvorim je i nasmejem se kada pročitam tekst. *Ne diži bunu, na gornjem nivou sam sa menađžerom! P. S. Nije poželjno vaše društvo! ;) * Vratim mob u tašnu i krenem da kažem Mihajlu da ne brine, ali u toj strci oko vraćanja moba u torbu naletela na nekog. - Jooj izvini! Gužva je i ne gledam gde idem.. - kažem dok podižem pogled i u tom trenutku me osećaj gnušanja pogađa. Ispred mene stoji ona devojka koju je Anja ispitivala kada sam zadnji put bila u Kragujevcu. Nisam se ni trudila da joj se prisetim imena. Lukina kurva! Krv počne da mi vri ali se na sliu osmehnem dok me ona samo posmatra. Osmehnem se prezrivo i ispravim se na šta se ona samo blago osmehne napućivši ona silikonska usta. - Gledaj malo gde ideš mala! - kaže kreštavim glasom dok i dalje pući usne. Izgleda mi kao da ima tik sa njima. Ili joj lekar tako sredio da jedino to može i da uradi. Na njoj je neka blještava zlatka haljina sa dubokim izrazom da joj se bradavice vide. Sva je silikonska. Gnev i podsećanje kako je nadmeno prepričavala njenu vezu sa Lukom me napinju da želim da je pljunem i pošaljem je u tri lepe. Ali maniri koje mi je Gordana usadila preovlađuju da je samo otkačim sa namerom da odem. 111

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Rekla sam što sam imala. A ti kako god želiš devojko. - pođem da je zaobiđem ali me visoka silueta zaustavi. Podignem pogled i vidim kako se Mihajlo približava. Zabrinutost na njegovom licu je vidljiva i znam da me je tražio. - Jel' sve u redu srce? - pita dok me vuče na stranu. Sav je stegnut i natmuren. Znam da sam trebala odmah doći do njega pa mu se nasmešim i pomilujem ga po obrazu. - Sve je ok lišče. Ne brini. Tražila sam Anju, dok je ona iznad nas trenutno i uživa. - Sigurno? - ozbiljnost je i dalje tu na njegovom licu. - Sigurno Mihajlo. - kažem da ga utešim. - Rekla mi je Anja da je ne smaramo a to znači da neće sa nama kući. - Hoćeš da idemo kući? - pita. Zaobiđem ga i krenem prema šanku, ali me njegova ruka ponovo povlači ka njemu. - Hoćeš li? - Ne znam.. Ali nemoj me tako stiskati. Šta je sa tobom večeras? Zašto.. - rečenica mi se gubi u vazduhu dok iza Mihajla moje oči ugledaju ledeno plave. Vazduh postaje zagušljiv. Srce mi tutnji kao da trči ka ustima. Osećam da mi telo postaje obamrlo kada se te iste oči šire u neverici kao da shvataju da sam to ja. Ali moje srce puca kada pored tih ledenih očiju vidim i silikonku. U tom trenutku kao da vidim sebe sa sedamnaest godina i kao da se cela priča sad na javi ispunjava. Sve ono što mi je košmarima dolazilo sada se obistinilo. A Mihajlo kao da zna šta se dešava odmah reaguje i povlači me ka sebi dok me vuče kroz diskoteku dok mi govori. - Ne gledaj srce. Nisam želeo da vidiš. Nisam trebao toliko dugo te ostavljati. Kriv sam ja. Ne gledaj više. - ispucan glas koji izlazi iz Mihajla me samo još više tera da klonem uz njega jer me on već sad nosi. Ali ne zna da sam ja jača od svega postala pa ga hvatam za lice dok mu govorim. - Nisi ti ništa kriv Mihajlo. Ni ti ni ja. Kriva je sudbina. Spusti me, ozbiljno ti kažem. Ok sam. - Tek kada te odvedem kući tad ću biti miran. - kaže dok me vodi do automobila. Smešta me na sedište i vozi kroz grad dok ja kroz prozor gledam u obrise jer mi je sve mutno pred očima. Jebote al sam pijana! Samo što to nije od alkohola nego su suze ponovo naišle svoj put da mi ruše vid. Samo ih obrišem i naslonim glavu na staklo dok mi mislima prolaze tmurne misli i krv mi kulja od prezira što sam te oči ponovo srela. Te oči koje su mi govorile znam da si samo mene volela! Nisi prebolela!

112

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

26. Poglavlje - Ljubavi pa šta ti je? Šta se dešava? Stani malo bre. ALO Luka prestani! - Što da prestanem kučko? Što? Lepo ti je kad te nutkam parama a kad treba da širiš noge onda ti ne valjam? Ima da širiš noge pa makar te ceo grad gledao kako te jebem kučko rasturena! - derem se dok joj trgam ovo smeće od haljine koje sam platio. Celu sam je platio i šta sam dobio zauzvrat? Jebeno ništa! Ni da mi se digne! Samo ako bih pomislio na anđela, na nju bi moglo da dođe do erekcije . Bravo Neškoviću! To je baš za pohvalu! Postao si muškarac koji samo svršava uz pomisao na svoju bivšu devojku . Ali ona nije samo bivša. Ona je jedina žena koju sam voleo i koju sebično čuvam u svom srcu. Dok ova ispred mene što se koprca samo parče prolaznog roka koji služi na korišćenje. - Luka pusti me ! Nemoj to raditi! Ne želim to!! PUSTi ME! - vrišti onim iritatnim glasom koji me vodi do ludila pa zamahnem rukom i udarim u zid iza nje. Malter prsne a zglobovi na mojoj ruci prokrvare. Ni ne boli samo se još više iznerviram. Drugom rukom trgnem ovu piskavu dok me sad već bledo gleda sa otvorenim silikonskim usnama dok joj se strah stvara u očima. Jadnica! - Sklanjaj mi se sa očiju! - dreknem na nju dok okrećem leđa i krećem van. Potreban mi je filter da se izduvam i smirim. Potreban mi je alkohol! Ma koga lažem, potrebna mi je Nevena! - Ljubavi, pa šta ti je? Zašto me teraš od sebe? - čujem kako Tatjana ide za mnom i pokušava da me uhvati za ruku ali je trgnem. - Lukice stani dušo, zašto mi ne odgovaraš? Pa nisam htela stvarno da te naljutim. Nego bio si čudan, vidi ruka ti krvari srce. Šta ti se dešava? Pusti me dušo da te pogledam? Posle će tebe tvoja Tatjanica da zadovolji. Znaš ti dobro kako se ja i ti doobro igamo srce. Stani molim te...Luka ne mogu ići tako brzo. nastavlja da ide za mnom i pritisak mi raste na dvesta. Ne mogu je više podneti ni minut. Okrenem se pa je dohvatim za ramena i prodrmam. - Rekao sam da mi se sklanjaš sa očiju ženska glavo. Ne želim da te vidim ni na kilometar a kamoli da čujem taj tvoj piskav glas. Nađi sebi drugog sponzora! Odjebi od mene zauvek! - gleda me i u očima joj vidim suze. Jebem mu sve! - Ali ..ali..Luka nemoj mi to raditi! Ne možeš me ostaviti! Ja te volim Luka! Molim te ne ostavljaj me! - plačnim glasom cvili dok mi govori a meni želudac se okreće. Voli mene? Ma da! Stisnem je još jače i opet prodrmam! - Rekao sam nešto Tatjana! - pretećim tihim glasom kažem. - Ti voliš pare i jebeš se za pare. Ne postojimo mi, razumeš? Ne postoji ljubav jer ti ni ne znaš šta je ljubav! Zato mi se skini sa vrata više! Dosta mi te je! - Ogurnem je od sebe i sednem u auto. Ni ne gledam da li neko nailazi, već ubacim u brzinu i stiskam gas. Nije dovoljno! Stiskaj više, treba mi brže! Ubrzavam a meni mozak ne prestaje da je doziva! Jebem ti sve! Zašto više ne mogu bez nje? Zašto je došla večeras? Kako to da je posle četiri godine došla na isti datum kada je i otišla? I to baš u mom novom lokalu. Zar je znala da ću biti tu? Da li me je videla? Milion pitanja mi se roje u glavi i naglo kočim uz trotoar! Bes me jede i ruke udaraju po volanu! Jebem ti! Jebem ti! Nevenaaa! Hvatam se za glavu i udišem ali ne mogu izdahnuti! Mačko 113

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav zašto si se vratila? Zašto si moje srce slomila na pola? I koji je kurac onaj Mihajlo celo veče sa njom bio? Igrao i stiskao je kao da je njegova. A možda i jeste? Prošle su četiri godine slepcu šta očekuješ? E pa ne može. Ne može doći ovde u moj grad, u moj lokal i igrati sa kojekakvim majmunima, mašući mi rukavicom kako je postala opaka. A jeste. Postala je još lepša nego što sam je zadnji put video. Dugačka plava kosa, uska crna suknja sa čipkastom majcom su mi razjapila usta koliko joj dobro stoje. A one štikle.. Kurac mi se trza koliko je želim. Viđao sam je pre kradom. Išao sam kao progonitelj za njom i gledao je. Gledao kako kopni i kako se vraća ponovo. Nisam imao muda da joj se približim jer nisam znao šta joj reći ali večeras mi je htela ne htela bacila rukavicu u lice. A to mi onaj kreten ima platiti. Vadim telefon iz đžepa i okrećem Mihajlov broj jer Nevenin nemam. Posle par nedelja ga je promenila a ja sam bio u tom iskušenju da zamolim pajtosa da mi je locira ali nisam. Svakog jebenog dana sam želeo i odustajao od odluke. Zato će mi onaj specijalac sve reći ili ću da mu slomim zube. Posle dve zvonjenja mi se javlja. - Čekao sam tvoj poziv Neškoviću. - bez pozdrava, odmah je prešao na priču. - Gde je? - dreknem na telefon dok drugom rukom stiskam volan. - Ona nije tvoja briga Luka. Bila je ali više nije. Izgubio si svoju priliku a sad je se okani. - kaže grubim glasom braneći je. - Pitaću te još jednom Mihajlo. Gde je Nevena? imaš pet sekundi da odgovoriš ili dolazim da ti lomim kost po kost! - Džaba pretiš! Ne plašim te se ja već sam željan da ti smrskam tu tvoju nadmenu facu za sve što si joj uradio. Nikada više neće biti tvoja! Od sad pa nadalje ako te vidim blizu nje prvo što ćeš videti je patos a sledeće pakao. - prekine vezu i ja kroz oluju u sebi čujem to prokleto tu tu tu tu...Jebem ti! Bacim telefon i ponovo startujem auto i znam da ću ga živog pojesti. Možda nemam više pravo na nju ali ljuomora me jede kao so na rani. Ne može je imati! Ni sad ni nikada! Jurim putem ne gledajući na crveno svetlo ni na to što će mi panduri biti za petama. Samo da dođem do nje a znam da je sa njim sada. Da je otmem od njega i odvedem na kraj sveta. Što dalje od svih. Što dalje od svega. Ona je moja ili ničija! Uz škripu kočnica zaustavljam se uz Mihajlovu kapiju i već sam kao duh izleteo ka ulazu a on čeka. Zna da ću se stvoriti makar se svet rušio. Idem ka njemu a on me samo cinično posmatra. - Sklanjaj mi se sputa Mihajlo. Došao sam po nju i ne idem bez nje, zato se sklanjaj ili ćeš da skupljaš zube! - viknem na njega dok se on ispravlja u punoj visini. - Nemaš šta da tražiš ovde Luka. idi kući i ne vraćaj se! Nevenu nećeš ni taći. - kaće dok mi se približava. Ko je on da meni govori šta da radim? - Ko si ti pa da mi govoriš šta smem a šta ne smem? Nemoj mi glumiti pravednika jer te znam kao crno ispod nokta. Dovoljno je grad brujao o tvojim finim manirima. Zato se sklanjaj. - odgurnem ga ramenom i krenem prema ulaznim vratima. Naćiću je makar crko! Samo što me njegov glas zaustavlja. - Ja sam njen prijatelj, eto ko sam ja! Ja sam taj koji je gledao kako tuguje i umire za tobom. Ja sam bio taj koji je čuvao dok je imala groznicu i košmare. Gledao sam kako ne 114

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav želi da živi i odustaje od svega. Kako od prelepe ruže postaje samo uveli cvet. Kako nestaje onog plavog iz njenih očiju i zamenjuje ih tama. Danima nisam ostavljao njenu postelju žaleći za tim što se njen duh menja i nema ni trunčice onog đavolka koji je pre bila. Sve ove godine sam bio uz nju i bodrio je. Terao je da nastavi da diše, da nastavi da svira i da bude ono što je pre bila. Jedna jaka i ponosna devojka. Devojka koja vredi i koja se čuva. A ta devojka nije bila meni suđena jer iako sam je prvi video ona je tebi srce poklonila. Zato sam slušao njene jecaje i grlio je kada te je proklinjala. Puštao je da na mom ramenu plače jer te je volela i mrzela. Eto ko sam ja Neškoviću! Ne zanima mene moje ime niti šta sa sobom ono nosi jer sam bio jebeni kurvar i to je istina. Ali istna je da sam i njen prijatelj koji je voli! Volim je kao nijednu curu do sada i zato te upozoravam da je se kloniš jer neće izaći na dobro Luka. Sklanjaj se sa mog praga i odlazi!! Okrenem se prema njemu i vidim kako stisnutih pesnica stoji ispred mene i čeka. Pogledam ga i vidim mu prezir u očima. Ne pomeramo pogled jedan sa drugog par trenutaka pa klimnem glavom i vratim se na kapiju nazad. Pre nego što uđem u auto podignem pogled ka njemu i vidim kako me istim pogledom gleda. - Zna li Nevena to? - znam da zna na šta mislim pa vidim kako odmahuje glavom. - Ne zna, ali saznaće uskoro. - kaže dok ga gledam. Uđem u auto i lupim vratima. Startujem motor i nastavim pravo. Neće Nevena nikada to saznati. Ja ću sve to u korenu saseći. Ovim mi je rekao tačno gde se ona nalazi pa bez žurbe ovaj put vozim do ulice Miloja Đaka. Nikada ona neće biti njegova! Ona je samo moja!

115

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

27. Poglavlje " Hladna kiša mi pada niz telo dok osećam da mi mir preplavljuje telo. Tako veliki dašak sreće koji kiša kod mene izaziva je veliki da mi se osmeh na licu širi dok ja stojim na ulici i upijam sve oko sebe. Hodam sitnim koracima putem koji je kao nekim udaljenim svetlom obasjan. Mir i tišina je svuda i tako zanosna da poželim da ovako doveka lutam ulicama. Jer kada sam vani ništa drugo ne postoji, nema utega, nema pravila. Osećam poznatu ruku kako me hvata za rame i okreće me ka sebi. Ispred mene stoji anđeo tako poznat da mi se osmeh jako širi još više da ne znam kada sam ovako bila srećnija. Tamno braon kosa i braon oči. Mladež na slepoočnici. Guste trepavice koje ulepšavaju markatno lice nasmejanog muškarca koji me povlači ka sebi i steže najnežnije. Toplina oko mene celu me obavija dok me ovaj visok i prelep čovek grli i greje moje pokislo telo. Hvata mi lice u ruke i ljubi me u čelo dok mu oči sijaju kao zvezde a oko njega je neki blještav sjaj. Osećaj sigurnosti i ljubavi me okružuje a ja samo gledam u ovog anđela. - Princezice! - čujem poznati milozvučan glas kako mi doziva. - Opet si na kišu izašla princezo tatina. Mama će se ljutiti kada sazna da si ponovo pokisla. Pođi sa mnom da se ugreješ zlato moje plavo. - kaže dok me povlači sa sobom a ja samo u njegov lik gledam. - Tata! Došao si! Nisi me ostavio! Tatice moje najmiliji! - zagrlim ga čvrsto dok se mojim telom razliva toplina i čujem kako njegov smeh golica moje uši. - Tu sam princezice. Uvek sam tu, uz tebe sam. Obećao sam ti da princezice vitezovi čuvaju, pa sam ti poslao jednog da te čuva. - Ne čuva me niko tatice. Sama sam. Vidiš da na ulici nema nikoga. - kažem dok se okrećem i svojom rukom mu pokazujem. - Vidiš da nema..-prekidam rečenicu jer kad vratim svoj pogled ka njemu, njega više nema. Umesto njega tu je neka senka ledenih očiju kako me posmatra. Ni ne prilazi ali me gleda. Te oči! Znam te oči! Nisu samo ledene..ledeno plave su! Luka! Moj Luka! Lukaaa! Viknem dok hodam ka njemu ali tamna senka koja ga pokriva se udaljuje a sa njom i on. Njegovi koraci kao damari udaraju u beton dok su moji koraci postali maleni i ne mogu ga stići! Luka stani! Stani! Ne ostavljaj me samu! Luka! Udari postaju sve jači i jači dok ga dozivam kako se sve više udaljuje. Ali samo u trenutku senka se okreće i zaleće ka meni a moj vrisak kroz udare koraka se probija! " Strah i izbezumljenost me trgnu dok slušam nečiji vrisak kako ispunjava sobu. Pokušavam da trepnem očima kako bih rasterala tamnilo pred njima i tada shvatam da sam to ja vrištala i da sam ponovo košmar proživljavala. Dok se sva tresem i srce mi lupa, ispipam krevet na kome sam i pokušavam da dohvatim lampu na natkazni pored kreveta kako bih osvetlila sobu i oterala duhove sna. Osećam kako mi vrele suze pomešane znojem slivaju niz lice dok izbezumljena pokušavam da dišem i smirim se. Bože ponovo isti san! Otrljam suze sa lica i na rukama primetim kako mi se šminka razlila i znam da sam obučena. U toku vožnje sam zaspala a Mihajlo me je izneo iz automobila i polegao u krevet.Tada sam se probudila i videla ga kako me posmatra savijen iznad mene. Poljubio me je u čelo i pokrio. Spustila sam glavu na stranu i osetila sam kada mi je šapnuo da se

116

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav naspavam i da će sve biti u redu. Poslednje misli pre nego što me je tamnilo odvuklo su mi bile da nikada neće biti u redu. Zvuk udaraca nečeg po mom prozoru mi privuče pažnju i shvatim da neko mi baca nešto na prozor. Neodlučna da li da sama proverim ko je to ili da pozovem Zokija me tera da razmišljam ali ponovni udarac u prozor prekida moje kolebljenje pa ustanem i polako priđem prozoru. Srce mi je u ustima koliko brzo kuca. Nesvesna šta se ispred prozora nalazi, odgurnem zavesu u stranu i provirim. Ništa me nije moglo pripremiti na ovaj prizor koji je bio pred prozorom. Nikada nisam bila svesna da bilo šta može dovesti do toga da mi srce prestane sa radom dok gledam u ledeno plave oči koje stoje sa druge strane prozora i gledaju u mene. Luka!? Sav narogušen i namrgođen stoji ispred dok mu iz očiju sevaju munje. Ruka mi sama leti ka vratu jer osećaj gušenja je sve jači. Prepoznavanje je tu, jeza mi prolazi niz kičmu dok mi se dlake na vratu podižu. On se približi još više prozoru i stane rukama pokazivati da otvorim prozor. Svest da je on tu i da traži od mene da ga poslušam me vraća na zemlju pa mi telom prođe bes. Šta on umišlja? Nema prava da mi bilo šta naređuje. Odmahnem glavom i pođem da se udaljim od prozora ali me njegova ruka koju naslanja na prozor zaustavi. Krvavi trag koji ostavlja na staklo mi šalje hladne trnce niz telo. Strah i panika da mu se nešto dogodilo nadmašuje sve pa se pokrećem i otvaram prozor. Gledam ga kako se nalaktuje i podiže pa već u sledećem momentu je u sobi. Sama njegova pojava miriše na nevolju ali ja je ne osećam u sebi. Osećam samo bol i strah koji je zasnovan na onim krvavim otiskom koji je ostavio. Samo što u mom srcu je taj trag veći i opipljiviji. Rana u njemu je divlje iskidana. Pridržava se samo na onim sećanjima davno urezanim. Gledamo se kao nekada. Među nama ništa ne postoji ali ipak tu je sve. Prošlost je ta koja nas povezuje a ipak nismo oni isti. Isti smo ljudi ali ne i iste duše. Moje je srce zauvek sahranjeno za ljubav već samo kuca kako bi me podsećalo kako život nije na meni da ga ugasim, a osoba koja je kriva za svaki moj naum stoji ispred mene i vidim kako se bori da bilo šta izgovori. Ona ruka koja krvari stegnuta je u pesnicu i vidim kako krv kapa na laminat. Žalac u mom srcu me pogodi pa drhtavom rukom uhvatim njegovu povređenu. Podignem je nežno ka sebi i vidim kako su mu zglobovi na prstima grubo okrzani kao da je udario u nešto. Poznajem takve rane jer je Antonio više puta dolazio sa borbi krvavih pesnica a ja sam bila ta koja ga je negovala. Zato po navici povlačim Luku za sobom ka krevetu i ostavim ga da stoji pored njega dok odlazim do moje putne torbe i uzimam medicinske potrpštine kako bi mu očistila ruku. Tišina je među nama dok se vraćam ka njemu i vidim da me istim onim pogledom posmatra bez ijedne reči. Vidim mu na licu kako mu se mišići trzaju na vilici dok je celim telom napet. Ponovo mu uzmem ruku i povučem ga ka sebi dok sedam na krevet i krenem da čistim krv sa ruke. Bol u grudima je ogroman jer videti kako su njegove nežne ruke ranjene me boli kao da je bol živih rana na mojim grudima. Molim se u sebi da mi Bog da snage da se ne rasplačem pred njim. Grub stav na njegovom telu po malo popušta dok završavam sa negovanjem. Pustim mu ruku i gledam u pod jer sam na granici da zaplačem ali onaj ponosni deo mene mi ne dozvoljava jer više nisam ona stara...ili možda jesam?

117

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Osetim kako se krevet udubio i znam da je Luka seo do mene. Ne dodiruje me a osećam kako je posvuda po meni. Drhtaj me prođe telom dok mi se koža ježi. Moj mozak ne želi ali ga telo prepoznaje. Srce zakuca pa zastane. Pokvareno je..zauvek za njim oduzeto je. Grmljavina razbija tišinu i osetim ga pre nego što progovori. - Voliš li ga ? - pita tako grubo da ne shvatam na šta misli. - Šta si rekao? - zbunjenim tihim glasom pitam dok podižem pogled ka njemu. Ono što vidim na njegovom licu me lomi. Bol je tako izrazita da ne znam kako je trebam shvatiti. - Voliš li Mihajla? - pita sad već ako je moguće još grubljim glasom. - Volim li...? Kakvo je to pitanje? Jesi li zbog toga došao? Da bi vikao i bio grub preda mnom dok to pravo zapravo više nemaš?! - ustanem iz kreveta i okrenem mu leđa dok hodam do onog istog prozora na koji se popeo. - To više nije tvoja stvar Luka..Ne znam šta uopšte tražiš ovde. - Voliš li ga reci mi? - sad već malo normalnijim glasom pita. - Ne želim da budem grub ali ne znam kako da budem normalan. U sebi osećam plamen a ne želim da ga pljunem kako te ne bih opekao. A ako saznam da ga voliš onda ću ceo pregoreti zajedno sa tobom. - ovo poslednje čujem blizu uha i vidim ga na prozoru kako stoji iza mojih leđa. - Naravno da ga volim Luka! - kažem i vidim kako se trgnuo. - Ko ne bi mogao zavoleti osobu kao što je on?! - Okrenem se ka njemu i gledam kako mu bol zaoštruje crte lica. Znaš li da je Mihajlo godinama već uz mene. U njemu sam pronašla vernog i odanog pratioca. Pre je bio tako naprasit i pravi ženskar da me je napadao na svakom koraku. Ali nikada nije moju nijednu odluku pogazio, tako da se na vreme povukao. A sada....već četiri godine taj isti mladić pretura po mom mozgu kako bi ga sredio i doveo me u red. Bila sam na pogrešnom putu a on me je vratio ponovo na onom koji vodi ka cilju.Sa njim nisam osetila nikada bol Luka. Nisam osetila lažnu nameru ili koristoljublje. Tu je jer sam to želi i nikada ništa zauzvrat nije potražio. Nije iskoristio moju slabost već pomno čeka da mu se jaka obratim. Dopustio mi je da budem slaba i da za drugim patim na njegovom ramenu. Naučio me je da se ponovo borim..Da nastavim dalje..i jesam Luka. Nastavila sam dalje.Zato da , ako te istinski zanima. Volim Mihajla. Jer je on moj najverniji prijatelj kojeg sam u najvećim mukama dobila. - zbunjen izraz lica mi govori da nije očekivao ali ne obraćam pažnju na njega. Ponovo se okrenem ka prozoru. - Zašto si ovde Luka ? - izvini..ja..mislio sam da ti i Mihajlo..Bože koja sam ja budala! - kaže dok rukama prolazi kroz lokne a u meni se stvori potreba da ja to uradim umesto njega. Trgnem glavom i ponovo se podsetim da trebam izbeći navalu osećaja. Ne želim ih. - Luka..Šta.. tražiš.. ovde ? - prošaptam reči. - Došao sam jer sam debil. Nisam se nadao videti te večeras. Mislim nisam se nadao da ću te videti...-prekidam ga rukom. - Luka.. - Ne..pusti me da završim Neno. Morao sam doći. Celu večer sam te posmtrao iz daleka. Bio sam besan jer si tu, besan jer me nisi videla, besan jer si sa drugima igrala. Besan jer si dozvolila da te Mihajlo dodiruje i grli..A znam da nemam prava da budem besan, ali ipak jesam. 118

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Prošle su četiri godine Luka. Više nismo deca. Odrasla sam. Imam pravo da živim svoj život kako želim. Naša priča odavno je završena. Ti već imaš nekog, mislim ona je i tada bila aktuelna. Drago mi je da si ostao sa njom tokom svih ovih godina. Zaslužuješ sreću Luka. Molila sam se Bogu da budeš srećan...ja..- stavi mi prst na usne i odmahne glavom. - Nisam sa njom Neno. Nisam više sa njom. Ona mi nikad ništa nije značila. Nisam sa njom imao ono što sam imao sa tobom, zapravo ni sa jednom nisam imao to što si mi ti pružila. - Nije važno Luka. Ja nisam bitna više. Nemoj tako pričati. Vidi se da te devojka voli. Zaslužujete da budete srećni. - gledam kako mu vatra oblija oči. - Ne! Ona voli samo moje pare. Kako ne vidiš da je čista sponzoruša? Od kako je znam jebala se za pare, kako joj ko predloži veličinu poklona ona tako sa mušarca na muškarca ide. Meni takva ne treba. Ni sad ni nikada. - odmahuje glavom. - Ali bio si sa njom. Navikao si na ...ma nije važno. To više nije moja stvar. Kao što rekoh, trebaš biti srećan Luka. Patnja mu krasi jedan sažaljiv osmeh da me podseća na sve ono što sam kod njega zavolela. - Kako misliš da budem srećan kada ti nisi tu Neno? Kako da razmišljam da postanem čovek kada te nemam uz sebe? - Nemoj Luka. Nemoj tako govoriti. Ostavio si me kada si iskoristio sve moje adute. Jasno mi je to sada. Odrasla sam i shvatila kakve devojke preferiraš. Tebi veza na daljinu nije bila potrebna, a ja drugo nisam želela. Naša sreća je bila kratkog roka. - Nije! Godinama sam u sopstvenom kavezu Nevena! Sam sam pojeo govna iz kojih se nikada neću izvući. Sanjam dan i reči koje si mi izrekla kada si me se odrekla. Ne mogu nastaviti dalje. Stao sam tamo gde si me ostavila. Menjam žene jer sam kukavica. Jer nisam imao snage pružiti nam sreću. - Lagao si me Luka. Tvoja devojka mi je rekla sve. Vratila sam se po tebe sa Anjom u Kragujevac kada si me ono veče ostavio u onom hotelu. Kada smo došle u Havanu ona nam je odgovorila sve ono što si mi poručio preko nje. Raširi ruke u neverici u šta mu govorim pa mi preteći priže. - Jebote! Ništa ja njoj nisam rekao da ti prenosi. Ubiću kučku! Sve je ona ovo zamrsila. Nisam je ni video taj dan. Bio sam u haosu oko racije. Dva dilera droge su saterali u Havanu kako bih ih uhapsili, a pošto sam ja vlasnik morao sam doći i rešiti stvar oko toga da nemam ništa sa njima. Ćale kad me je pozvao noge su mi same hodale, nisam ni o čemu razmišljao. Samo sam mislio o mojima. Poneo sam se sebično i nisam ti se javio a trebao sam. Da jesam ne bi otišla. Kada sam se vratio ti si već bila otišla. - Jesi li bio sa njom Luka pre nego što smo se rastali ? - tiho pitam. - Nisam spavao sa njom Neno. Ali... - Ali šta? - Sad mi reci..reci mi ono što i sama znam.. - Poljubio sam je..mislio sam da ću je povaliti ali nisam mogao..nisam mogao misliti o bilo čemu sem na tebe Neno..samo si mi ti bila u mislima... - izdaja mi prekriva svaku nadu. Sve ono što sam i umislila da može biti bolje nestalo je. 119

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Poljubio si je? Jel to bilo kada sam na današnji dan se vratila za Beograd ? Ponovo iziritiran krene ka meni . - Jeste. Želeo sam da te kaznim jer si me ostavila, ostavila si mi ono pismo u kome si mi rekla da me voliš i otišla..mrzeo sam te i želeo da izbrišem sve što si na meni ostavila. Ali posle sam shvatio da te volim i nisam mogao ništa uraditi što bi te povredilo. Odmahnem glavom jer me duša boli od njegovog priznanja. Sebičnost u njegovom izgovoru dovodi da priznajem da sam se snovima tešila. - Povredio si me više puta Luka...izgubila sam se posle svega toga. Da nije bilo Mihajla.. - prekine me rukom. - Ne spominji ga. Samo mi njega ne spominji. On nije bitan. - Naravno da je bitan Luka. On je najbitniji postao u mom životu posle tebe. Podignem glavu i čvrstim glasom odgovorim. Mora znati koliko mi Mihajlo znači. Mora uvideti koliko je čovek postao. Treba se na njega ugledati. Zbunjen trgne glavom . - Ali rekla si da ti je prijatelj..Jel si to iskreno rekla? - Jesam. On mi je prijatelj, a zahvaljujući njemu ja sam tu gde jesam. - potvrdim. - A ja? Podignem ruku i pomazim ga po obrazu. - Ti si postao prelep momak Luka. Postao si neodoljiv za sve cure. - prođem prstima kroz njegove uvojke i osetim kako mu je kosa i dalje svilenkasta. - Volela sam ove raštrkane uvojke. Volela sam sve na tebi Luka. I izvana i spolja. Samo što to više nije dovoljno. Mi nismo više isti. Mi nemamo budućnost. - kažem dok mi telom prolazi bolni udar. Moram ga odbiti, moram jer ako ga ne odgurnem od sebe više nikada neću moći ni udahnuti. Stegne me čvrsto uz sebe i zagrli jako da osetim svaki mišić da mu podrhtava. Ovaj krupni ratnik koji je osvojio moje mladalačko srce sada je postao poglavica nad njim i znam da sreću neću nikada potražiti. - Nemoj me odgurati od sebe voljena. Ne mogu to više podneti. - kaže slomljenim glasom. - Moram Luka. Volela bih kada bih verovala da si sada bolji čovek za mene, ali moje slomljeno srce to više ne može podneti. Pusti me da odem. Proćiće godine...više me nećeš videti. - stegne me još jače i osetim kako mi izdajnička suza silazi niz lice dok poušavam da budem jaka. Ali mi prsti prođu njegovom kičmom poslednji put..da ga osetim..da udahnem njegov miris..poslednji put osetim kako me ljubav proganja pre svitanja. Posle dužeg vremena odvoji me iz svog zagrljaja pa me nekim odlučnim pogledom obasja pre nego što spusti usnice na moje čelo i ostavi me. I pre nego što se udalji od prozora čujem njegovo tiho obećanje kako mi govori. - Videćemo se mi ponovo voljena. - time nestane preko prozora i nestane sa mojih očiju. A ja i dalje posmatram mesto gde je otišao i obećavam tišini kako se više nikada u Kragujevac vratiti neću. Mogu ga mrzeti a možda ga mogu i dugo voleti ali i jedno i drugo znam da će me ipak boleti..

120

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

28. Poglavlje Pet godina.. Brojim na prstima.. U kalendaru.. U telefonu..u tefteru u kome zapisujem i podvlačim dane koji sam zacrtao da ću joj dati slobodu...znao sam da će otići kada sam se okrenuo i ostavio je da gleda u moja leđa. Pustio sam da misli da me više neće videti ali obećao sam sebi da ono nije kraj. Ne samo sebi nego i njoj i Mihajlu. Znao sam da vreme nije na mojoj strani i da sam u svačijim očima postao ono što je Mihajlo pre bio.. Dno dna. Sada sam ja kurvar..slepi putnik..iživljavalac i đubre. Ali mene tuđa mišljenja ne zanimaju. Mene zanima samo njeno. Dugačak je put kada ću ja mojoj mačkici biti dobar i vredan njene ljubavi a sa tim znači da moram dokazati sebe. Nikada nisam molio za ljubav. Nikada nisam molio za bilo šta. Ali sam se počeo moliti Bogu da mi pokaže put. Moja sebičnost me je vodila kroz život a po najviše od kako sam nju upoznao. Sebično sam je prisvojio kada sam je video jer mi je oduzela dah, iščupala srce i odnela ga sa sobom. Sebično sam je zalepio za sebe i nikome nisam dao ni da je pogleda. Takođe sam je sebično i zavoleo ali kada sam je dobio u potpunosti, sebično sam otišao bez reči. Znam da bi mi to mogla i oprostiti ali isto tako znam za moju slabost da bežim od dugačkih veza i veza na daljinu. Ali ova veza među nama je veća od svega. Od svih sranja koje napravimo. Od svih drugih ljudi i reči. Od svih mojih idiotizama. Samo moram progutati ponos i započeti. Krenuo sam od alkohola. Prekinuo sam sa tim. Sledeći korak bio je napraviti plan kako vratiti nazad moju mačkicu. Nije znala da sam odslužio armiju, da sam diplomirao na PMF-u i dobio zvanje profesora..nije znala jer me nije ni upitala..a želeo sam joj sve reći ono veče..samo što mi mozak nije radio. Bio je zaokupljen njenom pojavom i njenim tužnim očima. Želeo sam da je privučem ka sebi i ljubim dok joj ponovo ne povratim onaj njen rumen sjaj. Da osetim njeno telo uz svoje. One zrele grudi koje samo čekaju da im se posvetim...guza koju sanjam noćima..Sama pomisao na nju me je ložila a kada sam je imao pred sobom, balavio sam kao pubertetlija..A reklo bi se da sam zreo čovek. Umesto toga odgurnuo sam je..Znao sam da sam joj lomio dušu , ali morao sam. Pustivši je odložio sam naš ponovni sastanak. Vreme je prolazio.. Ja sam joj bio za petama.. Lovio je..išao slepim očima. Ponovo je pratio i nestajao. Svakog dvanaestog u mesecu slao sam joj po jednu crvenu ružu na njen posao. Svakog dana slao mail-ove koje nisam bio siguran da li čita ili ne. Pisao joj moje misli i tajne.. Moje muke i strahove. Moje snove i ljubav koju osećam jer sam bio žutokljunac i ostao slabić na nju. Ali ipak da sam ponosan zbog nje. Ponosio sam se njome što je postala stalni član simfonijskog orkestra. A uz to i kompozitor kojeg ovaj svet nije imao. Samo bih o njoj slušao i u sebi rastao kao kvasac čim bih pročitao neku pohvalu za nju. Znam da me je par puta osetila. Ali nije reagovala. Sa njom u senci postao sam čovek za kakvog znam da bi se ponosila. Mada znam da moje grehe sudbina ne može pokriti. Prošlo je pet godina od poslednjeg viđenja. Odužilo mi se sve. Odužila mi se patnja i bol iako sam joj za petama bio. Neko bi rekao da sam ludak i da takva stvar ne postoji ali u našoj priči ipak je tako. Naša ćutnja se odužila a ja sam vreme kupovao. Spremao sam sve. Materijalno, finansijski postao sam ime koga su danas svi poštovali. Ali 121

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav niko nije znao da sam zauzet. Da sam venčani prsten kupio onog dana kada sam je ostavio u njenoj sobi. Kupio ga i nosio okačenim na lanac da mi bude pri srcu da moju ljubav ovekoveči. Da kad dođe dan, svu tu ljubav ja njoj poklonim da zna da je ona prva i jedina a da sam ja indijanac koji je za sve kriv. Samo što nisam znao da sam zakasnio..

