Ivan Pudić, Gotski Jezik i Istorijska Gramatika

3 á> S~

U N I V E R Z I T E T

U

;

B E O G R A D U

Dr IV A N P U D IČ redovni profesor Univerziteta

GOTSKI JEZIK I ISTORIJSKA GRAMATIKA

ZAVOD ZA U D Ž B E N IK E I NA STA VN A SR ED STV A SRBIJE BEOGRAD

Ov«j udžbenik, kao stalni univerzitetski udžbenik, odobrila je za upotrebu Komisija za udžbenike Univerziteta u Beogradu svojim reSenjem broj 06—81/1 od 20. januara 1971. godine

PRAESENS IM PER FEC TU M PERFECTU M

FU TU R U M

S A D R Ž A J PREDGOVOR

.....................................................................................................................

VAŽNIJA LITERATU RA SKRAĆENICE

Sirana XI

..................................................................................................... X III

.................................................................................................................

G O TI I N JIH O V I JEZIČK I SPO M ENICI

XV

.................................................................

1

G O T I .................................................................................................................................

3

V U LFILA ..................................................................................................................... Vulfiün život .............................................................................................................

20 20

Arijanski izvori Auksencije Filostorgije

................................................................................................. ..................................................................................................... .....................................................................................................

20 20 21

Ortodoksni i z v o r i .................................................................................................

22

Sokrat ............................................................................................................. Sozomen ......................................................................................................... Teodorct .........................................................................................................

22 23 24

Latinski istoričari

.............................................................................................

25

Jordan ............................................................................................................. Isidor iz Scviije ............................................................................................. Valafrid S t r a b o n .............................................................................................

25 25 26

Ime Vulfila

.................................................................................................................

Vulfilin dogmatski stav

....................................................

Vulfilina književna delatnost

27 27

.................................................................................

29

.............................................................................

31

Gotska b i b l i j a .............................................................................................................

31

G O TSK I JEZIĆ K I SPO M ENICI Codex Argenteus (CA^

.....................................................................................

Codex Gissensis (G) Codex Carolinus (CarA

31 32

....................................................................................

32

Codices Ambrosiani f A m b r . ) .............................................................................

32

Ambrosianus Ambrosianus Ambrosiamts Ambrosianus

A. ......................................................................................... B.................................................................................................... C .................................................................................................... D ...................................................................................................

Ostali gotski jczićki spomenici

............................................................................

3^ 33 33 33 33

1

VI Sirana Skeircins .................................................................................................. Gotski kalendar sv e tk o v in a ....................................................................... Gotske kupoprodajne i s p r a v e ...................................................................

33 33 34

Napuljska isprava ............................................................................... Isprava iz Arcca ................................................................................... SalcburŠko-bečki Alkuinov rukopis ........................................................ Runski natpisi ........................................................................................... Rasuti ostaci gotskog jezika ................................................................... Krimskogotski ..........................................................................................

34 34

FONOLOGIJA

..........................................................................................................

34 34 35 36 37

..............................................................................................

39

..........................................................................................................

45

V O K A L 1 Z A M ......................................................................................................

48

GOTSKO PISMO NAGLASAK

Kratki vokali ................................................................................................... 1. levr. a > germ, a > got. a ................................................................ 2. Ievr. o > germ, a > got. a ............................................................ 3. Ievr. 9 > germ, a : > got. a ............................................................ 4. Ievr. e > germ, e, t > got. i ........................................................ 5. Ievr. m > germ, u > got. u ............................................................ 6. Ievr. r germ. i > got. i ............................................................ 7. Ievr. i/i , (i, /, p > germ, um, hm, ul, ur > gor. um, ul, im, or 8. Ievr. //, rr, i?"», im > germ, ul, ur, um, uti > got. ul, or, um, toi

48

Dugi v o k a l i .......................................................................................................

52

1. 2. 3. 4. 5.

Ievr. Ievr. Ievr. Ievr. Ievr.

o > i i > u >

germ, germ. germ, germ, germ,

o > got. 6 6 > got. o i > got. e j > got. j u > got. u

........................................ .... ............................................................ ............................................................ ............................................................ ................................................ ....

48 49 49 49 50 50 51 51

52 52 52 i 53 53

Diftonzi

...........................................................................................................

55

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

ai > germ, at > got. e (pisano ai) .................................... ei > germ, f got. i (pisano e i ) ................................................ oi • germ, ai > got. e (pisano u«) ..................................... an germ, au > got. o (pisano a u ) .................................... eu > germ, eu (iu) > got. im ................................................ hm > germ, au > got. o (pisano au) .................................... »i. 9U > germ. ai. au > got. e, o (pisano ai, au) . . . .

53 54 54 54 54 55 55

Naknadno duljenje kratkih vokala u pragermanskom . . . . . . . . Pregled raz.vitka gotskih vokala ....................................................................

55

Shematski p r e g le d .......................................................................................

57

Ievr. Ievr. Ievr. Ievr. Ievr. Ie\T. Ievr.

Vokali7am u sporedno naglašenim slogovima

............................................

K O N S O N A N T IZ A M ................................................................................................... Prajczički konsonantizam

....................................................................................

Germanski i gotski konsonantski sistem

................................................ *4.*. .

56 58 61 61 63

VII Sirana Grimov zakon ..................................................................................................... Nazali ................................................................................................................. lJkvide ................................................................................................................. Potuvokali ......................................................................................................... Verncrov z a k o n ..................................................................................................... Sistem korelacija ievr. kloziva u razvoju do gotskog ................................ Pregled razvoja gotskih konsonanata ............................................................. Shematski pregled razvoja gotskogkonsonantskog sistema .......................... Neke kombinatorne promene gotskog konsonantizma ................................

64 68 68 69 69 71 72 73 73

1. Asimilacija konsonanata ......................................................................... a) Regresivna a s im ila c ija ......................................................................... b) Progresivna asimilacija .....................................................................

73 74 74

2. Disimilacija konsonanata

.........................................................................

74

.................................................................................................................

75

.............................................................................................................

78

.....................................................................................................................

78

.................................................................................................................

80

M ORFOLOGIJA DEKLINA CIJA N O M EN IM EN ICA

Vokalska (jaka) deklinacija

....................................

81

a-deki i naći j a .....................................................................................................

81

a-osnove ................................................................................................. a) čiste a-osnove ............................................................................. b) /a-osnove ..................................................................................... c) wa-osnove ..................................................................................... » - d e k lin a đ ja ..................................................................................................... a- osnove ................................................................................................. a) čiste o-osnovc .......................................................... b) /o - o s n o v e ......................................................................................... c) «>o-osnove ........................................

81 81 85 86 87 87 87 88 89

i-deklinacije

.....................................................................................................

89

»-osnove

.....................................................................................................

89

» /-d e k lin a đ ja ..................................................................................................... »/-osnove .................................................................................................

91

Konsonantska (slaba) deklinacija

....................................................................

94

»»-d ek lin ađ ja..................................................................................................... a) om-, ;aM-osnove ................................................................................. b) om-, JoM-osnovc ................................................................................. c) em-osnove .........................................................................................

94 94 96 97

Ostaci drugih konsonantskih osnova ............................................................. a) r-osnove ............................................................................................. b) M. haa ............................................... ............................... .... juwu m., suma /., rum, sumóla n.............................................................. kmasuh m., Jnou/i /., htoah n..................................................................... kwarttsuh m., hwarjv oixtu.iv r/ltov ikaOevra:' /ptffTiaviffa*. 4i t4 ilh/o; rp4*i.. toimAi . ¡JaffiXr>*TOC U'jaAtpiavoO xxl l’xXX^vou, [«tp* Cx'jflwv flapeta rtXVipv r ?,; 'Apeiavvjç aípéastoc xal rijv rpecßeiav aÙ7 au{irp á;etv rp o ; ßamXex úroc;(o¡j.sví.jv, et ojioío); aÙToic Äo£a"oi, ßtctaUclc fort* rr,; gpsta;, *) **l »X^0ćo.y,fflaç. ùrù fitfiarrxáXo» yàp «ùtîJj ratfieoOèvTe; oí PÓTÜot tx rp o ; e’joeßetxv, xat fit* xÚTOÚ peTao/ov-rec roÂtTeta; rjfzspojTspa;, rávTa pafiíco; aÙTtô sretOovTO ' rerstajiévoi jxïjfièv elvat çau/.ov tÔjv ra p ’ aÙTou XsyojAevwv r, rpaTToptévcov • xravTa Sè ouvtcXcîv cce; xptjatpiov toi; *r,Xoùatv. où ptr(v àXXà xat r>.sto7r,v fiéfiwxe reïpav r?,: aÙTOÙ àperr,; ’ ¡xupíou; ¡¿èv ùropteiva; xtvfiùvou; ùrèp toù fiôytixTo;, I t*. t rotetv urô 'AÖavapt/_ou rpooETa/O^aav, xaO’ ¿xáfyTr,v axrjvr(u reptâyovTeç tôv /pie Ttavt^etv xaTi',~:'sXXo[xév(i)v, exéXsuov toOto rpoexuvetiv xat Oùetv. rtov 8è rapatToujiévuv Tuv ixuTot; àvÜpwroi; Tac oxr¿v«; èvsri[i.rpwv. rgptraÔétrrepov Sè t Ùtê xat Irspov

xXXtjXou; tufi,ovor,ffav • xaí eí; àrôvotav èrxpOévTs;, auTí.jv ró?.£ic xat xtôaa; Mr,ouv.

toù;

W pâxa; sxaxoùpyouv m

t« c

TEODORET

IV, 33 ^ ■°*,

**Pfj,JPVfjV vouî^ gi, «M à^at

etOWecaVTO

vônriv

r .- e

—k \.

toù; x*'voo*jvtx ; ,

o r to ; ol ÔàpSapot Tr.v ' \petx»

»

, . i »*

«

ánrjfftoXtxoí; EVETpéípovro Sóyfiam * pepaiorépav yáp, íy r¡, t 6 xoiviv roO (ppûvrçfAatoç rí¡v elpr,v>)v ¿pyáwroti. raùryjv ¿7caivéaoxaXíav. x a r ’ èxetvov 8è rùv xp ^vov OùX-piXaç aÙTÔjv ¿rríaxottoç Jjv, (T> ¡iáXa ¿Treíftovro, x a i roùç ¿xsívou Xùyovç àxiv^touç Ú7reXá{jL(Javov vôpiouç * TouTov xal Xùyoïç xaxaxX^aaç EùSùÇioç x al */_p^(j,stat 8eXeàmani2 iranog Gota Kasiodora. M oguće je, međutim, da su ovi rukopisi nastali tom manastiru jer je u njemu bila poznata prepisivačka istočno-gotska škola.11*

3. CODEX C A R O L IN U S (Car.) Nalazio se u Vajsenburgu (Weissenburg), a od god. 1678. nalazi se u olienbitJu (Wolfenbüttel). Pod naslovom Etymologiae Isidora iz Sevilje, na itiri lista je odlomak Pavlove poslanice Rimljanima, pogl. 11-15; odlomak je ilingvan, latinsko-gotski tekst.116

4. CODICES A M BRO SIANI (Ambr.) Čuvaju se u Ambrozijanskoj biblioteci u Milanu. Otkrio ih je kardinal mgelo Mai 1817. godine i izdao zajedno sa Castiglione-om 1819. godine ‘pecimen.111 Celovito izdanje objavio je Castiglione 1829— 39. Revidirano izanje, verati otisak, dao je Uppsröm (Fragmenta, str. 1— 4 (C) i Codices gotici Imbrosiani, Upsaliae 1864— 68 (A , B , D); W. Streitberg, GB (prema čitanju V. Braune-a). ) AMBROSIANUS A.

Ima 190 čitkih, 2 nečitka i 12. praznih strana. Ovome kodeksu pripadaju 4 lista koje je god. 1866. otkrio A. Reifferscheid u Turinu (Codex Tauri114 Prvo izdanje priredili su Lic. Glaue i Helm (u Z ft. f . d. neutestam. Wissenschaft (19J0), 1—38); značajnu recenziju dao je F. C. Burkitt u Journ. Theol. Sludies 11, 611 i l. Ovaj rukopis niko ne ubraja u palimpseste, osim W. Streitberg, G B , Nachtrag, str. VI. sd W. Streitberg međutim u GEM , str. 24. kaže da su svi drugi rukopisi osim C A i G alimpsesti. 116 V iđ.ZZ43, 402; R. Beer, Anzeiger der phit. — hist. K l. d. Wiener Akademie, 1911 Ir. XI. m Otkrio ga je god. 1756. opat Knittel i objavio 1762. godine. Novo Čitanje i veran tisak dao je Vppstrdm u Fragmenta golhica seleeta (Upsaliae 1861), str. 5— 13; kasnije i ischendorf u Anecdota sacra et profana, str. 155 i si. Fotokopijsko izdanje dao je H. Heniing u Der Wulfila der Bibliotheca Augusta zu Wolfenbüttel. Hamburg 1914. 1,7 Ulphilae partium ineditarum in Ambrosiams palimpsestu ab Angelo M ajo repertarum pecimen comunctis curiš eiusdem M aji et C. O. Castiglionaei; o daljnjim izdanjima v. W. ¡treitbcrg, GB, str. XXVIII.

t i

33

nensis ( Taur.). Preko gotskog teksta ispisana je: S. Gregorii Magni homilias in Ezechicleni. Rukopis sadrži odlom ke Pavlovih poslanica, izuzev poslanice Hebrejima koje nije ni bilo u rukopisu, jer odmah posle poslanice Filem onu sledi gotski kalendar svetkovina. Poslanice su poredane po veličini. Karakteristične su za ovaj rukops marginalne glose. b) A M B R O SIA N U S B.

Ima 154 ispisane i 2 prazne strane. Preko gotskog teksta ispisana je: 5 . Hieronymi explanatio in Isaiam. Rukopis sadrži, kao i A , odlomke Pavlovih poslanica od kojih, osim poslanice Hebrejima, nema ni poslanice Rimljanima i Filemonu. U ovom rukopisu nalazi se ćela poslanica Korinćanima II. c) A M BRO SIA N U S C.

Ima 2 lista. Preko gotskog teksta ispisani su delovi jevanđelja. Rukopis sadrži odlomak iz jevanđelja po Mateju, pogl. 25— 27. đ) AM BROSIANUS D.

Ima 3 lista. Preko gotskog teksta ispisan je komentar starozavetnim Knji­ gama kraljeva. Rukopis sadrži odlomak iz starozavetne knjige Nehemija (Ezdra), pogl. 5— 7.

O ST A L I G O T SK I JEZIČKI SP O M E N IC I SK E IR E IN S Spomenuti Angelo Mai otkrio je u Ambrozijanskoj biblioteci i rukopisni odlomak jednog opširnog dela. Sačuvano je samo 8 listova, koji su deo jednog rukopisa iz manastira Bobbio. L istovi 1. 2. 5. 6. 7 nalaze se u Ambrozijanskoj biblioteci (Codex Ambrosianus E, sign. E 147 parče superiore). Preko gotskog teksta ispisan je deo akta koncila Halkedonskog, a na strani 114. strofe 1— 10 Carmen de synodo Ticiensi. L istovi 3. 4. 8 nalaze se u Vatikanskoj biblioteci (sign. Cod. Vat. lat. 5750). N a njima je ispisan jedan deo Fronto. Ceo odlomak objavio Maßmann (M ünchen 1934) i dao mu naziv Skeireitis aimaggeljons pairh Johannen (Skeireins). Rukopis je odlomak jednog komentara Jovanovog jevanđelja. Prekinut »e sa J 7, 52, znači sa krajem poglavlja 7. Jovanovog jevandeija u Vulfilinoj gotskoj Bibliji. Računa se da je ceo rukopis imao najmanje 78 strana, uključivši i onih 8 koje su očuvane.11"

G O T SK I K A L E N D A R SV E T K O V IN A Poslednja strana Codex Ambrosianus A , kako je spomenuto, ispunjena je fragmentom gotskog kalendara (martyrologium) koji počinje 23. oktobrom i završava 30. novembrom. Ovaj kalendar je nastao u Donjoj M eziji, pre migram O izdanjima v. W . Strcitbcrg, GB, sir. XX IX ; isti, G EB, sir. 34 i si. 3 Gonki le/ik

34 čije ovih Vulfilinih Gota u Italiju. T o pokazuje napomena novembru: piso alfijono tti Bairaujai. ta. raMcinu-pomen 40 u Trukiji koji su bili žrtvu rimskih progonu hrišćana. šo pomen unesen u kalendar na trućkoj teritoriji, Kalendar je za istoriju hagiogrutijc, nego zu istoriju gotskog jezika.

u kalendaru za 14. mučenika iz Heroje znači da je ovaj inače interesantniji

GOTSKI-: KUPOPRODAJNE ISPRAVE {Frabauhtabokos) NARULJSKA ISPRAVA

Pisanu je oko god. 551. na papirusu. Ranije se nalazila u Arhivu gotski,, crkve sv. Anastazije u Raveni (adisic gotice sonete Anastasie. ccdesic Icgit Gothorum sat dnustastej, Sada se čuva u biblioteci u Napulju. Isprava je pisana latinski. Sadrži potvrdu-ugovor o prodaji močvarnog zemljišta za 180 šilinga, s tim što se odmah obračunava dug od 120 šilinga; crkva dobiju 60 šilingu u gotovu novcu. Slede potpisi na gotskom jeziku.120 ISPRAVA IZ ARECA

Pirana je na papirusu. Nalazila se u Arhivu katedrale u Arecu, ali je izgubljena. Sačuvan je netačan faksimil u delu Dom, Inscriptiones amiquae, izdao Gori. Firenca 1731. Đakon Gudilaib prodaje imanje đakonu Ahtnođ- u. Kopiran je samo potpis Gudilaib-ov.1*1

SALCRURŠKO-BEČKI A L K U IN O V R U K O PIS U Nacionalnoj biblioteci u Beču (sign. 759) nalazi se odlomak rukopisa na pergamentu iz 9.10 veka. Na Fol. 20 nalazi se staroengleski (?) runski alfabet pored koga je sa strane napisano 16 prvih slova gotskog alfabeta. Na Fol. 20' ispisana su dva gotska alfabeta sa imenima slova. Na istoj strani, dalje, sledi nekoliko rečenica pisanih gotskim pismom i jezikom. Iznad njih je ispisana neka vrsta fonetske transkripcije latiničkim alfabetom. Odlomak završava sa dva reda gotskih brojeva, ispod kojih stoje rimske cifre .122

R U N SK I N A TPISI

a) Na oštrici jednog koplja, koje se datira u III vek i pripisuje Gotim (nađeno u Dahmsdorf-u (Branđeburg), čita se ranja i tumači da znači „trkač, i brzi“ (ime Jica ili ime samog koplja). \ m O izdanju i komentarima v. W. Streitberg, GBB, str. 36; isti u GB, str. 472. i ii ,M Vid. ceo tekst kod W. Streitberg, GB, str. 479. i si. 1,1 Vid. W, Streitberg, GB, str. 480. m Fragment je, prema saopStenju Kopitara, prvi objavio W. Grim m u Wiener , Jahrbücher der Literatur, Bd 43 (Wien 1828), sa faksimilom. Novi otisak donose Kleinert 5cAn/f*n 3, 85 si. posebno 95— 103. str. Ostalu literaturu v. kod W. Streitberg, GB, str XXX i W Krause, n. d.. 13, nap.

35 b) Na oštrici jednog drugog koplja, koje je god. 1858. nađeno na polju Suzyczno u Vlaškoj (koplje je nestalo; godine 1939. ponovo se pojavilo, ali je god. 1945. ponovo izgubleno) čita se tilarips; znači, verovatno, „napadač“ . Smatra se da je ovo koplje izgubio neki Got koji se polovinom III veka vraćao sa Crnog mora na obale Severnog m ora .123 c) N a zlatnom prstenu (ili ogrlici) koji je pripadao blagu nekog hrama ili kralja (nađen je god. 1837 kod Pietroassa na istočnom obronku planine Istritza u Vlaškoj, na pola puta između Bukurešta i Galaca), koji je izgubljen 1916. godine, čita se gutaniomkailag; možda znači Gutani 6(pal) w t(h) hailag „gotsko blago (nasledstvo) netaknuto, sveto“ ili „gotsko posvećeno, netaknuto blago “ .124* đ) G o t s k i Vupark u B r e z i . Gotsko pism o, urezano oštrim pred­ metom na jednom polustubu koji je bio na oltaru gotske crkve u Brezi kod Sarajeva. Čuva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Vid. Čremošnik — Sergejevski, Gotisches und Romisshes aus Breza bei Sarajevo, Novitates Musaei Saraievoensis 1, Sarajevo 1933.

R A SU T I O ST A C I G O T SK O G JEZIKA a) Nekoliko glosa i gotskih reći koje su rasejane u latinskim tekstovima

(Gotica Veronensia). Poznat je epigram ,,De conviviis barbaris“ u kome se nalazi nekoliko gotskih reči u dva prva heksametra: Inter eih Goticum scapiamatziaiadrincan N on edicere versus.126

audet quisquam

dignos

b) I n d i j s k i n a t p i s i . U jednom budističkom hramu blizu Junara (Junnar), u okrugu Povna (oko 120 km severoistočno od Bombaja) nalaze se dva votivna natpisa na srednjeindijskom jeziku. Datiraju se u II vek:

1 . yavanasa irilasa gutana devadhama be podhiyu 2 . yavanasa citasa gatana bhojanamatapo deyadhama saghe. Stručnjaci smatraju da se u prvom natpisu govori o poklonu dve cisterne, u drugom o poklonu trpezarije od strane dva G ita (gatana).n * Gotska imena. Značajan izvor za poznavanje kasnijeg razvoja gotskog jezika predstavljaju i brojna gotska (zapadnogotska i istočnogotska) lična imena i toponim i u aktima sabora, drugim ispravama i u spisima antičkih i srednjovekovnih pisaca .127 m Literaturu i pokušaje objašnjenja v. kod W. Krause, u. đ., str. 19. m Različita tumačenja t literaturu o tome v. kod W. Streitberg, GEB, 5 37; W. Krause, n. d., § 20; F Mossć, n. d., str. 31. Pokušaje objašnjenja i literaturu v. kod W. Streitberg, GEB. str. 37/38; W. Krause, n. d.t § 17. 1,4 Vid. Krause, n. d., § 21. 1,7 Vid. F. Wrede, über die Sprache der Ostgoten in halten (1891); F. Schönfeld. Altgerm. Personen-und l'vlkernamen (1911); F. Holthausen, Gotische Wörter im Romanischen (Behrens-Festschrift, 1929, 106— 109); M eyer-Lübke, R E W , (1935) u indeksu pod „Germanisch1' . E. Gamillscheg, Romania Germanica I (1934), str. 302 i si.; I. Pudić, AU(ost)gcrmanische Ortsmanen in den Balkansprachen, u Siidosl-europa — Schrifteny Bd. 6. M ü n ch en — Wiesbaden

3*

KRIM SKOGOTSKI Polovinom III veka (oko 258. godine) delovi Istočnih Germana (Gota) u svom prodiranju sa severa dospeli su na Crno more i zauzeli Kxim. Ovdc su se Goti najduže očuvali. Ove Gote pominje Legenda o slavenskom apostolu CiriJu u IX veku. Pominju ih i srednjovekovni putopisci, interesuju se za njih naročito humanisti. Tako flamanski franjevac Wilhelmus de Rubruk (Ruv sbroeck) u svom putopisu na Istok iz god. 1253. jezik Gota na Krimu naziva „vdioma Teutonicum". Jedan odlomak „Historia de religuiis Gothorum in Taunca Chersoneso** iz god. 1571 (prema usmenom saopŠtenju M elanhtonovom, nalazi se kod Pirckheimer-a .... ?). Prema ovom izveštaju nirnberški trgovci su, razbi­ jeni burom na moru, sreli na stenovitoj obali jednog mladića koji je pevao pesmu u kojoj je upotrebljavao „germanica verba(i i odgovarao je na nemačka pitanja ovih trgovaca. V. Krauze smatra da se, i pored zbrke geografskih poda­ taka, radi o krimskogotskom.14* Najznačajnije za pitanje krimskogotskog jezika je ono što je zabeležio Flamanac Ogier G hiselin Busbecq, poslanik Karla V kod Sulejmana Veličan­ stvenog u Carigradu, između 1560 i 1562. godine. Busbek je imao prilike da razgovara sa jednim krimskim Gotom koji je svoj germanski jezik već bio zaboravio i sa drugim koji je ovim germanskim (gotskim) još govorio i razumeđ-, ga, ali je bio poreklom Grk. Oba informatora su bili iz Perikop-a na Krimu. Busbek je na pitanja i iz razgovora zabeležio 68 reči i kratkih rečenica, kao i brojeve 2— 13, 20, 30, 40. On je to objavio u spisu Augerii Gislenii Busbequiijp D. Legationis Turdcae episiutae quatuor. Parisiis 1589, Epistola quarra, str. 135. Iako je jedan informator preklom bio Grk, drugi skoro zaboravio svoj g erm a n sli jezik, Busbek bio Flamanac, a knjigu štampao jedan Francuz bez Busbekov^ kontrole, ipak se smatra, na osnovu analize jezičke materije, da se radi o istočnogermanskom jeziku i to o jeziku koji je veoma srodan sa Vultiliium gotskim jezikom. Krimskih Gora i njihovog jezika nestalo je oko polovina X V III veka .189

•" W. Krause, n. d.t $ 22. “ • Vid. literaturu kod W. Krause, rt. d., § 22, napomena; W . Streitberg, GEB. «r39/40; E. Schwarz, Die Krimgoten, Saeculum, 2, 156— 164.

FONOLOGIJA

GOTSKO PISMO Kao što je spomenuto, istoričari posebno naglašavaju da je Vulfila pre nego je preveo sv. Pismo sastavio gotski alfabet. G oti su, kao i ostali Germani, imali i pre Vulfile germansko pism o, rune, koje su imale 24 znaka. Germanske rune su bile epigrafsko pism o, formirano u osnovi prema latinskom alfabetu, a u magijske svrhe, za urezivanje na tvrdim predmetima. Vulfilino pismo sastoji se od 27 znakova; 25 su slova, a 2 znaka imaju samo numeričku vrednost. Vulfila nije pronašao nijedan novi znak u svom alfabetu. On je u stvari veoma znalački i vešto iskoristio u osnovi grčko uncijalno pismo svog i vremena i prilagodio ga gotskom glasovnom sistem u. Gde mu nije odgovarao znak grčkog alfabeta pomogao se latinskim alfabetom, a za nekoliko glasova uzeo je znake iz germanskih runa .130 Iz grčkog alfabeta preuzeo je i obeležavanje numeričke vređnosti znacima, kao i red slova.18

Pregled V ulfilinog alfabeta 1*1 I

II

III

IV

1

a

K

aza

2

b

K

berena

3

g

r

geuna 132

4

đ

5

e

daazlsI

6

evz

118 Wimmer L ., Die Runenschrift^ Berlin 1887; L uft, W. Studien zu den ältesten germ. Alphabeten, Gütersloh 1898; O tto v. Friesen, u Reallexikon der germ. Altertumskunde II, 306 i\! ^ Mensel, Zum gotischen Alphabet (M odern PhiJology I, 457); S. Guttenbrunner, bber den Ursprung des got. Alphabets. P B B 72, 500 sl.; M. H. Jellinek, Geschichte der gatuchen Sprache, str. 19 i sl. U prvoj koloni je brojčana vrednost, u drugoj latinička transkripcija, u trećo S°j3k; . Sistem skraćenica per contractioncm je prema grčkom. K id se slovu upotrebljavavaju zu cifre, onda se ispred i iza niih »uvijaju tačke, na pr ib 12 , ili crta iznad njih, na pr. tb 12 . Gotski alfabet ima fonološki karakter, svako slovo ima svoju fonetsku disnnktivnu vrednost; svaki posebni grafem oznućava poseban fonem. Izuzetak čini obcležavanje velumog nazula ispred g , k, q (tj) koji je, prema grčkom, označen su g ( yy. r>0 Za utrđivanjc ’onoloikc vrednosti gotskih glasova pomaže nam: 1 izgovornu vrednost grčkih slovu koju su preuzeta u gotski alfabet u IV veku; 2 transkripcija grčkih reći i imena u gotskom tekstu; V transkripcija gotskih reći i imena kod grčkih i latinskih pisaca; 4 oblici gotskih reči koje su pozajmljene od drugih jezika; 5. unutrašnji fonetski i morfološki kriterijumi i uporedenjc sa drugim germanskim jezicima. Vultila te upotrebio tri digrame da označi tri potrebne vokalske foneme

et za dugo i zatvoreno i at za otvoreno e iiu za otvoreno o Uzeo je grafički iste digrame iz grčkog jezika IV veka, koji su imali monoftonški izgovor (vid niže str 43). Fonološka vrednost gotskih grafema je, osim izvesnih izuzetaka, sledeča: Vokali:

a je po pravilu kratko: a samo ispred h je. u posebnim

slučajevima,

dugo a

t je uvek kratko i; samo ispred h , u posebnim slučajevima, dugo i u je po pravilu kratko u, osim ispred h, u posebnim slučajevima dugo ii t je uvek dugo e o je uvek dugo 6 to u stranim rečima i imenima stoji za grčko u (ti) ei digram, prema grčkom ei IV veka ima vrednost dugog zatvorenog i digram je diftong: fu (silazni) ui digram za otvoreno t j u digram za otvoreno o im

Poluvokali: ; i tu su u gotskim rečima poluvokali; prema položaju u reči oni altemiraju sa sonatskim i i u; na pr. kuni, gen. sing. krnjiš „rod" n. pl. sunjus, gen. pl. nmitoe. „sin“, to se razvilo od poluvokala u poluspirant, na pr. taujan, pret. lavnda * „ćinitiVtfiutflH, pret. gitoida „živeti“.

43 Konsonanti: i) vclarizovani nazal, izražen, prema grčkom, sa na pr. pughjan „mi­ lini** siggtuan, „pevati“ , aggilus. „anđeo“ . p je hezvućni interdentalni spirant th , kao engl. th u thank, thm.

s je bezvučni dentalni spirant. z je zvučni korelat za s ; reprodukuje i grčko >. JJkvide /, r i na­ zali »j, » imaju između konsonanata i posle konsonanta silabićnu vrednust, tu pr. togi, brof»\ bagms, ibns. q je labiovelarna okluziva kw, na pr. qiman (kvnman), „doći“ , qem kmetu) „žena“ , hw (fw) je labioveJarni spirant hw, na pr. ahwa (ahwa) „voda“ . b, d, g u inicijalnoj poziciji su sonorne okluzive. U intcrvokalskom polo* žaju bili su, pre Vulfilinog gotskog, zvučni spiranti b labijalni, d kao u engl. \htn, è kao u nizoz. wogen. M nogi autori smatraju da su b, d, g bili zvučni spiranti i u Vulfilino vreme. U finalnoj poziciji oni kod Vulfilc gube sonornost i označeni su kao bezvučni spiranti; na pr. giban, prêt. gof „dati“, ana-biudan, prêt, ana-baup „zabraniti, zapovediti‘,. Nemamo kod Vulfile potvrde da li to vredi i za g, jer Vulfila piše nom. sing, dag, dat. pl. d*gam. „dan“ M eđutim i'prcd s, / postoji neutralizacija opozicije, na pr. isti sufiks u stainahs i manogs „kam enit, mnogi“ . Verovatno je da su b, d, g u Vulfilinom gotskom fonem i koji se realizuju nekad kao okluzive, a nekad kao spiranti. Bezvučni spiranti javljaju se i u intcrvokalskom položaju, tako imamo opozicije: haban : „im ati“ , hofun: „oni su nosili“ , stapa: „obala“ nada: dat. sing. „od. steps, ,m esto.“ Posle vokala gotski ima duge konsonante r, I, m, n, d, g, t, k, s, p. Funkcionalna vrednost dugih konsonanata jasno je izražena u opozicijama, na pr. inn, adv. „ h i n e i n i n , prep. m, auf, an ; dat. Mng matin: čoveku: mart, 1. 3. lice prez. sing, prêter, -prez. glagola munatt ..misliti“ „setiti se, verovati“ . Pitanje fonološke vrednosti digrama ai, au. »Mnogi stručnjaci, među njima J. Grimm, W. Streitberg, W. Braune, M. H. Jellinek, H. Krahe i m nogi drugi, smatraju da digrami ai, au kod Vul­ file označavaju silazne điftonge di , du, kao u nem heiß, Haus; samo ispred r, h, hw i u reduplikacionom slogu kod glagola sa rcduplikacijom ai, au reprodukuju kratke vokale e, o. Tako je od glagola tiuhan „vući“ 1, 3. lice sing, tduh, ( —täyh), dok je u 3. pl. taùhun ( =tohun ); prêt. 1. 3. sing, od glagola haitan „zvati se“ je haihdit ( = hehait). Prema J. Grimu usvojena je grafija 'di=aj, ai= e, đu= au, ati—o. Razlozi ovih autora za poltvalentnost ovih digrama su sjedeći.133 1- Na gotskom runskom natpisu na prstenu u Pietroassa (vid. ovde str. 35) čita se haileg; u toj reći ai je sigurno diftond oj; 2. Severnogermanski i tzv. zapadnogermanski čuvaju ove điftonge, koji su nasleđeni iz prajezika (pragermanskog), na pr. stvnem eigan, stnord. eiga ,posedovati“ stvnem. ouga, stnord. auga „oko“ tome i u gotskom su điftonzi: digan, dugo. Opiirnu diskusiju i literaturu o ovome vid. F. Mossć, n. d., str. 45 i si.

r 44

3.

