Iva Mili - Obostrane Predrasude

1 BalkanDownload

Iva Mili OBOSTRANE PREDRASUDE

2 BalkanDownload

I Leopold, mladi princ kneţevine Rotenhof, gledao je u svog oca Joakima. pokušavajući da obuzda iznenađenje i neslaganje. - Oče, nisam siguran da li sam vas dobro razumeo, kralj Gustav je odredio da se oţenim Agnesom od Grosenvuda? - ponovio je u negodovanju. - Znam, znam, i ja sam iznenađen. Ali, gledaj na to sa vedrije strane, bar ti je ovog puta odredio lepšu i mlađu - njegov otac pokušao je da zvuči optimistički i utešno. - Hmm, glasine se baš i ne slaţu sa tvojom prvom tvrdnjom. Niko nikada za nju nije rekao da je lepa - namrštio se Leopold. - Bar je mlada dodao je, da udovolji ocu. - Pitam se šta je kralja navelo na tu odluku Leopold je pokušao da zvuči pomirljivije. Nije ţeleo da uznemiri svog starog oca više nego što je već bio uznemiren. Obojica su bili svesni da se odluke starog kralja, pod čijim su patronatom bile njihova i susedna kneţevina Grosenvud, moraju poštovati. Poštovao je njegovu odluku kad mu je odredio prethodnu ţenu, pa će tako morati i sada, to je svima bilo jasno. Ali bar je mogao da progunđa zbog te odluke, makar kad je nasamo sa ocem i ne čuju ga kraljevi doušnici. - Misliš li da je kraljica Hedviga imala udela u tome? - upitao je polako njegov otac, krišom ga gledajući. Leopoldove usne nehotice su se stegnule, kao i uvek na pomen njenog imena. Još uvek nije mogao da je zaboravi i preţali. Ona je za njega još uvek bila devojka kojom je trebalo da se oţeni, još dugo posle njene udaje za starog kralja. - Ne znam zašto bi nju zanimalo tako nešto - pokušao je da zvuči ravnodušno. - Pre će biti da su kralju dosadili stalni, dugogodišnji nemiri na našim granicama, pa je poţeleo da u ovu oblast pokuša da vrati mir. A to se najlakše postiţe bračnim ugovorom između zaraćenih strana - bio je njegov diplomatski odgovor, kojim je pokušao da sakrije gorčinu. Njegov otac klimnu glavom, gledajući ga ispod oka. - Da, moguće je. Otkako je stari Hajnrih umro, Grosenvud se ne smiruje u nameri da se dočepa pograničnih dolova naše zemlje - rekao je njegov otac. Grosonvud je u vreme starog Hajnriha zaista bio miroljubiv sused. Već peć pet godina nije više tako. - Misliš, njegova udovica Jolanda i njen verni savetnik Uve postali su 3 BalkanDownload

previše ambiciozni i halapljivi? Leopold je bio suviše potresen vestima o svojoj postojećoj ţenidbi da bi se izraţavao biranim rečima kao njegov otac. Trebalo bi da u svoj bračni krevet primi neprijatelja i nije mu bilo svejedno. Njegova prva ţena nije bila ni lepa, ni zdrava, ali bar je bio siguran u njenu lojalnost i naklonost. Sada će moţda morati da legne sa nekom koja bi mu moţda radila o glavi. Ona je ipak princeza iz Grosenvuda, a oni su već pet godina njihovi najveći neprijatelji, od smrti njihovog poslednjeg vladara, Hajnriha od Grosenvuda. - Kralj Gustav nije još toliko mator i slab da bi tolerisao neprekidne napade Grosenvuda na naše granice. Mislim da je, posle toliko vremena, čak i njemu postalo jasno ko krši primirje i šta se ovde dešava - primetio je njegov otac, trudeći se da odobrovolji sina. - Misliš, nekim čudom uspeo je da poveruje da ja ipak nisam taj hladnokrvni ubica koji je pre pet godina ubio starog Hajnriha od Grosenvuda? I da nije morao, za kaznu, da me zbog te laţne optuţbe oţeni svojom ruţnom rođakom? - gorčina provali iz Leopolda, iako se trudio da se obuzda. - Erika ti je bila dobra ţena, odana - pokušao je njegov otac da ga smiri. Dobro, priznajem, bila je ruţna i starija od tebe, ali o mrtvima ne treba pričati loše. - Ĉudi me da kralj Gustav nije mene optuţio i za njenu smrt - rekao je gorko Leopold. - Kladim se da su Jolanda i Uve pokušali da ga ubede i u to. Takva optuţba ponovo bi im dobro došla. - Šta je bilo, bilo je. Treba da vidimo šta ćemo sada. Moram da priznam da sam prijatno iznenađen što je kralj odabrao mlađu princezu od Grosenvuda tebi za ţenu. Zamisli, bićete pašenozi, oţenjeni rođenim sestrama! To bi svakako trebalo da predstavlja veliku čast. Moţda će taj brak zaista doneti mir u našim pograničnim krajevima - očev optimizam išao je Leopoldu na ţivce, ali je suviše poštovao oca da bi mu to zamerio. - Nisam baš toliko optimista kao ti, oče - ipak je prokomentarisao. - Pre će biti da će pruţiti novu šansu udovici Jolandi i njenom vernom Uveu da se dosete neke nove smicalice kako da nam napakoste. Moţda će uspeti da ubede moju buduću ţenu, Jolandinu mlađu ćerku, da me ubije tokom prve bračne noći? Ne zaboravi, mlada Agnesa bila je tek dete kada joj je otac ubijen. Njena majka i njen... hm... savetnik imali su dovoljno vremena da je ubede kako sam ja ubica njenog oca. - Ja ne bih brinuo zbog toga. Kada te upozna, uvideće da nisi nikakav

4 BalkanDownload

ubica ni nasilnik - reče njegov otac pomirljivo. - Da, ali da li ću imati dovoljno vremena za upoznavanje? Moţda dobije striktne instrukcije da me dokrajči odmah, još prve večeri? - nije Leopold odustajao. Bio je besan i nervozan i nije mogao da se uzdrţi. Zar bi trebalo da bude zadovoljan što će umesto predivne Hedvige dobiti za utehu njenu glupu i ruţnu mlađu sestru? Zar se otac zaista nada da će taj brak doneti nešto dobro? Svojski se trudio da preboli i zaboravi Hedvigu, čak je mislio i da je uspeo u tome, kad ga je ova vest sasvim neočekivano pogodila kao grom iz vedra neba i zasula so na neke stare rane. - Nemoj sada da mi prosipaš gorčinu - opomenu ga otac. - To što se desilo pre pet godina trebalo je odavno da zaboraviš. Stari Hajnrih je imao dobru volju da naše susedne drţave ţive u miru, da ti da stariju ćerku Hedvigu za ţenu... Ti nisi kriv što je lov, koji je bio samo maska za dogovaranje o tom braku, završen katastrofalno, kada je Hajnrih ubijen. - Ah, konačno da i ti glasno izgovoriš te reči, da je on ubijen - dočeka Leopold spremno, kao da je samo to čekao da čuje. - Već mi je dosadilo tvoje ubeđivanje kako je Hajnrih nastradao nesrećnim slučajem. - Pa, dešavaju se nesreće u lovu... - pokušao je njegov otac da zabašuri. Istina je da su svesno godinama izbegavali ovu bolnu temu i sada se izleteo pred sinom. - Da, ali ono nije bila nesreća - bio je uporan Leopold. - Hajnrih je ubijen baš kada smo postigli dogovor. Pitam se da li je ugovaranje tog braka bilo povod za njegovo ubistvo. Ili su razlozi bili dublji i širi - reče zamišljeno Leopold. - Misliš da nekome nije odgovaralo da se naše dve drţave zbliţe na taj način? - stari Joakim nije zvučao previše iznenađeno. Izgleda da je i on razmišljao o svemu tome tokom proteklih pet godina. - Jolanda mu je svakako već u to vreme bila neverna - odvrati Leopold, kao da iznosi činjenice. - Priznaj da si i ti o tome razmišljao. Da čak kneţević naslednik Erik moţda i nije Hajnrihov. Ako je već tada bila u vezi sa svojim sadašnjim savetnikom, mora da joj je matori, budalasti muţ već odavno dosadio i počeo da smeta. Osim toga, postoji još jedna mogućnost - značajno je zastao. - Postoji mogućnost da je kralj Gustav, u to vreme udovac bez dece posle dugogodišnjeg braka, moţda poţeleo da se ponovo oţeni... i da mu nije odgovaralo što se njegovi podanici dogovaraju i kroje bračne planove bez njegovog odobrenja. Naročito ako mu je i samom palo na pamet da bi lepotica kao što je Hedviga od Grosenvuda bila idealna kraljica za njega. 5 BalkanDownload

Nekoliko trenutaka vladala je tišina. - Priznajem da je i meni pala na pamet takva ideja - reče njegov otac tiho, kao da se boji da ih neko ne čuje. Leopolda to nije čudilo. Pre bi ga iznenadilo da kralj Gustav negde nema svoje uhode i špijune, nego da ih ima posvuda. Ĉak ih i oni imaju na drugim dvorovima, iako su pod njegovim patronatom, mnogo manji i beznačajniji od njegove kraljevine, - Ipak mislim da Gustav ne bi pribegao tako gnusnom činu, kao što je Hajnrihovo ubistvo - reče njegov otac. - Jednostavno bi poslao glasnike i stopirao dogovore o venčanju, da je zaključio da mu to ne odgovara i svi bismo morali da pognemo glave i da ga poslušamo. Mislim da je ipak to Jolandino maslo. Hajnrih je bio dosta stariji od nje. Bio je miroljubiv i dobar čovek, koji se trudio da sa svima ţivi u miru. Bio je sve ono što ona nije. I, naravno, nije to sama uradila. Uve mi je najsumnjiviji što se tiče samog izvršenja ubistva. On je svirep i ambiciozan čovek. Jolanda mu sluţi samo da se popne do samog vrha u Grosenvudu. Moguće da su unapred planirali, ali moţda je i samo sticaj nesrećnih okolnosti što su optuţili tebe za Hajnrihovo ubistvo. Naravno, njima se to dobro poklopilo. Ţao mi je, sine, što si toliko dugo morao da se nosiš sa tom optuţbom i ljagom na svojoj časti. Naravno, oni koji dobro poznaju stvari, nikada u to nisu poverovali. Još uvek ima poštenih ljudi koji ne veruju u laţi, a i još uvek imamo dovoljno prijatelja da ne moramo da strahujemo zbog odmazde. - Kralj Gustav očigledno nije od tih - odvrati Leopold. Još je bio kivan zbog ovog drugog braka i nije lako odustajao. - Ne verujem u to - reče njegov otac odlučno. - Nikada javno nije izrekao oputţbu protiv tebe, niti je zvanično prihvatio Jolandine optuţbe. Nemoj da misliš da je hteo da te kazni kada je odredio da se tada oţeniš Erikom. Verovatno je samo smatrao da mora da ti nađe odgovarajuću zamenu za Hedvigu, pošto se sam njome oţenio. - Teško da je Erika bila odgovarajuća zamena za nju - odgovori Leopold zategnuto. - Svakako nije bila lepa kao Hedviga. Ali moraš da priznaš da bi teško mogla da se nade tako lepa princeza kao što je ona bila. A Erika je ipak bila kraljeva bliska rođaka. Verovatno je smatrao da ti čini čast što te ţeni njome nije Joakim odustajao. - Oče, nemojte više da pokušavate da me tešite na ovakav način. To me zaista ljuti, a ne bih ţeleo da se ljutim na vas - opomenu ga Leopold, kome je već bilo dosta ovog razgovora.

6 BalkanDownload

- U redu, neću više. Ali ne vidim razlog zašto još uvek misliš na Hedvigu. Ona je kraljica već pet godina. Gustav sa njom ima dva sina, njegova kraljevina konačno, posle tri decenije, ima čak dva naslednika. Biti kraljica takve kraljevine svakako je mnogo veća čast nego biti vladarka jedne ovako male kneţevine kao što je naša, moraš to da razumeš. Ĉak i da joj je bilo krivo u početku što je nisu udali za tebe, mladog i lepog, nego za starca nekoliko decenija starijeg od nje, ona sada verovatno razmišlja na potpuno drugačiji način. Ona je majka dva mala dečaka kojima mora da obezbedi nasledstvo. Nije ona tip ţene koja će da pati za nekom propuštenom romantikom. Ona je staloţena, smirena i praktična osoba koja nikada ne bi rizikovala budućnost svoje dece zbog nekih davno propuštenih ideala. - Oče, vaše reči zvuče surovo. I nimalo utešno. - Ţao mi je, dečače. Ali to je surova istina i zato je krajnje vreme da počneš da razmišljaš o ovom braku koji ti je ponuđen. Znamo da Hedvigina mlađa sestra Agnesa nije takva lepotica kao što je ona bila. Znamo da je Jolandina ćerka i da za poslednjih pet godina kada je stasavala u devojku nije imala Hajnriha pored sebe da svojim očinskim zalaganjem ublaţi Jolandin otrov i mrţnju koju joj je usađivala protiv nas, protiv tebe, ali dobra stvar je što će taj brak ipak doneti mir. I što je Agnesa mlada, nema nikakve zdravstvene ni fizičke probleme kao što je imala Erika. Ona će ti verovatno vrlo brzo roditi naslednika... - Izgleda da je jedino o čemu brinete kako da što pre obezbedite naslednika Rotenhofu - progunđa Leopold. - Nimalo vas ne brine to što me ona verovatno mrzi iz dubine duše, jer veruje kako sam joj ubio voljenog oca reče on, uzdrţavajući se od komentara na račun njene pameti, o kojoj, takođe, nije nikada čuo ništa pohvalno. - Sine, čak i da misli to, ona je naučena da izvršava svoje duţnosti. Princeze se vaspitavaju na taj način. Nikakva lična pitanja ni osećanja ne smeju da je spreče u izvršenju duţnosti koja se postavi pred nju. Princeze tome i sluţe. Ĉim se rode, od njih se očekuje da budu udate tamo gde je najbolje za njihovu drţavu. - Vrlo utešno, oče, vrlo utešno - ponovio je Leopold kiselo. Jedina stvar koja je trenutno mogla da ga oraspoloţi je da moţda lukavi neprijatelji ne ţele da se oslanjaju na takvu glupu osobu kao što je njegova buduća ţena i njoj povere svoje zločinačke namere. Moţda smisle da ga se reše dok predvodi svadbenu povorku. Da mu postave zamku dok zanesen pilji u svoju predivnu mladu ţenu, sav ozaren od sreće što su mu je udelili, pomislio je sarkastično, puštajući da ga jad svog natopi. Ipak, moraće da se 7 BalkanDownload

više pomuče ako ţele da ga maknu s puta. On je odavno naučio kako da se čuva.

8 BalkanDownload

II Agnesa od Grosenvuda sedela je u salonu pored vatre i vezla. Otkako su joj pre nekoliko dana saopštili da treba da se uda za Leopolda od Rotenhofa, rastrzala su je potpuno suprotna osećanja. Sa jedne strane, potpuno neobjašnjivo, osećala je tiho zadovoljstvo što će njen mladoţenja biti mlad i lep, kako je čula iz kradomičnih prepričavanja, a ne starac koji bi mogao da joj bude deda, kao što je bio muţ njene sestre. Svi su bili prezadovoljni što je njena starija, prelepa sestra sada već pet godina kraljica jedne tako moćne kraljevine, što je svom muţu podarila dva naslednika i tako još više učvrstila svoj poloţaj voljene kraljice. Pričalo se da je podanici oboţavaju, isto kao i njen ostareli muţ. Njihova majka Jolanda svakako je spadala u one koji su osećali dobrobit za sebe i svoju drţavu iz tog perspektivnog braka. Jedino je Agnesa osećala saţaljenje prema sestri. Hedviga je, kao dobro odgojena princeza, prihvatila sudbinu mireći se ćutke sa njom i ne pokazujući negodovanje, ali Agnesi nije promakla senka koja je pre pet godina pala na Hedvigine oči kada je čula za koga mora da se uda. Naravno da se u međuvremenu pomirila sa onim što joj je ţivot doneo, naročito što sada ima dva mala sina na koje moţe da usmeri svu svoju neutrošenu ljubav, ali Agnesa je i dalje osećala saosećanje prema njoj. Prošle godine bila joj je u poseti, kada je Hedviga rodila drugog kraljevića i kada su se vodili neki od neuspešnih pregovora za njen sopstveni brak. Agnesa nije mogla a da ne odahne što su ti pregovori propali. U pitanju je bio jedan moćni, ali prestari vojvoda, koga joj je kralj Gustav dobrostivo namenio. Vojvoda je naprasno umro baš u toku završnice pregovora i ona se vratila kući neobavljenog posla. To što joj u međuvremenu nisu našli dostojnu zamenu, nimalo je nije brinulo. Bila je zaboravljena od svih, ili se bar tako nadala, sve do pre nekoliko dana. To čudno i neobjašnjivo potajno zadovoljstvo koje je osećala zbog predstojećeg braka sa Leopoldom od Rotenhofa pomalo ju je brinulo. Nije trebalo da se tako oseća. Trebalo bi da se zgraţava zbog toga što će biti ţena jednog ubice. I to ne bilo kog ubice, nego upravo onog koji je ubio njenog voljenog oca. Ĉak i da nije bilo tako velike prepreke, on je bio čovek koji se umalo nije oţenio njenom sestrom. Verovala je da svaki muškarac koji je ikada video Hedvigu, a posebno onaj koji je zamalo mogao da je ima, mora da oseća duboko, neuništivo, doţivotno ţaljenje što je nije dobio. 9 BalkanDownload

Ĉak i da Lepold nije ubica njenog oca, a jeste, on nju nikada ne moţe voleti kao što je mogao Hedvigu. Ako ne očevo ubistvo, gospodstvena lepota njene sestre uvek će biti prepreka za bilo kakvu mogućnost bliskosti u tom braku. Poređenje između sestara koje će neminovno proisticati, nikad neće ići u njenu korist. Hedviga je bila boginja lepote. Ona nije. Ni pribliţno. U salon uđoše majka i Uve. Agnesa se odmah unela u vez, praveći se da ih ne primećuje, nadajući se da ni oni nju neće primetiti. Uve je bio čovek kome se sklanjala s puta kad god je mogla. A ni majka nije bila mnogo bolja. Agnesa je samo mogla da ţali što im nije umakla kad je mogla. Sada će morati ovde da sedi, nadajući se da oni neće obratiti paţnju na nju, da će za njih biti nevidljiva, kao što je bilo dosta često. A i kuda bi išla? Naredba da se njena soba ne loţi do novembra nikako joj nije išla u korist. Pretpostavljala je da je Uve umešao prste u to, mada joj je i majka zamerala što se povlači, što nije društvena, ljubazna, šarmantna... Jednostavno, zamerala joj je što nije Hedviga. A Agnesa, ni uz najveće napore, koje je odavno prestala da ulaţe, nije mogla da bude zamena za svoju sestru, niti njena kopija. Udubila se u svoj rad, pokušavajući da ne sluša majku i njenog nerazdvojnog savetnika. Njihovi razgovori, zavere i planovi nisu je nikad zanimali. Samo su je duboko uznemiravali. - Misliš da će upaliti? Veoma je rizično, znaš to dobro - čula je majčin tihi glas. - Naravno da je rizično, draga. Ali samo rizik donosi uspeh - odgovorio je Uve. Agnesa se saţe, kao da će time moći da ih izbaci iz glave. Mrzela je kad Uve njenu majku oslovljava sa “draga”. Mrzela je sve kod njega, od lukavih, sitnih očiju, do hladne, mračne energije koja je neprijatno isijavala iz njega. Naravno, godine su je naučile da svoje mišljenje zadrţi za sebe. Uve je bio gadno zlopamtilo, to je iskusila na sopstvenoj koţi. Najbolje je bilo imati na licu bezizraţajnu masku, klanjati se pokorno i pristajati bez prigovora na sve što oni kaţu, nadajući se da neće moći baš svaki svoj plan da sprovedu u delo. I da će nju izostaviti iz svakog. - U pravu si. Ionako ništa drugo nije upalilo. Moraćemo da se upustimo u taj rizik. Jesi li sve dobro razradio? - opet se začuo majčin glas. - Ne brini, sve je isplanirano. Sačekaćemo ih posle klanca pored reke... njegov glas se odjednom izgubi. Agnesa je pretpostavljala da je upravo postao svestan da nisu sami i da sada gleda pravo u nju. Osim ruku, koje su polako provlačile iglu i konac,

