Istorija-Stare-Grcke-1.pdf

ИСТОРИЈА

ГРЧКЕ

ДО СМРТИ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ

Први пут објављено на енглеском језику под називом Ј. В. Bury and Russell Meiggs, A History of Greece, 4th edition, од стране издавача Palgrave Macmillan, одељења Macmillan Publishers Limited. Ово издање je преведено и објављено по лиценци добијеној од стране Palgrave Macmillan. Аутор је укључио своја права којим се он идентификује као аутор овог дела. © Macmillan and Russell Meiggs, 1975

Редакшори срискт издања Мирко ОБРАДОВИЋ, Светлана ЛОМА Жарко ПЕТКОВИЋ, Снежана ФЕРЈАНЧИЋ

Џон Багнел Бјури - Расел Мигс

Историја Грчке до смрти Александра Великог ( п рв а књига)

Превод Љ иљ ане ВУЛИЋЕВИЋ По1овор српском издању С лободан Д У Ш А Н И Ћ

Завод за уџбенике, Београд

У редни к мр Јасмина МИЛАНОВИЋ О дговорни уредн ик мр Јасмина МИЛАНОВИЋ З а и зд а в а ч а проф. др Радош ЉУШИЋ, директор и главни уредник

ISBN 978-86-17-14730-1

Садржај Предговор четвртом издању.......................................................................... IX Изводи из Предговора првом издању.........................................................XII Увод....................................................................................................................... 1 Грчка и Егејско м о р е ..........................................................................................1 I поГлавље Почеци Грчке и херојско д о б а ...................................................................... 5 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Порекло Грка............................................................................................. 5 Крит........................................................................................................... 13 Микенска цивилизација (1600-1100. године пре Христа)..............29 Тројански поход......................................................................................59 Немири у Грчкој и на Блиском и стоку...............................................61 Хомерови еп ови ......................................................................................71 Политичко и социјално уређење раних Г рка................................... 75 Х ом ерскодоба........................................................................................78 Дорска најезда ........................................................................................80 Експанзија Грка у источни Егејски п ростор..................................... 85 Пад грчких монархија и уздизање реп убли ка................................. 94 Односи Феничана и Грка...................................................................... 97

II поглавље Експанзија Грчке............................................................................................105 1. Крај хомерског д о б а ............................................................................ 105 2. Узроци и карактер грчке колонизације...........................................106 3. Колоније на обалама Црног, Мраморног и на северним обалама Егејскогмора..........................................................................................110 4. Колоније у западном Медитерану.....................................................113 5. Развој трговине и поморског предузетниш тва............................. 127 6. Утицај Лидије на Грчку........................................................................ 132 7. Отварање Е ги пта..................................................................................136 8. К и р е н а ................................................................................................... 138 9. Галија и Хиспанија................................................................................140 10. Народно незадовољство у Хелади.....................................................141

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

III пот авље

Развој Спарте. Пад племићких о л и гар х и ја...........................................145 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Спарта и њено друштвено уређење...................................................145 Спарта осваја М есенију...................................................................... 151 Унутрашњи развој Спарте и њене институције............................. 155 Критски устави......................................................................................162 Надмоћност и опадање Арга. Олимпијске игре............................. 166 Демократски покрети: законодавци и ти ран и ............................... 169 Тираниде централне Х еладе...............................................................173 Панхеленске игре и Панхеленство.....................................................186

IV поглавље Уједињеше Атике и утемељење атинске д ем ократи је......................... 189 1. 2. 3. 4.

Уједињење А ти ке..................................................................................189 Владавина п лем ства............................................................................ 191 Племство у VII веку пре Христа........................................................ 194 Солоново законодавство и утемељење демократије у А ти н и.. . . 199

V поГлавље Развој Атине у VI веку пре Х р и ста...........................................................209 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Освајање Саламине и Нисеје...............................................................209 Атина под Писистратом...................................................................... 210 Успон Спарте и Пелопонески савез...................................................220 Пад Писистратида и интервенција С парте..................................... 223 Краљ Клеомен и друга интервенција С парте................................. 227 Клистенове реформе............................................................................ 229 Прве победе демократије.................................................................... 234

VI поГлавље Продор Персије на Егејско м о р е .............................................................. 237 1. Успон Персије и пад Лидијског краљ евства................................... 237 2. Персијско освајање малоазијске Грчке............................................. 245 3. Персијско освајање Египта. Поликрат са С а м а ............................. 248 4. Јонија под Даријем................................................................................ 251 5. Даријев поход на Европу. Освајање Тракије................................... 255 6. Јонски устанак против П ерси је.........................................................258 7. Други и грећи Даријев поход на Европу. Маратонска битка . . . . 264 8. Борба Атине са Егином........................................................................ 275 9. Развој атинске демократије................................................................ 278 10. Атина будућа поморска сила...............................................................281 VII потављс Грчка у опасности. Напади Персијанаца и К артаги њ ан а................. 283 1. Ксерксове припреме и поход на Грчку.............................................283 2. Припреме у Грчкој................................................................................ 287 VI

Садржај

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Термопилска битка и битка код Артемисија................................... 290 Саламинска б и т к а ................................................................................297 Последиде саламинске б и т к е ............................................................ 303 Припреме за нови п о х о д .................................................................... 306 Битка код Платеје..................................................................................310 Бој код Микале и освајање Сеста...................................................... 315 Гелон, тиранин Сиракузе.................................................................... 318 Напад Картагине на Сицилију, битка код Химере......................... 322 Сиракуза и Акрагант под Хијероном и Тероном........................... 325 Религијски покрети у VI веку пре Х риста.......................................330 Ширење орфичке религије.................................................................. 334 Рационалност Јоњ ана.......................................................................... 337

VIII псплавље Утемељење атинске и м п ери је.................................................................... 341 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Положај Спарте и Паусанијина каријера.........................................341 Делски с а в е з ..........................................................................................347 Утврђивање Атине и П иреја.............................................................. 349 Остракизам и Темистоклова см рт.....................................................353 Делски савез постаје атинска империја...........................................356 Кимонова политика и његова остракоф орија............................... 364

IX потавље Атинска империја под Перикловим в о ђ с т в о м ..................................... 369 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Довршетак атинске демократије.......................................................369 Рат Атине против Пелопонежана.....................................................373 Закључење мира са Персијом............................................................ 381 Неуспеси Атињана. Тридесетогодишњи м и р ................................. 383 Периклова империјалистичка политика и отпор према њој . . . . 386 Периклова политика............................................................................ 391 Обнова храм ова....................................................................................392 Пиреј. Раст атинске трговине............................................................ 399 Предузетништво Атињана на Апенинском полуострву..............402 Атинска политика у Тракији и на Црном м о р у ............................. 404 Побуна С ам а..........................................................................................406 Више образовање. С оф и сти .............................................................. 409 Е урипид..................................................................................................413

X потавње Рат Атине са Пелопонежанима (431-421. године пре Христа)..........415 1. 2. 3. 4. 5.

