Italo Kalvino-Kosmikomike

REC I MISAO

ITALO KALVINO

KNJIGA 481

S italijanskog prevele

KOSMIKOMIKE

ANA SRBINOVIC ELIZABET VASILJEVIE

CIP - Karanornaaqaj a y ny6nr.maqujrE Hapogua 6lr6lnorera Cp6uje, Eeorpat 850-32

KAJIBI4HO, Il'rato Kosmikomike / Italo Kalvino ; [s italijanskog prevele Ana Srbinovi6, Elizabet Vasiljevidl. Beograd : Rad, i998 lneograd : Zuhra). - 158. str. i 2l cm. - (Red i misao ; knj. 484) Prevod dela: Le Cosmicomiche / Italo Calvino. - Autor o ovoi knjizi: str. 157 ;O autoru i ovom prevodu: str. 16l.

ZDAVAEKO PREDUZECE ..RAD" BEOGRAD

rsBN 86-09-00555-0 ID=62463'156

MESEC SE UDALJAVAI

IZVORNIK Italo Calvino Le Cosmicomiche O1993 by Palomar S.r.l. Arnoldo Mondadori Editore S.p.A., Milano Originalni naslovi prevedenih prida La distanza della Luna Sul far del giorno

Un segno nello spazio Tutto in un punto Senza colori Giochi senza fine Lo zio acquatico

Quanto scommettiamo I Dinosauri La forma dello spazio Gli anni-luce La spirale

Nekada davno, prema ser Diordiu H. Darvinu, Meje bio veoma blizu Zemlje. Malo-pomalo, plime i oseke su ga odgurnule daleko: plime i oseke koje on, Mesec, izaziva u zemaljskimvodarpa i usled kojih Zemlja polako gubi energiju. sec

To mi je dobro poznato!

-

se toga ne mozete sedati, ali

uzviknu stari gJ*Mfq

ja

-

vi

se seiam. Stalno nam je visio nad glavom, taj Mesec, neizmerno velik: za vreme u5tapa - nodi behu bistre poput dana, okupane svetlo5du boje maslaca * dinilo se da 6e nas zgnjedi-

ti;

za vreme mladog meseca kotrljao se nebom kao crni kiSobran no5en vetrom; a izmedu mladog i punog meseca rogovi bi mu pali tako nisko da smo neprekidno strepeli da 6e se zabiti u vrh kakvog grebena i tu ostati usidren. Ali, ditav mehanizam njegovih faza odvijao se sasvim drugadije nego danas: zato sto su udaljenosti od Sunca bile drugadije, i orbite, i nagib - ne se6am se vi5e d,ega; najzad, po5to su Zemlja i Mesec bili tako priljubljeni, eklipse su bile veoma deste: nemojte ni sumnjati da ove dve be5tije nisu nada jedna drugoj neprestano prave senku. Orbita? Eliptidna, razume se, eliptidna: ovde, iznad na5ih glava, bila je spljo5tena a tamo je stremila u daljinu. Kada se Mesec spuStao, nastupale su plime

lazile nadina

dirivao, bio pokriven korom od oStre krljuSti. Lidio je na stomak ribe a i mirisao je, koliko se ja se6am, ako ne ba5 na ribu ono tek ne5to blaZe, na dimljenog lososa.

A. u stvari, jedva da smo ga i sa vrha merdevina, balansirajuii na poslednjoj predki, mogli dodirnuti rukom. Rastojanje nam je bilo dobro poznato (tada joS nismo znali da se udaljava); jedino na Sta je trebalo obratiti paZnju bilo je kako se uhvatiti. Birao sam krljuSt koja mi je delovala stabilno (svi smo se redom penjali, u grupama od po petoro ili Sestoro), dvrsto bih se hvatao prvo jednom a onda drugom rukom i istog trenutka bih osetio kako mi merdevine i damac izmidu ispod nogu dok me kretanje Meseca otima od Zemljine privladne sile. Da, Mesec je imao snagu da te otrgne, to je postajalo jasno tek u trenutku prelaska:

valjalo je baciti se naglo uvis, napraviti neku vrstu salta, dvrsto se uhvatiti za krlju5t i zamahnuti nogama kako bi se pri padu na Mesedevo tlo dodekao na noge. Onima naZemljt to je izgledalo kao da visi5 s glavom nadole, dok si ti u stvari bio u onom normalnom poloZaju, s tim 5to bi te ako digne5 pogled dekalo iznenadenje, jer bi iznad svoje glave ugledao svetlucavi morski pla5t, a na njemu damac i naopadke okrenute drugare kako se nji5u kao grozd na dokotu. Onaj koji je ispoljavaa izuzetan talenat za te skokove bio je moj rodak gluvonja. U dodiru sa Mesedevim tlom (uvek je prvi skakao s merdevina) njegove koidate ruke iznenada su postajale gipke i sigurne. Odmah su pronalazile mesto gde 6e se uhvatiti, Stavi5e, izgledalo je kao da se on samo pritiskom dlanova drh za koru satelita. Jednom mi se dak udinilo da mu Mesec, dok je pruZao ruke, hrli u susret. On je isto tako ve5to i silazio naZemlju,Sto je bio daleko teZi poduhvat koji se za sve ostale sastojao od skoka uvis, Sto je mogu6e viSe, podignutih ruku (gle-