10 BalkanDownload

trudila se da sedi potpuno nepomično i odsutno, da suzbije drhtanje koje su njegovi pogledi obično izazivali u njoj. - Ne brini, ne čuje nas - nestrpljivo se ubacila njena majka. - Hm... - zvučao je sumnjičavo. Agnesa je pretpostavljala da su mu oči sada dva stisnuta proreza. Jedva je disala od napora da bude što neprimetnija. - Ne brini zbog nje. Osim što je ruţna, još je i glupa. Bar nam neće predstavljati smetnju, ako ne moţemo da računamo na njenu pomoć - reče njena majka. Ma koliko da je oguglala na ovakve majčine izjave, uvek bi je iznova zabolele. Sada se samo trudila da priguši disanje i da bude što paţljivija sa iglom. Kad god bi čula majčino ili bilo čije omalovaţavanje ili podsmeh, ili bi se ubola na nešto, ili bi joj stvari ispadale iz ruku, ili bi se saplela nasred podijuma za igru, kao da potvrđuje njihovo mišljenje o svojoj bezvrednosti, tuposti, nespretnosti... svemu što su joj zamerali. - Moţda je tako i bolje, nemoj da se nerviraš - njegov ulagivački glas izazvao je da se Agnesa strese od jeze. Kako je mogao ovakav čovek da se dopadne njenoj majci? Ali majka i ona bile su potpuno različite. Agnesa je ličila na oca, kao što joj je majka sa prezirom hiljadu puta ponovila. Hedviga je nasledila majčinu lepotu i zavodljivost, mada nije imala ambicije da ih koristi. Majka joj je to zamerala, mada se ponosita kada bi joj rekli da joj je starija ćerka lepa na nju. Ako ništa drugo, Hedviga je posluţila da steknu moćnog saveznika. Agnesa se odjednom zapita šta majka misli o njenom predstojećem braku. Sa mrţnjom koju su i ona i Uve godinama gajili prema Rotenhofu, naročito prema njegovom nasledniku, ubici, mora da im ovaj predstojeći nametnuti savez nije mnogo prijao. Ona se odjednom probudi, pokušavajući da čuje o čemu pričaju, osećajući u dnu stomaka da je ovaj njihov razgovor bitan. - U pravu si. Ionako ćemo joj uskoro potraţiti nekog drugog... - majka se na trenutak utišala, ali ipak nastavi, kao da potvrđuje svoje mišljenje da Agnesa nije dovoljno pametna da im predstavlja pretnju čak i kad bi čula o čemu razgovaraju. - Rotenhof nema naslednika. Ona debela krava nije uspela da princu rodi naslednika pre nego što je odapela. Tako da u slučaju prinčeve pogibije... nasledstvo moţe da potraţuje njegova udovica - majčin glas zvučao je uzbuđeno. Agnesa je ošamućeno slušala, pokušavajući da dokuči smisao. Kao da su pričali na nekom drugom, nerazumljivom, stranom jeziku. Ponekad se i sama pitala da li je zaista toliko glupa kakvom su je smatrali. Iz nekog razloga, 11 BalkanDownload

ta pomisao sada je nije previše uznemirila. Bilo je previše drugih nepoznanica koje je morala hitno da shvati. Vrtelo joj se u glavi od uskomešanih misli i osećanja koje nije htela da prihvati, od činjenica sa kojima je do sada izbegavala da se suoči, istina koje je potiskivala. - Kad dođe da preuzme svoju mladu, to će mu biti kraj - začuo se ponovo njegov mrski, umirujući glas. - Ona nam je šansa da se konačno dokopamo Rotenhofa, posle toliko godina pokušaja. Naţalost, Gustav nije hteo da ga kazni za ubistvo tvog muţa, tako da ćemo ponovo morati da se potrudimo da bismo ostvarili ono što ţelimo... Šta je bilo? - zastao je ponovo. Ma ne čuje nas, ne brini. Osim toga, vaspitala si je da bude poslušna, da ćuti i da radi šta joj se kaţe. Naći ćemo joj kasnije nekog moćnog vladara za muţa, kao što smo i Hedvigi. Nekog drugog, a ne onog golobradog petlića iz Rotenhofa. Sada, kad nema Hajnriha da nam stoji na putu... Ma šta ti je, rekla si i sama da nas ne čuje... Dobro, dobro, nećemo više o tome, moţda si u pravu. Princezo Agnesa, hoćete li da priđete majci, molim vas? - uprkos ljubazno sročenoj molbi, glas mu ni najmanje nije zvučao ponizno. To je bila naredba, samo veoma umilno upakovana. Agnesa mirno ustade, sloţivši pre toga svoj vez. Polako im je prišla, trudeći se iz sve snage da na licu ima potpuno prazan izraz, kao da ih je tek sada primetila, kao da je se ni najmanje ne tiče o čemu su do sada spletkarili, kao da ništa od toga nije čula, ni shvatila. - Agnesa, rekli smo ti da te sledeće nedelje udajemo za Leopolda od Rotenhofa... - poče majka, istraţujući njeno lice. Agnesa se sasvim umiri, ne dozvoljavajući sebi ni da trepne. Izgledalo je da je majka zadovoljna, pa je nastavila malo opuštenije. - Verovatno te čudi što ćeš biti ţena očevog ubice, ali moraš da se pomiriš sa tim. Kralj Gustav je smatrao da će naše drţave moći da postignu mir na granici samo uz pomoć jednog ovakvog saveza. Ali ti ništa ne brini. Sve će biti u redu - objašnjavala je majka. - Hvala, majko - Agnesa je sagla glavu, da joj iz očiju ne pobegne neki izraz koji neće moći da kontroliše. Osećala je na sebi Uveov pomni pogled, kojim je istraţivao njenu reakciju. - Lord Majnhof će te odvesti i predati, odmah posle ceremonije venčanja koje će se obaviti ovde pre tvog polaska preko izaslanika. Kralj Gustav, odnosno njegov predstavnik, biće ti kum. - Kako vi kaţete, majko - i dalje joj je glava bila sagnuta. - Mogu li sada da nastavim sa vezom? - upitala je, kao da je se ništa od toga ne tiče prvi put osećajući olakšanje što njeno pitanje zvuči tupavo.

12 BalkanDownload

- Naravno, naravno - osetila je nestrpljenje i ljutnju u majčinom glasu. Volela bih kada bi se malo više uključivala u društvena dešavanja. Nemaš nimalo interesovanja za ono što se dešava oko tebe. Bar da si malo lepša, nedostatak šarma bi mogao da se nadomesti. Sva si na svog oca. Ni on nije video šta mu se dešava ispred nosa. Mislio je samo kako da se lepo slaţe sa svima, da svima ugodi, da bude dobar čovek... Sve same gluposti. Nimalo ga nije interesovalo ono što bi moglo da unapredi, uveća njegovu drţavu... majka se iznenada okrete od nje, kao da je shvatila da je rekla previše. Ili je bila previše besna da bi je i dalje gledala, tako bledu i bezvoljnu ispred sebe. - Hvala, majko - Agnesa se naklonila, na podiţući pogled. Uve je i dalje gledao u nju, osećala je kako je probada njegov oštri pogled. Nije bilo poţeljno da se sada oda, da zadrhti od gađenja ili straha. Polako se vratila do sofe na kojoj je do malopre sedela, pitajući se da li da uzme vez i izađe. Ali, nekako je smatrala da bi to bilo sumnjivije. Uostalom, ovde je toplije nego bilo gde kuda bi mogla da pobegne i skloni se od njih. A moţda bi mogla da čuje još nešto, ako budu smatrali da pred njom ne moraju da se kriju. Zato je sela na svoje mesto i ponovo se udubila u rad. - To dete je potpuno razočaranje za mene - čula je majku kako gunđa. Niti je lepa, niti je pametna. Ĉak i da je udamo za nekog moćnog i vaţnog, ne bismo mogli da se pouzdamo da bi nam bila dobar uhoda. Ne shvata ni najosnovnije stvari koje od nje zatraţim da uradi. - Imamo mi za takve stvari druge ljude, draga, ne sekiraj se. Oni rade za novac i zbog toga se više trude - podsetio ju je Uve. - Ionako nam ne treba njena pomoć za ovo što smo planirali. Dođi, idemo dole da se dogovorimo sa Majnhofom. Mora da dobije precizne instrukcije. Ne sme da zabrlja i pokvari nam planove. Agnesa je čula kako se vrata zatvaraju za njima, ali i dalje nije smela da podigne pogled. Samo je zurila u svoj vez, kao oduzeta, pokušavajući da shvati ono što je čula. Strah i bol dugo potiskivane spoznaje skoro da su je paralisali. Ona je odavno bila svesna da su i ona i Hedviga samo beznačajni pioni u političkim igrama njene majke i njenog... pomagača. I pored uvreţenog nepoverenja i čak mrţnje, koju su prema Leopoldu od Rotenhofa usađivali godinama u nju, nije mogla da poveruje da bi mogli da mu spreme klopku i podmuklo ga ubiju u svadbenoj povorci. Njenoj svadbenoj povorci. Nešto slično saţaljenju počelo je da se budi u njoj. Ne bi trebalo da oseti ţaljenje prema njemu. On je ubica njenog oca... bar su joj majka i Uve to godinama ponavljali. Osetila je kako u njoj naviru pitanja, praćena već naslućenim odgovorima... Ali, ne! Ta pitanja su opasna. Dovode u pitanje 13 BalkanDownload

poverenje u majku. Isto kao i ona druga pitanja, koja je svesno potiskivala, koja su se ticala odnosa njene majke i Uvea. Iako ta pitanja nije smela da postavi glasno, čak ni u sebi, dosadno su joj se vrtela po podsvesti sve do večeri, kada je nekako uspela da odagna sve dotadašnje nepoţeljne misli i brige. Jer, predstojala joj je večera, a to je samo po sebi bila posebna neprijatnost. Osim majke i Uvea, tu je bio i ostatak dvora, sa čijim podsmešljivim, potcenjivačkim ili saţaljivim pogledima je morala da se iznova suočava.

14 BalkanDownload

III Izašla je iz kočije da protegne noge. Već nekoliko sati su putovali. Bilo joj je dosadno u kočiji, jer je majka odredila da putuje bez pratilje. Ionako nijedna dvorska dama ne bi htela da pođe sa njom. Ali nije se ţalila. Pogledala je oko sebe. Još uvek je bilo prijatno vreme, ni sneg nije pao. Ovo je bilo mesto gde će je preuzeti izaslanici njenog muţa. Još uvek nije mogla da se privikne na pomisao da je udata. I da je sada daleko od Grosenvuda. Tehnički, bili su negde na granici između dve zemlje, ali ona je osećala da je Grosenvud daleko iza nje. Bar su to bili majka i Uve. Nije bila sigurna zašto uopšte razmišlja o tome. Niti zašto oseća nešto slično olakšanju zbog te pomisli. Vazduh je bio čist i hladan. Mladi grof Majnhof odmah se stvorio pored nje. - Princezo, nije vam hladno? Ne brinite, uskoro će stići pratnja iz Rotenhofa, pa ćemo moći da nastavimo put - usluţno joj je objašnjavao. Majnhof je bio mladić kog je smatrala za moţda jedinog prijatelja kod kuće. Uvek je bio uz nju kada bi joj trebala podrška. Jedini je dobrovoljno prilazio da joj bude partner u plesu, iako je znao da se time izlaţe neprijatnostima i podsmehu zbog njene nespretnosti. Doduše, nije bila sigurna da li drugi nisu hteli ili nisu smeli da joj se obraćaju. Njena majka kontrolisala je sve svojim orlovskim pogledom. Na neki simpatičan način, koji je očigledno njena majka smatrala za dobrodošao, Majnhof je izigravao njenog kavaljera. Znala je da ne sme da se zanosi maštarijama o njemu kao stvarnom udvaraču. Majka i Uve to ne bi dozvolili, i to je bilo i njemu i njoj dovoljno da prijateljsku granicu nikada ne prekorače. Iz tih prijateljskih razloga, smatrala je da sme da mu postavi pitanje koje se nikada nije usudila da pomene kod kuće. - Grofe... Htela sam da vas pitam nešto - pogledala je u njega. Iako je izgledao opušteno i vedro kao i uvek, mogla je da ispod površine oseti jedva vidljivu nervozu. Gle, nikada nije to primetila kod njega. Pitala se da li je bilo i drugih stvari koje svesno nije primećivala, zahvalna što ima bar tog jednog prijatelja. Ili nekog ko se za to izdaje, pobegla joj je nova pomisao. - Kaţite, moja princezo - osmehnuo joj se.- Vi ste bili prisutni kada je... moj otac ubijen - rekla je polako, ne skidajući pogled s njegovog lica. Nije joj promaklo kako se trgao, iznenađen. Verovatno je očekivao da će pitanje biti vezano za trenutnu situaciju, njeno venčanje ili putovanje. - Da li ste vi to baš 15 BalkanDownload

videli? Da ga je princ Leopold ubio? - upitala je napeto, ne pokušavajući više da sakrije svoja osećanja u vezi te zabranjene teme. - Ah, ne smete da postavljate takva pitanja, naročito sada kada je on vaš muţ - promrmljao je, odvraćajući pogled. Agnesa je znala da svojom direktnošću ponekad baš ume da napravi neprijatnu situaciju, ali sada nije mnogo marila za to. Bio joj je potreban njegov odgovor i nameravala je da ga izvuče iz njega. - Ali zanima me - insistirala je molećivo. - Da li ste vi to baš videli svojim očima? Interesuje me, ali znajte da nemam nameru da čačkam po tom pitanju kada pređemo granicu, ne brinite. A vi ste mi prijatelj - pogledala ga je dublje u oči - i volela bih kada biste mi sada, na rastanku odgovorili na njega. Naravno da ovaj razgovor nikome nikada neće biti pomenut. - Pa... - nije znao gde da pogleda u nelagodnosti. - Prvo, ne smete da govorite tako, da je vaš otac ubijen. To je bila samo nesreća u lovu. To se dešava, znate, te nesreće... Da, dešava se, naročito kada se treba otarasiti nekog nepoţeljnog i ne biti kaţnjen za to, pomislila je, ali je na licu zadrţala usred sređen izraz, kojim ga nije puštala da se izvuče. - Ne, nisam lično video - konačno je odustao. - Ali videli su vaša majka i lord Uve, a oni su vrlo verodostojni svedoci, priznaćete - zbrzao je, ne gledajući u nju. Umela je da prepozna takav izraz. - Hvala, samo sam to htela da saznam - odgovorila je umirujuće, primetivši kako mu je odmah laknulo što ona napušta tu temu tako olako. Dakle, njene potisnute sumnje ipak su bile opravdane. Otkako su izašli na kapiju dvorca i krenuli ovamo, osećala se kao da stege kojima je bila vezana, sputana, nekako popuštaju, da moţe lakše da diše, da joj mozak nije pritisnut nametnutim odgovorima i zabranama. Na primer, nikada do sada nije primetila grofa Majnhofa ovako nervoznog, kako se krišom osvrće, vrpolji na konju i kao da nešto iščekuje, zabrinut. Onda im je prišao stari lord Šternberg, svedok na venčanju sa rotenhofske strane. Bio je to oprezni, prekaljeni vojnik i političar, prava osoba za tako vaţnu stvar kao što je prijateljsko izaslanstvo na teritoriju neprijatelja. Agnesa se upustila sa njim u razgovor, ali nervoznog Majnhofa, kome su oči beţale u šumu, nije ispuštala iz vida. Uskoro im se pridruţiše konjanici sa zastavama Rotenhofa. Srce joj je jako lupalo, što ju je ljutilo, dok je posmatrala kako ih okruţuju. Pitala se koji bi od njih mogao da bude princ Leopold. Na njeno razočaranje, uskoro je saznala da on nije među njima. Nije ni smela da ga krivi. Mora da je i sam bio

16 BalkanDownload

svestan opasnosti kojoj bi se izloţio da joj je lično pošao u susret. Sigurno je znao da je u Grosenvudu i dalje otvoren lov na njega. Ali, iz nekog njoj nepoznatog razloga, to ju je malo razočaralo, što će morati da još sačeka da ga vidi. Ako ga vidi! Moţda su mu već pripremili zamku, moţda ga već ubili? Ah, ne sme da paniči. Mora da je ipak sve u redu, da je on čeka, bezbedan u svom dvorcu. Malo je zabole ova pretpostavka, da on uopšte nije radoznao da je što pre vidi. A onda se trgla. Zašto bi bio radoznao? Ona je ćerka njegovog neprijatelja. Osim toga, bila je sigurna da je i do njega odavno dopreo glas o tome kako ona nije ni lepa, ni pametna kao njena sestra, koju verovatno dugo nije mogao da preţali. Zašto bi onda jedva čekao da je upozna? Mora da mu je mrsko što je morao da se veţe sa njom. A njoj, na primer, uopšte nije toliko mrsko kao što bi trebalo da bude. Kao što je očekivala da joj bude, kada su joj saopštili čija će ţena postati. Krišom je posmatrala Majnhofa i primetila da se nije mnogo opustio. Doduše, pre toga joj je objasnio da će je on ispratiti sve do Rotenhofa. Njegovo umirenje nije joj delovalo previše uverljivo. Jednom kada se u njoj pojavio crv sumnje, makar i nejasne, ništa više nije moglo da je umiri dok ne sazna istinu. Kolona je polako krenula napred, sada pojačana duplom pratnjom. Provirila je kroz prozor kočije, i primetila da je grof rasporedio svoje ljude više napred, a da vojnici iz Rotenhofa čuvaju začelje. To joj nije bilo logično, da se neprijatelju okrenu leđa, ali ko je ona da se pita o vojničkim stvarima. A onda je kolona stala. Ĉuli su se neki uzvici, ali ništa uznemiravajuće. Majnhof joj je odmah prišao. - Naišli smo na neka oborena stabla. Poslao sam vojnike da ih uklone sa puta, pa ćemo onda moći da nastavimo, ne brinite. Biće brzo, najviše za pola sata - rekao joj je. Pravila se da no primećuje kako se dvaput osvrnuo, zabrinut. - Ne vidim stabla odvratila je, provirujući iz kočije. - Odmah su tu, iza te krivine. Ne vide se od gustog drveća. - Ah, tako. U redu. Sačekaćemo - odvratila je mirno, sumnjičavija nego ikada, gledajući kako Majnhof šalje sve svoje vojnike napred da raščiste put. Sedela je, iščekujući šta će se sledeće desiti, dok joj je srce burno udaralo. Hoće li je ubiti? Oteti? Nešto će se desiti, bila je sigurna u to. I nije se prevarila. Dok je pokušala da proviri kroz drugi prozor, samo je osetila kako se kočija blago zaljuljala. Nije morala da se okrene da bi primetila kako više nije sama u njoj. Ali ipak se polako okrenula. Mladi čovek, koji je gipko upao u kočiju, drţao je noţ u ruci. 17 BalkanDownload

- A sada, tiho, polako, izađite za mnom - rekao joj je prijatnim glasom. - I ne pomišljajte da moţete da dozovete pomoć. Biće prekasno za to - rekao je, pokazujući joj očima oštricu noţa. Progutala je pljuvačku i klimnula glavom, u znak da je razumela. Polako je izašla za njim, iznenađena kada joj je pruţio ruku da joj pomogne oko stepenika. Nije imala vremena da se čudi njegovim gospodstvenim manirima, pošto ju je istog momenta povukao iza kočije, van vidnog polja vojnika. Potrčala je za njim, dok ju je vukao prema šumi. Ĉim su zamakli iza prvog drveća, videla je nekoliko konjanika koji su ih spremni čekali. - A sada se lepo popnite na ovog konja. Njega smo naročito spremili za vas - začula je podsmešljivi glas svog otmičara. - Moraćete da nam oprostite što vam nismo spremili elegantno damsko sedlo, ali sloţićete se da je muško mnogo praktičnije za veranje po planini kada se beţi od potere. Ništa nije rekla, samo je dozvolila da je popnu na vitkog vranca. Bar je konj bio pitom, pomislila je utešno. Nisu joj dali nekog divljeg, koji bi je zbacio posle dva koraka, da odmah slomi vrat. Ni najmanje nije sumnjala da su to ljudi iz Rotenhofa. Jahali su nekoliko sati bez predaha, sa vrlo kratkim pauzama. Bila je umorna i ukočena, ali nije ţelela da pokaţe slabost ni strah. Moţda da su to namerno radili, pokušavali da je nateraju da kuka i moli. Kada su konačno stali ispred jedne kolibe u šumi, već je bio mrak. - Ţao mi je, princezo, što ćete večeras imati ovako neudoban smeštaj opet se podrugljivo oglasio njen otmičar. Primetila je da su se ostali ćutke sklonili u štalu, i ne osvrnuvši se prema njima. Umesto odgovora, sačekala je da joj priđe i pomogne joj da siđe. Ukočene i utrnule noge bolno su reagovale na dodir sa zemljom. Posrnula je malo, uhvativši ga za mišicu, ali i on je nju pridrţao, uputivši joj oštar pogled. Nije se trudio da je obaspe ljubaznim, zabrinutim pitanjima vezanim za njenu udobnost, niti zdravstveno stanje, niti umor. Samo je olabavio stisak kada je osetio da se ona uspravila. Tokom njihovog puta kroz šumu i planinu, primetila je ne samo da je on glavni, nego da su ostali uvek na oprezu i tako raspoređeni da njih štite. Ili bar njega, pomislila je ponovo. Za sada niko nije ispoljio ţelju da je ubije. Da su to hteli, završili bi sa njom još dole, kod kočije, kada im je Majnhof velikodušno raščistio put do nje. Uopšte nije bilo sumnje u to da su stabla namerno postavljena na zgodnom mestu i vojnici poslati napred kako niko, bar na neko vreme, ne bi primetio da nje nema u kočiji.