У во д у р аг................................................................................................415 Општи поглед на рат. Тукидид.......................................................... 425 Тебански напад на П латеју................................................................ 429 К уга......................................................................................................... 431 Опсада и освајање Платеје ................................................................ 439

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

VIII

Побуна М итилене................................................................................ 442 Ратовање на западу Хеладе. Трагична збивања на Коркири........448 Демостенове ратне операције на западу........................................... 453 Никија и Клеон. Политика у А т и н и .................................................455 Атињани освајају Пилос .................................................................... 459 Атињани заузимају Н и сеју .................................................................469 Атински неуспех у Беотији.................................................................470 Рат у Тракији. Атина губи Амфипољ.................................................473 Преговори о закључењу мира.............................................................479 Битка код Амфипоља и Никијин м и р...............................................483

Предговор четвртом издању Прво издање ове Историје Грчке објављено је 1900. године у предвечерје драматичних ископавања сер Артура Еванса (Sir Arthur Evans) у Кносу на Криту. У другом издању, објављеном 1913. године, Бјури (Buru) је прерадио Прво поглавље у светлости нових археолоших налаза. Осим у Првом поглављу, било је само мало измена. У издању из 1951. године морале су се поново урадити радикалне промене у Првом поглављу. Све шира и бројнија ископавања на грчком копну знатно су унапредила нашу интерпретацију Микењана, а биле су неопходне и измене у одељку о Криту. Многобројна нова археолошка сведочанства и измењена оцена ранијег археолошког материјала захтевали су и ревизију у многим питањима у друтим поглављима. Ипак, карактер и опсег промена били су ограничени економичним коришћењем типографских плоча. До 1970. године ове су плоче дотрајале и поновно слагање је пружило прилику за свеобухватнију ревизију. Потреба за новим издањем постала је ургентна, јер су током двадесет година од трећег издања археолошка ископавања довела до драматичних открића, а велики број научних часописа потхрањивао је жустру контроверзију о старим и новим спорним питањима. Још једном је наше тумачење бронзаног доба имало највише користи од нових археолошких налаза, посебно од ископавања дворца у Месенији из кога је, по општем уверењу, Хомеров Нестор владао својим пространим краљевством. Ово откриће је оживело интересовање за однос предања у Хомеровим еповима и историје. Археолошки налази из Пила такође су осветлили на интерсантан начин последњу фазу микенске историје, а најважније откриће ископавања био је велики број глинених таблица, испечених у пожару који је прогутао дворац. Одмах је примећено да ове таблице личе на таблице из Кноса и да су и једне и друте исписане истим типом писма, који је Еванс назвао линеаром В; овај се тип писма разликује од старијег линеара А. Управо су таблице из Пила омогућиле Мајклу Вентрису (Michael Ventris), енглеском архитекти, који је радио на дешифровању од својих гимназијских дана, да увери превладну већину класичних филолога да су таблице линеара В исписане раним обликом грчког језика. Ово откриће проузроковало је мењање мишљења о многим питањима. Грчки језик који је употребљавала администрација минојског Кноса неочекивано је изнело на видело да су Грци доминирали Кносом у времену пре разарања дворца. Ово је одмах поставило питање разарања других критских двораца, а контроверзија се још више разбуктала када је ископавање насеља у близини места Акротири на острву Санторини наоко потврђивало тезу коју је Маринатос провизорно скицирао 1939. године. Многи би се сада сагласили са њим да је жестока вулканска ерупција на острву Санторини проузроковала разарање двораца и насеља на широком проIX

И с т о р и ј а Гр чк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

стору на Криту. Ипак, археолошка сведочанства стварају тешкоће и ал гернагивно мишљење да су Грци били разоритељи још има снажну подршку. Нови археолошки налаз на копну био је мање сензационалан. Међутим, ископавања у Лерни у Арголиди и у месту Лефканди на Еубеји поткопала су раширено схватање да је постојала већа инвазија Грчке са севера крајем ранохеладског периода. Скица промена сада изгледа много компликованија. Како су се открића нових ископавања нагомилавала, Микењани су постајали све значајнији. Природно је да Еванс, који је открио богатство минојске цивилизације, нужно пренаглашава зависност Микењана од Крита. Данас више примећујемо домородне корене и развитак микенске цивилизације. У ствари, постоји опасност да реакција оде предалеко и потцени моћ Крита пре XV века пре Христа. Овакве неочекиване историјске развитке ревизија помоћу „закрпа“ није могла интерпретирати на одговарајући начин; стога је Прво поглавље написано поново, сасвим од почетка. Знатан број новонаписаних одељака налазио се и у историји архајског периода; наиме, рестрикције, које је наметало коришћење оригиналних типографских плоча из 1950. године, нису омогућавале да се укаже на нову светлост којом је био обасјан архајски период новоодређеним датумом увођења кованог новца, грчког алфабета, као и ископавањем код Ал-Мине. У свим другим деловима главна структура суштински је и даље Бјуријева. Његов је текст мењан када би ново археолошко сведочанство то учинило неопходним или када би се упорна научна дебата пресудно окренула против његовог мишљења; ја сам се, међутим, трудио да не намећем своја гледишта у питањима која су још увек конгроверзна и користио сам напомене да укажем на алтернативе. Треба истаћи још један принцип. За седамдесет година откако је Бјури саставио своју историју, начин изражавања се знатно променио. Неке речи и фразе које су биле у општој употреби 1900-те године сада имају укус застарелости у којој многи налазе предмет за забаву. У таквим случајевима текст је прилагођаван модерном језичком изразу. Премда је недавно, током протеклих година, број студената који уче грчки језик био жалосно смањен, број заинтересованих за античку историју постојано се повећавао, па међу новим читаоцима има многих који желе да се приближе изворима и садашњој научној контроверзији. Поглавито ради таквих читалаца напомене су проширене и додате су библиографије. Увршћен је и речник појмова који су суштински грчке речи, само транслитерисане. Све географске карте су прегледане и исправљене, а додате су и нове заједно са посебном картом грчког света на крају књиге која се може извући и развити. С добрим разлогом захвалан сам господи Лавелу и Џонсу на њиховом стрпљењу, ведрини и стручности. Знатан број нових фотографија је такође увршћен, додате су и напомене за слике чије значење можда није очигледно. Дужно признање је одато у списку фотографа, али морам да изразим своју посебну захвалност Алисон Франц. Имао сам свесрдну помоћ пријатеља којих има исувише много за набрајање, нарочито у мом рвању са бронзаним добом. На овом пољу многих проблема могућност дискусије са професором Каскијем и магистром Пофамом о њиховим ископавањима била је од непроцењиве вредности и остајем веома захвалан на њиховом стрпљењу и охрабрењу. Такође сам много научио о Микењанима из докторске тезе Оливера Дикинсона, као и из дискусије која је уследила са њим. Он је био један из оштроумне и истакнуте групе оксфордских х

Предговор

дипломираних студената која се бавила бронзаним добом и пружала најидеалнију подршку. Имао сам велику срећу да уживам гостопримство и подстрек Британске школе у Атини у критичном периоду ревизије. Розамунд Бродли, једина особа за коју знам да, поред моје жене, може да прочита више од половине мог тешко читљивог рукописа, изборила се кроз тежак руком писани текст са ефикасношћу и стрпљењем које једва да заслужујем, али свесрдно ценим. Кроз ову комплексну ревизију Рекс Ален из Мекмилена ми је био постојани водич и утешитељ. Његов савет и практична помоћ били су непроцењиви и веома сам уживао у нашем радном партнерству. Rasel Meiggs Garsinton, новембра 1973. Године

