Italijani i Srpski Rojalisticki Pokret u Jugoslaviji 1941-1943.

KOSTA NIKOLIû, nauþni savetnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pašiüa 11

ITALIJANI I SRPSKI ROJALISTIýKI POKRET

U JUGOSLAVIJI 1941–1943

APSTRAKT: U tekstu se analizira politika italijanskih vlasti, vojnih i civilnih, prema srpskom nacionalnom, rojalistiþkom pokretu na teritoriji okupirane Kraljevine Jugoslavije. U centru pažnje je promena italijanske politike od leta i jeseni 1941, ali i njen razvoj sve do kapitulacije 1943. godine. Ta politika se izražavala kroz složene odnose u trouglu: Italija – srpski nacionalni pokret – službeni Zagreb. Italijanska politika u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu zasnivala se na dve osnovne namere: 1) da Nezavisnu Državu Hrvatsku u potpunosti stavi u svoju interesnu sferu i pod svoj uticaj; 2) da se pruži zaštita srpskom narodu od ustaškog genocida i pomogne srpski nacionalni, rojalistiþki pokret, što je bilo u funkciji ostvarenja dugoroþnih politiþkih ciljeva predviÿenih za period posle oþekivanog sloma osovinske koalicije u ratu. Da üe se italijanski interesi sukobljavati sa hrvatskim, bilo je vidljivo još od samih poþetaka života Nezavisne Države Hrvatske. Ante Paveliü se veü u junu 1941. žalio nemaþkom opunomoüenom generalu u Zagrebu, generalu Glezu fon Horstenau, kako Italija želi da uspostavi svoju upravu na teritoriji od Drine preko Goražda do Višegrada i da Crnoj Gori prikljuþi Trebinje, Bileüu, Gacko i Foþu. Poslanik Kraljevine Italije u NDH Antonio Kazertano (Antonio Casertano) najavio je, prilikom predaje akreditiva 3. jula, teritorijalno smanjenje hrvatske države u južnoj Bosni i Hercegovini. General Horstenau je to ocenio kao „logiþan nastavak jedne bezumne politike koja Italiju tera na istoþnu obalu Jadrana i koja üe, ako ne pretrpi nikakve revizije, predstavljati stalnu opasnost jednog novog evropskog poretka“. Osim toga, Ministarstvo spoljnih poslova Italije tražilo je znatno pomeranje demarkacione linije izmeÿu nemaþkih i italijanskih snaga u Sandžaku ka severu, što bi predstavljalo „novi teški udarac za hrvatsku državu

Rad je deo projekta (Ne)uspešna integracija – (ne)dovršena modernizacija: Meÿunarodni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921–1991 (br. 147039), koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.

58

Kosta Nikoliü

Istorija 20. veka, 1/2007

koja se ionako nalazi u teškim poroÿajnim mukama“. General Horstenau izvestio je komandu Jugoistoka da Musolini zahteva i teritoriju u gornjem toku Drine i pripajanje celog Sandžaka Crnoj Gori.1 Do znaþajnog zaokreta u italijanskoj strategiji na njenoj okupacionoj teritoriji prvo je došlo posle sloma ustanka u Crnoj Gori. Ustanak je ugušen veü 12. avgusta kada je italijanska vojska uspela da ovlada svim naseljima i saobraüajnicama, odbacujuüi razbijene i pokolebane ustaniþke jedinice u planinske krajeve. Ipak, to je istovremeno bio i poþetak kraja jedne politike i politiþkog sistema koji je trebalo da ostvare visoki civilni komesar S. Macolini (Serafino Mazzolini) i crnogorski separatisti. Od tada poþinje italijanska politika približavanja Srbima koju üe voditi generalni guverner Crne Gore Aleksandar Pircio Biroli (Alesandro Pircio Birolli). Relativno podnošljiv režim okupacije koji su Italijani uspostavili u Crnoj Gori da bi sebe predstavili kao prijatelje koji Crnogorcima donose osloboÿenje od „velikosrpske hegemonije“, bio je u raskoraku sa teritorijalnim gubicima sa kojima je Crna Gora veoma brzo suoþena. Jednostranim odlukama teritorija Crne Gore umanjena je za Boku Kotorsku, koju je anektirala Italija, dok su Ulcinj, kao i delovi podgoriþkog, andrijeviþkog i beranskog sreza pripojeni „Velikoj Albaniji“.2 Iz tih razloga Pircio Biroli je predlagao promenu italijanske politike prema Crnoj Gori. On je veü 12. avgusta pisao da su „od svih balkanskih naroda Srbi, bez obzira na njihov surov karakter, još najbolji. Hrvati su podli i dvoliþni, pravi licemeri i kukavice, nasuprot ratniþkom i viteškom duhu Srba i Crnogoraca. Celishodnije je u nacionalnim stremljenjima podržavati Srbe i Crnogorce, nego Hrvate ili Albance. Svi su, više ili manje nepouzdani, ali najmanje nepouzdani još uvek su Srbi“.3 Pircio Biroli je, kao nosilac najviše vojne i civilne vlasti u Crnoj Gori, napustio politiku oslonca na crnogorske separatiste i tražio je saradnju sa politiþkim snagama koje su tradicionalno bile povezane sa Srbijom, smatrajuüi da bi time porasla privlaþna moü Italije meÿu Srbima uopšte.4 U tom kontekstu treba tumaþiti i njegov predlog da se Crna Gora teritorijalno proširi Metohijom, Sandžakom i zapadnim pojasom do Drine.5 Na drugoj strani okupirane Jugoslavije veü je besneo ustaški pogrom prema srpskom narodu. Ustaški zloþini i srpska pobuna otvorili su i pitanje redefinisanja italijanske politike na ovoj teritoriji. Italijanske vojne vlasti ne samo da su spreþavale ustaše u þinjenju novih zloþina, veü su sprovodile i istragu zbog veü uþinjenih. O tome je general Horstenau izvestio Vrhovnu komandu Vermahta: „Pronalaženjem i otkopavanjem leševa, Italijani su stekli simpatije ne samo srpskog, veü i hrvatskog stanovništva“.6 Stoga je stanje u italijanskoj okupacionoj zoni bilo daleko podnošljivije za Srbe. 1 Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilaþkom ratu naroda i narodnosti Jugoslavije (dalje: Zbornik NOR-a), XII-1, Beograd 1973, 188–189. 2 Dragan S. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom 1941–1943, Beograd 1999, 81–82. 3 Zbornik NOR-a, XIII-1, Beograd 1969, 258. 4 D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 97. 5 Zbornik NOR-a, XIII-1, 259. 6 Vasa Kazimiroviü, NDH u svetlosti dokumenata i dnevnika Gleza fon Horstenau, Beograd 1987, 120.

Italijani i srpski rojalistiĀki pokret u Jugoslaviji 1941–1943

59

Srpski narod na graniþnom podruþju izmeÿu Bosne i Hrvatske (Lika, Banija, Kordun i Bosanska krajina) masovno je bežao u krajeve pod italijanskom kontrolom, u Dalmaciju i južnu Hercegovinu. Mnogi italijanski oficiri i vojnici otvoreno su pomagali prelazak srpskih izbeglica. Brzo se saznalo da „Italijan þuva Srbe“. Italijanska komanda je ne samo primala izbeglice, veü je dopuštala da se na njenoj okupacionoj oblasti obrazuju srpske vojne jedinice.7 Dogaÿalo se da su Italijani naprosto otimali Srbe od sigurne smrti koju su im spremale ustaše. Hrvatske vlasti su se žalile na postupke italijanske vojske još za vreme junskog ustanka u Hercegovini: „Odnosi sa njemaþkim trupama najsrdaþniji, doþim se prema Talijanima osjeüa nepovjerenje zbog spreþavanja rada naših vlasti i oružništva i favoriziranja pravoslavnog življa“.8 Veü sredinom jula 1941, izbili su prvi incidenti u italijansko-hrvatskim odnosima, þak i oružani: 13. jula u Vrbovskom je ubijen jedan ustaša, a 17. jula ustaše su pucale na jednu italijansku pešadijsku jedinicu. Hrvatske vlasti su tvrdile da je do opšte napetosti u NDH došlo zbog blagonaklonog stava Italijana prema Srbima i Jevrejima. O politici NDH prema srpskom narodu, Kazertano je 19. jula izvestio: „Desilo se da su žene i deca ubijani za odmazdu prema muževima i oþevima, da su majke primoravane da prisustvuju streljanjima svoje dece i sve to naoþigled naših trupa koje ne mogu da shvate niti da opravdaju ovakav postupak. Mora se priznati da mi nijednom nismo intervenisali neopravdano“.9 Razbuktavanje srpskog ustanka dodatno je iskomplikovalo odnos Italijana i Zagreba. Ustanak koji je u junu i julu zahvatio veüi deo Like, Korduna, Bosanske krajine, severne Dalmacije i istoþne Hercegovine razbio je, gotovo u potpunosti, ustašku vlast na podruþjima koja su im Italijani prepustili u svojoj okupacionoj zoni posle potpisivanja Rimskog sporazuma 18. maja 1941.10 Komanda 2. italijanske armije tražila je naþin za smirenje naroda. Kao najbolje rešenje predloženo je proširenje anektirane zone na sever, þime bi se obuhvatio veüi deo teritorija koje su naseljavali Srbi. Generalštab 2. armije doneo je 15. avgusta odluku o zauzimanju demilitarizovane zone u NDH.11 Italijani su vrlo brzo uvideli da bi srpski ustanici, ukoliko ih pridobiju za sebe, mogli da budu važan faktor i u pacifikaciji ovih oblasti, ali i znaþajan saveznik u slabljenju ustaške države i suzbijanju njenih pretenzija u jadranskom obalskom pojasu. Italijanske vlasti su smatrale ustaše glavnim krivcem za ustanak, pa su predviÿale uklanjanje njihove vlasti, prvo iz demilitarizovane, kasnije i iz Treüe zone. Pošto su ustanici razbili ustašku vlast u gotovo svim srpskim krajevima, politiþki vrh NDH bio je prinuÿen da prihvati reokupaciju demilitarizovane zone i italijanske uslove koje je 26. avgusta u Zagrebu izdiktirao general Ambrozio, komandant 2. armije: komanda ove armije, poþevši od 7. septembra, preuzima svu vojnu i civilnu vlast. Organi NDH pozvani su da saraÿuju, ali neüe imati ni7 8

Živko Topaloviü, Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji, London 1964, 48. Zbornik NOR-a, IV-1, Beograd 1951, 514. Izvod iz izveštaja zapovjedništva 4. oružniþke pukovnije od 28. juna 1941. 9 Zbornik NOR-a, XII-1, 171–172. 10 D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 98. 11 Slobodan Miloševiü, Nemaþko-italijanski odnosi na teritoriji okupirane Jugoslavije, Beograd 1992, 175.