18 BalkanDownload

Njena pretpostavka bila je da princ Leopold nije toliko naivan kao što su Uve i njena majka smatrali. Da se i on dosetio kako da izbegne zamku, za koju je verovatno pretpostavljao da će mu je spremiti. Ili na koju je upozoren iz nekog svog izvora. Oko toga nije bilo dileme. Bila je samo zbunjena Majnhofovom ulogom. Ĉiji je on čovek? Majčin pouzdani pion, ili Leopoldov pouzdani špijun? Jer, nije bilo sumnje da je ova otmica izvedena sa njegovim blagoslovom, uz njegovu upućenost. Pitala se da li su do sada primetili da je nestala. I da li su nabasali na zamku. I da li su Uveovi vojnici uopšte pokušali da postave zamku, ako nije bilo ni Leopolda, ni nje, da u nju upadnu. Moţda ih upravo love po šumi? Zabrinuto se osvrnula, proučavajući ogromno drveće koje bi moglo da bude i zaštita, ali i da sakrije prikradajućeg neprijatelja, poteru. Njen pratilac drugačije je protumačio njen zabrinut pogled. - Ne brinite, vojnici će nas čuvati od vukova i medveda. Uđite, ovde ćemo da prenoćimo. Mislim da nam je domaćin naloţio i ostavio večeru, pre nego što se ljubazno povukao - rekao joj je razgovorno. - Mogu li prvo da... - rečenica je ostala da visi u vazduhu. Pogledala je u njega, pitajući se da li će joj se ponovo podsmevati. - Ako morate u šumu, ne smem da vas pustim samu. Znate, zbog vukova i medveda - dodao je. - Nismo mi najopasniji stvorovi u šumi. Prošla je pored njega i zaustavila se u prvom grmlju. Bar je bio dovoljno pristojan da je sačeka nekoliko metara ispred, i da ne dodaje druge podsmešljive komentare. Mogla je da konstatuje da joj je haljina potpuno uništena. Sva sreća što je obula meke, tople čizmice za put. One su joj donekle zaštitile i zagrejale noge tokom napornog jahanja. Izašla je iz grmlja i pošla prema njemu. Kuda bi inače? Šuma je bila mračna i zastrašujuća. On, začudo, uopšte nije. Ćutke je ušla u kolibu kada joj je otvorio vrata. Zaista, unutra je bilo toplo i postavljeno za večeru. Bila je gladna, ali od uzbuđenja i napora to nije ni primetila do sada. Na podu su bile postavljene dve slamarice, uz dva različita zida. Bar je to bilo utešno. Lice mu se iskrivilo u posprdan osmeh kada je uhvatio njen pogled kojim je odmerila krevete. Podignute glave prošla je pored njega i sela na drvenu hoklicu pored stola. Sir i hleb delovali su joj kao gozba posle napornog dana. Otkinula je po komadić od oba i stavila u prostu činiju ispred sebe, kao da je na kraljevskom dvoru, a onda polako i odmereno počela da jede. Izgledao je zabavljen njenim dostojanstvenim drţanjem, ali bila je čvrsta u odluci da mu ne pruţi drugi razlog za zabavu. 19 BalkanDownload

Seo je preko puta nje i sam se posluţio. Ćutke je ţvakao i gledao u nju. Bilo je veoma teško ne uzvratiti mu istom merom, jer ju je izuzetno interesovao. Ko je on i zašto je ovo uradio, to je bilo glavno pitanje, naravno. Bio je neodoljivo mlad i gospodstven. Da nije uradio ovako zastrašujuću stvar, da je otme uz pomoć noţa, izgledao bi joj veoma privlačno. Pretpostavljala je da se u balskim dvoranama isto ovako dobro snalazi kao u planinskoj šumi. Oči su mu bile neobične, svetle i iskričave, dok ju je proučavao tokom večere. Zaključila je da ne gaji neprijateljska osećanja prema njoj. Gledao je u nju sa zanimanjem i očekivanom radoznalošću. Ali bilo je tu i drugih stvari koje je primećivala. Neke slobode u njegovom pogledu, koji nije skretao od njenog. Opuštenosti u njenom društvu, kao da su ravnopravni. Nije bilo povlačenja, spuštanja pogleda, usluţnosti koja se očekuje od onih niţeg staleţa. To je navodilo na interesantna pitanja i još interesantnije pretpostavke. Šta ako princ Leopold ni najmanje nije naivan? Šta ako je još lukaviji i dosetljiviji od gadnog Uvea i ako je on sam imao svoj plan u vezi sa ovom svatovskom povorkom... U tom slučaju mogla bi samo da mu čestita što nije hteo da bude jagnje koje pregovara sa vukovima. Ţvakala je suvi hleb i posmatrala ga, mada ne baš tako direktno kao što je on nju. Nije joj bila neprijatna ova tišina, niti njegovo društvo. Ĉim je zasigurno utvrdila da on nema nameru da je ubije, odmah se osetila bolje. A to je bilo još danas pored kočije. Začudo, bila je više iznenađena svojom spremnošću da ga ćutke sledi, nego njegovim prepadom i otmicom. Ali bilo je još uvek prerano za zaključke, a još više da traţi od njega da joj te zaključke potvrđuje. Za sada joj je bilo dovoljno što mu oči ovako lepo sjaje u polumraku tople kolibe i što se prema njoj ophodi dovoljno kavaljerski i sa uvaţavanjem. Kada je pristojno pojela trećinu ponuđene večere, ostavljajući njemu veći deo, ustala je od stola i otišla do slamarice u uglu. Oprezno je pogledala u njega, a onda sela na ivicu. Bar je delovalo čisto, nije bilo buva. Medveđe krzno bilo je predviđeno za pokrivanje. Uvukla se ispod njega i okrenula prema zidu. Učinilo joj se da čuje njegov prigušeni, iznenađeni smeh pre nego što je umorna utonula u san. Bio je ovo dan prepun iznenađenja. Ali osećala je da još veća slede sutra. Morala je da bude odmorna za njih.

20 BalkanDownload

IV Probudila se rano. Mogla je da ga čuje kako posluje po sobi, izlazi napolje, razgovara sa pratnjom i vraća se unutra. Iskoristila je priliku dok je bio napolju da ustane i malo zagladi kosu. Pretpostavljala je da više ne liči na jučerašnju pristojnu frizuru, ali to joj je sada bila poslednja briga. Kada je otvorila vrata i izašla iz kolibe, svi su se okrenuli prema njoj, prekidajući razgovor. - Dobro jutro, princezo - odmah joj se obratio njen pratilac. Ostali su se povukli iza štale i više nije mogla da ih vidi. Pa, jedno je dobro, bili su disciplinovana vojska. A njihov vođa odisao je smirenim autoritetom i samouverenošću. Morala je da naredi sebi da ne pogleda u njega kada je pošla prema obliţnjem grmlju. Ovog puta nije je pratio, nego je ostao da pristojno stoji na proplanku. Naravno da nije sumnjao da bi mogla da pobegne. Kuda bi otišla? U vučiju jazbinu? Nazad u Grosenvud, kod majke i Uvea? Nije pojma imala gde se nalaze, osim da su negde duboko u šumi. Verovatno na obilaznom putu za Rotenhof. Ili... moţda ne? Oprezno je pogledala u njega kada je pošla nazad. Nadala se da su njene pretpostavke tačne i da idu prema predviđenom odredištu. - Imate li, moţda, neko pitanje za mene? Ili ste uvek tako ćutljivi? upitao je sa nagoveštajem osmeha. Morala je da se ugrize za usnu da ne bi ostala da zuri u njega otvorenih usta. Sada je prvi put imala priliku da ga bolje zagleda po dnevnom svetlu. A to što je mogla da vidi, bilo je zaista zadivljujuće. - Da, kuda me vodite? - upitala je, pošto je prethodno pročistila grlo. Bilo je teško ne zuriti zaneto u njega dok mu se obraćala. Morala je da sačuva nešto dostojanstva. - Ah, to vas interesuje? - naglasio je „to”, kao da je postavila vrlo neobično pitanje. Zašto li je njemu smešno sve što ona kaţe, pomislila je iznenada ljutito. Kakav li je to drzak stvor? Videlo se da je plemićkog porekla, ali to mu nije davalo za pravo da se ovako postavi prema njoj. Ili... moţda smatra da ima pravo da bude drzak, slobodan prema njoj? Sumnjičavo, nevoljno, podigla je pogled i ponovo se zagledala u njegove svetle oči kojima ju je sve vreme gledao. Naravno, mogla je da pretpostavi da će zbog pogleda na njega opet 21 BalkanDownload

ostati bez daha. Iznenada se zabrinula za utisak koji ostavlja na njega. Mora da mu izgleda nabusito, mrgodno i ne previše šarmantno, kao što su je oduvek optuţivali. Ali, zašto bi se ona zbog toga brinula, pokušala je neuspešno da se uteši? On je samo oficir poslat da je otme, pomislila je neubedljivo. Ponovo je pogledala u njega, sada uspevajući da joj pogled pokaţe i nešto sumnjičavosti, osim neobuzdane zanetosti. Odmerila ga je u trenutku od glave do pete. Mlad, oko dvadeset pet, samouveren, kao da je oduvek naviknut da izdaje, a ne da prima naređenja... Usudio se da joj preti noţem, da je otme, da prenoći u istoj sobi sa njom... Sve ono što običan čovek ne bi smeo ni da pomisli. Odjednom njena sumnja dobi potpuno definisan oblik i formu. U tom trenutku bila je potpuno sigurna ko stoji pred njom. Podigla je glavu i zagledala se u njega, u očekivanju odgovora. Ne sme da zaboravi da je ona princeza, da ima pravo da gleda svakog u oči i sa visine. Ĉak i njega... ako tako nastavi da se pravi lud i pretvara da je neko drugi. - Pa... vodim vas vašem muţu - odgovorio je pomalo izazovno. Videla je da je ostao zagledan u nju, očekujući njenu reakciju. Pošto je nije bilo, blago je podigao jednu obrvu, zabavljen njenom hladnokrvnošću. - Je li to ono što ste očekivali? - upitao je kad nije dobio njen odgovor. Umesto toga, pošla je ponovo u kolibu. Mogla je da oseti kako ide za njom i zatvara vrata kada su ušli unutra. Prišla je stolu, na kome je stajala jedna činija sa kašom i dve drvene kašike. Uzela je jednu, sela za stolicu i počela da jede, čekajući da joj se on pridruţi. Nije mnogo čekala. Seo je i uzeo drugu kašiku. Oštro ga je pogledala, na šta se on nasmejao. - Ne brinite, sačekaću da pojedete svoj deo - rekao joj je. Razmišljala je nekoliko trenutaka da pojede sve i ništa mu ne ostavi, čisto da vidi kako bi reagovao. Ali onda se predomislila i pruţila mu činiju kada je pojela otprilike pola. - Hvala, nisam to zasluţio - rekao je, prihvatajući. Mora da je naslutio njeno predomišljanje, ali to mu ni najmanje nije pokvarilo raspoloţenje. Naprotiv. Dopadalo joj se što nije namršten, ljut, čak ni zabrinut zbog eventualne potere. Volela je kad ljudi u svakoj situaciji uspevaju da odrţe vedar duh. Njemu je to svakako sa lakoćom išlo od ruke. Sačekala je da i on pojede, gledajući ga sve vreme. Povremeno je podizao pogled i uzvraćao joj. Kada je završio, ustao je i dodao joj vodu. Bila je hladna i čista i prijala joj je dok je pila dugim gutljajima. On je u međuvremenu oprao kašike i činiju i ostavio ih poklopljene na stolu.

22 BalkanDownload

Pretpostavljala je da je vreme za pokret. Ustala je i uzela svoj ogrtač, ne čekajući da je on opomene ili joj naredi. Iznenadila se kada je primetila da je priskočio da joj ga pridrţi. - Uvek damama na usluzi - nacerio se široko na njen iznenađeni pogled. Zadrţala je pogled nešto duţe na njegovim belim zubima nego što je planirala i bila je sigurna da mu to nije promaklo. Iz nekog razloga to je nije uznemirilo, niti iznerviralo, nego uzbudilo. Dokle će se trajati ova njihova igra nadmudrivanja? Nije joj bilo krivo zbog toga i to je bio onaj iznenađujući deo. Ĉak je izgledalo da se nekako suviše lako uklopila u neobičnu situaciju. Da... uţiva u svemu ovome što ju je zadesilo. Uskoro su ponovo bili na konjima i jahali kroz šumu. Razlika je bila jedino u tome što ovog puta nisu jurili. Ĉinilo se da se muškarci osećaju bezbednije. Moţda su prešli granicu i sada se nalaze na teritoriji Rotenhofa? Nekako njoj ta pomisao nije ulivala previše poverenja. Ko još vodi računa o granicama ovde duboko u planini. Uskoro su se vojnici rasporedili na prethodnicu i zaštitnicu, a on je, čim se staza malo proširila, počeo da jaše uporedo sa njom. - Jesam li vas juče mnogo uplašio ono u kočiji? Ţao mi je zbog toga rekao joj je čim je ugrabio priliku da joj se pribliţi. - Moţda vam je i ţao, ali kladim se da ste se usput i dobro zabavili odgovorila je i nehotice zvučeći osorno, kao da mu baš i ne veruje u potpunosti. Nervirale su je takve prazne ljubaznosti i to nije mogla da sakrije. - Priznajem, to je došlo malo kasnije, kada smo mogli da se opustimo od pristizanja potere - nasmejao se, nimalo ljut zbog njenog tona. - Zašto mislite da smo sada bezbedni? - odvratila je. - Sada smo na teritoriji Rotenhofa - rekao je. - A to vam uliva poverenje? - dodala je. - Kaţite mi, koliko poverenja imate u lorda Majnhofa? - upitala je iznenada. Primetila je kako mu osmeh nestaje s lica na njene reči. - Zašto me to pitate? - pitanje mu je zazvučalo oštrije nego što je potrebno. Zagledao se u nju podjednako oštro kao ona malopre u njega, kao da ţeli iz njenih očiju da izvuče priznanja koja mu ona neće dobrovoljno dati. - Zato što sam čula majku i Uvea kako ga pominju dok su kovali svoje zavere kako da iskoriste ovaj put za svoje ciljeve. Ako je on njihova osoba od poverenja, a vi se oslanjate na njegovu pomoć... onda se tu neko ljuto prevario - pogledala je u njega. Više se nije smejao. Zurio je u nju ozbiljno i pomalo ljutito, proučavajući 23 BalkanDownload

njen izraz kao i njene reči. - Zašto mi pomaţete? - upitao je i umesto da pozove vojnike i pregrupiše ih, naredio im je da poţure, da bolje izvide. Moţda nije hteo pred njom da pokaţe kako se pokolebao, posumnjao u svog uhodu. Ona je još uvek neprijatelj. - Ne pomaţem vam. Samo... Ne znam ni sama - odvratila je oči od njega i pogledala ispred sebe, zvučeći sama sebi bespomoćno i zbunjeno. Ćutali su neko vreme, jašući brţe, kasom, umesto polako kao do tada. Nadala se da on ima rezervni plan, za slučaj da je njegovo poverenje u Majnhofa uzdrmano. Mora da je bilo već podne kada su zastali da se odmore. Izvadio je suvo meso iz bisaga, pa su jeli stojeći ispod velike jelke, pijući naizmenično vodu iz njegove mešine, zbog čega je osećala kako joj nešto treperi u dnu stomaka. Primetila je da više nije podsmešljiv. Izgledao je ozbiljno i zamišljeno. Nadala se da to nije zabrinutost zbog eventualne potere, nego samo razmišljanje o nečemu. - Jeste li umorni? - upitao je, po prvi put od juče. Tešila se da je to dobro, što se on konačno interesuje za njenu udobnost. - Ne, moţemo da nastavimo - odvratila je kratko, polazeći prema konju. Osvrnula se prema njemu, pošto se nije pomerio. - Šta je bilo? - Mislio sam da vam se neće ţuriti... vašem muţu - rekao je sa čudnim pogledom u očima, od kog je blago zadrhtala. Bojala se da je i on primetio taj drhtaj, iako je bio nekoliko koraka udaljen. Ĉinilo se da oboje odlično primećuju svaku sitnicu, svaku i najmanju reakciju onog drugog. Ta činjenica činila je da počne malo ubrzano da diše. - A ja sam mislila da će se vama ţuriti da se sklonimo od potere odvratila je, namerno ga ostavljajući bez odgovora. Ĉula ga je kako se tiho smeje iza nje dok je uzimala uzde u ruke. I dalje nije umela sama da se popne na konja, ne računajući dodatnu poteškoću što je ovo bilo muško sedlo. Zato je zastala, očekujući da joj priđe i pomogne joj, kao što je bilo i do sada. Osetila ga je kada je zastao iza nje, ali nije joj prišao. Osvrnula se, pomalo iznervirana. Malo su joj dosadile njegove nerazumljive igre. Ona je volela iskrenost, iako na nju nije navikla na dvoru punom uhoda i zavidljivaca. - Šta je bilo? - upitala je ponovo, malo oštro i neljubazno, ne razumevajući njegov izraz. - Ništa, samo sam se pitao... Da li ste baš tako nestrpljivi da poletite u zagrljaj onome ko vam je ubio oca? - upitao je namerno izazivački.

24 BalkanDownload

Mogla je skoro da čuje kako je zadrţao dah u iščekivanju njenog odgovora. Skoro koliko je i ona na pomen tog letenja u zagrljaj. - Smatram da svaki optuţenik ima pravo da kaţe nešto u svoju odbranu - odvratila je, češkajući svog konja po vratu. Osetila je da su se sada pribliţili temi koju su uspešno izbegavali od juče i da joj zbog toga srce lupa glasnije i jače. - I mislite da bi vam on odgovorio iskreno? - upitao je ponovo, pribliţivši joj se, ali ne prilazeći da je popne na konja. Pogledala ga je preko ramena. - Odnosno, hoćete da kaţete da biste mu moţda... poverovali? Mislim... kada bi vam rekao da nije to učinio? Nešto u njegovom napetom tonu učinilo je da njeno nestrpljenje i iznerviranost splasnu. Paţljivije ga je pogledala. Imao je neobično ozbiljan, usredsređen izraz na licu. - Ne znam. Moţda... ako bi uspeo da me ubedi - odgovorila je blaţe nego što je planirala. On je i dalje stajao, ne pomerajući se, zureći u nju sa neobičnim izrazom u očima. - Oh, on bi svakako pokušao da vas ubedi - odgovorio je kao da se to podrazumeva. - Ali, pitanje je, kako biste vi mogli da procenite da vas ne laţe? - Mogla bih da procenim - odgovorila je odmah, bez razmišljanja. Obično znam kada me ljudi laţu, kad kriju nešto od mene. Ne priznam im da sam svesna toga, naravno. Samo ćutim i puštam ih da veruju u to da su me uspešno slagali, ali ja znam da li je to istina ili ne. Prost o... osećam to - rekla je iskreno, iznenadivši samu sebe. Obično nije bila tako otvorena prema drugima. Pogledala ga je ponovo, da proveri da li će on tu njenu iskrenost pokušati da zloupotrebi. Izgleda da nije imao tu nameru. I dalje je imao napet i usredsređen izraz. Ĉak mu se između obrva pojavila bora, toliko se koncentrisao na ono što ga muči. Tako namršten zurio je u nju, kao da pokušava da prihvati ono što mu je rekla, da sam pronikne u njenu iskrenost. - Eto, na primer, odmah sam primetila da Majnhof nešto petlja. I znala sam da će se nešto desiti. Samo nisam bila sigurna... da li ćete me ubiti ili samo oteti - rekla mu je, dajući mu primer, pomaţući mu da shvati ono što nije razumeo. - Znali ste da ćete biti oteti? - iznenadio se, zaboravljajući na prethodne zabrinute misli. - Znala sam samo da će se nešto desiti. Majnhof se sav uzmuvao pre toga. Nije baš tako teško pročitati ljude - rekla je, čudeći se sama sebi. Ovako 25 BalkanDownload

otvorena nikada ni prema kome nije bila. - Očigledno, ako imate dar za to - dodao je mahinalno, duboko u nekim drugim mislima. - A šta ste primetili u vezi sa mnom? Ako biste bili iskreni i dalje, molim vas - dodao je. Spustila je pogled na trenutak. A onda ga pogledala direktno u oči. - Biću iskrena. Ako obećate da ćete i vi biti prema meni. Klimnuo je glavom, malo stisnuvši oči, kao da ne očekuje ništa prijatno iz njenog priznanja. Naravno, bio je svestan njihovog poloţaja. Ona je princeza, a on je njen otmičar. Šta tu ima da se pretpostavlja? - Pa... Vi ste, nesumnjivo, veoma visokog roda - počela je polako, izdaleka. Nije htela da ga isprepada svojim oštrim zapaţanjem. A ni otvorenošću, koju drugi nisu naročito cenili. - Niste navikli da primate naredbe, samo da ih dajete - pojasnila je, kada se on namrštio. Malo se razvedrio od njenog objašnjenja, počinjući da shvata njen način razmišljanja. Odjednom je osetila tremu. Uprkos njegovim vojnicima, koji su ih verovatno posmatrali iz prikrajka, bili su potpuno sami. A ona se spremala da izgovori nešto što mu se verovatno neće dopasti. I što će sigurno iz korena promeniti njihov odnos otmičara i otete. - Dobro. Šta ste još primetili? - upitao je, trudeći se da omekša svoj napeti izraz. - Vi ste zapovednik od autoriteta - počela je iznenada brzo, da bi sprečila sebe da se predomisli i odustane. - Uprkos tome što vas bezuslovno slušaju, ipak ste vi lično izveli sam čin moje otmice, ne prepuštajući nijednom podređenom da mi preti noţem. Bili ste neuobičajeno slobodni i drski u ophođenju sa mnom. A onda ste... prenoćili u istoj prostoriji sa mnom. I pokušali da jedete iz iste činije. I pili ste vodu iz iste mešine tokom puta. Prema tome, zaključak je da ste... podjednako dobrog roda kao i ja, inače se ne biste usudili da to sve radite, ako niste neki drumski razbojnik ili zlikovac bez savesti. Prema tome... - prekinula se, ostavši iznenada bez hrabrosti. Gledala je u njegovo napeto, prelepo lice, ne usuđujući se da iznese zaključak. - Prema tome? - izazvao je, gledajući je u oči. Bilo je teško izdrţati taj pogled. Od njega je počinjala da je hvata blaga vrtoglavica. A opet, nije ţelela da pokaţe slabost pred njim. - Jedino mi preostaje da zaključim... da ste vi lično princ Leopold - rekla je tiho, spustivši pogled. Tišina koja je usledila posle njenog priznanja malo ju je pokolebala i uplašila. Pogledala ga je ispod trepavica, proveravajući njegovu reakciju. Na

26 BalkanDownload

licu je imao izraz dubokog dvoumljenja i odlučivanja. - Rekli ste da ćete i vi biti iskreni prema meni - podsetila ga je tiho. - Nisam očekivao da ćete biti tako... pronicljivi. Da toliko zapaţate rekao je i on tiho. - To znači da sam pogodila? Vi ste princ Leopold? - ponovila je tiho, bez daha, podiţući glavu prema njemu. Njegovo dvoumljenje kao da je još uvek trajalo. - Zašto ste tako ubeđeni u to? - upitao je, umesto priznanja. Ali njoj je to bilo dovoljno. Odjednom je osetila kako je preplavljuje olakšanje, olakšanje, ne što će sada sve biti bolje, to nije očekivala, nego što će maske iza kojih se kriju konačno pasti. Uvek je više volela čistu situaciju, čak i ako nije prijatna. - Nemojte toliko da se predomišljate. Morali bismo uskoro da krenemo opomenula ga je. Na licu je ponovo imao onaj sumnjičavi izraz. - Zašto biste se vi brinuli zbog toga? Zar me ne mrzite kao ubicu svog oca? - skoro se brecnuo na nju. Mora da je ovo za njega bio preveliki šok, što ga je tako lako prozrela. A verovatno je sve vreme mislio kako ju je zavarao. - Rekla sam vam da moram da čujem obe strane da bih procenila. Ali mislim da sada nije vreme da se širi priča. Moramo zaista da krenemo. Nešto mi govori da Uve ima rezervni plan, ako mu ona zamka ne uspe. - Kakva zamka? - zaboravio je na svoje dvoumljenje. - Nešto oko nekog klanca kod reke. Planirali su da vas zaskoče kada me preuzmete. I... - progutala je knedlu - da vas ubiju. A da od mene naprave udovicu koja će im omogućiti da se dokopaju Rotenhofa. - Do đavola! Taj čovek zaista ne odustaje - otelo mu se, ali se odmah smirio. Pogled koji joj je uputio bio je pun duboke zainteresovanosti. Porumenela je blago od njegovog intenziteta. Do đavola, ponovila je sad ona u sebi. Ne bi smela da oseća ovoliko uzbuđenje u njegovom prisustvu. Ni jednim jedinim gestom ni rečju nije joj pokazao da bi trebalo da se nada nečemu lepom od njega. Do sada je samo pokazivao iznenađenje zbog njenog dobrog zapaţanja i iskrenih izjava. Koje njoj nisu mnogo koristi donele, kao što nisu ni do sada u ţivotu. Ipak, nekako se osećala rasterećeno. Više je volela što su sada bili donekle ravnopravni u informacijama. Sada je imala potvrdu ko je on. On je princ Leopold. Njen muţ. Novi drhtaj od te poslednje pomisli prostruja joj telom. 27 BalkanDownload

- Bolje da pođemo - rekao je poslovno, pomaţući joj iznenada da se popne na konja. Bila je sigurna da je primetio kako je ponovo zadrhtala. Verovatno je to protumačio kao njenu reakciju na opasnosti koje su vrebale sa svih strana. Zašto bi pomislio da ona drhti od njegove blizine, od pomisli kako su oni sada sami, kao muţ i ţena? On, verovatno, još ne moţe da se navikne na tu pomisao... A moţda još uvek ţali za Hedvigom. - Jeste li ljuti ne mene? - upitala je bojaţljivo. Nesrećno se osmehnuo. - Zašto bih bio? Što ste me prozreli? Jeste li vi ljuti na mene? Ja sam vama pretio noţem, oteo vas, uplašio, odveo u planinu... - zastao je i pogledao u nju, sada i on na svom konju. Bili su u istoj visini i mogli da se gledaju u oči. - Nisam ljuta. Zapravo vas razumem. Da sam na vašem mestu, verovatno bih slično razmišljala i uradila - rekla je blago. - Vaši postupci i plan odaju vašu snalaţljivost i pamet. A volim kad ne bude kako je Uve smislio. - Idemo - okrenuo se naglo od nje i poterao konja. Već su kasali uskom stazom, što im je omogućavalo da ostatak dana urone svako u svoje misli. Više nisu razgovarali, ni u toku kratkih pauza. U sumrak su zastali ispod jedne visoke stene, koja se zastrašujuće nadvijala iznad njih u mraku. - Vaše upozorenje navelo me je na razmišljanje, pa sam odlučio da malo odstupim od planiranog puta. Oprostićete mi što ovog puta nećemo noćiti ispod krova. Moraćemo u pećinu. Nadam se da vam to neće smetati objašnjavao je, pomaţući joj da sjaše. - Neće - rekla je, osetivši čudno uzbuđenje zbog njegovih ruku oko svog struka. Glupa budalo, rekla je sebi, pokušavajući da iz glave izbaci taj osećaj njegovih ruku oko svog struka. To je bila čista praktičnost i malo ljubaznost, ništa više. - Nemojte da se plašite. Provereno nije ni vučija, ni medveđa jazbina pričao je on dalje, pokušavajući da zvuči ohrabrujuće. - Jedini problem je što nema drugi izlaz. Tako da je to samo običan zaklon od kiše i vetra. Mogla bi da bude i klopka u slučaju opkoljavanja pogledao je u nju. - To nije dobro. Ali svakako je bolje nego pod vedrim nebom - brzo je dodala kada se on trgao na njene reči. Izgledalo je kao da mu je laknulo što se ona ne buni mnogo. Što je bio dobar znak. To da mu je stalo šta ona misli i da li odobrava njegove predloge.