i niko ih nije mogao obuzdati. Bilo je noii kada je pun Mesec bio straSno nisko a plima :tra5no visoka te je za dlaku faliro da se Mesec okupa u moru; recimo: samo nekoliko metara. Da li smo ikada poku5ali da se popnemo? Kako da ne! Bilo je dovoljno priii mu damcem, osloniti na njega merdevine i popeti se. Mesto gde je Mesec bio najbliZi ZemIji nalazilo se na oudini. nadomak Cinkanih hddi. Isli smo onim malim plutanim damcima na vesla, okruglim i plit-

kim, koji su se tada koristili. Uvek nas je bilo mnogo: ja, kapetan Vhd Vhd, njegova Zena, moj rodak gluvonja, a ponekad i mala Xlthlx, koja tada nije mogla imati viie od dvanaest godina. Voda je tih noii bila kao ogledalo, srebrila se poput Live, a ribe u njoj, ljubidaste, ne uspevajudi da se odupru privladnoj snazi Meseca, isplivavale su na povriinu, a sa njima i hobotnice i meduze boje Safrana. Vazduhorn su neprekidno proletale maju5ne Zivotinje - ra(i1i,lignje, a takode i siiu5ne providne alge i grandice korala - koje su se odvajale od mora i zavr5avale na Mesecu, viseii sa te krednjadke tavanice, ili su pak ostajale da lebde u vazduhu u svetlucavim rojevima koje smo rasterivali ma5uii listovima banane. Radili smo ovako: u damcu smo nosili merdevine, jedan ih je drLao, drugi bi se penjao na vrh, a treii se za to vreme trudio da dovesla do ispod samog Meseca; zbog toga je bilo poZeljno da nas bude Sto vi5e (naveo sam vam samo one glavne). Kada bi se damac pribliZio Mesecu, onaj na vrhu merdevina bi uplaSeno povikao: - Stoj! Stoj! Udari6u glavom! - uvek smo imali taj utisak kada bi nam se onako ogroman nadneo nad glavom, onako hrapav s o5trim izbodinama i krecavim i razjapljenim ponorima. Danas je moZda drugadije ali tada je Mesec, ili bolje redeno njegov donji deo, trbuh Meseca, sve u svemu onaj deo koji je bio toliko blizuZemlji da ju je gotovo do-

kako

je sneti na Zemlju. Radili

smo ovako: sadrZaj

svake ka5ike bacao se uvis pri demu smo kaSiku drZa-

obema rukama koristeii je kao katapult. Kajmak je leteo i, ako bi zamah bio dovoljno jak, zavrSavao raspljeskan na tavanici, odnosno morskoj povrSini. Kada bi jednom tu dospeo, ostajao je da pluta i ondaje vei bilo lako izvu(i ga na damac. I u ovom bacanju moj rodak gluvonja bio je izuzetno ve5t. Imao je preciznu ruku i oStro oko. Samo jednim hicem uspevao je da nacilja vedro koje smo mi u damcu pruZali ka njemu. Meni se medutim dogadalo da omanem. SadrZaj ka5ike ne bi uspeo da pobedi privladnu snagu Meseca te bi zavr5io u mom oku. Ali, mogao bih do sudnjeg dana da vam pridam o poduhvatima u kojima je moj rodak briljirao. Taj posao cedenja Mesedevog mleka iz krlju5ti bio je za njega dedija igra; ponekad je umesto ka5ike pod koru zavladio golu ruku, ponekad samo prst. Nije i5ao redom vei je birao udaljena mesta skaku6u6i od jednog do drugog, kao da je hteo da se na5ali s Mesecom, da ga iznenadi ili, jednostavno, da ga zagolica. A tamo gde

li

bi on zavukao prste, mleko je Sikljalo kao iz kozijeg vimena. Tako da nama nije ostajalo ni5ta drugo nego da idemo za njim i ka5ikom skupljamo kaSu koju je on sad odavde sad odande istiskivao; ali sve je to bilo idi mi - dodi mi, jer je gluvonjin plan kretanja bio daleko od svake logidne pretpostavke. Na primer, bilo je mesta koje je dodirivao tek iz puke Zelje; procepe izmedu krlju5ti, gole i neZne nabore Mesedevog tela. Ponekad moj rodak nije istiskivao ka5u prstima ruke vei - uz pomo6 jedne dobro sradunate kretnje u nizu svojih skokova - palcem na nozi (na Mesec se penjao bos), i dinilo se da mu je to bio vrhunac zabave, sudedi po ciktaju koji bi proizvela njegova resica i po dipanju koje bi nakon toga usledilo.