12. maj , 2015.godine. Sedim u kolima u blizini njene kuće i ne mogu da verujem. Grom i pakao mi je pred očima. Nešto što se nikada ne bih mogao nadati da ću dočekati ja to upravo gledam. Pokošen i slomljen gledam i ne mogu se pomaknuti. Dvorište moje voljene je okićeno i ukrašeno cvetićima, balonima, belim paviljonima ispunjenim stolovima i stolicama. Deca su svuda u njihovim odelcima dok se jure sa balonima. Dvorište je puno svatova i gužva je na pomolu. Bože ne! To ne može biti! Ali jeste. Podignem pogled i vidim je kako na prozoru stoji sva u belom dok sa blagim osmehom gleda u dvorište. Samo joj oči odaju istinu. Vidim potištenu bol i tugu. Neeeee! To ne može biti moja Nevena! To ne može biti ona u venčanici. Neno moja, Neno! Prekrasna moja mačko zašto me ovako rani!? Muzika je zaglušila moje uši, prizor mi je zaledio vid, oset mi je nestao a srcem mi lije telom stotinom krvavih reka. Nema nas više... Nema meni moje Nevene.. Moje voljene. Neko mi je oteo. Neko mi je oduzeo. Ona se drugome sprema. Za drugog je belo obukla.. Za drugog je veo stavila. Drugom je srce poklonila a mene je iz srca otrgnula. Ni ne reagistrujem da stežem volan kao besan. Ni to da je vazduh uspunjen temperaturom do ključanja, ni to da je moje disanje postalo u reženje divlje zveri a ni to da ispred mene stoji onaj koji je kriv za sve. Onaj koji mi je uzeo. Kao nikad do sada osećam poriv da nekog ubijem, da kidam golim rukama deo po deo, da gledam kako se seronja davi jer mi je uzeo moj život. Jer bez nje ja sam mrtav čovek. Kao pingvin hoda prema meni u onom jebenom krojačkom crnom odelu sa izrazom gneva. Ne zna on šta je gnev! Ne zna šta je otvorena rana . Zaustavlja se ispred auta sa prekrštenim rukama i čeka. Pred očima vidim crveno i znam da ću danas postati ubica. Izletim iz auta i hvatam ga za kragnu dok me on u klinč hvata. Da imam moć u očima u pepeo bih ga pretvorio. - Niko te nije zvao ovde Neškoviću. Odlazi odavde. - govori dok se zaleće rukom da me udari u vilicu, ali se sagnem i izbegnem udarac. Ali on moj udarac ne izbegne. U sledećoj sekundi spucao sam ga po nosu da se glasno krrrrc čulo od udara. Uhvatio se za nos dok je napipao krhotinu i krv koja je oblila njegovo lice i odelo. Da vidimo da li ćeš sad biti zgodan mladoženja!? - Jebem ti!!! Slomio si mi nos pičkice jedna! - kaže dok već ide ka meni! Zamahuje opet pesnicom ali opet se odmahnem. Naleće opet na mene ali ja već zamahnem i ovaj put udaram ga u grudi. Ali on ne odustaje. Već udara istim tempom mene u bradu. Hvatam ga ponovo za vrat i nabijem svom silinom na moj auto. Izbijem mu sav vazduh iz pluća. Telo mi podrhtava od količine besa ali vidim kako se automobil zaustavio pored 122

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

mene. Nisam ni sanjao da ću ga ponovo videti ali Neveni brat graciozno poput pantera izlazi iz automobila takođe u svečanom odelu. I odmah ide ka nama. Jebi ga! - Šta se ovde dešava? - italijanski naglaskom strogim glasom progovara, dok se Mihajlo i ja gledamo poput vukova. Ni jedan ni drugi ne progovaramo. Samo još čvršće stisnemo i potmulo reženje iz mene izlazi. - Pitaću još jednom. Šta se ovde dešava? - sad već bliže čujem Antonijev glas. - Rešavam svoje račune! Ne mešaj se! - odgovorim grubim glasom. Znam da ne bih trebao sa Neveninim bratom tako pričati ali zver u meni ne mari više ne marim. - Skloni se Toni. Rešiću se ovog debila za tren. - Mihajlo kaže sad besnim glasom. - Vaše probleme rešavajte na drugom mestu u drugo vreme. Danas se Mihajlo ženiš mojom sestrom, zato izbaci ga pre nego što ga ja ščepam! Onda ćete me obojica videti. Ne trebaju mojoj sestri dva klipana da se mlataraju kao devojčice ispred kuće oko izgubljene barbike! - Antonio progovara glasom koji govori da se dosađuje. - Neće mene niko izbacivati!! Ni sad ni nikad! Nevena će se udati za ovog slepca samo preko mene mrtvog!!! - viknem tako da u mojim rečima nema dvojbi. Od danas pa zauvek! - Tebe niko ništa ne pita Neškoviću! - vikne Mihajlo. - Ja se pitam za nju IDIOTE!! Ona je moja! Samo moja! - protresem ga kako da shvati da je to živa istina. - Nije tvoja! Ona nije lutka pa da je prisvajaš kad ti se prohte! Mislio si da se tako može? Kad upadneš i pokažeš prstom i ona je tvoja? To je nemoguće! Od danas će zauvek pripasti meni! Biće moja supruga, majka moje dece! Zavoleće me a tebe se neće ni sećati! - završi i odgurne me a ja kao gromom pogođen. Šta je rekao? Zavoleće ga? Pa zar nije..? Nijeee!!! - Mladiću, već sam ti jednom rekao da se moje sestre kloniš jer u suprotnom ću te ubiti. Onaj dan te je spasila. Danas te spašava Mihajlo. Čuo si ga. Odlazi i pusti Nevenu da živi svoj život. - Antonio kaže i okrene se da gleda ka kući. - Svatovi stižu Mihajlo. Idi se sredi, ne znam šta ćeš Nena reći za taj nos. - Pođe i ode do ograde. Pogledam u Mihajla i vidim kako me očima strelja. Trebam rešiti ovo. Moram rešiti! Još nije kasno. Ne voli ga ona. Siguran sam da ga ne voli. Ali zašto se udaje za njega? Zašto me nije čekala? A ti si joj kao rekao da te čeka magarče!? Okrenuo sam se i ušao u auto. Startovao motor i krenuo napred samo da izađem na ugao i ovu dvojicu više ne vidim. Samo dok ne odmaknu. Parkiram se na uglu i stopim se sa ljudima. Popravim odelo i krenem dalje ka vratima. Slavlje je uveliko na nogama. Vidim u centru dvorišta postavljen paviljon ukrašen velikim stolom ukrašen raznim cvećem. Mladenački sto. Tu će se venčati! Pokreni se Neškoviću! Nije još kasno! Uz dužu stazu šetaju konobari sa platoima sa pićem, narod lagano uživa dok u meni ključa. Na glavni ulaz u kuću izlazi niska starija žena sa braon očima i crvenom kosom. Lice joj je identično kao Antonijevo. Nevenina majka! Silazi polako dok se pridružuje gostima a ja ujedno zakoračim na stepenice i ulazim u kuću. U sredini velikog hodnika nalazi se dugačko stepenište koje vodi ka spratu i znam da je ona negde gore. Sve je ukrašeno cvećem. Sve govori da je veselje pripremljeno. Joj Neno šta si ovo učinila? 123

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

Posle, po meni sto stepenika, izlazim na sprat i opet ulećem u hodnik. Tražim je iz sobe u sobu dok u sebi gorim. Sve su prazne samo jedna na kraju je ostala. Srce mi tuče jer znam da je ona u njoj. Moja mačkica. Prsti mi se znoje dok posegnem ka vratima! Jebote umreću! Ne kucam jer mi srce kuca kao tempirana bomba. Otvaram ih i blistava svetlost me bljesne. Sve u meni se raspadne i sastavi. Sve se vrati na svoje mesto. ispred mene je anđeo i đavo u jednom. Krivac i sudija. Raj i boginja. Kazna i pokora! Andjeo u belom koji kao da zna, kao da me čeka. Gleda u mene onim krupnim očima plavetnila. Bledog lica ukrašena kao lutkica, najlepši cvet božije bašte. Moja... samo moja mačkica. I dok sve nestaje i sve zaboravljam, hvatam se kako grabim dah dok je očekujem da progovori. Reci mi voljena... Reci mi da me voliš.. Ali umesto toga čujem njen jecaj . I vidim kako me prepoznaje i da shvata. Ovde i sada svet nestaje..jer samo mrtav ja odlazim od nje. Čekao sam pet godina.. Pet jebenih godina od kako sam joj okrenuo leđa... Čekao pre još četiri.. Postaću svetac ako ovaj pakao sad ne zaustavim!!

124

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

29. Poglavlje Gospođa Marković...Buduća gospođa Marković..Za dva sata biću Nevena Rossi Marković! O Bože daj mi snage! Mogu ja to! Mogu postati ono što se od mene očekuje. Ono čemu se moja Gordana nada. Od kako je prvi put videla Mihajla, prisvojila ga je i potpisla ga svojim zetom. Ona je sve uplela. Uspela je da me pokoleba da pristanem iako mi je dugo trebalo da priznam - sve je bilo savršeno. Moj život se nastavio. Ne moguće je živeti u prošlosti. Ne moguće je nekog tako dugo čekati. Više nema nazad, više nema sećanja, više nema one melodije koju sam samo jednim imenom svirala. Od danas sviraću je sa tugom. Molim se Bogua da ću se potruditi da budem dostojna njegove ljubavi jer je zaslužuje..Prošlo je ukupno devet dugih godina a moj najbolji pijatelj je uvek bio uz mene. Svestan činjenice da ga nisam mogla zbog drugog zavoleti ostao je uz mene.. Ne znaju svi zašto sam pristala na to da danas budem mlada. Samo Mihajlo zna. Pristao je pružiti mi sve ono što želim ali pod uslovom da budem njegova supruga. Značaj našeg prijateljstva je veći od bilo koje obaveze ili papira. Znam da me voli i da mu značim više od svega. Samo što ja ne mogu uzvratiti tu ljubav koju on oseća prema meni. Mogu samo pokušati. Naš dogovor da danas obavežemo nije propraćen ni poljupcem. Nijednom do sad nisam dozvolila nikome da me poljubi jer... Eto sanjala sam da će ih jednom opet poljubiti njihov vlasnik ali odustala sam od toga. Od danas više nema snova. Od danas će ih ljubiti Mihajlo. Od danas ponovo ću postati žena. A ljubav? Ljubav ovu prokletu sam zakopala.. Pokušaću voleti drugog. Mog najboljeg prijatelja. Zamišljena nameštam srebrn cvet u punđi kao poslednji dodatak koji je ostao da budem sremna. Znam da je sve ovo sprdnja samoj sebi ali vreme je. Venčanicu je moja Gordana birala. Sve je sama osmislila. Ja samo sam klimala glavom. Tražila je da sve bude dostojno našeg prezimena. Od stoljnaka, cveća, aranžmana, mog izgleda, broja ljudi, fotografa, posluge, muzike... SVEGA! Ovo bi trebalo biti moje venčanje ali nije. Ovde sam ja samo silueta. Moja kuma Anja je negodovala jer smatra da ljubavi nema ali vremenom je prihvatila to da ću biti žena njenog brata. Ona je bila za to da pobegnem zauvek od svih i odem kod Luke makar ga lancima vezala za sebe. Ali to su više dečije igre. Nisam dete više. Dok skupljam nabore na venčanici podignem pregršt materijala dok pazim da ne slomim vrat i idem ka prozoru. Jooj Gordana šta mi ovo učini. Ne osećam se udobno više ni u svojoj koži. Stanem ispred prozora i pogledam kako je dvorište već puno o zvanica. Sve je na svom mestu, sve pod konac. Izgleda na bajku ali ne moju. Moja bajka je kilometrima daleko. Moj gorštak.. Ledenih staklastih očiju.. Zvuk otvaranja vrata me prekine u razmišljanju. Kao i do sad svih ovih godina znala sam da je tu. Nikad pred očima ali u mojoj pratnji, možda nedaleko bio je. Moje telo je znalo jer je bilo označeno njegovim potpisom. Svaku ružu sam sačuvala koja se osušila, žaleći da je bacim jer je bila od njega. Smatrala sam ih povodom za oproštaj. A sad kada znam da je iza mene nemam snage da se okrenem. Šta će ovde? Zašto sada? Tkanina šuška dok se kao kolac okrećem jer ne mogu odgovoriti sebi na pitanja. Sva upetljana u pokretu 125

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav ispravim se da ne dozvolim da vidi koliko me pogađa to što je tu. Ali ono što vidim mi ledi srce. Ispred mene više ne stoji onaj za kojim sam se lomila. Ispred mene stoji prelepi Bog. Stvoritelj svega što znam. Moja propast! Sav u sivom odelu sa crnom kravatom izgleda kao da je sišao sa modne piste dok na njemu ono odelo puca. Izgleda lepše i grešnije nego ikada. Ali izraz boli na njegovom licu me seče na pola jer ga takvog nisam videla. Nisam mogla prestati gledati u njega dok mi je telo vibrilalo kao da ne može izdržati da stoji mirno. Pet godina je prošlo! A on mi tek danas dolazi. Šta on zamišlja??? Pokušavam da otvorim usta i napadnem ga, ali one ne reaguju. Telo ne reguje na moje upute. Ali kad vidim kako njegove oči gore iz onog ogromnog isklesanog tela planine tad se slomim. Jer svaka brana popušta. Nemam snage da se borim. Bože, zašto ga i dalje volim? Zazivam njegovo ime ali ono ispada kao jecaj. Progutam dok trepćem da oteram suze. Ponovo pokušam i tada stane.. - Luka?? Gleda me onim ledenim pogledom i ne reaguje. Izgleda kao da je i sam nesvestan. - Luka??! - kažem glasnije. Vidim pokret u njegovim očima. Postaju tvrđe, besnije. - Šta radiš ovde? Ne bi trebao biti ovde. - nesigurno progovorim. I dalje stoji ali podiže ruku i protrlja lice njom dok progovara. - Zašto Nevena? - čujem zbunjenost u njegovom glasu i bledo u njega gledam. - Kako misliš zašto? - odmahnem glavom. Licem mu se razvije još veća ljutina i povučem se jedan korak dalje. - Nemaš gde Neno. Džaba se povlačiš. Pitam te zašto? - priđe jedan korak bliže. Progutam dok osećam kako me jeza obliva. - Šta zašto? Ne razumem te Luka! Nisi mi odgovorio šta tražiš ovde? - ponovo zakoračim korak nazad dok on ponavlja korak ka meni. - Zašto me nisi čekala Nevena? - ljutina je povećana toliko da je nestvarno da tako nešto može da pita. - Zašto te nisam čekala...? - ponavljam kao papagaj za njim. - Da Nevena. Zašto me nisi čekala? Znala si da sam prisutan. Znam da ti je tvoje telo reklo da sam tu, u tvojoj pozadini. Pratio sam te, slao sam ti mail-ove, ruže.. Ostavljao ti tragove a ti? Šta si ti uradila? Nisi marila na to već si to pogazila i onom.. Onom slepcu si dala svoju ruku Nevena!!! - vikne zadnju rečenicu. - Zašto Neno? Zašto me ovako ubi? prišao je tako blizu da vidim kako mu telo isijava nekom hladnoćom i preti da će me slediti! Šta sam trebala? Ja sam trebala?? Tek tada u svesti mi klikne. Osećam kako mi telom prozuji bes da sam se suzdržavala da ga ne udarim. Podignem glavu visoko kako bih ga pogledala ali samo mu do ramena dostižem. - Još koliko godina da čekam?? Pet godina mi na oči nisi izašao. Pet dugih godina sam kao ledena kraljica za sve i sad kad trebam da prekinem tu tradiciju ti se pojaviš! Da sve pokvariš i kažeš kako sam JA trebala čekati tebe? Šta da čekam? Jedan dan viđenja? Jedno klimanje ili vikanje? Šta Luka da čekam? Koga? - vrištim dok pitanja iz mene izleću i vidim kako mu se oči šire. E pa ne može tako idiote! Ovo se sad prekida zauvek! 126

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Hvata me za vrat i gura uz onaj isti prozor na koji sam malopre gledala. Stisak mu je jak ali znam da me neće povrediti. Njegova dela više bole. Sem ruke ništa drugo ne osećam. - Mene da čekaš!! Mene!! - vikne dok mu se stisak povećava. - Otišao sam onoga dana kako bih postao neko i nešto za tebe. Kako bih se dokazao da sam vredan tvoje ljubavi i tebe! Da tu kad stanem da znaš da nema više granica. Da me celog prihvataš! A ne da se drugom daš i pristaneš da se udaš a mene pogaziš! Mene si izdala ovim. Mene si pljunula i svu ovu ljubav koju sam čuvao. - lupi se rukama po grudima. - Ima da vičem i derem se dok ne shvatiš šta si mi uradila. Devet jebenih godina sam slepac ! Slep za sve i sva! - Ti?? Ti si slep? Za šta? Za neku drugu koju ćeš da kresneš dok ja te čekam. Ti si mene uništio za svako muško na ovoj planeti. Da mi je muka na sve što hoda i ima muda. A slabo ih ko ima jer su svi nalik tebi! Sebični davaoci jedne noći ljubavi! Meni to ne treba. Ono što mi je Mihajlo pružio svih ovih godina ti nećeš nikada. Sa njim sam mirne duše bez boli i trzavica. Nemaš prava da mi reč kažeš! - lupim ga po grudima. - Imam pravo! imam svako pravo na tebe jer ti si moja dovraga! Moja!! - stisne me još više dok osećam da mi dah polako nestaje a on ne posustaje. Priđe bliže. - Onog dana kada su tvoje usne dodirnule moje, tog dana si postala moja žena! Da! Moja žena! Ničija nećeš biti makar te trebao ubiti sada! I tebe i sebe! A on te više neće taći. - kada bi samo znao da me niko nikada nije pipnuo.. Samo on! Nisam se usudila da dozvolim da neko oskrnavi uspomene. Ali budala! Trebala sam sa svakim drugim biti a ne ovo. Neka hrabrost se digne mijim venima i već sledećeg momenta mi je ruka u vazduhu pa glasno pljussss odzvanja sobom! Sledeće što vidim je crven trag na njegovom desnom obrazu. Iznenađenje u meni bljesne šta sam uradila ali to ne prikažem. - Nikada više! Tvoja više nikada neću biti Luka! Džaba tebi sve što si učinio kako bi mi se dokazao kada si mi udelio sebičnih par trenutaka. Da me poznaješ znao bi da ja cenim ljubav pre svega i da sa mnom ništa ne može upravljati. - ovo zadnje možda i nije tako. Gordana i te kako je upravljala. Trgnem glavom. - Ubij me odmah sada Luka! Ubij me ti jer ja sam na sewbi ko zna koliko puta bezuspešno ruku dizala ali nisam mogla da dovršim. Ubio si sve u meni. Ubij i ovo telo i završi započeto. Jer ako to ne uradiš udaću se Luka! Udaću se i više nas ništa neće spajati. Ti i ja više nikada nemamo šta tražiti! - prošapćem zadnje reči dok osetim da mi se niz obraze slivaju izdajničke suze bespomoćnosti. Gledam kako u njemu se menjaju grubost, gnev, bol i tvrdoća. Ali odjednom sve to nestaje i bol slomi njegovo lice u nepoznat za mene izgled. Stisak popusti skroz pa sada te iste ruke osetim kako mi brišu suze. Priđe mi još bliže i osećam kako me njegov zagrljaj greje. Od prethodne grubosti sada me nežnošću kako samo ume grli. Podseti me kakav je njehov dodir ljubavi. Samo on. - Ne plači Neno! Sve mi radi, sve mi uzmi, samo nemoj plakati. Ne mogu to izdržati! kaže dok me šćućuruje uz svoj vrat. Materijal šušti, šminka se razlila ali ne marim. Bol je teža od svega. Ne marim. Sve jače plačem jer me samoća za njim podsetila kako je imati ga ovako. Kako je imati ga uza sebe.

127

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Odlazi Luka molim te. Nije nam se dalo da budemo u ljubavi. Samo bol je prisutna. Pusti me da pokušam da budem srećna. - pokušam da ga odgurnem ali mi ne dozvoljava ni da mrdnem. - Pusti me Luka. - prošapćem. - Ne mogu voljena. Ne mogu! - kaže dok u sledećem trenutku njegove usne prekrivaju moje. Ljubi me dok mi jecaje guta poljupcem. O bože! Taj poljubac! Hvala ti! Hvala ti! Hvala ti! Ponavljam u sebi dok me njegove ruke grle i stiskaju kao da ne znaju gde da me dodirnu. A ja mu uzvraćam i dodirujem ga. Ruke, ramena, vrat, glava, da bi se završile u njegovoj loknastoj kosi koju rastežem svojim prstima. Grize me zubima dok me ljubi, povlačeći mi usnice u grubom poljupcu jer ništa nežno više ne postoji. Strast je buknula kao šibicom potkresena i već osećam kako gubim tlo pod nogama. Njegove ruke su me izvukle iz moje venčanice a da to nisam ni osetila pa već sada sam polegnuta na mojoj svilenoj posteljini. Kada otvorim oči vidim da je on takođe skinut i pritiska me svojim telom. Iznad mene je go razvijen muškarac koji mi se predaje na dan mog vencanja, moj Luka, muškarac isklesan mišićima koji ga krase, stisnutih do pucanja da su mi usta prepuna pljuvačkom da slinim na njim. Nagnut nadamnom ljubi me po grudima i posmatra kako se zadovoljno hvatam za kosu uzdišući. Njegov jezik je kao bič nad mojim bradavicama dok ih osvaja jezikom i zubima šaljući mi trnce po telu. Vatra se stvara u mom stomaku i razliva se u mojim nogama. Postajem tečna za njim. Želja je tako jaka da ga hvatam za kosu i čupam, nemo tražući da me ispuni. Ali on zna koje dugmiće da pritisne pa mu ruka pluta po meni, dražeći mi klitoris, opipavajući ga da bude siguran da li sam spremna za njegovo koplje koje me pritiska na stomaku. Čujem potmulo režanje od njega kada oseti potvrdu moje napaljenosti. Samo on zna da upali sve moje moždane ćelije i oduzme svaku suvišnu misao u meni. - Moje! - čujem kako govori dok mi gricka kožu na vratu, ližući je i ljubi. - Molim te.. - ispustim nepoznatim glasom dok ga grabim sve bliže sebi. I ovaj put me posluša. Ne čekajući ni tren probija se u moje odaje gde je samo on ušao. Tesna i vlažna primila sam ga bez pogovora. Ni glas nisam pustila jer ih je zapušio poljupcem mirujući u meni. Jeo me je poljupcima dok sam osećala konačnu ispunjenost u sebi. Sve zidove je srušio, sladeći se onim sto mu pripada, sada me poseduje. Neobičan je osećaj jer shvatam da ovo nije kao prvi put, osećaj je još lepši, još jači, još ispunjeniji. Ustaje i uzima me, drži me za guzu dok ga opkoračim. Nosi me do zida, rukama se držim za njegov vrat dok mi on ljubi usne, bradu, vrat, uvo i gricne mi ušnu školjku. Prisloni me na zid i odlučno jednim pokretom ulazi ponovo u mene, svaki pokret njegovog tela dok ulazi u mene praćen je mojim uzdahom zadovoljstva i njegovim grubim "moja". Grebem ga po leđima dok ulazi u mene sve brže i brže. Čuje samo pljuskanje naših tela i moje mrmljanje. Vreme je stalo dok se naši sokovi mešaju. Njegovi zubi su u mom ramenu. Ne vidim i ne čujem ništa dok nas orgazam savladava. Samo znam da sam i dalje mrmljala dok nisam shvatila da me gleda onim sanjivim očima a ja izgovaram ono uporno. - Hvala ti. Gleda u mene onim pogledom ledenih očiju dok udiše vazduh. Gledam i ja u njega. 128

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Za šta hvala voljena? - pita promuklim glasom. Spustim glavu na njegovo rame i udahnem njegov miris koji je sada opet i na meni. Ne mogu da ga pogledam pa mu uz rame promrmljam. - Hvala ti na poslednjem poljupcu Luka. - prošapćem. Rukama me odvoji od sebe kako bi me pogledao. - Kako misliš poslednji voljena? Ovo nije bio poslednji poljubac voljena. - osmeh koji mi pruža mi daje nož u srce. Nema nade, ne smem posustati. - Jeste Luka. Ovo je moj poslednji poljubac tebi. - kažem dok se izvlačim iz njegovog zagrljaja i skliznem na pod još uvek drhtavim nogama. Niz nogu mi se slivaju naši sokovi i ne obazirem se na njih dok idem do ormara kako bih obukla ogrtač. Znam da i dalje stoji na istom mestu gde smo malopre bili spojeni. Razderena venčanica stoji ispod prozora i liči na trake. O bože šta smo to uradili? Mihajlo! Šta sam to uradila!? Znam da sam raščeputana i ličim na ucveljenu vešticu ali više to ne registrujem. Prebacim pogled sa venčanice na njega i vidim kako go golcijat stoji sa prekrštenim rukama i gleda u mene. Ništa ne mogu iščitati iz njegovog pogleda. - Ti to mene zajebavaš?? - pita. - Ne. Ozbiljna sam. Ovo se nije trebalo desiti ali jeste. Bez obzira ja se danas udajem. kažem mirnije koliko god to mogla jer osećam koliko me za njim opet sve boli. Opet sam ga željna. - Udaš li se za njega.. za mene bićeš mrtva! Neću da te kradem jer to nije fer. Zato me slušaj Nevena Rossi. Dajem ti dva sata da se pozdraviš sa svima dok te ja čekam na uglu. Ne budeš li došla za dva sata, sam ću te odvesti! - priča dok grabi svoju garderobu i oblači se. Tada ga ugledam. Na njegovom lancu prsten okačen. I tada znam. Ja sam već udata. Dok me ta pomisao obaveštava vrata se uz tresak zatvaraju a ja se ne pomeram.

129

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

30. Poglavlje Da li ste ikada imali osećaj da vam se mozak i telo odvajaju iz tela? Da ne znate koju stranu da poslušate jer niste ni u jednu sigurni. Ni jedna strana ne garantuje da je pravična niti daju znak da će se ta odluka isplatiti. Tako je i meni sada. Prošlo je deset minuta od kako su se vrata za njim zatvorila a ja nisam odluku donela. Nisam svesna da li je moguće da ga poslušam i uradim kako mi je rekao ali strah da ako ne oslušam bude još veći pakao me još više brine. Znam da je Luka u stanju da svašta učini i verujem da će doći po svoje. Onaj prsten na njegovom lančiću mi je to i rekao. Jer znam da to nije samo običan prsten. To je prsten kakav je moj otac darovao majci. Viticama ispleten kao vinova loza, krojeći znak beskonačnosti. Širok i jedinstven, znala sam da je Luka zapamtio kada sam mu o tom prstenu govorila. I zato znam da je to moj prsten, namenjen meni. Kao zaleđena stojim i gledam u vrata i ne registrujem ništa. Znak prepoznatljivosti tog prstena je veći od bilo kog znaka koji na ovom svetu postoji. Ni ne trepćem jer su u mislima Lukine reči ali kada osetim da me neko drmusa onda mi se čulo vida vrati. Trepćem i prvo što mi mislima prolazi je to da Mihajlo bledog lica sa modrim , ubivenim i izlepljenim nosem gleda u mene i nešto mi govori. Strah za njim mi prodrma telo jer odmah shvatam ko mu je to učinio. Bože Luka! Odmah i čujem kako u strahu ponavlja isto pitanje dok me drmusa kao da nije svestan šta radi. - Reci da nisam zakasnio Neno! Reci da nisam! Reci miii! - iskidanim glasom mi govori. Podignem ruke i stavim ih na njegove trljajući ih kako bi se smirio. Znam koliko brine zbog mene i znam da zna šta mu se mota po glavi. - Smiri se Mihajlo. Hej, smiri se! Sve je u redu! Ništa se nije dogodilo! Ok sam, vidiš i sam. -kažem dok me stigne da sam samo u ogrtaču i on je to sto posto primetio. - Nisi ok, Neno. Nemoj me lagati. Znam da nisi. Pogledaj se samo. Raščeputana si, šminka ti je razlivena kao da si plakala. Soba ti je u neredu..i..-osvrće se po sobi i tada je zapaža. Venčanica koja je u trakama iskidana leži ispod prozora. Pušta me i odlazi do nje. Podiže je i rukama prolazi kroz delove dok mu licem prolazi neverica. - Jel ti on ovo uradio Nevena? Šta se ovde desilo? Jel' te povredio?? - glasom mu prolazi bes, ljutina i neverica dok nežno odnosi venčanicu do mog kreveta i polegne je. Iako mu licem nije prikazana ljutnja, glas i napetost njegovog tela mi govori koliko se suzdržava. Moram mu reći. Zaslužuje istinu. Mora me shvatiti. Priđem ka njemu sednem na krevet, dok rukama mazim ono što je do malo pre bila moja venčanica. Opet mi suze prete da poteknu, ali ih gutam. - Bio je ovde Mihajlo. Bio je ovde i..svašta se među nama dogodilo. Ja..- progutam dok mi on podiže bradu i vidim kako me njegove smaragdne oči gledaju, ali me ne osuđuju. Bože , zašto njega nisam zavolela!? - Šta ti Neno? Reci. - suze već padaju od njegovog milog glasa jer ga ne zaslužujem. Nisam mu ovo smela uraditi. - Došao je po mene Mihajlo. Došao je danas po mene. Danas kada sam trebala zatvoriti taj krug, on se pojavio. Došao je i govorio mi da sam ga izdala jer ga nisam 130

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav čekala. Mihajlo on misli da sam njegova. Da ima pravo na mene, da može doći i otići baš onda kada ja nešto pokrenem u svom životu . On..- prst na mojim usnama me zaustavlja. Odmahne glavom pa sedne pored mene. - Znam ja to srce. Svestan sam ja toga. Reci mi šta se dogodilo. Nemoj okolišati. Već mi se otvori. Jak sam ja, podneću to. - kaže a ja pojurim u njegov zagrljaj dok mu jecajući pričam šta se sve dogodilo. Ali ne pričam o ludom seksu koji se odvio. Sve vreme me je mazio po leđima dok sam ja pričala, navodila sve i to šta trebam uraditi. Da me Luka čeka i da se trebam sa njim sastati na uglu. Tada me povuče i pogleda me mirnog izraza lica a znam da ga boli sve ovo. Znam da me on voli bespovratno, samo što mu ja ne mogu uzvratiti osećaje. Sada sam toga svesna da ne mogu. Ni njemu, ni nikome. Sve i sva je za Luku. - A venčanica? Zašto je iskalio bes na njoj? idiot ju je uništio zar ne ? Ali zašto? Sigurno te nije povredio? Ako jeste, koske ću mu slomiti..- odmahnem glavom i prekinem ga. - Nije me povredio Mihajlo, veruj mi. Venčanicu je on...ovaj..mi smo..on je..- mucam dok me crvenilo obliva i vidim kako shvata i bol mu licem jasno iskrivljuje. Stežem mu ruku jer ne želim da ga boli, neka boli mene jer sam ja navikla na bol. - Oprosti mi Mihajlo, molim te oprosti mi! Ne mogu sebe opravdati za ovo što sam ti učinila. Ti si uvek bio uz mene, uvek me bodrio, tešio, gurao napred a ja sam sve to prokockala zbog slabosti. Oprosti mi ali ja njega volim. Nisam ga zaboravila. Pričala sam da jesam, ali nisam. Uvukao se kao dušmanin u moje vene i nisam to mogla izbaciti iz sebe. Bio je uvek tu potajno u senci a ja..ja..ja sve uništila. - prekrijem lice rukama dok mi se telo trese od jecaja. Osećam kako me ponovo njegove ruke grle. - Nisi ti ništa kriva srce. Ništa ti nisi kriva. Ne može se protiv sebe i onog što se oseća. Znam to dobro srce. I sam to isto osećam i znam da znaš da te volim kao nijednu do sada. Želeo sam da ti to pokažem, da ti pružim svu tu ljubav ali znao sam da je to ne moguće. Ali sam ipak pokušavao, kradomice se nadajući da će se desiti čudo i da ćeš me barem mrvicu zvoleti. Samo što je ovako bolje srce. Bolje jer bih patio što te nemam onda celu, jer kada bih te začeo, onda bi trebao sve. A to nije moguće. Nemoj plakati srce. Nemoj sebe mučiti jer ne osuđujem te niti ti zameram. Desilo se to da je došlo vreme kada vas dvoje morate sve rešiti. A ja te puštam srce. Oslobađam te našeg dogovora srce. - govori jakim glasom i znam da se trudi da me ojača a ja tu njegovu snagu ne mogu shvatiti. Ovako dobrog čoveka nisam umela sačuvati. Nisam umela zavoleti. Odmahujem glavom dok me neverica hvata. - Ali Mihajlo neću odustati. Bez obzira ja ću se za tebe udati. To će mu dovoljno reći koliko je među nama gotovo. Ništa se ne menja. - Ne! Rekao sam ti i opet ti ponavljam. Slobodna si srce. Ti njega voliš a i on tebe ma kako god to ludo izgledalo. Vaša ljubav je velika i ne može se meriti. Ni ja ni niko drugi neće promeniti. A onom ću idiotu prvo zube polomiti. To sam želeo još odavno da uradim ali nisam mogao zbog tebe. Znao sam da bih te time povredio. - ispravlja se i mazi me po licu.

131

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Ali... Zašto? - spustim pogled na njegov udaren nos a bes me prelomi. - Ovo ti je Luka uradio?! Naravno da jeste. A ti me ubeđuješ kako me voli. Ne..On je samo grubijan i kreten! Ne zaslužuje ni gram moje ljubavi. - okrenem glavu na drugu stranu. Pruži ruku da mi vrati lice ka sebi. - I ja bih isto uradio na njegovom mestu. Da mi te neko otima a znam da te volim, i ja bih ovako negog odalamio. Mada dobio je on od mene. Nisam mu ostao dužan. Da nije Antonio naišao, ubio bi Boga u njemu. - hvali se a u meni opet bes provri. Antonio!! - Kakve veze sad Antonio ima sa vama? - viknem. - Smiri se srce! Ništa se nije desilo. Luka i ja smo se malo muški odmeravali kada je Toni naišao. Veruj mi da je on najpametnije reagovao. Samo je rekao i opomenuo pa otišao. Ništa više. - ubeđuje me dok mi mazi lice. Sranje! Ako ga je Antonio video, to znači da on stvarno ne preza ni od čega. On će stvarno doći po mene. - Mihajlo.. Ja bih se trebala oprostiti od svih vas. - promumlam. - Kako misliš oprostiti? - zbunjenog lica pita. - Rekla sam ti da me Luka čeka na ćošku ulice. Rekao je da se oprostim od svih i da dođem za dva sata. A ja to ne mogu. Ne znam šta Gordani da kažem. Antonio će dići sve na noge ako sazna šta se zapravo dešava. Ne želim da ubiješ nekog. A svatovi..venčanje..udahnem pa se naslonim na njegovo rame. - Za venčanje ne brini. Sve ću ja to srediti. A što se tiče Luke.. Ne misliš valjda tek tako otići zauvek? - Luka to misli! Ali.. Ne mogu. Moram otići kako bih spasila tragediju. Nekako da ga smirim pa ću doći. Ti do tada ovo nekako sredi. Gordanu će infarkt strefiti. Njeno venčanje iz snova.. Huh.. - udahnem i sav košmar koji će se desiti mi mislima projuri. Moram Luku ubediti da ne učini neku ludost! - Ne brini srce. Znaš da mene Gordana obožava. Sve će za pola sata biti sređeno. Nešto ću smisliti oko tvog naglog odlaska a ti idi sredi tvoj problem. Javi mi se kada sve obaviš. Nemoj da brinem da je onaj majmun nešto loše uradio. - i time me opet oduševi. Samo jednom se ovakav prijatelj dobija. Moj najbolji prijatelj. Skočim i zagrlim ga jako. Zagrljajem mu poručujem sve. Obećanje da ću zauvek biti njegov prijatelj. - Hvala ti Mihajlo. Hvala ti na svemu. Hvala ti što si moj prijatelj. Volim te. - ovo zadnje prošapćem. - Znam srce. Znam. I ja tebe.. i ja tebe.. - njegov milozvučan glas mi telom prostruji dok mi uzvraća zagrljaj. Uzvraća i znam da će on biti moja najveća ljubav. Ona neraskidiva. Ljubav prijatelja. I dok se ja oblačim vraćam unazad Mihajlove reči, svaka nosi težinu koja mi daje snagu, pokušavam da se dovedem makar malo u normalu. Dohvatim samo suknju i košulju, navučem cipele i nabacam par stvari u tašnu dok žurim da siđem na drugi izlaz iz kuće. Kradom pogledam da li je gužva još tu ali vidim kako je Mihajlo održao reč. Narod već odlazi. Ubrzavam dok idem prečicom do mesta gde me njegov auto čeka. Svuda je gužva i graja, automobili prolaze dok ja klecavih kolena idem prema automobilu. Luka naslonjen 132

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav stoji na njemu sav raštrkan, sad već pogužvanog odela, raščeputanih lokni. Kada me ugleda, oči mu se rašire u neverici. Zatvori pa otvori oči. Tada se ispravi i krene prema meni raširenih ruku dok me grli i steže. - Došla si voljena. Telo mu podrhtava dok mu je glas iskidan. Shvatam koliki strah nas dvoje delimo. Naša prošlost je predivna bila, sadašnjost je napušteno jeziva, ali zato budućnost...

