Istorija Stare Grcke 2

Први пут објављено на енглеском језику под називом Ј. В. Bury and Russell Meiggs, A History of Greece, 4th edition, од стране издавача Palgrave Macmillan, одељења Macmillan Publishers Limited. Ово издање je преведено и објављено по лиценци добијеној од стране Palgrave Macmillan. Аутор је укључио своја права којим се он идентификује као аутор овог дела. © Macmillan and Russell Meiggs, 1975

Редакшори српскоi издања Мирко ОБРАДОВИЋ, Светлана ЛОМА Жарко ПЕТКОВИЋ, Снежана ФЕРЈАНЧИЋ

Џон Багнел Бјури - Расел Мигс

Историја Грчке до смрти Александра Великог ( д р у г а књига)

Превод Љиљане ВУЛИЋЕВИЋ ПоГовор српском издању Слободан ДУШАНИЋ

Завод за уџбенике, Београд

У редни к мр Јасмина МИЛАНОВИЋ О дговорни уредн ик мр Јасмина МИЛАНОВИЋ За и зд а в а ч а проф. др Радош ЉУШИЋ, директор и главни уредник

ISBN 978-86-17-15866-6

Садржај XI потавље Опадање и пад атинске и м п е р и је .............................................................491 1. Нове политичке везе с Аргом.............................................................491 2. Политика Атине на западу.................................................................. 498 3. Испловљавање Сицилијске експедиције. Прве операције наСицилији............................................................................................ 500 4. Опсада Сиракузе, 414. године пре Христа....................................... 506 5. Другипоход............................................................................................511 6. Последице катастрофе на Сицилији.................................................519 7. Олигархијски преврат.......................................................................... 523 8. Пад већа од четири стотине чланова. Политија. Обнова демократије.............................................................................. 527 9. Слом атинске имнерије........................................................................ 535 10. Владавина Тридесеторице и обнова демократије......................... 543

XII поглавље Хегемонија Спарте и Персијски р а т .........................................................551 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Хегемонија Спарте................................................................................ 551 Кирова побуна и поход 10000 грчких н ајам н и ка......................... 554 Рат Спарте с П ерсијом ........................................................................ 567 Агесилајеви азијски походи. Битка код Книда............................... 573 Спарта на капијама Пелопонеза („Коринтски рат“) ..................... 577 Краљев м и р ............................................................................................ 586

XIII поГлавње Препород Атине и њен Други поморски с а в е з ..................................... 593 1. 2. 3. 4. 5.

Политика Спарте као хегемона...........................................................593 Савез Атине са Т ебом .......................................................................... 599 Други атински поморски савез и реформе у Теби......................... 602 Битка код Накса и Калијин м и р .........................................................606 Атина под обновљеном демократијом.............................................614

XIV поглавље Тебанска хегемонија...................................................................................... 633 1. Јасон из Фере. Битка код Л еуктре.....................................................633

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

2. 3. 4. 5.

Политика Тебе у јужној Грчкој, Аркадији и М есенији..................639 Тебанска политика и деловање у северној Грчкој ..........................653 Битка код Мантинеја............................................................................ 660 Последњи Агесијалев п о х о д ...............................................................668

XV потавље Империја Сиракузе и њена борба против К а р т а ги н е ........................671 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Картагињани разарају Селинунт и Химеру..................................... 671 Картагињани освајају Акрагант.........................................................677 Дионисије осваја власт........................................................................ 680 Прве године Дионисијеве владавине............................................... 684 Први Дионисијев рат са Картагињанима......................................... 690 Други рат са Картагињанима и Дионисијева освајања сикелтских територија........................................................................ 697 Дионисијева и м п ер и ја........................................................................ 699 Дионисијева смрт. Оцена његовог д е л а ........................................... 705 Дионисије М лађи.................................................................................. 708 Дион..........................................................................................................711 Тимолеонт..............................................................................................716 Догађаји на југу Италије.......................................................................721

XV/ потавље Успон М акедоније.......................................................................................... 725 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Атина поново заузима Херсонес и Еубеју....................................... 725 Филип II Македонски.......................................................................... 727 Маусол из Карије.................................................................................. 733 Фокида и Свети р ат.............................................................................. 739 Напредовање М акедоније...................................................................746 Филократов м и р .................................................................................... 752 Херонејска б и т к а .................................................................................. 768 Синедрион представника Грка. Филипова с м р т ........................... 776

XVIIпоглавље Освајање П ер си је.......................................................................................... 783 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

VI

Александров први силазак са војском у Хеладу..............................783 Александрова ратовања у Тракији и И л и ри ји ............................... 785 Александров други силазак са војском у Хеладу........................... 789 Припреме за Александров поход на Персију. Положај П ерсије.. 792 Освајање Мале Азије............................................................................ 795 Битка код И с а ........................................................................................ 805 Освајање Сирије.................................................................................... 809 Освајање Египта.................................................................................... 816 Битка код Гаугамеле и освајање Вавилоније................................... 818 Освајање Сусијане и П ерси је.............................................................825

Садржај

11. Д аријевасм рт........................................................................................828 12. Смисао политике Александра као господара А зи је ..................... 831

XVIII поглавље Освајање Далеког истока............................................................................ 835 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Хирканија, Арија, Бактрија, Согдијана.............................................835 Освајање Индије....................................................................................845 Александров повратак у В авилон.....................................................859 Припреме за поход на Арабију. Александрова см рт..................... 865 Хелада под Македонијом.................................................................... 872 Епизода са Харпалом и устанак Хелена...........................................880 Аристотел и А лександар.................................................................... 884

Поговор српском издању.............................................................................. 889 Хронолошка таблица......................................................................................892 Списак литературе у избору........................................................................ 909 Критичка библиографија за периоде.........................................................913 Речник грчких тер м и н а................................................................................ 925 Регистар........................................................................................................... 935

VII

X I иоглавње

Опадање и пад атинске империје 1. Нове политичке везе с Аргом Спарта је имала добрих разлога да жели мир: будућност Пелопонеза задавала јој је не малу бригу. Мантинеја је постепено ширила своје границе ка јуту, а то се није могло допустити. Елида је била непријатељски насгројена јер је Спарта у сгхору са Лепрејем подржала њеног супарника. Знатно озбиљније од ових мањих неприлика било је то што се време примирја с Аргом ближило крају. Када је Спарта ушла у рат са Атином, за њу је од највеће важности била чињеница да ће наредних десет година бити безбедна у односу на свог старог супарника на Пелопонезу. Али, сада је искрсла могућност да се Атина и Аргос удруже; пошто Аргос није пристао на обнављање мировног споразума, било је неопходно да Спарта хитно склопи мир са Атином. Ови разлози, који су мир чинили прихватљивим за Спарту, требало је да спрече Атину да на њега пристане. М ировни уговор био је потпуни неуспех. Не само да су Коринћани и други главни савезници одбили да му приступе, него и сами потписници мировног уговора нису били у стању да спроведу тачке око којих су се договорили. Халкидичани су одбили да предају Амфипољ, а Спартанци нису могли да их присиле на то. Стога је Атина с разлогом одбила да спроведе свој део утовора. Спартанци су желели да по сваку цену врате заробљенике са Сфактерије; као излаз из овог ћорсокака смислили су да уђу у одбрамбени савез са својим старим непријатељем. Овај предлог, који је Никија свесрдно подржавао, био је прихваћен; заробљеници су напокон враћени, а Атина је још увек држала Пилос и Китеру.

Спарта и А т ина склапају одбрамбени савез

Овај савез између Спарте и Атине водио је директно у распад Пелопонеског савеза. Коринт, Мантинеја и Елида, сматрајући да их је челница Савеза напустила, раскинули су савез с њом и склопили савез с Аргом, који сада ступа на сцену. Придружили су им се Халкидичани из Тракије. Било је, ипак, мало разлога за страх или наду да ће блискост Спарте и Атине бити дуготрајна или чврста, јер је Атина инсистирала да задржи Китеру и Пилос све док јој не буде враћен Амфипољ и док друге државе не приступе мировном споразуму. 491

И с т о р и ј а Г р ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

420. 1 одина ире Христ а Хипербол

Алкибијад

Алкибијад је изабран за стратеГа 420. ioguue пре Христа. Савез са ApioM, рат са Епидауром 419. шдине пре Христа

492

Следеће године, ове нестабилне политичке везе пореметиле су се због промене равнотеже странака у Атини и тријумфом антиатинске странке за рат у Спарти. Опозицију против Никије предводио је Хипербол, човек из исте класе и истих способности као Клеон; комички песник - ниједан државник није био тако омиљена мета комедије као Хипербол - описао га је као једног Клеона у хиперболи. А покрет противника мира био је ојачан приступањем младог човека високог рода, бриљантног интелекта, ниског морала - Алкибијада, Клинијиног сина. Васпитао га је рођак Перикле у духу демократске традиције, природа га је обдарила необичном лепотом и талентима, а срећа наслеђеним богатством које му је омогућило да повлађује свом екстравагантном укусу склоном шепурењу. Згрануо је своје рођаке и увредио свој град не само својом распусношћу него и невероватном бахатошћу која ју је пратила. Бројне анегдоте о његовој напраситости, коју се нико није усудио да казни, не морају бити све истините, али су одраз чињенице да у атинској демократији није без разлога престало поштовање особа високог порекла и великог богатства. Алкибијада су се плашили, улагивали су му се и прогањали су га љубавници оба пола. Јуначки се борио код Делија, где му је ж ивот спасао пријатељ, филозоф Сократ. То је гтријатељство постало славно. Били су једино слични по снази интелекта и физичкој храбрости, а по социјалном статусу, моралу, као и омиљености и богатству били су сасвим различити. Премда Сократа политика није интересовала, био је недостижан дијалектичар; амбициозан државник се у његовом друштву могао добро припремити за политичке расправе. Чињеница је да се Алкибијад није одликовао особинама које чине праве политичаре; није имао циљ, истрајност и самоконтролу. Свакако је био изузетно способан и вешт политичар; међутим, недостајала му је она равнотежа коју политичар, било да има скрупула или да је бескрупулозан, мора поседовати да би био велики државник. Алкибијад није искрено веровао у демократске институције своје земље, а још је мање имао искрених симпатија за напредну демократску странку чији је програм подржавао. Када је рекао - како је то Тукидид представио - у Спарти у каснијем делу своје каријере, да је демократија „призната лудост", сигурно је проговорио из душе. Ипак, у то је време његов крајњи циљ можда био да стекне Периклов положај и да влада својом земљом али не и формално да буде њен владар. У сваком случају, сматрао је да његов пут до моћи води кроз рат и освајање. Алкибијадово приступање морало је бити добродошло за радикалну странку не толико због његових породичних веза или дипломатских и беседничких способности, него стога што је прошао војну обуку и што је могао да обавља дужности стратега. За положај

Опадањ е и пад атинске империје

стратега било је неподобно, како смо видели, да постоји слаба тачка у положају људи као што су Хипербол или Клеон. Али, уздизање Алкибијада претило је да засени Хипербола; његов утицај на прост свет подривала је харизматична популарност бриљантног младог племића који је држао најбоље штале у Атини. Односи између ова два политичара посејали су семе огорченог непријатељства које су против Алкибијада наставили Андрокле и Клеофонт, Хиперболови наследници. Али, то још није било очигледно. Када је Алкибијад изабран за стратега, а Никија није био поново изабран, изгледи радикалне странке су постали ружичасти. Промена се одмах осетила. Атина је ушла у савез на сто година са Аргом и његовим савезницама Елидом и М антинејом1; уговор је био запечаћен заједничким походом против Епидаура. Спарта је помогла Епидауру и Атињани су зато објавили да је прекршила М ировни споразум. Нову политику Атине прекинуо је повратак Никије на власт и одбијање народа да поново изабере пустоловног Алкибијада; али, савез са Аргом није био раскинут. Спарту је узнемирила акција Арга против Епидаура и решила је да му зада ударац; у лето је послала војску под командом краља Агида да нападне аргивску територију (Арголиду). Савезници су се окупили у Флијунту и Коринт, који више није имао разлога да остане по страни, послао је контингент војске. Аргивска војска, под командом Трасила, са својим мантинејским и елидским савезницима, била је у сваком погледу слабија од непријатеља; ипак, пошто су се концентрисали близу Немеје, лако су могли да бране главни пролаз у аргивску равницу са севера. Али, Агид их је надмудрио. Упутио је Беоћане главним путем поред Немеје, а сам је повео своје војнике тешком планинском стазом са запада и сишао је у равницу долином реке Инаха; Коринћане и Флијашане упутио је другим прелазом. Аргивци су се тако нашли између две војске, одсечени од свог града. Тада су напустили положај у близини Немеје и спустили се у равницу; Беоћани их, изгледа, нису пратили. И Трасилови и Агидови војници били су сигурни у победу, али стратези су имали другачије мишљење. Агид, као и његов противник, свој је положај сматрао несигурним и стога су споразумно закључили уговор о примирју на четири месеца. На обе стране дигла се велика повика на заповеднике и Трасила су скоро до смрти каменовали његови разочарани војници.

418. loguue пре Христа

Сиаршански наиад на Арголиду

1 Тукидид (V, 47-8) даје текст уговора о савезниш тву који се само у незнатним појединостима разликује од сачуваних ф рагмената оригиналне стеле, натпис у Тоду, GHI 72.

493

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Атинске снаге су сада приспеле у Аргос, 1 000 хоплита и 300 коњаника под командом Лахета и Никострата, у пратњи Алкибијада као дипломатског изасланика2. Алкибијад је наговорио савезнике да са процедуралног становишта не поштују примирје: с обзиром на то да га Атињани нису прихватили, оно није било валидно. У складу са тим савезничка војска је прешла преко планина у Аркадију и освојила Орхомен. М антинејци су тада пожелели да крену против Тегеје, док су Елиђани били више за то да се нападне Лепреј, чија их је аутономија вређала. Пошто су били прегласани, Елиђани су повукли своје снаге, а остали савезници су наставили према М антинеји. За то време Спартанци су, узрујани вестима о освајању Орхомена и упозорени од симпатизера из града да се у лојалност Тегеје више не могу уздати, извели из земље своју војску и наредили својим аркадским савезницима да им се прикључе на путу за Тегеју. Затраж или су такође појачање од моћнијих савезника, али би Коринћани и Беоћани морали да прођу кроз непријатељску територију, а времена је било мало. Битка код М ант инеје 418. iogune пре Христа

Када су Спартанци стигли до граница мантинејске области, М антинејци су са својим савезницима заузели одбрамбени положај на падини планине Алесија источно од града. Агид је најпре намеравао да нападне јуришајући узбрдо, али је променио планове и повукао се на територију Тегејаца, где је скренуо ток једне реке да би поплавила Мантинеју. То је натерало М антинејце и њихове савезнике да сиђу у равницу; када се Агид вратио с војском, изненадио се видевши непријатеље сврстане у борбену формацију. Спартанци су доказали своју одличну дисциплину брзим формирањем свог бојног реда са Скиритиђанима на левом крилу, с четама које су са Брасидом ратовале на Халкидици поред њих, спартанским одредима и Тегејцима на десном крилу. Коњица је била распоређена на оба крила. Наспрам њих, Мантинејци су били на десном крилу, одмах

2 Алкибијад вероватно није био изабран за стратега на изборим а за ту годи ну, у пролеће 418. године пре Христа, али изгледа да је постао стратег након битке (његово име вероватно треба реконструисати у рачунима из 418-7. године, натписи у ML 77.17) можда уместо Н икострата, који је погинуо. Атинска политика је у тој години леп пример опасног компромиса који је С купш тина могла лако да усвоји. Битка код Мантинеје била је природни врхунац А лкибијадове политике, али, у одсудном тренутку, атинска војска је била исувиш е спора у поласку, исувиш е мала, а њоме су командовали Лахет и Н икострат - Н икијини блиски страначки другови, којима се та политика није могла свиђати. Врло је вероватно да је Алкибијад, пошто је скупш тина то увидела, ванредно наименован као пратилац у походу и учесник у свим преговорима.

494

Опадањ е и пад атинске империје

до њих њихови аркадски савезници, у средини специјално увежбан корпус од 1000 Аргиваца, а до њих остатак Аргиваца; на левом крилу били су Атињани. С партанци су победили, али је њихов успех био угрожен и умањен догађајима на почетку битке. У свим грчким војскама се дешавало да, пошто бој отпочне, војници се заносе удесно; до тога је долазило стога што је сваки војник страховао за свој незаштићен десни бок и гурао се да зађе под окриље суседовог штита. Због тога је војска увек тежила да својим десним крилом заобиђе лево крило непријатеља. Агид је овом приликом приметио да је десно непријатељско крило М антинејаца било знатно дуже од његовог левог крила. Страхујући да оно не буде опкољено, дао је знак војсци на крају свог левог крила да се помери улево; истовремено је наредио двојици заповедника на десном крилу да помере своје регименте на другу страну и тако попуне празнину која је пре тога настала. Прва наредба је извршена, али двојица заповедника су одбила да се помере. Стога се крајњи део левог крила нашао изолован и потучен је до ногу, док је чета од 1000 одабраних Аргиваца навалила кроз настали празан простор. На десном крилу су, пак, Лакедемоњани убедљиво победили Атињане и друге савезнике. Атињани би били опкољени и били би сасвим беспомоћни пред својим непријатељима да Агид није опозвао своје чете да помогну његовом левом крилу које је било у расулу. Погинули су и Лахет и Никострат. Лакедемоњани су се вратили кући и у весељу су прославили празник Карнејског Аполона. Победа је много допринела да се обнови углед Спарте, који је нарушила катастрофа на Сфактерији. Јавно мњење у Грчкој прогласило је Спарту за глупу и инертну; сада је почело да преиспитује свој суд. Али, победа је дала директне политичке резултате: променила је ситуацију на Пелопонезу. Једна од тих двоструких промена које су обично ишле заједно, промена друштвеног уређења и спољне политике, догодила се у Аргу. Демократију је заменила олигархија, а савез са Атином је раскинут и склопљен је са Спартом. Мантинеја, Елида и градови у Ахаји такође су пришли победници. Атина је поново била изолована. Вероватно су баш у том тренутку напредне демократе у Атини покушале да склоне са пута утицајног човека који им је био главни противник - Никију. Због његових савета Аргос није добио ефикаснију помоћ; у Атини је вероватно владало велико незадовољство; када је Хипербол предложио да треба применити остракизам, имао је добре разлоге да верује да ће се изгласати пресуда против Никије и није имао видног разлога да стрепи за себе. Можда је рачунао да ће већина Никијиних присталица гласати против опаснијег Алки-

Резулшаши бишке

Apioc ирисшуиа Спарти

Остракизам Хипербола 418-7. ioguue пре Христа

495

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

бијада. Његов прорачун је био тако добро утемељен да је промашио мету, јер је Алкибијад увиђајући каквој је опасности изложен, напустио и Хипербола и демократску странку, удруживши се са Никијом. Тако се десило да су Хипербола уништиле његове сопствене махинације; све Никијине и Алкибијадове присталице исписали су на својим остракама њеГово име и он је био протеран на десет година3. Њ егова политичка каријера била је завршена. Био је то последњи случај остракизма у Атини; институција додуше није била укинута, али је постала мртво слово на папиру.

417. Године пре Христ а 421. године пре Христа Освајање М ела 416. iogune пре Христ а

А ш ински клеруси

Нови савез побожног, скрупулозног Никије, поборника мира, са профаним и превртљивим Алкибијадом, који је био склон ратним подухватима, био је неприроднији од оног између аристократе високог рода и мајстора за светиљке. Али, као да се Никија донекле пренуо из своје политике неактивности. Предузима поход на Халкидику, где од склапања Никијиног мира није ништа постигнуто, осим освајања Скионе и погубљења свих становника мушког пола. Никија је претрпео неуспех у покушају да поврати Амфипољ; али, следеће године, један подухват на југу Егејског мора био је крунисан успехом. Острво Мелос одлучно је остајало ван атинске империје, за разлику од суседне Тере, која је приморана да плаћа форос када је избио рат. Атина је вероватно у исто време тражила форос и од Мела; али, он није ни помишљао да се повинује, острво је чак приложило новац за спартанску флоту која је једрила у помоћ Лезбу4. Никија је 426. године пре Христа довео малу војску на Мелос, али се повукао пошто није успео брзо да извојује победу. У списковима за 425. годину пре Христа налазимо Мелос у „Острвском одељку“ са високо разрезаним форосом од 15 таланата, али је острво и даље остало непоколебљиво у својој одлуци. Атињани су под утицајем Алкибијада сада одлучили да то окончају. Град Мелос је био држан у опсади са 3 Тукидид не спомиње овај остракизам у одговарајућем контексту, већ у вези са Хиперболовим убиством 411. године пре Христа. Каснији извеш таји се разликују и збркани су. Једна грана предања уводи Феака, истакнутог говорника са везама у аристократским круговима, као једног ог главних актера (Плутарх, А лкибијад, 13, 3). Изгледа да је ова верзија потекла од једног говора који су у антици приписивали Андокиду (3), али вероватније је да је у питањ у ф алсификат из III века пре Христа. Коју год улогу да је Феак одиграо, ако је уопште имао неку улогу, владало је уверење да се чвориш те сукоба налази између Н икије и Алкибијада. Међутим, Х ипербол је био политички много значајнији но ш то то наговеш тава Тукидидов презриви некролог: „био је остракизован, не због своје моћи или високог угледа, већ зато што је због покварености био достојан презрења, и држ ава га се стидела“ (6ia novripiav ка! a io ^ v rjv тг| 418. iogune пре Христа

’ То би отприлике износило 87,35 ml и 43,67 ml. Прим. ирев.

49 7

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

да позове „све хеленске градове којима се може за то обратити“ да и они пошаљу прве плодове5.

2. Политика Атине на западу Током петог века пре Христа погледи атинских државника често би одлутали до западне Грчке преко мора. Има знакова да је њен утицај јачао још у Темистоклово доба; видели смо и како је под Периклом коначно почела западна политика склапањем савеза са градовима Сегестом, Леонтинима и Регијем. Генерални циљ Атине био је да подржава јонске градове против дорских, који су били бројнији и моћнији, а посебно против Сиракузе, кћери и пријатељице Коринта. Исти циљ сузбијања дорске надмоћи може се уочити и у оснивању Турија. Ипак, становници Турија нису ефикасно послужили овој сврси. Колонисти су били измешано друштво; неатински елемент је превладао и на крају је Туриј постао дорски центар, а не ослонац Атини. Треба напоменути да је Атина у време оснивања Турија, и још скоро тридесет година после тога, само тражила утицај на западу, и да није помишљала на то да влада том облашћу. Прилике у трговини и супарништво са Коринтом принудили су је да развија везе са Италијом и Сицилијом. Сиципија 427. ioguue пре Христа

Уговори с Леонтинима и Регијем нису довели до непосредног уплитања Атињана у прилике на Сицилији. Прва акција је уследила шест година касније, после позива у помоћ који су упутила оба ова града. Леонтини су се борили да очувају своју независност против Сиракузе, свог јужног суседа. Сви дорски градови, осим Акраганта и Камарине, били су на страни Сиракузе, док су Леонтини имали подршку Регија, Катане, Накса и Камарине. Будућа аутономија јонског елемента на западу хеленског света могла је озбиљно доћи у опасност. У пратњи леонтинског посланства био је њихов највећи грађанин Горгија, професор беседништва, панхеленске славе и утицаја. Можемо мирне душе поверовати да су се Атињани, када је посланство стигло, знатно више интересовали за овог великана, него за његову мисију; да су се у великом броју и силном узбуђењу нагурали у Скупштину не хајући много за предмет говора, већ за начин како је то Горгија рекао. Није била потребна његова речитост 5 Декрет који регулише принош ењ е првине плодова за ж ртву у Елеусини, натпис у M L 73, веома је добро очуван, али датум, између 424. и 415. године пре Христа, није поуздан. И ма јаких аргумената у прилог датуму непосредно пре Никијиног мира.

498

Опадањ е и пад атинске империје

да би одговор био повољан. Атина је била уверена да је за њу корисно да доведе Сицилију у делокруг своје политике. Било је важно да се спречи дотурање жита и друге помоћи са Сицилије атинским непријатељима на Пелопонезу; значајно је било спречити Сиракузу, пријатељицу Коринта, да сувише високо подигне главу; а можда су већ пустоловне фантазије превазишле идеју атинског утицаја и сањале о атинској власти на западу. Хипербол се изгледа посебно интересовао за развој политике у западном Медитерану. Аристофан му се подсмева да размишља о подухвату против саме Картагине6. Под командом Лахета, Атињани су упутили флоту од 20 бродова. Она није много постигла; да су ову операцију наставили, могла је довести до знатних успеха. Месану су наговорили да приђе Атини, која је на тај начин обезбедила слободан пролаз кроз Месински мореуз. Стари савез са Сегестом су обновили; али, претрпели су озбиљан неуспех у покушају да заузму Инесу. Слаб успех овог похода мора се, бар делимично, приписати непоштењу стратега Лахета и његовог благајника. Изгледа да је Клеон након повратка позвао на одговорност Лахета због проневера; један комички песник се наругао како је Лахет изјео сицилијски сир - Сицилија је била чувена по својим сиревима - уз незнатну помоћ свога благајника, Сиростругача7. У међувремену су Атињани 425. године пре Христа, на позив својих савезника на Сицилији да их јаче подрже, наименовали новог заповедника Питодора и одлучили да упуте 40 тријера да ојачају малу савезничку флоту. Али, намера им још није била да покоре Сицилију. Епизода с Пилом и ратне операције на Коркири могу се сматрати узроцима уништења добрих изгледа на успех Атињана на Сицилији. Ове су ратне операције, наиме, задржале флоту од 40 бродова која је пловила на запад под командом Еуримедонта и Софокла, а услед закашњења поништен је једини успешан резултат Лахетовог похода, савезништво са Месаном. Тај се град, који су поделиле две супротне политичке странке, побунио; када је флота напокон стигла, није постигла ништа вредно помена. Њен је долазак пре био, како се чини, прилика да се коначно међу скоро свим џавама на Сицилији јави мировни покрет - покрет који није одговарао атинским плано-

Поход на Сицилију под заповедниш теом Лахета 427. године пре Христа

Поход Еуримедонта и Софокла, 425. iogime пре Христа

6 Аристофан, Вит езови, 1300-4: „Кажу да су тријере одржале заседање и једна од њих, стара душа, рече: ,,’Н исте ли чуле, драге моје, ш та се догађа у граду? Кажу да је безвредни грађанин, мрзовољни Хипербол, поставио захтев да стотина нас заплови у Картагину.’“ О во није доказ да је у Скупш тини званично био предложен напад на Картагину, али указује да су се у ваздуху осећале амбиције према западу. 7 Вероватније је да Аристофан, у Зољама, 903 и даље, даје пародију стварног суђења, али сцена може бити једноставно и комична измишљотина.

499

1 И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Сабор у Гели 424. Јодине пре Христ а

вима. Када су атински стратези позвали градове да им се придруже у рату против Сиракузе, као одговор је уследио конгрес у Гели, где су се састали делегати из свих грчких градова на Сицилији да расправљају о ситуацији и размотре могућности за мир. Човек који је имао најистакнутију улогу на овом значајном конгресу био је Хермократ из Сиракузе. Он је водио политику која је с правом описана као сикелиотска политика. Сицилија је свет за себе, са својим сопственим интересима и политиком, а Грке ван Сицилије треба сматрати странцима и не треба им допустити да се мешају у прилике на острву. Треба оставити сицилијским градовима да сами међу собом решавају своје неспоразуме, али да би се одупрли интервенцији Атине или било које друге силе споља треба да се уједине. Стога Хермократова политика није била ни локална ни панхеленска, већ политика Грка са Сицилије (сикелиотска). Упоређивали су је са „Монроовом доктрином (Монрое)“ Сједињених Америчких Држава. Ова политика, међутим, никада није била остварена; видећемо како су самог Хермократа околности натерале да потпуно изневери доктрину коју је заговарао. Али, конгрес у Гели није био неуспешан; Атињани су морали да прихвате ситуацију и да се врате у Атину, где је Скупштина, опијена тријумфом на Сфактерији, оглобила Еуримедонта и протерала двојицу његових колега. Ускоро потом, почеле су невоље у Леонтини. Олигарси, којима су претиле радикалне мере, позвали су у помоћ Сиракузу, протерали демократе из града и затим прешли у Сиракузу. Атина је искористила прилику да интервенише и послала је Фајака, истакнутог беседника, са двојицом колега, да склопи општи савез против Сиракузе. Посланици су у Гели, након почетка који је обећавао, доживели неуспех и Атина, коју је сада обузело мирољубиво расположење, није предузимала ништа све док није освојила Мелос.

3. Испловљавање Сицилијске експедиције. Прве операције на Сицилији Посланство из Ceiectue 416. Године пре Христа

500

Те године је у Атину стигао позив у помоћ из Сегесте која је била у рату са својим јачим јужним суседом, Селинунтом. Позив су подржали и демократи из Леонтина, који су сада били без свога града. Атина је послала посланике на Сицилију да поднесу извештај о ситуацији и да тајно испитају ресурсе Сегесте, која се обавезала да ће, ако Атињани пошаљу војску, покрити ратне трошкове. Посланици су се вратили у Атину са 60 таланата неискованог сребра и живописним причама о неизрецивом богатству становника Сегесте. Описивали су свете посуде од злата и драгоцене тањире обичних

Опадањ е и пад атинске империје

грађана. Алкибијад и читава млађа генерација били су за то да се одговори на позив и да се Сегеста снажно подржи против Селинунта, а Леонтина против Сиракузе. Никија се мудро супротставио тој идеји истакавши колико би огроман био издатак похода који би стварно био успешан. Народ је, међутим, на крилима своје недавне победе над Мелом, био очаран идејом о новим освајањима у далеком и непознатом свету; обичан Атињанин је имао врло неодређене представе о томе шта је то Сицилија; понесен сновима о империји на западу, поклањао је мало пажње опрезним Никијиним саветима колико и томе да изгласа 100 тријера уместо 60, које су првобитно биле затражене. Поступивши неразумно и не послушавши Никију чија је смотреност по најстрожем критеријуму била мудрост, народ је направио још крупнију грешку изабравши Никију за заповедника похода коме се он противио. Именован је за стратега са Алкибијадом и Ламахом8. То открива колико су цењене његове војничке способности. Нема сумње да су на њега гледали као на поуздану противтежу пустоловном духу његових колега. Иако се Никија показао кадар да спроводи Периклову стратегију које се до тада Атина држала, ипак су његове способности и темперамент били потпуно неподесни за вођење освајачког подухвата који захтева смелије и обимније војне операције. Када је почетком лета експедиција била спремна да исплови, полазак је одгођен због мистериозног догађаја. Једнога мајског јутра откривено је да су четвртасте камене фигуре, које су стајале на улазима у храмове и приватне куће у Атини, познате као Херме, оскрнављене9. То је побожне Атињане болно узрујало. Чинило се да је то нечувено светогрђе лош предзнак предстојећег похода на Сицилију; против логике се тврдило да тај чин наговештава заверу

А т ињ ани minacaвају поход на С ицилију

8 Занимљ иво је сазнањ е из ф рагм ента једног савременог декрета да је Скупштина прво гласала о томе да ли команду треба поверити једном стратегу или је треба поделиги (натпис у ML 78, fr. С.). Н еповерење у А лкибијада изазвало је исти катастрофални компромис као и 418. године (видети горе нап. 2). 9 Андокид, који је био ухапшен па ослобођен, пошто је побио оптужбе (архонта) краља, касније је написао потпун а тенденциозан приказ судског процеса (Андокид, О М истеријама, уз добар коментар D. М. MacDowell). О ни чија је кривица била доказана осуђени су на смрт, а имовина им је била конфискована. Сачувани су ф рагменти записника са јавне продаје ове имовине, натпис у ML 79. Једна од најинтересантнијих ставки је списак робова који су припадали метеку Кефисодору, са ценама које су постигли на продаји (цене су у драхмама); Трачанка, 165; Трачанка, 135; Трачанин, 170; Сиријац, 240; Каријац, 105; И лир, 161; Трачанка, 220; Трачанин, 115; Скит, 144; Илир, 121; Колхиђанин, 153; дечак Каријац, 174; каријско дете, 72; Сиријац, 301; М алтеж анин, 151; Лиђанка, 185.

501

I И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Исиповљавање флоте

Рашни савеш у Решју

против државе. Алкибијадови непријатељи су уграбили прилику и покушали да га уплету у светогрђе. Причало се да је профана пародија Елеусинских мистерија била приређена у његовој кући - што је могло бити сасвим истинито; тврдило се да је он главни актер овог светогрђа и коловођа завере против демократије. Није било јасно зашто би завереник на овакав начин открио своју заверу. Али, иако је ова теорија пуцала по шавовима, могла је задовољити узрујан народ. Алкибијад је тражио право да се одбрани од оптужбе пре него што исплови флота. У том би случају сигурно био ослобођен, јер се веровало да је неопходан у поменутом подухвату; његови непријатељи, свесни тога, издејствовали су да се суђење одложи до његовог повратка. Флота је тада испловила, а светогрђе је било скоро заборављено у узбуђењу око њеног поласка. Тукидид каже да никада пре тога ни из једне хеленске државе није била послана тако велика поморска сила. У њој су биле 134 тријере и небројено много пратећих мањих бродова; било је 5 100 хоплита; укупан број бораца износио је више од 30000. За коњицу су се ослонили на своје сицилијске савезнике; са флотом је кренуло само 30 коња. Зауставили су се у Регију где су их дочекала разочарања. Региј је био суздржан, што Атињани нису очекивали. Власт је изјавила да њихов став мора бити усаглашен са ставом других италиотских држава. Изгледа да су се И талиоти’ кретали у правцу политике заједничких интереса, о којој су Сикелиоти расправљали на конгресу у Гели. Даље, Атињани су се ослонили на богатство Сегесте за издржавањ е овог похода; али, сада су дознали да су њихове уходе биле обмануте једноставним варкама. Сребрни судови са позлатом били су им приказани као чисто злато; Сегеш ћани су, прикупивш и све тањ ире које су могли из свог и других градова, преносили из куће у кућу исти прибор, те су код посланика створили уверење да је сваки домаћин, који их је раскош но гостио, имао свој велелепни прибор. Ово откриће је непријатно изненадило и војнике и заповеднике. Био је то озбиљан ударац подухвату, али ником, па ни Никији, изгледа није падало на ум да од њега одустане. Шта да се сада ради? Одржан је ратни савет у Регију. Н икија се залагао за курс који је подразумевао што мање ризика и делања - да се плови око острва, да се неколико пута демонстрира сила, да се заузме све што се без напора може заузети и да се Леонтињанима пружи сва ' И талиоти су грчки досељ еници, становници грчких градова на југу Апенинског полуострва, док су грчки досељ еници на С ицилију С икелиоти. Прим. прев.

502

Опадањ е и пад атинске империје

могућа помоћ без излагања опасности. Алкибијад је предложио да енергично треба покушати да се дипломатијом придобију сицилијски градови; пошто тако ојачају своју позицију, треба да предузму кораке да Селинунт и С иракузу принуде да поступају коректно са Сегестом и Леонтинима. И Н икија и Алкибијад имали су у првом плану циљ похода - да се исправе неправде нанете Леонтинима и Сегести. Али Ламах, који није био ни државник ни дипломата већ обичан војник, гледао је на ситуацију из војничког угла. Увиђајући да је С иракуза главни непријатељ, крајња мета према којој је стремио цео подухват, саветовао је да се одмах нападне Сиракуза, док су њени грађани још неспремни. На срећу за Сиракузу, смела Ламахова стратегија није превагнула; ван бојиш та није имао ни утицаја, ни ауторитета; пошто му није пошло за руком да убеди своје колеге, који су га можда презирали као обичног војника, гласао је за Алкибијадов план. Наксос и Катана су прешли на страну Атињана, а атинска флота је у Великој луци Сиракузе извела демонстрацију силе и заробила један брод. Ништа више није постигнуто пре него што је Алкибијаду из Атине стигло наређење да се врати како би му се судило због безбожништва. Народ Атине поново је запао у стање религиозне агоније због оскрнављења Херма и тајновитост којом је тај догађај био обавијен увећала је његове страхове. Наименована је комисија за истрагу; била су подметнута лажна сведочења; извршена су бројна хапшења. Андокид, младић из угледне породице, био је један од загвореника; након дужег времена решио је да призна кривицу и ода имена својих саучесника. Њ еговом исказу спремно се поверовало; узнемирење народа се стишало; сви затвореници које је Андокид оптужио били су осуђени и погубљени. Андокид је помилован и убрзо је напустио Атину. Али, на крају крајева, није сигурно да ли су Андокидова обавештења била истинита; Тукидид каже да истина о овој тајни никада није откривена. Чињеница је да се никада није поуздано утврдило ко су били сгварни починиоци; афера је у том погледу остала неразјашњена. Али сврха овог поступка, као и његов извор су изван сваке сумње. То се догодило уочи похода на Сицилију и није могло имати друти циљ него да се полазак спречи буђењем празноверја у народу. Ако се сада запитамо ко је више од свих других био витално заинтересован да спречи испловљавање флоте, одговор је очигледан - Коринт и Сиракуза. Имамо разлога за претпоставку да су починитељи светогрђа - за нас би њихова имена била само од другоразредног значаја - били људи које је Коринт подмитио, они који су примили

Алкибијадов опозив

Значење мисшерије Херма

503

1 И с т о р и ј а Г р ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Атинска победа

504

коринтске сребрњаке. Што се суштине тиче, скрнављење Херма сасвим сигурно није мистерија. Истраге поводом Херма изнеле су на видело друга светогрдна дела, нарочито пародирање Елеусинских мистерија у које је био уплетен Алкибијад. Њ егови непријатељи из обе странке оценили су да је дошло време да задају ударац. Тесал, Кимонов син, определио се за оптужбу, која је почињала овако: „Тесал, Кимонов син, из деме Лакијаде, оптужује Алкибијада, Клинијиног сина, из деме Скамбониде, због светогрдног чина према двема богињама, Деметри и Кори; пародирао је тајни обред посвећења (мистерије) приказавш и га својим пријатељима у својој кући; био је, наиме, у одори какву носи хијерофант у тајном обреду посвећења, и себе је назвао хијерофантом.“ Тријеру Саламињанку су послали да позове Алкибијада да се врати, али са упутствима да не примењују силу. Алкибијад је могао да одбије, али није тако учинио. На Саламињанки је дошао све до Турија, где је побегао и отишао у добровољно изгнанство. Атињани су га осудили на смрт заједно са неким његовим сродницима и запленили су му имовину. Пошто је Алкибијад отишао, преостали део године на Сицилији је протраћен у малом броју ситних и безначајних подухвата. Напокон, када је стигла зима, Никија се пренуо и предузео нешто знатно озбиљније. Препреденом ратном варком намамио је сиракушку војску у Катану да нападне атински табор; навео их је да поверују да ће га освојити на препад. За то време, Атињани су се укрцали на своје бродове и одједрили у Велику луку Сиракузе. Никија се искрцао и утврдио је свој табор на југозападној страни луке, у близини рта Даскона, нешто јужније од храма Зевса Олимпског, према коме се богобојажљиви Никија понео са дубоким поштовањем. Када су се Сиракужани вратили, дошло је до битке, прве у рату. Атињани су били у неповољном положају јер уопште нису имали коњицу; међутим, кобни недостатак дисциплине у редовима непријатеља је превагнуо над предношћу коју им је давала коњица од 1200 коњаника. Олујна киша са муњама помогла је Атињанима да сломе своје противнике који нису имали војну обуку; ипак, коњица је Сиракужанима добро послужила пошто им је штитила одступницу. Сада је постигнут успех, али Никија није био способан да га искористи до краја. Следећег дана је заповедио да се цела војска укрца и одједри натраг у Катану. Имао је већи број више но добрих разлога за то - зимско време, недостатак коњице, новца, савезника; за то време је Сиракузи остављено да се припреми. „Атинска флота и копнена војска ће западати у млитавост и малаксалост. Цела Сицилија ће се све више привикавати на појаву велике ратне фло-

Опадањ е и пад атинске империје

те која једри тамо-амо, чија се енергија траћи у малим, већином неуспешним подухватима, а када и зада неки снажан ударац, нема смелости да га претвори у победу." Обе стране искористиле су зиму за тражење савезника. Сикели са острва већином су пришли Атини. Камарина, коју су хтеле да придобију и Атина и Сиракуза, остала је неутрална. Управо на Скупштини у Камарини Тукидид приказује Хермократа где поново излаже доктрину о непоколебљиво сикелиотској политици, коју је пре десет година формулисао у Гели, док један атински посланик развија у најогољенијој ф орми теорију чисто себичног интереса, подсећајући нас на тон Тукидидових Атињана у дијалогу са становницима Мела. Док Алкибијад још није био опозван, смислили су план за освајање Месане; али, када је дошло време да се он оствари, успех је изостао. Алкибијад је почео да се страшно свети својој земљи одавши план акције просиракушкој странци у Месани. Атину као да ie стварно гонила коб у походу који је тако непромишљено предузела. Да је поверила заповедништво Алкибијаду и Ламаху, а без Никије, поход би вероватно био успешан и резултирао би освајањем Сиракузе. Али, незадовољна злосрећним наименовањем Никије, Атина је морала целом подухвату да ишчупа душу одузевши му Алкибијада. Овај енергични дипломата сада је трошио исто толико енергије да упропасти поход, колико је уложио да га организује. Отишао је у Спарту и присуствовао Скупштини која је примила сиракушко посланство које је преклињало Спарту за помоћ. Одржао је снажан и делотворан говор. Открио је безграничне планове атинске амбиције, усмерене на освајање запада (укључујући и Картагину), која ће им омогућити да се врате и покоре Пелопонез. То су можда били снови самог Алкибијада, али никада се сигурно нису јасно уобличили у свести неког трезвеног атинског државника. Алкибијад је Спартанце нарочито подстицао да предузму две мере: да одмах пошаљу спартанског војсковођу на Сицилију да организује одбрану - војсковођа је био знатно важнији од војске - и да утврде Декелеју у Атици, што је представљало невољу од које су Атињани увек стрепели. „Ја знам,“ рекао је отпадник, „тајне Атињана". Тукидид показује како би се Алкибијад бранио за своје осветничко - не може се назвати издајничко - понашање. Опис атинске демократије као „признате лудости" можда је стварно био израз којим се Алкибијад послужио. Снажно непријатељство је мотивисало изгнаника, али остаје питање да ли је он тако поступио само попуштајући овом осећању или је можда имао далекосежне планове за своју каријеру. Ако смемо да поверујемо у аутентичност говора који Тукидид приписује Алкибијаду, крајњи циљ му је био да поново задобије своју

А лкибијад у Сиарти, H>eioe loeop

505

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

земљу. Уз спартанску помоћ он би, како је претпостављао, искористио недаће Атине и, усуђујемо се да читамо између редова, „призната лудост“ би била укинута. Алкибијада је тешко замислити на неком другом положају осим као другог Писистрата. Говор овог вештог заступника пореметио је равнотежу у најкритичнијем тренутку историје Хеладе. Лакедемоњанима, који су се колебали између политике неутралности и интервенције, његов је савет помогао да донесу одлуку; наименовали су војсковођу по имену Гилип да преузме командовање сиракушким снагама. Коринт је такође послао бродове у помоћ својој ћерки. Аристофанове Птице, 414. iogune пре Христа март - април

Откад је војска отпловила, Атина је била расположена да смишља смеле планове и пуна оптимизма ишчекивала је и сањала неку велику и сјајну промену набоље у својој судбини. Аристофан је овакво расположење својих суграђана узео за мотив своје фантастичне комедије, под насловом Пт ице, коју је приказао о Великим Дионисијама. Неки истраживачи настојали су да открију одређене политичке алузије у причи о утемељењу града Облакокукавичковца од стране небеских птица, под вођством двојице атинских пустолова Наговора и његовог пајташа Надобуда, али то води неразумевању сврхе ове драме и наноси неправду уметности овог песника. За историчара, значај П т ица је у томе што драма уз доброћудну поругу открива ондашње расположење атинског народа.

4. Опсада Сиракузе, 414. године пре Христа 414. шдина ире Христа

Острво у Сиракузи, првобитно станиште Архије', увек је било душа и центар града. Колико год се град ширио ка копну наспрам Острва, оно је увек било оно што је Акропољ био Атини, а Лариса Аргу; чак су га звали акропољем. Острво је у шестом веку пре Христа насипом повезано са копном; град се затим постепено ширио око обале Мале луке и уз обронке према литицама Епиполе, уобличавајући две градске четврти, Ахрадину и Тиху, које су биле окружене зидинама. А пространа висораван Епиполе изнад града, у облику великог троугла са високим врхом Еуријала као највишом тачком, остала је ненастањена. На старијим мапама, Ахрадина се налази на источном крају ове заравни, под претпоставком да је, када је Дионисије касније око Епиполе подигао свој бедем, читав простор био настањен. Али брижљиво поновно испитивање целог локалитета, ‘ Архија, Коринћанин, легендарни вођа насељеника из Коринта и утемељитељ Сиракузе. Прим. прев.

506

Опадањ е и пад атинске империје

као и литерарних извора открило је да је оно за шта се мислило да је бедем који опасује Ахрадину у ствари стари каменолом, и да нема доказа о настањивању. Услед доминантног положаја Епиполе ова висораван је била кључно место у стратегији опсаде. Сиракужани су нешто учинили, премда не онолико колико су могли, да се припреме за опсаду. Реформисали су систем војне команде и заменили су својих 15 стратега Хермократом и двојицом колега којима је била поверена врховна команда. Подигли су утврђење око светилишта Аполона Теменита, које се налазило уз спољашњу страну бедема Ахрадине; ојачали су и Полихну, тврђаву јужно од брда, у близини храма Зевса Олимпског. Прва краткотрајна ратна операција Атињана против Сиракузе одиграла се на заравни западно од Велике луке. У другој фази рата који је започела наредног пролећа, сцена се помера ка северу, и непријатељска дејства су се одвијала на висовима Епиполе. Хермократ је схватио да је потребно да чува ове висове. Стога је одлучено да се одржи велика смотра свих бораца и да се изабере 600 војника да штите Епиполу. Али време је скоро истекло. Управо у тренутку одржавања смотре, доле на ливадама на обали Анапа, Атињани су били веома близу. Флота је претходне ноћи напустила Катану, допловила је у залив на северној страни Епиполе и искрцала копнене трупе на месту за десант удаљеном нешто мање од 1,5 km од врха Еуријала. Војници су похитали узбрдо И запосели Епиполу пре него Ш ТО Ат ињ ани освајају је сиракушка војска схватила шта се догодило. Шест стотина војни- Еиии°% ка је покушало да их истера са Епиполе, али су уз велике губитке били одбијени. Атињани су тада утврдили место звано Лабдал, у близини северних литица; замерало им се што уместо Лабдала нису утврдили Еуријал. План опсаде је предвиђао да се преко Епиполе и низ литицу, Ааински зид до пристаништа на југу, сазида зид10. Он би пресекао комуникације на копну, док би флота, стационирана у Тапсу и спремна да уплови у Велику луку, пресекла комуникације на мору. У том циљу је иза10 М одерни нацрти опсаде С иракузе заснивају се на топографској студији Кнуда Фабриција, Das A ntike Syrakus (1932). Он је први доказао да се настањена област није протезала до Епиполе и да се градски бедем налазио јуж но од литица. Замишљ ена линија атинског опсадног зида је спорна. Ш ироко је прихваћено мишљење да је водила п раво преко Епиполе до залива Тапса, до кога је стизала преко увале св. Панагије; сматра се да је то место Трогила, где је, према Тукидиду, зид требало да се заврш и (видети К: Ј. Dover, H C T IV, стр. 474); међутим, најкраћа линија између Велике луке и отвореног мора водила би близу јужног краја литица, и окружила би град. Јаке разлоге који говоре у прилог овој линији даје Peter Green, Armada from Athens, 191.6.

507

И с т о р и ј а Гр чк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

први ш ракуш ки иоиречни зид

i

Ламахова појибија

508

брана једна тачка у средини замишљене линије зида и ту је саграђена округла тврђава, „Круг“, од које ће се градити зид према истоку и према западу. Покушавши безуспешно да спрече изградњу зида, Сиракужани су прилегли на посао да 6и подигли попречни зид, који је почињао од Теменита и ишао ка западу, да би пресекли јужни а т и н с к и З И д и спречили да допре до луке. Атињани нису покушали да их зауставе и потпуно су се посветили изградњи свог зида северно од Округле тврђаве; та је деоница у почетку изгледала важнија од оне јужне, јер су морали пазити на то да очувају комуникације са својом флотом у Тапсу. Али, премда тобоже нису обраћали пажњу на сиракушке градитеље, у ствари су само вребали повољну прилику. Неопрезност Сиракужана убрзо им је пружила прилику на коју су чекали. Извршили су напад на попречни зид и сасвим су га разорили. Стратези су тада почели да се старају о јужној деоници свога зида; не дочекавши да се доврши део код Округле тврђаве, почели су да утврђују јужну литицу, близу Херакловог храма, изнад мочварног терена на северозападној страни Велике луке. Сиракужани су тада почели да граде други попречни зид, не на брду, него мало преко овог ниског мочварног тла, да би онемогућили Атињане да свој зид спусте од литице до луке. Није то био прави зид, јер се не би одржао на мочварном тлу, већ ров са палисадом. У освит дана, Атињани су под Ламаховим вођством сишли у мочвару и разрушили оно што су направили Сиракужани. Али успех је био више него умањен оним што је уследило. Војници су провалили из Сиракузе; дошло је до битке; Ламах - херој Ламах, како су га комички песници за живота називали из спрдње, а из дивљења након што је погинуо - неразумно се изложио непријатељу и био је убијен. Ово је био трећи велики ударац атинским изгледима за успех. Никија је био наименован; Алкибијад је био опозван; сада више није било Ламаха. Да би све било још горе, сам Никија се разболео. Изградња јужног атинског зида је напредовала ка југу у два паралелна правца, а флота је заузела положај у Великој луци. Несвесни предности коју су добили Ламаховом погибијом, Сиракужани су прерано почели да очајавају; променили су своје војсковође и били су спремни на преговоре. Никију, који је неочекивано одступио од себи својствене трезвености, прерано је понело победничко осећање; мислио је да му је Сиракуза већ у шаци и направио је судбоносну грешку, јер није завршио део зида на северној страни. Његов пропуст заслужује још тежу осуду зато што је знао да Сиракузи из мајке постојбине пристиже помоћ. Али Никији је било суђено да уради нешто погрешно и онда када је био уобичајено опрезан и у тренутку неочекиваног самопоуздања.