dano sa Meseca, jer gledano saZemlje to je pre lidilo

na skok na glavu, ili na sunovrat.r dubinu, s rukama koje vise), sve u svemu poput skoka sa Zemlje samo 5to sada nismo imali merdevine ier na Mesecu niie bilo nidega o Sta bismo ih mogii osloniti. Medutim, umesto da se baci podignutih ruku, moj rodak bi se saginjao prema Mesedevoj povr5ini s glavom nadole, kao da se sprema za salto, i podinjao da skakuie oslanjajudi se o ruke. Nama je iz damca izgledalo kao da stoji uspravno u vazduhu i pridrZava ogromnu Mesedevu kuglu koja poskakuje pod udarcima njegovih dlanova, sve dok nam njegove noge ne bi do5le na dohvat, i u tom trenu bismo ga Sdepali i povukli dole u camac. Sada

iete me pitati kog smo davola traLlli na Mesecu; evo, objasniiu vam. ISli smo da sakupljamo mleko, opremljeni velikom ka5ikom i vedrom. Mesedevo mleko je bilo veoma gusto, kao kajmak, i nastajalo je u procepima izmedu krlju5ti usled vrenja raznih tela i tvari zemaljskog porekla Sto su doletale sa polja i iz Suma i laguna koje je satelit nadletao. Sastojalo se uglavnom od biljnih sokova, punoglavaca, bitumena, le6e, pdelinjeg meda, kristala skroba, jesetrine ikre, budi, cvetnog praha, Lelatinoznih tvari, cn'a, smole, bibera, mineralnih soli, sagorljivih matenja. Bilo je dovoljno zavu1ika5iku izmedu krljuSti koje su prekrivale korasto tlo Meseca i izvuCije punu ovog dragocenog buikuriSa. Ne u predi5ienom stanju, razume se; bilo je puno otpadaka; u toku vrenja (s obzkom da je Mesec prolazio kroz polja vrelog vazduha iznad pustinja) nisu se sva tela rastvarala; neka od njih bi tu jednostavno ostajala zabodena: nokti i hr-

skavice, ekseri, morski konjici, koStice i peteljke, krhotin.' posuda, udice, katkad i pokoji de5alj. Stoga je nakon sakupljanja ovu ka5u trebalo prodistiti, propustiti kroz cediljku. Ali problem nije bio u tome ve6

Mesedevo tlo nije bilo ravnomerno prekriveno ljuskama vei su tu i tamo pucala ogcljena prostranstva nepravilnog oblika od bezbojne kl.izave gline' Gluvoniu su te mekane povr5ine mamile da skade na na1eiraniie moguie nadine ili da leti poput ptice, kao da ie Zelbo daielim svoiim bi6em uroni u tu Mesedevu taSu. Poito se tako skaduii postepeno udaljavao, nakon izvesnog vremena nestao bi nam s vidika' Na Mesecu je bilo predela koje nikada nismo imali razloga niti Z-etie Oa lstraZujemo a moj rodak.je baS tamo sam pak sebi uvrteo u glavu da svi ti sko6dlazio; kovi i izmotavania koje je pred nama izvodio nisu bipredigra za ne5to tajanli niSta drugo do priprema, -da

ji

stveno 5to Je imaio

se dogodi u tim skrivenim

zonama.

dudno neko raspoloZenje obuzimalo nas je u tim noiima na pudini, nadomak Cinkanih hridi; veselo, ali bremenito nekom neizvesno56u, kao da smo u glavi umesto mozga imali ribu koja pluta privudena Mesecom. I plovifibismo tako, uz svirku i pesmu' 11aP9tanova i.ena je svirala harfu; imala je duge ruke koje su se u tim nodima srebrile kao jegulje, i senovite i taianstvene pazuhe poput morskih jeZeva; a zvuk harfe tio 1. tako sladahi prodoran, tako sladak i prodoran da se gotovo nije mogao podneti,lg sm.o bili prinudeni Oa ispuStumo Oug. iauke, ne toliko da bismo pratili muziku ve6 da bismo za5titili u5i' Na morsku povr5inu iztanjale su providne meduze, neznalflo bi zatreperile a onda se bacale ka Mesecu, talasaju6i se. Maia Xlthlx se zabavljala hvataju6i ih u vazduhu, mada to nije bilo nimalo lako' Jednom zgrabi jednu ,od ftiliko*, dok je prui-aIi rudice da njih, poskodilaje te se i ona naSla u vazduhu' A po5to i,J Uiti mr5avicl, nedostajala joj je taman koja unca uiS. au bi je teLa, savladav5i Mesedevu privladnu snagu, vratila"naZe,mlju i tako je letela zajedno s medu10

zama, lebdeCi iznad mora. Isprva se upla5i, zaplaka, a onda se nasmeja i pode da se igra hvatajuii u letu radiie i ribice, neke je dak stavljala u usta i grickala ih. A mi smo je veslajuii pratili: Mesec je grabio svojom putanjom vukuii za sobom po nebu taj veo od morske faune i ditavjedan plaSt dugadkih ukovrdZanih algi, i devojdicu koja je lelujala usred svega toga. Imala je Xlthlx dve tanudne kikice koie kao da su same za se-