133

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

31. Poglavlje Vozim autoputom već sat vremena i još malo nam fali do skretanja za Kragujevac. Ne žurim. Vozim normalnom brzinom. Za mene to nije normalna brzina. Nije da odugovlačim sa brzinom i da uživam u vožnji. Nego je problem što se tresem u groznici od kako sam seo za volan. Lažem! Tresem se od kako sam je video da ide ka meni. Kada su je moje oči uočile, sav strah i neizvesnost koji se skupljao ovih godina a ponajviše tokom ovog dana. Ispadam slabić i pičkica što priznajem ali istina je da ljubav čini od čoveka sve ono od čega se brani. Muškarci trebaju biti čvrsti, nedodirljivi, gospodari svoje sudbine koji hladne glave odlučuju i upravljaju. Sve ja to jesam ali kada je moja mačkica u pitanju sve nestaje. Sva pravila se gube. Znam samo da sam je zagrlio i stisnuo uz sebe da mi ne pobegne. Nije pustila ni glas. Nije ni kad sam je poljubio. Nije ni kad sam je smestio na sedište. A nije ni svo ovo vreme dok se vozimo. Glavu je naslonila na sedište i gleda kroz prozor dok se udaljavamo od svega. Znam šta sam je zamolio da učini ali ne znam kako je uspela. Došavši do mene dokazala je svoju ljubav meni i znam da ovaj put više nema pravila. Ovaj put biće ovako ili nikako. - Voljena jesi li dobro? - pitam ali ona ništa ne odgovara. Poželim da je prodrmam da mi odgovori jer mi njeno ćutanje kida srce. Želim da viče na mene, da se istrese na mene kako bi mi sve rekla što misli jer me ova njena ćutnja ubija. Želim da gledam u njene duboko plave oči iz kojih sevaju munje kada je besna,, da me spusti na zemlju svojim rečima dok mi srce ne zaigra njenim stavom. Moja vatrena boginja. Venera! Stižem na parkiralište ispred moje kuće. Nevena ne zna da sam do kuće mojih roditelja dao da se sagradi kuća za moju voljenu. Veletna dvospratna kuća sa velikim dvorištem, bazenom, vrtom sa ružama koje sam lično sadio i iz tog istog vrta joj brao i slao. Kada bi me neko video reko bi da je veliki Luka Nešković postao pravi papučar i pičkica. Samo mene boli kurac šta će misliti. Želim biti čovek za svoju mačku. Makar pre toga rušio gradove i ubijao. Ugasim motor i okrenem se prema Neni. Vidim kako je zbunjena jer nismo ispred kuće kakvu je ona zapamtila. Već smo pred kućom za koju sam znao da će se prisetiti. Ovo je njena kuća iz snova. Sve je onako kako je oposivala kada smo kao deca pričali i sanjali da jednog dana imamo. Sve sam isto tako i dao da se uradi. Sve sam pripremio da kad odem da vremenom joj to i kažem, da je obradujem ali desilo se ono što se ni u snu nisam nadao. Preveslali su me za svaki plan koji sam imao. Spustim ruku na njenu kako bi se okrenula ka meni. Ne reaguje, već samo trepće ka kući u neverici. Osvesti je budalo. Ona je tu sad. Došla je sa tobom. - Stigli smo voljena. Ovo je naš dom. Voleo bih da pođeš sa mnom i da ti ga pokažem. - blagim glasom joj govorim ali nikakvu reakciju od nje ne dobivam. Pustim da tišina među bude prisutna. Izađem iz automobila i odem do njene strane kako bih joj otvorio vrata. Nena polako izađe sa očima zalepljenim za kuću. Nije reagovala kada sam je zagrlio oko struka niti kada sam je vodio ka kući. Ćutala je sve vreme dok sam joj ja govorio gde se šta 134

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav nalazi, baš onako kako je ona želela. Sem nakupljenih suza u njenim očima nije odavala bilo kakvu emociju. Kroz kuću je zastajala na svaki korak gde su se nalazile naše zajedničke slike. U stvari više je tu bila ona nego ja. To su slike koje sam slikao pre nego što je otišla. Imao sam ih na hiljade. Ali one gde se najmanje nadala da ću je slikati, te su bile na posebnim mestima u kući. Postojalo je još nešto a to sam čuvao u tajnosti. Kada smo došli do vrta tada su joj suze silazile tiho bez ijednog njenog glasa. Tada me je pogledala po prvi put za svo ovo vreme od kako smo pošli iz Beograda. Ono što sam u njenim plavim očima video do sada nisam nikada. Bila je to nepoznata emocija koju su joj oči odavale. - Odvedi me u krevet. - tiho reče slomljenim glasom i bez pogovora sam je odveo u sobu na spratu koja je bila naša spavaća soba. Odvojila se od mene i legla na krevet bez ijednog pogleda po sobi. - Hoću da spavam. - rekla je i tiho uzdahnula. Sklopila je oči i stavila ruke ispod glave. Izgledala mi je kao anđeo slomljenih krila. Tako tužna i udaljena da me je srce zabolelo. Šta sam joj to uradio?!! Majmun si Neškoviću, usrao si debelo! Ovako blago si uništio!! Vidim kako joj se grudi nadimaju i spuštaju kao da je potresaju jecaji ali ih ne ispušta. Neće više plakati! Moja mačka neće plakati! Viknem u sebi dok se penjem na krevet kraj nje i povlačim je u svoj zagrljaj. Ne buni se što je grlim, već se opusti kao da je do sad bila stegnuta. Ne pomera se dok joj rukom kosu mazim. Tako divnu kosu ima. Više nema onih crvenih pramenova koje je ko curica imala. Sada je samo divlje plave kose, bujna poput valova. Miriše na moje omiljene trešnje kojim samo ona miriše pa zagnjurim licem u njen vrat udišuči taj opojan miris i osećam kako mi telo počinje da se vraća u normalu. Naše topline se spajaju u jednu onu staru poznatu. Srce mi oblije ljubav koju sam godinama čuvao i želi da izbije na površinu. Da joj pokažem koliko je volim, koliko mi je falila, koliko mi treba. - Volim te. - prošapćem svestan da me sad već ne čuje jer mi njeno disanje govori da je zaspala. Ljubljena moja! Moja mačkica! Grlim je i ne dozvoljavam da se bilo šta između nas dvoje više ispreči. Želim joj toliko toga nadomestiti, toliko toga ispraviti jer ne zvao se ja Luka Nešković ako dozvolim da ono što je moje više ikada ispadne iz mojih šaka. Pogledam ponovo u njenu kosu i tada primetim koliko je duga. Koliko me podseća na lozu i vitice, ali telo joj je kao vreteno. Prava zavodnica sa licem anđela. Kosa boje munje a očiju plavih kao more. Žena ima milion na ovom svetu ali nijedna nije kao moja Nena. I tim mislima se prepustim dok vreme prolazi. Možda su prošli minuti ili sati i ne želeći san me odvede jer nisam želeo da više bilo šta propustim. *** Probudi me zvuk zatvaranja ulaznih vrata i odmah se uspravljim u krevetu. Pogledam na stranu gde spava Nena i vidim da je nema i strah mi projuri telo. Iskočim iz kreveta i viknem njeno ime. Opet je otišla! Ali sećanje da sam čuo zvuk vrata podsetim sebe da je sigurno tu negde, nije daleko otišla. Možda se uplašila kada je videla da spava na 135

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav drugačijem krevetu pa je krenula do kuće mojih roditelja! Jebeni idiot! Sredi se Neškoviću! Koji ti je đavo!? Ponašaš se kao plašljiva devojčica! Brzim korakom izađem iz sobe, spustim se niz stepenice i izađem na vrata na koja mislim da je izašla. Ne vidim je nigde u dvorištu niti pored bazena pa se uputim prema kapiji kako bih otišao do mojih roditelja. Ali krajičkom oka njenu siluetu primetim u vrtu i sav strah i bojazan u meni ispari. Okrenem se i vidim je kako kleči u vrtu povijene glave sa ružom u ruci. Potrčim ka njoj kao munja i sav zadihan od strepnje bacim se na kolena pored nje ali je ne dodirujem. Čekam da mi ona bilo šta kaže. Da me pljune. Da me opsuje. Kazni me Neno! Ali ona samo ćuti dok kroz prste prolazi ružom dodirujući je kao da joj je nešto najdragocenije. Ne mogu da izdržim pa ispružim ruku i stavim joj pramen kose iza uveta koji joj je pokrio lice. Ne vidim suze ali neka tuga joj je pokrila oči i ne može se skloniti. A ja slepac nikada nisam znao da pronađem prave reči i kažem joj kako će sve biti u redu. Toliko čeznem da joj se onaj sjaj vrati u očima. Spustim ruku na njen obraz pa ga milujem dok mi srce kuca kao da sam trčao maraton a ne par koraka. - Zašto si ovde sama ljubljena? Zabrinuo sam se da ti se nešto nije dogodilo. - ne znam kako izgovaram jer samo čujem lupanje svoga srca. Ni ne podiže glavu kada mi nepoznato mračnim glasom odgovara. Ni trunke one njenog glasa nema, kao da je promukla. - Što? Mislio si da sam pobegla? Kako zna? Gledam je dok ona i dalje vrti prstom ružu. Spustim prst ispod njene brade pa je podignem da me pogleda. Oči su joj zatvorene. - Pogledaj me Neno. - Pokorno me posluša i trepne trepavicama dok joj se polako otvaraju i mene nešto stegne u grudima. Pomislio sam. Ali to je bio onaj kukavički deo mene. Toliko puta smo jedno drugom okretali leđa da mi sada svaka sitnica udara strah u koske kada si ti u pitanju. Moramo pričati ljubljena. Moramo se dogovoriti. - Dogovoriti? Šta? Da te slušam jer u suprotnom ti ćeš lom napraviti i neko će stradati? Na silu si me doveo ovde. Nemamo šta pričati. Unorna sam. idem u krevet. Odgurne moju ruku dok ustaje i odlazi od mene. Jebote šta sam to uradio?! Koji problem sam sebi natovario na vrat! Zvuk vrata kako se zatvaraju me dozove pameti pa ponovo krenem za njom i nalazim je na istom mestu kao što sam je ranije imao kraj sebe. Obučena je legla i pokrila se do brade. Krenem ka njoj ali me njen glas zaustavlja. - Želim da spavam sama Luka. Nemoj više da si legao kraj mene. - strogim glasom kaže dok uzdahne i šćućuruje se u položaj fetusa kao da se brani od mene. Ne želim da se pomerim sa mesta, pa samo povučem fotelju do kreveta sa njene strane i sednem. Gledam je kako nemirno pada u san. Kako joj telo ostaje stegnuto kao da očekuje da ću leći pored nje. Nemo me doziva ali ja čekam. I kada uvidim da je čvrsto zaspala ja se tad uvučem kraj nje. Njeno telo kao magnet se okreće i grli me. U snu me traži da je grlim i štitim. I to činim. Do pre svitanja se po navici budim i izlazim iz kreveta kako je ne bih probudio.

136

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav I tako već mesec dana. Paklenih mesec dana koje sam proveo pored nje. Nena se ni malo nije promenila. Nije bilo boljitka. Svakog dana bi se osamila, provodila bi vreme u vrtu ili u krevetu bez komunikacije sa mnom. Samo bi me noću u snu dozivala i tražila da je grlim. Nije želela da joj moji dolaze u posetu niti da ide kod njih. Pričala je sa mojom majkom preko telefona i to je bilo to. Sa mnom ni reči. Svakog dana sam se čuo sa njenom Gordanom jer je nemoguće bilo izostaviti je. Antonio je digao veze i dao joj moj broj telefona i posle njenog dugog predavanja preko telefona, sredili smo problem. Ljuta je, bolje reći, pripretila je da će mi oguliti kožu ako joj ne javljam šta se dešava sa Nenom i da ću biti raščerečen kada joj izađem na oči. Mihajlo je par puta dolazio ali svaki put bi Nena spavala. Znam da se čula sa njim preko telefona i da joj je on nešto što ja ne razumem. Nisam mnogo pričao sa njim, samo bi odmahnuo glavom i rekao bih samo ono kako jeste. Pored brige oko Nenine osamljenosti, nisam mario više da se sa Mihajlom bakćem. Onaj dan smo rešili stvar što se mene tiče. I to činim samo zbog moje voljene jer sam shvatio koliko joj on znači. Jebeni kurvar joj znači više nego Anja. Jedno veče sam je slušao kako sa Gordanom razgovara i daje joj odrečne odgovore. Nije joj ništa rekla o odlasku i time mi pružila nadu. A ja sam obletao oko nje u svakom trenutku. Molio je da makar malo porazgovara sa mnom, da provodimo vreme zajedno. Ona nije želela. Posao sam od kuće telefonom obavljao. Može mi se jer sam gazda, a moji zamenici su moja desna ruka. Nisam želeo ni minut da ostavim samu. Sad je gledam kako opet izlazi iz vrta i kao po novoj navici, svakog dana, ubrala je jednu ružu. Odlučio sam da je danas konačno prodrmam i porazgovaram sa njom. Penjem se na sprat ka sobi i po prvi put čujem kako udara vratima na kupatilu. Zvuk zaključavanja odjekuje hodnikom i ja sam već u letu ka njoj. Kucam ali mi ne odgovara. Čujem kako pušta vodu dok zvuk povraćanja mi steže želudac u čvor. Sranje! Nije joj dobro. Opet kucam ali mi ne odgovara. - Mačkice? Jesi li dobro?? - viknem na vrata. Ne odgovara ništa pa se uhvatim za bravu i prodrmam je kako bih ušao ali je zaključano. - Nevena brineš me! Reci mi šta se dešava!? - opet drmnem na vrata a onda ih ona otvara. Vidim kako je bleda i sa podočnjacima. Umor joj je prikazan na licu a mene jad jede samo tako. Jebem ti život ! Pokuša da prođe pored mene ali joj ne dozvoljavam. - Pusti me da prođem Luka, dobro sam. - pogleda me prekorno. - Neću. Reci mi što si povraćala? - odmahuje glavom dok joj se obraćam. - Ništa mi nije Luka. Pojela sam nešto i nije mi leglo a sad se skloni. - E da me jebeš koliko je trdoglava! Pokušava da se izmigolji i prođe ali je hvatam u čvrst zagrljaj i odnosim je na krevet pa sednem pored nje. Uhvatim je za ruku da bude mirna dok joj se zagledam u oči. - Neno. Sad ćemo razgovarati a ti ćeš mi odgovarati na pitanja. Nema više ćutnje. Ćutala si mesec dana. Čekao sam da mi sama priđeš ali nisi. Izbegavala si me i tugovala u mom prisustvu. Ubeđena si u stvari koje nisam želeo da pomisliš. Znam da sam te povredio i da sam te pod izgovorom doveo ali to je zato jer nisam mogao više da dozvolim da ostanem bez tebe. Niti da se udaš za onog majmuna i time me zaboraviš. 137

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Tolike godine smo odvojeni a volimo se. Vreme nam je da kao odrasli započnemo novi početak a ne da bežimo od sreće. Zašto mi nedaš sebe Neno? Zašto mi se ne otvoriš? Zar me više ne voliš? Zar ti srce za drugim pati? - mazim je po leđima dok joj govorim a ona se naslanja na mene kao mačka koja je željna dodira. Ali joj je glas u suprotnosti sa pokretima. - Kome da se otvorim? Tebi koji sve od početka radiš kako ti želiš. Moju ljubav si uništio zbog toga. Dolaziš i odlaziš kad se tebi svidi a mene ostavljaš da se zadovoljim mrvicama. - skoči sa kreveta pa me sprži onim njenim vatrenim pogledom. Tako je mačko. Takvu te želim videti! - Došao si posle pet godina da mi opet staneš na put. I zbog čega? Zbog toga jer ti ne dozvoljavaš da bilo ko drugi sem tebe bude srećan. Da proba da nastavi dalje. Nikada ti nisam bila dovoljna, zašto si onda došao? Da me zbog tvoje frustracije odvučeš od svega. Od porodice, društva, posla, okruženja i dovedeš me ovde u nepoznato. Kako bi se sladio i nadgledao kao da sam neki eksperiment. Ja nisam ničija lutka Luka!! - sva zadihana zastane dok joj telo drhti od besa. - Došao sam bio da te molim za oproštaj, da mi se vratiš i budeš moja. Ali kada sam video kako ti spremaju udaju tad mi je puklo sve za šta sam se borio. Ti nisi bila njegova nego moja. Ti jesi moja sada i zauvek. Nisi na nepoznatom ljubljena. Baci pogled samo i videćeš šta sam svih ovih godina radio. Za šta sam se borio. Za tvoje snove da ti ispunim kako bih ti sve ispunio. Govorila si mi da te je otac učio kako su devojčice princeze a muškarci vitezovi. E to sam i ja želeo za tebe da budem. Stigla me je vojska, fax, i uz to sam radio kako bih stvorio sebe. Zbog tebe. Spremao se da iz pakla izađem jer sam srušio sve naše mostove. Gradio sam ih ljubavi. - mirnim glasom joj pričam dok ona ne želi da poveruje u to. - Ne. NE Luka! To nije istina. Borio si se za sebe. Da drugima se pokažeš kako si big boss i zavodnik. Za mene nisi prstom ni mrdnuo. - Bože što je tvrdoglava! Ustanem i stanem ispred nje. - Čuješ li ti sebe šta govoriš? I moji i tvoji su imućni, ali isto kao i ti, i ja sam svoje ime sam stvarao. Isti smo ljubljena. Tvrdoglavo sebe stvaramo, ne želimo ničiju pomoć, ničiju ruku ne pružamo. Okreni se i pogledaj. Šta vidiš? Jesi li slepa pa da ne vidiš čiji je ovo dar? Čija je ovo kuća? Čiji je ono vrt u koji svaki dan ideš i bereš ruže? - uhvatim je za ramena i prodrmam. - Tvoje je Neno! Ovo je sve tvoje! Sve za tebe voljena! Shvati me već jednom jer ja ne lažem. Ti i samo ti si uslikana svakim komadićem zemlje i predmeta, slike i boje. Sve ono što voliš. O čemu si sanjala dok smo ležali kao klinci i dogovarali se šta bi bilo kad bi bilo. Danima sam ti iste ove ruže brao i slao. Svakog dvanaestog. To je naš dan. Dan naše ljubavi. Dan kada sam te zavoleo voljena. - povučem je ka sebi sve dok joj lice nije uz moje. Sve dok nam se uzdasi ne pomešaju. Sve dok nam se usne ne spoje u nežnom poljupcu. Nežno pritiskam i ljubim kao onda kada su nam se usne na rastanku spojile. Sada opet ih sa ljubavlju spuštam. Odgurne glavu u stranu da je ne ljubim. - Ne voliš me. - drhtavo izgovori.

138

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Dođavola! Nego šta nego te volim! - Viknem i povučem je ponovo ovaj put u dug poljubac! Taj poljubac gde mi ona uzvraća i osećam njenu predaju. Ljubim je za svaki dan koji me je kaznila. Za svaki momenat koji je izbegla. Poljubac postaje vreo i iz njega izbiva glad i u meni predator izađe na površinu da je kaznim. Da oseti kako ljubav ume ljubavlju i strašću da kažnjava.

139

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

32. Poglavlje Ne odustaj! Ne dozvoli da te njegova strast obuzme. Ne ponovo! Ne kada si to sebi obećala! O jebote koja sam ja budala! Šta sam sve propustila! Bože kako me ovaj muškarac ljubi! Eto popustila sam! Pojma nemam kako sam završila u njegovom zagrljaju. Verovatno kako bih pojačala veru u njegovu odluku. Prizor ove raskošne sobe i kreveta s baldahinom samo osnaži moju odlučnost. Ali i bol. Stojala sam nasred sobe gledajući u njega dok mi je bes kolao venama i dodatno se mučila, moleći se za snagu koja bi mi pomogla da se izvučem. Da pobegnem. Da zauvek nestanem. Ne vidim drugog izlaza. Koža me pecka, hladna je. Oči mi se utapaju u suzama. Planove koje sam toliko puta započinjala, sada ih ne mogu osmisliti do kraja i ispuniti ih. Njegovi planovi da se na neko vreme makne, stvorilo je dovoljno prostora između nas. Odvoji se od mene i pogleda me onim prelepim ledenim očima. - Zašto si pošla posle svega sa mnom ovamo?- začujem pitanje koje prostruji mojim telom, dopirući do mene kao kroz izmaglicu i u trenu me vrati u prostoriju. - Da bih samoj sebi pomogla učvrstiti odluku i uveriti se da činim pravu stvar. zadihano govorim dok mi srce lupa kao ludo. - Osećaš li da si sad u pravu? - Ne. - priznam. Ništa mi se ne čini ispravnim. Sve izgleda pogrešno. Čujem kako je opsovao i taj me zvuk trgne iz misli. Osvrnem se i ugledam tu gromadu od muškarca; kosa mu je raščupana, a odelo zgužvano. No, u ledenim očima vidim olakšanje. - Neću te više nikada izgubiti. - kaže stavljajući ruke u džepove. - Ja tebe ne mogu izgubiti, mačko. - Suze mi se počnu kotrljati niz obraze dok stojim pred njim, poražena. I osvojena. Leđima se nasloni na krevet i stane pogledom lutati po sobi, kao da se telom stapa sa njim. Prizor Luke koji se bori sam sa sobom kako bi zaustavio suze, čupa mi srce iz prsa. Kolena mi klecaju tako silno da ne izdržim i samo sednem na pod. Brada mi padne na prsa, a kosa odleti preko ramena. Zajecam. Moj slomljeni muškarac preda mnom od prvog trenutka mi zadaje bol, ali ovaj je put ne osećam zbog njegove lepote i užitka koji budi u meni. Ovaj me put boli gledati ga tako izmučenog. Očajnog. Progutao me u sekundi. Njegove tople ruke obgrle mi telo, smestivši moje lice na njegova čvrsta prsa. - Mačko molim te nemoj više plakati - šapne i privuče me u svoje krilo. - Trebam te jaku i srećnu zauvek voljena. -Zgrabi me i odnese na krevet. - Sada se sve loše završava šapne mi nežno i polako me polegne. Prekrije me svojim velikim telom i zarije glavu u moj vrat. Više se ne opirem. Puštam da mu se telo stopi sa mojim i hvatam se za njega kao da mi život ovisi o tom. A jednako tako, i on se drži za mene. Grlimo se, dok nam srca udaraju složno, u ujednačenom ritmu. Čujem otkucaje njegovog srca. Oboje se vraćamo u život. Polako podiže glavu dok mu se patnjom ispunjene ledene oči ne nađu ispred mojih.

140

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Voljena tako mi je žao. - Obriše mi suze. - Znam da sam otišao i ostavio te ali neću više nikada, svaku bol, patnju sada sve od tebe prihvatam. - Nagne se i nežno me poljubi. Želim njegove meke usne i očajnički ih trebam. - Trebaš mi da i ti učiniš to isto voljena. - Seo je i s lakoćom me smestio u krilo, preplavivši me zagrljajima i beskrajnim poljupcima. - Predobro je ovo što imamo, moja voljena. Nikada više nećemo dići ruke od nas. - Uhvati moju haljinu za rubove, ali je ne svlači. - Mogu li mačko? - Odgovaram mu tako što mu svlačim sako. On pusti moju haljinu kako bi mi pomogao. Trebam njegovu golu kožu na svojoj. - Hvala ti jedina… hvala.. - dahće dok mi svlači haljinu i odlaže je sa strane. Njegove usne pronađu moje i počne ih nežno ljubiti, a njegov nemirni jezik sklizne u moja usta. Um mi se zamrači, ali telo reagira instinktivno. Prihvatam njegov poljubac i uzvratim mu laganim, sporim ritmom, upijajući emocije koje se slivaju na mene iz svakog dela njegovog čvrstog tela. Toplim rukama prelazi preko svakog milimetra mog tela, dodirujući me i oseća, podsećajući koliko mi je nedostajao dodir njegove kože pod dlanovima svih ovih dana..meseci..godina. Otkopčam mu kaiš, a zatim skinem košulju i zavučem ruke ispod tkanine, osećajući ga posvuda. Sekundu kasnije, strgnem odeću s njega, ali ne odvajam usne od njegovih, čak ni da bih poljubila njegov prekrasni isklesani torzo. Kad su mu se ruke ponovo oslobodile, on mi otkopča čipkast grudnjak i polako ga spusti, otkrivajući tvrde, ukrućene i spremne bradavice.Na tren me prestane ljubiti, a ja zastenjem u znak protesta i posegnem za njegovim šlicem. Njegove hipnotizirajuće i čarobne usne lagano se rastvore dok mu otkopčavam pantalone, a oči mu se zalepile za moje grudi. Spustim mu pantalone; izgaram od čežnje da ga vidim ponovo golog, a on uspeva odmaknuti oči s mojih bradavica i pogleda me. - Ljubi me mačko. I poslušam ga samovoljno. Ne gubim vreme, već mi je lepše krenuti od njegovog vrata nego li od usta. Grickam mu kožu i duboko udahnem njegov muževni miris okeana. Ohhhh. Topim se po njemu, a on stenje i mrmlja od zadovoljstva. - Tvoje usne jedina…- zastenje i ja odmah krenem udovoljiti njegovoj želji. - O, Bože! Mačko! - Velikim nežnim dlanovima obuhvati moje lice i tako mi drži glavu. Osećam se sigurnom dok se nežno i polagano ljubimo. - Ne postoji bolji i lepši osećaj od ljubljenja sa tobom - kaže, ljubeći mi usne. - Reci mi da si moja. - Potvrdno kimnem. Njegov me jezik nagovara da se spustim na krevet. Dopušta mi da brzo gurnem pantalone niz njegove dugačke noge. Zastenje i stisne oči pa se obruši na moje telo. Zacvilim kad se zavuče između mojih bedara, nameštajući njegov široki, nabrekli glavić. Prodre u mene. - Reci mi jedina. - Ugrize me za donju usnicu i povuče prema sebi. - Ne odbijaj me. - Tvoja sam Luka. Samo tvoja. - Očigledno. Potom spusti čelo na moje i natera me da ubrzam disanje. - Oh mačko. Volim te! - Luka… - uzdahnem, osećajući kako mi se raspadnuti komadići srca iznova spajaju. Sklopim oči i opušteno uzdahnem, ćuteći čisto zadovoljstvo. Preplavljuje me osjećaj mira, a on se počne lagano pomicati u meni. Ruke su mi slobodne pa ga mogu dirati i činim to 141

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav najbolje što znam. Klizim dlanovima po njemu, gde god stignem,osećajući svaki njegov savršeni centimetar. Jezici nam se zapliću u slatkom plesu, a onda njegove usne nežno krenu po meni. Iz njega zrači poštovanje. Potpuno se iskupio; ova sadašnja obzirnost sasvim je izbrisala one puste dane bez njega, sve one dane uz njega a zapravo osećala sam se kao da sam bez njega. I to mojom krivicom. Mojim strahom jer sam glupača pa ne vidim šta je ovaj muškarac učinio za mene. Ovaj savršeni trenutak podsetio me je na predivnog, obzirnog muškarca kakav je znao biti ranije, kad god me obožavao - na muškarca kojeg zauvek trebam. Na muškarca kakav on želi biti. Za mene. - Nikad ti neću pustiti ove preslatke usnice sa ukusom trešanja.. Usne moje jedine.. kaže dok naša znojna tela polako klize jedno po drugom. - Nikad više jedina. - Ležim ispod njega. Lagano zavlačim dlan među njegove noge i osećam koliko je još uvijek čvrst. Moj ga dodir baca u ekstazu. - O, jebem ti sve ! - Dlanovima mu potpuno obuhvatim lice i naslonim mu bradu na svoja prsa. - Jebem ti!! - Luka opet opsuje. Drobi me telom ratnika, čvrsto grabeći vrhove mojih bedara. - Nevena Rossi. - šapne. - Ti si najvrednije što imam. - Luka.. Zarobi me zauvek…- Gušim se u požudi, a zatim zastenjem kad me on uhvati za stražnji deo vrata i privuče ka njegovom licu. Snažno me privija uza se. Vrisnem. Potpuno izgubim razum kad me poljubi s takvom glađu da više ne znam kako se zovem. - Pokreni se ljubljena. - Ugrize me za jezik i najpre ohrabri gladeći mi guzu, a onda je snažno stisne. Potom mi zavuče ruku između nogu, klizne u mene prstom i nastavi me tako lepo trljati da poletim prema nebu snažno vrišteći. Zarijem ruke u kosu. - To je to, mačko! Tako je! - Ohrabri me zadovoljstvo koje mu izobliči lice, pa se podignem i nekontrolirano srušim na njegovo međunožje. - Ovako Luka? Može? - pitam ga i ne čekam njegov odgovor. Njegove stisnute oči sve govore, ali namerno ponovim pitanje, snažno stišćući svoju plavu kosu. - Luka, reci mi ! - Tako mačko! - naglo otvori oči i stisne zube. - Radi sa mnom što god jebeno poželiš, Neno ! Sve od tebe mogu podneti ! - Zastanem, teško dahćući. Osećam kako mi telo pulsira od snažnih otkucaja srca; svaki moj mišić podrhtava. - I ja od tebe isto voljeni. Brzo se pomakne, baci me na leđa i s lakoćom klizne u mene. - Obećao sam sebi da ćeš zauvek biti u mojem krevetu - promrmlja pored mojih usana, dok kruži bokovima po meni i započinje još jednu seriju silovitog, dubokog poniranja u moju nutrinu. - Obećaj mi da ćeš zauvek u mom krevetu i da ćemo se maziti celu noć. - Njegovo me pitanje trgne iz opijenosti. Morala sam prekinuti ljubljenje samo da bih nešto proverila.

142

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Otkad se ti voliš maziti ? - Ne dopuštam mu da odgovori; odmah mi užasno nedostaju njegova usta pa više ne želim gubiti vreme, već zalepim svoje usne uz njegove i liznem mu jezik. Luka se i dalje lagano zabija u mene. - Neno, to volim raditi samo s tobom. - Gricne mi usnicu i poljubi moja usta od jednog do drugog kraja. - Želim te stiskati zauvek dok ne umreš! - Nasmešim mu se i umalo zaplačem kad mi uzvrati onim prelepim, ali retko viđenim smeškom koji samo meni poklanja. Ledeno plave oči ludo mu svjetlucaju. Sad su po sve crne. Zaista se iskupio; okrutni Luka je zaboravljen. Ponovo želim svoje usne na njegovima, ali želim ga i gledati u lice jer se smeje tako krasno kako ga još nikad do sada nisam videla . - Volim tvoj osmeh - kažem dahćući, baš kad me blagoslovio s još malo kruženja bokovima, pritom savršeno mazeći moje međunožje. - O, Bože! - Smejem se samo za tebe, jedina moja. - Poljubi mi usne i podigne torzo, oslanjajući se na svoje snažne ruke. - Volim tvoje pune grudi. - Baci pogled na njih i provokativno obliže usne. - Oh..i nisu baš pune - poželim dlanovima prekriti svoje dojke, ali moje ruke imaju drugi plan i počnu opipavati njegove podlaktice. - Ne bih se složio, sam pogled na njih mi se diže. - kratko uzdahne i polako zatvori oči pa mi zada konačni, duboki i precizni udarac. Mišići mi se zgrče i ja se stisnem uz njegove nabrekle ruke. - Oh , Luka! - uzdahnem i osetim kako mi se telo priprema za snažni orgazam. - Hoćeš li svršiti, jedina moja ? - Hoću. - zastenjem dok mi se leđa izvijaju, a noge stišću oko njegovih bokova. Vrući val zadovoljstva ispuni mi prepone. Luka sagne glavu, polako otvori oči i sledeće sekunde osloni se na laktove. - Daj mi moje usne. - prostenje dok još i još, gotovo oprezno, izlazi iz mene i iznova uranja. Zadovoljstvo kojim me ispunio, kao da me osakatilo; osećam samo vrtoglavicu. - Neno , rekao sam ti nešto. - Približi mi lice, nežno podigne moju glavu i započne strastveni dvoboj jezicima. A kad mi telo počne podrhtavati, najavljujući eksploziju orgazma, on još dublje uđe u mene, strasno me ljubeći i glasno stenjući. Rukama pronađem njegovu kosu, zavučem prste u njegove divlje lokne i grčevito ih stegnem. - Svršavam! - zastenjem. Luka... Svršavam! - Stežem se oko njega, pokušavajući ga strastveno izljubiti dok me preplavljuju valovi zadovoljstva, ali on mi to ne dopušta. Povlači se sasvim lagano i nekoliko me sekundi drži u neizvesnosti, da bi se zatim ponovo obrušio na moja usta, tiho me vodeći kroz vrtlog zadovoljstva. Osetila sam kada je svršio i ispunio me svojim semenom dok je vikao moje ime. Celo telo mu se treslo od orgazma dok je zabacio glavu u moje rame grizući ga. Učinilo mi se kao da me sa svih strana napadaju vrele iskre strasti. Od nadmoćnog zadovoljstva koje me posve preplavilo, nisam mogla doći do daha. Vrištim. Eksplodirala sam. Meso mi pulsira, a oči postaju sve teže dok on nastavlja ljubiti moja usta, istovremeno lenjo prodirući u mene. Osećam kako se razbijeni dijelovi moga tela ponovo vraćaju na svoje mesto i opet sastavljaju zbog njegove

143

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav očaravajuće pažnje. Možemo mi to. Dokle god imamo jedno drugo, možemo se nositi s izazovima koji nas očekuju. Moral i samopouzdanje nikad mi nisu bili veći. - Hvala ti. - uzdahnem smešeći se i pustim da mi ruke padnu iza glave. Pogledam u njegovo lice i vidim kako me nežno gleda. - Nikad mi nemoj zahvaljivati, mačko. Polako je izašao iz mene i počeo me ljubiti, lagano mi se spuštajući niz telo sve dok mu glava nije završila između mojih bedara. Bacio me u delirij lickajući jezikom moju drhtavu kožu, a potom osetim kao da me bičem pogodio u samu srž zadovoljstva. Grčim se pod njim, pokušavajući kontrolisati pulsirajuća probadanja. On potom dopuzi natrag po mojoj koži i utopi jezik u mojim ustima. - Volim te Nevena! - Poljubi me u čelo i počne trljati nos. - Žao mi je Neno. Očajnički sam želeo… - istrgnem ruku iz njegovog stiska i ušutkam ga telom, bacivši se strastveno na njega i njegova usta. - Molim te Luka, ne osećaj više krivicu. - Poštujem tvoje saosećanje, ali što god kažeš neće umanjiti moje kajanje. - Navaljivala sam i napadala te. Onda ti okrenula leđa i isključila te. Mesec dana Luka. - Znam ali to me nikako ne može opravdati. - Podigao se i seo na rub kreveta a mene postavio na noge. - Sve ću ti nadoknaditi, mačko - obeća, pa ustane i dlanovima mi obuhvati obraze. - Učiniću da zaboraviš sve dane patnje. - Poljupcem osnaži izgovorene reči, a ja mu samo potvrdno kimnem. - Ne želim biti onakav muškarac voljena, promenio sam se. Pustila sam ga da uroni u moja usta i u kajanje. Dopustila sam mu da me snagom očajnika odgura do zida, da me oseti gde god poželi. Odjednom me podigne i ponese iz sobe. Odnosi me u sobu gde je smešten klavir, dugačak sto sa stolicama, sofa i fotelje. Smesti me na sofu gde me nezgrapno spusti, onako unezverenu od strastvenih poljubaca. Lice mu je u mojem vratu, dugim udahom miriše moju kosu, dok me znalački istražuje jezikom, mumljajući i stenjući. Poljupci postaju sve strastveniji. Celi koncept našeg ponovnog sastanka potpuno je srušen. Uvek sam ja bila ta koja ga pritišće, iako je Luka insistirao na pribranosti, a sada znam zašto. Briga izvlači najbolje iz njega. Pokušavam usporiti poljubac, spustiti ga za nekoliko brzina, ali on je zaluđen jakom željom da što pre zaboravim prošlost. To i nije tako teško, uopšte nije, ali nije ni ono što želim i trebam. - Luka, uspori. - uzdahnem i odmaknem se od njegovih usana, ali on se svom snagom prebaci na moj vrat. - Luka, molim te! Šokirano se trzne kada začuje moju molbu. Ne mogu se nositi sa strahom u njegovim očima i u tom trenutku shvatim da u njemu postoje dve potpuno različite osobe - i fizički i emocionalno. Ili je postao takav otkako sam ja ušla u njegov život. Mislim da je pre mene jednostavno bio muškarac maskiran u džentlmena i grubog šarmera - točnije, u korisnika kurvi.

144

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Jesi li dobro Luka? - pitam ga dok ponovo sedam. - Izvini - Ustane i odšeta do velikog prozora. Gola leđa na odsjaju noćnog neba izgledaju gotovo nestvarno. Preplavi me želja da se privijem uz njega, ali on se izgubi u mislima i moram mu dopustiti da ostane u njima. A dugo sam mislila da sam ja ona ranjena polovina naše veze... O, Bože kako sam pogrešila. Luka je izranjavan više nego ja. - Luka? - On se polako okrene. i uopšte mi se ne sviđa ono što vidim. Bol.. Jad.. Tuga.. Glava mu klone. - Sjebao sam sve, mačko. Oprosti mi. - Dovoljno si mi se izvinjavao Luka. Prestani govoriti da ti je žao. - Osećam kako me hvata panika. - Molim te, dođi ovamo. - Učiniću što god odlučiš, ali stvarno bismo ovo trebali prestati raditi za večeras mačko. - Ne! - viknem, zabrinuta njegovom promenom u pristupu. - Dođi kod mene Luka. Spremna sam ga zgrabiti kad krene prema meni, no on sedne na drugi kraj sofe predaleko. - Ne govori takve stvari. - upozorim ga i legnem na leđa. Ugnezdim glavu u njegovo krilo i samo ga gledam. On sagne glavu i pogledi nam se sretnu. Rukama mi prolazi nežno kroz kosu. - Tako mi je žao, mačko. - Luka.. ako to još jedanput kažeš.. . - upozorim ga posežući rukom prema njegovom vratu, pa ga povučem prema sebi, prisiljavajući ga da se sagne i sad se gotovo dodirujemo čelima. - ja ću… - A šta ćeš ti? - sa smeškom pita. - Ne znam.. - priznam. -..ali nešto ću učiniti sto posto. - A onda ga poljubim jer je to jedino što sam mogla napraviti. I dopustio mi je. Ja sam ta koja sada određuje naš tempo, ja sam ta koja ga vodi. Sad sam ja ona jača. Ja. Nije bitno što je bilo pre mene. Jedino što je važno je to da smo se pronašli i napokon prihvatili jedno drugo. Osećam kao da slepac vodi slepca, ali je moja odluka snažna. Dopustila sam mu da sruši sve moje blokade, a dok se to događalo i ja sam nevino rušila njegove. Nisam bila spremna predati se, ne dok su tu njegove usne. Neću dopustiti da izgubimo taj osećaj pripadnosti više nikada. Mesto mi je ovde. I ne mogu se više boriti protiv toga. Luka naglo prekine naš poljubac i zadahće mi u lice, dok me štipka za obraze i nežno mi povlači kosu. - Jesi ti to mene otkačila ? - ozbiljno me pita i poljubi mi nos. - U slučaju da jesi, žao mi je mačko , ali neće moći. - Prestani Luka. - Žao mi je Nevena. - Tvrdoglavko. - Žao mi je mačko .