Transkripcija gotskih imena kod starih pisaca pokazuje

često

tt, au. Navedeni razlozi ne vrede mnogo kao dokazi o dittonškoj vrednosd digrumu ai» au u Vulfilinom gotskom jeziku. 1. Natpis iz Pietroassu je iz III veka, prema tome pre Vulfilinog gotskog. Gotski je mogao da evoluira u pravcu monoftongizacije, kao i sturosaksonski koji imu igan, ćga; 2. U pogledu na transkripciju gotskih imena kod starih pisaca treba navesti samo jedan od mnogih primera: Genseric ima nekoliko grafičkih vari­ janata, od kojih su najčešće Gaiseric, Geisericus, Gesertcus, Gizericus. U IV veku se piše Au&trogott, u V veku Ostrogothi. U staroportugalskom sva gotska imena pisana su sa monoftongom. 3. M nogo je verovatnije da u gotskom govoru koji je Vulfila normirao za svoj prevodni jezik ai i au predstavljaju m onoftonge e, o. Svi se autori slažu u tome da ait au ispred r, h , hut označavaju monoftonge e, o: wair „ćovek", taihun ,»deset“ , saihtvan ,,videti“ . Ovo potvrđuju i etimološka poređenja: lat. vir, decem, sequor. Isto tako svi se slažu da ai u reduplikacionom slogu ozna­ čava monoftong e:letan „ostaviti, pustiti“ , pret. lai-lot; maitan „šeći“ pret. mai-mait; skaidan „odvojiti“ pret. skai-skaid, slepan „spavati“ pret. sai-slep. Uostalom, vokal kojim se formira reduplikacioni slog ne samo u germanskom, nego i u drugim ievr jezicima je e3 nap. lat. me-mini» te-tigis pe-pigi grč. le-loipa (Xe-Xoiwx), keklopha (xexXo9«) i t. d. T reba, dalje, naglasiti činjenicu da nijedan germanski jezik nema diftonga u krajnjem slogu, a takav bi bio samo gotski jezik, na pr. u gibaiy sunauy ahtau. T o bi trebalo da važi i za oblik habai-da, pret. od haban, prema stvnem. habe-ta. I stvarno, Salcburško-bečki rukopis (vid. ovde str. 34) ima libe-da kao fonetsku transkripciju za libaida; rukopis i naglašava: „diphtongon ai pro e longa“ . Transkripcija biblijskih imena i reći u Vulfilinom prevodu govori za monoftonšku vrednost ai, au: Iairusaulvmia ( Ierosoliima), Paitrus (Petros) Iaurdanus (Jordanus), Gaummora (Gomorra) i td. Nem oguće je da se u Vul­ filinom ortografskom sistem u radi o m onoftonzim a u gaiainna, (yžewa), laiktjo (ieetio), a o diftonzima u gaitein ,,jare‘„ laiks „igra, ili da je m onoftong u - piauk , ak. sing. „beg“ , a diftong u plauh, 1. 3. pret. od pliuhan „bežati“ . Jasno je, naprotiv, da Vulfila kada treba da reprodukuje diftonge at, au koji su strani u njegovom sistem u, ne upotrebljava ai, au nego aito za grč. eu, ato za grč. au: aitoaggeljo, Patolus za EuayyeXiov, IlauXo g e r m , a

a

i

s

ru

• g o t. a

levr. » o ta c-: stind. (ak. pirdrum), grć. Tr«-ri>p, lat. o*/*rf osk pđ/ir, stir. aihir; got. fadar /stisi, /¿uter, stfri z. fader, feder, stengl .fader, stsaks fader, stvnem. faier}; ievr. *frd- „popustiti, umoriti se": lat. lassus „tinoran“ (< alb. I'am ( *l*d-no-s) „opušten - got. iats „trom “ /stisi latr , steng. lael, stsaks. tor,, stvnem. latf; u apofoniji: ievr. grč. Xr^ctv biti iscrpljen“ , alb. lodern „umoran sam“ ; got. letan „pustiti“ /stisi, lota. stengl laetan. stfriz. Iera> stsaks. Idtan, stvnem. lagani. * 4. Ievr. e g e r m . e, i (isp r e d i (i) u sle d e ć e m slo g u i isp red g ru ­ pe nazal - k on son an t) > g o t. / Ievr. *ed- „jesti“ , *edono-m „jedenje“ : lat. edo „jedem“, grč. ISojacu, stind. đdmi, adana-m „jedenje“ , stsl. *(j)ad-ti, srphrv. jedem; got. itan „jesti“ /stisi, eto, stengl., stsaks. etan, stvnem . e ^ a n f. Ispred i u sledećem slogu: ievr. *esri „jest“ : stind. asti, grč. eo -i, lat., osk.-umbr. e$t, stsl. {j)esn; got. isi /stvnem ., stsaks. ist, stengl., stfriz. isj; ievr, *mcdhios „srednji“ : lat. tnedius, stind. mddhyah , grč. [ileooii got. nu'djis /stisi, miđr , stengl. midd, stsaks. tniddi, stvnem. mittij. Ispred grupe nazal -f konsonant: ievr. *senti „jesu“ : grč. dor. ¿vri, stind. sđnti, osk. -umbr. setu, stsl. sga; got. sind /stengl., stsaks. sind, stvnem. situj; ievr. *bhendh„vezati“ : stind. bandhanam „vezivanje“ 180, lat. of-fendix „veza, čvor“ , of-fendimentum „veza ispod brade na svešteničkoj kapi“ , lit. bchdras „drug“; got. bindan „vezati“ /stisi., stfriz. binda, stengl., stsaks. bindan, stvnem. bintan}. Ievr. e, i u gotskom je e kad se nalaze neposredno ispred germ. r, h , (hxo (i-Brechung). Ovo e V ulfila označava sa ai. a) Ievr. e ispred r > got. e (pisano ai)'. ievr *blter- „nositi“ : grč. got. e (pisano mi): icvr. *peku .¿to­ ku“, lat peču „stoka", stind. paiu „»toka*4; got. faihu „novac“ 1” 'stvnem Uhu .stoka", stsaks fihu „sroka“ /. c) lever t ispred gcrm hw (icver *i*) -got. c (pisano ai): ievr. „vi­ d eu “ , .sled iti (očima)44: Ut xn-seque\ „vidi!“ , grč. hom. ivvtne „reci !44 ( lit uktnr „priča“ ; got. sathtoan „gledati, videti“ stsaks., stvnem.

\*han!. dl Ievr i ispred r got e (pisano ui): ievr. *{txro$ ,,čovek4i: lat zir; got. tuair. Promcnu ievr. v got. < ispred nazal konsonant izvršena je u periodu prugermunakog Po potvrđuju germanske pozajmljenice: fin. rengas „prsten 44 joA ukazuje nu pragerm *kretxgaz; kod Tacita je još Semnones i Fenm „F in ci“ , dok je kod Ptolemeju U>(woi. Izgleda da su još u periodu pragermanskog po­ stojali konkurentni oblici sa e i sa i: ievr. *me-ge „mene“ : pragerm. *mek{e) i i to oblici sa i u enkl. i prokl. poziciji: stisi, mek, stengl. mek, stsaka, mtk, stvnem. mih. 5. Ievr. u

g c rm . u

got. u

Ievr. *(ugom „jaram14: stind. vugam, lat. mg um, grč. C076V, stsl. igo, got. juk stvnem. joh juhha}; ievr. -us (u krajnjem slogu u-osnova), *sunus „sin44: stind. suntik, lit. sćnus, stsl. synb, grč. krit. ulu$; got. sunus /stengl., stfriz., stsaks. stvnem. tunu, stnord. sunufij. Ievr. u u got. je o (pisano au) kad se nalazi neposredno ispred germ. r, ht /m> (u-Brechtmg). Ovo o Vulfila označava sa au. a) Ievr. u (germ. u) ispred r > got. o (pisano au): ievr. *dhur- “vrata44; jerm. duru, grč. ¡>up«, stsl. dvari; got. daur 'delovanjem a-Utnlauta u stvnem. tor; stengl., stsaks. dorf. b) Ievr. u (germ. u) ispred germ. h > got. 0 (pisano u m ) : ievr. *dhukter, *dhugh*tir „kći“ : lit. dukte , jerm. dustr, av. dugsda, stsl. dbiti (ak. dbšten). grč. stind. duhitđ; got. dauhtar /delovanjem a-Umlauta u stvnem. tohter> stsaks. doktor, stfriz dochtcr, stengl. doktori. U prepoziciji ur „ iz 44 i u glag. prefiksu ur- ostaje m, jer je ovo r nastalo sekundarno iz z (ws > uz > ur). u je ostalo i u partikuli -uh „i, dakle“ isto tako u nuh „dakle“ i u spoju duh (prepoz. du 1 k).

6 . Ievr. i

g erm . i >

g ot. i

Ievr. *pxskts, *pxskos „riba44: lat. pisas; got. Jisks*140 /stisi, fiskr , stengl. jisc; stfriz., stsaks, stvnem fisk); ievr. +is „on44: lat. is, istud ( < stlat. ts-tod), osk. iz-ic „ovaj“ , stind. i-ha; got. is; ievr. *yid- „videti, (znati)“ : grč. hom. Ti^icv „znamo44, stind. vidmd; got. toiium /stisi, vitom, stengl. zuitom, stsaks. roitun, stvnem. wi^^umj.*14 ,M Za promcnu značenja „stoka-novac“ upor. lat. peču „stoka“ , pectmia „novac“ 144 Znak * iza reći znači da ovaj oblik reči nije posvedočen, dok su drugi oblici u paradigmi posvedočeni.

Icvr. i (germ. i ) u gotskom je e kad se nalazi neposredno ispred germ r h, hte I ovo t Vulfilu je pisao sa ai. a) levr. i ispred r • got. e (pisano at): icvr. yiros „čovek“ : lar. vir, lit- vyras, stind. virah, av. vira ; got. wair /delovanjem a-Unilauta u stisi, tvrr; stengl., stfriz., stsaks. iver, sivnem . iveri b) levr. i ispred germ. h got. e (pisano ui): icv. *dtk- „pokazati, reći1' grč ¿fer, „pravo“, lat. dicare „p osvetiti“ , stind. diian »pokazuje“ ; gnt.#a-rđrhun „objavili su“. c) levr. i ispred germ. hw got. e (pisano ai): ievr. *li-(n)k« „ostaviti“ : lat. littguo „ostavljam“ ; got. pret. laihmtn „ostavili su“ (ini. leihtvan).

7. levr. nh p, I , r (so n a n tsk i n a la z i i lik v id e isp red konsonanata) u pragermanskom su p o sta li k on son an ti isp r ed kojih se ra zv io vokal u. germ. um, un, ul, ur got. um, un , ul, or (p isa n o aur). a) levr r > germ, ur > got or (pisano awr; ovo u se razvilo u o kao i prvobitno u ispred r): ievr. *tr*u „suv“ : stlat. ¡orrus; got. paursus /stisi, purr, sivnem. dum, stengl. pyrrej; ievr. *tfnus „trn“: stind. tritam „slamka“, „slama“, stsl. trawi', got paurnus „trn“ /stengl. pom, stfriz., stsaks. ihom, stvnem. dornj; ievr. *bhriis „nošenje“ : stind. bhrtih, lat. fo n „slučaj ( - ono što vreme donese)“; got. ga-baurps „rođenje" /stisi, burdr, stsaks. gi-burd, stvnem. gi-burtj. b) Ievr. / > germ, ul > got. ul (severnogerm. i zapadnogerm. ponekad i ol): ievr. *u(k*os „vuk“ : stind. v}kah, lit. vilkas, stsl. vlbkt; grč. Xoxo;, lat. lupus; got. toulfs /stisi, ulfr; stengl., stsaks. ivulf; stfriz., stvnem. tvolfj; ievr. *p/nos „pun“: stind. Pf-nah, lit. pilnas, stsl. pkm ; got fulls /stisi, fullr; stengl., stfriz., stsaks .full; stvnem. folj. c) Ievr. /// > germ., um

- got. um

Ievr. *ktpt6m „ 100 “ : lat. centum, grč. ¿-xarćv, lit. Hmtas, stind. iatdm; got. liva hunda „ 200" (sa m > n ispred d) /stengl-, stsaks hund; stvnem. hunt}; ievr. *gVrptis „dolazak, hod“ : stind. gatih „hod", grč. pdtet? „korak“ , lat. tm-wntio „sastanak“ (sa m > n ispred r); got. ga-qumps „sastanak“ /stvnem. cumft „dolazak“/. d) Ievr. rt > germ. un

got. un

Ievr. n (negacija): grč. a-vv&Toc „ne-poznat“, lat. i-gnotus (en > in > i-gnoius(> stind. a-jnatah; got. un-kunps /nem . un-{beykanntj.

8. Ievr, Bl,°r,°m,0n (//, rr, tpm, lm isp r ed v o k ala) u g erm a n sk o m postali konsonanti i r a z v ili se is to tako u ul, ur, um, un > got. ul, or, (pisano aur), um, un a) Ievr. “7 > germ, ul > got. ul, Ievr. *tol „nositi“ : got. pulan „podnositi, trpiti“ /stisi, pola, stengl. pohan, stfriz. tholia, stsaks. iholian , stvnem . dolen „trpiti“/. b) Ievr. 89r > germ, ur > got. or (pisano aur)

4*

su

levr. *pro „ispred“ , „pred": stind. purd, purdh, grć. rtipo; ,,pre‘\ r.%?i „ | i i c d ' ; fi»t. J a r u /8t\r< m ., .stsuks. fora; stengl, fore* stfriz. fo n , forei. c) levr. m germ. um gat. um levr. *s?mo$ „neko“ : stind. samah, grč. ¿[iA-ftcv „bilo od kuda“ ; got sum „neko“ /stisi, sumr; stengl., stsaks., stvnem. sum „ma ko“ /. d) levr. >i grm. > m m • got. m m . levr. *nfnž „misliti**: grč. ¿-¡¿ive „oduševio se, poludeo“ , lit. mine „mi­ lio je*‘, atsl. mhni „mislio je“; got. ntunaip „seća se“ /stvnem. fir-monet „prezire“/. Ovim razvojem ievr. kratkih vokala, u gotskom sistem u kratkih vokala javljaju se sumo: a, i, u. Međutim, usled posebne artikulacije konsonanata r, h, fm , koji su verovatno izgovarani sa srednjim podizanjem zadnjeg dela je­ zika (e, o su manje uski vokali od i, u), gotski je uspostavio puni sistem krat­ kih vokalu: a, e (pisano at), o (pisano a u ),i i u, prema pragermanskom: a, e, i, u.1*1

D U G I VOKALI 1. le v r . à > g e r m . ô > g o t. Ô /stisi., stengl., stfriz., stsaks. ô; stvnem . u istorijskom periodu oa, ua, uo; u stisi, i u stengl. kada deluje i-Umlaut germ. ô > ô, ê}. Icrv. *bhrđti(r), *bhrâtôr „brat“: lat. frâ tir , osk. fratrum, umbr. fratrum gen. pl. „braće“ , stir. brathir, stind. bhràtà (ak. sing. bhràtaram), grč. ^partop, «ppatyjp „član bratstva**, stsl, bratrb, lit. brourèlis, dcm. „braco“ ; got. brôpar /stisi. brođcry stengl. brodor, stfriz. brôihcr, stsaks. brôther, stvnem. bniođerj; ievr. *sr(/i)đ „stajati, staviti**: lat. stare, grč. dor. orrait, stind. sthànam „stajalište“ ; got stop „stanje“ stols „sedište“ /stisi, stôll; stengl., stfriz., stsaks. stol; stvnem. siuolj.

2 . Ievr. 5 • g e r m . ô > g ot. ô (za pojedine germ. dijalekte važi ista napomena kao pod 1 .). levr. *plô- „teći“ , *plôtus, „tok, potop“ : grč. rthom „brodim“ , 7t*û>réç „plivajući**; got. flčdus „potop** /stisi, flod; stsaks., stfriz., stengl. flôd , stvnem. fluotf ; ievr. *bhlô- „cvetati“ , *bhl5mcn „cvet“ : lat. flđs, „cvet“ , srir. blati ; got. blâma /stisi, blâme, stengl. blâma, stsaks. bi orno, stvnem. bluomo ni., bluoma /./. U kasnijem gotikom (istočnogotskom posle Vulfile) got. ô je bilo bliže ii nego otvorenom 5, što se vidi po stvnem. muta „teloneum *, „carinarnica“ , koja je pozajmljena iz got. mora u bavarski dijalekat u VI veku. I u krimskogotskom je ô > ii: plût: got. blčp.,4a 3. Ievr. ê > g e rm . ê (tzv . êl) > g o t. ë. U pragerm. je otvoreno aë (ç); u gotskom je razvoj išao u pravcu zatvorenog #; u scvernogerm. i u zapadnogerm. ovo pragerm. cte dobilo je još otvoreniji izgovor i postalo â; u anglofrizijskom ponovo je prešlo u zatvoreniji (uži) vokal.14 141 Vid. Van Haerigen, Neophilofogus 7, str. 181 si.; M. H. Jellinek, rt. d., str. 84. m Vid. M. H. Jellinek, ». d., str. 46; E. Kieckers, n. U„ str. 21.

Ievr. *sê „sejati": lat. sémen „sem e", iit. semens pj.; stsl. sintf, stir. sili got. mana-sêps „(ljudsko sem e)", „čovečanstvo" /stisi, sap, stengl. s'deà, sêd; stfriz. séd, stsaks, sàd, stvnem. sat „sem e"/; ievr. *dhi- „činiti, metnuti, položiti": grč. àvà-^ïtia „izložen" (žrtvovan, žrtveni dar)", stsl. dêto „dclo", stind. dhđma „sediŠte", lit. d iti „položiti", s t s W f t i „činiti" „(nameravati)", „smerati"; got. da-dëps „čin, položaj" /stengl. daed, dêd, stfriz. dëd{e), stsaks. dàd, stvnem. tat „delo"/; lat. vênimus „došli smo": got qêmun: stvnem. quâmun; lat, sêdimus „sedeli smo": got. sêtum : stvnem. sàfâum. 4. Ievr. i > g e r m , i > g o t. i (p isa n o ei) Ievr. *svïno' „svinjski, koji pripada svinji": lat. suinust stsl. svinji; got. satin „svinja" /stisi. suin> stengl. swin; stfriz., stsaks., stvnem. stoml; ievr. *pri- „drag, voletl": stind. prttah „drag"; got. freidjan „Štediti" /stisi, frida „ukrasiti", stvnem. vriten „negovati"/. 5. Ievr. û

g e r m , û > g o t. u

Ievr. *pü~ „gnjiliti, vonjati, truliti": lat. pits „gnoj, putiđus „truo", lit. pûliaiti pl. „gnoj", grč.mHto „trulim ", stind. pütih „smrdljiv, gnjio"; got. fuis /stisi, full, stengl. fül, stvnem . fül.

DIFTONZI Diftong je spoj vokala sa poluvokalom odnosno zvučnom likvidom ili nazalom u istom slogu. Ako posle vokala sledi poluvokal onda je silazni dif­ tong, a ako poluvokal stoji ispred vokala tada je to uzlazni diftong. Ako je vokal kratak, tada je kratki diftong, ako je vokal dug, tada je dugi diftong. U indoevropskom prajeziku bili su kratki i dugi diftonzi, nastali spajanjem a, e, o sa i, u (odnosno sa sonatskim likvidama i nazalima): ai, ei, oi, — au, tu, ou. Dugi diftonzi su već u prajeziku skraćeni i izjednačili se s kratkim diftonzima. U germanskom su dugi diftonzi očuvani još ponegđe, u krajnjim slogovima, tako da u germanskom praktično tretiramo samo ievr. normalne kratke điftonge. Refleksi ievr. diftonga u germanskom su u stvari isti kao i refleksi kratkih vokala kao sam ostalnih fonem a, tj. refleksi ievr.: a, e, o> germ . đ, e, > got. a, i, s tim što drugi deo diftonga i, u ostaju ncpromenjeni. Od perioda pragermaivskog, u kome su bili očuvani diftonzi, u gotskom su svi diftonzi monoftongirani, osim ievr. eu koji je u gotskom dao tu.

1 . Iev. at > g e r m . ai > g o t. e (p isa n o ai ).1,18 Ievr. *kajkos „šlep, jeđnook": lat. caecus ( a u t e ) „šlep", stir. caech »jednook"; got. hahs „šlep"; ievr. *aiuo „trajanje": stlat aiuom, lat. aeuum ,,doba" grč. aitov „doba"; got. aitos „doba" /stisi, aefi ,,vek", stvnem. čio2 „vek" /. Ievr. *ghaidos „jarac", *ghoidis „koza": lat. haedus; got. gaits /stisi, geit, stsaks. gei, stengl. gat, stvnem. gei^(. m D izgovornoj vrednosti Vulfilinih digrama ai, au vid. napređ, str. 43. si.

2 . levr. ft gerrn. i (u severn ogerm . i u za p a đ n o g er m . delovanjcm i-Vmlauta, Jer sc p osle e nalazi i (e * i) got. i (p isa n o ei). levr *stetgh~ „koračati, penjati se“ : grč. ff-ely* »idem «, penjem se1', stir ..idem“ lat. vë-sitgiutn ( w'u-sn'giM«0 „trag“ , stsl. stignç; got. sr^un „penjati se“ /stfriz. M/gu; stengl., stsaks., stvnem. stigu .penjem se/“ ; ievr. „pokazati, reći“ : grč. Aebevuju, stlat. dekerem, lat. dicerem 3. pl. imperf. „govorili su“ , osk. deicum „reći“ , stind. dëkiyatî „on će pokazati“ ; got ga-reihan „objaviti“ /stsaks. tihan. stvnem. zihan /; icvr. *leik»ô „ostavljam“ ' grč. XcÎîtw' lit. hkù; got. lethan „ostaviti“ /stsaks. stvnem. lihan „pozajmiti“/. U nekim slučajevima, izgleda, da se ievr. ei u germanskom razvilo u i (tzv. i*). V severnogerm i u zapađnogerm. ovo ća nije dalo a, nego je ili ostalo ê ili se razvilo (na pr. u stvnem.) u ea, ia , koje je posle điftongirano u it. U gotskom i* sc nalazi samo u četiri reći: hër „ovđe“ , fera „predeo“, „strana“ . Krëks „Grk“ i mis „stol“ , „činija“ . a) b) c) đ)

got. got. got. got.

hër: stisi., stsaks., stengl hër; stvnem. hear, hiar hier mes: stvnem. mias (pozajmljenica iz vulglat. mesa lat. merna) Krëks: stvnem. p). Chreahi, Kriahi fera: stvnem. fera, fearđ , fiara, vid. Feist 114

3. Ievr. at

germ , ai

got. e (p isa n o at).

levr. *oino-s „jedan'1: grč. rt oivVj „jedinica (u kocki) 5, stlat. ak. sing. orno. lat. urtus, stir, or«, oin; got. ams /stisi einn, stengl. an. stfriz. en, stvnem. einj; ievr. **oida „znam“ : grč. *fotSx), av. vaeda, stind. vida; ievr. **oidai (sa medijalnim nastavkom): stsl. vide, lat. vidi; got. wait „znam“ ', stisi. veil, stengl. war, stsaks. wet, stfriz. wet, stvnem ioej'3/.145 4. Ievr. au

germ , au

■got. o (p isa n o on)Ufi

Ievr. *aug- „rasti, množiti se“ : lat. augere „rasti, uvećavati“ , lit. dugu j.rastem“ , av. aogo, oojo „snaga“ stind. djah „snaga“ , grč. a^Eco, «’j^avo „um­ nožavam“ (sa i-proširenjem, iz ang-s); got. augan ,rasti množiti se“ /stisi. uuAu, stsaks. okian, stengl. eacian, stfriz. aketi „um nožen“ , stvnem. ouhhati, ouhhon „umnožavati“/. 5. Ievr. eu -g erm , eu (w) saks. tu, eo > to,!.

- g ot. iu.

s tis i, iu, io\ ste n g l. co; stvnem.,

Ievr. *deukd „vučem“ , „vodim“ : stlat. dcuco, douco, lat. đuco „vodim, vučem“ ; got. tiuhati „voditi, vući55 /stvnem. ziuhan, siohanf, ievr. *leubhos „drag“ : stsl. ljubi; got. Hubs /stisi, liufr, stengl. leof, leaf; stfriz. liaf, stsaks. Hof, stvnem. hob, hop , Ueb, Hub; ievr. *leuk „svetao“ , „beo“ : grč Isvxot; ,,beo“. av. raoćo „svetio“ , „sjaj“ , stir, lochet „munia“ , stsl. /»ča, luča „svetio“, lat. iu.v, gen. lucts „svetio“ ; got. liuhap ,svetlo“ /stengl. Ico/ir, stfriz. Itachi, stsaks. hoht, stvnem. leoht, lioht, liehtK ,M Vid. F.. Schwarz, Goten, Xordgennanen. Angelsachsen, str. 19 i sl. u ‘ Vid. ovdc, nap. 143. Vid. ovde, nap. 143.

6. lev r. ou > g e r m . au > g o t. o (p isa n o au)u1 /stv n e m . is p r e d d, t, j, 3 , n, r, redovno ou; s te n g l. ea, stsa k s. čf. Ievr *roudhos „crven“ , „rud“ , „rumen“ : grč. ¿-po0-p6$ .crven“ , lit. raudas, lat. rüfus „rid“ , rüber „crven“ , stir. ruad, umbr. roju ak, pl.; stsl. rud-meno; got. raups* (dat. f. raudai), /stisi, raudr, stengl. read, stfriz. rad, stsaks. röd, stvem. rotj. Ievr. oi, ou u g e r m . > ni, au,

g ot. e, o (p isan o ai, au).

Teško ih je razlikovati od prvobitnih iev. ai, au, oi, ou.

NAKNADNO DULJENJE KRATKIH VOKALA U PRAGERMANSKOM Usled gubitka nazala ispred germ. x nastala je promena u kvantitetu sloga. Zato su, kao dopuna gubitka u kvantitetu, prethodni vokali produženi: -anh > -ah, -inh > -ih, -unh > -uh. Ovo duženje prethodnog vokala išlo je postupno; prvo je nazalizovan vokal -qx, -ih, -yh, a onda je u zaseb­ nom razvoja svakog germanskog jezika nestalo nazalizacije, a kao naknada za to vokal je produžen .148 U gotskom je ovaj proces doveo do: -anh > -ah, -inh > -ih (pisano-«'//), -unh > -uh.

1 . pragerm. *-anh > -ah Ievr. *paR- „učvrstiti“ , *panko 1. sing. ind. prez. (sa infigiranim n): got. jahati /stsaks., stvnem. fahan ; stisi, fa , stfriz. fa , stengl. fon /sa nestajanjem h i kontrakcijom/; lat. pacisci „zaključiti ugovor; grč. TiamraXos ( < * 7ta>c-iaXo;) ..potporanj“ , „ekser“ ; stind. paš - „uže“ ; lat. pax , gen. pacts „mir ( —učvršćeno stanje)“ , stind. palah „om ča“ ; lat. patigo „učvršćujem“ , grč. 7n}Yvojj.i, dor. „učvršćenjem; got. hahan „visiti, ostaviti da nešto lebdi“ /stvem. hahan, stengl. hon, ,obesiti, visiti“ /; verovatno ievr. * k o n k stind. šankare „nesiguran“ , „sum­ njiv“, lat. cuncior ( got. -ih (pisano -eih). Ievr. *tenk- „napredovati, rasti, uspevati“ : got. ga-peihan /stvnem. gtdihan. nem. ge-deihen, gc-diegen; stengl ge-peonj. Vid. ovde, nap. 143. u* Da su denazalizacija i naknadno duljenje vokala procesi koji su se odvijali tek u zasebnim germanskim jezicima, vidi ss najbolje u stengl.: ijh'-ph oh. ali {>; a -a tpisano 0 at f). Vid. E. Kieckers, n. d ., § 34.

fm h m „stiskati, navaljivati“ /.tengl. fringan, stsaks. thnngan, stvnent „rfv „lako lako“ '^ /stvnem. Hhro, Ut. „lako“, / f t a go,. / « t a advv. £_kngVus)j

*ltng{,h-. U g r ^ g o t. peths » v/ e m

•

„ p r o d u ž i t i “ , „ n a t e g n u t i “ sa A-pro-

*

S tv n e m .

got. i , / L

V

adj. „lak“/? icvr.

la t. „ k b o r,

r f » -hl); ievr *,ong u stlat. got. fi"A,a ? ( M litusm. „savest“, „saznanje“ /stsaks. thuhta, stvnem. I Z C g l.' fu ta “ in.lo se, izgledalo je“ , Z T ' h h n J (dat. /¡fti«*«) „svitanje“, /stvnem. u t o , stengl. on „ta«. sBdts an uh,a (-oni; upor. stind. aktuh „rano svetio“ , grč. « r « ;, gen. stsl.

^ t^ h u h r u s „glad", upor. huggreip 3. prez. „gladuje". Na osnovu izvršenih poređenja izm eđu gotskog vokalskog (sonamskog) sistema sa pragermanskim i pragermanskog vokalskog sistem a sa praiezićkim, gotski pokazuje sledeće funkcionalno zasebne vokalske fonem e. Kratki vokali: a, e, o, i, u (e pisano sa ai, o pisano sa au) Dugi vokali: u, e, o, U u ( i pisano sa ei) Diftonzi: iu.

PREGLED RAZVITKA GOTSKIH VOKALA Na osnovu izvršenih poređenja ovih fonem a sa ostalim germanskim jezicima i koliko je to bilo moguće sa izvesnim indoevropskim jezicima, verovatno je da su se ovi gotski fonemi razvili iz149:

Gotski

Pragermanski

a e (pisano ai) 0 (pisano au)

a e, i (ispred r, /i, hw), ai u (i?-pred r, h, htv), au i, e u ul, um, un, ur

1

u u/, um, un or (pisano aur)

Indoevropski a , o, 3 (šva )

e, i, ai, oi u, au , ou i> e

u /, th 7, V ur, r , °r

141 Reč je samo o vokalskim fonemima u glavnom naglašenom slogu (značetij&tocn koji je po pravilu prvi slog u reći). Za sada u ovoj izradi gotskog vokalskog sistema sem izuzetno, uzeti u obzir vokalski fonemi sporednih slogova.

G o ts k i

P ra g erm an sk i

In d o ev ro p sk i

a

-ank, -onk,

e

*-ank , é

5

Ö

i

( is p r e d A)

( p is a n o

ei)

i,

-¿A

ei, *-inh, - ih

ei 6, ä i,

Ü

ü, *-unh, -üh

U ei, -enk, -i M> -Uttk, -pk

tu

eu, iu

eu

S h e m a ts k i p r e g l e d r a z v o ja g o ts k o g v o k a ls k o g s i s t e m a 160

(e (p is a n o a t), o ( p i s a n o a « ) , i ( p i s a n o «£))

u .. . ** Tabela je izrađena prema H. Krähe, Historische Laut-und Formenlehre des Göttchen, eidelberg 1948; razume se sa odstupanjima kad su u pitanju got. at, an.

VOKALIZAM U SPOREDNO NAGLAŠENIM SLOGOVIMA 1. Vokalizam u unutrašnjim slogovima a) Kratki vokali Kratki vokali u unutrašnjim slogovima pokazuju uglavnom isto stanje razvoja kao i vokali u glavnom naglašenom slogu. T o vredi za germanski u celini, još u većoj meri za gotski. Od germanskog razvoja ovih vokala u unu­ trašnjim slogovima gotski odstupa u sledećem: ievr. e je u severnogerm. i zapadnogermanskom ostalo nepromenjeno ili je prešlo u i (delovanje i-Umlautd), u gotskom ievr. e ispred r menja se u a: ievr. *uperi „gore“ „nad“: stind. upon, grč. ureip, lat. super, got. ufar /stisi. yfer, stengl. ofer, stvnem. ubirj; ievr. *k*o-tero-s „koji od dvojice“ : grč. -o-repof;, stind. katardh\ got. htoapar /stengl. htoaJderl; ievr. *apterod, abl. od osnove *aptero- (upor. u grč. kompar. sufiks- Tspo-) u got. aftaro „iza, pozadi“ /stvnem. after, stsaks. after, stfriz, efter, stengl. aefter/; ievT. *pJter>t> ak. sing, „oca“ : lat patrem, grč. - octepa; got. fadar /stengl. faeder, stvnem. fater'; got. anpar „drugi“ : /stvnem. anderj; got. unsar „naš“: /stvnem. unser (-er/.151 b) Dugi vokali Ievr. e • got. a ispred -nd, got. pahand 3. pl. prez (inf. pahan) „ćute", stvnem. dagent; upor. lat. tacent „ćute“ .

2. Spojni vokali u složenicama Razvoj krajnjih vokala prvog dela složenice (der Fugenvokal) u gotskom je vrlo različit. On je posledica delovanja akcenta koji još nije bio potpuno učvršćen, kao i razlike između nominalnih i verbalnih složenica .152 Ievr. o - got. a kao spojni vokal u složenicama; od 93 složenice u 72 se čuva, a u 21 nestaje, sinkopira se. U nominalnim složenica a- je gotovo redovno sinkopirano u ja-, *jo- osnovama: laus-handja „praznih ruku“, managfalps „višestruk“, gud-hus „božiji hram“, „božija kuća“ , Gut-piuda „Goti“, „na­ rod Gota“, pusutidi-faps „hiljadostruki“ itd. Ali a- ostaje i u dugim i u višesložnim osnovama kad su prvi deo složenice: arma-hairts „milostiv", auga-dauro „prozor“, goda-kunds „dobrog porekla.“ Uporedo se javljaju sinkopirani oblici i oblici sa očuvanim vokalom: gud-hus „hram“, gud-blostreis „vernik“ (Gottesverehrer), pored guda-laus „bezbožan“, guda-skauni „bogolik“; laus-haudjo „praznih ruku“, laus-qiprs „praznog želuca“, pored lausa-zoaurds „blebetalo“; u * Sličan razvoj e ispred r> a ima i staronordijski (stisi.1: stisi, huaparr > {huan), ■Jadaru) > fo$ur ak. sing. ,,oca“ . Ponekad se i u stvnem. javlja -ar: anđor, vid. W. Krausc, rt. d., $ 11. Svi autori su mišljenja da se ovđe radi o razvoju ievr. pragerm. e. ispred r> a ledino u gotskom; da se radi o odstupanju u gotskom nasuprot drugim germanskim jezicima. Smatram, međutim, da gotski u ovome čuva staru pragerm. promenu: ievr. e > a ispred r, a da sevemogermanski i tzv. zapadnogermanski pretstavljaju kasniji razvoj slabljenja krajnjeg ~ar>er. Dokaz: 1. Staroislandski, koji je posle gotskog najranije posvedočen, ima gotovo po pravilu -ar, 2. Opštegermansko -ar našlo se na kraju reči te je puni vokal a oslabljen u t:-or> -er, kao što su u ovo pozno germansko vreme slabili skoro svi krajni puni vokali. Ovaj proces nije još bio u punom delovanju u gotskom i u staroislandskom, do otprilike V veka. 1,1 Vid. M. H. Jellinck. u. d., 55 67, 68.

matta-séps „čovećanstvo", mana-maurprja „čovekoubica", pored man-leika „lik, slika /Čoveka/“; tveina-basi „jagoda“, pored toein-drugkja „vinopija“. i- kao spojni vokal redovno se čuva: mari-saiws „more“, matt-balgs „ranac“, ruiudi-bandi „okovi" itd. i- je sinkopirano samo u brup-faps „verenik“ (ievr. *bhruti-potis) i u put-haurn „truba, trompeta“, u- se uvek čuva: faihu-friks „srebroljubac (geldgierig)“, fUu-faihs „šarolik, šaren", jotu-baurd „šamlica", grundu-ioaddjus „temeljni zid", hardu-hairtei „tvrdog srca", (Hartherzigkeit), Qsilu-qaimus „Eselsmüble, „mlinski kamen". O spojnom vokalu u verbalnim složeni c a vid. ovde napred, str. 45ua.