be letele, stremeii ka Meselu; u meduvremenu se dZilitala, mlatarala nogama po vazduhu pokuSavajuii da se odupre toj sili, a darape su joj - sandale je izgubila u letu - klizile s nogu i visile nadole privudene Zemljinom teZom. Mi koji smo se zatekli na merdevinama poku5avali smo da je dohvatimo. To Sto joj je palo na pamet da jede lebdeie Zivotinjice pokazalo se kao veoma mudro; Sto ie vi5e dobijala na teLini, Xlthlx je bila sve bliZe Zemtji; Staviie, poSto je od svih tih lelujavih tela njeno imalo najveiu masu, mekuSci, alge i plankton lepili su se za nju, te je devddica ubrzo bila prekrivena si6u5nim silicijumskrm ljuSturama, hitinskim i korniadinim oklopima i vlatima morske trave. I Sto se viie zapetljavaia u to klupko, to se sve vi5e oslobadala Mesedevog uticaja, sve dok nije dodirnula povr5inu vode i bu6nula u nju. Doveslali smo do nje i izvukli je na damac: njeno telo jo5 nije bilo izgubilo privladnu snagu pa smo se debelo namudili dok smo sa nje slju5tili sve ono Sto se bilo prilepilo. NeZni korali su joj se svijali oko glave a na svaki zamah deilja iz njene kose plju5tala je kiia iniuna irad,iia; odi su joj bile zape(a1ene ljuSturama lgpara priljubljenim uz kapke; sipini pipci su joj se obavijali oko ruku i vrata, a njena haljinica kao da je bila izatkana od algi i sundera. Odistili smo je koliko smo mogli; a ona je posle sedmicama nastavila da sa sebe skida ljuskice i Skoljke; medutim, koLa joj je zauvek ostala prekrivena najsitnijim dijatomejama, te 11

se onome

ko bi je ovla5 pogledao dinilo da je posuta

I

tako

dijamanata, ta gospoda Vhd Vhd; plamteie su prko-

je gledala Mesec, kao da je htela da kaZe: ,,E neiel ,ea imati!" a ja sam oseiao da za mene tu nema sne kada

mladeZima.

je taj prostor izmedu Zemlje i Meseca bio

popriSte stalnih sukoba ove dve sile koje su se neprestano nadmetale. Kaza1u joS i ovo: telo koje bi se sa satelita spustilo na Zemlju bilo je jo5 neko vreme pod snaZnim uticajem Mesedeve sile i opiralo se privladnoj snazi na5ega sveta. Cak je i meni, iako sam vei

mesta.

Onaj koji je od svega toga najmanje razumeo bio gluvonja. Kada smo mu pomagali da side, upravo Je vuku6i ga - kao Sto sam ve6 objasnio - za noge! gospoda Vhd Vhd je gubila svaku meru, svim silama se trudila da ga baS ona prihvati u narudje, grleii ga svojim dugim srebrnkastim rukama, meni se srce stezalo

bio odrastao i pozamaian, posle svakog boravka na Mesecu bilo te5ko da se priviknem na zemaljsko gore i dole, te su moji drugari bili prinudeni da me dvrsto drZe za ruke kako bi me zadrlal| vise6i o meni kao grozd, u damcu koji se ljuljao, dok sam ja s glavom nadole i dalje nogama stremio ka nebu. -DrLi se! DrZ'se dvrsto za nasl - vikali su mi, i pokatkad bi se desilo da se ja u tom kome5anju uhvatim za dojku gospode Vhd Vhd, a njene su dojke bile okrugle i dvrste, i taj dodir je bio prijatan i ulivao je sigurnost, njegova privladnost je bila ista ili dak i veia od privladnosti Meseca, a posebno onda kada bih u tom padu naglavadke drugom rukom uspeo da je uhvatim za bedra, i tako bih se ponovo na5ao u ovom svetu, strmoglavio bih se u dno damca, a kapetan Vhd Vhd bi me polio kofom vode kako bi me povratio u Zivot. To je bio podetak pride o mojoj zaljubljenosti u kapetanovu Zenu i mojim patnjama. Jer, nije bilo te5ko prozreti kome su zapravo bili upudeni gospodini znadajni pogledi: dok su se ve5te ruke mog rodaka hvatale za satelit ja sam je pomno posmatrao i u njenom pogledu ditao misli podstaknute tom bliskoS6u tzmedu gluvonje i Meseca, a kada bi on kretao u svoje tajanstvene pohode po Mesecu postajala bi vidno uznemirena, vrtela se kao da je na iglama, i nije vi5e bilo nikakve sumnje: gospoda Vhd Vhd je bila ljubomorna na Mesec a ja na moga rodaka. Imala je odi poput

na povr5ini, a svaka tamna riba pliva u dubini, u dubini..." i svi bi mi se, osim mog rodaka, pridruZili. Svakog meseca, dim bi se satelit udaljio, gluvonja se vraiao u svoju izolovanost u kojoj nije bilo mesta za stvari sa ovoga sveta; tek bi ga pribliZavanje punog Meseca ponovo budilo. Toga puta ja sam se potrudio da ne budem u grupi koja se penjala kako bih ostao u damcu sa kapetanovom Zenom. Kad ono, tek Sto se moj rodak pope na merdevine, gospoda Vhd Vhd izjavi: - Bogami, odoh i ja danas tamo gorel

t2

t3

(onda kada sam se ja zanju hvatao telo joj je bilo podatno i meko ali nije se podmetalo kao kada je bio u pitanju moj rodak), dok je on pak bio ravnodu5an, jo5 uvek opijen darima Meseca. Posmatrao sam kapetana pitajuii se da li i on prime6uje pona5anje svoje Zene; medutim, njegovo lice

nagriZeno solju i izbrazdano smolastim borama nije nikada menjalo izraz. Po5to se gluvonja uvek poslednji odvajao od Meseca, njegov silazak je bio znak da damci mogu da se spreme za pokret. Tada je Vhd Vhd jednim neobidno neZnim pokretom sa dna damca podizao harfu i pruZao je svojoj Zeni. Ona bi je uzela i podinjala da prebira po njenim strunama. Od gluvonje je ni5ta nije moglo toliko udaljiti kao zvuk harfe. Ja bih podeo da pevam onu setnu pesmu koja ide ovako: ,,Svaka svetlucava riba pliva na povriini,