Kosta Nikoliü

60

Istorija 20. veka, 1/2007

kakvih upravnih funkcija; sva pitanja javnog poretka regulisaüe iskljuþivo italijanske vojne komande; do 1. septembra sve vojne trupe NDH potþiniüe se komandi 2. armije, s tim da ne mogu vršiti nikakve pokrete u unutrašnjost zone, niti smeju preduzimati akcije þišüenja ili bilo kakve druge akcije protiv ustanika; sve ustaške jedinice moraju do 1. septembra da napuste zonu.12 Svoju kasniju politiku na tom prostoru, Italijani üe graditi na tri osnovna principa: predavanje upravne vlasti Srbima u mestima koja oni veüinski naseljavaju, povratak prognanog srpskog stanovništva i odlazak ustaša. U svakom sluþaju dolazi do smirenja ustaškog terora, a nova italijanska politika otvoriüe samu suštinu pitanja odnosa srpskog naroda prema njoj, što üe dovesti i do, izmeÿu ostalog, raskola sa prokomunistiþkim ustanicima. Poþetkom septembra, general Horstenau obaveštava komandu Jugoistoka da su hrvatsko-italijanski odnosi i dalje zategnuti i da se „neprijateljstvo Hrvata prema Italijanima ponovo vraüa kroz razliþite postupke i zahteve Srba u okupiranoj oblasti. Neki postupci Italijana u korist (srpskog) naroda, dovode do delimiþnog rasformiranja ustaša“.13 Cela oblast od ýajniþa do Goražda pripojena je italijanskoj zoni, a u NDH je postojala zabrinutost da üe Italija okupirati celu zemlju. Shodno takvom razvoju dogaÿaja, ustaniþka dejstva pojaþana su u nemaþkoj okupacionoj zoni. Borbe veüeg obima („od strane þetnika“) voÿene su na prostoru: Derventa – Doboj – Tuzla, kao i kod Mrkonjiü Grada.14 Obustavljanje italijanske podrške ustašama u Lici, severnoj Dalmaciji, Tromeÿi i Hercegovini, objektivno je stvorilo novu poziciju za srpski nacionalni pokret na ovim prostorima koju je on nastojao da iskoristi za biološko spasavanje srpskog naroda. Kako istiþe Ivan Avakumoviü, komanda 2. italijanske armije nije verovala da je fašizam u stvarnom interesu Italije i italijanskog naroda i od tada poþinje raskol koji üe imati odluþujuüe posledice na rat u tom delu Jugoslavije. Prvi znaþajniji znak stvarne promene italijanske politike prema srpskom narodu ispoljio se veü poþetkom septembra 1941: komanda 2. armije preuzela je upravnu vlast, a ustaške snage ili razoružala ili proterala na sever. Samim tim, na prostoru južno od italijansko-nemaþke demarkacione linije prestali su, ili se bar znaþajno smanjili, pokolji Srba.15 Komandant italijanske 2. armije izdao je 7. septembra proglas srpskom stanovništvu u kome ga je obavestio da je preuzeo vojnu i civilnu vlast u zoni i pozvao „sve one koji su iz ma kojih razloga napustili svoje domove da se vrate kuüama, jer im italijanske jedinice garantuju sigurnost, slobodu i imovinu“.16 Preživeli Srbi i njihove voÿe smatrali su da je prva faza borbe tada uspešno okonþana: pošto su ustaše bili najveüi neprijatelj, prevladalo je mišljenje da je italijanska vojska daleko manja opasnost, pa je trebalo obustaviti borbu protiv nje. Srpski prvaci smatrali su da je reokupacija delova hrvatske ustaške države na kojima su živeli Srbi najbolje ratno rešenje za biološki opstanak naroda. U narednoj fazi biüe traženo da se ugrožena podruþja pripoje Italiji ili da se Italija 12

D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 100. Zbornik NOR-a, XII-1, 348–349. Isto. 15 ɂɜɚɧ Ⱥɜɚɤɭɦɨɜɢʄ, Ɇɢɯɚɢɥɨɜɢʄ ɩɪɟɦɚ ɧɟɦɚɱɤɢɦ ɞɨɤɭɦɟɧɬɢɦɚ, Ȼɟɨɝɪɚɞ 2004, 48–49. 16 Navedeno prema: D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 101.

13 14

Italijani i srpski rojalistiĀki pokret u Jugoslaviji 1941–1943

61

izbori za autonomiju Srba u NDH pod svojim pokroviteljstvom. Zbog toga se velika veüina þetnika povlaþi u svoja sela i prelazi na teritorijalni naþin ratovanja. Relativno miran život i minimum životnih potreba što su posle krvavog ustaškog pira i velikog stradanja naroda nudili Italijani, pasivizirali su veliki deo ustanika. Dolaskom generala Marija Roate za komandanta 2. armije armije, januara 1942, poþinju da se naziru obrisi politiþke strategije za vreme koje üe doüi posle sloma nacizma – Srbi su bili potrebni kao most prema zapadnim saveznicima. Tako su Nemci i ustaše morali da, kako istiþe Dragan Neneziü, trpe, kako se njima þinilo, apsurdno ponašanje jednog savezniþkog generala koji je javno oblaþio, naoružavao, plaüao i svrstavao u svoje jedinice ljude njima neprijateljski raspoložene koji üe, þim im se bude pružila zgodna prilika, povesti borbu protiv njih.17 Tako je poþela komplikovana i složena politiþka igra koja, ipak, neüe biti realizovana. Kao najbolje rešenje za srpski narod, srpske voÿe apostrofirale su proširenje italijanske okupacione zone na celo podruþje NDH, uz dogovor sa italijanskim komandantima, na antiustaškoj osnovi. Prvi službeni sporazum potpisan je januara 1942, iako je nova italijanska politika poþela da se oseüa þetiri meseca ranije. On je, sliþno kao i u Crnoj Gori, bio uslovljen poþetkom rata izmeÿu rojalista i komunista i na ovim prostorima i ofanzivnom komunistiþkom strategijom koja je iza sebe ostavljala egzistencijalne motive. Poþetak pregovora bio je i u direktnoj vezi sa velikom nemaþkom ofanzivom na slobodnu teritoriju istoþne Bosne. Pred nadiruüom silom, major Boško Todoroviü izdao je 9. januara 1942. direktivu o preduzimanju blagovremenog strategijskog odstupanja jednog dela trupa, dok bi drugi deo þetniþkih odreda ostao sa narodom radi njegove zaštite „makar i u saradnji sa okupatorom, sliþno kako postupaju prilikom evakuacije teritorije sanitetski organi, opštinske vlasti i policija. Partizanske starešine biüe upozorene da ne stvaraju izlišne žrtve srpskog življa“.18 Todoroviü je pisao da je borbu trebalo produžiti u delovima Jugoslavije gde nema jakih okupatorskih garnizona. U isto vreme, major je poveo pregovore sa komandom italijanskog 6. armijskog korpusa u Dubrovniku. Todoroviü je predlagao da se meÿusobne borbe obustave i da italijanske snage ne razoružavaju þetnike u istoþnoj Bosni, jer je þetniþkim trupama oružje potrebno za sluþaj hrvatskog napada kada se italijanske trupe povuku.19 U svim krajevima gde je srpsko stanovništvo bilo u veüini, treba uspostaviti srpsku civilnu upravu pored italijanske vojne vlasti; sve ustaške trupe moraju da se razoružaju, a trebalo je uspostaviti i ekonomske odnose. Todoroviü je posebno naglasio i moguünost negativnog odjeka sporazuma: „Pošto se ovakvom saradnjom sa italijanskim vojnim vlastima, naroþito puštanjem italijanskih trupa bez borbe, u mesta osloboÿena od strane þetnika, daje moguünost komunistima za propagandu protiv þetnika, to, kao moralnu protivtežu ovoj propagandi, tražimo da se reši najbolnije pitanje srpskog naroda u ovim krajevima, a to je pitanje interniranih Srba koji umiru u 17 18 19

D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 118. Zbornik NOR-a, XIV-1, Beograd 1981, 111–112. Isto, 114. Predlog preliminarnog sporazuma od 11. januara 1942.

Kosta Nikoliü

62

Istorija 20. veka, 1/2007

hrvatskim logorima i njihovo vraüanje kuüama üe nam dati najbolje oružje protiv propagande u vezi sa ovom saradnjom“.20 Ovlašüeni pregovaraþi bili su Milan Šantiü, predratni novinar Politike i Mutimir Petkoviü. U instrukcijama za pregovore od 16. januara 1942, Boško Todoroviü je kao glavni cilj oznaþio zaštitu srpskog naroda: „Sporazum koji üete u tom cilju potpisati sa italijanskim vojnim predstavnicima, ne angažuje našu Vladu i našu vojsku koje su u ime naše Kraljevine, i pored toga što je teritorija okupirana, i dalje u ratu sa Kraljevinom Italijom“.21 Todoroviü je 17. januara obavestio sve vojne i civilne srpske vlasti u istoþnoj Bosni i istoþnoj Hercegovini o odnosu prema Italijanima u kontekstu tekuüih pregovora: „Jedan deo naše državne teritorije, okupiran od nadmoüne italijanske vojske i stanovništvo okupirane teritorije, privremeno je poveren na þuvanje vojsci Kraljevine Italije. Stanovništvo treba da se ophodi prema okupatoru mirno i dostojanstveno, þekajuüi þas svog osloboÿenja, koji üe doüi možda kroz tri nedelje, možda kroz tri godine“.22 Sporazum je potpisan izmeÿu 17. i 25. januara. Sadržavao je sedam specifiþnih odredbi: 1) Ako bi Italijani okupirali istoþnu Bosnu, prestali bi meÿusobni sukobi Italijana i þetnika; 2) ýetniþki odredi zadržali bi svoje oružje; 3) U svim podruþjima koja su oslobodili þetnici, sve vojne i policijske formacije NDH biüe razoružane i uklonjene; 4) Lokalnu vlast NDH zameniüe srpska; 5) Srpskom narodu garantuje se liþna, verska i nacionalna sloboda, kao i pravo privatne svojine; 6) Svi Srbi iz ustaških koncentracionih logora biüe osloboÿeni; 7) Sklopiüe se ugovori o trgovini izmeÿu Italijana i Srba.23 Ovaj sporazum biüe osnova za kasnije komunistiþke optužbe o „izdaji i kolaboraciji“, a direktno üe poslužiti za ubistvo Todoroviüa, iako aranžman sa italijanskim snagama nije bio uperen protiv partizanskih odreda. Boško Todoroviü je 26. januara podneo detaljan izveštaj generalu Mihailoviüu o zbivanjima u istoþnoj Bosni i istoþnoj Hercegovini, istiþuüi kao najvažnije probleme „defetistiþku, antidržavnu, anti-monarhistiþku, anti-britansku i antiþetniþku propagandu komunista koji, milom ili silom, traže pristupanje u partizanske jedinice, preteüi ubistvom narodnih prvaka i gurajuüi narod u graÿanski rat“. Todoroviü je izvestio i o pregovorima sa Italijanima. Oni su voÿeni kako bi se Italijani odvojili od ustaša, a „naši þetniþki odredi mogli što slobodnije kretati na celoj teritoriji okupiranoj od Italijana, þime bi upola bilo rešeno ne samo srpsko pitanje u ovim krajevima (preuzimanje civilne vlasti od strane Srba, evakuacija, istrebljenje, prinudno iseljenje znatnog broja muslimana i katolika) veü i neobiþno olakšano kretanje naših odreda za dalje operacije, u duhu direktiva Vrhovne komande“.24 Italijanska pozicija u pregovorima bila je uslovljena nemaþkim i hrvatskim pritiskom – þetniþko pitanje trebalo je što pre rešiti kako bi se u italijanskoj okupacionoj zoni uspostavili „red i mir“. Kako je M. Petkoviü izvestio Todorovi20

Isto, 116. Zbornik NOR-a, XIV-1, 123. Isto, 126. 23 Jozo Tomaševiü, ýetnici u Drugom svjetskom ratu, Zagreb 1979, 195–196. 24 Zbornik NOR-a, XIV-1, 134.