3. Vokalizam krajnjih slogova Usled delovanja jakog intenzivnog akcenta, koji je po pravilu fiksiran na prvom (značenjskom) slogu u reči154, od perioda pragermanskog pa dalje u razvoju celokupnog germanskog i u svakom germanskom zasebno pretrpeli su vokali krajnjih slogova mnogostruka slabljenja, od delimićnog slabljenja do potpunog nestajanja. T o je u krajnjem razvoju germanskih jezika dovelo do gotovo potpunog gubitka fleksivnih elemenata. Sve pojave slabljenja vokala u krajnjim slogovima u gotskom nisu do u pojedinosti dovoljno objašnjene. a) Kratki vokali Kratki vokali čuvaju se samo u jeđnosložnim recima: got. at „kod, pri" /stisi., stsaks. at; stvnem. 03 /, got. ni „ne" /stfriz., stsaks., stengl., stvnem. m, tu ; got. sa „ovaj": ievr. *soy grč. ó. Ako je jednosložna reć bila u enklizi, krajnji vokal je upokopiran: got. sa-h, sô-h, itd., (lat. -que. Izuzev -w. apokopirani su svi krajnji vokali: a) u prvobitnoj finalnoj poziciji, b) u sekundarnoj finalnoj poziciji koja je nastala usled gubitka nazala (-ni > -n; ovo-n je izvršilo nazalizaciju prethodnog vokala i posle toga je apokopirano: ievr. *v¡k^om ak. sing, „vuka" • pragerm. *wulfan > stnord. tvulfa, got. c) ispred kraj­ njeg -s (- z ). Germ, -a ( c ie v r -u, - 0): ievr. *uoida 1. sing. perf. „znao sam" stind. vèda, grč. o!$a: got. wait /stisi, veit, stengl. wat, stsaks. toči, stvnem. wei$‘\ ievr. *dhog~ heso gen. sing, „dana" > pragerm. *dageza > got. dagis /stvnem. tagesj; ievr. *kyeso gen. sing, „koga, čega", stsl. ceso; got. htuis; ievr. *apo prepoz. „od", grč. á-ó, got. af.y ievr. *gh¡tom „zlato" > pragerm. *gulpa («) (pozajmlj. u finskom kulta pokazuje još očuvano krajnje -a), got. gulp Istisi, guli, stengl., stsaks., stvnem. gold/; ievr. *doghos „dan" > pragerm. đigaz > got. dags /stisi, dagr.; u zapadnogerm. nestalo je i krajnjeg nom. -s: stengl. daegy stsaks. dag, stvnem. tagl; Ievr. *penk^e „pet"; lat, quinqué, grč. ttćvte; got fim f /stisi. fimm, stvnem. fimf!; ievr. *u(ku-e vok. sing, „vuče", lat. lupe; got. w ulf (kao i skalk! „slugo!"); ievr. *ghostis „stranac", lat. hostis, stsl. gostb; got. gasts „gost" /stnord. -gastiR ; ievr. *ghostim ak. sing, „stranca", got. gast (-m > -n > a); ievr. *esti „jest": grč. è germ j, w 2. Hkvide r, / > germ. r, / 3. nazali: my «, n, o > germ. m, n, o Ievr. spirant s očuvan je u inicijalnoj poziciji. Promene u drugim pozicijama su delimične, jer se i tada s realizuje kao zvučni spirant z> koji je u severnogerm. i zapadnogerm. prešao u r. Svi drugi konsonanti u germanskom su iz osnova izmenjeni. Promena je izvršena u načinu artikulacije, dok je mesto artikulacije ostalo, sem manjih izuzetaka, isto. D ok je u prajeziku postojala korelacija sonornosti: phjbh, thjdh, kkjgh, k^hlg^h i korelacija aspiracije; bjbh, djdh, gjgh, g^jg^h, u germanskom je aspirovanih konsonanata potpuno nestalo; ostala je samo jedna serija bezv. kloziva. Nasuprot tom e nastale su dve nove serije spiranata; zvuč­ nih i bezvučnih. Ostaje, dakle, u germanskom opozicija sonornosti između spiranata //&> p/d, h/g, sjz , dok se kod bezvučnih kloziva javlja nova korelacija u" 0 ovom problemu vid. Trubetzkoy, Grundzüge der Phonologie.

64

^plnzijc) između kloziva i spiranta: pjft r//>, kjh, k^/htu. Značit nijedna ger­ m a m a serija nije produženje prajezičke serije. Ta promena ievr. konsonantskog sistema u germanskom naziva sc G e r m a n s k o p o m e r a n j e g l a s o v a . Poito je u kasnijem razvoju jednog delà zapađnogermanskog usledila još jedna, po strukturi sličnu, promena kloziva (tzv. V i s o k o n e m a Č k o p o m e r a * n j - g I a - o v a), to se u germanistici, sa važnošću samo za istoriju nemačkog jezika, G e r m a n : k o p o m e r a n j e naziva i P r v o p o m e r a n j e , a V i s o k o n e m a č k n p o m e r a n j e i D r u g o p o m e r a n j e glasova. Zakonomernost ovih promena konsonanata u germanskom formulisao je prvi I. Grim Ovaj zakon pomerania naziva sc, s toga, i G r i m o v z a k o n . 1"

GKIMOV ZAKON Germansko pomeranje glasova nije izvršeno najedanput u svim serijama, kao ni najedanput u svim glasovima pojedinih serija. Osim toga, ovo pomcranje nije u isto vreme zahvatilo celokupnu germansku jezičku oblast. Pome­ ranje je izvršeno svakako pre početka n. e. Ako se uzme da je poslednja pomerena serija zvučnih kloziva (mediae) u bezvučne (lenues), onda je to moralo da se završi između V i V III veka pre n. c. Ovo na osnovu germ. pozajmljenice -rik „vladar“ iz keltskog -rik, - germ. rteh, - reich, koja ukazuje na uske kontakte Germana s Keltima. S druge strane, pomeranje bezvučnih kloziva (rrmtt's) mora da se odvijalo još u periodu pragermanskog, kada akcenat nije bio potpuno fiksiran, Što pretpostavlja Vernerov zakon. N a osnovu: Bačenu silna, koju je zabeležio Cezar, a u kojoj je g pomereno u c, značilo bi da je u Cezarovo vreme pomeranje ostalih serija već izvršeno.180 Da li je ovo germansko pomeranje konsonanata zaseban unutrašnji ger­ manski proces glasovnih promena ili je posledica delovanja nekog supstrata, ne može se, zasada, znati. Vrlo slično pomeranje konsonanata, barem nekih serija, u jermenskom teško je dovesti u vezu sa ovim germanskim pomeranjem. Ako je reč o delovanju supstrata, onda bi po strukturi slično VisokonemaČko pomeranje ukazivalo na izvor sa juga. N e može se, m eđutim , prihvatiti teza da je jedan supstrat delovao na celokupan germanski, pa posle nekoliko vekova isti taj supstrat delovao ponovo, ovaj put samo na jedan deo zapadnogerman­ skog. Do sada nisu nikakvi kontakti između germanskog i jermenskog usta­ novljeni i verovatno je da su se analogni procesi pomeranja odvijali nezavisno u oba jezika181. Izvesni ostaci izumrlih jezika balkansko-anađolske oblasti u stvari vrlo nesigurno posvedočen onomastički materijal, ukazuju na sličnu pojavu pomeranja. Taćnije bi se moglo reći, da autori koji proučavaju ostatke 1.1 Izvesne nagoveštaje o germanskom pomeranju glasova izneo je bio i pre Grima u •vojim radovima danski lingvista Rasmus Kristian Rask (1787— 1832). Svoje otkriće o ger­ manskom pomeranju glasova saopštio je J. Grim naipre Lahmanu u pismu od i. IV 1821 Ćelu formulaciju zakona objavio je Grim 1822. godine, u drugom izdanju I knjige *vo»e Nemačke gramatike {Deutsche Grammatik*. **° Vid. T . E. Karsten, Germamsch-finnische Lehnwortstudien u A cta soc. scient. Fenn. XLV (1920); isti, Gennanen (1828); K. B. Wiklund, u IF 38, str. 48 si.: H . Jacobsohn u, A S F 41 (1925) , str. 246 si.; V. Pisani u Die sprache I (1949) i dr. 1.1 Vid. A. Meillet, Esqvise d'une grammaire comparée de Varménien classique, 2. izdame Beč 1936, str. 26 si.; F. Kronasser n. d. G. R. Solta, n. d.,

6$ ovih izumrlih jezika, nastoje po svaku cenu da u njima nađu potvrde izvesnih hipoteza, na prvom mestu potvrdu o prirodi ievr. gu turala. Germansko pomeranje konsonanata vršilo se, verovatno, u tri glavne im , tj. postupno su pomerane, svaka zasebo, tri po artikulaciji različite serije: I p , t> k, W II bhy dh, ghy g*h III b, đ, g , p Smatra se da je ovo pomeranje i hronološki ovim redom izvršeno, s tim da pomeranje sledeće serije nije otpočelo sve dok pomeranje prethodne serije nije potpuno završeno. Isto to se smatra i za pomeranje konsonanata pojedine serije; nisu istovremeno pomereni svi konsonanti jedne serije, već hronološki jedan iza drugog. I 1. 2. 3. 4.

ievr. ievr. ievr. ievr. ievr.

p , t , k, k* > germ. / , p , h , hzv i to: p (ph) > ph > germ. / t (th) > ih . • germ. p k (kh) > kh > germ. h M (hMh) > k*h > germ. hw

I 1. ievr. p (ph) > ph > germ. / > g o t . / Ievr. *pner „otac“ : stind: pita- grč. rcarVip, lat. pater; got. fadar /stisi. fader, stengl. faeder, stfriz. fader, stsaks. fadar , stvnem. faterj ; ievr. *kapiô „uzimam, hvatam“ ; grč. xâ-rw (7CT lat. capius „uhvaćen, zarobljen“ , got. hafts /stengl. haeft, stvnem . -haftj; ievr. *klepo „kradem“ : grč. xX£ttto>, lat. depo „kradem“ ; got. hlifa. I 2. ievr. t (th) > th > germ, p > got. p Ievr. *treies „tri“ : stind. trâyah , grč. xpecç, lat. très, iri-ginia „trideset*; got. prêts /stisi, prtr, stengl. prie, stsaks. thrie, stvnem. đrie „tri“ /; ievr. *bhrâtêr „brat“ : stind. bhrđta-, grč. p, lat. frater ; stsl. bratn-; got. brôpar /stisi. broder, stengl. brčđor, stfriz. brother, stsaks. brodar, stvnem bruoder'; ievr. *skéth~ (*skôth „oštetiti“ ; grč. à -ax>)07) germ, d > got. did Ievr. *dhura „vrata“ : grč. $i»pa, lat. foris , fores, s t s l dxwb; got. daurd 'stlriz. dure, stsaks. dura , stvnem. tura, nem. Tiirj; ievr. *medhios „srednji“ ; stind- madhyah, lat. međius; got midjis /stisi, midr, stengl. midd, stfriz., stsaks. middi, stvnem. minif. II 3 ievr. gh > germ, g > got. gig Ievr. *ghosti$ „stranac“ , lat hosiis „neprijatelj“ , stsl. gost* „gost“ ; got. gasts „gost“ /stengl. ¿test, stvnem . gast); ievr. *steigh-j*stigli „penjati se“ : stind. stighnute „penje se“ , grć nxeiyoi , koračam“ ; got. steigan „penjati se“ •stisi, stfriz. stiga; ste n g l stigan ; stsaks., stvnem. srigan:. II 4 ievr. g^h > germ gaj > got. gzo, to Ievr. *sengvh-l*songvfi „zvučati“ : grč. „glas proročanstva“ , got. siggivan „pevati,4 /s tis i syngva; ste n g l, stsaks.,stvnem. stngan . U intervokalskoj poziciji pragerm. u got. je w, dok je u severnogerm. i zapadnogerm nekada g nekada w: got. hneizvan „pokloniti se“ , stvnem. hnigan, nem. neigen- lat. coniveo „zatvaram oči“ ; ievr. *snoig^hos „sneg“ , lat. nix, gen. nivis, lit. sniegas; got. snaiws, gen. snaiwis- stvnem . sneo, gen. snewes. III ievr. 6, d , gy gv > germ, i got. p , ?, k, kw III 1. Ievr. b > germ, i got. p Kako je već spom enuto, ievr. inicijalno b~ bilo je vrlo retko .163 Got. paida „gornji deo odela“ verovatno je pozujmljeniea; tako isto i grć. {Jcdr/) „pastirska kabanica S koja je verovatno pozajmljenica 12 traćkog. U gotskom nema nijedne indigene reci koja ima u inicijalu p. Ievr. *dheub-i*dhub „dubok, šupalj“ : lit. dubu* „dubok“ , s t s l dubi-kb got. diups „dubok“ , diupjan „zagnjuriti u vodu -- krstiti“ .s tis i diupr, sten gl deop, stfriz. diap, stsaks. diop, stvnem. tiof, teof, tiuf , diof „dubok”/; ievr. *sleb„mlttav”, „biti opušten” : s t s l slabb „slab“ ; got. slepan „spavati“ /sten g l slaepan, stfriz. šlepa, stsaks. slapati , stvnem . sldf(f)an . III 2. Ievr. d

' germ, i got.

1

Ievr. *dekm „deset“ : stind. daša, grč. Sexa, lat. decern, stsl. desgtb; got. gut taihum stisi, tio , ste n g l ticn, stfriz. tiun, stsaks. tehan, stvnem. zehan ; ie\!r. *ed- „jesti“ , *edonom „jedenje“ : grč. šSopcu, lat. edo, s t s l (j)ad-ti; got. uau stisi., stfriz. eta\ ste n g l, stsaks. etan, stvnem. t?55a»/. III 3. Ievr. g > germ, i got. k Ievr. *geus~ „probati, kušati“ : stind jćSatt „voli, proba“ ; grč. vriopat ( gto, z koji su u krajnjem razvoju prešli u čiste zvučne klozive 6, d, g, gw (w ), (i gore spomenuto r), naziva, po J. Grimu, gramatička alternacija konsonanata (Gramatischer IVechsel). Ova alternacija je u pojedinim germanskim jezicima nejednaka i često slaba, jer su nastupila izjednačenja. Najbolje je očuvana u starosaksonskom i u starovisokonemačkom. Gotski je, međutim, najdalje otišao u izjednačenju, i to u korist prvobitnih bezv. spiranata. Deiovanje gramatičke alternacije, tj. Vernerovog zakona unutar gramatičkih srodnih oblika, najjače je u tzv. osnovnim oblicima jakog glagola: I. inf. prezenta, prezent -II l. 3. sing, pretérita- III l. pl. pretérita- IV part, pretérita. U tim oblicim a bio je još očuvan ievr. slobodni akcenat; u singularskim oblicima stajao je na korenskom slogu, u pluralskim oblicima na ličnim nastavcima. stind. vđrta-mi I. sing. prez, „okrećem“ „

va-vđrta l. sing. perf. „okrenuo sam se“

„

va-vrtmd l. pl. perf. „okrenuli smo se“

„

vrtandh part. perf. „okrenut ‘

Ovo se odrazilo u germ, got.: stengl. stsaks. stvnem.

tvairpun-warp-waurpum-waurpans tvcordan-wcard-wurdon-toordon werdan-toard-xvurdun-wordan werdan-ward-wurtun-wortan

71

V gol. je nastupilo izjednačenje u korist bezv. spiranatu. T o se isto vidi iz slcdećih poređenja: got. kiusan-kaus-kusum-kusans „birati14 stisi, kiosa-kaus-korom-korenn stfriz. kinsa-kčs'keron-e-keren stengl. ceosan-ceas-curon-coren stsaks. kcosan-kos-kurun-gi-koran stvnem. kiosan-kos-kurum-gi-koran Aleđutim, i u gotskom su očuvani ostaci ove alternacije: 1 flb : parf, prez. (pret. - prezentskog glagola oblik pcrfckta)44 „potrebno mi je“ -paurbum pl. prez. „potrebno nam je4', 2 pld:standtm inf. „stajati44 -stopum pl. pret. „stajali smo44; albets „star“ - M „vek“ . 3. h!g : aih I. sing. prez. „posedujem“ -aigttm 1. pl. pret. „posedovuli smo“ inf. -utgan; juggs poz. „mlad" -juhiza komp. „mlađi44; taihun „deset14 •ttgjus desetica, dekada44. SISTEM KORELACIAJA IEVR. K LO ZIVA U RAZVOJU DO GOTSKOG*«0

*** Urađeno prema skici kod F. Mossć, n. d .t str. 59, 60. 1,7 Vid. uvde str. 69.

72 PREGLED RAZVOJA G O T SK IH K O N SO N A N A T A

gotski P

germanski P

indoevropski b

t

d

k

g>g

kw (pisano q)

kw

g*

f

f

P> (ph)

P

P

h

h

k, k, (kh, kh)

h\v

h\v

k*. k, fVz

bh, p

d

đ, pVz

dh, t

6, hVz

gh, gh k, k

gw, w

Žw

g yh

sp

sp

sp

St

St

St

sk

sk

sk

ft

ft

Pt

ht

ht

kt, gt

m

m

m

n

n

n

0

0

h, ij

r

r

r

1

1

1

i

i

i

w

w

l*

t k

g

(th)

73 S H E M A T S K I P R E G L E D RAZVOJA G O T SK O G K O N S O N A N T S K O G S IS T E M A 1«" 2vukW .M teM pU H

tc b il

t>

đ

bi-tr (fatuo}

y

Ü

* tí

P

l

*

K it

p

t

*

KW

p

/

*

t

V

* '

AAAA

p. b £

irw.' JJp. (m, J jjpj ‘pironti bn

J ñ $ f t ¡/f» *Mt>

j

v

J t i p fiix ¡/f j

2 #

1

m

11

1}

r

f

• 1 ,

m

n

q

r

f

j

m

indoevropski

sp

st

sic

pt

ft

germanski

sp

st

s£

ft

ft

SS. s

gotski

sp

St

sk

ft

ft

ss s

NEKE K O M B IN A T O R N E

PR O M E N E

G O T SK O G

tt

K O N SO N A N T IZ M A

I. A SIM ILA C IJA KONSONANATA

Delovanje asimilacije m ože ići od sledećeg konsonanta: cs>ss (regresivna asimilacija) ili od prethodnog konsonanta: ln > ll (progresivna asimilacija). Asimilacija može b iti potpuna* izmi > immi ili delimična: fin f > fim f

») REGRESIVNA A SIM ILA C IJA

» *evr* > 8erm- * got. «» koje je posle dugog vokala i ispred i , a. kmisonanta > i*: ievr. k^tslo m „žrtva*,, „prinos", dar": got. humi /stisi, husl) (upor. lit. szveiitas, stsl. sopn, „svet"/ m Izrađeno prema skici kod H. Krahe, n. d., str. 57,

74

7

, JZ J

Z ".

Schandel.

* *, « r m -ni *-»»/: ievr. *pmk»e „pet“ : g o t . / i w / /stvnem. Got ,M>nd: got «*. stetta» „stiditt se“ /stengl. » , stvnem. t l W « f „sramota“ stengl. srom f. stvnem. ««m u. nem.

^

^

> got. -m: ievr. *«-?"' ” >esaf

' sts1’

-rmwatf > ur-rmnj« „istrčati . ,. . Finalno -h (-h, -uh, mh, jah, nuH) asimilirano ,e sa sledecim konsonantom: wasuh-p«n > wasup-pan „bilo je'S nih-pan > nip-pan ,,i ne‘%n i h ^ a i > nn-sijai „možda n, jah-pe\)e“ * jap-pe „i kad“

b) PROGRESIVNA ASIMILACIJA

Ievr. in > li. ievr. *pi-nos „pun“, stsl. phm\> lat. plenus; got. fulls stisi, fully, stengl. fu ll , stvnem. foly gen. folles); ievr. *^na „vuna“ : stsl. vhnay srphrv. vuna; got. toulla. Ievr. -mis > germ. *-miz > *-mz > *-mm ^ -m: *dhogho-mts instr. pi. „danima“ : got. dagam {*dagamiz > *dagamz > *dagamm > dagam).

2. DISIM ILACIJA KONSONANATA

Got. r-r > r-l : lat. orarium> got aurali „marama“ . Got. n-n > n-l: got. niuklahs „detinjski ( = n c vorođen)“ -grč. veo-yv6(;, lat. privi-gnus „posinak“ 108.

“ * Za ostale slučajeve vid. E. Kieckert, n. d., $ 76 i si.

MORFOLOGIJA

Sa gledišta istorijske gramatike, struktura gotskih morfema treba da u osnovi predstavlja jedan stepen. razvoja prajezičke i germanske strukture morfema, sa posebnim osobinama strukture morfema koje su nastale u zasebnom razvoju istočnogermanskog i ovog dela gotskog do njegovog fiksiranja u Vulfilinom prevodu. Pošto je Vulfilin gotski jedinstveno fiksiran jezik u određeno vreme u određenom razvoju, to se u pitanju gramatičke strukture morfema može izvršiti jedino snimanje stanja morfema i opis funkcije morfema. Ova struktura morfema biće jasnija kada je, kad je to moguće, dovedemo u razvojnu vezu sa prajezičkom i pragermanskom rekonstruisanom strukturom morfema, i posebno sa strukturom morfema ostalih posvedočenih germanskih jezika.

a

d e k l i n a c i j a

NOMEN Struktura elemenata deklinacije nomena u gotskom u osnovi predstavlja najstarije posvedoćeno stanje germanske deklinacije. Nominalna deklinacija se jeli na dve glavne grupe, nominalnu i pronominalnu. U nominalnu grupu spadaju imenica, pridev i brojevi, u pronominalnu sve zamenice osim prvo­ bitnih ličnih zamenica I. lica, 2. lica i refleksiva. Pridev je u germanskom i gotskom razvio dve vrste deklinacije čija je primena određena sintaksičkim odnosima. Deklinacija prideva je s jedne strane identična nominalnoj, s druge strane u nju su ušli i elementi pronominalne deklinacije. Gotski, kao i drugi germanski jezici u starijoj fazi razvoja, razlikuje kod nomena i pronomena tri gramatička roda: muški (m.), ženski ( /.) i srednji (n.) rod. Pridev, obično, dobija rod imenice na koju se odnosi. Od tri prajezička broja: singulara, plurala i duala, u germanskom i gotskom očuvan je singular (sing.) i plural (/>/.). U gotskom su očuvani ostaci duala samo kod lične zamenice I. i 2. lica. Pošto deklinacija ovih zamenica po svojoj strukturi pokazuje najmanje inovacija u okviru razvoja germanskih osobina deklinacije, tj. čuva najarhaičnije prajezičko stanje u kome je dual, pored sin­ gulara i plurala bio ravnomerno razvijen, verovatno je da ni u pragermanskoj deki inacij i nije bilo duala u ostalim nominalnim kategorijama. Pojam padeža u normativnim gramatikama zasniva se na kombinaciji morfoloških i sintaksičkih osobina. Govori se o istom padežu, uprkos različitih padeških morfema, ako se radi o istoj sintaksićkoj funkciji, a s druge strane, o različitim padežima kada isti padeški morfem ima različite sintaksiške fun­ kcije. To iz razloga što su se morfemi mnogih padeža u razvoju jezika usled fonetskih promena izjednačili ili pomešali ( s i n k r e t i z a m p a d e ž a ) . To, u osnovi, dovodi do gubitka fiksiranih padeških morfema i veće upotrebe slobodnih morfema. Od osam padeža u svakom broju, koliko se pretpostavlja da je prajezik imao, gotski pokazuje u živoj upotrebi četiri padeža u singularu i u pluralu: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ. Vokativ, koji ni u prajeziku nije bio formiran kod svih osnova, u gotskom je očuvan samo kod osnova koje u nom. sing. imaju nastavak - 5. Inače je vokativ po pravilu izražen nominativom. Ostaci instrumentala očuvani su kod nekih zamenica. Ni prajezički padeški sistem nije imao posebne morfeme za sve padeže u svim deklinacijama i brojevima. Neutrum (n.) je sam po sebi imao isti zajednički oblik za nom., ak. i vok. u sva tri broja. Posebni morfem za ablativ imale su samo o- osnove u singularu. Kod drugih osnova ablativ je u singularu bio identičan

sa genitivom, u pluralu sa dativom . Prema sveHn«'a„ .,„ablativa je u njima potpuno nestalo, a dativ i iokativ su Bcr™ansk>h jezika, Funkcije nestalih padeža preuzeli su drugi padeži Vemvatn - T n° ,zicdnaćil>i gotski dativ preuzeo Funkcije dativa, instrumentala ln l^ ° ,C đa jC 8cnTian*M formalno samo dehm ično odgovara prajezičkom dativu ° n rala ;e prajeztčki instrumental. u' ^onoJoŠki dativ plu-

a i_ i

IMENICA Karakteristika fleksivnog oblika icvr. reći jeste u tome da se on redovno

moU dckomponovati na tri elementa koji po pravilu dolaze istim redom: koren-sufiks-nastavak; lat gen-er-a nom. pl. ( got. *dag-i > dag. Ovo dokazuju sevcmogermanski i zapadnogermanski oblici imperativa 2. lica sing., koji ne poka2uiu delovanje i-Umlauta: ievr. „gle, vidi“ , stsaks. seh, got. saihto; ievr. *ghebhc „daj“ : stisi, gef, stengl. gef, stsaks. gtf, kao lat. lege „čitaj“ , grč. U stvnem. gib , stsaks. gif, stvnem. gib su sekundarni oblici, koji su formirani prema 2. sing, indik. prezenta: stvnem. gibis, stsaks gibis. Vid. i E. Kieckers, «. d., str. 90. “ * Svi ostali oblici vokativa su rekonstm isani; zato su obeleženi znakom * na kraju. Vid. ovde napom. str. 81. ,tB U stind. ima i nom. pl. vfkasah „vukovi"1. Stind. oblik je iz ievr. yfk{iosei. Stfriz. nastavak u nom. pl. fiskar „rib e“ mora se svesti na dvosložni nastavak, verovatno i stengl. famas, stsaks. armos „ruke“ ; upor. helidos u Hild. 6. Ievr. - pragerm. -özis > : ittaks., stengl. -os, -as, stfriz. -a z. Za pitanje gotskog nastavka ovo nije od značaja, jer got. m može da se svede bilo na -os, bilo na oses. Vid. Möller . PBB 7. str. 505. “ ‘ Gotski gen. pl. svih maskulina i neutra i nekih feminina (handim,anabusne,baufge) sto,, usamljen medu svim ievr. i svim drugim germanskim jezicima. Do sada nema za­ dovoljavajućeg objašnjenja za ovo got. - i u gen. plurala. Vid. literaturu kod M. H. Jellinek. str10!; E. Kieckers, »». d ., str. 108; G. M ust, Langvage 28 (1952), str. 21 i si. Ako se prihvati teza da su pluralski oblici padeža formirani od singularskih dodavanjem mfiksa -e- i pluralskog formansa *; (vid. kod H. H irt, Handbuch des Urgermanischenilndoimnamjrfte(Jrainwari7f, onda mi se čini da je najbliže van Heltcn-ovo objašnjenje u PBB 17, *tr. 570 i si., i 35, str. 273 i si., da je ovo got. -i u gen. pl. dobilo svoj kvalitet iz gen. singulara: -o-so!-e-$o > e-so-om > -em > 6*

X4

germ -mtM 'mos: ievr. *đhogho-nnsi-mos „danima“ > pragerm. daga-mts -moz jajufltM Jajtamm daju • got. dagam stisi, dogom, stsaks. da gum, stvnein. ttigum lm V stnord ninskim natpisima očuvano je -m R u horumR, gestumR i u « is l brojevima tuetmr, pnm r pored tuetm, prim1*2. V latinskim natpisima

tz

rimskog doba, nađenim na donjoj Rajni, posveđoćem su dativi imena bogi­ nja: (Matronu) Aflims, Vatvtms, pored h tin iziran ih oblika Afhabus, Vatviabus»*.

4. A k u z a t i v , levr. nastavak afc. pl. bio je -ns: grč. krit. slobodnjake“, vfipuavi „zakone“, at. v^ou?, kuxo04 ( got. daga-ns.

Srednji rod («.) U germanskom i u gotskom neutra imaju sam o u nom .-ak. singulara i plurala posebne padeške morfeme, koji se razlikuju od maskulina. S i n g u l a r . N o m i n a t i v - a k u z a t i v . Ievr. nastavak je bio -om: lat. ddnum < stlat. donom „dar“, grč. #wpov, stind y u g ám „jaram“ , grč. ^y6v. Ievr. *urdhom „reć“ > pragerm. *tm trdan > toordan > g ot. toau rd , isto kao i u ak. sing. m. *dhoghom > pragerm. d a fa n > got. d ag . V okativ sing. posvedoćen je samo od imenice b a m „dete“ . P l u r a l . Ievr. nastavak bio je za nom . -ak -d: lat. dona, grč. top« „darovi“, stind. yuga „jarmovi“, stsl. iga „jarmovi“ . Ievr. -a > germ . -6 oču­ vano je u jednosiožnim rečima, napr. germ. po pok. zam . „ovo“ i u germanskim pozajmljeni cama: u fin. jukko „zapreg“ (got. juk. n. „jaram“). Inače u germ. i u got. pragerm. -o > -d: got. bama „deca“. Ievr. *{irdhá „reči“ > pragerm. *tvordo > got. teaurda. Zbog izjednačenja gen. i dat sing. i pl. kod im enica m uškog i srednjeg roda i zbog izjednačenja ak. sing. m uškog roda i nom . -ak. singulara srednjeg roda, nesigurno je utvrđivanje roda onih im enica koje nisu posvedočene u nom. sing. ili u nom. -ak. plurala. One m ogu biti i m uškog i srednjeg roda. U tim slučajevima rod se utvrđuje pom oću adjektiva ili zam enice koji su vezani uz imenicu, ili na osnovu svedočanstava drugih germ . jezika. Im enica gup „bog“ uvek je pisana skraćeno: nom . -ak. gp, gen. gps, dat. gpa. Ona je prvobitni neutrum (».) koji je očuvan u nom. -ak. pl. galiuga-guda „bogovi, božanstva“. Pod uticajem hrišćanstva gup je u sing. muškog roda, napr. gp meins. G en. sing. verovatno je gups, što bi ukazivalo na konsonantsku deklinaciju. N esigurnog roda su, između ostalih, i sledeće imenice: sléps „san“ , wokrs „korov“ , auhn „peć“, tweifls „sumnja“, mops lju tn ja “ . Got. fadrein stoji za grč. 'arpía „očinstvo, rod. plem e“, 2 a grč. yovsk sa značenjem „roditelj, roditelji“ i za grč. rrpóyovot u značenju „preci“, „ded i >** Vid. ovde, poglavlje o asimilaciji (progresivna asimilacija) str. 74. U sevenrogrrmanskom i zapadnogerminskoro osnovički vokal ili je očuvan: sdsl. dogom, ili je dao ». trvnem., stsaks. digum, tagun, jer se nalazi ispred nazala. M Vid. M . H. Jellinek, n. d., str. 100. Vid. H. Krahe, n. đ . wr. 30; M . N . Jellinek, n. d ., str. 100; E. Kieckers, a. 4, str. 108.

*5 baku“, fadrein je kolektivna Imenica srednjeg roda Oblik / v «, atributivnom zam enicom u pluralu i sa dagoJom u fm vežc * touum, xara mivemv); usgeisnodedun fadrein izos (L R aiu (konstrukcija od ditclj(i) njegov“, pata gepun pai fadrein is \ a { ;*zaćUil1*1 »u sc rofljega“ itd. Ovde se radi o poznatoj pojavi pobede n r im d n L g0V?nil n,djtcli(U tićkim: grč. rrxvov „drago d etc“ (za Hekrora)P )ar ^ nad grama“ pesma: ein schoene toipXHh. * ' mea GIyc*riums K ib.

b) ;a -o sn o v e Gotske ;đ-osnove nisu ništa drugo do a-osnove koje su proširene /-ele­ mentom ispred osnovićkog vokala. T o je tip ievr. /o-osnova- lat ghdius m stlat. gladio.s „mač“, stind. sitryah m. „sunce“ , lat. gaudium, stlat gaudiom „radost“, stind. rajyam n. „carstvo“ . D eklinacija je potpuno ista kao kod čistih u-osnova i za muški i za srednji rod. Razlike se javljaju samo tamo ede se usleđ fonetskih promena u germ anskom , javlja razlika između ;i- i ei, tj između dugih i višesložnih osnova i osnova sa kratkim slogom. Paradigme: harjis (osnova harja-)m. „vojska“, liairdeis (osnova hatrdja-)m „pastir“, kum (osnova kunja-)n. „rod“, reiki (osnova reikja-)n. „država“ .

singular

muški rod

srednji rod

nom.

harjis

hairdeis

kuni

reiki

gen.

harjis

hairdeis

kunjis

reikjis

dat.

harja

hairdja

kunja

reikja

ak.

han *

hairdi

kuni

reiki

vok.