28 BalkanDownload

Njegovi vojnici preuzeli su konje i izgubili se negde u šumi. Zaboravila je na njih kada ju je Leopold uzeo za ruku i povukao je između drveća uzbrdo. Bilo je strmo i klizavo po opalom lišću, ali istrajno ga je pratila, dok ju je vukao za ruku da joj pomogne. Kada su se konačno popeli, ispod njih je pukao vidik na krošnje drveća i zvezdano nebo iznad njih. Pećina je bila mala ali dobro zaklonjena. Mogla je da se kladi da se iz šume nije primećivala od ţbunja u koje je bio obrastao ulaz. - A gde su... vojnici i konji? - upitala je zaduvano kad su stigli. - Ima sa druge strane brda jedna malo veća pećina, u koju će oni da se sklone - rekao je, stojeći na ivici kozje staze uz koju su se popeli. Izgledao je kao kralj šume, moćan i veliki. Zastala je sa strane da bi mu se malo divila na slabom odsjaju mesečine. Neka slatka strepnja treperila je u njoj pri pomisli na to da će svi ostali biti na drugoj strani brda... a oni ovde sami. Ne, ispravila se sa tremom, nego na pomisao da je on odlučio da oni ovde budu sami, sa svi ostali na drugoj strani. - Ako vam ne smeta, moraćemo da legnemo na moj ogrtač a da se pokrijemo vašim. Dobro je što imate krzneni, tako će vam biti toplije - rekao je, leđima okrenut, dok je prostirao svoj ogrtač na gomilicu suvog lišća koje je pre toga nabacao na tvrdi kameni pod i onda seo na njega. Polako je prišla, skidajući svoj ogrtač i sela pored njega. - Lezite, ja ću da vas pokrijem - rekao joj je. Spustila se, leđima okrenuta, a on je raširio njen ogrtač preko oboje. - Ovako će nam biti i udobnije i toplije čula ga je kako priča, leđima okrenut. Bilo joj je zaista teško da zaspi dok je osećala njegova topla leđa uz svoja. Ali, odjednom, kao da je sav teret sa njenih, prešao na njegova leđa, osetila se lako i slobodno. I neosetno utonula u san.

29 BalkanDownload

V Probudila ju je jutarnja hladnoća. Protegla se, a sećanja na prethodno veče izađoše joj pred oči. Trgla se, shvatajući da je sama ispod ogrtača. Njega nije bilo. Naglo se podigla i sela. A onda ga je ugledala kako sagnut viri napolje preko ivice pećine. - Vi ste već ustali - pridigla se prema njemu, kad se on iznenada okrenuo i bacio na nju, obarajući je nazad. Rukom joj je poklopio usta. Bila je više iznenađena nego uplašena njegovim postupkom. Naročito od momenta kada je shvatila da leţe na podu pećine, odnosno on preko nje, pritiskajući joj rukom usta. Nije joj trebalo mnogo da shvati kakva opasnost je na pomolu. Nadala se samo da će konji i vojnici ostati neprimećeni. Očima mu je dala znak da neće vikati ni dozivati, a on je oprezno sklonio svoju ruku sa njenih usta, leţeći i dalje preko nje. Lice mu je bilo na pedalj od njenog. Mogla je da primeti kako su mu trepavice lepe i savijene, kako su mu obrve izvijene, kako su mu usne... veoma blizu njenih i kako moţe da oseti njegov dah na licu. Nekoliko dugih trenutaka gledali su se u oči, iznenada nesvesni opasnosti spolja, svesni samo sadašnjeg momenta i njihovog poloţaja. Nije ništa više u ţivotu poţelela nego da se ti trenuci pretvore u večnost, dok je osećala teţinu njegovog tela preko sebe, dok je osećala intimnost ovog trenutka. Ruka joj je već bila u vazduhu da mu nepromišljeno dodirne kosu koja mu je pala na lice, kada se on polako skotrljao sa nje i oprezno dopuzao do ivice pećine. Naravno da je morao da osmotri kuda neprijatelj ide. Ali zato je ona ostala bezbedno šćućurena u dnu zaklona. Nije htela da mu daje novi povod za sumnju. A osim toga, nije bila sigurna da se slučajno neće odati, da je neprijatelj neće primetiti kako proviruje. Opšte je poznata stvar da je ona krajnje nespretna. Moţda će je zagolicati da kine i tako ih oda... Nije smela da rizikuje. Razmišljala je tako, posmatrajući ga iz svog bezbednog ugla još dobrih dvadesetak minuta. Razdanjivalo se, tako da je mogla dobro da ga osmotri. Ovaj divni mladić je sada njen muţ. I dovoljno je obziran da se ne poziva na to pravo, nego je baš kavaljerski pušta da udobno prespava pored njega. Zašto joj ta pozitivna pomisao ne zvuči baš toliko dobro? I zašto je, umesto da bude zadovoljna zbog pomaka u njihovom odnosu, ta pomisao zabrinjava?

30 BalkanDownload

- Otišli su. Mislim da neće nabasati na vojnike i konje, ne prolaze tamo. Video sam odblesak čelika jutros kada sam provirio - rekao joj je tiho, a nešto novo u njegovom pogledu malo joj je zagrejalo srce. Dobro je što joj objašnjava, zvuči kao pravdanje za malopređašnje nepoverenje. - Dobro je što ste ih primetili na vreme - rekla je ljubazno, uzvraćajući mu pogled. Da li će joj reći šta mu je u mislima? Ili i ne mora, neka je samo i dalje ovako gleda, ne mora ništa da joj objašnjava. - Šta je bilo? - morala je da pita. Izraz u njegovim očima bio je preveliki izazov za nju. - Vi nas niste odali - zvučao je kao da je duboko iznenađen zbog toga. Ta njegova iznenađenost je neočekivano pogodi. - Naravno! Šta ste vi mislili? Niste mi verovali? - uvređenost izbi iz nje. - Ne, nego... Ţivot je čudan - više nije bio iznenađen, nego zamišljen. Oduzme nam nešto, a da nam nešto drugo, sasvim neočekivano i neobično odgovorio je, očigledno prateći neki svoj tok misli. Ali njoj to njegovo objašnjenje nije prijalo. Zvučalo joj je samo kao dokaz nekih sumnji koje je imala. - Slušajte... ja nisam Hedviga - morala je odmah da raščisti neke stvari. Niti sam lepa, niti šarmantna kao ona, ali drugačije ne umem. Ne mogu da postanem ona, niti da nadoknadim njeno odsustvo. Moraćete da se pomirite sa tim. Ţao mi je, ali to su činjenice - provalilo je iz nje. - Ja razumem da ste vi razočarani, i da vam nije baš drago što ste mene dobili, ali... - odjednom je zastala, shvativši da se on iznenada stvorio ispred nje i da je hvata za ruku kojom je mahala prema njemu. Ruka mu je bila topla, uprkos klečanju na hladnoj steni u rano jutro. Tupo se zagledala u tu njegovu toplu ruku kojom je obuhvatio njenu ledenu, kao da hoće da je zagreje. - Nisam to hteo da kaţem. Ţao mi je ako ste me pogrešno razumeli. Ja... priznajem da sam ţalio neko vreme za vašom sestrom. I da sam iznenađen vama... ali ne u negativnom smislu, smirite se. - Kako ste to... iznenađeni? - upitala je sumnjičavo. Pokušao je da je umiri, to je zvučalo fino, ali nije joj bilo dovoljno. - Pretpostavljam šta ste verovatno čuli o meni - glas joj je zamro na te poslednje reči - i da to nije bilo ništa što bi me preporučilo da jedva čekate da se... venčamo - progutala je knedlu, pogledavši ga sa strepnjom. - Priznajem da su do mene došle razne glasine... za koje se ispostavilo da nisu tačne - brzo je dodao kad je video kako se ona mršti. - Vi ste veoma intuitivna, inteligentna osoba - izjavio je, dozvoljavajući ponovo da mu 31 BalkanDownload

čuđenje oboji zaključak. - Pretpostavljam da vam nije bilo lako da ţivite među ljudima koji nisu umeli da cene vašu vrednost. A osim toga... nisam razočaran ni što se izgleda tiče - rekao je, podiţući ruku da joj iza uveta zakači jedan neposlušni pramen. Mora da izgleda kao čudo, pomislila je iznenada, osećajući kako joj od pokreta njegove ruke srce ubrzava. Ĉupava i neumivena, izguţvana i umorna od dvodnevnog jahanja, sigurno nije slika i prilika. A on opet, izjavljuje kako je zadovoljan njenim izgledom. - Da to nije oslepeo od odbleska šlemova i kopalja onih vojnika što ih je malopre posmatrao? Nasmejao se njenom nepoverljivom izrazu, kao da moţe da joj pročita misli. Taj smeh, pun razdraganog olakšanja, malo joj je ogrejao dušu. Oči su mu još bile nasmejane kada joj je blago, vrhovima prstiju, prešao po ivici obraza. Osećala je kao da ju je oprljio tu gde je prošla njegova ruka, ali od uzbuđenja i šoka još ne moţe da oseti bol opekotine. Zatreptala je prema njemu, kao da joj svetlost koja izbija iz njega zabljesnula oči. - Znači... niste nezadovoljni - potvrdila je glasom krajnje nezainteresovanosti. Bar se tako nadala. Opet se nasmejao. Mogla bi bez problema da se navikne na zvuk njegovog glasa i smeha, na jamice koje mu se pojavljuju na obrazima kada se nasmeje. - Ni najmanje. Ĉak bih rekao... da je to što sam presreo vašu kolonu i oteo vas, i što smo sada ovde, bila genijalna ideja - dodao je vedro. - Vaša? - Ja sam odlučio da vas presretnem, izvedem otmicu i da vas u tajnosti dovedem u svoj dvorac zaobilaznim putem. - Zbog potencijalne zamke koju biste tako izbegli? - pretpostavila je. - I zbog toga, naravno, što Uve nije čovek kome bih bez problema poklonio svoje poverenje. Ali još više da vas na taj način bolje upoznam... izdajući se za nekog drugog. Nisam mogao ni da pretpostavim da biste me vi odmah prepoznali i shvatili ko sam. Tu sam pogrešio, što sam potcenio vašu moć zapaţanja i donošenja zaključaka. Osim toga, upozorili ste me na Majnhofa. Moguće da je on igrao dvostruku ulogu. Ovi vojnici od jutros ukazuju na to. Pomagao je i meni, ali i mojim neprijateljima. Mnogo je prepredeniji nego što sam očekivao. Ali i nisam previše iznenađen zbog toga. - Opraštate mu? - posmatrala ga je prodorno. Ţelela je da shvati način na koji on razmišlja. - Mislim da ga donekle razumem. Teško je biti u Jolandinoj sluţbi i biti

32 BalkanDownload

odan drugome. Ali ubuduće ću biti oprezniji prema njemu. On je do sada bio moj najpouzdaniji špijun u Grosenvudu. Moraću da razmotrim druge opcije za nadalje. - Imate li mnogo mogućnosti za to? - pitala je. U stvari, ne bi trebalo da bude toliko zatečena. Iznenađujuće je koliko su ljudi podloţni potkupljivanju, koliko je njihova odanost slaba. Zato su, valjda, pravi prijatelji retki i dragoceni. - Razmotriću još neke mogućnosti - rekao je, ne skidajući pogled sa njenog lica. Izgledao je kao da ne ţeli da propusti nijednu njenu misao, nijednu promenu raspoloţenja. - Imate li mnogo špijuna na drugim dvorovima? - upitala je polako, bojeći se da će on to pitanje smatrati za pokušaj saznavanja tajni. Međutim, on se samo nasmejao na to. - Ne više nego što drugi imaju kod nas. To je veoma uobičajen posao, verujte mi. Više i ne obraćamo paţnju. Uvek znamo ko je čiji špijun. Ĉim je nečiji izaslanik, njegov zadatak je i da svom gospodaru podnosi podrobne izveštaje o svemu što vidi i čuje. I o onome što se zvanično dešava, ali i da sazna tajne koje pokušavamo da sakrijemo. - Da li je ovaj vaš pohod ovamo tajna? - upitala je bojaţljivo. - Verovatno više nije - nasmejao se samo. Njegova bezbriţnost za trunčicu ju je umirila, mada još nije mogla da bude potpuno smirena. Sve dok se ne dokopaju debelih zidina njegovog dvorca, moraće da strepi za njegovu sigurnost, prošlo joj je kroz glavu. - Da li je sada opasnost prošla? - upitala je zabrinuto, setivši se da njihova trenutna osećanja nisu ono najvaţnije što mora da se reši. - Ne baš. Moraćemo da promenimo pravac puta. Ovi vojnici poţurili su ispred nas. Ako nastavimo tim putem, uletećemo im pravo u ruke. - Oh! - Ne brinite. Godinama ovde branim granicu od upada napadača iz Grosenvuda. Znam svaki pedalj ove oblasti. Ići ćemo zaobilaznim putem. Sve će biti u redu. - Nadam se - rekla je tiho. Da li on shvata da se ona brine za njega, ne za sebe? Da li je to mogao da primeti u njenom ponašanju? I šta će misliti o tome ako jeste? Opustila se i stidljivo mu se osmehnula. - U redu. Imaću poverenje u vaše vojničke sposobnosti - objavila je. - Drago mi je zbog toga - rekao je, zadirkujući je. Zinula je da kaţe nešto, ali je odustala kad je videla kako se on smeje. 33 BalkanDownload

Opet se osmehnula. - Znate li da vas prvi put vidim kako se osmehujete - rekao je iznenada. Osmeh joj odmah iščeznu s lica. Posmatrala ga je, pokušavajući da shvati šta je hteo da kaţe. - Drago mi je zbog toga. Zabrinuo sam se da to ne umete da radite. Da samo ćutite i mrštite se - dodao je sa osmehom. - Oh, vi! - ali laknulo joj je kad je videla da je on i dalje u dobrom raspoloţenju. Moţda mu nije mrska njena briga za njega? Moţda bi mogla da se navikne i na to da se češće smeje, uţivajući u njegovom društvu. Samo da bezbedno stignu, pomislila je kada se sagnuo da joj doda ogrtač, puštajući da joj ţudnja izbije iz pogleda kad on to ne moţe da vidi. Bilo bi zaista glupo zaljubiti se bezumno u njega ako on nema nameru da joj uzvrati bar pribliţno. Ali sada je verovatno već bilo kasno za takve polemike. Osećala je nadolazeća osećanja prema njemu, nevoljna da im se odupre. Srce joj je opet burno zakucalo kada joj je stavio topli ogrtač oko ramena i tu malo zadrţao ruke, okrećući je prema sebi. Osim onoga kad se bacio preko nje da ne bi odala njihov poloţaj, i posle nastavio da leţi tako neko vreme, ovo je bio prvi njihov ovako blizak momenat. Ono je bilo skoro slučajno, instiktivna radnja zbog samo zaštite. Ali sada je ţeleo da je pogleda izbliza, sada je zadrţao ruke na njenim ramenima malo duţe. Da li i on oseća ovo strujanje koje iz njegovih ruku prolazi preko debelog ogrtača u njena ramena i posle toga pravo u njeno srce? Da li i on zadrţava dah u pokušaju da nekako produţi ovaj uzbudljivi momenat? Nekoliko trenutaka ozbiljno su se gledali, kao da zaranjaju jedno drugome duboko u misli i osećanja. A onda je on polako spustio ruke. Nije mogla a da ne oseti ţaljenje zbog toga. I nije bila sigurna koliko je tog ţaljenja uspela da sakrije od njegovog pogleda. Izgleda da je po intuitivnim sposobnostima našla sebi ravnog. Ta pomisao nije joj bila toliko zastrašujuća koliko bi očekivala. Bliskost sa njim postajala je nešto kao neminovnost kojoj nije ni pokušala ni ţelela da se odupre. Uskoro su se našli sa njegovim vojnicima. I oni su opazili neprijatelja ali uspeli su da ostanu neprimećeni. Sada su zajedno ubrzano jahali, Agnesa se nadala nekud gde je bezbedno. Ne bi mogla da podnese da ostane bez njega, sada kada ga je upoznala. I počela da prema njemu oseća taj uznemirujući početak ljubavi, pomislila je, tešeći se da nije još uvek daleko zabrazdila. Nije se još uvek osećala potpuno ohrabreno, ali osećala je napredak u njegovom odnosu prema sebi koji je činio da počnu da joj rastu krila. U svom skučenom ţivotu, prvi put se osećala kao ptica koja moţe da poleti, da se vine

34 BalkanDownload

u visine, da iz bolje perspektive sagleda ništavne sitnice, koje su sve ostalo što nije ispunjavajuća sreća koju je mogla da nasluti, ako ne još da je oseti. Bar je znala da postoji, da je moguća. I da je moţda ostvarljiva. Dok su jahali kroz polumračnu, gustu šumu, nije skidala pogled sa njegovih leđa. To je njen muţ. Neda ga nikome, naročito ne njegovim neprijateljima koji mu rade o glavi. Pre će skočiti ispred njega i dočekati mač njemu namenjen, nego što će dozvoliti bilo kome da joj ga uzme.