21 22

Italijani i srpski rojalistiĀki pokret u Jugoslaviji 1941–1943

63

üa 28. januara, Italijani su „voljni da ne razoružavaju þetnike, ali od njih traže zajedniþku saradnju kako bi pred svojim saveznicima mogli da se pokriju za naoružane þetnike. Oni su ultimativno tražili od mene da na to pristanem“.25 Dakle, da bi þetnici zadržali svoje oružje morali su da vode zajedniþke borbe sa Italijanima protiv partizana. Petkoviü je tražio od Todoroviüa da se i taj dodatni zahtev prihvati zbog velike koncentracije nemaþkih snaga u Bosni. Poþetkom februara Todoroviü je obavestio sve þetniþke komande, kao i narod, da ne postoji opasnost da üe Italijani „pozvati naše mladiüe u svoju vojsku ili da üe se þetnici pod njihovom komandom boriti protiv svoje braüe Srba iz partizanskih jedinica“.26 To bi znaþilo da je italijanski zahtev odbijen. Samo nekoliko dana kasnije, meÿutim, krenula je partizanska ofanziva na gradove pod þetniþkom kontrolom: Foþu, Goražde, ýajniþe i Rogaticu, sa velikim brojem muslimana u njihovim redovima, pa Todoroviü 6. februara izdaje naredbu o suprotstavljanju partizanskoj vojsci: „Obzirom na karakter novog protivnika koji se služi svim sredstvima, pa ne preza þak ni od saradnje sa Turcima, komandanti þetniþkih odreda biüe ubuduüe manje skrupulozni u biranju sredstava za borbu i služiüe se lukavstvom, imajuüi u vidu da im je dozvoljena saradnja sa najmanje opasnim protivnikom, da bi se savladao onaj koji je trenutno opasniji, a naroþito da bi se saþuvao srpski živalj, što je glavni zadatak srpskih dobrovoljaþkih þetniþkih jedinica“.27 Konaþan sporazum sa Italijanima o održavanju reda na podruþju istoþne Bosne i uz granicu Crne Gore, u srezovima Foþa, Goražde, ýajniþe, Gacko, Trebinje, Ljubinje, Stolac, Mostar, Konjic, Rogatica i Višegrad, Todoroviü je odobrio 7. februara 1942.28 Nešto sliþno desilo se gotovo istovremeno i u Crnoj Gori. U jeku graÿanskog rata sa partizanima, pukovnik Bajo Stanišiü odluþio je da zatraži italijansku pomoü. Prvi sastanak sa delegatima Crnogorskog nacionalnog odbora, koji su zastupali Komandu italijanskih trupa u Crnoj Gori, održan je 26. februara u Stanišiüevom štabu, u selu Kunjavi (srez danilovgradski). Stanišiü je izjavio da se na traženje naroda iz Crne Gore i Hercegovine stavio na þelo ustanka protiv komunistiþkog terora koji üe voditi do „njihovog konaþnog istrebljenja ili našeg uništenja“. Svestan da preuzima najtežu odgovornost, Stanišiü je zatražio italijansku pomoü „sa uvjerenjem da je i vama u duši da se crnogorski narod oslobodi ovog zla i bijede“. Osim operativne saradnje, tražena je pomoü u oružju, hrani i obuüi, kao i oslobaÿanje „nacionalno i politiþki ispravnih ljudi“.29 Svaka strana imala je svoju raþunicu. Italijani su nastojali da pomoüu þetnika svedu gubitke svojih trupa na minimum i uþvrste sistem vlasti. ýetnici su, pošto su Italijani sprovodili novu politiku besprekornog držanja prema civilnom stanovništvu, suzbijajuüi nasilje, zloupotrebu i samovolju, pomoüu Italijana želeli da uþvrste i naoružaju svoj pokret kako bi, posle obraþuna sa partizanima, bili je25

Isto, 141. Isto, 145. Isto, 148. 28 Isto, 150. 29 Zbornik NOR-a, III-4, 478- 481.

26 27

Kosta Nikoliü

64

Istorija 20. veka, 1/2007

dina realna snaga u jugoslovenskom antifašistiþkom pokretu i spremni doþekali eventualno savezniþko iskrcavanje.30 Sporazum nacionalnih odreda i italijanske vojske bio je u poþetku neka vrsta ugovora o primirju, na bazi podele vlasti i teritorije. Osnovu sporazuma þinilo je uzajamno pomaganje u borbi protiv partizana. Nacionalni odredi su bili samostalni, a italijanska komanda ih je snabdevala oružjem, municijom i drugim ratnim materijalom. Sa stanovišta crnogorskih þetnika, sporazum je bio logiþna posledica crvenog terora koji je opustošio znatne delove Crne Gore. Kako je, meÿutim, rat odmicao, od zamišljene strategije ostalo je malo. Saradnja je postajala svakodnevna, javna i kompromitujuüa, sa dalekosežnim negativnim posledicama. * Relativno rano u toku rata, pojedini srpski komandanti i narodne voÿe pravili su, pod utiskom stradanja naroda, nagodbe sa Italijanima, koji su u svojoj okupacionoj zoni davali utoþište prognanim Srbima, hranili ih i snabdevali oružjem. Lokalne srpske voÿe su na Italijane poþeli da gledaju kao na najmanje zlo od svih zala sa kojima su imali da se nose, utoliko pre što su bili sigurni u krajnji ishod rata. Savezniþka pobeda meÿutim neüe moüi da izbriše genocid niti üe spreþiti uspostavljanje komunistiþke diktature, od koje se strahovalo. Zato se tražio sporazum sa onima koji su predstavljali najmanju opasnost, a komunisti i ustaše bili su smrtni neprijatelji. Od taktike do kolaboracije, meÿutim, u višestrukom ideološkom i verskom graÿanskom ratu granica je izuzetno mala. ýak i sam broj nagodbi može da promeni njihov smisao. Mnogi nezavisni þetniþki odredi odbijali su Mihailoviüeve oficire kao starešine, ali su svoje sporazume sa Italijanima branili njegovim imenom. Srpske voÿe su smatrale da od pitanja odnosa prema Italijanima zavisi sudbina celokupne nacionalne akcije, kao i sudbina celog srpskog naroda na teritoriji NDH. Radmilo Grÿiü je u proleüe 1942. pisao Draži Mihailoviüu da bi rat sa Italijanima predstavljao poþetak katastrofe srpskog naroda i potpunog sloma nacionalne organizacije. Grÿiü je otvoreno rekao da je svesno zagovarao kolaboraciju sa Italijanima iz sledeüih razloga: „Prvi odluþan razlog jeste taj što je srpski narod u NDH masakriran, ekonomski ruiniran, lišen voÿstva i obezglavljen, steran u ogromnim masama u zbegove po planinama i gudurama, iskrvario toliko da je veü dospeo do onog biološkog minimuma bez koga nema moguünosti sutrašnje uspešne regeneracije. Stajao je sam, neorganizovan, nenaoružan prema nizu protivnika – ustašama, muslimanima, Nemcima i Italijanima. U tom þasu pojavljuje se iza leÿa nov, najopasniji protivnik – partizani. Nikakvih izgleda na uspeh u borbi protiv toliko brojnijih i moünijih neprijatelja nije bilo, a sva su razmišljanja pokazivala da bi takva borba dovela do nesumnjivog i potpunog uništenja srpskog naroda u ovim krajevima. U redovima seljaka koje je krajnja nevolja oterala u planinu, poþela je da izbija borba za glavarstvo. Kad je popustila opasnost ustaška, ti seljaci-þetnici izgubili su volju za borbu, a instinkti pljaþke sve su više zamenjivali nacionalnu borbenu volju. Zbegovi su poþeli da 30

D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 98.