—

—

kuni

—

plurar

muški rod

srednji rod

nom.

harjos

hairdjos

kunja

reikja

gen.

harje*

hairdje

kunje

reikje

harjam

hairdjam

kunjam

reikjam

harjans

hairdjans

kunja

reikja

dat. ak.

Jellinek, n. d. str. Mreuberg, n. d. sir. 103, nap. 5.

103. nap 2; E. Kieckcrs, n. d.t str. 109;

Kratkoftloiiv imenica hurju- irebulo bi da ima oblik nom sing. *ham germ *han(a)i ievr M eđutim, delovanjem analogije oblika gen i dat «mg . i u nominativ sing ie ubačeno j. Osim toga, verovatno su i jed­ naki oblici za nom. i gen. sing. imenice hairdja- đelovali da se i kod harJaizjednuće oblici nom. i gen. singulara. Kao harjis imaju đeklinaciju imenice muikog roda sa naglašenim kratkim osnovnim vokalom iza koga sledi jednostavan konsonant. Osim kurju posvedočeno je još sumo: ntpjis „rođak" i nominalna »loženica anda-stapfis* „buntovnik“1"8. Kao hairdeis imaju deklinaciiu sva maskulina su dugom ili višešložnom osnovom andeis tu. ..kraj“1'7, asnets „nadničar", fauramapleis „upravitelj", urnoUa-faiUts „Ziikitnoznaluc", Utkaš „lekar", Imarieis „pšenica", siponets „učenik", reći na -u m i, napr. Lmareis „učitelj", bokarets „književnik" i dr. Kao kum n. imaiu deklinaciiu im enice srednejg roda sa kratkom osnovom napr.. natt „mreža", badt „krevet", fropi „razum" fani „blato" i dr. Kao raki n. imaju deklinaciiu imenice srednjeg roda dugih i višesložnih osnova, na pr. arbt „nasledstvo", ptubi „krađa", galeikt „sličnost", gaskohi „obuća", andtoairpi „sadašnjost" tveittvodt „svedočanstvo", fatrguni „breg", raui „delo" i dr. Posvedočeni su vok. singulara samo: leiki od leikeis m. „lekar", (L 4. 23). fotson od htsarets m. „učitelj" (češće', i kuni od kuni w, „rod“188.

c)

tv a

osn ove

Kao što su ievr. o-osnovc bile proširene sa elem entom i- u lo-osnove germ. /u-osnove, isto tako su ¿-osnove bile proširene i sa elementom {/ — u Mo-osnovc tipa lat. seruos seruus „sluga". One su u germ anskom i u gotskom ii’u-osnove. Ove osnove su u gotskom vrlo slabo i nepotpuno posvedočene, tako da za njih nemamo nijedne potpune paradigme. I rea-osnove su samo masku­ lina (»».) i ncutra(n.' Deklinacija im je potpuno ista kao čistih o-osnova. Od pius* m. „sluga" posveđvčen je nom . pl. pizoos, gen. pl. pitoe; od aim* m. „večnost", „vreme" posvedočen je gen. sing. aiwis> dat. sing, aim, ak. sing, aitv i akl. pl. attvins (po /-deklinaciji); snaitvs „sneg“ . Od imenica srednjeg roda: kntu* n. „koleno" posvedočen je gen pl. blitve, dat. pl. knitojm. ak. pi. knife*; triu* n. „drvo" posvedočen je dat. pl. triwam i u složenici tceina-triu n. „čokot" dat. sing. - triwa> ak. pl. - rritoa; f r aitv n. „sem e“ posvedočen je dat. sipg. fra iw j , ak. sing, frciw , gen. pl. fr a m e ; hlaiw n. „grob"; waurstu n „čin, delo", gaidzv n. „nestašica", sarwa n. pl. „oružje"; ak. sing. pimJw ropstvo, služenje“ ; gen sing, aietots, dat. sing, aletoj „ulje"; ak. sing. Uto „po­ vod prilika“1,48.

Ova imenica prevodi grč. ivristcijisv'.,; i posveđočena je samo u dal. singulara (i 1S. 3; Pit. I, 28) i u nom. pl. (K 16, 19). andeis ¡nía u ak. pl. oblik anđim (R 10, 18) prema i-dcklinaciji. ,M Imenica berusjos stoji za grč. „roditelji“ i posveđočena je (tri puca) samou o\nm obliku. Njen nominativ bi mogao biti berusi (part. pretérita / . „radajuća“ od glagola katran ..nositi“ , „roditi“ ). Pluralski oblik je, verovatno, mesto n e s ta la duala: „majka i otac — dvoje koji rađaju“ . Vid. i M. H. Jellinek, u. d str. 104, nap. 2; K. Kiecfcerv n. d., str. 113.

” • Vid. VT. Streitberg, n. J .y str 105.

87 c D E K L I NACIJA

ö-OSNOVE a) č is t e ¿ -o sn o v e Sve germanske ¿-osnove razvile su se iz ievr. a-osnovat kao i praježičke tako i one obuhvataju sam o im en ice ženskog roda. Germanska ¿-deklinadja odgovara grč. — lat. a-đeklinaciji: grč. ya>pa „zemlja", ik a „boginja", lai. terrd „zemlja", mensa „trpeza", stind. ašva „kobila", stsl. žena, lit. merga „devojka". Paradigma: giba f . „dar" (osnova gibo-) singular

plural

nom.

giba

gibos

gen.

gibos

gibo

dat.

gibai

gibom

ak.

giba

gibos

Singular 1. N o m i n a t i v . N o m in ativ sing, bio je u prajeziku bez nastavka, kao što pokazuju napred navedeni prim eri. Ievr. osnovičko dugo ä- > pragerm. o- - got. d-m . Ievr. *ghebha > pragerm. *gebč> > got. giba „dar" /stisi, giof, stengl. giefu:. 2. G e n i t i v . Ievr. nastavak -os/'-es, kontrahiran sa osnovičkim ä->~äs: grč. ywpä?, {ka? od ywpä „zem lja". Dea „boginja". I u stlat. je gen. sing, bio sa nastavkom -äs: terräs, pater fam iliäs „dom aćin"; osk. eituas „novca", umbr. tutas „države", lit. mergos „devojke“ . Ievr. -äs > pragerm. -öz > got. -os; ievr. *ghebhas > pragerm. *geboz > got. gibos „dara" /stisi, giafar (ia < e , tzv. a-

„Brechun^:^1. 3. D a t i v . Ievr. nastavak bio je -ei (ili -a /)192, kontrahiran sa osnovićkim vokalom a - > - a i : grč yoipa, i k i , stlat. Fortunai, osk. dcivai „boginji Divi“, lat. mensae ( < s t la t . mensai). Ievr. *ghebhđi > pragerm. *geboi > got. fttai stengl. giefe, gife ( got. giba /stsaks. geba, stengl. giefe, stvnem geba .

Za ievr. got. - a vid. ovđe, str. 84, plural imenica srednjeg roda. 1.1 Vid. E. Kieckers, n . d.> str. I I I . 1.1 Vid. H. Hirt, H a n d b u c h des I rg e rm a n sic h e n , isti I d g . G ra m m a tik', NX'. Streitberg, ^rgermanische G r a m m a tik .

P lu r a l

1. N o m ' n t t t i v . v o k a lo m J -

- u j .*t«in J ‘

xmvt n a s ta v a k b i o je -« > k o t u r a h i n u i s a o s n o v ić k im r-koWte « * ;> g w . gibds o r n u lo je s is u k s . ¿ rfe u , s t v n e m . gebaj.

Mit. tuutha (ru * ' !' Mi*l g b fa n u *Bpwdm»Kcrm. o lPB,° 'e

, . . t. .. , „ i,iv levt. nastavak bio |e - * » , kao i kod kratkih o-osnova. 2. l i t n i n v ^ tontrjhiran sa osnovičktm a -, dao -om tli -u m n e moie Uu li |C nastavak ‘ " • e ovai nastavak mje očuvao odvojene * znan, jer micdan i c z . k je t0 ¡relevantno, jer je i -nm i a , u različite Inncme f /' £ đ) levr *ghebhoml-a»> pragerm. germanskom -* » (: l e' * ts , " m>t. g.W stisi. *»V/«i stepgl. M « ’ Stsaks. grtm 3 u

ii a x i v Germanski dat. Pl. je po obliku ievr. instrumental sa na» ,« • « « * « Ievr -glubinhmihmos pragerm. »grtomta'-moa > stisi. #m/om. stengl. g r/u m , stsaks g.im m , geiom , stvnem. getom .

, Akuzativ Akuzativ plurala u ievr. se sekundarni izjednačio sa . ‘. i.;^ia ,« uh delovania denazalizaaje: nastavak je bio -nj, nom mauvom^ r plurala, dao je -drtf, posle gubitka nazala «>- tat

r im 5 s (< fcrrci-tiJ; „zenuje ,

^g h eb h a s >

p rag e rm .

fr b te >

”

g o t . ¿P6oS „ d a r o v e .

b) ; str. 112. Imenice tipa motri, frijondi itd. su sekundarna feminina, koja su se razvila od osnove mu­ škog roda: magus „dečak“ — matui „đevojka“ , frijonds „prijatelj “ frijondi „prijateljica",/w ..sluga" f i n i „služavka“.

plural nom. gen. dat. ak.

banjos banjo

bandjos bandjo

ma ujos maujo

banjom banjos

baadjom bandjos

maujom maujos

U nominativu sing. osnove sa kratkim vokalom većinom su na ja-: (ffafejii „borba“, sibja „srodstvo“ , kalja „pakao“, zorakja „progon“ i dr. V išeslojne osnove i osnove sa dugim vokalom većinom su na i pragerm. -iz: ievr. *ghostis> > pragerm. *$astis > got. gasts pranord. Sali-gasiiR, stisi, gestr, stengl. giest (* *geasti: a> ea i>, /*„C/;n/dwr“ ), stfriz. jestt stsaks., stvnem . gastf; pragerm. *kwaenis - got. qens stengl. ctven (-.; reooni .

2. G e n i t i v -

3.

Dativ-

4.

Akuzativ

maskulina:

Pošto je kod imenica muškog roda u nom . sing. otpao osnovički vokal i-, one su se u nom. sing. izjednačile sa imenicama a-usnova: đags-gasts. Isto izjednačenje nastalo je i u ak. sing.: dag-gast. Verovatno se tada delovanjem analogije celog singulara u-osnova i gen. i dat. sing. i-osnova izjednačio sa gen. i dat. singulara a-osnova. N a taj način došlo je do toga da imenice muškog roda i-osnova u singularu imaju istu deklinaciju kao i im enice muškog Vid. . Streitberg, Gotisches Elementarbuch ; H. H irt, Handbuch i dr. o i -C’w* lautu u istočnogermanskom.

roda

j-o s n o v a : n o m .

vole.

dag*-gasc*"\

ou*,

m us

dags-gasts,

gen.

dagis-gustis *

*

dai

/ aie.

K o d i m e n i c a ž e n s k o g r o d a g e m t i v s i n g . i m a o i r „ ;* „ d è la ‘% s t m d . maièh „ m i s l i “ : j e v r V u a J * ! f ‘ n a s ta v a k

got, 4 na gri. h tm . » A ^ i „grudu"; ievr. * ^ « ¿ 7 > p r a g e r n T * ^ ^ lCVf lokaliv

Plural 1. N o m i n a t i v . Ievr. nastavak bio j e - « : stind. agnavah „vatre“, grć. AĆksi? ( < - « c • *-*i-es) „gradovi“, lat. hostes (- *hostei-es) „neprijatelji“, m l pQt*>je (-ije < -eies) „putovi“ . Ievr. -ei-es > pragerm. -iiiz > -i* ; ievr. •ghostei-es > pragerm. gaseiz > got. gasteis; /stisi, gester, stsaks., stvnem. isto i qeneis.

2. G e n i t i v . Ievr. nastavak -om, kontrahiran sa osnovičkim vokalom -a -ioni: grč. krit. Ttokiuv „gradova“ , lat. hostium ( ^ hostiom) „neprijatelja“, grč. eraeltov „ustanaka“ . Ievr. *ghostiom > pragerm. ¿astio(n) > stvnem. gestio. U gotskom gaste prema dage; isto tako qene prema gasiš . Verovatno zbog toga što su u singularu već bili izjednačeni genitivi m uškog roda a- i i-osnovalw. 3. D a t i v . K ao i kod ranijih deklinacija i ovde je ievr. nastavak in ­ strumentala -mts/-mos: lit. nakcimis „noćim a“ , stsl. noitbmi „kroz noći“, lit. tzirdimu „srcima“, stsl. pgtbmi, kostbmi. Ievr. *ghosti-nns;-mos pragerm. ;> got. gasiim /stvnem . gestimj; isto i qenim. 4. A k u z a t i v . Ievr. nastavak - ns : grč. krit. * 0X0/5 „gradove“ , lat. hostes, stlat. hostis ( < *hosti-ns, sa gubitkom nazala n i, kao kompenzacija, đuijenjem vokala i-). Ievr. *ghosti-ns > pragerm, *gasti-ns > got. gastins /stisi. geste; stsaks., stvnem. gesti!; isto i qenins. Dok su im enice m uškog roda ove deklinacije, kako je pokazano, u singu­ laru prešle u a-deklinaciju, njihova deklinacija u pluralu je potpuno jednaka đeklinađji imenica ženskog roda.

//-D E K L IN A C IJ A

//-OSNOVE

Ievr. osnovićki su fik s, analogno ¿-osnovama, bio je: u, eu/ou,~euf-ffu. Deklinacija je obuhvatala sva tri roda im enica: muški rod tipa: stind. idtruh „ne­ prijatelj“, grč. ir/jj/u? „lakat“ . lat. fruetus „plod“ ; ženski rod tipa: stind. dhenuh «krava“, grč. vpairni? „posekotina“, lat. manus „ruka“ ; srednji rod tipa: stind. ha”đ u . .. , ,e ^ .je d n a č e n je sa n o m . ka m i grf

5, V o k a u v . Iev r. v o k ativ b io je u ovoi đ e M in « ^ .li na -o«: li,, sünaü, s tin d . « » . G o ts k i L / T b a ’o b b l a-i "« tfw t * ,° Sn° uu,iK su mVa; u.

Plural 1 . N o m i n a t i v . U ievr. nastavak je b io -es koji je dodat osnovičkom ^ = eites-, stind. sundvah „sinovi“ , stsl. synove {-ov< -cu), grč. (< *-7jxefe«0Icvr. -eues > pragerm, ~iu{i)z > got. ~jus:sunjus! u severnogerm . i zapadnogerm . m gubitkom -u: stisi. sym r\ stsaks. stvnem . suni(.

2. G e n i t i v . U ievr. je bio nastavak -om , koji je dodat osnovičkom -i«=-ewom: grč. Trfactov { germ. ~iuo{n). U gotskom je nastavak -e prem a a-osnovam a: sumtoh handitve. 3. D a t i v . Kao u pluralu svih osnova, tako i ovde dativ je po obliku icvr. instrumental sa nastavkom - nhsj-mos : lit. sumoms, stsl. syrro-mi. G ot. sunum ii germ. *stmu-rmz -moz > * sunum z > *sunumm > sunum /stisi. synom ; stengl.» stsaks. sunuml; isto i handum. U ievr. je bio nastavak -;w: lat. tnan#s (< * m a n u -n s), uujv«rt jodor , tUuhrar.

Hura! 1. N o m i n a t i v . Nastavak nom . pl. u ievr. bio je grč, Tratip-ec. lat. trutr-es, grć. dur. (¿«rep-e;. U gotskom je sekundarno nom inativ pl. fo r­ miran prema nom . pl. im enica M-đeklinacije, jer su se oblici dat. i ak. plurala r-osnova izjednačili sa dat. i ak. pl. «-osnova. G ot. broprjus, ia risirjus. Stvncm . je još imao očuvan stari oblik: muoier „majke**. 2. G e n i t i v . Ievr. nastavak je bio -nm.: grć. Trarp-o«, lat. patrum, matrum. Oblik sa nekadašnjim nastavkom -dm očuvan je u: stvnem . bruodcro, smorv. brodra, stengl. modra. U gotskom je i u ovoj deklinaciji gen. pl. ana­ logijom prema ostalim osnovam a na - e : broprć. 3. D a t i v . Kao i u drugim svim osnovam a, tako i o v d e germ am k dativ plurala je ievr. instrum ental sa sufiksom -m is/-m os. Ievr.,* bhrair-mu,* bh rjtr-moi > pragerm. *bropru-mizhmoz > got. broprum stvnem bruoderum1. 4. A k u z a t i v .

Ievr. nastavak-^ bio je dodat na vokalsku alternaciju

-tr : lat. potres {*patr-ens < p3tr~ps), grč. hom . av-farp-«?. Ievr. *bhratr-ps > >p ragirm . *bropr-unz > got. bsoprum. K id a su se na ovaj način izjednači! dat. i ak. pl. sa dat. i ak. pl. w-osnova: sunum-broprum, sununs-bropruns, onda je i nom. pl. analogijom d ob io oblik nom . pl. «-osnova; kao sunjus i broprjus. Ovaj novi oblik nom . pl. na -jus delovao je da su u severnogermanskom i zapadnogermanskom prema njem u i ostali padeži u pluralu dobili elemenat-;'-, koji je i u ovoj deklinaciji postao distinktivni korenski morfem za singular-plural, tzv. i-Umfaut": nem . Vcuer- Vatcr, Bruder-Bruder Mutrer-Miitter, Toch -

ur-Tdchter.

b) ud-osnove U germanskom su očuvani ostaci deklinacije supstantiviranih participa prezenta muškog roda, koji su formirani sa su fik som -m f U prajeziku ova dekiinacija bila je na - w sufiks: lat. fere-nt-s > ferens, kge-nt-s > legetis, gen. jere-nt-is, lege-nc-is; grč. ?epo-vr-, stind. bhara-nr-. Participi prezenta kad su u funkciji adjektiva imaju u germanskom istu deklinađju kao tzv. slabi adjektiv. Izuzetak čini sam o oblik muškog roda u nominativu singulara, koji pored slabog oblika na -a ima i jaki oblik na Međutim, supstantivirani participi prezenta m uškog roda formirali su u ger­ manskom posebnu dekiinaciju koja se delim ično podudara sa deklinacijom konsonantskih osnova, a genitiv i dativ plurala imaju oblike m uškog roda u-deklinacije. U isto vrem c i nom . -ak. singulara i gen. pl. preko fonetskih promena *°* Vid. ovde: Dekiinacija prideva, str. 129 7*

/ 100

|XkfcfcUr«)u at m ittim oblicima j-đrklinacijc. Drugim rečima, ova deklinadja |e Orlimićno preila u d-dekliruciju muikog roda. Paradigm» fn/omit w. (oanova fnjond-) „prijatelj“ plural

singular nom

t'rijonđs

frijonds

***

trijondis

trijonde*

Jat

Irijond*

frijondam

ak.

frijond*

frijonds

vok.

frijond

—

FVvtvrdoćem su sledcći oblici. S i n g u l a r : nom. ftjands „neprijatelj, frtfomis „prijatelj“. nasjands ..spasitelj“, Jaupjands „krstitelj“ ; verbalna kompoata: gorda-waldands ..domaćin“» aU-toaldands „svcvladajući“ (nvroKpdreap); gen f\)anduy nasjandts; dat. nasjand; ak. ftjand, nasjand, đaupjand, g^rđatoaldand, gtband „darovatelj“ ; vok. fnjond, fraujmond „vladar“ , taUjand, „učitelj“. Plural: nom. ftjands. fnjonds. bisuands, „suscdi“; gen. fijande. bisitande; dat. ftjandam, frijondam; ak. fijands. frijonds. btsttanđs.n •

c) Korcnskc osnove Kako je već spom enuto"1, u prajeziku su bile brojne imenice čiji je koren bio ujedno i osnova u dektinaciji. Kod njih su pade&ki nastavci dodavini direktno na koren bez oanovičkog morfema. Ove osnove su obuhvatale sva tri roda imenica; lat. rtx m. (rcg-s) „kralj“, vox / . ( < i ’oc-j) „glas“* corn. gen. cord-is „srce“, grč. - o x (*roS-c) m. „noga“, / . gen. aiy-o; „koza“, >6jp n. gen. >o;pA-^ „srce“, stind. pad-m. „noga“, vdc f . „glas“, hfdn. „srce“ . U gotskom su najbolje očuvane korenske osnove imenica ženskog roda Od muSkog roda posvedočene su samo imenice: retks. „vladar“ , mcnops „mesec4* i-ivattfods „svedok“ . Jedina imenica srednjeg roda fon „vatra“ pokazuje u ger­ manskom osobine heteroklize. Od svih korenskih imenica, uzetih u celini. u gotskom su očuvani samo pojedini oblici padeža. Paradigma, baurgs / . (osnova baurg-) „grad“, „utvrđenje*4. singular

“* V i ?

plural

nom.

baurgs

baurgs*

gtn

baurgs

baurge

Stmlnet* *•

str.

118 ;

M. H. JeUinck, n. d

•ll Vid. ovde, u uvodnom delu o deklinaciji. str.

78.

str.

117 ;

E. Kicdctn.

101 singular

plural

dat.

baurgs

baurgim

ak.

baurg

baurgs

Karakteristika ove deklinacije: dat. pl. je prema i-dcklinariji: baurgim kao fmm, U akuz. pl. je oblik nom inativa pl. kao i kod fi- i u-oanova.

Od imenica ženskog roda posvcdoćeni su sledeći oblici: S i n g u l a r : Aanrp, alhs „hram“, mitads „m era“, nahts „noć“ ; gen. baurgs, aUu, ruhu, nJvks* „mlcko“ ; dat. baurg, alh, milap, naht, spaurd „trkalište“ ; alc. baurg, alh, mtap, naht. P l u r a l : nom . brusu „grudi, srce“, gen. baurge, mitad*, spaurde, baurgim, spaurdim; ak. baurgs, brusu. Od imenica m uškog roda posvedočeni su sledeći oblici: S i n g u l a r : aom. mtnops „m esec", reiks „vladar“ i -mcittoods u složen iđ gahuga-ruutmodj hrfni svedok“, gen. reikis; dat. menop, reik . P l u r a l : nom . reiks, -vseittoods, bsftps „oba“; gen. retke, vseitxoode\ dat. menopum , bajopum, reikam; ak. mettaps*1*. Ostaci heteroklize očuvani su u gotskom kod dve imenice: fon n. „vatra“ i m. „voda“ . Posvedočeni su o b lici im enice fon: S i n g u l a r : nom. -ak. fon, gen. furtim, dat. funin. O vi o b lici pokazuju «-osnovu. M eđutim , u »emogermanskom i zapadnogerm anskom ova im enica je r-osnove: stvnem. fW} fiur, stsaks. fiu r , stfriz. fior , fiu r , stengl. fy r. U staronordijakoj nar. poe­ ziji je furr, m. U nem ačkom jeziku očuvana je i n-osnova u reći Fun-k* < stvnem. fun-eho „vam ica“ . D ru gi ievr. jezici pokazuju r-osnovu za ovu ime­ nicu: grč, irup gen. toh . por , um br. pir, s-hrv. (roj)-pir-in? 1 kod imenice toato m. „voda“ u gotskom su preovladali oblici «-osnove: oom. -ak. toato, gen. toatins, dat. toatin. O vim oblicim a odgovaraju stisi, oom , gen. vatru. M eđutim , u zapadnogerm anskom ova im enica je r-osnova: stasaks. motor, stvnem. zoa^ar, to a ^e r, u por, i grč. u&op. N a r-osnovu ukazuje i n e m (Ptsch) -Otier, upor. stind. ud-rđ, s-hrv. vidra.

d) m am a m. „Čovek“ ( „ m u š k a r a c “ ) singular

plural

nom.

m ann

m ans, mannans

gen.

m ans

manne

dat.

m ann

mann am

ak.

m annan

m ans, mannans

*“ Vid. M. H. Jellraek ». d

so . 118; E. Kieckers, «. d , so. 128.

i u: Zbog toga Sto je ovu imenica porcklnm korenska osnova na n, pomcialf su se u njenoj đcklinaciji i oblici konsonantske n-deklinađjc, kod kojih je oanovićki sufjk> m-dodat n.i koren imenica. Oblici korenske osnove su *a jednim M,lJ.

e) PrajezlĆke t-osnove U prajeziku su postojale kao posebna grupa j-osnove srednjeg roda. V nom. -ak. singulara imale su sufiks -os, u ostalim padežima stepen alternacije -es.: grč. »rod", iat. getius, gen. gener-is (*genes-is), stind. janah , grč hom. gen. ylv*o$, stind. gen. janas-ah, stsl. nebo, osnova n e b e s gen. tubes-e (-#«*-«). Ove osnove su u germanskom vrlo slabo očuvane; u gotskom slabije, bolje u zapadnogermanskom. Stepen alternacije -er, koji je kod svih imenica bio i u pluralu: lat. genera ( *genes-a), stsl. nebes-a, u germanskom jc analogijom prodro i u nominativ singulara. Ievr. -er . germ . -iz - got. -r: got. tocihs „selo“, „naselje“, upor. grč. foixoc „kuća“, lat. uicus „selo"; got. peihs „vreme“, j Aj „klas“, upor. lat. ucus n. „pleva“ (nem . Spreu). Posvedočeni oblici ovih imenica u gotskom pokazuju da su one prešle u a-deklinaciju ime­ nica srednjeg roda: gen. tocihis (kao touurdts), dat. zoeihsa (kao vsaurda), ahsa (kao tt/jurda), pl. ak. peihsa, weihsa, aksa (kao tuaurda). Drugu grupu imenica ovih osnova čine: riqis „tam a“ , agis „strah“ sigu „pobeda“, skapts „šteta“. I one su prešle u a-deklinaciju. Posvedočeni su sledeći oblici gen. sing. riqisis, agisis; dat. sing, riqiza, rimisa „m ir“ ; pl. nom. agisa; pl. vok. pttoisa „sluge“, dat. p:tuisam; dat. sing, hatiza , pl. nom. hatiza „srdžba“, „ljutnja". Prema fin. pozajmljenici nom. sing, lammas „ovca“ u germanskom je bio očuvan i nom. sing, na -az: ievr. *lambh -or>p ragerm . *lam b-az> iin. lammas. U gotskom su prešle u a-đeklinaciju im enica srednjeg roda: lamb lamba, lambe, lambam. U zapadnogermanskom su očuvani oblici stare deklinacije sa -es: stvnem. nom. pl. lembir, gen. lembiro, kao lat. gensrum, stind. janas-am; stvnem. chalb, nom. pl. chelbir „tele“, stcngl. calf n pl. gen. cealfr-a. Ove r-osnove su 2 načajne za razvoj strukture deklinacije u kasnijim zapadnogermanskim jezicima. Pluralski sufiks -er < germ -iz kod imenica srednjeg roda starih s-osnova dobio je distinktivnu funkciju singular-plural: stvnem. sing. chalb-pl. ch'lbir, nem. Kalb-Kälber, Lamm-Lämmer. Ovaj pluralski sufiks u svojstvu distinktivne funkcije singular-plural prenesen je i na druge imenice muškog i srednjeg roda kod kojih se oblik singulara i plurala bio izjednačio: srvnem. man-man, land-land, taip-ioip, wort-wort; nem . Mann-Männer, WeibVTciber, Land-Länder .Wort-Wörter itd. N e sam o što je -er kao sufiksalni pluralski mortem poslužio za distinkciju singular-plural, nego je i pragerm. iz nastavka -iz> -ir> -L t preneseno i na ove imenice kao novi korenski m orfem , tzv. i-Umlaut“: kao Kalb-Kälber tako je i Mann-Männer itd. N a taj način se razvila deklinaeija koja se u normativnim gramatikama naziva „nova deldinacija tipa

-er*u . O pokuia ima objašnjenja pomoću ukrštavanja obeju osnova vid. M . H. Jelhnck, n. d., str. 113; H. Krahe, n. d., str. 86; E. Kieckers, n. d., str. 122. m Vjd. i E. Kieckers, n. d., str. 130.

103 f) Deklinacija stran ih im enica i im ena konsonanukib osnova*lfc Imenice Vuifila je mnoge grčke im enice preuzeo u grčkom . (*z promette: alabanraun (iXipaKjrpoy), aromaia r*) g a z a j J I Z Z T ,h tottuv), hairatsets {«¡pirei«), pmiioriautt (icpaiTiipiov). ’* ^ 2. Imenice na -rj pokazuju m ešavinu grčke deklinat-ii,. ; a.uim -\ i-osnova: nom . sing, aipiscaule amreoXVj), dat sing « » m î ! / “ 0 ' ' ,g"Uklh jjpmaiilm, ak. pi. aipimilans ; nom . paraskaiwe T ' P''

LT'

*



d a t- *

* •* ■ " ■ » ( w

«

;• K

5> Imenica sđ66jro ("grč. dut. naičpfirf* ima i: gen. sabbatans, pl. gen. sabbate, dat p l sabbattm,

H ; x r romen,en3; grč-

ak-*»*■^

r c Î •

^

. T

’p f a Z :

Imena

1. Lična imena na -os m enjaju se kao -«-osnove: Paitrus, gen. Paitraus, dat. Paitrau, ak. Paivru, vok. Paiiru\ Jesus, gen. Jesuts, dat. Jesua, / « « , ak. vok. /« « . Imena na -a m enjaju se kao n-osnove: Andraias, gen. /Indraiim; Zakarias> gen. Zakariins. Im ena m uškog roda na -tov imaju oblike - oh- i «-osnova: Scmaton, gen. Swmaions3 Seimonis itd. 2. Starozavetna im ena koja su završavala na konsonant većinom su po a-dektinaciji: Abraham , gen. Abrahamis} dat. Abrahama; Adam , gen. Adamu , dat. ¿¿ama; Israel, gen. Israelisy dat. Israela i dr. 3. Topiiumi na -a im aju deklinaciju tipa: nom. -« gen. -aisf dat. -ai, ak. - a : Akaja, gen. Makidonais , dat. Akatjaiy Asiai; ak. Makidonja itd., ali i prema grčkom: gen. Galeilaias , Judaias\ ak. Galeilaiany Judaian. Bez promene su; Beplaihaim, Ston. Im ena naroda koja služe i za nazive zemalja idu po i-deklinaciji: Galateis, dat. Galaiim, gen. Galatie; Makidonies, dat. Makidonim ; kurdanais*, gen. Jaurdanans, dat. Jaurdanatt, ak. Jaurdanun#.

Literaturu vid. kod M . H. Jellinek, n. d., str. 120 i 240 i «1. “ Vid. i E. Kieckers, n. d.t str. 131 do 134.

ZAMENICE L IČ N E Z A M E N IC E Ličnu zam enica za 1. lice, 2. lice i lična zam enica za svako lice ili refleksiv čine u icvr. jezicim a posebnu grupu koja se izdvaja o d svih drugih zam enica. 1. Ove zam enice nemaju roda; jedan oblik slu ži za sva tri roda. 2. Ove zam enice imale su u živoj upotrebi singular, dual i plural. Kod refleksivne zam enice isti su oblici u sva tri broja i, razum e se, zbog svog značenja ne može im ati nom inativa. 3. Svaka o d ovih zam enica form irana je o d po šest osnova, i to: u sva tri broja jedna osnova je u nom inativu, a druga osn ova u k o sim padežima. 4. Ove zam enice nemaju deklinacije u sm islu dodavanja padeških sufiksalnih morfema na osnovu, kao što je to kod sv ih drugih zam enica, imenica i prideva. K od ovih zam enica padeži su form irani o d dveju ili više osnova u jednu celinu ili dodavanjem partikula na osn ovu koja je č esto tzv. minimalni morfem od jednog fonem a. 5. K od ovih zam enica naročito je produktivno delovanje sinkretizma pa­ deža, ne sam o u okviru jedne zam enice, nego i izm eđ u v iše zamenica. 6. D elovanjem analogije, jedna zam enica prim a i korenske morfeme druge zam enice.*17 G otski je srazm em o dobro očuvao g o to v o sve spom enu te karakteristike ovih zamenica.

LIČNA ZAMENICA ZA 1. LICE, 2. LICE I REFLEKSIV I. lice Sing. nom . gen.

ik m eina

2. lice pu p ein a

refleksiv — seina*

m O pitanju porekla partikula i odnosu germanskih i gotskih oblika ovih zamenica prema drugim jezicima vid. kod K. Brugmann, Kurze vergl. Gramm. § 593 A; isti, Grundriß II, 2, 382 sl.j Fr. Kluge, Urgermanisch, str. 217 si.; isu, Die Elemente des Gortischen, str. 70; Walde, Auslauisgeu'tze, str. 90 si.; A. Meillet, MSL 15, 77 si. i dr.

105 J1. lice

2. lice

reflcksiv

dat.

m is

pus

sis

ak.

m ik

puk

sik

Dual. nom.

w it

—

—

gen,

—

igqara

seina*

dat.

ugkis

igqis

sis

ak.

ugkis

igqis

sik

w eis

jus

—

gen.

unsara

izwara

seina*

dat.

u n s, u n sis

izw is

sis

ak.

u n s, u n sis

izw is

sik

Plur. nom.

1. LICE U gotskom su posved očen i ob lici svih padeža singulara, duala i plurala, osim gen. duala. O ni pokazuju da su u svakom broju po dve osnove, i to jedna u nominativu, a druga u o sta lim tzv . kosim padežim a. T o je prajezičko nasledstvo: grč. ¿Yto-ž(xou(jiou), ¿pol, TjpeL;; stin d . ahdm-mam, avdm , vayđm-a$mon\ lat. ego-

mei-mihi-me.

Singular 1. N o m i n a t i v . *ego : lat. ego, grč. eyw, ven. exo; ievr. *eg(h): stlit. ef, let. es'i ievr. *cghom\ stin d . ahdm, av. azam. Iz ievr. *ego(m) > pragerm. *ekan, *ikan: pranord. eha, got ik /s tis i, ek, sten g l. tc, stsaks. ik, ek, stvnem . ihj. 2. G e n i t i v . G otsk i gen itiv i singulara meina, peina, seina*; duala *ugkara, igqara\ plurala ««sara, izw ara s u stari petrificirani ob lici ak- plurala od­ govarajućih prisvojnih zam enica za srednji rod. Ovi oblici su u adjektivskoj fun­ kciji primili značenje gen itiva. K ao Što je lat. verba mea „moje reći“ dalo verba wet, tako je sigurno i pragerm anski *wordo m ino dalo got. toaurda mema, peina itd. Genitiv je i inače pad ež koji pokazuje poreklo i pripadnost nečemu. Got. nteina, peina, seina* /stisi, m in , pin\ stsak s. m in , thin', stvnem . min, dinj. 3. lat. ak. morfem bi ievr.

