Živko Petković - Prve pojave srpskog imena

ЖИВКО Д. ПЕТКОВИЋ ПРОФЕСОР

ПРВЕ ПОЈАВЕ

СРПСКОГ- ИМЕНА

БЕОГРАД ШТАМПА -ТУЦОВИЋ·,

БЕОГРАД. М А К Е Н З И Ј Е В А 3. Т Е Л С Ф О Н II·«

1926

У нашем нарoду· постоје нека нејасна осеи нека тамиа цредања o нашем ранијем •.пресељавању, м о ж б Ј - ш г баш o најранијем и •Првом по'реду. Она. би се могла наћи 'на шише места; али 'се -'лепо виде и' у песми ,лСан царице Милице" 1 ). У њој стоји: „Сан уснила' царица Милица, „Саи у с н и л а љуба Лазарева, „У Крушевцу, у шарену шанцу, .„У пктому месту маленоме. ' „— Мало пођо', до два краја нађо' .„Сибир воду мутну ,и крваву, ,,, Где ио тече од југа соверу. ,.,На Сибиру нигде. брода нема . . , .„Прпа иојска на мост нам .удари, „Прва војска наше Маћедије; „Друга иојска из те Шумадијс, „Шумадије, те земље богате . , . „Tpeha војска из Баната славиа; „А за њима све остале' војске, Ј

) M, C. Милојевић, Путопис дела праве — Старе · Србије, 1871. г., књ. 1, стр. 47,

v

2

„Све ступаше и све пропадоше „У Сибира, у води к р в а в о ј . . .

,

'

»— Оно су ти српски соколови, „Оно су ти српски изгнаници, „Шо he c' борит' за српско господствс» „Kao шШо су u шц наши сшари, „Наши сшари a прастари предци „Борили се на Сибиру клешом, „За Сибира и. за сриску иесму, „Борили се иа u ироианули, „Те га шуђи oceojUiue људи, „Туђа људи. u шуђи народи, '^Qceojimie, Србе протераше, „Да с' скитају по беломе свету „Kao ичела ио шареном цвешу „То he 'српско пропаднути царство, „CprtcKo царство и српскотосподртро',, .. „Тако „Тако „Тако „Тако

Лазо сана толкреаше, снила Госпођа Милица, снил,д честита царица, снила, тако се и збило"

Ова народна песма у главном преставља; Србе као изгнанике. Они су, :за време наших. „старих и прастарих" предака, изгубили своју

земљу „Сибир" ), па се скитају „по беломе свету, као пчела по шареном цвету". Али •овде, изгледа, име Срба треба узетн у ширем смислу, Оно je пре за означење свих Сло«ена уопште него само Срба. Наш народ je •овде преставник Словена и његово име je схваћено као опште словенско. У сваком слуг чеју, Срби су изгнаници из своје прадомоВине, коју су напустили после крвавих бојева. .А морали су то бити тешки и страховити -бојеви, у којима су наши предци подлегли ij били нагнани да напусте свој завичај, своју Ломовину, и да оду у свет. Грозоте-тих бојева и сада се привиђају и осећају. Оне су -Сачуване у души народној и налазе израза у Нзеговом певању3). *) Тешко je веровати да се овде мисли на данашњи -руски Сибир. Тако' исто и на Sibiru, острво код •Суматре. C обзиром на воду „мутну и крваву", која тече „од југа северу" ; пре се може држати да се мислило на Мисир и Нил, који су у недовољном n n M h e i b y п л р о д и о м замењени другим називима земл^е л реке. — Наш историк JOB. Рајић, a no њему и .други, и а л а з н да je Сибир (у Русији) био једна од «ајстаријих домовина.Срба и да je и сврје име до»био по .Србима. "Тј~ Cc*,£**f> %& Ср>Sš8е«еким ^ароАИма^давали .-друт^и различна 'имена. -. ' . · , · . . . '' ! ... · · ···_' . ·;?.,. Латински .и^елишш 'језик -не «дају 'ближ-а* објашњења'. овога имена..· У старом име Тошови, — Многе сличности могу 'се утврдити