Опадањ е и пад атинске империје

Свака помисао о предаји била је одбачена када је коринтски капетан по имену Гонгил стигао у Сиракузу са вешћу да су коринтски бродови са спартанским војсковођом на путу за Сиракузу. Тај војсковођа је већ изгубио наду да може помоћи Сиракузи због извештаја о атинским успесима који су стизали до њега; мислио је да јој више нема спаса и доједрио је до јужне обале Италије у намери да спасава градове Италиота. У Локрима је Гилип сазнао да би се Сиракуза још увек могла спасти, пошто северни зид још није довршен. Сместа је отпловио у Химеру и прикупио копнену војску, коју су му обезбедили Гела, Селинунт и сама Химера, па је копненим путем кренуо ка Сиракузи. Попео се на брдо Епиполу истом стазом на северној страни којом се попела и атинска војска када је заузела зараван; пошто није наишао ни на какав отпор, продужио је даље северним завојем брда до Сике и ушао је у град. То је био резултат велике Никијине неопрезности. Да је зид био довршен, Гилип ово не би никада ни покушао; да је Еуријал био утврђен, подухват би вероватно пропао. Гилип је сместа преузео команду над сиракушком војском и становништву улио ново самопоуздање. Он се толико разликовао од типичног Спартанца, колико се Никија разликовао од типичног Атињанина. Поседовао је сву енергију и довитљивост Брасиде, али не и привлачни карактер тог изузетног војника. Одмах се усредсредио на задатак одбране; први његов подвиг било је освајање утврђења Лабдала. Али, главни циљ био је да се Атињани спрече да не опколе град довршавањем северне деонице свога зида; то се могло постићи само подизањем новог попречног зида. Атињани су такође почели журно да граде и између две војске је настало утркивање у зидању. Упоредо са радовима, нападали су једни друге са променљивим успехом. На крају су однели победу сиракушки зидари; атински зид је прекинут и никада није стигао до источне обале. Ово није задовољило Гилипа. Градња његовог зида је настављена све до Еуријала; на западној страни брда подигнуте су четири тврђаве, тако да је сада Сиракуза могла да спречи да Атињанима дође помоћ стазом којом се сам Гилип попео. За то време, Никија је освојио Племириј, рт окренут према Острву, који формира јужну ивицу затона Велике луке. Ту је сазидао три утврђења и направио је сидриште за своје бродове од којих су неки били упућени да чекају флоту из Коринта. Сиракужани су одговорили на запоседање Племирија тако што су послали коњицу у утврђење Полихну да чува јужну обалу луке. Али, премда су Атињани држали под контролом јужни део Епиполе и улаз у луку, сиракушки зид од Сике до Еуријала за Сиракузу је потпуно изменио ситуацију, од безнађа до разумне наде.

Гилипов долазак

Трећи сиракушки попречни зид

509

1 И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

413. iogune пре Христа Спартанци окупирају Декелеју

Н икијина мопба за помоћ

Стигла је зима и током ње је било много посланстава и припрема. Гилип је зиму провео регрутујући свеже снаге на Сицилији. Камарина, која је дуго била неутрална, напокон се придружила Сиракузи; у ствари, Сиракуза је на својој страни имала свеколику грчку Сицилију, осим свог супарника Акраганта, који се упорно држао по страни, и градова Накса и Катане. На Пелопонез су поново упућене молбе за помоћ. Ревност Коринта још увек није попуштала; Спарта је послала одред од 600 хоплита - неодамода и хелота. Теба и Теспија такође су послале војне контингенте. За тренутак се морамо вратити у Стару Грчку. Ту се поново разбуктао општи рат и рат на Сицилији почиње да губи обележје колатералне епизоде и утапа се у шири конфликт где су у питању били крупнији интереси од интереса Сиракузе и Сицилије. Спартанци су закључили да су они сами били виновници зла у претходном рату и да су успеси Атињана, нарочито освајање Пила, били заслужена одмазда. Међутим, Атињани су сада нападом на Сицилију извршили очигледно насиље и Спарта је чисте савести могла да уђе у рат против Атине. Алкибијадов савет да се утврди Декелеја био је прихваћен: сазидана је тврђава и у њој је постављен гарнизон под командом краља Агида. Са брда Ликабета у Атини може се видети декелејски вис кроз отвор између Пентелика на десној и Парнета на левој страни; Декелеја је истурено брдо Парнета. То је био погодан положај са кога се могло допрети до свих делова Атике, где поља више нису обрађивана; из Декелеје се истовремено лако могао одржавати и саобраћај са Беотијом. Када су Лакедемоњани још једном примакли ратне операције до самих капија Атине, од ње је затражено да упути нови контингент војске на запад, по величини налик првом. Никија је послао кући писмо са једноставним, неулепшаним извештајем о ситуацији. Изричито се наводи да је прибегао неуобичајеном начину, упутивши писмени извештај уместо усмене поруке; било је веома важно да се атинска Скупштина обавести о тачној ситуацији. Никија је објаснио да су Атињани Гилиповим доласком, порастом броја војних гарнизона и градњом попречног зида сами себе ставили под опсаду. Чак су стрепели и од напада са свог терена, на мору, где су имали предност; њихови бродови су почели да пропуштају воду, а посаде нису биле спремне за борбу. Будући непријатељски успеси могли би пресећи снабдевање намирницама које су се сада прибављале из градова Италије. Требало је учинити једну од две следеће ствари: дићи руке од подухвата или одмах послати нове војне снаге по јачини равне онима у првом походу. Никија је преклињао и да га опозову с образложењем да се разболео. Народ Атине је поновио

5io

k

Опадањ е и пад атинске империје

своју пређашњу несмотреност, изгласавши походу другу војску и одбивши да смени Никију у кога је имао слепо и дирљиво поверење. Наименовали су Еуримедонта и Демостена за стратеге нове војске.

5. Други поход „Почетно мешање Атине у локалне прилике на Сицилији, њено иступање у својству заштитнице Сегесте од Селинунта и Леонтина од Сиракузе прерасло је у гигантску борбу у којој је ангажована већина Хелена. Претходна фаза Пелопонеског рата је поново почела са додатним ратом на Сицилији чије размере никада раније нису виђене. У претходној фази, ратовање на Сицилији било је само додатак ратовању у Старој Грчкој. Сада је Сицилија постала средиште сукоба, штаб обеју страна.“ За саму Сицилију, рат је сада постао питање живота и смрти као што је за Грчку то била инвазија Персије. Сиракуза је, под вођством Хермократа и Гилипа, уложила сву своју енергију у стварање флоте; у пролеће је располагала морнарицом од 80 трирема. Посаде су биле неискусне, али би се могле присетити да је под притиском персијске опасности и сама Атина научила поморску вештину. Гилип је одлучио да нападне атинско сидриште у Племирију са копна и са мора. На мору су Сиракужани претрпели пораз; али, док се у пристаништу водила поморска битка, копнена војска под командом Гилипа заобилазно је стигла до Племирија и освојила утврђења на рту. Атински бродови су тако били потиснути до сидришта близу њиховог двоструког зида северно од луке, чији су улаз сада контролисали Сиракужани. Атињани су сада били опседнути и са копна и са мора и нису могли да шаљу бродове из луке осим тек толико да одбију напад. Ускоро је нова поморска сила Сиракузе постигла знатан успех заробивш и код јужне обале Италије неке бродове који су из Атине довозили намирнице. Најзад су стигле вести да је на путу велика флота под командом Еуримедонта и Демостена. Састојала се од 73 тријере; на њима је било 5000 хоплита и велики број војника са праћкама и кратким копљима. За Сиракузу је могућност да успе била у нападу на деморалисане Никијине снаге пре но што им пристигне помоћ, док је Никијина политика - блиска његовом карактеру - очито била да остане неактиван. Сиракужани су истовремено напали бедеме са копна и сидриште под бедемима са мора. Копнени напад је био одбијен, али се дводневна битка на мору завршила очигледном победом Сиракузе.

413. године пре Христа Фрименова оцена (Freeman)

Поморска бишка

Победа Сиракужана на мору

5ii

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Велика лука била је исувише скучена да 6и Атињани стекли предност својом надмоћном вештином поморског ратовања, а њихови бродови нису били прилагођени условима борбе у уском простору. Ефикасна употреба дугих лаких кљунова зависила је од могућности маневрисања. Сиракужани су обликовали кљунове својих бродова имајући у виду скучени простор и направили су кратке а тешке кљунове. Сутрадан по победи у Велику луку је упловила Еуримедонтова и Демостенова флота. Безуспешни напади на сиракуш ки попречни зид

(АвГусш)

Демостен је одмах схватио да је све пропало ако се не освоји сиракушки попречни зид. Покушај да се заузме са југа био је осујећен и једина друга могућност била је да се заобиђе западни крај брда и да се попне старом стазом близу Еуријала. Био је то тежак подухват јер су западни део Епиполе штитиле тврђаве, зид и група од 600 одабраних војника који су непрекидно чували стражу. За напад је одабрана ноћ са месечином. Атињани су у почетку имали успеха. Једну су тврђаву освојили и одбили су 600 поменутих Сиракужана под командом самог Хермократа. Али када су Теспијци једном делу њихових снага задали дефинитиван пораз, неред се проширио на осталу војску; одступали су дуж целе борбене линије, отерани низ брдо преко својих другова који још нису стигли на врх. Неки су, побацавши штитове, скакали са литица. Било их је побијено око 2000. Ови неуспеси су деморалисали војску; Демостен је схватио да се ништа не може постићи дужим задржавањем на месту где су се налазили. Једино паметно решење било је да напусте нездраву мочвару, док још доминирају на мору, и то пре доласка зиме. У Сиракузи су само траћили снагу и новац. Али, иако је Демостен на својој страни имао разумевање војске и осталих заповедника, није успео да наговори Н икију да прихвати такво решење. Иста црта карактера која је Никију навела да се супротстави Ламаховом предлогу да се нападне Сиракуза, сада га је подстакла да се успротиви Демостеновом предлогу да се Сиракуза напусти. Доминантна црта Никијиног карактера био је страх од одговорности. Плашио се „Полидаманта и Тројанки“*, плашио се критике, можда осуде, атинске Скупштине. Не би прихватио ни компромисно решење да се повуче у Катану и настави рат по новом плану. Пошто је однос био два према један, требало је да Еуримедонт и Демостен инси* М итска личност Полидамант био је син Тројанца Пантоја и према Хомеру учесник у одбрани Троје. Био је чувен као Х екторов саветодавац и тумач знакова. Хектор се оглушио о његова предсказањ а и то је било за њега кобно. И зрека „Плашити се Полидаманта и Тројанки“ означава претерану опрезност и богобојажљивост. Прим. прев.

512

Опадањ е и пад атинске империје

стирају да истог часа одступе, али су непромишљено попустили тврдоглавости свог старијег колеге. Кроз неколико дана догађаји су, међутим, надјачали одлуку самог Никије. Гилип је стигао у Сиракузу са новим војним контингентима које је сакупио на острву; након дуге заобилазне пловидбе преко Кирене, појачања са Пелопонеза и из Беотије су најзад приспела у Велику луку. Никија је попустио и све је било спремно за одлазак. М еђутим, исте ноћи када је требало да отплове, док непријатељ није ниш та слутио, помрачио се пун месец. Празноверни војници су ову појаву схватили као упозорење са неба и захтевали су да се одложи полазак. Никија није био ниш та мање празноверан од својих морнара. На несрећу, његов најбољи пророк, Стилбид, био је мртав; други гатари су наложили да треба да сачека да протекне три пута девет дана (до следећег пуног месеца). Пророци су можда имали различито мишљење, а Никија се определио да за сваки случај чека дуже времена. Никада ниједна небеска појава није била толико кобна као ово помрачење месеца. Уз Никијину помоћ запечатила је судбину атинске војске. Религиозни обреди су потрајали неколико следећих дана. За то су време Сиракужани открили да Атињани намеравају да прекину опсаду; њихово самопоуздање је порасло због пораза који се тим чином признавао; одлучили су да се не задовоље само тиме што су спасли свој град, него да униште непријатељску војску пре но што побегне. Стога су постројили за битку своју флоту од 76 бродова, у Великој луци; у сусрет им је запловило 86 атинских бродова. Атињани су, као и раније, били у неповољном положају пошто нису имали простора за маневрисање; њихов центар, лево и десно крило били су поражени. Стратег Еуримедонт је био убијен. Лево крило је било потиснуто на мочварну северозападну обалу луке, између атинског зида и Даскона. Копнена војска под командом Гилипа покушала је да пређе преко мочваре Лисимелије и да спречи искрцавање посада са атинских бродова, али су је одбили Етрурци, савезници Атине, који су били послани да на том месту чувају обалу. Затим је уследила битка за бродове и Сиракужанима је пошло за руком да одвуку 18 лађа. Пораз је сломио морал атинске војске, док је победа крунисала самопоуздање њихових непријатеља. Једина мисао Атињана била је бекство - помрачење је било потпуно заборављено; али, Сиракуза је била одлучна да им онемогући бекство. Улаз у Велику луку је био преграђен низом бродова и чамаца свих врста и величина повезаних ланцима и спојених мостовима. Судбина Атињана зависила је од успешног пробоја кроз ову препреку. Напустили су своје поло-

Помрачење месеца, 27. авГуста

Одлазак се одлаже

Поморска бишка у пуци, 3. септембра

Блокада луке

513

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Последња биш ка у луци, 9. септембра

жаје на брду и укрцали се на своје бродове. У том критичном часу Никија је открио најбољу страну свога карактера. Учинио је све што се могло да осоколи своје војнике. Причало се да је након уобичајеног говора, мислећи још увек, „као што то чине људи у часу великих борби, да није учинио све, да није рекао ни упола довољно“, пловио у чамцу око флоте и лично се обраћао тријерарху сваког брода. „Говорио им је, као што чине људи у таквим тренуцима, о њиховим женама и деци и о боговима њихове земље; људи, наиме, не воде рачуна да ли њихове речи звуче отрцано, већ само мисле на то да могу имати некаквог ефекта у страшном часу.“ Заорио се пајан*, атински бродови су развивши једра заједно запловили преко залива да ударе на препреку. Када су до ње стигли, сиракушки бродови су их са свих страна напали. Атињани су били потиснути на средини луке; битка се развила у небројено много појединачних сукоба. Борба је трајала дуго и колебала се између победе и пораза. Бедеми Острва и падине Ахрадине над њим били су начичкани женама и старцима, обале испод њих ратницима, који су посматрали ток битке. Тукидид даје чувени опис сцене; помислило би се да је био очевидац. „У бици је срећа била променљива и било је немогуће свим посматрачима на обали да стекну исти утисак о њој. Пошто су били сасвим близу и пошто су посматрали из различитих углова, неки од њих су видели своје бродове како побеђују; у том трену би им живнула храброст и свесрдно би молили богове да им не одузимају наду у спасење. А други, који су видели своје бродове побеђене, ридали су и гласно кукали и самим тим призором били су више обесхрабрени но сами поражени борци. Трећи опет, који су приковали свој поглед за један део битке која још није била одлучена, били су у стању још страшније узрујаности; непрестано су повијали тела тамо-амо, у агонији наде и страха, док је жестока борба трајала и трајала; у једном тренутку су, наиме, скоро били спасени, а у другом изгубљени. И док је борба била равноправна, у атинској војсци су се истовремено могли чути лелек, вика, победнички крици или јауци пораза и различити звуци који су се орили из силне војске у трагичној ситуацији.“ Супротна осећања - неизвесности, агоније, тријумфа, очаја, која су надолазила и повлачила се у грудима више хиљада људи који су се тог септембарског дана налазили на таласима Велике луке и око ње, Тукидидова генијалност издигла је из плиме и осеке времена и заувек сачувала. ' Пајан - химна посвећена Аполону, Грци су је певали пре почетка битке. Прим. прев.

5И

Опадањ е и пад атинске империје

На крају су Атињани попустили. Били су притерани у заклон свог зида, непријатељ их је гонио. Посаде остатка флоте - која је износила 60 бродова - похитале су на обалу што су пре могле. Копнене снаге је обузела паника; таква паника никада пре није завладала у некој атинској војсци. Тукидид упоређује ту ситуацију са положајем Спартанаца на Сфактерији. Стратези чак нису ни помишљали да траже уобичајено примирје да би сахранили лешеве који су расути плутали у таласима залива. Демостен је предложио да у освит дана треба поново да покушају да пробију препреку; њихови су бродови чак и сада били прилично бројнији од непријатељских; али људи су одлучно одбили да се укрцају. Ништа друго није преостало, него да се бежи копненим путем. Да су одмах кренули, вероватно би успели да нађу уточиште у Катани или у унутраш њ ости код пријатељски расположених Сикела. Али, Хермократ је смислио лукавство да одложи њихов одлазак, да би добио на времену ради блокаде путева. Искористивши познату погодност да у Сиракузи има особа које шурују с опсадницима, послао је нешто коњаника који су дојахали скоро до атинског табора; правећи се да су пријатељи Атињана, рекли су им да су путеви под стражом и да би било добро да сачекају и крену када се боље припреме. Атињани су поверовали поруци. Следећег дана нису кренули, а Сиракужани су блокирали путеве. Приказом тужног почетка безнадежног повлачења Атињана, Повлачење АшињаТукидид надмашује самог себе у својим сјајним дескриптивним спо- ма' 1' ШшембаР собностима. М орали су да се одупру молбама својих болесних и рањених другова, који су били остављени на милост и немилост непријатељу. Једва су смогли снаге да пођу. Делић непријатељског тла заш тићен њиховим зидом изгледао им је као дом. Никија је, упркос својој болести, показао као никада ripe тога да је дорастао приликама. Покушао је да осоколи и мотивише несрећну војску чији је бедан положај био његово дело - речима које буде наду. Кренули су, Никија је водио претходницу, Демостен зачеље, западним путем који прелази преко Анапа и пролази поред данашњег села Флоридије. Циљ им је био да се прво домогну територије Сикела и да одатле, како знају и умеју, стигну у Катану; била би, наиме, лудост да покушају да иду директним путем за Катану - око западне стране Епиполе, испод сиракушких тврђава. Главну препреку на путу представљао им је високи врх, такозвана Акрејска литица, којој се могло прићи стеновитим кланцем који је почињао близу Флоридије. Пошто су се мукотрпно пробијали кроз кланац, непрекидно нападани од копљаника и коњаника, тек четвртог дана су угледали литицу и сазнали да је пут препречен зидом иза којег је био одред сиракушких хоплита. Покушај пробоја био је немогућ; Атињани су 515

I И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

16. сепшембар

(Данас река Cassibile)

(Данас река Еланици или Cavallata?)

17. сепшембар 18. септембар

(Данас река Falconara)

Ашињани се предају

се повукли у Флоридију по јакој киши праћеној грмљавином. Тада су кренули на југ; напустивши план да се одавде домогну сикелске брдовите територије, одмарширали су до хелорског пута*, који их је водио према Гели. Чини се да је током шестодневног марша зачеље војске под Демостеновом командом захватила паника; људи су знатно заостајали и војска се поцепала на два дела. Никија се са својим делом кретао што је брже могао. Било је више река које је ваљало прегазити и било је веома важно хитати пре но што Сиракужани буду имали времена да блокирају пролазе правећи зидове и преграде од коља. Хелорски пут се приближавао обали код ушћа реке Какипаре у море. Када су стигли до газа, Атињани су угледали одред Сиракужана како на другој страни зидају утврђење. Отерали су непријатеља без много напора и кренули ка реци Еринеј где су се те ноћи утаборили. Следећег јутра стигао је сиракушки гласник са вестима. Зачеље војске било је претходног дана опкољено у Полизаловом маслињаку кроз који је пролазио хелорски пут и натерано на предају. Ж ивоти 6000 војника ће бити поштеђени. Демостен се није понизио да себе заштити споразумом; када је склопљен уговор о капитулацији, хтео је да дигне руку на себе; али непријатељ га је, у намери да обезбеди себи једног стратега, заробио и тако спречио његову смрт. Пославши гласника у време примирја да би се лично уверио у истинитост ове приче, Никија је понудио услове примирја Сиракужанима: да се остатку војске дозволи да слободно оде под условом да Атина плати ратну штету; понуђено јемство је било један талац за један талант. Ови су услови одмах били одбачени. Сиракужани су били решени да стекну славу заробљавањем целе војске. Тога дана је јадна војска остала ту где се задесила, изнурена несташицом хране. Следећег јутра су наставили марш и, узнемиравани непријатељским стрелама, пробили су се до реке Асинара. Ту су на супротној стрмој обали затекли непријатељску војску. Али, исцрпљени несносном жеђу, нису уопште обраћали пажњу на непријатеља. Јурнули су доле у корито реке, газећи једни друге да би што пре стигли до воде. Сиракужани који су их гонили сишли су до речних обала и поклали их док су пили воду, без икаквог отпора. Вода се убрзо запоганила, пили су је иако је била блатна и крвава, гушајући се међусобно ради ње. Напокон се Никија предао. Предао се Гилипу, јер је њему више веровао него Сиракужанима. Покољ, који је био као и било који * Heloros је река у источном делу Сицилије и тече у правцу јуж ног ш пица ос грва, где се улива у Јонско море. Прим. прев.

516

Опадањ е и пад атинске империје

други покољ у рату, престао је, а заробљени су преживели. Чини се да су велику већину заробљеника поједини победници издвојили за сопствене потребе; њихова судбина је можда била релативно лака. Али сурова је била судбина државних заробљеника. Њ их седам пост упањ е са хиљада било је бачено у каменоломе Ахрадине - дубоке тамнице заробљеншфт без крова, без заклона од хладноће ноћу и жестоке жеге дању - са оскудним порцијама хране и воде. Атинске савезнике држали су у овој беди седамдесет дана, док су сами Атињани били осуђени да издрже ову тортуру још шест месеци, током целе зиме. Таква је била освета Сиракузе својим завојевачима. Заробљеници који су преживели ово страшно искушење били су бачени у државни затвор, на принудни рад, или су били продати у робље. Неке од њих спасли су младићи привучени њиховим држањем. Други су се докопали лакше судбине, чак слободе, захваљујући моћи којом је један атински песник господарио срцима људи на Сицилији исто као и у свом родном граду. Робови који су напамет знали монологе и хорске делове Еурипидових трагедија и који су умели лепо да их рецитују стекли су наклоност својих господара; знамо да су се неки, након дугог времена, вратили својим домовима у Атини и захвалили се песнику што су ослобођени. Око судбине двојице стратега, Демостена и Никије, лебдела је Судбина Никије и извесна мистерија, али нема сумње да су немилосрдно погубљени, Лемосшена а има индиција да нису били поштеђени болног мучења. Хермократ и Гилип можда су и пожелели да их спасу, али су били немоћни пред снажним налетом беса који је обузео Сиракузу према Атини у часу њеног тријумфа. Ако казна неком човеку није требало да буде примерена његовим намерама, већ реалном збиру невоља које је његово понашање изазвало, ниједна казна не би била исувише велика за оно што је Никија заслужио. Његова неспособност и његова невероватна неспретност упропастиле су поход и довеле до слома Атине. Али, Никијине грубе грешке биле су само део његове сопствене природе и не бисмо смели да га због тога сматрамо кривим. Сву кривицу сноси атински народ који је инсистирао да Никија добије улогу која му никако није одговарала. Већ је истакнуто да је доминантна црта Никијиног карактера била страх од одговорности. Током целога рата није било положаја који је тако апсолутно захтевао способност преузимања пуне одговорности као положај команданта у том великом и далеком походу. Па ипак је изабран Никија. Њ егов избор показује да је био популаран и поштован. Био је омиљен у својој војсци и, чини се, недовољно строг заповедник. Добро је речено да у логору никада није сметнуо с ума да су војници којима је заповедао имали у Скупштини гласове које 517

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

би могли искористити против њега по повратку у Атину. Плашљив као стратег, плашљив као државник, спутан празноверјем, пристојни Никија био је храбар војник и љубазан човек; његове моралне особине довеле су га на погрешан положај. Да је био мање обзиран и одан и да је био обдарен већом интелигенцијом, не би упропастио своју земљу. Каже се „личности које народ изабере верна су слика вредности или ништавности самога народа“. Када оцењујемо карактер атинског народа, не смемо заборавити његов избор овога хероја савесне неодлучности.

Усшановљење Асинарских uiapa

Гравери новца у Сиракузи

Нова серија новца, „Damareteion“ 412-406. Године пре Христа

518

Ж алост коју трагична судбина Атињана побуђује у нашим срцима толико је дубока, да смо скоро превидели да поделимо са Сиракуж анима њихову радост због спасења. Они ипак заслужују наше симпатије; прош ли су кроз болно искушење и униш тили су моћног нападача који је дошао да их лиши слободе. За прославу годишњице своје страш не победе установили су игре које су назвали Асинарије (ta Assinaria) по реци која је била сведок последње ратне сцене. Поводом ових игара, искована је извесна количина дивног новца. Можда ништа у тој мери не плени нашу симпатију за Сиракузу као њен новац. А баш у том периоду Сиракуза је у уметности гравирања калупа за новац достигла савршенство, Никада на свету ни у једној земљи, ни у једном периоду, уметност гравирања метала није остваривана са тако отменим надахнућем и с тако савршеним умећем као на Сицилији. Ниједно светилиште у Хелади није имало божанственије ликове у бронзи или мермеру од оних које су на свом сребрном новцу сицилијски градови пуштали у оптицај. Највећи уметници на Сицилији били су Сиракужани, а највећи међу Сиракужанима били су Евенет и Кимон. У поређењу са скулптурама у природној величини или колосима, уметничка остварења гравера на новцу можда се чине мање значајна; па ипак, као ствараоци лепоте, Евенет и његове колеге с правом могу да стану у исти ред с Фидијом. Чини се да њихове главе Персефоне и најаде Аретусе уоквирене делфинима, њихови дивни четворопрези Сиракузу овенчавају славом коју иначе не би сама досегнула. У годинама након пораза Атине било је неколико серија великих медаљона од десет драхми, искованих по узору на „Damareteion', новац који је био емитован у знак сећања на Гелонову победу над Химером. Израда гравира на медаљонима била је поверена Кимону, Евенету и једном анонимном уметнику - можда већем од обојице - чији је једини медаљон, са изузетном гравиром Персефоне овенчане јечмом, пронађен на падинама Етне.

О падањ е и пад атинске империје

6. Последице катастрофе на Сицилији Поход на Сицилију био је део генерално агресивне атинске политике која ie учинила да Атина постане неомиљена у Грчкој. То )ie била неправична политика; ипак, ова авантура није била ништа нарочито неправичнија од неких других атинских подухвата; имала је и прилично уверљиво оправдање да на западу штити слабије градове од јачих. Значајније је питање да ли је поход са политичког становишта био оправдан. Често се говорило да је то била неодговорна пустоловина, тренутак када је читав један народ полудео, попут Енглеза поводом Кримског рата. Тешко је схватљиво како се ово мишљење може одржати. Ако је икада постојао поход чија се здраворазумска оправданост не сме ценити по резултату, онда је то подухват против Сиракузе. Сви добри изгледи ишли су походу у прилог. Да је био прихваћен Ламахов предлог и да је Сиракуза одмах била нападнута, не може бити много двоумљења око тога да би Сиракуза пала већ на почетку. Да Н икија није траћио драгоцено време и да није одложио довршавање зида до северне литице Епиполе, судбина града била би запечаћена и Гилип никада не би могао ући у Сиракузу. Неуспех није био последица природе самог подухвата, већ у потпуности грешке направљене одмах на почетку - наименовање Никије. Потпуно природан ред ствари био је да атинска таласократија, надмоћна на истоку, мора тежити за даљом експанзијом на западу. Енергично успостављање атинског утицаја у тој области препоручивала је политичка ситуација. Ваља се подсетити да је најозбиљније и најтрајније непријатељство, са којим је Атина морала да рачуна, било трговинско супарништво Коринта; а чврст савез Коринта са дорским колонијама и савезницима на западу био је чврст и адекватан мотив за атинску интервенцију. Неопходност да се постигне равнотежа са утицајем Коринта на Сицилији и на југу Апенинског полуострва одавно је била призната; учињени су неки покушаји у том правцу; а када је мир са Спартом атинским снагама допустио да војују изван Грчке и Егејског басена, било је природно да ће прилика за енергичну акцију на западу бити искоришћена.

Да л и је поход ш

Заслепљеност атинског народа не огледа се у њиховој жељи за походом, већ у томе што су га поверили Н икији - уместо Демостену, који је јасно био предодређен за тај задатак - и што су опозвали Алкибијада. О ве грубе грешке изгледа указују на недостатке у држ авном уређењ у или у начину његовог функционисања. Оне су у ствари показале да би један сличан поход био лоше вођен ако би појединости његове организације зависиле од народне скупштине, или ако би га могли ометати страначки инте-

Узрок неуспеха

^ и ц ш и ју бионеиромиилљен иоду-

хват?

519

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

реси. Тукидиду је било јасно да су главне грешке биле политичке, а не војне природе. Након катастрофе код Асинара завладало је осећање да треба извршити неке промене у управи. За Атину је велику муку представљала лакедемонска база у Декелеји, због које се у Атици престало са обрађивањем земље и која је приморала Атињане да са Еубеје намирнице шаљу око опасног стеновитог рта Сунија, уместо краћим копненим путем. Декелеја је постала и прибежиште одбеглих робова. Затварање рудника у Лаурију, 413. ioguue пре Христа. Злат ан новац у А т ини (407. iogune пре Христа); бакарни новац (406. iogune пре Христа)

Нема сумње да су многи од ових робова, којих је било око 20000, припадали дружинама које су радиле у рудницима Лаурија. У сваком случају, најпогубнија последица освајања Декелеје било је затварање рудника; чак је и јужна Атика, наиме, била остављена на милост и немилост Лакедемоњана. Тако је један од главних атинских извора прихода био угашен; Атина је била лишена свог дотока „лауријских сова“ после неколико година затичемо је где претапа златне вотивне дарове да би направила златан новац, па чак и како кује бакарни новац превучен танким слојем сребра11.

Ванредна управа Пробула (npoj}ov\oi) у А т ини

Дакле, државна благајна се знатно испразнила и није било људства да замени изгинуле на Сицилији. Осећало се да су комисије Већа од пет стотина чланова некомпетентне да воде град кроз такву кризу; било је потребно мање тело са дужим мандатом; стога је вођење послова било поверено одбору од десет чланова који су названи Пробулои и који су практично привремено заменили Веће.

Форос се привремено укида члановима Савеза

Непосредно пре тога, извршена је измена у систему наплате фороса. Утврђена свота је замењена царином од 5% на сву увозну и извозну робу која се превозила морем у луке или из лука атинске империје. Веровало се да ће ова царинска такса донети већи прилив средстава него форос и да ће можда изгледати као праведнији начин плаћања пошто ће је плаћати они који су извукли највише користи из пораста трговине у Егејском басену под атинском таласократијом. За ефикасност убирања ове таксе ипак је била потребна демонстрација силе с атинске стране. Нема сумње да је било основа да се оспори висина царинске таксе; у сваком случају стари систем 11 Сребрни предмети из Партенона истопљени су и прековани у новац 409/8. године пре Христа. С купш тина је 406. године изгласала декрет да се златне статуе Н ике морају претопити (А ристофан, Жабе, 720); био је то први атински златни ковани новац. До краја рата су узели већину А тениних заветних дарова (Ferguson, Treasurers o f Athena, 85), али je злато на великој хриселефантинској култној статуи Атене у Партенону, које је Перикле уврстио у преглед атинских ресурса 431. године, преживело рат.

♦ 520

Опадањ е и пад атинске империје

фороса био је поново уведен чим је прва значајна победа Атине поново створила основе за обнову самопоуздања12. Тешко финансијско стање огледало се у отпуштању трачких најамника који су закаснили да отплове на Сицилију. Вратили су се кући под командом Диитрефа, који је добио упутство да их на путу на сваки могући начин искористи за борбу против непријатеља. Једрећи према северу између Еубеје и копна, искрцали су се на беотској обали и у освит дана стигли у мало место Микалес које су и заузели. Трачани су показали своје варварство у масакру свег становништва, мушкараца, жена и деце, теглеће стоке и свега живог што су угледали. Упали су у велику школу. Сви дечаци, који само што су ушли унутра, били су поклани. „Ништа није било тако неочекивано и ужасно.“ Реформе нису отклониле опасности које су претиле Атини. Вести о великој несрећи на Сицилији која је задесила цвет атинске омладине потресле су Хеладу с краја на крај. Једина мисао непријатеља, како оних неутралних тако и атинских поданика, била је да искористе прилику и неповратно униште моћ Атине. Агиду у Декелеји и ефорима у Спарти стигле су поруке од неких главних атинских савезника - Еубеје, Лезба, Хија, који су извештавали да су спремни да се побуне чим се пелопонеска флота појави пред њиховим обалама. Флота је била очито потребна за извршење посла који је ваљало обавити; Спарти је поморску политику наметнула ситуација. Одлучили су да се опреми 100 бродова, од којих ће равно по половину приложити Спарта и Беотија. Атина је такође искористила зиму да сагради тријере и утврдила рт Сунион да би заштитила своје бродове који су допремали жито. Док је био у Декелеји, краљ Агид је имао овлашћење да шаље војску тамо где је сматрао да је потребно. Примио је понуду за савезништво Еубеје и Лезба и обећао је помоћ. Али, спартанско уплитање у политику ових острва било је одложено због ургентнијих захтева Хија који су били упућени директно Спарти; подржала их jL je велика сила чији се глас није много чуо у сфери хеленске политике. Персија сада поново ступа на сцену грчке историје с циљем да поврати обалске градове Мале Азије и почиње да хушка једну хеленску силу против друге. Катастрофа на Сицилији навела је Тисаферна, сатрапа Сарда и Фарнабаза, сатрапа Хелеспонтске Фригије,

Персија поново излази на сиену

12 Нема јасног доказа да је враћен уобичајени систем плаћањ а фороса, али то се наговеш тава у Ксенофонтовој изјави (I 3. 9) да је Халкедон, када се предао Атињанима 409. пре Христа, прихватио „да плаћа А тињ анима форос који је пре плаћао“. Такође је откривен и фрагменг једног разреза који вероватно треба датирати у 410. или можда 406. годину пре Христа, Meiggs, Empire, 438.

^ '

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

412. togune ире Христа Побуна ат инских савезника

М илеш ски споразум

Ратне операције 412-11. iogune пре Христа

522

на идеју да је сада прави тренутак да се од Атине отму њени поседи у Азији. То се морало извести подстицањем на побуну и блиским савезом са Спартом. Сваки сатрап је настојао да му припадне заслуга што је склопио тако уносан савез; сваки је понаособ послао посланике у Лакедемон; Фарнабаз се залагао за акцију на Хелеспонту, док је Тисаферн подржавао молбу за помоћ Хија. Захтев Хија, који је имао моћног заговорника у Алкибијаду, превагнуо је. Следећег лета је почела побуна против Атине. Појава неколико спартанских бродова била је знак за побуну Хија; затим су се, заједно са флотом Хија, дигли Милет, Теос и Лебед. М етимна и М итилена су изгубиле мало времена пре него што су пришле покрету, а за њима су кренуле Кима и Фокеја. Атински историчар казује речи похвале за град који је имао главну улогу у овој побуни. „Ниједан народ“ каже Тукидид, „колико ја знам, изузев Хијана и Лакедемоњана (Хијани, ипак, не у истој мери као Лакедемоњани) није сачувао умереност у благостању, и није му пропорционално са јачањем државе управа постајала стабилнија. Може се учинити да Хијани нису били нарочито мудри што су се побунили; а ипак, одважили су се на побуну тек када су многи храбри савезници били спремни да са њима поделе ризик и тек када су сами Атињани као признали да је после њихове несреће на Сицилији стање у држави безнадежно лоше. И ако су били обманути људском несталношћу, погрешан суд делили су с многима који су, попут њих, веровали да ће атинска моћ убрзо бити срушена.“ Успешни почетак довео је до М илетског споразума између Спарте и Персије. Очекујући да ће потпуно понизити своју омрзнуту супарницу, Леонидин град је сада варварину продао слободу своје грчке сабраће у Азији. Персија је тврдила да је Атина узурпирала права Великог краља над азијским градовима током скоро седамдесет година и да му стога дугује заостатак намета. Спарта је Великом краљу признала право на све поседе који су припадали њему и његовим прецима; договорили су се да заједнички наставе рат против Атине и да Атињанима онемогуће да убирају новац или имају другу корист од градова који су припадали Персији. Може се рећи да је Спарта у том тренутку само желела да дође до новца и да није имала намеру да часно спроведе своју нечасну обавезу, него се надала да ће на крају спасти грчке градове. Милетски споразум је, међутим, отворио нови пут у грчкој политици који ће довести персијског цара на положај арбитра у Хелади. За то време Атина није била беспослена. У новчаној оскудици морала је да спроведе кроз Скупштину одлуку да се резерва од 1 000 таланата начне. На арголидској обали блокирала је коринтску флоту,

О падањ е и пад атинске империје

која је пловила на Хиос; само острво је опустошила, а град је блокирала; повратила је Митилену, и постигла извесне успехе у Милету. Али, побунио се Книдос; Пелопонежани су стекли извесну предност у поморском боју код малог острва Симе, а затим је избила побуна Рода. Ово је острво још увек било подељено на територије три града - Линда, Јалиса и Камира; али, неколико година након побуне, постављене су основе будуће моћи острва синојкизмом три заједнице у заједнички град Родос. У пролеће 411. године пре Христа ситуација је била следећа: атински савез је на северу и Хелеспонту био неокрњен, али Атини је на западној обали Азије остало мало значајних савезника осим Лезба, Сама, Која и Халикарнаса. Сучелила се са застрашујућом пелопонеском флотом, коју су потпомагали Персија и значајна појачања са Сицилије - 22 брода под командом Хермократа - што је представљало захвалност Сиракузе за њено спасење. Не би се могло рећи да је све између Персије и Лакедемона текло глатко. Разилажења су настала поводом висине субвенција, а склопљен је и нови споразум по коме је Краљево право на повраћај територија било ограничено на Азију; убачена је и посебна клаузула о плаћању бродских посада. У међувремену је Алкибијад у Милету неговао пријатељске односе са Тисаферном и због тога је побудио подозрење у Спарти. Краљ Агид, чију је жену завео, био је његов огорчени непријатељ. Видећи да му је живот у опасности, напустио је Милет и отишао на двор сатрапа, где је започео нову серију интрига с циљем да се врати у Атину. Чињеница је да је његов посао у Спарти био завршен, а политичке промене које су се осећале у ваздуху у Атини мамиле су на ковање нових планова. Човек који је много учинио за склапање савеза Тисаферна и Спарте сада се латио да раскине овај савез и да постигне споразум између сатрапа и Атине.

Б ит ка код Симе (Јануар? 411. ioguue пре Христа)

А ликибијад напуш т а Спарту, 412. Њдине пре Христа (јесен)

7. Олигархијски преврат Тих месеци су у Атини владали немаштина, страх и незадовољство. Колико је дубоко народ осећао притисак дуготрајног рата открива комедија Лисистрата или „Ж ена која распушта војску“ коју је песник Аристофан приказао у овој кризи. Хероина у сексуалном штрајку обједињује све жене у зараћеним градовима Хеладе, да би тако присилила мушкарце да закључе мир. Под скарадним хумором ту и тамо провејава нота патоса који се не може наћи у претходним песниковим драмама о миру, Ахарњанима и Миру. Рат није време за женидбу и удају. „Не марим за нас удате жене“, каже Лисистрата, „али срце ми се цепа од помисли на девојке које старе код куће“.

Аристофанова Лисистрата, 411. iogune пре Христа јануар - фебруар

523

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л ик о г

Thesmophoriazousai (март -април 411. Године пре Христа)

Умерењаци шакође желе преврат

Терамен

„Не старе ли и мушкарци такође?“ пита један од Пробула који се надмудрује са њом. „Охо хоо, то није исто. Мушкарац, макар му и оседеле власи, може одмах изабрати девојку у цвету младости; али, краткотрајан је цвет једне жене и, ако пропусти прилику, нико се неће њоме оженити." Страх од Персије био је најтамнија сенка која се у том часу надвијала над Атином; уз то је тињало и подозрење у издају, страховање да олигархијска странка планира преврат или чак сплеткари са непријатељем у Декелеји. Два месеца након Лисистрате Аристофан је о Великим Дионисијама приказао драму „Слављенице Тесмофорија" чији заплет није имао ничег заједничког са политиком. Али, страхови који су се угњездили у душама многих грађана одјекнули су код песника, у хорском призивању (инвокацији) Атене, „једине чуварке града", да дође као она која мрзи тиране. Љубитељи демократије су с пуним правом могли да се моле Богињи заштитници града (Атени Полијади). Прилика коју су олигарси тако дуго ишчекивали напокон се указала. Наиме, ван њихових редова постојао је круг утицајних људи, незадовољних постојећим облицима управе, који су, премда противници олигархије, желели неку промену уређења. Било је оправданих разлога за приговоре, да је демократија погрешно водила спољну политику и да образовани и искусни људи немају довољног утицаја на вођење државних послова. Док је Атина побеђивала у биткама, или барем одржавала своју моћ, изгледи да обичан народ прихвати промену били су незнатни; међутим, радикална демократија је потпуно зависила од новца, а катастрофалан поход на Сиракузу је скоро испразнио државну благајну. Поред тога, 412. године пре Христа је вероватно дошло и до промена односа снага међу гласачима. У Сиракузи су губици у редовима тета на бродовима вероватно били тежи него међу хоплитима, док је у атинској војсци стационираној на Саму било више морнара него копнених војника. Слабост умерењака била је у томе што нису довољно познавали тактику преврата и нису се договорили о специфичним циљевима уставног поретка. Касније је њихов вођа постао Терамен који је израдио мешовити облик уставног поретка који је комбиновао олигархијске и демократске елементе; међутим, у раној фази су га надмудрили екстремисти13. 13 Имамо два главна извеш таја о олигархијском преврату, код Тукидида и у А ристотеловом Ат инском уст аву. О ни су противречни. А ристотелова расправа представља револуцију као уставну реформу: изабрана је С купш тина од пет хиљада чланова и наименована комисија од 100 чланова да изради нацрт привременог

524

Опадањ е и пад атинске империје

Премда Тераменов идеал није био и њихов, екстремни олигарси су на самом почетку били спремни да делају у складу са странком умерењака ради рушења демократије. Душа завере био је Антифонт из Рамнунта, речит беседник и адвокат (логограф), који је у Клеоново време стекао утицај. Због својих отворених олигархијских гледишта није био популаран; историчар Тукидид га описује као „човека који по врлини није уступао ниједном свом савременику;“ под врпином се подразумева некористољубива и ефикасна приврженост олигархијској странци. Други активни завереници били су Писандар, који је у прош лости био Клеонов присталица, и Фриних, који је био један од заповедника флоте стациониране на Саму. Изгледи за успех покрета били су добри; покрет је уживао наклоност пробула, и већине заповедника у флоти. Поред тога, Атињани су - као што су већ показали наименовањем Пробула - били склони да, због страха од Персије, жртвују своје уређење ако би та жртва могла да спасе град. Алкибијад је започео преговоре са заповедницима на Саму, обећавајући да ће обезбедити савез са Тисаферном, али је као нужни услов поставио рушење демократије. Већина олигархијских завереника била је задовољна планом, чак је и војска била заведена идејом да прима плату од Великог краља. Неки од мудријих људи су мислили да су прозрели Алкибијадове планове; Фриних, чије су амбиције биле да буде вођа револуције, открио је супарника и покушао је разним сплеткама да га заустави. Алкибијад свакако није био пријатељ олигархије; али, у сваком случају политика му је била да уздрма постојећу демократију, која га никада неће позвати натраг у Атину. Ако би се успоставила олигархија, могао би интервенисати да се обнови демократија и за ту услугу би му све било опроштено. Али, мораће допустити да га воде догађаји. устава у критичној ситуацији и један трајни устав за будућност. Тукидид, који је био у изгнанству, али је помно пратио догађаје, описује успостављање Већа од четири стотине чланова као држ авни удар. Били су наименовани под притиском на Колону (који је намерно изабран за С купш тину пошто се налазио изван бедема и био је опасан за све осим за хоплите, због претњ е од спартанских снага у Декелеји): чланови С купш тине од пет хиљада нису пописани; екстремисти су преузели управу. Тукидидов извештај је ж ивописан и убедљив; извесно је да Скупш тина од пет хиљада чланова није имала значајну улогу осим оне за пропаганду. Тукидид бележи реалне догађаје, док расправа о уставу бележи оно што би поштовалац устава волео да поверује. Н еизвесно је где је аутор нашао два устава о којима пише у својој расправи. Ниједан од њих није био прихваћен у пракси, али су интересантни пошто одражавају оновремене идеје. За испитивањ е извора видети Hignett, А History o f the Athenian Constitution, 356 и даље.

Ант иф онт

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Писандар у А ш ини

(Фебруар?)

Сиарша и Тисаферн

Превраш у А т ини

526

Писандар је био послан у Атину да припреми терен за Алкибијадов повратак и да модификује демократију. Народ је у почетку био огорчен предлозима за промену устава и за повратак отпадника; Еумолпиди су јавно осудили идеју о ценкању са човеком који је оскрнавио Мистерије. Међутим, уверљив аргумент да безбедност Атине зависи од разлаза Персијаца и Пелопонежана, да то може постићи једино Алкибијад и да Велики краљ неће имати поверења у Атину све док је под демократском управом, имао је резултата; поврх тога, хетерије или политички клубови су вршиле јак, али прикривен утицај. Изгласано је да Писандар са још неким посланицима буде упућен да води преговоре о споразуму са Тисаферном и да среди ствари са Алкибијадом. Одмах се јасно показало да је Алкибијад обећао више но што је могао да оствари. Између Тисаферна и Спарте, додуше, постојао је озбиљан раскол. Лиха, спартански посланик који је преговарао са сатрапом, критиковао је услове споразума. Указао је на застрашујуће последице клаузуле која је краљу давала моћ над свим земљама које су биле под влаш ћу његових предака; ово би, наиме, подразумевало персијску власт над Тесалијом и другим земљама северне Грчке. Под таквим условима, изјавио је, не желимо да плаћате нашу флоту и захтевао је да се састави нови споразум. Тисаферн је огишао бесан. Али, када се поставило питањ е повезивањ а са Атином, Тисаферн је показао да не жели да раскине споразум са Пелопонежанима. Атинским посланицима је предложио немогуће услове и тада је склопио нови споразум са Спартанцима, изменивши клаузулу којој се Лиха успротивио. Територија коју су Спартанци признали као персијску сада је изричито била ограничена на Азију. Иако је изгледало да су разлози за преврат, бар што се Тисаферна и Алкибијада тиче, на овај начин били уклоњени, припреме су толико поодмакле, да исход Писандровог посланства није утицао на ток догађаја. Завереници се нису устезали ни од претњи, ни од насиља; убијен је Андрокле, тврдокорни демократ, који је имао истакнуту улогу постигавши да Алкибијад буде осуђен. Известан број других, мање истакнутих личности елиминисан је на исти начин; у граду је завладало осећање општег страха и неповерења. Али, владало је широко уверење да је опстанак Атине доведен у питање и да је нека промена устава неопходна. Вести о побуни Абида и Лампсака можда су убрзале завршни чин. Писандар је похитао натраг у Атину, где је затекао народ уплашен и напет. Наговорио је Скупштину да изабере комисију од десет чланова да саставе предлоге за уставну реформу и да их изнесу пред Скупштину. Уговореног дана

О п а д а њ е и пад а т и н с к е и м п е р и ј е

сазвана је Скупштина на Колону, изван бедема, где ће се ненаоружани грађани осећати несигурно због присуства спартанске војске у Декелеји. Чланови Комисије нису сачинили предлоге за нови устав; препоручили су да свакоме ко је желео да говори буде допуштено да изнесе своје предлоге и да се привремено укине graphe рагапдтбп, мера која је омогућавала кажњавање оних који би предложили мере супротне постојећим законима. У том тренутку „усвојен је предлог да се укину све постојеће магистратуре и плате магистрата и да се изабере петочлано председништво; ових пет чланова ће изабрати сто чланова, а сваки од ове стотине ће кооптирати још по тројицу. Четири стотине овако изабраних чланова заседаће у Већници, имаће апсолутну власт и владаће како мисле да је најбоље. Скупштину пет хиљада ће сазивати Веће од четири стотине чланова када год одлучи“14. Сценарио, стратегија и текст били су брижљиво смишљени; Писандар је био глумац, а режисер иза сцене био је Антифонт и намера је била да се екстремним олигарсима обезбеди да управљају догађајима. Сва моћ била је поверена Већу од четири стотине чланова. Укључивање Скупштине пет хиљада у устав формално је задовољило умерењаке, али та скупштина требало је да се састаје само када то Нетири стотине нађу за сходно; она у ствари никада није сазвана, нити је икада био објављен списак њених чланова. Народ је на Колону био исувише заплашен да би протестовао, али могло је бити отпора пошто се прибере; стога је Веће од четири стотине чланова одлучило да се одмах ступи у дејство. Одређен је законски рок за пренос власти, али су, истога дана када је одржана скупштина на Колону, нови већници, наоружани бодежима, ушли у већницу са телесном стражом од сто младих присталица и распустили демократско Веће 500.

8. Пад Већа од четири стотине чланова. Политија. Обнова демократије Више од три месеца Веће од четири стотине чланова арогантно је владало градом и тада су их збацили. Њихов је успех у највећој мери условило одсуство великог броја грађана најоданијих демократи-

Владавина Beha од четири стотине чланова, о д јуна до септембра

14 Тукидидове речи (VIII 67. 3) наговештавају да су већ постигли договор или је требало да се договоре на Колону, да саставе списак Пет хиљада. То потврђује и говор из 410. године пре Христа, приписан Лисији за одбрану Полистрата, који је био и члан Већа од четири стотине и налазио се на листи Скупштине од пет хиљада чланова (Lys. 20. 13).