D a t i v . U dativu je ievr. osnova *me: grč. ak. H*» osnova *me: me, stind. ak. ma, stsl. me U germ anskom je na osnovu *me dodat -s. Smatra se da je ovo -s ievr. partikula-so: umbr. se-so, „sebe“ . Tako *me-so dalo pragerm . naglašeno *mes, nenagl. *tniz > got. mis /stvnem.

lu ti

mir, pranord meR (i t ispred /?), stisi, merj. U nenaglaicnom p o lo ž a j ~g ^ otpalo, tuko d i je Vmz *mi stsaks., stfriz mi.*1* A k u z a t i v . Ista icvr. osnova kao i u dativu *me. U germanskom ic ak singulara lormiran kao i u ven, mexo, het. ammuk. Analogija između vcn. #.Y0“tfktizJtis mtxo%het »A-akuzativ ammuk i got. rA-akuzativ mtk navodi na pom isao du je gor akuzativ lormiran prema nom inativu. Atožda jc mik po­ stalo od osnove *m germ . im: grč. v got. unky a zatim i -is iz dat. singtilara: ievr. *meso : got. mi-s.

Plural 1. N o m i n a t i v . Ievr. osnova *yei: stin d . vayam „ m i“ . U germ , i gotskom na ovu osnovu dodat je pluralski nastavak -«: *yei -r es > germ , nenaglašeno *tvt-Zj naglašeno (upor. i het. weš „ m i“) > g ot. wets /stisi. ver, stengl oe. ttie; stfriz. tvi, stsaks. wt, we\ stvnem . trir. - z je otpalo u nenaglašenom polo­ žaju; ostalo je u naglašenom položaju i dalo - z > -r. 2. G e n i t i v . K ao u gen. singulara, tako je i u gen. plurala verovatno nom . -ak. plurala prisvojne zam enice srednjeg roda: g ot. imsara. m Poito sc partikula -so javlja u gen. sing, kod imenica i kod zamenica, upor so! ¿»•so (< ievr.* kye-so), um br. se-sot možda je oblik dativa u stvari gen. sing, u značenju i funkciji dativa. T ada bi se mogla objasniti i pojava da je form iran novi genitiv kod ovih zamenica od ak. prisvojnih zamenica srednjeg roda. Vid. H erm ann, Die Siibenbüdmg m Grüch. und in den andern idg. Sprachen. Göttingen 1925, str. 33. I1# Vid. F. Sommer, I F 4, 130 sl. m Vid. F. Holthausen, I F 39, 68 i H orn, I E 39, 231.

107

3 .4 . D a t i v - A k u z a t i v . Ievr. osnova * « v r t h u vokalsko/ alternaciji u stin d . nah, aib, na (a ■ a\ l i , , '■ '*germ . ig o t . uru /stisi, oj; stsaks, stcnul ’ *Und a>n**n * javlja i oblik unsis tms-is, sa ¡ f ’S Z ' J r T , “? 1' U * * * * * t-l’mlauta iz *um ,R U stvn em . ak. unsih verovatno i . ' I’« * “ t i sm£ mih\ stsaks. unsik prem a »nk; upor. i SEcngi ^ ^ . ogan ° W|k prema

2. LIO*

Singular N o m i n a t i v . levr. osnova * i u ,,tiM: av. tu, iat. tu; grč. dor. tj , lit. tu, Sisi ty {y < u), su r. tu; got. p u ; /stsaks., stfriz. i/iw, stisi,, ste n g l./i« ; stvnem. duj. 2 . G e n i t i v i o v e za m en ice je, kao i genitivi lične zamenice I. lica i rcfMcsiva, stari ak. p l. srednjeg roda odgovarajuće prisvojite zam enice: got. pon^s kao rneina, seina*. 3 . D a t i v . I kod o v e zam en ice u kosim padežima je druga osnova: ievr. *ce: grč. ać (tti > n), lat. te „tebe“ . K ao i kod oblika za dativ singulara 1 . lica i ovd e je na osnovu ievr. *te > pragcrm. *pe pristupila partikula -s i form iran je oblik *pe-s, *piz koji je dao stisi, per, stvnem. dir, stsaks. ihi, stfriz. thi, sten gl. pe. U got. je pus; vokal m esto -i- ie analo­ gijom prema nom . sing. pu. 4. A k u z a t i v . Ievr. osnova *te > pragerm. *pe sa istom partikulom koja je i u nom . -ak. sin g. I, lica: -k; ievr. *te~ge > pragerm. nagi. *pe-k, nenagl. *pi-k; ili pragerm . *pe-kan, prem a *me-kan , *mi-kan, dalo je u stengl. pu. stsaks. thic, stisi, pik, stvn em . dih. G ot. puk ima vokal -u~ ili iz nom. sing. pu, ili je prvobitno -u-, iz ievr. * t u 2tl M ože biti da je oblik ak. sing. ove zamenice, kao i ak. sing. m ik, nastao dodavanjem celog oblika nom . singulara na akuzativsku osnovu: pu ■ ik, me + ik s tim što je u obliku puk očuvan vokal -u- prema nom . sing. pu.

Dual 1. N o m i n a t i v . U gotsk om nije posvedočen nominativ duala ove zamemce. U stisi, it < *jit, sten gl. git, stsaks. git pokazuju izjednačenje prema nom. duala 1. lica toit. Prem a lit. ,u-du < *iu-dyd , možda je u gotskom bio oblik *jut. 2. G e n i t i v . msara, izzvjra.

G otski oblik igqara je stari oblik prisvojne zamenice, kao

3. 4. D a t i v - A k u z a t i v . G erm anska osnova bila je, verovatno, *ir)ky, roja nema paralela izvan germ anskog. M ožda je i ovde, kao i kod đat.-ak. za m Vid. M. H. Jellinek, n. d. str. 122.

108

. 1. lice u**»- oblik P pranord * . * » « > s t is i.,* . umts. iz pragerm « . . coo)) ,'mu; s tfn z . m , stsaks. eu, tu; stvnem. iU Zapadnogermansk ^ Stvnem . iuuhTi , sten gl. eoviic formirani su analogno verovatno su iz e-uc. prema urtsih, uste. REFLEKSTV Ievr. osnova *sye, *se, *se: germ. i gotskom osnova je *se. 1. G e n i t i v . uica 1 . i 2 . lica. 2. D a t i v .

G ot.

grč. Ft, i, alb. ve-tz, lat. se stsl. dat. se-bž. U

seina form iran je kao i ostali genitivi ličnih zame-

G ot. sis iz pragerm . *st-z < ievr. *se-s /stisi. serj.

3. A k u z a t i v . G o t. sik < pragerm . *se-k, analogno prema mik , puk /stisi, sik , stv n em . sihf.

L IČ N A (A N A F O R IČ N A ) Z A M E N IC A Z A 3. L I C E

*si-k, ili iz *se-kan, *stkaiu

ir, » a , rf. »on, ono, oiu

Lična zam enica is, si, ita je sek u n d am a u fu nkciji ličn e zamenice za 3. lice. Razvila se iz ranije pokazane anaforične zam enice, koja se odnosila samo na već pom enuti predm et. Z ato s e ova za m en ica potp u n o razlikuje od ličnih zam enica 1. i 2. lica i refleksiva. O na im a karakteristike ostalih zamenica i jakog adjektiva; razlikuje tri roda. N je n e osnove nastale su o d osnova pokaza­ n ih zam enica. >» Vid. E. Kieckers n. d. str. 137; K. Brugmann, drugo mišljenje.

Grundriß II, l \ 385 zastuj*

srednji rod (n.)

muški rod (w .) nom.

ita

is

ženski rod (/.) si

gen.

is

izos

dat.

im m a

izai

ak.

ita

ma

ija

Pl u ra l nom.

eis

ija

l)OS

gen.

ize

izo

dat.

im

im

ak.

ins

ija

i jos

Sa izuzetkom n o m . sin g . / . si (stvnem . s i), svi ostali oblici imaju ievr. osnovu u vokalskoj alternaciji ei-fi-. Ova osnova je još u pragermanskom peri­ odu dala R azlike u vokalskoj alternaciji u gotskom je nestalo, jer je ievr. i pragerm. *e > got. t. Ievr. ei/i-: stlat. ei-s > lat. i-s „on“ , lat. ei-(t)-us; i- j , i-đ; stlat. im > lat. eum, ak. sing, „njega“ .

Muški ro d Singular 1. N o m i n a t i v . Ievr *i-s: lat. i-s, osk. iz-ic (-tc je partikula, kao kod ill-ic, ist-ic itd.); stsl. „koji“ -ize (jz-že; *i-s posle otpadanja finalnog -s > ; b > i; - ž t je partikula). Pragerm . *-i~z > got. is /stvnem. ir, lsidor/.

2 , G e n i t i v . Ievr. osn ova *e-; gen. *e-sio, *e-so: stind. đsya, av.ahe *ovo“ > ievr. *e-so > pragerm . *es(a) > g ot. is /stsaks., stvnem . « / . 3, D a t i v . V erovatno je gotsk i dat. sing, iz ievr. instrumentala *e-sm-e> pragerm. *ezme *emtne, i preko procesa asim ilacije got. imma /stvnem. emo < wnö < pragerm. * ezm dj; upor. um br. dat. esmei, lok. esme; stind. dat. asmAi; /stvnem., stsaks. imu, imo p ok azu ju uticaj n om inaln ih /-osnova/. 4. A k u z a t i v . Ievr. osn ova /- na koju je dodat akuzativski nastavak *i-m: stlat. im > lat. eu~m. Pragerm . *in-ö, *in-ö-n (-o- je ili deiktička

no stinU a). M ožda sc radi o ponovnom pristupanju nartikula ili postpoziđja: Auzativakog nastavka: nastavku: *t-i * « ■ + » « » tom slučaju je fin a ln o -m postalo sonant akuzativskog /stsaks. ina stvncm . ini. pragcrm *in-ö-(n) ■ Ko t-

Plural I Nominativ.

Ievr. osnova *«'- sa pluralskim nastavkom

*ei-e$ •

pragcrm. * 4 « * ,z 8o t* iiS* -> r - « i t i v Icvr. osnova *e-sd(m) > pragerm . *izo (u stvnem . i stsaks. je*" ¿-osnova) > got. »te, sa poznatim neobjaSnjenim nastavkom -ć u gen. plurala,U3

3 Dativ.

levr. instrum ental *e-smesj-mos>pragerm . *izm m a> *im m x >

*imm > got. ttn. 4 Akuzativ.

Ievr. e-/i- osnova sa nastavkom -ns > got. im /upor. got.

gasti-nsi

S re d n ji ro d Singular N o m i n a t i v - A k u z a t i v . Ievr. osnova *i-d: tat td, osk. ,d-,c. Ova tevr. U o v a *ui proäirena je sa partikulom -Bm, ko,a ,e karakterni,čna za neutra' iZ u e rb -o m , ¡ug-om. bdl-om itd. Ievr. *id-5m: stm d . id-am „ova,“, pragerm > got. i ti /stsaks. ifj stvnem . 1 3 »»to " I.

Plural Nominativ-Akuzativ.

Ievr.

osnova *ei-a: lat. e-a. G ot. ija, kao

i u ak. sing. / . ija, ak plur. ijos.

Ženski ro d Singular

1. N o m i n a t i v . K ako je v eć sp o m en u to , svi ob lici zam enice za 3 za sva tri roda imaju za osnovu ievr. *«-/*-> o sim nom . sing. / . koji ima za osnovu ievr. *si: stir. « „ona“ , grč. t (k od Sofokla) „ona“ . G ot. n/stsaks. « « sie sia, sea; stvnem . siu, si, si/. G ot. i s tn ie m . si, sa kratkim 1 nastali su iz J u proklitićkom položaju, skraćivanjem iz si.

1,3 Vid. ovde str. 83, nap. 181.

I

m 2. G e n i t i v V erovatno je ievr. osnova ievr. *£'Si'ds: stin d . đsydh, IPragerm . *ezioz < m (« tk o ), rra, tru, iro,, stsak s. ira, iru iro ire > 3. D a t i v .

to, i»/.

Idvr.

> pragerm

*

V

V DmM . ievr £ - ^ rtd od masfcuiina; eđe Z a ?0t:i-osnova/ 9909 '/wv"em. 6 ^ *iP jc Zprodrla a

d

/

,

> *ot- «*» /stvnem., st8ate.

4. A k u z a t i v . Ievr. osnova *eiđh'n..i • lat. * » -» ; lit. j q , stsJ. j\,. Ievr *(d-’w > p' ra*g orirK m S* W ,W « ?) aStavkom ' m: > got. ija} u

Plural 1. N o m i n a t i v - A k u z a t i v . 2. G e n i t i v . Ievr. stsaks. iro, era, ira, iru/.

3. D a t i v .

*e~s-om >

Ievr. *iä-s: lit. jds, let. jitos; got. pragerm.

ijos.

*izo > got. izo /stvnem. iro,

V id. dativ pl. za m uški rod.

Oblici ak. sing, tja i n om .-ak. plur. ijos odnose se

uvek sam o na lica.

P R IS V O JN H Z A M E N IC E Prisvojne zam enice u gotskom su: za sing. I. metns „moj“, 2. peins „tvoj“, 3. *seins „njegov“ ; za plur. I. unsar „naš", 2. izwar „vaš"; za dual, igkar „nas dvojica", igqar „vas dvojica" /stisi, minn, p im , sinn ; okkarr „nas dvojica", vkksrr „vas dvojica", vare „naš" yeva r „vaš"; stengl. min, pin, *siti, user (ure), eotoer (iuer); stfriz. min, thin, sin, use iuzue; stsaks. min, thin , sin, tisa, itnoar, dual trnka, inka; stvnem . min, din, sin, ( unserer), unser, gen. unses, iuzuer'. Paradigma: meins : m., nteina / . , mein, meinata n. „moja, moja, moje“ .

Singular muški rod ( m .) nom

srednji rod ( n .)

m eins

m ein , m einata

ženski rod ( / . ) meina

gen.

m ein is

meinaizos

dat.

m einam m a

meinai

ak.

(14

m einana

m ein , m einata

meina

Poredenje sa lat. eam nije adekvatno, jer je e ("i) a osnova u latinskom nastala tek o zasebnom razvoju italskog. V id. E. K ieckers n. d . str. 143.

112 Plural

m uiki rod (m.) nom

ženski rod ( / , )

srednji rod («.) meina

meinai

m einos

gen.

m einaize

m einaizo

dat.

meinaim

m einaim

ak.

meinans

meina

m einos

„ . „ : „ntske osnove pcisvojnih zam enica u singularu formirane su Germanske i os™ . * ’se upotrebtjavaU i kao genitivi i dativi: od ievr lokatjva “ « in d me, te-, stlat. gen. m ,-s, ii- , > lat. u vokalsko) al'ern . ' J . ; ^ reniu vsk im nastavkom -s. N a ievr. lokative *met, *tn, met, ta , sa ,sel£ n ektiv^ i sufik s -no: ievr. *mei -n o s „onaj koji se nalazi kod m ene^'ST n a i koŽ Pripada m en i“, „m oj“ . U p or. m esap. veina < ievr. „ ¡™ w “ S a d r J i m sufiksom ievr. *mei-o-r. lat. meus, u vokalsko) altemaa,.

mi Zp,

i,d - Ievr-

* m

e i - H 0 ‘ s

> pragerm -

m ~ *> * )h

mems. pluralski o b lici form irani su o d dualskih i pluralskih oblika liću u ai 5 M i f . pristupio •-t..nin ievr. :pvr sufik eo t. -ara koji iskazuje uponih zamemca na ko)e je u s -ero B ređenie ili suprotnost: lat. superus-tnferus. U at i grč. ova) su lik s je proširen s a in fik so m tero: lat. nos-t-er, ves-t-er, grc. W s- t- s ?o- ?, dor. Ievr. *„s + ero > got. uns-ar(a ) /stvnem . unser-erj. Verovatno je o d osnove form irano * « A , g en . * * t e .„svo,, sopstven“ stengksraaes „svoj, drag, m io “; stvnem . „d om aći, drag, m io K ao što je spom enuto“ «, o b lic i n om . -ak. pl. srednjeg roda ovih u m ­ nica postali su osnove za gen itive ličn ih zam en ica 1 . i 2 . lica i refleksiva: mem, peina, setna itd.

P O K A Z N E Z A M E N IC E I. sa m.i so / . , pata n. „ovaj, ova, o v o “ Ievr. osnove ove pokazne zam en ice bile su: *so, *sa, *to{d): stind. si, jd, tat; grč. 6, ^(a), t o ; lat. is-tud < *is-tod ; g o t. sa, so, pata /pranord. sa, j«, pat; stengl. se, seo, paet). O sim u nom . sin g . sa m. i so f . u gotskom je u svim drugim oblicim a preovladala osnova pa < ievr. *to{d). U stvnem. i stsaks nastupila je unifikacija osnova u sv im ob licim a: pa < ievr. *to(d). K o d ovih ievr. osnova *so, *sa , *to{d) oslabila je deiktična moć. Zato su ove zam enice u većini ievr. jezika preuzele fu nkciju člana, a mesto njih su formirane druge pokazne zam enice sa izrazitijom deiktičnom moći.

m U por. H ild. 53: „trn seal mih stoasat kind sweriu hamvan“. ” • Vid. ovde str. 105.

M3 S i n g u l a r srednji rod ( m.)

muški rod (m.)

nom.

atiaf.

Jat. ak.

anaf. (ita)

SO

onaj.

pis

m

pizOR

( izot )

pam m a

(imma)

pizai

(ttdi)

(im )

pa

pata

sa

gen.

pana

ženski rod ( / . )

pata

{ina)

Plural

nom. gen.

anaf.

dat. ak.

anaf.

pos

anaf. {ijoi)

pize

{ize)

pizo

{izo)

paim

{im)

paim

M

pos

{ijos)

po

pai

pans

(m s)

P»

U nom. sing. w . i / . osnove *so , *sa > got. sa, so. U ostalim padežima je, kako je već rečeno, ievr. osnova *to(d) > germ . i got. pa; grč. ? 6, stsl. to, U gotskom pronom inalnom sistem u , uključujući tu i pronominalne oblike jakog adjektiva, značajnu i osnovnu funkciju u formiranju padeških morfema ima lična (anaforična) zam enica za 3. lic e is m., si f „ ita n. Gotski (i german­ ski) pronominalni sistem pokazuje đve grupe zamenica; I. Lične zam en ice 1. i 2. lica i refleksiv. II. Sve ostale zam en ice. I. L i č n e z a m e n i c e 1. i 2. l i c a i r e f l e k s i v . Osnovna njihova karakteristika je, kad je u pitanju form iranje padeških morfema, da ove zam e­ nice uopšte nemaju deklinacije u sm islu dodavanja sufiksalnih padeških elem e­ nata na osnovu, kao što to pokazuje n om en u celini, sve ostale zamenice, broj i jaki adjektiv (nom inalni o b lici). II. S v e o s t a l e z a m e n i c e . L ična (anaforična) zamenica 3. lica, prisvojne zam enice, pokazne zam en ice, odnosne zam enice, upitne zamenice, neodređene zam enice i jaki adjektiv (zam enički oblici) imaju deklinaciju u smislu dodavanja sufiksalnih pad eških elem en ata na korenski m orfem , odnosno osnovu. Kod svih zamenica ove grupe i kod zam eničkih oblika jakog adjektiva anafohfoa zamenica 3 . lica is, si ita ima funkciju sufiksalnog padeškog morfema. Pošto je objašnjenje paradigm e anaforične zam enice, koliko je to bilo moguće, već dato227, to ć em o za objašnjenje deklinacije svih drugih zamenica pokušati de pokažem o sistem n jih ove deklinacije, u kome se vidi osnovna fun­ kcija zamenice is, si, ita kao su fik saln og padeŠkog morfema.*8

w Vid. ovde str. 109— 112. 8 Goi«ki jeiik

izw ar> l4£ ^ r* **< "*

Priavojnc /a m e n ic e

nitms m .t mema /,. mein, memata n, „moi, moja, moje4*.

P a ra d ig m u

S i n g u 1a r

anaf.

anaf. nom

metns

ženski rod ( / )

srednji rod («.)

muški rod (m.)

mein, metnata

(«)

anaf

(ita)

meina

(ija ak.) (izos)

gen

mems

(»)

metnaisos

dat

memamrn

(imma)

meinen

(ita)

meina

ak

meittana

(inu)

mein, metnata

(*}*)

Plural anaf. nom

mesna

metnat

anaf.

(fja)

manos

(Vos)

gen

menaize

(ize)

meinaizo

(izo)

dat.

meinaim

(im)

meinaim

(im)

(*>' ncm. heute „danas“ ( < hiu-tagu), luuru > nem . heuer „ove eodht'" ( < hiu-jaru). Ova osnova hi- je i u got. adverbu her /s tis i., sten g i., stsaks fr stvnem . hier!. '* ir*

4. POKAZNA Z A M E N IC A jains m. jaina / . , jainata n. „ o n a j, ona, ono“ .

U gotskom je posvedočen sam o duži oblik n o m . -ak. sing. n. jainata. Ova zamenica ima đeklinaciju kao i mcins, meina, m einafa, tj. kao jaki adjektiv. Označavu daljnji objekat, stvarni ili im aginarni.

S i n g u l a r

muški rod

srednji rod («.)

(m.) anaf.

nom.

jains

jainis jainamtna

gen. dat. ak.

jainata

(is)

jainata

jainana (ina)

anaf. (ita)

ženski rod ( / . )

(« )

jaina jainaizos

(imma)

jainai

(ita)

jaina

anaf. (ija ak.) (» « )

(ija)

Plural nom .

jainai

gen.

jainaize

dat.

jainaim

ak.

jainans (ins)

jaina (Jja) (ize) (im) jaina (ija)

jainos jainaizo jainaim jainos

Oj « )

M (im) a/«)

117

Gol. jams: levr. osnova relativne za m en ice , , Od tok. ei-jto- > g e r m . V - sa su fik so m -no- *i.0, J i ■, *» *i frig. «tnica formirana je germ . osnova 'j-a in -s čiji ic drus,’ f ’ '■ * ° d Prisvm i h zaoM. LI germanskim jezicim a g o t. obliku tain n ‘ 08nova hr‘))a I* * dok su ostali o b lici iz v e d e n i^ o d t i ^ T ""■««■» im . *ie-no-s, re osnove; stvncm . Jtmr ^ 5, st76a „sam “ , (sa) santo

Ove zam enice

označavaju

id e n tite t

i

menjaju

se

kao

slabi

ađjektiv

1. silba. Osnova o v e z a m en ice je neradna • • • ntlboi sselboi (stvenm . selb selb); inače nem a paralele / ° ] -C zamenica yen. Može biti da se radi o ievr. osnovi refleksivaP *se rr ^rugln\ ,cvr- jezicim a produktivna: stisi, sialfr (,« < , ) , steng! ^ s V s ? “ f '" ,tlf, selio; stvnem. selb, selber, selbo. 1 seiva< « saks.

1. (sa) sama). Ievr. je osn ova *somo-s .jedn ak i s t i , , rnu-h, av hama; stir, som „ o n “ , sam „upravo on“ . U vokalsk o f :d,ern^'--S,'nd' turns „ma ko", „neko“ ; stsl. sami. G o t. sama menja se kao slahi , r , ™ a >' Kot ttf «. sumu; /stsisl. sumo, sume „ is ,i“ ;? ,e n g l 5 ?

O D N O S N E Z A M E N IC E !. ODNOSNA ZA M H N ICA saei »/., so ei / . , patei n. „koji, koja, koje“

Gotski je im ao neprom enljivu relativnu partikulu ei> koja je po poreklu lok. sing. ievr. pokazne za m en ice *e „ovde“ : grč. el, stsl. i. Ova got. osnova ei pristupila je kao enklitika p ok azn im i ličn im zam enicam a i formirala relativnu zamenicu sa -l ei, so + ei, pata + ei. K ao sam ostalna partikula got. ei povezuje za­ visnu rečenicu sa glavnom : ni hugjaip ei getnjau gatairan tvilop aippau praufetuns (Af 5, 17) „nemojte m isliti da sam došao da ukinem zakon i proroke“» frauja , wileiz‘U ei gipaima (L 9 , 54) „G ospode» hoćeš li da kažemo . .“ Posle glagola koji znače „znati, gledati (v id e ti), ču ti (slušati)“ upotrebjlava se po pravilu sveza patei.

S i n g u l a r muški rod (w .) nont.

saei

srednji rod (n.)

patei (pa \ ita + ei)

ženski rod ( / . )

soei

g?n.

pizei (pa ■is ! ei)

pizozei (pa + izos - ei)

dat.

pammei (pa -1 inima \ ei)

pizaiei (pa + izai - ei)

ak

panet (pa 1 ina 4 ei)

patei (pa + ira v ei

poei

I IH

Plural

pi te a {pa + tz t + ei)

g en

patmet {ßa

dat ak.

poeet (Pa + ijos + ri)

poet

patet

nom

ženski rod ( / . )

srednji rod (n.)

muški rod ("*•)

paneei {pa l n5tr

Mng. , ,

ms

tm +• ei)

paimei {pa +■mi + ei)

poet

pozei {pa -f tjos : ei)

et)

f " , javlja se sam o u funkciji sveze posle negacije m «

f* " " n'a i n ' ^ Analogno tornurani kula ts ■ tr su pokaznom stvnem

.

zarnenice u gotskom i u stisi, je relativna parti\ $a su> paC obrazovala relativnu zamenicu ^ Sa ()vim za m enicam a m ože se uporedin

c/tr dar. nem . der da u

funkciji izražavanja

relacije

2. O D N O S N E Z A M E N IC K 1-» 2. i 3. L IC A

U gotskom je partikula ei ertklitički pristupila osnovam a ličnih zamoiita za 1 i 2 lice, kao i anaforičnoi zam enici is, si i ta i s njim a formirala relativnu zam enicu I., 2. i 3. lica. Pnsvednčeni su sam o sledeći oblici;

1 . lice; nom. sing. tka. 2 . lice: nom . sing. pucu dat. sin g . p u ž a , ak. sing. p u k a , nom pl. juta,

dat. pl. tztotzet. 3 lice nom . sing. m. izeu nom . sin g . / . sei, nom . pl. izci (pisano č tze) Smatra s e da je na osnovu anaf. zarnenice *is, *iz pristupila partikula a *iz-ei, *is-ei - set. Ima i mišljenja da se radi o lok. osnove * , 0, *«.**■ Pada u 0 6 tesna povezanost u upotrebi ove zarnenice sa pokaznom zam enicom w , to. Pata Ovakva upotreba ove zarnenice pokazuje da je izei postala opšta relativna zamenicu: pai sind pat tze „to su oni koji“ ; m u mchia sa iz a uslauk angoru pernatu bltndtn ga ta ujen ei joh sa tu gadaupnodei „zar nije m ogao onaj koji je šlepom otvorio oči učiniti da ovaj i ne um re?“ (I 11, 37 ).231

U P I T N K / , A M E N IC H U gotskom su sve upitne zarnenice form irane c d osnove *hwa-, *hw *htvt~ < ievr. *kyo, *kye, *k\u : lat. quod, stind. kdh\ lat. quis, grč.

tu Vid. E. Kiecfccrs u. d. sir- 146; I i. Krahe, n. d. str. 98; W. Sireitherg,». d. «tr.Mfc Vid. W. K ra u « , n. d . str. 188.

119 1. htoas Mko?**

S i n g u l a r

muiki rod (m.)

nwn.

htoas (htoa + ts)

htoana (hva 4* ina) —

ženski rod ( / . )

htoo —

hivamma (hioa i- imma)

dal.

instr.

htoa

htvis (h m -h is)

gen.

ak-

s a d n j i rod (» .)

htoizai (htoa + tzat)

htoa

htoo

htoe

—

U severnogerm. i zapadn ogerm . n om . - ak. sing. n.\ stisi, hvat, stcngl. hufud, stsaks. hwat, stvnem . hioa3 > wa$ pretpostavljaju pragerm, oblik % a + iu . kao i Pata < pa + ita. U germanskom ova zam en ica nem a pluralskih oblika. Za razliku od sever­ nogerm. i zapadnogerm. gotski im a p oseb n e oblike za m. i / . U gotskom preovladava supstanstivska upotreba o v e za m en ice. U z ovu zam enicu supstantiv stoji u genitivu plurala (p artitivn i genitiv)» a zam enica ima rod supstantiva: km mizdono ( / . ) „kakvu, koju nagradu (koju od nagrada)“ , htoa taikne ( / . ) Jcoji znak?“. Adjektivska upotreba je retka: htoas manna iztoara koji čovek od vas?“, htvas piudans „koji kralj?.m Instru m ental n. upotrebljava se sam o apso­ lutno; on je jedini gotski instrum en tal u slobodnoj upotrebi: htoe nu galteko pammanspiskunjisijah hwe sijaina galeikai (L 7, 31) „s čim dakle da upor im ljude ovog roda, i čem u su sličn i?“ .

2. hioaPar „koji od dvojice?“ , hu'arjis „koji?**

\.hwapar ima sam o supstantivsku upotrebu. D ek lin a đ ja je kao jakog adjektiva stisi, htoapar, stengl. hzoaeder, stsaks. htvedar, stvnem . (h)wedar!. Ievr. «nova *kyo-teros: grč 7r/,-repo qui-d\ grč. rt ( < * ti8), osk. pi-s, pi-d\ 2N. či~š> či-t. Drugi Jeo -leiks očuvan je u gotskom u složenicam a: ga leiks „sličan“, a i kao samo­ stalna im erica idks n. „telo, lik“, u glagolu ga-hikon „biti jednak, imati lik, uporediti“ . hwileiks doslovno znači: k o m e sličan /stsaks. htoilic, stengl. Acoiir, 'itvnem. (h)welxh nem . welch . K orelativna zam enica u gotskom je stoa-lak „takav“, prema lat. talis-qualis.

2. htvelauda, Prvi đeo hve- je instr. up itne za m en ice kioa n. Drugi deo -lauda posvedočen je i u složenici jugga-laups „m lad ić“ , u korelativnoj zamenict 'wa-laupSy f. stvj-lauda „toliki“ i u obliku dat. laudjai\ n om . laudi* f . „oblik, lik“ . G ot. swat instr. n. sroe verovatno je iz ievr. *s#o-d n.: osk. swat /stisi w đ , stengl. swd, „tako“, stvnem . suttasat, H ild .233/ G o t. hwelaups* nije posvedočeno u drugim germ anskim jezicim a. swa-laups -hiua-laups odgovara latinskom paru tantus-quantus. *” Vid. ovde, nap. 225.

n eo d r eđ en e

/ a m e n ic e

I. htoas, htvo, hura „neko, nešto“ Gotski čuva prajezičko nasledstvo p o kom e jednostavne upitne zam en ice ni imati i funkciju n eod ređ en ih za m en ica : lat. quis . quid ; osk. pis, pid; grč. ^ ™ upotreblavaju se kao u p itn e i n eod ređ en e za m en ice. Isto to vredi i za got. imaš, h m , hwa. 2. surns m ., suma / . , surtí, súmala n. „n e k i, neka, neko“

Ova gotska zam enica im a značen je lat. quidam. U potrebljava se adjektivski i ima deklinaciju jakog adjektiva (tip a blinds). O na im a i supstantivsku upotrebu: sums < ievr. *s^mo-s „neko“ /ste n g l.. stsak s., stfr iz ., stvnem . sumj. Kad označava dve neodređene v eličin e (grč. ó ptév -ó $é) u gotskom stoji sumsiums „jedan-drugi“, u pluralu često sa en k litičk om partikulom ~h\ sumaih-sumili „jedni-drugi“ . 3. htuazuh rn., htvoh / . , htoah ti. „ svaki, svaka, svako“

Za pojam „svaki, svaka, svako“ u g o tsk o m se upotrebljavaju složene zamenice. Jedn4 od njih je nastala dodavanjem partikuJe - h , - uh na upitnu zamenicu htoas, h m , hwo : htoazuh, im ah, htooh. Ova zam enica im a adjektivsku i supstantivsku upotrebu. D eklinacija je ista kao kod htoas,htoa, htvo, s tim Sto partikula -Ii, -uh ostaje bez prom ene i što se delovanjem V ernerovog zakona javlja alternacija s'z.

S i n g u l a r srednji rod (n.)

muški rod ( mi.) nom. htuazuh (ima 4 is r uh) gen. •k1ak.

htoizuh (Ima r is i uh)

htoah

htooh

—

htoammeh (hwa ■ inima htoanoh (ima + ina 4 uh)

ženski rod ( / . )

uh)

htoah

htooh

pluralu je posvedočen sam o ak. m. htvanzuh (htoa f ins - uh) 4. huarjizuh »i., „svaki“ , hwarjo{h)

„svaka“ ,, fm arjatoh

„svako“ .

9 Va zamenica je složena o d htoarjis ,,k o“ i partikule -uh, uh. N jezin a pore a je po pravilu supstan tivska i im a sam o singularske oblike. Č esto ie na i sa preponiranim ain-, koje pojačava n jen o značenje.

122

srednji rod (» .)

muilo rod ('«■) U

d®1, ak.

' -

(—

V i.—

) ' ■*■"*“ *

, i.s /i«wr/u»/i (htoas 4 ihu i-«'*)

5. „

r

žensl« rod ( / - )

-

__ _________

h tv a f a r u h * , a in h t o a p a r u h ,

_

cjm/m»ano/i ----------

»koji od dvojice“

k n d uoitne zam enice hviapar „koji o d dvojice« formirana jc

sa p a n i k u ^ ‘" £ 2 > k A ZameniCa hWaParUh*' PHSVeđ0Čen ^ Sam° dat sing. htoaparamma (Sketr. 5,22). . t - „u u t* zam enica kao pod I., sam o sa prepomranim am-, kao i l o T ^ Z t ^ ' h ^ z u h - a i n h ^ a r j i z u h . P o sv ed o ien je sam o oblik dat sing.

ainhv)af>aramtneh (Sketr. 3, 5).