XI

Изводи из Предговора првом издању При одређивању облика и карактера ове књиге усмеравала су ме два начела. Прво, пишући историју засновану на античким ауторима, из мог угла посматрања, премда је природно и свакако лакше допустити да се и грађа разграна у више томова, ако се она сабије у један том, често је резултат практичнија књига. У случају нове Историје Грчке учинило ми се вредно труда да кренем овим тежим путем. Друго начело на које сам се одважио је да су књиге, што се бар историје тиче, које су у стању да заинтересују одрасле читаоце, по мом уверењу, најбоље за инструирање млађих студената. Стога, иако ми је циљ да сарађујем у образовању, ова књига има у виду шири круг читалаца од ученика у средњој школи или студената на универзитетима. Неизбежна последица ограниченог простора који сам себи наметнуо биће то да ће се само дотицати књижевност и уметност, филозофија и религија у случајевима када непосредно илуструју или када су блиско повезане са политичком историјом. Приметиће се да сам понекад ово правило либерално тумачио; но, то је правило које се може лакше применити пошто има много изврсних радова који се баве уметношћу, литературом и филозофијом и сада су лако доступни. Уметање у сажету политичку историју неколико неповезаних поглавља која неадекватно обрађују, што је неминовно, уметност и литературу чини ми се да је без користи и неукусно. Вредни а свима доступни приручници државних старина омогућили су ми да у приказивању развоја Атинске државе или дотицању уређења других градова изоставим ситније детаље. Читалац мора на другом месту да тражи саге Хеладе, географске описе ове земље, топографију Атине. За топографију Атине и географију Грчке откриће да су му доступна изванредна дела. Два упозорења морам упутити читаоцу и биће најприличније да то учиним на овом метсу. Прво се тиче преисторијског доба, које је предмет Првог поглавља ово га дела. Материјална сведочанства сакупљена у археолошким истраживањима на обалама и острвима Егејског мора за последњих двадесет година, по претпоставци да припадају цивилизацији преисторијске Грчке, суочила су историчаре са низом нових проблема за које нису још нађена решења која би се могла сматрати сигурним. Становишта најспособнијих истраживача су у великом раскораку. Нови доказ може сваког тренутка оборити провизорне закључке и приморати нас да трагамо за новом интерпретацијом података. Ископавања која ће сада започети на Криту, напокон враћена у прави грчки свет, могу довести до неочекиваних резултата који могу променити цео проблем. Стога се преисторијска Грчка не може обрађивати на задовољавајући начин осим методом дискусије. Међутим, пошто је у књизи попут ове дискусија изван делокруга дела, аутор може само да опише главне карактериXII

Предговор

стике цивилизације које је ископавање изнело на видело; он може суздржано да изнесе главне опште закључке, по свом уверењу вероватне, о односу археолошких налаза и грчке литерарне предаје. Много шта аутор мора оставити као неизвесно и неодређено. Тешкоћа проблема се увећава због тога што су литерарна сведочанства, која се односе на активности и кретања раних грчких племена, претежно уткана у мит и теже их је из њега расплести него откопати зидове и гробове затрпане покровом земље. Значај предгрчких становника Грчке, мешани етнички карактер Грка историјске епохе, релативно рани датум „јонске" колонизације, континуитет егејске цивилизације, однос „микенске“ цивилизације према цивилизацији коју описује Хомер - то су главни проблеми које сам имао задовољство да истакнем. Друго упозорење се примењује на све историје Грчке које су написане још од Ефоровог времена. Рани део грчке историје, који одговара VII и VI веку пре Христа, неизбежно је искривљен и постављен у лажну перспективу захваљујући нашим ограниченим знањима. Наиме, у то доба (као и у вековима који су им непосредно претходили а готово су сасвим нестали из нашег видокрута) градови западне обале Мале Азије чинили су најзначајнији и најпросвећенији део хеленског света, а о тим градовима у данима њихове величине имамо тек неповезане, летимичне слике. Наша сазнања о њима почињу тек са надирањем Персије у простор Егејског мора и потонућа тих градова на другоразредни положај у Грчкој. Стога су странице на којима би Грци из Азије морали заузимати узвишено место монополисане развитком старије Грчке; створен је лажни утисак да се историја Хеладе у VII и VI веку пре Христа састојала само, или главним делом, од историја Спарте и Атине и њихових непосредних суседа. Непрозирност обавија и настајање раних грчких заједница на Апенинском полуострву и на Сицилији током истог периода. Неправда се нажалост не може исправити признањем да је учињена. Атина, Спарта и њима слични градови остали су на своме тлу. Les absents ont toujours tort1. У напоменама и упућивањима на крају књиге указао сам на оно што дугујемо савременом истраживању посебних питања. Овде морам да признам свој општи дуг историји Грота (Grote), Фрименовој (Freeman) Историји Сицилије, историјама Бусолта (Busolt), Белоха (Beloch), Е. Мајеровој (Е. Меуег) Gescichte des Altertums2 и историји Дројзена (Drousen). Премда су друте историје високог угледа и на енглеском и на другим језицима биле консултоване, уз пуно уважавање, превасходно остајем дужник овим ауторима. Али, можда још више дугујем списима једног човека који је, премда никада није написао стварну историју Грчке, дао небројене а непроцењиве доприносе њеном проучавању - професору Улриху фон Виламовиц-Мелендорфу (U. von Wilamowitz-Mollendorff). Додуше, ја се са неким његовим закључцима не слажем, али овде хоћу да изразим искрено и велико слагање са његовим методама и дивљење према подстицајној вредности његових списа. Ј. В. Bury

1 Фр. Одсутни увек нису у праву. Прим. прев. 2 Нем. Историја староГ века X III

Увод Грчка и Егејско море Како се наш е приповедањ е буде гранало, упознаваћем о грчке реке и долине, планине, зали ве и острва и нем а п отребе да овде улазимо у неко подробније описивањ е. М еђутим, корисно је да на самом почетку ухватим о неке опш те карактеристике које су допринеле да се и стори ја Грчке уобли чи онако каква је била, а без којих не би могла настати. О собеност грчке историје тако је блиско повезана са особенош ћу њ ихових п реб ивали ш та да је не мож емо зам ислити без грчког копна и мора. Од тр и м асивна рта од којих се састоји јуж н а Европа, онај на истоку готово би сасвим био н али к н а Ш панију на зап аду да се нагло заврш и о на северу Тесалије, а да је Грчка, његов изданак, потонула у море. О н би у том случају био само огроман блок непрекидног копна, који готово дотиче на једном углу обале Азије, као што Ш панија скоро дотиче обале А фрике. М еђутим , Грчка, јуж н и наставак И лирика, им а потпуно друге природне карактеристике које је чине разли чи том и од Ш паније и од И талије, те је источни базен М едитерана видно другачији од западног.

