Ivana Spasic - Sociologije Svakodnevnog Živo Ta

IVANA SPASIĆ

SOCIOLOGIJE

SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

IVANA SPASIC

SOCIOLOGIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 2004

ODGOVORNI UREDNIK

dr Petar Pijanović

ZA IZDAVAČA

dr Radoš Ljušić, direktor i glavni urednik

SADRŽAJ

Predgovor

7

UVOD

9

1. AUTONOMIJA

Svakodnevni život kao svet života: , fenomenologija i egzistencijalizam Lomnost društvenog: etnometodologija Ja i drugi: simbolički interakcionizam

53

54 84 97

2. HETERONOMIJA

119

Kritika svakodnevnog života: marksizam Lično je političko: feminizam

120 150

3. USIDRAVANJE

Svakodnevni život i stil života , Svakodnevni život kao pitanje istorije Svakodnevni život i društveni pokreti . . . 4. IDOLATRIJA

Uspon masa: Mišel de Serto ; Osluškivanje svakodnevnog: Mišel Mafezoli . . . . Svakodnevna kreativnost: studije kulture 5. SINTEZE

Komunikativna racionalnpst: Jirgen Habermas -Strukturacija kroz svekodnevicu: Entoni Gidens Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

167

169 185 202

7

215

216 224 239 257

258 270 285

5. EKSKURS: POJAM SVAKODNEVNOG ŽIVOTA U DOMAĆOJ DRUŠTVENOJ NAUCI

317

Razdoblje pre 1990: socijalistička stabilnost . . . . Razdoblje devedesetih: razaranje društva interdisciplinarna kretanja Zaključci

317 322 328 330

7. ZAKLJUČAK

333

Svakodnevni život: konstrukcija pojma (ponovo) Politika svakodnevnog života i „Sociologija svakodnevnog života" i sociologija .

333 338 344

LITERATURA

350

PREDMETNI I IMENSKI REGISTAR

366

UVOD

SVAKODNEVNI ŽIVOT I S O C I O L O G I J A

Za filozofiju i nauku svakodnevica tradicionalno predsta­ vlja kontrastan pojam. One se od svojih početaka konstituišu nasuprot svakodnevnom životu i njemu primerenom mišlje­ nju: istinito znanje nasuprot mnjenju, episteme nasuprot doxa, refleksija nasuprot „pukom življenju". Tako su i društvene nauke, uključujući sociologiju, sve doskora sebe razumevale. Temeljna metafora ko^j izražava tu suprotstavljenost jeste Platonova slika uobičajenog ljudskog života kao pećine u ko­ joj ljudi, zatočeni a da to i ne znaju, posmatraju tek senke na zidu, misleći da su one sve što postoji. Treba ih, međutim, otud izbaviti i izvesti na blještavu svetlost istine. Ova metafo­ ra se može uzeti kao „praforma sve kritike svakodnevice" (VValdenfels, 1991, 190). Na taj se način - preko kritike, dakle, negativno - tema svakodnevice isprva javlja u povesti za­ padne misli. Po tom klasičnom razumevanju, u svom najra­ sprostranjenijem, rutinskom modusu egzistencije, ljudi se rukovode ovozemaljskim porivima i teže manje vrednim ci­ ljevima - slavi, bogatstvu i pukom opstanku. Nasuprot nje­ mu stoji sfera refleksije, uma, kritičkog propitivanja. Prevazilaženje uronjenosti u svakodnevicu, iskorak iz prve sfere u drugu, preduslov je za vođenje valjanog života. Stoga izraz „sociologija svakodnevnog života" u izvesnoj meri spaja nespojivo i,, u okviru ovakvog samorazumevanja nauke, zamisliva je samo u obliku kritike jednog nižeg reda stvarnosti sa stanovišta pcvlašćenog filozofskog ili naučnog znanja. Sociologija svakodnevice je, međutim, krenula dru­ gim putem, lako ćemo i danas u njoj naći elemente tradici­ onalnog modela - seciranja svakodnevice kao oblasti senki i (samo)obmana - svojim većim i značajnijim delom socio­ logija svakodnevnog života sledila je put prevrednovanja i redefinisanja prirode sociološkog znanja i sociologije same. To posebno važi za poslednje decenije, kada zanimanje za temu svakodnevnog života doživljava procvat. U najširem smislu, sociologijom svakodnevice može se smatrati „svaka sociologija koja objašnjava uobičajeno od­ vijanje društvenog života" (Dictionnaire, 1989, 162) - dakle, bezmalo celokupna naša disciplina. No, ovo određenje, ši­ roko do neupotrebljivosti, treba suziti na konkretne oblike

10

'.

Uvod

koje tema svakodnevnog života poprima i uloge koje igra u sociološkoj teoriji i istraživanju. Moment svakodnevnog ulazi u sociologiju u dva osnov­ ca vida: kao govor o svakodnevnom i kao govor iz svako­ dnevnog. U prvom slučaju svakodnevne prakse, ponašanje, interakcije i praktično razmišljanje ljudskih bića proučavaju se zbog svog udela u građenju društva kao zajedničke stvarnosti, te u nastanku/reprodukciji pojedinaca, grupa i ustanova kao njegovih sastavnih delova. Svakodnevni život postaje još jedan predmet na koji se primenjuju već ustalje­ ne i oprobane procedure sociološkog mišljenja i proučava­ nja. Druga varijanta nosi i određeni epistemološki naboj, a okretanje svakodnevnom životu postaje povod da se same te procedure iznova promisle. Uvid u kontekstualizovanost i svakodnevno utemeljenje celokupnog ljudskog znanja kori­ sti se za podrivanje pozitivističkih pretenzija. Dok se prvi ob­ lik sociologije svakodnevnog života može upražnjavati i u £-asvim standardnim okvirima, drugi povlači dublje potrese u samoj strukturi sociološkog pogleda i statusu koji se pri­ daje sociološkoj spoznaji. Mada se u konkretnom sociolo­ škom radu ta dva oblika često javljaju povezano, oni ipak predstavljaju različita teorijska opredeljenja. Prilikom prikazivanja i komentarisanja socioloških tradicija koje se bave svakodnevnim životom neprestano ćemo naila­ ziti na različite teorijske izbore poput ovog. Međutim, uprkos mnoštvu ovoliko se može reći na nivou zajedničkih svojstava: u klasičnoj suprotnosti između „apstraktnog" i „konkretnog", kao polova među kojima se krećs misao o društvu, sociologi­ ja svakodnevog života se smešta na stranu konkretnog. Sve tradicije koje se mogu nazvati ,,?.pciologijama svakodnevnog života", umesto da govore o društvu uopšte, o njegovoj strukturi, o njegovoj zajedničkoj kulturi itd., kao polazište za svoje analize uzimaju posmatranje konkretnih događaja u svakodnevici. „Za njih su konkretni pojedinci, koji grade svo­ je živote u konkretnim situacijama, polazna tačka celokupnog društva i temelj celokupne društvene nauke" (Douglas, 1980b, 200). Sociologija svakodnevnog života može se, da­ kle, shvatiti kao svojevrstan „protivotrov" za sklonost katego1

' Up. isto tako: „[To je] sociološka orijentacija koja se bavi doživlja­ vanjem, posmatranjem, razumevanjem, opisivanjem i analiziranjem ljudi koji su uključeni u interakcije u konkretnim situacijama" (Douglas, 1980a, v-vi).