6. sahtoazuh, saei (« « * ) .»koji god, ko god“ .

TI značenju lat. quicumque posvedočeni su g ot. oblici: nom . sing. m. saV /“ i i i ak sin e n. pata-htoah. Ispred ove zam en ice, bez obzira na h T ! m d stoii uvek petrificirani oblik pokazne zam en ice p,s ispred relativne rećenice: pishvinh pei, pishuiah patei itd.

7. aimhun m., ainohun / . , « » te n ». „n ek i, neka, neko“

u gotskom dolazi po pravilu sam o sa negacijom m: m 6 rečenicam a sa n egativn im značenjem nema negacije < ievr. „ 1 “ . koje se , vmenja . kao .. .jaki m. Zamenica je složena od ains < -----; enklitičke partikule - hun : stin d . -cana3 u na kaš-cana „nijedan, nfko ^Na* ievr * S " p n s tu p ila je negacija * « : ievr got. -tom. / « , stsaks. -gin> stengl. -gen; stvnem . hmer-gtn, sten g l. hwergen »»aegde , stvnem. Ova zam enica Uva zmn

io wergin „negde,,, nem . ir-gen-dj. srednji rod («.)

muški rod (ni.)

ainhun

nom

ainshun

gen.

ainishun (ain \ is r hun)

dat.

ainummehun (ain 1 inima 1 hun)

ak.

ainnohun (aut

ina f hun

—

ainhun

ženski rod ( / . )

ainohun a inat hun ainohun

123 Si-dinshurt se upotrebljava supstantivski, s tim da drugi supstantiv stoji u genitivu: rit ainshun manne „nijedan čovek“ . Ako se na pitanje očekuje n e­ gativan odgovor airtshun stoji bez negacije ni. PoŽto jc prvi deo ove složene z a m e n i c c broj atns „ 1 “, to se ona menja kao jaki adjektiv, sa izvornim inlatupanj ima.

8.

ni manna~hun

,,nikol . ,ma češće jaki oblik na nego slabi na -a- s? 2 l \ „ T nom s,nK' Mi dva odela", 5 . neki adjektivi, kao: ibna jednak“ l™ " i>a,dos » M i ima „jedini“, mhmeila „neprestani“, uswana „bežnadcžan“ , "d^ sni“' Kolebanja izm eđ u jake i slabe deklinaciie n.,v •’ ( ' "hrcmcr>ita“ m kojih je nastupila sem antička su p siam ivizađ ja23" o a k o ^ T S ožcnl aJ!'ktivi kod dini između supstuntiva i adjcktiva: alta-farba ° n’ nalaiimaius; grč. jon. ak. u šfo „gore«, ut „vani« itd. ” m 1 1 RU *** n y ' Posvedočeni su sledeći adverbi za m esto“ * gde?

odakle ?

kuda, kamo?

par

papro

*pap (u pad-ci)

hvvar

hwapro

hwap (hw ad), hv/adre

her

—

hidre

jainar

jainpro

jaind, jaindre

aljar

aljapro

aljap

—

samap (prevodi grč. ajv-u verbalnim složenicama)

—

afta

aftana

—

faura

—

faur

—

hindana

—

inna

innapro, innana

inn

iupa

iupapro, iupana

iup

uta

utapro, utana

ut

fairra

fairrapro

—

nehwa

—

nehw

—

allapro

—

dalapa

dallapro

dalap

1(1 Nisu data. značenja advecba na srpskohrvatskom jeziku, jer se za mnoge ne mogu dati precizni prevodi izvan rečenice, a ni srpskohrv. adverbi nisu uvek semantički adekvatni gotskim. Značenja na nemačkom vid. kod. &. Kieckers, n. đ. str. 169; na francuskom kod P. Mossć, rt. d . str. 114.

Adverbi sa sufiksom -r u grupi ,,gde?‘% sa su fik so m -a u istoj grupi, zatim sa sufiksim a -tro i -dre u ostalim grupam a, verovatno su ostaci starih iokativa, instrum entala i ablativa. Za m noge oblike adverba često se ne može naći dovoljno sigurno objašnjenje njihovog postanka .264

ADVERBI ZA VREM E

1

Jednostavni adverbi za vrem e postali su , u glavnom , od zameničkih ' hman „kad, nekad“, šuman „jedn om “ itd ., lom uratu sa i« š u p o sebi nejasne formacije: „ u „sada“, ju „već , nauh „**•, uf,a „često“, aftra „opet“ , suns „odm ah i d i. . , 2 Pojedini padeži supstantiva ili ad|ektiva u upotrebi adverba za vreme. S£ s - o d aitus „vrem e“) „nikada“, nahts „noću , fra m m g » „uvek“ ^ Z V ) , himna daga „danas“ , du maurgma „sutra“ i t d . - *

u * PokuSaj objašnjenja vid. kod E. Kieckers, n. d. str. 160— 171. *** Vid. E. Kieckers, n, d. str. 172, § 140; W. Streitberg, GEB, J 257.

B R O J E V I G otski tekstovi su sp ecifičn i tekstovi svetih knjiga u kojima se stereotipno javljaju tipični sakralni brojevi, koji, pored toga, odražavaju i razne preuzete brojčane sistem e. Preovladava, kao i u drugim indoevropskim jezicim a, dekadski sistem. V idljiv je, m eđ u tim , i uticaj vavilonsko-asirskog sistem a „dvanaestica („60“ saihs tiguns, „70" sibuntehund). O sim toga, fragm entarno očuvani gotski tekstovi pružaju sam o delim ičn o posvedočene oblike brojeva, većinom u kosim padežima268.

glavni brojevi

redni brojevi

1

ains. m ., ain, ainata n ., aina f.

frum a m ., fTumists m.

2

twai m ., tw a n ,t w o s f.

anpar

3

preis* m . f ., prija n.

pridia

4

fidw or

—

5

fim f

—

6

saihs

saihsta

7

sibun

—

8

ahtau

ahtuda*, dat. m. ahtudin

9

niun

niunda*, dat. -ak. f. niundon

10

taihun

taihunda*, ak. f. taihundon

U

ainlif*, dat. ainlibim

—

12

tw alif

—

14

fidwortaihun

—

15

fim ftaihun* dat. fim fta ih u n im

dat. n. fim ftataihundin

20

twans tigu ns*, dat. tw a im tig u m

—

111 U pregledu su dati samo posvedočeni brojevi, i to u posvedočenim oblicima. Rekonstruisani oblici obeleženi su sa * iza oblika.

redni brojevi

glavni brojevi 30 prins tiguns

39 fidw or tiguns ainama wanans ak. 40 fidw or tiguns 50 fim l tiguns 60 saihs tiguns*, dat. saihs tigum 70 sibuncehund 80 ahtautehund 84 ahtautehund jah fidw or 90 niuntehund 99 niuntehund jah niun

100 taihuntehund, taihuntaihund

*

200 twa hunda*, dat. twaim hundazn 300 prija hunda, ak. I

500 f im f hunda, ak. 9 0 0 niun hunda

1000 pusundi 2000 tw os pusundjos 3000 .g. pusundjos 5000 fim f pusundjos, nom . -ak.

10.000 taihun pusundjos*, dat. taihun pusundjom 20.000 twaim tigu m pusundjos *57

G L A V N I B R O JEV I U ievr. glavni brojevi 1— 4 im ali su potp u n u deklinaciju; brojevi 5— 19 bili su nepromenljivi. O d germ anskih jezika jedino je staroisiandski očuvao ovo prajezičko stanje u pogledu na fleksiju glavnih brojeva. G otski i zapadnogermanski očuvali su fleksiju glavnih brojeva 1— 3, dok se broj 4 pridružio ostalim brojevima koji su nepromenljivi. G ot. ains „1“ ( < ievr. *oinos: stlat. ak. otno (m ) > lat. utium) ima deklinariju jakog adjektiva: ains m. aina f . ain , ainata n. kao meins, meina, mein, m eim ta /stisi, eim , stengl. an, stsaks. eh, stvnem . ein{. U značenju „sžm, jedini 14 ains ima i pluralske oblike: jabai auk frijop pans frijonđans iziois ainans... m Tabelarni pregled prema E. K ü cke n , n. d. *tr. 173 i F. Mosti, n. d. »cr. 115.

íM 5, 46) »ako pak VoIÍte Sam° one koji vas vole)“ .

° ne

ko*¡ vas vole " (dosIovno:

ako volite

Brojevi „2“ i „3“ imaju sled eće posvedočene oblike:

nom.

m.

n

/

twai

twa

tw os

gen

twaddje

dat.

twaim (»«)

ak.

iwans (ins)

twa

m.

n.

/.

preis*

prija

— ‘

prije

—

—

prim (ini) tw os

prins (tins)

prija (ija)

— prins (ins)

Broj „2“ bio je ievr. dual: ievr. *duov m .: stind. dváú; ievr. *dud, *duyč: stind. M lit- die, Sú-Ssxa „ 1 2 “ stind. duvá, stisi, dw a, grč. lat. duo; ievr. *duái / : stind. dvé, lit. dvi, stsl. dw é; ievr. *duoi n.\ stind.

doé, stsl. dwL U germanskom i gotskom za broj „ 2 “ form irani su pluralski oblici, analogijom prema pokaznim zam enicam a /stisi, weir, stengl. ttoe-gen, stsaks. stvnem. ztoš-nel25*. G o t. preis* < ievr. *treies\ stín d . trayah, grč. Tpet?, lat. tres-, ievr. *tri > germ , p r i je t-osnova očuvana u pluralskoj upotrebi: got. nom. -ak. n. prija ; um br. triia, lat. tria, grč. rpia, stsl. tri, stind. tri, lat. iri-girua „30“; analogna form acija prem a a-osnovam a srednjeg roda: lat. tria kao iuga „jarmovi“, got. prija kao toaurda „reči“ . Got. nom. -ak. fidwor , dat. fidtoorim „4 “ za sva tri roda. Ievr. *kyetydres : stind. catvárah, grč, Terrape^; germ . *fidw or(i)z, u kom e je - z posle r otpalo > > fidwor /stisi, fjorer, sten gl. Jčotoer, stsaks. fiuzoar, stvnem . fiorf. U gotskom i zapađnogerm anskom javlja se delim ična dektinacija brojeva 4—19, delovanjem analogije oblika broja „3“ : kao prim tako i fidworim (stvnem . fiorim), stvnem. gen. fioreo, fioro kao gesteo, gesto . A ko se broj upotrebljava atributivno ispred im enice, tada u got. i u zapadnegerm . stoji norm alno oblik bez fleksije, a ako broj stoji p osle substantiva ili je supstantiviran, tada ima fleksivni oblik: a f fidwor windam (A ik 13, 27) „od četiri vetra“, nasuprot mip paim iwalibim „sa dvanaest (učenika), sa dvanaestoricom** . U složenicama fidur-dags „od četiri dana“ , fidur-falp „četvorostruk“ oblik fidur- je apofonski stepen ievr. *kyetur: stin d . catur-thah „četvrti“ » stsl. četyr~e juta Got. fim f < ievr. *peTjkye „ 5 “ : grč. n b r z , lat. quinqué, stind. panca /pragetm. *fmfi /stvnem. fimf, finfj. Got, saihs „ 6“ /stvnem . sehsf < ievr. *s(«)efci: grč. i \ , lat. sex. Got. sibun „7“ /stvnem . sibunf < ievr. *scptrp: lat. septem, grč. k-rmi.

V y- M. H. Jcllinek, n. d. str. 136; E. Kieckers, n.d. str. 174. “* Vid. Fr. Kluge, Urgermanisch, str. 252.

140

icvr. *oktS{u) : ««nvi. aitau9 grč 4* ^

m Uk ,W 1 Ooi, aht*» >»«" 5tvncm

/»'vncm. « ak. tu bans; nom. -ak. n. ba i nom . m. bajops, dat. m. bajopum. U got. bai očuvana je icvr. osnova *bho „oba*4, koja je u drugim jezicim a posvedoćena u složenicam a: stind. u-bhau, grč. a-^ co, lat. am-bo , stsl. o-ba, let. a-bi. Od ievr. *bho for­ mirana je i osnova *bhoiot *bh£io: stind. abhđya m. „oboje", stsl. oboji, lit. abeji (pl ). G ot. bajops je konsonantska osnova.

2. DISTRIBUTIVNI BROJEVI Od glavnih brojeva i zam enica htoazuh i htoarjizuh formirani su u got­ skom distributivni brojevi u značenju „po...": twans-hwanzuh „po dva", atia hioarjanoh fim f tiguns „po pedeset" itd. Isto tako su formirani distributivni brojevi od glavnih brojeva i prepozicije bi: bi ttoans „po dva” . Ponekad ima i tmeihnai distributivno značenje: mip tvieihnaim markom (M k 7, 31) „izm eđu dve (obe) granice*4 'upor. stengl. be iioeonum , ■engl. beitveen „izm eđu” . Ovaj način formiranja je prajezički: sa sufiksom - kyo : stind. dvika-h „dvostruk”, dvi-h „dva puta*1, grč. Ievr. *du\kuo sa proširenjem u «-osnovu > germ . ttvi-h-n > got. ttveihn 'stvnem . zweho, stsaks. ttveho] stvnem . zwei-n: ztoet-n-zug „20”, stsaks. ttoe-n-iigjt upor. srpskohrv. dvoj-ka , rus. dv6j-ka ( *dvojh-ka).

142

3. M ULTIPLIKAT1VN1 BROJEVI • i, ,ni,««truk’ “ U gotskom su ovi brojevi formirani Odgovaraju na P118".1* am-Jalps, „jednostruk“ /stisi, cin-faldr, od glavnog broja sa sufiksom got. fidurfalfs, „ietvorostruk“ stcngl. n e m .M e n /.

tCrati« 'stisi. /aM a, stengi. /*'«

4. it e r a t iv n i b ro jev i . irnliko nuta5“ U gotskom su formirani od glavnog Ogovaraju na Pltan'e ”* * A m. „put, hod“ : aivnam smpam „jedan broja i dat. sing. CP‘-J inK' . / stisl. em0 sirme, tveim smnom, stengl. put“, naumi smpam „dva Pu,a uu' ahtc sida* ttoaem siđutni>

i

A B LA U T (A PO FO N IJA , GRADACIJA)*« Kvalitativna dčlimiČna promena vokala u glavnom naglašenom slogu ili vokala pod jakim akcentom , prouzrokovana asim ilatornim delovanjem vokala iz sporednonaglašenih slogova ( Umlaut, metatonija, mutacija), zahvatila je samo severnogermanski i zapadnogermanski od kraja Vr veka. Ova promena vokala vršila se u duboko istorijskom periodu razvitka opštegermanskog kada se istočnogermanski (gotski), odvojen od svoje m atice i rascepkan, gubio i utapao u gustom prevashođno romaniziranom supstratu. O tuda ove opšte germanske pojave umlauta nema u gotskom.204 S druge strane, one kvalitativne i kvantitativne promene vokala koje su prouzrokovane delovanjem različite dve vrste prajezičkog akcenta (Ablaut, apofonija, gradacija), imaju svoje početke u dalekom praindoevropskom periodu. Delovanje apofonije očuvano je, više ili manje, u svim indoevropskim jezicima. Germanski kao celina pokazuje sve pojave prajezičke apofonije, s tim Što su u germanskom čiste fonetske promene, koje su uslovljene kom pleksnim delova­ njem apofonije, postale osnov fleksivno-sintaksičkog sistem a jakog glagola, opšte gledano i celokupnog verbalnog sistem a.285 Ablaut je pravilna alternacija kvaliteta i kvantiteta vokala u etim ološki povezanim rečima ili đelovim a reči (slobodnim m orfem im a, vezanim m orfemima). O ve prom ene prouzrokovane su naizm eničnim delovanjem tonskog (melodijskog, m uzikalnog) i dinam ičkog (ekspiratornog) akcenta. D ve su vrste ablauta: kvalitativni ablaut (Abtönung) i kvantitativni ablaut (Abstufung),

KVALITATIVNI ABLAUT Kvalitativni ablaut (Abtönung) je alternacija kvalititivno različitih vokala: e:o, e : ö i (rede) a :o; lat. tego „pokrivam“ : toga „ogrtač“ , lat. ped-ts gen. sing. *,s Poglavlje o ablautu, koji se naziva još i apofonija ili gradacija, spada zapravo u fonologiju. Stavili smo ga ovđe ispred konjugacije, jer je germanski verbalni sistem najizralitijc od svih drugih jezika izgrađen upravo na ablautu. Slično je postupio i F . M ossć, «. d. str. 86—88, s tom razlikom što je on osnovne pojave ablauta izložio u samom uvodu m or­ fologije (Deuxieme partie, Les formes, Chapitre V , Généralités), u i Vulfüin gotski stariji je od početka procesa um lauta, ako ga stavim o i u V vek, iako je sigurnije staviti njegove početke na kraj V I veka. Zapadnogotska lična imena u akti­ ma koncila izgleda da ukazuju na t -Umlaut ( a > e ) : Ega, Egica, Egila , Emila » od Agja, Agica, Agila Amila, Vid. W- S treitb crg , Urg. Gramm. str. 78. M* J. G rim m , Geschichte đ. dt. Sprache* Bd. II. Leipzig 1880, str. 584— 597; H . H irt, Mg, Grammatik V ; isti, Handb. I , str. 60— 79; E. Prokosch, ». d. s u . 120; J. Kurylowics, V Apophonie eu indo-européen. W rodaw 1956. gde je i ostala literatura navedena.

144

««„u“ - ort $ćpu>: 900¿u „nosim ; lat. meo „ubijam": f t . K0 i - 0 i g™- «“ * ..n g ^ « aJ m „. ^ „reč“ ; sh . rok, teći- tok noceo „nanosim »tetu , g"-1 riodu jačeg delovanja m elodijskog (muzikalitd. Ova alternaciia nastala ) ‘ lternacija odražava u prezentu 1 u sing. prenog) akcenta. U gotskom s vezati“* toairhan: tvarp „postati“ , batran: bar

> —

-

- -

* * 1-

ispred rjt, htu)K V A N T IT A T IV N I A B L A U T • ■ ■ uionr (Ahstufum) i« alternacija različitih kvantiteta vokala, K vantitativni ab ( ® J gse raziikuju nekoliki stepeni kvantiteta vopo kvalitetu istih voka • v kala tako da se pretpostavljaju sledeći kala. Radi se o : 5, « : * ) , stepen redukcije (Redukti,,e P m f e P R )1 1tePp"n potpunog gubljenja vokala (N ull(Schw u nd)stu fe 0 ) i onsstufe, R ), / “ P™ V t 6 f D e:g¡ 0 : S ltd.): lat. nom . sing. pes- grč. stepen dul,en,a vokala ( » t r n ^ ^ ^ g e n . sin g . 4? (< dor. nom. sing. * «

Tdlm m ? l a t

gs¡J

pl pret. sétum „sedeti“ ; lat. prez, sedeo-, perf.

* ¡d ¿ ( < * » * « ) : nem . Nest ( < *ni-zd-os g o t . oi i ievr. et ai i germ . i a i26fi i, ai got. ei got. greipan „uhvatiti“ , lcihwan „pozajm iti“

ovde F o n o l o g i j a , str. 43. fonetska vrednost got. digrama a .,« « ,«

145 1 (ini. prez.) 11 (sing. prêt.) H I (pJ. prêt.) IV (part.

greipan leihwan

graip

gripum

gripa ns

laihw

laihwum

laihwans

2. red: ievr. eu

• got. iu

ievr. eu

ou

u

u

germ, eu

au

u

u

aum

u, auM \ u, auw

tu

got.

got. - biudan „pružiti“, -tiuhan „vući

voditi“

I

II

III

IV

-biudan

-baup

-budum

-budans

-tiuhan

- lauh

-tauhum

-tauhans

3. red: ievr. e + (m, n, r. l) 4 konsonant > r, 1) 4* konsonant*87 ievr.

en, em, er, el / on, om, or, ol / jt, n», r, / / p, >//, r, /

germ , w> iw» er, el ( an, am, ar, al ! un, um, ur, ul I un, um, ur, ul got.

in, im, air , il I an, am, ar, al / un, um, aur, u lfu n , um, aur, ul

wairpan ,„postati“ , wairpan „baciti“ , bindon „vezati“ I

II

III

IV

bindan

band

bundum

bundans

wairpan

warp

waurpun

w aurpans

wairpan

warp

waurpun

waurpans

4. red: ievr. e + (m, n , r, I) 4- vokal > got. i + (m, n, r,T )\I vokal ievr.

en, em, er, el / on, om, or, ol { en, ém, èr , ël, / 9n, am, ar, a/

germ , en, em, er, el / an, am, ar, al / ën, ém, ér, ël f un, um, ur, ul got. in, im, air, il ( an, am, ar, a l / en, ém, èr, ël / un, um, aur, ul got. niman „uzeti“, bairan „nositi“, stilan „krasti“ II

II

III

IV

niman

nam

nètnutn

numans

bairan

bar

bèrum

baurans

stilan

stal

stëlum

stulans

Ispred r, h, htv got. » > e, gQt. u > o, tzv. i i u -Brechung, vid. o v d t » ö . 49, '50.

10 Gotski jezik

146

5. red: ievr. e + k o n so n an t (ili Spirant) > got. *, ai + jc sonant (ili Spirant)

n

e

0

e

o

germ . e

a

é

e

ievr.

got.

é

a

i, ai

i, ai

gor. giban „dati*4, saihtoan „ v id eti“ II

I

III

IV

giban

gaf

gčbum

gibans

saihwan

sahto

sehtuum

sathtuans

2. a-grupa

6. red: ievr. a : s>, a : d (o) > got. ä : 5 ievr. a, 0, 9

d, Ö

ä 6

germ . a

Ö

Ö

got, a

Ö

5

got. Jaran „voziti“, ptvahan „ p ra ti“ I

II

III

Jaran

ídr

forum

farans

Ptoahan

pzvčh

pwohum

pzoahans

■grupa

IV

7. red: ievr. é : 5 > got. é : 5 germ . i

o

o

é

é

5

o

i

got.

got. litan ,,p u s titi“ , saian „ se ja ti“ I

II

III

IV

litan

lai-lčt

lai-lötum

litara

saian

sai-sö

—— ,

KONJUGACIJA Indoevropski prajezik imao je bogato izgrađen sistem formalnih kategorija tzv. verbum fin itu m . Im ao je tri glagolska roda: 1. aktiv za oznaku radnje (i stanja) koju vrši subjekt izvan svoje sfere, 2. medij za oznaku radnje (i stanja) u sferi subjekta (medij interesa, refleksivni medij i dr.) i 3. pasiv za oznaku radnje koja dolazi izvan sfere subjekta i vrši se na njemu. Postojali su glagoli samo aktivni (activa tanium ) i sam o medijalni (verba dcponcntia): grč. Iff0(ioci, lat. sequor „sledim , „progonim“ . Pasiv nije imao posebnu fleksiju; njegova funkcija izražavana je po pravilu, međijom, ali ponekad i aktivom. U germ anskom se form alno i semantički očuvao aktiv; medij je delim ićno očuvan jedino u gotskom , ali sa pasivnim značenjem. Usam ljeni i retki oblici medija nalaze se i u severnogermanskom i zapadnogermanskom: stisi. Heile „zovem se“, heiter ,,ti(on) se zoveš“ ; stengl. hatte, nem . heiße. Od glagolskih načina (m odus) indoevropski prajezik je imao: I. indikativ koji je označavao jednostavnu, indiferentnu konstataciju radnje ili stanja, 2. konjunktiv kojim je izražavana volja i opredeljenost (volitivno, deliberativno značenje), 3. optativ koji je izražavao želju ili m ogućnost, 4. imperativ koji je izražavao zahtev, od oštre zapovesti do m olbe i 5. injunktiv koji je po obliku bio imperfekt ili aorist bez augm enta, a po funkciji veom a blizak imperativu, u čiji je sistem i uključen bio: grč. imperf. e-^epe-xe „nosili ste“, imperativ fipe-xe „nosite!“ U germ anskom je očuvan indikativ. Konjunktiv i optativ su u germanskom (kao i u latinskom ) formirali jedan sistem , s tim Što indoevropski formalni optativ i delim ično im perativ i injunktiv u germanskom vrše funkciju konjunktiva. Imperativ je form alno očuvan sam o u 2. 1. singulara268. Indoevropske prajezičke glagolske kategorije za oznaku diferencije u vre­ menu (Zeitstufe, tense) form irane su sekundarno, od glagolskih aspekatskih kategorija, koje n isu označavale vrem e Tadnje, nego način na koji je radnja vršena (Aktionsart, aspect, glagolski vid). U germanskim jezicim a term ini Zeitwort, verb, ten se označavaju osnovnu glagolsku kategoriju za izražavanje vremenske diferencijacije, s tim ujedno i to da u germ anskom nije u jednakoj raeri izražen glagolski vid kao zasebna kategorija. G lagolske vrem enske kate­ gorije izražene term inim a latinske gramatike: prezent, imperfekt, perfekt, pluskvamperfekt, futur I i II primenjuju se za germ anske jezike kao logički ,M Za pitanje glag. načina vid. H. H irt, Idg. Gr. IV; A. Belić, levr. glag. sistema. posebno o injunktivu, gde je i ostala literatura navedena. I0‘

UK

. »»rmini koii SU rezultat nastojanja da se sistem i svih i istorijsk» uslovhcm . objasne sistem om latinskog jezika, koji jc evropskih jezika, pa nf w avanja i izrade sistem a drugih jezika. Tako treba služio kao uzor koui P crmanskom glagolskom sistem u aorist ne tretira shvatiti « to da » M • * ija> iak0 i on> m odificiran, postoji i u germa* “r ' C ’ a i izvan fndoevropske grupe jezika istim term inim a latinske skom. Nloogi i e i \ . Stc glagolska vrem ena, nego aspekt; na pr. u gramatike ne °.bcl . * r kt j nerfekt znače nedovršenu odnosno dovršenu radnju.

“" tis r .r s ii *-> ••» * « " ■ «*■»■ nikako K o m p l ik o v a m

verna shk

g:

s

g ia g o |s k o g s i s t e m a ,

P I

*

vec

-

s e k u n d a r n e in o v a c i)e u

ske aspekatske osnove koje> verovatno,

tim jezicima. P I • nrezenta, aorista i perfekta. N e m ože se sa sigurnošću odgovaraju osnovama „ rrajezikPu te aspekatske osnove imale i utvrditi od kada [.¡ a : d kada su i kako su nastajale i vremenske funkciju vremenske t; > tense, vid, > vrem e). N a osnova k a te ^ n ie ( M n ^ a t > i ’o h|ik prezenta označava trajnu radnju i prema stanja koje P ° k ^ ) ^7naeavanie radnje koja se dešava u vrem e govora, ali i tom e je Jagoda projjosri prema Xstnnv -k el™ „ostavljam “ , oblik sa augmentom traine radnje P radnju koja je pom oću partikule e „onda, tada, pre“ ¿- znači istu J ostavljao sam “. U slovenskim jezicima oblik prebačeno u prošlosu J " kciji (ne p0 obliku!) odgovara grčkom prezenta perf k aoristu, ah im

m

futlfrsko značenje: sh. sednem. Perfekt znači završenu nastalo. Prema tom e koji faktor preovladava,

porfekt označava prošlost ili sadašnjost: grč. tf-V » « « .o sta v io sam“, . R . „video L m “ foošto sam video) znam “21". Osnova prim arnih glagola sa korenskun vokalom e koja je označavala trajnost, postala je baza prezentskog sistema, kako ”? pokazuje latinska treća konjugacija i germ anski jaki glagol ablautske i vr ,ne prvih 5 redova ablauta. V m nogim jezicim a, pa i u germanskom, S je fc n k rio n a ln e razlike izm eđu perfekta i aorista. T ako ,e u germanskom n m er it jakih glagola formalno m ešavina paradigm a perfekta i aorista«'». Germanski nije sačuvao prajezički im perfekt i futur. Za futur, uostalom, nije ni sigurno da je kao vremenska kategorija bio u prajeziku u upotrebi. Od svih pom enutih prajezičkih vrem enskih kategorija, germ a^ki toa loš samo dve: prezent kao opštu vrem ensku kategoriju . pretent koj, kod jakog M formalno odgorara prajezičkom perfektu i ostacim a aonstske p a ra ck ^ f ™ značenju preuzima na sebe sve funkcije za označavanje prošlosti. Kod sla to g glagola germanski je formirao novi perifrastičm pretent, tzv. dentah,

treCmm

prajezićka tri broja: stngulara, duala i plurala, gcrmansk. ima smgalar i plural dok je d u il očuvan sam o u gotskom (i n ešto u pranord.) i to u aktivu Analoeno ličnoj zam enici, u gotskom su i u dualu očuvana samo prva dva lica f L c c s gubitka lica napredovao je i dalje u germ anskim jezicima, o su u stisi i noTOvisokonemačkom očuvana po tri lica u singularu i u plurdu, a stsaks , stfViz. i u stengl. u pluralu je ostalo sam o 3. h ce koje s uz, . za U lice. Slična pojava je i u gotskom pasivu, gde 3. 1. pl- služi i za . a u singularu 3. 1. služi i za 1. lice. * *** vid. detaljnija objašnjenja kod E. Prokosch, «■ d. str. 144 si. *»• V id. E. Prokosch,

n. n.

str. 146.

V verbalni sistem '»pada i tzv. verbum mftmtum in lin itiv i, participi, supini gerundi i glagolski pridevi. T o su ustvari nom ina koja su, jedna v ile druga manje, uključena u verbalni sistem . Germanski ima sam o in lin itiv pre­ zenta aktiva i dva participa, particip prezenta aktiva i particip pretcriia kuti se formalno razlikuje kod slabog i jakog glagola. Prajezik je im ao dve vrste konjugacijc. tematsku ( im) „jesam“ K od tematske konjugacije lični nastavci dolaze na glagolski koren koji je prolircn tematskim vokalom e/ot dok kod atematskih glagola lični nastavci dolaze na čisti neprošireni koren. L ični nastavci su, dalje, bili primarni ili sekundarni Osim perfekta (i delim ično imperativa) koji je imao posebne nastavke, primarne nasiavke im ao je po pravilu prezent, sekundarne ind. imperfekta, aorist, pluskvamperfekt i optativ. Konjunktiv je mogao imati obe vrsti nastavaka. Primarni nastavci u aktivu bili su: singular. 1. -»» (-5), 2. -si, 3. -ti plural I. - mos (-mes), 2. -te 3. -m i Sekundarni nastavci u aktivu bili su: singular l. -ni, 2. -s, 3. -i plural 1. -mo (-me, -md), 2. - ie, 3. -nt Primarni m edijalni nastavci bili su: singular 2. -sau 3. - fai plural 3. -m ai Sekundarni m edijalni nastavci bili su: singular 2. -so, 3. -to plural 3. -mo U germ anskom su očuvani sam o ostaci atematske »«-konjugacije: pragerm. *immi (< * es-m i) > got. im „jesam“ , stvnem . b-im, nvnem . b-in; stvnem. tom , tuam, duam, tuom ; stsaks. dom , sten gl. dom. Sa stanovišta germ anskog glagolskog sistem a, a prema načinu formiranja pretérita u odnosu na prezent, glagoli se dele na četiri osnovne grupe: I Jaki glagoli. Preterit jakih glagola formiran je pomoću ablauta ili sa ređuplikacijom. Oni se dele: l. Glagoli sa ablautom. N jih ov preterit razlikuje se od prezenta samo po stepenu ablauta (kvalitativnog i kvantitativnog, vid. ovde str. 143 i sL).

150 2. Olagol, » r . ä u p ^ v o n , Njihov prêter,, je formiran pom oiu rcdup. " kat"'; Glagol, sa aotauwni abtautom •, r'duphkacsjom. 3 Glagoli * , t. , , Kjuhov prétérit formiran je perifrastično, tj. dodavanjem U Slabi glagoii N> P izuzecim a, izvedeni glagoli. Prema sufikdentalnog delim o ih na: sima pomoću Kojin su ^ (tiasian, nreterit nasi-da 2. đ-osnovc ( ja lb S n , preterit s a lb o - d a „m azati“)

3 . jj-osnovc { h a b a n , preterit h a b a i- d a „im ati“) 4 . n S -o sn o v e (f u l l a n , preterit f u l l n o - d a „ispuniti“) I H P r e u r it o ( p e r fe k a ts k o ) - p r c z e m s k l g la g o lu Po obliku stari

perfekti ,a

prezentskim značenjemIV Ostaci atematske mt-konjugactje.

JAKI G L A G O L I Fleksija jakih glagola jednaka je za sve tri grupe.

Paradigme: mman „uzeti“ , -bludan „zapovedati“ , hauan „zvati (se)“-

PREZENT a) AKTIV

Sing. 1

tlima

biuda

haita

2

nim is

biudis

haitis

3

nim ip

biudip

haitip

cd

Dual 1

nim os

biudos

haitos

.*4 -o

2

nim ats

biudats

haitats

Plur. 1

nimam

biudam

haitam

2

nim ip

biudip

haitip

3

nim anđ

biudand

haitand

>

bm

tt. Za primcre paradigma uzeti su, kao kod većine autora (W IStrcitberg, W H Kieckers i d r . ) glagoli koji su u gotskom tekstu u na)vec°) upotrebij iako svi obim ran) posvedočeni, oni su sigurni na osnovu analognih potvrđenih oblika drugih glagola.