И лирско (и л и Б алкан ско) полуост рво

Грчка одаје ути сак групе р това и острва, премда је, уистину, могла бити чврст н еп реки н ут блок копна, у својој мањој сразмери, попут оног м асивног р та од кога ш трчи. Грчку је могуће описати као планински р т по средини пресечен н а два дела огром ном пукотином. П ланине које чине источну гран и цу Тесалије: О лимп, Оса и Пелион, планине дугог острва Еубеје, затим низ острва од Еубеје на југ, морале су чин и ти непрекидан планински ланац - стеновиту источну обалу. С друге стране, гребени П инда, разм еђе Тесалије и Епира, имају свој наставак у висови м а Т им ф реста и Корака. Њ ихов се ланац, завојитом југоисточном линијом , скренувш и са свог природног правца, настављ а П арнасом, Хеликоном, К итероном , атичким п ланинам а и острвим а. С лично томе пелопонеске планине настављају епирске горе. Тако р ек о н стр у и ш ем о у м и сл и м а рељ еф Грчке, као н изове планинских ланаца који се п ротеж у од јута ка истоку, и здиж ући из

О собеносш Грчке

К ор и н т ск и за л и в

П л а н и н ск и л а н ц и

И м аГинарна р е к о н с т р ук ц и ја

1 И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

м ора копно далеко у Егејско море. Да је п рирода Грцима подарила такву земљу, њ ихова би и стори ја била потпуно измењ ена. Док то замиш љ амо, постајемо свесни колики је био дуг Грка геоф изичким одликама земље. У земљи ртова, дубоких зал и ва и острва било је предодређено да водени путеви неум итно п остан у путеви грчке експанзије. Тај народ је, уистину, био гурнут у наручје мору. Важне 1ео 1раф ске особеност и I. В елики м орски рукаеац (К оринт ски за п и в)

Н ајупадљ ивије обележ је средиш њ е Грчке је д убока п укоти на која је Грчку поделила на два дела. Т ребало је да ју ж н и део буде острво - о чему речи то сведочи грчки н ази в „П елопово острво" међутим, он се држ и за копно уским копненим м остом н а источном крају велике пукотине. О ва геоф изичка црта им ала је виш еструки значај за грчку историју. 1. Д вострука улога Коринтског зали ва одмах је јасна. Он пропуш та м оре ун утра до многих народа који би иначе били брђани на копну и знатно п родуж ава грчко приморје. Залив је уз то учинио јуж н у Грчку самом, тако да се мож е см атрати одвојеном територијом од северне Грчке. П ракти чн о узевш и, југ је о стрво са соп ствен и м острвским интересима. 2. М еђутим , да је „П елопово о с т р в о “ збиљ а било о стр в о , да И стма није било, ту би од најранијег доба постојале директн е и неп рекидне везе и зм еђу об ал а које спи рају таласи Егејског и Јонског м ора. И сточне и зап ад н е области Грчке би се п ри б л и ж и л е пош то би б родови тр го в ац а и ли р атн и ка, ум есто да зам орн о п лове око П елопонеза, могли п осред Грчке проједри ти из једног у друго море. Без И стм а би се п утеви тргови н е ун ап ред и ли и п р о м ен и ли би се ц ен три трговине; ратови у грчкој и стори ји би се води ли у другим см еровим а. К олико је И стам био значајан м ож да би се најбоље и лустровало саврем ен и м прим ером . У клоните м ост који повезује ју ж н и са северним кон ти н ен том А мерике, па п осм атрајте пром ене које резулти рају у п утеви м а тргови н е и у условим а п ом орског р ато вањ а н а вел и ки м о кеан и м а Зем љ ине лопте. Даље, да је м ост који је п рипајао П елопонез коп н у био н а зап ад н о м крају зал и ва, области с обе стран е м орског рукавц а биле би још и ран и је лако доступ не трговачкој разм ен и у Егејском м ору и н а И стоку; развој ц и ви л и зац и је северозап ад н е Грчке био би наглији и и н тен зи вн и ји; и стори ја Беотије и Атике, откачена од П елопонеза, и ш ла би у другом смеру.

II. Егејско море

2

Географска карактеристика Егејског басена била је други одређујући чин и лац грчке историје. П осут безбројним острвим а, као да је био предодређен да развија опш тењ е н арода са народом. Кикладска острва, која се, како смо в ећ видели, уклапају у окви р грчког

Увод

копна, н еосетно п релазе у острва која и стура азијска обала; ту је створена нека врста острвског м оста који мами бродове да прелазе из Грчке у М алу Азију. Западн а обала М але Азије збиљ а природније п рип ад а Е вропи него сопственом кон ти ненту; ран о је п остала део грчкога света и Егејско м оре би се прем а томе могло сматрати истинским центром Грчке. Западни део Грчке био је, такође, лепо опскрбљен добрим лукама; прем да није био тако богат зали вим а и острви м а попут источне обале, био је погодно позорје за развој трговин е и ц ивилизације. П утовањ е од К оркире до „пете“ на југу И талије није било дуго, па је предузетниш тву становника западне Грчке био раскриљ ен цео један свет. Али, у ран о доба тај је свет био варварски и није имао да понуди много дарова цивилизације, док су становн иц и источног грчког п рим орја у п и рали погледе ка А зији и дош ли у додир са древним цивилизацијам а О ријента. Заосталост западне Грчке у поређењ у са источном у р ан о м периоду није потекла од кон ф и гурац ије двеју обала, већ од околн ости ш то је Запад леђи м а био окренут Азији; међутим, у каснијем периоду видим о Јонско м оре као пром етну трговинску п озорни ц у обрубљ ену напредним заједницама које потпуно р авн оп равн о учествују у грчкој цивилизацији. С еверна об ала А фрике, која се као и зазов сучељ ава са трим а великим медитеранским полуострвима, одиграла је значајну улогу у историји јуж не Европе. Од најдавнијих врем ена А ф рика је била геолошки и историјски повезана са Европом. Западн у Европу и северну А ф рику у дубокој п рош лости спајали су м остови непрекинутог копна; тај ан тедилувијални континент, који бисмо могли назвати Евро-Либијом, мож да је био настањ ен људима хомогене расе. Сицилија је представљ ала остатак древног копненог моста између Европе и северне А ф рике и ом огућивала је лак прелаз м орепловцима. Код Ш паније (Гибралтар) два континента сасвим се приближавају.* Грчка је земљ а планина и м алих долина; има мањ их река и неколико р авн и ц а осредњ е величине. Стога је виш е него подесна да буде земља малих, независних држ ава од којих је свака заш тићена од суседа брдским баријерама. И сторија Грка, коју чине такве државе, не би могла настати на другачијем тлу. Додуше, повест свих земаља је у извесној мери зависна од географ ских услова; међутим, та зависност је у Грчкој нарочито и зраж ена и у спрези са осталим чиниоцим а сп речавала је национално уједињење. О стрва су, по ло гици ствари, чин и ла политичке целине; међутим, прем да м ора по

За и а д

III. Положај Грчке у односу на А ф рику. К опнени м ост ови у М ед и т ер а н у у п ли о ц ен у на Гибралт ару (I), И т а л и ја С и ц и л и ја -Т у н и с

(2)

IV. Грчка је подесна за м а л е државе

* У овом пасусу изостављен је део текста ради једноставнијег начина изражавања, при чему је основна идеја сачувана. Прим. прев.