Nikada se ranije nije desilo da se kapetanova Zena popne na Mesec. Ali Vhd Vhd se :rije usprotivio, StaviSe, gotovo je podiZe na merdevine uzvikujuii: - E pa idi! - i svi tada podesmo da joj pomaZemo, a ja

sam je pridrZavao otpozadi i ose6ao sam pod rukama njeno oblo i meko telo, i gurao sam je upiruii o nju dlanove i lice, a kada osetih kako uplivava u Mesedevu sferu obuze me odaj zbog tog prekinutog dodira, te podoh da se bacim za njom uzviknuv5i: - Odoh i ja gore da malo pripomognem! Ali dodeka me hladan tuS. - Ti ostajeS ovde, jer ieS i ovde imati Sta da radi5 - naredi mi kapetan Vhd

seti daje te noii kucnuo das da se zauvek oprosti od Meseca. Zbog toga se i zavukao u one samo njemu poznate skrovite predele i pojavio se tek onda kadaje trebalo da se vrati u damac. Kapetanova Zena ie neprekidno bila u potrazi za njim: videli smo je falo Sparta ljuspavom ravnicom, uzdul i popreko, a onda je odjednom zastala gledajuii u nas koji smo ostali u d.amcu, kao da je htela da nas pita da li smo ga I'idell.

ta polako Siri? Niko od nas to nije mogao ni da pretpostavi. Gluvonja, moZda jedino gluvonja: onaj primitivni nadin na koji je on poimao stvari omogudio mu je da predo-

U svakom sludaju, ne5to se neobidno deSavalo te no6i. Povr5ina mora, umesto da bude napeta, gotovo izvijena prema nebu, kao uvek kada je bio pun Mesec, sada je bila opuitena, mlitava, kao da Mesedeva magnetna sila gubi svoju moi. Cak ni svetlost nije bila ista kao ranije pri punom Mesecu, a i noina tama je postala mnogo gu56a. Mora da su i na5i drugari, tamo gore, shvatili 5ta se de5ava, jer su nas odozgo upla5eno gledali. A onda se iz njihovih i na5ih usta istovremeno prolomi krik: - Mesec se udaljava! Ove redi su joS odzvanjale kada se na Mesecu pojavi moj rodak, tr&Ci. Nije izgledao upla5en a joS manje iznenaden: poloZi ruke na tlo, praveii kao i obidno onaj svoj poznati salto, ali ovoga puta, nakon 5to se bacio u vazduh, ostade tako da lebdi, kao Sto se onomad dogodilo maloj Xlthlx, lepr5ao je neko vreme izmedu Meseca tZerrije, a onda se okrete naglavadke i, uz snaLne zamahe ruku, kao plivad koji se bori protiv struje, zapliva neuobidajeno sporo prema naSoj planeti. Ostali mornari koji su bili na Mesecu baci5e se brZe-bolje zanjim. Niko nije ni razmi5ljao o tome da prebaci Mesedevo mleko u damce, niti ih je kapetan zbog toga korio. Ionako su ve6 i suvi5e dekali, rastojanje je sada bilo neuporedivo ve6e; ma koliko su se trudili da opona5aju let ili plivanje mog rodaka, ostajali su da lebde posred neba, praiakajuii se u vazdu-

I4

15

Vhd ne podiZuii glas. U tom trenu sve je najzad bilo jasno. Ipak, ja sam jo5 uvek bio u nedoumici, dak ni danas nisam sasvim siguran da li je moje tumadenje bilo ispravno. Sasvim je izvesno daje kapetanova Zena ve6 duZe vreme potajno Zelela da se tamo gore nade sama sa mojim rodakom (ili barem: da ne dopusti da on tamo bude sam s Mesecom), ali verovatno da je njen plan imao daleko ambiciozniji cilj koji je mogao da se ostvari samo u dogovoru sa gluvonjom: da se tamo gore zajedno sakriju i ostanu na Mesecu ditavih mesec dana. Medutim, nije iskljudeno da moj rodak, onako gluv kakav je bio, nije uop5te razumeo to sto je ona pokuiala da mu objasni, ili, jo5 gore, da mu nije ni padalo na pamet da je upravo on predmet gospodinih Zelja. A kapetan? Jedvaje dodekao da se oslobodi Zene, jer tek Sto je ona tamo gore dospela, on se istog dasa odade svojim porocima i potonu u razvral tada shvatismo zaSto nije ni5ta udinio da je zadrLi. Nego, da on nije moZda od samog podetka znao da se Mesedeva orbi-

- Zbijte se! Glupaci! Zbijte se! - zaurla kapetan. Na njegovu zapovest mornari poku5a5e da se grupiSu, da dobiju u masi te da zajednidkim snagama dospeju do Zemljine privladne zone: sve dok se ki5a tela uz zagl}5uju6i tresak ne srudi u more. Camci su sada veslali prema njima da ih pokupe. hu.