151

>

Si?#. i

nimau

biudau

haitau

2

nimai«

biudais

haiutu

3

nimai

biudai

haitat

nimaiwa

biudaiwa

haitaiwa

nimai ts

biudaits

h a ita iu

nimaima

biudaima

haitaima

2

nimaip

biudaip

haitaiß

3

nimaina

biudaina

haitaina

nim

biup

hait

nimadau

biudadau

haitadau

m*

Dual 1

**

2

c0

Plur. 1

Sing. 2

> •iM •-*

3

« u

Dual 2

nimats

biudats

haitats

P/wr. 1

nimam

biudam

haitam

2

nimijp

biudip

haitijj

3

*nimandau

*biudandau

*haitandau

V

U £

b) MEDIOPASIV

>

•H

Str#. I

nimada

biudada

haitada

rt

2

ni maza

b\uda 2 a

haitaza

3

nimada

biudada

haitada

Plur. 1, 2 ,3

nimanda

biudanda

haitanda

Si'?#. 1

nim aidau

biudaidau

haitaiđau

2

nimaizau

biudaizau

haitaizau

3

nim aidau

biudaidau

haitaiđau

nim aindau

biudaindau

haitainđau

**

•o c >

O P

«-» rt

Plur. 1 ,2 ,3

p r e t e r it

nam

baup

haihait

2

numt

baust

haihaist

3

nam

baup

haihait

i

*nemu

♦budu

*haihuitu

2

nemuts

buduts

haihaituts

Plur. 1

ncmum

budum

haihaitum

2

nemup

budup

haihaitup

3

ncm un

budun

haihaitum

Sing. 1

nemjau

budjau

haihaitjau

2

nemeis

budeis

haihaiteis

>

3

nemi

budi

haihaiti

*-*

D ua/ l

—

—

—

2

*nem eits

*budeits

*haihaiteist

P/ur. 1

nemeima

budeima

haihuiteima

2

nemeip

budeip

haihaiteip

3

nemeina

budeina

haihaiteina

«W - 1 >

Du. i M

•*• •o

► H

« c.

o

V E R B U M IN F IN IT U M

(nf. prez, aktiva

n im a n

b iu d a n

h a ita n

Part. prez, aktiva

n im a n d s

b iu d a n d s

h a ita n d i

Part, pretérita

num ans

budans

h a it a n i

L IČ N I N A S T A V C I

PR E Z E N T A K T IV A

a) Indikativ

I. sing. U prajeziku, verovatno, nije bilo nastavka ali je o v o lite označen s duljenjem tematskog vokala o > 6 : grč. got. bairat n . U scvernogerm. i zapadnogerm. icvr. -5 u : stvncm ., stsalcs. biru „nosim “ , gibu „dajem“ (upor, H ild. **5 ih heittu, 30 tm tu , 35 gibu, 47 gisthu itd). 2. sing. levr. nastavak -s i: ievr. *bhcre-si u stind. bhdra-si; germ. *beris < pragerm- +beri-zi, *ben-si > got. bams; stengl. hires, steak*.» stvncm, bins*79. 3. sing. Ievr. nastavak -it: ievr, *bhcrc~tt u stind. bhđra-ti; pragerm. *bcrif> Ibzrid > got. bairip ; stengl. hired, stsaks. bind, stvnem. birit*u . 1. duala. Ievr. nastavak -yes ili -yos: ievr. Hherd-yes ¡bherd-yos u stind. bhdrd-vah™', germ . berd-ytz! bero-yaz > got. hairos, 2. duala. Ievr. nastavak -tos, -tes (ili -thes. -ihos) u stind bhdra-thuh; pragerm. *beri-dizi beri-piz t+bere-pae). Got. bairats pokazuje, na prvom m estu, da se radi o analognom osnovičkom vokalu prema 1. i 3. pl. i o promeni -ps>-ts. Za gotski oblik najverovatnijc je pretpostaviti icvr. *bhere-tfits-i - ihos*«. 1. plur. Ievr. nastavak ~mes ;-mos : ievr. *bhero-mesl *bhero-mos u grč. (p^po-fiee, lat. feri~mus ( i< o u nenaglaSenom otvorenom slogu), stind, bhdra-mah ; pragerm *bera-miz 'bera-maz > *beramz - got. bjiram ; stisi. ¿erom*77. 2. plur. Ievr. nastavak -the (ili ~ie) : ievr. *bhere-the /* bhere-te u stind bharo-tha, grč. ?£ps-*re, stsl. bers-te; got. bairip; stvnem. beret, stisi, bered*7*. 3. plur. Ievr. nastavak -m i: ievr. *bhero~nti u stind. bhđra-nti, grč. dor. fćpo-vTi, lat. ferunt; germ. *hcra-ndi iberanpi > got. batranđ; stsaks. berad, stfriz. beraih

b ) O ptativ

M odalni m orfem za formiranje optativa bio je u prajeziku -i. Tem atski vokal je - o, koji je sa i kontrahiran u oi; tako je postala osnova optativa'•¿¿eroi na koju su pristupili senundarni nastavci. I. sing. Ievr. nastavak -m (posle vokala). -qi (posle konsonama): icvr. +bhcroi-m u stind. bhdreva-m, grč. *oeprJ'.r> * 9epo» (upor. ark. e|eXotuvoia „isterao m Za ievr. e > got. e ^pisano at) upor. ovde str. SO. Prajezički dugi vokali očuvani su u gotskom 1) u jednosložnim rečima: stind. sa, grč. riy got. sč i 2) ispred -s (-z): stind. asvah „kobile“, got. gibos „darovi“ . U ostalim slučajevima ievr. e, o > got. a: *bherS ^ got. baira, ‘ghebhđ > got. giba, vid. ovde str. 52 179 Zavisno od m esta glavnog akcenta, u pragerm. su mogla biti dva oblika: ievr. e-ri > germ. -izi, ievr. ¿-si > germ . isi (*beri -z i, *beri-si). U zapadnogerm. preovladao je oblik na -isi, u scvernogerm. na -izi (stisi. berr). G ot. oblik bairis može se svesti na oba prvobitna oblika, jer je i -a u finajnoj poziciji prešlo u -s, ,7i Vid. M . H. Jellinek, tt, d. str. 74. m Samo na osnovu nastavka u stind. -vah (-vas) ne može se odrediti da li je bio nastavak -yes ili yos, pošto je ievr. e i o > stind a. *7* I od ovako pretpostavljenog oblika u got. bi m oralo b iti *berads. E. Kieckers, n. d. str. 191 misli da se radi o uopštavanju oblika sa -ts ispred inicijalnog bezvučnog fonema u tandi delovanju. 177 U -m s > germ . -m izj-m as, - z ie preko -mm > -m nestalo, vid. ovde str. 74 *7* Germanski i slovenski nastavci mogu se svesti podjednako na -the ili -te.

. hih"). stlat. »crn (*!-, a ) verovatno su ievr. konjunktivi £ padnogerm. stsaks., stvnem ., stengl. Aer,

f " * “'r ™ optativ *A*™ g °l - í,u,rl,,' 3 ‘ . ¡cvr *ifheroi-t u stind. /»Adri-r, grč. ^¿pot (sa J sing. I « r . - l » k r a ij j i) : getra. herai > got. tefrar, stisi., stengl, otpudanjcm - t u t a v u ^ • (-uel-ud): ievr- *bheroi-yel-yo u stind, 1. duala. Ievr- " aS' 7 ,a dva smo odvezli“ (aorist); germ. *berai-lte > got. *W ^w : od sira,, „sedeti“)>ba,ra,-«>a (i* * avak ka0 u indikativu, s tim što je ovde nastavak stfriz, stsaks, s vn

2. duala. Ievr. ist n

feairm-ts.

(-tnel-mo): ievr. *bheroi-mel-mo u stind.

dodat na optativsku osnc u, • - L - Uric v r ’ w

^ "

>~ pragerm. *Am»-me > got. Amrm-mu (posvedoieno

*bherai-u u stind. A A ** got. bairaip (posvedočeno « 1 stvnem. bere,,

^ " ' 7

;tisl- ferW"' StV7

, eb7 e v r

stisi, berep. (.„ r posie kon son an ta): ievr *AAm«-?t u grč. J. plur. t o r . ™ sta™* h ,). pragerm. *berai-n > got. barama (posvedoetol. 7t*pix«l , > (-*PeX.u l.>'g^w | p l. bairai-ma-, stisi, bere, stengl., stsaks. čeno q,parna) ¡e analognom prema I. pt-

beren, stvnem. berett.

c) Imperativ 2. sing. bilo je u ievr. bez nastavka, jednako čistoj glagolskoj osnovi na -e. Ievr. *bher-e u stind. bhara, grč. cpžps; pragerm. *ber(e) > got. bair; stvnem. bir-i (analogijom prema indik. ferVis); stengl., stisi., stsaks. ber.

3. sing. U prajeziku je bio jedan oblik na -rod: bhere-tdd za 2. i 3. lice za sve brojeve: stind. vahatai „neka on vozi“ , lat. agito {. 2 duala je oblik indikativa. 1. plur. Verovatno je injunktiv (im perfekt bez augmenta): ievr. *bherotm u stind. bhara-ma (imperfekt d-bharama); got. nimam „uzm im o“ ; stengl. haran „nosimo!“ 2. plur. Isto tako oblik injunktiva sa nastavkom -te: ievr. *bher€-ic u stind. bhdra-ta , grč. got. bairaip; stisi, beređ.

*»• Vid. ovde nap. 275.

MHDIOPAS1V

a) In d ik ativ

Ostaci prajezičkog medija u germanskom pokazuju pasivno značenje. Ptajezički nastavci u sing, ind. prez, bili su: -ma», -sai, s a t : ievr. *bhtro-mau *bhere-sai, *bhere-tai: u grč. germ. -ai. U germanskom se ponovo javlja partikula -u. 1. i 3. lice -to h u > got. -daw; 2. lice -ro-t u > germ, -zau: ievr. *bheroi-tuo 1, 2, 3. plur. grč. got. qam „došao sam“ , sa gubitkom reduplikacije i final­ nog kratkog -a u višesložnim oblicim a282; iev. *yoid u grč. olfrx, got. wait „znam“ ( —„video sam“); ievr. *bhor-a u grč. epopću; germ. *bar-a > got. bar; stisi, stsaks., stvnem . bar, stengl. baer. 2. sing. Ievr. nastavak -tha : *g\te-gyon-iha u stind. ja-gđn-tha „otišao si“ ; got. qam-t; ievr. *iwitf-tha u grč. oln-fta „znaš“ („video si“). Posle gubitka finalnog -a u germ anskom je ievr. ih > germ . -p > -t (posle spiranta), koje je, zatim, analogijom preneseno na sve verbalne osnove: nam-t , qam-i, kanti-t. Kod dentalnih osnova je na ss> s dodato r = ~ s ta \ got. wai'sr, „znaš“ w arst „postao si“ itd .2*3.180 180 Diftonzi su očuvani samo u goi a; grč. ipćpeToa, got. bairada, vid. 1.1 Vid, E. Hrokosch, n. d. str. 1.1 Vid. ovde str. 153, nap. 272. 1,3 Vid. E. K ieckers, «. d. str.

jednosložnim rečima, inače su skraćeni: ievr. ai > o v d e str. 53 i s i 146— 164. 194— 196; H . Krale, n. d. sir. 119.

. ■ - . icvr +me.g-( u stind. tid -vd „rus 1. duala levr nastavak -g ^ ^ , vanjcm Već pom enute partikule -u) dvojica znamo**; / | eUSamo nwgut Mk 10, 39 „nas dvojica sm o mogU. *“< . fr t“ V^ r f u < - S ”,n fs dvojica smo pisali, urezali“). htelf* i u stnor nastavak kao u indik. prezenta; na njega je u - »

«

s

d” i k -

t s u

-

* -* ••

m

t

formalno laki ( r"c^ |jln J ^ aorista (medijalnog) dsad-r, lat. vén-t ( < y ^ m - , i . go,, sét-um »a « « £ • 3. smg^ y RCrmanskom je> dalje, vidljivo got. i/vm-uai sa zapadnogerm. oblika na -«: srvnem. stig-i, kur-, delovame analogne i I tematskih aorista bez augmenta sa nastavkom ,td„ za M e « h . „ostavio si“ . Sve ovo veoma otežava -t-s: grc. . l "pu' „ermanske paradigme u pluralu, iako je ona u istomskom

î

s

* >

s

i

r

*

. -

—

—

* " ” ■ » ■ "*

g

r. i * » :

t-.Mn, stvnem . « » o m ; got. ta«-«m ; sttsl. varom,

stvnem. 2. plin. fr a Ç T j V m

™ °na

' £ ¿ 4 ; * * '•

ak je ispred nastavka u germanskom je -u, > g>lt, . u.p- stisi, -od, stvnem . -a/: pragerm. •* *

stvnem -

”vi znate“ ; g o t- b£rup'

'K‘mU\ "nlur N e može se rekonstruisati jedinstveni prajezički nastavak; grćki 3. plur. N e predpostavlja nas verovatno, bio se

> č . „ i , hom. - * « . U pragermanskom ie, . nastavak -w > germ. -un (sa gubitkom dentala u */,Aer-nr); upor. stlat. im perfekt da-dai „stavili «

'- E

S J j j i ,7 i- -.-„.-.o. i«. — »-■* -«** “ -

i“

b ) O p ta tiv p r e te r it a

Formiran je i optativ prezenta, sa optativskim sufiksom -i i istim nastav­ cima kao kod optativa prezenta. M4 H . Krahe. n. đ. str. 120 objašnjava ove oblike duala bez dodavanja partikule-u: ievr. nastavak -y< > germ. -tce, gubljenje finalnog -e, posle čega je -y vokal izovano. Pošto se, me­ đutim, partikula -u javlja i u pluralu, verovatnije je mišljenje da se radi o dodavanju ove partikule. nego o vokalizaciji - m u singularu i prenošenju tog sekundarnog germ. -u i 9 plural.

Mi Vid. ovde nap. 281.

157

2 GLAGOLI SA KhDLTUKAUJOM V cćina prajezičkih pcrfckata bili su formirani uz pomoć rcđuplikacijc» r ri čem u je ređuplikacioni vokal bio e: grč. U + w n , „ostavio s*mM. Jar u -.m -i „pevao sam od cano „pevam“ ; got Hat'hait „nazivao sam, zvao sam *e", ijt-iot „ostavio sam *. Ređuplikacioni slog sastoji se od konstantnog rcdupiik*cionog vokala ievr. e germ. t got. ~at i inicijalnog konsonantu Ako glagol počinje s dva konsouama (muta cum liquida), tada se samo prvi uzima za ređuplikacioni slog. got sičpan— pret. sat-sUp sp a v a ti« Ako glagol počinje $ grupom konsonanata koja poćmjc sa j (it-, i* -), tada se cela grupa uzima za formiranje reduplikacionogsloga: lat. sič, perf. sr*-« {‘ ste-stot), got skauLn nrrt ikat-skaifi „rastaviti“ . Ako glagol počinje vokalom, tada se ređuplikacioni slog formira samo od reduplikacionog vokala e. got. aukan prei. ai-auk „umnožiti“ ('.lat. uugeo)***. O d germanskih jezika rcduplikaciju je najbolje očuvao gotski, i to najčešće u slučajevima kada je isti stepen vokala u prezentskoj i preteritskoj (»snovi, da bi se lakše izrazila opozicija ovih dveju osnova: hattan-hai-hatt „zvati (se)“, maifait— i/««—mait „rezati“ itd. Prema korenskom vokalu mogu se glagoli sa reduplikacijom podeliti na a, è, ai, ô, au glagole. T a podela je, m eđutim, irelevantna za fleksiju ovih glagola, pošto korenski vokali ostaju beat promené! U gotskom su očuvani sledeći glagoli sa reduplikacijom: 1. halđan „držati“ , falpan „saviti“' gastaldan, „postići“ , fàhan „uhvatiti“ , hàhan „obesiti“* 2. slêpan s p a v a t i“ 3. af-atkan „poricati", fraisan „pokušati“, haitan „zvaii(sc)“ , laikan „po­ skočiti“ , maitan „rezati“ , skaidan „šeći". 4. hioôpan „hvaliti se“ , flôkan „jadikovati" (*lauan, prêt, latlâuti „rugati se, grditi“}. 5. aukan „um nožiti“' 6. G lagol got. geggan „ići" izgubio je p rê t. *gai-gagg i su p stitu irao ga sa iddja2*7.

3. G L A G O L I S A B L A U T O M I R E D U P L IK A C IJO M

U gotskom je posvedočeno nekoliko jakih glagola sa osnovnim vokalom

i xzv. ¿-grupa, odnosno V II red ablauta48*. Ovi glagoli osim reduplikacije p o k a z u ju i s t e p e n a p o f o n i j e i e v r . e:o > p r a g e r m . e:o > g o t . e.o, z a p g e r m . a:uo. P o s v e d o č e n i s u s le d e ć i g la g o li;

1. leian, lat-lot, lai- lotum, lecans (af-letan „otpustiti, poslati, napustiti, pre­ pustiti"; us-letan „isključiti"; fra-letan „osloboditi, đozvoltiti“ /stisi, lota, stengl. butan, stfriz. leta, stsaks. Idtan, stvnem. la^an, nem . lassenl 514 U prezentu je bila reduplikacija sa vokalom -i-: grč. Tl-ftipj.il (*ftt-ftiwu) ..stavljam“ , Ji-ipa-ox« „trčim ", stsl. ti-trq, stvnem. zittaron, srpskohrv. ri-tram, vid. E . Kieckers, n. d. rtr. 186. **’ Vid. W. Braune, n. d. str. 102— 103; E. Kieckers, n. d. str. 206; H. Krahe n. d.

rtr 12—121. “ * Vid. ovde, str. 148.

2. griian, gai-gr6t,gai-grfftum,gai-grÖtup „plakati, jadikovati“ (stisi, grdtu).

3 ga-ridan, ga-redandam „brinuti sc, starati se“ (faura-garcdan, faura­ gar¿rdp, faura-gartdamt „preodrediü nekoga za“ ; und-redan „pobrinuti sc, obw bedtu“ ; ur-rftfcin, ur-rJdip). 4. saitan, sai-sö, sai-sJst, sai-sdum, suians „zasejati“ (lat. sero *si-s-o, ncm. tarn). 5 ¡¿kan, tai-iök, tai-rökum „dirnuti“ {at-tekan „dodirnuti**; stisi, raka, pret. tok, tokutm engl, to take\ lat. ta-n-go, te-tigi ' *te-tag-ai\ grč. jor. TC-W/tov). 6. waiatt, 3. pl. pret. wai-wöun „wehen“ , „vejati“283.

VERBUM IN F IN IT U M

p r e z e n t a . Prajezićki infinittvi su usamljeni padeži gla­ t k i h r ,i " r ak in ih )im en ica , koje su zbog svog značema u bl.žo, vez, sa glaS ñ r n iu W o n lie n e ¿glagolski sistem . In fin it,v prezenta u germ anskom ,e usamS n T o W ik ak smg ggla g .im en ice srednjeg roda, koja ,e fornnrana sa suf.ksom T k Jod na osnoviiki vokal -o-: ievr ‘ Ster-o-no-», u stm d. bbd,-a-nam¡ .noSenje"; stisi. 6era, sten gl., stsaks., stvnem. I n f i n i t i v

Zran

beran.

P a r t i c i p p r e z e n t a . U ievr. je formiran sa sufiksom -tu. Ovaj sufiks je neposredno dodavan korenu ili sa osnov.cktm vokalom * } *"■ > * "“ u lat fer-em, stinđ. bhar-ar, ievr. Hher-o-nt u grc ovr-, stmd. bhor-aZ v germanskom je ievr. -» / > germ. -nd (prema Vernerovom zakonu) uvek s a osnovićkim vokalom a > germ. u: gor. ban-a-nd (•*); st.sl. berar.de, stengl. berende, stsaks. bevandi, stvnem. frernmt230. P a r t i c i p p r e t é r i t a . Prajezićki glagolski pridev formiran isto kao i infinitiv prezenta sa sufiksom -no- i osnovičkim vokalom -o- :o-no-. ,evr. W , u stind. vri-a-m -h; got. zvaurp-an-s Bile su tormae„e sa ,evr. sufiksom -e-no: stsl. nes-e-m, stisi, borerm, stengl. borni-*1.

Nije sigurno da u ovu grupu spadaju glagoli: 1) *jaian „koriti.“, posvedočeno sa­ mo 3. plur. prez. pas. fairnda, 2) uf-blesan „naduvad“ posvedočen pas. uf-blesada i part. pret. uj-bltsans, 3) *latan „rugati se, ismejavati“, posvedočen 3. plur. pret. lai-loun. Participi prezenta su adjektivi i menjaju se po slaboj adjektivskoj đcklinaciji, Vid. ovde str. 130 U sevemogerm. idu u singularu po «-deklinaciji, u zapadnogerm. su ja- osnove. Morfološki uzet, ievr. particip je u uskoj vezi sa 3 pl. prezenta ind. aktiva. *»» Ostaci tih participa na -eno u gotskom su adjektivi: fulgins „skriven“ (fiihan „krili", part. pret. Julhans). Veoma produktivni su bili u ievr. i participi perfekta sa sufi­ ksom -to: lat. stratus (štetno), stsl. pro-strub, grč. orpcoT^. U gotskom su očuvani samo usamljeni ostaci kao adverbi: uruaktaba, od *unsahts (sakan „strciten“), du innmssamma „nesigurno“, *Q-yitstos, stvnem. umoiss, grč. germ. *sadio > salió > got. satja. /grč. „bežim “ prema yopéo „plašim, teram u beg“ ; lat. mcmmi „sećam se“ prema moneo < * moneio „opominjem“29», 2) denominalni glagoli (faktitivni), formirani od adjektiva, sa ievr. sufiksom de I-to, na pr. od adjektivske osnove got. hrain-s „čist“ hrainjan „čistiti“, haurn „rog“ (a-osno\’a)-haumjan „trubiti“; hail-s „ceo, zdrav“ -hailjan „isceliti, ozdraviti“ (stsl. céljg). I I r a z r e d . O snove na ~o ( < ievr. -ä). I ovo su denominalni glagoli, formirani od -o osnova (fem inina: lat. -d-konjugacija) sa sufiksom jejjö: ~áie¡ (iiö-, kao grč. vtfxáw < * „poštujem“ -dor. „čast“ ; lat. plantó < *platUä-iÖ „sadim“ (planta „biljka“); stsl. vonja-jg „mirišem“ (vonja „miris); got. saibó „mažem“ < g e r m . *salboio od germ.

D u a l.

III

IV

nasja

sökja

saibó

haba

fullnu

2. nasjis

sčkeis

salbôs

habais

fullms

3. nasjip

sökeijp

salbôp

habaip

fulinijj

nas jös

sôk jos

1.

p a

II

1.

habôs

—

—

KJ mm

T3 e

sökjats

_____ 2B4

nasjam

sökjam

salbôm

habam

fullnam

2. nasjip

sökeip

salbôp

habaip

fullnip

3. nasjand

sökjand

salbônd

haband

fullnand

5in£. I. nasjau

sökjau

salbô

habau

fullnau

2. nasjais

sökjais

salbôs

habais

fullnais

3. nasjai

sökjai

salbô

habai

fulnai

salbôwa*

habaiwa*

fullnaiwa*

P lu r a l 1,

>

w A

D u a l 1.

a O

P / «ra /

svnp. > M

es u 1» a £

_____ m

2. nasjats

nasjaiwa* sökjaiwa*

_ m

2. nasjai ts*

sökjaits*

salbôts*

habaits*

fullnaits*

nasjaima

sökjaima

salbôma

habaima

fullnaima*

2. nasjaip

sökjaip

salbôp

habaip

fullnaip

3. nasjaina

sökjaina

salbôna

habaina

fullnaina

sökei

salbô

habai

fulln

1.

*-

nasei

2. nasjadau sökjadau Dwa/ 2. nasjats P/ura/ I. nasjam

—

—

—

—

—

—

sökjam

—

—

—

—

2 nasjip

sökeip

salbôp

habaip

3.

—

—

habandau

—

—

m Oblici duala ovog glagola nisu posvedočeiu; verovatno su bili *salbtis, *ajIbou. *** Nije posvedočen oblik, verovatno je bio *habaiis. *" Oblici duala nisu posvedočeni; verovatno su bili: *fullnos, *fullnats. IM Posvedočeni su samo navedeni oblici.

-

__ 297

161

b) M KDIOPASIV

II

III

IV2*»

1. nasjada

sok) ada

salböda

babada

2. nasjaza

sökjaza

salböza*

habaza*

3. nasjada

sokjada

salböda

habada

plural I. 2. 3. nasjanđa

sokjanda

salbönda

habanda

Sing. 1. nasjaidau

sökjaidau

salbödau

habaidau

2. nasjaizau*

sökjaizau*

salbözau*

habaizau*

3. nasjaidau

sökjaidau

salbödau

habaidau

sökjaindau

salböndau

habaindau

I

Sing. > '5 s 1

> i £ 0

Plural 1. 2. 3. nasjaindau Infinitiv

nasjan

sokjan

salbön

haban

fullnan

Particip

nasjands

sökjands

salbonds

habands

fullnands

Kao što je spomenuto (vid. ovde str. 159) u I r a z r e d spadaju: 1) primami glagoli s prezentskim sufiksom - ioj-ie > got. ja; toaurkjan „raditi, ■ delati“ (stisi. yrkiat stengl. v>yrcean, stvnem. vmrclien; stvnem. urirken je đeno■ minalni glagol); hatjan „mrziti“ (nem. hassen); sokjati „tražiti" (stisi, sokia, 1 stengl, sćcan, stfriz. seka, seza; stsaks. sokian; stvnem. suohhen, nem. suchen-lat. sagire „njušiti, pretražiti", saga* „osetljiv (pas)“ ; ana-kumbjan „sesti za sto“ (pozajmljenica iz lat. accumbere); taujan „činiti" (stvnem. zoutven „udesiti"; stengl. taman „obraditi" itd. 2) iterativni (intenzivni) i kauzativni glagoli na ievr. -eio, stepenom vokala o u korenu: grč. *. * i* b .« B k “ - " * # « » -veličati; od.got. ««meg* „mnogi" „umnožiti". Isto tako su formirane osnove i od nominalnih .

u-o$nova.199 I i¿ni nastavci u prezentu podudaraju se sa sličnim nastavcima lakog gla­ gola: pmgerm Sing. 2-, * ~ ™ * * > . 2. *»az-ied(-kp). 3. *mz-ia,ui(np ) . ^

3

*'“ « ' * » ■

P'Ur

1

Osnovu elaaola I I r a z r e d a čine denom inativi na -iö, formirani od • O s n o v a na pr. grč. dor. v ip i „čast" - « ( - i« , mpo „poituiem“ ; srsi. ' ' 1 , . miris.. -vmia-jp ..ini rišem "; got. od kara „b n g a“ -(g panh-ia > páh-ta, vid. ovde str. 55. 304 Bibliografiju radova o ovoj hipotezi do 1912. god. vid. kod Collitz, Das schwache Präteritum und seine Vorgeschichte, Hesperia 1 (1912),' posle toga kod A. W. M. Ode, Das schwache Präteritum in den germanischen Sprachen. Amsterdam 1926; Collitz, Das schwache Präteritum als MischbUdung, PM LA 43, 593 i sl. (1928); E. Prokosch, ». d. str. 194 i »1.; CpaBHHTejmaja rpaMMSTHKa repMaHCKHX ja3WK0B, IV (1966), str. 391 i sl.; E. Rieckera, n. d. str. 252—260. 307 Smatra se da je iddja, iddjedun itd. ostatak starog pretérita sa augmentom od korena to-: i- „ići“ proširen sa a-: u stind. i-máh grč. l-pev „idemo“ , lat. i-ter „put“ ; stind. pret. i-yä-m „poSao sam“ ; vid. Kieckers, ». đ. str. 218 i ovde nap. 289.

PRETERITO (PERFEKATSKO)-PREZENTSKI GLAGOLI PrajcziČki pcrfekut sa reduplikacijom označavao je stanje koje je nastupilo posle izvršene radnje, svršenu radnju čiji je rezultat ostvaren u sadašnjosti. Zbog toga ievr. perfekat sadrži u sebi ne samo momenat prošlosti nego i sada­ šnjosti. Iz prvog momenta prošlosti razvio se u germanskom preterit (perfekt) jakih glagola, u kome je u zapadnogermanskom nestalo reduplikacije. Iz dru­ gog momenta, t¡. rezultata radnje ostvarene u sadašnosti, razvila se, sa istom morfološkom strukturom ali bez reduplikacije i s naglaskom na stanju radnje, posebna grupa glagola koji se nazivaju pretérito (perfekatsko)-prezentski glagoli; od ievr. *wrid-perfekt *uoida „video sam" u got. toait — grč. ol$a „video sam, dakle, „znam". Isto tako got. mun „mislim, verujem“ = lat. metnini „sećam se“ (ievr. perf. akt. *me-mon-a (med. „setio sam se"; got. skal „stupio sam u obavezu", „treba" -uopr. lit. skilti, sing 1. prez, skylú „dužan, obavezan".31*8 To su ustvari stari ievr. glagoli koji označavaju sadašnje stanje subjekta posle svršene radnje koja je dovela subjekat u to stanje. Ovi glagoli imaju funkciju čistog prezenta, zadržavajući svoj arhaični oblik perfekta (bez reduplikacije). Germanski jezici su sačuvali ovaj tip perfekta bolje od ma kog drugog jezika. U njima je stari perfekt funkcionalno na mesni prezenta. Zato njihov prezent pokazuje, kao i preterit jakih glagola, ablaut i, ponekad, i Gram­ matischer Wechsel; wait-witum; parf-paurbum. Drukče, što se tiče ličnih nasta­ vaka prezenta (perfekta), oni su isti kao kod pretérita jakih glagola.309 Pošto je kod ove grupe glagola stari perfekat preuzeo funkciju prezenta, to je u germanskom formiran novi oblik pretérita po analogiji prema preteritu slabih glagola. Njihova osnova u preteritu je primarna. Preteritalni sufiksi (dentalni) dodaju se na osnovu koja završava na konsonant, bez spojnog vokala: tip tvaurh-ta. Osnovni vokal u novom preteritu je isti koji je u pluralu pre­ zenta (perfekta), na pr. prezent 1. plur. skulum- preterit sing. 1 skuldai pre­ zent plur. I. kum im - preteritt sing. 1. kunpa. Isto tako su od osnove prezen­ ta formirani i optativ, infinitiv i particip prezenta: infinitiv tvitan, opt. toitjau, particip witands (I. plur. prez. mtum). Optativ pretérita i particip w Vid. W. Krause, n. d. str. 233 § 247; E. Prokosch, «. d. str. 187 i si.; CpuBHHTCtHaja rpoMMaTuxa repMancunx jaaimoa, IV, str. 409 i si. *°* Dok gotski i severnogermanski pokazuju u ličnim nastavcima prezenta (< perfekta) ovih glagola potpunu identičnost sa preteritom jakih glagola, tzv. zapadnogermanaiđ poka­ zuje razlike; 2. sing. pretérita jakih glagola je aorist: stvnem. sigi, zugi, uiurti (vid. E. Pro­ kosch, n. d. str. 188 § 56, 57, 65). Pošto prezent ( < perfekt) preterito-prezentskih gla­ gola nije rezultat sinkretizma aorista — perfekta, to i u zapadnogermanskom 2. sing. pre­ zenta ovih glagola ima iste oblike kao i u gotskom i severnogermanskom; upor. još u taftom vnem. du soli.

pretérita formirani su od sekundarnog (slabog; pretérita: prétérit sing. I. wnsaopt. prêt, mssedjau, part prêt, tut» {-weis) * wid-io), Pretérito (perfckatsko)-prezentski glagoli mogu se prema oblicima singii lara-pluraU prezenta, koji je stari perlckut sa albautom, podeliti na redove ublauta, kao i svi drugi pravi jalu glagoli. U gotskom su pnsvedočeni slcdeći oblici pretérito (perfekatsko)-prczemskih glagola.*1“

I KF.l> 1. w it-Mtum’U'ifSii-ti'tss „znam"

Prezent Indikativ S iig . 1. a>. ii

Optativ Sing. I. witjaii

2. waist

2. wit 'is

3. twit

3. tout

D uil I.

Dual 1. 2

2. wimps Plural I. w'rMwi

Plural 1.

2. wiiup

2. zviteifi

3. toit un

3. -

Preterit Indikativ Sing. I. wisset

Optativ Sing. 1. wissedjau

2. wisseis

2. wissedeis

3. wissa

3. wissedt

Plur. 2. zvissedufi 3. wissvdun

Plur. 2. -

-

3. wissedeina

Infinitiv prezenta witan Particip prezenta leúands Oblik 2. sing, prezenta ind. waist je pravilan razvoj ievr. *yoits-iha*li U oblicima pretérita - m- se razvilo iz -i + 1 (d + /): *wid-ta wissa; isto i pari. prer.: *wid-to-s > wit-to-s > germ. *wissaz (stisi, tl-viss, stengl. un-ge-tviss); got. un-wets (stvnem. gi-wis).m •■ua Navodimo *’* Vid. ovde, ,I* Etimološki zazvati (molitvom) u iariti. čuvati“ .

samo posvedočene oblike ovih glagola. nap. 309 i E, Kicckcrs, ti. d. str. 72. su srodni jaki glagoli 1 reda fra-uidian „osvetiti“ , in-tceitan „anbetcn“ , pomoć, „štovati“ i slabi glagol HI razreda toifan (s dat.) „paziti, stra-

168 2. {ais-lisum*-lisia* „znam, razumem, shvatam“ Za ovaj jedini oblik ovog glagola (ievr. *lois „trag, tragati“, srvnem. leis „trag“, stsl. licka „leja“ itd.) gotski ima kauzativ (I razreda) laisjan „poučiti (stvnem. teren-, lat. de-lirus ( ges, gi()\ ievr. 'stc-Zita-. stvnem. stam, stas, stat (stem, stes, stet) itd. Jedini primami glagol sa očuvanom redupUkacijom u prezentu je nem. sittem „drh­ tati“ < stvnem. zittarnn, stisi, titra „ti-tra-m” .