35 BalkanDownload

VI Leopold se osećao vrlo neobično dok je jahao poznatim stazama. Mogao je da oseti njen pogled na sebi. Nekoliko puta se osvrnuo i uverio da ga stvarno gleda svojim tamnim očima. Nije to bio neprijatan osećaj. Samo veoma stran, nov, nepoznat i u početku samo zbunjujući. Bio je potpuno u konfuziji zbog uzbuđenja koje je osećao. Bili su u opasnosti, sada još više nego na početku, znao je dobro. Ali se ni najmanje nije brinuo zbog toga. Umesto napete teţnje da ih uspešno skloni iz opasne oblasti, umesto brige za svoju bezbednost, osećao je kako se budalasto ushićenje širi u njemu, potiskujući svako preostalo zrnce razuma. Zar on nije voleo njenu sestru? Prelepu Hedvigu? Sada trenutno nije uspevao da se seti kako Hedviga izgleda. Znao je da je plavokosa i lepa, ali tamna kosa i ozbiljne oči njene sestre stalno su mu se vraćale u misli, lebdele negde ispred njega, da je morao sebe da opominje na koncentraciju kako se ne bi izgubili u šumi. Ona je imala poverenje u njega da će ih odvesti na sigurno. Naravno, njoj se ništa ne bi desilo kada bi ih neprijatelj pronašao. Samo bi bila vraćena kući i kasnije isporučena nekom drugom. On je bio u stvarnoj opasnosti sve vreme. Zašto je onda jurio gonjen ţeljom da nju skloni, zaštiti, sakrije? Da je odvede nekud, na neko skrovito mesto, i tamo ostanu zauvek, dovoljni jedno drugome. Kakve su to sulude misli koje mu se vrzmaju po glavi? To ga je ona začarala svojim mirnim očima, koje umeju i ljutito da sevaju. Svojim tihim glasom, koji ume i da se povisi. Svojim ćutljivim usnama, koje umeju i da se stidljivo osmehnu, nagoveštavajući mnogo više nego što priznaju. Zar on nije bio ljubitelj sasvim drugačijeg tipa ţena? Šarmantnih, koje umeju da blistaju u društvu, na kojima bi mogli da mu pozavide svi ostali muškarci na svetu? Sada mu nije bilo vaţno šta će drugi misliti o njoj. Njegovoj ţeni. Neki uzbudljivi trnci sreće prođoše mu niz kičmu na tu pomisao. Ona je njegova, ne samo devojka koju ţeli, nego pred Bogom, pred zakonom, pred ljudima njegova. To što ju je oteo, doveo ovamo, makar i izloţio opasnosti, bilo je moţda pogrešno, ali korisno. Kako bi, inače, postao svestan koliko je imao sreću što je baš nju dobio? Da su mu je samo doveli u dvorac, moţda ne bi primetio sve to blago koje se u njoj krije ispod neugledne, ćutljive površine. Naravno da su mu još odavno mnogi pričali kako je ruţna i glupa, ni

36 BalkanDownload

nalik svojoj divnoj sestri. Patio je zbog toga, ne dozvoljavajući da to iko primeti. Kako su samo svi pogrešili. Kako je samo srećan što je ţivot krenuo ovim tokom. Hedviga bi mu svakako bila dobra ţena, kao što bi bilo kome. Ali Agnesa je nešto posebno. Takva prigušena vatra, još ne razgorela. Tako puna iznenađenja. Ništa što je uradila otkako ju je oteo nije od nje očekivao. Kako li je samo ćutke trpela onog prvog dana kada su jahali bez odmora. Kako ga je odmerila nekoliko puta kada su stigli u onu prvu kolibu. A tek sutradan, kada je pošao da jede sa njom iz iste činije! A već je slutila ko je on. Iz hiljadu sitnica koje je zapazila, sklopila je nepogrešive zaključke. Kako li su samo mogli da potcene njenu izuzetnu pamet, njenu inteligenciju, njenu nepogrešivu intuiciju. Moţda mu je baš to kod nje nekako najdraţe od svega, najveće iznenađenje. Njoj ništa ne promiče. Svi misle da je tiha, beznačajna, a ona sve vidi. Kad ga gleda, oseća kao da mu prodire u dušu, da moţe da pročita svaku, makar i najskriveniju pomisao. To bi moţda trebalo da mu bude uznemiravajuća pomisao, ali nije se osećao ugroţeno. Osećao je kao da među njima postoji neka tiha, neiskazana, neopipljiva energija koje su samo oni svesni, da im nikakve reči nisu potrebne da bi se odlično razumeli. Umesto na opasnost kojoj su bili izloţeni, mogao je samo da misli na bezgraničnu zahvalnost koju je osećao prema kralju Gustavu i Hedvigi što su mu namenili Agnesu. Potrebna mu je takva pouzdana osoba pored njega, pokušao je da sada razumno razmotri. Biće mu prava podrška kad počne da vlada. Sa njenom nepogrešivom intuicijom, uočavanjem ljudske prirode i ljudskih slabosti, prepoznavanjem laţi i podlosti, biće mu nezamenljiv, pouzdan savetnik. To su, nesumnjivo, bile prednosti koje je ovaj brak nosio. Ali onda je izgubio nit pozitivnih, razumnih razloga da bude zadovoljan. Umesto toga, pustio je da mu se u sećanje vrati neočekivano uzbuđenje koje je osetio kada ju je oborio u pećini, uplašen da će ga odati. Ono vreme dok je leţao preko nje, shvatajući da ga ona ne samo neće odati, nego da postaje isto toliko uzbuđena tim bliskim poloţajem, ostaće mu zauvek u sećanju. Ono što je mogao da pročita u njenim očima, tako blizu njegovih da je skoro mogao da se u njima ogleda, moţda je bilo presudno da konačno postane svestan da se nešto dešava. Nešto što mu menja dosadašnji ţivot iz korena. Dosadašnji ţivot, razmišljanje, ţelje i potrebe. Mislio je da ţeli nešto sasvim drugo, neku sasvim drugu ţenu. A onda je shvatio da mu treba upravo ona koju ima. Prisećao se kako ga je njen dah 37 BalkanDownload

golicao po licu, kako su se njene usne blago razdvojile dok ga je posmatrala. Da nije mogao da odvoji pogled od njih, od celog njenog lica, tako čistog i iskrenog, tako obasjanog nekom unutrašnjom svetlošću. I da je morao sebe da opomene kako neprijateljski vojnici prolaze ispred pećine, da mora da se trgne i osmotri kuda idu, kako kasnije ne bi nabasali na njih. Momenat kada je morao da se skloni od nje bio mu je najteţi u poslednjih nekoliko dana. Sa ţaljenjem se odvojio od nje. Tih nekoliko beskrajnih, a tako kratkih trenutaka otvorilo mu je oči. Osećao je kako mu njen pogled prţi potiljak i to nije pomagalo da lako pronađe stazu kojom treba da prođu. Hiljadu puta je sebe opomenuo da bude paţljiv, jer u ovim mračnim šumama jedan pogrešan korak moţe da odvede u neţeljenu situaciju, da posle satima moraju da traţe put. Ah, još samo malo i moći će da se sklone. Uputili su se u jednu zabačenu brvnaru, specijalno napravljenu za zadatke izviđanja u ovoj oblasti. Tu će moći da se sklone i umorni konji i vojnici. A i da oni ostanu sami. Jer je u blizini bila druga brvnara za vojnike iz pratnje.

38 BalkanDownload

VII Dok je ona ušla u kućicu, neko je već podloţio vatru i prijatna toplota polako se širila prostorijom. Leopold je sigurno poslao prethodnicu da sve pripremi za njihov dolazak. On je bio dobar vojni zapovednik, čak je i njoj to bilo jasno. Prišla je vatri da se ogreje, kad je jedan od vojnika uneo bakrač sa vodom i postavio ga iznad ognjišta. Posle nekoliko dana jahanja i poslednjeg noćenja u pećini vapila je da se malo umije i opere. Haljina na njoj bila je sva blatnjava i izguţvana, osećala je kako joj je pola kose ispalo iz frizure i bespomoćno visi u pramenovima oko njene glave. Mora da izgleda kao veštica. A on ju je ipak onako gledao. Kao da mu ne smeta što tako izgleda. Kao... da mu se sviđa to što vidi. Uto je i on ušao, unoseći torbicu koju je spustio na sto. O, hrana. Voda se već zagrejala, pa su izašli napolje gde im je jedan vojnik pomogao da se umiju. Dok su seli da večeraju, soba se već zagrejala i bilo je prijatno sedeti unutra. Nešto suvog mesa i starog sira, bilo je otprilike sve što su imali. Njoj nije smetalo, sve dok je sa njim, sve dok joj on povremeno upućuje ovakve tople poglede, dok pije vodu naslanjajući usne na isto mesto gde su njegove bile prislonjene trenutak pre toga. Kad je izašao da se dogovori sa vojnicima, iskoristila je tih nekoliko minuta da se malo opere iznad drvenog korita u uglu. Voda je bila topla i prijalo joj je da se bar trenutno oseti čistije. Nestrpljenje, strepnja, radost, sve se to izmešalo u njoj dok ga je čekala stojeći pored vatre. Onda je on ušao, onako visok, vitak, predivan, i stao nekoliko koraka od nje, gledajući je. - Zašto me tako gledate? - upitala ga je, osećajući kako joj je glas promukao od iznenadne knedle koja joj je zastala u grlu. U poslednje vreme često joj je upućivao ovakve poglede. Kao... kao da je prvi put zaista vidi, kao da mu treba vremena da se navikne na nju. - Vas baš ništa ne moţe da iznenadi? Ili uznemiri? Ili da... ne znam... navede da počnete da se ţalite? - nakrivio je glavu. Osećala je kako joj se rumenilo penje u obraze. Nije bila sigurna da li je to od vatre, pored koje je stajala, ili od njegovog pogleda. - Zašto bih se ţalila? Kakav problem postoji? - pobunila se ona, ne razumevajući ga. 39 BalkanDownload

- Problem? Baš nikakav - odvratio je. - Samo to što ste oteti pod pretnjom, naterani da jašete nekoliko dana bez odmora kroz gustu, opasnu šumu sa nepoznatim ljudima koji nisu mogli da osećaju naklonost prema vama kada su vas oteli. Što morate da jedete bajatu, suvu hranu, pijete ustajalu vodu iz mešine koja celog dana visi na konjskim leđima, da spavate na neudobnim mestima, tvrdoj podlozi... - Večeras će biti mekano - prekinula ga je, osećajući kako joj obrazi gore. - Da! Biće divno i nezaboravno. Pokrivaćete se smrdljivim medveđim krznima. Što je najveći luksuz u poslednja tri dana - nasmejao se kratko. Osetila je napetost u njegovom smehu. - Meni zaista ne smeta - odgovorila je meko. - Verujem vam. To me najviše i čudi, što je to sve istina. Znate, mene je teško iznenaditi. A vi, ovih nekoliko dana, ne prestajete da me iznenađujete. - Je li to loše? - upitala ga je tiho, nadajući se da će odgovor biti negativan. - Uopšte nije. Vi to znate. Ali... prosto ne mogu da se naviknem na to. Ne mogu da zamislim... zašto je to tako - završio je polako, prišavši joj za jedan korak. Okrenula se sasvim prema njemu, nehotice mu se pribliţavajući. Ali on je ipak zastao nešto malo dalje od nje. Ţudnja da mu se pribliţi stegnula joj je grlo. - Ne znam... Valjda mi zaista nije teško... kad sam sa vama - odvratila je tiho, podigavši glavu prema njemu. Oči su mu sijale na rumenoj, pucketavoj svetlosti vatre kada je pruţio ruke i uhvatio njene. Ovog puta prsti su joj bili topli, obavijeni njegovim. Stajali su tako nekoliko trenutaka, a onda je on podigao njene ruke, i polako poljubio prvo jednu, pa drugu. Osetila je njegove usne kako joj dodiruju savijene prste. I opet kao da ju je oprţio plamen tamo gde su je njegove usne dodirnule. Plamen, čiju vrelinu još nije mogla da oseti zbog silnog uzbuđenja koje ju je otupljivalo za bol, koje je činilo da u ovom momentu moţe da oseti samo sreću. Podigao je pogled prema njoj kada je osetio njen drhtaj i začuo prigušen uzdah. - Mnogo sam razmišljao danas. I juče. Od prvog dana. Ne mogu da vam opišem koliko su dug, drugačiji put moje misli prešle od prvog dana do danas - rekao je tiho. - Nadam se da će mi se dopasti taj put - odgovorila je, osećajući kako joj lice zrači.

40 BalkanDownload

Ovog puta nije ţelela da krije osećanja, kako je inače navikla. I da je htela, ne bi mogla. Potreba da ţudno posmatra svaki treptaj svetlosti na njegovom licu bila je potreba, kao disanje. Nije tu bilo ničega što bi moglo da se obuzda. - Verujem da hoće. Ja... nisam ovo očekivao. Nada je, naravno, postojala, bar da će biti sve u redu. Sa vama se osećam nekako... rasterećeno i kompletno. A nisam ni znao da mi je nešto nedostajalo - rekao je toplo, prislanjajući njene dlanove na svoje grudi. - O, ja sam znala. Isuviše dobro. Samo nisam znala da ću tu ogromnu prazninu uspeti celu da popunim - odvratila je iskreno, osećajući da bi još samo jedan novi treptaj u grudima mogao da joj raspukne srce od sreće. - Ţao mi je. Mislim, što ste morali da ţivite sa takvim ljudima. Od sada će biti bolje, obećavam - rekao je, ozbiljno je gledajući. - Oh... - pokušala je da se odmakne od njega, iznenada zabrinuta za to što je pomenuo, ono što će biti od sada pa nadalje, ali nije je puštao. Nije baš kao da je bila uporna u tome, brzo je odustala, i skoro da se naslonila na njega. Sutra će imati dovoljno vremena da se brine na miru, ne mora da ţuri sa time i kvari ove divne trenutke. - U čemu je problem? Hajde, recite mi, mislim da sada više ne treba da bude tajni među nama - zahtevao je. - Pa... tiče se toga kako će od sada biti... nadalje. Vidite... ja se ne snalazim baš najbolje među ljudima. Nisam... ovaj... previše umešna u organizovanju društvenih događaja, zabavljanju gostiju... igranju i plesu. Bojim se da ćete biti razočarani kada me vidite na dvoru, na plesnom podijumu, među ljudima. Da će biti... drugačije od ovoga ovde, hoću da kaţem - zamuckivala je, gledajući ga sa strepnjom. - Bojim se da ćete zaključiti kako su glasine o meni... tačne - glas joj je skoro zamro na poslednje reči. - Ah, ne brinite za to - nasmejao se od olakšanja, povlačeći je za sobom. Ja sam se uplašio da je nešto opasnije posredi - nastavio je opušteno. Pošla je, i ne gledajući kuda je vodi. Seo je na stolicu i povukao je sebi u krilo. I opet je osetila njegove usne na svojim savijenim prstima. A onda i uz ivicu obraza prema grlu. Drhtaj je potresao celo njeno telo. Mogao je da ga oseti bez velikog napora. Oh, ovo će biti posramljujuće, pomislila je, pokušavajući da se primiri. Začula je njegov tihi kikot negde oko svog vrata. - Upozoravam vas, - dahnula je, pokušavajući da se ne uguši od uzbuđenja - da je to što ljubite granica dokle sam se umivala. Mislim... ruke i lice... su čisti - glas joj je bio isprekidan, odavajući teškoće sa disanjem. - I ovo je novina koju nisam očekivao - promrmljao je, usana i dalje 41 BalkanDownload

negde blizu njenog vrata. - Šta to? - upitala je bez daha, zavlačeći slobodnu ruku u njegovu kosu. Naslonila je usne i nos uz njegov obraz. Bio je gladak, kao da se malopre izbrijao. Moţda i jeste? Zbog nje? - Ne prestajete da me zasmejavate. Odavno se nisam ovoliko smejao. - Ja se nikada nisam smejala. Vi me učite da to radim - rekla je. Odvojio se od nje da bi mogao da je pogleda. Nekoliko trenutaka nisu se pomerali, nisu ni disali. Pitala se da nije preterala sa svojom iskrenošću. Ljudi obično pokušaju da je iskoriste za postizanje nekakve prednosti, kao oruţje u igri moći. - Na ovo bih mogao veoma lako da se naviknem - promrmljao je, podiţući joj pramen sa lica. Odahnula je. Na trenutak se uplašila da će biti nedostojan njene otvorenosti i ranjivosti. - Ah, mora da izgledam kao veštica - odmakla se malo, skrećući pogled. Ali njegova topla ruka našla se na ivici njenog obraza, sprečavajući je da se okrene od njega, da pobegne od njegovog zarobljavajućeg pogleda. - Izgledaš divno - rekao je tiho, ubedljivo. - Naravno, odmah ću ti poverovati - odvratila je. Trebalo je da bude podsmešljivo, ali uspela je da samo zvuči zaneto dok je zurila u njega. - Ako sam uspeo da se u tebe zaljubim ovakvu, mora da ćeš me oboriti s nogu kad stignemo kući i tamo te doteraju - dodao je sa osmehom. Prestala je da diše, zagledavši se u njega ozbiljno. - Ti si se... zaljubio u mene? - progrcala je. Oh, biće veoma bolno ako ova čarolija nestane kad stignu u njegov dvorac. Nekako joj se sada nije ţurilo, iako ih je tamo čekala sigurnost. - Zašto u tom pitanju osećam nevericu? - progunđao je, ljubeći je polako u obraz, u slepoočnicu, u oko, - Šta treba... da učinim... da te uverim u to? nastavio je, između poljubaca. - Ah... Moţda i mogu da poverujem u to. Ja sam zanosna lepotica, koja obara muškarce s nogu - nasmejala se tiho. Ako on tako tvrdi, zašto bi mu protivrečila? Zar nije pravilo da ţena uvek treba da se slaţe sa muţem, da odobrava sve što on kaţe? Ovako nešto rado bi potvrđivala. Ĉula je i njegov prigušeni smeh. Od tog zvuka osetila je kako joj koţa postaje osetljivija, kako joj se jeţi, ne samo tamo gde je osećala njegove ruke i usne, nego svuda, kao da ju je zasuo nekim čarobnim prahom i on ju je celu prekrio.

42 BalkanDownload

- Ah... šta si ono rekao? - upitala je, nameštajući lice za poljupce. Opet se zakikotao, ljubeći joj drugi obraz. Sada su obe njene ruke bile oko njegovog vrata. Naslonila je svoje lice uz njegovo. Mogla je da oseti njegov vreli dah na obrazu. Malo se okrenula prema njemu, udišući ga duboko. Usne skoro da su im se dodirivale. Još malo je podigla lice. Nije se pomerao, potpuno se umirio. U jednom trenutku se uplašila da će je odgurnuti, jer nije reagovao na njene napore da mu se sasvim pribliţi. Ali onda je čula njegov uzdah, kao da odustaje od izbegavanja neminovnog. Njegove usne naslonile su se na njene. Osetila je njihov sladak ukus. Ma koliko ţelela, ovo je bilo sasvim novo i iznenađujuće za nju. Oboje kao da su zastali, iščekujući, osluškujući i svoju i reakciju onog drugog. Onda je on malo jače prislonio usne uz njene, ali opet nekako oprezno, ispitujući njenu reakciju. A onda su sva ona dugo potiskivana, zatomljivana osećanja eksplodirala u njoj. Razdvojila je usne, upijajući njegove iz sve snage. Više nije bilo opreza, kočnica, ispitivanja. Stisnula se uz njega, privlačeći ga bliţe, zarivajući obe ruke u njegovu kosu. Njegove ruke stegnule su se kao čvrsti oklop oko njenog struka. Osećala je da neće moći da dođe do daha, ali nije marila. Jedino što je bilo vaţno je osetiti još njegovog ukusa, još se više priljubiti uz njega, osetiti njegov dodir, njegovo prisustvo svuda oko sebe, uz sebe. Dok je on hvatao njenu donju usnu, ona je već upijala njegovu gornju. Tu se nekako našao i vrh njegovog jezika, kojim je istraţivao dalje. Odmah je reagovala istom merom, pokušavajući na svaki mogući način da oseti, dodirne svaki skriveni deo njega koji je imala na raspolaganju. Nekim preostalim delom svesti začula je čudne, prigušene zvuke. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati da su to promukli uzdisaji koji su se oboma otimali iz grla. Nikad nije bila halapljiva za hranu. Ali sada je znala kako izgleda navaliti na nešto ukusno, ne postizati da se dovoljno zasitiš slatkog ukusa koji je pred tobom, uţurbano grabiti što više moţeš... Bila je potpuna nesvesna svega ostalog, tako da, kada joj se učinilo da joj njegove usne izmiču, uloţila još i dodatni napor da ga zadrţi čvrsto uz sebe. Tek kada se uz napor odvojio od nje, drţeći joj čvrsto obe ruke u laktovima ispred sebe, praveći tako odstojanje između njih, shvatila je šta se dešava. Povređeno je ustuknula zbog njegovog uzmicanja. Mogla je samo da zamišlja zašto je to uradio. Moţda je pomislio kako ona nije jedna čedna, fina 43 BalkanDownload

princeza koju je očekivao za ţenu, pa je neprijatno iznenađen njenim navaljivanjem. Počela je da se koprca da ustane i pobegne od njega, da se postiđena negde sakrije. - Hoćeš li da se smiriš, molim te? - začula je njegov promukli glas. Još više se uzmuvala da se oslobodi njegovog čvrstog stiska. Ali on je nije puštao. - Ne odbijam te, nemoj da se braniš. Samo... samo nisam ovo planirao... sada pokušao je da objasni. U trenutku se umirila i iskosa bacila jedan oprezni pogled prema njemu. Gledao je u nju sjajnim, gladnim očima. Odmah se izgubila u njihovim vrelim dubinama i opustila u njegovom krilu. - I ja tebe ţelim - nastavio je napuklim glasom, koji joj je govorio da mu zaista nije svejedno, ni lako da se odvoji od nje. To joj je bilo dovoljno utešno da ublaţi šok odbijanja od malopre. - Ali ne ovde - nastavio je. - Ne sada. Svi očekuju od nas da to bude kako treba. Kod kuće. Na zvaničnoj postelji. - Zvaničnoj? - upitala je, osećajući kako joj se osmeh širi licem. Mora da mu zaista nije svejedno, kad je počeo da gubi nit izraţavanja. Prvi put ga čuje i vidi kako nije savršen u nečemu što radi i ili govori. - Ah, ti. Vidiš li šta mi radiš? Ne znam više ni šta pričam - njegov osmeh bio je više uzdah. - Znaš na šta mislim. Sve mora da bude po propisu. Mada... ako nastaviš da me ovako ljubiš, mislim da ću da zaboravim i propise i obaveze i sve oko sebe. I zato... - uhvatio ju je za mišice i uspravio na noge. A onda i sam ustao. - Moramo ovo pod hitno da prekinemo. - Misliš? - lukavo ga je odmerila. Nasmejao se njenom izrazu, ali i ispruţio ruke, kao da je upozorava kako mu je teško da odrţi jedva uspostavljenu distancu među njima. - Ne iskušavaj me, molim te. Ja sam samo čovek. Samo muškarac. I zato, imaj obzira - nastavio je sa upozorenjima, izmičući iza stolice. Stajala je i nije mogla da veruje. Zar ona moţe da ima toliku moć nad njim, da on moţe zbog nje da izgubi kontrolu? Da ga dovodi do ivice? Nova sreća zapljusnula ju je na talasima nedavno prekinutog uzbuđenja. Ipak, zaključila je da nije mudro da ga gura preko te ivice. Moţda bi to mogao nekad da joj zameri. Oni treba da budu saveznici, prijatelji, ne takmičari za premoć. Zato je ostala na mestu, osmehnuvši se umirujuće. - Pa... ovo je zaista bilo zanimljivo - rekla je, a on je izgledao kao da još uvek ne moţe da se povrati. - Obećavam da ću biti dobra. Neću vas izazivati. Onda... šta ćemo sada da radimo? - Ne znam. šta biste hteli? - upitao je još uvek bez daha, pokušavajući da prihvati njen normalni ton.