-

eekajtel Nema gospod^el

-

pouit utt. Kapitanova

Lenaje takode poku5ala da skodi alije ostala da lebdi

na svega nekoliko metara od Meseca, mlitavo ma5u6i po vazduhu svojim dugim srebrnkastim rukama. Uzverah se na merdevine i, uzaludno poku5avajuii da joj doturim neki oslonac, pruZao sam joj harfu. - Ne-

ie uspeti!

Treba otiii po njul - i spremih se na skok vitlaju6i harfom. Cinilo se da ogroman Mesedev kolut iZnad mene nije vi5e onaj is*ti, toliko se bio smanjio, moglo bi se dak re6i da se sve viSe i viSe skupljao, kao da ga je moj pogled gurao u daljinu, a oslobodeno nebo otvaralo se kao ambis na diiem su se dnu gomilale zvezde dok se noi na mene o6ru5avala beskrajnom prazninom, preplavljujuii me zebnjom i omamljeno56u. - Strah me je!

- pomislih - Strah me je da se bacim! Kukavica sam!" i u tom se trenutku bacih. Raspomamljeno sam plivao po nebu pruZajuii harfu prema njoj; medutim, umesto da mi pode u susret, ona se okretala oko sebe pokazujuii mi das bezizraZajno lice a das leda. - Spojimo se! - uzviknuh, i vei sam bio pored nje i hvatao je oko struka i preplitao svoje udove sa njenima. -Spojimo se i padnimo zajedno! - i usredsredih svu svoju snagu da se Sto dvr56e pripijem uz nju, i sva moja dula kako bi u potpunosti uZivao u nadem zagrljaju. U ditavoj toj zbrci izgubio sam iz vida nesto veoma vaZno: da, uspeo sam da je izbavim iz tog stanja lebdenja ali smo sada, umesto prema Zemlji, padali prema Mesecu. Da li sam to zaista prevideo? Ili je 16

upra\ro to od samog podetka i bila moja namera? Nisam jo5 destito ni sabrao misli a ve6 mi se iz grla prolamalo: - Ja iu ostati s tobom ditavih *.t.Jdoni: StaviSe: - Na tebil - vikao sam, potpuno u transu: - Ja na tebi ditavih mesec dana! - i u tom trenutku oad na lv{esedevo Ilo razbi naS zagrljaj bacajuii nas, m-ene na jednu a nju na drugu stranu, medu te hladne ljuspave

krljuSti. Podigoh pogled kao 5to sam to uvek dinio kada bih dodrnuo Mesedevo tlo, ubeden da 6u iznad sebe ponor,o ugledati ono na5e more kao beskrajnu tavaniiu, i videh ga, videh ga i ovog puta, ali avaj, kako je samo bilo daleko i majuSno i sputano obalama, hridima i rtovima, i kako su siiu5ni bili damci, i neprepoznatljiva lica mojih drugara, i slabaSni njihovi kricil Nedaleko od mene zadu se neki zvuk: gospoda Vhd Vhd je prona5la svoju harfu i sada ju je milovala slaZuii tonove ujedan tuZni akord kojije lidio najecaj. I otpode jedan dugi mesec. Mesec je lenjo kruZio oko Zemlje. Na globusu koji je visio iznad nas nismo viSe videli onu poznatu obalu ve6 su se pred na5im odima smenjivali okeani duboki kao ambiii, i pusrare od skamenjene lave, i kontinenti prekriveni ledom, i Sume koje su vrvele od reptila, i kamene zidine planinskih venaca presedene oStricama vrletnih reka, i modvarni gradovi, i nekropole od sedre, i carstva od gline i blata. Daljina je svaku stvar bojila istom bojom: neobidne perspektive dinile su neobidnom svaku poj avu; krda slonov a i jata skakavaca koj a su raitrkana ili zbijena jezdilaravnicama izgledala su nam isto\'etna.

Trebalo je da budem sre6an; ba5 kao u mojim snovima bio sam sam sa njom, bliskost s Mesecom na kojoj sam toliko puta zavideo mom rodaku, kao i blizina gospode Vhd Vhd, bili su sada iskljudivo moja pnvilegija, ditav jedan mesec Mesedevih dana i noii

n

li je to bio znak da sam odneo pobedu nad svojim rivalom? Ne; izgubio sam; poraz je bio konadan. Jer, ona je napokon shvatila da je ljubav