174

rcvr koren ovog glagola je V i-. Ind. sing. 1 : ievr. grč. «1*1 levr. »treu * • fiW m a, lit. es-mii pragerm. *i*-mi > irm« (. «»rvd. e ^ X ä l a / ; sing. 2 : icvr. W : eünd. äst grč >*im m >go.. im k pi£ gCrm. *is-si > *iu > got. sing. 3 : ievr ^ >m/ ^ n d di-n « i » -r l, latP *-r; pragerm. * iW > got. «f. Originalni G a ls k io b lid o ftič n i su u slind.: smds, sthd santi < *sentv, dual « * . Dok f j d a k le 3 plur. got und i'stengl. swaks. m đ t srvnem. srni/ normalno očuvan fhhk u 1 2 Plurala i duala su nastavci jakog pretenta dodau na osnovu tz oblik, u *• ’ p . , ,at egmtiSt stsl. (j)es-te, ht. es-te tako da su pragerm. hiii Vaiimle) ‘ Vaud(e) stisi- erom, ^ stvnciB< b~iru9n' b~trutl' elernenat *is!*-it~ fupstinjiran je sa pod uticajem optativskog obhka i oblika J plur indik : got. I stj-um, 1. sij-up ■ Praiezički formans optativa bio je -t«-ia u singularu, u pluralu Ova, formans S a v a n je na osnovu koja je bila u stepenu « r o (Schwundstufe): *. formans^oo i *. + »«-/: plur. *s-,-mo; stind. «-#• ( i >* supstitunano sa a. pod unca,em a. u opt prezenta jakih glagola)®1*” , . r. . . . Za oreterit (indikativ i optativ) i verbum inf.mtum Onfinitiv i particip prezema) služe kao supietivni oblici jakog glagola „bin«, „posroran(V red ablauta: tohan-tojs-toesutn-wisans). iffitjan „želeti, htetl“

Prezent Sing. I. toiljau 2 . toilets

Dual 1. --------

Plural 3. toileima 2.

toiletp 3. toiletna

2. toileits

3. toili Infinitiv Totljan; part, vnljands Preterit Indikativ Sing.

Optativ

1 . toilda 3 . toilda

totldeđi

M* Nasuprot ovakvom objašnjenju E- Kieckers-a n. d. str. 268, H. Krahe, n. d. tu. 140 smatra da je prvo usledila apstrakcija nastavka-nd 3. plur.: ri-nrf (prema batr-a-ruft, me­ tlo -tnd. Kao glagolska osnova shvaćena je ti- od koje su onda pomoću nastavka -um, uf i ubacivanja prolaznog glasa (hiatustUgend) postali oblic ri-j-u m , ri-j-u p . w U zapadnogermanskom -T-je iz plurala prebačeno u singular: stvnem. ¡1, tb, rf kao lio je i u Ist. tim, sit, sit iz plurala simuy, vid. E. Prokosch, rt. d. str 220, 221; N. Kieckcrs. n. d. str. 268 . 269; Krahe, rt. d. str. 140.

17$

Indikativ Plur.

Optativ

1« to ild id u m

2. aildéduf»

m ld id e iP

3. wildfdun

Glagol wiljan „birati» želeti, htcti'“ „wolien** u gcrmarukom je» ¿bog tvog specifičnog značenja, formirao u prezentu samo optativ (modus ¿ lje) koji te» međutim» sintaktički upotrebljava kao indikativ, levr. * + «//-: lat velle, tttl. veljQ, imao je atematsku fleksiju: lit. 1. sing pa-vel-rm, 3. ting. pa-wtlit lat. voli, vult. Germanski prezent je optativ, kao i latinski konjunktiv (»optativ): velim, toelis, vtelit, velimus. Vcrovatno je u germanskom bio i indikativ *foel-, čija je osnova pre gubitka indikativa prodrla i u optativ sa -i- u pluralu (upor. got atem. aorist 3. sing. nčttn). Zato se ovaj glagol u prezentu (»optativ) menja kao optativ pretérita jakog glagola**7.

»« Oblici milu itd. u stvnem. nisu mdemitni * got. toifjau. Oni pokazuju prela* u pravilnu konjugactju: idilu > trellent, -oni < *toelj-onti itd.j vid. H. Prokoach, n. d. »tr. 225.

PREDLOŽI (I PREFIKSI) Predloži su:a) prvobitni adverbi za mcsto. Oni su ili u adnominalnoj upotrebi (predloži) ili u adverbalnoj upotrebi (prefiksi, preverbi), b) prvobitne nominalne tvorevine, pojedini okamanjeni padeži koji su postali adverbi u adnominalnoj upotrebi. Postanak adverba-predloga (prefiksa) bilo jednih bilo drugih recentan je u odnosu na formiranje drugih „vrsta“ reči. U germanskom i u gotskom još se vidi uska srodnost između predloga i adverba. Često se javljaju isti predloži u adnominalnoj i adverbalnoj upotrebi. Jedni su samo u adnominalnoj upotrebi {ip-un-aftra-fram-missa), a drugi u obema {af, afar, ana, anđ{a), at, bi, faur{a), hindar, in, uf, ufar, us, w ipra). U gotskom su samo prefiksi: a) u verbalnim i nominalnim sioženicama: dis-, f a i r f r a - , tm s-, ga--, b) samo u verbalnim: tuz-unpa; c) samo u nominal­ nim: un-. Razume se po sebi da se ovisnost jednog ili više određenih padeža o predlogu razvijala postepeno; adverb je stajao pored nomena u određenom padežu da ga jasnije u mestu odredi. Kad su ti adverbi postali predloži, tada njihovo određivanje pojedinih padeža ili više padeža u stvari znači oznaku mesta (lokativ-» ablativ f instrumental t- dativ danas se izražavaju samo jednim oblikom u germanskom)328

PREDLOŽI S JE D N IM PADEŽOM P R E D L O Ž I S D A T IV O M

1. a f „von-weg, von-her, von“389 (prevodi grč. stsaks. af, stvnem. ab(a)l.

ex, -a p i) 'stengl. of,

2. alfa „außer“. 3. andwairpis „gegenüber“.*• m Vrlo lep pregled složenica sa partikulora, prepozicijora ili adverbom, podeljen na adnominalne i adverbalne složenice daje F. Mossć, Manuel de la langue gotique (1966) str. 156— 161; vid. i Kieckers, n. d. str. 280, 281, 282. **• Prevod izoliranog predloga često je nemoguć i neadekvatan u drugom jeziku. Zato se često zadržava prevod na nemački jezik, koji je svakako, pored svih razlika, kao germanski jezik bliži gotskom. 12 Gotski jezik

4. du „zu“ (prevodi grč. »i«, liti,

/stengl. to, stfriz. ro, stvnem. 5uo/.

5. fairra „fern (von), weg von (prevodi grć. i n i, icAppw, naxpAv ¿*4) 6. fa tir a „vor“ (prevodi „grč. I^icpce^tv, n a p a , irp6) 7. fram „von-her, von-an, seil“ (prevodi grč. ¿«6, Ix, napi, M ,m p i, ^¿p /stengl. / r o m , stsuAs. fram . 8) „mit, bei, unter" (grevodi grč. uirA, mW, Ttapa, *pAc) 'stengl. nutf, stfriz. mith , stsaks. mid, mrd, stvnem. mir/. 9. n ih w a „pored, U2‘* stvnem. nah, stfriz. nei, ni/. 10. undarö „unter" (prevodi grč. unoxario) /stvnem . imtaroj. 11. «5 „iz, od‘‘, aus (prevodi grč. ex, ino

stisi, or, ur ttr, yr\ stvnem.

ur , (er, ar, ir , vK

P E D L O Z I SA A K U Z A T IV O M

12. und „über-hin, auf-hin“ (prevodi grč, xara, el«;, erci, ÄtA). U ostalim germanskim jezicima je u upotrebi samo u nominalnim složenicama: stisi, and-, stengl. ond-, stsaks. and-, um-; stvnem. awr-, wf~, ent- itd. 13. bisunjanč „um-herum“ (samo N eh. „oko nas".

5,

17; 6,

16) bisunjane unsis

14. faur „vor(-hin), (prevodi grč. napa, rrpo, öirlp) 'stisi. fyr, stsaks. stvnem. Juri, foraf. 15. inuh, inu „bez, osim“ (prevodi grč. &vev, xwpU, I xto?) /stsaks. dno, stvnem. uno, dna, dne; nem. ohne-, stisi. đny stfriz. ¿ne'. 16. puirA, „durch“ (prevodi grč. 8iA, utcä) /stengl. porh, stfriz. truroh, stsaks. thuruh, stvnem. thuruh, dur(u)hl. 17. undar „unter“ (prevodi grč. 6*6) /stisi, stsaks. wwdar, stvnem. untar, undar, underj.

under, stengl. stfriz. uttder,

18. taipra „vor, gegenüber (prevodi grč. np6c,, napa, els, xara, ertl) wtfr, stfriz. toither, stsaks wj'dur, stvnem. toithar, totdar, nem. mderj.

stisi.

P R E D L O Ž I S G E N IT IV O M

19. hindana „hinter-jenseits“ (prevodi grč. Ttlpav) 20. irrnana „in-hinein‘* (prevodi grč. iotS) /stvnem . innen(a)> stengl., stsaks. irman, stisi, irmanj. 21. utana „izvan“ (prevodi grć. 15 « ) /stisi, utan, stvnem. Hjana, uyin'.

22. utapro „izvan“ (prevodi grč.

179 PREDLOŽI S DVA PADEŽA P R E D L O Ž I S D A T IV O M I A K U ZA TIV O M

23. afar „nach“ (prevodi grć. jirf«, ¿ntoo, l«() ea/ora, stvnem. ovar, abur .

stsaks. abaro, stengi.

24. ana „an, auf, in, über“ (prevodi grć. 4*1, #6 nippan 74 niu 183 niuja 127 niujata 127 niujU 68, 127 niuklahs 74 niun 137, 140 niunda* 137, 141 niundon 137 niun hunda 138 niuntehund 138 bu 136, 181 nuh 50, 181 numans 152 nunn 181 o 183 og 172 ugands 172 uhta 172 paida 162, 67 paska 103 paintekusten 103 Paitrus 44, 103 paraskaiwe 103 praitoriaun 103 praufecus 94 psalmon 103 qairu 92 -qairnus 92 qaimis 129 qam 155 qamt 155 qémum 53, 156 qénai 91 qénais 91 qéntf 91 qén«¡s 91 qénim 91 qcnins 91 qcns 43. 90 13*

qiman 43 qimandci 130 qimand» 130 qin6 68 qifftina 154 qipau 154 qiujan, pret. qiwida 42 126 qiwu 126 ru h u s 181 faihu 68

rabizo 132 rau^s* 55 reiki 85 rcikmon 162 reiki 100, 101 rekcii 128 rimisa 162 nqis 68, 102 sa 59, 112, 113, 125 sabbato 103 saei 117, 122 sah 59, 114 sahwazuh 122 sai 183 saian 146, 158 saihs 137, 139 saihsta 137, 141 98Íhs tigum 138 saihs tiguns* 137, 138 saihwan 44, 50, 70, 146 saislcp 44, 157 saibó 159, 162 salbon 150, 159, 160 salbops 165 sama 117, 125, 130 samakuns 128 samap 135 sandjan 161 sanva 86 satanas 103 satja 159 satjan 161 saurga 159, 162 saurgan 159, 162 schwun 60 sei 118 scina* 104, 105, 107, 108, JU , 114,

w* slćpan 44, 67, 157 slčpt 84

anaiw« 67, 86

skaidan 44, 157 skaiskaid 44 skaiskaif 157 skal 166, 170 skalk 83, 59 skalkinassus 45 skalkinon 45 skalks 83 skaman 74 skanđa 74 skapis 65, 102 skcina 66 skeinan 66 skula 125 skulda 166, 171 skulds 170, 171

so 112, 113, 125 toci 1(7 soh 59, 114 sokjan 160, 161, 162 spaurd 101 »pedumista 132 tpeidizei 132 speiwan 66 stada 43 stainahs 43 stainjan 162 stains 162 stairo 125 standan 66, 71 stapa 43 stapa 43, 74 steigan 54, 67 stigun 60 stilan 145 stSls 52 stop 52 sum 121 sum a 121 sum aih 121 šum an 136 sum ata 121 sum s 121, 52 sunau 44, 92 sunaus 93 suniwe 42, 93 sunja 88 sunjaba 1341 sunjis 134 sunjus 42, 93, 99 suns 136 sun u 93 sunum 93, 99 sununs 60, 93, 99 sunus 50, 60, 92, 93 sunzei 181 su d s 132 sutizo 132 swa 120 swaei 181 $wa hwaiwa 181 s\valauđa 120

skulum 166, 170

swalaups 120

sibun 70, 137, 139 Bibuntehund 137, 138, 140

siggvvsn 43, 67 »igis 102

»igljanc 95 aigljin 95 sigjjo 94, 95 »naima 173, 174 sijoip 173, 174 •ijum 173, 174

siju f 173, 174 sik 74, 105. 108 stihu 117, 125, 130 smd 49, 174 *»infin 161 •sinfs 142 Sion 103

siponeis 86 si» 105, IOH sit&ivva 154 sitan 144, 154

siukei 97 siuks 97 tiuns 70 skaban 66

skađus 94

U k k l

*»cma l i t , 114 J34 »cif u 124 »rte 128 •¿tum 92, 144, 126 »1 IOH, IIO, 113 sitija 89

J l*

i n i

4

« ii *

swileik# 120 iwiiwc 181 *we 120, 181 kwcin 53 awcpauei 18] swcpauh 181 swindoza 125 swinpoza 132 swings 132 swistar 69, 98, 99 üWtstrjuB 99 swistrs 98 Swmaion 103 swnagogais (gen.) 103 tagl 43 tagr 48 taihun 44, 65, 67, 70, 137, 140 taihunda* 137, 141 taihundon 137 laihswa 125 taihuntaihund 138 taihuntehund 138 taihun pusundjom 138 taihun pusudjos* 138 talzjand 100 tauh 43 tauhun 43 taui 86 taujan, prêt, tawida 42, 161 tekan 158 tigu 140 •tiuhan 43, 54, 145 triggwa 89 triu* 86 tuggo 9, 129 tuggono 96 tulgjai 129 tulgus 129 twa 137, 139 tura hunda* 51, 138, 139 twai 137, 139 twain hundam 138 twaim sinpam 142 twaim tigum 137 twaim tigum pusundjoa 138 twalib wintrus 129 twalif 137, 140 rweihnaí 141 rweifls 84

107 uaic 107 w lt 54, 59 we 107 wealdan 69 wcard 156 wel 134 wcordan 70 wer 51 wie» 134 witom 50 wlacu 129 wlacu 129 wöh 55 wulf 51 wyreean 161

5 SiaroitUtndíki a 179 äefi 53 akr 48, 68 and- 178 anka 54 annarr 141 at 59, 179 auga 43 bar 155 ber 154 bera 48, 67, 154 berande 158 bere 154 bered 153, 154 berem 154 berer 153, 154 berep 154 berom 153

202 txrr 59 btnda 4V blomc 32 borcnn I 38 honimR (at. nord.) 84 brfldcr 32. 65. 70. 98 burdr 31 ■Jugar 82 DaguK 82 daga 83 dagom 84 dagr 59. 82 diupr 67 d#ma 162 ciga 43, 168 einfaldr 142 eifiú sinne 142 einn 138 ek 103 eka (pranord.) 103 em 173 er 108 crod 173 erom 173 eia 49. 67

tí 55 fader 49, 65, 69, 70, 98 falda 142 fimm 59 fiskr 50 fjorer 139 flód 52 frida 53 furr (st. nord.) 101 full 53 fullr 51, 74 fyr 178 ganga 165 -gastiR (st nord.) 59, 66 Sali-gastiR 49, 90 geit 53 geste 91 gestr 49, 90 gestumR (stnord.) 84 gíafa 87, 88

giafar 87, 88 giof 87 giofom 87, 88 grata 158 gull 59 hafa 162 hefja 65 hcite 147 heiter 147 her 116 hin, hiño (pranord.) 115 hjarta 65, 96 honom 46 hund 140 huat 49, 119 hvaparr 119, 58 hverr 119 huess 65 hüsl 74 i 179 indwiR (pranord.) 108 innan 178 it 107 can(n) 169 kenna 162 kiosa 71, 67 kona 68 con(u) 169 kuem 94 kunno 169 lata 49, 158 latr 49 teggia 161 leyfa 161 liubu (pranord.) 67 liufr 54, 67 magu 93 magiu (pranord.) 93 mcir 134 mek 50 m er 106 m idr 49, 67, 68, 69 m ik 106 m in 105 m ino 111 m innr 136

203

nyr 68

luetm 84 ivcim tinnufTt |42 lurinu M tvcir 139

of 179 ok(k)r 106 okkar III on 178 or, ur, or, yr 178 trts 107

pari 170 P"t ipranwd.) 112 pits 1)8 pckkia 162 ptfr 107 pik 107 pin 105 ping 36 pinn 111 pride 141 prim 84 primr 84 prir 65, 68 pola 51 pola 51 pu 107 pukkia 162 purfa 170 purr 51 pusend 140

niudr 53 rtfnr 68 r*?kkr 68 sa 'pranord.) 112 same, samo 125 sa& 118 sap 53 ser 108 senda 162 setia 161 lialfr 125 sidr 134 sik 108 sinn 111 skade 65 skafa 66 skina 66 sonar (stnord.) 93 sakia 161 spyja 66 staina 83 stiga 67 stSU 52 su (pranord.) 112 sua 120 train 53 sur 52, 93 suno 93 sunwR (st. nord.) 50 sus 118 syner 95 syngva 67 syno 93 systcr 98 systur 69 swcstar 69

ulfr 51 under 178 ungr 70 utan 178 uvisa 167 ydr 108 yfer 58, 179 ykkar m ykr 108 yrkia 161 ypvarr III

r

valda 69 waritu (st. nord.) 156 varom 156 varr 111 varp 156 waruR (stnord.) 92

taka 158 tar 48 tio 65, 67, 70

vatn 101 veil 54, 59 vel 134

204

a

ver 107 vert 31, 134 vidr |78 vit ¡06 vitod |36 vltom 30, 156 wuJf« 'vfnotd.) 59

Siarotakionski abaro 179 af 177 after 38 ahto 49, 66 akJcar 48, 68 an 178, 179 and, ant 178 ano 178 antkennian 162 at 59, 177, 179 bar IS5 ber 154 berad 153 beran 49, 67, 158 berandi 158 bere 154 bcren 154 bcres 154 bi, be 178 bindan 149 bind 153 bins 59, 153 bim 153 blSmo 52 br&hta 55 brodar 65, 70, 98 brother 52 d id 53 dag 59, 82 dages 82 dagu 82 dagum 84 diop 67 ddg 168 dohtor 50 dom 148

dor 30 dura 67 6gan 44, 168 en 138 cnfald (42 engi 68 elan 49, 67 cu 108 fadar 65, 69, 70 fader 49, 98 fihan 55 faldan 142 farlihan 65 fehu 92 fihu SO filu 93, 134 fisk 50 fiur 101 fiuwat 139 flSd 52 tora 52, 178 fonno 140 fram 176 full 51 furi 178 gangan 165 gast 49, 66, 90 geba 88 gebo 88 gebom, gebum 88 gesti 91 get 53 ge, gi 108 gibu 153 giburd 51, 171 gilobian 161 git 107 gold 59 >haft 66 hand 92 hano 95 he 115 hebbean 65 her 54. 116 herta 96 hertu 65

i

205 hund 51, 140

qutna 68

hw«t 49, 119 hwedar 119 hwes 65 hwilic 120

recht 68 rftt 55

ik, ek 105 ine 108 im un 178 ira 111 ire 111 iro 111 iru 111 ist 49 it 110 iuwar 111 jung 70 juk 69 kan 169 keosan 71 Idosan 68 lat 49 latan 49, 158 leggian 161 lerian 161 lihan 54 liof 54, 67 lioht 54 mer 134 mid, med 178 middi 49, 67, 68, 69 mik 50, 106 min 105, 111, 134 modar 98 nama 95 □erian 161 ni 59 niuwi 68 obar, ober 179 oga 44 51dan 54 othar 141

sld 53 sca UO sehan 50 •elf, iclbo 125 icndian 162 settian 161 sia 110 sibun 70 tie 110 sid 134 sin 110, 111 sind 49, 174 smgan 67 sca! 171 skatho 65 skinan 66 scol&n 171 seolta 171 sculda 171 sculun 171 slapan 67 sokian 161 spiwan 66 sum 174 stigan 67 stlgu 54 stol 52 sum 52, 121 suni 93 suno 93 sunu 50 sunum 93 swestar 69 swln 53 tehan 65, 67, 70 tihan 54 tweho 141 tvvene 139 twentig 141 thSnta 55 the thar 118 tharf 170 thi 107

20 6

binda 49 brother 52, 65, 70

thK 107 ihin 105, 111 thing 56 ih d u n 51 thorn 51 ehrte 65, 66 thriddio 141 tfcringan 56 thu 107 ih u h u 56 ihunkitn 162 thurbon 170 thuruh 178 thusint 140

d£d(c) 53 dema 162 diap 67 dohter 50 dur 170 dure 67 efter 58 ckker 68 en 54 oewer 111 et 179 eta 67

uhta (-on) 56 undar 179 unsik 107 unfca 111 us 107 usa 1)1

fS 55 fader 49, 65, 69 fclo 93 fior, fiur 101 fisk 50 flod 52 fori, fore 52 full 51

w ih 55 waldan 69 warth 156 watar 101 wela 134 wcr 51 werdan 70 wit 54. 59 wie, we 106 widar 178 w in 134 wit 106 witum 50 wuif 51

hano 95 hebba 65 herte 65 hit 1J 5 hond 92 (h)wet 49 in 108, 179 iner 111 is 49 ht 108, 179 iuwe 111 StarofriSanski

achta 49 aken 54 bera 49, 67 berath 153 bere 153, 154 bi, be 179 bikenna 162

kan 169 kiasa 68, 71 kunna 169 ledza 161 lera 161 leta 49, 158 lewa 161 liaf 54, 67 liacht 54

ms- i 34 midde 68, 69 middi 67 min 11f minn 134 mith 178

nei, ni 178 neria 161 ni 59 ochta 66 on 178, 179 one 178 other 141 over 179

rhuron 170 under 178 ure 111 use 111 user 111 walda 69 warth 156 wer 51 wet 54 wither 178 wolf 51 1

Siarat'isokonemaik

rid 55 sed 53 self, selva J 17 seka 161 senda 162 setta 161 sin I I I sJcatha 65 skela J7J skelen 17! skina 66 steps 67 sovem 70 spiwa 66 s«ga 54, 67 stol 52 sum 121 sunu 50, 93 swester 69, 98 sivln 53 tian 67 to 178

thin i i 1 thing 56 thinza 162 thoJia 5 j thorn 51 thredda (4 j thurf 170 fhuroh 178

ab(a) 177 abur 179 after 58 ahto 49, 66, 140 ackar 48, 68 an, ana 178, 179 ane 178 ander 141 ano 178 ant-, int-, ent- 178 Antwort 46 antworten 46 az 59, 179 avar 17 bar 155 heran 49, 67, 158 berant 49 beranti 158 bere 154 berem 154 beren 154 bereš 153, 154 beret 153, 154 bi, be 179 bikennea 162 biliban 162 bim, bin (nem.) 148 hintan 49 biri 154 biris 59, 153 birit 153

208 biru 153 binim 173 birut 173 bleiben 162 blinta 129 blinto 129 bluomo, bluocna 52 brähta 55 bruoder 52, 65, 70, 98, 99 bruodero 99 bruoderum 99 dagen 159 dagent 58 dahä 55 dähta 55 darba 170 darben 170 darf 169 daz sama 117 dehnen (nem.) 162 denen 162 denchan 162 denchen 162 denken (nem.) 162, 55 der, dar 118 dih 107 din 105, H l ding 56 dir 107 dolen 51 dolet 162 dorn 51 drie 65, 68 dringan 56 dritto 141 driu hum 140 du 107 duam 148 duhta 56 duchten 162 dünken (nem.) 162, 56 deuchte (nem.) 56 durfun 170 dur(u)h 178 durri 51 düsunt 140 eigan 43 ein 54, 138 einfalt 142

enlif 140 engi 68 era 111 es 109 -erzan 49, 67, 162 ¿zzen 162 ewa 53 ewist 69 fihan 55 faltan, falten (oem.) 142 fater 49, 58, 65, 69, 70, 144 fera, feara, fiara 54 fien 162 fihu, 50, 92 filu 93, 134 fimf, finf 59, 139 finfzehan 140 fior 139 fioreo 139 fiorim 139 fioro 134 fiorzehan 140 firmonet 52 fisk 50 fluot 52 fol 51, 74 fora 52, 178 firu, fuir 101 frido 93, vritcn 53 fül 53 funcho 101 fuotareidi 98 furi 178 ganah 171 gangan 165 gast 49, 66, 67, 90 geba 87, 88 gebom 87, 88 gehen (nem.) 170 gcínír (srvnem.) 117 geiz 53 gesteo 139 gesti 91 geitim 91 gestio 91 gesto 139 gibu IS3

Í

giburt 51 gidihan 55 gedeihen (nem.) 55 gilihho 134 giiouben 161 gmah 171 giscolit 171 gisihu 153 gitar 170 giturrun 170 giwiss 167 giwizzen 159 gold 59 habem 163 haben 162 habetun 45 -haft 65, 66 hähan 55 hanen 95 hanin 95 hano 95, 129 hanono 96 hant 92 hanun, hanon 95 hart 129 hassen (nem.) 161 hear. hiar, hier 54 heffen 65 heiße (nem.) 147 heittu 153 hcrti 129 herza 65, 96, 129 heuer 116 heute (nem.) 116 hier 116 hintar 179 hintir 179 hiura 116 hiutu 116 hnigan 67 hum 51, 140 hwaz, waz 49, 119 hwergin 122 hwes, wes 65 ih 105 imu, irao 109 in 10R, 109. 179 inncn(a) I78

M Gotikl jcsJk

ir J08 ira l l l irgend (nem.) 122 irlouben 161 iro 110, l l l ¡ni 110, m iz 110 ist 49 iuwer l l l iuwerer 111 iuwih 108 jener 117 joch, joh 50, 69 jung 70 kalb, chalb 162 kan 169 chelbir 102 kiosan 68, 71 chreahi, kriahi 54 chumft 51 kunnan 169 kunnum 169 kuri 156 laz 49 läzan 49, 158 lebet 162 leggen 161 leihen (nem.) 66 leis (srvnem.) 168 lembir 102 lembiro 102 leoht, lioht, lieht 54 leren 161, 168 llhan 54, 66 Uhto, lihti 56 liob, leop, Hub, lieb 54, mer 134 mias 54 mih SO, 106 min 105, l l l , 134 mir 106 mit 178 mitti 49, 67, 68, 69 mouter 98, 99 muta 52

210 nah 178 norno 9) neigen (nein.) 67 nerian, nerren J 61 Nest (ncm.) 144 nl 39 nihein, kein (ncm.) )H niun 140 niuwi 68 oha, opa 179 obor 179 ohne 178 ougs 43 ouhhan, uuhhan 54 quomum 53 quena 68 quirn 94 recht 68 röt 55 sol 171 sb zu m 53 s#t 53 schon 50 sehs 139 selb selb 117 selber 117 selbo 117 senden (nem.) 162 senten 162 sezzan 161 si 40, 110 sibun 70, 139 std 134 sih 108 sin 110, 111 sjngan 67 sint 49, 174 situ 93 scaben 66 Schaden (nem.) 65 scado 65 scal 171 scolan 171 scolta 171 scinan 66

•culdo P I iulnn~171 sculan 171 *latff)an 67 »neo 67 sol 171 spiwan 66 speien (nem.) 66 slam 173 stehen (nem.) 173 stigan 67 stigi 156 sUgu 54 sträng 129 strengi 129 stoul 52 suchen (nem.) 161 sum 52, 121 suni 93 sunin 93 sunu 50, 93 suohhen 161 swas 112 swasat 120 swestar 69 swester 98 swin 53 tag 59, 82 tagen 45 tages 45, 82, 59 tago 84 tagu 82 tagum 84 tat 53 taugen 168 thenken 162 thennen 162 tiof, tcof, tiuf, diof 67 tohta (68 tohtet 50 tom 149, 173 tor 50 tuam 148 tugan 168 tugen (srvnem.) 168 Tugend (nem.) 168 tugun 168 tüchtig (ncm.) 168 tun (nem.) 173

*

,at

211 mnguno 96 mog 168 tuom 149, 173 (uomen 162 tura, Tiir(c) 67 thuruh 178 ubar 179 ubir 58 uf(f>n 179 uf(Qc 179 uf(f>n 179 ühu 56 undar 178 under 178 un-(be)-kannt (nem.) 51 uns 107 unser 111 unserer 59, III unses 111 unsih 107 unter 178 untaro 178 ur, er, ar, ir, yr 178 uzan 178 uzana 178 waltan 69 ward 156 warum 156 waz 119 wazzar 101 (h)wcdar 119 weiz 54, 59 wela 134 welch (nem.) 120 (h)welih 120 wer 51 werdan 70 wettu 153 widar 178 wider (nem.) 178 wir 106 wirken (nem.) 161 wirs 134 wizzum 50, 156 wizzut 156 withar 178 wolf 51 wurchen 161 14*

«han 65, 67, 70, 140 zahar 48 Zthrc (nem.) 48 zlhan 54 ziuhan, ziohan 54 zou 178 ftouwcn 161 zwcho 141 ''wein 141 *weinzug 141 zwcilif 140 zwene 139 zungg 129 zungom 96 zungono 96

Grlki ¿Y«*>>edK 133 ¿Yxwv 68 ¿yvor6s 51 «TP«*? 48, 68 ÄYXW 68 a-rjituv 124 ctlpeosn; 103 st? 100 »Iciiv 53 ix^ovi 95 axTlq 56 iXÄßacrTpo 103 ajieivcüv 133 «jziTcpo^ 112 107 i|i60ev 52 £(1901 141 ¿vi 178, 179 iva»7)pia 53 *veu 178 ÄvOpoTte 83 Ävri 179 ¿*6 59. 177, 178, 179 äpiOTo; 133 fipxroi; 62 cKpciiliara 103 ¿toxijihfc 65 autöfiocTog, 171 2Ü£p 52, 65, 70 X«jí« í 62 */ápiv 177 yócóv 62 y ó pa 87 X^ipav 87 /upú; 178 X&>paç 87 (jva 139 d'fevi 139 dčlaadn» 165 d£lo 53 đbn-i* 95 dbiti, d%šter- 50 diti 53 žena 87, 68 zcnp 87 iga 84 igo 50 iže 109 “jad-ti 49, 67 (j)esmb 74 148, 174, (j)este 174 (j)estb 49 jp n i junoša 56 jutros (sh.) 115 kamene 95 kostb 90 kostbmi 91 letos (sh.) 115 Idziti, polćziti (sh.) 161 licha 168

lućb 68, 54 ljubi» 54 malo 134 maierb 99 me 105 mojb 1)2 nvbni 52 mimjijb 133 nebet- 80, 102 nebesa 80, 102 nebo 102 neservb 158 nova 125 novi» 68 125, novo 125 noitbmi 91 oba 141 oboji 141 ovaca 69 gzbkb 68 plbm* 51, 74 pptbje 91 pptbmi 91 (ra s p iriti (sh.) 101 rabe 83 reći (sh.) 144 rok (sh.) 144 rpkami 83 *rud-meno 55 sami, 117 svojb 112 svinbji (svinbja) 53 sebi 108 sednem (sh.) 148 sime 53 slabi» 67 sptb 49 sn>dbce 65 stignp 54 stojo 66 sb 115 8ym» 50, 60 synove 93

222

iyt\ovk 93 ayoy 93 »yivfcmi 93 te p a ti fih.) 65 tvoj b 112

ja U 1 judu 107 jOnktas 56 joi, juos (let.) IJI ja« 108

te ti (ah.) 144 tok (ih .) 144

kurja 119

tri 139 tri ^ t a 140 trctbjb 141 trtivb 5) irbje 68 tpCa, tuča (ah.) 56 ty 107 tyap4ri 140

l£ka 140 leka 54 leAgvas 56 lieka 65 -lika 140

ciljp 159

melys 162 merga 87 mergos 87 mine 52 naktimis 9)

česo 59, 65 četyre 139

Litavski

abeji 141 ubi (let.) 141 akmens 95 akmenu 96 4ugu 54 aAtras 141 bendras 49 brotertiis 52 dčšimt 65 deri 53 dvi 139 du 139 dubCis 67 dukte 50 dvylika 140 e« (stlit.) 105 es (let.) 105 esml 174 eart 174

pavelrai 175 paveit 175 pilnas 51 puliai 53 raudas 55 rankomis 83 saldesnis 131 salđus 131 sekme 50 sćmens 53 sis (let.) U5 skabft 66 skilri 166 skylri 166 sniegas 67 sp itaju 66 stćju 66 sunau 93 sunaus 93, 50 sunOs 50 sunumis 93 swestro (atprus.) 69 simtas 51 izirdimis 91 šzirdis 65 šis (lit.) 115

tu 107 túkscantii 140 valdau 69 védu 106 vinas lékas 140 venúolika 140 vilkas 51» 66, 82 vilku 83 v^ras 51

Jfrtntrokt a n u u k 48 berem 49 duttr SQ durn 50 erek 68

zengiú 165

Staroirski

detha 67 lañe 49 lodem H7 49 na 107 vctft 108

Albaruki

athir 49 berím 49 blati (srir.) 52 brathír 52 ceach 53 chw» (kimr.) 108 dagr (konmv.) 48 dcigr (kimr.) 48 der 48 lochet 54

Finski jukko 84 kuningas 82 kulta 59 iammas 102 rengas 50 vantus 92

Vtntiski exo 105 mexo 105

(>en, oin 54 ocht 49

Hetitski ruad 55 si 110 sil 53 som, sam 117 tiagu 54 tuatha 88

ammuk 105, 106 uk 106 weŠ 106

Mesapski veina 112

IVAN PU D IČ

G O T S K I JE Z IK

I IS T O R IJSK A G R A M A T IK A IZDAVAČ Zavod M udibenikc i n u u v n a sredstva Srbije Beograd, Obllićev veiuc S/I Urednik BRANISLAV M A TIĆ Tehnički urednik M IO DRAG V U K O T IČ Korektori VERA JANKOVIĆ, SELM A ČO LOVIĆ VISESLAVA N IK O L IĆ i M IL E N A JERB M IČ Rukopis predat u Štampu februara 1970. godine: Štampanje ravrleno juna 1972. godine. Obim: 15 Štamparskih tabaka T ir a l: 1.500 primeraka Format: 1 7 x 2 4 cm Štampa „N A U ČN O D E L O “ . Beograd. Vuka K aradiida 5