5 27

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

ји који су били у флоти код Сама, а став флоте је изазвао и њихов пад. Морнари су устали против олигархијских заповедника и олигарха на Саму, који су се заверили против демократске странке и који су убили изгнаника Хипербола. Главне вође ове реакције били су Трасибул и Трасил, који су убедили копнене снаге и морнаре да званично прогласе да подржавају демократију и да су непријатељи Већа од четири стотине чланова. Скупштина, која је у Атини била распуштена, формирана је на Саму; војска, која је представљала атински народ, сменила је стратеге и на њихово место изабрала је друге. Атињани на Саму су се осећали сасвим као и Атињани у Атини; још увек су се надали да ће склопити савез с Персијом захваљујући Алкибијаду, чији је опозив и опроштај званично био изгласан. Трасибул је Алкибијада довео на Самос, где је овај изабран за стратега. Очекивани савез са Персијом није склопљен; бар је известан успех било и то што Тисаферн није против Атињана употребио велику феничанску флоту коју је држао у Аспенду и што су се његови односи са Пелопонежанима сваким даном видно погоршавали. Он је отишао у Аспенд, али никада није довео бродове; циљ његовог пута био је предмет нагађања. Тукидид наводи своје лично уверење да је Тисаферн „хтео да исцрпи и неутралише хеленске снаге; циљ му је био да обема нанесе штету, док је путовањем у Аспенд добио у времену, да би паралисао њихово деловање не снажећи ниједну својим савезништвом. Наиме, да је изабрао да оконча рат, могао је то учинити једном заувек, као i i j t o свако може видети.“ Атињани на Саму су сада предложили да се отплови право у Атину и да се уништи Веће од четири стотине чланова. Тај предлог показује колико су омаловажавали Пелопонеску морнарицу која је под заповедништвом свог неспособног адмирала Астиоха проводила лето без акције. Али напуштање Сама била би лудост и Алкибијад их је спасао грубе грешке да жртвују Јонију и Хелеспонт. Започети су преговори са олигарсима у Атини и Алкибијад је изјавио да је задовољан Скупштином пет хиљада, али је инсистирао да се Веће од четири стотине чланова укине. Чињеница је да је предлог са Сама добродошао већини у Већу од четири стотине чланова који су били незадовољни својим колегама и властитим положајем. Ћуд олигархије која је била замена за демократију почела је да се испољава. „Од тренутка успостављања олигархије", каже Тукидид, „њени заговорници омаловажавају праву једнакост и свако мисли да му је место знатно изнад сваког другог. У демократији је, међутим, по завршеним изборима, човек мање разочаран због неуспеха пошто се није такмичио са људима једнаким себи.“ Поврх тога, Веће од четири стотине чланова првобитно је било успостављено 528

Опадањ е и пад атинске империје

само као привремена влада, до успостављања устава који неће бити ни потпуна олигархија ни потпуна демократија. Такво уређење било је Тераменов идеал и он је једва чекао да га успостави. Због тога је дошло до раскола унутар Већа од четири стотине чланова, на једној су страни били екстремни олигарси које су предводили Антифонт и Фриних, а на другој умерени реформисти које је предводио Терамен. Док су умерењаци уживали подршку војске на Саму, екстремисти су управљали поглед ка непријатељу очекујући помоћ и послали су изасланике у Спарту желећи да закључе мир. У међувремену су утврдили Еетионију, рт који је формирао северну страну улаза у пирејску Велику луку. Намера им је била да контролишу улаз у луку, тако да могу да пропусте Лакедемоњане или да онемогуће пролаз флоти са Сама. Када су се посланици вратили из Спарте без мировног уговора и када је у Саронском заливу примећена ескадра пелопонеских бродова, ф ормиран је покрет против олигарха. Фриниха је на Агори убио анониман убица15. Терамен је војнике који су градили утврђење на Еетионији наговорио да се изјасне против олигархије и након великих нереда у Пиреју, зидови тврђаве били су срушени уз позив: „Ко је за Скупш тину пет хиљада и против владе Већа од четири стотине чланова, нека притекне у помоћ!“ Нико у маси није стварно знао да ли је Скупш тина пет хиљада заиста конституисана. Пошто је утврђење срушено, одржана је скупштина у позориш ту на падинама Мунихије; узбуђење се стишало и уследили су преговори за помирење са Већем од четири стотине чланова. Одређен је дан за одржавање скупштине у Дионисовом позоришту, да се разговара о споразуму заснованом на уставу Пет хиљада. Али, баш тога дана, непосредно пред почетак заседања скупштине, појава лакедемонске ескадре поред обала Саламине изазвала је краткотрајну панику и општу јурњаву у Пиреј. Био је то само велики страх, бар што се тиче Пиреја, али предстојале су друге озбиљније опасности, као што је свако могао видети. Била је угрожена безбедност Еубеје, а Атињани су сада, када су изгубили Атику, потпуно зависили од Еубеје. Лакедемонска флота - 42 брода под командом Агесандриде - опловила је Сунион и одједрила у Ороп. Атињани су послали 36 бродова под командом Тимохара у Еретрију, где су били принуђени да се одмах боре и доживели су потпуни пораз. Тада се побунила цела Еубеја, осим Ореја на северу, који је био насеље атинских клеруха.

Покрет против Већа од четири стотине чланова

Побуна Еубеје (почетком септембра)

15 Један сачувани натпис показује да мистерија Фриниховог убиства није била потпуно решена до 409. године пре Христа. Натпис у M L 85.

529

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

(Септембар) П олит ија или успостављање умерене демократије у А т и ни

Можда ни у једном тренутку - од Персијског рата - ситуација у Атини није била тако драматична. Није било бродова у резерви, војска на Саму била је непријатељски расположена; Атина је изгубила Еубеју, одакле је допремала намирнице, а у граду су владали раздор и побуна. То је био тренутак који је могао подстаћи Лакедемоњане да нешто енергичније ратују на копну и на мору. Атина се не би могла одупрети комбинованом нападу Агида из Декелеје и Агесандриде у Пиреју. Али, како Тукидид примећује, Лакедемоњани су били врло ковенционални непријатељи и пустили су да им пропадне прилика. Битка код Еретрије је ипак олигарсима откуцала последњи час. Скупш тина на П никсу сменила је Веће од четири стотине чланова и изгласала да се управа у држави преда у руке телу састављеном од свих оних који себи могу прибавити наоружање, и то тело ће се зваги Скупш тина пет хиљада. Наименовани су законодавци (nom othetai) да израде устав, а све плате за државне службе биле су укинуте. Већина олигарха је побегла у Декелеју, а један од њих предао је непријатељу Ојноју, тврђаву на граници Беотије. Двојица олигарха, Антифонт и Архептолем, погубљени су. Терамен је био главни заговорник новог устава. Тукидид га хвали као устав у коме су владавина већине и владавина мањине умерено помешане16. Било је то остварење крајњих намера већине оних који су подржавали првобитну одлуку. Чињ еница је да је од самог почетка Терамен желео да организује уређење које би представљало мешавину демократије и олигархије; његов пристанак на привремену олигархију био је само питање нужде; надимак Kothornos - „чизма која пристаје и левој и десној нози“ - који су му наденули олигарси био је незаслужен.

Биш ка код Киносеме

У међувремену, пасивног спартанског заповедника флоте Астиоха заменио је М индар и Пелопонеска флота је на Фарнабазов позив одједрила на Хелеспонт. Атинска флота, под заповедништвом Трасибула и Трасила, кренула је за њом и натерала је Пелопонежане да прихвате битку у мореузу. Атињани су, са 76 бродова, развили бојни ред дуж обале Херсонеса; намера Пелопонежана, који су имали десет бродова више, била је да их опколе с бокова и да 16 Тукидидова похвала је пренаглашена: био је то „најбол>и облик управе ко ји су Атињани упознали, барем у моје време“ (од Ефијалтових реф орми). Он само оцртава њене главне одлике. Премда је моћ била углавном у рукама класе хоплита, могуће је да су тети задржали глас у Скупш тини, премда им служба није била доступна, и можда у судовима, како сугерише G. Е. М. de Ste Croix, Hist. 5 (1956), 1-23.

530

Опадањ е и пад атинске империје

тако непријатељу онемогуће да исплови из мореуза и истовремено да му потискују центар ка обали. Да би то осујетили, Атињани су развукли своје десно крило и учинивши то, ослабили су целу своју борбену линију. Пелопонежани су победили у центру; а Трасибул, који је био на десном крилу, искористио је њихову пометњу у тренутку победе и изазвао је панику међу њима. Атинско лево крило је било ангажовано у борби код рта Киносеме, ван видокруга осталих учесника битке, која се после жестоког сукоба завршила одбијањем Пелопонежана. Ова је победа осоколила Атињане; одмах за њом уследио је повраћај Кизика који се био побунио. М индар је морао да пошаље по ескадру бродова која је била у водама код Еубеје, али су до њега стигли само њени остаци: остали бродови су изгубљени у олуји код рта Атоса. Други успех Атињана код Абида окончао је војне операције те године, а због недостатка новца морали су током зиме да распусте флоту. Тисаферн је био незадовољан због успеха Атине и, када га је током зиме Алкибијад посетио у Сарду, ухапсио га је. Али, Алкибијад је успео да побегне. Пелопонежанима је сада снажну подршку пружао Фарнабаз, који је био знатно драгоценији и поузданији савезник од Тисаферна. У пролеће је М индар опсео Кизик, а сатрап му је помогао војним контингентом. Атинска флота од 86 бродова успела је да се провуче кроз Хелеспонт неопажена и, подељена на три дела под командом Алкибијада, Терамена и Трасибула, изненада је напала Миндара. Из тешке битке на мору и копну Атињани су изашли као апсолутни победници; Миндар је био убијен и било је заробљено или потопљено око 60 трирема. То је уништило пелопонеску морнарицу. Атињани су пресрели лаконску поруку којом се ефорима јављало о поразу: „Бродове смо изгубили; М индар је мртав; људи гладују; не знамо шта да радимо.“17 Спарта је сместа Атини предложила склапање мира по основи status quo. За Атину би било разумно да прихвати понуду и да одахне од притиска гарнизона у Декелеји. Али, нема сумње да је расположење морнарице било апсолутно против мира који није обухватио обнову атинске моћи на Егејском мору и у Малој Азији; чинило се и да победа код Кизика осигурава и обећава њено брзо успостављање, упркос Фарнабазовом новцу. Предлози Спарте за мир су одбијени. Победа код Кизика довела је до обнове јединства у атинској држави, која је током једне године била подељена на два дела кон-

Бит ка код Кизика 410. iogune пре Христа

Обнова ашинске демократије

17 Ксенофонт (I 1. 23) читањ е eppei т а каХа (буквално дрвена Грађа, упореди Аристофан, Lisistrata, 1253). Grote и Buru радије прихватају читањ е eppei та каХа „наш је успех прохујао", међутим ово се не уклапа тако добро у контекст.

531

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Diobelia

Нови храм А т ене Полијаде (такозвани Ерехтејон)

центрисана у Атини и на Саму. Демократска странка у Атини, охрабрена успесима морнарице која је била потпуно оријентисана ка демократији, била је кадра да сруши Тераменов устав и обнови демократију са неограниченим правом гласа и Клистеновим Већем 5001S. Н ајистакнутији вођа овог покрета био је Клеофонт, мајстор за израду лира, човек из исте класе као Хипербол и Клеон, обдарен истоврсним талентом. Попут Клеона, био је чврст поборник империјалистичке политике, а сада је био најгласнији заговорник ратног расположења које је превладало. Умешно вођење финансија било му је изгледа исто тако изванредно као и Клеоново. Плата за вршење државне службе, која је била битан део атинске демократије, била је аутоматски обновљена; али Клеофонт је увео нову накнаду, по којој му се име највише памтило у потомству. То је била „плата од два обола“19. Иако знамо да ју је увео Клеофонт, није забележено за ш та се она плаћала, ни ко је примао тај новац. Неки су претпоставили да је то једноставно била дневница судијама - да је стара плата од три обола обновљена у умањеном износу од два обола. Али, тешко да је то било у питању. Надокнада од два обола спомиње се на начин који указује да је представљала потпуну новину. Могуће је да је то била накнада са сврхом да се ублажи страшан притисак дуготрајног рата на сиромаш не грађане чија су средства за ж ивот била смањена или уништена због присуства непријатеља у Атици; можемо претпоставити да је сума од два обола на дан била исплаћивана свима који нису примали од државе другу новчану накнаду за службу на бојном пољу, на палубама бродова или у судовима. Запошљавање сиротињ е на јавним радовима било је други део политике Клеофонта, који је у томе следио Периклов пример. У првим годинама Клеофонтовог политичког утицаја настављена је изградња новог Атениног храма на Акропољу, која је била започета вероватно након Никијиног мира, а прекинута за време похода на Сицилију. Храм се налазио близу северне литице, на месту краљевске палате из М икенског доба, и требало је да замени најстарији Атенин храм у коме се чувала древна богињина култна статуа од дрвета. Овај нови храм Атена 18 Код А ндокида (I 96) је сачувана прва акција обновљене демократије, одлучне да спречи поновно успостављање олигархијске тираније: „Ако неко сруши демократију у Атини, или обавља неку службу пошто је срушена демократија, биће атински непријатељ и изгубиће главу.“ Да би се ова одлука свечано прогласила, затражено је од свих Атињана, по филама и демама, да положе заклетву над ж ртвама паљеницама да ће се придржавати ових одредаба. 19 О ва диобелија спомиње се први пут у извеш тајима А тениних ризничара 410/9. године пре Христа. Натпис у M L 84.

532

О падањ е и пад атинске империје

је делила са Ерехтејем и, премда мање величанствен од Партенона, он је био истински центар култа Богиње заш титнице града (Атене Полијаде). Сачувани су детаљни обрачуни новца исплаћеног занатлијама и радницима, грађанима, метецима и робовима, који су радили на овом здању и његовим скулптурама. Занимљиво је откриће да је скулпторима, који су радили плоче на фризу, исплаћена стандардна цена по комаду20. То што ће овај љупки храм у јонском стилу са тремом са Девојкама (Корама) бити завршен у годинама мучне немаш тине јесте задивљујући пример атинске регенеративне способности. У овом новом самопоуздању био је поново уведен стари систем савезничког фороса. Године које су уследиле након одбијања спартанског мировног предлога обележене су ратним операцијама на Пропонтиди и у њеном суседству. Атињани су под вештом и срчаном командом Алкибијада полако освајали терен. У Хрисопољу су успоставили ца-

Враћање Таса; освајање Хрисопоља 410. iogune пре Христа. Трасил враћа Колофон 409. Године пре Христа

20 Н ароду је био поднет извеш тај 409. године пре Х риста који је детаљно описивао тренутно стање грађевине (натписи у IG I2 372): „Чланови комисије за храм на Акропољу у коме се налази древна статуа.... записали су следеће о стању радова на храму, повинујући се скупш тинском декрету који је предложио Епиген, а према томе да ли су наш ли да је храм довршен или не, у време Диокловог архонтата... Затекли смо следеће делове храма недовршене. Н а утлу према Кекроповом светилиш ту (југозападни угао): четири зидна блока непостављена, 4 стопе дуга, 2 стопе ш ирока, 1 стопу и по дебела... Н а трему у суседству Кекроповог светилишта требало је поравнати горњу површ ину три кровна блока изнад девојака, 13 стопа дуга и 5 стопа ш ирока.“ Из овог врло детаљног извеш таја је јасно да је градња била прекинута непосредно пре заврш етка. Такође су сачувани велики фрагменти трошкова за заврш етак храма. О ни су знатно детаљ нији од ранијих рачуна за Партенон (знак радикалније демократије). IX 10: „Тестерашима који раде на дневницу, двојици, сваком по драхму на дан, дванаест дана, Радију који ж и ви у Колиту и његовим помоћницим а, 24 драхме. За тестерисање 14 греда од 8 стопа, 84 пресека, по два обола за пресек, Радију који ж иви у Колиту 28 драхми." XIII col, 2. 32: „за скидање и одношење скеле са северног зида, са које су фигуре ф риза биле причвршћене на своје место (три обола по комаду за шесторицу)" Уобичајена дневница била је једна драхма, као и у морнарици, а интересантно је напоменути да су скулптори ф риза били плаћени отприлике једнако као и веште занатлије, и то по комаду и стандардној цени. XVII col. 1. 4: „Праксији, који ж иви у Мелити, за коња и човека који се појављује иза њ ега и удара га по левом боку, 120 драхми; А нтифану из Керамеја, за кола са младићем и два упрегнута коња, 240 драхми; Фиромаху из Кефисије, за човека који води коња, 60 драхми... И јасу из Колита, за жену са девојчицом која се наслања на њу, 80 драхми. („Који ж иви у М елити“= метек који ж иви у деми Мелити; „из Мелите" = атински грађанин уписан у ту дему, али који није морао и да живи у њој). И ма у следећој ставци уобичајеног средњовековног тона, XVII col. 2. 28: „Исплаћено за ж ртве за млада месеца, уједно и за раднике - четири драхме и три обола.“ Превод са грчког преузет је из дела Paton, The Erechtheum (детаљан извештај о храму који садрж и преводе свих релевантних докумената).

533

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

А т ињ ани Губе Пиnoc и Нисеју 409. 1одине пре Христа. Осеајање Халкедона и Бизанта 408. Године пре Христа

Tpu периода сарадње Персије и Пелопонежана: (1)412-11, (2) 410-7, (3) 407-5. iogime пре Христа

Topiuja у Олимпији 408. iogune пре Христа (од јула до августа)

ринску станицу, где су бродови који стижу из Црног мора морали да плате десетину вредности свог товара. Затим су повратили Селимбрију21, Халкедон су ставили под опсаду и натерали га да плаћа форос; на крају су Бизант морили глађу све док није капитулирао, тако да је Атина још једном потпуно контролисала Босфор. За то време је Фарнабаз направио споразум да атинске посланике одведе у Сусу да са Великим краљем уговоре услове мира. Атињани су такође повратили већи део изгубљене територије у области близу Тракије. Тасос се 411. године пре Христа побунио и демократију је сменила јака олигархија; али Неапољ, најважнија колонија Таса на копну, остао је веран Атини и помогао јој је да узврати ударац. Трасибул је са малом атинском флотом успешно блокирао острво, развила се опозиција против олигархије и 407. године пре Христа Атињани су могли да диктирају услове предаје. Још се може прочитати декрет у коме је атинска Скупштина исказала своју захвалност Неапољу22. Атина је ближе дому, међутим, изгубила Нисеју која је допала Мегаранима, а Спарта је напокон повратила Пилос. Пошто је карактеристична црта последњих осам година Пелопонеског рата била спрега Персије и Спарте, ово раздобље можемо, према карактеру персијске сарадње, поделити на три периода. Током прве две године, сатрап Тисаферн је тај који потпомаже Пелопонеске ратне опрације, Атина губи скоро целу Јонију. Затим сатрап Фарнабаз заузима Тисафернов положај као активан савезник Пелопонежана; војне операције одвијају се углавном на Хелеспонту; Атина постепено надокнађује многе губитке. Али догађаји на западу почињу да привлаче пажњу Великог краља Дарија; свестан да супарништво два сатрапа омета успешну политику, он шаље свога млађег сина Кира у Сард да заузме Тисафернов положај; Киру је поверена јурисдикција над Кападокијом, Фригијом и Лидијом. Тисафернова управа је ограничена на Карију. И злазак Кира на сцену означава нову прекретницу у развоју рата. Необичан је призор био видети заједничког непријатеља Хеладе постројеног заједно са победницима код Платеје против победника код Саламине. То је био шок за људе панхеленских осећања и велики панхеленски скуп у Олимпији био је право место да се 21 Скупш тински декрет из 407. године пре Христа који потврђује споразум који су стратези 408. године склопили са Селимбријом, делимично је сачуван (натпис у M L 87). Услови су били веома помирљиви. Селимбријцима је било допуштено да изаберу облик државног уређења, а атинска покретна имовина, која је била уништена у рату, није се морала надокнадити. 22 Натпис у ML 89.

534

О падањ е и пад атинске империје

на њему заори глас протеста. Људи из Хеладе преко мора, на западу, могли су смиреније посматрати политичке прилике на истоку и управо је човек из западне Хеладе, Горгија из Леонтина, био тај који је подигао свој речити глас против додворавања грчких држава Персији ради стицања њене наклоности. „Боље заратите против Персије,“ рекао је.

9. Слом атинске империје Краљев син Кир био је ревностан; али, његова ревност да енергично интервенише и да плаћа пелопонеске морнаре вероватно би била од незнатне користи да у исто то време није био наименован нови спартански заповедник флоте, обдарен изузетним способностима и неумереном амбицијом. Био је то Лисандар, који је био предодређен да оконча дуготрајни рат. Освојио је наклоност својих морнара бринући о њиховим интересима; стекао је знатан утицај на Кира тиме што је био апсолутно непоткупљив, а то је особина која је једног оријенталца веома задивила. Али да би остварио своје амбициозне циљеве, Лисандар је био савршено бескрупулозан и био је подједнако вешт дипломата и способан војсковођа.

Лисандар

Док су Кир и Лисандар преговарали, Алкибијад се вратио у родни град након осмогодишњег изгнанства. Био је изабран за стратега и приређен му је одушевљени дочек. Време је, у извесној мери, ублажило ужасне ране које је задао својој земљи, док је његов удео у недавном враћању градова на Хелеспонту бар делом искупио његову кривицу. Међутим, оно што је подстакло Атињане да покопају прошлост било је очекивање будуће користи, а не праштање због неправди које им је нанео. Веровали су у њега као у способног војсковођу и мислили су да ће захваљујући његовој дипломатској вештини успети да се споразумеју са Персијом. Тако је изгласан декрет којим му је поверено врховно заповедништво у рату и свечано је ослобођен клетве бачене на њега, као на оскрнавитеља елеусинских обреда. Указала му се прилика и за помирење са божанствима у Елеусини. Још од заузећа Декелеје, у којем је Алкибијад у толикој мери учествовао, годишња процесија из Атине у Елеусинско светилиште Светим путем није одржавана, а мистичног Иакха су преносили морским путем. Под надзором Алкибијада, који је поворку заштитио војничком пратњом, свечаност је поново била прослављена на уобичајен начин. Могуће је да би Алкибијад, да је имао довољно одважности да искористи прилику коју му је пружила та плима популарности, успоставио тираниду у Атини; али је веро-

А лкибијад у А т ини (лето iogune 407. пре Христа

(сеишембар)

535

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Бит ка код Нотија, пропеће 406. Јодине пре Христа

Б ит ка код АрГинуских острва, 406. iogune пре Христа

Суђење стратезима

536

ватно сматрао да би таква пустоловина била ризична док не побере нове војничке и дипломатске успехе. Прилика је пропала и није се више поново указала. Један мали инцидент потпуно је променио расположење у Атини. Једна атинска флота, која је чувала Ефес, налазила се код Нотија и Лисандру је пошло за руком да је порази и зароби 15 бродова. Иако није присуствовао бици, Алкибијад је био одговоран и изгубио је углед у Атини, где су са поверењем ишчекивали вести о одлучујућој победи. Одмах су наименовани нови стратези, а Алкибијад се повукао у утврђење на Хелеспонту које је себи, још као изгнаник, обезбедио у случају потребе. Као врховни заповедник морнарице наследио га је Конон. Током наредне зиме Пелопонежани су организовали флоту веће снаге но што су је за много година имали - 140 бродова; али, Лисандар је морао да уступи место новом заповеднику Каликратиди. Пелопонежани су у почетку освајали све пред собом. Заузели су тврђаву Делфинион на Хију и град Метимну на Лезбу; Конон, који је имао само 70 бродова, био је натеран да прихвати битку изван Митилене и изгубио је 30 тријера. Остатак флоте је био блокиран у митиленском пристаништу. Ситуација је била критична и Атина није погценила опасност. Златни и сребрни вотивни дарови из храмова на Акропољу били су претопљени да би се покрили трошкови изградње нове флоте; за услуге у критичној ситуацији обећана је слобода робовима, грађанско право странцима који су живели у Атини; крајем месеца Атина је са савезницима упутила флоту од 150 трирема да притекне у помоћ Митилени. Каликратида, који је сада имао 170 бродова, оставио је 50 лађа да одржавају блокаду, а са осталима је запловио у сусрет непријатељу. Дошло је до велике битке код Аргинуских острва јужно од Лезба; Атињани су били победници. Седамдесет спартанских бродова било је потопљено или заробљено, Каликратида је био убијен. Северац, који је задувао ван своје уобичајене сезоне, онемогућио је победницима да са својих потопљених бродова спасу посаде и да се врате у М итилену да униште остатак непријатељске флоте. Овај успех није извојеван без извесних жртава; било је изгубљено 25 бродова с посадама. Веровало се да су многи људи, који су плутали около на олупинама, могли бити спасени да су заповедници бродова предузели одговарајуће мере. Заповедници су проглашени за одговорне; тог питања су се латили политичари у Атини; стратези су били суспендовани и позвани да положе рачуне о свом држању. Стратези су пребацили кривицу на тријерархе; да би себе заштитили, тријерарси, од којих је један био Терамен, оптужили су

Опадањ е и пад атинске империје

стратеге да нису издали наређења за спасавање војника пре но што је силовити ветар онемогућио да се то изврши, Нисмо у ситуацији да судимо о овом питању; пресуда, наиме, мора у потпуности зависити од ситуације, а што се детаља тиче, ми не располажемо прецизним подацима. Није јасно, на пример, да ли је олуја била довољно снажна да спречи сваки покушај спасавања. Претпоставља се, ипак, да је атински народ био у праву када је веровао да је ту било криминалног нехата. Разумљива огорченост коју је осећао одвукла га је у злочин. О овом питању је одлучивала Скупштина, а не редовни судови. Била су одржана два заседања и осам стратега који су били присутни код Аргинуских острва осуђени су на смрт и конфискацију имовине. Погубљена су шесторица, укључујући Трасила и Перикла, сина славног државника; друга двојица су се мудро изгубила. Шта год да је закон предвидео за овај случај, казна је била непримерено строга; али, најгоре је било то што је Скупштина прекршила признату праксу у Атини изрицањем заједничке пресуде свим оптуженима, уместо појединачног суђења сваком окривљеном. Формално то стварно није било противзаконито; присталице стратега, наиме, нису имале храбрости да примене graphe paranomon. Протести нису имали утицаја на раздражену гомилу жедну освете23. Интересантан је податак да се филозоф Сократ, који је случајно кобног дана био један од притана, успротивио гласању. Сва државна уређења, демократија, као и олигархија и монархија, имају своје ризике и неправде; ова епизода илуструје најтежу неправду коју независна Скупштина, под дејством изненадне провале силовитог расположења а неспутана било каквом одговорношћу, понекад почини - и покаје се. Победа код Аргинуских острва вратила је Атињанима доминантан положај у источном егејском простору и подстакла је Лакедемоњане да понове исте предлоге за мир које су понудили пре четири године, након битке код Кизика: да се Декелеја евакуише и да свака страна остане у затеченој позицији. Захваљујући утицају демагога Клеофонта, за кога се причало да је дошао пијан на Скупштину, понуда је била одбијена. Спартанцима није преостало ништа друго до да реорганизују своју флоту. Етеоник је прикупио остатке бродова и отпловио на Хиос, али није могао да исплати морнаре који су били принуђени да раде као најамни радници на пољима сељака на Хију. 23 Н ецивилизована реакција народа може се делимично објаснити великим значајем који је придаван томе да се м ртвац прекрије земљом. О сећања су се разбуктала, јер је било време А патурија, породичног празника, и рођац и покојних морнара носили су црнину у знак жалости.

537

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Завера са шрском на Х и ју

Лисандар поново изабран за заповедника, 405. 1одине пре Христа

Лисандров уш ицај на Кира

Лисандрова победа код Егоспотама (крај лета, 405. 1 одине пре Христа

538

У зиму су ови приходи за живот пресахли; пошто им је претило гладовање, сковали су заверу да опљачкају град Хиос. Завереници су се договорили да носе штапове трске као знак међусобног распознавања. Етеоник је открио заверу, али било је толико много људи са трском, да се плашио отвореног сукоба и смислио је лукавство. Шетајући у пратњи 15 наоружаних људи улицама Хија, набасао је на човека који је боловао од запаљења очију; човек је управо излазио из хирургове куће; видећи да има штап од трске, Етеоник је наредио да га убију. Окупила се маса света и почела да се распитује зашто је човек убијен; одговор је био: „Зато што је имао штап од трске.“ Пошто се то рашчуло, сваки човек који је носио трску тако се испрепадао, да је бацио трш чани штап. Хијани су тада пристали да дају месечну плату људима који су се одмах укрцали на бродове. Овај догађај открива да је новац из Персије престао да пристиже. Владало је опште уверење да, ако треба обезбедити даљу сарадњу Персије и ако треба оживети пелопонеску ствар, команду над флотом ваља поново поверити Лисандру. Али, у Спарти је постојао закон да нико не може бити два пута науарх. Овом приликом су заобишли закон тако што су Лисандра послали као секретара, али је договорено да стварну команду има он, а не номинални науарх. Лисандар је посетио Кира у Сарду, учврстио је свој некадашњи утицај на краља и добио је новац који је тражио. Уз помоћ која је пристизала од организованих лаконофилских странака у разним градовима убрзо је опремио флоту. Један неочекивани догађај подарио му је још већу моћ и углед. Краљ Дарије се тешко разболео, очекивала се његова смрт и Кир је позван да буде крај његове самртничке постеље. За време свог одсуства Кир је своме пријатељу Лисандру поверио управу над својом сатрапијом и прикупљање пореза. Знао је да за овог изузетног Спартанца новац не представља искушење, а бојао се да толику моћ повери неком персијском племићу. С тим ресурсима, Лисандар је брзо доказао своју способност. Када су га у Ефесу напали Атињани под Кононовом командом, избегао је битку; а потом је, пошто се непријатељ разишао, запловио прво на Родос, а затим преко Егејског мора до атичке обале, где се посаветовао са Агидом. Прешавши поново преко Егејског мора, запутио се на Хелеспонт и опсео је Лампсак. Атинска флота од 180 бродова поново се окупила и пошла је за њим. Лампсак је освојен пре но што су Атињани стигли у Сестос, али су они одлучили да принуде Лисандра да прихвати битку коју је избегао код Ефеса и са том намером су пловили дуж обале док нису стигли до Егоспотама Козјих река, незаштићеног жала без места за пристајање наспрам

Опадање и пад атинске империје

Лампсака. То је био лош положај, јер су све намирнице морали да добављају из Сеста удаљеног око 3 km, док је пелопонеска флота била у одличном пристаниш ту с добро снабдевеним градом у свом залеђу. Пловећи преко мореуза, Атињани су открили непријатеља у развијеној формацији за битку и на тако за њега повољном положају да би напад био сулуд; непријатељ је имао наређење да се не помера док га не нападну. Атињани су били принуђени да се врате у Егоспотаме. Током четири дана ова ситуација се понављала. Атинска флота је свакога дана једрила преко мореуза настојећи да изазове Лисандра на битку; њена су настојања сваког дана била безуспешна. Из свога утврђења у суседству, Алкибијад је уочио неповољан положај Атињана и, дошавши у Егоспотаме, стратезима је добронамерно саветовао да пређу у Сестос. Њ егов трезвени савет примљен је хладно, можда уз увреде. Када би се флота са свог дневног крстарења враћала у Лампсак, морнари би се обично искрцали и раштркали по обали. Петога дана Лисандар је послао извиђачке бродове који ће, чим атинске посаде изађу на обалу да обедују, флоти дати сигнал одсјајем штита. На сигнал је цела Пелопонеска ескадра, која се састојала од око 200 бродова, нагло завеслала преко мореуза и изненадила небрањену атинску флоту. Није дошло до битке, отпора није било. Двадесет атинских бродова у стању борбене приправности је побегло; преосталих 160 одмах је заробљено. Владало је опште уверење да је међу стратезима било издаје; могуће је да је Лисандар поткупио Адиманта, који је заробљен и поштеђен. Сви заробљени Атињани, њих 3000 или 4000, били су погубљени. Врховни заповедник Конон, који се није задесио међу неспремнима, успео је да побегне. Када су се припремали за битку, грчки бродови су обично износили са бродова своја једра; пелопонеске триреме су оставиле своја једра на рту Абарну у близини Лампсака. Обавештен о томе, Конон је смело дојурио до Абарна, запленио једра и тако онемогућио Лисандра да успешно организује потеру. За одговорног заповедника била би лудост да се врати у Атину с вестима о тако ужасном поразу; пославши кући 12 од 20 тријера које су побегле, Конон је са остатком бродова одједрио да заштити Еуагору, краља Саламине на Кипру. Никада није уз тако мало жртава извојевана пресудна победа попут ове коју је Лисандар извојевао код Егоспотама.

Сиш уација у А т ини

Вести о пропасти стигле су у Пиреј ноћу и „те ноћи нико није спавао". Град се сећао свирепих казни на које је више пута осудио друге, попут Мела и Скионе, и дрхтао је при помисли да би иста казна сада могла и њему да се изрекне. Атињанима је било тешко да схвате да је њихова поморска сила уништена једним ударцем; сада су 539

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Атина се покорава

540

морали да се припреме да издрже опсаду. Али, блокаду је одгодила Лисандрова политика. Он није имао намеру да нападне Атину, него да је, док се не преда, изнурује глађу; у тој намери је отерао у Атину све атинске клерухе које је затекао на острвима, да би повећао број изгладнелог становништва. Пошто је завршио покоравање атинске империје на Хелеспонту и у Тракији и пошто је средио прилике у тим областима, Лисандар је најзад са 150 бродова упловио у Саронски залив, заузео Егину и блокирао Пиреј. У исто време, спартански краљ Паусанија ушао је у Атику, сјединио своје снаге са Агидовим и утаборио се у Академији западно од града. Атински бедеми су, ипак, били одвећ чврсти да би се нападали; почетком зиме војска се повукла, а флота је остала у близини Пиреја. Пошто су им намирнице биле на измаку, Атињани су израдили мировне предлоге, нудећи да се одрекну своје империје и да постану лакедемонски савезници. Посланици су били одбијени код Селасије; ефори их неће примити уколико не донесу прихватљивије услове; саопштено им је да је рушење Дугих зидова у дужини од десет стадија (1640 m) неопходан услов за мир. Била је лудост успротивити се; па ипак, Атињани су се успротивили. Демагог Клеофонт, који је два пута спречио склапање мира када је могао да се склопи часно, први пут након битке ког Кизика, затим после битке код Аргинуских острва, спречио га је и сада када је могао да се склопи само са понижењем. Изгласан је апсурдан декрет да нико никада не сме предложити прихватање оваквих услова. Али постојала је опасност да таква тврдоглавост натера непријатеља да инсистира на безусловној предаји; ситуација је, наиме, била безнадежна. Терамен је узео на себе да посети Лисандра и да настоји да добије повољније услове, или да у сваком случају извиди како ствари стоје. Њ егов стварни циљ био је да добије у времену и да народу остави времена да се опамети. Остао је код Лисандра три месеца, и када се вратио у Атину, затекао је грађане спремне да се покоре под било којим условима. Људи су умирали од глади, а промена расположења нашла је свој израз у погубљењу Клеофонта, који је био осуђен на основу оптужби да је избегао војну службу. Терамена су послали у Спарту с пуним овлашћењима. Интересантно је откриће да је током тих немирних месеци био изгласан декрет којим је у Атину враћен славни грађанин који је осуђен као неспособан стратег, човек чији ће геније обесмртити овај рат који се сада примицао крају - историчар Тукидид. У Спарти је била сазвана Скупштина пелопонеских савезника да одлучи како да се поступи према скрханом непријатељу. Владало је опште мишљење да не треба имати милости, да Атина треба да се потпуно разори и сав живаљ да се прода у робље. Међутим, Спар-

Опадање и пад атинске империје

та никада није према Атини осећала огорчење попут онога које је покретало Коринт и Тебу; Спарта није била ни сусед, ни супарник у трговини. Разарање Атине могло је бити политички корисно, али је Спарта, уз све своје мане, могла у неким приликама да се уздигне до племенитијих гледишта. Одлучно је одбацила варварски предлог Савеза; она неће збрисати грчки град који је Грчку задужио тако племенитим заслутама у рату против персијског завојевача. То се десило пре више од две генерације, али се није смело заборавити; Атину је спасла њена прошлост. Услови мира су били: Дуге зидове и пирејска утврђења треба да сруше; Атињани губе све своје иностране поседе, али задржавају аутономију у границама Атике са Саламином; предали су своју целокупну флоту, изузев 12 тријера; свим изгнаницима се допушта повратак; Атина постаје савезница Спарте, свечано обећава да ће следити њено вођство. Чим су услови ратификовани, Лисандар је упловио у Пиреј. Одмах је отпочело рушење Дугих зидова. Атињани и њихови освајачи заједнички су их рушили уз свирку фрулаша; усхићени савезници су веровали да је Хеленима напокон свануо дан слободе. Лисандар је дозволио Атини да задржи 12 трирема, и, након званичног почетка рушења утврђења, одједрио је да покори Самос.

М ировни успови намет нут и А т ини

404. Године ире Христа, април

Пошто је егејски свет схватио да је атинска поморска моћ неповратно сломљена, изгледало је мало вероватно да ће Спарта наићи на било какав отпор атинских савезника; међутим, Самос је остао непоколебљив. Атина је великодушно поступала према његовој демократији која је била установљена после побуне 440-439. године пре Христа. Самос је од 411. године пре Христа био главна база атинске флоте. Атина је изразила своју захвалност овој готово несмотреној лојалности тако што је понудила свим Самљанима атинско грађанско право и предузела кораке да укључи Самос у све мировне преговоре. У извесном смислу, то је био празан гест, јер је и сама Атина била осуђена на пропаст; али, када је атинска демократија била обновљена, првобитни декрет је био поново потврђен24. Али, Самос је тада већ био принуђен на капитулацију. Успостављена је олигархија уз спартанску подршку, а демократи, присталице Атине, били су отерани у изгнанство. Ако се има у виду њихово 24 Оригинални декрет је био изгласан 405. године пре Христа. Натпис у M L 94: Атињани су одлучили: „да he становници Сама бити Атињани, али ће задржати уређење какво хоће... и након склопљеног мира, саветоваће се са Атињанима у свим другим питањима“. Када је атинска демократија била обновљена, Скупштина је 403/2. године поново објавила оригинални декрет, а са њим и два друта који су га потврђивали и проширивали, међутим, до тог времена, проспартански олигарси потчинили су Сам својој власти, натписи у Тоду, G H I II. 97. 541

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Успостаељање Тридесеторице Драконтидовом псефизмом (лето, 404. 1одине пре Христа

Сумња у олишрхијске сплетке

насилно сузбијање олигарха 411. године пре Христа, то што нису били погубљени била је заслуга Спарте. Не треба претпоставити да су сви Атињани били утучени и ојађени због страшног понижења које је задесило њихов родни град. Велики број изгнаника се вратио захваљујући овој несрећи; екстремна олигархијска странка се радовала страној окупацији; сматрала је, наиме, да окупација пружа прилику за подривање демократије и поновно увођење уређења налик на оно које су покушали да уведу након похода на Сицилију. Терамен је једва чекао да поново покуша да уведе своју омиљену политију. Од изгнаника је најистакнутији и најодлучнији био Критија, Калајсхров син, члан исте породице као и законодавац Солон. Био је многострана личност, Горгијин ученик и Сократов пријатељ, беседник, песник и филозоф. Изгнаници су се повезали са домаћим олигарсима, скован је заједнички план акције; главне демократске вође одмах су биле похватане и бачене у тамницу. Лисандар је тада био позван да интервенише да се успостави нови устав; Скупштина је, у страхопоштовању због његовог присуства, гласала (псефизма) за предлог који је дао Драконтид: да се наименује тело Тридесеторице да саставе законе и да управљају државним пословима док се не заврш и устав25. Олигарси се нису ни потрудили да укину закон по коме је предлагач ове мере нужно долазио под удар мере Graphe paranom on ; били су сигурни у своју моћ. Критија, Терамен и Драконтид нашли су се међу Тридесеторицом наименованих. Слом атинске моћи донео је корист олигархијској странци; чак се сумњало у то да су присталице олигархије током многих протеклих година свесно планирали да препусте град на милост непријатељу ради крајњег циља, уништења демократије. На овакву претпоставку нарочито су указивале улога коју је Терамен одиграо у осуди стратега који су победили код Аргинуса, улоге које је затим имао у преговорима за М ир и у успостављању олигархије, као и озбиљне сумње у издају поводом катастрофе код Егоспотама. Требало би узети у обзир и покушај Већа од четири стотине чланова да се споразуме са Спартом, док би и релативно благи услови наметнути Атини указивали у истом правцу. Чини се да је једна ствар извесна. Олигархијска странка очито је тежила миру и Клеофонтово непрекидно противљење (политички неумесно, као што смо видели) показује да је сумњао у намере олигарха. М ора се такође

25 Лисијин говор (12. 76) додаје важан детаљ да је од Тридесеторице њих десеторо требало да бира Терамен, других десеторо „петорица ефора“ (које су незванично именовали олигарси) и десеторо „од оних који су били присутни“. 542

Опадање и пад атинске империје

признати да понашање Атињана кад су успоставили базу код Егоспотама и затим се предали непријатељу, попут оваца које воде да буду жртвоване, показује извесну лудост која би изгледала готово невероватно да иза ње није крило издајство; ова сумња је потврђена благошћу према Адиманту. Мора се, ипак, признати да је несхватљиво како би издаја успешно била остварена без прећутног пристанка Конона, врховног заповедника; изгледа да на њега није пала ни трунка сумње. Цео проблем сплетки олигарха током последњих осам ратних година остаје обавијен знатно већом тајновитошћу од оскрнављења Херма.

10. Владавина Тридесеторице и обнова демократије Тридесеторица су били наименовани у циљу састављања новог устава; њихова овлашћења управног тела требало је да трају само док не доврше свој законодавни рад. Ипак, већина њих, као и Критија, који је био духовни вођа, нису озбиљно помишљали да створе ново уређење; гледали су на тај задатак као на обичан изговор да се домогну власти; једини циљ био им је да у својим рукама држе власт успоставивш и једноставну олигархију. У овоме, ипак, нису били потпуно једнодушни. Барем један од њих, Терамен, није имао склоности за праву олигархију, већ је још увек искрено настојао да уобличи уређење, подједнако прожето елементима демократије и олигархије. Ова неподударност мишљења двојице најспособнијих људи, Критије и Терамена, убрзо је довела до кобног раскола.

Владавина Тридесеторице от прилике од септембра 404. до маја 403. Године пре Христа

Међутим, прве мере Тридесеторице биле су спроведене у духу искреног једнодушја. Било је наименовано Веће 500, састављено од непоколебљивих присталица олигархије. Припале су му судске функције које је раније имао народ. Тело Једанаесторице, под командом Сатира, осионог и безобзирног човека, било је одређено за полицијске дужности, а стража у Пиреју поверена је телу Десеторице. Истакнути демократи, који су се супротставили успостављању олигархије, били су том приликом похапшени, изведени пред Веће и осуђени на смрт због ковања завере. До тада је владало јединство, али Терамен би се у овом тренутку зауставио. У оваквим околностима умерени предлози имају слабог изгледа да победе јер их стављају напоредо са екстремним политичким мерама одлучних личности попут Критије, који се вратио у Атину огорчен и осветнички расположен према демократији, беспоштедно одлучан да спроведе апсолутни деспотизам и збрише све елементе народног отпора. Политија са широком основом, коју је Терамен желео, за Критију је

Прве мере

Раскол

543

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Тиранија

Држање Терамена

544

била исто толико штетна колико и стара демократија - у коју би се, био је убеђен, убрзо изметнула. Критија и његове колеге су стога зазирали од свих истакнутих грађана са умереним ставовима, били они присталице демократије или олигархије, који су нестрпљиво чекали устав за чију је израду било наименовано тело Тридесеторице - од оних на којима би углавном почивала Тераменова политика уколико би се остварила. Тридесеторица су као део свога програма обзнанили да ће очистити град од злочинаца. Погубили су одређен број људи лошег карактера, укључујући и неке озлоглашене потказиваче; али, сада су почели да убијају, са суђењем или без њега, не само истакнуте демократе већ и људе олигархијских погледа, који су, иако непријатељи демократије, гледали са неодобравањем на неправду и безакоње. Међу поменутим жртвама био је и Никерат, Никијин син. М отивима страха и освете убрзо се придружила жеђ за пљачком; неки су људи били погубљени само зато што су били богати, док су многи побегли, срећни што су спасли главу. Чак су и метеци, који су имали мало везе са политиком, били опљачкани; тако су беседник и логограф Лисија и његов брат Полемарх, који је држао уносну радионицу штитова, били ухапшени; Лисији је пошло за руком да избегне смрт, а Полемарх је био погубљен. Док су многи Атињани погубљени отровом од кукуте, или су отерани у прогонство, од других се захтевало да помажу у одвратној служби хапшења својих суграђана, да би тако постали саучесници држаЕних власти. Тако су филозофу Сократу и четворици других наредили, уз строге претње, да ухапсе честитог грађанина Леонта из Саламине. Сократ је без предомишљања одбио да изврши наређење тирана; други нису били тако храбри. М еђутим, Сократ није био кажњен за непослушност; ова благост је можда била последица осећања искрене оданости Критије, који је био један од његових ученика и пратилаца; том је осећању Критија мирно могао угодити, пошто филозоф није био ни богат ни популаран. Терамен се безрезервно успротивио овим судским убиствима и систему организоване пљачке. Већина чланова Већа имала је исте замерке као он и, да није било Критијине спретности и снаге, могао је да успостави умерено уређење. Чињеница је да су његови протести навели Тридесеторицу да прош ире основу на којој је почивала њихова власт створивши тело од 3000 грађана; ови су имали привилегију да носе оружје и право да им суди Веће. Свима осталима Тридесеторица су могла да изрекну смртну казну без суђења. Тело од 3000 грађана практично није имало политичких права и бирано је, бар колико је то било могуће, међу присталицама власти, од

Опадање и пад атинске империје

којих су најоданији чинили хиљаду витезова. Ова мера, природно, није задовољила Терамена; његови предлози су у ствари били упогребљени за сасвим различиту сврху - да владу обезбеде, а не да је промене. У међувремену, изгнаници које је олигархија истерала из Атине нису седели скрштених руку. Нашли су прибежиште у оним сусед ним државама - Коринту, Мегари и Теби - које су биле огорчени непријатељи Атине, али су сада знатно мењале своје расположење. Незадовољство због арогантног владања Спарте, која је одбила да им да део ратног плена, учинило је да помирљивије гледају на обореног непријатеља и да се згражавају над поступцима Тридесеторице, који су били под Лисандровом егидом. Стога су били не само спремни да пруже гостопримство изгнаницима из Атине већ и да пруже извесну помоћ за ослобођење њиховог града од угњетавања тирана. Први корак учинила је Теба. Трасибул и Анит, са четом од 70 изгнаника, заузели су атичку тврђаву Филу на Парнету, близу беотске границе; оспособили су за одбрану јак камени зид, чије рушевине још увек стоје. Тридесеторица су извели своје снаге - своје верне коњанике и Три хиљаде хоплита - и почели блокаду утврђења. Али, правовремена снежна олуја је прекинула опсаду; војска се повукла у Атину, и током следећа три месеца, или више, није се предузимало ништа више против Трасибула и људи у Фили.