PREDGOVOR Kao osnova za ovu knjigu poslužila je doktorska diserta­ cija pod naslovom „Pojam svakodnevnog života u sociolo­ škoj teoriji", odbranjena januara 2003. godine n&" Filozof­ skom fakultetu u Beogradu, pred komisijom u sastavu: pro­ fesor dr Zagorka Golubović, prof. dr Anđelka Miiić, prof. dr Sreten Vujović i mentor prof. dr Aljoša Mimica. Tekst di­ sertacije je potom prerađen i dopunjen, pri čemu su mi od neprocenjive pomoći bile kritičke primedbe i sugestije čla­ nova komisije, zbog čega zahvalnost koju im ovom prilikom upućujem nipošto nije formalne prirode. Ne treba ni reći: ukoliko njihove savete nisam uspela da na najbolji način upotrebim, odgovornost leži isključivo na meni. Moj višegodišnji rad na ovoj temi protezao se kroz neko­ liko projekata koje je realizovao Institut za filozofiju i. društve­ nu teoriju u Beogracu (pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije), a okončan je u okviru projekta „Društvenorazvojne mogućnosti Srbije/Ju­ goslavije u evropskim i svetskim procesima". Kolegama iz Instituta, pred kojima sam u više navrata izlagala radne ver­ zije pojedinih delova sadašnje knjige, želim da zahvalim za mnoštvo korisnih komentara, kao i za opštu podršku mom bavljenju sociologijom svakodnevnog života. Neki od njih Dušan Bošković, Božidar Jakšić, Predrag Milidrag, Đorđe Pavićević, Mile Savić i Milan Subotić - pružili su mi i dodatnu povlasticu neposredne diskusije o pojedinim spornim tačkama, kroz koju su mi, svojim znanjem i idejama, pomogli da razrešim neke dileme i detaljnije upoznam teorijska područ­ ja koja mi ranije nisu bila dovoljno bliska. Različite vrste pomoći velikodušno su mi pružile i kolege izvan Instituta: Aleksandar Pavković, Smiljka Tomanović i Đorđe Vukadinović. Medijska biblioteka Medija centra u Be­ ogradu predstavljala je, za mene kao i za mnoge druge, istinsku oazu tokom teških godina; osoblju Biblioteke, po­ sebno gospođi Dubravki Vujošević, duboko sam zahvalna za svu stručnost, predanost i ljubaznost s kojima me je do­ čekivalo. Konačno, ali ne i najmanje važno, sa gpspođom Ankom Jakšić, urednicom edicije „Societas", bilo je, kao i uvek, pravo zadovoljstvo sarađivati.

Svakodnevni

život i

11

sociologija

rijalnom načinu mišljenja u sociologiji, koji unapred pretpo­ stavlja, recimo, da jedna društvena grupa u stvarnosti posto­ ji zato što njeni pripadnici imaju zajednički niz objektivnih atri­ buta. Međutim, „kategorija je samo agregacija društvenih činjenica koje su sjedinjene umjetnim zahvatom, intervenci­ jom sociologa i u skladu s njegovim teorijskim stajalištem. Ponekad sociolog takvom čistom konstruktu nehotice pokuša udahnuti život tako da mu ga samovoljno pripiše" (Tome, 1990, 164). Kategorije, sheme i konstrukti potom započinju sopstveni život, izo'lovani od stvarne dinamike društvenog. Analitičko „vraćanje" na sferu svakodnevice može pomoći sociologu da se ovom iskušenju odupre. Umesto da se „strukture" shvate kao nešto što obitava u apstraktnoj ravni teorije, treba osmotriti kako se one neprestano konstituišu i rekonstituišu u delanju stvarnih ljudi. Osim konkretnosti, sledeće zajedničko obeležje sociologi­ je svakodnevnog života, u njenim različitim vidovima, jeste nezaobilaznost pojedinačnog aktera kao analitičkog fokusa. Umesto na velike društvene strukture (grupe, organizacije, aparate i sisteme), ona se usredsređuje na pojedinačnog ak­ tera i njegove bliske, ponovljene odnose; ona proučava prakse i predstave pomoću kojih subjekt iz dana u dan ure­ đuje svoj odnos prema društvu, kulturi i događajnosti (Balandier, 1983, 6). Jer, kako to kaže Salvador Huan (Juan, 1995, 107), jedino pojedinac može imati svakodnevni život u pravom smislu reči. Na pitanje koliko empirijsko usredsređivanje na pojedinca mora da vodi u teorijski individuali­ zam vratiću se kasnije. Nadalje, zbog zahtevane konkretno­ sti, od temeljnog su značaja kategorije prostora i vremena: 2

3

4

Tome navodi marksistički pojam proletarijat kao izrazit primer ta­ kvog zahvata. Ali, u suptilnijim vidovima, on obiluje i u drugim socio­ loškim paradigmama. 1 šire uzev - svakodnevni život bio je među retkim tecrijskim poj­ movima koji su u drugoj polovini XX veka ponudili solidan orijentir za smisleni razvoj empirifa. U tome leži jedan od razloga za r.jegovo oži­ vljavanje u trenutku kada su se posebne sociologije našle.u opasnosti da potonu u puki empirizam. Na ovoj ideji zahvalna sam Anđelki Milić. Po tome su sociologiji svakodnevnog života srodni i mnogi prav­ ci koji se obično ne podvode pod ovu oznaku u njenom užem znače­ nju. Recimo, analiza ćhreža proučava kako „jedinice" (pojedinci, gru­ pe, ustanove) razmenjuju resurse preko veza među „čvorištima" mreže (v. npr. VVellman, 1983). 2

3

4

12

Uvod

kako ih akteri doživljavaju, kako ih dele i organizuju, šta sa njima čine i kako, preko njih, ukrštaju i prepliću svoja poje­ dinačna delanja (pitanje koordinacije). Napokon, nezaobila­ zne su kategorije ponavljanja i rutine (rutinizacije), kao pro­ cesa kojim nastaje najveći deo tkiva svakodnevnog života. Treba, međutim, reći da je sociologija svakodnevice svesna i to s vremenom sve više - da svakodnevni život nije samo kolotečina nego predstavlja i poprište za susrete i sudare sviknutog, očekivanog i predviđenog sa izuzetnim, neočeki­ vanim i dramatičnim - za jednu „dijalektiku rutinskog i događajnosti" (Lalive d'Epinav, 1983, 22). Mogu se identifikovati tri osnovne teorijske pretpostavke kojima operiše sociologija svakodnevice (up. Douglas, 1980a). Prvo, ona proučava „prirodne" situacije, dakle one koje se događaju nezavisno od naučne manipulacije. Drugo,ona polazi od onoga što se događa među stvarnim ljudima, u konkretnim situacijama. Treće, analiza obavezno uključuje analizu značenja koja sami akteri pridaju svom i tuđem delanju - značenja koja se sinonimno nazivaju i: laičkim, zdravorazumskim, svakodnevnim ili učesničkim značenjima. Ove tri pretpostavke neka nam posluže samo kao početni orijentir, budući da, usled raznovrsnosti unutar sociologije svako­ dnevnog života, one nemaju apsolutno važenje (npr. Garfinkelovi eksperimenti i Turenova [Touraine] sociološka inter­ vencija izuzetak su od prve pretpostavke; formalizovano poimanje svakodnevice kao „praktične svesti" izuzetak je od druge i slično). Sva ta pitanja doći će na red prilikom kriti­ čkog prikaza pojedinačnih stanovišta, a neka od njih su ugrađena i u „analitičko rešeto" koje je izložene dalje u ovom poglavlju. S V A K O D N E V N I ŽIVOT I „DUH VREMENA"

U savremenoj sociologiji tema svakodnevice ima „zna­ čajnu konjunkturu" (VValdenfals, 1991, 171), krupniju ulogu i uvaženije mesto nego ikada ranije. Pojam svakodnfjvnog ži­ vota, zajedno sa srodnim pojmovima („obično", „mundano", „svet života", „zdrav razum" itd.), dobija primetno me­ sto i u sociologiji i u društvenoj misli uopšte. Tradicionalni stav da sferu svakodnevice, kao oblast iluzije ili bar trivijal­ nosti, moramo prevazići da bismo dostigli istinito znanje o čoveku i društvu izgubio je veliki deo svoje verodostojnosti.