3

И с т о р и ј а Гр ч ке до с м р т и А п е к с а н д р а В е л и к о г

К ли м а и пподност т ла

4

пут п лан ин а могу да раздвајају, она, за разл и ку од планина, могу и да спајају: у грчким условима лакш е је било створити велику пом орску им перију него копнену. Н а сличан начин, брда су спречавала развој брзог копненог саобаћаја (добри копнени путеви не постоје у старој Грчкој), док су, како смо видели, разуђеност обале и мнош тво острва олакш авали саобраћај на мору. Нема препреке да скрш и ветрове који хује од А зијског континента преко Ц рног м ора ка грчким обалам а и чине Тракију студеном земљом. О туда грчка клим а има карактер извесне окрепљ ујуће ош трине која је разви ла снагу и енергију народа. Надаље, Грчка није, ни у коме погледу, богата и плодна земља. О н а им а м ало великих обилато наводњ ених долина; о б рађи ван е долине нису давале сразмерни допринос по сетвеној површ ини, како би се могло очекивати. Тле, прем да д обро за јечам , није било довољ но плодно за екстензивно узгајањ е ж ита. Стога су ратари м орали м укотрпно да раде. Али, кон ф и гурац ија терена је условила и р азв и л а пом орско предузетниш тво. С једне стране, богатије преком орске земље привлачиле су пустолове, нарочито када је п ораст становн иш тва почео да изази ва несташ ицу ж и вотни х средстава. С друге стране, најзад је постало нуж но да се дом аћи приноси ж и тари ц а допуњ ују пш еницом увезеном са стране. Али, ако је Д ем етра (богињ а ж и та) ускраћивала своју највећу милост, бар су грож ђе и маслине свуда обилато рађали на грчкој земљи и њ ихово узгајањ е било је једно од главних ц рта ж и вота у древној Грчкој.

I иотавље

Почеци Грчке и херојско доба 1. Порекло Грка Све до седамдесетих година XIX века грчка митологија и књ иж евност, а н ар о ч и то вели чан ствени Х ом ерови епови, били су једина сведочанства за и сторију Грка пре доласка Дораца. Када је Хајнрих Ш диман - немачки бан кар који је као самоук научио грчки и био одушевљен И лијадом и Одисејом - кренуо да открива Х омеров свет, означен је почетак нове епохе. Н а брду Х исарлику (северозападна Мала А зија) Ш лим ан је наш ао богато насеље са златним предметима у м ногим кућама, а, касније, у М икени низ гроб ова у облику бунара (Schachtgraber) са басн ословн им благом у злату и сребру: ритуалним бодежима, мачевима, накитом и керамиком високог квалитета. Ш лиман је м ислио да је код Х исарлика открио П ријамову Троју, а у М икени тела А гам ем нона и њ егових племића. М еђутим, није дуго тр еб ал о н ауч н и ц и м а да схвате да су тројан ско злато и микенски гробови старији виш е стотина година од традиционалног датовања Тројанског рата. Гробови у облику бунара су довели археологе у стварн у недоум ицу јер у археолош ком м атеријалу из Грчке до тог врем ена није нађено ниш та ш то би наговеш гавало такво богатство у тако раној епоси. О чигледно је да су Ш лиманови налази траж или посебна објаш њења. Сер А ртур Еванс, тада млади кустос у А ш моловом м узеју у О ксф орду, м ислио је да би се објаш њ ењ е могло наћи у и стр аж и вањ у кри тских старина. С адрж аји гробова у облику бунара, особито некласични елементи њиховог инвентара, им пресионирали су Еванса. Н а К рит су га одвели знакови писма на печатим а које су у А тини п родавали старин ари и говорили да потичу са Крита. П остојало је грчко предањ е - записано у Херодотово и Тукидидово врем е - о м оћном краљ у М иноју из К носа који је господарио Егејским морем. Евансу је пош ло за руком да дође до локалитета К носа и н и зом и скопавањ а која започињ у 1900. године отворио је потпуно ново поглавље у историјској и археолошкој науци. Еванс је веровао да су Грци са копна дуговали К рићаним а своју културу и чак је см атрао да је на врхунцу м оћи К носос владао једним делом Грчке. Кад су даљ а и скопавањ а открила и друте 5

И с т о р и ј а Гр чк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

критске дворце и расветлила њихов развој, Евансово гледиште било је ш ироко прихваћено. М еђутим, како су откри ван и одговарајући локалитети на грчком копну, п остепено се п оказало да је континентална цивилизација, која је по свом најваж нијем ц ентру добила п рикладно име „м икенска“, прем да под сн аж ни м утицајем Крита, имала специф ичан карактер и такође извози ла своју робу како на Исток тако и на Запад. А р хео ло ш ја и т р а д и ц и ја

За историју егејског п ростора током II м иленијума пре Х риста имамо два пута сазнањ а - археолош ке и зворе и усмено предањ е сачувано у м итовим а и легендама. О ба имају своја ограничењ а. О граничењ а у кориш ћењ у легенди довољ но су јасна; приче се развијају и искривљују током предаје. Д етаљ и су често само резултат маш те приповедача; при рачунањ у времена по генерацијам а лако се могу н ап рави ти греш ке, те је хронологија ретко п оуздана (приповедачи могу погреш но п риписати људе који су припадали разли чи ти м генерацијам а истом времену, и обрнуто). М еђутим, легенда може корисно послуж ити као провера других и звора и мож е п окренути корисна питањ а. Уверење да су зб и в ањ а у Х ом еровим еповим а у основи веродостојна довело је Ш лимана у М икену. Значај Тебе из микенске епохе у каснијој митолош кој предаји пруж и о је археолозима добар разлог за одлуку да откопају тебански акропољ , ш то је дало плодне резултате. Археологија се непосредно бави материјалним остацим а прош лости. Не само да их налази, већ их и тумачи, ш то је теж и и неизвеснији део посла. Н а пример, ископавањ а могу изнети на видело јасне трагове разарањ а једног локалитета, али археолози се могу разм им оилазити у мишљењу, и често то чине, како те знакове треба интерпретирати - као исход зем љ отреса или људског разарањ а. М ноги закљ учци н а основу археолош ких истраж ивањ а неолитског периода и бронзаног доба још увек су несигурни и предм ет су неп реки дног научног н ап ретка, н ароч и то у појединостима. За и стори чара ти х епоха велики н апредак п ости ћи ће се када буде деш иф ровано А линеарно писмо, на чему ради већи број стручњака*.