И зш аници

Трасибул осваја Филу, от прилике децембра 404. године пре Христа. Први поход Тридесеторице прот ив Трасибула, децембра 404. или јануара 403. iogune пре Христа

Олигарси су се сада нашли у опасном положају: споља им је претио непријатељ, против кога им напад није био успешан, док их је изнутра угрожавала снажна опозиција. Схватили су да ће утицај Терамена, потпуно разочараног њиховом политиком, превагнути на њихову штету и решили су да га се ослободе. Разместивши близу ограде већнице известан број оданих креатура наоружаних скривеним бодежима, Критија је устао у окупљеном Већу и оптужио Терамена као издајника и завереника против државе - човека у кога се не може имати нимало поверења с обзиром на она врдања која су му донела надимак „Чизма за сваку ногу“. Кажу да је одговор Терамена, који је осудио политику Критије и његових колега, побрао аплаузе већине чланова Већа, који су стварно саосећали са њим. Видевши да ће Веће ослободити Терамена, Критија је прибегао крајњој мери. Прецртао је Тераменово име са списка Три хиљаде, а онда га је заједно са својим колегама осудио на смрт - они, наиме, који нису били на списку, нису имали право на суђење. Изгледа да су овом чину дали привид законитости. Био је изгласан закон - претпоставља се на лицу места - по коме се особе, које су се успротивиле Већу од четири стотине чланова 411. године пре Христа, или су учествовале у разарању утврђења на Еетионији, 545

И с т о р и ј а Гр чке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

морају лишити грађанских права26. Терамен је прискочио светом огњишту и замолио Веће да га заштити; али, Веће је било пренеражено од страха и на заповест Критије Једанаесторица су ушла и одвукла молиоца од жртвеника. Био је одведен у затвор; одмах су му дали да испије отров од кукуте; пошто га је попио, капљицу која се задржала на дну пехара је избацио, као што то обично на гозбама чине играчи котаба' наздравивши „Ову капљицу лепом КритијиГ Било је можда делића истине у оптужбама којима га је отмени Критија засуо са подијума Већнице. Терамен је могао бити неухватљив и бескрупулозан када су у питању била средства и начини постизања циља. Али, у свом главном циљу био је савршено искрен. Био је искрен у жељи да створи умерено уређење које треба да обједини добре стране и олигархије и демократије и да избегне њихове недостатке. Нема сумње да је искрено био заинтересован да оствари овај политички експеримент. Сам карактер ове политике повлачио је за собом привидну неискреност и будио је сумњу. Он га је навео да осцилира између олигархијске и демократске странке, јер је настојао да у обема задобије утицај и ослонац, како би коначно остварио свој средњи план. Стога су присталице демократије у њему видели олигарха, а олигарси су у њега сумњали као у демократу. Док оцењујемо Терамена, треба да имамо на уму да политичар који у несигурним временима жели да усмери државу средњим курсом између два екстрема, једва може избећи осцилације и погрдан надимак „Чизма за сваку ногу“27. 26 Према А т и н с к о м У ст а ву, овај закон је био изгласан истовремено са законом који је овластио Тридесеторицу да убију било кога ко није у списку Три хиљаде. ’ K d tta b o s је била омиљена игра у Грчкој на гозбама. Погекла је у грчким градовима на Сицилији. Каква је то игра била сазнајемо из литерарних извора и из цртежа на грнчарији. Циљ игре је био да се из фијале или килика остатком пића, из лежећег или стојећег положаја вештим замахом руке погоди мета на извесној раздаљини. Мета је била или метални диск ослоњен на стубић, који би, када се обори, зазвечао, или мале посуде које су плутале у посуди са водом и које би при поготку тонуле. Учесници у игри могли су тај остатак пића наздравити „лепој“ особи, што је била својеврсна изјава љубави. Прим. прев. 27 У IV веку пре Христа Терамен је, чини се, постао нека врста свеца заштитника умерене олигархије, и смисао извештаја о оба олигархијска преврата у А т и н с к о м У ст аву искривљен је њему у прилог; али, за Тераменовог живота, било је оштрих разилажења мишљења о њему. Тукидид се дивио његовим способностима (VIII 68. 4): „био је добар скупштински говорник и интелигентан човек“ (оите einelv оите yvo>vai d6i3varoc;), али као да је његову активну опозицију Већу од четири стотине чланова сматрао опортунизмом. За директнију, али необјективнију осуду видети Лисију, 12. 62-80. Погрешно је очекивати потпуну доследност. Терамен је био најбољи у својој последњој сцени, најгори у осуди стратега после битке код Аргинуских острва. 546

Опадање и пад атинске империје

После Тераменове смрти, Тридесеторици је успело да лукавом преваром разоружају све грађане који нису уписани у списак Три хиљаде и да их истерају из Атине. Али, са непријатељем на атичком тлу, чији је број сваким даном растао, Критија и његове колеге осећали су се тако несигурно да су упутили посланство у Спарту да моли да им се пошаље лакедемонски гарнизон. Молба је била усвојена и 700 војника, под Калибијевим заповедништвом, било је уведено на Акропољ. Тридесеторица никада не би прибегли таквој мери да их није натерала крајња нужда; она је, наиме, не само била непопуларна већ су морали и да плаћају војну посаду из властите благајне28. Било је то можда првих дана месеца маја када су одлучили да по друти пут покушају да истерају демократе из Филе. Група витезова и спартански гарнизон су изашли из града, али их је у близини Ахарне ноћу изненадио Трасибул и натерао у бекство, наневши им велике губитке. Овај догађај изазвао је у Атини велико узнемирење и Тридесеторица су с правом страховали што се многе њихове присталице колебају. Решивши да себи обезбеде крајње прибежиште у случају да се не могу одржати у Атини, заузели су Елеусину и погубили око 300 Елеусињана. Нису то још заврш или кад се Трасибул спустио из Филе и заузео Пиреј. Сада је имао око 1000 војника, али без утврђења Пиреј се није могао лако одбранити. Распоредио је своје снаге на брду Мунихији, запосевши храмове Артемиде и грачке богиње Бендиде, који су се налазили на врху стрме улице; на највишем положају су били лако наоружани пешаци с кратким копљима и праћкаши, спремни да гађају преко глава хоплита. Заузевши овај положај, са својим пророком крај себе, Трасибул је очекивао напад Тридесеторице који су све своје снаге довели доле у Пиреј. Док су се ови успињали узбрдо, главе им је засуо пљусак кратких копаља и стрела и када су под њим за тренутак неодлучно застали, хоплити предвођени пророком сјурили су се доле на њих; пророк је сам себи прорекао смрт у бици и први је погинуо. Убијена су седамдесеторица непријатеља, међу којима и Критија. За време примирја, које је склопљено да би покупили своје мртве, грађани обе стране су међу собом разговарали и Клеокрит, гласник

Спартански Гарнизон заузима Акропољ

Д руш поход прот ив Филе, почетком маја 403. Године пре Христа

М унихијска биилка

Криш ијина смрш

28 Бјури, пратећи Бусолта, прихвата хронологију А т и н с к о Г У ст а ва , 37. 2: Ксенофонт смешта обраћање за помоћ Спарти и слање спартанског гарнизона мало после избора Тридесеторице, а следи га Диодор (XIV 4. 3-4). Овај извештај савременика има више вероватноће да буде тачан од А т и н с к о Г У ст ава који је пристрастан у односу на Терамена. Накнадно утврђивање датума ослобађа Терамена сваке одговорности и за врло непопуларан корак. 547

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Први одбор Десеторице

Олшарси се обраћају за помоћ Спарт и (касно пролеће 403. године пре Христа). Спарта инт ервениш е

548

Елеусинских Миста, подједнако упечатљива личност и због свог звонког гласа и због свог светог звања, обратио се присталицама Тридесеторице: „Суграђани, зашто желите да нас убијете? Зашто нас терате у изгнанство, нас који вам никада нисмо зло нанели? Заједно смо учествовали у верским обредима и светковинама; били смо вам другови у школи, у хору; борили смо се заједно са вама за слободу и на копну и на мору. Заклињемо вас заједничким боговима, напустите страну Тридесеторице, безбожних чудовишта, који су ради личне користи за осам месеци побили више Атињана него што су то Пелопонежани учинили током десет ратних година. Верујте, да смо пролили исто толико суза колико и ви за онима који су сада погинули!“ Овај општи апел и појединачни апели у истом тону морали су, у тако потресном часу, утицати на већ поколебане војнике Тридесеторице, који су сада изгубили свога способног и насилног вођу. Било је размирица и неслоге не само између Три хиљаде и Већа него и између саме Тридесеторице. Постало је јасно да владавина Тридесеторице не може опстати и да се, ако треба спасавати олигархију, мора установити нова управа. Општи збор Три хиљаде свргао је Тридесеторицу и уместо њих установио тело Десеторице чланова, по једног из сваке филе. Један члан Тридесеторице био је поново изабран за члана нове владе, а остали су се повукли у прибежиште које су себи припремили у Елеусини. Ново тело Десеторице заступало је погледе оних који су били искрено одани олигархији, али нису одобравали екстремну политику Критије и његових колега. Нису успели да се споразумеју са Трасибулом, коме су свакодневно пристизала појачања и у људству и у наоружању; грађански рат се наставио; ускоро је постало јасно да без стране помоћи Атина неће моћи да се супротстави демократима у Пиреју. Десеторица су стога упутили у Спарту посланство; отприлике у исто време, остатак Тридесеторице у Елеусини је послао поруку са своје стране ради исте ствари. Оба посланства су приказала демократе у Пиреју као бунтовнике против спартанске моћи. Лакеде монска влада је, под Лисандровим утицајем, била подстакнута да подржи Десеторицу. Лисандар је окупио војску у Елеусини; упућено је 40 бродова под заповедништвом Либија, његовог брата, да пресеку прилив намирница које су демократама стизале морским путем. Сада је за Трасибула и његову дружину перспектива била суморна; али, спасла их је неслога у лакедемонској држави. Лисандров утицај, који је последњих година био неприкосновен, видно је опадао; краљ Паусанија био је његов отворени противник; многи други из владајуће класе завидели су Лисандру на моћи, сметала им је његова ароганција, а можда су и сумњали у његове намере. Олигархије које

Опадање и пад атинске империје

је увео у Атини и у другим градовима атинске империје обрукале су се лошом владавином и крвопролићем, а та брука се негативно одразила на славу њиховог творца. Лисандар није ни започео свој посао кад је Паусанија наговорио ефоре да му повере задатак да среди прилике у Атини; Лисандар је доживео понижење да војску коју је сам окупио преда своме супарнику. Један пораз је уверио Трасибула да би било мудро да преговара; на другој страни Паусанија је сменио непомирљиву Десеторицу и на њихово место довео је другу Десеторицу, умеренијих погледа. Тада су се обе стране, и град и Пиреј, потчиниле спартанској интервенцији; Спарта се под покровитељством краља Паусаније необично добро показала. Из Лакедемона је упућена комисија од петнаест чланова да помаже краљу и дошло је до измирења. Услови су били генерално и узајамно помиловање за сва дела у прошлости; из тога су били изузети само Тридесеторица, Десеторица, који су држали Пиреј за време владавине Тридесеторице, Једанаесторица, који су извршавали смртне пресуде Тридесеторице, и Десеторица, који су наследили Тридесеторицу. Од свих ових изузетих лица је тражено да, уколико хоће да остану у Атини, оправдају своје поступке. Елеусина је требало да чини независну државу и сваки Атињанин је могао да у одређеном року емигрира у Елеусину, ако то жели. Ноћна мора Атине напокон се окончала: година и по олигархијске тираније са страним војницима на Акропољу. Атина је своје ослобођење дуговала Трасибуловој енергичности и Паусанијином такту. Паусанија је још више испољио свој такт немешањем у рад помирених странака које су уређивале устав. Донет је декрет, на Тисаменов предлог да треба наименовати „законодавце" за ревизију устава, а да у међувремену државом треба да се управља у складу са „Солоновим законима и Драконтовим институцијама". Кружила је и идеја да земљишни посед буде квалификација за права у политици29. Међутим, била је то сасвим непрактична идеја. Овакав критеријум би искључио богагаше а укључио многе из четврте класе. На крају, није испробан било какав нови експеримент. Законодавци су обновили пређашњу демократију са неограниченим правима и Агина је отпочела нову етапу свога развоја. Амнестије су се верно придржавали: демократи се нису осветили присталицама олигархијске тираније. Али, лакше је било опростити но заборавити; током многих година након помирења ипак је прављена разлика, не 29 сија, 34.

Паусанија на положају заповедника

ДруГо шело Десеторице

Крај Грађанско! рат а у А т ици

Сеишембар 403. iogune пре Христа

Изабрани су Номотети. Привремено уређење

Наш доказ представља фрагмент говора који се противи овој мери, Ли-

54 9

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

званично, него у обичним животним ситуацијама, између „људи из града“ и „људи из Пиреја" - људи који су се борили за слободу и оних који су се борили против ње. То је било готово неизбежно; све док су олигарси држали Елеусину, могло је бити чак извесне основе за подозрење у лојалност њихових некадашњих присталица. Након отприлике две године независности, Атина је напала Елеусину; елеусински стратези су заробљени и погубљени, а град је поново заузео свој стари положај као део Атике. Надаље, током скоро три генерације, атинска демократија била је савршено безбедна од опасности или страха од неке олигархијске револуције. О ва страшна ноћна мора Тридесеторице поставила је Атину на основу чвршћу но било кад раније.

XII иоглавље

Хегемонија Спарте и Персијски рат 1. Хегемонија Спарте Спарта је испунила задатак који је била принуђена да предузме и који је у извесној мери нерадо предузела - уништење атинске империје. Премда јој га Хелада није једногласно наметнула, био је то задатак који је годио најдубље укорењеном осећању Грка, њиховој љубави према политичкој независности. Атинска империја је то осећање вређала и, ако оставимо по страни посебне интересе, на понижење моћне виновнице нужно се гледало с нехотичним задовољством, чак и међу онима који нису били непријатељи Атине. Прокламовани циљ Спарте од почетка до краја био је да врати слободу државама које је „поробила" Атина и да заш тити слободу држава угрожених атинском амбицијом. Сада, када је тај циљ у потпуности остварен, како се само пожелети могло, било би коректно од Спарте да се повуче на свој стари положај, препуштајући градовима који су припадали атинској империји да сами сређују своје прилике - ако би њени поступци били усклађени са прокламацијом. За државу у положају Спарте алтернативни пут био би да отворено преузме као наследство атинску империју и да, као империјална сила, настави остваривање циљева и политике Атине. Друге су државе могле усвојити овај правац на своју корист, као и на корист Хеладе, али за Спарту је то било немогуће. Стога, када је Спарта, неспособна због природе својих институција и свога особеног духа да крене стопама своје пале супарнице, упркос свему решила да стави под своју контролу градове које је била кренула да ослободи, она није само цинично гурнула у страну своје високоморалне прокламације, већ је закорачила стазом амбиције која је њу саму упропастила и ојадила Хеладу. Главна црта хеленске историје током тридесет година после битке код Егоспотама је спартанска политика експанзије изван Пелопонеза; отпор изазван овом политиком води и препороду Атине као велике силе и уздизању Тебе. На крају је Спарта морала да се повуче само на Пелопонез, што је сасвим одговарало њеним институцијама. При њиховом стварању није се мислило на деловање Спарте изван Пелопонеза. Оне су биле исувише ригидне да би

Спарша увучена у оснивање империје

55i

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Неподобност Спарте за империју

Декархије

Хармосши („конт ролори‘)

Контраст између ат инске и спартанске империје

552

се прилагодиле широј сфери власти у егејском простору. Само би потпуна револуција у спартанској држави могла учинити успешним њено настојање да прерасте у империју, али строги спартански систем био је исувише чврсто утемељен у ускогрудом спартанском карактеру, да би поднео такву револуцију. Можемо се питати до које мере је војсковођа, који је своју земљу довео на положај арбитра Хеладе, схватао тешкоћу усклађивања карактера лакедемонске политике са улогом империјалистичког града. Неспартанац, какав је био у многим погледима, Лисандар је вероватно имао просвећеније мишљење о управљању једном империјом него његови суграђани. Препричавала се анегдота како се Калибије, спартански хармост у Атини, пожалио Лисандру пошто га је млади атлета кога је увредио оборио на земљу; овај му је одговорио да не зна да влада слободним људима. Владати слободним људима у иностранству јесте оно што просечан Спартанац није умео да чини, али је Лисандар ипак морао да се послужи људима попут Калибија да би створио империју коју је одлучио да заснује. У сваком граду који је прешао из атинске под спартанску власт била је успостављена влада од десет чланова чију је власт подржавао хармост с лакедемонским гарнизоном. На овај су начин градови били изложени двоструком тлачењу. Страни управници су били грамзиви и практично ван контроле своје земље; домородне олигархије су биле генерално тиранске и ослобађале су се својих политичких противника ликвидацијама помоћу судских пресуда; декарси и хармост ишли су једни другима наруку. Лисандар је спроводио арогантно и без далековидости диктаторску власт која му је за извесно време припала и могла му је бити одузета сваког тренутка. Једина му је брига била да наметне чврст војни деспотизам државама спасеним из Атинског поморског савеза. Очигледно је да су атинска и спартанска империја имале мало тога заједничког. Пре свега, оштро их је разликовала чињеница да спартанску политику није оправдавао општи национални циљ попут оног коме је Атински поморски савез дутовао свој настанак. Тај је контраст био још флагрантнији ако се има у виду да се након битке код Егоспотама јавила иста потреба за панхеленским савезом ради одбране Хелена у Азији од Персије, као и после битке код Микале. Уопште не повезујући своју надмоћ са таквим циљем, Спарта је препустила Грке у Азији Великом краљу као цену персијске помоћи. Атина је задобила своју власт као заточница источних Хелена; Спарта је себи обезбедила надмоћ издавши их. Друго, методи помоћу којих су две државе остваривале своју власт биле су потпуно различите. Притужбе на рачун Атине, иако засноване на

Х е г е м о н и ј а С п а р г е и П е р с и ј с к и рат

чињеницама, претежно су биле сентименталног карактера. Атина је савезничке државе лишила аутономије: било је мало жалби на пљачку или угњетавање. Али, под лакедемонском влашћу, људи су подносили очигледне неправде и насиља и узалуд би тражили обештећење у Спарти. О духу система власти, који је увео Лисандар, може се судити по изјави да је воља сваког спартанског грађанина у подређеним државама сматрана законом. Ова изјава стиже од једног пријатеља Лакедемоњана. М оћни положај који је Лисандар у очима света стекао и у коме је неумерено уживао, није могао да не изазове завист и зебњу у самој Спарти. Држао је неку врсту краљевског двора на Саму и острвљани су му доделили бож анску почаст назвавш и по њему светковину која се до тада празновала као Херин празник. Био је позван натраг у Спарту и одазвао се позиву, носећи писмо сатрапа Ф арнабаза да га оправда. Али, када је писмо било отворено, уместо енком ија’ појавила се оптуж ница; Лисандра су исмевали као жртву персијске преваре. Допустили су му да се извуче из тренутне ситуације под изговором да по завету иде да посети храм Зевса Амона у Либијској оази. Али Л исандрово дело је опстало. Лакедемон је задржао свој мрски војни деспотизам, модификујући Лисандров систем тек толико да не инсистира на одржању декархија, већ је градовима допустио да их замене другим облицима владавине под егидом хармоста. Диодор нас, вероватно знатно претерујући, обавеш тава да је у империји сваке године убирано више од 1 000 таланата трибута. Примање таквог прихода била је политичка новина, а управљање њиме је повлачило за собом новчане трансакције врсте и размера које би „Ликург" строго осудио. Прилив позамашне суме злата и сребра у благајну, коју је Лисандар донео у Спарту, био је очигледно кршење Ликургове дисциплине. Тако су потребе империје натерале крути државни систем попут спартанског да попусти у једној тачки, где је напад посебно подмукао.

Лисандров опозив

Спартанска превласт трајала је једну генерацију, премда са интервалима у којима је била неефикасна, а њену историју за више од половине раздобља углавном су одредили њени односи са Персијом. Као што је своју надмоћ стекла помоћу Персије, тако исто је њеним посредством и изгубила, да би је поново повратила уз помоћ Персије.

404-371. iogune пре Христа

403. togune ире Христа

394. Године пре Христа 387-6. Године пре Христа

' E g ko m io n је свечана похвална беседа. П р и м . пр ев. 553

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

2. Кирова побуна и поход 10000 грчких најамника Кир и Тисаферн

Кир започиње непријатељске акције с пролећа 401. године пре Христа

Ксенофонш

Сада стижемо до епизоде која нас уводи у домаћу историју Персије, изван граница грчке географије, у средиште Персијског царства. По Даријевој смрти, престо је наследио његов најстарији син Артаксеркс, упркос смицалицама његове мајке Парисатиде, која је настојала да престо обезбеди млађем сину, свом љубимцу Киру. У овом спору око наслеђа, Тисаферн је подржао Артаксеркса и, када се Кир вратио у своју сатрапију у Малој Азији, Тисаферн је био постављен да мотри на њега. Лажна сумњичења и клевете често воде до остварења приписаног злодела и да Кир није био осумњичен, можда не би сковао план да свргне свога брата и да приграби краљевску власт. Али, знатно је вероватније да се Кир од почетка надао очевом престолу и да је решио да га наследи. За свој успех се углавном ослањао на велику војску грчких најамника које је почео да регрутује. Преврати који су недавно протутњали хеленским градовима, како у Азији тако и у Европи, избацили су на војно тржиште велике контингенте снажних мушкараца жељних посла и плате. За принчеву службу их је регрутовао Клеарх, Спартанац, који је имао положај хармоста, али су га се ефори одрекли и отерали га када је покушао да завлада као тиранин у Бизанту, попут новог Паусаније. Осим тога, лакедемонска влада, која је много дуговала Киру, била је подстакнута да га тајно подржава и да му пошаље - наводно у другу сврху - 700 хоплита. Војска коју је Кир окупио када је започео марш на Сусу обухватила је велику масу оријенталних трупа и око 13 000 Хелена од којих су 10600 били хоплити1. Циљ похода је у почетку био помно прикриван од војника и та тајна није била поверена ниједном заповеднику осим Клеарху. Горштачка племена из Писидије често су доносила невоље персијским сатрапима и њихово покоравање послужило је као згодан изговор. Међу најамницима који су били подстакнути да се прикључе походу против Персије због високе плате под командом персијског краљевића широке руке, био је Ксенофонт, витез из Атине, ученик и пријатељ филозофа Сократа. Њ егова чувена Анабаса или Успињање (војске од морске обале у унутрашњост земље) са Киром и њихово повлачење, начинила је од имена овог похода опш тепознату реч. 1 Ксенофонт процењује број Азијата са Киром на 100000, а Артаксерксову војску у бици код Кунаксе на 900000 људи. Ови бројеви су нереално високи: сличног претеривања има и у опису Ксерксовог похода, као и у опису војске која се супротставила Александру.

554

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

Лепота Анабасе лежи у једноставној непосредности и исцрпности у начину излагања, а њен велики историјски значај у чињеници да крчи нови пут: први пут, наиме, имамо привилегију да следимо корак по корак путовање кроз унутрашњост Мале Азије у срце Персијског царства, преко Еуфрата и Тигра. У првим поглављима има очаравајуће актуелности, с фразама које се понављају, као кратке белешке у дневнику - дневни маршеви од једног до другог града, број парасанга', дужина предаха, све је ревносно забележено. „Одатле Кир маршира две етапе, десег парасанга, до Пелте, настањеног града и ту остаје три дана.“ Пошто је кренуо из Сарда, Кир се упутио југозападним путем који води преко горњег тока Меандра у Колосу где су му се придружиле трупе једног од његових грчких заповедника, Тесалца Менона; одатле је ишао даље до Келајне где је сачекао долазак Клеарха. До тада је марш водио право ка наводној дестинацији - Писидији; али сада је Кир скренуо у супротном смеру, па је спустивши се до Меандра, марширао на север до Пелте и Керамон Агоре или Грнчарског трга, затим на исток до града названог Долина Каистра, у близини тврђаве Ипса. Овде су Грци затражили своју заосталу плату и Кир није имао новца да удовољи њиховом захтеву. Али, из шкрипца, који је могао бити кобан за његов подухват, избавила га је краљица Киликије Епијакса, жена Сијенесиса IV, која је приспела са приличним товаром новца. Њ ен долазак морао је бити у вези са приватним преговорима Кира и намесника Киликије. Пошто је Киров пут водио кроз Киликију, земљу са свих страна затворену тешко проходним кланцима, за Кира је било веома важно да се договори са владаром; с друге стране, Сијенесисова политика била је да своје акције подеси тако да се у сваком случају обезбеди, било да Кир победи или претрпи неуспех. Како је Киров план још увек био тајна, обазрива политика је била да деликатан договор повери најпоузданијој личности - краљици. Пошто је намирио потраживања својих грчких најамника, Кир је наставио марш (поред Тимбрија и Тиријаја) до Иконија, а одатле, путем који описује велику јужну окуку кроз Ликаонију, до Тијане. Допустио је Грцима да у пролазу пљачкају Ликаонију, сурову земљу са суровим живљем. Изгледа да се са Сијенесисом договорио да ће се претварати као да Киру пружа отпор, а Кир ће га тобоже опколити. Да би се овај договор остварио, Менонова регимента, у пратњи краљице Епијаксе, скренула је с пута којим је ишао остали део војске и пречицом је прешла преко Таура у

М арш кроз М алу А зију

Keramon Agora (сада Искам Кеуи)

‘ Parasagges, парасанг, персијска мера за дужину, отприлике 5-6 km. П р и м . прев.

5 55

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Киликију. Можда су код Барате пресекли пречицом и прошли поред Ларанде, путем који је водио у Соле. Тако је Сијенесиса, који је као верни слуга Великог краља хрлио да заузме Киликијска врата, пролаз ка коме се кретала главнина Кирове војске, Менон изненадио с леђа. Пошто је било бесмислено да остане у кланцу, Сијенесис се повукао у једно планинско утврђење; шта се више од лојалног слуге Великог краља могло очекивати да учини? Кирова војска је тада, пристижући из Тијане поред Поданда, затекла отворен неосвојив пролаз и безбедно се спустила у Тарсос, где се придружила Менону. Град и дворац владара Киликије су опљачкани; ово је можда био део обмане. У сваком случају, сада је Сијенесис безбедно могао да склопи уговор са Киром (изнуђен уговор, Велики краљ ће схватити) да би му предао извесну своту новца и део људства. Грчким војницима је већ и раније морало постати јасно, а у Тарсу уопште више нису сумњали да су преварени у погледу крајње дестинације. Већ одавно су прошли Писидију, наводни циљ њиховог марша, и прави циљ им је сада постао јасан. Глатко су одбили да продуже даље. Затражити да се построје за борбу против снага Великог краља била је ситница за њих; али није била баш тако једноставна ствар захтевати да се упусте у тромесечни марш у срце Азије. Удаљити се три месеца путовања од морске обале за Хелене је била страшна помисао. Клеарх, строги старешина - смркнутог изгледа и грубог гласа, неомиљен међу својим војницима - мислио је да сузбије побуну строгошћу; али побуна је била исувише масовна да би се могла угушити принудом. Тада је прибегао лукавству, које је извео задивљујуће вешто. Пошто је сазвао своје војнике на збор, неко време је стајао и само плакао, пре но што ће им се обратити. Затим им је објаснио у какву га је окрутну дилему довело њихово понашање; мора да прекрши реч коју је дао Киру или да их напусти; али, у свом избору он се не двоуми: што год се збило, он ће остати уз њих, који су „његова отаџбина, његови пријатељи и његови савезници“. Овај говор је оставио повољан утисак који се додатно учврстио када је Кир послао човека да позове Клеарха на разговор, а он је пред свима одбио да се одазове. Али, одушевљење војника се претворило у збуњеност када их је Клеарх запитао шта предлажу да се чини: више нису били Кирови војници и нису могли да очекују од њега плату, снабдевање намирницама или помоћ. Он (Клеарх) ће остати уз њих, али неће ни да им командује, ни да их саветује. Војници - неки од њих у тајном дослуху са својим заповедником расправљали су о овом проблему и одлучили да се Киру упути делегација да од њега затражи да се коначно изјасни о својим стварним намерама. Кир је обавестио делегацију да намерава да нападне свога 556

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

непријатеља Аброкому - персијског заповедника у Сирији - који се сада налазио на Еуфрату и понудио је Грцима вишу плату, дарик и по уместо једног дарика месечно. Како су војници били у незгодној ситуацији, пристали су да наставе марш - додуше невољно, али нису знали како да се на други начин извуку из тешкоћа; многи од њих су оштроумно морали наслутити да на Еуфрату неће бити сукоба са Аброкомом као што ни у Писидији није било сукоба са горштацима. Сада се марширало на исток поред Адана и Мопсуестије, преко река Сар и Пирам, а затим дуж обале до Иса, где је Кир затекао своју флоту. Она му је довезла 700 хоплита које су послали Лакедемоњани. Ту је добио и појачање од 400 грчких најамника који су дезертирали од персијског заповедника Аброкоме, Кировог непријатеља, који је побегао на Еуфрат уместо да држи тешке и утврђене пролазе из Киликије у Сирију, што је лојалан заповедник Великог краља требало да учини. Тако је сада Кир, са својим грчким војницима, чији се број увећао на 14000, прошао исто тако лако кроз Врата Сирије, захваљујући Аброкомином кукавичком бекству, као што је пре тога прошао кроз Киликијска врата захваљујући Сијенесисовој мудрој сарадњи. Врата Сирије су уски пролаз измећу огранка планине Амана и мора, део обалског пута од Иса до Миријандра. Грци су се у М иријандру опростили од мора; нису знали колико ће дана протећи, колико ће им се страхота догодити, пре но што га поново поздраве. Прешли су планину Аман превојем Беилан, који је требало да чува Аброкома, и након дванаестодневног марша, прошавши поред паркова и дворца Белесиса, сатрапа Сирије, приспели су у Тапсак и угледали славни Еуфрат. Ту је било неопходно ново објашњење о циљу марша и Кир је напокон морао да призна да је његов циљ Вавилон - да је непријатељ против кога је повео војску, главом и брадом, Велики краљ. Грчки војници су гласно негодовали и одбили су да пређу реку; али њихово негодовање овде није било исто као у Тарсу, пошто су већ одавно нагађали истину и њихове жалбе ишле су само на то да од Кира изнуде обећања. Краљевић је пристао да сваком војнику поклони 5 мина на крају похода - више од годишње плате по високој плати од једног и по дарика. Али, док су се остали Хелени цењкали, Менон их је, подстакавши своје војнике, предухитрио и први је прешао реку - ваљан пример због кога ће Кир Менону и његовим војницима дуговати нарочиту захвалност. Аброкома је спалио лађе, али је Еуфрат - што је било врло необично за то доба године - био довољно плитак да се може прегазити; Аброкома је вероватно био свестан ове чињенице. Војска је прегазила реку и наставила марш

Исос; нова појанања

Д олазак у Тапсак

Око 1. авГусша

557

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Аршаксерксове припреме

Биш ка код Кунаксе (лето 401. јодине)

55«

левом обалом - пријатан марш све док нису стигли до реке Хаборе после које је почињала Арабијска пустиња: равница, како је Ксенофонт описује, глатка попут мора, без дрвећа; од вегетације само пелен и миомирисно жбуње, али врви од живота; ту има свих врста звери страних грчком оку, дивљих магараца и нојева, антилопа и дропљи. Пешачење кроз пустињу трајало је тринаест дана и тада су стигли до Пиле на ивици Вавилоније, некада плодне због вештачког наводњавања, сада претежно оголеле пустоши. Пошто су прошли Пилу, убрзо су приметили да се пред њима креће велика војска која пустоши земљу испред њих. Артаксеркс је са своје стране изврш ио унеколико задоцнеле припреме да дочека нападаче. Изгледа да заиста нико на персијском двору није могао замислити да ће Кирова војска икада успети да стигне у Вавилонију. Град Вавилон био је обезбеђен од непријатеља који прилази са севера двоструком заш титом - бедемима и каналом који су повезивали Еуфрат са Тигром. Пре но што стигне до капија Вавилона, непријатељ је морао прво да пређе бедем Медију, висок 35 m и ш ирок око 7 m, сазидан од цигала повезаних битуменом и да затим пређе преко Краљевског канала. Овим двема заш титним линијама сада је придодата и трећа, у облику рова дугог око 65 km који је на једној страни приањао уз бедем Медију, а на другој је допирао до Еуфрата, где је остављен слободан пролаз не већи од око шест метара између реке и рова. За одбрану области тако добро заш тићене ф ортиф икацијама Велики краљ могао је одмах да окупи војску од отприлике 40000 војника; али када је запретила непосредна опасност, учинило се да то није довољно и у Медију су послана наређења да војска ове провинције мора да притекне у помоћ Вавилонији. Долазак ових војника је мало каснио и Артаксеркс вероватно није желео да ризикује битку док њихов долазак не учини његову велику војну надмоћ неодољивом. То можда објашњава необичну околност да је Кирова војска, дошавши до рова који је био ископан с намером да их заустави, затекла ров без одбране и лако прешла узани пролаз између јарка и реке. Артаксеркс сада више није смео дозволити непријатељу да напредује даље, иако није било ни знака појави трупа са истока. Два дана по преласку рова, Кирова војска стигла је у село Кунаксу и изненада сазнала да се Краљеве трупе приближавају. Оријенталне снаге, под командом Аријаја, чиниле су лево крило, док је сам Кир са одредом коњаника стајао у центру; Грци су били на десном крилу уз Еуфрат. Персијско лево крило, којим је командовао Тисаферн, састојало се од коњице, стрелаца и египатске пешадије са низом српо-

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

носних борних кола* на челу. Краљ се налазио у центру са јаком телесном гардом коњаника. Кир је познавао карактер оријенталаца и знао је да ће, ако краљ погине или почне да бежи, битка бити решена, а његов циљ остварен. Сходно томе, направио је план битке који би готово сигурно био успешан да је био прихваћен. Предложио је да Грци помере свој положај више улево - на знатну удаљеност од реке - тако да одмах могу да нападну непријатељски центар где се налазио Краљ. Али је Клеарх, коме је Кир саопштио своје жеље, имао одлучне замерке на овај смели и мудар план. Неспособан да као Кир потпуно схвати ситуацију, упропастио је ратни циљ свога господара, јер се педантно или страшљиво придржавао упутстава грчких официра и подофицира да је за десно крило погубно ако допусти да га заобиђу с бока. Поред разлога које је Кир имао у виду - предности ако се изазове Артаксерксово бекство, постојао је још један разлог, који Киру није пао на ум, али који је морао Клеарху бити на памети. За Грке је од примарне важности била безбедност самога Кира - а колико је она била значајна, видећемо из наставка. тРчи победници Хелени нису имали користи од тога да посеку сваког живог човека на персијском левом крилу, ако, док они сатиру све пред собом, краљевић за кога су се борили буде убијен. Кир није инсистирао на свом плану и препустио је Клеарху да направи распоред по своме нахођењу. Н апад Хелена изазвао је у непријатељским редовима панику пре но што су задали иједан ударац. На друтој страни, персијско десно крило, које је дужином увелико прелазило Кирово лево крило, окренуло се да би напало Аријајеве чете с леђа. Тада је Кир, који је, због победе Грка, већ примао честитке као да је краљ, јурнуо напред са својих 600 коњаника против 6000 војника који су окруживали Артаксеркса. Силовитим јуришем, краљевић је пробио редове гарде и, да је обуздао своје страсти, био би Велики краљ у року од једнога сата. Али, на своју злу срећу, брата кога је свим срцем мрзео опазио је сред чете телохранитеља у бекству. Опхрвало га је осећање огорчене мржње и појурио је напред галопирајући са невеликом пратњом у жељи да својом руком убије Артаксеркса. К и р јеуб и је н Имао је задовољство да га лако рани кратким копљем; али, у хаотичној борби која је уследила, ранио га је у око неки војник, Карац и, пошто је пао са коња, убрзо је био убијен. Вест о његовој смрти била је азијским војницима сигнал за бекство. * drepanephora harmata, борна кола која су имала по три оштра срполика сечива која су штрчала напоље из осовине сваког точка, са оглава и грудног оклопа упрегнутих коња. П р и м . п р ев.

559

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Кшесијино дело

Кирове способности; моГуће последице њеЊве победе

Ж ивописно излагање Ксенофонта, који је био учесник у бици, чува сећање на ове значајне догађаје. У то је време Ксенофонт видео мањи део битке и могао је мало знати о распореду и покретима Персијанаца. Али, пре но што је написао своју књигу имао је срећу да прочита књигу коју је написао један други Грк, који је такође био сведок ових значајних догађаја, али на супротној страни. Био је то Ктесија, дворски лекар, који је присуствовао бици и излечио Артаксеркса од ране на грудима коју му је задао Кир. Ктесијина књига је изгубљена, али су неки делови његове повести допрли до нас у делима млађих писаца који су је прочитали и омогућили нам да једном или два пута привиримо у табор Великог краља и његов двор у то доба богато догађајима2. За дружину Хелена, која се сада обрела у срцу Персије, опкољена непријатељима са свих страна, Кирова смрт била је директна и поражавајућа несрећа. Међутим, за Хеладу је то била вероватно срећна околност - иако је Спарта лично дала свој благослов подухвату. Кир је био краљевић чија је способност била скоро једнака његовој амбицији. Своју способност је показао као сатрап, раним успесима; организовањем свог похода, који је захтевао посебну спрегу политичког умећа и снаге; решавањем тешкоћа и савладавањем опасности; својим признавањем вредности хеленских војника. Под таквим владаром Персијско царство би процветало и још једном би угрозило слободу европских Хелена. Ко може рећи какве је снове овај амбициозни мозак гајио, да ли снове о освајању света које ће остварити на челу непобедиве армије хеленских хоплита? А у време када је најамничка служба улазила у моду, служење Киру било би популарно. Која год да се лукавост и окрутност оријенталца притајила испод спољашњости, Кир се није само отворено и допадљиво опходио, већ је имао и великодушну природу која је потпуно придобила часног Хелена попут Ксенофонта, војника и историчара. Кир је знао како да уважава Хелене, признавао им је супериорност над Азијатима у војничким вредностима, у постојаности и дисциплини, и ово неприкривено уважавање било је ласкање коме они нису могли да одоле. Да је Кир ступио на престо, његова енергија и политика свакако би се осетиле у егејском свету; не би препустио Хеленима да током наредне две генерације кроје своје судбине, као што су то чинили не обазирући се на млитаве Артаксерксове интервенције. Можда је Клеархова тврдоглавост на бојишту код Кунаксе, са његовим строгим упутствима својственим грчким официрима, спасла Хеладу судбине да постане персијска сатрапија. 2 Нпр., Диодор XIV 22 и даље.

5бО

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

Али, чак и да су им могле пасти на ум, овакве спекулације би пружиле мало утехе десеторици хиљада Хелена који су се, зајапурени од узбудљивог гоњења, вратили да би сазнали да је остатак њихове војске поражен, да би затекли свој табор опљачкан и да би затим следећег јутра чули да је Кир погинуо. Увежбано понашање дисциплиноване самоконтроле, које је Кир тако добро знао да цени, веома је користило Грцима у овој тешкој кризи; лака победа им је улила самопоуздање. Одбили су Артаксерксове позиве да се предају. Њему је њихово присуство било крајње непријатно, попут непријатељског града у срцу његове земље, и први циљ му је био да их по сваку цену изведе из Вавилоније. Стога је са њима водио преговоре и снабдео их је намирницама. Једина жеља Грка била је да што је брже могуће крену кући. Ако би ишли путем којим су дошли, до Сарда би стигли након отприлике две и по хиљаде километара; го је било немогуће, јер без намирница нису могли поново да пређу пустињу. Без водича, без икаквог знања географије - нису познавали чак ни ток Тигра - нису имали другог решења до да прихвате предлог Тисаферна који је обећао да ће их одвести кући другим путем, на коме ће моћи да прибаве намирнице. Пратећи га - али сасвим на зачељу његове војске - Хелени су прошли бедем Медију и прешли два пловна канала док нису стигли до Тигра, преко кога су прешли мостом у близини Ситаке. Њ ихов пут је водио на север, узводно левом обалом Тигра. Прешли су из Вавилоније у Медију и, прешавши преко Малог Заба, стигли су до обала Великог Заба без неког значајног догађаја. Али, овде је неповерење и подозрење које је тињало између хеленског и персијског табора готово букнуло у пожар непријатељства и Клеарх је приморан да затражи објашњење од Тисаферна. Сатрапова отвореност је разоружала Клеархову сумњичавост; Тисаферн је признао да су извесне особе покушале да му затрују мисли против Хелена, али је обећао да ће открити имена клеветника ако хеленски стратези и таксијарси дођу следећег дана у његов шатор. Клеарх је спремно пристао и наговорио је четворицу својих колега, стратеге - Агију, Менона, Проксена и Сократа - да оду Тисаферну, иако карактер лукавог сатрапа није оправдавао то слепо поверење. Била је го кобна грешка - друга коју је напаравио Клеарх - да све хеленске заповеднике доведе под руку Персијанца. Клеарх је био заклети непријатељ Тесалца Менона; можда је сумњао у Менона због издаје и његова жеља да осуди супарника у Тисаферновом шатору заслепила је његову моћ расуђивања. Петорица стратега су кренули са 20 таксијарха и нешто војника; таксијарси и војници су били посечени, а стратези бачени у окове и послани на персијски двор, где су били погубљени.

Грци одбијају да се предају

Веропомно заробљавање Клеарха и стратеш

561

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Тисаферн није намеравао да нападне грчку војску. Одвео их је до места одакле ће бити крајње тешко, ако не и немогуће, да се врате у Хеладу и веровао је да ће се они предати чим се нађу без иједног одговорног заповедника. Али, ако им се у првим тренуцима запрепашћености учинило да нема наде, Грци су брзо прикупили храброст, изабрали нове стратеге и наставили свој марш на север. Атињанин Ксенофонт, спретан беседник и веома присебан човек, био је тај који је највише учинио да се војсци улије нова храброст и водио ју је кроз опасности и тешкоће које су је сада сколиле. Иако није имао чин, пошто је био само добровољац, изабрали су га за стратега и његова вештина убеђивања, удружена са смислом за практично, донела му је знатну моћ над људима. Он сам нам прича како је прве туробне ноћи након издаје стратега сањао да је гром погодио очеву кућу и како око ње лижу пламенови. Овај сан га је надахнуо. Протумачио је да открива невољу у којој су се задесили он и његови другови; кућа је била у крајњој опасности, али светлост је била знак наде. Тада му се родила мисао да је будаласто чекати друге да преузму вођство и да би добро било да сам започне марш.

Курдисшан

Buhtan Tchai

562

Било је стварно смело започети марш неизвесне дужине - ужасно дут - без водича и са неискусним официрима, преко непознатих река и незнаних планина кроз земље варварских народа. Алтернатива је била да утемеље грчки град у срцу Медије, али их то није привлачило: сви су чврсто одлучили да се врате у грчки свет. Предуго би трајало да испричамо целу повест њиховог повлачења пуног авантура; то је приповест о храбрости, дисциплини и разборитости пред опасностима које су могли да савладају само помоћу тих одлика у изузетно великој мери. Њ ихов марш према Кардухијским планинама, које чине северну границу Медије, ометала је војска Тисаферна, који се, ипак, никада није одважио на отворену битку. Када су ушли у Кардухију, Грци су оставили за собом Персијско царство; становници ових планина били су, наиме, независни, забијени попут клина између сатрапија Медије и Арменије. Пролазак кроз ову дивљу земљу био је најопаснија и најпогубнија деоница целог повлачења. Нецивилизовани горштаци били су неумољиво непријатељски настројени и било им је лако да уске превоје са провалијама бране од војске натоварене пртљагом која на сваком завоју вијугавог пута стрепи да ће је смрвити камене громаде које су непријатељи котрљали са врхова над њима. Након много мука и изгубљених живота, стигли су до реке Кентрит, притоке Тигра, која размеђује Кардухију од Арменије. Пред њима су ишле вести о њиховом приближавању; на супротној обали су затекли постројене снаге Тирибаза, сатрапа Арменије. За леђима су им били кардухијски горштаци и била им

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

је потребна виспрена ратна варка да безбедно пређу реку. Био је месец децембар и марширали су кроз снегове ветровиге Арменије. Са ужасним напором борили су се против хладноће и глади; али, кретали су се неометани нападима пошто су са Тирибазом направили споразум да неће пљачкати. П равац марша је био ка северозападу; прешли су два рукавца Еуфрата и њихова је маршрута можда делимично одговарала оној којом путник данас путује из Тавриза у Ерзерум. Пошто су прошли преко територије ратоборних Халиба и других непријатељских народа, стигли су у град - знак да се коначно поново налазе на ивици цивилизације. Била је то Гимнија, напредно место које је вероватно никло због рудника сребра у суседству. Ту су пријатељски дочекани и сазнали су са одушевљењем да их од Трапезунта дели неколико дана путовања. Водич је обећао да ће угледати море након петодневног пута. „Петога су дана приспели до планине Техе и када је чело колоне доспело на врх, подигла се велика граја. Када су Ксенофонт и зачеље колоне то чули, помислили су да непријатељ напада спреда; али како се граја појачавала упоредо са пристизањем нових војника на врх планине, Ксенофонт је помислио да у питању мора бити нешто озбиљније и галопом је дојахао са својом коњицом до чела колоне. Када се приближио, разазнао је клицање - М оре , море\“ Призор мора, од кога су се опростили у М иријандру и за које су у очајању често веровали да га више никада неће видети, био је потврда да су најзад доспели на сигурно. Ноћне страже у равницама Вавилоније, или крај река Медије, дивља лица у Кардухијским планинама, ветровима шибане висоравни Арменије могле су сада постати привид ружнога сна. За неколико наредних дана војска је дошла у Трапезунт - на хеленско тло и на саму обалу мора. Ту су се одмарали око месец дана, издржавајући се пљачкањем домородаца Колхиђана, који су живели на околним брдима, док су им Хелени из Трапезунта обезбедили тржиште. Ту су приредили свечана такмичења и принели жртве захвалнице Зевсу Сотеру (Спасиоцу) - испуњавајући завет положен оне ужасне ноћи на Забу после губитка својих стратега. Десет хиљада хеленских војника који су се стуштили са планина као изненадни гром са неба, били су изненађење за Хелене на обали; оно је морало изазвати чудно запрепашћење у Трапезунту, његовом братском граду Керасунту и њиховој заједничкој метрополи Синопи. Био је то донекле узнемирујући проблем: више од десет хиљада војника, већином хоплита, очеличених искуством тешких искушења кроз каква је мало људи било када прошло, који не знају шта ће следеће учинити и који изнебуха куцају човеку на капију.

П реш ли су Кара Су и М урад Су

Гумиш

Грци сшижу на Црно море

У Трапезунту (први месеци 400. Јодине пре Христа)

5бЗ

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Ксенофонт размишља о утемељењу свога ipaga

Кохезија у војсци

Долазак у Халкедон

564

Они нису били обична војска, већ демократија од 10000 грађана наоружаних као војници, који не служе ниједном владару, који нису одговорни ниједној држави, који су сами себи закон, који бирају своје официре и решавају сва важна питања на сувереној народној скупштини - као велики град у покрету, који се креће дуж обала Црног мора; шта су могли, а шта нису могли да учине ти људи? Лако су могли, на пример, да се сместе на неком лепом месту у кругу Синопиног утицаја и можда себи подреде чак и саму Синопу. Али Десет хиљада најамника мислили су само на дом - Егејско море и хеленски свет. Да су одмах могли да набаве бродове, не би губили време на плашење Синопе и њених колонија. Ксенофонту, који је мање-више нејасно предвиђао тешкоће које ће салетети војску на њеном повратку у Грчку, није била страна идеја да освоји неки домородачки град попут Фасида и да утемељи колонију, у којој би гомилао богатство и имао власт; међутим, када се рашчуло да размишља о таквом плану, премда им нешто попут тога никада није предложио, скоро је изгубио свој утицај у војсци. Чињеница је да би колонија на Фасиду, у земљи Златног руна, коју би утемељио практични Ксенофонт, била најбоље решење за судбину Десет хиљада. Тешкоће са којима су сада морали да се суоче биле су друге врсте него оне које су тако успешно превазишли, оне ће захтевати мање издржљивости и јунаштва, а више такта и опрезности. Сада, када им више није свакодневно претила опасност потпуног уништења, кохезија је знатно ослабила. Ако имамо на уму да су војску сачињавали људи из различитих хеленских градова које је окупио случај и да је више није повезивала преданост заједничком циљу, већ је била асоцијација на добровољној основи, право је чудо што се није расула много пре свог доласка у Бизант. Чињеница је да је дисциплина осетно и неизбежно опадала; чињеница је и да се војска распала у Хераклеји на три одвојене дружине, премда тек толико да се поново уједини. Али, необичан је призор то велико друштво војника који воде своје послове, одлучују шта ће чинити, одређују куда ће ићи, који се у својој Скупштини ретко оглуше о глас разума, био то глас Ксенофонта или неког другог. Последње етапе повлачења, од Трапезунта до Халкедона, одвијале су се делимично морем, делимично копном, и одликовале су се застојима, разочарањима и нередима. Очекивало би се да ће се војска по доласку у Халкедон растурити, јер ће свако журити да се врати у свој град. Али, чињеница да су поново у хеленском свету била им је довољна и желели су да напуне новцем своје празне кесе пре но што се врате кући. Стога су се још увек држали заједно, спремни да своје оружје ставе на располагање свакој сили која ће

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

им платити. За Фарнабаза, сатрапа персијске хелеспонтске провинције, долазак људи који су пркосили моћи Великог краља био је разлог за узбуну. Поткупио је спартанског науарха Анаксибија, који је био стациониран у Босфору, да наговори Десет хиљада да пређу у Европу. Анаксибије је то извршио обећавши им високе плате; а војници, које су пустили у Бизант, опљачкали би град када су открили да су преварени да их од импулсивног поступка није још једном спасла Ксенофонтова присебност и убедљив говор. После тога су прихватили службу код трачког владара Сеута, који их је запослио у намери да покори нека побуњена племена. Сеут је био лукавији од Анаксибија јер их је преварио за поштено зарађену плату. Али, на помолу су била боља времена. Избио је рат - како ћемо сада видети - између Лакедемона и Персије и Лакедемоњанима су били потребни борци. Осиромашена Кирова војска, сада сведена на 6000 војника, вратила се натраг у Азију и унапред примила део плате. На овом месту престајемо да се за њих интересујемо, ако то нисмо већ учинили онда када су приспели у Трапезунт - престајемо да се интересујемо за све њих, осим за Ксенофонта. Ксенофонт је још једном хтео да напусти војску када се она вратила у цивилизовани свет и одлучно је одбијао све предлоге да буде изабран за команданта; али, његова снажна надмоћ међу војницима и самим тим његова моћ да им помогне нису му, у свакој сличној прилици, дали да их остави у тешкоћама. Сада је најзад био слободан и вратио се у Атину са знатном свотом новца. Вероватно да је његов родни град, у коме је недавно погубљен његов учитељ Сократ, према њему испољио одбојност; убрзо се, наиме, вратио у Азију да се бори са својим старим друговима против Персијанаца. Када је Атина ускоро потом постала савезник Персије у борби против Спарте, Ксенофонт је протеран и више од двадесет година свога ж ивота провео је у Скилунту, селу у Трифилији, где су му Спартанци пружили дом. Касније је пресуда о изгнанству била повучена и последње године живота провео је у Атини. На сеоском добру у близини тог трифилијског села недалеко од Олимпије, Ксенофонт се скрасио у мирном сеоском животу, уз много слободног времена за књижевни рад. Саставио је, поред осталих мање значајних дела, приповест о памћења вредној пустоловини у којој је имао тако истакнуту улогу. Пружио нам је и слику окружења сеоског ж ивота у мирној Трифилији и показао нам како је на том месту утиснуо свој лични печат. Положио је на чување, а у богињину корист, у великом Артемидином храму у Ефесу део откупа добијеног од неких заробљеника ухваћених за време повлачења. Тај депозит му је био враћен у Скилунту и тим новцем Ксенофонт

У Бизанш у

У служби Спарте 399. Јодине пре Христа

Ксенофоншова каријера

Ксенофонт живи у С килунт у у Трифилији до 370. logune пре Христа

5б5

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

је купио прикладно место за светилиште Артемиде Ефешке. „Река Селинунт протиче кроз место, баш као што у Ефесу река Селинунт тече поред храма; и у једној и у другој реци има рибе и шкољака, али у месту Скилунту има и сваковрсне дивљачи. И Ксенофонт је од светог новца направио жртвеник и храм и надаље је сваке године приносио богињи десетак од плодова са свога имања и сви грађани и суседи, мушкарци и жене, учествовали су у светковини. Боравили су под шаторима, и богиња их је снабдевала брашном, хлебом, вином, слаткишима, парчетом светодара жртвоване животиње, и делом уловљене дивљачи. Наиме, Ксенофонтови момци и момци његових суседа ловили су дивљач за свечани ручак и људи који су желели могли су се прикључити лову. Дивљачи је било и на посвећеном имању и у планини Фолоји - дивљих свиња, газела, јелена. То имање има ливада, брда обраслих шумом - добре испаше за свиње и козе, говеда и коње; ту се такође окрепи и стока путника који из Спарте иду на Олимпијску светковину - пут, наиме, вијуга кроз имање. Храм, који је окружен засадом воћака, модел је у малом великог храма у Ефесу; култна статуа од кипарисовине направљена је као копија ефешке култне статуе од злата.“ Овде је Ксенофонт могао да проводи срећан живот, непомућен крупним догађајима, посвећен спорту, књижевности и служби боговима. Значај Kupoeoi похода

56 6

Површно гледано, Киров поход може изгледати као да није део хеленске, већ персијске историје; повлачење Десет хиљада може се оценити као тема за авантуристичку књигу. Али, фасцинантна приповест путовањ а од морске обале у унутраш њ ост земље (успињања) и повратка кући Ксенофонта и његових другова у ствари није дигресија. Већ смо показали како су, у људским калкулацијама, витални интереси Хеладе били везани за исход битке код Кунаксе; како би можда, да је на том бојном пољу пресуда била другачија, будућност Хеладе такође била другачија. Али, цела епизода - путовање од морске обале у унутраш њ ост земље (успињање), битка и повратак кући - има неоспорну важ ност која јој обезбеђује одређено и запажено место у току грчке историје. Она је епилог Ксерксове инвазије и пролог Александровог освајања. Велики краљ је оружјем насрнуо на Хеладу и Хелада га је одбила; то је била најважнија епоха у сукобу Азије и Европе. Наредна епоха ће бити освета. Хелени ће својим оружјем насрнути на Персију и Персија неће моћи да одбије напад. Александров успех биће одговор Ксерксовом поразу. На тај одговор човечанство мора да чека пет људских нараштаја; али, у међувремену, поход Кирових војника је наговештај, као да га је историја милостиво дала, какав ће тај одговор бити. Ксенофонтова А набаса је наставак Херодо-

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

та; Ксенофонт и његова дружина претече су Александра. Значај пустоловине, као победе Хеладе над Персијом, одмах је био схваћен. Мала дружина војника је без отпора марш ирала до средишта Персијског царства, камо ниједна хеленска војска никада раније није себи прокрчила пут; поразили су, готово без задатог ударца, надмоћне снаге Великог краља на неколико километара од његовог Вавилона; вратили су се безбедно, пошто су умакли гомилама непријатеља, које се ниједном нису усудиле да се супротставе њиховим копљима у отвореној борби. О вакво испољавање персијске немоћи изненадило је свет; Хелада је могла да презире силу чијим је војним потенцијалим а дружина странаца тако успешно пркосила. Ниједан хеленски град није стварно победио варваре; али сви хеленски градови су се с разлогом подједнако поносили због сјајне демонстрације велике надмоћи Хелена над Азијатима у храбрости, дисциплини и способностима. Поука је имала, како ћемо видети, своје непосредне последице. Прошла је тек једна или две године, а она је инспирисала једног спартанског краља - човека збиља скромних способности и јадних резултата - да покуша да изврши задатак који је судбина резервисала за Александра. Али, морални резултат Анабасе био је трајан и од већег је значаја од бескорисног Агесилајевог ратовања. Имајући у виду све што је наведено, нећемо претерати ако кажемо да епизода Десет хиљада, премда представља приватан подухват, бар што се тиче Хеладе, и премда се одиграла изван граница хеленског света, ипак заузима истакнутије место на главном путу грчке историје од оновремених активности Атине, Спарте и других држава Грчке.