Svakodnevni život i „duh vremena"

13

Umesto toga, ističe se da su svakodnevno znanje i svako­ dnevni svet jedino što garantuje konzistentnost ljudskog sveta, koja je osnovna ljudska potreba i preduslov za sve druge delatnosti, uključujući i nauku (Nižnik, 1991). Taj nov •način razmišljanja o očiglednom, običnom i zdravorazum-skom, koji se javlja poslednjih decenija, zahvata mnoge di­ scipline koje se bave ljudskim društvenim životom: „Od filo­ zofa do dramskih pisaca, ^>d istoričara do psihijatara, od sociologa do psiholoca, pa čak i unutar inače onosvetovnih domena teologa, ideja svakodnevnog života izranja kao jed­ na nova žiža i moćna ideja koja nam može pomoći da pro­ dubimo svoje razumevanje ljudskog stanja" (vVeigert, 1981, „xiv). Umesto izvora greške i iluzije, svakodnevni život se preobražava u neposredno dostupno polje iskustva koje svako od nas može, i treba, da otkrije i istraži. Na izvestan način, dakle, Platonova metafora se preokreće: senke nisu „samo" senke već u njima leže i neke važne istine. lako se društveni život najvećim delom odvija u običnosti i osrednjosti, društvene nauke tradicionalno zanemaruju „obično" u korist ,,ne-običnog": istoričari proučavaju dra­ matična razdoblja i prelomne događaje, antropolozi daleke i egzotične kulture, a fociolozi krupne društvene probleme. Ta „epistemološka šlepa mrlja", kako je naziva jedan od is­ taknutih savremenih zagovornika smeštanja tematike sva­ kodnevnog u samo središte sociološke analize, počinje se osećati kao problem: „Vreme je da uklonimo svoje episte­ mološke naočnjake i da stanemo proučavati obični svet u kojem živimo. ... Vrenie je za jednu istoriju mediokritetskog, antropologiju prosečnog i sociologiju nevažnog" (Brekhus, 2000). Suprotnost između svakodnevnog i nesvakodnevnog može se uporediti sa binarnom opozicijom između nemarkiranog i markiranog u strukturalnoj lingvistici: sociologija se usredsređuje na markirano (krupne događaje, značajne lič­ nosti, devijantne prakse, egzotične identitete, marginalne grupe), u nesrazmeri sa njegovom rasprostranjenošću. To konvencionalnom sociologu olakšava posao, jer unapred obezbeđuje interesovanje za rezultate njegovih proučava­ nja: čitaoci su privučeni mogućnošću voajerističkog po­ srednog doživljavanje neuobičajenih oblika života, e vladajuće sile u društvu rešenjima ozbiljnih društvenih problema koja im se naoko nude. No, prevlast ove istraživačke strate­ gije ima te loše strane da omogućava nekontrolisano uop-

14

Uvod

štavanje iz pojedinačnih slučajeva, konzervira uvrežene ste­ reotipe i ovekovečava iskrivljenu sliku društvene stvarnosti. Ono što je činjenično zanimlj'.vo nije uvek i teorijski zani­ mljivo, a studije izuzetnog i neobičnog često su analitički sasvim neizuzetne i obične (Brekhus, 2000). Zbog toga se ni sociološka teorija ne razvija onoliko brzo i svestrano koliko bi mogla. Za to je potrebna pramena perspektive. „Da bi­ smo se bavili sociologijom svakodnevnog života, moramo obično videti kao čudno, rutin :,ko kao novo, a neupitno kao dvojbeno. To jest, moramo se prebaciti iz prirodnog stava, koji podupire naš osećaj svakodnevnog realizma, u sociolo­ ški stav, koji proniče u dubinske strukture i procese" (Weigert, 1981, 48). Svakodnevni život se počinje prihvatati kao područje gde se događa ono „najvažnije": to je mesto gde ljudi žive, gde se vide tragovi istorije i sećanja, gde se gradi budućnost i gde će ljudi umreti. Štaviše, to važi za sve lju­ de: ni moćni, slavni i bogati ns mogu izbeći da žive u ovo­ zemaljskoj svakodnevici. Njihovi postupci i odluke mogu imati istorijski značaj i uživati sveopštu medijsku i javnu pa­ žnju; ali i ti postupci i odluke dogodili su se u nekim svako­ dnevnim situacijama u kojima su se akteri suočavali sa slič­ nim problemima kao i ma ko od nas. Recimo, konferencija na Jalti i drugi slični događaji koji su potresli svet presudno su uticali na život miliona ljudi tokom narednih decenija. Ipak, njeni učesnici su te odluke morali da donesu u kontek­ stu koji je bio „malih dimenzija, tegoban i sasvim nalik na bilo koju drugu interaktivnu scenu" (Orleans, 2000). 0 oživljavanju interesovanja za svakodnevni život u soci­ ologiji, čiji se početak može smestiti u kasne šezdesete godi­ ne XX veka, svedoči pojava mnoštva zbornika i pojedinačnih studija u celini posvećenih toj temi (Truzzi [ed.], 1968; Birenbaum and Sagarin [eds.I, 1973; Douglas [ed.], 1971; Dou­ glas [ed.], 1980; VVeigert, 1981L Tokom naredne tri decenije, svakodnevni život je postepene potvrđivao svoju legitimnost i kao perspektiva i kao predmet proučavanja (up. npr. Gardiner, 2000; Soeffner, 1997). Nedavno je (2000. godine) pokre­ nut elektronski časopis Journal of Mundane Behavior, u ce­ lini posvećen proučavanju svakodnevnog života iz ugla sociologije i srodnih disciplina. Dok je taj časopis primer specijalizovanog bavljenja svakodnevnim životom, moglo bi se reći da je za današnjicu još karakterističnije da se tema svakodnevice „rasprostrla" pc čitavoj sociologiji, tako da je

Svakodnevni život i „duh vremena"

15

prisutna, na ovaj ili: onaj način, u većini značajnih stručnih publikacija, a naročito u opštim pregledima stanje' sociolo­ ške teorije. Kao što ćemo videti, vrhunski savremeni dopri­ nosi sociologiji upliću nit svakodnevnog kao važnu sastavni­ cu u svaje projekte'široke teorijske sinteze. Može sa reći da su pionirske studije, koje su krčile put prihvatanju ove teme u matici sociologijev u velikoj meri postigle svoj cilj* Tema svakodnevnog života se takođe koristi u didaktičke svrhe, kao pogodan način uvođenja u sociologiju kao disci­ plinu. Polazi se od pretpostavke da će se sociologija najbolje približiti novajlijama preko fenomena i iskustava koji su sva­ kome bliski. Osim pomenutog Trucijevog zbornika iBergerovog „poziva na sociologiju" (Berger, 1963), iz novije produkcije kao dobra ilustracija može poslužiti jedna knjiga (Tepperman and VVilson, 1996) namenjena upotrebi na uvodnim univerzi­ tetskim tečajevima iz sociologije. Povezujući opšte; teorijske ideje izložene u standardnim udžbenicima sa životnim situa­ cijama, pitanjima i "odlukama koje se tiču običnih ljudi lično, autorke nastoje da'među studentima razveju čest i neosno­ van utisak da je sociologija apstraktna i beživotna nauka, ire­ levantna za njih kad konkretna ljudska bića. Prihvatanje svakodnevnog kao „moćne ideje" duguje se dejstvu više činilaca. Na jednoj strani su promene u samom društvenom okruženju. „Svakodnevni život ... morao je da postane problematičan da bi bio problematizovan", dakle da bi se oblikovao kao misaona i istraživačka kategorija, ka­ že Agneš Heler (Agnes Heller). To se dogodilo ček posle Prvog svetskog rata. Paradoksalna posledica novootkrivene problematičnosti bilo je to što se o svakodnevnom životu počelo razmišljati kao o temelju sveg ljudskog znanja i delanja. Otud svaka filozofija današnjice, ukoliko želi da bude na nivou svog vremena, mora da bude neki oblik te.tiatizacije svakodnevnog života (Heller, nav. prema: Vujadinović, 1988, 75). Jedan od izvora problematičnosti „naše", bliske, pozna­ te svakodnevice jesu sveprisutni i moćni masovni mediji, taj tipičan fenomeo XX veka. Mediji nam predočavaju sva­ kodnevni život nekih drugih ljudi, iz sasvim drugačijih sredi­ na i kultura, što nas nagoni da pravimo poređenja. „Pošto nam je naša svakođnevica data da je sagledamo i uporedimo, ona se više ne može prosto živeti; ona postaje predmet propitivanja i rasprave" (Balandier, 1983, 6). Napokon, vrto­ glav ali neujednačen tempo promena u različitim segmentima