mog rodaka bila upuiena samo Mesecu, i jedino Sto .1e sada Zeleia bilo je da postane Mesec. da se stopi s predmetom te vanljudske ljubavi. Po5to je Mesec napokon prevalio svoju putanju. mr se ponovo obresmo iznad Cinkanih hridi. Kad ih prepoznadoh obuze me uZas: dak ih ni u svojim najcrnjim slutnjama nisam video tako majuSne i daleke. \Ioji dru,eari su ponovo plovili po toj bari koju smo nazir.'ali morem, ali ovoga puta bez merdevina jer im one vi5e nidemu ne bi mogle posluZiti; medutim, iz damaca se podiZe ditava Suma dugadkih kopalja; svakoje drZao pojedno, sa harpunom ili kukom na vrhu, verovatno u nadi da 6e jo5 ovaj put uspeti da iz-srebu makar malo Mesedevog kajmaka a moZda i da ie nama bednicima nekako pomoii. Ali ubrzo sr.'ima postade jasno da ne postoji motka koja bi bila dovoljno dugadka da dosegne do Meseca; i popadaSe, smeino kratke, obeshrabrene, na morsku povrSinu, gde ostado(e da plutaju; i u toj gunguli nekoliko damaca izgubr ravnoteZu i prevrnu se. Ali upravo tada posadajedro_s od damaca pode da diZe jednu mnogo duZu notku. vukuii je po morskoj povr5ini: mora da je biia napravljena od bambusa, od velikog broja bambu.ovih stabljika nastavljenih jedna na drugu, i trebalo ,u Je dizati polako s obzirom da je bila veoma tanka i :sled gibanja se mogla slcmiti, azatoje bilo potrebro mnogo snage i ve5tine jerje taj vertikalni teret pre:ro da prevrne damac. I tako: bilo je jasno da ie vrh ove motke dosegnu:i do Meseca i zaista, videsmo kako ga dotide i upire se o to ljuskasto tlo, kako se na trenutak na qega rslanja, gotovo ga gura, i to snaZno upiranje odbaci rotku unazad, a onda je opet vrati te ona udari o isto -rno mesto sa kojeg je odskodila, da bi se zatim pono. o udaljila. I tu ga prepoznadoh, Stavi5e, oboje smo _:3 prepoznali - i ja i gospoda - prepoznali smo mog

18

19

bio je pred nama, kora satelita hranila nas je svojim mlekom onog dobro poznatog kis':lkastog ukusa; naS pogled se dizao u visinu, ka svetu u kojem smo rodeni i koji smo konadno sagledali u ditavoj njegovoj raznovrsnosti istraZujudi predele koje nijedan Zemlja-

nin nikada nije video, ili se pak usmeravao ka

zvezdama iznad Meseca, velikim kao svetlede voike sazrele na povijenim granama neba, i sve je to uveliko premaSivalo i moje najsmelije snove a u stvari, a u stvari, a u stvari, bilo je to izgnanstvo. Nisam mislio ni na Sta drugo osim na Zemlju. Samo je Zemlja dinila da svako od nas bude upravo ono Sto jeste a ne neko drugi; ovde gore, silom odvojen od Zemlje,ja kao da vi5e nisam bio onaj isti, niti je ona za mene bila ona ista. Jedva sam dekao da se vratim naZemlju, i sve vreme sam strepeo da sam je zauvek izgubio. Ispunjenje mog ljubavnog sna trajalo je samo onaj tren u kojem smo se spojili lebdeii izmedu Zemlje i Meseca; liSena svoje zemaljske podloge, moja zaljubljenost sada nije znalani za Sta drugo ostm za razdtru6u nostalgiju za onim Sto nam je nedostajalo: mesto, okruZenje, pro5lost, budu6nost. To je bilo ono Sto sam ja oseiao. A ona? Kad god sam o tome razmiSljao razdirale su me sumnje. Jer, ako je i ona mislila samo naZemlju to je mogao biti dobar znak, znakda smo se konadno razumeli, ali je isto tako moglo znaditr da je sve bilo uzaludno, da je

gluvonja joS uvek bio jedini predmet njene Zudnje. Medutim, sve moje pretpostavke bile su pogre5ne. Nikada nije podizala pogled prema staroj planeti, tu-

marala je bleda po tim pustarama mrmljajuii Zalopojke i milujudi harfu, kao da se sasvim prepustila tom svom privremenom (nadao sam se) bivstvovanju na

Mesecu. Da

rodaka, to je mogao biti samo on i niko drugi, on koizvodi svoju poslednju igru s l,{esecom, jedan od njegovih Stoseva: Mesec na vrhu motke, kao da njime Zonglira. I primetismo da njegovo majstorstvo ne teZi nikakvom cilju, nikakvom praktidnom rezultatu; StaviSe, moglo se redi da on Mesec gura od sebe, da time samo potpomaZe njegovo udaljavanje, da Zeli da ga isprati do njegove najudaljenije orbite. To je i lidi1o na njega: na njega koji nrje bio u stanju da poZeli bilo Sta Sto ne bi bilo u skladu s prirodom Meseca, njegovom putanjom i njegovom sudbinom, pa ako je Mesec sada odludio da se udalji od njega, neka mu bude, on ie uZivati u toj udaljenosti kao Sto je do sada uZivao u njegovoj blizini. A 5ta je na to mogla da udini gospoda Vhd Vhd? U tom trenutku napokon je dokazala da njena ljubav prema gluvonji nije bila samo frivolni hir vei konadan izbor. Ako je sada moj rodak voleo taj daleki Mesec, onda ie i ona ostati daleka, na tom istom Mesecu. Naslutio sam to videv5i da ne prilazi bambusu ve6 da samo okre6e harfu prema Zemlli koja je bila visoko na nebu, prebirajuii po njenim strunama. KaZem da sam je video, a u stvari sam tek krajidkom oka uhvatio njen lik, jer onoga trena kada je motka dotakla Mesedevu koru ja sam dipio da je se dodepam, i sada sam se penjao hitro poput zmije, hvatajuii se za dvorove bambusa, verao sam se pomaZudi se i rukama i nogama, lagan u tom razredenom vazduhu kao da me je kakva prirodna sila naprosto vukla da se vratim na Zemlju, vei sam i zaboravio razlog koji me je