3. Рат Спарте с Персијом Киров подухват је непосредно утицао на положај и будућност грчких градова у Јонији. Сходно свом уговору, Спартанци су уручили градове у Азији Персијанцима, задржавш и само Абид, због његове стратешке важности. Кир је, међутим, тражећи грчку подршку, подстакао грчке градове у Јонији да се одметну од свог сатрапа Тисаферна и да се ставе под његову заштиту. Тисаферн је стигао на време да спасе Милет, али сви други градови добили су грчке гарнизоне и тако су се, пошто је Кир нестао у унутраш њости Азије, практично наш ли изван персијске контроле. Након Кировог пораза код Кунаксе, Тисаферн се вратио на обалу Егејског мора као намесник свих области које су биле под Киром и са титулом команданта Даље Азије која је подразумевала власт над околним

Тисаферн, као командант Азије, планира да врати натра! Грчке ipaдове

5б 7

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

који се обраћају за помоћ Спарти

Спарта ш а ле војску 400. Године пре Христа

под Тиброном (400-399. ioguHe пре Христа) noia је наследио Деркилиga (399. iogune пре Христа)

Tpoaga

М анија

Убија је зеш

568

сатрапијама. Прва брига му је била да поврати хеленске градове на обали и напао је Киму. Грци у Азији су се веома уплаш или и послали су посланике у Спарту да моле од ње заштиту. Односи између Спарте и Персије нису више били исти пошто је помоћ указана Киру била ратни акт против Великог краља. Успешни марш Десет хиљада побудио је у Хелади осећање презира према снази Персијске империје. Прилика да се опљачкају богате сатрапије Фарнабаза и Тисаферна била је мамац за спартанску похлепу; могућност да постигне истакнуте успехе у рату против Персије привлачила је спартанску амбицију. Таква размишљања су навела Спарту да пошаље војску у Азију и та је војска била увећана остацима славних Десет хиљада, који су (као што је већ речено) прешли из Тракије и ступили у службу Спарте. Могло се постићи много са способним командантом, али војсковођа Тиброн није био у стању да у својој војсци одржи дисциплину и неколико успеха које је постигао знатно су заостајали за реалним очекивањима Спарте. Тиброна је заменио Деркилида са репутацијом необично превејаног човека. Искористивши неспоразуме између двојице сатрапа, Деркилида је склопио примирје са Тисаферном и са свим снагама умарширао у провинцију Фарнабаза, на кога је лично био киван. Недавни догађаји су му пружили прилику да приграби Троаду - или Еолиду, како су је звали, брзо и лако. Управу над овом облашћу Фарнабаз је доделио Зенису, домороцу из Дардана. Када је овај умро, оставивши удовицу, сина и кћерку, Фарнабаз се спремао да изабере другог подсатрапа, али је удовица, чије је име било Манија, поднела молбу да јој се дозволи да ступи на упражњено место свога мужа. „Мој је муж“, тврдила је, „плаћао трибут тачно на време и ти си му на томе захвалио. Ако ја чиним исто, зашто би наименовао неког другог? Ако се покаже да не одговарам положају, можеш ме сменити сваког часа.“ Оснажила је своје аргументе великим новчаним даровима сатрапу, његовим официрима и наложницама и постигла је оно што је тражила. Потпуно је задовољила Фарнабаза својим редовним плаћањем трибута и под њеном чврстом управом Еолида је постала богата и добро брањена област. Држала је у својој служби чету грчких најамника и неизмерна блага била су похрањена у чврстим планинским тврђавама Скепсис, Гергиту и Кебрену. М анија је чак освојила неке обалске градове јужно од Троаде и лично је учествовала, попут карске Артемисије, у војним походима. Али, њен зет је био Мидија из Скепсиса, незахвални издајник, према коме се односила са поверењем и љубављу. У намери да се докопа њене власти, он је задавио Манију, убио је њеног сина и докопао се три тврђаве које су држале под контролом Троаду, заједно са свим благом у њи-

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

ма. Али, Фарнабаз није хтео да призна Манијиног убицу и вратио је Мидијине дарове са поруком: „Задржи их док не дођем и по њих и по тебе. Ж ивот не 6и био вредан живљења, ако не осветим Манијину смрт.“ Док је Мидија у страху очекивао Фарнабазову освету, на сцену је ступила спартанска војска. Деркилида је постао господар Еолиде без икаквог отпора, пошто војни гарнизони у градовима нису признавали Мидију - уз изузетак утврђења Скепсије, Гергита и Кебрена. Гарнизон у Кебрену се убрзо предао; у Скепсији је Мидија изашао на преговоре, а Деркилида је, не чекајући да са њим размотри ситуацију, домарширао до градских капија, тако да је Мидија, у власти непријатеља, могао само да нареди да их отворе; његова невољна наређења на исти су начин растворила капије Гергита. Мидији је била враћена његова лична имовина, али све М анијино благо је присвојио спартански војсковођа; Манијина својина је, наиме, припадала Фарнабазу, њеном господару, и према томе је била легитиман плен сатраповог непријатеља. Тај плен је Деркилиду снабдео новцем за плату за 8 000 војника скоро за годину дана и примећено је да се понашање хероја Анабазе од тог момента знатно побољшало. Еолида је сада за Спартанце била у борби против Фарнабазове сатрапије исто што и Декелеја у Атици; била је то утврђена област усред непријатељске земље. Очекујући да ће ови успеси навести Персију да склопи споразум и да пристане на слободу хеленских градова, Спарта је склопила споразум о примирју са Тисаферном и Фарнабазом и послала је посланике у Сусу да преговарају о миру са Великим краљем. За то време Деркилида је прешао у Европу и побринуо се за обнову попречног зида који је бранио Сестос и друге градове на Херсонесу од упада Трачана а становници су радо давали војсци плату и намирнице. По повратку у Азију, спартански стратег је након дуге опсаде освојио чврсти град Атарнеј. Затим се, по специјалном наређењу из домовине, упутио у Карију. Спартански предлози за примирје нису били добро дочекани у Суси јер је Великог краља његов способни сатрап Фарнабаз убедио да настави ратовање на мору. Самим бројем својих бродова, Спартанци не би могли да се изборе са флотом коју краљу могу обезбедити Феникија и Кипар, а ипак ће све зависити од команданта. Ту му срећа иде наруку. Постојао је један непријатељ Спарте, искусни поморски заповедник, који је спреман да преврне небо и земљу да би срушио њену надмоћ. Атински адмирал Конон, кога смо последњи пут видели где бежи из препада код Егоспотама, изгарао је од жеље за осветом због срамоте тог злокобног дана. Добио је гостопримство и заштиту на двору Еуагоре, крал>а Кипарске Саламине,

Деркилида добија Троаду

(398. ioguHe ире Христа) (398. !одине пре Христа) опседа и осваја Атарнеј (398-7. ioguHe пре Христа); одлази у Карију (397. iogm e пре Христа)

Конон

569

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

наименован је за команданта персијске флоте

Обусшава раш них дејстава

Aiecunaj, Лисандро ва револуционарна идеја

и преко њега је ступио у везу са Ктесијом, грчким лекаром, за кога смо већ чули код Кунаксе. Ктесија је имао утицаја код Парисатиде, краљице мајке, и захваљујући њеном утицају и Фарнабазовом савету, Конон је наименован да командује флотом од 300 бродова која је била опремљена у Феникији и Киликији. Под његовом командом тако бројна флота била је крајње опасна, али лакедемонска влада као да није била свесна опасности, можда због свог искуства са ранијом неефикасношћу персијске морнарице; погрешили су усмеривши сву своју силу на ратовање на копну и занемаривши своју поморску силу која је била од вигалног значаја за одржање њихове превласти. Али, када је Конон, не сачекавши да му флота буде потпуно опремљена, са 40 бродова одједрио у Каунос у Карији, Спартанци су морали да крену. Послали су флоту од 120 бродова, под командом Фарака Рођанина, да блокира Каунос и Кононове бродове у пристаништу, и наредили су Деркилиди да оде у Карију. Удружене снаге Тисаферна и Фарнабаза прво су прекинуле опсаду Кауна, а затим су се сукобиле са Деркилидом у долини Меандра. Паника која је обузела део војске спартанског стратега могла је бити фатална; међутим, репутација Десет хиљада, чије је јунаштво у борби Тисаферн искусио, утицала је на гог саграпа да не ризикује битку и уследили су преговори о примирју. Конон је за то време успео да придобије Родос, који је корисно служио Спарти још од 411. године пре Христа. На његов подстицај, посекли су владајуће олигархе и завели антиспартанску демократију3. Али, Спарта је сада одлучила да ратује борбеније и Деркилида је морао да уступи место ни мање ни више но једном од краљева. Агесилај, који сада ступа на сцену, недавно је био уздигнут цо краљевског достојанства у необичним околностима. Када се Лисандар повукао из државних послова да би посетио храм Зевса Амона, није одбацио амбицију нити је изгубио свој утицај. Сковао је план да изврши измене у спартанском уставу које се могу описати као револуционарне. Идеја је била да се краљевска власт више не ограничава на породице Еуристенида и Проклида, у којима је по закону била наследна, већ да се краљеви бирају из редова свих Хераклида. План да се положај краља претвори у изборни уместо наследног био је значајан. То је аутоматски значило да Лисандар треба да задржи војне функције које су припадале краљевима, команду над војском ван земље, доживотно-, више га не би могли сменити или опозвати 3 Најбољи извештај о враћању Рода Атини налази се у О х. H ell. XI (X) који датира преврат у 395. годину пре Христа. Вероватно су Спартанци напали Каунос 396. године.

570

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

када му истекне дужност. Тај трајни положај у рукама човека Лисандровог типа претворио би се у нешто сасвим различито од положаја који су држали обични Проклиди и Еуристениди; знатно би се померио однос моћи краља и ефора. Лисандров пројекат могао се показати као први корак ка некој врсти принципата, који би могао делимично прилагодити спартанске институције захтевима империјалистичке државе. Лисандар није предвидео могућност да ове смеле новине спроведе помоћу државног удара; план му је био да искористи утицај религије на власт и тајно је искористио своје одсуство из Спарте у настојању да придобије најважнија пророчишта за свој план. Али, пророчиш та су хладно примила његов предлог; звучао је исувише смело. Успео је ипак да придобије неке делфијске свештенике који су му помогли да измисли пророчанства за остварење свога циља: прош ирила се гласина да се неки свети древни записи чувају у Делфима и да неће бити откривени све док не дође Аполонов син да их затражи; у исто време, народ је сазнао да постоји један младић, по имену Силен, чија се мајка клела да му је отац Аполон. Али, виспрени план је пропао; у последњем тренутку, један од саучесника није одиграо своју улогу и пророчанства у вези са спартанском краљевском власти никада нису откривена. Лисандар је тада напустио своју револуционарну идеју и искористио је смрт краља Агида да обезбеди скиптар човеку за кога је рачунао да ће моћи да управља њим и да га држи под контролом. Краљевска власт је прешла, уобичајеним током, Леотихиди, Агидовом сину; али, владало је опште уверење да је овај младић копиле и да је у ствари Алкибијадов син. Било је дилеме поводом тог питања, али сумња је била довољно јака да омогући Агидовом полубрату Агесилају, да уз Лисандрову подршку, истисне свога синовца и да се домогне скиптра. Лисандар се преварио у погледу свог човека; нови краљ неће постати оруђе човека који га је довео на престо. Агесилај је до тада показао само једну страну свога карактера. Од младости се придржавао свих Ликургових закона; извршавао је све дужности са ведром послушношћу; показао се као изузетно питом и љубазан; никада се није наметао својим суграђанима нити је себе стављао испред њих. Али, маска спартанске дисциплине заклањала је притајени дух поноса и амбиције који нико није наслућивао. Премда снажан и одважан, Агесилај је био ситног стаса и хром. Када је затражио престо, стављена је замерка због његовог телесног недостатка јер је неко старо пророчанство свечано упозорило Лакедемон да се чува кљасте краљевске власти. Али, као све свето оруђе, оштрица овог пророчанства могла је да се иступи или да се, као у овој прилици,

П лан се наиушш а

Ступање на престо Aiecunaja 398. iogune пре Христа

fbeioe каракшер

571

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Домаће припике у Спарти

Слабији

Кинадонова завера 397. logune пре Христа

572

усмери против противника. Бог није мислио, тумачио је Лисандар, на физичку хромост, него на владавину човека који није Хераклов потомак. Спартанци који су веровали у дословно тумачење божјих речи били су ипак незадовољни Агесилајевим избором. Нови краљ је показао много обзира и политичке спретности поштујући друге институције власти. То је имало још већег ефекта пошто су краљеви били склони да својим надменим понашањем надокнађују недостатак реалне моћи. Агесилај је успео да се омили свакоме и као краљ је задржао једноставност која је карактерисала његов живот обичног грађанина. Био је непоколебљиво одан својим пријатељима; али, ова врлина је постала порок када је подржавао своје присталице у неправедним делима. Недуго по Агесилајевом ступању на престо збио се озбиљан догађај који нам пружа увид у социјалне прилике у лакедемонској држави тога периода и показује да су Спарту, док се влада упињала да одржи своју империју, изнутра угрожавале опасности које су постојање империје из године у годину све више доводиле у питање. Трговина са спољним светом и прилив новца продубили су знатне имовинске неједнакости; због тога се невелики број Једнаких, или пуноправних спартанских грађана, непрестано смањивао, док се непрестано повећавала класа грађана одвећ сиромашних да дају прилог за сиситије. Ови дисквалификовани грађани нису деградирани на ранг перијека-, они су сачињавали посебну класу и звали су их Слабији ; срећни случај могао је сваком од њих свакога часа да омогући да плати свој прилог и да му врати пуно граћанско право. Али, Слабији су, природно, чинили класу незадовољника; а уска олигархија Једнаких, која се непрестано сужава, нужно је страховала да ће се ови удружити са Перијецима и Хелотима и заверити против државе. Оваква завера је била склопљена, али је откривена у првом стадију захваљујући ефикасном систему тајне полиције која је била установљена у Спарти. Главни покретач завере изгледа да је био младић из класе Слабијих по имену Кинадон, веома снажан и храбар. Ефоре је обавестио један потказивач да је Кинадон на Агори скренуо пажњу на мали број Спартанаца у поређењу са мноштвом њихових непријатеља - можда један од сто. Сви без разлике - и Слабији и Неодамоди, и Перијеци, и Хелоти, према Кинадону су били његови саучесници; „слушајте, наиме, било кога од њих кад говори о Спартанцима, он говори као да би их пресне појео“. А када су га упитали где ће завереници наћи оружје, показао је на ковачнице на агори, и додао да сваки радник и сељак има оруђе. На основу информације, која је можда била прецизнија од наведеног, ефори су позвали Кинадона кога су често користили у полицијској служби и послали су га на сличан

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

задатак, али сада са пратњом која га је на путу ухапсила, мучила и изнудила имена саучесника. Било је ризично да га ухапсе у Спарти и да тако прошире узбуну пре но што се сазнају имена осталих. Упитан због чега је склопио заверу, Кинадон је рекао: „Нисам хтео да у Спарти будем гори од другог." Био је бичеван док су га спроводили кроз целу Спарту и погубљен је са завереницима. Присећајући се повести других држава, не можемо а да се не зачудимо што један амбициозан стратег попут Лисандра није покушао да искористи за свој циљ ово масовно незадовољство које нам је делимично открила неуспешна Кинадонова завера. У спартанској атмосфери било је нечега што је Једнаке ретко чинило одважним да иду против привилегија своје класе.

4. Агесилајеви азијски походи. Битка код Книда Било је одређено да Агесилај заузме Деркилидин положај и да са 396. iogune пре собом поведе војску од 2 000 неодамода и војни савет од 30 Спарта- Христа наца у коме се налазио Лисандар. У овом тренутку, у спартанским плановима јасно можемо уочити утицај епизоде Кировог похода и Десет хиљада које су преокренуле став Грчке према Персији и допринеле ширењу идеје да је Персија збиља слаба. Чини се да су Спартанске војсковође гледале на земље Великог краља као на простор лако освојив за одважног Хелена. Нарочито је краљ Агесилај, који је сада почео да испољава незаситу амбицију, сањао је о томе да свргне са престола самог Великог краља и није сумњао у то да ће брзо ослободити азијску обалу од персијске контроле. Али, живео је шездесет година пре правог времена. Овај уважени Спартанац свакако није био личност која ће решити „вечно питањ е“. Веровао је да је нови Агамемнон који креће да освоји нову Троју; да би употпунио илузију о сличности, отпловио је са делом своје војске у Аулиду да тамо, у Артемидином храму, принесе жртву, као што је учинио „краљ људи“ пре пловидбе Грка у Илион. Да је Агесилај срушио Персијско царство, жртва у Аулиди била би интересантан пример вере једног великог човека у његову срећну звезду. Али, ова Агесилајева парада може само да изазове смех историје, поготово што ни свечаност није била успешно приведена крају. Спартански краљ није затражио допуштење од Тебанаца да принесе жртву у храму и група наоружаних људи је прекинула церемонију и натерала га да одустане. Била је то увреда коју Агесилај никада није опростио.

Амбициозни Aiecunajeeu планови;

њеГово парадирање у Аулиди

573

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

396. године пре Христа Агесилајево рат овањ е у Ф рмији (јесен)

АнеХдоше о Агесилају

574

Лисандар је очекивао да ће му припасти стварна команда у рату и по доласку у Азију понашао се у складу са овом претпоставком. Ускоро му се илузија распршила. Агесилај није намеравао да буде само номинални заповедник и нарушио је самозадовољство свог саветника постојано одбијајући све молбе које су му подношене преко Лисандра. Ова политика је имала успеха; Лисандар је, тешко патећи због понижења, по сопственом захтеву, са специјалним задатком, био послат на Хелеспонт, где је Спарти корисно послужио. За то су време сатрапи са Агесилајем обновили примирје склопљено са Деркилидом, али га је убрзо нарушио Тисаферн. Агесилај се правио да маршира у Карију и онда је изненада, пошто је Тисаферн распоредио снаге за одбрану, скренуо ка северу у Фригију и напао Фарнабазову сатрапију. Овде није постигао ништа од трајне важности, али је обезбедио огромну количину плена којим је обогатио своје пријатеље и миљенике - за њега богатство није било искушење. Историчар Ксенофонт, који нам је оставио посебно дело о Агесилајевом животу и карактеру, прича многе анегдоте из овог рата да би илустровао добре особине свога јунака. Случајеви који откривају његову хуманост за нас представљају нешто више од обичног интересовања за личност; треба их повезати са чињеницом да су Грци четвртог века генерално били хуманији од Грка у петом веку пре Христа. Речено нам је да је Агесилај штитио своје заробљенике од злостављања; требало је да буду третирани као људи, а не као криминалци. Понекад су трговци робљем, бежећи са пута којим се кретала његова војска, остављали крај пута малу децу коју су купили. Уместо да их остави да их растргну вукови или да помру од глади, Агесилај је наложио да их поведу и повере старању домаћих становника који су били сувише стари да би се одвели у заробљеништво. Али, Агесилај се није устезао да користи заробљенике, не водећи рачуна о њиховим осећањима, за „очигледну наставу“ својим војницима. У Ефесу, где је проводио зиму увежбавајући војску, дошао је на идеју да покаже својим војницима разлику између добре и лоше физичке припреме. Наредио је заробљеницима да се голи построје за продају лицитацијом, тако да грчки војници могу да виде лошије мишиће, бледуњаву кожу, и меке удове Азијата чија тела никада нису била изложена временским приликама нити очврсла редовним гимнастичким вежбањем. Призор је код Хелена побудио уверење о њиховој супериорности; али, то је за заробљенике била увреда, премда ненамерно нанета, зато што су Азијати сматрали да је срамота ако их виде голе, док су се сви Грци свлачили голи за вежбање.

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

Пошто је организовао коњицу током зиме, Агесилај је започео ратне операције у пролеће и победио Тисаферна крај реке Пактол, близу Сарда. Тисафернов општи неуспех био је узрок незадовољства у Суси. Краљица мајка Парисатида, која Тисаферну никада није опростила због улоге коју је одиграо у пропасти њеног вољеног Кира, чинила је све да изазове његов пад и на обалу је упућен Титрауста да га погуби и да га наследи. Сада је Титрауста дао Агесилају нову понуду коју је било мудро прихватити. Од њега се тражило да напусти Азију под условом да хеленски градови уживају потпуну аутономију и да само плаћају Персији првобитни трибут. Агесилај није могао да пристане без саветовања са властима у домовини и на шест месеци закључено је примирје - са Титраустом, не са Персијом; Агесилај се, наиме, одважио да своје оружје упери на Фарнабаза. У другом походу на Фригију, спартанског краља је подржавао пафлагонски краљ по имену Отис, као и Спитридат, персијски племић, кога је Лисандар подстакао на побуну. Покрајина је опустошена све до бедема Даскилија, где се налазила Фарнабазова резиденција и спартанске чете су провеле зиму у раскошним парковима у његовом суседству, богатим птицама и рибом. Фарнабазова свита, која се кретала по тој области са свим његовим покућством, била је заробљена; међутим, свађа око плена отуђила је источњачке савезнике и Агесилаја, који је био још болније погођен њиховим одласком јер је био свим срцем привржен прелепом младићу, Спитридатовом сину. Освајање Фригије Хелени су окончали интересантном сценом - разговором персијског сатрапа и лакедемонског војсковође. Агесилај је први стигао на уговорено место и сео на траву да причека. Тада су се појавиле Фарнабазове слуге и почеле да шире раскошне ћилиме за свога господара. Али, Фарнабаз је, видевши просто Агесилајево седиште, пришао краљу и сео поред њега. Руковали су се и Фарнабаз је изговорио достојанствени протест. „Био сам веран савезник Спарте када је ратовала са Атином; помогао сам јој да победи; никада је нисам изиграо као Тисаферн; и сада, за све то, ти си ме довео у такву невољу, да у сопственој сатрапији не могу да прибавим ручак осим да пабирчим оно што ви остављате. Све сте моје паркове, ловишта и палате опустошили или спалили. Да ли је то правичност или захвалност?“ Након дугог ћутања, Агесилај је објаснио да мора, с обзиром на то да је у рату са Великим краљем, све персијске територије да третира као непријатељске; али, позвао је сатрапа да погази своју лојалност и да постане савезник Спарте. „Ако Краљ пошаље другог управника и њему ме потчини," одговорио је Фарнабаз, „тада ћу радо постати твој

Ратовање у Лидији 395. Године пре Христа (пролеке)

Тисафернова смрш

Aiecunajeea gpyia инвазија на Фарнабазову сатрапију (јесен)

575

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

пријатељ и савезник; али сада, док држим овај командни положај у његово име, ратоваћу против тебе свом својом снагом.“ Агесилаја је одушевио овај прикладан одговор. „Напустићу сместа твоју територију," рекао је, „и убудуће ћу је поштовати, докле год будем имао других да против њих ратујем.“ Поздравили су се и Фарнабаз је одјахао; али, његов лепи син, заоставши, рече Агесилају: „Бићеш мој гост“ и пружи му кратко копље. Агесилај је прихватио понуђено пријатељство и заузврат је дао украсе са коња свога секретара. Овај догађај је имао наставак. Касније је овај млади Персијанац, према коме су се браћа ружно понела, утекао у Хеладу да у њој нађе уточиште и није узалудно затраж ио заш титу свога госта и пријатеља Агесилаја.

(395. шдине ире Христа)

Битка код Книда (август, 394. Године пре Христ а)

576

Због успеха у Фригији Агесилај се више него икад загрејао да покуша освајања у унутрашњости Мале Азије. Али, у међувремену је лоше водио значајније послове. Пре но што је кренуо на Фарнабаза, примио је поруку из Спарте којом му се поверава врховна команда на мору. Припремање одговарајуће флоте било је хитно. Конон је са 80 бродова - остатак флоте још није био довршен - подстакао Родос на побуну и заробио је флоту са житом коју је један египатски владар послао Лакедемоњанима. Агесилај је предузео мере за опремање флоте од 120 тријера о трош ку градова на острвима и у приобаљу; али, направио је грубу грешку поверивши команду Писандру, своме зету, неискусном човеку. Након свог похода на Фригију, Агесилај је био позван натраг у Европу због разлога које ћемо одмах навести, док је Фарнабаз отишао да врши дужност заповедника флоте са Кононом, који је лично посетио Сусу да би подстакао персијско ратно расположење и да би добио потребан новац. Средином лета, флота Конона и Фарнабаза, оставивши за собом воде Киликије, појавила се пред обалом Книдског полуострва. Бројке су непоуздане, али је персијска флота била поражавајуће бројнија од бродовља Писандра, који је испловио из Книда да би јој се супротставио са храброшћу очајника. У исход није било сумње. Писандра су азијски контингенти бродова напустили без борбе, а од оних који су остали већи део био је заробљен или потопљен. Писандар је погинуо у боју. Хеленски градови у Азији истерали су спарганске гарнизоне и признали врховну власт Персије. Тако је Конон, у одећи персијског заповедника флоте, осветио Атину и поништио победу код Егоспотама у боју који је добио исто тако лако. Поморска моћ Спарте била је уништена, а нестабилне основе њене империје подривене.

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

5. Спарта на капијама Пелопонеза („Коринтски рат“) У исто време, Спарта је близу своје куће доживела озбиљније потресе. Док је Агесилај смишљао своје фантастичне планове против Персије, у Грчкој је избио рат између Спарте и њених савезника. Обрт у ратним операцијама је налагао да се Агесилај сместа опозове из Азије. Потребно је да се вратимо мало уназад ради објашњења. Након битке код Козјих река, Спарта је задржала за себе све плодове победе. Преузела је поморску империју од свог палог непријатеља и убирала је његов форос. Савезници Спарте нису ништа добили, премда су поднели веће жртве у Пелопонеском рату. Сви захтеви Коринта и других савезника који су тих година подносили терет и жестину рата били су надмено одбачени. Лакедемон се осећао довољно јаким да се према својим бившим пријатељима односи с презиром. Испољио је уз то и своју деспотску нарав поступцима унутар Пелопонеза против оних који су му се замерили. Елида је недавно поново дала Спарти повод да је нападне и сада је с правом била кажњена. Краљ Агид је напао и опустошио земљу и наметнуо је Елиђанима тешке услове. Одузели су им област Трифилије, њихову луку Килену и друга места; приморали су их да сруше недовршена утврђења свога града. Једина повластица коју су добили Елиђани била је та да и даље могу да приређују Олимпијске игре.

Судбина Елиде 399. iogune пре Христа

Спартанци су себи пустили на вољу још једној својој мржњи протеравши из Наупакта и Кефаленије преостале Месењане који су још увек били насељени у тим местима.

Месењани

Спарта је на владање у границама Пелопонеза гледала као на сређивање прилика на свом поседу; али, почела је и да енергично утврђује своју власт у северној Хелади. Удахнула је нови живот својој колонији Хераклеји близу Термопила. Продирући у Тесалију, поставила је у Фарсалу лакедемонски гарнизон и хармоста.

Акт ивност Спартанаца северно од Термопила

Када је избио рат између Персије и Спарте, политика Персије је била да у Хелади изазове рат против свога непријатеља и да незадовољство другоразредних хеленских сила, које је тињало, разгори у пожар. Сатрап Фарнабаз послао је агента, Рођанина по имену Тимократ, са 50 таланата, да поткупи водеће политичаре у главним градовима Хеладе да се придруже Персији у непријатељском савезу против Спарте4. Тимократ је посетио Аргос, Коринт, Тебу и Атину

Тимократово посланство 396. iogune пре Христа

4 Према Ксенофонту (H ell. III 5. 1), Тимократа је послао Титрауст, који је наследио Тисаферна као сатрап Јоније и Лидије 395. године пре Христа али то оставља исувише кратак интервал пре избијања рата. Прихватљивији је извештај О х. Hell. VII 2. Овај аутор приказује Фарнабаза као одговорног и ставља комисију у 396 577

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

и придобио неке од најутицајнијих личности. Било је у ствари потребно само уверавање да ће Персија сарађивати, а затим и повољна прилика, да се изазове општи отпор против превласти Лакедемона. Већ је било снажних антиспартанских елемената у Аргу, Коринту и Теби; у Атини се то осећање будило. Док су се олигарси противили свакој акцији против Спарте, екстремни демократи, на челу са Епикратом и Кефалом, инсистирали су на смелој политици: умеренији Трасибул, свестан присуства спартанског хармоста на Егини, одржавао је с муком равнотежу. Али, када су (у Атину) стигле вести о Кононовој активности, тајно су му упутили брод са оружјем и опремом: нису јавно признали да су то учинили, али су Конону упутили још помоћи. Развој ситуације убрзала је антиспартанска странка у Теби. Избијање раш а у Беотији

А ш ина се удружује са Тебом

Избио је погранични сукоб између Фокиде и Западне Локриде; Фокиђани су се обратили за помоћ Спарти, Локриђани Теби. Тебанци су напали Фокиду и када је Спарта од њих затражила да се сукоб подвргне арбитражи, одбили су да преговарају. Спарта је прихватила изазов. Припремљен је двоструки напад на Беотију: краљ Паусанија је наступао из правца југа, а Лисандар се спуштао из Хераклеје, са севера. Тако угрожена, Теба се обратила за помоћ свом старом непријатељу. Персијска помоћ у изгледу и све интензивнија Кононова ратна дејства оснажили су у Атини странку која се залагала за рат; још су увек памтили заштиту коју је Теба пружила Трасибулу и његовим присталицама. Скупштина је искористила прилику да покуша да се ослободи спартанске владавине. Били су свесни да је то смела одлука пошто Пиреј није био утврђен; али, појавило се и осећање да је сада прави тренутак и да се прилика не сме пропустити - Конон је пловио у југоисточном делу мора, Родос се побунио. Тако је склопљено „вечно савезништво између Беоћана и Атињана“; фраза пуна историјске ироније сачувана је на фрагменту оригиналног уговора исписаног на камену и открива очекивања у том тренутку5.

(или евентуално 397) годину пре Христа. Он, такође, боље извештава о тензијама међу странкама у различитим државама. Према њему, а противно Ксенофонту, челници странке за рат у Атини, Кефал и Епикрат, примили су новац. Али, он на глашава да је онај дубоко притајени осећај огорчења према Спарти био пресуднији од персијског злата за формирање савеза и почетак рата. 5 Натпис у Тоду, G H I II 101. Концепт вечног савеза, уместо тачно наведног броја година може се пратити уназад до VI века пре Христа на западу (натпис у M L 10); има и иримера са истока из V века попут савеза Атине са Регијем, и Леонтинима 433-2. године пре Христа (натписи у ML 63, 64); али, савез између Атине и Беотије први је познати пример на копну. Током IV века пре Христа ова формула 578

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

Када се Лисандар приближио Беотији, придружио му се град Орхомен, који се увек огорчено противио тебанској превласти у Беотији, Лисандар и Паусанија су се договорили да се састану близу Халијарта, отприлике на пола пута између Тебе и Орхомена. Не зна се тачно да ли је Лисандар сувише поранио, или је Паусанија сувише закаснио; тек, Лисандар је први приспео у област Халијарта и напао је град. Са својих грудобрана, бранитељи Халијарта могли су у даљини да виде чету Тебанаца како маршира путем из Тебе, мало раније но што су њихови нападачи приметили опасност, и одједном су покуљали из капија града напоље. Затечени и нападнути са обе стране, Лисандрови војници су били одбијени, а Лисандар је био убијен. Њ егова смрт је за Спарту била ненадокнадив губитак. Он је уобличио њену империју; она није имала другог човека првокласних способности. Међутим, смрт Спартанца Лисандра за Хеладу није био губитак.

Оисада Халијарш а

Лисандрова смрш

Ускоро се појавио Паусанија и прво му је било да врати тело свога погинулог колеге. Био је довољно јак да то изнуди од Тебанаца и Халијарћана, али у исто време стигла им је у помоћ атинска војска под Трасибуловим вођством. Паусанија се обрео у веома тешкој ситуацији. Да се бори, значило је пораз, а да призна слабост и затражи примирје ради сахране погинулих, значило је рањавање спартанског поноса. Ратни савет је, ипак, одлучио да се моли за примирје; а када су Тебанци, мимо обичаја, пристали да га одобре само под условом да пелопонеска војска напусти Беотију, услови су били прихваћени. Спартанци су својој жалости због губитка Лисандра дали одушка у бесу на свога краља. Био је осуђен на смрт зато што није успео да се састане са Лисандром и што је одбио битку. Није јасно да ли је прва оптужба била основана; i u t o се тиче друге, нема опрезног војсковође који би другачије поступио. Паусанија, који се опрезно уздржао од повратка у Спарту, проживео је остатак живота као изгнаник у Тегеји, Резултат овог двоструког ударца нанетог Спартанцима - сенке на њиховом угледу и погибије најспособнијег војсковође - био је склапање савеза против Спарте. Теби и Атини сада су се придружили Коринт и Аргос. Овај савез се ускоро увећао приласком

Савезнишшво против Спарте

постаје уобичајена и исто расположење одразило се у све јачој жељи за општим миром који би обухватио све грчке државе. Главни услови савеза су сачувани: „Ако неко зараги против Атине на копну или мору, Беоћани ће притећи у помоћ свом својом силом на захтев Атињана, најбоље што могу; а ако неко зарати против Беотије, Атињани ће притећи у помоћ свом својом силом на захгев Беоћана, најбоље што могу.“ 579

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Еубеје, Акарнанаца, Халкидичана из Тракије и других мањ их држава. М ожда је најактивнији дух у овом побуњеничком покрету био Тебанац Исменија. Овај вођа је успео да истера Спартанце из њихове северне базе Хераклеје и прош ирио је Тебански савез међу становниш твом ових крајева. Спарта је изгубила своје упориште у Тесалији, а Ф окиђани, који су били под заш титом спартанског хармоста, претрпели су пораз. Н аклоност према антиспартанској Теби појавила се и у Егејском басену. После побуне Рода и победе код Книда уследило је оснивање Поморског савеза. У том периоду, одређен број градова ковао је савезнички новац са заједничким типом на аверсу, који је потекао из Тебе, Херакле као новорођенче дави змије; реверс је требало да буде државни симбол сваког града. Знамо да су то били Родос, Ијас, Книдос, Ефес, Самос, Бизант, Кизик, Лампсак и могло је бити и других градова. Исти протебански тип из тог времена такође је откривен на западу, на новчићима Закинта и Кротона6.

Савезници на Истму, пролеће 394. Годше пре Христа

На тај начин ситуација у Грчкој и будући изгледи Спарте потпуно су били измењени. Када је стигло пролеће, савезници су скупили своје снаге на Истму, и један одважни Коринћанин предложио је да се крене у напад право на Спарту и „да се спрже зоље у свом гнезду“. Било је, међутим, исувише много заговорника различитих стратегија и протраћено је драгоцено време. Захваљујући томе, Лакедемоњани су могли да прођу кроз Аркадију до Сикиона, одакле су, поред Немеје, прешли на јужну обалу Саронског залива - њихово кретање су унеколико ометали савезници који су стигли у Немеју. Савезници су потом заузели положај близу Коринта и дошло је до битке. Бораца је на обе стране било неуобичајено много за битку између Хелена. Контингент лакедемонских хоплита бројао је 6000 војника и имао је подршку од око 10000 савезника из Елиде, Сикиона, Епидаура и његових суседа из Tereje и Пелене; савезници су прикупили око 24 000 хоплита са пропорционално већим одредима коњице и лако наоружаних војника7. Десно савезничко крило савладало је спартанске савезнике, али Спартанци су извели бочно опкољавање и разбили Атињане на левом крилу. Спартанске диви60 ковању тог новца видети Seltman, G reek C o in a g e ,2 157. 7 Ксенофонт (H ell. IV 2. 16-17) као укупан број Спартиних савезника наводи само 7 500, али у преглед војних снага није укључио контингенте из Тегеје и Пелене у Ахаји, које спомиње у борбама. Диодор (XIV 83. 1) наводи 23000 л,уди као укупан број пешака на спартанској страни. Ксенофонт не спомиње погинуле. Диодор њихов број процењује на 2800 чланова савеза и 1100 Спартанаца и њихових савезника.

580

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

зије су одржале свој поредак; престали су да прогоне непријатеља, окренули су се и напали Аргивце, Беоћане и Коринћане који су се враћали након победе. Једнострана акција која је уследила дефинитивно је потврдила спартанску победу. Губици савезника били су више него два пута већи од непријатељских губитака. Петорица атинских коњаника, који су погинули, извршили су на попришту подвиг који (у изворима) није забележен; на гробљу испред атинске Дипилонске капије можемо још увек видети надгробни споменик једног од „петорице коњаника“ Дексилеја, младића од двадесет година који је, по грчком обичају, представљен не у тренутку погибије, него у тренутку победе, како копљем пробада хоплита који је пао под копита његовог коња8. Са стратешког становишта битком код Коринта савезници нису ништа изгубили, победници нису ништа добили. Истам је остао под контролом савезника, који су сада слободно могли да се супротставе Агесилају у Беотији. Агесилај се, наиме, приближавао Беотији. Битка код Халијарта и догађаји који су уследили утицали су на одлуку ефора да га позову натраг из Азије, јер је његово присуство било преко потребно у Европи; тешка срца био је приморан да напусти своје заслепљујуће визије о освајању Персије. Агамемнон је морао да се врати у Микену, не освојивши Троју. М арширао је копном, трасом којом није прошла ниједна војска још од Ксерксовог похода, кроз Тракију и Македонију. Код Амфипоља је примио вести о победи код Коринта које нису биле претерано охрабрујуће. Али, управо док је марширао, судбина империје његове земље је била решавана. Кононова победа код Книда била је погубна за Агесилајеве амбиције. Када је његова војска стигла до Херонеје, догодило се помрачење сунца; а значење небеске појаве нашло је своје објашњење у управо приспелим вестима о бици код Книда. Као војсковођи, прва дужност му је било да затаји својој војсци значај тих вести, а друга да што пре заметне битку, док још може да то држи у тајности. Агесилају су као појачање стигли неки контингенти војника из Лакедемона и војска из Фокиде и Орхомена; али, главну војску су му чинили војници које је довео из Азије међу којима су били неки од славних Десет хиљада, укључујући и самог Ксенофонта. Савезничка војска која се борила код Коринта сада је била у Беотији, али не исте снаге, пошто су морали да оставе гарнизон за одбрану свог важног положаја близу Истма. Савезници су поставили свој табор у области Коронеје,

Б им ка код Коринта (јули)

Повратак АГесилаја у Европу

Помрачење сунца, авгусм 394. iogune пре Христа

8 Натпис у Тоду, 105. Име Дексилеј такође је уведено у списак 11 погинулих коњаника који су изгубили живот у Коринту, и једног код Коронеје, Тод 104. 581

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Бит ка код Коронеје 394. ioguue пре Христа

Спартанци блокирани на Пелопонезу

на месту погодном да непријатељу блокирају пут који води из Тебе у Фокиду и долину Кефиса. На пољу где су пре пола века Беоћани срушили атинску владавину сада су се Атињани и Беоћани удружили да збаце доминацију Лакедемона. Агесилај је кренуо у напад од Кефиса*. Командовао је својим десним крилом и Аргивци на савезничком левом крилу дали су се у бекство пред њим, не задавши ниједан ударац. На другој страни, Тебанци су на савезничком десном крилу разбили Орхомењане на лакедемонском левом крилу. Тада су се два победничка десна крила окренула и сучелила и права битка је започела. Агесилај је ишао на то да спречи Тебанце да се споје са својим савезницима и да их прегрупишу. Сукоб хоплита је Ксенофонт, који је лично учествовао у њему, описао као страховит. Агесилај, чији стас није дорастао таквом окршају, био је оборен са коња на земљу и спасло га је јунаш тво његове телесне гарде. Притисак тебанског дубоког бојног реда пробио је себи пут кроз лакедемонску формацију. Агесилај је остао победник на попришту; подигао је трофеј и савезници су замолили за примирје ради сахране погинулих. Али, иако је, технички, битка код Коронеје, попут битке код Коринта, била спартанска победа, историја мора на овом месту поново честитати страни која је на први поглед побеђена. У главној ф ази битке, Тебанци су се показали као супериорни и осујетили су настојање непријатеља да их одсече. Теби је то било велико морално охрабрење за будуће ратовање против Лакедемона. У том тренутку то је био истакнут успех за савезнике. Ако нападач није у стању да своју победу искористи до краја, са стратегијског становишта она је равна одбијеном нападу. Агесилај је сместа напустио Беотију - то је био резултат Коронејске битке. Прешао је на Пелопонез из Делфа, пошто су савезници држали под контролом пут поред Коринта. Наредних година, борбе су углавном биле концентрисане баш око Коринта, што је било у складу са ратним циљем. Спарта се борила за доминацију ван Пелопонеза; њени непријатељи су се борили да је задрже на Пелопонезу. Најефикаснији начин да се овај план оствари био је да се држи под контролом улаз на полуострво између Коринтског и Саронског залива и да се не дозволи Спарти да изађе. Ради тога су сазидани дуги зидови који су Коринт на једној страни повезивали са његовом западном луком Лехајем а на другој са његовом источном луком Кенхрејом. Нико није могао да пређе са

* Река Кефис, коју овде спомиње аутор, протиче кроз Фокиду и Беотију (сред њу Грчку) и улива се у језеро Копаиду. Постоји још једна истоимена река у Атици, која протиче поред Атине. П р и м . п р ев . 582

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

Пелопонеза у северну Грчку а да се не сукоби са браниоцима ових фортификација. Лакедемон никада није био беспомоћнији - скоро заточеник на свом полуострву и његова поморска империја се распала. Ова тренутна парализа Лакедемона показала се као спас за Атину. Повратак Атине на њено место међу независним силама Грчке у том тренутку остварен је на необичан начин. Сатрап Фарнабаз, који је толико много учинио да Лисандру помогне да Атину уништи, сада је помогао да дође до њеног ускрснућа. Он никада није опростио Спарти штету коју је Агесилај починио у његовој провинцији и ту раздражљиву озлојеђеност подгревала је околност да му се, после битке код Книда, супротставио само Абид под управом Спартанца Деркилиде, док су се други азијски градови једнодушно изјаснили против Спарте. Свој гнев је исказао пратећи Конона и флоту наредног пролећа до обала Хеладе да опустоши спартанску територију и да охрабри и подржи савезнике. Један персијски сатрап у видокругу Коринта и Саламине био је необичан призор за Хеладу. Њ егова осветољубивост била је за Атину од велике користи. Када се вратио кући, допустио је Конону да задржи флоту и да је искористи за обнову атинских Дугих зидова и за утврђивање Пиреја. Чак је обезбедио новац да се Спарти зада поражавајући ударац, ударац који је потпуно пониш тио главни резултат Пелопонеског рата. Два дугачка паралелна зида који су повезивали Атину са Пирејем била су поново изграђена9; лука је поново била оспособљена за одбрану; Атињани су могли још једном да осете да су слободан и независан народ у хеленском свету. Конон, који је био заслужан за њихово ослобођење, подигао је храм Афродити Книдској у Пиреју као споменик своје велике победе10. Још од саламинске победе у Атини није било тако значајног повода за радост као када су крајем јесени ове фортификације биле завршене. Као обновитељ зидова, Конон је могао полагати право на част да буде други Темистокле. Али, поређење нас само подсећа на промену која је захватила Грчку током сто година. Захваљујући персијској помоћи Атина је, сада под Кононовим окриљем, делимично поново задобила положај који је извојевала својим заступањем Хеладе у борби против Персије под

Фарнабаз на ip4K oj обали 339. ioguHe пре Христа

Обнова аш инских Д уш х зидова

9 Један натпис (у Тоду, 107) набраја издатке за изнајмљивање запрега за вучу камена и гвозденог оруђа у време архонтата Диофанта, 395/4. године пре Христа. То показује да је обнова бедема започела пре битке код Книда, августа 394. године. 10 Паусанија (I 1. 3) спомиње овај храм, подигнут у част победе код Книда и објашњава: „Книђани, наиме, Афродиту поштују више но остале богове... и зову је Афродита од срећне пловидбе.“

583

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

вођством Темистокла. Она није обновила свој некадашњи утицај или своју бившу империју, али се поново сврстала међу друге моћне државе Грчке; могла је мислити да је равна Теби, Коринту, Аргу и Спарти, сада када је Спарта срушена са свог високог положаја. Атињани су сада спокојно могли да гаје презир који су дрско испољили према Спарти савезништвом са Тебом. Изгледа да су отприлике у исто време северна острва Лемнос, Имброс и Скирос поново присаједињена Атини и она је повратила контролу над Делом који јој Спартанци беху отели11. Хиос је такође постао њен савезник.

Уједињење Коринта и Apia (392. године пре Христа)

П раксиша у Коринт у

За Лакедемоњане је од виталног значаја било да стекну контролу над улазом на Пелопонез освојивши неки део одбрамбене линије; тако је Коринт постао центар сукобљених интереса. Лакедемоњани су сместили свој штаб у Сикион и из ове базе извршили су серију покушаја да пробију линију одбране Коринта - покушаја који су напокон уродили успехом. Нажалост, хронологија је несигурна и није могуће одредити да ли су ове операције биле делимично истовремене са обновом атинских Дугих зидова, или су уследиле после ње. У самом Коринту постојала је знатна проспартанска странка. Изгледа да је ова странка направила тајни план да силом сруши олигархију која је била на власти; али, влада је наслутила да такав план постоји и осујетила га је, хладнокрвно побивши пријатеље Спарте на агори и у позоришту, последњег дана Еуклеја*. Влада Коринта је истовремено ојачала споне свога града са непријатељима Спарте. Значајном политичком одлуком Коринт и Аргос су се ујединили у федералну државу; камени међаши су били почупани; грађани су уживали заједничка грађанска права. Занимљиво би било да знамо како је ово федерално уређење било устројено, али овакво уједињење није имало елементе трајности - оно је само било средство сврсисходне политике. Знатан број чланова лаконофилске странке је умакао; неки су још увек остали у граду и сада су успели да отворе капије у западном зиду и да пусте у град Пракситу, заповедника Сикиона, са лакедемонском мором од 600 хоплита. Праксита је осигурао свој положај између два зида тако што је између њих, на страни према Коринту, ископао јарак и подигао палисаду. Коринћани су са

11 Спартански натпис са именима два краља и пет ефора спомиње ослобођење Дела од Атине након Егоспотама (натпис у Тоду, 99). Атина је повратила конгролу до 390/89. године пре Христа, натпис у IG II.2 1634. * T a E u k le ia , Артемидин празник који носи назив по култном имену богиње Артемиде Славне. Артемида Еуклеја поштована је нарочито у Беотији и Локриди, као заштитница државе и породице. П р и м . пр ев. 584

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

савезницима изашли из града и разрушили палисаду; одиграла се битка; Лакедемоњани, који су убедљиво победили, заузели су град Лехај, али не и његову луку. Праксита је тада порушио део зидова и организовао упаде на коринтску територију на страни Саронског залива. Али, када је почела зима, распустио је војску и није предузео никакве кораке да задржи доминантни положај на Истму; Атињани су стигли са тесарима и зидарима и поправили проваљена места у зидовима. У исто време, зараћене стране наставиле су ратовање, непрекидно вршећи упаде из својих база у Коринту и Сикиону. У том се ратовању нарочито истакла најамничка војска, коју је увежбао и којом је командовао Атињанин Ификраг. Били су наоружани као пелтасти, са лаким штитовима и кратким копљима и ова опрема је била знатно прикладнија за услове живота у војном табору и за дужности професионалног војника од наоружања хоплита. Запошљавање најамника - који ће на крају потпуно заменити грађанску војску - узимало је све више маха. Управо су они мање цивилизовани крајеви Хеладе, попут Крита, Етолије, Акарнаније углавном давали најамничку војску. Ификрат из Рамнунта, војни заповедник велике енергије и талента, уочио је значај професионалних пелтаста као новог елемента у хеленском ратовању и обесмртио је своје име у војној историји реформом њихове опреме. Њ егова побољшања су била продужење двосеклог мача и кратког копља и увођење неке врсте лаких голењака, познатих као „Ификратове чизме“. Тешко је оценити укупну важност ових измена, али намена им је очито била да повежу успешност напада са брзином кретања. Овај предузимљиви заповедник са својим пелтастима стекао је велику славу у „Коринтском рату“. Агесилаја су послали из земље да извојује трајније успехе од оних које је постигао Праксита. Ње гов брат Телеутија је водио поморске операције у садејству са њим; Дуге зидове су освојили на јуриш и заузели су луку Лехај. Следеће године Агесилај је поново кренуо у рат. Било је време Истамске светковине и у Посејдоновом светилишту на Истму тек што нису започеле Истамске игре. Агесилај је домарширао тамо, прекинуо Коринћане и Аргивце који су започели прославу и сам је председавао такмичењу. Када се повукао, дошли су Коринћани и поново су из почетка прославили светковину; неки такмичари су два пута победили у истој трци. Агесилај је потом заузео луку Пирајон (Peiraion) на рту који чини северну страну најувученијег дела Коринтског залива. Било је то значајно пошто је Пирајон повезивао Коринт са његовим са-

Биш ка код ДуХих зидова

Најамнинке чете, њ ихов значај у порасту

Ификрашове реформе

Агесилај осваја Л ехај 391. Године пре Христа

(390. године пре Христа у пролеће)

Спарш анци заузимају Пирајон

585

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

везницима у Беотији; његово освајање било је претњ а Беотији и Беоћани су сместа упутили посланике Агесилају. Сада се ситуација преокренула; Спартанци су контролисали пролаз на Истму, а тиме што су држали Сикион, Пирајон, Лехај, као и Сидунт и Кромион у Саронском заливу, потпуно су опколили Коринт осим на страни према Арголиди. Али, ако се Агесилај осећао као арбитар Хеладе, тријумф му је био кратког века. Лако наоружани Ификратови војници побеђују спартанске хоплит е

У гарнизону у Лехају било је неких Амикљана који су имали обичај и привилегију да се враћају у родни град да прославе локалну Хијакинтову свечаност. Време ове свечаности се сада приближило и кренули су на пут да се преко Сикиона и Аркадије врате у Амиклу, јединим њима доступним путем. Али, пошто није било безбедно за шачицу људи да промаршира испод зидова Коринта, већим делом пута до Сикиона имали су пратњу море од 600 лакедемонских хоплита. Док се та пратња враћала у Лехај, Ификрат је са својим пелтастима изјурио кроз коринтске капије и напао их. Тешко наоружане копљанике изнурили су непрестани напади лако наоружаних војника са којима нису могли да се носе и велики део њих био је побијен. Овај догађај, премда мање упечатљив и мање значајан, имао је сличности са чувеном несрећом на Сфактерији. У оба случаја, спартански ратници били су на исти начин надјачани непрекидним нападима лако наоружаних војника којима нису могли прићи; у оба случаја војном престижу Лакедемона био је задан ударац. Ификратов успех био је наговештај будућности која можда чека професионалног пелтаста. Агесилају су вести стигле у тренутку када је са победничком ароган цијом гледао на своје заробљенике и тебанске посланике. Охолост му се претворила у жалост; војску је преплавила туга; и само су рођаци војника палих у боју ишли около са славодобитним изгледом победника. Оставивши други део војске као гарнизон у Лехају, Агесилај се вратио кући, шуњајући се кроз Сикион и аркадске градове ноћу, не би ли избегао непријатне примедбе. Ификрат је ускоро повратио Пирајон, Сидунт и Кромиј; изгледа да је гарнизон у Лехају само чувао отворен пролаз ка Пелопонезу. То је био резултат „Коринтског рата“. Спарта је успела да сруши баријеру која је требало да јој спречи улаз у северну Хеладу, али је претрпела озбиљне губитке, а и репутација јој је била нарушена.