145

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Ne izazivaj me Luka! - upozorim ga i dozivajući grubost, povučem ga za lokne . On mi podigne glavu iz krila i namesti me tako da sam raširena po celom njegovom telu. Lica su nam u istoj ravnini. - Čekam. Hajde, da vidim. - šapne, približavajući mi usne i izazivajući me svojim treptanjem. - Želiš da ja tebe poljubim? - upitam, tiho zadržavajući minimalnu udaljenost između naših usta i opirući se želji da se prepustim iskušenju. Od njega me deli svega nekoliko centimetara. - Žao mi je jedina. - Nemoj. - Žao mi je ljubavi. - Dotaknemo se usnama i u meni nestane sav otpor. Njegovom mamljenju nemoguće se odupreti. - Tako mi je jebeno žao. - Jezik mi se nezadrživo gura u njegova usta, ali nežno, uglađeno i sa dozom poštovanja. Ponovo smo tamo gde pripadamo. Moj svet je opet ispravan. Sve može biti oprošteno, samo što sad ima toliko toga za oprostiti. Osećam ga posvuda i ljubim ga, kao da nikada više neću osetiti to zadovoljstvo. Nežan je, ali i snažan, i potpuno mi pomućuje um. Savršen je. - Volim tvoje kazne i nagrade. - mrmlja on i okrene se na svoju stranu, pa me privije uz prsa ne prestajući me obasipati poljupcima po celom telu. Ja sam ta koja prekida kontakt; usnice me žare od nabreklosti. Njegova tamna brada je gruba i bockava, ali ipak dobro poznata i pruža mi utehu. Prelazim mu dlanom preko obraza i posmatram kako mu se usne razdvajaju kad palcem pređem preko njih. Očima se preko volje uspinjem po njegovom nosu, sve dok ne ugledam plave krugove ispunjene razumijevanjem. - Želim da ostaneš sa mnom zauvek Nevena. Samo ti i ja. I niko više. - tiho kaže i potvrdi te reči snažnim poljupcem. - Odneću te do kreveta. Razdvoji naša isprepletena tela i podigne me sa sofe. Tako je jak da se osećam da sam od pera. Ljubi me dok mu ležim u naručju i tako me odnosi u spavaću sobu. - Znaš li kako se osećam zbog tebe voljena? - pita me drhtavim glasom dok me spušta i namešta, tako da su mi prsa na posteljini. - Znam Luka. I ja se tako osećam. - Zabijem lice u jastuk, dok on počinje svoj lagani, ples jezikom po mojim leđima, a završi mekanim poljupcem u moje rame. Osećam kako se ukrutio i poželim mu se podati. Započnem podizati i spuštati guzu, kako bih ga pozvala da što brže uđe u mene. - Zahvalan sam Bogu što te ponovo imam kraj sebe. - Uroni u mene i snažno uzdahne, a onda zastane, pokušavajući kontrolirati disanje. Zagrizem jastuk i to priguši moje stenjanje. Njegov čvrsti torzo pritisne me s leđa i prikuca uz madrac dok šakama gužvam posteljinu. - Uzela si večno jedini deo mene koji je sposoban oporaviti se, i uništila si ga, mačko. promuklo mi šapne, lagano kružeći bokovima. Čim sam osetila njegova topla usta na mom uvetu, okrenula sam glavu prema njemu i ugledala prelepe, ledno plave oči okružene tamnim kovrđžama.

146

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Ništa neću. Ne želim ti ništa uzimati. Želim samo da mi se ti daješ. - Polako se izvuče i ponovo snažno prodre u mene, ponovo i ponovo, neprestano ispuštajući uzdahe zadovoljstva, svaki put kad bi me rastvorio. - Šta je to što želiš da ti dam ljubavi ? - Koji je deo tebe najsnažniji, Luka ? - prostenjem upravo kad se on silovito zarije duboko u mene. - Moje srce, Neno. Moje srce je najjači i najmekši deo mene. Ono je već tvoje voljena. - Trenutno gubi kontrolu, nadvije se nada mnom i uzvikne. Grudi su mi nabrekle; njegovo priznanje dovelo ih je do ludila. - Daj da te vidim. - migoljim se pod njegovim telom. - Molim te Luka, moram te videti celog. Potpunog. - Jebem ti sve!! - opsuje on i hitro sklizne s mene, dopustivši mi da se okrenem i zgrabim ga za ramena prije nego što ponovo uđe u mene, zabijajući se kao da je potpuno izvan kontrole. - Nevena! - vikne gurajući svoj torzo naslonjen na ruke. Zastane dahćući i zureći u mene. - Slomila si me. - Podignem bokove, zbog čega on spusti bradu na prsa, a sa njim padnu i kovrđže . - I ja se bojim Luka da ostanem bez tebe. - šapnem. - Užasavam se toga. - Podigne pogled i nastavi kružiti bokovima. - Bio sam emotivni devac pre tebe, mačko. Ti si mi prva prava ljubav. - Šta? - tiho upitam. Mislio je nešto reći, ali onda kao da mu je na pamet palo nešto još bolje. Oči su mu snimile svaki dio moga lica. - Položio sam ti svoje srce Neno. - šapne. Ugrizla sam se za donju usnicu kako ne bih zajecala. To je jedino važno. - Obožavam te. - uzvratim. Potvrđujem mu svoje osećaje kako bi znao da se ništa nije promenilo. Potrošila sam previše dragocenog vremena terajući ga od sebe - vremena koje sam mogla provesti pomažući mu i čineći sebe jačom. Luka se sruši na podlaktice i počne polako kružiti kukovima, odnoseći me u još dublju zanesenost. - Molim te, nemoj me nikada napustiti. - prostenje. Odmahnem glavom, zgrabim ga za zatiljak i primaknem k sebi osećajući, istovremeno s udarima bokova, njegove dve najače stvari. Ne znam što se tačno događa, ali znam da su moji osećaji jaki. A sad su postali još jači. - Spasila si me onog dana pre devet godina kada si me opsedala. - šapne gledajući me. - Zbog tebe mi srce ubrzava, a osećaji usporavaju. - Zatvorim oči puštajući ga da me navodi, da me izluđuje svojim senzualnim ritmom. Savršenost ovog trenutka razdire mi dušu. - Svrši ću! - zastenje. - Nevena svrši sa mnom! Naglo otvorim oči, dok mi se telo grči pod njegovim snažnim torzom. On još više ubrza tempo pojačavajući moje zadovoljstvo. Tela su nam se zatvorila, kao i naše oči itako smo ostali sve dok oboje nismo istovremeno zastenjali od orgazma koji nas je okovao tako silno da smo se potpuno ukočili dahćući međusobno u lice. Preplavio me prelep osećaj. Doslovno. Cela moja unutrašnjost posve je vrela, a ja se osećam više nego dobro.

147

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Ponovo je prodro u mene, duboko i visoko, a još uvek podignuta erekcija udara me, podsećajući na ispravnost njegovog razotkrivanja. - U ovom trenutku u meni, znam da ništa nije mrtvo. - kažem. Pogleda me ozbiljnim pogledom ali posle par sekundi se sagne da me ugrize za obraz. - Sa tim se još uvek ne trebaš šaliti Nevena. - kaže ozbiljnim glasom. Sagne se da me opet ugrize za obraz. Zašto ne želi još jedan deo sebe? Kada bi samo znao.. - Ne želim da ponovo odeš . - ozbiljno kaže. Uhvatim ga za ruku, primaknem je ustima i poljubim. - Neću otići Luka. - Obećaj mi. - Obećavam. - Moja. Zauvek. - Povukao me i okrenuo prema sebi. Želi kontakt očima dok razgovaramo. - Ljubljenje je vrlo intiman čin. - kaže, privlačeći moje lice prema sebi i dajući mi jedan dugi, spori i tromi poljubac od kojeg smo se oboje naježili. - I seks. - kažem i klimnem glavom. - Grešiš. Nije. - Odmakne se i počne proučavati moje zbunjeno lice. - Intimnost postoji samo ako postoje i osećanja. - U trenu upijem njegove reči. - Između nas postoje jaki osećaji već godinama zar ne? Luka se nasmeši onim osmehom za mene i delom mi pokaže te osećaje tako što mi celo lice navlaži mokrim poljupcima. Ne zaustavljam ga. Puštam da me potpuno uguši. Utapam se u njegovoj ljubavi sve dok ne odluči da je mom licu pružio dovoljno intimnosti. - Jesi li spavao sa nekom tokom ovih četiri godine ? - On odmahne glavom. I verujem mu. Ne znam kako ali osećam. - Nisi, a ipak si mogao.. - napravim pauzu smišljajući reč koju bih upotrebila.. - zbog? - Nema zbog. - ispravi me on. - Moja ljubav je bila veća od bilo kojeg poroka i žene. Nije me ništa interesovalo a da nisi ti. - Oh. - udahnem u iznenađenju. - Jesmo li sad završili sa pitanjima? - upita, sa očitom nelagodom zbog ovakvog razgovora. Trebala bih biti zadovoljna sa onim što je rekao, trebalo bi mi biti drago što mi se otvorio i razjasnio neke stvari, trebalo bi mi biti drago što sam jedina ostala u njegovom životu svih ovih godina . I u mom srcu je tako i osećam tako. - Dakle... Ja sam za tebe posebna.- ne mogu prekriti zadovoljstvo u mom glasu. - Baš upravo tako. - pristane i baš kada krenem u napad, ućutka me veličanstvenim usnama, polako gurajući jezik u moja usta. Osećaji mi se mešaju i u potpunosti zaboravim što sam htela reći. - Ti si zaista posebna, mačko . - Po čemu? - upitam, uživajući u njegovoj pažnji. Mazi me po kosi sve vreme i uživam u toplini. - Zbog tebe se osećam dobro, gotovo kao i ti zbog mene, a to je nešto što ni jednoj nije uspelo niti će uspeti. Spavao sam s mnogim ženama, ali nikad mi srce nije zaigralo ni zbog jedne od njih. 148

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Ali ti si mi rekao da je to tvoj izbor bio. - podsetim ga ne puštajući ga iz zagrljaja. - Opekla me je jedna curica i posle nje, jedinu želju sam imao da jebem kurve. Jer sam ih do tebe samo sretao. Ti si mi otvorila oči zauvek. - Prestane mi dodirivati usnice i s nelagodom se uspravi. - Bio sam kurvar mačko. i ponosio se time. - On slegne ramenima. Dodirnem mu lice. - Bio si Luka. Bio si. Ali ova mala veštica te je obrlatila. - ozbiljno izjavim, gledajući kako se njegov polovični smešak širi u onaj pravi, razdragani, onakav kakav volim videti. - Koliko će me ta istina koštati ? - upita on. Pogledam prema plafonu i napućim usnice, glumeći da naporno razmišljam o njegovom pitanju, iako sam tačno znala šta ću mu reći u trenutku kad mi je postavio pitanje. Vratim pogled na njegove oči. - Želim doživotnu ljubav i veru u nju. - Nadam se da misliš na moju ljubav prema tebi mačko? - Usne nam se ponovo sretnu. - Tvoje Luka. Isključivo tvoje. - promrmljam mu u usne. - Drska si mačko. - kaže. - A ti si uštogljen. - Jebote! Ozbiljna si ?! - Daj, opusti se! - Bacim mu se na prsa i privijem se uz njega. Nasmejao se mojoj uvredi, ali me ipak strastveno mazi. - Zapamtiću to , gospođice Rossi. Smejem se uronjena u njegovu kožu, ćuteći kako me preplavljuje osećaj sreće. - Odlično, gospodine Neškoviću. - Tvrdoglava si. - Ali ti voliš moju tvrdoglavost . - Duboko uzdahne i nasloni glavu na moju. - Volim naravno. - prošapće. - Ako si tvrdoglava sa mnom, onda to volim, uglavnom. Njegov indirektni pristup nekako me zabetonirao. Potpuno sam i bezuvetno zaljubljena u Luku. Odmakne me od sebe i zatim ponovo privije uz prsa. Glava mi počiva na njegovoj podlaktici, dlanovi su nam se pronašli i isprepletenih prstiju šalju tihu poruku. Nikad me nemoj ostaviti . - Zbunjuješ me. - šapnem. - Sasvim sam jasan, voljena. - Čvrsto me stegne, duboko udahne i poljubi mi čelo. Nikad nisam vodio ljubav ni sa jednom ženom. - Jedva ga čujem šta govori. - Samo s tobom. - Njegovo priznanje me otrezni i šokira. - Zašto ja? - Pitam to tiho, suzdržavajući se da ga pogledam u oči. Ne bih trebala postavljati veliko pitanje oko toga, iako jeste važno. - Zato što, kad pogledam u te oči plave boje - boje neba bez dna, vidim samo lepotu. Telo mi se potpuno opusti i ja zadovoljno uzdahnem. Nikada ne bih pomislila da neću moći odvratiti misli sa fantastične perspektive koja mi se otvara sa njegovog kreveta , ali nakon što sam čula njegove osećajne reči, popraćene značajnim uzdahom, shvatila sam da sam bila u krivu.

149

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Noć polako nestaje pred mojim očima, a strašni prizori s kojima sam se borila i koje tako dugo nisam mogla izbaciti iz glave, nestaju zajedno s njegovim rečima. Samo se pitam, ako se moje bojazni ostvare, da li ću opet ostati bez ovog čoveka? Jasno mi je indiskretno rekao da šta želi. A još jedan član po nije njemu potreban….

150

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

33. Poglavlje My love is on the line.. My love is on the line..My love is on the line.. My love is on the line..7 Čujem zvuke Anastasijine pesme kako ispunjavaju kuću dok me budi iz sna. Aman zašto li je tako rano ustao? Obrnem se i ne otvarajući oči odgurnem posteljinu da se izvučem iz kreveta. Trepnem nekoliko puta pa pogledam na sat . Huuuh! Gde jutro?! Već je dvanaest sati! Opet sam prespavala celo jutro, a Luka me nije pozvao. Za ovih par dana od kako smo krenuli ponovni početak, ustajala sam kada i Luka sa svojim normalnim obavezama, trčanju i pripremanju doručka. Bilo mi je dosadno ne radeći ništa. Luka je bio divan. Nije želeo ni kašiku da pomaknem, sve je sam radio. Ali dok ga nije bilo kući dosada se razvukla mojim telom. Morala sam se uhvatiti posla. Tako da sam se hvatala bilo kakvog posla po kući jer tu ogromnu kućerinu nisam dala da mi njegova mama čisti. Nisam lenja i bez ruku da bi neko drugi po mene išao. Ustaljene navike koje sam od ranog detinjstva povukla od Gordane, moralo se isplatiti. Tako da sam povukla od nje da sve mora biti pod konac. Samo što tu moju urednost Luka je doživljavao kao da sam rob u kući i da nije na meni da to radim. A ko bi drugi? Čudnog li čoveka. Pokušam da ustanem iz kreveta ali me jaka nesvestica vrati da ponovo sednem na krevet. Želudac se digne skroz i obrne i mučnina mi je u ustima tako da lomim noge kako bih što pre stigla do kupatila. Bože ne opet! Podignem dasku i sinoćnu večeru izbacim u WC šolju. Imam osećaj kako me je hladan znoj celu oblio. Mojoj muci nikad kraja dokle sve ne izbacim pa onda se naslonim na dasku da udahnem vazduh kako bih se vratila u normalu. Već par dana je ovako. Čim ustanem jurim u kupatilo, duže spavam ali to sam prebacivala tome jer sam bila iscrpljena. Iako spremam doručak, ja ga ne uspem okusiti. Luka me samo čudno pogleda odmahne glavom i prebacuje kako bih se trebala ugojiti pošto već kuvam, a ja imam utisak da kad bih nešto stavila u usta da bih to odmah izbacila. Mučnina polako se povukla pa ustanem. Bio bi red da se sredim malo kako me Luka ne bi ovakvu video. Odmah bi me u krevet vratio. Stanem pred umivaonik, pa se zagledam u svoje izmučeno lice. Vidim bledilo koje je obuhvatilo moje lice, mučan izraz očiju. Može mi pomoći samo dobro tuširanje i osveženje, nakon kojeg bi svi moji problemi nestali. Uzdahnem i otvorim ormarić pa opsujem kad se gomila kozmetike surva u umivaonik. - Sranje, - progunđam podižući posudice i tubice i vraćajući ih nazad, jednu po jednu. Kad završim, vidim da još moram pokupiti uloške. Ulošci... Zagledam se u kutijicu, a usta mi se osuše. Ulošci. Kasni mi. Inače mi nikad ne kasni. Baš nikad. Pokušavam izračunati kad sam imala poslednju menstruaciju. Pre mesec dana ? Mesec ipo? Nisam je imala u Beogradu. Sranje. Pojurim u sobu i potražim praznu kutiju pilula za kontracepciju.

7

https://www.youtube.com/watch?v=HzfyCuPVpCY

151

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Izvučem papir i drhtavim prstima pogledam upustvo. Kineski. Nemački. Španski. Italijanski. Engleski. - Gde je aman jebeni srpski ? - zaurlam i okrenem papir, a onda ga bacim na krevet. Ali ništa mi ne dopire do mozga. Ništa osim postotka uspešnosti. Sledećih dvadesetak minuta provedem proučavajući sitna slova. Nije sto posto sigurno. Neke žene zatrudne. Mali procenat , ali ipak je moguće. Sva mi krv nestane iz glave. U glavi mi je mutno i soba se počne vrteti oko mene. Brzo. Srušim se na krevet i zagledam u plafon. Osetim vrućinu a zatim hladnoću. Oblije me znoj i osećam kao da se gušim. - O jebem ti... - Ne znam šta trebam uraditi. Glupa sam. Po sve poražena. Telefon ! - U đavola ! - Skočim i pojurim niz stepenice pa uđem u kuhinju. Moje drhtave ruke odbijaju da sarađuju, ni prsti me ne slušaju takođe. Udaram nogama po podu kako bih se smirila, pa duboko, jako duboko udahnem. Mirno ispustim zrak i počnem ispočetka. Uspem da podignem kalendar. Pregledam dane. Brojim i brojim i brojim, nadajući se da sam pogrešila, usred ludila kojim u posljednje vreme obiluje moj život. Ali nisam. Pri svakom ponovnom brojenju dolazim do istog rezultata. Kasni mi devetnaest dana. - Jebem mu sve! Glupačo! Glupačo! Telom se naslonim na radnu ploču i zavrtim mobilni u ruci. Apoteka! Moram u apoteku . Moram biti sigurna. Čitav ovaj slom možda je posve nepotreban. Pogledam na drugi kraj kuhinje i vidim da je prošlo dvanaest. Noge mi se pokrenu pre glave i već sam na pola puta do hodnika kad mi mozak proradi. Stanem usred oblačenja kožne jakne. Luka! Uzdahnem. Ne mogu otići, ma kako hitno bilo. Ostavim jaknu i sednem na donju stepenik pa zagnjurim lice u dlanove. Želim se sklupčati u Lukinom naručju i dopustiti mu da me štiti. U misli prizovem njegovo lepo lice, a to je najbliže sigurnosti što sada osećam. Zastenjem i dlanovima protrljam obraze pokušavajući otjerati... pa, sve. Ja sam idiotkinja. Prvoklasna, vrhunska, jebena idiotkinja. Obična budala koja bi se trebala suočiti sa svime što se zbiva oko nje i pronaći u sebi snagu Rossovih. Gde je nestao onaj jednostavni, mirni život? Luka je u pravu. Nemam snage nositi se s time. Ali da li će on to shvatiti? Da li će razumeti da pred nama stoje lepi dani?Da se može desiti da smo stvorili jedno novo biće…Nas dvoje…potpuno. Čujem korake kako mi se približavaju i znam da je to Luka. O bože. Šta ću sad? Ustanem pa se pokušam nasmejati kad me njegov šarmerski pogled susretne. Danas je sav u crnom.Njegove ruke su oko mene dok me grli. Poznati osećaj topline me obuhvata i celu greje. Naslonim glavu na njegovo rame. Topao vazduh mi greje vrat dok me poljubi. - Šta radiš ovde mačko? Mislio sam da spavaš. - Kasno je Luka. Nisi me probudio, ponovo sam propustila trčanje. Nisam ti spremala da jedeš. Zaista si me razmazio. - udahnem njegov miris pa protrljam lice na njegove čvrste grudi. - Rekao sam ti da se nemaš za to šta brinuti voljena. Nisam mali. Tebi par dana stomak nije u redu, dok ne ozdraviš nemaš se oko čeka brinuti. Ja ću tebi ugađati. - Nežno me trlja po leđima da me uteši. Taj dodir mi prija više nego što bi znao. Svoje strahove uz 152

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav njega lakše podnosim. - Nisi mi odgovorila na pitanje mačko. Šta rad..- spašava me zvono na ulaznim vratima i u sebi odahnem od njegovog ispitivanja. Odvojim se od njega kako bih brže bolje otišla svom spasiocu da zahvalim. - Čekaj me ovde Luka. Da vidim ko je. - Ko bi drugi nego moja majka. Stoj ti ovde ja…-prekinem ga rukom i već sam na putu ka ulaznim vratima. Otvaram i na njima je Lukina mama, Teodora. Hvala ti ženo! Osmehnem joj se od srca jer tu ženu volim kao svoju Gordanu. Od kako smo sklopile pakt da se ujedinimo kada sam bila dete, kada sam na početku veze bila sa Lukom, nas dve smo bile više od prijateljica. Svaki dan dolazi kod nas, pogotovo poslednjih dana jer joj se Luka požalio da nisam dobro i da me ona odmeni. Samo što Luka ne zna da ja šurujem sa njom i da sa njom sve radim. Nema tog ko bi mene u tome odveo od posla. - Ustala si lepotice. - kaže Teodora, uzvraćujući mi osmeh. - Jesam, ali Luka me je opet okasnio sa buđenjem. Ni malo ne popušta. Uđi, čeka nas Luka unutra.- pomerim se u stranu kako bi ona prošla, a kad se okrenem vidim kako je Luka na nekoliko metara od nas. Luka joj prilazi i ljubi je u obraz, a ona ga potapše nežno po obrazu. - Stigla si majko. - Lukin bariton vrvi vazduhom dok ja stajem pored njega i osmehujem se. - Mislio si da ću vas zaobići danas? Eh mladiću, ne sumljaj u moje stare godine. Da nije Nene, možda bih i razmislila da dođem. - začkilji očima ali joj se vidi smeh u njima. - Teodora, hoćeš kaficu da popiješ? - pitam. - Hvala lepoto, ali nemam vremena. Nas dve moramo otići do trgovine. - I ja volim kupovati. - nadrndano kaže Luka. Imam osećaj da me čeka epizoda durenja. - Ti mačko trebaš odmarati. - Ne..ne..dosta mi je odmaranja Luka. Ako ti nešto treba napravi mi popis. - predložim i odmah rešim problem. - Ja ću te odvesti, mačko. - kaže Luka . - I, nisam otvoren za raspravu . - doda i uputi mi pogled upozorenja. - Tvrdoglavi stvore. - odlučno odgovorim. Nije me briga kakav ton koristi ni kakav mi pogled upućuje. - Mogao si ostati. Nas dve bi sve same obavile. Znaš da neću nigde pobeći Luka. Ne volim što me ovako dugo držiš zatvorenu . - Moram otići do Havane. - Pogledam ga jer znam da zapravo ne misli raditi. - Za ime Božje, Luka ne trebaš me čuvati! - prasnem. Dovoljno je loše to što mi Mihajlo pritišće sve dugmiće jer me za ovo vreme nije video, ali zbog Luke mora odmah odustati. - U pravu je Nevena, Luka . Ne moraš je samo držati u kući. Sa mnom joj ništa neće faliti. - Lukina mama ozbiiljno mu se obraća. Oduševljeno gledam u Teodoru koja prekorno gleda Luku. I on ima isti izraz lica, ali njegov je usmeren na mene. Zato sam još sretnija kad najzad odluči poslušati. Ali ne onako kako bih ja želela. - Dobro , - promrmlja Luka. - ali ja vas vozim .

153

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Samo malo da prošetamo Luka, ubija me zatvoren prostor. - umirim ga . Lagano stisnem Lukinu ruku, kako bih mu iskazala zahvalnost, ali na moje iznenađenje, on me ignorira. - Odvešću vas u kupovinu. - ponovi i odvoji se od mene. Udahnem obeshrabreno. Teodora ljutito otpuhne, ali ćuti, a Luka zadovoljno kimne. Sve je smislio. Ovo nije dobro. Ne mogu kupiti test za trudnoću dok mi je Luka za petama. Sranje... *** Nakon što samo ostavili Teodoru u centru grada kako bi platila neke račune, Luka me uhvati za zatiljak i povede prema autu. Dok sam razgovarala na telefon sa Mihajlom, on je obavio jedan poziv i sad deluje pomalo uzrujano. Nestali su tragovi onog opuštenog muškarca kakav je bio ranije. Kao i uvek u takvim situacijama, osećam se kao da uopše nije sa mnom. Sve su češće vidljivi procepi u njegovom oklopu; njegove se navike pokušavaju vratiti. Imam osećaj da danas neće podneti moje petljanje po kontrolnoj tabli i regulisanju temperature pa radije spustim prozor. Luka uključi muziku i prekine tešku tišinu, a ja se opustim i pustim da mi Anastasia pravi društvo. Usput sam dvaput nazvala kući: svaki sam put u pozadini čula Gordanu kako cvili i žali se. Jednostavno će morati istrpeti sve ovo vreme što nisam u Beogradu. Dok se ne dogovorim sa Lukom gde ćemo sve živeti, ne mogu joj dati nikakve vesti po tom pitanju. U glavi počnem slagati plan. Moram smisliti kako ostati sama, da kupim ono što mi treba. Pa da se konačno smirim, ili da posve poludim. Samo je jedan način. Nakon što se Luka parkira u Rodi, uzmemo kolica i izgubimo se u gužvi . Provlačimo se pored polica. Naoružana sam popisom, a Luka izgleda uzrujano. Čini mi se da je uzrok tome haos koji nas okružuje. Ali tada u njegovom džepu zazvoni mobilni. On ga izvuče i namrgodi se kad pogleda ekran. Odbije poziv. Možda ga ne uzrujava samo uobičajeni haos Rode. Ne pitam ko zove jer ne želim znati, a i zato što planiram beg. - Moram uzeti neke stvari u delu kozmetike i hemije. - kažem, hineći nezainteresiranost. - Uzmi ovo i donesi ostatak. - Pružim mu popis na koji sam lukavo dodala par stvari - onih koje se nalaze na suprotnom kraju supermarketa. - Idemo zajedno. - odgovori on bez oklevanja i uništi mi plan. - Bićemo brže gotovi ako se razdvojimo. - opušteno odgovorim. - Vidim da ne voliš kupovati ovde. - iskoristim njegovu nelagodu i požurim pre no što mi uspe odgovoriti. Bacim pogled preko ramena kako bih proverila da me ne sledi. Vidim kako namršteno zuri u popis. Skrenem iza polica i požurim. Čitam oznake kako bih pronašla ono što trebam. Nekoliko trenutaka kasnije dođem do apoteke i zabuljim se u kutije sa testovima za trudnoću . - Predivno! - progunđam ironično pa zatražim od apotekarke za prvim koji jamči brz i tačan rezultat. Platim pa se prihvatim testa. Okrenem ga i preletim pogledom po utisnutim slovima. Hodam unatrag, ali tad se sudarim s nekim.

154

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Izvinjavam se ! - viknem, a kutija mi ispadne iz ruke. Plastična kutija glasno zazveči po podu, padajući pored mojih nogu. I pored drugog para nogu. Nogu koje prepoznajem. Ne sviđaju mi se ledeni trnci koji mi se uspinju uz kralježnicu, niti osećaj ranjivosti koji me iznenada savladao. Sranje! Luka!

155

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

34. Poglavlje Ne moram podići pogled da bih znala kako je i dalje ispred mene; osećam njegovu prisutnost, a osećam i da me Luka pokušava umiriti, ali mišići su mu previše napeti. Zato ostanem skrivajući pogled od njega. Čini se kao da je prošla čitava večnost pre no što se Luka lagano opustio . - Jesi dobro mačko ? - upita me Luka. - Odmakne se proučavajući mi lice. Klimnem glavom i mislim kako bi bilo jako nerazumno reći mu bilo što što bi ga uzrujalo a mene odalo koliko sam uplašena da se odam. Srce mi lupa kao ludo i imam osećaj da sam progutala kamen u ustima koliko me saznanje da je video za šta sam ovde došla. Čini mi se da ne primećuje šta je to na podu jer gleda pravo u mene. Savijem se pa pokupim test sa pločica, nadajući se da ga nije video. Glupo od mene što verujem u tako nešto ali ipak postoji nada.. Glupača! Uhvati me za ruku da me povede ali zastane kad mu nešto privuče pažnju. Nešto u mojoj ruci. Svaki poraženi atom u meni odluči odustati. I ne pokušavam sakriti ono što držim u ruci. Ne trudim se smisliti izgovor. On čitavu večnost tupo gleda u kutijicu pa na kraju podigne prazan pogled i zagleda se u moje uplašene oči. - Isuse Hriste! Bože! - Luka uzdahne, prinese palac i kažiprst čelu i zatvori oči. - Mislim da nisam popila pilulu za kontracepciju , - gotovo se ugušim rečima. Znam da se moram objašnjavati jer će on to zahtevati. Provuče ruku kroz kosu pa je odmakne s lica, a onda napuše obraze. - Jebem ti život ! - Lecnem se zbog psovke, a nervoza zameni raniji strah. - Nisam ti htela ništa reći dok ne budem sigurna. - Jebote! Jebote! - Luka me uhvati za vrat i gurne prema polici pored koje nas čekaju kolica. Nemarno mi dobaci kutijicu, slobodnom rukom zgrabi ručku kolica i povede nas prema kasi. Moji su pokreti automatski - mišići rade bez upustva. Možda zato što shvatam osetljivost situacije, a možda i zato što primećujem da je Luka u opasnom raspoloženju. Trpam namirnice na traku. Tiha sam i oprezna. Okrenem Luki leđa pa krenem puniti kese. Nego začas ostanem i bez tog zadatka jer se Luka u tren oka nađe kraj mene i počne vaditi i raspakivati sve što sam složila. Besposleno stojim dok to radi. Vilica mu neprekidno podrhtava, a ruka brzo i precizno slaže naše stvari u kese i raspoređuje ih u kolica. Pokušava uvesti red u svoj uzdrmani svet. Plati račun pa uhvati kolica i mene i odlučno nas povede iz supermarketa. Ali njegova se nelagoda ne smanjuje, iako nisam sigurna što je sada glavni uzrok - je li to moje šokantno otkriće ?! Luka kad stignemo do njegova automobile mi grubo pusti ruku. - Ulazi. - Bez pogovora učinim što mi je rekao i pustim ga da sam napuni gepek auta. Ubrzo odjurimo s parkirališta i uključimo se na put. Atmosfera je nepodnošljiva, a nemam se gde skloniti. - Kuda idemo? - pitam, iznenada uplašena da nema nameru odvesti me kući. - U Havanu.

156

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - A Teodora ? - tiho se usprotivim. - Trebamo i nju pokupiti. - Radije bih se bavila onim što mi je u poslednje vreme omiljena zabava - guranjem glave dublje u pesak. - Ne. - Luka odlučno odreže i isključi mogućnost dogovora. Poznajem taj ton. Poznajem to ponašanje. - Nemam vremena za zajebanciju, Nevena. - Opet sam Nevena? Oh..neeee! - Ostaviti ženu samu da se vrati kući nije zajebancija ! - Može da uzme jebeni taksi do kuće. - drekne. - Ja bih radije da se pobrinemo za nju. - E pa ja želim da se pobrinem za taj tvoj problem. - opet vikne. Šta reče? Moj problem??? - Što to znači? Kako to misliš moj problem? Zar to nije naš problem Luka? - Znači da sada nemamo vremena za tvoju tvrdoglavost! - Naglo skrene udesno i uz škripu kočnica projuri niz ulicu. - Ništa neće nestati , ako se ne potrudim da nestane. Srce mi uspori. Ne sviđa mi se odlučnost ispisana na njegovom licu i ne sviđa mi se njegov ozbiljan glas. Trebala bih osećati olakšanje što je odlučan rešiti problem. Ali ne razumem kako to misli učiniti, a glas u mojoj glavi govori mi da mi se njegovo rešenje neće svideti. Od kuda ćemo početi? Nešto mi govori da je moja potencijalna trudnoća na vrhu popisa. *** Od kako sam prvi put došla, ovo je prvi put da vidim Havanu kad je potpuno prazna. Luka me spusti na sto i okrene prema šanku, a onda prođe iza njega i uzme čašu s jedne od staklenih polica. Glasno je spusti na šank, zgrabi bocu scotcha i napuni čašu do vrha. Potom u dahu ispije i zabaci glavu. Ovo je prvi put da ga vidim da pije od kako smo se pomirili. Rekao je da je završio sa pićem i da ga više alkohol ne zanima. Ali shvatam situaciju u kojoj smo se našli da mu je i te kako potreban. Polako okrene uz šank i zagleda se u svoju praznu čašu. Izgleda poraženo besno, a to me plaši do ludila. - Luka? On se neko vreme koncentriše na čašu, a onda okrene prema meni izmučene i besne ledeno plave oči. - Kako opravdavaš ovo? - pita dok izvlači test iz svog đžepa. Naizmenično gledam u njega i u pakovanje koje drži u ruci kao da je to nešto od čega se umire . Nešto zabranjeno. - Ne razumem, kako misliš to? - tupavo pogledam u njega dok on gleda u mene i išekuje odgovor. - Pitam te lepo Nevena. Daj odgovori! - vikne na mene i mojim telom prođe trnci koje mi otvaraju tlo pod nogama. - Ne mogu opravdati nešto Luka. Nisam podatak koje reši sam problem na tvoja pitanja. Žena sam. Desilo se to da smo spavali i da postoji mogućnost da ćeš postati otac. - Hrabro se uspravim pa mu priđem. Možda moj dodir može doći do njega, da shvati da 157

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav nisam sa namerom to uradila. Bože, dešava se parovima tako isto! Gledam kako mu licem prolazi ironičan osmeh koji me upućuje da nešto loše sledi. Ne opet! - Koristiš pilule Nevena. Vodiš računa o tome. Kako to da na dan tvog venčanja nisi popila. Da nisi planirala da se to veče se oplodiš sa Lukom? - vikne. Hladna pljuska koju mi upućuje me zaboli više nego što želim, ali isto tako mi skuplja bes pa reagujem pre nego što trepne. - Da, koristim. Ali taj dan nisam Luka. Nisam jer sam bila rastrojena na sve strane. Video si kakva sam bila. Nemoj govoriti takve stvari, nemoj reći nešto za šta se posle možeš kajati. - Da se kajem? Ja? - počne da se smeje kao da je pod nekim ludilom pa odmahne glavom. - Nemam se ja više za šta kajati Nevena. Nisam ja taj ko je usrao motku. Nisam ja taj koji će nas razdvojiti. Nisam ja taj koji je imao drugačije planove. - mučnina se ponovo stvara , što od hormona, što od Lukinih reči. - Nisam ja ništa pogrešno uradila Luka. Kako sam ja to pogrešila? Zar se ne raduješ, zar ne možeš biti srećan zbog nas? Možda se ipak desi da nisam trudna, i da je sve ovo greška. - Pogrešila si tako što nisi vodila računa. Kako da se radujem? Kako kad uvek se između nas nešto umeša? Ne možemo živeti samo nas dvoje. Samo mi. Želeo sam ti pokazati sve, otići svuda samo nas dvoje. Bez ikakvih upadica i cimanja. Dosta mi ih je! lice mu se izobličilo od nekog besa da mi je nemoguće da shvatim da je toliko sebičan. Zar ne vidi koliko je velika naša ljubav da nam je pružila poklon? Priđem bliže jedan korak. - Ti ne želiš ovo dete? - Gutam knedlu dok ga pitam. Pribojavam se odgovora. Gleda me i vidim kako steže ruku oko čaše. - Nije važno šta ja želim. Idi kući Nevena. Kada dođem, pričaćemo. Ostavi me samog. Treba mi da budem sam. - gledam kako mu se očima menjaju emocije, ali nijedna kojoj se ja nadam. Trgnem iz njegove ruke test i okrenem se da odjurim iz Havane što pre. Već trčim i osećam kako mi se niz lice slivaju suze. Butam po telefonu i pokušavam da ukucam broj od taksi službe. Ali me ne slušaju. Ruke me ne slušaju. Jadnice. Pogledaj kako si se samo dovela do toga da moliš da ti poveruje da nije planirano. Pa nije. Nisam to sama sebi uradila. Šta on umišlja da sad ja trebam uraditi? Puziti dok se ne smiluje? E pa nećeš Luka!! Do malopre strah i plašljivost od rezultata zamenjuje bes. Uzdiže me i kao furija se vraćam nazad u Havanu. Ne marim što lupam vratima, ne marim ni to što sam uhvatila stolicu i bacila je sa mog puta. Moje glavno odredište - Luka! Nalazim ga na istom mestu od pre par trenutaka . Stoji naslonjen na šank dok mu je glava pokrivena rukama a oko njega je nered. Slomljene flaše su razbacane u komadiće oko njega.Nije on video kako izgleda kad ja razbijam. Uhvatim još jednu stolicu i bacam mu pred noge da ga dozovem. Drvo se lomi u komade dok ja stajem ispred njega. Podiže zbunjen pogled koji odmah zamenjuje iznenađenim ali to me ne obeshrabruje. Stanem na metar ispred njega dok mi cipele gaze staklo i drvo. - Zar ti nisam rekao da ideš Nevena?