16

Uvod

savremenog društva, kao i kriza političkih i privrednih usta­ nova koja karakteriše razvijena društva u poslednjoj četvrti­ ni XX veka, donosi novu neizveshost i osećanje nesigurno­ sti, na koje pojedinac reaguje „hvatanjem" za ono što mu je najbliže: okvir privatnog života, neposredno okruženje, naj­ prisnije odnose (Balandier, 1983, 6). Prema mnogim teoreti­ čarima, današnje - postmoderno, poznomoderno, radikalno moderno, postindustrijsko, informatičko, rizično itd. - dru­ štvo, sa svojim nizom novih političkih, ekonomskih i socijal­ nih odlika, zahteva i jednu drugačiju društvenu nauku. To se društvo oblikuje simboličkom proizvodnjom informacija, značenja, kodova i slika mnoge više nego materijalnom pro­ izvodnjom. Tradicionalna klasna struktura društva postaje fluidnija i igra sve manju ulogu kao načelo formiranja lič­ nog identiteta i kao osnova političkog delovanja. 0 tome, iz­ među ostalog, svedoči nastanak novih društvenih pokreta, čija „nova paradigma" politike dovodi u pitanje klasičnu de­ finiciju politike i klasične mehanizme političke akcije. Ti po­ kreti veličaju vrednost (do tada) nepolitičke sfere privatnosti i u prvi plan stavljaju pitanja kvaliteta života. Naročito femini­ stički pokret osporava „muški princip" u politici i društvenom ustrojstvu. Time se artikuliše otklon od načela heroizma, ve­ ličine, neponovljivog, „Istorije", a povlašćuju domeni svakodnevog, intimnog, emocionalnog, ličnog, životnog. Nada­ lje, savremeno društvo se odlikuje izrazitim stupnjem fluidnosti i neizvesnosti: dok su stabilne zajednice koje su se zasnivale na zajedničkim normama i obrascima imale na­ čin života, današnja društva imaju stil života, koji se slobod­ no bira, neprekidno (re)konstruiše i služi kao osnova za obrazovanje jednako fluidnih i nelokalizovanih društvenih grupa (Chanev, 1996). Zbog masovne dostupnosti potro­ šnih dobara, građenje sopstvenog stila života, a time i lič­ nog identiteta, prestaje da bude povlastica elite i postaje opšta pojava. Značenje sopstvenog „ja" traži se sve manje u profesiji i radu, a sve više u dokolici i potrošačkim navika­ ma. I najtrivijalniji predmeti i prakse svakodnevice postaju „dizajnirani", refleksivno se oblikuju u skladu sa projektovanjem željenog identiteta. U anonimnosti urbanog života, prožetog sadržajima masovnih medija, raste značaj vizuelnog u „društvu spektakla" (Debord, 1967). Prvi je o tome govorio Veblen u svojoj teoriji dokoličarske klase i njene „upadljive potrošnje" (Veblen/ 1966). Iz tih razloga sociolo-

Svakodnevni život i „duh vremena

4»

17

ski pristup sve manje može polaziti od čvrstih pretpostavki o strukturi jednog društva i osobinama grupacija koje ga sa­ činjavaju, a sve više mora svaki put iznova izbliza posmatrati šta se stvarno događa među njegovim članovima, šta lju­ di stvarno rade u svojoj svakodnevici, jer se tek polazeći od tog dinamičnog toka mogu identifikovati strukturni obrasci. Ove teme biće podrobnije razmotrene u poglavlju o usidravanju pojma svakodnevnog života. „Nova" sociologija, koja, s jedne strane, prati ove promene u društvenoj stvarnosti, na drugoj strani odražava izmenjeni teorijski ambijent. U društvenim naukama se, ne3de od kraja sedamdesetih godina XX veka, događa obrt koji znači okretanje istraživača i teoretičara samom saznajnom odnosu; najpre je to bio odnos između antropologa i kulture koju on istražuje. Granice između posmatrača i posmatranog se zamagljuju, a antropološko znanje se tretira kao proizvod antropologove kulture (Jawtowska, 1991a, 11). „Na mesto ranije preovlađujućeg modela izdvojenog po­ smatrača, koji neutralnim jezikom objašnjava 'sirove' podat­ ke, stao je alternativni projekt, koji pokušava da razume [judsko ponašanje onako kako se ono odvija kroz vreme i prema značenju koje ono ima za aktere" (Rosaldo, 1993, 37). Univerzalnost i objektivnost, nekada neosporni metodološki postulati, dovode se u pitanje, „dekonstruišu", kao neostvarIjivi zahtevi, ali i kao pokriće za razne oblike etnocentrizma. Osporavanje nasleđa, u kojem se pretenziji na univerzalnost etabliranih društvenih nauka upućuje istovremeno episte­ mološki i politički izazov, najpre se javilo iz tabora dotad isKljučenih grupa - žena, ne-belih rasa, etničkih manjina, vanevropskih kontinenata i kultura, seksualnih manjina itd. U drugom koraku, osporava se osnovanost same pretenzije: tvrdi se da univerzalnost uopšte nije mogućna (VVallerstein i drugi, 1997, 62-75). Svejedno koje stanovište zauzeli u ovom sporu, sama pitanja koja su tu pokrenuta postala su nezaobilazna, a sociologija se više ne može praktikovati u nekadašnjem naivno-pozitivističkom obliku. Potkopavanje ranije podrazumevanih saznajnih osnova sociologije naglo širi prostor za temu svakodnevnog. Socioioška analiza se suočava sa zahtevom da bude refleksivna: sociolog mora shvatiti da se u svojim proučavanjima uvek oslanja na neke „pozadinske pretpostavke", koje potiču iz njegovog sopstvenog svakodnevnog života, baš kao što to

18

Uvod

čine i njegovi „subjekti" - ljudi koje proučava. „Poseban je zadatak refleksivnog sociologa da stavi u žižu svakodnevni život kao mesto utemeljenja teorije" (Gouldner, 1975, 424). Sociologija treba da razotkriva one nivoe života koji su, u ncmalnim uslovima, latentni, prikriveni i zatvoreni u ćutanje. Iz ugla tako definisane „refleksivne sociologije" sociolo­ gija svakodnevnog života izjednačava se sa sociologijom samom, čija je osnovna funkcija da „prikaže svakodnevni ži­ vo': jedne obične grupe. Razlikovna funkcija sociologije je­ ste da izbavi svakodnevni život iz zanemarenosti koja je sudbina običnog" (Gouldner, 1975, 425). Ona treba da izvu­ če na svetio dana sve ono što ljudi „vide ali ne primećuju", da preobrazi pogled na obično, da ga učini vidljivim. Ideja „viđenog a neprimećenog" predstavlja jednu od okosnica sociologije svakodnevnog života: mnogi autori, da bi je pla­ stično prikazali, posežu za metaforom „ukradenog pisma" iz istoimene pripovetke Edgara Alana Poa (Poe). Jedno veoma va*no pismo koje ni po koju cenu! ne srne da dođe do jav­ nosti sakriva se tako što se izlaže u samom središtu pozor­ nice zbivanja, naočigled svih - tamo gde se niko i ne seti da ga potraži. Poput tog pisma, svakodnevni život „leži tako otvoreno pred našim očima, bez ikakvog truda da se sakrije, da ga je gotovo nemoguće videti'\(Geertz, 1993, 92). Svakodnevica kao utemeljenje znanja nije samo sociološk? ideja; naprotiv, oko nje se poslednjih decenija stiču na­ laz; različitih disciplina. Otkriva se da je kvalitet, „istinitost" znanja društveni proizvod; da zavisi od lokacije govornika i primaoca, te od osobina zajednice u kojoj se znanje proiz­ vodi i prihvata (kao znanje). Zbog toga se na neki način obrnuc tradicionalni odnos između filozofije i sociologije, u ko­ jem je filozofija bila pritežalac „istine", uključujući i istinu s e iologije. Istraživanje temelja znanja sada postaje prevasho-?no sociološki poduhvat, a Hustrlova (Husserl) strategija po^age za apsolutno pouzdanom spoznajom se postavlja naglavce. „Sada se iz redukcije i stavljanja u zagrade izuzimriu predstave koje društvo i kult'jra indukuju, podržavaju i jamče, a potraga za temeljima preusmerava se sa transcen­ dentalne subjektivnosti na imanentni, ovosvetovni kontekst prpkse svakodnevnog života" (Bauman, 1992, 144). Udalja­ vanje od pozitivizma nije ograničeno samo na društvene na­ uke i socijalnu teoriju; prvi podsticaji, zapravo, stižu iz pri­ rodnih nauka, koje odavno više nisu onakve kakve su bile u