6. Краљев мир Настојања д а се склопи мир 392. Године пре Христа

5 86

Сада треба да се окренемо од коринтског Истма источној обали Егејског мора. Лакедемоњани су приписали успех својих против-

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

ника персијској помоћи и закључили да треба да придобију Персију. Са том намером су послали Анталкиду да започне преговоре са Тирибазом. Предлози Спарте су били: (1) хеленски градови у Азији биће поданици Краља; то је била цена персијске помоћи; (2) сви остали хеленски градови биће независни; то је било усмерено против савезника - против надмоћи Тебе у Беотији и против уједињења Коринта са Аргом. Атињани и њихови савезници упутили су Конона да неутралиш е Анталкидину мисију; можда су у исто време послали говорника Андокида у Спарту да размотри услове мира. И Андокидово и Анталкидино посланство нису донели позитивне резултате. Тирибаз, који је био наклоњен Спарти и који је бацио у тамницу Конона, био је опозван; његов наследник Струта није био склон Спартанцима. Анталкидин циљ је на крају ипак био постигнут, али је његово остварење било одгођено за четири или пет година а рат се наставио. Догађаји на војном плану тих година нису били од великог значаја и о њима не знамо довољно. У Азији спартанска активност постаје живља. Тиброна још једном шаљу у акцију и, премда је претрпео тежак пораз од Струте, успео је да пре тога придобије Ефес, Магнесију и Пријену. Убрзо Книдос и Самос следе пример тих градова. Агесилај напада Акарнанију и присиљава Акарнанце да приступе Лакедемонском савезу. Њ егов колега Агесиполид предводи једну од оних инвазија Арголиде које ничему не воде. Тада Спартанци користе Егину као базу за изнуривање Атике; између егинских хармоста и атинских адмирала води се рат изненадним нападима. Хармост Горгопа је заробио четири брода из једног атинског ескадрона; Атињанин Хабрија се тада искрцао на Егину, поставио заседу и убио Горгопу. Убрзо потом, на Егину је послат Телеутија, Агесилајев брат. Он је у праскозорје напао Пиреј и одвукао неке бродове који су били у пристаништу. У старој Хелади, ратовање је било уносно за Спарту, иако није постигла одлучујући успех. Међутим, најзначајнији догађај било је поновно успостављање атинске власти на Пропонтиди. У том је тренутку Атина била у великој финансијској оскудици, пошто је пресахла новчана помоћ Персије. Када су испробали посредан намет од једне четрдесетине и видели да је то недовољно, увели су непосредан ратни порез. Атињани су, наиме, решили да воде ратне операције и на југу и на северу - на југу да помогну своме пријатељу Еуагори, краљу Саламине на Кипру, који се побунио против Великог краља; на северу да поново ставе под своју контролу пут за Црно море. Трасибул, обновитељ демократије, одједрио је са флотом од 40 бродова на Хе-

Рашовање у Азији;

у Евроии

Опорезивање у А т ини: (1) Еурипидова такса од једне четрдесетине (2) рат на такса 390, 389. Године пре Христа

389. Године пре Христа

5» 7

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Трасибулова смрт (388. године пре Х рист а)

388. iogune пре Христа

леспонт и Атини придобио савез са острвима Тасос и Самотрака, Херсонесом и два града која су контролисала Босфор - Бизантом и Халкедоном. Настављајући даље ка Лезбу, поразио је и убио спартанског хармоста и завео атинску власт над већим делом острва. Такође је освојио и Клазомену. Основни разлог због кога су га послали из Атине био је да помогне Роду да сачува независност, упркос настојању Спарте да поврати своју доминацију на острву. Али, за успешна војна дејства је било неопходно да се увећају новчана средства и агинска флота је пловила дуж обале Мале Азије, прикупљајући прилоге. Тај допринос је, изгледа, представљао обнављање пореза од 5% који је Атина наметнула на трговину својих савезника пред крај похода на Сицилију12. То је личило на почетак нове империје. Аспенд у Памфилији био је једно од места која је Трасибул посетио и та посета је за њега била фатална. Насилни методи његових војника разбеснели су становнике; ноћу су га изненадили у шатору и убили. Атина је тако изгубила два енергична човека, којима је после Периклове смрти највише дуговала, Конона и Трасибула. Конон, који је, убрзо пошто га је Тирибаз затворио, умро на Кипру, срушио је таласократију лакедемонског угњетача и обезбедио Атини средства да поврати своју независност и своју поморску моћ. Трасибул је подарио нови живот атинској демократији и удахнуо јој је дух помирења и умерености. Он на нас оставља утисак - о њему знамо исувише мало - изузетно разборитог грађанина, једног од оних људи који побуђују опште поверење и нису склони предрасудама и амбицији. Трасибулове врлине биле су пре моралне него интелектуалне природе. Након његове смрти изнете су инсинуације против његовог интегритета; један од његових пријатеља, по имену Ергокле, осуђен је за проневеру новца прикупљеног на Трасибуловом походу и погубљен. Међутим, изјаве једног браниоца - другог доказа немамо - немају тежину. Трасибулов успех поновног увођења царине у корист Атине, на промет робе кроз Босфор, готово одмах је угрозио Анаксибије кога је Спарта хитно послала да делује против Атине и Фарнабаза. Заробљавањем трговачких бродова, Атину је лишио царине. Послали су Ификрата са 1 200 пелтаста да му се супротстави и Хелеспонт је постао позорје истих ратних операција напада и препада које смо видели да се изводе на Егини. Напокон је Ификрат уочио згодну прилику да зада одлучујући ударац. Анаксибије је отишао да по-

12 Атински декрет из 387. године пре Христа (натпис у Тоду, 114. 7-8) који регулише карактер и обим атинске власти над Клазоменом наводи да Клазомена плаћа „5% које је увео Траси6ул“. 588

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

стави гарнизон у Антандру који је управо преотео. Ификрат је ноћу прешао са Херсонеса и поставио заседу у близини рудника злата Кремасте, на путу којим је требало да се Анаксибије врати. Анаксибијеви војници су безбрижно марширали, не водећи рачуна о реду, пролазећи кроз тесне планинске превоје у дугој колони по један, без имало сумње да непријатељ вреба на путу у заседи. Изненада, док су силазили са планине у равницу Кремасте, искочили су Ификратови пелтасти. Анаксибије је једним погледом увидео да је ситуација безнадежна. Раштркани хоплити нису имали никаквих изгледа против пелтаста. „Ја морам овде умрети“, обратио се својим људима, „част ми то налаже; али ви се спасите". Њему одан младић, који га је стално пратио, пао је борећи се поред њега. Овај подвиг Ификрата обезбедио је Атини контролу над Хелеспонтом и Босфором. На несрећу по Атину, политичка ситуација се променила и умешале су се друте велике силе. Почетком четвртог века пре Христа постојале су три велике силе које су тежиле супремацији над деловима хеленског света - Персија, Спарта и Дионизије, тиранин Сиракузе. Међутим, у почетку, ове три велике силе нису се ујединиле у свети савез за гушење слободе. Дионизије није интервенисао на истоку; Персија и Спарта су се бориле око превласти над Хеленима у Азији. Тако се Персија, ради остварења своје надмоћи у Азији, другде повезивала са борцима за ослобођење. Општи војни неуспех принудио је Спарту да тежи измирењу са Персијом под условом да напусти Азију. Једна од сметњи да се овај циљ оствари био је утицај сатрапа Фарнабаза који је гајио огорчено непријатељство према Деркилидиној и Агесилајевој земљи. С друге стране, Атина је направила сумњиви корак који је морао да побуди неповерење и озлојеђеност на персијском двору. Ако је Атина била дужна Персији за обнову својих зидова, исто тако се пријатељски према њој понео и помогао јој је Еуагора, Кононов пријатељ, а она му је у знак захвалности за његове услуге подарила атинско грађанско право13. Стога се, када се Еуагора побунио против Персије, обрела у незгодној ситуацији. Помоћ Персије у борби против Спарте била је за њу од највеће важности. Артаксеркс јој је био савезник; али Еуагора је био и њен грађанин и Хелен. Противно својим очигледним инте-

А т и н а изтасава помоћ Еуагори 390. Године пре Христа

13 Еуагора је постао краљ у Саламини извршивши државни удар без крвопролића 411. године пре Христа и помагао је Атини у последњој фази Пелопонеског рата. Награђен је атинским држављанством 410. године или убрзо после тог датума (натпис у IG I.2 113) и указана му је почаст венцем о Дионисијама 393. године пре Христа у знак признања за његову добронамерност према Атини (натпис у Тоду, 109).

589

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

ресима, Атина је упутила десет бродова у помоћ своме кипарском пријатељу; премда је ове бродове заробио лакедемонски науарх, па према томе никада нису активно учествовали у борби против Персије, оцењено је да је овај инцидент подстакао Великог краља да размотри предлоге Спарте. Преговарач Анталкида је отишао у Сусу и поново је изнео своје предлоге. Уз помоћ Тирибазовог утицаја савладао је опирање Артаксеркса, који је и сам имао предрасуда против Спарте, и наговорио га је да пристане да наметне општи мир, под истим условима који су већ пре тога били понуђени. Фарнабазово противљење неутралисао је позив на двор ради женидбе Артаксерксовом кћерком. Сиаршу иодржава Сиракуза

Спартанска дипломатија имала је успеха не само у Суси већ и у Сиракузи и од тиранина Дионизија добила је као помоћ одред од 20 тријера. Са подршком запада и истока, Спарта је била у стању да силом наметне мир Хелади. Када су се Анталкида и Тирибаз вратили на обалу, затекли су Ификрата где држи у блокади спартанску флоту у Абиду.

387. Године пре Христа

Анталкида је вешто спасао флоту из ове тешке ситуације и успео је, када су му се придружили сиракушки бродови и персијска појачања, да блокира Атињане на Хелеспонту и спречи да бродови са житом стигну у Атину. Напади са Егине, које смо већ споменули, тешко су штетили трговини на обалама Атике. Стога је Атини мир био хитно потребан, а савезници нису могли помишљати да наставе рат без ње. Представници зараћених страна били су позвани у Сард и Тирибаз је наглас прочитао едикт свога господара, показавши им Краљев печат. Ово је била суштина:

М ир који је упутио Велики краљу 387-386. iogune пре Христа

„Краљ Артаксеркс мисли да је праведно да њему припадну градови у Азији и острва Клазомена и Кипар14. Даље, да сви други хеленски градови, мали и велики, буду аутономни; са изузетком Лемна, Имбра и Скира, који ће припасти Атини, као и раније. Ако неки одбију да прихвате овај мир, против њих и против оних који имају исти циљ, повешћу рат на копну и на мору, бродовима и новцем.“ Требало је да представници пренесу градовима услове мира и да се потом састану у Спарти да би се изјаснили о његовом прихватању.

14 У 387. години пре Христа, мало пре Анталкидиног мира, Атињани су расправљали у Скупштини да ли да поставе у Клазомени једног атинског чиновника и гарнизон, или да допусте Клазомени да одлучи да ли то жели (натпис у Тоду, 114). Услови Мира нагло су пресекли атинску интервенцију. 590

Х е г е м о н и ј а С п а р т е и П е р с и ј с к и рат

Сви су прихватили; али, Тебанци су направили проблем јер су захтевали да положе заклетву у име свих беотских градова и у своје име. Овакав предлог очито би ставио беотске градове у различит положај у односу на остале хеленске градове, од којих је сваки посебно положио заклетву. Био је то покушај да се озваничи зависност беотских заједница од Тебе, док је један од главних циљева овог мировног споразума био да им се призна аутономија. Агесилај је потајно био задовољан противљењем Тебе: надао се да ће Тебанци истрајати у свом захтеву и да ће му пружити прилику да их нападне и разори њихов град који је мрзео. Али, на време су се потчинили и разочарали његово осветољубље. Краљев мир је био записан на каменим плочама које су биле постављене у главним светилиштима хеленских држава. Многи Хелени су осећали да је Хелада понижена јер је морала да се потчини арбитражи Персије. И Спартанци и Атињани подједнако су користили помоћ Персије када су могли да је добију, али никада пре тога хеленски домаћи сукоби нису били решени наредбом варвара и под заклетвом варварима. То је било дело Спарте. Она се, да би спасла свој положај, претворила у извршитељку воље Великог краља; Хелени из Азије су остављени да трпе оријенталне методе владања. Премда је Атина изгубила оно што је за њу освојио Трасибул, било јој је дозвољено да задржи своје старе поседе, острва у северном Егејском мору, уступак који открива да се веровало како је треба поткупити да би прихватила мир и да је Спарта више држала до тога да ослаби друге савезнике. Уистину, главни циљеви били су да се растури Беотски савез и да се Аргивци одвоје од Коринта.

(386. iogune ире Христа)

591

XIII иоглавље

Препород Атине и њен Други поморски савез 1. Политика Спарте као хегемона За Спарту су капије Пелопонеза i i o h o b o биле без приговора отворене; Персија је подржавала Спарту и у Азији она није имала противника који би је натерао да усмерава своју енергију на два колосека. Стога је била у стању да обнови деспотску политику коју је инаугурисао Лисандар. Аркадска М антинеја ће бити прва жртва. Грађани М антинеје оптуж ени су за разна дела непослушности и нелојалности према Спарти и наређено им је да сруше своје бедеме. Када су то одбили, краљ Агесиполид - син нрогнаног Паусаније - извео је војску против М антинејана. Град М антинеја подигнут је у равници, без икакве природне заштите, и потпуно је зависио од својих бедема од непечене опеке. Кроз град је протицала река Офис; пошто се опсада отегла, Агесиполид је преградио речни ток браном на месту где је река истицала из града: вода је надошла и подрила бедеме; када је једна од кула запретила да ће се срушити, народ се предао. Казна за М антинејане је била тешка. Мантинеја више није имала градски центар, исцепали су је на пет села од којих је настала. Они који су првобитно припадали селу М антинеји остали су на месту где се налазио град; остали су морали да сруше своје куће и сви да се преселе у села где су им била имања. Изгубити могућност ж ивота у граду за Хелена је значило губитак свих његових виш их интереса.

Расељавање ipaga М ант инеје (386-5. Године пре Христа)

Агесилај, који се у прош лости латио да разруши Персијско царство, сада је ревносно подржавао Царев мир. Када му је неки човек натукнуо да је у најмању руку чудно видети Спартанце где држе М еђанима страну, одговорио је: „Боље кажи да Персијанци држе Лаконцима страну“. Речено овако или онако, у томе је било и истине. Али, неки Лакедемоњани, укључујући и краља Агесиполида, противили су се недавној политици своје владе и мислили су да је непоштено оставити на цедилу Грке у Азији. Неколико година по склапању М ира изгледа да се поново почела стварати клима, истина недовољно јасно артикулисана, да се организује други поход на Азију. Да би тој идеји удахнуо живот, атински беседник Исократ 593

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Исократов ПанеtupUK (срочен 381) 380. ioguue пре Христа

(Видеши iope сшр. 543. и ниже стр. 607)

Eyaiopa са Киира

411-10. iogune ире Христа

386. io g m e ире Христа

објавио је свечану беседу када се грчка нација окупила на Олимпијској свечаности. Он се заложио за велики панхеленски савез против Персије под заједничким вођством Спарте и Атине - Спарта да преузме команду на копну, Атина на мору. Био је то трећи случај да неки славан беседник понуди исту идеју аудиторијуму и на истом месту окупљања. Скоро 30 година пре тога идеју је препоручио својим ,,цветним“’ стилом Горгија; ту недавно се за њу заложио својим елегантним, једноставним стилом Лисија; сада је још једном Исократ својим богатим периодама осоколио Грчку за борбу. Пројекат - у идеалној форми како га је Исократ замислио - био је у том тренутку химера. Пре сто година било је и те како тешко одржати практичну сарадњу међу хеленским силама подједнаких снага и претензија у једном одбрамбеном рату; а било је још теже помислити на такву сарадњу сада у једном нападачком рату. Спарта и Атина су се препирале, као што се беседник жали, око пореза на Кикладским острвима; није вероватно да ће једна другој попустити без рата. А у другом крају света спремала су се друга зла. За то се време борба истока са западом наставила на Кипру, на острву коме је његов географски положај наменио, као и Сицилији, да буде стециште нација. Већ смо срели човека који је одиграо истакнуту улогу у овој борби, Еуагору, краља Саламине. Родом је био из породице Теукрида која је ту владала у доба Дарија и Ксеркса, али је Теукриде истисла ф еничка династија средином петога века пре Христа. Преш авш и на Кипар из Сола у Киликији, Еуагора је вратио скиптар својој породици дрским препадом. Владао је изузетно умерено, тактично и успешно - прионувш и да препороди хеленство на острву које је током последње половине века изгубило доста територија и остваривао је овај задатак посве мирољубивим средствима. Након А јгоспотама Еуагорин град је постао уточиш те многим Атињанима који су се настанили у разним крајевима атинске империје и који више нису могли да безбедно остану у својим домовима. За првих шеснаест година свога краљевања Еуагора је лојално плаћао допринос Великом краљу и видели смо колико је његов утицај у Суси помогао Конону. Али, убрзо након битке код Книда, био је увучен у рат како са Персијом тако и са неким феничким градовима на острву. Текст уговора о миру изричито је признавао Артаксерксу суверенитет над Кипром * У тексту „флорид“ превод је термина грчке стилистике anthemodes, украшен говорним фигурама и тропима као цветовима. Творац овог китњастог прозног стила који је уздигао прозни стил до поетског био је учитељ беседништва Горгија. П р и м . пр ев.

594

П р е п о р о д А т и н е и њен Др уг и п о м о р с к и савез

и, чим је мир био закључен, Персија је почела да концентрише своје снате за рат против Еуагоре и непокорног краља Египта са којим је Еуагора био у савезу. Тежак пораз на мору заточио је Еуагору у Саламини; али, он се тако тврдо опирао и рат је Персију већ толико много коштао, да је Тирибаз пристао да Еуагори остави краљевство под условом да плаћа данак „као роб своме господару". Еуагора је то одбио; он ће данак плаћати само као краљ другоме краљу. Преговоре је за тренутак прекинуло то питање поноса, али свађа између сатрапа и њему подређеног војног заповедника се завршила уклањањем Тирибаза; његов наследник је допустио Еуагори да плаћа данак на свој начин. Тако је владар Саламине однео моралну победу. Није је надживео за много година и необична је прича о његовој смрти. Неки човек по имену Никокреонт склопио је заверу да га убије и пошто су га открили, морао је да побегне. За собом је у Саламини оставио ћерку о којој се старао верни евнух. Овај слута је тајно обавестио и Еуагору и његовог сина Питагору о постојању ове младе даме и о њеној необичној лепоти и узео је на себе да их одведе у њену спаваћу собу, сваког засебно, без знања оног другог. Обојица су дошли на љубавни састанак и евнух их је убио, осветивши тако изгнанство свога господара. Други његов син, по имену Никокле, наследио је Еуагору и наставио исту прохеленску политику. Један од великих циљева ових просвећених владара био је да им земља иде у корак са интелектуалним и уметничким стремљењима у Хелади. Никокле је студирао грчку филозофију и био је великодушан пријатељ Исократу, чијем перу дугујемо много тога што знамо о Еуагорином животу. У време када се борба кипарске Саламине против Персије, која се водила готово без помоћи других Хелена, ближила крају, пажња Хеладе била је усмерена ка северу Егејског мора и за тренутак је источно питање потиснуто са страница хеленске историје. Било је суђено да управо из области око северозападних обала Егејског мора никне сила која неће затражити да само Кипар и сви хеленски градови у Азији потпадну под утицај Европе, већ ће пронети светлост грчког духа до земаља о којима Агесилај никада није ни сањао. Ова сила се оформила у македонском горју; неки, који су били још деца у време када је Исократ објавио свој Панешрик против варвара, поживели су довољно дуго да виде варваре како подлежу тој новој „грчкој" сили. Чињеница је да су јужни Хелени морали само индиректно да се заинтересују за Македонце у свом залеђу. Оно што је највише сметало овој земљи у њеном развоју било је то што је непрестано

(Акорис) 386-4. године пре Христа

381. Године ире Христ а

ЊеЊва смрги

374. iogune ире Христа

М акедонија 383. iogune пре Христа

595

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

? 392. ioguue ире Христа

Х алкидички савез

била изложена нападима Илира из суседства. За заштиту је краљ Аминта - праунук Александра I - убрзо по ступању на престо склопио чврст одбрамбени и трговачки споразум на педесет година са Савезом халкидичких градова; овај савез је у Пелопонеском рату основао град Олинт и био је уперен против Атине, а сада је обухватао већину хеленских градова на Халкидици1. Аминта је, ипак, морао да се повуче пред навалом Илира; али у време повлачења предао је Халкидичком савезу јужне делове Македоније и градове који су лежали око Термајског залива. Савез, који их је могао штитити од Илира, спремно је пригрлио македонске градове и сада се проширио не само градовима у приморју, већ и онима у унутрашњости, укључујући ту чак и Пелу. Савршена равноправност и брагство између чланова били су основа Халкидичког савеза. У свим градовима су на снази били исти закони, иста права за све - грађанска, брачна и трговинска; Олинт није заузео привилегован положај. Такође су позвали грчке градове у суседству да им се придруже и неки од њих, као Потидеја, прихватили су понуду. Али, за хеленски је град увек била жртва да се одрекне својих наслеђених закона и да преда неки део свог суверенитета, ма колико велике биле предности које су се тим могле постићи; стога је било више отпора приступању Савезу међу становницима Халкидике него међу слабије развијеним градовима у Македонији. Олинћани су, пошто је њихов пројекат напредовао, дошли на идеју о конфедералном уређењу које би обухватило цело полуострво Халкидику и његово суседство. Када се једном ова амбициозна идеја уобличила, морали су силом да наметну свој предлог онима који су одбили да га прихвате милом. Чврсти градови Акант и Аполонија су се супротставили и послали су посланике у Спарту да добију њену помоћ. Осим тога, и Аминта је повратио свој престо и када су Олинћани одбили да напусте градове које им је нредао, он је такође потражио помоћ од Спарте2. Ове молбе за помоћ усмериле су погледе Хеладе на Халкидички савез. Лакедемонска

1 Фрагментарна копија уговора о склапању савеза откривена је у О линту (натпис у Тоду, 111). Становницима Халкидике треба дозволити да из Македоније увозе смолу, разноврсну дрвну грађу, као и грађу за бродове, осим сребрне јеле. Ако је Савезу халкидичких градова (за разлику од приватних трговаца) потребна јеловина, они је смеју извозити тек пошто претходно известе Аминту и плате нужне таксе. Сребрне јеле (еХатш) биле су у македонској историји један од њених највећих економских ресурса, будући да је егејски свет оскудевао у квалитетном меком црногоричном дрвету које је имало дугачка стабла. 2 Аминта је повратио свој престо уз помоћ Атине (schol. uz Eshina 2. 26). Сачуван је један натпис с краја његове владавине који се односи на савез са Атином (натпис у Тоду, 129). 596

П р е п о р о д А ти н е и њен Д р у г и п о м о р с к и саве з

политика ишла је за тим да се супротставља свим удруживањима и да Хеладу држи разједињену - политика која је била популарна, бар док је погодовала оној урођеној хеленској љубави према аутономији, и која је толико отежавала остварење трајнијих савеза у Хелади. Преговарачи нису имали велике тешкоће да убеде Лакедемоњане и њихове савезнике да је покрет на Халкидици опасан за интересе Спарте и да га у самом почетку треба уништити; доказивали су да су управо либерални принципи на којима је Халкидички савез био заснован учинили ову конфедерацију привлачнијом, па стога и опаснијом за хегемона (Спарту). Да ли је Халкидички савез представљао страну у Краљевом миру није познато а и његов правни положај нема важности; Спарта и њени савезници сматрали су да су угрожени њихови интереси. Гласање (у Спарти) о указивању помоћи Аканту и Аполонији било је повољно; одмах је мала војска, као претходница, била упућена под командом Еудамиде. Премда није била у стању да прихвати битку са војском Халкидичког савеза, та је војска била довољна да заштити градове који су одбили да се придруже Савезу и чак је подстакла Потидеју да се побуни. Поход уперен против Савеза халкидичких градова неочекивано је довео до значајног догађаја на друтом месту. Фебида, Еудамидин брат, требало је да се са већом војском придружи походу, а како је маршрута водила кроз Беотију, проспартанска странка у Теби смислила је да искористи присуство спартанске војске и да изведе преврат. У то је време Леонтијада, најистакнутији члан те странке, био један од полемарха. Он је заједно са Фебидом смислио заверу о заузимању Кадмеје - тебанског акропоља - на дан празника Тезмофорија; наиме, тога дана акропољ је препуштан женама које су прослављале празник. План је савршено спроведен у дело; акропољ је освојен без иједног задатог ударца; олигархијско веће је застрашило Леонтијада; други полемарх Исменија, његов колега, ухапшен је. Најзначајнији политичари антиспартански настројени утекли су из Тебе и након тога установљена је проспартанска влада. Ово је био велики тријумф за Спарту, велико задовољење за Агесилаја, премда је истог тренутка као нарушавање мира изазвало проблем. Да ли је требало да спартанска влада призна Фебидину акцију и да из ње извуче корист? Спартанска хипокризија је ово питање компромисно решила; Фебиду су тешко казнили због његове непромишљености, али су Кадмеју задржали; тада су Исменију извели на суд, пред судско веће које је представљало Спарту са савезницима, и био је осуђен због медизма и погубљен. Чињеница да је Спарта након Краљевог мира осудила Тебанца због медизма представљала је карикирање правде.

Тебански акропољ заузимају Спарт анци 382. Године пре Христа

597

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Обнова Платаје 382-1. iogune пре Христа

(381. Јодине ире Христа)

(380. logune ире Христа)

Укидање Х алкидичко1 савеза 379. године пре Христа

Спарта тираниш е Флијунт, опсада 381-79. iogune пре Христа

598

Са тебанским акропољем у руци Спарта је добила базу за ширење своје моћи у централној Грчкој и могла је сматрати да је себи обезбедила супремацију. Обновила је град Платеју, коју је сама разорила скоро пре педесет година и позивала је све Платејце, који су се могли пронаћи, да се окупе у свом старом завичају. Али, њена непосредна пажња била је усмерена на (неопходно) гушење опасног савеза на северу Грчке и на настављање политичких мера које је прекинуо Фебидин подухват у Беотији. Телеутија, популарни Агесилајев брат, предводио је поход, али премда су му били помагачи Аминта и Дерда, владар у горњој Македонији, који је обезбедио добру коњицу, показало се да није лако постићи успех против Халкидичког савеза. Пред бедемима Олинта Телеутија је претрпео велики пораз је погинуо. Агесиполид, наредни заповедник послат у рат на челу веома велике војске, добио је грозницу на несносној летњој припеци. Пренели су га у сеновити гај Дионисовог храма у Афитији, где је умро; Агесиполидово тело, стављено у мед, отпремљено је кући ради погреба. Његов наследник Полибијада имао је више успеха у рату. Приморао је Олинћане да траже мир и распустио је њихов савез. Натерао је Олинт, као и остале хеленске градове на Халкидици да приступе Лакедемонском савезу, а приморске градове Македоније вратио је Аминти. Тако је Спарта осујетила покушај да се превазиђе систем изолације који је стављао у веома неповољан положај хеленске градове у суседству варвара. Да у том тренутку Спарта није била тако снажна, Халкидички савез би се развио у силу која би у знатној мери одредила развој Македоније. Премда је Спарта захваљујући интервенцији за тренутак постала прворазредна сила у северној Хелади, све што је учинила имало је за последицу унапређење и уздизање Македоније. Отприлике у исто време Лакедемоњани су учинили да се њихова чврста рука осети и на Пелопонезу. Убрзо након склапања Краљевог мира, приморали су Флијунћане да позову натраг известан број протераних аристократа. Избили су спорови око враћања конфискованих имања и изгнаници су се обратили за помоћ Спарти, где их је Агесилај ревносно подржао. Објављен је рат; Агесилај је блокадом покорио град Флијунт и приморао је Флијунћане да на шест месеци приме лакедемонски гарнизон док комисија од сто чланова, коју је он наименовао, не изради нови устав. Тако су Лакедемоњани, у савезу са тиранином Дионисијем и варваром Артаксерксом, загосподарили Хеладом за извесно време. Било је извесних демонстрација против оваквог стања, дигли су

П р е п о р о д А ти н е и њен Др уг и п о м о р ск и савез

се неки гласови протеста у име панхеленске идеје. На олимпијској светковини прослављеној управо пред склапање Краљевог мира, атински беседник Лисија упозорио је окупљене Грке на опасности које су се помаљале с истока и са запада, од Персије и од Сицилије, и изразио је своје чуђење због политике Лакедемона. На ову светковину Дионисије је послао велелепно посланство и запаљиве речи, можда и директан подстицај, од стране говорника подстакле су неке ентузијасте међу гледаоцима да нападну диван павиљон сиракушких посланика. Спречени су да га оштете, али догађај указује на почетак оне плиме расположења коју је артикулисао Исократ осам година касније, када је у својој свечаној беседи оптужио Лакедемоњане да зарад сопствених интереса жртвују слободу Хеладе и да издајнички помажу странцима и тиранима.

(388. Године пре Христа) Лисијин Олимпијски ioeop

Чак је и Ксенофонта, пријатеља спартанског краља, човека пуног дивљења према спартанским институцијама, то побудило да ојађен негодује због понашања Спарте и у њеном паду препозна правичну одмазду. „Лакедемоњани, који су се заклели да ће оставити градовима њихову аутономију, дочепали су се тебанског акропоља, и кажњени су за сваког беспомоћног човека коме су нанели неправду, иако их никада пре тога није поразио ниједан народ. То је доказ да богови посматрају људе који чине светогрдна и безбожна дела.“ Овако нас побожни историчар у свом излагању уводи у догађаје који ће припремити пад Спарте и успон Тебе.

2. Савез Атине са Тебом Владавина Леонтијаде и његове странке у Теби, коју је подржавало 1500 Лакедемоњана стационираних на тебанском акропољу, била је деспотска и сурова попут владавине Тридесеторице у Атини. Страх је допринео да владајућа клика постане подозрива и угњетачка пошто је стрепела од великог броја изгнаника који су нашли уточиште у Атини и чекали прилику да поврате свој град. Атина је сада показивала исту наклоност према бегунцима из Тебе какву је и Теба, када се Атина нашла у сличној невољи, показала према Трасибулу и његовим присталицама. Један од изгнаника, по имену Пелопида, необично смео човек и родољуб, решио је да свој живот узме у своје руке и нашао је још шесторицу Тебанаца који су се придружили његовим плановима. Нису смели помишљати на отворен напад; Тебу ваља заузети лукавством, као што је и била освојена лукавством. Било је у Теби много огорчених непријатеља владајуће странке, попут Епаминонде, вољеног Пелопидиног иријатеља, али

Ослобођење Тебе

599

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

379 -8. iogune пре Христа (зима)

Кадмеја се иредала

боо

већина њих је сматрала да није сазрео тренутак за неки изненадни напад који би водио ослобођењу. Ипак, нашла се неколицина спремних да ризикују; највише од свих Филида, који је био секретар полемарха, па стога и најкориснији савезник, затим Харон, добростојећи грађанин, који је завереницима понудио своју кућу за скровиште. За извођење подухвата одредили су дан када је требало да се полемарсима Архији и Филипу, заврши служба. Претходног дана Пелопида је са шесторицом другова прешао Китерон; прерушили су се у ловце и, приближивши се Теби ноћу, умешали међу сељаке који су се враћали са поља; безбедно су прошли кроз капије и нашли су сигурно скровиште у Хароновој кући. Секретар Филида је припремио велику гозбу за следећу ноћ, на коју је позвао полемархе којима је престала служба, намамивши их обећањем да ће довести неке лепотице високог рода. Током пијанке стигао је гласник са писмом за Архију и рекао да се ради о озбиљној ствари. „Посао за сутра", одговорио је Архија, стављајући писмо под своје узглавље. Сутрадан се показало да је писмо откривало заверу. Тада су полемарси наредили да уведу жене које су чекале у суседној соби. Филида је рекао да оне неће изаћи док не отпусте сву пратњу. Када су у трпезарији остали само полемарси са неколицином пријатеља, сви добро наливени вином, ушле су жене и селе поред господе. Лица су им била прекривена дугим веловима; чим су им наредили да подигну велове и открију своје чари, зариле су бодеже у тела полемарха. То није био нико други до Пелопида са друговима, сви прерушени у жене. Затим су убили Леонтиду и Хипату у њиховим кућама, двојицу преосталих главних вођа проспартанске странке и ослободили су политичке затворенике. Када је све било завршено, Епаминонда са другим родољубима, који нису желели сами да започну таква дела, с радошћу су дочекали преврат. Када се разданило, одржали су народну скупштину на Агори и овенчали венцима заверенике. Њих тројица, укључујући Пелопиду, били су наименовани за полемархе и успостављена је демократија. На вест о том успеху из Атине дошли су остали изгнаници и атински добровољци. Спартански заповедник Кадмеје послао је на први знак узбуне по појачања у Теспију и Платеју, али они који су стигли били су одбијени испред капије града. Тада су родољуби у почетној опијености победом одлучили да јуришом заузму Кадмеју, тако чврсто утврђење. Али, неочекивани догађај их је поштедео напора и ризика. Колико год то изгледало невероватно, лакедемонски хармости су одлучили да сместа капитулирају. Два заповедника су погу-

П р е п о р о д А ти н е и њен Д р уг и п о м ор ск и савез

бљена по повратку у Спарту, а трећи је протеран. Краљ Клеомброт је одмах био упућен са војском у Беотију, али ништа није постигао. Атина је формално била у миру са Спартом и није желела да прекине односе са њом, иако се у граду осећала притајена радост због ових догађаја у Беотији. Међутим, марш у Тебу атинских добровољаца био је незгодан инцидент, тим пре што су се међу добровољцима нашла и двојица стратега. Лакедемонски посланици су дошли да траже објашњење и задовољење и њихове захтеве ојачала је војска краља Клеомброта која се налазила у близини. Заиста, није се могло оправдати понашање двојице стратега. Злоупотребили су свој положај, свој су град изложили опасности и довели у непријатну ситуацију. Можемо само да подржимо пресуду Атињана који су једног стратега погубили, а другог протерали. Али, ако се ти атински стратези нису обазирали на мир, та је безобзирност била ситница у поређењу са безобзирношћу лакедемонског војног команданта која је убрзала раскид између две државе. Два атинска стратега су као оправдање за свој поступак могли навести часну симпатију; али, у одбрану брзоплетог подухвата спартанског хармоста Теспије, који је имао аспирација да постане други Фебида, није се могло наћи никакво оправдање. Име му је било Сфодрија и смислио је план да ноћу маршира до Атине и изненада са копна нападне Пиреј. Ако освоји Пиреј, центар атинске трговине, то би Спартанцима била компензација за губитак Тебе. Али, ако и није био лоше замишљен, план је био јадно спроведен. Када се разданило, Сфодрија није прошао ни Елеусину и није му ништа преостало него да се врати. Одступио је, пустошећи крајеве кроз које је пролазио. Ова ничим изазвана агресија узбуркала је духове у Атини. Спартански посланици још нису напустили град; сместа су их бацили у тамницу, али су се они спасли изјавом да спартанска влада не сноси одговорност за овај напад и да ће брзо доказати њену невиност осудом Сфодрије. Њиховом тврђењу су поверовали; Сфодрија није био осуђен. Његов и Агесилајев син били су љубавници и спасао га је краљев утицај. Агесилај је наводно изјавио: „Сфодрија је крив, наравно; али тешко је убити човека који је, као дете, момак и човек, водио савршено частан живот; Спарти су такви војници потребни.“ Тај промашај правде био је тешка политичка грешка и надмена бахатост спартанских олигарха јасно се оцртава у контрасту са неприсграсношћу коју је показао атински народ брзим кажњавањем својих стратега. О томе се расправљало у оно време, а дилема постоји и данас, да ли је Сфодрија то учинио на своју руку; неки су веровали да му је краљ Клеомброт то сугерисао, настала

А т ина не признаје као своју акцију ат инских добровољаца и кажњава стратеге

Сфодријин упад

601

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Савез А т ине са Тебом, 378. iogune пре Христа

је и теорија да су Тебанци били главни подстрекачи - невероватна теорија која се очито заснивала на томе што је Теба једина имала користи од овог напада3. Напад и ослобађање Сфодрије од кривице натерали су Атину против њене воље у рат са Спартом и савез са Тебом; за извесно време то је подстакло Атину да одбаци улогу неутралног посматрача и да прихвати улогу активног учесника у рату. Следећих шест година Атина и Спарта су се налазиле у рату премда је такав рат био противан интересима обе државе, а нарочито интересима Спарте.

3. Други атински поморски савез и реформе у Теби

Д руш иоморски савез А т ине

378-7. io g m e пре Христа

Сфодријин напад дао је директан повод за стварање Другог атинског поморског савеза. Током много година уназад, још од битке код Книда, Атина је постепено склапала савезе са разним државама у Тракији, у егејском басену и на обалама Мале Азије. Раскид са Спартом је сада навео Атину да ове појединачне везе повеже у заједнички савез са изричитим циљем да штити независност грчких држава од угњетавања Спарте. Како су се људи још сећали старог Делског савеза, могли су се прибојавати да ће се Други поморски савез Атине убрзо прометнути у другу атинску империју. Али, Атина је предухитрила овакве узнемиравајуће слутње пошто је основала савез на другачијим принципима који су гарантовали безбедност од атинске надмоћи и кршења савезничких права. За време Наусиниковог архонтата Аристотел из деме Маратона је предложио Скупштини декрет који је конкретизовао принципе савеза4. Владавина Персије над Грцима у Азији била је декретом изричито призната, тако да ће поље ратних операција бити матична Хелада и острва. Савез, строго дефанзиван, био је конституисан двочлано, са Атином на једној, и савезницима на другој страни. Савезници су имали 3 Ксенофонт (H ellen ica V 4, 20) каже да су С ф одријину акцију подстакли Тебанци који су хтели да увуку Атину у сукоб са Спартом. О во објашњење није уверљиво, а Ксенофонт је био на злу гласу као човек оптерећен антитебанским предрасудама. 4То што Ксенофонт ниш та не каже о склапању овог великог савеза једно је од његових најчуднијих изостављања, али из Диодорових извеш таја (XV 28. 2-4) јасно је да је у почетку Други атински поморски савез настао из мале групе савезника. Наусиников декрет уследио је касније када су главне услове договорно утврдили и када су хтели да привуку нове савезнике. Диодор на то упућује у XV 29. 6, премда спомиње само клаузулу која Атињанима укида право поседа државне или приватне земље на територији својих савезника.

602

П р е п о р о д А ти н е и њен Др ути п о м о р с к и савез

свој synedrion, скупштину која се састајала у Атини, али у којој Атина није учествовала. И савезнички синедриј и атинска Скупштина имали су право да иницирају законске иницијативе, али ниједна иницијатива коју је усвојило једно од ових тела није била правно ваљана док је не одобри и оно друго тело. Док је овај систем Атини дао једнаки значај и вредност као свим њеним савезницима заједно, он је савезницима обезбедио независност коју у старом савезу нису имали и обезбедио им је право апсолутног вета на сваки атински предлог који им се не би свидео. Било је потребно да чланови савеза створе савезнички фонд; њихова плаћања била су названа syntaxeis („доприноси"), док су реч форос (порез, данак), која је будила немила сећања везана за Делски савез, избегли. Посебном законском одредбом било је утврђено да се неће допустити пракса насељавања Атињана у земљама савезника, што је раније било оруђе и подршка атинске империје. Ниједан Атињанин неће стећи кућу или пољско добро „куповином или у залог, или на било који други начин“ на територији неке савезничке државе. Али, управљање савезничким фондом и команда над савезничким снагама били су у рукама Атине. Срећним случајем сачуван нам је оригинал натписа на камену, разбијен отприлике на двадесет фрагмената, са декретом на основу кога је утемељен савез и откривамо његову прецизно назначену сврху: „Принудити Лакедемоњане да допусте Хеленима да живе у миру у слободи и независности располажући безбедно својим земљама.“ Без сумње је Калистрат, најспособнији државник и беседник тога времена, био тај који је највише допринео успеху нове идеје; међутим, иако се Калистрат може назвати Аристидом Другог поморског савеза, он сигурно није тако озбиљно помишљао на уједињење против Спарте као Аристид против Персије. Политика коју је генерално водио Калистрат заснивала се на слози са Спартом и на антагонизму са Тебом. Повремено је било изражено мишљење да су у то време постојале две странке које су се надметале око вођства у спољној политици Атине, једна пријатељски настројена према Беотији, друга изразито непријатељска. Али, премда је Теба у Атини имала нешто пријатеља, нема чврстих основа за тврђење о постојању тебанске или беотске странке. Ближе је истини констатовати постојање антиспартанске странке, која је често тражила савез са Тебом ради остварења својих циљева. Калистрат је био довољно промућуран да схвати да у том часу супротстављање антиспартанском расположењу није само бескорисно, него да се Атини указала прилика, која се можда никада неће поново указати, да повећа своју моћ. Стога је за извесно време напустио своју проспартанску политику и са жаром се ангажовао у пројекту чија је најважнија црта био савез са Тебом.

Калисшраш

603

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Важни градови који су први пришли новом савезу били су Хиос, Бизант, Митилена, Метимна и Родос са којима је Атина већ имала појединачне уговоре о савезништву; затим је Савезу приступила већина градова на Еубеји и - као најважније и најдивније - Теба је такође уписала своје име на списак савезника5. Градови у Тракији, Халкидички савез, и више других држава укључујући Коркиру, Јасона, господара Фере у Тесалији, и Алкету, владара Епира, убрзо су повећали број чланова Савеза на отприлике 70б. Али, премда је савез, који је био тако либерално замишљен, у почетку изазивао неки ентузијазам, а приступање Тебе је његовим почецима дало и известан eclat (сјај), он није имао потребне виталности да се даље проширује или да буде трајан и никада није достигао високи политички значај. Чињеница је да је стварни интерес Атине био, што је Калистрат знао, мир са Спартом и стога се косио са прокламованим циљевима савеза. Отуда је Други атински поморски савез био предодређен или да се распадне, или да послужи другачијим атинским плановима, чим Спарта научи лекцију и чим трајнији интерес Атине буде могао да се безбедно супротстави тренутној користи од неприродног савеза са Тебом.

Eisphora или иорез на имовину

Био је то тренутак када су водеће грчке државе уређивале своје домаће прилике. Теба се припремала за нови почетак; Спарта је преуређивала свој савез, а Атина своје финансије. Порез на имовину који је уведен у четвртој години Пелопонеског рата, сада је поново убиран и урађена је нова процена вредности имовине. Увођење пореза је изгласано када се за то јавила посебна потреба, у облику процента према процењеној имовини сваког појединца, обично 1%. 5 У Диодоровом извеш тају Теба се придружила Савезу пошто су били установљени главни принципи, а пре Н аусиниковог декрета и стога је име Тебанаца било уметнуто и урезано на каменој плочи руком другог клесара. 6 Процедуру пријема у Д руш поморски савез Атине добро илуструје декрет који се односи на Коркиру, А карнанију и Кефаленију, које су биле примљене 375. године пре Христа. Натпис у Тоду, 126: „Да би се обавила неопходна процедура, они треба да доведу своје изасланике пред демос (Скупш тину) и треба да покажу одлуку Већа како би секретар Већа уписао на заједничкој стели савезника имена градова који су дошли у Атину; Веће, стратези и коњ аници ће полож ити заклетву градовима који су дошли; на исти начин положиће заклетву и савезници. Након овога, демос (Скупш тина) ће изабрати људе, на начин који је прихваћен од свих савезничких градова, да приме од градова заклетве." За овим опш тим декретом уследио је детаљ нији споразум са Коркиром, натпис у Тоду, 127, који укључује: „Коркирани не смеју склапати мир или објављивати рат без одобрења Атињана и већине савезника и у другим стварима ће поступити у складу са декретима савезника.“ На камену је јасно читљиво Алкетино име, док је оно следеће рестаурирано као Јасон.

604

П р е п о р о д А т и н е и ње н Д р у г и п о м о р с к и с а в е з

Али, богатство Атињана је нагло опадало од петог века пре Христа. Само је 428. године пре Христа од пореза било реализовано 200 таланата; између 378. и 355. године пре Христа било је прикупљено тек мало више од 300 таланата; у циљу прикупљања пореза сви су грађани били подељени на 20 симорија и најбогатији грађани сваке симорије дуговали су државној благајни укупну разрезану своту на имовину свих грађана у њој7. На овај начин држава се ослободила уобичајених трвења приликом директног прикупљања пореза, а приход који је пристизао брже и лакше се реализовао него да се држава непосредно и појединачно обраћала грађанима. Тако је Атина извршила необичан експеримент са системом двојне одговорности у прикупљању пореза који ће касније бити установљен у империји у којој ће Атина бити само град без значаја. У Теби је пажња владе била усмерена углавном на војне послове. Ископан је јарак око града и подигнут бедем око једног дела тебанске територије као одбрана од очекиваних лакедемонских напада. Али, ова предострожност била је од малог значаја у поређењу са стварањем нове чете од 300 хоплита, све младића одабраних из најотменијих породица, који су доказали своју изузетну снагу и издржљивост у дугој обуци у рвачкој школи. Свакоме човеку је уз

(Римска имиерија)

Свеша чеша

7 Према Полибију (II 62, 2) нова процена (капитала) Атике, која је обухватала сва приватна имања, земљиш не поседе и покретна добра, укупно је дала 5 730 таланата. Полибијеву цифру потврђује Демостен (14. 19) који је заокружује на 6000 таланата. М ноги научници су сматрали да је овај број исувиш е мали за укупан приватни капитал Атике; Бек (Bockh) је сугерисао да она није представљала укупан капитал већ онај за опорезивањ е и да је Полибије погрешно разумео свој извор. Ово гледиште се заснивало на одломцима из Демостенових говора (27. 7 и 29. 59) који су, чини се, сугерисали да је за најбогатије грађане капитал за опорезивањ е била петина укупне процене њиховог капитала. На тој основи Бек је проценио вредност капитала у Атици на 30000 до 40000 таланата и претпоставио је да је то било класификовано постепено и да су богаташи плаћали порез по сразмерно вишој стопи. С ведочанства каквим располажемо, укључујући ту и позну паралелу из Месене (натпис у 1G V 1, 1433), у супротности су са тако високим проценама, и за Полибија, уколико не постоји чврст доказ, не сме се претпоставити да је направио такву грешку; упоредити А. М. A ndreades, H isto ry o f G reek P ublic F inance, 334. У класичном свету није познато прогресивно опорезивањ е и извори јасно упућују на то да је уобичајени проценат пореза био убиран од свих изнад одређене процене скромног капитала. У неком времену пре 361. године пре Христа (Демостен, 50. 8) била је уведена p ro e isp h o ra по којој су најбогатији грађани унапред уплаћивали тражени износ доприноса, а свој новац надокнађивали су од чланова симорије. Јаке доказе је навео De Ste Croix, C lassica e t M e d ia e v a lia 14 /1953/ 42 и даље, у прилог увођењу овог система у исто време са симоријама 378/7. године. О ва теза има смисла, али теш ко се може ускладити са Демостеновим тврдњама. Сав доказни материјал наведен је у R. Thomsen, E isp h o ra , али већи део његове аргументације је неуверљив.

605

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Еиаминонда

раме стајао његов најбољи пријатељ; тако да се Света чета, како су је звали, састојала од 150 парова пријатеља’ спремних да се заједно боре и да заједно погину. У борби ће Света чета бити ударна сила у нападу. У исто време, можемо бити сигурни, много је учињено да се војска ојача и у другом погледу. Срећом за Тебу, појавио се, да је води до успеха када куцне час, човек ретке способности у коме као да је природа сјединила најбоље црте грчког карактера, а недостатке одбацила. Био је то Епаминонда, Пелопидин пријатељ. Био је скроман, неамбициозан човек, који би у другим околностима вероватно остао незапажен, јер је ненаметљиво обављао дужности грађанина и војника. Али, револуција је подстакла његово родољубље и одмамила га је на поље државних послова где је његова истакнута способност, која је постепено долазила до изражаја, направила од Епаминонде, пре но што је протекло осам година, најутицајнијег човека у Теби. Посветио је једнако времена музичком и гимнастичком образовању; за разлику од већине својих сународника, умео је да свира на лири исто тако лепо као и на тебанској фрули; искрено је био заинтересован за филозофију. Пријатељ из Таранта, који је проводио много времена у његовом друштву, тврдио је да никада није срео човека који је више знао и мање причао од Епаминонде. Али, тебански државник је знао да говори, када је то хтео, или је то захтевала прилика; његов беседнички дар био је крајње импресиван. Јединствен у својој равнодушности према наградама и амбицији, био је такође јединствен у својој равнодушности према новцу и умро је сиромашан. Ништа мање изузетан био је код њега и недостатак оне страначке загрижености која је проузроковала тако много злочина у Хелади. Он није могао да са осталима осети ону снажну политичку мржњу или изгарање за осветом и већ смо видели како га је одбојност према могућем крвопролићу међу грађанима спречила да учествује у успешној Пелопидиној завери.

4. Битка код Накса и Калијин мир 378-1. године пре Христа

Следећих осам година обележили су успешан дефанзиван рат Тебе против спартанских напада, опадање спартанског престижа, као и ширење тебанске супремације над преосталим деловима Беотије. У исто време Атина је наставила рат на мору против Лакедемонског ' С вета чета је била састављена од љубавних парова. С обзиром на време када је Bury написао ово дело, схватљиво је због чега је ублаж ио ту чињеницу. П р и м . п р ев.