Italijani i srpski rojalistiĀki pokret u Jugoslaviji 1941–1943

65

ostaju bez hrane a narod je bio izložen bolestima koje su poþele da haraju. Ostao je samo jedan put za spašavanje naroda: put kolaboracije sa Italijanima. Bio je još jedan razlog koji nam je diktovao saradnju sa Italijanima. (...) Nikad ustaše i muslimani nisu bili kivni na Srbe kao u ovom þasu kad su ti Srbi došli da im budu stalan podsetnik na zloþine koje su izvršili i na kaznu koju neüe izbeüi. Italijani su uzeli Srbe u zaštitu, što je mržnju ustaša još više pojaþalo. Nekoliko desetina hiljada Srba bili su naprosto taoci koji su živeli samo zato što su imali zaštitu Italijana. Predlozi Italijana koji su nam stavljali u izgled ostavljanje þitavih teritorija u istoþnoj Hercegovini pod našom kontrolom, otvorili su nam moguünost integracije i povezivanja srpskih snaga iz tih krajeva. I to je bio razlog da se izabere taj put koji, uostalom, nije bilo teško izabrati jer je, s obzirom na sve izloženo, ostao kao jedan i jedini“.31 Bosanski þetnici su isticali da üe aktivna borba protiv okupatora, kao i osveta prema „intelektualnim i fiziþkim ubicama Srba“, doüi kasnije: „Ostavljajuüi pokretu Draže Mihailoviüa da visoko drži zastavu državne ideje i nezavisnosti, mi smo bili prinuÿeni da reduciramo broj svojih neprijatelja i da doÿemo do nekog modus-vivendija sa okupatorskom vojskom. U dilemi: ili uþiniti sve da se naš narod saþuva od potpunog i definitivnog istrebljenja ili ostati skrštenih ruku samo da bi se izbegao prigovor da smo c tuÿi plaüenicic mi smo izabrali prvo rešenje“.32 Nacionalne voÿe su naglašavale da se radilo samo o trenutnom poklapanju interesa, ali istorijski ciljevi su bili sasvim razliþiti, jer je Italija nastojala da za sva vremena zavadi Srbe i Hrvate: „Srpski narod pod utiscima neþuvenih zloþina ustaškog Zagreba može da se izjasni protiv ma kakve državne zajednice sa Hrvatima, u šta mi ne verujemo, ali on ne može dozvoliti da mu njegovi neprijatelji nameüu ovakvu odluku“.33 I Dobrosav Jevÿeviü je u izveštaju Iliji Trifunoviüu s kraja jula 1942. saradnju sa Italijanima opravdavao egzistencijalnim razlozima: „Pitanje je prehrane najoþajnije. Ljudi direktno umiru od gladi i jedu neslanu travu sa malo mleka. Uspeo sam da im doturim par stotina kvintala soli i osigurao sam 30 vagona hrane za sirotinju iz Italije. Isto tako sam uspeo da Italija pristane da Srbija može poslati na adresu italijanske armije hranu koja bi se dala nama na raspolaganje, da je razdelimo sirotinji. U operacijama od lane, popaljeno je preko 10. 000 domova. Kako üe svet prezimiti, niko ne može predvideti. Napravio sam sa Italijani31 Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, ýetniþka arhiva (dalje: AVII, ýA) 159–2– 51. – Autentiþno svedoþanstvo o Radmilu Grÿiüu ostavio je Mladen Žujoviü koga je Mihailoviü maja 1943. postavio za komandanta zapadne Bosne, Like i Dalmacije umesto pokojnog Ilije Trifunoviüa, sa zadatkom da uvede red u tamošnje þetniþke odrede i prekine kolaboraciju nekih komandanata sa Italijanima: „Grÿiü je bio zasnovao svu svoju politiku na naslonu na Italijane. Ne samo svu politiku, nego i svu svoju delatnost ograniþio je bio na razgovore sa Italijanima iz Superslode. Njih je pohaÿao i pre i popodne, obaveštavajuüi se i obaveštavajuüi ih. Ljutio se ako je ko drugaþije mislio. Govorio je da bi se odvojio od Draže (od koga je inaþe oþekivao poþasti i priznanja) ako bi mu on zamerio što tako radi, ili ako bi insistirao na nareÿenju da se Italijani napadnu (...) Tvrdoglavo se vezivao za ono što bi uþinio, makar se to kosilo i sa nareÿenjima koja je ýiþa davao. Užasno je liþan i može strahovito da mrzi“. (Ɇɥɚɞɟɧ ȳ. ɀɭʁɨɜɢʄ, Ɋɚɬɧɢ ɞɧɟɜɧɢɤ, 2. ȳɭɝɨɫɥɚɜɢʁɚ ɭ Ⱦɪɭɝɨɦ ɫɜɟɬɫɤɨɦ ɪɚɬɭ, ȼɪʃɚɱɤɚ Ȼɚʃɚ 2004, 97). 32 AVII, ýA, 157–1–27. 33 Isto.

Kosta Nikoliü

66

Istorija 20. veka, 1/2007

ma sporazum da se zamenjuje seno za kukuruz. Ako dopuste vojne operacije, upotrebiüemo vojsku za košenje sena, da bi tako došli do hrane. Problem je ishrane jedini koji je nemoguüe rešiti vlastitim sredstvima, niti smo u stanju hraniti vojsku bez okupatora, sve do nove žetve u avgustu“.34 Da Italijani nisu imali iluzija o þetniþkim namerama, ukazuje i Memorandum o operativnoj, politiþkoj i propagandnoj þetniþkoj aktivnosti koji je, krajem 1942, izradio odsek IA Superslode (Vrhovna komanda Slovenije i Dalmacije). U dokumentu se konstatuje da þetniþki odredi u okviru Dobrovoljaþke antikomunistiþke milicije (MVAC) samo naizgled deluju u skladu sa nareÿenjima i interesima italijanske vojne komande: „U samoj stvari, ti odredi iskljuþivo su zavisni od Vrhovne þetniþke komande generala D. Mihailoviüa, kojoj se iskljuþivo pokoravaju“.35 ýetniþke voÿe sa tog prostora pristajale su na saradnju sa italijanskim komandama samo onda kada im to odobri Vrhovna komanda, a ako se njihovi predlozi ne odobre, svi odredi prelaze u ilegalu. U prvom planu uvek je „þetniþki interes“, pa ma koliko da su þetniþki odredi nadahnuti najboljom namerom da se bore u punoj meri protiv komunista, njihove operacije ne odgovaraju uvek potrebama opšte situacije, te je njihov doprinos niži od onoga koji bi u stvari mogao biti. Osnovni Mihailoviüev cilj je da po svaku cenu („dakle i protiv nas“) ostvari svoj „nacionalistiþki program“, pa zato þeka povoljne uslove „da okrene sopstveno oružje protiv okupatora, meÿu kojima se podrazumevaju i Italijani. Prvi cilj: razoružati iznenadno naše odrede, a nakon toga ogledati se sa Nemcima. Za sada je þetniþka komanda bila prisiljena da odloži realizovanje takvog zadatka“.36 Memorandum je registrovao þak i mnoge sabotaže koje su þetnici izvršili u Bosni „pod komunistiþkom firmom“ kako bi se zadržali dobri odnosi sa italijanskim komandama: govorilo se o sabotažama na prugama Sarajevo – Višegrad i Sarajevo – Bosanski Brod; na putevima Goražde – Foþa – Nevesinje, Mostar – Nevesinje – Gacko – Bileüa i Nevesinje – Bileüa: „Akti sabotaže bili su predviÿeni takoÿe i za Sandžak, Crnu Goru i istoþnu Bosnu“.37 Organi Superslode ukazali su i da þetnici raspolažu sa dosta britanskog naoružanja koje se dobija vazdušnim putem, kao i na postojanje „Mihailoviüevih nacionalistiþkih centara“ u Sloveniji, Karlovcu, Sarajevu, u mnogim delovima Dalmacije i na ostrvima: „Za vreme nedavnih operacija u Dalmaciji i Hercegovini, Baüeviüeva kolona nastojala je da zadobije za þetniþku stvar Hrvate i muslimane, sa propagandnim proglasima i sa besprekornim držanjem njenih ljudi prema njima. Pretpostavlja se da üe ista politiþka i propagandna aktivnost biti razvijena i u drugim krajevima bivše Jugoslavije“.38 Da je nova italijanska politika znaþila veliki preokret, svedoþe i izvori NDH. Službeni Zagreb je tu promenu doživeo kao napad na vitalne hrvatske interese i trudio se da eliminiše njegove posledice. Takva italijanska politika otvoreAVII, ýA, 231–6–10. AVII, Emigrantska vlada Kraljevine Jugoslavije, 240–2/1–10. Isto. 37 Isto. 38 Isto.

34

35 36

Italijani i srpski rojalistiĀki pokret u Jugoslaviji 1941–1943

67

no je ocenjivana kao antihrvatska. O tim problemima prvi put se raspravljalo na konferenciji velikih župana sa M. Lorkoviüem, održanoj 14. novembra 1941. u Zagrebu. Kako su saopštavali župani, u demilitarizovanoj zoni Hrvati su govorili: „Ili nam dajte oružje ili üemo morati priüi þetnicima koji üe nas onda štititi. Oni imaju novca, hrane i nitko ih ne ometa“.39 Italijanske vlasti su tražile da se prihvate „povjerenici grþko-istoþnjaci“ koje su oni postavili po selima; þetnici se slobodno kreüu u „odorama srbske vojske, vrieÿaju Poglavnika, a Talijani ne dozvoljavaju njihovo hapšenje“. Reþeno je i da se „ima dojam“ kako italijanske vlasti saraÿuju sa þetnicima u Hercegovini „jer se redovito ovima ne zamjeraju, dapaþe može se reüi da ih toleriraju, a naše puþanstvo nijesu uobüe nigdje vidno zaštiüivali“.40 Iz Zagreba su tokom 1942. izreþeni brojni protesti na raþun italijanske politike: „Na þitavom podruþju Bosne i Hercegovine koje je bilo pod Talijanskom okupacijom, vršili su þetnici sustavno teška zlodjela protiv hrvatskog puþanstva. Teško je nabrojati i približno koliko su ubili Hrvata i zapalili hrvatskih domova. Svoje zloþine þetnici su svugdje vršili kao ’protukomunistiþka milicija’ u sastavu talijanske vojske ili kao posebna þetniþka skupina pod zaštitom talijanske okupacione vlasti. Na iztoþnoj obali Neretve, talijanske vlasti bile su organizirale brojne þetniþke skupine pod vidom protukomunistiþke borbe. Ti su odredi, meÿutim, poklali na tisuüe Hrvata, poimence muslimanske vjeroispovjesti, te popalili þitava hrvatska naselja. ýetniþka zlodjela na podruþju iztoþne obale Neretve zadala su tamošnjem hrvatskom puþanstvu veoma težak udarac. Sve se to radilo sa znanjem i pod zaštitom talijanskih okupacionih vlasti. Pomaganje þetnika išlo je toliko daleko da su talijanske vlasti razoružavale hrvatske oružane snage da se ne uzmognu braniti od þetniþkih napadaja“.41 Vlasti u Zagrebu su najviše okrivljavale generala Marija Roatu za saradnju sa þetnicima u voÿenju antihrvatske politike. U jednom izveštaju iz leta 1942. reþeno je: „I general Roata je, kao prije njega general Anbrosio, prikazivao talijansko-þetniþku suradnju kao potrebu radi odbrane od partizana. No to je bila zapravo samo izlika, a pravi je cilj te suradnje bio: sustavno proganjanje hrvatskog puþanstva i slabljenje prestiža hrvatske državne vlasti. General Roata doveo je veliki broj þasnika bivše jugoslavenske vojske, listom rodom iz Srbije i Crne Gore, na þelo þetniþkih skupina. Talijanske vojniþke vlasti obilno su snabdijevale modernim oružjem te skupine. Dozvoljavale su im da se zovu imenom emigriranog kralja Petra i drugih predstavnika velikosrbske misli. Talijanske vojniþke vlasti znale su veoma dobro da su te þetniþke skupine u stvari dio vojniþke organizacije Draže Mihajloviüa“.42 39 Arhiv Srbije i Crne Gore, Državna komisija za utvrÿivanje zloþina okupatora i njihovih pomagaþa, inv. br. 1185. 40 Isto. 41 ASCG, DK, 110–579–629. 42 ASCG, DK, 110–579/8138–629. – I Edmund Vezenmajer, nemaþki otpravnik poslova u Zagrebu, govorio je o namerama Italije da podrži Srbe u formiranju „Velike Srbije“ i to na štetu Hrvatske: „U tome pravcu njihov pritisak je veoma jak i otvoreno se zasniva na tome da novi poredak, kome Italija teži u ovom prostoru, mora biti sproveden pre sloma Rusije. Mora se raþunati da üe se pojedini þlanovi srpske vlade i pojedine grupe približiti Italiji i na komplikacije u vezi sa tim“. (Zbornik NOR-a, XII-2, 323–324).