Svakodnevni

život i „dufii

vremena

19

.1

7 i doba kada je sociologija, nastajući, pokušavala da ih podra­ žava (Alexander, 1999). Recima Zigmunta Baumana (Zvgmunt Bauman), sociolo­ gija u tom novom okruženju može napokon da osvesti svo­ ju prirodu, da „prizna" šta od samog svog početka zapravo i radi: tumači društveni svet. Pozitivistička sociologija se stalno osećala inferiornom spram prirodnih nauka i na razli­ čite načine pokušavala da to nadoknadi. Sociolozi, kao „ko­ mentatori društvertog iskustva", nemaju specij-alizovan predmet, nisu u položaju da jasno omeđe svoje diskurzivno polje i ne mogu pretendovati na monopol legitimnog govo­ ra o njemu. Oni se bave „dvostrukom hermeneutikam" (Gidens [Giddens]), zato što dele svoj predmet sa bezbrojnim drugim ljudima koji polažu pravo na znanje o njemu, ali iz prve ruke. „Predmet sociološkog komentara jeste već doži­ vljeno iskustvo, koje stiže u obliku unapred oblikovane na­ racije, a ne kao niz sirovih, neimenovanih čulnih ppdataka, koji čekaju da im se naknadnim komentarom pripiše znače­ nje" (Bauman, 1992, 73). Stoga sociolozi ne mogu polagati pravo na superiornost, a kamoli ekskluzivnost, svog pogle­ da na društvenu stvarnost u odnosu na poglede neposred­ nih učesnika, ili drugih spoljašnjih posmatrača - pisaca, pesnika, novinara, političara ili verskih mislilaca. Današnji sociolozi su sve spremniji da odustanu i od samog:pokušaja da veštački ocrtaju granice polja koje bi moglo biti njihov legitimni zabran; ublažavaju se granice prema srodnim naukama, ali i prema vannaučnim disciplinama, kao što su knji­ ževnost i razne vrste umetnosti (Wallerstein et al., 1997, 84). Društvene nauke su sve bliže humanističkim disciplinama, jer se umesto traganja za opštim objašnjavalačkim zakoni­ ma preporučuje „gust opis" pojedinačnih slučajeva, kako je to Girc (Geertz), u svojoj uticajnoj formulaciji, nazvao još početkom sedamdesetih godina XX veka. Najzad, naučnici iz oblasti društvenih nauka danas su mnogo spremniji da saslušaju onoga kp je ranije bio samo njihov predmet: „Društveni analitičan danas moraju da se nose sa spozna­ jom da su njihovi objekti analize i sami subjekti koji analizi­ raju i koji kritički propituju etnografe - njihovo pisanje, nji­ hovu etiku i njihovu politiku" (Rosaldo, 1993, 21). Sociologija svakodnevnog života, naročito u svojim naj­ novijim fazama, neobično se dobro uklapa u Baumanovu poznatu opoziciju Između „zakonodavaca" i „tumača", kao dve osnovne uloge* intelektualaca; dakako, na stranu ovih

20

Uvod

drugih. U ambijentu raspada „velikih priča", gde se ne pri­ znaje postojanje jedne, neosporne istine, izrečens iz neke neutralne, uzvišene tačke; gde se povlašćuje delimično, partikularno, stajalištem, obsleženo, situirano, lično, isku­ stveno - nema više mesta za „zakonodavnu" sociologiju, koja bi da standardizuje, normalizuje, da poslednjo reč. So­ ciologija danas može ponuditi samo „interpretativno" zna­ nje, koje „osmišljava" ili „mapira"; njena je osnovna poruka da su forme života nepopravljivo krhke, da je ljudska stvar­ nost raznolika, neizvesna i-kontingentna (Bauman, 1992, 90). Umesto da pokušava da „ispravi" svoj predmet, nauč­ nik mora dopustiti da ga ovaj vodi (Oueiroz, 1989, 37). Ova „nova" sociologija smera na kritiku i relativizaciju postojećih tumačenja stvarnosti - ne nudeći pri tom da zauzme njihovo mesto. Ona samo želi da pokaže da uvek postoji i'drugačiji pogled na stvari. Onostrano"utemeljenje svog znanja socio­ logija treba da zameni jednostavnim, ali fundamentalnim osećanjem solidarnosti sa ljudima, koje će joj pomoći da pokaže kako „zakonodavne" intelektualne pretenzije, uvek pod plastom obećanja oslobođenja, ugrožavaju konkretna ljudska bića. Promenu društvene funkcije intelektualca - ne­ stanak potrebe vladajućih sila da se društvenim viaukama obraćaju za legitimisanje postojećih poredaka - sociologija treba da doživi ne kao gubitdk, nego kao oslobođenje i šan­ su da preraste u „jednu novu diskurzivnu formaciju (dijalo­ ške, ne mono/oške sociologije) koja će se održavati u životu duhom lojalnosti i solidarnosti sa drugim ljudskim bićima, suočenim sa nemilosrdnom realnošću svoje kontingentnosti i užasima slobode i odgovornosti za sopstveni izbor" (Bauman, 1992, 86). " Ovako shvaćena kritička dimenzija - odbijanje da se, u ime apstraktnih načela i naučnog shematizma, zaboravi na nepopravljivo neizvesnu stvarnost iskustava, muks i radosti konkretnih ljudskih bića - jasno je prisutna u sociofogiji sva­ kodnevnog života od samih njenih početaka, kako u marksi­ zmu, tako i, na jedan drugačiji način, u mikrosoeiološkim tradicijama fenomenologije, etnometodologije i "simbolič­ kog interakcionizma. U najnovijim, po samopriznanju „postmodernim", verzijama ona izbija u prvi plan. Ako se, bar u osnovnim crtama, prihvati Baumanova di­ jagnoza stanja, onda se „sociologija svakodnevnog života" naprosto poklapa sa savrerrienom sociologijom reformuli-

Konstruisanje

pojma I: sestrinske

discipline

sane prirode, pretenzija, saznajnih načela i društvene uloge. No, trela odmah reći da se čitava ova rasprava ponajpre ti­ če onog najboljeg u sociologiji, njenih teorijskih vrhova, dok rutinska istraživačka praksa - može se reći nažalost - ostaje velikim delom izvan navedenih refleksija (up. Javvlovvska, 1991a, 7). KONSTRUISANJE POJMA I: SESTRINSKE DISCIPLINE „Svakodnevni život" nije stvar ili entitet koji se neposred­ no nadaje posmatranju i proučavanju. Istina, svi mi, kao ljudska bića, živimo prvo i pre svega u očiglednom, zdravorazumskom, „mundanom" svetu svakodnevice, koji nam je neposredno pristupačan u punoj konkretnosti svojih deta­ lja: „Život za svakoga se ostvaruje u sadašnjici, u sada-i-ovq!e, u svakodnevnom. .... Svi, od uzvišenih i moćnih, do bednih i skromnih, oblikuju svoj život u svakodnevnom svetu" (VVeigert, 1981, 3). Uprkos tome - ili možda baš zato - „sva­ kodnevni život" ne postoji kao takav, sa nizom jedinstvenih r opšteprihvaćenih osobina. On je pojam koji, poput drugih socioloških kategorija, pa i više od njih, tek treba konstruisati. On, dakle, pripada jednom drugom ontološkom redu i>d opipljive stvarnostima koju, naoko, služi samo kao etikeva. Prvo što pada u oči kada se sagleda lepeza relevantnih socioloških pristupa svakodnevnom životu jeste činjenica •Ja se taj pojam gradi na veoma različite načine, da pripada različitim nivoima strukture teorije i nema istovetan sadržaj. A, pre svega, „svakodnevno" je sasvim nesvakodnevan •pojam. Njime ne raspolažu akteri koji ga žive; njega stvaraju intelektualci. Dakle, u pojmu samom postoji jedan rascep, na različite načine artikulisan, sa kojim ćemo se stalno susretati: praksa i teorija, „predručno" i „priručno" (Hajdeger [Heidegger]), učesničko i spoljašnje, prvo lice i treće li­ ce, performativno i posmatračko, uronjeno i distancirano, lako bi se moglo tvrditi da svi sociološki pojmovi sadrže u 3ebi taj rascep, on je posebno zaoštren u slučaju pojma svakodnevnog života upravo zbog neposredne dostupnosti i neizbežnosti vlastite svakodnevice, u koju je svako lociran. Da bi se ona pretočila u pojam, potrebno je izvući je iz te -neposredovanosti - ili izvući sebe iz nje - čime se rascep iz­ nosi na videlo. Oneobičavanje običnog, iskazivanje prećutr>og, propitivanje samorazumljivog može se shvatiti kao