158

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Jesi, ali je meni dokurčilo više da slušam tvoja naređenja. - vidim kako se cimnuo od mog odgovora. Čekaj samo… - Kakvo je to ponašanje Neno? idi kući i čekaj me. - Neću! - Nećeš? - Neću! Dosta mi te je! Dosta mi je da ti opraštam jer nemaš muda da se suočiš sa tim da češ možda postati otac. Dosta mi je tvoje sebičnosti. Samo gledaš šta ti želiš. Tvojo planovi su ti iznad svega. E pa gospodine Neškoviću, moraš se suočiti sa činjenicama a ne da meni govoriš šta sam ja trebala da radim, ili šta tek trebam raditi. Uvek koristiš kondom sa mnom, samo onaj dan nisi. Nisi se ni dosetio, a nisam ni ja. Nisam marila na to. Toliko toga si mi učinio bio da sam zaboravila na sve. U to ime ja ću ovo moje nerođeno dete podržati. Stajem na njegovu stranu jer njegov otac nema pojma ni da se obraduje. Neko na tvom mestu bi mi ljubio noge jer sam ti svoju ljubav pružila. A ja vidim da sam debelo pogrešila. Kažeš da me voliš? U kurac me voliš! Možeš voleti mene celu sa darom koje smo oboje možda stvorili. Drugačije ne pristajem. Ako sam ostala trudna ja se deteta neću odreći. Svidelo se to tebi ili ne. Prihvatio ti to ili ne. Ako ga ne želiš , ono je samo moje i ničije. Ja ću mu biti i otac i majka. Više me nećeš ni videti ako ga ne želiš! Živi i dalje sam u svom svetu sebičnosti! Odlazim! - vičem na njega dok mi ruke lete na sve strane. Okrenem se da odem ali me njegov glas zaustavlja. - Nevena, ako te slučajno ne bude bilo kući kada dođem, završili smo. Bićeš mrtva za mene. - ledenim glasom me kao bič udara, ali ovaj put ne dopuštam da pokažem slabost i to da me povređuje. Ne odgovaram, niti se okrećem. Poput kraljice, izlazim iz Havane . Po prvi put sam jaka. Po prvi put znam šta želim. Moje srce zna koga bira, a to je ono što sam sigurna da je začeto. *** Brzinski sam spakovala ono što sam imala kod sebe kada sam došla sa Lukom iz Beograda. Sve što mi je on kupio mi nije potrebno. Ni trunčica. Njegovi pokloni ne vrede ni gram zbog onog što čini sada. Odbacuje me od sebe umesto da bude uz mene i podeli radost. Za to i nemam šta više ovde raditi. Dosta mi je svega. Proverim jer sam uzela svoje stvari i uzimam telefon kako bih okrenula samo jednu osobu koja mi sada treba. Koja će me razumeti. - Halo! - promukao glas kao da je tek probuđen. - Izvini Anja ako te budim. - udahnem duboko. Čujem kako se šuška po posteljini dok se razbuđuje. - E Neno.. Ma ok je, pridremala sam malo. Nije problem. - Anja..- ponovo udahnem pa ispalim. - Jel možeš da me odbaciš do Bg-a? - Eto rekla sam! Ja koja ništa nikog ne molim i pitam, sad svoju najbolju drugaricu molim za prevoz. Nisam sposobna da vozim a niti da budem sama trenutno. Trebaš mi. - Treba mi moja drugarica. 159

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Ok. OK.Evo dolazim. Za pet minuta sam tu. - Ni ne pita odmah niti razglaba zašto i kako, pristaje odmah na sve. - Čekam te. - kažem i prekinem vezu. Mogla sam sama otići ali osećam da ovako besna mogu samo sebe odvesti do prve bandere. Nisam sposobna za bilo šta. Anja će me razumeti. Mogla sam pozvati i Mihjala, ali znam kako bi reagovao. Odmah bi otišao do Luke i haos bi nastao. A ja trenutnoisto želim da ubijem Luku, zbog mogućnosti koja se može desiti ne želim da oca svog deteta na bilo koji način povredim. Ja nisam kao on. Ali će zato biti kažnjen sa svih strana. Više neće videti ni mene niti dobiti onu ljubav za koju se borio. Više nikada. Bes u meni je veliki da bilo kad više pokleknem. Izađem ispred kapije i sačekam Anju. Kao švajcarski sat je tačna i tačno za pet minuta je stigla. Jeste da je obukla šta je stigla, ali i ja nisam bolja. Mahne mi rukom i ja uđem u auto. - Gde gori? Na šta to izgledaš? Gde je Luka? Šta ćeš u Beogradu? - ispaljuje kao iz topa sve što može u jednom dahu. Naslonim se na sedište i odmahnem rukom. - Samo vozi Anja. Molim te. Samo vozi. - Naslonim se na staklo i zatvorim oči. Slike mi se vraćaju. Današnji dan. Bes u Lukinim očima. Dan pre toga.Dan venčanja. Naša prošlost. Sve! Kao blicevi mi opsedaju misli dok pokušavam da od svih pobegnem. Čujem kako Anja startuje motor i okreće se. Znam da joj je teško što ćutum jer je ostalo kao u kocki ne dovršenih reči, ali ja nisam još uvek spremna da joj bilo šta priznam. Znam da joj moram dati objašnjenje za sve ali za sad ćutim. Ćutnja se razvlači celim putem do Beograda. Čitavih sat vremena i trideset minuta Anja mi dobacuje poglede i mrmlja kako smo joj se popeli na mozak sa našim svađama. Kako ovo izgleda na cirkus, na špansku seriju sa naslovom "idi mi - dođi mi". Kako je izluđujem jer sam kao crv pod kožu joj zapela mučeći je. I kako će Luki muda da servira za doručak, čim ga bude osakatila. A ja celo vreme muku mučim sa mučninom. Glava me boli, imam osećaj da se gušim i nikako da mi se stomak smiri. Četiri puta sam je zamolila da stane, kako bih se ispovraćala. Auuu jebeni auto put! Umalo me kao bubašvabu nisu zgazili. Moj stomak nije mario na to. On je tražio van i gotovo. Anja je na to samo odmahivala glavom i rekla da ću joj debelo platiti. Samo da stignem kući, odmah nek mi naplati. *** - Pričaj! Ne želim više da čekam. Niti da te gledam kako ćutiš. Dva sata sam u neizvesnoti dok gledam kako povraćaš na ulici u kočiš me na svakih dva kilometara. I moram da čekam dok se ti ispričaš sa Gordanom. Dobro da Antonio nije tu. Inače bih i njega morala da trpim. A ti znaš koliko mi je tvoj brat odbojan. - mahne rukom u nervozi i gađenju a znam da laže. Vidi joj se u očima da se topi kad se samo spomene Antonijevo ime. - Čekam Nevena. Počni da ne bih ja uzela motku! - pripreti mi prstom i nasloni se na fotelju. Sva uzjapurena i nervozna zeva u mene a ja ne znam odakle da počnem. Možda da skratim muke jednim potezom. Zato izvlačim kutiju sa testom iz tašne i stavljam na 160

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav sto. Anjine oči se iskolače dok prati moje pokrete i završavaju se na kutiji. Pustim da joj shvatanje slegne pa se zagledam u nju. - Izgleda da sam trudna. - Kako misliš izgleda? Jesi ili nisi? - tiho pita. - Nisam sigurna. Ali imam sve simptome. Nisam još proverila ali osećam da jesam. Nikad mi i ne kasni a taj jedan dan nisam pila kontracepcijske pilule. - slegnem ramenima i spustim glavu. Nisam spremna da vidim bilo šta u njenim očima. - Koji dan? Pričaj!! - vikne i jurne prema meni. Sledeći momenat je na kolenima pored mene drži me za ruku. - Reci mi Neno. - Udahnem pa je pogledam. U njenim očima vidim odsjaj suza a nešto me u grudima stegne. Onda krenem i sve joj ispričam. U detalje sve do onog momenta kada sam je pozvala. Dobacivala je psovke kao kočijaš kako se priča udubljivala i verujem da je sposobna da nekog ubije. Ona i Mihajlo su isti. Na kraju niz moje lice krenu suze a ona kao prava drugarica ustane i zagrli me. Osećam se slabom da nemam nju. Ona me ne optužuje. Ona razume. - I šta sad? Hoćeš li da proveriš? - pita dok me grli i mazi po kosi. - Čisto da budeš sigurna. - Hoću. Iako znam. Neka bude to mala potvrda. - odvojim se od nje i bacam pogled na kutijicu. Ona je prva zgrabi pa izvadi. Dok hodamo do kupatila, ona čita upustvo. Ko da ne znam da se trebam popiškiti na traku samo i sačekati pet minuta. Obavim to dok ona zvoca da pazim na koji ugao. Izađem i stavim na umivaonik test da sačekamo tih pet minuta. Pet minuta.. Jebenih pet minuta. Nešto u meni je sigurno, ali mrvica u meni govori šta ako nije? Nije važno. Ova situacija je dokaz da je Luka onaj isti Luka. Nesposoban i nezreo da deli. Da se raduje u ljubavi. Pogledam ka Anji a ona zeva u test. Ja ne smem pogledati. Jebote koji mi je đavo sada? Ruke mi se tresu dok vreme otkucava. - Jel prošlo pet minuta Anja? - Ona pogleda na sat i klimne. - Jeste. Hoćeš Neno ti da pogledaš ili ja? - Od uzbuđenja nemam snage ni zašta pa odmahnem glavom. Anja spusti pogled na umivaonik i virne. Ja cupkam sa noge na nogu a ona ćuti. Šta je toj ludači? - Pričaj Anja! Šta si omutavela ženo? Umreću od nervoze govoriii! - viknem u njena leđa. O bože pomozi mi! Polako se okrene sa suzama koje liju niz njene obraze. Po prvi put vidim njene suze radosnice. Osmeh širok kao sunce ozarena! Priđe mi polako sa testom u ruci i pruža mi ga. Hvatam ga nežno kao da je od stakla. I vidim! Tu su! Dve debele uspravne crte!!! Dve! Roze! - Čestitam mama! Postaću tetaaaaaa!!

161

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

35. Poglavlje " Kada mene drugovi za tebe pitaju ja im kažem da mi još vina sipaju ne znam više kako sam i ne znam kako ću čini mi se noćas da bez tebe umreću...." Vidite li onog čoveka u ćošku koji samo u boksericama sedi i ponavlja tiho stihove pesme? To je čovek koji je do pre neki dan imao sve. A danas nema ništa. Nije da je zaslužio bilo šta što mu Božja ruka može pružiti. On ne bi znao to da ceni. Greh nosi sam u sebi jer ne želi priznati da može imati puno toga da ume sastaviti dva i dva. Ali slabić kakav je postao, više ne veruje ni sebi niti u bilo koga. Taj odrpanac oko koga je okružen samo lom čaša i flaša, smrad prolivenog Jack-a od nekoliko dana, taj odrpanac sam ja. Luka Nešković. Nekadašnji konzument kurvi i izričitog seksa. Sadašnji Big boss lanca desetak klubova i večiti indijanac. Prokletnik koji je osuđen da zauvek ostanem sam slomljenog srca. Slomila ga je Nevena! - Prokleta neka je! - viknem i nategnem flašu Jacka ali i ona je prazna. - Jebi se! Jebite se svi! - zavrljačim je i bacim. Ona odleti i pravac u zid udari. Staklo se rastura na sve strane, a ja ne marim. Ni za čim više ne marim. Sve sam polomio što mi se našlo pod rukom. Pocepao posteljinu kada je u našem krevetu nisam našao. Rekao sam joj da me čeka kući, da me pusti da se izduvam da me prođe.... " Idu dani, godine, život prolazi ali mojim očima san ne dolazi i ne znam kako ću čini mi se noćas da bez tebe umreću.. " Umro sam i ostao na istom onom mestu gde mi je sve ostavila. Ništa nije odnela sa sobom. Nisam je zvao, nisam ni pomišljao. Rekao sam joj ono što nisam mislio ali i jesam. Kako je mogla tako da me ostavi opet? Težak sam jebeni kurac kada nisam pazio na jezik. Ali otelo mi se. Pomisao da više neću imati njenu ljubav mi je nateralo strah u koske. Kada sam video onaj test u njenim rukama kako ga krije, osećao sam prvi dokaz da je nema više. Slep sam za sve sem za nju. Ona je bila moje svetlo koje mi je čistilo put pred sobom. Ali bebac? Moj i njen bebac? On/Ona će mi je oteti. Ona će svu ljubav njemu ili njoj pokloniti. Ponovo bih bio po strani. Ponovo bih molio za ljubav . Ponovo bi zid bio među nama. Ovako nema ničega. Ovako samo postoji tama..Tama sa njenim imenom.. " O Neno, Nevena zbog tebe više nemam sna o Neno, Nevena ženo neverne.. " Neverna...neverna...kada bi samo bila..kada bi me samo prevarila. Ali nije, ona je uvek istinu govorila. Jedino ona. Jedino sa njom sam znao na čemu sam i to sam kod nje najviše voleo. Šta sam koji kurac mislio? Koji sam đavo imao na umu kada kondom nisam stavio? Ali bio mi je najlepši osećaj na svetu, imati je tako skroz, bez ičega. Tada smo 162

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav dosegnuli zvezde i raj ujedno. Samo nisam znao...da to može dovesti do toga da sada nema ni nje. Ni nas. A možda nema ni bebe? Da je imala šta mi reći ona bi mi javila.Rekla je da ako je trudna, neće abotrirati, zadržaće . A šta ako nije? Šta ako je samo fol? Da li bi mi rekla? Jebo te ne znam! Ne znam šta sam joj ovim učinio: Sam sam sebe umrtvio za bilo kakav osećaj. Treba mi piće. Treba mi otrov da se što pre zakovem i da pojedem sopstvena govna. Ustanem dok mi pred očima lelujaju svetlavci. Sve se leluja, a kamen sve više pritika želudac. Trebam više. Trebam da se umrtvim i nema me. Hodam po staklu a zamnom ostaju krvavi tragovi. Ne osećam bol, dobro je, krenuo sam od stopala. Ni ožiljci ne pomažu. Sve je porušeno, cela kuća je u rasulu, ali veće je rasulo u mom srcu. - U kurac! U kurac! - psujem dok gazim niz stepenice. Guram jebeno drvo što mi je na putu dok pokušavam da se što pre domognem šanka. Izgleda mi kao da je miljama daleko. Glava mi puca kao da udaram kamenom po njoj. Na dva metara od šanka čujem kako neko zvoni na vratima . I ne prestaje. Ne! Ni trenutak ne prestaje! Jebem mu Teodora zašto me ne ostaviš na miru!? - Odlazi! - drekenem sa mesta ni korak napred ni nazad dok se držim za glavu. Kao zvono u crkvi da udara a ne pišljivo zvonce! - Luka Neškoviću! Momentalno da si otvorio vrata ! Istog momenta da ne bih sama srušila ova prokleta vrata! - ženski visok glas se javlja sa vrata i stajem ko ukopan. Ko je to jebem ti? - Imaš dve sekunde ili ću sama da ih srušim! - opet vikne i stajem kao zleđen. Anja! Šta ona radi ovde?Nevena!! Šta se desilo?Nešto se sigurno desilo Neveni! Povučen nekom novom energijom jurim ka vratima dok mi se i dalje stalko i drvo celim putem zarivalo. Ne marim što sam samo u boksericama. U pitanju je moja Nena. Bože ne! Samo ona ne!Otvaram vrata a ručka mi ostaje u ruci od cimanja. A ispred njih stoji žena sitne građe za koju bi ljudi rekli da je nežna i fina. Ali nisam znao šta znači biti dinamit ! Ne znam zašto je sada došla, a ako nije nešto važno odmah ću je isterati! Ali i to me zabole. Važna je Nevena! - Šta se desilo Neveni? Gde je ona? - dreknem i stanem ispred nje dok mi se telo grči. Polomiću sve. Svakog ko mi ne kaže gde je. Prelepa žena sa kosom braon kao topla čokolada istupi stisnutih ruku, dignute glave kao komadant. U zelenom kompletu sa visokim poteticama izgleda kao pravi komadant, ali i ponaša se tako jer u sledećem trenutku njena ruka leti ka mom obrazu i onako mala nežna ručica razbija moj obraz kao da je Tajson a ne žena. Ne trepćem , samo vratim pogled ka počinitelju. Obraz mi gori kao pakao ! Jebem ti šta je ovo! ? - Ovo je trebala tvoja majka da uradi još od malih nogu, idiote. Da jeste ne bi uradio to što si uradio mojoj Neveni! Imaš li ti obraza ? Gde su ti maniri pa gol dočekuješ ljude? Jesi li ti išta naučio ono čemu te je majka od malih nogu učila? - ispucava pitanje kao iz puške dok glas u lavice ne posustaje. - Dva meseca te čekam da dođeš i šta ti uradiš? Još više napraviš sramotu i haos u porodici. Oteraš osobu koja bi dušu dala za tebe! 163

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Gde je Nevena? - mirno pitam jer ne želim više da slušam govoranciju. Stisnutih očiju sa rukama na kukovima, zaobiđe me i uđe u kuću. Ne mari što me je ostavila samog. Niti što ni reč nije rekla. Ali psovanje koje je uputila iza mojih leđa znam da je videla haos. Okrenem se i krenem da je nađem. Stoji ispred Nevenine kuhinje i pritisnutih prstiju na slepočnicama . - Hoćeš li mi reći gde je Nevena? Ne zanima me šta imaš da mi kažeš sve drugo.Da nije ona u pitanju sigurno ne bi ovde došla. - Jesi li ti normalan? Pogledaj šta si od kuće učinio! Pogledaj na šta ličiš? Kupaš li se, živiš li ti uopše? - ispucava pitanja . Strljenje mi je na ivici . Dosta mi je ovoga! - Anja..- mahne rukom da me prekine. - Znaš li ti Luka kako je to živeti život drugačije od ostalih? Imati sve na dlanu i eto desi se sranje onog koga najviše na svetu voliš njega više nemaš. Moji su hvala Bogu živi , ali nisu zajedno. Mislila sam da je ljubav mojih roditelja slavna. On je bio inspektor, keva mlada studentkinja medincine...sadašnja šefica na ginekologiji. Slavan on, slavna ona. Slali su ga na sva zbivanja, na svaki slučaj, a nju je Bog obdario da pomaže ženama da rađaju. Zabavljali su se tri godina pre nego što su se venčali. Mihajla su planirali a ja sam eto slučajno ispala tu na putu. Ni začim nismo patili, celo detinjstvo nam je bilo bajno.Pokloni, rođendani, slavlja, sve najmodernije, svako letovanje, svako zimovanje i para koliko hoćeš.. Onda ćale nestaje, nema ga po nekoliko dana..Keva se nervira, ludi, napada ga da bi na kraju on bio taj krivac za sve. Odlučili su da se razvedu a kao što nalaže deca odlučuju sa kim će da ostanu. Bili smo već odrasli da možemo reći da želimo sa tatom biti. Na to je mama odlučila da digne ruke. I kao njihovu večitu naknadu, obasipaju nas parama i poklonima, i svime što želimo, kao da su oboje tu a nisu. Kažu da nas vole. Ali iskreno ta njihova ljubav nam je kao pola srca. Kada bi se spojili onda bi sve bilo na svome. Ovako nikada neće biti..Svi misle da smo Mihajlo i ja divlji, bezobrazni i laki u svom životu. Delom je to istina. Ali to je zahvaljući nama jer smo dozvolili sebi da postanemo takvi. Ali..sa druge strane kada ti život uzme nekog koga najviše voliš, i da pritom imaš sve to što smo Mihajlo i ja imali, nastaviš da se boriš jer si ponosan . Jer ne dozvoljavaš da te život ruši, jer želiš da svima dokažeš da umeš da sakriješ bol, da umeš zavrediti taj blagoslov jer te je uvek neko od nekud posmatrao. Iako nije prisutan, osećaš tu ljubav. Osećaš je jer ona nikada ne umire. Mi smo njihova deca. Njihova ponos i dika Luka. Kroz nas su preneli sve ono što je u njima bilo kako bi bili to što jesmo. I na nama je da menjamo stvari, da zapnemo i dokažemo da smo vredni ! Da zavredimo naše mesto. - zastane i dok joj glava potone u ramena. Njene reči me probadaju dok je slušam. Znam na koga mi sugeriše. Ali ne shvatam zašto.. - Zašto mi ovo govoriš Anja? - priđem polako do nje i stanem. - Teško li ti je da shvatiš Luka? Shvataš li šta si zapravo oterao od sebe? Nju! Nju koja se od početka borila za svoje ja! Nju koja je bežala od svih jer je nisu razumeli. Nju koja te nije želela ali ipak te zavolela. Govorim ti da shvatiš da postoji ona ! Da nisi samo ti! Da nije samo važno kako ćeš ti biti i kako ćeš ti imati! Važno je da sve podeliš sa osobom koju voliš! - vikne na mene kao da govorim malom detetu. Šta koji kurac? 164

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - I jesam Anja! Prokleta neka je! Sve sam joj dao! Sve za nju učinio! Sve sam sam podigao kako bih joj se dokazao! Kako bih je sačuvao!! - sad i ja vičem. - Ali zašto da čuvaš Luka? Deli to sve, nemoj više biti tako posesivan na samo jednu osobu! Više niste samo vas dvoje! - još jačim glasom se izdiže iznad mene! Vulkan eruptira iz njenog glasa dok me oluja obuhvata tada me kao grom udara!! - Kao što je tvoj otac i tvoja majka delila među sobom ljubav, tako su delili i sa vama! To nije smanjilo ljubav među njima. Ostali su zajedno! Moji nisu znali da čuvaju tu ljubav, Nenini su izgubili od Boga ! A ti si bar to pred očima ceo život imao! Više niste sami! - opet ona obrće niste sami, pa niste sami! Grabim je za ramena i prodrmam je jer me ludio i bes hvata! Moram da znam! Iako ne zaslužujem moram da znam! - Reci mi preokleta da si i ti! Reci mi da shvatim! - Pogleda me onim smaragnim očima i vidim kako joj se presijavaju od suza ali ih ona ne ispušta. Suviše je ponosna da to čini. Ali drhtavost u njenom glasu me slomi da ne osećam više ni kolena, ni noge ni ništa kada progovori. - Postaću teta Luka! Ostvarili ste ono što do sada retko ko dobiva na dar! Postaćeš otac! I padam na kolena. Osećam bol i strah kako mi telom preovladavaju. Zatim se nazire sreća i radost. Dok stigne i ono osećanje koje mi ponovo udara u grudima. Ljubav koja nije razočarala. Tu je. Nije pobegla. Otac! Trudna je ! Trudna je ! Priđe do mene i spusti svoju malu ruku na moju kosu i ne pomera. Ne mazi nego je samo tako drži. - Ovako si trebao njoj kleknti. Njoj se moliti i zahvaliti. A ne da je se odrekneš. Ne zaslužuješ te bebe Luka. Pogledaj se samo gde je tvoja sebičnost dovela. Ti ovde rušiš sve što si stvorio a moja Nena sama dočekuje taj poklon. Prošla su dva meseca. Pre toga devet godina. Koliko vremena će ti sada trebati? Hoćeš li pustiti da kroz sve ona sama prođe? - odmahne glavom i okrene mi leđa. Bože jel to istina? Bebe? Kako bebe? Više od jedne? Isuse! Šta sam to uradio??? Šta sam sve uništio? Čujem kako polazi dok joj štikle udaraju u pod. Ne mogu da ustanem da je zaustavim! Osećaj prezira prema samom sebi me ostavlja da klečim. Bože!! - Znaš li da je ona mene zvala da je odvezem? Mene, nije Mihajla. - glas joj struji vazduhom dok hoda ka ulaznim vratima. - Ali, Mihajlo je sve već saznao. A ovaj put nećeš moći da je otmeš od njega Neškoviću. Zakasanio si. - podižem pogled kao naciljan pištoljem i vidim kako polako izlazi na vratima. - Čemu sve onda ova govorancija Anja ako sam zakasnio? - grubo pitam jer mi je svaki živac u kurac otišao. Ova žena zna koje dugmiće da pritisne. Zna kako da me dozove pameti. Okrene se prema meni i baci nehajan pogled . - Zato jer verujem u pravu ljubav. A ovo dugujem mojoj najboljoj drugarici. Iako ona ne zna da sam došla. Da zna, više ne bih bila među živima. - usne joj se izviju u pokvaren smešak pa se okrene i ode. Zvuk njenih potpetica odzvanja u mojim ušima dok mi se usnama razvlači jedan smešak. Smešak ponosa. Smešak radosti i sreće! Ljubav ume biti slepa a ja sam sam sebi povez preko očiju stavio. Grešnik i đavo! Pakao u meni! 165

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Ustajem i grabim korakom do fiksnog telefona jer sam mobilni polomio još pre dva meseca. Obrćem brojeve i organizujem. Vreme je da vratim sebe i svoju porodicu na pravi put! M o j e !!!

166

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

36. Poglavlje 11. avgust 2015.godine Pusto…Pusto oko mene je sve. Samo ta dva para otkucaja u mom stomaku koja mi nagoveštavaju da ipak nisam sama. Nisam mogla izbeći osećaj praznine. Nisam mogla izbeći prazan, usamljen, očajan osećaj. Ali nisam očekivala ni silnu krivicu koja me je preplavila. Povremeno sam se borila sa komadićima krivice, kad bi se setila kako je poražen stajao preda mnom, ali sada me posve preplavila. I besna sam što se tako osećam. Nisam mu javila. Nisam mogla a ni želela. Jesam tvrdoglava, jesam bezobrazna ali sam je odustao od svega kada je onako odredio. Dan posle mog dolaska u Bg, zakazala sam kod svoje doktorke. Potvrdila je ono što sam u sebi znala. Samo što je imala reč više. Kucala su dva srca. DVA! Bliznaci ili bliznakinje! Devojčice ili dečaci! Ili oba po jedno! Ne mogu opisati koji me je pozitivan šok tada pogodio! Znala sam da sam se samo probudila uspavana na krevetu, a kao rezultat je bilo moje onesvešćivanje kao posledica radosti. Od tada moj život je postao drugačiji. Postajale su samo moje bebe. Nije se znao koje luđi, da li ja ili moji u kući. Odmah sam rekla Gordani i Antoniju. Posle ni malo prijatnog Godaninog monologa o tome kako sam izdala njeno poverenje, kako ona neće dozvoliti da se dete Rossovih rodi kao vambračno, kako ima Luku dovesti pred Božjim vrhovnim sudom na čijem će čelu ona biti i sama mu presuditi. Ali po prvi put od kako je tata umro videla sam moju Gordanu kako se istinski osmehuje i plače. Radovala se onako kako sam i ja! Radovala se jer će biti nana. Antonio nije reagovao. Samo me je zagrlio i rekao da je ponosan što će biti ujka! I da se nada da će Luka ubrzo doći. A to bi značilo da ako se ne zacrta u predviđenom roku, da će biti bačena poternica. Ni ne želim da pomišljam šta će mu uraditi kad mu padne šaka. Ne bih volela da bilo kako reaguje ni on niti bilo ko. Želim da mene i njega ostave svi na miru. Samo što nisu. Antonio je preneo svoje planove Mihajlu i moj dragi Mihajlo je već sutra dan došao u posetu. Sa ogromnim buketom cveća i balonima upao mi je u sobu i grlio. Nije mi sudio, nije mi popovao. On se radovao. Grlio me je i pružio svu nežnost koju smatra da zasluđujem. A ja? Ja sam plakala . Ronila suze i suze ..Nije rekao da prestanem. Samo kada sam prestala, vodio je polemiku šta ću dalje. I doveo u razradu plan moje trudnoće i sa tim me izveo u kupovinu, tako da sobu koju je moja Gordana izdvojila za par sati bila je ispunjena bebi garderobom, krevetićima, nosiljkama, kozmetikom, bukvalno svime. Dok su ga prodavačice ispitivale i dobacivale ni malo damsko nabacivanje , davajći mu svoje brojeve telefona, on se isprsio ponosno kao da je on budući otac pa odbacivao sve te njihove ljubazne kartice sa brojevima telefona. Neću moći shvatiti njegov poriv da me ima zauvek uz sebe kada zna da sam trudna sa drugim i da moje srce pripada drugom. On na to samo odmahne glavom i da ne brinem. I tako svaki dan sa njim. Nije odustajao, svaki dan mi je stizalo cveće. Pokloni za bebe. Išao sa mnom gde god bih ja išla, pa čak i na preglede kod doktorke. Gledao je za ova dva meseca kako merim od tačkica pa do to trenutka kada su im razvijene ruke i noge, 167

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav formirana tela kako se grle u zajednčkoj ćeliji. Danima je mazio moj raven stomak, prvi je pipnuo kada je počao rasti . Obećao je da će zauvek biti uz njih, govoreći im dok je mazio stomak. Ja sam samo posmatrala sve to uz bolan stisak u srcu, potajno želeći da je na njegovom mestu Luka. Jer sve ovo on ne prati..iako ne zaslužuje..ipak nije prisutan. Petak je. Šezdeset peti dan bez Luke. Dani su mi i dalje protekli bez njega u neprekidnom mučenju i znam da nikad neće biti bolje. Srce mi se polako slama. Svaki dan samo proširuje pukotinu i znam da ću jednog dana jednostavno prestati funkcionisati. Ali najviše me boli manjak kontakta pa se pitam utapa li se Luka u votki, što bi verovatno značilo i da se utapa u ženama. Skočim od stolice i pojurim u kupatilo. Ispovraćam se, ali mislim da ovo nije jutarnja mučnina niti mučnina uopšte. Ovo je bol i jad.... - Neno, trebala bi popiti čaj i pojesti koji kreker. Bebci ti ne daju mir po ceo dan . začujem Gordanin zabrinuti glas kroz dvostruka vrata. Uzdahnem i ustanem pa potegnem vodu. izađem kako bih se umila i oprala ruke. - Moram se naviknuti na ovih dugih devet meseci dok mučnina traje, mrmljam. Pogledam Gordanu i moram se diviti njenoj crnoj uskoj suknji i crnoj bluzi. Moja mama ponosno nosi svoje godine i ne poznaje joj se da je rađala. Nadam se da će moji anđeli biti tako blagonakolni prema meni. Ostavim je i krenem ka dnevnoj sobi.Zvuk mobilnog telefona me preusmeri da idem do svoje sobe. Prilazeći stolu od punog drva u obliku slova S, ignoriram duboko razočaranje jer ne vidim njegovo ime , ali ne mogu ignorirati umor koji se javi kad vidim da me zove Anja, moja zamorna, ali zarazno entuzijastična buduća kuma mojih beba . - Hej ženska . - Neno , i dalje zvučiš užasno. - Znam, a verovatno i izgledam užasno. - Osećam se mnogo bolje, Anja. - A to je zato što sam upravo ponovo ispraznila želudac. - Oh, dobro. Možemo li se izaći malo do grada danas? - Više ne zvuči tako zabrinuto za mene. - Nešto nije u redu? - upitam i pomolim se da se nešto nije dogodilo . - Sve je u redu. Samo sam se htela malo prošetati. Dosadno je samo sedeti u kući, a i zdravo je za bebe. - Možemo to obaviti i na balkonu. - podstaknem je. - Radije bih prošetala. - obavesti me ona. Utonem u stolicu. Naravno da bi. Uvek bi me radije prošetala.- Danas Nenče. - doda ona. Još malo potonem i glasno zastenjem. Ne mogu svoj usran dan završiti sa Anjom. Praktično je moje sve. Najbolja drugarica, kuma. iako smo se videle u utorak, a imale smo i kratak sastanak u sredu. Neću je se moći okaniti sve dok ne pristanem. Uostalom, sad su tri sata poslepodne. - Anja, stvarno mi se ne šeta danas. - Ne možeš ili ti bebe ne daju mir pa si zbog hormona nervozna? - Zvuči ljutito. - Izvini Anja, hormoni mi danas nisu najbolji prijatelji. - Ok. Ja stižem za petnaest minuta pa ćemo videti.

168

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Važi, Anja. - Prekinem vezu i pogledam na sat. Petnaest minuta rekla je, a znam da će za toliko i stići.. Odvučem iscrpljeno telo niz stepenice i krenem ravno u kuhinju. Otvorim frižider i odmah se suočim s bocom vina. Samo gledam u nju. Ne znam koliko dugo, ali pogled mi je usredotočen samo na tu prokletu stvar. Sećanja na to kako mi je opijao poljupcima sa ukusom vina mi prolete telom . Leptirčići prorade i bol mi zagrli srce. Sećanja bljeskaju na naše poljupce, dodire i strast me biju kao plamen. Tek me zvuk veoma sličan glasu natera da skrenem pogled pa se okrenem i ugledam Mihajla , ali moju pozornost nije privukao njegov poznati glas. Za njim uđe i Antonio. Oboje deluju kao da su uhvaćeni s prstima u krađi. - Šta se dešava ? - upitam i zalupim vrata frižidera. Mihajlo se lecne, ali nastavi ćutati. Ali moj brat progovori. - Ne tiče te se ! - kaže . - Možda bih ja tebe trebao pitati šta se dešava . Zašto si buljila u ono vino? Da si gledala u pivo, možda bi i mogla malo da lizneš, ali vino nikako . Zagledam se širom otvorenih očiju u njega jer mi je pročitao misli pa pogledam Mihajla. On jedva vidljivo odmahne glavom. - Samo sam se zamislila Toni, daj ne umišljaj . - pogledam Antonia . - Gde je to odlepršala Anja pa je nema? Tek mi se maločas najavila. - Nemam pojma. - slegne ramenima i brzo izbegne odgovor. - Idem ja sad. - Vidimo se. - brzo ispljunem pa se okrenem . Mihajlo prođe pored mene, otvori frižider i zgrabi flašu soka. Sedne kraj mene a ja mu pokažem da i meni sipa. - Kako se osećaš? - Dobro! - Uzme novu čašu, natoči i gurne mi čašu preko stola. - Stvarno misliš da si dobro ili mene pokušavaš da otkačiš svojim ponašanjem? A srce, danas ti hormoni negativno reaguju. Vidim kako ćemo imati posla sa tobom tokom devet meseci. Bebice ti rasturaju ponašanje . - Namršti se i brzo otpije gutljaj. - Srce, a da iznova analiziramo situaciju? Trudna si, i to bliznacima, ranjenog srca za muškarcem koji ne zaslužuje da ga voliš i ma kako da se trudiš da mi ne vidimo koliko patiš, to se vidi. I ovo danas nisu samo hormoni. Ovo danas je opet on na snazi. Što više vremena prolazi, više te hvatam kako se izgubiš u maštanju o njemu dok ti se lice iskrii od tuge. Jebem mu mater ! - Lecnem se zbog psovke , a on promatra čašu koju i dalje stežem rukom. Odmah se počnem braniti. - Trudna sam i dobro mi je. Moje bebe su jedino što mi je potrebno. - Pokušavam smiriti krivicu zbog laži koja mi tinja u stomaku . Mihajlo ustane i sedne na pult . - Ma koliko bio na tvojoj strani, ma koliko njega mrzeo, smatram da mu trebaš reći za bebe Neno. Da su moje bebe, ja bih to želeo znati. Obrnuo bih ceo svet da budem uz tebe i njih. - kaže pa otvori prozor i pogleda napolje. - Nije hteo ni saslušati kada je bilo vreme za to Mihajlo. Mislio je na sebe , na to kako se on treba smiriti. A mene? Ko je mene smirivao? Niko! Otera me je od sebe ne želeći ni manuti prstom. Da ga je interseovalo šta je sa mnom bilo, došao bi. Ali nije. Rekao je da sam mrtva za njega ako odem, a to je kako vidiš i podvukao. Zato i nema pravo da se pita

169

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav šta se dalje desilo. I ne znam zašto ponovo o njemu pričamo ? - namrštim se i nevoljko otpijem gutljaj. - Ipak , ma šta god ti pričala, ti i dalje njega voliš ? - On podigne svoje guste crne obrve. Mihajlove ozbiljne reči probude moju savest, ali to me ne spreči da otpijem još jedan gutljaj. Njemu nikada svoj problem nisam prećutala, pa neću ni sada. - Da. - promrmljam i utonem u stolicu , a misli mi odlutaju. - Juuuuhuuuu ljudiii! Gde ste se sakrili? Ima li koga? - Anjin odlučni glas me trgne iz razmišljanja. Mihajlo i ja podignemo glavu i usmerimo poglede ka vratima koje vode ka hodniku. Ubrzani koraci se približavaju dok nas Anja doziva. - U kuhinji smo! - Mihajlo vikne. - Znala sam da bez mene nešto radite . Ne mogu ni dan da vas ostavim same. - brblja dok ulazi u kuhinju sva u oblaku prštive energije. Priđe mi i po njenoj novoj navici, stavi ruku na moj blago ispupčen stomak i počne da guguče njenim mezimcima. - Došla vam je teta anđeli moj lepi! Sad ćemo malo prošetati na vazduh kako bi vaša mama izašla iz svog sveta jada i tuge za vašim tatom. Nedostajala vam je vaša teta, zar ne lepotančići moji?! ne prestaje da guguče dok Mihajlo koluta očima a ja se samo nasmešim. O zaboga! Kako li će ih samo razmaziti kad se rode? Ispravi se i pogleda me u oči! - Znaš već šta te čeka. Izlazimo. - Izlazimo? - upitam. To je zadnje što želim. - Da, ne dopuštam ti da se i dalje duriš. Je li zvao? - Pogleda me sa nekim čudnim pogledom od kojih me prožu trnci . Volela bih kad bih mogla reći da jeste. - Nije Anja. Znaš ni da neće. - Ona napući usne a ja još vidim u njoj nešto čudno. Nešto što mi se ne dopada. Ili sam danas samo u gorem psihičkom stanju nego ranije . - Idi se istuširaj. Izlazimo da prošetamo i na kratko piće. Ali ja pijem žestoko jer mi je danas i te kako potrebno, a ti draga samo vitaminski kotelčić. Ništa više. -pogleda u moju čašu i zgrozi se . - Te sokiće samo sam kao dete pila. - Radije ne bih Anja. - odmahnem glavom . Mihajlo uzdahne, zatvori prozor i siđe sa pulta. - Vidim da mene niko ništa ne pita. Ni hajde Mihajlo sa nama, ni da li želim..ništa! - otpuhne i napravi razočaranu facu. - Možeš poći braco ako ti je toliko stalo. Ali samo u vidu telohranitelja. Neću da te jurimo. - Anja se okrene prema meni. - Ma ajde Neno . Danima nisi izašla u šetnju, godiće ti. Samo kratko piće i razgovor. Nećemo o trudnoći ili hormonima ili o onom, znaš već kome . Samo nas dve, kao u dobra stara vremena, pre nego što su svi ti problemi i ne problemi se dogodili. - Pod dobrim starim vremenima Anja misli na vreme pre Luke . Stvarno smo se lepo družile svih onih dana sve dok me nije upoznala sa njenim koferom punih ljubavnih problema zvanih Luka i tajna operacija da bi zatim on uleteo u moj život i okrenuo ga naglavačke. - U redu. - ustanem. - U pravu si. Ovih dana samo uspevam postići jeste nemir i iščekivanje za moje usrane misli. Spremiću se. - Toooo! Takvu te volim ženska! - sećno vrisne Anja. 170

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Pogleda ih oboje pa im se od srca zahvalim. - Hvala vam što me trpite . Oboje se nasmeše pa zajedno izađemo iz kuhinje spremiti se za kratko piće i razgovor. - Čekam vas ispred! - Mihajlo dobaci pa ode do dnevne sobe.