Kosta Nikoliü

68

Istorija 20. veka, 1/2007

Ogorþenje vrha NDH na generala Roatu bilo je veliko: „ýetnicima je vjerovao i sa njima suraÿivao, a hrvatskim oružanim snagama smetao i zabranjivao da ulaze u podruþje hrvatske države. ýovjek ne bi vjerovao da se nešto takvoga moglo dogaÿati, ali eto, tako je doista bilo. A to se dogaÿalo zato jer je talijansko-þetniþka suradnja bila jedno od glavnih sredstava talijanskih okupatorskih vlasti za ošteüivanje hrvatskih narodnih i državnih probitaka“.43 Celokupnu „talijansko-þetniþku suradnju“ vlasti NDH posmatrale su u svetlu dugoroþne italijanske politike protiv hrvatskog naroda i hrvatske države, pa je hrvatski poslanik u Rimu 17. jula 1942. uputio verbalnu notu u kojoj se „istiþe da talijanske vlasti pomažu þetnike i da im omoguüuju djelatnost protiv probitaka Nezavisne Države Hrvatske“. Odgovoreno mu je da to nije taþno i da se nikakva pomoü nije davala i neüe davati neprijateljima Hrvatske: „Dakako da su talijanske vlasti znale da je taj odgovor neistinit. ýitava je javnost u anektiranom i zaposjednutom podruþju znala i vidjela da postoji najtjesnija suradnja izmeÿu talijanskih okupatorskih vlasti i þetnika. Idejne voÿe þetnika, družili su se otvoreno s predstavnicima talijanskih okupatorskih vlasti u Splitu, Zadru, Šibeniku i drugim mjestima. Talijanske vlasti naoružavale su þetnike i plaüale ih. Ti su þetniþki odredi vršili najteže napadaje protiv hrvatskog puþanstva, þesto po nalogu talijanskih vlasti, koje su ih slale kao kaznenu ekspediciju protiv pojedinih hrvatskih sela i mjesta. ýetnici koje su Talijani naoružali navodno za borbu protiv partizana, a koji su stvarno proganjali i ubijali hrvatsko puþanstvo, bili su odjeveni u posebna tamno-smeÿa odijela. Na kapi su nosili mrtvaþku glavu s nožem u zubima i s talijanskom trobojkom. ýlanovi te organizacije zvali su se ’dobrovoljci’. ýetnici su osobito rado pjevali pjesmu koja poþinje stihovima: Oj Hrvati, jadna vaša mati, Kad vas Srbi budu klali. Talijansko-þetniþka suradnja temeljila se na zajedniþkoj mržnji protiv Hrvata, kao i na zajedniþkim osnovama protiv cjelovitosti hrvatskog narodnog podruþja, a koje su u raznim oblicima dolazila do izražaja veü prije Prvog svjetskog rata“.44 Posle mnogih protesta vrha NDH, komanda 2. italijanske armije uputila je 31. oktobra 1942. direktivu svim italijanskim jedinicama o potrebi nastavljanja þvrste saradnje sa Zagrebom, što üe biti jedina politika. Kad je reþ o þetniþkim antikomunistiþkim formacijama, ocenjeno je da sa njima treba i dalje saraÿivati, ako ni zbog þega drugog – da bi se izbeglo njihovo povezivanje sa partizanima. Ali, s obzirom na „njihove poznate težnje, na njihovu veüu ili manju potþinjenost Mihailoviüu i na opasnost koju zato ubuduüe mogu da predstavljaju þak i za nas, treba ih koristiti u strogo ograniþenim situacijama i spreþavati sve ispade prema katoliþkom stanovništvu“.45 * Italijanska politika prema srpskim rojalistima došla je krajem 1942. i u prvoj polovini 1943. u oštar sukob sa nemaþkim planovima o uništenju svih anti43 44 45

ASCG, DK, 110–579/8141–629. ASCG, DK, 110–579/8134–629. Zbornik NOR-a, XIII-2, 794–795.

Italijani i srpski rojalistiĀki pokret u Jugoslaviji 1941–1943

69

osovinskih gerila u Jugoslaviji. Voÿstvo Treüeg rajha oþekivalo je savezniþki napad na Balkansko poluostrvo i širenje pobune protiv nemaþkih, italijanskih i bugarskih okupacionih snaga, što bi mogla biti znaþajna pomoü invazionim ekspedicionim trupama. Podsticanje pobune i otpora protiv osovinske okupacije bilo je u oþima nemaþkih komandanata deo smišljenog plana za napad na istoþne obale Jadranskog mora. Taj plan je tumaþen kao nastojanje da lokalne gerilske formacije podrže buduüe iskrcavanje i preseku osovinske komunikacije prema Solunu (liniju snabdevanja Romela u Africi) kao i put prema rumunskim naftonosnim poljima, uz istovremene sabotaže na znaþajne izvore bakra, boksita i hroma u jugoslovenskim rudnicima. Zato je taj prostor trebalo oþistiti od svih ustaniþkih formacija.46 U kasnu jesen 1942, Adolf Hitler je planirao velika ofanzivna dejstva u Jugoslaviji. Naglašavao je ogroman znaþaj tog ratišta, pa je ovladavanje tim prostorom, kao sastavnim delom evropske tvrÿave, iz operativnih, vojno-politiþkih i privrednih razloga bilo od odluþujuüeg znaþaja za ceo rat.47 Na drugoj strani, u italijanskoj Vrhovnoj komandi, pa i kod samog Musolinija, sve je prisutnije bilo mišljenje da savezniþki desant na istoþnoj obali Jadrana nije moguü, s obzirom na veliki broj brodova koji bi morali proüi kroz Otrantska vrata, kao i da se na Balkanu zadržava nepotrebno veliki broj osovinskih jedinica.48 Pošto su dve politike bile u opreþnom odnosu, u decembru 1942. i januaru 1943. održana je serija sastanaka vodeüih nemaþkih i italijanskih liþnosti kako bi se prevazišli suprotstavljeni stavovi. Prvi u nizu sastanaka, na kome se planirala velika operacija Vajs (Weiss,) održan je u Hitlerovom glavnom štabu u Rastenburgu od 18. do 20. decembra 1942. Sastanku su prisustvovali italijanski ministar spoljnih poslova grof ûano i naþelnik generalštaba italijanske vojske, maršal Ugo Kavaleri (U. Cavallero). Cilj operacije je bio odbrana Jadranske obale od eventualnog iskrcavanja saveznika. Stoga je trebalo uništiti i partizane i þetnike, a za to je bila neophodna italijanska podrška. Joakim fon Ribentrop je isticao da se Draža Mihailoviü mora zaustaviti, njegovi þetnici razoružati i proterati. Podseüao je svoje italijanske sagovornike: „Ko su, u stvari, neprijatelji Italije na Balkanu? Srbi, tj. nacionalisti sa kojima se Roata upustio a koji su opasniji od komunista“.49 Kajtel je naglašavao da „srpski zaverenici moraju biti sprženi i da se pri tome uopšte ne sme biti milosrdan“. Na samom kraju godine, Hitler je sproveo novu reorganizaciju Jugoistoka: general Ler, dotadašnji komandant grupe armija E, postao je vrhovni zapovednik Jugoi46 Prvi nagoveštaj o nemaþkim oþekivanjima da üe srpski rojalistiþki pokret imati znaþajnu ulogu u oþekivanoj invaziji Balkana možemo naüi u izveštaju generala Badera od 31. avgusta 1942: „Vojniþki organizovan, pokret D. Mihailoviüa stoji na raspolaganju u svako doba za uspostavljanje c drugog frontac na Balkanu. Mihailoviü dobija svoje direktive iz Londona, komunistiþkom pokretu se diriguje iz Moskve. Oba su naoružana oružjem jugoslovenske vojske koje je zaostalo u zemlji. Pokret D. Mihailoviüa, propagandno naglašavajuüi vernost Kralju, obuhvatio je najveüi deo srpskog naroda. Pokret još nije spreman za otpoþinjanje napada, no u svako doba može se raþunati sa akcijama nižih starešina, kao prilikom zauzeüa Foþe. Mihailoviü još otklanja zajedniþku akciju sa komunistima, koja je ipak verovatna u ozbiljnom sluþaju“. (Isto, XII-2, 695–696). 47 V. Kazimiroviü, NDH u svetlosti dokumenata, 149. 48 D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 121–122. 49 Navedeno prema: V. Kazimiroviü, NDH u svetlosti dokumenata, 154–155.