22

Uvod

prsduslov ne samo za sociologiju svakodnevnog nego i za sociologiju samu. „Sociolog je neko ko je u stanju da se otrgne neposrednosti ličnih okolnosti i da stvari stavi u širi kontekst. Sociološka uobrazilja zahteva od nas, pre svega, da se (azmlšljanjemizdvojim sva­ kogne^ulU^divQjL3J(ak^~tJ/smo ih pogledali drugim očima" (Giddens, 2000, 3, kurziv u originalu). Uspostavlja se spiral­ ni dijalog između svakodnevnog i sociološkog znanja, čiji rezultat treba da bude „povećano samorazumevanje kroz adekvatnije znanje o društvenom kontekstu vlastite biografi­ je", čime tematizovanje svakodnevice, u okviru sociologije, postaje neka vrsta primene starogrčkog naloga „spoznaj samggalsfihfi" (VVeigert, 1981, 23). Razmotrimo, u kratkim crtama, kako se tema svakodnev­ nog života pojavljivala u razmišljanju o društvu, zatim u raz­ ličitim društvenim naukama i, napokon, u sociologiji. Treba voditi računa o tome da je svakodnevni život jedno od pod­ ručja gde su podele među intelektualnim oblastima teško ocjržive, a interdisciplinarna priroda pojma obećava moguć­ nu sintezu nauka koje proučavaju čoveka - od biologije do etike (VVeigert, 1981, xv). Ipak, to obećanje još uvek ostaje samo obećanje, a sociologija postoji kao zasebna, institucionalizovana društvena nauka, referentni korpus ideja ili „diskurzivna formacija". Ova se knjiga, stoga, usredsređuje na sociologiju, imajući stalno na umu „prelivanje" teme sva­ kodnevnog preko njenih graničnih linija. Istorijski, svakodnevni život se prvobitno izjednačava, kao što je već rečeno, sa_žjyoj£mjJ_ £ećini". Drugo antičko određenje je rezidualno - svakodnevica kao ostatak: „To je ono_štg preostaje-kada velikj i mor.nLndu. To je svet žena, dece, staraca i robova". Taj svet nije riznica nikakvih vrednost;, a svakodnevni život i heroizam su dijametralne suprot­ nosti (Gouldner, 1975, 419). Takvi određenje zadržava i hrišćanstvo, prezirući put, ovozemaljsko, strasti i porive, koje treba pokoriti da bi se otisnulo u više sfere duhovnosti. Hrišćanstvo, međutim, uvodi i drugi, pozitivni aspekt: svako­ dnevica se shvata i kao sfera^jjLkc4ojjQujJMmaju priliku da ostvamjj^ajvišeJirišćanske vrednosti. U ovaj okvir spada i re igijski nadahrTuto metodičko vođenje ličnog života kao rJj£^rifjJ|Ž£vanja_Bj)gu u protestant^kim_sektama, koje proučava Veber (VVeber). Epoha prosvetiteljstvFbslobađa sva­ kodnevni život stega svetoga, dovodi mase na istorijsku a

;

Konstruisanje pojma I: sestrinske

23

discipline

pozornicu i objavljuje mogućnost ostvarenja sreće u svako­ dnevnom životu; tačnije, ispunjenje se jedino i može postići u sferi svakodnevnog. Romantičarska reakcija, opet, odbacu­ je prozaičnost i plitkcfst ove predstave i pokušava da u sva­ kodnevni život vrati'tajnu i čudo. Znači, još i pre nastanka sociologije svakodnevni život ima jednu osobinu koju će za­ držati i kasnije: umes'to da bude neutralan pojam, kojem se samo prilazi sa različitih strana, „od samog početka zapadne kulture svakodnevni život je bio predmet i instrument borbe" (Gouldner, 1975, 421). Naročito je važna njegova kritička ulo­ ga, kao protivpojmakroz koji se artikuliše kritika određenih formi života: isprva onih okrenutih heroizmu i veli um po­ stignućima; potom ekonomizma i proračunatosti; i konačno, sa širenjem feminističkih uticaja, „muškocentričnost?". Posle romantičkog pokušaja da se svakodnevici udahne nova vrednost, pozitivizam XIX veka je ponovo nipodaštava, pogotovo kao izvor saznanja. Međutim, na prelazu vekova, u vreme kada se i sociologija ustoličava kao samosvojna disci­ plina, dolazi do laganog pomeranja na više paralelnin polja. Hojđova (Freud) psihoanaliza, recimo, daje nov smisao i značaj svakodnevici, kao što se vidi, recimo, u Psihopatolo­ giji svakodnevnog života. Umesto površne trivijalnosti i ba­ nalnosti, nedostojne naučnog proučavanja, svakodnevni ži­ vot postaje tlo gde s f ispoljavaju neke duboke i važne istine, čije znake naučnik treba da nauči da „iščitava". Za poimanje svakodnevnog života još su značajnija bila kretanja u filozofiji u prvim decenijama XX veka. Preko uti­ caja koje su, ponekad i s dosta zakašnjenja, izvršila na soci­ ologiju, ona su unekoliko omogućila nastanak sociologije svakodnevnog života u užem smislu. Tu je pre svega reč o Huserlovpj fenomenologiji. Hajdegerovom _egzjstencijalizmu i Vitgenštajnovoj (VVittgenstein) filozofiji jezika,,kao i o pragmatizmu, koji nastaje nešto ranije i na drugom konti­ nentu. Različiti filozofski uticaji biće podrobnije prikazani u sklopu poglavlja posvećenih sociološkim stanovištima koja su nadahnuli, zato što su se filozofske inovacije ugradile u same temelje odgovarajućih socioloških teorija. No, "Kada je Vitgenštajn posredi, o njemu treba nešto reći na ovom mestu, jer je njegov uticaj nemogućno ograničiti na netci pose­ ban pravac u sociologiji svakodnevnog života. Vitqenštajnove ideje odigrale su ulogu svojevrsne prethodnice ili preduslova za bezmalo sva stanovišta o svakodnevici, sve;

- 24

Uvod

jedno da li se na njih eksplićitno oslanjaju (kao npr. Serto [Certeau], Gidens, Burdije [Bourdieu] i Habermas) ili ne. Prema Vitgenštajnovoj zamisli iznetoj u Filozofskim istra­ živanjima, jezik pruža „alatke" koje operišu samo u okviru konkretnog čfruštvenog konteksta ili u odnosu na sdređeni zadatak. Ideja jezika kao „oblika života" znači da je društve­ nom životu svojstveno mnoštvo unutar sebe zatvorenih, omeđenih svetova ili društvenih praksi ukorenjenih u jezik. Sve društveno delanje, svi opisi i prikazi, svaka „istina", re­ lativni su_u odnosu na jezik i na društvene kohTeT^eTTkoj i ma se dati jezik koristi. Strogb uzev, ne postoji ništa što se može reći izvan jezika i konteksta, pa je svako prevođenje problematično. Druga tejneljna~~Vitgenštajnova ideja jesu „jezičke igre". Po njoj, jezik je nalik na skupinu različitih iga­ ra, od kojih svakom vlada drugačiji niz „pravila" i svaka je locirana u drugi oblik života. Među njima postoji samo vrlo uopštena „porodična sličnost". O jeziku se ne mogu iznosi­ ti uopštene tvrdnje (granice jazika su granice svetac sve što se može reći jeste da upotreba jezika sledi iz pravila i praksi koje se odvijaju u konkretnim vrstama upotrebe (npr. šale, pozdravi, pripovedanje, nauka, filozofija) i konkretnim dru­ štvenim kontekstima. Pravila se, pri tom, nikada ne slede slepo, već se uvek tumače. U društvenim naukama Vitgenštajnom su se nSdahnule relativističke i interpretativne teorije - u sociologiji ponajvi­ še fenomenologija i etnometočToTogija - ponekad ga pove­ zujući sa Veberovim određenjem sociologije razumevanja. Jedan, direktniji put njegovog uticaja išao je preko Pitera Vinca (Peter VVinch). U svojoj Ideji društvene nauke (Winch, 1977), svojevrsnom manifestu usmerenom protiv pozitivi­ stičke i funkcionalističke sociologije, Vinč kaže da se dru­ štveni život zasniva na praksama koje slede - ili krše - pra­ vila i konvencije, zbog čega. više liči na tok govora no na lanac uzroka i posledica. Postoji mnoštvo zasebnih društve­ nih svetova, sa međusobno nesamerljivim epistemologijama, te stoga nema apsolutne, objektivne istine. Drugi put Vitgenštajnovog uticaja vodi preko savremene filozofije jezika (Raji [Rvle], Ostin [Austin], Seri [Searfe]), koja jezik, umesto apstraktno - kako to čini strukturalna lingvistika - prou­ čava kao prirodni jezik, u upotrebi. Pojmovi „govornog čina" i „performativnbsti" ukazuju na to da se samim iskazom vr­ ši određena radnja, koja' ima stvarne posledice (obećanje,