44 BalkanDownload

- Moţda... da razgovaramo? To nam je malopre lepo išlo - predloţila je. - U redu. Šta biste voleli da znate? - odmah je pristao. Obuzdala je osmeh zbog toga. Kako divno i neobično, imati moć nad osećanjima i ponašanjem jednog ovakvog čoveka. Naravno, bila je svesna da on nad njom ima još veću. Ali neće mu to otkrivati. Bar ne namerno. Zbog toga je bilo potrebno pronaći temu koja će ih trgnuti iz zanosa i vratiti razumu. Bar večeras, ovde. Bar dok ne stignu tamo kuda su se uputili. Uostalom, ima tema koje još uvek nisu stigli da pretresu. Sada bi mogao da bude pravi momenat za njih. Pogledala je u njega, već smirena. - Pretpostavljam da niste ubili mog oca. Moţda znate šta se zaista desilo? - upitala je polako. Odmah se uspravio, pogleda prikovanog za njeno mirno lice, traţeći na njemu skrivena, dodatna pitanja. - Kako znate da nisam? Toliko ste ubeđeni? Toliko mi verujete? - upitao je umesto odgovora. - Ne znam. Hoću vi da mi vi to potvrdite. Ali nekako slutim istinu. Hoćete li da mi kaţete šta znate? - zamolila ga je. Ovo joj je zaista bilo vaţno, posle toliko godina sumnji i ţelje da sazna istinu. Osim toga, potrebna im je ozbiljna tema da ih vrati u normalu posle malopređašnjeg uzbuđenja. A ona je uvek umela dobro da upravlja svojim osećanjima i ponašanjem, šta je bolje od ovakve otreţnjujuće teme da im odvrati misli od onoga što ne smeju da rade? - Namerno ste pokrenuli ovo pitanje, zar ne? - upitao je optuţujući. Slegnula je ramenima. - Oh, dobro. Vidim da umete da preokrenete situaciju i raspoloţenje u trenu. To bi, naravno, trebalo da bude dobro i za mene, jer ćete mi biti glavna podrška - zagledao se u nju. To je ponovo bio onaj njegov pogled kao da je zaista prvi put vidi, da vidi u njoj nešto što nije očekivao. Ĉekala je. Uzdahnuo je pre nego što je počeo da objašnjava. - Jedino znam da se stvorila guţva, na sasvim drugom kraju šume od onog gde sam ja bio. Naravno da sam sve vreme morao da budem oprezan, mada je vaš otac uvek vodio miroljubivu politiku prema nama. U to vreme nije bilo ovog neprijateljstva, niti pokušaja da se preotme neka naša teritorija. Odmah smo svi pojurili. Ja sam čak stigao među prvima. Već je bio mrtav. Pored njega su bili vaša majka i Uve. Ona je odmah uperila prst u mene i vrisnula kako me je videla da sam ja to uradio. Šta sam mogao? U onoj zbrci koja je nastala, jedino što je ostalo bilo je da spašavam ţivu glavu. Skupio sam sve svoje ljude i pobegao, pre nego što me linčuju na licu mesta - malo je 45 BalkanDownload

zastao, gledajući u njeno zamišljeno lice. - Da li mi verujete? - glas mu je zvučao zabrinuto, uprkos izostanku njene burne reakcije. - Hm... da - glasila je presuda. - Tako nešto sam i pretpostavljala. Naravno, bilo je zabranjeno čak i pominjati tu temu kod kuće. Sumnjičava pitanja i zaključci nisu dolazili u obzir. Ĉak nisam smela ni da mislim o tome, bojeći se da će me izraz lica odati. Imala sam utisak da me Uve uvek sumnjičavo posmatra, kao da pokušava da pronikne u moju glavu, da me optuţi za izdajničko razmišljanje. Zato sam u prisustvu drugih morala uvek da budem oprezna, čak i sa svojim mislima. Naravno, više puta su pokušali da isprovociraju moju reakciju, ali ja sam naučila da ćutim i krijem svoja osećanja i misli od drugih. Šta mislite, zašto su to uradili? - pogledala ga je ozbiljno. Olakšanje, zahvalnost i neţnost na njegovom licu bili su dirljivi. - Pretpostavljam... mislim... da im je jednostavno smetao. On je bio postariji, dobrodušan čovek bez nekih osvajačkih teţnji. Uve je bio mlad, ambiciozan... pretpostavljam da je nekako uspeo da se nametne vašoj majci, da su... postali ljubavnici - oprezno je pogledao u nju, iščekujući bar sada burnu reakciju. Umesto toga, samo je zamišljeno klimnula glavom. - To je logičan zaključak. Oboje su veoma slični. Ambiciozni, beskrupulozni... Nije ni čudo što su se našli i udruţili. Ţao mi je što je zbog tog saveza morao da strada moj otac... i vi, na posredan način - rekla je. Sada, kada joj glava nije bila oklopljena zabranama, mogla je jasno i bistro da sagleda i razmotri celu situaciju. A to je vodilo jedinom logičnom zaključku. - Da - rekao je tiho, prisećajući se tih dana. Svašta se tada promenilo. Ne samo što je bio optuţen, što je morao da brani svoju čast i ugled od jednog takvog napada, nego je i brak sa Hedvigom odmah otpao. Oţenili su ga Erikom... Ali to je sve bilo još pre pet godina. Podigao je pogled i susreo njene paţljive oči. Imao je utisak da je tačno znala svaku misao koja mu je prošla kroz glavu. - Ali to je bilo odavno. Sada je sve drugačije - dodao je sa veselošću koja je i njemu samom zazvučala laţno. - Hoću da kaţem, šta je bilo, bilo je. Naravno, ţao mi je vašeg oca, ali za mene... moţda je baš tako trebalo da bude. Gledala ga je nekoliko trenutaka. Zadrţao je dah, iščekujući njenu reakciju. - Kakva je bila vaša prva ţena? - upitala je.

46 BalkanDownload

Odahnuo je zbog promene teme. Ĉinilo se da joj je njegovo objašnjenje bilo dovoljno. Ĉime je zasluţio ovoliko njeno poverenje? Zaboga, u pitanju je bio njen otac. Zar mu toliko veruje, posle samo nekoliko dana poznanstva? Zagledao se u njene pronicljive, ozbiljne oči kojima ga je pomno posmatrala i tiho zadrhtao od neke neobjašnjive moći koja je iz njih izbijala. Da, ona mu veruje, nema sumnje u to. Ovo nije samo da bi ga trenutno umirila, da bi kasnije ponovo sumnjala. Veruje u svaku njegovu reč koju je malopre izgovorio, ne terajući ga da se zaklinje. Kakva je to moć u ovoj običnoj, sitnoj devojci koja tako lako moţe da prođe nezapaţeno? Ovo je izgledalo kao jedna od njenih neobičnih, potpuno neočekivanih reakcija. Zar se ona nikad ne uzrujava, ne praska, ne pravi scene? Ne sumnja? Sve prihvata ovako smireno, sa punom verom u njega? Preplavio ga je novi talas zahvalnosti zbog poverenja koje mu je tako velikodušno ukazala. - Bila je... dobra ţena. Ona je mene svakako volela. Nekako... sam samo osećao saţaljenje prema njoj. Nije bila lepa. I imala je zdravstvenih problema pokušao je da diplomatski objasni, trudeći se da izgovori samo činjenice. Prisetila se da su majka i Uve o njegovoj prvoj ţeni uvek govorili sa podsmehom, nazivajući je “debela svinja”. Pretpostavljala je da je imala neki zdravstveni poremećaj koji je uticao na njen izgled, debljinu i pogoršanje stanja. Dopadalo joj se što je Leopold veoma paţljivo birao reči kada se o njoj izraţavao. Sigurno se prisetio njenih izjava kako ume da prepozna laţ. Pa, ovo će ići mnogo lakše nego što se nadala. On zaista pokušava da bude najiskreniji što moţe. To joj se mnogo dopadalo, taj njegov trud, uprkos tome što bi u toj iskrenosti mogla da čuje nešto nepoţeljno. Zato je klimnula glavom, primetivši ponovo kako je odahnuo. Zar se on zaista toliko brine zbog njenih reakcija? Ali ona uvek sve prihvata normalno. Zaista ga razume. Oduvek se trudila da bude pravična kada o nekome donosi sud. Nekako... sve je to zaista lako da se zamisli i poveruje. Njegovo ponašanje, njegovi ciljevi, sve što radi, poţeli... sve je to njoj veoma logično. Zašto on misli da ona to ne bi mogla da razume? Ipak, morala je da prizna da joj laska njegova zabrinutost, ţelja da čuje njeno odobravanje. - Verovatno je bilo teško i tebi i njoj - rekla je sa razumevanjem. - Ţao mi je što nisam mogao da je volim. Mora da joj je to zaista teško padalo. A ni ja... nisam baš bio srećan. - Moraćemo to da ispravimo - osmehnula se malo. - Ali, naravno, tek kad stignemo kući - dodala je, da on ne pomisli kako ga pritiska. 47 BalkanDownload

- Sutra rano krećemo. Negde oko podne treba da siđemo u dolinu. Tamo će nas čekati kočija. - Kočija? - namrštila se. - Zbog mene? - shvatila je. - Zar nas to neće usporiti? - Pa... hoće. Ali otac i majka misle da ne smem više da te maltretiram, da treba da ti pruţim i malo udobnosti. Majka je pogotovo ljuta na mene što sam ovo uradio. Poslala mi je poruku da će mi odrţati lekciju kad se vratimo nacerio se, prestajući polako da strepi od mogućeg nerazumevanja. - Koliko bismo putovali kočijom? - upitala je poslovno, ne obazirući se na njegove pokušaje da zvuči pokajnički. - Morali bismo da prenoćimo negde usput - rekao je, proučavajući njen izraz. - A ako bismo nastavili konjima? - Stigli bismo kasno uveče u dvorac - rekao je, shvatajući kuda ovo vodi. - Onda, ne treba mi nikakva kočija. Jahaćemo do dvorca. Ionako više ne osećam pozadinu, ni noge, ni leđa, potpuno sam se navikla na sedlo presudila je. A onda se dosetila. - Hoće li tvoji biti zgroţeni ako se tamo pojavim ovakva, izguţvana i raščupana kao divljakuša, na konju u muškom sedlu? - odjednom se zabrinula. Već se toliko navikla na ovakav njihov ţivot, da je zaboravila kako se uskoro vraćaju u civilizaciju. - Neće, budi uverena u to - nasmejao se. - Majka je oličenje nekonvencionalnosti. Vrlo je praktična. U stvari, podsećaš me na nju - ponovo joj je uputio onaj svoj pogled pun iznenađenja, i ona je ponovo zadovoljno porumenela na to. - I ona sve prihvata normalno. Smatra da za svaki problem postoji rešenje, samo se treba malo osvrnuti oko sebe. - Sviđa mi se taj pristup - potvrdila je, pitajući se da li će uspeti da se sa njegovom majkom slaţe bolje nego sa svojom. Izgledalo je da je to moguće. A tvoj otac? - Oh, i on je veoma prilagodljiv. Ako mu se lepo objasni, razmotriće svaki pristup - opet se nasmejao. - Izgleda da si imao sreću sa roditeljima - pogledala ga je blago. - Ne mogu da zamislim dvoje boljih ljudi - potvrdio je, srećan zbog njenog odobravanja. - A sada, hoćemo li da spavamo? Mislim, da legnemo. Mislim... znaš šta hoću da kaţem. Treba rano da ustanemo - spetljao se, a onda se i on nasmejao, kad je video njen osmeh i podignute obrve. - I ne okreći se prema meni, jer nisam siguran šta bih mogao da uradim. Smislio sam plan za ovu noć. Leđa o leđa, to će biti najbezbednije i najtoplije - odredio je, trudeći se da je ne gleda.

48 BalkanDownload

- Da, gospodaru. Kako vi kaţete - salutirala je preko osmeha. Nadala se da će je umor brzo savladati, inače bi ovo mogla da bude duga noć. Na svu sreću, uspela je da zaspi pre nego što se on uvukao do nje ispod pokrivača. Tako da je jutro dočekala koliko-toliko naspavana. On je već bio ispred, izdavao naređenja vojnicima. Zato je brzo ustala da iskoristi nekoliko minuta nasamo za jutarnju toaletu. Pa, ako sve bude u redu, večeras će spavati u pravom krevetu, “zvaničnoj” postelji, kako on reče, i sa svojim muţem imati prvu bračnu noć. Ta pomisao potisnula je sva strahovanja u vezi prilagođavanja na njen novi ţivot i uticala da ubrza pripreme za pokret.

49 BalkanDownload

VIII Odavno je pao mrak kada su ujahali u dvorište dvorca Rotenhof. Agnesa je mislila da će pasti s konja od umora. Poslednjih nekoliko sati drţala mu se na leđima samo snagom volje. Snagom volje da što pre stignu u sigurnost zamka. I da konačno bude sama sa Leopoldom. U pravoj, “zvaničnoj” postelji. Leopold joj je pomogao da siđe s konja. Opustila se u njegovom naručju, a on ju je stisnuo uz sebe. Nije to bilo puko pridrţavanje da ne padne, iako se jedva drţala na nogama. To je bilo prećutno priznanje, zahvalnost za njen celokupni napor. - Hoćeš li tu jadnu devojku cele noći drţati napolju na hladnom? - začuo se energični glas njegove majke. Oboje su se okrenuli, a Leopold je onda poveo svoju mladu ţenu prema njoj i dalje je drţeći obgrljenu oko struka. Bila je to neverovatno smelo s njegove strane. Agnesa je imala utisak da time hoće da joj pokaţe koliku slobodu ima pred majkom, ne samo da hoće da joj pomogne do ulaza. - Majko, predstavljam vam svoju ţenu, princezu Agnesu od Grosenvuda - izjavio je glasom punim ponosa kada su stali pred sredovečnom, dostojanstvenom damom. Oštar pogled kojim je njega odmerila, odmah je smekšao čim je pogledala Agnesu. - Ah, draga moja, muškarci su tako nesnosni sa svojim zvaničnim ponašanjem - odgovorila je zvanična vladarka Rotenhofa. - Uđite, uđite, nemojte tu da stojite. Spremila sam vam odavno vruće kupatilo. Vi ste veoma hrabra mlada dama, kada ste se usudili da jašete čak ovamo - nastavila je. Agnesa je pretpostavljala da je ledi Ana bolje obaveštena o svim događajima nego što je ona očekivala. - Hajde, Leopolde, uvedi je, vidiš da će se srušiti od umora. Ne brinite, draga, čim se okupate i večerate, bićete kao novi. Leopolde, ni ti nisi u najsjajnijem izdanju. Prvo ćeš na kupanje. Susret sa ocem moţe da sačeka do sutra. Jedino ako se ne reši da te poseti dok se kupaš odredila je Leopoldova majka odlučno. Agnesa ga upitno pogleda, ali šeretski osmeh na njegovom licu jasno je pokazao da na ovom dvoru vladaju neka mnogo liberalnija pravila nego tamo odakle je ona došla. Soba za kupanje bila je zaista dobro naloţena. Para se dizala na sve

50 BalkanDownload

strane, da je jedva mogla da vidi svoju svekrvu, koja je jasnim glasom izdavala uputstva sluţavkama kako da joj oribaju leđa i operu kosu. Za početak, Agnesa je zaronila u duboko korito za kupanje potapajući i glavu. Neverovatno koliko joj je to sve prijalo. Skoro vrela voda opuštala je bolne mišiće u leđima i nogama i činila da zaista počne da se oseća bolje. Osim toga, sluţavke su počele da joj peru kosu nečim veoma mirišljavim, što joj je dodatno opuštalo čula. Ledi Ana sve vreme bila je uz nju, dobrodušno energična i pozitivna, i stalno ju je oslovljavala sa “draga”, što je Agnesi bilo veoma neobično. Njena rođena majka nikada je nije tako pozvala. Posle nekog vremena opuštanja u vrućoj kupki začula je i druge glasove. I to muške. Upitno je pogledala ledi Anu, ali ona nimalo nije delovala uznemireno, iako su se ti glasovi pribliţavali. A onda i ušli u sobu za kupanje. - Mogao si malo i da poţuriš. Voda je već počela da se hladi - okrenula se ledi Ana pridošlici. - Hvala, majko. Znam da vi to ne biste dozvolili. Ali otac nije hteo da me pusti dok mu ne ispričam bar glavne doţivljaje - to je bio Leopoldov glas. - Gospode! - bila je sva reakcija ledi Ane. Agnesa se šćućurila u svojoj dubokoj kadi, nadajući se da na nju niko neće obraćati paţnju. Ovo je zaista bilo neobično. Doduše, Leopold je sada bio njen muţ. Valjda mu je zbog toga bilo dozvoljeno da ulazi u sobu za kupanje dok je ona tu. Ali onda se još više iznenadila i zaronila dublje, da joj je samo nos virio iz vode. Za Leopoldom je u sobu opušteno ušao još jedan postariji muškarac. - Joakime! Zar nisi mogao da sačekaš do sutra, da ti se sin okupa i odmori! - povikala je ledi Ana na njega. On je samo slegnuo ramenima, izvinjavajući se. Ali je i produţio za Leopoldom, kome je, izgleda, druga kada bila spremljena iza platnenog paravana. Kada su nestali obojica, Agnesa se malo pridigla. - Draga moja, izvinjavam se. Leopold je trebalo da dođe ovamo sam. Njegov otac nije bio planiran za posetu kupatilu - nastavila je ledi. Ana još glasnije nego pre, očigledno se obraćajući njima dvojici. - Dragi, sedi tamo kod Leopolda i ne pojavljuj se ovamo. Načisto si isprepadao našu dušicu. Agnesi je trebalo nekoliko trenutaka da shvati da je “dragi” njen svekar Joakim, a ona ta njihova “dušica”. Usta su joj pala od iznenađenja i setila se da ih zatvori tek kada je ledi Ana stala ispred nje. - Dobro joj obrišite i osušite kosu - izdavala je naređenja sluţavkama 51 BalkanDownload

koje su se zbrzale oko nje. - A vi, draga, pred spavanje stavite ovu toplu kapu na glavu. Nećete uspeti da dobro osušite kosu pre nego što legnete. Ne ţelim da se noćas prehladite zbog vlaţne kose - objašnjavala je Agnesi, koja nije mogla da se sabere od čuda. - Leopolde! Ĉuješ li me - povikala je onda ledi Ana prema paravanu, da se Agnesa trgla od iznenađenja. - I ti ćeš da dobiješ kapu za spavanje. Nemoj slučajno da je ne staviš na glavu! - U redu, majko. Poslušaću vas - začuo se njegov glas. Zvučao je kao da se bori sa smehom. Agnesi srce zadrhta od njegovog zvuka. - Poći ću sa vama do sobe. Devojke, umotajte joj dobro kosu - odredila je ledi Ana. Agnesa je shvatila da sada mora da ustane iz kade. Bilo joj je neprijatno, ali sluţavke su brzo priskočile, umotavajući je u tople peškire, a onda joj pomogle da uvuče ruke u rukave debele domaće haljine. Niko nije pokazivao ni snebivanje, ni iznenađenje, pa je počela da shvata da je ovakvo kupanje ovde normalna pojava. Iz drugog dela sobe dopiralo je veselo pljuskanje. Vrućina joj udari u obraze. Sagla je glavu da sakrije vrele obraze, a sluţavke su joj zamotale kosu. Put kroz hladan hodnik nije joj bio dug. Kada je ušla u spavaću sobu, primetila je da je bila prilično topla. Mora da su od jutros počeli da loţe da bi je ovako zagrejali. Ledi Ana je izgledala zadovoljna. Odmah joj je pokazala da sedne na stolicu pored vatre, gde su mlade sluţavke počele da joj suše kosu. - Oprostićete nam, draga, na ovim neformalnostima, ali zvanične stvari ostavićemo za sutra, kada se odmorite i naspavate. Mora da ste umorni kao pas. Leopold je zaista nemoguć. Baš vas je namučio. Ne mogu da verujem da vas je naterao da jašete dovde, kad smo vam lepo poslali kočiju. Bar ste danas mogli da se malo odmorite - gunđala je dobrodušno. - Ovaj... ja sam sama predloţila, da bismo brţe stigli... - poče bojaţljivo Agnesa, ali ledi Ana nije obratila paţnju na njen pokušaj pravdanja, nastavljajući dalje kao navijena. - Zaista, taj mladić ima tako čudne ideje! Da vas otme, natera vas da se sa njim lomatate po planini! Strašno. Ah, Joakim mi je platio ovih nekoliko dana zbog toga. Nisam mu dala ni trenutka mira. Ludi starac, znao je za taj Leopoldov plan, a nisu hteli da mi kaţu ni reč. Naravno da nisu, jer bih se potrudila da sprečim tu ludost. Jesi li se mnogo umorila, dušice draga? Ne brini, ovde će ti biti udobno, videćeš. Uzmi malo da jedeš, naredila sam da donesu hranu ovamo u sobu, taman posla da vas teramo na neku svečanu večeru tako umorne... - pričala je bez prestanka.