*** Luka mi je neprekidno u mislima i silno se trudim potisnuti ih, ali kad uđemo u club Terassa, a prva osoba koju ugledam je izbacivač Filip, ja konačno popustim. Filip je jedan od momaka koji se druži sa mojim bratom. I jedan od onih koji pokušava da mi privuče pažnju. Zgodan, sav u mišićima, plavokos sa crnim očima, momak je dar sa neba. Samo što ja ne padam na plavokose. Ja sam samo pala na onog koji ima ledeno plave oči. Filip se namršti dok prolazim sa Mihajlom pod ruku kraj njega i prekine razgovor sa drugim izbacivačem, ali ja priđem šanku, ne uputivši ni reč očito znatiželjnom . - Voćni koktelčić? - upita Anja gurajući se na šanku s dvoje drugih gostiju. - Molim te. Noge mi otpadaju. Nisi imala milosti na tu tvoju ”kratku šetnju‘’. - Da, Anja me je razvlačila po Slaviji dovde na Mali Kalemegdan. Ogledam se po našem omiljenom mestu za izlaske i odmah ugledam Antonija i Filipa. Ne osećam se ni najmanje loše što sam pretpostavila da ću Antonija videti ovde. Potapšem Mihajla po ramenu, a on lagano okrene glavu. - Jesi li znao da će on biti ovde? - upitam. - Ko? - Kimnem u smeru svog brata i znatiželjnog, ponekad finog njegovog druga , koji stoje na suprotnoj strani kluba. - Braća po oružju. - suvo se našalim. Prema Anjinom kolutanju očima jasno mi je da nije znala. Ali zato Mihajlo klima glavom. - Javio sam Toniju gde ćemo biti, u slučaju da se zadesi da nas potraži. - Čemu ta tolika gnjavaža? Zar mi neko preti smrću pa da me morate obezbeđivati sa svih strana aman! - Mihajlo me samo pogleda podignutih obrva. - Nevena, nemoj brinuti tuđu brigu. Samo smo zabrinuti za tebe. Sad te je dvoje više. zapjevuši Toni i pomiluje mi leđa. Okrenem se i vidim svog brata kako me sa nežnošću posmatra. - Dobro sam ! Ne trebaš brinuti i sada sve aktivirati kako bi me nadgledali! Mogu se sama brinuti o sebi! - kažem nadureno. Pokušam da se pomerim od njega ali me jak bol u glavi zaustavi. Osećaj da mi glavu razbijaju boli kao od kamena mi se spušta niz telo da bi zatim obuhvatu i stomak. Imala sam osećaj da u momentu gubim dah mi se stomak grči i rascepa na pola. Uhvatila sam se za šank i udahnula duboko. Bol je preletela mojim licem i znala sam da je neko od njih video. Prsti su mi pobeleli koliko sam ih stiskala za drvo. Anja je bila ta koja me je uhvatila za rame . - Hej, Nenče jesi li ok? Čudno mi izgledaš!

171

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Ok sam, ok sam. Izgleda da me je nešto glava zabolela. Možda sam se umorila od šetanja. Nisam odavno ovako dugo pešačila. - zastenjem pa udahnem. Izgleda kao da pomaže pa ponavljam zaredom. Bol polako popušta. - Hoćeš da izađemo napolje na svež vazuduh ? - Ma ne ne..Ok sam..Sve je sad super. Prošlo me je. Trudna sam, moram se navikuti na još veće muke. - Ne govorim šta mi se zapravo događa jer i sama nisam sigurna. Okrenem se polako i vidim da su momci u elementu i već u nekoj priči. Pošto nema slobodnih stolova, stojimo uz šank i čavrljamo. Luka mi je i dalje u mislima, naravno da jeste, ali moja lukava najbolja prijateljica uspešno mi neko vreme uspeva skrenuti misli. To jest, uspeva to sve do trenutka dok ne podignem pogled i ugledam ga. Srce mi ne ubrza... ono naglo stane pa uspori. Nisam ga videla od dva meseca, a on, ako je to uopšte moguće, izgleda lepše nego ikad. Malo mršaviji ali i dalje prelep kao ledena kiša. Odmah znam da je Antonio znao da će on doći i da je zato danas ovako velika zaštita oko mene. Znam i to da će me odvući iz bara, ali ne mogu sprečiti svoj pogled da odmerava njegove noge u pantalonama i crnu košulju, pa otputuje uz vrat i konačno stigne do njegovog lica lica koje oduševi moje oči, ma koliko se ljutila na njega. Ma koliko me bolelo i krivila ga za svaki udar njegovih reči . Ne deluje ljutito i ne čini se da je pio. Izgleda sveže, zdravo i čudesno, kao i uvek, a to očigledno misli i svaka žena u klubu. Primetile su zanosnog muškarca koji hoda klubom. Neke ga čak i prate . A on naglašava onaj svoj hod. Njegove svjetlucave ledno plave oči kratko padnu na mene i srce mi ponovo počne kucati... jako, jako brzo. Opet oživi. Lice mu je bezizražajno dok me nekoliko sekundi posmatra, a onda polako skrene pogled ničim ne pokazujući da me video. Skrhana sam ova dva meseca bila , a sada moj podivljali mozak smišlja razna objašnjenja njegove tihe odsutnosti tokom prošla dva meseca . Gde je bio? Šta je radio? Očigledno nije žalovao. Izgleda arogantno, samopouzdano i luđački zgodno - tačno onako kako je izgledao i onog dana kada sam naletela na njega. Te su mi njegove osobine poznate, ali sada su još dodatno naglašene. Zna on tačno kako utiče na mene, moje telo i moje srce ali i na sve ostale žene koje su mu za petama. Eh Nevena…Nevena.. Uguši me nesigurnost, čežnja i luda ljubomora. I dalje zurim u njega, gledajući kako tim jebenim prekrasnim licem napada žene oko sebe, terajući ih da se tope. O da. To je Luka u punom sjaju koji izgleda kao da je upravo sleteo sa modnog jebenog savršenstva. Stisnem oči dok promatram crnokosu ženu u crnoj uskoj haljini koja mu miluje ruku i bukvalno moram obuzdati želju da je fizički maknem. Ostavila sam ga, ali on očito nije uzrujan. Rekao je da me voli ? Kako da ne! Baš tako izgleda. I te kako sam svesna da je moje društvo zaćutalo, pa prestanem gledati gada od oca mojih beba . Vidim da Anja pažljivo promatra, Mihajlo steže vilicu u preziru a Toni je prekrstio ruke preko grudi u govoru ‘’Daj da vidim, da li smeš da priđeš.‘’ Tišina je uveliko nelagodna. Odmahnem glavom, škrto se nasmejem i otpijem veliki gutljaj soka koji sam do malopre polako pijuckala. Kratko pogledam u njegovom smeru. Zna da ga gledam. Ako se želi igrati, ja sam spremna na to.

172

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Draga moja zaplešimo. - ispijem ostatak soka i spustim čašu na šank, pa se proguram kroz gomilu do plesnog podija. Kad se okrenem, vidim da mi se pridružilo i moje drago obezbeđenje. Anja djeluje nervozno. Pokušam uzeti njeno vino, ali ona odmakne ruku. - Ne pravi se blesava. - ozbiljno me upozori. - Trudna si i ma koliko da ti sad alkohol treba, zbog beba nećeš ništa pogrešno učiniti. Pokušam smisliti nešto čime bih joj uzvratila, ali ne mogu se ničega setiti pa u napadu potpune gluposti odjurim do šanka. Znam da me promatra, a znam da me i Anja promatra, no to me ne spreči da naručim novu čašu vina i ponesem je na podijum . - Šta to ludačo želiš dokazati? - Anja urla na mene dok mi grabi čašu i ispija. - Ako želiš dokazati da si pišljiva glupača, zaista si uspešna . Mihajlovo mrmljanje kad DJ pusti Enjoy the Silence od Depeche Mode8, odvuče mi pozornost sa besne drugarice . On me povuče. - Ne obraćaj pažnju na njega srce. Tu sam ja. Ne daj se da te pobedi . Iskoristi mene! Neka vidi da ne mariš za njega! - kaže mi na uvo dok me povlači i kimne Antoniju. Isključim misli, odlučim zaboraviti na Luku koji me izluđuje i prepustim se pesmi . Dok mi se telo pomiče u ritmu muzike , podižem ruke iznad glave i zatvaram oči. Znam da je Mihajlo tu kraj mene iako me ne dodiruje, ipak brani moj prostor. Uveliko sam u svojem svetu. Svesna sam samo glasne muzike i sebe u njenom središtu. Izgubljena sam. Tiho uništena. A on je blizu. Mogu ga osetiti. Telo mi uvek reaguje na njega. Uvek daje znake. Kosa na vratu mi se podigne, dok mi jeza obiluje telom. Mogu osetiti njegov miris okeana kako mi se približava, a onda usledi dodir. Ruke mi polako padnu dok njegov dlan kruži mojim trbuhom , mazi ga nežno, a kukovima se zabija u dno mojih leđa. Njegov vrući dah je na mojem uvetu. Okružena sam njime i iako bih ga trebala odgurnuti , ne mogu. Mozak mi je i dalje zatvoren pa se počnem pomicati u ritmu sa njim. Osetim njegov dah, pa zatim sočne usne kako mi toplim poljupcima ljubi vrat, a njegov kruta erekcija zabija mi se u leđa. Ne mogu zadržati glavu i ona blago padne ustranu, dajući mu bolji pristup. Gricka me, sisa, liže. Vrat mi je napet pa sam postala suviše osetljiva na njegov čvrst jezik koji putuje duž moje vene, sve do uveta. Diše teško, vrelo i kontrolisano kao i uvek. Ne mogu se pomeriti . Stenjem i guram se unazad, više u njega. Da li je do hormona ili do mene same, postajem zapaljiva kao plamem. Trebam ga sada!Odmah! Kao da je muzika postala glasnija, a njegovi dodiri grublji i pre nego stignem otvoriti oči, njega Antonio odvlači sa podija. Stojim zaprepaštena. Muzika koja me bombardira iznenada postane nepodnošljiva. Ispravim se i pokušam sabrati. Ne pomaže. Šokirana sam. Šta sam to dopustila? Okrenem se i gledam gde su svi? A nikog nema. Sama sam u centru gužve dok se ljudi njišu u ritmu muzike. Osvrnem se dok se podižem na prste kako bih ih videla gde se nalaze i tada ih ugledam. Mihajlo, Toni i izbacivač Filip pokušavaju da iznesu Luku napolje, dok se on kao zver bori sa njima. Anja pokušava da ih spreči ali joj ne polazi za rukom. 8

https://www.youtube.com/watch?v=k2xUMiUrCs8

173

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Sklanjajte mi se sa puta ! - viknem i proguram se između ljudi , pa odlučno krenem ka izlazu . Kad se dokopam izlaza razgledam levo-desno da bih videla gde su ga odvukli. Gužva na uglu mi zablješti oči pa sam kao oluja projurim ka njima. Luka drži Tonija za kragnu, stisnuti su uza zid i vidim kako se mršte jedan na drugog . - Koji ti je kurac više? Rekao sam ti da ne prilaziš idiote! Nemaš šta više šta tražiš sa njom. Džaba ti pare i pratnja kada si je oterao. Moju sestru si oterao majmunčino! Sad ćeš da vidiš kako se tera konj! - moj brat urla, a Luka na to odgovori stezanjem šake. Antonio ne preti na prazno i već sledećeg momenta rukom se zaleće ali ga Luka izbegne. Ne želi da mu uzvrati. Tu se umeša i Filip , a Luka kao da je borbeni ratnik, zaleće rukom i udara Filipa u lice... snažno. Užasnuto gledam kako mu razbija nos dok krv prska na sve strane. Ali to ga ne zaustavi. Filip se baci na Luku , gurajući ga na pod; šake lete, vratovi se stežu, a svi se odmiču kako bi dva mišićava muškarca imala prostor za borbu. - Nevena , jesi li ti jebote, skrenula sa uma ? - Antonijev ljutiti glas dopire sa mesta gde je Luka. Okrenem se i vidim kako me besno posmatra. Možda jesam. Ne znam o čemu sam razmišljala. Ispratim Tonijev pogled do poda gdje je Luka upravo dobio čist udarac šakom u vilicu. Trgnem se. - Mihajlo, molim te, zaustavi ih. - Vidim samo Lukinu košulju zamrljanu od krvi i ranjeno lice izbacivača . Nos mu je sigurno slomljen. - Ne! Ne pada mi na pamet. Zaslužio je. - kaže dok staje uz Tonija. I taman se spremam preklinjati ga , kad Luka skoči na noge u fazi ninđža ratnika, podigne Filipa , pribije ga uza zid , podigne koleno i svom snagom udari ga u stomak. Izbacivač se sruši na pod, obgrlivši rukama prsa. Osećam se užasno, ali ne samo zato što gledam kako Luka trlja svoju bolnu vilicu. Osećam se odgovornom za sve što sam učinila večeras. Šta mi se događa? Gde mi je ljutina? Gde mi je ono zarečeno da neću više nikada dozvoliti da me dodirne..da neću pasti na njegove poljupce…posle svega. Uzdahnem dok me neko pomera sa puta. Drugi izbacivač doleti do nas, brzo proceni situaciju i umalo se baci na Luku, gurajući ga prema parkiralištu. Pomaknem se kad prođu kraj mene, ali se Luka bori sa izbacivačem u pokušaju da me dohvati. - Jebem ti skidaj te ruke sa mene. - zareži na njega . - Nevena ! Nevena moramo razgovarati voljena! - viče dok se odguruje od izbacivača. U trenutku sam jako svesna da sam učinila ozbiljnu grešku. Ne želim se suočiti posledicama u vidu pomahnitalog ludaka koji pokušava da se domogne mene od muškarca koja će me čekati vani, pa zaključim da mi je najsigurnije ostati na mestu. Mihajlo i Toni, pođu da podignu Filipa a ja po sve izgubljena. Borim se sa Lukom u srcu i mislima dok se on se bori sa izbacivačem . Osećam kako mi noge idu polako unazad . Čujem izbacivača kako psuje dok se bori sa Lukom. - Napolje! - urla on. Njegov ton glasa me podseća na teške reči. Na Lukinu ljutnju, na bes u njegovim očima. Na moju kaznu da mu ne saopštim da će postati otac. Na samoću bez njega i izdaje same sebe jer sam ponovo poklekla. Na buduću razdvojenost i daljinu. Na suze i bol. Svakim korakom unazad sa svakom mišlju se povlačim. Sve dok ne vidim zabezeknute face mojih najmilijih kako me gledaju. Dozivaju i trče ka meni. Samo što meni mozak ne 174

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

funkcioniše da shvatim šta se dešava. Ne reagujem na njihovo dozivanje. Vidim da gledaju negde iza mene . I tada se okrenem. Jako fluroscetno svetlo mi zaslepi oči . Osećam da sledećeg momenta negde letim. Padam i nestajem. Misli mi obuzima samo otkucaj srca i njegov vrisak koji poslednje čujem pre nego što me tama odnese! - Voljena!!!!!!!

175

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

37. Poglavlje Nikad više neću nikom dozvoliti da se umeša tamo gde nikome nije mesto! Pustio sam ih da me udare, ali nisam uzvratio Antoniu. Znam koliko ga Nevena voli, ipak brat joj je. Dok je onaj specijlac od Mihajla samo čekao svoj truntak da pokaže zube. Konačno mu je spala maska koju je imao celo vreme prema meni. Da nije ovog izbacivača koji je nasrnuo na mene, video bi Mihajlo svoga boga. Majmučina! Gura Antonija da započne kavgu, pa da se on umeša. Mislili su je sačuvati od mene. Sakrili su pozive i poruke kada sam je zvao. Znali su da je samo pitanje sata kada ću se stvoriti. Oni je od mene ne mogu maknuti! Zato sam razbio ovom jebenom izbacivaču dupe! Toliko sam besan da sam želeo koske da mu polomim. Mamicu im jebem! Ni to im nije dovolno pa su pozvali i gorilu da me odvuče. Pravi sumo rvač nema šta . Ali zver u meni se ne da. Otimam se iz njegovog stiska dok gledam u moju voljenu. Ona zabezeknuto stoji u strahu i gleda u mene onim krupnim plavim očima. Želim je uza sebe. Dosta mi ih je! Nema te granice ni okova koji će je odvesti od mene. Ona gleda pravo u moje oči. One mi govore da me voli i dalje, ali se boji. Ranjena je kao mlada lavica a i ponasna. Odjednom počinje da korača unazad dok joj oči poprimaju boju. Umirim se jer vidim da niko ne reaguje! Svi gledaju u onog prokletog slomljenog izbacivaća. Psujem i ne trepćem. A moja voljena polako ide u nazad ni ne gledajući gde ide. Ispred smo jebenog parkinga, narod vrvi, prepuno je automobila. Samo dolaze i odlaze. Neki eho mi se stvori u ušima dok mi srce najavljuje opasnost. Znam da treba da se pokrenem. Da je dozovem da se pripazi, pa stanem da vičem. U telu mi se stvori neljudska snaga pa odgurnem ovog jebenog rvača od mene. Jurim i trčim kako bih sve brže stigao do nje. Sledeće što vidim je jebeni automobil koji u punoj brzini ulazi na parking i juri ka njoj. Svetla blješte , vozač trubi a ona ih ne čuje i ne vidi. Srce mi zadrhti pa zastane. Ne čujem ni ne vidim ništa. Automobil se sve više približava a mene preseče hiljadu igla kada vidim da se ona konačno okreće. - Voljena!!!!!! - Kriknem dok mi grlo ima glasa. Tada svi vide kako sam kao oluja projurio pored svih! Samo nju da spasim! Bože pomozi mi molim te! Daj mi snage! Da stignem! Još samo malo! Još samo malooooo! Na pet koraka sam od nje i u poslednjem trenutku se bacim na nju i gurnem je zajedno sa mnom što dalje od automobila.Okrenem se u vazduhu tako da ona padne na mene. Padamo i osećam kako mi beton ubija kosti od udarca i težine. Ne marim! Važna je voljena! Samo ona! Samo moja porodica! Automobil projuri pored nas a moje oči ne ispuštaju nju iz vida. Polako je spustim pored sebe na beton kako bih je pogledao, da se uverim da je sve u redu. Spustim drugu ruku na njen zaobljen stomak gde je moj život usađen u dva nova i pomazim ga i osetim blago trzanje. Tu su! TU SU! Nema nikakvih ogrebotina niti modrica. Podignem pogled ka njenom licu, drhtavim rukama je sklonim kosu sa očiju kako bih je video. Zatvorene su kao da nema života u njoj! Neeee! Uhvatim je polako za ramena i blago je prodrmam da je osvestim. Da mi se javi. Da mi kaže da je dobro. Jer ako mi se ne javi umreću zajedno sa njom. 176

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Voljena! Voljena budi se! Budi se ljubavi molim te! Molim te otvori te tvoje okice! Volim te Nevena! Molim te otvori te okice jedinaaa! - zajecam jer mi ne odgovara ne reaguje. Povučem polako ruke ispod njenih leđa pa je naslonim na svoje da joj podarim svoj život. Da joj nekako prenesem dušu svoju. Kako god, samo nek mi se vrati! Bože spasi mi je! Drhtim ceo dok mi vazduh samo ulazi u pluća a srce ne živi. Umirem! Čujem korake kako jure ka nama ali ne odvraćam pogled od nje. U sledećem momentu okruže me stopala praveći krug oko nas. - Nevena!!! - čujem Antonija kako viče.Spušta se na kolena i pokušava da mi je otme iz ruku ali sam je čvrsto stegao uza sebe. - Daj mi je da je pogledam ! Ona je moja sestra! odmahnem glavu pa se okrenem sa njom. Izgledam kao uplašeni dečak koji neda svoju igračku. Samo što ona nije igračka. Ona je moje sve. - Srce jel si dobro? Reci idiote da je dobro! - sad se našao da pita majmun od Mihajla. - Božeeeee! Nenče! - Anja klekne pored mene i stavi ruku na njenu glavu dok se ja kao pomahnitao ljuljam sa njom u naručju. - Luka šta se dešava? Jel dobro Nevena? Ogdovori mi!! Prestani da se klatiš i progovori već jednom! - njen glas me štrecne iz svog sveta pa podignem oči da je pogledam. - Ne budi se. - iskidanim glasom joj odgovorim. Tada ponovo me svom snagom udari šta se desilo . - Ne otvara oči! - odmahnem glavom kada ponovo Antonio krene da je uzme iz mojeg zagrljaja. Pomoć! Moram je odvesti u bolnicu da je spasu. Da je probude ! Da mi je vrate! Drhtavim nogama se uspravim na nogama u potpunosti i zakoračim. - Gde si pošao Luka? Daj mi je, pozvaćemo hitnu pomoć! - Mihajlo se ubacuje.Pogledam ga pogledom koji ubija na mestu i svima im okrenem leđa. - Možda je kasno za hitnu pomoć! - kažem pa krenem u pravcu mog automobila. Ne osvrćem se na njihovu viku da me zaustave. - Luka, dozovi se pameti! - viče Antonio iza mene. - Gde je vodiš? - U bolnicu. Ako želiš idi za mnom kolima. Tamo ćemo se naći. - grubo odgovorim i nastavim da koračam. Sam ću je odvesti doktorima. Sve jebeno ću obrnuti samo nek mi je povrate. Moraju, oni moraju da je spasu! Pomerim je u svom zagrljaju dok joj glava slabašno ne padne na moje rame.O bože! Jebem ti! - Biće sve u redu voljena! Bićeš u redu! Zbog beba moraš voljena! - hrabrim je usnulu , a više sebe. Šta ako su bebe...NE! Svi su dobro! Svo troje! Moraju biti jer ako ne budu ja ću sebe ubiti i otići za njima. Meni nema mesta na ovom svetu bez njih! Do kola mi treba par sekundi. Još adrenalin mi kola telom kao na autopilotu. Otvorim suvozačeva vrata sa jednom rukom i nežno je spustim na sedište. Nema nikakve reakcije kod nje. Spustim usne na njeno čelo i osećam kako mi telo tone. - Molim te voljena, drži se! - šapnem pa je ostavim, zatvorim vrata i odem do svog mesta kako bih startovao motor. Vozim kao lud, bacajući poglede ka njoj kako bih se uverio da je tu. Jebem sva svetla, ne marim na to koje će biti. Ni pišljiva boba ne dajem ako mi stignu kazne i policiju nabacim na vrat. Samo da nju dovedem do svog cilja. Automobili mi trube dok u 177

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav makazama ih zaobilazim. Stodvadeset na sat ! Gas! Stočetrdeset ! Još ! Brže! Brže mi treba! Jebem ti! Sve ti jebem ako se ne sudarim sa nekim! Smiri se idiote i gledaj gde voziš! Glas u meni me opominje, dok se niz mene spuštaju trnci zle kobi, dok stiskam volan kao lud. Nikad kraja putu do Urgetnog centra! Ispred očiju su samo znaci koje jedva poštujem ! Uključen mi je gps jer sam jebeni neznalac gde su veće bolnice po Beogradu. Nije mi ovo Kragujevac pa da se za čaš okrenem i nađem se svoj na svome. Ovde se osećam kao mrav koji je nedovoljno brz da dođe od tačke A do tačke B. Tada je ugledam. Visoku zgradu sa širokim prilazom i uz škripu kočnica se zaustavljam na prijemni ulaz . Izlećem kao furija iz auta, ne obazirući se na druge koji tu prolaze. Odlazim do suvozačevog mesta pa otkinem vrata sa mesta kako bih je uzeo u svoje naručje i odveo. Ne gledam na vrata, ni na to što sam ih ostavio otključanim. Ako neko ih uzme, neka uzme. Nije mi ništa vredno. Vredna je ona! Voljena moja! Jedino moje! Brzim koracima idem ka ulazu koja se automatski otvaraju i ja ulazim sa njom u dugačak hodnik. Tek tada puštam svoj glas i vičem. - Molim vas! Pomozite mi! Ona se ne budi! Molim vas! - grub i visok moj glas prepun hodnik tera ljude da se okrenu ka meni dok se ja probijam kroz njih i vodim je ka prijemnici. Na samom putu me sustiže niska debeljuškasta sestra sa kosom crvenom kao vatra. Iza nje dvojica bolničar guraju nosila . Sestra se odmah prihvata Neveninog vrata kako bi je opipala. Valjda! Ni sam ne znam kako da opišem šta se se u momentu događa. - Šta se dogodilo sine? - miran glas bolničarke me doziva da je pogledam jer ja samo u Nenu gledam. - Opusti se i pogledaj me! Znam da si pod stresom, ali mi reci šta se dogodilo kako bismo joj pomogli! Trgne me njen glas koji ne opominje nego samo traži obašnjenje. Znam da izgledam kao razjaren vuk, ali ova ženica se očigledno ne plaši. - Kola su išla na nju. Ja sam dojurio u poslednjem trenutku i odgurno je od udara. Pala je preko mene. Pregledao sam je , nisam video nigde ubivotinu ili modrice. Trudna je! Mislim da je četvrti mesec. Nisam siguran. - odgovorim joj nadajući se da će shvatiti. Ako treba ponoviću joj još sto puta. - Ali nesvesna je. Ne budi se. Molim vas, pomozite mi! Ja sam otac ! Ona je moja! Bebe su moje! Ne dozvolite da im se nešto desi! Molim vas, pomozite! - Polako sine, polako. Smiri se i dozovoli prvo da je preuzmemo i odvedemo na pregled. - okrene se pa pozove bolničare da priđu. - Kristijane, Petre! Dolazite odmah! Moramo je odvesti na hitni pregled! - okrene se nazad ka meni pa me pogleda očima kojima me i moja Teodora gleda. - Sve će biti u redu sine. Pusti je da joj pomognemo. - ponovi a ja tek tada shvatim koliko je čvrsto stiskam uz sebe, ne dajući da je bilo ko takne. Ona dvojica doguraju nosila pa stanu svaki sa strane očekujući da je spustim. Spustim glavu kako bih pogledao Nevenu i vidim da je još nema. Nestala je za svaki kontakt sa stvrnim svetom. O bože! Jebem ti za sve sam ja kriv! Molim te Neno oprosti mi! Nevoljko priđem pa je spustim na nosila pazeći da je ne povredim. Spustim glavu i prislonim usne na njene. Nežno i mekano dok osećam njene usnice tako hladne i 178

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav tvrde.Nepoznate od pre . U grudima me stisne i guši.Ne mogu se skloniti od nje pa me sestra polako odvuče . - Vodimo je odmah kod načelnika da je zajedno sa dežurnim lekarom pregleda. Ne brini se ništa. Sve će biti u redu sinko. - potapše me po ramenu i okrene se da ode zajedno sa bolničarima koji već jure ka sali. Uhvatim je za ruku kako bih je zaustavio. - Ja moram biti sa njom. Ne zanima ko je glavni i kakva su pravila. Moje mesto je uz Nevenu. To neka vam bude jasno! - strogo kažem i dam joj na znanje da me neće tek tako odjebati. Izvučem karticu iz đžepa pa joj stavim u ruku. - Ako neko pita, Luka Nešković je ovde. Hoću sve lekare da se bace na posao, verujte mi da ćete biti debelo nagrađeni. Samo mi njih spasite. - znam da sam životinja i beskičmenjak što sam ovo rekao ali ne zanimaju me propisi niti politika zdravstva. Imam dovolno da ih sve ušutkam. Sestra se nasmeši ali joj oči govore da je ne dotiče to što sam joj rekao. - Verujem ti sine, ali budi strljiv. Popuni formular ovde na prijemnici njene podatke pa sačekaj da se vratim i zajedno sa mnom ideš na sprat gde je budu stacionirali. Obećavam ti . - tim rečima se okrene pa se izgubi na ona prokleta vrata koja me odvajaju od moje voljene. Ostao sam kao popišan da buljim u ona vrata . Bez imalo snage i mogućnosti ne mogu da se pomaknem. Ostanem da stojim sve dok me Anja ne uhvati za rame. Okrene me ka njoj i ja tada se suočim sa tri para zabrinutih očiju. Antonio više ne izgleda onako neprijateljski natrojen, na njegovom isklesanom licu vidi se samo crte brige i bola. Mihajlo izgleda kao da ga je neko presekao na pola, dok Anja gleda u mene bez prestanka dok joj licem liju suze ali ona ne plače. Same joj padaju. Tada se zaleti i zagrli me jako. Osećam kao da u meni zver zavija i cvili u isto vreme . Nemam snage da je zagrlim ali osećam kako mi telo podrhtava. Ona mene drži, grli i teši. Nas trojica se samo gledamo i nemo komuniciramo. Biće oni dobro! Bože daj da budu dobro!

179

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

38. Poglavlje Beograd, 12. avgust 2015.godine Smeh kao prolećna melodija. Vriska i kikotanje dece me dozivaju da se okrenem. Livada prepuna različitih mirisnih cveća me opijaju dok sa mnom šuška moja plava haljina. Vidim dvoje malih dečaka kako jure malog pekinezera zastrašujući ga svojim rukicama. Obojica su u malim odelcima plave boje, dok im loknasta plava kosa vijori za njima. Lokne skaču kao federi u ritmu njihovih koraka. "Anđeli! " zovem ih! Njihove majušne glavice se okreću prema meni i dva para ledeno plavih očiju me gledaju sa širokim osmesim i zajapurenim obrazima. " Dođite mami bebice! " pozivam ih i oni krenu prema meni. Široko im se osmšhnem i raširim ruke očekujući da me zagrle ali tada vreme se promeni i od lepog dana postane pakao. Nebo zacrni dan i oluja propara vazduhom. Grom pukne i razbije tamnilo a ja potrčim da spasim moje anđele. Trčim i dozivam ih ali ih ne vidim. Mokra do kože jer od nekud kiša se probiva,kao luda jurim i tražim ih na mestu na kojem su do malopre bili. "Bebiceeee!" viknem ali me ne čuju. Tamnilo se približava meni i mojim očima dok se kao luda vrtim u krug. Od nekud čujem Lukin glas kako me doziva i plače. Oh ne! Oh bože ne! Vodim se njegovim glasom kroz san i pokušavam da se probudim ali mi ne ide. Crnilo. Tama i sa njima bol. Strah u meni ne jenjava ali se vodim Lukinim glasom. On će me izbaviti iz košmara! Moj stomak...prejaka je bol.Ne mogu da se pomerim niti oči da otvorim. Opet glasove čujem. Tiho šaputanje je prisutno. Sivilo u glavi. Zar sam umrla ? Iako se trudim, ne mogu da otvorim oči. Reči ponovo čujem i postaju malo više glasnije... pokušam da otvorim oči i vidim svetlu tačku u daljini. - Doživela je šok , gospodine Nešković . ima blag udarac u potiljak. Vi ste je spasili od udara i povrede ali sama se isključila od očigledne reakcije da će biti udarena , ali funkcije su joj stabilne i jake. - Jebem ti! Ali zašto je doktore i dalje u nesvesti? - Gospođica Rossi je zadobila jak šok koji je izazvao da se onesvesti i padne u blagu komu. Mi to nazovamo uspavljivanjem. Probudiće se kad bude spremna. Samo joj dajte malo vremena.Videćete da će sve biti u redu. - Kako su bebe? - Reči je izgovorio u segmentima, prepun strepnje i straha . - Bebe su nepovređene, gospodine Nešković. - Jebem ti sve , hvala bogu. - Reči su mu zrak... Kao mantra. - Hvala bogu. Dobro su?On je tu! Brine zbog beba... beba...? Anđeli moji tu su. Dobro smo. Naravno da jesmo. Moji anđeli. Moji darovi. Bezuspešno sam pokušala da spustim ruku na stomak. Ništa se ne pomera, ništa ne reaguje. Kako su bebe...? Hvala bogu. Bebe su nepovređene. I Luka je tu! Isuse on je tu! Hvala bogu i Luka je dobro. Opustila sam se i nesvest me je ponovo savladala, odvukavši me dalje od bola. 180

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav *** Nikada se ne mogu razbutiti jer mi telo ne dozvoljva. Ni glava, kapci, ništa neće da se pomeri. Usta i oči su mi tvrdoglavo zatvoreni, ne žele da se otvore, ostavljajući me u tami , bez glasa i pokreta. Jedva sam se izvukla iz tame, realnost je lebdela iznad mene nalik uspavanoj melodiji koja je za milimetar van mog domašaja. Zvuci su se pretvorili u glasove. - Ne mrdam ja odavde! Neću da je ostavim!! Luka! Ovde je. Nije otišao... Pokušavam i pokušavam voljom da se probudim ali mi ne ide - glas mu je iskidan i polomljen. - Luka , trebalo bi barem malo da odspavaš. Ništa nisi ni jeo ni pio. Moraš da odmoriš. - Neću Antonio. Hoću da budem ovde kad se probudi. Ja moram da vidim da se ona budi. - Ja ću sedeti pored nje. Brat sam joj zaboga! Znam da je voliš ali dozvoli da je i ja čuvam. Antonio! - Kako si ti Antonio ? - Besan..- udahne glasno . - Uplašen i prestrašen. Trebaće mi nekoliko godina da se ponovo vratim u normalu. Trebao sam da je čuvam, a ne da besnim. Nikada je nisam ipustio iz vida. Stalno mi je pred očima. Pogrešio sam što sam dozvolio da bes preovlada. Ubio bih sebe zbog toga što joj se dogodilo. - Jebem ti sve. Ja sam kriv . - Nisi Luka. Trebao sam drugačije srediti stvari a ne onako. Upozorio si me da se ne mešam, ali sam tvrdoglav i zaštitnički nastrojen na moju sestru. Da nije bilo tebe... - Nisam ni sanjao da se to može desiti. Ne znaš koji je osećaj u meni bio kada sam gledao da kola naleću na nju. Zašto mi niste dali da se sa njom sastanem? - Lukin glas odiše ljutnjom. - Luka, smiri se. Toliko problema ste napravili da sam morao da se umešam. Znam da nisam trebao, ali bojao sam se za njeno stanje. Jebote oplodio si je sa dvoje nevinih beba koje nisu krive za vaše nesuglasice. Ali vi se nikada niste ni odvojili. Mi smo vas razdvojili. - Ja sam budala, majmun i indijanac kada u besu ne znam šta govorim. Nisam znao šta znači živeti bez nje sve dok nije ušla u moj život a ja sam to prokockao. - gorčina mu je u glasu. - Polako, polako Luka. - promrmlja Antonio. - Previše si oštar prema sebi , vreme je da budeš uz nju. Ali ne znam kako će ona reagovati. Prošlo je četiri sata ujurtu, Luka . Zaista bi trebalo da pokušaš da odspavaš. Tama me je ponovo odvela od sveta. ***

181

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Tama se podiže a ja je slabo grabim, ali i dalje ne uspevam da se u potpunosti probudim . - Ja ću vas oboje da izubijam od batina koje će se pisati u novinama niko neće, mladi gospodine. Šta kog dođavola izvodite ? Godinama mi muku za vrat stavljate . A sada je trudna i opet ne znate da stanete. - Verujte mi, Gordana, sam ću sebe da kaznim. Mama! Ona je tu. Borim se protiv tame... borim... Ali ponovo padam u nju. Ne Bože... *** - Luka Neškoviću , kako to misliš niste razgovarali dva meseca ? - Teodora! Lukina mama. Zvuči ljuto. Oči pokušavam da pomerim, ali mi telo ne reaguje. - Šta si joj to uradio Luka? - Mama...ja... - Luka Neškoviću! Šta si uradio ovom malom anđelu ? - Pogrešio sam mama. Bio sam mnogo ljut. - glas mu se pretvara u jecaj... Ne Luka! NE. - O sine moj... Osećaj svesti me ponovo vodi u tamu . Izgubila sam se. *** Tihi glasovi me ponovo vraćaju na javu. Telo opet ne raguje ali zato uši čuju. - Dva meseca si bez nje, a ne govoriš mi o tome Luka. Rekao si mi da je otišla do svojih i nisi mi dozvolio da uđem u kuću. Juče odem ponovo da navratim i pitam te za nju a tamo me radnici sačekaju . Nameštaj i sto lomova se unose i iznose. Nisi svestan šta mi je sve palo na pamet sine. - kaže Teodora. Glas joj je tih i prekoran. - Nisam imao obraza da ti kažem istinu da je otišla. - Luka zvuči kao da je osuđen na smrt . - Ali kada je Anja došla i izvikala se na mene.. tada sam sve shvatio sve. Bukvalno.. zbog vas. Ukazala mi je da ljubav ne nestaje, ona se širi. Prvi put sam ugledao pravog sebe sa njom i bebama kao tebe i tatu sa Vladom i sa mnom... Ono što je ona izgubila kao dete...ja to mogu njoj i bebama uzvratiti... Bio bih lud kada ne bih priznao da sve moje želje nisu mogle biti veće nego tada..a to je bilo pogrešno. - Sine, tako je kada postaneš roditelj. Sve što posmatraš sada je u novom svetlu. Znaš za koga trebaš gledati. Deca te vraćaju na pravi put! Onaj gde vidiš sebe u njima. - Povredio sam Nevenu. I to mnogo. Rekao sam joj da je mrtva za mene ako ode. prošaputao je. - Znam. Ljubav nikada ne može biti lako doneta. Povređujemo jedno drugo ali zato čekamo oprost. A ti i te kako trebaš moliti. Dati joj vreme. Koliko njoj bude bilo potrebno sine. Nemoj je požurivati.