Н еолиш

Н еолитска насеља на територији Грчке могу се п ратити уназад од VII миленијума пре Х риста, а најранија неолитска насеља за која знамо, оно код Неа Н икомедије у М акедонији и Ф ранхти (Franchthi) п ећ и н а у А рголиди, п оказују и зван ред н о ран и р азв и так . У насељу код Н еа Н иком едије н ајран ија керам и ка дати ран а је изм еђу

* Из текста је избачен цео један пасус у коме се излажу тешкоће археолошког метода одређивања датума у преисторијском периоду. Прим. прев. 6

П о ч е ц и Гр ч ке и х е р о ј с к о д о б а

6500. и 6000. године пре Х ри ста1. Куће н еправилног облика грађене су, изгледа, на кон струкци ји од дрвених греда са зидовим а од блата и к р о во ви м а н ачињ еним вероватн о од грањ а п рекри вен ог иловачом. Ц ентрална огњ иш та била су сазидана од блата у самим кућама, док су напољ у биле ископане јаме за складиш тењ е и отпатке. Стан овн и ци су гајили јечам и пш еницу, држ али овце и козе допуњујући своје п отреб е за хран ом ловом и риболовом. У п ећини Ф ранхти у А рголиди, која је на улазу ш и рока 30 ш а д убока 150 m , људска станиш та се могу пратити од плеистоцена кроз мезолитик до неолитског п ери ода2. С тан овн и ц и м езоли ти ка били су ловци и виш е од три четвртине костију које су за собом оставили потичу од црвеног јелена. П реласком у неолитски период, који се радиоактивним угљеником С 14 датује у п рву половину VI миленијума, преовлађују кости овац а и коза; волови и свињ е гакође су били припитомљ ени средином овог периода; п ривреда се засни вала на узгајањ у ових домаћих ж и вотињ а и земљ орадњи. После кратког периода без керамике почели су да п раве своје посуђе; у п очетку је оно било без украса, касније са линеарним орнаментима, сликаним или утискиваним, који су се све виш е усаврш авали. М еђутим, најим пресивнији налаз са ископавањ а био је опсидијан у најранијим неолитским слојевима; присуство опсидијана постаје распрострањ ени је током средњег и позног периода неолита. Кремен, а нарочито тврди крем ен веом а је редак у Грчкој, док је најбољи материјал за прављ ењ е ножева, маказа, српова и другог ситног прибора, којим а је потребан ош тар врх, био тврди, н али к на стакло, опсидијан вулканског порекла. П рема нашем садаш њ ем сазнањ у у Грчкој нема опсидијана, а острво Мелос у јуж ном делу К икладског архипелага имало је стварни монопол у производњ и овог м атеријала3. Са п ри м и ти вн и м алатом на располагању за градњ у чунова или сплавова путовањ е до М ела у ш естом миленију м орало је представљ ати погибељ ну аван туру која је захтевала изванредн у предузим љ ивост. М ањ е се зн а о неолитском периоду на К риту и н а острвим а Егејског мора. М еђутим, оно ш то је откривено у великом насељу под дворцем у К носу и на другим м естим а указује на то да је сличан начин ж и во та био ш ироко распрострањ ен на грчком копну, Киклад-

1 R. Ј. Rodden, Proceedings Prehist. Soc. 28 (1962) 267. 2 Hesp. 38 (1969) 343-81. Archaeology 21 (1962) 4-9. 3 Обично ce мислило да je у друтом миленијуму до слома критске моћи, Микена опсидијан углавном морала добављати са Липарских острва, али широка анализа узорака није открила ни трага липарском опсидијану у Хелади микенског периода. Видети С. Renfrew и друге, BSA 60 (1965) 225-47. 7

И с т о р и ј а Г рч ке до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

ским острвим а и на Криту. Већину станиш та чин и ла су м ала насеља која су ж и вела од ком би н ац ије узгајањ а стоке, п ретеж н о овац а и коза, п рим ити вне зем љ орадњ е и лова. П остојао је зачуђујуће ш ирок обим трговине опсидијаном. Камен и кост били су стандардни материјали за остали прибор. М алобројно становн иш тво имало је огром ног слободног п р о сто р а и ове зем љ орадни чке заједнице су вероватно виш е стрепеле од звери него од људи. Б ронзано доба

Доласком бронзаног доба наш и материјални налази постају богатији, а социјалне и економске пром ене се брже одвијају. Главни подстицај за то био је пораст употребе м етала и развој металургије, иако нема наглог прелаза. Н а изм аку неолитског периода употреба бакра била је ограничена и било је нађено неш то м ало сребра. Од почетка бронзаног доба бакар се налази у много ш ирој употреби, а откриће да смеша калаја (или мање задовољ авајуће реш ењ е са кориш ћењ ем арсена) са бакром даје бронзу, много чврш ћи метал, било је оно што је променило како начин ратовањ а, тако и земљорадњу4. Током целог бронзаног доба, које траје од око 2800. до око 1050. године пре Христа када је гвож ђе почело да замењ ује бронзу, никакви догађаји у Грчкој, на К риту или у егејском п ростору не могу се чврсто датирати пом оћу писаних и звора из тог времена. За разлику од ц и ви лизаци ја Египта и М есопотамије, народи ових области нису у трајном облику зап и си вали историјске догађаје. Све ш то је у писаној ф орм и опстало, јесу еф емерна докум ента дворске администрације на глиненим таблицам а које су се случајно сачувале од разарањ а захваљ ујући пож арим а у којима су биле испечене. Стога смо принуђени да се за хронологију скоро у п отпун ости ослањ амо н а датовањ е на основу м атеријалних остатака. Од њ их је керам ика далеко н ајрасп рострањ ени ја и најотпорнија. О н а се кори сти у свим друш твеним слојевима за кувањ е, јело, пиће, складиш тењ е и различите је вредности. Ч ак и када су посуде разбијене, остају крхотине и ватра их не униш тава. Као и данас, разли чи те генерације негују различите укусе: им а пром ена у стилу декорације и пром ена у пом одним облицим а. О ве се пром ене могу класирати и п ом оћу стратиф икованих наслага које показују које посуде п отичу из истог времена, грнчарија шао мрежу путева у Персији. Дарије је усвојио ковани новац од два метала који је увео Крез у Лидији. Главна монета персијског кованог новца била је у Грчкој увек позната као дарик. Царски друм, којим су јездили, долазећи и одлазећи, гласници између Сусе и Сарда, био је подељен на етапе означене утврђеним постајама. Његова је дужина износила преко 2 400 km, а пут се рачунао као тромесечно путовање пешке. Ако би Грк хтео да иде у Сусу, прво би се искрцао у Ефесу и за три дана би стигао у Сард. Друм је ишао посред Фригије поред гроба Миде, златнога краља, мимо Песинунта и Анкире, преко реке Халис до Птерије, древног капа-