52 BalkanDownload

- Hvala, ali nešto baš i nisam gladna - pokušala je Agnesa da se izvuče. Na sopstveno iznenađenje, zaista nije bila gladna. Samo je popila punu čašu vode. - Jadnice draga. Ni vodu ti nije dao! Moraću sutra da mu očitam bukvicu. Magarac jedan! - gunđala je ledi Ana ponovo. Agnesa nije znala da li da se još čudi, ili da počne da se smeje. Odjednom je osetila kako će se sa Leopoldovom majkom odlično slagati. Počinjala je da se navikava na njeno dobrodušno gunđanje. Leopold joj je rekao da voli svoje roditelje, ali nije očekivala da će ih i ona odmah zavoleti. Ono malo što je videla njegovog oca, uverilo ju je da je i on briţan roditelj, pre nego strogi vladar, blizak sa voljenim sinom, koji se takođe ne obazire mnogo na stroge protokole. Što joj je bilo najinteresantnije, bila je činjenica da su oni prihvatili i nju sa istom brigom i ljubavlju. Da udovolji ledi Ani, uzela je jedno majušno parčence mesa sa tanjira. Odmah je usledila bujica pohvala za njenu brigu o zdravlju. Najzad je, posle mnogo dobrodušnog gunđanja, saveta, komentara, preporuka, bila obučena u vunenu spavaćicu, pokrivena toplom noćnom kapom i spakovana u krevet ispod debelog pokrivača da čeka Leopolda. Kad je on ušao, samo što nije prsnula u nervozni kikot. Široko joj se nacerio, i on pokriven skoro do nosa debelom noćnom kapom, umotan u vuneni kućni mantil. Ledi Ana ga je pohvalila što je poslušao njenu preporuku da se utopli, pre nego što je ţurno zatvorila vrata izlazeći iz sobe poslednja. - Vidim, draga moja, da ste preţiveli nalet briţnosti moje majke. I da imate podjednako zanosnu kapu kao i ja - počeo je da se smeje, pre nego što se bacio na krevet pored nje. - Mislim da su nam kape baš divne i praktične - naglasila je ona, rukom se tapkajući, kao da popravlja najskupoceniji ukras na glavi. Ipak, mali drhtaj u glasu pokvario je efekat njenog humora. - Slaţem se sa vama - zagledao se u nju takvim pogledom da je odmah zaboravila na šalu. U jednom pokretu uvukao se ispod pokrivača pored nje, ne odvajajući pogled od njenog lica. Osetila je kako joj se ţare obrazi, ali ni ona nije mogla da odvoji pogled od njega. Više nije bila ni umorna, ni pospana. Ovo je bio trenutak koji je sa čeţnjom iščekivala nekoliko poslednjih dana. Naslonila se na jastuk, osećajući blagu vrtoglavicu od njegove blizine, od neuobičajene toplote u sobi, od svega pomalo. Nagnuo se iznad nje, polako podiţući ruku prema njenom licu. Blago joj je pogladio obraz, a onda i vrat, 53 BalkanDownload

sve do izreza debele spavaćice. - Prokletstvo - progunđao je, kada je naišao na prepreku. Nervozno se zakikotala. I on se osmehnuo. - Nisam znao da ću odmah da naiđem na barikade. Baš su vas dobro upakovali. - Verujem da ste dovoljno domišljati da izbegnete sve prepreke - rekla je, gledajući ga u oči. - Jašta - odvratio je vaţno. Bilo je tako prijatno, tako opušteno u njegovom društvu. Od naleta osećanja podigla je ruku prema njemu i spustila je na njegov glatki obraz. Zatvorio je oči od njenog dodira. - Ovo je više nego dobro - rekao je tiho, odvojio njen dlan od svog obraza i spustio usne na njega. Naravno, prepoznatljivi drhtaj od dodira njegovih usana svu ju je potresao. Utonula je dublje u jastuk, očiju prikovanih za njegovo predivno lice. Sagnuo se prema njoj, oklevajući još trenutak da se zagleda u njene pozivajuće oči, pre nego što je spustio svoje meke usne na njene. Iako je već znala kako izgleda njegov poljubac, ponovo je reagovala burno. Krv joj je proključala ispod koţe, čeţnja provalila u dubokom udahu. Podigla se prema njemu, priljubljujući se uz njegove usne, njegovo telo, povlačeći ga na sebe. Ovog puta nije oklevao. Usnama je gladno prionuo na njene, spuštajući ruku oko njenog struka, privlačeći je tesno uz sebe, preko sebe. Sada se ona našla na njemu. Uzbudljivost tog neočekivanog poloţaja skroz ju je pomela. Njen poljubac skoro da je ličio na napad. Ali bila je sigurna da se on ovog puta neće buniti zbog toga. Osetila je obe njegove ruke na svojim butinama, kako joj zadiţu spavaćicu. Ah, lopov jedan, dosetio se kako da savlada prepreke, pomislila je, dozvolivši da joj osmeh ukrade jednu sekundu od poljupca. Ali odmah se vratila njegovim usnama. Nije bilo vremena za gubljenje. Svaka sekunda bila je vaţna, svaki pokret, poljubac, udah, sve je bilo posvećeno njemu, ovom trenutku. Mogla je da oseti njegove ruke na svojim golim leđima i struku, iako je vodio računa da ne pomeri topli pokrivač sa njih. Novi nalet ljubavi svu je zapljusnu. Zar je moguće da je ovaj divni, topli, paţljivi mladić zaista njoj namenjen? Da je sada njen, samo njen? Da prema njoj pokazuje, oseća istu glad koja nju sve više raspinje, ispunjava nekom divljom energijom, ţeljom da sa njim postane jedno, da se nikad više ne razdvoje? Gde je nestala ona tiha, stidljiva, povučena Agnesa koja krije svoja osećanja? Ova nova bila je kao tigrica, neustrašiva u pokazivanju onoga što ţeli, zahteva, pruţa i daje. Skotrljali su se u stranu, kao u rvačkom zahvatu, zadihani od poljubaca

54 BalkanDownload

i narastajuće ţelje. Povukla je njegovu noćnu košulju da bi mogla i ona njega da dodirne kao što on miluje nju. U trenu su joj ruke bile na njegovoj glatkoj koţi. Tihi uzdah sa njegove strane potvrdio joj je da radi prave stvari. Disanje im je postajalo glasnije, kako su uklonili prepreke između sebe. Sada je bila koţa na koţu, vatra na vatru. Sva ona trema i strepnja da li će umeti da se snađe kad dođe do ovoga, nestala je netragom. Intuitivno je pogađala šta treba da uradi, gde da ga dodirne, kako da se namesti i pokaţe šta ţeli. Uprkos ţustrom uvodu, spajanje je počeo polako, dajući joj vreme da se privikne na neobični poloţaj. Osećala je kao da se rasteţe do pucanja. A onda je počela da oseća njegovo pulsiranje u sebi. To je bilo ono što je čekala, ţelela. Spustio je lagani poljubac na njene usne, neţno se pomerajući, ne odvajajući pogled od njenog lica. Odmah je, kao i uvek kada prepozna tu neţnost u njemu, osetila novi nalet ljubavi. Počela je da se pomera u istom ritmu, a uzbuđenje je nastavilo da raste do eksplozije radosti. Bilo je bolje, lepše, uzbudljivije nego što je mogla i da sanja. Zaspala je u njegovom naručju, osećajući pre nego što je utonula u san kako joj paţljivo namiče kapu na glavu. Kako je briţan, kako divan... A onda je plovila najlepšim snovima, sanjajući ga, osećajući ga pored sebe, sluteći nova zadovoljstva kada se ujutru probudi pored njega.

55 BalkanDownload

IX Kada je sutradan ušla u salon, pretpostavljala je da je podne već blizu. Leopold je sedeo sa roditeljima, a onda je ustao i pošao joj u susret nekoliko koraka. Dok ga je gledala, tako visokog i zanosnog, pokušala je da iz glave izbaci pojedine slike od noćas. I još više od jutros. Brzo mu je prišla, nadajući se da će to pomoći. Bilo je nepristojno razmišljati o takvim stvarima u salonu, po danu, pred drugima. Leopoldova majka joj se osmehnu. - Dušo, kako si spavala? Nije ti bilo hladno? - upitala je ljubazno. Agnesa promrmlja nešto kao odgovor, pokušavajući da sakrije zbunjenost. Rođena majka je nikad nije pitala kako je spavala! Niti se brinula da li joj je hladno, neudobno, neprijatno... Leopold se nacerio njenom izrazu. Uputila mu je jedan oštar pogled, koji ga je, izgleda, još više razveselio. Ĉinilo se da danas ništa ne moţe da mu poremeti lepo raspoloţenje. - Upravo planiramo večerašnji bal - obavestila ju je ledi Ana. Agnesa se zaledi na tu rečenicu. - Ti i Leopold ćete da otvorite bal prvim plesom... Šta je bilo? Jesi li dobro? - tek je sada primetila njen izraz. Agnesa je pretpostavljala da je siva u licu. Bal. Saplitanje pred mnogobrojnim zvanicama. Smotano, trapavo predstavljanje dvoranima i izaslanicima s raznih ostalih dvorova koji su došli da čestitaju. Osećala je kako joj se ţeludac penje u grlo. Sva sreća što od jutros nije imala apetit. Osim prema Leopoldu, pobeţe joj još jedna neposlušna misao. Odmah se pribrala. Bal! Ples! Posrtanje, sramoćenje pred svima. Oh, ne! Na takve stvari je potpuno zaboravila tamo u planini sa Leopoldom. - Agnesa ne voli da igra - ubaci se Leopold, objašnjavajući, bez previše saţaljenja. Izgledalo je kao da ga i to zabavlja, osim svega ostalog. - O? - ledi Ana je razmatrala tu novost nekoliko trenutaka. Agnesa je, s mučninom u ţelucu, posmatrala njeno razmišljanje, osećajući da nema nade. Teško da bi iz ovoga mogla da se izvuče. - Draga, a da ti i ja, moţda, umesto njih dvoje... - sada je Leopoldov otac pokušao da pronađe izlaz, obraćajući se svojoj ţeni. Kako je samo ljubazan, dok se nudi da se ţrtvuje umesto nje, pomislila je Agnesa, još uvek se boreći sa mučninom. Ledi Ana se namršti u dubokom razmišljanju.

56 BalkanDownload

- Ne. Moraće oni da igraju. Bal je u njihovu čast. Predstavljamo Agnesu gostima. Bilo bi čudno da bal otvori bilo ko drugi. Ţao mi je, dušo, - glasila je presuda - ali moraćeš da pregrmiš to, bar pola prve igre. Svi očekuju da vas vide na podijumu, zbog toga su i došli. Bilo bi previše nezgodnih pitanja. I ovih nekoliko dana jedva smo uspevali da ih se rešimo, moramo večeras lepo da zabašurimo to što se dešavalo. Ne brini, Leopold se dobro snalazi u plesu, on će ti pomoći. I odigraćete samo prvi deo, Leopolde. Pola plesa će biti dovoljno da vas svi gosti vide. Posle moţete da se povučete... Ali zašto ne voliš da igraš? To svi mladi vole - čudila se ledi Ana. - Ja... ovaj... ponekad zaboravim korake... ili propustim poneki okret... mucala je Agnesa, osećajući Leopolda kako se smejulji iza nje. Ah, pokazaće mu ona kasnije! To nije smešno, nego tragično! Lako je njemu da se smeška. kad voli i ume da igra. Nije mu neprijatno da ga drugi posmatraju, da bude u centru paţnje... sve ono što ona ne moţe da podnese, čega se uţasava, šta ako se osramoti pred svim gostima! Još gore, ako osramoti i njega i njegove fine roditelje! Osećala je kako joj se uţas od te pomisli širi licem, celim bićem. - Slušaj, - obratila joj se ledi Ana umirujućim glasom - ako i pogrešiš, pravi se da to tako treba, da si to namerno uradila. Nikad nemoj da izgledaš zbunjeno, ili posramljeno, da priznaš, da se vidi da si pogrešila. Jednostavno, kaţi da vi to tako igrate tamo u Grosenvudu, da je to nov način igre. Samo digni glavu i ne osvrći se. Budi samouverena, postavljaj nova pravila, uvodi novu modu. Ti si sledeća vojvotkinja od Rotenhofa, pomisli samo na to, i biće ti lakše. - Ako ona bude uvodila nova pravila igre, bojim se da će doći do zbrke na podijumu - zakikotao se Leopold. Ĉudo jedno kako je on od ranog jutra lepo raspoloţen, pomislila je Agnesa zajedljivo. Ali njegovu majku bi mogla da poljubi, samo kad ne bi bila tako stidljiva i stegnuta. - Ti nemoj da se praviš pametan, nego se potrudi da pomogneš svojoj mladoj ţeni da se što pre uklopi i što bolje ovde oseća - preseče ga majka. Odmah je na lice namaknuo laţno ozbiljan izraz. Ali Agnesinom oku nije moglo da promakne titranje u uglovima njegovih usana. - Uz tvoje savete, majko, verujem da će se veoma brzo uklopiti - ubacio se. - Ako nastaviš tako da je savetuješ i ohrabruješ; treba da znaš da ćemo uskoro imati potpuno nove, zbrkane plesove, koje ćemo morati da proglasimo za najnoviju modu. - Prekini da se glupiraš i uozbilji se - presekla ga je majka ponovo. 57 BalkanDownload

- Ništa se ti ne brini, draga moja, pomoći će ti on, samo se sad pravi vaţan. Kako si ti? Jesi li se odmorila? Jesi li doručkovala? - nastavila je sada da niţe pitanja na koja Agnesa nije ni pokušala da odgovori, jer su nova pristizala. - Ispričao sam im kako smo putovali i šta se sve dešavalo - okrenu se sada Leopold prema njoj, malo ozbiljniji nego malopre. To je bila tema od koje bi trebalo da joj malo bude lakše. Samo dok nije ples u pitanju. Ili razgovor sa gostima. Ili kombinacija toga. Ponovo joj se ţeludac popeo u grlo. - I još uvek većamo kakvu ulogu je odigrao Majnhof. Šta ti misliš? Leopold joj se i dalje obraćao. Agnesa je zurila u njega u nerazumevanju. Oni to ţele da čuju njeno mišljenje? Mišljenje o nekom političkom, konkretnom problemu? A onda se trgla, pošto su i dalje čekali njen odgovor. Pročistila je grlo. - Pa... nisam sasvim sigurna da li je on zasigurno njihov čovek, ili je samo dobio zadatak da mene preda vašoj delegaciji. Tako da... pretpostavljam da bi moţda najbolje bilo da za sada budemo samo oprezni sa njim, moţda da mu se ne poverava nikakav vaţan zadatak dok ga ne proverimo... - glas joj se izgubio. Ko je ona da daje svoje mišljenje o tako vaţnim pitanjima... I da svi oni ozbiljno gledaju u nju. Da je moţda ne iskušavaju na ovaj način? Proveravaju njenu odanost, njen razum, inteligenciju, šta li već? Ah, moraće da prestane sa svojom sumnjičavošću. Ovo su divni ljudi, koji do sada ništa nisu uradili da bi se ona ovde osećala loše. štaviše, svojski su se trudili da se što pre oseti dobrodošlom. - Da, da, tako je najbolje - zaključio je zamišljeno Leopoldov otac. - Rekao sam vam da će ona imati dobru ideju - ubacio se Leopold, kao da su samo čekali njenu presudnu reč. Namrštila se prema njemu. - Nije to nikakva genijalna ideja, nego obično logično razmišljanje pobunila se odmah. Ĉinilo joj se da su pohvale preterane. - Dobro, pošto smo rešili pitanje potencijalnih dvostrukih agenata, i pitanje večerašnjeg bala, moţemo da se spremamo za ručak - odredila je ledi Ana ustajući. - Dosta je bilo ozbiljnih tema za danas. Jedva sam se povratila od brige ovih nekoliko dana dok niste stigli, ne ţelim više da čujem ništa što će mi pokvariti raspoloţenje. Dogovorili smo se, utvrdili zadatke za večeras, sad svako na svoju stranu. Idem da vidim dokle su stigli sa ručkom. Vas dvoje ste slobodni do večere, moţete da se odmarate. Radoznali dvorani moraće da

58 BalkanDownload

sačekaju zvanično predstavljanje do večeras. - Pokazaću Agnesi dvorac - reče Leopold. Agnesa se radovala preskakanju ručka sa velikim društvom. Moţda će im doneti nešto da prezalogaje... u njihovu sobu? Ili bar neki usamljeni salon, brzo je pomislila, osećajući kako je preplavljuju sećanja na Leopolda i proteklu noć. I jutro. A onda je primetila kako i on nju krišom odmerava, sa zagonetnim osmehom na licu. Kada su zamakli niz hodnik, uhvatio ju je za ruku. Samo što se nije srušila. Drţati njega za ruku negde van spavaće sobe, gde mogu i drugi da ih vide, bio je vrhunac smelosti i sreće. Osmehnula mu se, i on joj je uzvratio. Nije videla kuda idu, niti je to bilo nešto što bi je interesovalo u ovakvom momentu. Jedino što joj je bilo vaţno, to je da što duţe traje ova uzbudljiva šetnja, sa njegovom rukom neţno stegnutom oko njene, sa njegovim prstima koji povremeno počnu neku finu mreţu uplitanja sa njenima. A onda su se zaustavili. Jedva je mogla da odvoji pogled od njegovog lica, da bi primetila kako stoje ispred nekih čudnih, masivnih vrata. Kuda ju je on to doveo dok nije gledala? Ovo je bio neki čudni hodnik u kome se osećala promaja. A pre toga su se penjali uz uske stepenice, bilo je sve čega je mogla da se kao kroz maglu priseti. - Nadam se da ovo nije neka tamnica u koju si planirao da me zatvoriš promrmljala je kroz grimasu, gledajući ga iskosa. - Da li bi ti smetalo da te zatvorim u tamnicu? - upitao je, otključavajući vrata. - Da budeš moja zarobljenica? - pitanje mu je zazvučalo veoma izazivački, nagoveštavajući nešto sasvim drugo, da je ona mogla samo da zuri u njega otvorenih usta. - Ako bih bila samo tvoja zarobljenica... a ti da me čuvaš dan i noć, onda bih pristala - odgovorila je prigušenim glasom, osećajući kako ostaje bez daha kada je on otvorio. Shvatila je da je to neka soba u kuli. - Ovo je moja lovačka soba - izjavio je ponosno, uvodeći je unutra. Blago je zadrhtala kada je videla da je soba nameštena tako da podseća na brvnare u kojima su noćili dok su putovali. Ĉak su i kameni zidovi bili prekriveni imitacijom drvenih greda. Kada su se vrata zatvorila za njom, odjednom kao da se našla u nekom čarobnom svetu, vremeplovom vraćena nekoliko dana unazad, usisana u vrtlog čeţnje one poslednje noći, kada su morali da se uz napor razdvoje, uzdrţe, sačekaju da stignu ovamo. Mora da je pogled koji joj je pobegao prema njemu odavao svu silu ţelje, sećanja na to 59 BalkanDownload

veče, jer joj je uzvratio sa sličnom vatrom u očima. - Sviđa ti se? - upitao je promuklo, naginjući se prema njoj. Uspela je samo da klimne glavom, nesposobna ni reč da izusti, pre nego što se izgubila u njegovom pogledu. Sva se izvila prema njemu, zaranjajući u njegov zagrljaj, kojim ju je jako stegao, privlačeći ga bliţe, ruku zarivenih u njegovu kosu. Poljubac je bio i jecaj, i uzdah, i tiho jecanje od obnovljene, raspaljene, nezadovoljene čeţnje. Oboje su bili sigurni da ih iz ove sobe sigurno niko ne moţe čuti. Moţda je to još više doprinelo da se rasplamsa sloboda. Podigao ju je u naručje i u nekoliko koraka odneo do postelje koja je mirisala na seno i sveţe trave. Zastenjala je, buneći se, kada se na trenutak odvojio od nje. Ali to je bilo da samo brzim potezima otkopča svoju ukrašenu dvorsku tuniku. Nije mogla pogled da skine sa njegove uţurbane, vitke prilike. Kako je spretan, kako je brz! Zakikotala se kada se raskomoćen bacio na krevet pored nje, zadiţući joj suknju istim pokretom! Ali smeh joj je prešao u uzdah kada je osetila njegove tople ruke na svojim golim nogama. Ostatak vremena ništa drugo nije ţelela osim da je on drţi što čvršće, da ga oseti što jače, što bliţe, da ga sluša kako bunca od sreće u njenom naručju, da ga gleda kako se gubi u njenom zagrljaju. Nije bila sigurna da joj nešto od njegovog zadovoljstva nije promaklo, iako je ţelela da uţiva u tom prizoru, pošto se i sama na neko vreme iz gubila, osećajući kako ne moţe da zadrţi tihe vriske, koji su nekako uspevali da joj pobegnu iz grla, uprkos tome što je bila sva u oslobađajućem grču. A onda se vratila u stvarnost. On je, iscrpljen, leţao preko nje. Obgrlila ga je i rukama i nogama, uţivajući u tom opuštenom poloţaju, osećajući se sve slobodnijom da mu pokaţe svu silinu osećanja koja su u njoj počela da bukte. Kada se promeškoljio, pustila ga je da se skotrlja pored nje. A onda je primetila svoju suknju. - Oh, ne. I ova haljina je potpuno upropašćena - primetila je, beznadeţno podiţući izguţvanu ivicu suknje. Zakikotao se pored nje, uţivajući u prizoru. Podigla je obrvu, nezadovoljna zbog njegovog smeha. Ali odmah joj je zabrinutost istopio njegov zadovoljni izraz. Pa, dobro. Ako je on opušten, zašto ne bi bila i ona. Osmehnula mu se. Gledali su se kao dva zaverenika u zajedničkoj uspešnoj akciji. - Sviđa mi se ova tvoja lovačka soba. Omogućava zadovoljenje koje si mi ostao duţan pre neko veče - zaškiljila je u njega.

60 BalkanDownload

Svalio se na leđa, glasno se smejući. Nije znala da li je smatra smešnom ili duhovitom, pa se malkice nesigurno namrštila. Njemu je to nekako bilo još smešnije. A onda se nagnuo prema njoj i poljubio je sočno u usta, kao da hoće da joj kaţe da je njegov smeh samo odraz osećanja koja su ga obuzela, ničega lošeg. - I meni se sviđa. Zato sam je i napravio. I da znaš, niko nema pristup ovamo. Ti si prva kojoj sam dozvolio da uđe - naglasio je. - Hvala - odgovorila je iznenađeno. Zar ovamo nikada nije dovodio... devojke, ţene? Mogla je da se kladi da ga nijedna ne bi odbila, bilo koju da je poţeleo. Zašto je onda čekao baš nju? - Proučavaš da li sam iskren? - podigao se na lakat da bi je pogledao. I da bi ona mogla njega bolje da vidi. - Pa... malo sam zbunjena - priznala je. - Pretpostavljam sam da nisam prva koja te je poţelela. - Ovo je moje carstvo. Nešto gde pobegnem kad ţelim da sam sam rekao je, izbegnuvši odgovor. Pokušala je da obuzda uzdah zbog toga. Bar je sada njen, ne sme to da zaboravi. - I drago mi je što si baš ti prva osoba koju sam ovamo doveo da budem sam sa njom - dodao je, podigavši ruku da je pogladi po obrazu. Odmah su joj se pobrkale misli od njegovog dodira. Zatvorila je oči, upijajući se maksimalno u njegov dlan. A onda ga je ponovo pogledala, shvatajući da ne moţe previše da izdrţi a da ne gleda u njega, kao da postaje zavisna od toga. - Moţda je bolje da se vratimo dole i počnemo sa pripremama za bal uzdahnula je, pomirena sa sudbinom. Da li je očigledno koliko ga oboţava? Ko će to sve moći da primeti, osim njega? I da li je to uopšte i vaţno? Neka i primete, svi neka vide. Uostalom, i on je njoj pokazao osećanja. Bilo bi nepošteno da ona svoja krije. I kad bi htela, ne bi uspela. Ĉinilo se da među njima više nema tajni, da mogu bez mnogo napora da proniknu jedno drugome u misli, u osećanja, da se odlično razumeju. - Ne brini, dobro će proći. Ja ću biti uz tebe - obećao je. Osetila se bolje, makar zbog njegove ţelje da pomogne, mada je znala da će sama morati da istrpi sve što sledi.