Konstruisanfe pojma I: sestrinske discipline

25

kletva, pozdrav itd.)- Inkorporacija ovako posredovanog Vitgenštajna posebno je ,vtdljiva u sintetičkim zamislima Habermasa ijjjdensa. Relativističke implikacije Vitgenštajnovog poimanja jezika ponekad se direktno primenjuju na poimanje svakodnevice. Suština pouke je da izL.oblčnj>g^prkodjiogjezika - dakle i iz svakodnevice - ne možemo iskoračiti da bismo ga sagledali. „Realnost jezika [je u tome] da,,oji_riefiniŠB našiusjorjčnost, da nama vlada i obuimanas u modusu običnog, da stoga ni­ jedan diskurs ne može iz njega 'pobeći', postaviti se na dis­ tancu, kako bi ga osmotrio, ; izrekao nam njegovo značenje" (Certeau, 1988, 10). Sledstveno tome, naučni posmatrač gu­ bi svoju autoritativnu, pbvlašćenu poziciju: „Diskurs koji ana­ lizira i analizirani 'objekt' nalaze se u istoj situaciji: oboje su organizovani praktičnom aktivnošću kojom se bave i oboje su određeni pravilima koje,niti sami uspostavljaju niti jasno sagledavaju" (Certeau, 1988, 11). Pošto metajezik ne postoji, i naučni jezik neodvojivo pripada univerzumu stvorenom oiičnim jezikom, te se svakodnevno znanje i nauka nalaze u kontinuitetu, a ne u odnosu suprotnosti između pogrešnog i istinitog. Zato naučna analiza treba da postane „jedna vari­ janta svog predmeta istraživanja", dakle svakodnevnih praks., a njeni rezultati - koji niogu poprimiti jedino formu etno­ grafskih opjsa, stujdj|a_s|učaia i životnih istorija - treba da reprodukuju naracije sl'čne pričama od kojih se sastoji svakodnevica (Oueiroz, 1989, 37-38). Treba, ipak, reći da ovu radikalnu verziju vitgenštajnovskog nasleđa u sociologiji svakodnevnog života dosledno usvajaju jedino stanovišta koja su u ovoj knjizi označena kao „idolatrijska". Druga interdisciplinarna veza - ovoga puta manje episte­ mološka, kao u slučaju filozofije, a više sadržajna i istraži­ vačka - bitna za oblikovanje sociologije svakodnevnog živo­ ta bila je veza sa istorijom. Tu je bez sumnje najznačajnija Škola Anala, odnosno rad grupe francuskih istoričara oku­ pljenih oko časopisa Anna/es d'histoire economigue efsoC'ale~fAnal[za_privrednu i društvenu istoriju}, koji su 1929. osnovali Lisjen Fevr (Lucien Febvre) i Mark Blok (Mare Bloch). Ta zamisao istorije izrasta iz susreta istorije sa dru­ štvenim naukama, pre svega ekonomijom i sociologijom. Ovi autori se suprotstavljaju tradicionalnoj - nacionalnoj, političkoj, hronološkoj i narativnoj istoriji, koja se koncentriše na događaje i pojedinci, a u prvi plan stavljaju proučavanje 1

26

Uvod

fstorijskog makronivoa, struktura velikih razmera i istorije „dugog trajanja". Radovi najpoznatijeg analiste, Fernana Brodela (Fernand Braudel), naročito Mediteran (1949/1966), najbolje ilustruju metod rada te škole, koja ispod površine kratkoročnih događaja traga za materijalnim temeljima čita­ ve jedne „civilizacije", u kojoj oromene zahvataju vekove, čak milenijume. Recima Fernana Brodela, program „nove istorije" posta­ vlja pitanja koja je tradicionalna istoriografija smatrala neu'-nesnim: „Šta su oni jeli? Šta su pili? Kako su se odevali? U kakvim su kućama stanovali?" (Braudel, 1989, 32). Brodela zanimaju istorijske „inercije", zbivanja u kojima ljudi uče­ stvuju a da ih ne pokreću svojom voljom. Inercije se zgu­ šnjavaju u pojam svakidašnjeg: to je ono „što u životu pre­ uzima na sebe da deluje umesto nas", navike, rutine „bezbrojne radnje koje se spontano započinju i privode kra­ ju, i u vezi s kojima niko ne mora da donosi nikakvu odluku, koje se zapravo vrše a da mi coga nismo potpuno svesni" (1989, 28). Čovečanstvo je, kaže Brodel, više nego dopola ukopano u svakidašnjicu. „Bezbrojne nasleđene, zbrda-zdola nagomilane i sve do nas bezbroj puta ponavljane radnje pomažu nam da živimo, nameću nam svoje okvire, odluču­ ju umesto nas u toku čitavog našeg života. Tu su u pitanju razni podsticaju, porivi, obrasti, načini delanja ili obaveze da se dela koji ponekad ... potiču iz najdavnijih vremena. Veoma stara a i dan-danas živa, viševekovna prošlost uliva se u sadašnjicu onako kao što Amazon unosi u Atlantski okean ogromnu masu svoje mutne vode" (1989, 29). Istorijsko proučavanje, po Brodelu, započinje zagnjurivanjem u „masu dosta bezbojno doživljavane istorije", a tek pošto je dobro upoznamo možemo iz rje izaći. Ta „masa" liči na vo­ du, na „veoma stare vode", a istraživanje tih dubinskih toko­ va na „ronjenje" ili „podvodno traganje" (1989, 29). Iskaza­ no drugom slikom, svakidašnje i rutinsko liče na „mrak što uveče ispunjava neki predeo" i, šireći se, čini da nije uvek lako odrediti granice između carstva tame i svetlosti, rutine i svesne odluke (1989, 36). Ucotrebljene metafore (masa, voda, tama) ukazuju na osobeno poimanje svakodnevnog života koje je brodelovska društvena istorija zaveštala soci­ ologiji. Ono je, naime, bilo jedan od važnih gradivnih blokova pri uspostavljanju jedne izrazito neindividualističke i ne-subjektne verzije sociologije svakodnevnog života, čiji akter -

27

Konstruisanje pojma I: sestrinske discipline

ako ga uopšte ima -• nijejpojejjinacjLji^ a možda još više sanwvrerne_duc[og trajanja. Kasnije" će taj pravac, svako na svoj način, razvijati Fuko (FoucaultK Serto i Mafezoli (Maffesoli).* U ukupnoj lepezi socioloških pogleda na svakodnevni život ovakvo poimanje stoji na suprotnom polu od individualizma fenomenologije, simboličkog interakcionizma i etnometodologije. U potonjem napredovanju „nove istorije" drugi njeni predstavnici nastavljaju da proučavaju skrivene oblasti dru­ štvenog života u prošlosti. Jedan od rezultata njihovog rada jeste anairžalstorijskog nastanka - danas bi se reklg^društvenog konstruisanja" - nizjniaoko samorazumljiyjh_ij3rirodnih pojmova, kaošto su smrt, seksualnost ili detinjstvo. Tu su, recimo, Arijescve (Philippe Aries) studije o doživljaju smrti i „pronalasku" đetinjstva. Na istom su tragu i Fukoove studije o ludilu, seksualnosti i zatvoru. Magnum opus ovog pravca proučavanja'jeste višetomna kolektivna studija o istoriji privatnog života (Aries i Dubv [ur.], 2000). Zamisao društvene istorije postepeno se prihvata i u drugim sredinama; ii Nemačkoj, ona se preuzima, s potom radikalizuje. „Istorija'svakodnevnog života" (Alltagseeschichte) formira se k~ao čitav jedan pokret počev od sredine se­ damdesetih godina XX veka (v. npr. Ludtke [ed.], 1995), koji neki smatraju najznačajnijom tekovinom nemačke. istoriografije za poslednje tri decenije (Ellev, 1995, vii). Ona se nu­ di kao alternativa političkoj i događajnoj istoriji, ali i etabliranijoj društvenoj istoriji - onome što Koka (Kocka, 1994) naziva „istorijom struktura i procesa", što je najbliža istoriji kako je poimaju „analisti", a u Nemačkoj oličava tzv. bilefeldska škola. Istoriju svakodnevnog života, umesto krupnih struktura i procesa, vejikih ličnosti i prelomnih događaja, pr­ venstveno zanima kako te strukture, procese i doge đaje do­ življavaju i prerađuju obični ljudi, odno^rfo^žanimi je „svet ;