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о мо р е

докијског града, који је освојио Крез, па поново преко Халиса ка југу до Мазаке и Комане, да пређе преко планинског ланца Таурос и излазио на Еуфрат код града Самосате. Прешавши преко Еуфрата, друм је пролазио дуж планина које су омеђавале Месопотамију на северу, па прошавши поред града Нисибиса, излазио је на реку Тигар код Ниниве, разорене престонице Асирије. Преко подручја Арбеле друм је скретао на југоисток и стизао је до реке Хоаспа и Сусе. Добар и безбедан друм, брижљиво одржаван, приближавао је централну Азију Егејском мору и омогућио је Исгоку да се отвори знатижељи Запада. Изградња царског друма морала је бити од непроцењивог значаја за ширење грчких географских представа. То се види по значају који царски друм добија на првим грчким мапама. Друм је конципиран као права линија која се пружа на исток и на запад; на једној од мапа којом се служио Херодот друм практично има исту улогу, коју у модерном атласу има Екватор. Упоредници су одређивани на основи концепције према којој се Нил (Neilos) и Дунав, две највеће реке познате грчком свету, налазе на истом упореднику - претпостављало се, наиме, да ток Дунава има правац од севера ка југу. Линија упоредника пролазила је кроз Синопу. Принцип од кога су полазили рани грчки географи, који су се појавили отприлике крајем VI века пре Христа у Јонији, био је да су геофизичке особине симетрично распоређене. Покушај да се прилагоде математички принципи на комаду земље, сасвим недовољно испитаном, морао је резултирати мапама које нашем обимнијем знању изгледају гротескно. Но, била би крута строгост потценити интелектуалну делатност јонских истраживача који су направили нови искорак - Анаксимандра и Хекатеја, обојицу грађана Милета. Анаксимандар је направио прву мапу, а Хекатеј је написао географију која је служила као „текст уз Анаксимандрове Мапе“. Сам Хекатеј је био путник - саставио је најранији водич кроз дивоте Египта, и могао је употпуњавати своја лична запажања обавештењима прикупљеним из друге руке у великом трговачком центру, где му је био дом, од путника и странаца. Развитку географије у Јонији свакако је допринео царски друм и све до сада, персијско освајање Грчке на истоку било је за европску цивилизацију предност. Европа дугује тако много умним Јоњанима, који су у овом периоду крчили нове смерове напретку, тако да ћемо се мало задржати на овом покрету интелектуалног откривања, пре но што се вратимо описивању тока догађаја. Био је то најзанимљивији покрет у коме су били тесно здружени нагон ка спекулацији и жудња за позитивним знањем. За Анаксимандра, првог картографа, прављење мапа само је део његовог обимнијег рада као филозофа природе.

Ране ГеоЏафске карт е

Анаксимандар

253

И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Хекашеј лоШраф

Ксенофан (стр. 198)

Приповесш о Демокеду

2 54

Незадовољан теоријом Талеса, који је нашао начело универзума у елементу воде, Анаксимандар је тражио начело у општијој концепцији коју је одредио негативно као „неограничено“ - то значи неограничено особинама, па је стога у стању да се модификује у све врсте одређене материје коју перципирамо чулима. Хекатеј је оснивач грчке историје. Он делимично прекида са древним предањима и критикује Хесиодову теолошку школу. Хероје, који се појављују у легендама као синови богова, он сматра копиланима жена које су, да би заклониле срамоту, приписивале очинство Зевсу или Аполону. „Грчки митови су“, каже Хекатеј, „по моме мишљењу, контрадикторни и апсурдни". Овако се разум у сфери религије потврдио у односу на ауторитет, а Хекатеј је био један од претеча тог процеса. Међутим, још успешнији од њега у позивању на разум био је други Јоњанин, његов савременик, Ксенофан из Колофона; значај његовог рада размотрићемо поводом нечег другог. Даљина Сусе од грчких мора и носталгија Грка које је неки случај пренео на Далеки исток, илустровани су у необичној причи о лекару Демокеду из Кротона. Захваљујући свом умећу зарадио је добре паре као градски лекар на Егини и у Атини, а још и више у служби Поликрата са Сама. Њ ега су као заробљеника одвукли у Сусу након низа нереда који су уследили по Поликратовој смрти; извели су га из тамнице да докаже своје умеће на Дарију који је у лову угануо ногу. Успешним излечењем стекао је Даријеву наклоност и није било тога што није могао да затражи осим једне ствари за којом је чезнуо - дозволе да се врати у Грчку. Једнога дана позвала га је себи царица Атоса која је боловала од тумора дојке: Демокед је Атосу натерао да му се закуне да ће, ако је излечи, урадити оно што од ње затражи. Поступивши по његовим упутствима, Атоса је подстакла цара да смишља план о освајању Грка и предложила му је да пошаље уходе под Демокедовим вођством да прођу Грчком и да по повратку поденесу извештај. Ови савети Кирове кћери су, према причи, утицали на Дарија и Демокедов план се остварио. Обећао је да ће се вратити у Сусу, Дарије му је дао богате дарове да понесе својој родбини; Персијанцима у његовој пратњи кришом је стављено у задатак да га држе на оку да не утекне. Када су стигли у Тарант - прича је, наиме, подразумевала да је италиотска Грчка укључена у програм путовања - владар Таранта је ухапсио Персијанце као уходе и држао их је у затвору да би Демокед имао времена да побегне у свој родни град. Када су Персијанци пуштени на слободу, упутили су се за Демокедом у Кротон, али Кротоњани нису хтели да им уруче Демокеда; таквим поступком могли су, евентуално, изазвати персијски поход на Италију. Таква прича, у којој се преплићу

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о мо р е

стварност и фикција, кружила је о првом грчком лекару који је боравио на двору у Суси. Он није био и једини лекар; касније ћемо се упознати са славнијим лекаром који није жудео за тим да се врати у Грчку и написао је историју своје друге отаџбине.

Kiuecuja сшр. 328

5. Даријев поход на Европу. Освајање Тракије Кир је освојио источне обале Медитерана; Камбис је употпунио и заокружио ова освајања на југу покоривши Египат. Дарију је преостало да територију царства прошири и учврсти је на северу освајањем Тракије. Запоседање суседног дела европског континента било је од исте важности за господара Мале Азије као и запоседање пограничног дела афричког континента за господара Сирије. Чини се вероватним да му је првобитан план био да прво покори трачка племена до Дунава, тако да ова река чини северну границу његовог царства, а затим да протегне своју власт на запад над Македонијом. Трачка племена су била ратоборна а земља им је планинска, тако да је персијски поход био тежак и опасан, па је захтевао велику војну силу и брижљиво обезбеђење. Вештина архитекте са Сама по имену Мандрокле омо гућила је да се пребаци понтонски мост преко Босфора, северно од Бизанта. Када се персијска војска пребацила на другу страну, Дарије је наредио да се на европској страни поставе два стуба исписана клинастим писмом и грчким алфабетом са именима разних народа који су били у његовој војсци. Ове је стубове видео историчар Херодот. У Херином храму на Саму такође се могао видети још један споменик о преласку Персијанаца у Европу. Мандрокле је потрошио део награде коју му је Дарије дао поставивши у храму слику на којој су били приказани мост, прелазак војске преко њега и Дарије како седи на истакнутом месту. На њу је ставио натпис од четири стиха, који гласи: „Премостивши пун риба Босфор, Мандрокле као свој вотивни дар Хери поставља слику у спомен на свој понтонски мост. Себе је овенчао венцем, а народ Сама славом јер се његово остварење свидело цару Дарију". Грци који су били под персијском влашћу припремили су такође велику флоту да једри дуж трачке обале Црног мора све до ушћа Дунава, да пружа подршку и делује у садејству са копненом војском. Контингентима разних грчких градова командовали су њихови тирани, међу којима су се истицали Хистијеј из Милета, Хипокло из Лампсака и Милтијад са Трачког Херсонеса.