Kosta Nikoliü

70

Istorija 20. veka, 1/2007

stoka. Cilj reorganizacije bilo je „konaþno umirenje pozadine i uništenje ustaniþkih bandi svih vrsta koji stoje u vezi sa italijanskom 2. armijom“.50 U razgovoru sa grofom ûanom od 20. decembra, Hitler je ukazivao na opasnost invazije i ulogu „balkanskih nacionalista“ u njoj: „Ako bi na Jugoistoku došlo do iskrcavanja Anglosaksonaca uz pomoü balkanskih nacionalista, onda se situacija ne bi više mogla srediti. Bilo bi dovoljno da u jugoistoþnom prostoru doÿe do nemira i sabotaža, pa da položaji na Kritu, Peloponezu i Dodekanezu budu opasno ugroženi. Pod ovim okolnostima bilo bi najbolje sada uništiti bande, nego kasnije biti primoran organizovati velike akcije protiv angloameriþkog materijala i aerodroma koje bi nacionalisti obezbedili. To bi predstavljalo katastrofu þije se posledice ne mogu ni zamisliti“.51 Direktivu za otpoþinjanje operacija Hitler je izdao 28. decembra: „Prema postojeüoj situaciji na Sredozemlju, u doglednom vremenu moguü je napad na Krit i na nemaþka i italijanska uporišta na Egeju i Balkanskom poluostrvu. Mora se raþunati sa tim da üe ovaj napad biti pomognut od strane ustaniþkih pokreta na teritoriji zapadnobalkanskih zemalja. Sve zavisi od ugušivanja nacionalistiþkog i komunistiþkog revolta. Komanda Jugoistoka ima sledeüe zadatke: zavoÿenje definitivnog mira i rada u pozadini i uništenje ustanika u sadejstvu sa italijanskom 2. armijom“.52 Procenjivano je da eventualna invazija Balkana ima dve varijante: neposredno iskrcavanje ili izvoÿenje operacija preko Turske. Iako bi invazija Balkana bila riziþna, Vrhovna komanda Vermahta smatrala je da ona nije nemoguüa i zato je trebalo preduzeti neophodne protivmere. Ako u odnosu prema partizanima nije bilo nesaglasnosti izmeÿu osovinskih saveznika, problem þetnika pokazao se kao veliki kamen spoticanja izmeÿu nemaþkih planova i italijanske politike na terenu, što üe znatno umanjiti efekat operacije Vajs, a na poseban naþin „olakšati“ meÿusobni obraþun dve ustaniþke gerile. Jedan od glavnih ciljeva koje su nemaþke komande postavile bio je neutralisanje þetnika u NDH, þiji su politiþki ciljevi oznaþavani kao borba za „punovažno osnivanje velike samostalne Kraljevine Srbije“. Putevi kojima bi se došlo do tog cilja bili su: 1) privremeno prijateljstvo sa Italijom; 2) lojalno držanje prema nemaþkim oružanim snagama dok ih ne budu ometale u organizovanju; 3) prividni pregovori sa hrvatskom vladom da bi dobili municiju i bili ostavljeni na miru. Na drugoj strani, italijanske vlasti tretirale su þetnike kao „apsolutne prijatelje“, pa je bilo potrebno hitno pronaüi principijelno rešenje. Kompromis nije dolazio u obzir zbog opasnosti za hrvatsku državu. Stoga je komanda 718. divizije predložila kao najbolje rešenje: razoružanje i razbijanje þetniþkih odreda.53 Da bi se problem razoružanja þetnika otklonio pre poþetka operacije Vajs, u Rimu je 3. januara 1943. održan novi sastanak saveznika. Na jednoj strani bili su: Ugo Kavalero, generali Ambrozio, Roata i Pircio Biroli, a na drugoj je bio Ler, novi komandant Jugoistoka. Italijanska strana je naþelno pristala na razoružanje þetnika, ali je veü sutradan dogovor poništen, uz odobrenje Benita Mu50 51 52 53

Isto. Navedeno prema: V. Kazimiroviü, NDH u svetlosti dokumenata, 150. AVII, Nemaþka arhiva, 1Ⱥ-15Ⱥ-5. Zbornik NOR-a, XIII-2, 788–792. Elaborat komande 718. divizije od 13. oktobra 1942.

Italijani i srpski rojalistiĀki pokret u Jugoslaviji 1941–1943

71

solinija. Radilo se o tome da su Italijani želeli da borbu protiv partizana prepuste þetnicima, iz dobro poznatih razloga. Vrhovna komanda italijanskih oružanih snaga izdala je 15. januara nareÿenje o uþešüu þetnika u predstojeüim borbama: þetnici iz Crne Gore i Hercegovine mogli su da uþestvuju u borbama na teritoriji izmeÿu 6. i 18. italijanskog armijskog korpusa.54 S obzirom na datum donošenja ove odluke, jasno je da general Mihailoviü u svojim planovima, nastalim krajem novembra i poþetkom decembra, nije raþunao na italijansku „pomoü“. Konaþno, i sami Italijani su za operaciju Vajs saznali tek u drugoj polovini decembra 1942. godine. Prva faza operacije Vajs podrazumevala je obrazovanje obruþa od nemaþkih i hrvatskih snaga. Prva grupa je trebalo da nadire od Bihaüa, preko Drvara, prema Livnu, a druga od Jajca preko Gornjeg Vakufa u pravcu Rame; treüa – od Sarajeva preko Konjica. Italijanske snage je trebalo da nastupaju sa dve divizije iz Dalmacije prema Livanjskom polju i zatvore dolinu Neretve u prostoru Mostara i dalje na sever. U daljem toku operacije razoružale bi se sve þetniþke snage južno od Neretve. Italijanske komande predlagale su, meÿutim, da umesto njihovih boraca u akcijama uþestvuju þetnici pod voÿstvom italijanskih oficira, što je general Ler odbio: „Odgovorio sam da se, prema Firerovom nareÿenju, mora pucati na svakog ko ne nosi italijansku uniformu“.55 Ler je isticao i da su italijanski generali u Jugoslaviji vodili drukþiju politiku od one koju je Musolini ozvaniþio i zastupao pred svojim partnerima: „Izgleda da je politika italijanskih generala þisto rojalistiþka i ide za tim da stvori saradnju sa jugoslovenskim monarhistiþkim krugovima koja bi, kad nestane fašizam u Italiji a Nemaþka se povuþe sa Balkana, trebalo da stvori temelj za saradnju Kraljevine Italije sa Jugoslavijom. Italijanima je bilo poznato da je kod D. Mihailoviüa bila jedna engleska vojna misija. Isto tako sam mišljenja da engleskoj misiji nisu bili nepoznati odnosi izmeÿu Italijana i þetnika, jer se radilo o velikim masama þetnika. Pokušavali su italijanski generali na Balkanu, bez Musolinijevog znanja, da uhvate vezu sa Englezima. Pri tom su se služili Mihailoviüevim vezama“.56 Prve akcije nemaþkih snaga protiv partizana poþele su još u novembru 1942. godine. Hitler je nareÿivao da se prilike u NDH hitno poprave uništavanjem svih naoružanih snaga, ukljuþujuüi i teritoriju okupiranu od Italijana. Prvu naredbu o razoružanju pobunjenika izdao je general Ler 11. novembra. Posle toga usledile su konsultacije oko angažovanja dodatnih nemaþkih trupa i aktivnog ukljuþivanja italijanske vojske. Nemaþki opunomoüeni general u Zagrebu, Glez fon Horstenau, izvestio je 16. novembra Lera da partizani i þetnici imaju najmanje 35.000 do 40.000 naoružanih ljudi na prostoru izmeÿu reke Drave i nemaþkoitalijanske demarkacione linije; zatim da južno od demarkacione linije ima još oko 30.000 partizana i još južnije preko 20.000 þetnika.57 Stoga je najvažniji nemaþki zadatak bio aktiviranje italijanske vojske u Jugoslaviji. 54 55 56 57

S. Miloševiü, Nemaþko-italijanski odnosi, 190. AVII, Nemaþka arhiva, 70Ⱥ-VI-19/2. Isto. J. Tomaševiü, ýetnici, 213.

Kosta Nikoliü

72

Istorija 20. veka, 1/2007

Prema izvornoj zamisli, operacija Vajs trebalo je da se sastoji od tri faze – Vajs 1 i 2 – uništenje „Titove države“ i Vajs 3 – uništenje þetnika. Prva faza poþela je 20. januara 1943. Uništenje „Titove države“ i þetnika zamišljeno je na sledeüi naþin: partizanske snage na prostoru Karlovac – Livno – Rama – Jajce – Petrinja, sa težištem u Bihaüu, trebalo je da opkole i razoružaju nemaþke, hrvatske i italijanske trupe, a þetnike na prostoru zapadno od ove linije i u Hercegovini razoružali bi Italijani. U produžetku akcije, italijansko-nemaþke snage zarobile bi i razoružale þetnike u Crnoj Gori koji se ne budu predali, a na kraju, bile bi uništene male partizanske i lokalne þetniþke grupe izmeÿu Save i Drave. Vrh Treüeg rajha oþekivao je konsolidovanje NDH kako bi se nemaþke snage mogle povuüi, a trebalo je osloboditi ljudstvo kao radnu snagu za rad u nemaþkoj ratnoj privredi i stvoriti višak u hrvatskim trupama za Istoþni front.58 Prva faza završena je delimiþnim uspehom 15. februara 1943. Partizani nisu uništeni do kraja, a general Roata je odbio da izvrši razoružanje þetnika, pa je smenjen sa dužnosti komandanta Više komande Slovenija–Dalmacija i na njegovo mesto je doveden general Mario Roboti (M. Robotti). Opoziv generala Roate trebalo je da predstavlja i kraj italijanske „þetniþke politike“.59 O tome je general Ler 1945. zabeležio: „Celokupan uspeh svih akcija od 15. januara bio je u þetniþkom pitanju ravan nuli, a to je kod Firera izazvalo jako neraspoloženje protiv italijanskih generala, što se odrazilo u veoma oštroj i opširnoj depeši upuüenoj Musoliniju. Porastao je autoritet i uticaj partizana na stanovništvo usled uspeha u borbi sa Nemcima“.60 Telegram koji spominje Ler, voÿa Rajha uputio je Benitu Musoliniju 16. februara 1943. U njemu je, pored ostalog, stajalo: „Ja vidim naroþitu opasnost u pravcu u kome se razvija Mihailoviüev pokret. Veliki broj verodostojnih podataka jasno dokazuje da taj pokret, koji je dobro organizovan i sa jasnim politiþkim pravcem, samo þeka trenutak da se okrene protiv nas. Pretvarajuüi se da pomaže Vaše trupe, Mihailoviü hoüe samo da se doþepa oružja kako bi mogao ostvariti svoje namere. U interesu naših zajedniþkih ciljeva, smatram da je poželjno da se Vaša 2. armija ophodi prema Mihailoviüu i njegovom pokretu kao prema nepomirljivim neprijateljima osovinskih sila i tražim od Vas da izdate nareÿenja u tom smislu. Neophodno je da se smesta obustavi svako davanje oružja i ostalog ratnog materijala njegovim snagama. Biüe potrebno razoružati njegove jedinice i uništiti svaki otpor odluþnim koncentriþnim napadima. Ako se to ne uþini, ako se komunisti i þetnici ne razoružaju, u sluþaju invazije pobune üe sigurno buknuti. Moje je uverenje da postoje obaveze kojih se þovek ne može osloboditi pribegavajuüi iskljuþivo politiþkom lukavstvu, veü jedino ako upregne sve svoje snage“.61 Vrhovna komanda Vermahta planirala je nastavak operacije Vajs (po ubrzanom tempu, kako bi se nadoknadili propusti iz prve faze) za 25. februar 1943. Pre toga trebalo je ubediti Italijane da uþestvuju u razoružanju þetnika, pa 58

AVII, Nemaþka arhiva, 70V-1–1. D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 126. Isto. 61 Navedeno prema: Ⱦɪɚɠɚ Ɇɢɯɚɢɥɨɜɢʄ: Ɋɨɞɨʂɭɛ ɢɥɢ ɢɡɞɚʁɧɢɤ, ɭɪɟɞɢɨ Ⱦɟʁɜɢɞ Ɇɚɪɬɢɧ, Ȼɟɨɝɪɚɞ 1990, 59. 59 60