182

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Rekao sam joj da mi je svejedno šta želim kada mi je mogućnost trudnoće nagovestila. Oterao sam je. O Bože! O Luka, zašto mi to radiš!? - Jesi li joj poverovao da je trudna? - Isprva nisam. Mislio sam da me loži. Da vidi dokle može doći do mene. Ali njeno lice mi je reklo sve. - Sine, ti nikada nisi dozvolio da ti se bilo ko približi. Uvek si sebe čuvao dalje od svih plašeći se da nekom slučajno ne padne na pamet da te povrdi. Misliš najgore pre nego što razmisliš. Uvek to radiš. Nevena te obožava i očigledno je da i ti nju . - Bila je besna na mene pre nego što je otišla. - Verujem da jeste sine. I ja sam trenutno ljuta na tebe jer si mi ćutao. Trebao si mi sve reći. Mislim da bih ti savetom pomogla. Majka sam kao i Nevena. Gledamo prvo ispred za decu pa tek nas same. - Shvatio sam to. Toliko mi je puta govorila koliko me voli...do toga da mi je podarila i dvoje malih anđela koje štiti u svom stomaku. - Znam, sine. - Mama, zašto neće konačno da se probudi? - glas mu se slomio. - Nikada nisam bez nje mogao a mogao sam je izgubiti zauvek. LUKA!! Čujem prigušene jecaje. Ne... Tama me u zaborav zove. *** Hrapavo i oštro me nešto škaklja po ruci. Njegove usne mi celivaju dlan dok mi steže prste. Osećam ruku na svom stomaku dok ga mazi kružnim pokretima. - Voljena vrati mi se, molim te! Probudi se i pogledaj me tim anđeoskim očima. Žao mi je jedina. Žao mi je zbog svega što sam učinio. Učiniću sve. Samo se probudi. Volim te jedina moja! Probam. Pokušavam. Želim... Ali me telo ne sluša. Misli me odvajaju od tela. Tama me pokrila kao zavesa. *** Jak bol u donjem stomaku me teraju da momentalno presavijem i pokrenem . Ne znam da li je u pitanju veći bol od bola za mokrenje ali znam da moram da ustanem. Otvorim oči treptajući. Sve je prvo mutno pa jasnije. Vidim da se nalazim u sobi. Sigurna u bolničkoj sobi sa još dva kreveta. Mračno je ako se izuzme blago osvetljenost svetla u ćošku sobe . Mirno je i tiho. Potiljak i stomak me boli , ali mnogo je gore što mi se mi se stomak deli na pola. Moram da probam da piškim. Mislima pokušavam da se pomerim. Desna ruka mi je ukočena i primetim da u pregibu imam priključenu infuziju i još neke cevčice. Trepnem pa zatvorim oči pa pnovo otvorim. Pokreti me konačno slušaju. 183

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Okrenem glavu i prvo što vidim je Luka koji spava na strani kreveta i naslonio je glavu na prekrštene ruke na krevetu. Dozvolila sam sebi slabost i poklekla jer sam ispružila levu ruku, pa mu prošla prstima kroz kovrđžavu i gustu kosu. Tako je mekana i svilenkasta.Samo malo i ništa više. Ne smem da dozvolim. Moj dodir ga je kao struja pogodio pa se trgao iz sna i naglo podigao glavu da mi je ruka pala na krevet. - Oh , voljena! - kaže kao da se guši od olakšanja .Uhvatio me za ruku, stisnuo je i podigao uz svoj zarasli dlakavi obraz. Na njemu je crna izgužvana košulja, sav raspasan i obrastao bradom. - Moram da ustanem. - tiho kažem. Gleda me u neverici. Njegovo lice mi govori koliko jer je zinuo pa se namrštio. - U redu voljena. - Pokušavam da se ispravim i da sednem na krevet. Njegova ruka me zaustavi. Odmahne glavom pa se približi. - Voljena molim te, budi mirna. Pozvaću medicinsku sestru da dođe . - Kao brzi gonzales je ustao uplašen pa je strahovito stiskao dugme pored kreveta . - Luka pomozi mi da ustanem . - prošaputala sam. Zašto me Luka ne posluša? - Moram pothitno da ustanem. - Oh u đavola! - Nevena, sačekaj sekundu i poslušaj me, ok ? - vikne nestrpljivo . - Luka stvarno moram da ustanem. Nema više čekanja. - promuklo odgovorim. Imam osećaj da mi grlo struže kao testera na suvom. Čula sam kako se vrata otvaraju i punačka crvenokosa medicinska sestra ulazi u sobu. Mora da ima pedeset godina iako joj je kosa crvena kao rastući plamen.. Blago nasmiškana sa ogrlicom oko vrata. - Mila moja, dobro nam se vratila. Javiću doktoru Maticki da si se probudila. Drago mi je da ste sa nama. - zaustavila se pored uzglavlja. - Ja sam Zorica. Znaš li gde se nalaziš mila? - Znam. U bolnici sam. Sestro molim vas.Moram da ustanem. - idšti se u WC? imaš kateter, slobodno se opusti. Štaaaa? O,ne ..o ne to je ..fuuuj..odvratno. Uzrujano pogledam Luku pa ponovo u nasmešenu sestru. - A ne..molim vas, ja hoću da ustanem. Ja moram da ustanem. - kažem dok se držim za stomak jer mi se po stomaku pojačavaju grčevi i neki čudan bol koji me razdire. - Gospođice Rossi. imate kateter. Nemoj se ustručavati. - opominje me sestra dok ja pokušavam i dalje da se uspravim. - Ili mi pomozite ili mi se sklanjajte sa puta! - viknem pa zastenjem. Bože kako boli. - Nevena ne viči. - upozori me Luka. Ne obazirem se na njega pa i dalje pokušavam da se uspravim. Tvrdoglava sam kao mazga ali moram da ustanem. Sestra odmahne glavom pa mi još bliže priđe. - Ok. Skinuću ti kateter mila, pošto ne odustaješ. Gospodine Nešković, sigurna sam da bi Nevena želela da izađete kako bi smo obavile taj čin. - Značajno je pogledala Luku. - Hm. Ne mrdam se ja odavde ni mrtav. Ako neko treba da joj pomogne to sam ja. tvrdoglavo kaže pa prostreli i mene i sestru pogledom. 184

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Luka izađi iz sobe. Video si da sam ok, sad možeš da se vratiš kući. -prošaputala sam i uhvatila sestru za ruku. Brzo je pomerio moju ruku sa sestrine i stisnuo moju, ogorčeno me gledajući. - Ne idem ja nigde! Ali ću otići do vrata i okrenuću se. - prošao je rukom kroz kosu povlačeći je na sve strane. - Brojim do sto pa se vraćam. - zagrmi pa se savije i poljubi me u obraz. Okrene se i stane okrenut ka vratima. Namrštim se pa pogleda u sestru. Ona slegne ramenima i počinje da mu objašnjava kako će mi skinuti kateter , Luka je uleteo pa se okrenuo i doleteo kao oluja. Sestra Zorica je taman pružila ruku da mi pomogne da ustanem. Na sebi imam tanku roze boje bolničku spavaćicu. - Ja ću je uzeti i odneti . I skinuti sve što treba. - vikne i krene prema meni . - Sine, mogu sama svoj posao da obavljam. Dovoljno je što ste celu zgradu digli na noge. Pusti me da obavljam svoj posao. - prekori ga sestra Zorica . Strahovito ju je pogledao. - Nevena je moja , jebem mu sve. Ja ću je odneti. - procedio je kroz stisnute zube i pomerio stalak za infuziju u stranu. - Gospodine Nešković! Luka! - usprotivila se gledajući ona njega prekorno. Ne obazirujući se na nju Luka se nagnuo se i povukao bolniči čaršav sa mene kako bi me uzeo. Ali ono što je usledilo mi je preseklo život na pola. Donji deo moje spavaćice bio je krvav! O ne! O Bože ne! Moje bebe! Moji anđeli, samo to ne! Samo njih ne! Strah za za onim što se dešava mi je otelo svaki deo u meni! Neljudski krik čujem kako propara moje uši i kada me Luka uhvati i nasloni na svoje grudi shvatam da sam to ja. Odjeci ubijene zveri izlaze iz mene dok se hvatam za moj ispupčen stomak i stežem da moje bebe ne odu od mene! - Neeeee! Neee ! Samo njih ne! Bože nemoj molim te! Uzmi njih nemoj mene! - vrištim u Lukin vrat dok pokušavam da se odvojim od njega. - Pusti me ! Odlazi od mene ! Ti si mi ovo učinio! - vrištim na njega i povređujem ga jer je moje srce povređeno. Otkinuo od mene. - Polako voljena. Sve će biti u redu. Pusti me da ti pomognem. Sestro zovi doktora. Krvava joj je spavaćica! Bebe nisu dobro čim krvavi. Požuri jebemu sve! - viče dok pokušava da me umiri a ja ga udaram pesnicama dok mi telo ne klone pa me on spusti nežno na krevet. Čujem kako su se vrata lupila u sestrinom odlasku. Zatvorim oči i ponavljam molitvu u sebi moleći Boga da mi pomogne da mi ne uzme bebe. Osetim kako me Luka mazi po ramenu pevušeći mi neku melodiju ali mi ona ne pomaže. Osečatj da mi se telo obliva krvlju, čak ga osećam u ustima je tako smrtan da poželim da mene Bog uzme a ne njih. Molim te Bože uzmi mene, nemoj moje anđele. Molim te Bože daj mi snage da ih sačuvam u sebi, da žive. Dao si mi blagoslov, ne uzimaj mi ga!Molim te, molim te.... Osećam kako mi suze liju niz lice . Sklupčam se u loptu i klimam po krevetu. Ludim i proklinjem sve što je prošlo u mom životu. A sa njima i Luku. On ustane pa hoda tamo amo po sobi kao da je u kavezu. Bled kao krpa sa očima koje mogu pretvoriti svakog u

185

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav pakao ni malo mi na liči na onog Luku od ranije. Ali onaj Luka od ranije me je oterao od sebe, a sa mnom i bebe.. Ležim sklupčana na bok i udišem kroz nos miris bolničkih lekova i preparata. Oduvek sam loše podnosila te mirise i mučila muku kada sam u njihovim prostorijama. Ali ono što mi je bilo još teže je to što sam gubila život a sa njim još i darove. Toliko bola u meni a razlog tog gubitka stoji predamnom i šeta kao razjaren lav i staklastih očiju zbog koga su mi ranije klecala kolena.Taj pogled ledenih očiju, lomi se predamnom i mojom posteljom. Nikada nije poklekao, nikada nije suzu preda mnom pustio a sada mi steže šaku dok se ja borim da mi Bog ne uzme ono što sam najviše želela. - Mačko, molim te budi jaka. Potrebna si mi! Okrećem pogled sa njegovog krvavog pogleda u stranu, trgam ruku iz njegove jer ne želim više padati u bezdan . Ne mogu više patiti za njim, ni sa ovim što mi Bog oduzima. - Znaš da sam te oduvek voleo, nemoj odustajati od nas, od života sada. Gutam knedlu, vraćam pogled ka njemu i pokušavam da otvorim usta. Gorak ukus krvi i metala je pod dodirom nepca. Gutam i otvaram usta a iz mene izlazi neki šaputav glas nimalo onom koji je moj. - Odlazi Luka! Ne želim te ovde! - Prolazi prtima kroz guste uvojke svoje kose koje sam toliko volela i prilazi mi bliže. - Mačko, ne teraj me od sebe , potreban sam ti sada! - govori mi iskidanim glasom koji mi govori da je na rubu lomljenja. - Nisi - kazem mu - prekini i odlazi, smatraj da sam umrla kao i do sada! Ne trebaš ni meni ni mojim bebama! Odlazi! Osećam pritisak u plućima, hladan znoj me obliva a soba se sa njim smanjuje. Crnilo me hvata! Bože ne uzimaj ih! Uzmi mene ovog prokletog dana ! Misli mi prekida naglo otvaranje vrata i na njima ulazi visok čovek pepeljaste kose, iza koga se progurava ona ista medicinska sestra koja je bila malopre . Muškarac polako se približi Luki pa sa njim prošaputa par reči koje ne mogu čuti. Na kraju stavi ruku na Lukino rame na šta on samo klimne glavom. Tada se muškarac okrene ka meni i brzo priđe. Na njegovom mirnom licu vidim da je u godinama približno mojoj Gordani. - Zdravo lutko. Ja sam doktor Dragan Maticki. Ne brini ništa. Smiri se i pusti da te pregledam, ok. Ginekolog sam, tako da se nemoj ustručavati, ali sada te moram ručno pregledati pre nego što te odvedemo na hitan prijem. - rukom mi nežno pomazi glavu. - Doktore, krvarim. Ja...moje bebe..izgubiću bebe! Molim vas pomozite mi! - jecam i već u sledećem momentu osetim kako Lukina ruka se spušta na moje rame i time mi govori da nisam sama. O bože pomozi nam! - Polako..polako lutko. Ništa se ne brini sve će biti u redu. Hajde polako se okreni na leđa i podigni noge na krevet i što više ka sebi. Ja ću samo blago da pogledam. Ništa se ne brini. Ok? - klimnem glavom i pristanem na sve.

186

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Gospodine Neškoviću..- započne doktor ali ga Lukin pogled ućutka. - Ja se nigde ne pomeram. Ni reč više doktore. Ni reč.- grubo zagrmi. - Ali ja moram da je pregledam odmah. A vi ste tu. Nije lep prizor videti to i kosi se pravilima naše ustanove. - Ne zanimaju mene ni pravila ni ništa. Radite svoj posao a ja ću gledati u Nevenu, neću dole. - otrese Luka i doktor na to klimne. Luka se okrene ka meni i pogleda me direktno očima koje mole. Stisne me za ruku i ne prestaje da gleda u mene. U njegovim očima vidim poraz, bol, strah, očaj, krivicu . Ne osećam šta doktor radi jer me je Lukin pogled odveo na ono naše mesto gde sve nestaje. - Volim vas mačko. - prošapće iskidanim glasom i ja tada znam. Znam da me voli kao što voli i naše bebe. Njegove oči su mi uvek govorile istinu. A sada mi govore da je sve učinio za nas. On nas voli. - Khm...- čujem doktorovo nakašljavanje pa sklonim pogled sa Luke na njega. - Moram vas pogledati na ultrazvuk da potvrdim svoje sumlje. Ne brini se lutko, krvarenje nije jako. Verovatno je da si postepeno krvarila dok si još bila u nesvesti. Sestra će te odvesti sada. Ja vas tamo čekam. - baci rukavice, koje tek sada vidim , u kantu i okrene se prema vratima da ode. - Sve će biti ok mačko. Čula si doktora. Molim te budi mi dobro. - pogledam ga i klimnem glavom. Nemam glasa da potvrdim. ***

Odveli su me na hitni prijem i odmah je doktor započeo pregled jer je bilo jasno da krvarim. - Znate li kada ste posljednji put imali ciklus, gospođice Rossi? - Posljednja mi je bila dvadesetpetog aprila. - Doktor je upisivao podatke u aparat za ultrazvuk. - Dobro. Krenućemo od toga. Termin bi prema tome bio prvog februara , što znači da ste trudni... dvadeset nedelja. Reklo bi se da ste zatrudneli oko dvanaestog Maja. - Doktor se nasmeje. - Bili ste aktivni pa je došlo do blizanačke trudnoće. - Da, bilo je dobro. - Luka doda. - Luka! - opomenem ga. - Trudni ste skoro pet meseca! Praktički ste na pola puta! - doktor kaže. Napravićemo pregled i videti što se događa. I zašto si prokrvavila. istisnuo je prozirnu želatinastu masu na moj stomak. Stavio je sondu u mokru masu i kružnim je pokretima razmazo po stomaku. Svo troje smo pozorno pratili šta se događa na monitoru. Razlika je bila u tome što smo on i ja tačno znali u šta gleda, a Luka nije imalo pojma. Pokazao nam je belo na monitoru. - Ovo su otkucaji srca vaših beba. Vidite li ih?

187

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Vidim. Da. Vidim ih. - Gledala sam u monitor dok su mi se suze slivale niz lice. - Nisam izgubila bebe? - Bebe se dobro drže. Vidite kako se grle jedno uz drugo.Ne daju se. Mislim da vidim šta uzrokuje ovoliko krvarenje, nego trebaću bolje snimke da ih pokažem radiologu. Malo odahnite i opustite se dok se ja pobrinem za snimke. - Tu su! Svi su tu! Moji anđeli! O bože hvala ti! Hvala ti tata što me čuvaš i daješ mi ih da i ja njih čuvam. Fascinirano smo zurili u monitor. - itsuse hriste, mačko! Pa oni već imaju ruke i noge! Vidim kako se miču! - Tim rečima me srce udari i jako jer znam šta je Luka propustio. Nije bio uz mene kada sam išla na svaki pregled. Videla sam od tačkica kako nastaju malo grožđe pa sad ovo. Osmehnem mu se sada prvi put. - Molila sam se Bogu, Luka. Molila sam ga da mi ne uzme moje anđele, i nije ih uzeo. Sačuvala sam naše darove ljubavi. - Ovako mlada damo. - doktor progovori ponovo. - Ništa nije strašno. Imate placentu previju. Drugačije se zove i odvajanjeposteljice. Posteljica vam je zalepljena za dno materice uz sam grlić, umesto za vrh, kako bi zapravo trebalo biti. To ne zvuči dobro. - Je li to ozbiljno doktore? - Luka pita umesto mene. - Najverovatnije će se samo rešiti jer će se rastom beba udaljiti od grlića. - Šta trebam ja da radim? - konačno progovorim. Doktor mi se nasmeši. - Vi ćete mlada damo mirovati. Ostaćete ovde par dana na mirovanju, a kad se stanje malo stabilizuje idete kući i tamo da mirujete. Dobićete sada tablete koje će zaustaviti krvarenje i sve će biti u redu. - A ako se ne reši samo po sebi? - Morala sam pitati mada sam se bojala odgovora. - Neću vas pustiti da se prirodno porodite ako situacija i dalje bude ovakva. Ostaćete na mirovanju do kraja trudnoće i zatim ćete roditi carskim rezom. Pozvaću sestru da vas vrati u vašu sobu, uzmite ove tablete da popijete i nebrinite se. Sve će biti ok.- doktor kaže pa ustane i izađe iz ordinacije. Ostavio je Luku i mene da gledamo u zamrznutu sliku naših beba. Lukina ruka je na mom stomaku i mazi ga crtajući krugove po njemu. Povlači je gore ka mojoj ruci i hvata je u svoj stisak. Osetim njegove usne kako se spuštaju na unutrašnju stranu mog dlana pa oslanja lice na mesto gde je poljubio. Nešto vlazno mi kane na kožu pa pomerim pogled sa ekrana na njega. Pogled slomljenog čoveka koji po prvi put plače ispred mene mi trgne srce da zaboli za njim. Pomerim ruku pa pomazim njegovu divlju kosu. - Živi ste mačko. Živi ste! - jecajem grkne reči. Duša i srce me boli za njegov bol. Znam šta nam je život doneo a šta odneo. Šta nam je dao a šta uzeo.

188

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Luka...ja...-krenem ali me on zaustavi prstom preko usana. - Ššššš..mačko. Pričaćemo..samo me pusti da vas malo upijem. Umro sam voljena. Umro sam u jednom dahu i vratio se iz mrtvih kako bih ponovo umro gledajući kako te boli. Izgubio sam sve voljena. Samo ljubav iz pepela dižem makar ostao zarobljen.

189

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

39. Poglavlje Brojila sam dane, sate, minute, sekunde… milisekunde kada ću konačno biti kući. Mislila sam da će se to brzo dogoditi ali nije. Dugih pet dana i noći bila sam na odelenju za ginekologiju. Nisu pomogle molbe i predlozi da me pošalju ranije kući. Ne. Onda sam prešla na pritužbe i prigovore. Da bi na kraju usledilo i vikanje i tiho mrmljanje sa moje strane. Ali nije uspelo. Doktor Maticki, moj novi najbolji doktor na svetu nije reagovao. A ni ostali. Dobijala bi samo osmeh i obećanje da će to uskoro biti. Ali to uskoro nije tako stiglo brzo kao što sam ja želela. Ovaj divan čovek je učinio kao što je i obećao i već sutradan, posle one duge i strahovite noći, krvarenje se zaustavilo. Lekovi su učinili svoje i više brige oko toga nije bilo.Ali ostao je strah oko toga da li će se materica vratiti na svoje mesto i da li će bebe biti sigurne do kraja moje trudnoće. Molila sam se i molim se neprestano da bude sve u redu. Pri sledećem ultrazvuku doktor je rekao da su bebe dobro. Da ne brinem i da imam više vere u njega pa u sebe. Jer od mene zavisi dalji tok a to znači da moram da slušam i mirujem sve dok on ne odluči kad idem kući. Tih dana, kroz moju sobu prodefilovali su moji dragi prijatelji i porodica, smenjujuci se kao garda. Nikada nisam bila sama ni da sam to želela. Mogla sam videti kako se sav ovaj proces odrazio i na njih kao što je i na mene. Antonio je bio jedan od onih koji nije mogao da me pogleda u oči. Iako je znao da nisam više osecala ljutinu prema njemu zbog njegovog mešanja između Luke i mene, on nije znao kako da mi priđe. Jer ipak on je vojnik u duši, on radi delima, nikada rečima. Kao stražar je stojao pored vrata, čuvajući moj strah i vreme. Mihajlo je izgledao kao da ne može muku izvuci iz usta kad god je stao ispred mene. Nisam dozvoljavala da više muči sebe jer ipak sam znala da me voli ma kako bezobrazan bio prema Luki. Nije mu se dalo da povrati ono što je smatrao da ce nadoći među nama. Anja je bila glavni mislilac a ujedno i moj pokret. Nju su gušile bolničke sobe, ali zbog mene je svakog dana dolazila, kako bi ona to rekla – da guguće njenim miljenicima, ja na to nisam mogla ništa reći jer tvrdoglavu Anju niko nije mogao odvojiti od njenih namera. Lakirala bi mi nokte, svakog dana u drugu boju, menjala frizure i šminku jer po njoj ne smem biti nedoterana ma koliko situacija bila ozbiljna. Meni je bilo svejedno, jedino što mi je bilo važno je da se što pre domognem svoje kuće. Ako moram da leškarim, neka to bude u mom krevetu. Teodora i moja Gordana su svakog dana donosile domaću hranu , iako mi nije bila dozvoljena. Doktor Maticki se bunio ali jedan Gordanin pogled, rešio bi sve. A ja mislim da je njega moja mama zapravo očarala. Koga i ne bi, kada je kao kraljica šetala bolnicom i sobom, obećavajući ugodan dan. Samo su moji najbliži znali, šta je njoj bilo na pameti, a to je da sve bude kako ona želi. Za to vreme provedeno slušajući njeno predavanje , jel ona ne može bez predavanja, makar to bilo o kuvanju kafe, ja sam shvatila sta je moja Gordana meni ceo zivot darovala. Bezbrižnost i slobodu, koju samo kao dete možeš imati. 190

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Nesebičnu podršku koju sam teško zarađivala kod nje , ona je zapravo imala ali nije davala tako lako, jer bi se meni kao detetu to obilo o glavu. To sam shvatila jer ću i ja sama postati majka. Shvatam taj instikt koji govori da nema većeg straha od onog kada se bojiš za ono što je zaokupilo svo srce i dušu i celo biće. Bojiš se od kad je stvoreno do onda kada zakorači i dalje. Sada to znam i zahvalna sam joj na tome. Iza sve te halabuke i pričanja, stoji mekano srce koje ona čvrsto čuva kao lavica jer je mlada ostala udovica i morala podići svoju čeljad. Umesto da ima podršku mog oca, sve je morala sama. Tako sam i ja mislila da će biti sve dok se onaj nesrećni slučaj nije dogodio. Glavni krivac a i glavni vitez je bio Luka. Spasio mi je život, a i svojoj deci. Pokazao mi je čoveka koji je prihvatio život čvrstim nogama na zemlji i dao svoj život za one koje najviše na svetu voli. Iskupio se za sve što je loše učinio. To sam mu i želela reci, ali mi nije dozvolio. Kada god bih započela temu oko toga samo bi me ucutkao nekim komplimentom i zapušio usta za bilo kakavo razmišljanje. Jer to mi on čini. Oduzme svaku suvišnu misao koju sam imala u glavici . Trpeo je svakog dana moje intervenisanje i samo bi prihvatao, nije se bunio. Bio je tu . I noć i dan. Ništa se nije moglo rešiti i učiniti bez njega. Njegova reč bila je zakon. Ja bih to sa osmehom posmatrala, jer to je on. Takvog ga znam i to mi je i tekako uvek prijalo. Volela sam to kod njega. Volim ga. Više nego pre. Ako je to moguće. Kada bih spavala, između jave i sna bih osetila kako njegovo telo legne pokraj mene. Mazio bi moj stomak kruznim pokretima a bebe kao da čekaju njegov dodir, odmah bi se gurkale koja ce da mu uzvrati. Srce bi se u tim trenucima ispunilo tolikom ljubavlju da sam se suzdržavala da zaplačem. Pevušio bi neku melodiju koja mi je bila tako poznata da nisam mogla da se prisetim, jer sam bila previše okupirana njegovim prisustvom. Moje telo je reagovalo na njega. Kao mače bi prelo za njegov dodir koji utopljuje svaki deo mene. Čežnja za njegovim potpisom po meni je bila previše velika da sam par puta poželela da otvorim oči i poljubim ga. Da ga ponovo okusim. Da! Nevena Rossi je priznala kapitulaciju! Samo što nisam znala da li je i Luka bio za to. Te slatke reči koje bi mi preko dana poklonio, zaustavilo bi se na tome. Njegove oči su mi svakog dana govorile koliko ga je sve ovo potreslo, koliko je veliki postao u svemu ovome jer ja nisam u mojim očima krila emocije. Tajnovito sam mu ih naglašavala, davala mu znake da nije kasno. Da nije izgubljeno. Da ljubav nije nestala. Dokaz su bile bebe. One su nas ponovo spojile. Možda sam samo ja bila ta koja je sve to osećala. Možda. Oduvek je on bio taj koji se dokazivao, rešavao sve probleme među nama. Jer on je taj dominatan predator koji svoje ne daje ali niti otima. Mozgajući nisam našla rešenje da shvatim šta će dalje biti sa nama. Moje srce je imalo samo njegovo ime. To je kao tetovaža prekrilo sve što postoji u meni i van mene. Njegova sam i ničija. Danas je konacno doktor Maticki dao zeleno svetlo i rekao da mogu ići kući. Bebe su dobro, sve je kako treba ali da mirovanje moram nastaviti, bez imalo ustezanja. Rekao mi je šta je sve dozvoljeno i da u slučaju osetim neki bol ili vidim krvarenje, da mu se odmah javim. U slučaju da sam bilo šta od navedenog zaboravila, Luka je to zapamtio. Čak je zamolio doktora a posle i sestru Zoricu da mu detaljno navede šta mogu a šta ne mogu 191

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav raditi. A to znači zbogom trčanje, duge šetnje, vežbanje i višesatno naprezanje sa obavezama. Do kraja trudnoće neću moći ići na posao . Spakovana i spremna , nervozno sedim na krevetu dok se Luka i Gordana došaptavaju ne trudeći se da i mene uvuku u njihov razgovor. Mrzovoljno ih posmatram dok se u meni kuva. Nikada neću shvatiti kada su njih dvoje zakopali sekire i postali moji glavni uzurpatori. Gledajući u Luku osetila sam potrebu da mi posveti maker malo pažnje, a i ritanje beba se saglasilo sa mnom. - Hoćete li se konačno smilovati i podeliti sa mnom oko čega se došaptavate pa da krenemo konačno kući? – nervozno pitam jer više nemam strplenja. Treba mi Luka. On kao prizvan se okrene prema meni i nasmeši mi se. Ohhh to je već bolje. - Nemas se oko čega nervirati voljena. Dogovaramo se gde ćemo boraviti. – Luka slegne ramenima pa priđe da me uzme u naručje. - Znaš da mogu da hodam Luka. – pravim se da mi taj zagrljaj ne prija, a do malopre sam jedva čekala da mi se posveti. Ovi hormoni me rastraju. – Imam noge kao što znaš i znam put do kuće. Mogao si samo stvari da uzmeš. - A ne…nije mi teško nositi te voljena. Nisi ni malo teška. Znam da imaš noge i to vrlo dobro znam kako hodaš sa njima.- namigne mi šeretski pa krene iz sobe. Osećam kako crvenim na njegov komentar jer je bio dodeljen samo mojim usima. I posustanem pa nasloniom glavu na njegovo rame. Možda iskorišćavam njegovu pažnju, ali grabim sve što mogu. Ne znam koliko će ovo da potraje. - Ja ću deco da ponesem stvari do automobila. Ti samo Luka gledaj gde ides. Sad ih je troje, znaš? Sam si za to kriv. – čujem Gordanu kako iza nas korača dok mi idemo ka liftu. Podignem oči i vidim Luku kako se smeška. Ovo njega zabavlja. Stari lisac. - Znam Gordana. Otvorio sam sirom oči kada sam prvi put pogledao vašu kći. Od tada ih nisam zatvorio, ali jesam trepnuo. – gleda u mene dok joj odgovara a ja kao omađijana gledam u one široke zenice i nestajem u njima. Ponovo sam ona tinejđžerka od pre devet godina koja se gubila u njegovim očima. Tada bi nestalo sve oko nas. Postojao bi samo on. Zar i ledenice bi se spojile u savršenstvo. *** - Dakle , opet sam na istom. Ko šta radi, Nevena leškari, a vi me služite. Dosadiću vam tako brzo da ćete se sklanjati jedno deset godina od mene. – besramno sam ispruzena na mom krevetu, gledajuci Luku i mamu kako obleću po mojoj sobi, vraćajući moje stvari na mesto. Shvatila sam oko čega su se dogovarali. Bilo je oko toga gde će me Luka odvesti. Gordana nije dovolila ni slučajno da se vratimo za Kragujevac sve dok se među nama stvari ne reše. A to nisam sigurna kada ce tatcno biti.Zato sada ojađeno ležim mazeći stomak.

192

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Luka se okrene pa krene prema krevetu. Sedne na ivicu kreveta i rukom mi pomazi nogu. – Voljena znaš da nije tako. Moraš slušati upustva doktora. Sve dok se tvoje stanje ne reši sa posteljicom, moraš mirovati. Kada bude sve na svome bićeš oslobođenja našeg tutorstva. - Ugojiću se kao žaba kreketuša. Dosadno mi je ne raditi ništa Luka. Daj Gordana pusti me makar da očistim nešto. Uvek mi zadaješ neki posao. Hoćeš? – umilno joj se dodovorujem dok moja majka otuhne odmahujući glavom. - Ti mlada devojko ništa ne slušaš šta ti se kaže. Imaš fore dok se ne porodiš, posle ćeš i sama jedva čekati da se odmoriš kada bebe krenu da negoduju. Faliće ti sna, bices razapeta na sve strane. Ja sam bar jedno po jedno rodila. Vas dvoje kao da ispaljujete čarobni pasulj. Ne znate šta vas sve čeka. Tu ću biti ja i Teodora da upadnemo, ali samo po nekad. Šalim se.. – tim rečima napusti sobu a Luka i ja ostanemo sami. Moje oci su sve vreme na Luki, dok on gleda svuda samo ne u mene. Uznemiren osećaj u meni se počinje uspinjati telom, nedostatak spremnosti da mozak profunkcionie i moje usne progovore ja samo nervozno gledam u njega. Njegova ruka je i dalje na mojoj nozi ali više me ne mazi. Sada samo mirno stoji na mestu. Neizvesnost me plaši pa skupim snagu da bilo šta kažem jer tišina među nama postaje nepodnošljiva. - Stvarno mislim da ću se ugojiti Luka. – bubnem takvu glupost da poželim da sama sebe udarim po čelu. - Trudna si voljena, i ako se ugojiš, to će biti zbog beba. – tiho kaže. I dalje ne gleda u mene niti mazi.. - Ali ću biti debela. Više neću biti kao što sam bila. Već i sada sam dodala koje kilo. Postaću pravi tokrilni ormar. – pokušavam da ga izazovem rečima da mi da koju reč više. - Nećeš biti debela. Bićeš majka. Majke rađaju i moraju pripremiti svoje telo za taj proces. Ti nisi debela, niti ćeš biti. - Nisam Luka? – podignem se na kolena i polako krenem ka njemu. Znam da me čuje kako šuškam posteljinom do njega, ali ne reaguje. Ne znam šta prolazi kroz njegovu glavu ali znam sta bih volela da prolazi. Oh Nevena đavolice jedna…Zaustavim se tik do njegovih leđa. Osećam njegov miris okeana kako mi nozdrve opija. Njegov miris me razuzdva i gutam pljuvačku. - Nisi voljena. - To kažeš kako me ne bi rastužilo pošto sam trudna ili stvarno tako misliš? – šapnem mu na uvo i vidim kako mu se telo trgne. Svesna sam da moje reči deluju na njega jer čujem kako mu otkucaji srca rade. - Ne. – grubim šapatom odgovori. - Ne? – spustim usne na njegov vrat i nežno poljubim zilu koja kuca u ritmu moga srca. Osećam kako se u meni budi vatra koju sam pritiskala sve vreme dok mi je bio u blizini.

193

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav – Zašto me ne pogledaš Luka? – promuklo ga pitam odvajajući usne sa njegovog vrata. Jedini dodir koji se uspostavio među nama bile su moje usne. Kao oparen od moga zadihanog glasa iskoči sa kreveta okrećući mi leđa. - Luka? – zbunjena njegovom reakcijom polako ustanem sa kreveta i stamen ispred njega. Gledam ga direktno u oči dok mi pluća gore od straha. Polako spusti pogled ka meni , a vatra koju vidim u njegovim očima me celu potopi kao da sam žele bombona. – Ne mogu te gledati jer mi mrvica fali da te uzmem u svoje naručje i zakopam se duboko u tebi. Ne mogu baciti jedan pogled na to tvoje seksi telo koje me poziva na greh. Ne mogu jer znam da ne bih smeo ništa od toga učiniti jer nije sigurno za bilo što od toga dok bebe ne budu ugneždene sigurno. Povredio bih njih i tebe koliko želim da vodim ljubav stobom. – neuzastavno odgovara na sve sto sam pitala i što nisam. Gledam ga dok u meni gori svaki nervni završetak za njim, da sve to učini. Moje oči putuju njegovim telom i pratim obrise tela koje se trza. Suzdržava se da krene u pohod na žrtvu. A žrtva te neizmerne gladi sam ja. Okrene se od mene i zaputi se prema vratima. Ostanem da stojim u neverici u njega dok polako korača. Tada progovori i ostavi me bez teksta. - Ali najviše od toga ne mogu jer nisam povratio ono sto sam izgubio voljena. Izgubio sam deo svojeg života onog dana kada sam rekao one reči zbog kojih se kajem. Dao bih svoj život za tebe.- tim recima nestane izvan mog vidokruga dok ja ostajem da stojim. Uplašena za tim što je rekao mi daje sto pitanja na koja mi samo on može dati odgovor. Ali ne sada. Znam da me nije napustio, već me je ostavio da razmislim o njegovim rečima. Srce mi zadrhti od pomisli da ga više nemam kraj sebe pa se uputim do prozora koji gleda na veliko dvorište. Posmatram okolinu i sve ono što me veže za ovaj grad. Sve ono što me podseća kada sam zadnji put ovako stojala naslonjena na okvir prozora, samo sada u potrazi za njim. I tada ga moje oči ugledaju kako koraca stazom u dvorištu. Odlazi do baštenske klupice i sedne na nju. Leđa su mu povijena dok naslanja laktove na kolena, stavljajući ruke na glavu. Prizor koji gledam mi baci tugu u moje usplahireno srce. Vidim čoveka koji se suzdržava da poklekne pred drugima. Muškarac koji krije svoje slabosti od svih, ali samo ne preda mnom. Muškarac za kojim moje srce kuca jednakom brzinom kao za životom. Životom koji mi je on drugi put podario. Doveo me do toga da disem za njim. Da ga trebam. Stavim ruku na svoj stomak i gledam kako se naslanja na klupu gledajuci u nebo kao da sa njim razgovara. Pomeranje njegovih usnica me u to ubeđuju. Koliko sam ja molila Boga toliko je i ovj izmučen muškarac. Pre bih ga smatrala arogatnim, bezobraznim i bezdušnim, ali sada vidim čoveka koji je bio izgubljen u sopstvenim greškama, u sopstvenoj krvi.

194

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Znam da će se on udaljiti od mene zbog svega što nam sledi, ali mu neću dozvoliti da ostane i dalje izgubljen u našoj ljubavi. Vratiću svoju ljubav nazad.