Up. kod Brodela: „U živoj stvarnosti nikada ne postoji pojedinac zatvoren u sebe samog; sve pojedinačne pustolovine utapaju se u jed­ nu složenu stvarnost.... Problem nije u tome da se individualno odba­ ci pod izgovorom da uvek nosi pečat kontingentnosti, već u tome da se ono prevaziđe. ... (Mi) odbacujemo onu Trajčkeovu (Treitschke) ... formulaciju: 'Ljudi stva.aju istoriju'. Ne, i istorija stvara ljude i oblikuje njihove sudbine - ona iezimena, dubinska i često ćutljiva istorija, čijoj ogromnoj oblasti u kojoj ne znamo šta nas čeka sada trebada pristu­ pimo" (Braudel, 1992, 57). 6

28

Uvod

opažaja i samotumačenja onih koji su pogođeni istorijom". U centru pažnje su zanemareni i zaboravljeni „mali ljudi", kojima treba vratiti život i lice, zajedno sa svim njihovim „že­ ljama i neuspesima, s njihovim patnjama i stvaralačkim spo­ sobnostima" (nav. prema: Kocka, 1994, 162). Svet života malih ljudi, u preglednim mikroprostorima („nišama") poku­ šava se što doslovnije rekonstruisati. Dakle, istorifa svako­ dnevnog života pomera žižu društvene istorije se objektiv­ nog, bezličnog i krupnog plana na doživjjajrii, subjektivni i mikroplan. Neki zastupnici eve struje smatraju da še rekonstrukciJFprošlih svetova života može obaviti isključivo iznu­ tra, uz pomoć simpatije i uživljavanja, a bez velike teorije i jasno definisanih pojmova (Kocka, 1994, 296-297). „Male ljude" iz prošlih vremena jednostavno treba „pustiti da sami govore". Sa stanovišta poimanja svakodnevnog života, koji nas ovde najviše zanima, to^nači da se bavljenju svakodnevicom kao predmetnim područjem pridružuje i epistemološko pomeranje (govor iz); drugim recima, pojam svakodnevice se „postmodernizuje". Da je reč o refleksima postmcderne, vi­ di se po precenjivanju tradicionalnih svetova života, veliča­ nju „kulture malih ljudi" i njihovog otpora prosvetiteljstvu i reformama, te dubokoj skepsi prema modernizaciji. Među­ tim, kako s pravom kaže Koka - a argumentacija u pogledu 6

7

8

Za ovu školu je karakteristično proučavanje nacističkog razdoblja na nivou svakodnevnog života. Sledilo je i istraživanje realnog socija­ lizma iz iste perspektive. U oba slučaja pošlo se od uverenja da se upravo na tom nivou društvenog, života najpre može naći građa neop­ hodna za razumevanje nastanka i prirode ovih poredaka. Zanimljivo, u „istoriji svakodnevnog života" nalazimo blisku para­ lelu sociološkom dvojstvu formalnog i supstantivnog pojma svako­ dnevice, koje će biti prikazano dalje u ovom poglavlju. S jedne strane, ocrtava se određeno empirijsko područje (način ishrane, stanovanja i odevanja, emocije i seksualnost, porodica, rad, odnosi među polovi­ ma, pučka kultura itd.), a s druge se naglašavaju subjektivnost, isku­ stvo i društvena proizvodnja značenja, često uz oslon na tekovine savremene antropologije i sociološke pravce poput interakcionizma i etnometodologije (v. Ellev, 1995, ix). 6

7

Istoričari svakodnevice su skloni da mikrosvetove prošlosti koje proučavaju opišu „kao zavičaj svojeglave subjektivnosti i neprilagođe­ nosti koja se povlači, uz distaftcu ili možda uz otpor prema velikim procesima modernizacije, za koje se sugeriše da su neprijateljski nastrojeni prema životu" (Kocka, 1994, 172). Kao što ćemo videti u od­ govarajućem poglavlju, ova je perspektiva praktično istovetna pogledu na svakodnevni život kakav, u okviru sociologije, nude ...idolatrijska" 8

Konstruisanje pojma I: sestrinske discipline

29

sociologije mogla bi biti sasvim slična - verovanje u „istoriju iznutra i odozdo", slobodnu od svake teorije, predstavlja ii'jziju. Istorija se - baš kao i društvo - ne svodi na ono što suljudi opazili i iskusili, a smisao jedne istorijske pojave ne niože se naci u iskustvenom horizontu ljudi koji su njome btli pogođeni. „Tek kad istoričaru pođe za rukom da, dodu­ še, ozbiljno uzme iskustva i stavove ondašnjih pogođenih ljudi, ali da ih istovremeno shvati na osnovu njihovog kon­ teksta (koji oni nisu ili su ;amo delimično saznali), on će objektivno proceniti [datu pojavu] i približiće se istorijskoj istini" (Kocka, 1994, 164). Kako će to Habermas reći, koliko god da svet života ima istorijsku, ontološku i normativnu prednost, on se ne može u potpunosti shvatiti bez uzimanja u obzir „sistemskih međupovezanosti". . U Britaniji impuls ka interdisciplinarnom povezivanju istorije sa drugim nauk^ma oko teme svakodnevnog života potekao je najviše iz krugova „nove levice", a zatim iz nastajućih „studija kulture". Grupa istoričara i književnih teoreti­ čara marksističke provenijencije, u nastojanju da se osloboć stega dogmatskog marksizma, umesto ekonomističkog naglaska na sferu rada okrenula se proučavanju pučke kultUre, odnosno kulture onih slojevajradnika, seljaka, siroma­ šnih) za koje jifelitistička estetika smatrala da uopšte i nefffaju nikakvu kulturu. Pionirska su bila istraživanja kulturnih praksi radničke klase iz pera Ričarda Hogarta (Hoggart, The Uses ofUferacy) i t. H lompsona (Thompson, The Making ofthe English Working Class). Pogledajmo sada kako je na poimanje svakodnevnog ži­ vota uticala veza između sociologije i antropologije. Ova je veza, u izvesnom smislu, još tešnja: antropologija }s, pre svega, „nauka o kulturi", ali budući da je nastala kao nauka c kulturi „primitivnih", društvenostrukturno slabo diferenci­ ranih zajednica, do njihove kulture antropolog je mogao sti­ ći jedino posmatrajući i analizirajući njihov svakodnevni ži­ vot. Stoga se antropologija od početka upražnjava i kao „nauka o svakodnevnom životu", a oko teme svakodnevnog stanovišta: i jedan i drugi obeleženi su sumnjičavošću prema intelek­ tualnoj teoriji, antimodernom nostalgijom i idejom narodskog „otpo­ ra". Konačno, uprkos levičarskom ishodištu i kritičkim intencijama i jednog i drugog, zajedničko im je približavanje neokonzervativizmu, k^je u slučaju istoričara zapaža Koka. 1

30

Uvod

sociologija i antropologija se praktično stapaju u jedno te isto proučavanje. Međutim, istcrijski uzev, ove su discipline bile jasno odeljene i nisu se mnogo mešale - osim kod Dirkema (Durkheim) i dirkemovaca - zahvaljujući tome što su njihovi predmeti bili oštro razgraničeni: sociologija se baviia^savrejiienirn, industrijskijrt^modernim 'društvima, ^Takle irujtvima_s^mih poslenikaje-^cauke, a antropologija dale­ kim, egzotičnim plemenima udaljenih pacifičkih, afričkih i južnoameričkih područja, u koja su se zapadni (evropski i