ji

Zemljom, kad najednom, trska se prelomi u hiljadu komada i ja padoh u more izmedu damaca. Bio je to sladak povratak, ponovni susret sa rodnom Zemljom, ali moje su misli bile tuZne jer sam zauvek izgubio nju i uzaludno je traied nisam skidao pogled sa Meseca, sada vei zauvek nedostiZnog. Najzad je ugledah. Bila je tamo gde sam je i ostar.io, lelala je na obali, upravo tu iznad na5ih glava; i iutala je. Bila je iste boje kao Mesec; u rukama je driala harfu i lagano prebirala po njenim strunama. Jasno su se ocrta',,ale grudi, ruke, bokovi, jo5 uvek je takvu pamtim i jo5 uvek je, i sada kada je Mesec postao samo jedan pljosnati i daleki kruZii, uporno pogledom tralim dim se na nebu ukaZe i najtanji Mesedev srp, i 5to on viSe raste sve vi5e umi5ljam da je vidim, nju ili neki deo nje, ali niSta drugo osim nje, na stotinu, na hiljadu razliditih nadina, nju koja Mesec dini Mesecom i koja za vreme svakog punog Meseca nagoni pse da ditavu no6 tuZno zavijaju a i mene s njima.

odveo gore, ili sam ga moZda vi5e nego ikada bio svestan, i njega i njegovog nesreinog ishoda, i ve6 sam, penjudi se uz tu lelujavu motku, dospeo do one tadke kada vi5e nisam morao da ulaZem nikakav napor nego samo da se pustim i naglavadke skliznem privuden

2l

KAKO JE NASTAO DAN

svaki das dovikujemo kako bismo

bili sieurni da smo i na broju; i - naravno - da se desemo; ter. sr e ie to lepo i krasno. ali usled onog besomudnog vrtlogi destica neprekidno nas je mudio nesnosan svrab. Sta smo dekali, to niko nije umeo da kaZe: naravno. baka Bb'b se joi uvek seiala onih r-remena kada sr

materija bila ravnomerno rasporedena u prostoru, a sva ona preterivanja koja obavezno prate pride baka i deka, vremena su ipak na neki nadin bila bolja, ili barem drugadija; nama, medutim, nije preostajalo ni5ta drugo nego-da dekamo da ta beskrajna noi napokon prode. U svemu tome najbolje se snalazila moja sestra G'd(w)n, i to zbog svog introvertnog karakiera: bila je s_rameZljiva i volela je mrak. G'd(w)n je za svoja prebivaliSta birala pomalo zabita mesta, nl ivici migline: i promatrala bi tu tmuSu, i pretakala male slapove pra5ine, i pridala sama sa sobom, a povremeno .1e

i toplota i svetlost; uz

Planete sunievog sistema, objainjava Di. P. Kviper, poiele su da se konsoliduju u tmini, saiimanjem

jedne teine i bezobliine kosmiike magline. Sve je bilo hladno i mraino. Tek kasnije, Sunce je poielo da se zguinjava sve dok se nije svelo na sadainjtt veliiinu, i u tom pregnutu temperatura se podiie, podiie se za viie hiljada stepeni i poie da isijava zrake u svemir. Be5e mrkli mrak- potvrdi stari Wfq - ja tada joS bejah dete, jedva da se idega se6am. Svi smo bili ta-

mo, kao i

i

mama, baka Bb'b, nekoliko rodaka koji su nam doili u posetu, gospodin Hnw, onaj koji je kasnije postao konj, i mi najmladi. U maglinama, dini mi se da sam to vei nekoliko puta pome-

nuo,

obidno, tata

bili smo Sto bi

se reklo izvaljeni,

5taviSe

spljo5teni, sasvim nepomidni, prepu5taju6i se tom kruZenju onako kako je nadolazilo. Nije ba5 da se leZalo napolju, razumete?, na povr5ini magline; ne: tu je bilo odvei hladno; bili smo ispod, kao zaogrnuti nekim slojem tedne i zrnaste materije. Nadin da se izraduna vreme nije postojao; svaki put kada bi pokuSali da izbrojimo krugove magline izbijale bi darke, buduii da su nam u tom mraku nedostajale reference, i sve bi se zavr5ilo op5tom svadom. Tako da smo radije pu5tali vekove da teku kao da su minutil nije nam bilo druge nego da dekamo, trudeii se da ostanemo pokriveni koliko je to mogu6e, da dremamo, da se

bi je obuzeo kikot koji be5e popur malih siapova prapevuSila je, i prepuStalaie - bilo dale spiva-

:il:, : ]a ili bdila

-

snovima. Nisu to bili snovi poput ni5ih

-

usred tog mraka sanjali smo iskljudivo mrik, jer nam ni5ta drugo nije padalo na pamet; ona je sanjaia sudeii po onome Sto smo mogli da zakljudimo na osno\ u n;enog mrmljanja jedan hiljadu puta dublji

-

-

:uak, i raznovrsniji, i barirrnastiji. \'Ioj otac je prvi primetio da se ne5to menia. Iz :remeZa me prenu njegov uzvik:

-

PaLnja! Ovde se napipaval nas, od tednog stanja u koi3l je oduvek bila, sada je podinjala da ie zgu5njava. .Istinaje da se moja majka ve6 nekoliko Jati vrpo_ --ia. jadikujuii: - Uf, ne znam kako da se namestiml - !\e u svemu, sudeii po njenim redima, primetila je ::