боб

П р е п о р о д А ти н е и њен Др уг и п о м о р с к и савез

савеза и постигла значајне успехе; али велико оптерећење атинских ресурса које је изискивало вођење рата и све јача суревњивост Тебе навели су Атину да са Спартом направи споразум. Два сукцесивна напада на Беотију током два лета којима је руководио лично Агесилај нису ништа значајно постигла; Тебанци су добили сатисфакцију да Фебиду, који је стекао славу освојивши њихов акропољ, убију. Други краљ Клеомброт постигао је још мање од Агесилаја, јер је открио да је прелазе на планини Китерон запосео непријатељ па није могао да уђе у Беотију. Након тога, Тебанци су имали времена да нападају беотске градове и из њих истерују спартанске гарнизоне; тако се до краја четврте године Беотски савез још једном проширио на највећи део Беотије, локалне владе су биле свргнуте и страни хармости истерани. Само су на крајњем западу, у Орхомену и Херонеји, Лакедемоњани успели да задрже свој положај. У процесу препорода Беотског савеза остао је упамћен знаменити подвиг Пелопиде и Свете чете. У Тегири, на путу из Орхомена у Локриду, у уском теснацу Тебанци су до ногу потукли два пута бројније лакедемонске снаге и убили оба спартанска стратега. Морална последица овог пораза, као и у случају других спартанских пораза, била је од много већег зачаја од стварног губитка на бојном пољу. Отприлике у ово време Атина је можда повратила Ороп, који јој је био одузет у години када је владало Веће од четири стотине чланова. У међувремену је рат вођен и на мору. Пошто је инвазија Беотије била тако неуспешна, Спарта је опремила морнарицу да пресече пут бродовима са житом, који су са Црног мора довозили жито у Атину. Бродови су стигли до Герајста, јужног шпица Еубеје; флота од 60 тријера под заповедништвом Спартанца Полида спречила их је да оплове рт Сунион и Атини је запретила глад. Атињани су хитно опремили осамдесет тријера, наредили да оне исплове из Пиреја под Хабријином командом и да поврате превласт на мору. Хабрија је одједрио на Наксос, који је у то време за Спарту имао велику важност као њен главни савезник у Кикладским острвима, и град је ставио под блокаду. Полид је похитао у помоћ Накшанима и до битке је дошло у морском теснацу између Пара и Накса. Атињани су надмоћно победили и спасло се само 11 лакедемонских бродова. Хабрија би и њих такође онеспособио да није прекинуо борбу у намери да спасе неке своје људе који су попадали у море или су остали на оштећеним бродовима. Поука коју су Атињани дали стратезима после битке код Аргинуских острва није заборављена. Премда битка код Накса није имала тако важних последица као битка код Книда, Атињанима је приредила веће задовољство. Победа код

A iecm a j је напао Беотију 378, 377. ioguue пре Христа. Пораз и пошбија Фебиде 377. ioguue пре Христа Клеомброт иде на Китерон 373. iogune пре Христа.

Бит ка код Накса 376. iogune пре Христа (септембар)

607

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Устанички покрет на Делу 376. Године пре Христа

376. !одине пре Христа Тимотејев поход

Мир, 374. iogune пре Христа

Книда била је, додуше, извојевана под командом једног Атињанина, али са персијским посадама и бродовима; победа коју је извојевао Хабрија била је у потпуности атинска. Та је победа одмах подстакла ширење Поморског савеза Атине. Победничка флота је кружила Егејским морем, уписала је на списак савезника 17 нових градова и прикупила велику суму новца. Требало је да Атина поново успостави свој утицај на Делу. Острвљани, које је гризло што њиховим храмом управљају атински амфиктионци, како су се надзорници храма називали, покушали су, несумњиво уз лакедемонску помоћ, да поново задобију контролу над светилиштем. Интересантна ставка у делским рачунима тих година каже да су седморица коловођа тога покрета кажњена глобама и трајним изгнанством „јер су извели амфиктионце из храма и измлатили их“8. Следеће је године флота упућена да једри око Пелопонеза под командом Тимотеја, Кононовог сина. Опловљавање Пелопонеза представљало је демонстрацију атинске поморске доминације; намера је била да се уплаши Спарта, да се прошири атински утицај на западну Грчку и да у Коринтском заливу дејствује флота ако Спартанци покушају да убаце војску у Беотију из луке Креусиде. Тимотеј, који је извојевао и једну мању победу над извесним бројем непријатељских бродова, придобио је својом ненаметљивом политиком за Атински поморски савез острва Коркиру и Кефаленију, краља Молоса и неке акарнанске градове. Али, овај победнички поход имао је своју тамнију страну. Цена рата се показала већом од оне коју је Атина могла да поднесе и Тимотеј није успео да из Атине добије новац за своје људство на бродовима. У том шкрипцу, морао је да моли сваког тријерарха да као аконтацију да седам мина за плату својој посади; сама Атина је Теби упутила захтев за нешто доприноса за трошак ратних операција на мору; тај је захтев био утемељен на чињеници да је Тимотејев подухват делимично био предузет и на подстрек Тебе. Одбијање овог захтева заједно са све већом љубомором због успеха Тебе и са тренутним прилично озбиљним финансијским тешкоћама показали су се довољни да у Атини изазову повољну климу за склапање мира са Спартом, што је у ствари био и њен најмудрији политички потез. Преговори су започети и успешно су били приведени крају; али, тек што је био склопљен, мир је још брже развргнут. Тимотеј, добивши наређење, коме се преко воље повиновао, да се врати са Коркире, пловећи застао је код острва 8Текст натписа у Тоду, 125, редови 35-40. Сваки од ове седморице коме је доказана кривица морао је да плати велику глобу од 10000 драхми.

6 о8

П р е п о р о д А ти н е и њен Др уг и п о м о р с к и са ве з

Закинта, искрцао је неке избеглице Закинћане који су били са њим и подигао им утврђење на острву. Насеље избеглих демократа уписало се у Атински поморски савез и „закинтски народ у Нелону" се појављује као последње име додато списку чланова Савеза на натпису урезаном на каменој плочи. Закинћани су се одмах пожалили Спарти; Спарта је од Атине затражила задовољење и пошто је то ова одбила, инцидент је третиран као повреда мировног споразума и обновљен је рат. Први циљ Спарте био је да на западу поново успостави своју моћ и да поништи Тимотејев успех. Највећи добитак овога стратега била је Коркира и она је поново постала позорје „Пелопонеског" рата. Уз помоћ својих савезника, укључујући и Коринт, Лакедемоњани су отиснули на море поморску силу од 60 бродова који су превозили 1 500 хоплита - најамника, да поново освоје острво; у исто време су послали поруку Дионисију из Сиракузе и тражили помоћ од њега зато што Сицилија има својих интереса на Коркири. Флотом је командовао Спартанац Мнасип. Он је сатерао флоту Коркирана у пристаниште, које је блокирао својим бродовима и град на копну је опколио војском, тако да је становништву пресекао снабдевање храном. Богата награда војницима је било острво које је сада било препуштено њиховом пљачкању; вина је било у толиком изобиљу, да су војници пили само оно првокласно. Коркирани, које је убрзо притисла глад, слали су хитне поруке у Атину. Њихова је оскудица била тако велика, да су кроз градске капије истерали робове из града; чак су и неки грађани дезертирали, али су их по налогу лакедемонског заповедника бичем вратили до бедема. Међутим, Мнасип је веровао да град већ држи у шакама и самоувереност га је учинила немарним; они под опсадом су са осматрачких торњева на својим бедемима могли приметити да је стража понекад била опуштенија. Искористили су згодну прилику да провале из града и изврше напад; исход је био успешан и више од очекивања. Професионални војници, који нису били исплаћени те су мрзели свога стратега, показали су мало воље да се опиру жестоком јуришу очајника који су покуљали кроз градске кагшје. Мнасип је био убијен, нападачи су се повукли у свој логор и Коркирани су били безбедни док не стигне очекивана помоћ из Атине. Али, нису морали чекати да им ова спора помоћ стигне, јер су Лакедемоњани, готово одмах после свог пораза, напустили острво. Тек тада је атинска флота запловила према Коркири. То што помоћ није стигла на време да прекрати велику несрећу која је задесила Коркиру, није био недостатак добре воље код атинског народа. За ово закашњење флоте везана је следећа прича.

Лакедемонски напад на Коркиру 374-3. Године пре Христа

609

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Тимотејеве тешкоће и ognaiana

Ификраш у Тракији

(око 378. iogune ире Христа)

(375-4. ioguue ире Христа)

Тимошејев повратак

Већ код првог позива у помоћ Атињани су одлучили да одмах пошаљу флоту од 60 бродова са 600 пелтаста као претходницу; они су успешно уведени у град. Било је умесно да се Тимотеј врати на позорницу својих некадашњих подвига и поверили су му команду над флотом. Нашао се у незгодном положају због најозбиљнијег недостатка у механизму атинске администрације. Народ је изгласао одређену меру и наименовао га је да то спроведе, али није гласао или размотрио на који начин и којим средствима. Стога је Тимотеј морао да пронађе људство и новац. Тога ради је са неколико бродова крстарио северним делом Егејског басена, посетио је Тесалију, Македонију и Тракију, док је главнина флоте чекала код острва Калаурије на његов повратак. За то је време оскудица у Коркири постала алармантна и у Атину су хитно упућени посланици. Дуго задржавање стратега изазвало је јавно негодовање; његово наименовање је поништено; и Ификрат је заједно са Хабријом и Калистратом добио налог да одмах отплови на Коркиру. У то је време Калистрат био најречитији беседник. Хабрију, опробаног војника, који је служио под кипарским и египатским краљевима, срели смо као победника код Накса. Ификрат, кога су на чело довеле његова смелост и успех у Коринтском рату, служио је последњих петнаест година као заповедник пелтаста под трачким владарима и оженио се кћерком краља Котиса. Један комички песник пружа сликовити опис његовог варварског венчања9. На тргу је приређена обилата гозба за гомилу Трачана зараслих у косу. Ту су огромни бронзани котлови са куваним месом, а краљ, пошто се потпасао и засукао, својеручно служи госте месом у лавору од злата. Затим се вино меша са водом у крчазима, а краљ иде около и проба вино из сваког крчага, док се први не опије. Али, пустоловни живот међу варварима „маслоједима“ изгледа да није потпуно задовољио Ификрата. Служио је персијског краља у Египту, потом се вратио у Атину и поход на Коркиру био му је, како изгледа, прва служба по повратку. Ту је дужност извршио успешно и компетентно. У свом одушевљењу народ му је дао више овлашћења но Тимотеју. Могао је да изврши снажан притисак на тријерархе; допуштено му је да мобилише морнаре и да користи бродове који су чували атичку обалу, чак и два света брода, Саламинију и Паралос. Тим изузетним напорима прикупљена је флота од 70 тријера, али пре но i h t o је била потпуно 9

Песник А наксандрида у свом П р о ш е с и л а ју , Kock, C o m m ic o r u m A ttic o r u m

fr a g tn e n ta II 41.

6 lO

П р е п о р о д А т и н е и ње н Д р у г и п о м о р с к и с а в е з

спремна да исплови, Тимотеј се вратио. Крстарење му је било успешно, прикупио је новац и људство и придодао нове чланове Савезу, али владало је уверење да ни оскудица, ни успех не могу оправдати необично дуго закашњење. Чинило се да Тимотеја чека зла срећа. Показало се да су новчана средства која је довезао у Атину била недовољна да подмире трошкове које је требало намирити и сумњало се у проневеру. Ификрат и Калистрат, Тимотејеви политички противници, поднели су тужбу против њега али, пошто је сместа требало да отплови на запад, суђење је одгођено до јесени. На одласку су Ификрату стигле вести о ослобођењу Коркире, тако да је могао да врати бродове чија је основна дужност била одбрана Атике. Али, још је било посла да се обави. Молба за помоћ коју су Лакедемоњани упутили тиранину Дионизију није остала без резултата и десет сиракушких тријера су се баш тада приближавале Коркири. Зауставиле су се на тачки северно од острва да би се посаде одмориле од дугог путовања; ту их је Ификрат, чији су извиђачи мотрили на њихов долазак, заробио, све осим једног брода. Тај ратни плен је прибавио добродошлу суму од 60 таланата, али није дуго потрајало а Ификрата је, исто као Тимотеја, непријатно изненадио недостатак новца. Калистрат се вратио у Атину с обећањем да ће наговорити народ или да редовно плаћа флоту, или да склопи мир. У међувремену, Ификратове посаде су се издржавале радећи као најамни радници на коркирским њивама.

372. 1одине пре Христа. Заробљавање појачања из Сиракузе

Да је Коркира пала, готово да нема сумње да би Тимотеј био жртвован зловољи атинског народа. Али, добре вести са запада побољшале су расположење у народу и то је била срећна околност за дискредитованог стратега. Суђење му је било одржано крајем године. У исто време су судили и његовом војном благајнику који је проглашен кривим за проневеру и осуђен на смрт. Али самог Тимотеја су ослободили кривице. Чињеница је да је имао необично моћну подршку. Два страна владара удостојила су се да дођу у Атину да би сведочили у његову корист, епирски краљ Алкета и Јасон, господар Фере у Тесалији. Тимотејевом заслугом су ови моћници приступили Атинском савезу; а захваљујући њима он је могао да пребаци преко Тесалије и Епира 600 пелтаста које су Атињани послали као претходницу на Коркиру. Заузимање Јасона - о коме ћемо сада морати нешто више рећи - било је посебно делотворно. Тимотеј је гостио ове отмене госте у својој кући у Пиреју, али био је принуђен да позајми постељину, два сребрна крчага и друге ствари од свог бога-

Суђење Тимотеју 373. Године пре Христа (новембар)

6 ll

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

тог суседа, банкара Пасиона, да би их сместио на достојан начин10. Иако је био ослобођен кривице, Тимотеј је у јавном мњењу изгубио кредибилитет и убрзо је напустио Атину прихвативши да служи у Египту под Великим краљем.

Плашеју освајају Тебанци

371. Године пре Христа Калијин м ир

Спарта је изгубила храброст због пораза који је претрпела на Коркири, а обесхрабреност се појачала низом страшних земљотреса којима као да је Посејдон искалио свој бес. Стога је била склона миру и помишљала је да ће га постићи, као раније, посредством Персије, Анталкиду су поново упутили на персијски двор. Али, ова интервенција са стране стварно није била потребна. Атина под тешким теретом рата, а суревњива на Тебу више но што је била огорчена на Спарту, такође је била прилично склона миру; утицајни беседник Калистрат је својој политици као циљ поставио склапање мира. Недавни напади Тебе на Фокиђане, који су били стари савезници Атине, водили су отуђењу два града; томе је придодато и понашање Тебанаца према злосрећном пограничном градићу Платеји, чији су непријатељи били Тебанци. Обновљену Платеју су принудили да приђе Беотском савезу, а она је кришом преговарала да се припоји Атици. Посумњавши у такве планове, Теба је одлучила да их предухитри и невелика чета Те банаца је једнога дана, када су мушкарци били на пољима, на препад освојила град и протерала све Платејце са њиховог тла. Многи који су изгубили имовину нашли су уточиште у Атини где је Исократ преузео њихов случај и написао свој Платејски ioeop, оптужбу против Тебе. Овај догађај је дефинитивно, премда не и формално, раскинуо везе између две силе на северу. Предлози за мир стигли су од Атине и њеног Поморског савеза. Када су се у пролеће лакедемонски савезници окупили у Спарти, на скупу су се појавила три атинска посланика. Међу њима је главни преговарач био Калистрат. А један од његових колега био је Калија, бакљоноша на Елеусинским мистеријама, који се такође активно залагао да се обнови неуспешни мир склопљен пре три године. Теба је такође послала посланике, од којих је један био Епаминонда. Мир који је сада био закључен заснивао се на принципима утврђеним Краљевим миром, на принципима аутономије сваког хеленског града. Тако су и Атински поморски и Лакедемонски савез постали ништавни. Није било могуће присилити неки град да испуњава обавезе као члан Савеза. Градови су слободно могли сарађивати међу собом до жељених граница, али није било могуће неки град обавезати или присилити на нешто. Ипак, док су се Атина и Спарта 10 Демостен, беседа бр. 49,

6 l2

П р е п о р о д А т и н е и ње н Д р у г и п о м о р с к и с а в е з

одрекле империје, пристале су споразумно да једна другој признају супремацију, атинску на мору и Спартину на копну - супремацију која никада не сме водити у агресију и увек мора бити у складу са општом аутономијом. Одмах се поставило питање да ли је Беотски савез осуђен на распад доктрином о општој аутономији. Спарта и Атина су наравно биле склоне да му пресуде. Али, у одбрану Тебе би се могло рећи да Беотски савез под председништвом Тебе није почивао на истим темељима као Савези који су били склопљени ради привремених политичких циљева, без икаквог историјског или географског темеља за уједињење а под председништвима Атине и Спарте. Могло се тврдити да Беотија представља географско јединство, попут Атике или Лаконије, и да такође има право на политичко уједињење, поготово што је Савез био древна институција. Питање је добило свој епилог када је дошао ред на Тебу да положи заклетву. Њен представник Епаминонда је тражио да се закуне у име беотских градова: а Тебу коју је он представљао сада није било могуће тако лако заплашити као онда када је то исто захтевано при закључењу Краљевог мира. Епаминонда је, изгледа, изнео мишљење да Беотију треба поредити са Лаконијом, а не са Лакедемонским савезом; када га је Агесилај кратко а срдито запитао: „Хоћеш ли оставити сваком беотском граду независност?" одговорио је: „Хоћеш ли ти оставити сваком лаконском граду независност?“ Након тога су прецртали у споразуму име Тебе. У Епаминондином одговору је било и аргумената и жаоке. Аргумент је био: Спарта нема више права да се меша у унутрашње послове Беотије но што ми имамо да се мешамо у државну управу Лаконије; Лаконија, Беотија, Атика свака има различит тип државног уређења, а свако уређење је пуноправно; уједињење Беотије у савез је природно као уједињење Атике у један једини град, а законито је као савез Лаконије у својој потчињености спартанској олигархији. Беотски савез попут савеза Лаконије није се могао реализовати а ни одржати а да се не повреди слободна воља неке од заједница. Ипак, није разумно ни законито да једна држава каже другој: „Извршили смо извесна насилна дела, али ви се не смете мешати у то; у далекој прошлости, наиме, које се нико од нас не сећа, ваши преци су примењивали још самовољније методе да би постигли сличне циљеве и сада уживате оно што су они тада успоставили.“ Тирански начин управљања Лаконијом свакако је био слаба тачка у оклопу Спарте, а Епаминондин одговор је можда у срећан час усмерио размишљање Хелена на проблем политичке науке. Ако се оставе по страни дипломатски аргументи, тренутна ситуација била је следећа: Теба не

Беошско иишање

Теба је искључена

613

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

би могла постати снажна сила, супарница Спарте или Атине, осим на челу уједињене Беотије, а у интересу Атине и Спарте било је да јој не допусте да постане таква сила. Позиције А ш ине и Спарте

Што се тиче две водеће силе у споразуму (Спарте и Атине), ова погодба - која се често назива и „Калијиним миром“ - окончала је рат који је био препрека остварењу најважнијих интереса обеју страна. За рат су се могле делимично окривити обе стране, али Спарта је била знатно већи виновник од свог старог супарника (Атине). Њена краткоумна политика превиђала је да је Сфодријин напад изазвао рат јер Атини није преостало ништа друго него да као ратни непријатељ ступи у акцију. Након четворогодишњег ратног периода као да су се Атињани уразумили; склопили су мир, али су били прилично неразумни и допустили су да инцидент са Закинтом поништи њихову погодбу; било је потребно још три године ратовања да се дозову памети. Али, премда су Атину војни напори финансијски исцрпли, рат јој је донео компензацију. Победа код Накса, опловљавање Пелопонеза, и оживљавање њеног утицаја у западној Грчкој били су подвизи који су неоспорно потврдили да је Атина поново прворазредна хеленска сила, равна Спарти; управо ту чињеницу је Калијин мир потврдио. Али, права политика Атине - од које је Сфодријин напад Атину насилно удаљио - била је политика пажљивог посматрача; ту политику она сада поново наставља, премда само у кратком раздобљу, остављајући Спарту и Тебу у арени. Што се Спарте тиче, она је изгубила онолико колико је Атина ућарила; пораз код Накса, пораз код Тегире, неуспех код Коркире, помрачили су њен углед. Након Краљевог мира она је започела свој други покушај да господари Хеладом; њен неуспех је потврђен Калијиним миром. Ако је трећи покушај требало да буде успешан, очигледно је било да он мора отпочети покоравањем Тебе.

5. Атина под обновљеном демократијом

Ушицај А ш ине на Грчку

614

Када је Перикле за Атину рекао да је она школа Хеладе, то је пре био (његов) идеал шта би Атина требало да буде, него потврда реалности. Изненадио би се кад би сазнао да ће му се идеал обистинити тек пошто се империјалистичка Атина сруши са свога престола. А управо се то догодило. Тек када је Атина изгубила своју империју, почела је да пресудно утиче на хеленску мисао и цивилизацију. Овај је утицај делом струјао преко школа установљених у строгом смислу речи - књижевне Исократове и филозофске Пла-

П р е п о р о д А ти н е и њен Др уг и п о м о р с к и савез

тонове школе - које су привлачиле у Атину људе из свих крајева хеленског света. Али, пораст интелектуалног утицаја Атине треба у великој мери приписати томе што је она сама све више прихватала спољашње утицаје. Постајала је хеленска исто колико и атинска; чак је постајала и шира од хеленске. Ту тенденцију ка космополитизму потпомагала је филозофска спекулација која надилази националне разлике; а она се манифестовала различито у Исократовом панхеленизму, у односу према Атини тако различитих људи попут Платона и Ксенофонта, у растућем броју страних религијских култова уведених у Атину или у Пиреј, у општем опадању локалног патриотизма и на много других начина. Вероватно да нема институције која је шире утицала на образовање хеленске мисли у четвртом веку пре Христа од позоришта; значај позоришта у градском животу уочили су практични државници. Стога је било веома важно да престане да се пише стилом старе атичке комедије, која се углавном окретала локалној политици и никла је нова школа песника који су обрађивали теме од општег људског интереса. У њој је Атина имала најсврсисходнији инструмент за ширење идеја. А трагедије четвртог века пре Христа, иако су као књижевна врста уживале мањи углед и мање биле утицајне од комедија, нису биле ништа мање значајне за дух тога времена. Све су биле под утицајем Еурипида, великог учитеља рационализма, смелог критичара свих успостављених институција и веровања. Комички песници такође су били омађијани Еурипидом. Лако се може уочити да је неговање ових општијих осећања било повезано са развојем такозваног индивидуализма. Грађанин се више није задовољавао да као члан државе изражава своја религиозна осећања и како је његов лични живот стога постао за њега нешто независно од града, однос грађанина према граду се променио. Његова дужност према домовини се могла сукобити са његовом дужношћу према себи као личности, те на овај начин родољубље престаје да буде безусловно најузвишенија врлина. Исто тако, људи почињу да себи постављају, мање или више експлицитно, питање није ли држава направљена за појединца а не појединац за државу. Резултат је био да је грађанин држави поставио веће захтеве за своје лично благостање и да је грађанин, који није осећао да га нераскидиве везе повезују са отаџбином, био спремнији него раније да потражи своју срећу негде на другом месту. Тако налазимо атинске војне заповеднике како независно од своје домовине ратују и како их плаћају стране силе. Живописан а претеран опис овог духа дао је Платон у једном од својих славних прилога политичкој науци, у Држави. „Коњи и

Развиш ак индивидуализма

615

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Сократ, вајар, Софронисков син (рођен око 469. године пре Христа)

ЊеГов дух

Његов мешод

Дефиниције

магарци , каже он, „ступају са свим правима и достојанствима слободних људи; и налетеће на свакога кога на путу сусретну ако им се с пута не уклони: и све ствари су готово спремне да се од слободе распрсну.“ Када описује претерану слободу у демократији, он се бави развојем индивидуализма, као производом слободе у њеном уставном смислу; али његово тврђење да је индивидуализам фатални плод демократског уређења, углавном почива на двосмисленом значењу речи „слобода“\ Значајна је чињеница да нико није више учинио за унапређење склоности над којима се овде вајка Платон од самог Платона и његових колега, филозофа. Да је могуће неког појединца сматрати одговорним за неизбежан развој индивидуализма, то би био можда Еурипид; али у сваком случају одмах до Еурипида би се нашао Платонов поштовани учитељ Сократ, Софронисков син. Када су историју Грчке режирали Перикле и Клеон, Никија и Лисандар, људи ни у Атини ни другде нису сањали да су интереси света знатно дубље повезани са делањем једног ексцентричног Атињанина који се држао по страни од државних послова. Идеје које дугујемо Сократу сада су тако природни део размишљања цивилизованих људи, да нам је тешко да оценимо снагу интелекта потребну да их смисли. Сократ је био први борац за надмоћ интелекта као неприкосновеног суда без права жалбе; он је први инсистирао на томе да човек треба да уреди свој живот повинујући се свом интелекту као вођи. Сократ се тако побунио против ауторитета самог по себи и није устукнуо од последица. Није се устручавао да укаже својим пријатељима на то да старац не полаже право на поштовање зато што је стар, уколико није и мудар; или да неук родитељ нема права да га деца слушају само због родитељства. Знање и истина, апсолутна власт разума, без обзира на последице, без обзира на све предрасуде о породици и држави - то је био Сократов идеал коме је истрајно и бескомпромисно стремио. Међутим, људи који размишљају долазе до различитих закључака. Наредба коју је издао неки човек на власти, а коју би Сократ одбацио, непосредно је и коначно била резултат неког мисаоног процеса. Очито да нам је потребно мерило истине и објашњење узрока заблуде. Сократово решење је, укратко, следеће: када доносимо суд, упоређујемо два појма; да бисмо то правилно урадили, јасно је да ови појмови морају бити јасни и одређени; заблуда настаје када поредимо недефинисане и неодређене појмове. Одређивање појма је на овај на‘ Аутор има у виду значење а) слободе у оквиру законске принуде једног друш тва и 6) апсолутне слободе - прекорачењ а друш твених норми, разуларености. П р и м . п р ев.

6l6

П р е п о р о д А т и н е и њен Д р у г и п о м о р с к и с а в е з

чин била битна тачка - а била је и битна новина - у Сократовом методу постизања истине. Неопходност дефиниције је данас нешто што се само по себи разуме и боље нам је да припазимо на њене замке. Примена овог метода на етику била је главна Сократова преокупација зато што је био потпуно заокупљен оним што је добро за човеков живот и погрешним схватањем тога. У историји етике његово место је на врху; он је био утемељитељ утилитаризма. Дошао је до свог учења анализом значења појма „добро“. Резултат његове анализе био је „добро је оно што је корисно“. Блиско повезан био је принцип - врлина је срећа, а то је била основа чувеног Сократовог парадокса: нико од своје воље не чини неправду, већ само из незнања, пошто нема човека који не би желео себи срећу. Лако је указати на заблуде овог запањујућег тврђења; можда је лакше сметнути с ума колико је много насиља потекло од конфузног размишљања облачних мозгова и незнања необразованих умова. Није било за очекивање да ће човек који није поштовао ауторитет изузети богове из круга своје критике и народна религија није могла издржати његово испитивање. Сократ је био тако мало правоверан колико су то били Анаксагора и други „разбожени" филозофи; али на пољу теологије Сократ није кренуо новим путем. Он је без сумње веровао у постојање Бога; али, што се тиче природе божанског принципа био је вероватно, како бисмо то данас рекли, „агностик", какав је сигурно био и у погледу бесмртности душе. Сократ је, дакле, био творац новог метода у логици, утемељитељ утилитаризма и пре свега беспоштедни критичар свих ствари на небу и на земљи - или пре, само на земљи, пошто је ствари на небу презирао као незанимљиве и ирелевантне - неустрашиви критичар кога нису омели ни осећање побожности, ни предрасуда. Никада ништа није написао, он је само расправљао. Али, расправљао је са најспособнијим младим људима тога времена који су били предодређени да се касније прославе као мислиоци; он им је предао - Платону, Аристипу, Еуклиду - свој скептични и критички дух; надахнуо их је интелектуалном храброшћу и интелектуалном слободом. Он никада није проповедао, он је само расправљао. То је био Сократов метод - дијалектика, или метод расправе. Он није поучавао, јер је јавно говорио да нема знања; само би признао да је изузетан у томе што зна да ништа не зна: то је била Сократова иронија. Ишао је около показујући да се најопштија схватања, чим се подвргну проверавању, покажу као недоследна и неодржива; желео је да увери сваког човека кога сретне да његова убеђења неће издржати испитивање. Лако можемо замислити колико је то било подстицајно за младе људе, а колико крајње раздражујуће за оне

Уш емељишел ут илит аризм а

Однос према теолошји

Њ е ш скепшицизам и иронија

617

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Кришиковање демократије

У његово учењ е се сумња и није популарно

6i8

старе. Посећујући тргове и гимназије, Сократ је увек био расположен да људе свих година и друштвених положаја намами да расправљају и углавном је био омражен међу поштованим и таштим старијим грађанима чије је нејасно мишљење изложио руглу својим рационалним испитивањима. Премда нико није успешније поучавао од Сократа, он није био учитељ, он није имао да понуди курс предавања, па стога није ни примао хонорар. У томе се разликовао од софиста којима он по својој спекулацији, по свом скептицизму, по свом мајсторству аргументације, по свом утицају на младе људе природно припада и са којима је генерално био сврстан. Убрзо је постао опште позната фигура на атинским улицама; природа га је обележила и издвојила од осталих људи гротескним лицем налик на лице сатира. Премда је Сократ био дете демократије, рођено да наследи слободу у граду где је право на слободу говора било неограничено, његова критика није свето име демократије штедела више но нешто друго. Подсмевао се, на пример, изборном систему магистрата коцком, једној од заштитних институција демократије у Атини. Био је непопуларан у ширим слојевима становништва зато што је био непријатељ превара, незнања и празноверја. Часни демократи типа Трасибула или Анита, који су вршили своју дужност, али нису имали жеље да испитују темеље демократије, гледали су на њега као на опасног слободног мислиоца који је провео живот у ширењу идеја субверзивних за друштвени поредак. Могли су уперити прстом у најспособнијег од младих људи који су друговали са њим и рећи: „Погледајте плодове његовог разговора! Погледајте Алкибијада, његовог омиљеног пријатеља, који је више од иког другог учинио да упропасти своју домовину. Погледајте Критију који је после Алкибијада нанео Атини највећу штету; који је, образован у Сократовом кругу, први написао књигу против демократије, затим је отишао у Тесалију и подбунио робове против њихових господара и на крају, пошто се вратио овамо, инаугурисао је владавину терора. Гледајте с друге стране Платона, способног младог човека, кога је наклоност ка спекулацији у доколици, а тиме га је надахнуо Сократ, одвукла од службе својој земљи. Или, погледајте Ксенофонта, који је, уместо да служи Атини, отишао да служи њеним непријатељима. Збиља, Сократ и његова пропаганда учинили су мало добра атинској држави.“ Иако се сваки појединачни пример могао чинити неправедним, лако је схватљиво да су оваква размишљања могла утицати на многе практичне људе без склоности за спекулацијом да на Сократа и његово понашање не гледају с наклоношћу. Са њихове тачке гледишта били су потпуно у праву.

П р е п о р о д А ти н е и њен Др уги п о м о р с к и савез

Његов дух и идеје које су почеле да колају били су прикривена претња кохезији друштвеног ткива, у коме није било било чега што Сократ није оспорио. Другим речима, он је био активни апостол индивидуализма, који је у свом даљем развоју довео до рушења тог локалног патриотизма који је надахњивао градове Хеладе у њеним данима величине. Овог мислиоца, чији су разговори заљуљали грчки свет из темеља, премда то нико није очекивао, свештенство у Делфима је одабрало да му ода истакнуто признање. У најистинитијем пророчанству које је икада било изречено са Питијиног троношца објављено је да на свету нема мудријег човека од Сократа. Не знамо у ком је периоду његове каријере филозофу био дат овај одговор, али ако су свештеници у Делфима мислили озбиљно, тај је одговор показао необичну проницљивост коју скоро да не бисмо очекивали у Делфијском светилишту. Који је мотив имало пророчиште за овај одговор о Сократовој мудрости није јасно. Ако је то био покушај да се добије његова подршка у време када су људи попут Анаксагоре угрозили религију, он открива неочекивану свест о његовом значају спојену са заслепљеношћу, која уопште не изненађује, важношћу његовог рада. Сократ је умро пет година по паду атинске имеприје, а начин на који је отишао обележио је његову биографију. Мислило се да филозоф, који је био Критијин пријатељ, представља опасност за демократију и да га треба уклонити; али, политички мотив је задржан у позадини. Анит, частан демократски политичар који се истакао у обнови демократије, изашао је на сцену као присталица државне религије и оптужио је Сократа за безбожништво. Оптужба је гласила: „Сократ је крив зато што не верује у богове које признаје држава, већ уводи чудна натприродна бића; још је крив зато што квари омладину." Предложена је била смртна казна; али, тужилац није имао жеље да се казна изврши; очекивали су да ће, када се оптужба поднесе архонтској канцеларији, Сократ напустити Атику и да га нико неће спречити да то учини. Међутим, Сократ је био у поодмаклим годинама - достигао је седамдесет година - за њега би био безвредан живот проведен другачије него у разговорима на атинским улицама. Изненадио је град тиме што је остао да одговара на оптужбу. Суђење је одржано пред збором од 501 судије, председавао је архонт краљ (архонт басилеј) и стари филозоф је осуђен као крив већином од 60 гласова. Била је то мала већина, имајући у виду да је општа истина отужбе била непобитна. Према пракси атинског правосуђа оптуженом је било дозвољено, када је осуђен, да предложи лакшу казну од оне коју је одредио тужилац и од суди-

Сократ добија признање у Делфима

Суђење Сократу 399. iogune пре Христа

619

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Његова смрш

Сокраш је правично осуђен

620

ја се захтевало да изаберу једну од две казне. Сократ је могао себи да спасе живот да је предложио за себе адекватну казну, али он је само понудио малу глобу и због тога га је осудила на смрт велика већина. Месец дана касније испио је чашу кукуте, расправљајући живо, као и иначе, са својим ученицима до последњег часа. „Уверен сам да је за мене боље да сада умрем и да се решим невоље.“ Стварни Сократов одговор на суђењу није сачуван, али знамо какав је тон и дух имао и знамо већи део његовог значења у општим цртама. Наиме, тај је одговор пружио Сократовом пријатељу Платону, који је био присутан, материјал за дело које се у књижевности апсолутно издваја. У Сократ овој одбрани (аполош ји ) Платон је успео да верно прикаже личност свога учитеља и да пренесе читаоцима подстицај којим је зрачио. Немогуће је сумњати у то да ово дело не репродукује општи концепт стварне одбране која је ту уметнички уобличена. И увиђамо како је за Сократа било апсолутно немогуће да одговори на оптужбу. Он се упушта у објашњавање свога живота и својих мотива и није му тешко да укаже да су многе ствари које се јавно тврде против њега лажи. Али, на стварној оптужби, да гаји иноверне погледе и да их расејава, он се задржава кратко и на незадовољавајући начин. Сократ није био неправедно осуђен - према закону. И то је чвориште трагедије. Није било бољег човека од Сократа, па ипак, његови су тужитељи савршено били у праву. Није јасно због чега је њихова обзнана правоверне религије баш у то време објављена, али би вероватно после двадесет година једна оваква акција доживела неуспех. Можда чињенице са суђења дају за право нашем грубом закључку да су у то време од петорице атинских грађана двојица били индиферентни према религији. У сваком случају, догађај је имао шире значење од оног чисто религиозног. Сократово смакнуће било је протест духа старог поретка против развоја индивидуализма. Ретко се дешавало у историјском току да се тако силовити ударци не окрену против онога ко их је задао и не послуже страни коју је требало да оштете. Сократа су се сећали у Атини са поносом и жаљењем. Његов дух је почео да зрачи утицајем који је трагика његове смрти појачала. Његови пријатељи никада нису опростили демократији што је убила њиховог учитеља; он је наставио да живи и да се развија у учењу њихових филозофских представа; проживели су своје животе настављајући његово дело. Наставили су његово дело, али нису схватили шта чине. Нису слутили да, настављајући ове спекулације на које их је Сократов метод подстицао, поткопавају корене грчког градског живота који је био знан борцима на Маратону. Платон је био истински син Сокра-

П р е п о р о д А ти н е и њен Други п о м о р с к и савез

тов, па ипак је био жесток у осуди тог индивидуализма који је био Сократово животно дело које је требало да усвоји. Мало је необичнијих призора од онога кад Платон и Ксенофонт скрећу поглед од своје слободне домовине да би са дивљењем посматрали спартанско државно уређење у коме њиховом вољеном учитељу не би било допуштено ни да отвори уста. За Лакедемоњане је био нарочит успех што је њихово државно уређење, у коме су Атињани Перикловог доба видели застарело устројство, изабрао највећи мислилац Атине за најближу постојећу сличност идеалу. Стварно, спартанско државно устројство, управо у време када је Спарта навлачила на себе мржњу широм Грчке, изгледа да је привлачило опште дивљење мислилаца - политичке филозофије. Оно их је привлачило јер је у њему преживео стари поредак - грађанин који се потпуно потчињава ауторитету државе и не гледа преко тога. Свуда другде их је мучио проблем усклађивања ауторитета државе са слободом грађанина, индивидуе; у Спарти није било такве муке јер је држава била изнад свих. Стога су у Спарти видели слику државе каква би ваљало да буде; управо стога, што је релативно била без оног индивидуализма који су они лично активно развијали својим спекулацијама у политичкој филозофији. Колико су се ове спекулације неспутано кретале у то време, илуструје чињеница да је и базична институција античког друштва, ропство, доведена у сумњу. А ропство је подвргао сумњи Еурипид и његови хетеродоксни „модерни“ погледи постајали су помодни. Један је мислилац развио доктрину да је ропство противприродно. Спекулација је отишла чак толико далеко, да је покренула питање политичке подређености жена. Скупштинарке ( Ekklesiazousai), Аристофанова комедија, исмева женска права, док су жене у Платоновој идеалној Држави политички равноправне са мушкарцима. Социјалне теорије такође су сазреле и биле су мета Аристофанових подругивања у претходно наведеној драми. Платон је пригрлио идеју заједничке својине и узео је за једну од основа своје идеалне државе. Али, његов циљ није био исти као циљ обичног „колективисте“ - да унапређује материјално благостање свих грађана; циљ му је пре био да своје грађане учини бољим, бранећи их од сиромаштва и амбиције. Пре но што је умро, Платон је дошао до уверења даје комунизам заједничка својина неостварљива и у држави којује скицирао у својим старачким годинама признао је приватну својину - премда је власништво дао у руке породици а не појединцу. У овом периоду - током педесет година након битке код Ајгоспотама - уметност писања прозе у Атини је доведена до савршенства; то је било у блиској вези са карактеристичном тенденцијом која је већ побудила нашу пажњу. Док су Сократ и други спроводили ре-

Ликофроиово мишљење о ропству. Аристофанове Скупш т инарке (392-389. Године пре Христа). Комунизам у Платоновој Држави, приват на својина у Законима

Развој ирозе

621

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Више образовање у А т ини: П лат он и Исократ

622

волуцију у мишљењу, Сицилијанац Горгија и други учитељи реторике или стилистике припремали су ефикасно средство за ширење тих идеја. Проза је природно средство критике и доказивања; она је неопходно оружје у интелектуалном убеђивању; стога је четврти век пре Христа доба прозе. Околност што велики песници петог века пре Христа немају следбеника у четвртом веку не доказује никакав губитак мозгова или имагинације. Да је Платон био рођен пола века раније, био би супарник Есхилу и Софоклу. Да су Есхил или Софокле били рођени две или три генерације касније, њихов би се геније изразио у прози. Еурипид, који је потпао под утицај критичког духа, понекад одаје утисак човека који је задоцнио пошто користи застарело средство за пренос идеја којима оно скоро да не одговара. Увек ваља имати на уму да су велики драмски епови петога века пре Христа имали нераздвојни религијски карактер; и чим је дошло време у коме су људи највишег литерарног талента изгубили додир са наслеђеном религијом, драма старога типа више се није писала. То је разлог због кога је четврти век пре Христа доба прозе; Еурипид и сократовски дух су виновници смрти трагичког песништва. Нестрпљиви идивидуализам тога доба нашао је свој природни израз у прози чије су ритмичке периоде захтевале исто толико труда и вештине колико и поезија; а природна гипкост грчког језика створила је од њега најподеснији инструмент за стремљења неспутаног мишљења и критке. На овај је начин Атина постала стварно школа Грчке, чим је превладао индивидуализам који је Перикле несвесно предочио у једном даху: „Тврдим да је Атина школа Хеладе, и да појединац Атињанин у својој личности као да има моћ да се с крајњом лакоћом, потеклом од многих талената, и елеганцијом прилагоди најразноврснијим облицима прегалаштва.“ Никада не треба заборавити да је углавном из демократских атинских судница потекло усавршавање атичке прозе. Ова институција је, видели смо, створила класу професионалних писаца судских говора (логографа). Било је многих који се нису задовољавали тим да напамет уче и рецитују на суду говоре, које је за њих написао писац говора попут Лисије, већ су желели да сами изуче беседничку вештину. За оне који су желели да се истакну у скупштинским дебатама, то је била нужност. Најславнији учитељ беседништва у том периоду био је Исократ. Међутим, Исократова школа је покривала знатно ширу област и имала је виши циљ него од подучавања конструкције реченица или распореда делова (ta topika) у говорима. Била је то школа која се универзално бавила културом, науком којој је био циљ да оспособи човека за учешће у јавном животу. Проучавана су питања политичке науке и Исократ радо описује програм

П р е п о р о д А т и н е и њен Др уг и п о м о р с к и савез

својих студија као „филозофију“. Али, омладина тога доба хрлила је у Платонову школу у Академији да проучава филозофију у строжем смислу речи. Стицање знања у овим двема супарничким школама међу њима је, наиме, постојало супарништво, премда су им циљеви били различити - било је у Атини оно што је одговарало нашем универзитетском образовању. Исократови ученици, као и Платонови, морали су напорно да раде. Јер темељитост метода била је једна од истакнутих Исократових карактеристика. Његова школа је стекла панхеленску репутацију; ученици су му долазили из свих крајева хеленског света. „Наш се град сматра признатим учитељем свих оних који беседе или поучавају друге да беседе. И то је природно, јер људи виде да наш град поклања највеће награде онима који имају ту способност - обезбеђује највећи број најразноврснијих школа за оне који желе припремну обуку* пошто су одлучили да започну стварну утакмицу - и поврх тога свим људима поклања ону вештину (techne) која је главна тајна успешног говора.“ Тон којим је Исократ поучавао био је у складу са његовим положајем у хеленском народу. Погледи су му у свим питањима били широки; у његовим идејама није било ничег ускогрудог ни локалног. А значајан, колико и ширина његовог видика, био је високи морални тон којим су његове мисли доследно биле интониране. Исократ је обавио не само дужности које у садашње време обављају универзитетски професори, него и функције новинара, и то оних најбоље врсте. По природи нервозан и обдарен слабашним гласом Исократ није говорио у Скупштини, али када би га било које значајно питање подстакло, написао би памфлет у облику беседе у циљу да утиче на јавно мњење. Можемо слутити да су Атињани ценили ове публикације више због њиховог непоновљивог стилског савршенства него због њихове политичке мудрости. Веома вредан Исократов одељак у ПанеГирику изражава и хвали широкогруди космополитизам који је почео да превладава у Хелади. Он каже да „је Атина толико одмакла остатку света снагом мишљења и беседништва, да су њени ученици постали учитељи свим друтим људима. Постигла је да људи више не мисле о називу Хелени као о имену народа, већ као о одредници интелигенције; тај назив пре ваља наденути онима који заједно са нама учествују у нашој култури него сународницима са којима нам је заједничко порекло“ Тридесет или четрдесет година пре тога нико можда ' Обука беседника која се састоји од вежби параф разирањ а и састављања измишљених говора на задату тему према правилим а беседничке вештине а у циљу лепшег изражавањ а. П р и м . пр ев.

Исокраш, као писац памфлета

Космополитизам у Исократовом Панешрику (Panegyrikos) 381. iogune пре Христа

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Идеализација шестоГ века пре Христа. А т ина

(Areopagitikos 355-4. Године пре Х рист а)

И ндивидуализам у умет ност и четвртоГ века пре Христа

624

сем Еурипида не би имао довољно смелости да овако говори. Али, Исократ није видео да је та просвећеност којој се диви била тесно повезана са пропадањем државног духа који он на другом месту оплакује. Необично је открити човека који заговара право грађанства света како носталгично гледа у далеко Солоново доба и предлаже да се оживе старе моћи цензуре морала атинских грађана које је имао суд на Ареопагу. Лице и карактеристике једног доба обично се огледају у његовој уметности и ефикасан начин да се добије реална представа о духу четвртог века пре Христа јесте да се проуче Праксителова дела и да се она упореде са скулптурама које су настале у Фидијином атељеу. Управо као што је грађанин своју индивидуалност стао да истиче као нешто више од обичног предмета у држави, тако је и вајар своју уметност почео да ослобађа њене блиске повезаности са божјим храмовима и њене подређености архитектури. Наиме, у петом веку пре Христа изузев неколико статуа колосалних размера које је извајао Фидија за Атину или Олимпију, најфинија дела скулпторског длета морала су украшавати фриз или фронтон храма. У четвртом веку пре Христа архитекти је збиља још увек била потребна услуга скулптора; Скопас је, на пример, у својој младости био позван да украси храм Атене Алеје у Тегеји, у својим одмаклијим годинама да изваја фриз за гробницу владара Карије; али, вајар је углавном своју уметност развијао самосталније од архитектуре и сва велика Праксителова дела била су сама по себи целовита и независна. И док се скулптура ослобађала старе потчињености архитектури, истовремено се ослобађала и религијског идеала. У Фидијино доба уметник који је утеловио бога тежио је да у људском облику изрази величанственост и непроменљивост божанског бића; тај је идеал био савршено остварен. У четвртом веку пре Христа божанства губе своју величанственост и непроменљивост; замишљана су као физички савршени мушкарци и жене са људским осећањима премда без људских жалости; додељени су им карактери људи. Контраст је уочљив ако посматрамо групе богова на партенонском фризу, а потом нека Праксителова дела: нпр. Хермеса, који је био постављен у Херином храму у Олимпији, и тамо се сачувао; Афродиту Книдску - жену која се устеже да открије своју лепоту док улази у купатило; или Сатира, у људском обличју и са животињским умом. Тако је скулптуру означио „индивидуализам“ у двојаком смислу. Сваки уметник има слободу да изради свој индивидуални пут; а тенденција свих уметника је да портретишу индивидуу, мушкарца или жену, пре него тип, чак посебну емотивну фазу пре него карактер.

П р е п о р о д А ти н е и њен Др уги п о м о р с к и савез

Општи дух Атињана у политичком животу одговара овој промени. Људи су стали све више да у држави виде средство за подмиривање потреба појединца. Скоро бисмо могли рећи да су је замислили као кооперативно друштво за стицање профита који ће се разделити међу члановима; то је бар била тенденција у јавном мњењу. Због тога су били још мање расположени да се упусте у подухвате ван своје територије који нису били неопходни за заштиту и унапређивање њихове трговине и нису имали изгледа да им напуне кесе. Стога је четврти век пре Христа за Атину био мање славно и амбициозно доба, али срећније и слободније доба од петог века пре Христа. Пресудна околност је за Атину била да она није изгубила своју трговину, иако је изгубила своју империју. То је за Коринт био сурови ударац јер је агитовао за рат да би уништио атинску трговину. Чињеница открива на колико је чврстим темељима почивала атинска трговина. Једини супарник од кога је Атина морала да стрепи био је Родос, који је постајао центар трговачког саобраћаја у југоисточном Медитерану, али није било суђено да још дуго озбиљно омета атинску трговину. Популација Атике је опала; куга и рат смањили су број одраслих мушких грађана од бар 40000 на отприлике 22000 (њих). Али, то није било неповољно јер више није било насеобина на страној територији да приме вишак популације; чак и са смањеним становништвом постојао је вишак који је тражио запослење у страној најамничкој служби. Трговачки развој Атине огледа се у ширењу Пиреја на уштрб града, у коме су сада многи блокови опустели, као и у порасту приватних банака. Дуго је владала пракса депоновања новца у храмовима и свештенство је обично давало новац у зајам са каматом11. То је мењачима новца дало идеју да поступају слично; и Пасион је у Атини основао чувену кућу, која је оперисала капиталом од педесет таланата и имала је кредит у свим грчким трговачким центрима. Тако су се послови могли склапати разменом кредитних писама уместо плаћања новцем; увођење овог система, чак и у тако малом обиму, открива пораст трговинске активности. Сада је било много веће обиље новца и цене су биле

Аш инска шрГовина

Банке

11 Најбоље сачувано сведочанство храмовних финансија стиже из рачуна чланова комисије одговорне за надзор фондова божанстава са Дела. Погледати текст натписа у Тоду, 125, који обухвата и извештај о камати на позајмице, о камати која се потражује од лица која нису отплатила дуг и нове позајмице. Редови 51, 79-80: „Из овог биланса (пренетог из претходне године) дали смо у зајам следећим грађанима Дела, а под истим условима као и другим лицима која су позајмила средства из посвећеног фонда Аполона Делског." Видети такође и добро очуване рачуне скромнијег Немесиног храма у Рамнунту у Атици, текст натписа у M L 53.