61 BalkanDownload

X U tome je bila potpuno u pravu. Pola sata posle otvaranja bala, Agnesa je skoro zaţalila što je traţila da je poštede igranja. Sada je imala utisak da bi radije pristala da se spotiče na podijumu, nego što mora da istrpi razna predstavljanja, klanjanja i razgovore sa gostima i dvoranima. Naravno, tu je bio i grof Štajnhof, izaslanik njene majke, koji ju je sve vreme mrko odmeravao, pokušavajući da je bar na trenutak uhvati nasamo. Za to što nikako nije to i uspevao, mogla je jedino da zahvali ledi Ani, koja je ni na trenutak nije ostavljala bez nadzora i pomoći. Osim Štajnhofa, koji je na neko vreme bio izbegnut, tu je bio beskrajni niz grofova i grofica, barona i vojvoda koji su traţili trenutak paţnje i zadovoljenje radoznalosti. Ledi Ana diskretno ju je podsećala na njihova imena, pošto se činilo da Agnesa nikako neće uspeti da ih sve zapamti. Uprkos svemu, bila je zadovoljna kad je primetila da se veče bliţi kraju, a da je prošlo bez neke njene veće greške ili ispada. I dalje je istrajno na licu imala taj neutralno-blagonakloni izraz, bez previše srdačnosti, koji je godinama uveţbavala na majčinom dvoru. Smatrala je da se njime razni dosadni i neprijatni ljudi mogu drţati na distanci, i da pomaţe da se prebrode mučne večeri u njihovom društvu. Dok se ona mučila da na licu zadrţi taj, kako je smatrala, neutralni izraz, veţbajući celo veče strpljenje i diplomatsko manevrisanje između gostiju, Leopold joj baš i nije bio od neke velike pomoći. Nekoliko puta krišom ga je naročito pogledala, očekujući da joj priskoči u pomoć, ali se on pravio da to ne primećuje, nalazeći baš u tom momentu neodloţna posla u vidu pozdravljanja i razgovora sa nekim gostima. Iza uzdrţanog smeškanja, u njoj je počinjalo da vri. Leopold je celo veče uvek bio tu negde u blizini, propratio svaki njen nespretni naklon ili pokušaj razgovora, ali nikad prilazeći da joj se nađe. Za konkretnu pomoć bili su zaduţeni njegovi roditelji, naročito ledi Ana. Agnesa je počinjala da gaji osećaj dubokog, zahvalnog oboţavanja prema svojoj svekrvi, koja je uvek bila tu u pravom momentu. Dok je nekima bilo glavno da posmatraju njeno društveno posrtanje, pomislila je ljutito po hiljaditi put, nalazeći u tome, izgleda, naročito uţivanje. Ali vaţno je da se bar neko zabavlja, dodala je u sebi, blago se osmehujući grofici čije je ime zaboravila.

62 BalkanDownload

Preko njenog ramena na trenutak je oštro odmerila Leopolda, koji joj se kezio sa drugog kraja sobe. Nije mogla da veruje da joj nije prišao nijednom, osim što su na početku večeri odigrali taj neizbeţni ples. Na kraju su svi gosti bili ispraćeni. Leopold je bio u hodniku, kao i njegov otac, opraštajući se od nekih naročito uvaţenih. Ledi Ana sela je na sofu, odahnuvši glasno. - Ah, konačno je i ovo čudo gotovo! Ti mora da si pala s nogu, dušo. Ovo mora da ti je bilo veoma naporno - pozvala je Agnesu da joj se pridruţi. - Pa... u stvari... i nije bilo tako loše kao što sam očekivala - zaključi Agnesa, i sama začuđena. - Ali za to imam da zahvalim samo vama, ledi Ana. Da nije bilo vas... - odmahnula je glavom. Platiće joj Leopold za ovo veče. - Bez vas bi ovo veče bilo noćna mora. Hvala vam mnogo. - Nemoj da mi zahvaljuješ - nije se dala ledi Ana. - Mi smo tebi beskrajno zahvalni. Agnesa je zurila u nju, kao da je iznenada njena svekrva rekla nešto nerazumljivo. Malo se namrštila, pokušavajući da dokuči smisao te izjave. - Vi ste... meni... - promucala je. - Ali zbog čega? - upitala je, potpuno zbunjena. Oni su njoj pomagali sve vreme, prihvatili je ovde kao svoju... Zašto bi oni bili njoj zahvalni? Logično je da bude obrnuto. - O, tako si zlatna i mila - nasmejala se ledi Ana. - Zato što usrećuješ Leopolda, naravno. Odavno ga nismo videli da ovako sija. - Da li vam je on to rekao? - i dalje je bila nepoverljiva. Zaista je sijao večeras, ali od zabavljenosti njenim društvenim posrtanjem, kako joj se učinilo. - Nije morao ništa da mi kaţe. Ti ga ne znaš od ranije. Ali ja sam još sinoć, kad ste ujahali kroz kapiju, onako blatnjavi i umorni, odmah mogla da primetim promenu kod njega. Ti si ga promenila. Tvoja ljubav. Ti ga voliš, zar ne? - Mnogo - tiho je promrmljala Agnesa, sagnuvši glavu. - I on tebe voli, draga - ledi Ana se nasmejala. - Pa... nešto se večeras nije prekršio da mi to pokaţe - progunđala je Agnesa. - A izgleda da mu je sve što sam radila bilo veoma zabavno. Oprostite ako sam bila nespretna ili zaboravljala imena gostiju, ili nešto drugo pokvarila... - počela je da se pravda. - Nisi ti ništa pokvarila. Sve je bilo u redu - odgovorila je ledi Ana. Agnesa je morala da primeti da nije upotrebila izraz “odlično”. Tiho je uzdahnula. Ah, da li će ikada doći dan kada neće strepeti od dvorskih 63 BalkanDownload

obaveza. - A što se Leopolda tiče... - nastavila je ledi Ana i Agnesa se odmah prenu iz svoje zamišljenosti. - Nemoj da brineš zbog njega. Njemu ni najmanje ne smetaju tvoje mane. Ĉak mislim da te zbog njih još više voli. - Ne bih baš bila sigurna u to - odvrati Agnesa kiselo. Ovaj pokušaj tešenja bio je poprilično neuspešan. - Ne, ljudi retko vole da budu sa nekim savršenim. Naročito muškarci, draga. Oni baš uţivaju kad smatraju da im ţena nije savršena, da bi mogli u nečemu da budu bolji od nje. Savetujem ti da i dalje drţiš Leopolda u tom uverenju, da postoji bar neka oblast u kojoj je superiorniji od tebe - rekla joj je ledi Ana. - Pa... to mi neće biti preterano teško - procedila je Agnesa, razmatrajući koliko li samo ima takvih oblasti. - Ah, tako si skromna i zlatna - nasmejala se ledi Ana, tapšući je po ruci. - Zato te toliko i volimo - dodala je, ustajući. - Evo, ide Leopold. Sada te prepuštam njemu. Moram da poţurim, Joakim me sigurno čeka - i ona odleprša niz salon lakim korakom, susrevši se usput sa Leopoldom. On se naţe da majci poljubi ruku, a ona ga privuče i poljubi u obraz. Agnesa nehotice uzdahnu. Stigao je do nje sa osmehom koji nije skidao celo veče s lica. Pokušala je da ga namrgođeno pogleda, ali srce joj je jako zakucalo, odajući osećanja koja nije mogla da sakrije. - Pa, draga suprugo, pošto ste zablistali večeras na balu, hoćete li da vas ispratim do sobe? - nagnuo se galantno. Nekako je imala osećaj kao da joj se blago podsmeva, pa je ovog puta uspela da mu uputi jedan ubojiti pogled. Ne šalim se, zaista si ih sve šarmirala - počeo je da se brani, uzimajući je ruku i podiţući je sa sofe. Ustala je i pošla s njim kao omađijana, zaboravljajući da je htela da ga izgrdi. - Domaći su mogli da odahnu, jer su ranije strepeli da me princeza iz Grosenvuda ne ubije na spavanju - pojasnio joj je, pošto je i dalje imala blago namršten izraz. - Pošto su se uverili da sam ţiv i zdrav, valjda sada veruju da je to i tvoja ţelja, da takav ostanem. I ostali su se uverili da si lepa i pametna, fina i dobra, prava osoba za mene. Pogledala ga je, zaboravljajući na svoju raniju ljutnju. On joj ohrabrujuće steţe ruku, kao da zna sa kakvim se mislima bori. Lepa i pametna. Kako velikodušno od njega što joj daje takav umirujući kompliment. Mora da je zbog ruţnih glasina o njoj i pošao da je otme, da se uveri da li su tačne. Kad je rođena majka pričala o njenom izgledu i inteligenciji sa nipodaštavanjem, šta li je on mogao da misli. Tiho je uzdahnula. - Ne uzbuđuj se zbog toga - rekao je blaţim glasom, više se ne smejući. -

64 BalkanDownload

Da nisam imao predrasude zbog tih glasina, moţda se ne bih toliko oduševio tobom kada sam te video i upoznao. Malo se saplela na te njegove reči, a on je jače steţe za ruku. - Oduševio si se? - upitala je slabim glasom. Više se nije ni sećala zamerki koje je htela da mu uputi zbog ove večeri. - Jesam. I ti si imala predrasude prema meni, sećaš se? Moţda smo se zbog toga i dopali jedno drugome tako brzo, jer smo zamišljali nešto mnogo gore. U njenom pogledu više nije bilo ranijih predrasuda, koje je pominjao. Samo novih, čistih osećanja. - I apsolutno sam uţivao celo veče, loveći tvoje reakcije - opet je bio nasmejan. - Od kako sam te upoznao, video šta moţeš i umeš, kako si inteligentna i intuitivna, ţeleo sam da imam priliku da te vidim na delu, da posmatram kako donosiš sud o pojedinim ljudima. I večeras sam mogao da zadovoljim svoju radoznalost. Divna si. Tako nepogrešivo osećaš ljude, da je to fantastično. I to potpuno nepoznate, koje prvi put vidiš. Taj tvoj dar je predivan. - Kako si to primetio? - zastala je zabrinuto. - Mislila sam da ne pokazujem osećanja. Tako sam to dugo uveţbavala - namrštila se, pokušavajući da se seti kada je to izgubila kontrolu i odala se. I pred kim? Celo veče je bila u grču da izgleda isto prema svima, da ne pokaţe šta zaista misli o pojedinima, naročito o onima koji joj se nisu dopali. - Ne boj se, mislim da niko drugi ništa nije primetio. Zaista nisi menjala izraz celo veče, to je takođe za svako poštovanje. Vidi se da si dugo radila na tome - zasmejuljio se. - Ali ja sam tako ţeleo da uočim tvoje stvarne reakcije. Celo veče sam te posmatrao da bih ulovio te neprimetne nijanse. Verujem da gostima nije promaklo to što nisam oka skidao sa tebe. To, svakako, treba da ti laska. Svi misle da sam očaran tobom, i mislim da su u pravu - opet se zasmejao. Ali ona je i dalje bila zabrinuta. Da li je stvarno uspeo da uoči njena osećanja, njene skrivene misli? - Jedino što te odalo je bio sjaj tvojih očiju, ne brini - rekao je toplo. - Ti si osoba istančanog senzibiliteta i moţda se baš zbog toga kriješ iza tih tvojih uzdrţanih maski. Sada to potpuno razumem. - Pa, svet je pun lovaca, ne treba rizikovati - mrgodno je odgovorila, nestrpljiva da on nastavi sa svojim objašnjenjima. On je nju posmatrao celo veče? Lovio njene reakcije? Osećala se počastvovano zbog toga, iako joj i dalje nije bilo jasno kako je to razlikovao njena osećanja. 65 BalkanDownload

- Grof Štajnhof svakako nije zadovoljan učinkom. Ne verujem ni da će tvoja majka biti zadovoljna njegovim izveštajem - zasmejuljio se, podiţući usput njenu ruku da je ovlaš poljubi. Ono što je njemu bilo usputno i spontano, njoj je uzdrmalo sva čula. - Ali su zato svi ostali zadovoljni - dodao je. - Kako si to... lovio sjaj u mojim očima? - pokušala je da ga vrati na ono što je nju najviše zanimalo. - Ah, to. Pa, kad ti je neko dosadan i naporan, nekako ti se sjaj priguši. Ne ugasi se sasvim, samo nekako... postane nevidljiv sagovorniku. I onda strpljivo čekaš da prođe vreme koje moraš da utrošiš na njega. Slično je i sa onima koji te plaše ili su agresivni i preglasni. Sa njima si još opreznija, još više paziš na izraz lica. Ĉak pokušavaš da pokaţeš i nekakvo ljubazno i oprezno interesovanje prema njima. Imaš blago samouvereni izraz, kao dodatak i nagneš glavu na jednu stranu, kao da si savršeno ravnodušna prema pretnji koju oni predstavljaju. Dok, na primer, kada ti je neko simpatičan, odmah ti se oči upale i osvetle ti celo lice. lako se trudiš da budeš pravedna i da ne dozvoliš da te takve simpatije previše uvuku u razgovor i pokaţu tvoja prava osećanja. Verovatno više voliš da takvim ljudima posvetiš paţnju bez svedoka. Ne moraju svi da vide prema kome si blagonaklona, ko ti je simpatičan. - Hmmm... - promrmljala je zbunjeno. Kad joj je rekao da je pratio i shvatio njeno ponašanje, nije mu baš verovala. Ali on je zaista tome posvetio celo veče. Bila je sigurna da je zaista nepogrešivo prepoznao kako je procenila goste. A ako je on to tako lako uspeo, moţda bi i nekome drugom to pošlo za rukom? Nije ţelela da joj oni koje prezire ili koji bi mogli da budu opasni, mogu da zavire u misli. - Moraću da poradim malo više na tome - namrštila se. Stigli su skoro do sobe, ali on se naglo zaustavi i uhvati je za ramena, okrećući je prema sebi. - Nemoj to da menjaš, molim te. Ne verujem da bi se neko drugi bavio sjajem u tvojim očima, ali ja bih voleo da mogu da i nadalje razlikujem tvoja raspoloţenja i osećanja - ozbiljno joj je rekao, saginjući se prema njoj. Ĉim je osetila njegov miris, njegov dah na svom licu, ponovo su joj se misli pobrkale u glavi. - Ah... šta si ono rekao? - upitala ga je posle nekoliko trenutaka zurenja u njegove oči. Tiho se nasmejao, zadovoljan, kao da je rekla neku šalu i povukao je u sobu.

66 BalkanDownload

- Mnogo te volim. Volim i tvoja osećanja koja uporno pokušavaš da sakriješ. I tvoje misli, koje nisu tako samouverene kako pokušavaš da ih prikaţeš. Volim i tvoje mane. Volim kako si zbunjena pred nepoznatim i kako si hrabra da se suočiš sa onim što te snađe. Kako prihvataš neprijatnosti, kao da je to nešto očekivano, normalno, kroz šta samo treba strpljivo proći i istrpeti bez jadikovanja. I što si meni dozvolila da zavirim u taj bogati svet tvog srca i osećanja. - Pa... neću da krijem svoja osećanja prema tebi - pogledala ga je. Očigledno to ne bih više mogla, čak i kad bih htela - progunđala je tiho. - Volim čak i taj tvoj ton kojim mi se obraćaš kad si ljuta - poljubio ju je u oko. Naslonila se na njega. - A i pravedno je, kad ti moţeš da čitaš moje misli i prepoznaješ moja osećanja, da i ja to mogu kod tebe - podsetio ju je. - U pravu si - osmehnula se. Više neće brinuti ni o čemu. On će dobro brinuti o njenom srcu, osećanjima i ljubavi. To je dovoljno da slobodno počne da ga voli još više nego do sada.

67 BalkanDownload

XI Više od dve godine je prošlo. Agnesa je bila u dečijoj sobi. Dadilja je upravo odnela u drugu sobu malog princa Gustava da ga uspava, kad u sobu uđe Leopold. Agnesa ga pogleda. Nije joj se išlo sa njim na neki nov sastanak sa političarima i izaslanicima, na koje ju je Leopold stalno vukao, ali joj je, kao i uvek, bilo drago kad ga vidi. Ovog puta izgleda da nije imao takve planove. Sumnjičavo je odmerila njegov izraz lica, i on prasnu u smeh. - Kad me tako pogledaš, odmah znam da si me pročitala prokomentarisao je, prilazeći joj brzo, dok se dadilja nije vratila. I dalje je uspevao da joj pobrka misli kad je tako poljubi, prošlo joj je neodređeno kroz glavu dok se stiskala uz njega, uzvraćajući burno poljubac. Posle nekog vremena, za nju nedovoljno dugog, pustio ju je iz zagrljaja, ali samo da bi je za ruku poveo da sednu na sofu. Zadovoljno je odmerio njenu još uvek vitku figuru. Stomak od druge trudnoće još se nije primećivao. Ona porumene od zadovoljstva zbog njegovog pogleda punog emocija. - Hajde, pričaj - uzdahnula je. Mora da je dadilja već uspavala njihovog sinčića i sad osluškuje iz druge sobe. Neće moći da ih čuje ako tiho pričaju, ali tišina bi joj probudila radoznalost. Kad već više ne mogu da se ljube, bar da čuje to što je došao da joj ispriča, a što ga je toliko zabavilo. - Moram da ti kaţem najnovije tračeve - odmah je počeo, odustajući od tajanstvenog uvoda. Pred njom čovek ne moţe da ima nikakve tajne, pomislio je zadovoljno, gledajući njeno mirno, milo lice. - O nama? - pogodila je odmah, malo se namrštivši. - Naravno - veselo je potvrdio. - Znaš li šta se šuška? Da ja ne ţelim da primim nijednog izaslanika niti političara ako ti nisi prisutna. Da si ti glavna za donošenje svih političkih odluka u ovoj zemlji. Da sam tebi prepustio moć odlučivanja o svemu. I da se iza tvoje ćutljivosti i blagonaklone nezainteresovanosti u tim razgovorima krije briljantan politički um zakikotao se. - Pa, to je istina da ne primaš nikog ako ja nisam tu - uzdahnula je. - Ali ovo ostalo je preterivanje. Ti bar znaš da me politika ne interesuje. Zaista ne znam zašto još uvek insistiraš da i ja budem prisutna kad nekog primaš, kad znaš koliko to mrzim - počela je ona njihovu staru raspravu.

68 BalkanDownload

- Ah, draga, znaš da volim kad si i ti pored mene, da zajedno moţemo da uporedimo utiske - ulagivački ju je umirivao. - Uvek nam se utisci slaţu. A stvarno me zamaraju ti pompezni političari koji svakodnevno defiluju kroz našu salu za primanje - upozorila ga je. - Uskoro ćeš biti pošteđena, ne brini - obgrlio ju je oko struka i privukao bliţe. Iako je u svakom momentu mogao neko da naiđe, naslonila je glavu na njegovo rame. Neko vreme samo su tako ćutali, zagrljeni. Na kraju je ona uzdahnula, polako se odvajajući od njega. - Tamo te verovatno već odavno čekaju - uzdahnula je. - Nek čekaju - nehajno je odvratio. - Mogu i ja malo da ugrabim vremena za poneko lično zadovoljstvo. Da bar jednom dnevno obiđem ţenu i sina. - Viđaš ti ţenu u sali za prijeme, terajući je da se smeška dosadnim gostima - progunđala je. - Volim kad si uz mene, šta ću - nije se branio. - Verovatno su u pravu svi oni koji sumnjaju da potajno upravljaš svojim muţem i celom zemljom nacerio se. Ona ga prekorno pogleda. - Dobro, dobro. Idem. I neću više toliko da te mučim. I izlaţem i tebe i sebe ogovaranju, u pravu si - izdeklamovao je redom ono što je znao da će čuti od nje. Ona klimnu glavom. Gledala ga je kako izlazi iz sobe. Više od dve godine je ovde, i još uvek ne moţe da se navikne, da se zasiti zadovoljstva koje oseća kada je pored njega. I potajne patnje kad on mora da se posveti svojim obavezama i ode od nje. Ali, neće da se predaje glupom tugovanju što on trenutno nije pored nje, što je u nekoj drugoj sobi. Zato što je većinu vremena srećna, presrećna. Njen prethodni ţivot, tamo u Grosenvudu, sada joj je izgledao kao neki neprijatni san. Ovde je stekla novu porodicu, koja ju je velikodušno prigrlila u svoj zaštitnički zagrljaj. Leopold je bio centar, glavni izvor rastuće sreće dok se nije rodio mali Gustav. Osim njih, nije mogla da zaboravi ni ledi Anu, kao ni Leopoldovog oca, koji su sačinjavali njihov mali porodični krug. Naslonila se malo, razmišljajući. Bilo je divno, umirujuće osetiti njihovu naklonost, zaštitu i ljubav. Ali to nije bilo ono na čemu im je bila bezgranično zahvalna. Glavni izvor preplavljujuće, okrepljujuće sreće koja ju je svakog jutra budila i sa kojom je uveče završavala dan, bila je ljubav koju je ona prema njima osećala. To blaţeno treperenje u stomaku koje je osećala kad samo pomisli na Leopolda, ţelju da zaplače od lepote i sreće u kojoj je plivala kad uzme u naručje svoju bebu, to je bilo ono najdragocenije što su ljudi koji 69 BalkanDownload

su je voleli mogli da joj daruju. Prestala je da se zamara time da li je ljudi dovoljni ne vole ili ne razumeju. Odlučila je da je Leopoldova ljubav baš onakva i onolika koliko joj je bilo potrebno da u sebi odrţava postojano, tiho, blistavo ushićenje zbog preokreta koji je nastao u njenom ţivotu, i čiji je neodvojivi deo on odmah postao. Lepo je biti voljen, ali blistavu sreću osetila je tek u slobodi da sama oseća, pokaţe ta svoja osećanja, koja su joj srce nadimala od ljubavi, lečila stare rane, isceljivala i kupala dušu i srce u punom sjaju.

Kraj

70 BalkanDownload