Italijani i srpski rojalistiĀki pokret u Jugoslaviji 1941–1943

73

üe ministarstvo spoljnih poslova Rajha preduzeti diplomatsku ofanzivu. Prvo je 21. februara fon Ribentrop rekao italijanskom ministru u Berlinu kako je politika naoružavanja þetnika pogrešna „što bi se u sluþaju engleskog desanta pokazalo kao ubistveno. ýetnici i Mihailoviüeve pristalice složni su u mržnji prema svemu što je italijansko i nemaþko. Bilo bi opasno da ove bande i dalje postoje. Moraju biti uništeni i to muškarci, žene i deca“.62 Posle toga, u Rimu je 24. i 25. februara održan sastanak na kome su fon Ribentrop i general Valter Varlimont (W. Warllimont), zamenik generala Jodla, naþelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande Vermahta, ubeÿivali Italijane u neophodnost napada na þetnike. Hitler je poslao Musoliniju još jedno pismo u kojem je naglašavao apsolutnu potrebu razoružanja þetnika zbog dugoroþnih planova generala Mihailoviüa o uništenju ili razoružanju italijanske vojske u Hercegovini i Crnoj Gori. Nemaþki stav na ovom sastanku bio je dosledan: „ýetniþki odredi koji dejstvuju organizovani i naoružani od Italijana, a koji pod vidom antikomunistiþke milicije u stvari predstavljaju trupe srpskog ustaniþkog voÿe D. Mihailoviüa, sigurno üe u jednom takvom sluþaju (invazije) saraÿivati sa komunistima i omoguüiti neprijatelju da obrazuju mostobran. Nemaþka vrhovna komanda nije u moguünosti da ih, makar i privremeno, tretira kao deo savezniþkih italijanskih snaga i zato je rešeno da ih napadne i razoruža gde god ih naÿe“.63 Da su nemaþko-italijanski odnosi došli u kritiþnu fazu, ukazao je general Varlimont. On je optužio italijanske jedinice da su u prvoj fazi operacije Vajs kasno izašle na položaje, pa su partizani uspeli da se izvuku iz operacionog prostora. Posebno je govorio o þetnicima, tražeüi njihovo razoružanje, naroþito onih u okolini Mostara. ýak je 24. februara iz Berlina stigla primedba da su Italijani odbili da pruže pomoü nemaþkim snagama kod Mostara zbog prisustva þetnika.64 Teško je bilo, meÿutim, uskladiti opreþne interese. General Roboti je smatrao da Nemaþka želi da celu zonu Mostar dovede pod svoj uticaj pa je, istoga dana kada je održavan sastanak, tražio od starešina 6. korpusa da „još bolje prikupe i upravljaju þetniþkim formacijama pomoüu naših oficira“.65 Musolini i dalje nije verovao u akutnu opasnost invazije i govorio je o „apsurdnoj nameri“ hrvatske vlade da uništi „srpsku manjinu“, jer je reþ o narodu koji vekovima živi na ovim granicama. Smatrao je i da je opasno boriti se istovremeno i protiv komunista i protiv þetnika: „Bolje je jedne suprotstaviti drugima i þim budu savladani partizani, razoružati þetnike na lep ili ružan naþin“.66 Ribentrop je tvrdio da su svi þetnici britanski saveznici i sigurno üe u sluþaju iskrcavanja „slediti zastavu Kralja Petra“. Zato ih je trebalo odmah napasti, jer „u protivnom neüemo imati mira u ovoj zemlji“.67 Italijani su obeüali naþelnu podršku. Partizanske snage trebalo je uništiti u þetvorouglu: Glamoþ – Livno – Jajce – Bugojno, a zatim razbiti Mihailoviüev 62 63

AVII, Nemaþka arhiva, 1Ⱥ–4–14. Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht, Zusammengastellt und erlautert von Walther Hubatsch, Frankfurt 1963, III-1, 169. 64 S. Miloševiü, Nemaþko-italijanski odnosi, 196. 65 Zbornik NOR-a, XIII-3, 117. 66 Isto, 119. 67 Isto, 120.

Kosta Nikoliü

74

Istorija 20. veka, 1/2007

pokret. Nemaþke snage dobile su izriþita Hitlerova nareÿenja: 1) Da se nastave napadi prema podruþju boksita dok se „ne razbiju sve bande, bez obzira da li su komunisti ili þetnici“ i ne izvrši spajanje sa italijanskim trupama oko Mostara; nemaþke jedinice trebalo je da ostanu u tom podruþju sve dok „þetnici ne budu razoružani, a rudnici boksita ne budu opet radili punim kapacitetom i neometano“; 2) Posle toga trebalo je „napasti i razbiti jezgro Mihailoviüevog pokreta i da ovu akciju, ako za to ne budu stajale na raspoloženju italijanske trupe, izvrše samo nemaþke jedinice, eventualno sa bugarskim i hrvatskim pojaþanjima“.68 Italijanska podrška bila je kratkog daha. U svojoj politici prema þetnicima, Italijani su sledili liniju njihovog pomaganja u borbi protiv komunista, ali ne toliko da bi im se dopustila prevelika širina akcije. Veü 3. i 4. marta 1943. u Rimu su se sastali najviši italijanski funkcioneri sa generalom Robotijem i guvernerom Crne Gore Pircijem Birolijem. Odluþeno je da se sa razoružanjem þetnika odugovlaþi što je duže moguüe, a razoružanje þetnika u Crnoj Gori bilo je u suprotnosti sa italijanskim interesima, pa je to pitanje skinuto sa dnevnog reda. General Roboti je naglasio: „Ni u kom sluþaju ne bi smelo doüi do razoružavanja þetnika, a ukoliko se veü ide na to, onda je potrebna krajnja obazrivost, jer þetnici su se hrabro borili i još uvek se bore sa nama protiv partizana i stoga zaslužuju priznanje za odvažno držanje“.69 Sliþno je govorio i Pircio Biroli. Kasno uveþe 4. marta, generale je primio Musolini: „Duþe nas je upoznao sa jednim dužim Hitlerovim pismom. U pismu se iznose poznati razlozi u prilog razoružanju þetnika. Hitler je opsednut strahom od eventualnog engleskog upada na Balkan i izražava uverenje da bi se ’naši’ þetnici u sluþaju takvog upada, takoÿe našli na strani neprijatelja, a oni i onako ne kriju svoju privrženost Draži Mihailoviüu. Pircio Biroli i ja nismo iskljuþivali takvu moguünost. Jedino smo tražili da se razmotri: sve dok iskrcavanje ne bude stvarnost, þetnici se bore sa nama protiv partizana, a najveüa opasnost preti zasad od komunista. Bolje je da þetnike do kraja iskoristimo nego da ih odjednom razoružamo i time ih pošaljemo u zagrljaj neprijatelja. Ovi razlozi su veü poznati Duþeu i on ih prihvata“.70 Iako je bilo potpuno jasno da üe Nemci, sa ili bez italijanske podrške, pristupiti razoružavanju þetnika posle završetka operacije Vajs i u Crnoj Gori, zakljuþeno je da jedino treba pokazati „da postoji namera da se sprovede razoružanje, da se neüe više isporuþivati novo oružje, da üe se suzbijati sumnjivi elementi, da üe oni biti isterani itd. U 21 þas povukli smo se i od ekselencije Ambrozije i pozdravili sa njim. On je još jednom pozdravio Pircija Birolija i mene i pri tom, na moje zadovoljstvo, primetio da je kod Musolinija izdejstvovao da se plan o razoružanju promeni u skladu sa mojom željom. Pa lepo! Ali, sada moram da vidim kako da izaÿem na kraj sa Nemcima“.71 Posleratna strategija za ostvarivanje italijanskih ambicija na Balkanu i u „novoj Evropi“, u kojima je „srpska karta“ imala znaþajnu ulogu, uslovila je „zaštitu“ srpskih rojalista u NDH. Dragan Neneziü takvu politiku objašnjava sle68 69 70 71

Kriegstagebuch, III-1, 173–175. AVII, Mikrofilm, NAW, T-821, R-252, snimci 319–320. Isto, snimci 321–322. Isto, snimak 323.

Italijani i srpski rojalistiĀki pokret u Jugoslaviji 1941–1943

75

deüim reþima: „I pored ’þvrstog’ savezništva sa Nemaþkom, Italija nikada nije ’rušila sve mostove’ i prekidala sve kontakte sa Velikom Britanijom i SAD. Mada su sve diplomatske aktivnosti u vezi sa ovim bile obavijene ’velom’ tajne i odvijale se iza kulisa Madrida i Lisabona ili unutar ’vatikanskih zidova üutanja’, pojedini delovi dnevnika grofa ûana, kao i posleratna svedoþenja pojedinih liþnosti, nedvosmisleno na to ukazuju“.72 Da italijanske komande nisu imale iluzija prema politici srpskih rojalista, pokazuju i stavovi izneseni u memorandumu Ponašanje þetnika koji je 20. marta 1943. izradio Generalštab kopnene vojske. Glavni problem u buduünosti mogla je da bude preorijentacija þetniþkih snaga na neprijateljstvo prema Italiji, s obzirom na promenu vojne situacije na Balkanu. Zbog toga je bilo potrebno primeniti jake kontrolne mere: držati þetniþki snage u malim odredima, strogo se pridržavajuüi teritorijalnog principa, a posebno izbegavati ujedinjenje crnogorskih i hercegovaþkih jedinica sa jedinicama Dinarskog podruþja, kako bi se spreþilo da te snage dobiju unifikovan i organski karakter koji bi tokom vremena mogao postati centar podrške za rekonstrukciju ujedinjene velike Jugoslavije. Trebalo je, takoÿe, izbegavati i stvaranje novih odreda, a oružje i municiju davati samo u apsolutno nužnoj koliþini.73 * Nemaþka komanda Jugoistoka planirala je novu operaciju, pod šifrovanim imenom Švarc (Schwarz). Njen cilj je bio: pokušaj uništenja partizana u Hercegovini, njihovo potiskivanje u puste predele Crne Gore i zatvaranje srpsko-crnogorske granice. Zatim bi otpoþeo koncentriþan napad na „glavni stan D. Mihailoviüa“.74 Svrha ove operacije bila je ista kao i prethodne: opasnost od angloameriþkog iskrcavanja, pa je trebalo ukloniti sve snage otpora ili ih bar, koncentriþnim napadima, odbaciti na planine izmeÿu Tare i Pive, na teren na kome je sama priroda najveüi neprijatelj. Aleksandar fon Ler je 14. marta predložio Vrhovnoj komandi Vermahta da naredi izvoÿenje operacije Švarc kako bi se u poþetku razoružali þetnici generala Mihailoviüa na prostoru istoþne Hercegovine, Sandžaka i Crne Gore. Svoj zahtev je obrazložio sledeüim reþima: „Potpuno uništenje partizanskih snaga i potpuno razoružanje i likvidacija þetniþkih snaga D. Mihailoviüa. Nemaþka komanda htela je da zarobi Mihailoviüa, jer je bio duša pokreta otpora u Srbiji“.75 Adolf Hitler je odobrio plan 31. marta, posebno insistirajuüi na tome da se posle 72 D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 128. – Italijanski general Ĉakomo Zanusi (Giacomo Zanussi) još 1945. zapisao je o motivima politike generala Roate: „Ako rat bude izgubljen, u slomu i haosu koji su neizbežni i koji bi obeležili poslednji þin tragedije, kad bi nam svi izlazi bili zatvoreni i kad bi nam svaka država okrenula leÿa, bilo bi isto tako potrebno naüi jednu ruku koja ne bi odbila našu ruku. Mihailoviüevi Srbi – najverniji onom kralju Petru koji bi se, podržan od strane Londona, sigurno ponovo popeo na presto – koje smo mi otrgli od ustaških i nemaþkih progona i naši drugovi po oružju u zajedniþkoj borbi protiv Titovih ustanika, mogli bi da predstavljaju tu ruku, odnosno, jednu od onih malo moguünosti spasenja kojoj bi se moglo obratiti sa izvesnom nadom“. (Navedeno prema: D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 128). 73 Navedeno prema: J. Tomaševiü, ýetnici, 198–199. 74 Kriegstagebuch, III-1, 215. 75 AVII, Nemaþka arhiva, 70Ⱥ-VI-19/2.