625

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Камашна сшоиа

Идеје о социјалној једнакости

Ekklesiazousai 389. iogune пре Христ а ; Ploutos 388. iogune пре Христа

Скупш т инска плата (уведена пре 389. ioguHe пре Христа)

626

знатно више него раније. То су условиле велике количине драгоцених метала, углавном злата, стављене у оптицај у хеленском свету почевши од последње четврти петог века пре Христа. Непрекидни рат је проузроковао да се новац кује од блага које се гомилало током многих година у храмовима; а банкарски систем ставио је у оптицај новац који 6и се иначе нагомилавао у приватним кућама. Међутим, премда је скупоцених метала било у изобиљу, каматна стопа није пала; људи су још увек могли добити 12% на новац који су дали у зајам. Овај податак је веома значајан; он јасно показује да је занатска производња била напреднија, да је трговина била активнија и да је због тога потражња капитала била већа. Треба да се увек присетимо високих каматних стопа када читамо у изворима о неком Грку који је описан као богаташ, а који према нашим мерилима поседује ситан капитал. Идеје о једнакости су биле последица, можда неизбежна, пораста индивидуализма и пораста капитала. Сиромашнији грађани су све више и више постајали свесни раскорака између политичке једнакости свих грађана и социјалних и економских повластица које су уживали богаташи. Политичка једнакост као да је указивала на социјалну једнакост као свој логички след; у ствари, потпуну и равноправну политичку једнакост није било могуће обезбедити без социјалне једнакости, јер предности од богатства нужно подразумевају супериорност у политичком утицају. На овај су начин, управо као у модерној Европи, и у античкој Хелади капитал и демократија произвели социјалисте, који су се залагали да држава изједначи класе правилнијом расподелом имовине. Аристофан је исмејао ове спекулације у својим Скупш т инаркама и у своме БоГатству (PloUtos). Идеја заједничке својине коју Платон развија у свом тексту Државе није била оригинални изум филозофовог ума, већ су је сугерисале савремене социјалне теорије у оптицају. Веома је важно приметити да Атињани нису начинили корак који би од политичке демократије водио ка пуној демократизацији друштва; тај је опрез једним делом можда потекао из политике оних државника који су, несумњиво свесни опасности, гледали на теорички фонд као на нужну институцију. Измењен однос појединца према држави види се у увођењу плате за учешће у заседањима Скупштине. Првобитни износ од једног обола по заседању убрзо је повишен на два обола и потом, пре 391. године пре Христа на три обола. На крају плата је била повишена на једну драхму за обична заседања, односно на драхму и по за заседање сваке пританије, које је било намењено специјалним

П р е п о р о д А тин е и њен Др уг и п о м о р с к и савез

пословима који нису били тако узбудљиви12. Новчана надокнада за положај поротног судије није била повећана; закључили су да је пола драхме довољно да привуче кандидате за плочицу’ судије. Плата за вршење државних послова била је део нужног механизма демократије, али дељење „новца за позориште“ сиромашним грађанима било је луксуз на потпуно различитом принципу. Неизвесно је када је први пут била уведена пракса дељења новчаног износа у висини цене позоришне улазнице сиромашном Атињанину; то је приписано Периклу, али је могуће да је било уведено тек када је Атина почела да се опоравља након пада своје империје. У сваком случју принцип поклањања „новца за позориште“ (ta theorika) био је уведен у четвртом веку пре Христа и претпостављали су да ће се тај новац утрошити на религијским светковинама; грађани су са нестрпљењем стали да очекују честа и обилна дељења новца; вишак државних прихода, уместо да се чува за критичне ситуације, улаган 12 Већ у V веку пре Христа појавиле су се потешкоће да се у пуном броју окупе грађани у Скупштини. У дане заседања Скупштине други улази на Агору били су блокирани и двојица полицајаца „повлачила су“ међу собом разапет, дутачак, црвено обојен конопац по Агори да нагнају горе на Пникс дангубе, уп. Аристофан А х а р њ а н и , стихови 21-22. Аристотелов А т и н с к и У ст ав (41. 3) сведочи о увођењу дневница члановима скупштине. „Након што су Притани испробали разна средства да привуку обичан народ да дође и да гласа, Агирије је први обезбедио дневницу од једног обола по заседању, затим Хераклид, „Краљ“, како су га називали, повећао је дневницу на два обола, па поново Агирије на три обола." Најстарије сведочанство за дневницу од три обола налази се у Аристофановим Ж е н а м а у С к у п ш т и н и , приказаним 392. или 391. године пре Хр.; у II. ст. 299. и даље он изражава своју згађеност: „Ма бестрага с тим градским пуком, који је, кад је добио само један обол за долазак, засео па оговара на месту где се продају венци; а сада су сви нагрнули у Скупштину.“ „Када је племенити Миронид био на дужности, нико се није дрзнуо да прима плату за вршење државних послова... али сада су зинули да добију своја три обола када год учествују у државном послу. „Сврха главног скупштинског заседања, Kupia е к к \ г ] t u 'a , била је да магистратима на положају народ да сагласност да критикује и надзире снабдевање житом и одбрану, да се информише о имањима која је запленила држава, о опозивима магистрата и молбама за наслеђа и за државно старатељство (А т и н с к и У ст ав 43. 4). За присуствовање обичном заседању Скупштине био је потребан јачи подстицај, јер је посао био углавном рутински и недовољно занимљив. ‘ au|r(5oXov је првобитно био неки предмет или плочица преломљена на два дела са именима пријатеља који успостављају гостинске везе; такав део је био знак распознавања пријатеља - гостију да би одседали једни код других на путовањима. Затим је симболон (tessera, spinthria) круж ног или четвртастог облика од мегала служио као ознака идентитета, пропусница у Скупштину, позориш те, хиподром, купатила; плочица са именом поротног судије и бројем једног од десет одељења у које су 5 000 поротних судија били разврстани. По одрж аном заседању Скупштине или суђењу, на основу симбола скупш тинари и поротне судије примали су новчану надокнаду. П р и м . п р ев.

627

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

'О ет тд deiopiKĆv

је у теорички фонд; тај теорички фонд је добио толики значај, да је коначно захтевао посебног финансијског чиновника да њим управља. Они државници под чијим је вођством теоричко давање било најштедрије имали су природно највећи утицај на масу; због тога су финансије добиле нови значај и вештина управљања фондовима развила се до веома високог ступња. Држава је тако попримила карактер комерцијалног друштва; дивиденде су биле политичка нужност и, да би се оне намириле, био је неопходан систем вишег опорезивања. Када је избио рат са Спартом, видели смо како је у години настанка Другог атинског поморског савеза, био наметнут порез на имовину и како је ради тога извршена нова процена имовине грађана. Овако се држава старала о добробити својих сиромашнијих грађана на уштрб богатијих суграђана. То је јавно признато, такорећи, за принцип политичке науке, да је сврха државе добробит и задовољство њених чланова - појединаца и да све треба подредити том принципу који је конкретизован у теоричком фонду. Овај принцип је утицао на спољну политику Атине као што смо већ запазили. Када је Атина предузела кораке да упути насељенике на Самос и у друга места, упркос јавном мњењу Хеладе, главни мотив јој је без сумње био материјална добит.

Усшав у чешвршом веку пре Христ а

Са становишта устава поновно успостављање демократије у Атини било је значајан успех. Тешкоће, са којима су се демократски државници по збацивању Тридесеторице сусретали, разрешавали су мудрошћу и умереношћу што је било у оштрој супротности са насиљем и осветољубивошћу који су се појавили у другим хеленским државама у сличним кризама. Већини имућних демократа под тиранијом олигарха била су одузета и продата имања. Да ли је требало принудити купце да купљено имање врате без надокнаде? Да ли је све поступке Тридесеторице требало прогласити незаконитим? Оваква политичка мера створила би у држави странку огорчених и незадовољних грађана. Неки од главних демократских првака добровољно су се одрекли сваког права на компензацију изгубљене имовине; овај пример је на обема странама побудио опште расположење за уступке и компромис13. Разборитост и тактичност коју су Трасибул и његови другови показали у овој ситуацији није била незнатна услуга домовини. Ниједна олигархијска завера није поново угрозила унутрашњи мир Атине; ниједан грађанин, уколико није био филозоф који се бави теоријом друштва, демократију 13 И сократ ( К а п и м а х , 23) издваја Трасибула и Анита.

628

П р е п о р о д А т и н е и ње н Д р у г и п о м о р с к и с а в е з

није доводио под сумњу. Чак и Исократ, који је мало марио за савремене политичке тенденције, није могао да јавно заступа олигархију. Величајући пређашњу Атину, морао је доста да се потруди да би показао прави демократски карактер устава пре Ефијалтових реформи. У том периоду закони су редиговани, а био је редигован и списак грађана. Нови тип алфабета је такође био уведен као званично државно писмо. Из употребе је изашло старо атичко писмо са својим преоптерећеним знацима за вокале који су служили за бележење више од једног гласа; од тада се камене плоче са државним документима атинског народа исписују јонским алфабетом, који има посебне знаке за дуго и кратко е и о и посебне знаке за сложене консонанте14. Устав је практично остао непромењен, али после двадесет година извршена је измена у председавању Скупштином, које је до тада припадало Пританима, или одбору од десет чланова, који су бирани сваких седам дана из филе која је председавала Већем. Блиска органска веза између Већа и Скупштине налагала је да сви чланови Већа треба да председавају Скупштином; председавање Скупштином је сада било одвојено од председавања Већем и поверено је телу деветорице проедара (proedroi, председници) од којих се један бирао из сваке од девет фила, изузев оне која је у том периоду (пританији) председавала15. Ова је промена очито замишљена у циљу увођења контроле администрације. Фила која председава Већем више није могла непосредно да ради са Скупштином, већ је била дужна да изложи своје мере народу посредством тела, које је до душе припадало Већу, али не у њеној пританији. Јасно је да Атини у том периоду нису били потребни људи обдарени генијалношћу или ентузијазмом, него просто способни људи да управљају њеним пословима. Није морала да постиже високе циљеве, ни да избегава велике опасности, које су захтевале једног Перикла или једног Темистокла; генијалан човек не би нашао свој делокруг у политици Атине током две генерације по паду њене империје. Имала је људе великих способности, људе који су сасвим

Увођење јонскоГ т ипа алфабета за време ЕуклидовоГ архонтата 403—2. !одине пре Христа

П ром енау председништву Скупш тине

Девешорица, proedroi

14 Замена атичког писма јонским званично је била уведена 403-2. године пре Христа, али многи ранији атички документи садржали су нека јонска слова, и неколико државних декрета с краја века било је уклесано на камену искључиво јонским стандардом алфабета. 15 Н ова п роцедура први пут је посведочена у документу о савезу Атине са Халкидом 377. године пре Христа. Текст натписа у Тоду, 124: Tfflv n[poe5pwv £Ttev(/r)q>iŠ£v navtdp8T o]i;.

629

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

А ш рије

Калисшрат

Војна лица

одговарали релативно неамбициозној улози коју је сама себи мудро наметнула - Агирија, Калистрата и касније Еубула. Сви су нам они недовољно познате фигуре. Агирије је иницирао систем расподеле профита који је касније резултирао установљењем теоричког фонда; он је био тај који се супротставио и дискредитовао екстремну антиспартанску политику хероја битке код Филе. Његов сестрић Калистрат имао је дужу каријеру и одиграо је важнију улогу у историји Грчке, истакао се као оснивач Другог атинског поморског савеза, затим као преговарач при склапању Калијиног мира и коначно као Епаминондин противник. Његова је политика до краја била доследна и разборита. Циљ му је био да Атину довољно оснажи, тако да не зависи од Спарте; желео је да Атина и Спарта равноправно стану раме уз раме као две водеће државе у Хелади; схватио је да близина Атике Беотији нужно намеће Атини политику супротстављања јачању Тебе. Агирије и Калистрат су можда једном или два пута били на положају стратега; али, попут Клеона и Хипербола, они су вршили свој утицај као признати - практично службени - саветници Скупштине. Вештина ратовања постајала је сваке године све више наука и ту је неко, осим стратега који су сав свој живот посветили војној професији, мало могао да постигне. Такви су били Тимотеј, херој битке код Леукаде; Хабрија, победник у боју код Накса; а више од свих њих Ификрат, кога смо сусретали на тако много места и у тако много улога. Тимотеј је био богат човек; његов отац Конон му је оставио богатство и могао је себи дозволити да служи својој и само својој домовини. Али, Хабрија и Ификрат су се обогатили повремено прихватајући службу код страних господара; Ификрат је отишао толико далеко, да је помагао трачком краљу, чијом је кћерком био ожењен, у рату против Атине. Сви ови професионални војници више су волели да бораве изван Атине него у самом граду. На страни су могли да живе луксузно и разметљиво; супротно томе, у Атини су људи живели једноставно и скромно и јавно мњење није одобравало скупоцене резиденције. Стратези су постали знатно независнији у односу према граду када су сами грађани престали да редовно ратују на туђој територији и када су уместо њих узимали најамнике. Изнајмљивање војске и њено организовање постало је дужност стратега и често се од њега очекивало и да прибави средства за плату најамника. Овде срећемо недостатак у уставном механизму који је у овом периоду био узрок честих неуспеха у атинским походима на туђе територије. Није постојао систем који се стара да народ, када изгласа да се нека ствар учини, треба да истовремено

П р е п о р о д А т и н е и ње н Д р у г и п о м о р с к и с а в е з

изгласа и неопходан новац за извршење те одлуке. Свако је могао предложити декрет, без одговорности за његово извршење; а на следећем заседању Скупштине могло се десити да народ не одобри потребна средства за рат, или да нема никога да то предложи на гласање. На исти начин ратна средства су могла бити укинута и у сред похода. Овај недостатак се није озбиљно осетио у петом веку пре Христа јер су водећи стратези били увек и државници са утицајем на Скупштину, а постао је озбиљан када су стратези постали професионални војници које су државници узимали у службу. Током десет година након такозваног Калијиног мира Атина се активно ангажовала у многобројним подухватима ради ширења свог утицаја изван земље; али није много постигла јер јој је потенцијал за рат готово увек био недовољан. Тешкоће њених финансијера, који су увек морали имати у резерви теорички фонд, морају се узети као кључни разлог за то.

631

X I V иоГлавље

Тебанска хегемонија 1. Јасон из Фере. Битка код Леуктре Током сто година Атина и Спарта биле су супарнице у борби за водећу улогу у Хелади; сада је Калијин мир међу њима формално успоставио равнотежу. Међутим, овај двочлани систем од самог почетка угрожавале су велике опасности. Било је јасно да су током неколико последњих година настале нове силе које ће двема старијим државама оспорити вођство у Хелади. На северу се развила војна сила и два града - Теба и Фера заузеле су истакнуто претеће место. О успону Фере знамо мање него о успону Тебе. У време Калијиног мира неочекивано откривамо да су се тесалски градови, обично завађени, ујединили и да је због тога Тесалија постала једна од великих сила Грчке. Била је то заслуга једнога човека. У Фери се уздигао тиранин не само снажан и ратоборан, већ са амбицијом која је надилазила унутрашњу политику Тесалије и жудела да одигра велику улогу на позорници Грчке. Јасон је успоставио своју власт захваљујући добро увежбаном телу од 6000 најамника, као и несумњиво спретном дипломатијом. Најутицајнији грађани Фарсала упознали су владу у Спарти са Јасоновим амбициозним и опасним намерама; молили су Спарту да заустави његову каријеру пре но што се исувише осили; али, под притиском других важнијих питања Спарта није хтела да се у то упусти. Зато је Фарсал попустио Јасоновим наговорима и помогао му је да се устоличи као Тагос (господар) уједињене Тесалије. Власт тиранина се на једној страни протезала до Епира, где је Алкета, молошки владар, постао његов вазал, а на другој до Македоније. Изгледало је да ће владар на челу целе Тесалије са необичним политичким и војним талентом и са најбољом коњицом у Хелади под својом командом, вероватно сасвим променити прилике у Хелади. Нема сумње да је Јасон настојао да Тесалија постане сила првога реда у Хелади; узевши у обзир слабост и суревњивост јужних грчких држава, не би му било тешко да постигне тај циљ својим ресурсима. Сањао је о томе да поведе Хеладу против Персије и да сруши власт Великог краља. Колико је озбиљно прилазио својим грандиозним

371. Године пре Христа

бзз

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Спарта се противи споразуму и наређује Клеомброту да крене са војском на Тебу 371. године пре Христа. Протој се прот иви

634

плановима, показује то што се латио изградње флоте. Тесалија ће поново постати поморска сила, као у легендарно доба, када се Арго отиснула у пустоловину из залива Јолка окруженог копном. Моћ Спарте је очигледно опала, али још увек је сматрана водећом државом у Хелади; први Јасонов циљ био је да Спарту још више ослаби и да је склони са тог положаја. Други непосредни циљ му је био да подвргне својој власти кључ јужне Грчке, Термопилски теснац; како је овај теснац контролисала спартанска тврђава Хераклеја, два циља су била тесно повезана. Јасонова разумљива политика била је да склопи савез са Тебом, Спартиним непријатељем, која је, изолована, оберучке прихватила савез. Споразум између Беотског и Тесалског савеза вероватно је био закључен непосредно пре Калијиног мира. Према условима Калијиног мира требало је да све стране повуку своје војне снаге из страних земаља и своје гарнизоне из страних грацова. Атина је брзо опозвала Ификрата са Коркире, али Спарта није испунила договор. Краљ Клеомброт је кратко пре тога повео војску у Фокиду и сада, уместо да је расформира, добио је наредбу да наступи са њом против Тебе и принуди ту државу да ослободи беотске градове. Један глас се у спартанској Скулштини можда побунио против кршења скорашњих заклетви, кршења које је било некоректно и према савезницима са службом у спартанској војсци. Али, у том часу Спарту је водио, како је један од њених обожавалаца рекао, фатални нагон инспирисан божјом вољом; мржња према Теби, коју је упорно подстицао Агесилај, збрисала је сва размишљања о политици и правичности; глас који се подигао у име правичности и разумне политике осуђен је с презиром. Сукоб између Тебе и Спарте био је неизбежан; цела Хелада уверена у надмоћ Спарте чекала је да види Тебу распарчану на села или избрисану из хеленских градова. Чак се ни сама Теба није надала успеху. Спарта би добро поступила да је распустила Клеомбротову војску и да је створила нову војску од савезника који су хтели да је подрже. Намера Клеомброта, који је био стациониран близу Херонеје на прелазу из Фокиде у Беотију, била је да стигне до Тебе; али, као што смо видели из претходних војних операција у овој области, директан пут га је водио дуж западних и јужних обала језера Копаиде, поред Коронеје и Халијарта. Тебанаци нису смели дозволити да Клеомброт стигне на одредиште; зато су распоредили своје снаге близу Коронеје, где је скоро пре четврт века савезничка војска из заседе напала Агесилаја. Али, Клеомброт је осујетио непријатеља; кретао се ка југу гегобним путем око планине Хеликона до Тизбе, одатле се спустио у луку Креусиду; заузео је и луку и 12 тебанских бродова у њој; пошто је овим хитрим потезом осигурао себи залеђе, кретао се ка северу путем за Тебу.

Тебанска хегемонија

Када је стигао до узвишења Леуктре, открио је да му се тебанска војска испречила на путу. Леуктра лежи на бреговима који омеђују јужну страну мале равнице, широке нешто више од 800 га, коју пресеца танки ток горњег Асопа. Пут који води од морске обале до Тебе прелази преко ње и на северној страни се успиње на брегове, где су сада Беотарси распоредили своју војску. Округли врх једног од ових ниских брегова, источно поред пута, изаравнат је и проширен у равну платформу. Ту су распоређени тебански хоплити левог крила и то место је обележено хумком насуте земље до данас. Не зна се колико су бројале две војске: Лакедемоњана, који су у сваком случају били знатно надмоћнији, могло је бити око 11000, док су Тебанци имали снагу од око 6000. Али, војни геније једног беотарха, сада први пут у потпуности испољен, надокнадио је неравноправне снаге. Епаминонда је, уместо уобичајеног дугог а плитког борбеног поретка, распоредио лево крило у дубину. Овај клин, дубок 50 штитова, неодољиве ударне снаге, са Светом четом под заповедништвом Пелопиде на челу, стављен је испред Спартанаца који су са Клеомбротом били распоређени на десном непријатељском крилу. Епаминонда се на своје лево крило ослонио за победу: судар Спартанаца и Тебанаца решиће о исходу битке; Беоћани у центру и на десном крилу били су мање важни, јер им није потпуно веровао1. У последњем тренутку је Теспијцима, који су овамо били натерани, дозволио да одступе; али, њихово одступање је прекинуто, јер су их натраг у табор терали Фокиђани са другим лакедемонским савезницима, који су се тога ради издвојили од осталих, и тако, без неке користи, ослабили своју војску.

Положаји oSe војске код Пеуктре

Битка је почела сукобом две коњице. Општепознато је било да су у том роду војске Лакедемоњани били слаби; сада су њихови лако одбијени коњаници изазвали неред у пешадији. Клеомброт је тада, уверен у победу, повео своје десно крило низ падине - центру и левом крилу вероватно је сметала коњица да крену за њим; на својој страни Епаминонда је са тебанским левим крилом сишао са свога брда, намерно држећи позади преостали део свог борбеног реда.

Б ит ка код Леуктре, јула 371. пре Христа

Еиаминондина т акт ика

1 Тактика битке код Делија 424. године пре Христа против Атине донекле је унапред одредила тактику битке код Леуктре. Успомену на победу слави епиграм који је поставио један од беотарха, који је у бици код Делија командовао са још двојицом колега, од којих је један пратио Пелопиду 379. године на повратку у Тебу из изгнанства, када су поново успоставили тебанску независност. У време док је спартанско копље још било убојито, Ксенократу (беотарху) припала је коцком дужност да Зевсу принесе трофеје, не с т р а х у ј у ћ и од војске са Еуроте и од лаконског штита. „Тебанци су надјачали у рату“, објављују победнички трофеји, копљем извојевани код Леуктре и не заостајемо у трци за Епаминондом. Натпис у Тоду, 130. 635

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Положај код Леуктре након бит ке

Војска за помоћ под командом Архидама. Како су вести примљене у А т и ни

Јасон из Фере долази са војском до Леуктре

6 36

Необична тактика Епаминонде решила је исход битке. Спартанци, у формацији дубокој 12 штитова, иако су се борили јуначно, нису могли да одоле удару тебанског клина на челу са Пелопидом. Краљ Клеомброт је погинуо и после многе проливене крви на обе стране Тебанци су отерали непријатеље уз брдске падине натраг у њихов логор. У друтим деловима бојног поља изгледа да је било мало борбе и крвопролића; лакедемонски савезници, видевши да је десно крило побеђено, одступили су без даљег двоумљења. Погинуло је 1000 Лакедемоњана од којих 400 Спартанаца; преживели су признали пораз, тражећи уобичајено примирје да покупе погинуле, Човек би помислио да ће се они одмах повући у Креусиду, у безбедно уточиште које им је покојни краљ предострожно обезбедио у залеђу. Невероватно је да би непријатељ, кога су још увек знатно премашали бројем, покушао да им спречи пролаз или чак да их озбиљно узнемирава препадима с леђа. Тебанци нису могли да схвате победу којој се никада нису надали; преко сваког очекивања било је то што су победили Лакедемоњане у отвореној бици, убили њиховог краља и приморали их да напусте Беотију. Али, лакедемонска војска остала је у својим рововима на брегу Леуктре, чекајући да је појача нова војска из Спарте и опорављајући се од пораза. У Спарту је послат гласник са нимало славним. вестима и тамо је изазвао шок са оним добро наученим самосавлађивањем које је само спартанска дисциплина била кадра да усади својим грађанима. Преостале снаге града хитно су прикупљене и стављене под команду Архидама, Агесилајевог сина. Неке од савезничких држава послале су своју помоћ и војска је из Коринта бродовима пребачена до Креусиде. Али, ово је потрајало и у међувремену Теба је била активна. Послата су два гласника са добрим вестима у Атину и у Тесалију. У Атини је гласника са венцем на глави дочекао злослутни мук. Тебанска победа овде очито није радосно дочекана; наговештавала је бескрајно ратовање и вероватно поништење недавних миротворних напора, јер су Атињани знатно мање били суревњиви на Спарту него на Тебу. У Фери су вести имале потпуно различит пријем. Јасон је сместа, на челу своје коњице и најамника, одмарширао на поприште, таквом брзином пројуривши кроз Фокиду, да Фокиђани, његови непомирљиви непријатељи, нису приметили његово присуство пре но што је одмаглио. Могао је стићи у Леуктру тек шестог или седмог дана након битке. Тебанци су мислили да би уз помоћ његове војске могли јуришом освојити лакедемонске ровове, ма како тај подухват био опасан. Али, Јасоновој политици је било довољно понижење које је Спарти већ нането; уништа-

Тебанска хегемонија

вање непријатеља или свако даље увеличавање тебанског успеха било би сувишно. Наговорио је Тебанце да то не чине, да дозволе Лакедемоњанима примирје и омогуће им да се без губитака повуку. То су сада Лакедемоњани имали да прихвате без обзира на то што су им стизала појачања. Њихова се ситуација, наиме, сасвим променила правовременим присуством Јасонове војске и било је јасно да непријатељ неће чекати да им стигну очекивана појачања да би их напао. Одступање је извршено ноћу јер војсковође нису веровале у реч својих непријатеља. Поражена војска се на морској обали састала са Архидамовим трупама, које су дошле узалуд, и сва војска је распуштена. То су околности под којима су Лакедемоњани одступили из Беотије после битке код Леуктре према историчару чијем смо ауторитету, разуме се, склони да верујемо. Али, Ксенофонта је сећање могло заварати у погледу неких детаља; постоји још један извештај из кога се може закључити да су се догађаји одвијали бржим темпом. Нешто треба рећи о мишљењу да Архидамова војска није упућена као помоћ после битке код Леуктре, него да је већ била на путу пре но што је дошло до битке; да је Клеомброт имао алтернативу да чека Архидама пре но што прихвати битку и да је његова посета Креусиди била у ствари повезана са очекиваним доласком појачања; да је Јасон такође хитао да помогне Тебанцима и, док је марширао на југ, да га је срео гласник са вестима о победи. По овој претпоставци уговор о примирју могао је бити закључен дан након битке и тако избегавамо несигурну претпоставку да је наводно поражена војска одлучила да остане још недељу дана на брду Леуктре, иако јој је за леђима био отворен пут у Креусиду2. Ово питање је битно само у случају кретања тесалског Тага. Значајан наставак догађања након битке налази се у његовој истакнутој посредничкој улози; и веома много бисмо хтели да знамо да ли му је првобитна намера била да се раме уз раме бори са тебанским савезницима. Исто тако, недовољно знамо о Јасоновој наводној намери да доведе помоћ с мора, па смо доведени у искушење да претпостављамо у коме би то тренутку ове кризе дејствовала нова тесалска флота.

Примирје; Лакедемоњани напуш т ају Беотију

Још једно мишљење о евакуацији Беотије

Јасонова флоша

2 А лтернативна реконструкција је заснована на ономе што би могло бити Диодоров конфузни извештај у XV 54, који каже да се Јасон пре битке придружио Тебанцима и да их је наговорио да склопе уговор о прим ирју са Спартом. Али, пошто се Клеомброт повукао и пош то су му се придружила појачања под Архидамовим вођством, удружене снаге су се вратиле и ушле у битку. 63 7

И с т о р и ј а Грчке д о с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Јасон у Термопилама

Јасонови планови

Убиство Јасона 370. ioguue пре Христа

Исшоријски знанај oeoi злочина

Последице oeol злочина за Тебу

Резулт ати битке код Леуктре и улога Тебе

638

Јасон се вратио у своју постојбину на северу, али на путу је за свој рачун задао још један ударац Спарти, разрушивши Хераклеју, утврђење које је контролисало Термопилски теснац. То је било веома важно за његове даље планове - које је убрзо почео да спроводи. Одредио је прославу наредне Питијске светковине као тренутак када ће показати окупљеним Хеленима своју величину и силу. Разаслао је у тесалске градове наређења о припремању волова, оваца и коза за жртвовање у Делфима, нудећи златан венац као награду најлепшем волу. Наредио је да тесалска војска буде наоружана и спремна да са њим дође и прослави светковину. Предложио је да преузме права Амфиктионског одбора и да сам председава играма. Колала је гласина да хоће да се дочепа блага из делфијског храма, али невероватно је да би човек, са аспирацијама на хегемонију у Хелади, извршио тако јасно неполитичко дело. Аполон је одговорио Делфљанима, које је ова прича уплашила, да ће сам чувати своје благо. Међутим, свештеници ће убрзо одахнути; Фокиђани ће бити поштеђени увреде да гледају мрског Тесалца у својој земљи. Једнога дана Јасон је вршио смотру своје коњице и после тога је сео да саслуша молбе. Седморица младића, наоко у жестокој препирци, пришли су му близу да пред њега изнесу предмет своје свађе и убили су га ту где је седео. Јасонова смрт представљала је крај свих његових планова. Јединство Тесалије, високи положај који је постигао међу грчким силама потпуно су зависили од њега. Чак и да су имали воље да спроведу његове далекосежне планове, браћа која су га наследила нису имала снаге, били су безначајни и неспособни људи. Права је истина ако се каже да су оштрице бодежа седморице младића измениле ток историје. Јасон је био на добром путу да се у источној Грчкој домогне највишег положаја који је његов велики колега, тиранин Дионисије, заузимао на западу. Није претерано ни претпоставити да би под његовом тиранидом Тесалија извршила део задатка који је био намењен Македонији. Са политичког становишта његов задатак, свакако, треба осудити. Он није поставио темеље националном јединству Тесалије; остварено јединство одржавао је само помоћу војне силе и своје генијалности. Не можемо честитати државнику на резултату чија трајност зависи од непредвидљивих догађаја у његовом личном животу. Према овом становишту Јасон заузима исти положај као Епаминонда. Смрт гесалског владара пресудила је да од две северне државе, које су се недавно уздигле, Беотија, а не Тесалија, заузме положај Спарте. Значај битке код Леуктре можда се јасније види из чињенице да су се током ратова између Спарте и Тебе, који су за њом уследили,

Тебанска хегемонија

дотадашње улоге ове две државе преокренуле. Теба је сада постала освајач Пелопонеза, као што је Спарта била освајач Беотије. Теба је сада нападач, док Спарта може само да брани своју територију. Значај битке код Леуктре показао се у њеном утицају на политику Атине, као и у њеном подстицајном дејству на мање пелопонеске државе, посебно на Аркадију која је добила подстицај за нови живот. Супремација Тебе није проузрокована прејаким империјалистичким поривом, нити је била инспирисана великом идејом; међутим, постигла је неке благотворне резултате. Спарта је на жалостан начин злоупотребила власт коју је држала у рукама и период тебанске моћи представља реакцију на период лакедемонског притиска. Два циља тебанске политике била су да Спарти не дозволи да поново добије свој стари положај на Пелопонезу и да спречи обнову Јасонове моћи у Тесалији. Премда до нас није стигао јасан доказ у писаним изворима о уставним променама, има извесних разлога за веровање да су Тебанци јаче стегли везу која је уједињавала беотске заједнице, претворивши савез у националну државу3. Теба је, како се чини, у Беотији постала оно што је Атина била у Атици; друге градове, Коронеју, Теспију, Халијарт и остале, обухватио један полис и постали су нешто попут Маратона или Елеусине; њихови грађани остваривали су своја грађанска права у Скупштини у Теби. Ако је то тако, можемо претпоставити да је Епаминонда одиграо улогу легендарног Тезеја; али, нови устав није имао елементе стабилности и трајао је само неколико година.

2. Политика Тебе у јужној Грчкој, Аркадији и Месенији Пораз лакедемонске војске у отвореној бици од бројно слабијег непријатеља био је језиви шок за Хелене којима је било природно да су спартански хоплити непобедиви, изузев против много надмоћ3 Н ајважнији податак о новој Скупш тини савеза стиже од Диодора који говори о „Беоћанима који се окупљају у својој С купш тини“ и гласају (XVI 25. I). На другом месту он С купш тину назива r) K O iv r) auvoSot; t o j v B o i w t w v (XV 80. 2) и то k o i v o v T t i v Boiamov (XVI 85. 3). П ромена je такође документована у декрету из позних шездесетих година (натпис у SIG 179.) који додељује титулу беотског р г о х е п а једном Картагињ анину (можда због помоћи у изградњ и нове морнарице). Тај декрет почиње: „Народ (тј. Скупш тина) је одлучио....“ Наведена су и имена беотарха чији је број смањен са 11 на 7 после разарањ а Орхомена и Теспије. Таква иста процедура је забележена у још једном декрету из тог периода, натпис у IG VII 2408.

639

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Демократски покрети широм Пелопонеза Скит ализам или батинање тољтама у Aply

није војне силе. Смрт краља Клеомброта учинила је догађај још упечатљивијим; откако је Леонида положио свој живот на улазу у Грчку, никада ниједан спартански краљ није погинуо у бици. Вести су узнемириле сваку државу на Пелопонезу. Хармости које је Спарта, потписавши Мир пре три недеље, преузела да опозове, сада су избачени из градова; појавила се општа реакција против локалних олигархија, које је подржавала Спарта и тиме изазивала опште незадовољство; због ових демократских преврата чете опасних изгнаника преплавиле су земљу. Заразна побуна се проширила чак до Арга, иако Спарта онде није имала утицаја; побуна је избила тако жестоким насиљем, да је разјарен народ тољагама до смрти батинао многе грађане4.

Панаркадски савез

Међутим, најтеже политичке последице су уследиле у Аркадији. Опште осећање, које се можда развијало током неколико претходних година, сада се коначно уобличило: аркадски градови треба да се уједине да би супротставили јединствени фронт лакедемонским претензијама. Једини начин помоћу кога је сваки град могао очекивати да ће очувати своју аутономију од спартанске моћи, био је да драговољно преда део те аутономије федералном јединству братских градова. Најревноснији заговорник панаркадске идеје био је Ликомед Мантинејац, родом из области коју је више од свих других Спарта свирепо искоришћавала арогантном политиком. Пад Спарте био је сигнал Мантинејцима да обнове своје бедеме, напусте своја села да би поново стекли достојанство и уживања градског живота. Остарели краљ Агесилај имао је довољно ароганције да се томе успротиви; захтевао је од њих да бар замоле Спарту за милостиво допуштење, али није имао моћи да их присили да то и учине.

Обнова М антинеје 370. године пре Христа у пролеће

Мантинејци су решили да њихов град не сме поново да буде освојен како га је његовом реком освојио краљ Агесиполид. Ископали су ново речно корито, тако да се река Офис, кад се приближи југоисточном зиду рачва у два канала; пошто направи велику омчу, она сједињује своја два рукавца на северозападној страни. У тој је омчи поново никао град Мантинеја; на овај је начин река, која је својевремено представљала опасност, усмерена тако да постане утврђење пошто је сасвим окружила бедеме. Камени темељи бедема 4 Према Диододру (XV 58), демагози су подбунили обичан народ против 6огаташа и истакнутих људи, што је изазвало заверу олигарха ради обарањ а демократије. Имена завереника су откривена под мукама и то што је започело као суђење руље онима за које се веровало да су виновници, заврш ено је опш тим батинањем до смрти, свакога за кога би се поверовало да је непријатељ демократије. Диодор каже да је побијено више од 1200 људи.

640

Тебанска хегемонија

омогућују нам да по траговима одредимо обим града; међутим, они су били само основа зидане надградње која је, попут зграда у граду, била од непечених опека. Десет капија саграђено је на чудан начин; ниједна није била налик другој, а ипак су све биле тачно изграђене по принципу који су усвојили градитељи тиринтског утврђења - да десни бок непријатеља, који прилази бедему, буде откривен бранитељима - распоређеним на бедемима и кулама, са сваке стране капије. Општи план најбоље се може схватити ако се бедем замисли не као непрекидни круг, већ као да је састављен од десет посебних делова који се не спајају, него се крајевима преклапају; те крајеве који су се преклапали повезивале су капије. Мантинеја, никла из рушевина, и други градови Аркадије - са важним изузецима Тегеје, Орхомена и Хереје - сада су пристали да склопе Панаркадски савез и да установе федерацију. Било је упутно из више разлога да се установи ново место као федерална престоница Аркадије. Аркадски су градови били сувише мали за то. Избор једнога од њих могао је иобудити суревњивост осталих и нису хтели да у аркадској држави имају нешто попут Тебе. Положај за нови град изабрали су на оној западној великој равници од две које чине географску карактеристику централне Аркадије. Ова равница дугог, уског а неправилног облика простирала се са обе стране реке Хелисонта. Недалеко одатле уздизао се Ликај, планина за коју је аркадски народ везивао своја најсветија удружења; у средини агоре био је сазидан храм Зевса, божанства ове свете планине. Град је добио име Мегалепољ или Велики град по широком опсегу свог двоструког бедема - од скоро 9 km - донекле грубе израде, од камена у доњем делу а изнад од опеке и са кулама на растојању. Треба имати у виду да је Мегалепољ имао двојни карактер. Требало је да буде престоница федерације, али и да буде један од федералних градова. Независно од веза са целом Аркадијом Мегалепољ је имао посебне везе са својом долином. Промена до које је дошло у источној равници тако давно, да нико није могао рећи када, утемељењем Тегеје и Мантинеје, сада је уследила у западној равници. Сеоске заједнице из околних области добиле су порив да своју подвојеност замене за заједнички живот у граду. Са положајем близу северозападне границе Лаконије Мегалепољ би на тој страни могао представљати бедем против Спарте исто као што је то била Тегеја на северној страни. Природно је да се Мегалепољ упореди са Мантинејом која је у исто време израсла у свој нови облик. Оба су града, изгледа, имала сличан систем утврђења - двоструке бедеме од камена и опеке, ојачане кулама; али, Мегалепољ, који је био већи, био је и јачи по природном положају. Наиме, Мантинеја је лежала

Утемењење Meiaпепоља (непоуздан дат ум 371-369. ioдине пре Христа)

641

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Скупш ш ина десеш хиљада

Веће

на равном терену: сва њена одбрамбена моћ створена је вештачки; Мегалепољ је лежао на неравној падини, са брдима која је грађевинар могао да искористи као предност. Разлика између ова два града види се по томе што је мало позориште у Мантинеји почивало на зиданој структури од камена, док је пространо позориште у Мегалепољу било урезано у брду. Федерално уређење било је установљено према уобичајеном типу демократских уређења5. Постојала је Скупштина, која се састајала у одређеним временским интервалима да расправља о важним питањима. Сваки грађанин федералних заједница био је члан ове Скупштине, чији је званични назив био Десет хиљада. Име не показује тачан број, него приближан, као Скупштина пет хиљада у уставу Терамена у Атини. Немамо информација о раду овога тела, али према аналогији са другим античким федерацијама вароватно је да су гласали градови, а глас свакога града одређивали су гласови већине присутних грађана дотичног града. Десет хиљада су одлучивали о рату и миру, склапали су савезе и заседали као суд надлежан за дела против Федералног савеза. Постојало је и Behe, и то је тело без сумње имало уобичајене извршне и саветодавне функције према хеленској концепцији Већа. На јужној страни реке стајао је Терсилиј, већница федерације, у којој су се одржавали састанци Аркадског савеза. Основе ове простране закровљене сале су откопане и показују зналачки распоред унутрашњих стубова у конвергентним линијама, тако да они што је могуће мање сметају публици да гледа или слуша. То је покушај да се принцип театра примени на закровљену зграду. Терсилиј је стајао близу и испред брда у које је било усечено позориште и чинило се да место политичког одлучивања дели исто здање са местом драмских представа. Наиме, дорски портик који је украшавао јужну страну 5 Н ајближа паралела је ревидирано беотско држ авно уређење, које је било логичан модел. Ч ини се да је 10000 исувише мали број за целу Аркадију, ако су сви грађани имали право да буду бирани; учествовање би и у Беотији, и у Аркадији могло бити ограничено на хоплитске класе. Н ајважније појединости уређења забележене су у декрету који проглаш ава једног А тињ анина за „ п р о к с е н а и доброчинитељ а“. „Аркадско Веће и десет хиљада су одлучили...“ после декрета наведено је педесет имена: „ови су били демиурзи (dem iourgoi)“. Они представљају разне заједнице, десеторо из Мегалепоља, петоро из Тегеје, М антинеје и других заједница, осим Мајнала (троје) и Лепреја (двоје). Неки мисле да су ових педесет (представника) чинили веће, натпис, међутим, наводи на помисао да су издвојени. D e m io u rg d s је уобичајена титула за магистрате у многим пелопонеским градовима. Реч је на овом месту вероватно употребљена у гом значењу. Број представника је већи но што бисмо могли очекивати за федералну управу, а знатно мањи од броја који се може очекивати за веће.

642

Тебанска хегемонија

зграде федерације био је окренут према гледаоцима у позоришту; орхестра, у којој је играо хор и каткада глумили глумци, протезала се од круга седишта гледалишта до степеница портика. Овакав је био првобитни распоред који се касније променио; он илуструје чињеницу да су камена позоришта која су почела да ничу широм Грчке у четвртом веку пре Христа била намењена подједнако и политичким скуповима и позоришним представама. Река Хелисонт дели Мегалепољ на два скоро једнака дела; могло би се чинити да је ова подела била у складу са двојаким карактером овога места6. Град Мегалепољ, у ужем смислу, налазио се на северној страни; ту је била Агора на обали реке; ту се налазио и Булеутериј у коме се састајало Веће мегалепољске државе. Али, јужна половина Мегалепоља била је федерални терен; ту је била зграда Федералне скупштине, ту је било позориште, које је у ствари била незакровљена сала за федералне састанке. Овде су биле, усуђујемо се да претпоставимо, касарне стајаће наоружане војске, јачине 5000 бораца, које је издржавала федерација; ту су била коначишта за „Десет хиљада“ онда када су се окупљали да гласају о пословима аркадске државе. Тегеја је до тада била нека врста лаконске предстраже, и био је неминован преврат да би дошло до њеног приступања новој федерацији. Уз помоћ чете Мантинејаца била је збачена лаконофилска странка и 800 избеглица потражило је уточиште у Спарти. Овај ударац је подстакао Спарту на акцију. Она је могла да отрпи ускрснуће Мантинеје, могла је стрпљиво да посматра мере које су дрски Аркађани предузимали да би се осамосталили; али било је за њу исувише да гледа где Тегеја, њена постојана савезница и стамена чуварка њене северне границе, прелази у табор побуњеника. Агесилај је повео војску у Аркадију и показао је негодовање Спарте пустошењем мантинејских поља; али, ни Агесилај, ни снаге федерације нису ризиковали да заметну битку. Поводом спартанског напада, са тако мршавим исходом, Аркађани су потражили помоћ страних сила. Њихова прва молба за помоћ била је упућена Атини. Вести о бици код Леуктре изазвали су у овом граду помешана осећања задовољства и зависти. Понижење Спарте отварало је могућност за повраћај империје, упркос одговорностима преузетим скорашњим миром; али, тријумф Тебе био је незгодан и опасан. Ове наде и страхови подстакли су Атину на

Buleuterion

Eparitoi (федерална војска)

Teieja приступа Савезу 370. iogune пре Христа

Крај 371. iogune пре Христа

6 Е. А. G ardner и сарадници, E x c a v a tio n s a t M egalopolis (Hellenic Society Suppl. Papers I: Macmillan, 1892). 643

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Беоћани наиадају Лаконију

644

нову активност. Убрзо након битке код Леуктре она је показала да поштује промену положаја Хеладе позвавши делегате из пелопонеских градова да се поново свечано обавежу на поштовање Краљевог мира (који је, треба увек памтити, био основа Калијином миру) и да се заклетвом и једни и други обавежу да ће у случају непријатељског напада једни друге помагати. Елида, која је одбила да призна аутономију неким себи подложним државама, била је принуђена да остане по страни, а већина других држава положила је заклетву савезу. Био је то уговор Атине и њених савезника на једној и бивших савезника Спарте на другој страни. Овим актом савеза Атина је била дужна да помогне Мантинеји и аркадским градовима када им год запреги напад. Али, показало се да Атина, премда је била спремна да узурпира положај Спарте, није била спремна да обнови рат са својим старим супарником. Можда се током девет или десет месеци од скупа у Атини клима расположења променила; насиље демократских покрета на Пелопонезу можда је изазвало згражање; извесно је да је Атина одбила аркадску молбу за помоћ; изгледа да је размишљала о неутралној политици. Одбијање у Атини гурнуло је Аркадију у наручје Тебе. Борба која се водила за очување јединства Беотије помогла је уједињењу Аркадије и било је извесне спремности у држави на северу да притекне у помоћ свом млађем колеги. Али, није само симпатија према федералном уређењу било то што је навело Тебу да пошаље беотску војску на Пелопонез. Теби је било у интересу да не дозволи Спарти да се усправи, да је спречи да поврати свој утицај и уједињена Аркадија била је најбоље средство, какво се само пожелети може, за извршење тог циља. У том тренутку ситуација у северној Грчкој дозволила је Теби да изађе у сусрет аркадској молби. Фокиђани и озолски Локрани, Локрани из Опунта, Малијци тражили су савезништво Тебе након Леуктре, чак су јој пришли и одметнути Еубејани; тако да је цела централна Грчка све до Китерона била под беотским утицајем. Али, да је аркадски захтев стигао неколико месеци раније, не би му могли удовољити, пошто је тада још био жив Јасон из Фере и спремао се да крене у Делфе, па беотске снаге не би могле напустити Беотију. Била је већ зима када је тебанска војска, коју је предводио Епаминонда у пратњи својих колега беотарха, стигла у Аркадију да би открила да је Агесилај напустио поприште. Премда је овим сврха похода била постигнута, Аркађани су наговорили Епаминонду да се не враћа кући док не зада ударац непријатељу. Напад на Лаконију и нападај на саму Спарту био је смео предлог - смео бар као идеја, јер, колико историја памти, никада није неки душманин оскрнавио

Тебанска хегемонија

лаконско тле а град незаштићен бедемом никада није дошао у положај да одбије напад. Опасност за нападача са овако великом војском, окупљеном као ова сада, била је незнатна; наступање војске до капија Спарте примаћи ће Спартанцима до кућног прага поуку из битке код Леуктре. Нападачи су наступали у четири одељења на четири пута који су се стицали у Селасији и нису наишли на озбиљан покушај да им се пресече пут; Аркађани су побили нешто неодамода и избеглица из Тегеје. Селасија је спаљена и уједињена војска се спустила у равницу на левој обали Еуроте. Река која их је делила од Спарте набујала је од зимских киша и то је вероватно спасло град, јер је мост чувала прилично јака заштита тако да је напад био опасан. Епаминонда је наставио даље неколико километара ка југу све до Амикле, где је газом прешао речни ток. Али, сада је Спарта била спасена. На прву узбуну о предстојећем нападу разаслате су поруке у пелопонеске градове који су још остали пријатељски; градови - Коринт, Сикион, Флијунт, Пелена и градови са арголидске обале - сместа су послали помоћне снаге. Пошто је непријатељ пресекао северне путеве, ове су снаге биле принуђене да се искрцају на источној обали Лаконије и да пређу преко планине Парнона. Стигли су до моста на Еуроти, по одласку нападача у Амиклу; долазак савезничких трупа оснажио је одбрану Спарте толико, да је Епаминонда није напао, него се задовољио тим да пркосно с војском дође до њених предграђа. Била је то збиља довољна одмазда чак и за тебанску мржњу, што је Теба повредила Спарту као нико пре тога, што је оскрнавила неприкосновено тло Лаконије. Немогуће је замислити згранутост Спартанаца над великом несрећом за коју, захваљујући вековној неповредивости свога тла, никада нису ни слутили да је могућа. Жене, иако су дисциплином биле научене да пригуше своја осећања када им синови или мужеви погину у бици, сада су добијале нападе бола и очаја; наиме, за разлику од жена бројних хеленских градова оне никада раније нису гледале напријатеља у лице. Остарелом Агесилају, који се од имена Тебанац гнушао више од било којих других назива, била је поверена одбрана; задатак му је био још тежи зато што је морао да гледа не само непријатеља већ и омрзнутог душманина. Обећали су слободу хелотима, њима 6000, који су се пријавили да ратују, али ова помоћ је представљала нову опасност. Непотребно је рећи да губитак од неколико стотина војника на бојишту код Леуктре није био повезан са слабошћу коју је показала Спарта у овом критичном часу. Ако је победу код Леуктре извојевала натпросечна вештина једног стратега, слабија спартанска стратешка умешност није била то што је Лаконију изложило поразу.

И с т о р и ј а Грчке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Опадање спартанског становниш т ва

Утемељење Месене, у зиму 370-69. ioguне пре Христа

646

Болест се крила много дубље. Снага Спарте је копнела просто зато што није имала људи; израчунато је да у то време није било више од 1 500 пуноправних грађана. Није само непрестано ратовање, него су, знатно више, економски услови довели до овог опадања броја грађана. Откако је новац почео да притиче у Лаконију, и откако је нови закон допуштао грађанима да отуђују своје поседе, уследила је неизбежна последица: мале парцеле, које су оскудно прехрањивале сваког Спартанца, згртане су у веће поседе а упоредо са парцелама нестајали су и грађани. Та болест која је растакала енергију његових непријатеља није могла да промакне Епаминонди и његов следећи корак је значајан. Опустошивши јужну Лаконију, од обала Еуроте до подножја Тајгета све до Гитија - где нису успели да заузму складишта оружја - савезници су се вратили у Аркадију. Али, премда је била средина зиме, њихов посао још није био довршен; још је требало задати Спарти знатно већи ударац. Епаминонда их је сада одвео у други део спартанске територије, у древну Месенију. Робови, који су потицали од древних Месењана, побунили су се одмах по њиховом доласку и на падинама планине Итоме Епаминонда је ударио темеље нове Месене. Древни национални хероји и хероине призвани су да се врате народу који је поново признат; обележен је пространи обим града, постављени су први темељи уз звуке свирала. Итома је била акропола и чинила је једну страну града, чији су се бедеми од лепог тесаника спуштали низ падине и спајали у равници у подножју. Месењанске избеглице које су лутале по хеленском свету сада су поново имале дом. Месена је, попут Мегалепоља, била утемељена „синојкизмом“ околних области. Међутим, њен политички положај се потпуно разликовао од положаја Мегалепоља. Месена није била престоница федерације; она је била држава Месењана - град са целом земљом као градском територијом. Корона и Метона нису били градови попут Мантинеје и Клитора; били су места попут Браурона и Маратона; њихови су становници имали грађанско право Месене, али своја грађанска права могли су да користе само у подножју Итоме. Однос Месене према Месенији био је раван односу Атине према Атици, а различит од мање централизованог односа Мегалепоља према Аркадији. На овај начин није подигнуто само ново утврђење, већ је створен и нови непријатељ Спарте на њеном владарском подручју. Целу област западно од Тајгета (изузев Асине и Кипарисије, градова у приморју) отргли су од спартанског подручја; више од пола спартанских робова постали су слободни људи непријатељске државе.

Тебанска хегемонија

Под окриљем Тебе стара неправда била је поништена и принцип аутономије је био снажно потврђен. Али, поред славе коју је Теба задобила тако популарним делом, поред директне увреде нанете Спарти и оснивања непријатељске тврђаве, политика Епаминонде била је срачуната да донесе важнији резулат: губитак Месеније ће у спартанској држави убрзати тај процес опадања који је већ добро узео маха. Што има мање парцела, има мање грађана, због нераскидиве везе између земље и грађанских права у Ликурговом систему7. Крајње време је било да Спарта реформише свој устав. Овај напад на Лаконију вредан памћења Аркађани су прославили посветивши као вотивни дар богу у Делфима део плена и групу статуа8. Стихови посвете говоре да је аутохтони живаљ свете Аркадије, опустошивши Лакедемон, подигао споменик као сведочанство будућим поколењима. Статуе су изгубљене, а стихови уклесани у камену отети су забораву. У међувремену Спарта је преклињала Атину за помоћ и Атина је одлучила да напусти свој неутралан положај. Изгласана је одлука, коју је снажно подржао беседник Калистрат, да се у помоћ Спарти пошаље цела градска војна сила под командом Ификрата. То је очигледно за Атину био најбољи курс у политици. Спарта је била неопходан чинилац да се постигне равнотежа сила са Тебом. Сасвим је извесно да, упркос свим њиховим суревњивостима, Атину од Спарте није делила толико снажна антипатија каква је постојала између ове две државе и Тебе. Ификрат је наступио до Истма и заузео је Коринт и Кенхреју, држећи на овај начин под контролом линију планине Онија. Његов циљ, то треба да је јасно, није био да онемогући непријатељу да напусти Пелопонез, него да заштити зачеље своје војске која улази у непријатељску област. Стигао је у Аркадију, али је открио да су Тебанци са својим савезницима напустили Лаконију и да Спарта више није у опасности. Стога се повукао у Коринт,

Камен који сведочи o нападу на Лаконију

А ш ина шаље војску да спасе Спарту

Тебанска војска се враћа кући, у пролеће 369. iogune пре Христа

7 Анализа која најбоље показује опадање броја С партанаца јесте Аристотелова П о л и т и к а 1270a. „Скоро две петине целокупне земље држе жене: то је због великог броја наследница и високог износа мираза... Како сада ствари стоје, неко може своју богату наследницу дати коме год жели и, ако он умре без тестамента, његов наследник је може дати коме год он хоће. Као резултат, премда земља може да издржава 1 500 коњаника и 30000 хоплита, било је мање од 1000 грађана (када су напали Тебанци). Чак је и један напад био исувише (тежак) за државу; мањак њихове живе силе био је кобан.“ Изгледа да су породице без синова, наследника породичног имања, биле опш та појава у С парти IV века пре Христа. 8 Аркадске статуе Аполону, Паусанија X 9. 3. Натпис је био пронађен; завршава се: tc o v 6 e

aoi EK^iverai AaKe6aipoviouc; 6r|[ia>aavTe(;]

Хркабе