195

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

40. Poglavlje Kako sakriti slabost? Muškarac beži od svih i svega kako ne bi pokazao svoje slabe tačke. Ali.. Kako izbegnuti njen pogled koji me traži? Kako kada ni sam ne mogu izbeći od onog neizbežnog!? Ono što vidim u njima me danima proganja da poželim da se zauvek vežem za njih. Oči mi kruže po savršenom dvorištu koji je nalik na ono koje je moja voljena želela. Morao sam doći ovde i porazgovarati sam sa sobom. Pitati sebe i Boga šta mi je činiti. Prešao sam sve. Otišao do pakla i nazad. Gutao svaki jebeni dinar kako bih postao neko. A ko sam sada? Sada jedan običan slabić koji nema pojma kako da stegne muda i ostavi ženu da odmori a da ne pomisli kako bi je presavio i uzimao svaki gram njenog tela. Nisam ni svestan da sam postao opsednut njenim telom. Zvanično, obožavam Nevenino trudno telo. Ja sam čovek koji voli obline, a njene pogotovu. Trudnoća je čini tako isprsitu, iako ona ima grudi koje stanu u moje krupne dlanove. A sada, te dojke izgledaju tako oblo da balavim na samo pogled na njih. Udavio bih se u njima. Sisojebac sam! Eh.. Paćeniku! Zavrnuta slavina i odmah slinavim, ali šta da radim. Moram se pomeriti sa tim da će mi desanka praviti društvo duugoo vremena. Ali kad pomislim na one zategnute listove i oblu guzu kurac mi puca koliko napinje šlic. U kurac! Kako malo mi treba da mi se digne. A to je samo zbog moje voljene. Mislio sam da će mi ovde mir i tišina pomoći da smirim svoju strast i naboj. Da se rešim viška energije. Udahnem jednom duboko i pogledam u nebo. Plavo je kao oči moje voljene. Gde god da pogledam, sve me podseća na nju. Oduvek je tako. Bože, hvala ti što mi je čuvaš. i nju i bebe.. Ovaj grešnik nije zaslužio tvoju blagost i pomoć. Zahvalan sam na svemu što si pružio. Samo ne znam kako ću dalje. Bože daj mi snage i hrabrosti da povratim moju ljubav nazad... Moju molitvu prekinu koraci koji se približavaju. Čvrsti i duboki, znam da je u pitanju muškarac. A i znam ko je. Sedne pored mene i osetim kako je udahnuo. Mogu da se saglasim po jednoj stvari sa njim..a to je briga i ljubav koju osećamo prema Neveni. Okrenem se prema njemu i pogledam u njegove oči crne kao gar. On i Nevena su čista suprotnost. Ona je plava a on crn. Verovatno je povukao na njihovog pokojnog oca. Ne progovara. Samo sedi i vidim kako mu misli sklapaju rečenice ali ih ne izgovara. - Mučili te što Antonio? - Pomeri pogled ka meni i nastavi da ćuti. Nečitljiv izraz lica mi govori kako savršeno krije ono što se dešava u njemu. Nastavi da ćuti. - Nena je počela da prigovara. Hormoni od nje čine još većom brbljivicom nego što je inače. Huh kad bi ovo čula, sigurno bi me ubila. - namejem se. Vidim da je moja rečenica malo opustila Tonia. Znam i zašto. Nevena je ta koja sve nas pokreće. - Ozbiljno Toni, reci mi šta ne štima? - Mislio sam da si neki špiclov koji ne zna ni da komunicira, niti da sastavi dve žice zajedno. - započne onim njegovim grubim italijanskim naglaskom. - Posramio si me Luka. Posramio si me mog čina i mog poziva. Dozvolio sam da bes prouzorkuje mojim mislima.

196

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Pusti to Toni. Bilo je pa prošlo . Važno je da je sad voljena dobro. To što je bilo pre više nije važno. Ni ja nisam poznavao tebe , niti mene. Ne želim više misliti o tome. Dovoljno smo bili u tom perodu. Trebamo gledati naped. A ja pogotovu. – izdahnem grubo pa se naslonim na klupu gledajući pravo ispred sebe. - Misliš li to u vezi Nevene i beba? – pita. - Mislim. Razočarao sam je. Manipulisao sam vremenom, gubio dragoceno . Propustio sm puno toga što nas veže . Sada ne znam da li ima nade.Da li me želi nazad? Ovaj put, zauvek nazad! - Ti bi da je oženis? - saglasio se sa mnom postavivši pitanje. - Ako bude želela . Nisam siguran, ali strah me je samo pitati je da se uda za mene. Ne želim da me odbije. Posle svega, više nemam snage da slušam odbijanje. – odmahnem glavom, zvučim kao slabić ali se i osećam tako. Ništa novo. - Mislim da bi to trebao pitati nju i to skorije. Vreme vam je da stanete na taj ludi kamen. Od mene imaš blagoslov. Znam da ćeš je usrećiti. Bebe će upotpuniti sve ono što je zaostalo među vama. – osmehne mi se i tada vidim sličnost između njih dvoje po prvi put. Kada se smeju, smeju se dušom . Nemoguće je da ovakav sklop čoveka ume podeliti svoje ličnosti na pola,ali Antonio mi je upravo dokazao da je to moguće. - To ću ..- rečenicu mi prekida nečije lagano koračanje pa se okrenemo obojica da vidimo ko nam to prilazi. Srce mi počne udarati kada sam je video kako korača u lepršavoj narandžastoj haljinici koja ocrtava njen stomačić i takvim sandalicama na kaišiće koji se uspinju uz njene čudesne noge. Strah da se slučajno ne saplete i povredi se, me tera da skočm i zajedno sa Antonijem pojurim ka njoj. Nesvesna da joj se može desiti nešto loše, nasmejana korača prema nama. Kosu je blago podigla dok joj ostatak leprša.. Prava boginja, ali đavolja boginja. - Nevena ! Gde si ti to gospođice pošla sama? Zašto nas nisi pozvala da dođemo po tebe ako si želela da prošetaš, a ne sama da silaziš niz one stepenice? Stvarno želiš da nas infarkt strefi! – Antonio joj prekorno govori, ja kao mutavac ne progovaram.Delom od toga da sam ostao bez nogu jer sama ide, bez imalo pameti.Stvarno je tvrdoglava! Bože daj mi strpljenja da ovu ženu dovedem u red. Delom sam ostao bez teksta jer pogled na moju boginju ukrade mi svaki dah, da kao mutavac samo buljim u nju. Očaran i nagrađen njenim širokim osmehom, dok polako prilazi i staje ispred mene. - To su samo par metara Toni. Daj opusti se. Znam da brinem o sebi i bebama. Dosadno mi je više sedeti i leškariti, a i želim da razgovaram sa Lukom. – gleda u mene nebesko plavim očima kojima me poziva. Neki čudan sjaj je u njima da mi je teško da dešifrujem. Gledam je i čekam , kao i ona. Dok Toni gleda u nju pa u mene. - Pa…ako si zato samo prošetala , onda odoh ja. Luka ti je vrati molim te, nemoj da se šeta mnogo.- klimnem glavom iako on to ne vidi jer je uveliko zakoračio ka kući. - Luka. Nisam sišla kako bi ćutali . Volela bih prošetati .- čujem njen glas i pratim ga do njenih sočnih usnica, namazanim u kajsija boju. Sva je kao kajsijica. Prekrasna. Šta je to ona rekla? A ne...

197

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Nećeš šetati više voljena. Još nije dozvoljeno. Samo što smo izašli iz bolnice a ti bi da šetaš, gde to ide tek tako? – priđe mi korak bliže i osetim miris njenog parfema kako me zavodi kao magija. - Znam da neću Luka. Ti ćeš se pozaviti time. – taj njen glas me zavede da moram je imati uza sebe. Hteo ne hteo, ona je ta koja upravlja mojim mozgom. A i kopljem. - Zašto ne bi odmorila? – Njene obrve se spoje u neodobravanju i znam da će mi sada očitati bukvicu. - Luka, ako samo kreneš sa tim šta trebam da radim odmah ću te ošamariti. Nisam dete!! Osećam se dobro. Bebe su dobro, ali ti nam fališ. – I eto još jedan udarac u moje srce. Šta mi ova žena radi? ! - Falim ? – ponovim za njom. - Da. – Priđe mi još bliže i podigne onaj njen maleni dlan pa ga nasloni na moj obraz. Tako je nežan i mekan da osetim da mi krv ponovo počne teći telom. – Hoćeš li me odvesti do Ade malo? Samo da budemo uz reku malo. Neka klupica, svež vazduh, prirodno okruženje .. Hm.? Hoćeš ? Molim te..- prsti joj klize niz moj obraz , preko ivice brade pa do vrata. Povlači moju pažnju umetnički onim tankim prstćima , kao kad svira po dirkama. A ja sam intrument kojim ona upravlja, pa klimnem glavom. Jer sam ja onaj isti glupan koji nema jezik a ni usta. Sve zbog nje. Razumem - Ali nećeš hodati. – konačno graknem.Uhvatim je ispod kolena i ispod ruke podižući je na moje grudi dok me ona hvata za vrat i kao mačka mazi uz mene lenjo, misleći da ne primećujem . - Nisi trebao otići iz sobe Luka. Falio si mi. – prošaputa dok je vodim do automobila. Pritisnem usne na njeno čelo .Biram u sebi reči kako se ne bih odmah tu na toj istoj stazi izblamirao i pitao je da se uda za mene. - I ti si meni. – prodahnem.. Ali pitaću je.. *** Gledam ga dok me nosi po šetalištu Ade, tražeći pravo mesto za naš predah. Uživam u njegovom zagrljaju dok slušam šuštanje vode. Nisam htela gledati u bilo šta sem u njega. Ništa nije bilo lepše od njega. Polako me spušta na klupicu i sedne pored mene. Gleda u okolinu uveravajući se da je sve sigurno. A ja zaljubljeno uzdišem uz njega. Podsećam sebe na Anju kada je ona isto tako sanjarila o njemu a ja tog čoveka imam ispred sebe. Uz sebe. Njegov unezvereni pogled vrati se na mene i pokloni mi nesiguran smešak. Moram da to učinim! Moram mu pružiti ono što mu je potrebno. - Luka.. Ja... Ovaj.. - počnem ali zapnem. - Hvala ti što si me doveo ovde. Stvarno mi je bilo zagušljivo. Tolike dane u bolničkoj sobi, pa sad odmah u mojoj. - Nije nikakav problem voljena. Znaš da bih učinio sve za tebe. Samo mislim da trebaš da odmaraš. - podigne ruku da se odbrani od mene u slučaju da napadnem. - Samo kažem mačko. Samo kažem. 198

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Nasmešim mu se i osetim kako mi srce još više se potopi za ovim muškarcem. Ispružim ruku pa mu stavim na njegovo koleno koje mu nervozno cupka od kako je seo. - Bez tebe mi nema odmora Luka. Ja..- njegov puls na kolenu se pojača, znam da ga moj dodir gura do krajnjih granica. - Voljena.. - stavim mu prst na usne, zaustavljajući ga da govori. Ne sme me zaustaviti za ono što mu imam reći. - Pusti me da ti kažem Luka. Osećam u srcu da moram reći ono što me već par dana guši a ti mi ne dozvoljavaš da povedem tu temu. - gleda u mene i ćuti pa nastavim. Prošlo je vreme od kada smo nas dvoje prešli granicu kada treba ćutati i sakrivati se. Bežali smo jedno od drugog krijući svoja srca od boli. Pokušali smo krenuri dalje ali nije išlo. Ne moguće je to. Sećam se onog dana kada sam došla u Kragujevac pre devet godina, bila sam klinka takoreći tinejđžerka koja je želela da se izgubi u raspustu, u njenoj slobodi od dva meseca. Mislila sam tupavo da sam u tesnoj koži na koju svi kreću uzdama. Šetala sam po tami neznanja kako je zapravo iza te tame. - uzdahnem pa pogledam u njegove oči. - Nisam znala šta znači živeti.. Nisam znala šta znači voleti. Sve dok nisam bukvalno naletela na tebe. Videla sam arogatnog muškarca koji me gleda sa trnom u oku. Barem sam tako mislila. Svi bi primetili tvoju energiju kojom zračiš kada koračaš. Kada se nasmeješ. Ali to nije taj osmeh koji meni daruješ. Ti mi poklanjaš onaj dečački osmeh za koji se nadam da će ako naše bebe budu dečaci, to povući od tebe. Nisam se. - nasmeši mi se preko mojih prstiju i nežno ih poljubi. Osetim kako se bebe ritnu jer osećaju kako moje telo reaguje na blagi poljubac njegovih usana. - Ne znam da li znaš kako je kada izgubljenu dušu povučeš ka svetlosti. Pokuca na vrata gde je sve čarobno, sve odiše nekom magijom koja priziva na srećan kraj. Onda se susretneš sa tim da zavoliš tu svetlost i ne želiš otići od nje. Samo je problem to što je ona određen period satkana. Nesvesna da moraš ostati bez nje okrećeš se dalje. Ta svetlost ide za to tobom, a ti si nesvestan. Ta svetlost te opčinjava a i kori. Gura te i privlači. Dozvoliti da joj se suviše približiš a time se opekneš. Onda bežiš od nje makar večito ostao slep u tami. Kada želiš da joj se vratiš izgubiš se i postaneš izgubljen u toj njenoj nedođiji. Dozivaš je ali ti se ne javlja. Pokušavaš da se promeniš i iskidaš taj izgubljen osećaj u sebi ali ne ide. Ne možeš jer ti duša i srce isijavaju tom svetlošću. Koliko god vremena da prođe, ti i dalje ne možeš bez te svetlosti. Čak šta više ona je celim delom tvojeg tela. Ispunjava te. Tako sam i ja Luka. Išla i bežala. Jurila i gubila. Svesna i nesvesna, znam da sam bila izgubljena. A tako vidim da si i ti. Razumem te jer ćutiš i ne možeš preći sam preko svojih reči. Sada znam da one više bole tebe nego mene. Nemam šta ja oko toga više razmišljati. Sve je rešeno u mojoj glavi i mojem srcu. Ja sam večno zaljubljena u tu svetlost kojom me ispunjavaš. Nema te kopije niti drugačje spektra boja koja bi me inspirisala da me privuče. Nikada nisam bila leptir Luka. Nisam išla sa cveta na cvet. Bila sam opijena cvetom koji ne cveta. Postala stacionirana gusenica. - izdahnem pa pogledam u stranu. Opijena njegovim pogledom nisam mogla izdržati emocije. Morala sam se okrenuti. Osetila sam dodir njegove ruke kako me polako povlači ka sebi i stavlja u svoje krilo povlačeći mi glavu ka njemu. Mogla sam videti u njegovim očima veličinu osećaja 199

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav kako se rastapaju iz jedne u drugu i gubila sam strpljenje da ga poljubim. Toliko mi nedostaju njegove usne da patim za njima. Samo blagi dodir njih mi je potreban. Maa...koga ja to lažem! Živog bih ga pojela. - I ti si ta moja svetlost voljena. Pokrećeš me i zaustavljaš svojim činima. Živim da te volim, ne prestaje da boli, ponovo me tuga kida kao brodolom . Osećaj razočarenja je dubok u meni jer sam te otero od sebe toliko puta. Umesto da stojim ispred tebe kao prvi muškarac, ja sam se srozao. Mislio sam da se ljubav gradi u dvoje. Nisam znao šta znači zapravo voleti, ma koliko ja jebeni mačo muškarac bio, kako bi ti rekla. Ubijao sam svu ljubav kada te ne bih imao kraj sebe. Besposlen da preuzmem pravu odgovornost ja sam okrenuo leđa i rekao tako ogavne reči...da je..Sranje! - njegove reči me cimnu tako da mi jedna suza izdajničko klizne niz oko. On je to video i odmah mogu videti krivicu preko njegovog lica. - Nemoj plakati voljena. Vidiš šta ti činim! Samo znam da ti pružim bol. - Ljubi me po očima dok govori. Kontradiktoran je prema samom sebi. Nesvestan koliko je zapravo u krivu. Ne zna da je ovo suza za njim. A ne zbog mene. - Luka. Nisi u pravu. Dosta je više takvih reči. Molim te. Poslušaj me. Moraš shvatiti. To je prošlost, koju bi trebali ostaviti za nama. Ja sam spremna na to. Volela bih kada bi i ti bio za to. Da prestaneš više osuđivati sebe. Molim te da razmisliš o tome. - Kada bih samo mogao da ti dam vreme koje sam ti oduzeo...- skrhano kaže. Vadi Nevena poslednjeg aduta! Odmah! Spojim naše ruke i odlučno ga pogledam. - Dok sam bila u nesvesnom stanju probudio me je jedan košmar. Nisam bila sigurna kako bih taj san definisala. Ali mogu ga tebi reći onako kako sam sama na kraju shvatila. Bila sam na nekoj divnoj livadi, prepunoj cveća. Pažnju su mi privukla dva mala dečaka sa loknastom kosom ledeno plavih očiju i plave kose. Jurili su malog pekinezera. Pozvala sam ih ka sebi i krenuli su ka meni.Ali tada je oluja proparala tako divan dan i livadu, da su dečaci nestali. Ali tada sam čula tvoj glas. Ti si bio taj koji me je dozivao i tražio. Nisam bila izgubljena. Našao si me i u snovima voljeni. - suze mi već liju niz lice dok me on sa nežnošću posmatra. Njegove ruke su oko mene. - To znači da ćemo možda imati sinove voljena. - i ja sam to posmislila. Na sledećoj kontroli ćemo saznati. - Bio sam uz tebe sve vreme voljena. - Znam da jesi Luka. - Umro sam hiljadu puta dok mi se nisi probudila. Izgubljen sam voljena. - Izgubljen? - ponovim za njim. Srce počne da mi treperi u iščekivanju. - Da. Bez tebe sam izgubljen. Potražio bih svuda ali ni bih mogao naći ništa drugo sem tebe. - Oh ...Luka..Ja..i ja sam bez tebe izgubljena..- prošaputam reči gledajući u njegove sjane oči. Toliko ga volim da me boli. Sve sa njim a ništa bez njega. Odjednom se uozbilji pa me odmakne od sebe. Ustane pa mi okrene leđa. Ja čekam da vidim čemu takva odjednom reakcija. Zašto mu se tako menjaju raspoloženja. Strah mi 200

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav sledi srce i pomislim da ustanem za njim , ali se u tom trenutku okrene i vidim mu nestašan izraz na licu. Malo bled u licu , ali drhtav osmeh na licu je tu. Priđe i odjednom se spusti na jedno koleno gledajući u mene kao da sam jedina stvar koju vidi na ovom svetu. Teško proguta dok pokušava da progovori . - Nevena...znam da te ne zaslužujem ali...

201

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

41. Poglavlje Vreme je Neškoviću. Vreme je da konačno pregaziš onog starog tebe i zgrabiti ovog koji može imati sve. Budi jasan i glasan. Budi ti! Ona je tvoja uvek bila. Ona nosi tvoje bebe. Jebem ti! Možda budu dečaci. Sanjala ih je. Moraš biti stub te veze i posvetiti celog sebe. Budi ono za šta su se roditelji borili. Udahnem i okrenem se prema Neveni. Drhtim kao jebeni papir na vetru koliko sam nervozan jer upravo moram spojiti dve duše u jednu. Nateram sebe da se osmehnem i stanem pred njom kao spreman čovek za koga moja mačka očekuje da budem. Kleknem na jedno koleno i udahnem duboko. Moja voljena zabezeknuto gleda u mene dok joj se zenice šire u ludu. Znam da ovo ona ne očekuje. Shvatio sam to odmah, ali ja više ne mogu čekat. Dala mi je dozvolu za kartu u jednom pravcu i ja bih bio paćenik ako je ne bih iskoristio. Ponovo udahnem. Srce mi lupa trista na sat dok gutam i konačno skupljam hrabrosti. Niko mi nije rekao da je ovo najteži zadatak koji muškarac mora učiniti a ne obrukati se. - Nevena ...znam da te ne zaslužujem ali ja bez tebe više ne mogu. Možeš mi uzeti sve i ponovo dati, zgaziti me i ponovo napraviti. Spreman sam na sve, samo ne na to da više ne budeš kraj mene. Voleo bih kada bi mi pružila tu čast i prihvatila me večno. Da budem tvoj rob i sluga. Da ovekovečim našu vezu , koja je bila na prekide, ali u mom srcu je bila uvek prisutna. Znam da ću umeti da userem stvar ali imaj strpljenja. Obećavam ti da se nikad nećeš pokajati ako me prihvatiš. Obećavam da ću tebe jedina zauvek voleti. Udaj se za mene voljena. - bubnem i gledam je kako joj se licem širi najlepši osmeh koji mi ona može pružiti. Suze koje su joj se skupljale u očima padaju niz njene nežne obraze i opet se osetim kao jadnik. Specijalac nema šta! Ništa ne umeš kretenu da uradiš kako valja a da je ne rasplačeš. Ispravim se pa odmah je uvučem u zagrljaj. Ljubim je po licu , skupljajući njene suze poljupcima, čisteći je od njih jer me bole njene suze. Ona zaslužuje samo najbolje. - Izvini voljena. Izvini . Nisam želeo da te rasplačem. Znaš koliko sam slab na rečima. Uvek nešto sjebem. Molim te nemoj plakati. Dosta je bilo suza. - pričam između poljubaca. - Usne. - prošapće. Trgnem se pa je pogledam u njene suzne oči koje me gledaju. - Šta želiš voljena? Reci mi. - Umreću ako me ne poljubiš Luka. Molim te. - njen glas je kao za mene melodija kojom sam pijan vć godinama. - Sve za tebe jedina. - spustim usne na njene nežno sa puno ljubavi. Sva neizvesnost i očaj u meni se stopi tim poljupcem i osetim kako mi ona uzvraća istim tempom. Liznem joj usnice a ona prihvati taj poziv pa je sad u sledećem momentu ljubim kao očajnik. Bez njenih usana sam kao bez vazduha. Toliko vremena bez njih postao sam kao šuplja cev. Dotrajala i iskorišćena. Sada ih više nikada neću ispustiti. Njene ruke su u mojoj kosi dok je povlači i rasteže a taj njen dodir ja raspoznajem. Potreban sam joj kao i on meni. Stežem je uz sebe sve više. Ruke mi lete po njenom telu , a kad prođem preko stomaka , bebe se ritnu i Nena poskoči. 202

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Bebe. I one žele pažnju. - promuklo progovorim dok naslanjam čelo na njeno. Dah nam se spaja kao da smo trčali maraton, oči joj sjaje kao plamenovi vatre kojeg sam nadrogiran. - Hoću voljeni. - kaže. Klimnem glavom ali tad shvatim da ne znam za šta klimam. Pogledam je ponovo i vidim kako mi se osmehuje dok me rukom mazi po licu. - Hoćeš? - kao robot ponovim. Klimne glavom pa se još više nasmeši. - Oh Luka. Hoću. Udaću se za tebe. - Hoćeš?!! - viknem. - DA! - i ona viče. Zgrabim je opet i ljubim svuda, gde god mogu da je osetim Neizmerna sreća koju sam osetio njenim pristankom me čini ludim.Ne znam ko je ovaj ludak ali to me ne dira. Moja voljena je rekla DA! Oženiću se! Postaću otac! Ja sam najveći sretnik na svetu. - Volim te! - Ljubim je i ponavljam. -Volim te...Volim te..Volim te.. - i ja tebe...i ja..tebe..Volim..- čujem reči dok nam se usne bore a pluća gore za svim što smo imali u sebi. Sve je savršeno! Ne..nije .. - Čekaj!- odvojim se iz zagljaja pa izvučem lanče sakriveno ispod bluze. Mačka me opijeno posmatra. Bože kako je prelepa. Moja Boginja. Otkopčam ogrlicu i skinem je sa mog vrata, kako bih izvukao ono što sam svo ovo vreme čuvao kraj svog srca. Skinem prsten sa ogrlice a Nevena me gleda. - Kupio sam ga onog dana kada si otišla za Beograd pre devet godina. Čuvao sam ga kraj svog srca da kad dođe ovaj dan, a ti pristaneš, bude svedok mog pitanja a tvog pristanka. Nijedna nije mogla zavući sebe u moje srce , nijedna me nije volela kao ti voljena. Tvoje ime istetovirano je na mojoj ruci, a tvoja ljubav duboko urezana u mom srcu. Zauvek tvoj. - stavim joj prsten na prst i on tada dobije svu onu lepotu koju do sad nije imao. Nijedan dijamant ne može prekriti njenu lepotu i energiju koja iz nje izbiva. Ona je boginja, večna Venera, ratnica i majka. Podigne ruku pa ga poljubi gledajući mene u oči. - Zauvek tvoja voljeni. - kaže pa me privuče u poljubac u kojem se i najveći pametnjaković izgubi. Ja nisam ni pametnjaković ni glupan. Ja sam samo muškarac koji je prešao od pakla do raja vođen rukom jednog anđela. Ljubiti i voleti kao muškarac jeste i najveća vrlina i slabost. Slabost za neprijatelja koji zna gde može udariti. Ali sve dok imam časti i hrabrosti, biću vođen ovim istim anđelom koja me je onog letnjeg dana u naletu svojim telom zgromila. Tog dana je sklonila sve moje okove i dala mi ono za šta pravi muškarac pravoj ljubavi može da daruje. Biću njen princ na belom konju, njen spasilac i vođa . Ja Luka Nešković potpisujem da sam kapitulirao zauvek!

203

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Biti izgubljen u ljubavi može dovesti do pada ali i do povratka na isto ono mesto gde je ljubav satkana. Naučiti da to što si izgubljen ne znači da si i onemogućen da se boriš je samo odlika upornosti koju sam ja naučio teškim putem. Mogao sam izgubiti sve ali to moja Nevena nije dozvolila. Spustio sam pogled na moju jedinu koja me gleda očima za koje sam spreman umreti. - Zauvek sam izgubljen u tebi ljubavi......

204

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

Epilog Kragujevac, 12. maj 2016.godine Blago pevušenje sa sprata preovlađuje po celoj kući. To bi trebalo biti uspavljivanje, ali više zvuči kao nadmašivanje ko će biti glasniji. Uspavanka koju glas kao grmljavina pokušava da svede na glas pevača, zvuči ni malo prijatno za moje uši , ali sa osmehom pratim i osluškujem. Sedim na travi u svom vrtu prelepih crvenih ruža koje od kako sam se porodila, nisam imala kad posetiti. Danas je specijalan dan, jer sam Lukinom naredbom bila poslata da se sklonim od njih. Pošto on danas ne radi ni kod kuće, kao big boss konačno je dao sebi oduška i isključio se iz aparata moderne tehnologije kako bi provodio više vremena sa anđelima. Bukvalno a ne sa mnom. Da im ne smetam, jer im oduzimam vreme koje žele da provedu sami. A pod tim se podrazumeva Lukino brbljanje o košarci kao mogućem sportu, jer se on kao dete bavio košarkom. A ja sam se pitala od kuda njemu ta visina. Čovek je tupkao loptu. Tu je bila i priča o devojčicama i nevoljama koje im one mogu doneti i neizmerna glavobolja koju on svakodnevno ima jer iz iskustva se oženio jednom takvom. Kako bi on rekao ženom đavolicom u telu anđela. Osmeh mi se ne skida sa lica, znam da je sve kako treba jer se Luka pobrinuo za sve. Danas je on glavni zadužen za Leonove i Matijine obaveze. Kradomice sam gledala dok ih je nahranio, presvukao, okupao i naravno ostavio nered iza sebe. Ali tako je sa muškarcima. To je samo posao za mene i drage volje ću ga obaviti. Sada je vreme da ih uspava, a jedino ume da ih pričanjem umiri, dok pevušenje ne ide baš tako lako. Sečem makazama ruže za buket koji sam planirala staviti na sto u dnevnoj sobi. Više ih mazim nego što ih berem. Zapravo više osluškujem šta Luka radi iako sam napolju. Majka u meni nema mir. Postepeno se čuje kako pesma utihuje i znam da je Luka uspeo u nemogućoj akciji. Moji anđeli su kao jaje jajetu, ali kao karakteri totalno različiti. Sa tršavom loknastom kosu, ledeno plavih očiju, kopija su svojeg oca. Na mene su samo boju kose povukli. Mada je i Luka bio plav kao beba. Što znači da ništa nije sigurno kasnije kada odrastu. Ali to me ne brine. Važno mi je da budu posebni muškarci kao što je Luka. Moj vitez koji je spasio moj život od sivila, uneo drugi udah života u mene i podario mi ljubav najveću na svetu. Osećam kako mi se trnci penju uz kičmu, kosa na vratu mi se diže dok miris okeana osećam u vazduhu i znam da mi se moj voljeni približava. Njegovi čvrsti koraci odzvanjaju stazom i u mom telu prolazi vatra koju samo on ume da zapali.Ne mora me dodirnuti, ne mora poljubiti, ali samo njegovo prisustvo me čini da planem i cela se stopim. Tople ruke me obgrljuju oko struka i mokar poljubac se spušta na moj vrat. Čujem njegov uzdah i ubrzano disanje dok me pritiska uza sebe šaljeći iskrice duž mog tela. Ne posustaje ljubav u nama, nikada nije bila veća.

205

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Mačko...- promuklim glasom govori. - Konačno malo mira za nas dvoje. - ruke mu putuju mojim telom stiskajući ga i crtajući po njemu svojim potpisom. - A bebe? - zadihano pitam dok bezgrešno trljam svoju guzu uz njegovo po sve tvrdo međunožje, potvrda njegove želje zamnom. A ja kao pohotnica upijam to zadovoljstvo. Okrenem se prema njemu a on mi mahne bebi alarmom ispred očiju kao da je time rešio stvar. - Luuka.. Time nismo rešili stvar. To su tromesečne bebe. Znaš da se naizmenično bude, nikada ne možemo imati tu slobodu. A i čuće nas. - on me samo gleda onim pogledom koji me baca na kolena. Smešak mu je zaiskrio usne a ja kao slepica opijena prvom svetlošću već toliko godina imam oči samo za njegov pogled. - Hmm.. - pomekne se prema meni još bliže pa me povuče u njegov zagrljaj. - Ako treba odvešću te na kraj sveta. Pozvaću Teodoru da dođe i pričuva ih, samo da se konačno dočepam onog što je moje! - njegove reči su kao pakleni jezičci koji gore moje telo, šaljući me u blaženstvo. Spusti glavu pa mi usnama prođe od ključne kosti do uveta. Udajom za mene obećala si mi bezbroj dana i noći posvećenosti a ja sam te ženo željan! Vreme je da bebama podarimo i seku. - gricne me za uvo, zatim ga lizne a moje telo zadrhti. Ohh Ček! Šta reče? Odgurnem ga od sebe malo pa ga strogo pogledam. - Seku? O Luka! Zar ti ja ličim na prasicu pa da to samo začas ištancam iz sebe. Seti samo kakva sam bila celih devet meseci, pa porođaja,trudova...-on ni ne sluša već me samo posmatra sa onim osmehom kojim misli da ću pristati na njegove planove. Ali zna da sa mnom nema rasprave. Moraće barem godinu dana sačekati da pomisli za dalji naraštaj. - Ne slušaš me jel da? Već me zamišljaš golu i sve ono što ćeš mi raditi? - progutam teško jer mi je želja ispunila usta pljuvačkom a Luka klimne glavom. - Znaš me voljena. Veoma dobro me čitaš. Samo ti to možeš. Pusti me da ti pokažem i koliko su moje misli prljave. - A ti znaš da te isto tako i ja želim Luka. Nema trenutka kada te nisam poželela. - Razmisli voljena. Sačekaću minut a ti zato vreme podseti se samo šta je bilo jutros u tuš kabini. Sad bi to mogli ponoviti u bazenu ljubavi. - mazno mi prolazi dlanom preko krivulja mojih tela. - Ne.. Ne možemo Luka. Kasnije nam dolaze Anja i Mihajlo, zato sam i kidala ove predivne ruže. - pogledam u svoje ruke a u njima nema ruža. Spustim pogled a one razbacane i raštrkane po travi leže jer su mi ispale od malopređašnjeg Lukinog zagrljaja. Nisam ni svesna bila da sam ih ispustila. - Mihajlo i Anja? Pa zar nisu bili juče? Anja od naših momaka pravi pravcate mačke koje bi samo da se maze. Moji dečki su momčad i dase! Frajeri! A ne pufnice koje će ona da gili gili.. Daj da ih oteramo i da se nas dvoje malo poigramo mačko.. Ovaj momak treba malo tvoje nežnosti.. - ee toliko o pufnicama.Luka je moja pufnica na kubni. Bebi alarm se oglasi i začuje se plač beba. Znam da me spašavaju kao minut do dvanaest od Lukinih paklenih nagoveštaja kako će me uzurpirati, ali ja dajem trenutno prednost mojim anđelima. Mogu ja Luku iskoristiti i kasnije.. Ooo Nevena. 206

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav - Bebe. Sigurno su gladne. - pokupim ruže na brzinu i krenem prema kući brza kao avion. Luka ide zamnom i negoduje. - Pa maločas sam ih uspavao. Tačno im nedostaju mamine dude. I ja sam naviknutna njih. Čisto da se zna. - uhvati me za potiljak pa me vodi putem do dečije sobe koja je do naše. Njegov dodir me opija. Ovisna sam o njemu. Volim sve na njemu. Svaki pedalj i osobinu. Izgubljena sam u ljubavi. Uđemo u dečiju sobu obojenu u zelenim i plavim bojama i mogu videti i čuti kako moja dva anđela pevaju u horu tražeći pažnju. Dodam Luki ruže pa priđem krevetiću gde Leon vodi bitku sa glasnim žicama pa ga nežno uzmem u ruke. - Ššššš.. Dobro je anđele, stigla je mama. Nemoj plakati medeni. Biće sve u redu. Luka je već prišao Matijinom krevecu pa ga uzeo u naručje i oponaša moje pokrete. - Mislim da nisu gladni voljena, suvi su i pripremljeni za krevet. Navikli su na tvoju pažnju. Daj da ih probamo uspavati, ako nastave da plače u roku od pet minuta, ti ih počasti mlekom. Bebe manje plaču, a mene srce boli i da samo puste suzicu. Moje srce se kida na njihov jecaj. Luka nije popustljiv kao ja. On to više sredi mirnim procenama. To znači dugotrajno pričanje do u nedogled. Klimnem glavom pa se zagledam u najslađe oči mog malog anđela koji me posmatra širom otvorenih očiju dok mu mala ustašca prave negodojuće zvukove. - Maleni, ti bi da mama malo pevuši pa da spavaš?M?Mora da se spava malo, ti i tvoj bratić ima da budete operski pevači ako ovako nastavite. Bolje mama da pevuši umesto vas. - Leon i Matija reaguju na moj i Lukin glas. Izađem iz njihove sobice, pa krenem u našu spavaću sobu pevušeći pesmu koju sam od njihovog rođenja pevala kad god bi negodovali a znam da ih moj glas smiruje. Luka bi me tada posmatrao kao da sam najsjajnija zvezda na nebu. Pogled koji želim gledati i onda kada umrem. I kada se sretnemo na onoj drugoj strani života, da me i tamo nastavi gledati. Naslonim se na naš bračni krevet tiho pevušeći. " Ti si moja ljubavna pesma moja prva misao kad me jutro probudi ti si potreba i smisao Ti si tim za koji oduvek iz sve snage navijam mnoge zene lude za tobom a ti meni pripadaš.. "9 9

https://www.youtube.com/watch?v=dA1k23gcjfo

207

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav Pevanje na njih deluje kao uspavanka pa im se okice čvrsto sklapaju. Pogledam Luku a on mi kimne glavom. Spustimo ih između nas gledajući ta preslatka stvorenja kako ušuskani u našem krevetu spavaju svojim snovima. Znaju gde pripadaju. Ruke mi maze njihove stomačiće dok se otapam pogledom. Jednoga dana lomiće srca kao što je njihov otac lomio. Samo kada nađu onu pravu, njoj će dati celog sebe i to zauvek. Kao što je Luka dao meni. - Prepoznala si reči voljena. - tiho prošaputa. Podignem pogled pa se zagledam u ta divna ledeno plava oka. - Nisam spavala tada Luka. Pokušavala sam se usresrediti na reči koje mi pevušiš dok sam ležala u bolničkom krevetu. Tvoje reči su mi bile kao neodoljiva melodija. Moj mir i spokoj. Pravila sam se da spavam da bih te slušala i uživala u tvom dodiru. - priznam mu ono što sam do tada krila. Sada svaku moju tajnu zna. - Znao sam voljena. Znao sam je i sam čuo u svom srcu kao kad je je zapevaš. - ispruži ruku pa mi pomeri kosu na stranu. - Volim te Luka. Svakoga dana sve više sam zahvalna Bogu jer te imam kraj sebe. Zbog tebe imam i ove anđele. Zbog tebe imam sve. - Obećao sam ti sve voljena. Sve što posedujem u sebi i van sebe je tvoje voljena. Ranije sam mislio kako sam slabić jer ako priznam da nešto osećam da bi me to uništilo. Ali nije. Uništilo me je to što bih ostajao bez tebe. Podignem se na lakat pa dohvatim Lukinu ruku povlačeći je na moje srce da oseti kako njegove reči deluju na mene i moje srce. Uvek mi je oduzimao dah ma šta god rekao ili učinio. - Volim te je samo reč Luka kojom se ljudi vade kako bi drugima pokazali svoju ljubav. Samo prave ljubavi koju ti i ja imamo znamo šta je imati pa nemati. Da te volim, malo je reći , ti si moj par pod zvezdama i ja ništa ne bih znala o sreći da te još nisam pronašla. izgubljena sam zauvek u tebi Luka Neškoviću. Voljeni moj! - I ja sam u tebi voljena. - Savije se prema meni pa spusti svoje usnice na moje ljubeći ih najbolje kako on samo ume. Znam da taj poljubac može svima izgledati kao svaki drugi poljubac ali on to nije. To je poljubac koji označava i poštuje. Ceni i obesramuje. Prisvaja i razapinje. Voli i razume. Jer se takav poljubac pretače u neizbrisivu ljubav koja se dobija samo kada se dve srodne duše spoje u jednu. Obećavaju dug put koji nas čeka. A ja ovu nevolju koja me obuzima poljupcem željno pratim zajedno sa našim sinovima jer smo svi začarani tom ljubavi. Našoj. Jedinoj. Sada ispisanoj. Izgubljenoj ljubavi.

208

obrada : Klub Brbljivica

Extraordinary Lady

Izgubljena ljubav

Drage moje , Hvala vam što ste do sada bile uz mene i pratile Nenu i Luku. Njihova priča je moj pokret da otvorim policu na kojoj će se nalaziti novi početak za sve ono što inspiracija može doneti. Stigla sam do kraja sa ovom pričom a ja vam mogu reći da sam sa suzama u očima pisala ovaj završetak. Deo mene biće zauvek zaključan za ovu priču a ja vama želim da uživate u njoj. Hvala vam što ste uz mene! Do sledeće priče ljubimmmm vas! Vaša Extraordinary_lady!

209