Kosta Nikoliü

76

Istorija 20. veka, 1/2007

razbijanja „Titove države“ unište i þetnici „da bi u sluþaju neprijateljskog iskrcavanja pozadina bila slobodna“.76 Istoga dana Alfred Jodl je u ime Vrhovne komande Vermahta izdao naredbu za izvoÿenje operacije: „Nakon uništenja Titove komunistiþke države, treba pristupiti uništenju i oružanih snaga nacionalnog srpstva pod komandom D. Mihailoviüa, da bi se obezbedila pozadina u sluþaju neprijateljskog iskrcavanja na Balkanu. Borbena dejstva izvoditi brzo i bezobzirno. S obzirom na uske veze komandanata D. Mihailoviüa sa italijanskim vlastima, Fireru je naroþito stalo da se akcija drži u strogoj tajnosti, kako u vezi njenog cilja, tako i sva priprema za akciju“.77 Prvobitno zamišljena samo protiv þetnika, operacija Švarc morala je da ukljuþi i borbu protiv partizana jer su se oni u meÿuvremenu probili ka Crnoj Gori. Ovoga puta Nemci su bili mnogo oprezniji. O predstojeüim operacijama, osim Italijana, ništa nisu znale ni nemaþke komande u Jugoslaviji – sve je bilo u rukama komande Jugoistoka.78 Razoružanje crnogorskih þetnika dugo se pripremalo zbog italijanskog protivljenja. Štab 118. lovaþke divizije izdao je 12. maja direktivu da se svi þetnici razoružaju „ako treba i silom“. Pod udar su došli i þetnici koji su to tada bili pod italijanskom komandom: „U sluþaju protesta italijanskih komandi protiv razoružanja þetnika koje se bezobzirno sprovodi, svi nemaþki komandanti treba da se pozovu na Duþeovo nareÿenje za razoružanje þetnika. Treba oznaþiti kao izdaju neizvršavanje tog Duþeovog nareÿenja. Sa þetnicima koji su upotrebili oružje protiv nemaþkih jedinica, treba postupati kao sa komunistiþkim bandama, a u protivnom ih treba kao ratne zarobljenike uputiti u zarobljeniþke logore“.79 General Liters, komandant operacije, izdao je 12. maja sledeüe nareÿenje 4. puku divizije Brandenburg: „Glavni cilj puka ostaje hvatanje osobe i štaba Draže Mihailoviüa, te zaplena njegove arhive. U isto vreme, poželjno je uništenje Tita i njegovog štaba“.80 Zapovest za izvoÿenje operacije Švarc general Ler je izdao 14. maja 1943, generalu Valteru Štetneru (W. von Stetner). Zadatak je bio da se razoružaju i zarobe sve naoružane jedinice koje ne pripadaju regularnoj nemaþkoj, italijanskoj ili hrvatskoj vojsci, a koje se zateknu na prostoru Berane – Andrijevica – Mateševo – Kolašin: „Izvršenje zadatka po ovom nareÿenju odnosi se i na sve þetnike koji su do sada bili u savezništvu sa Italijanima, odnosno koji su bili pod njihovom komandom. Njih se ima razoružati, ako se ukaže potreba i silom. Naroþito je važno da se štab D. Mihailoviüa uhvati, zajedno sa pomoünicima i oficirima za vezu i uništi“.81 76

Kriegstagebuch, III-1, 255. Zbornik NOR-a, XII-3, 191. – O izostavljanju Italijana iz ove operacije, piše i general Horstenau u svom dnevniku: „Zbog þetnika, Firer je odluþio da se Italijanima ništa ne kaže, veü da se pohod i upad u Crnu Goru, koju su oni držali pod svojom okupacijom, izvrši bez njihovog znanja“. Posebna uloga dodeljena je Brandenburškom puku: „On je imao da se još pre poþetka akcije, presvuþen u srpske uniforme, uvuþe u obruþ i uhvati Dražu Mihailoviüa“. (Navedeno prema: V. Kazimiroviü, NDH u svetlosti dokumenata, 162–163). 78 S. Miloševiü, Nemaþko-italijanski odnosi, 199. 79 AVII, Nemaþka arhiva, 41ȿ-1–14. 80 Navedeno prema: J. Tomaševiü, ýetnici, 229. 81 Zbornik NOR-a, XII-3, 281–282. 77

Italijani i srpski rojalistiĀki pokret u Jugoslaviji 1941–1943

77

Nemaþke operacije naišle su na oštro protivljenje italijanskih vojnih komandi. Na sve naþine pokušavalo se da se spreþi ulazak nemaþkih trupa u Hercegovinu i Crnu Goru. Posebno je razoružavanje þetnika na svim pravcima nastupanja nemaþkih jedinica izazvalo brojne i uporne intervencije i protivljenje najodgovornijih italijanskih vojnih i politiþkih faktora. Ipak, brojni telegrami i telefonski razgovori, neposredni kontakti, pa þak i pretnje upotrebom oružja zbog zaštite italijanskih interesa, nisu bitnije izmenili situaciju. Nemaþki komandanti su bili neumoljivi i nepopustljivi, zahtevajuüi „hitno odvajanje þetnika od italijanskih trupa“.82 General fon Štetner je 14. maja u Beranama italijanskom generalu Erkoli Ronkalji (Ercole Rancaglio) objašnjavao da je akciju odobrio sam Musolini „nakon što je dokazana þetniþka saradnja sa Englezima i skupno nastupanje sa komunistima“.83 To nije bilo taþno. Guverner Crne Gore Pircio Biroli je smatrao da je to napad na njegovu teritoriju. Italijanska Vrhovna komanda predložila je Vrhovnoj komandi Vermahta zajedniþku akciju protiv partizana, a akcija protiv „nacionalista koji su moguüe pristalice D. Mihailoviüa, ne može se tretirati drugaþije (nego) kao zadatak jednog kasnijeg trenutka i mora biti, u svakom sluþaju, dogovorena izmeÿu guvernera Crne Gore i nemaþkog generala Lera“.84 General Ĉuzepe Amiko (G. Amicco), komandant divizije Marke, izriþito je 15. maja zabranio generalu Arturu Flepsu, komandantu SS divizije Princ Eugen, prolaz preko Mostara i podruþja pod okupacijom italijanskih snaga. Kada su nemaþke trupe ušle u italijansku zonu, general Amiko je oštro protestovao. Ako nisu mogli da zaustave nemaþku vojsku, italijanski komandanti su obustavili saradnju i bilo kakvu pomoü, pa je general Fleps više puta bezuspešno intervenisao: „Uveren sam da üe drugovi Italijani, s obzirom na Duþeovu zapovest i za veliki evropski zadatak koji nas vezuje, pružiti svu bratsku pomoü, koja bude potrebna nemaþkim snagama u smirivanju ovog podruþja“.85 Italijanski oficiri redovno su odgovarali, kao general Ĉ. Spikaþi, da nisu u stanju „da pruže niti saradnju, niti pomoü“.86 Posebno su odbijali da dostave podatke o komandnom sastavu, prebivalištu i naoružanju þetnika. ýak su, kad su god to mogli, dozvoljavali þetnicima da se pomešaju sa italijanskim vojnicima, kako bi izbegli zarobljavanje, ili su ih propuštali kroz svoje redove ka jugu. Italijansko protivljenje nije pomoglo: u zoru 14. maja, 1. planinska nemaþka divizija prodrla je u Kolašin, zarobila Pavla Ĉurišiüa i oko 2.000 þetnika, a jedinice 118. lovaþke divizije kretale su se iz pravca Rožaja, Novog Pazara i Sjenice ka Mihailoviüevom štabu koji je bio prinuÿen da se povuþe prema planini Jadovik (zapadno od Sjenice) a potom u pravcu Zlatara.

82

D. Neneziü, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 131–132. Zbornik NOR-a, XII-2, 1031. Zbornik NOR-a, XI-3, 297. 85 Zbornik NOR-a, XII-3, 238–239. 86 Isto, 241.

83 84

Kosta Nikoliü

78

Istorija 20. veka, 1/2007

Kosta Nikoliü ITALIANS AND THE SERBIAN ROYALIST MOVEMENT IN YUGOSLAVIA 1941–1943

Summary Italian policy towards the Serbian Royalist movement in the Second World War was defined in the context of the postwar strategy of achieving the Italian ambitions on the Balkans and within the „New Europe“. The „Serbian angle“ had an important role in those plans, causing the Italian „protection“ of Serbian royalists in the Independent State of Croatia. Although a German ally, Italy has never cut all the ties with Great Britain and the USA. Despite the secrecy surrounding its diplomatic activity, many historical sources (the segments of the diary of Count Ciano and the postwar testimonies of other personalities) are pointing in this direction. Italian command had no illusions about the policy of Serbian royalists. The main problem in their political projections was the expected reorientation of the chetnik forces towards hostility to Italy following the change of the military situation in the Balkans. Hence the strong measures of control were undertaken: chetniks were kept in small detachments, with the thorough monitoring of the territorial principle, particularly in regards to the unification of units from Montenegro and Herzegovina and chetniks of the area of Dinara. Further, weaponry and ammunition was allocated only in limited quantities. The motivation was not to allow those unit to achieve unified, organic character and over time become the centre of support to reconstruct unified „Greater Yugoslavia“.