Око 512. iogune пре Христа

Детаљи ратовања у Тракији нису стигли до нас. Сазанајемо да су многа племена била потчињена, а да су Гети показали своју љубав према слободи одбијањем да је уступе без борбе. Ипак, по свој при255

И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Заш ш о је Дарије прешао Дунав?

лици изгледа да су Трачани извршили неке припреме да пресретну освајача. Северно од Дунава, у областима које се сада зову Влашка и Молдавија (између Дунава, Карпата и Прута) живела су племена која су вишеструко била повезана са племенима јужно од реке. Грци су ова племена сврставали под општи назив Скита, а односио се на читав низ племена која су пребивала између Карпата и Кавказа. Док су најисточнија од ових племена показивала језичку блискост са Персијом, она најзападнија имала су језичку блискост са Тракијом. Ништа није било природније него да живаљ јужно од Дунава, угрожен најездом Азијата, предузме кораке да прибави помоћ својих суседа са севера, да би пружио отпор надирању Персијанаца. Таква би помоћ радо била пружена и Дарије је несумњиво постао свестан, пре но што је стигао до Дунава, да непријатељска дејства Скита с оне стране Дунава - чије су их замрзнуте воде мамиле да зими прелазе реку - могу представљати честу опасност за персијску власт у Тракији. Грчка флота је допловила до ушћа Дунава и био је пребачен понтонски мост. Дарије је са својом војном силом прешао преко њега у Скитију. Међутим, и царев циљ и оно што је учинио у овом удаљеном кутку света, застрла је непрозирна легенда. Вероватно је хтео да демонстрира акт непријатељства и да утера страх немирним суседима Тракије, али то није задовољавајуће објашњење. Пре можемо претпоставити да је главни циљ царевог преласка преко Дунава био да се домогне рудника злата у Дакији, која је у то време била земља Агатирса и да обезбеди правац комуникације између те земље и ушћа Дунава6. Изгледа, наиме, да се ипак из магле помаљају три чињенице. Прва је да су се Агатирси енергично супротстављали надирању Персијанаца; друга је да је Дарије подигао утврђења на реци по имену Оарос - име је иначе непознато, али река је очито била притока Дунава; трећа је да су његове везе са флотом, која је очекивала његов повратак, за извесно време биле прекинуте и да су команданти бродова пали у искушење да отплове и да га оставе на цедилу. Касније им је изразио своју захвалност за лојалност коју су показали у овом походу. Чињеница је да би било потпуно супротно њиховим личним интересима да задају ударац власти која је подржавала тираниде у грчким градовима Мале Азије. Али, њихова лојалност је у овом тренутку била још драгоценија персијском 6 Можда је вероватније да је Дарије имао пре страгеш ке него економске циљеве. Њ егова је империја већ била богата и злато му није недостајало. Упад из Скитије унео је раније доста немира у М алу Азију; можда је имао двоструки циљ да се домогне северног дела Егеја и да осигура и предупреди нарастање било какве силе северно од Црног мора.

2 56

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о мо р е

краљу пошто је, враћајући се кроз Тракију, открио да су се Бизант, Перинт и Халкедон побунили. Ове побуне су га принудиле да заобиђе Босфор. М арширао је са војском до Трачког Херсонеса, сам је прешао преко Хелеспонта, а за собом је оставио војску под командом Мегабаза. Требало је да он коначно доврши освајање Тракије и да одмах затим покори грчке градове дуж северне обале Прорпонтиде и Егејског мора. Мегабаз је стварно успставио персијску власт све до Стримона, а номинално још и даље на запад. Наиме, Пеонци између Аксија и Стримона били су покорени и Македонија је признала власт Великог краља. Персијска владавина источним делом Балкана трајала је отприлике петнаест година и подручје њене власти је било увећано освајањем острва Лемна и Имбра. Даријев поход преко Дунава, уколико му је циљ био само то да импресионира Ските, био је изгледа безуспешан. Убрзо потом видимо Ските где нападају и пљачкају Тракију и истерују Милтијада са Херсонеса. Даријев европски поход је, дакле, био посебан успех, који се без устезања може поредити са Камбисовим походом на Египат. Али, до нас је стигао у сасвим другачијем и до крајности бајковитом облику. Био је приказан првенствено не као поход на Тракију, него као покушај остварењ а махните замисли о прикључењу Скита из степа садашње јужне Русије Персијском царству. У тој легенди, коју је Херодот тако вешто испричао, Тракија се појављује тек као пут у Скитију, а стварно освајање Тракије тоне у безначајност спрам срамног неуспеха персијске војне силе у остваривањ у главног циља њиховог махнитог подухвата - освајања Скитије. Дарије, чији је ратни циљ наводно био освета Скитима за њихову најезду на Медију пре стотну година, отпрема грчку флоту до Дунава само да би пребацио понтонски мост преко реке. П рвобитни план му је био да поруши мост, пошто преко њега пређе, и да пошаље бродове кући, али по савету неког предострожног Грка Краљ је променио свој план. Узео је конопац на коме је завезао шездесет чворова и наложио је грчким заповедницима бродова: „Развезујте по један чвор свакога дана, останите овде и чувајте мост док не развежете све чворове. Ако се до тада не будем вратио, отпловите кући.“ Грчки историчар Херодот затим води Дарија са његовом силном војском кроз скитске степе „као да је земља из бајке" не водећи упоште рачуна о рекама које је требало прећи, о раздаљинама које је требало превалити, о несташ ици намирница. Писац преноси Краља у области с друге стране Дона, и реку Оар, на којој је Дарије сазидао своја утврђења, премешта из суседства Дунава у суседство Меотског мора, стављајући овај замишљени персијски

Персијско освајање у Европи

Око 496. Године пре Христа

Jleienga о походу на Ските

И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к ог

марш у поетску слику скитских племена и скитске области. У свом повратку на Дунав Персијанци су се нашли у великој опасности јер су их варвари гонили и узнемиравали и у томе је прош ло шездесет дана. Јоњани су преко уговореног времена чекали на реци и ускоро је стигла група Скита која их је подстицала да поруше мост чиме би уништили Дарија и добили слободу. М илтијад, тиранин Херсонеса, јако се залож ио за предлог Скита, али превагнули су противразлози Хистијеја из М илета јер је указао да тираниде у јонским градовима зависе од персијске власти7. М еђутим, претварали су се да пристају на скитски предлог и разорили су део моста на северној страни, тако да су Скити отишли својим путем задовољни што ће Дарију бити пресечена одступница. М ало касније, приспео је Дарије у глуво доба ноћи и обузео га је ужас када није могао да пронађе мост. Неки Египћанин гласно повика преко воде - „Еј, Хистијеју!" - а Хистијеј, који је лично страж арио, чувши тај зов, довезе своје бродове и обнови део моста који је недостајао. На овај се начин Дарије, након срамног повлачења, спасао захваљујући Хистијејевим услугама; а да је био усвојен М илтијадов предлог, до персијског похода на Грчку који је затим уследио можда никада не би дошло. Овако је грчка машта, надахнута грчком пристрасношћу, преобратила један разуман и успешан подухват у махниту и катастрофалну експедицију.

6. Јонски устанак против Персије Персијско освајање Тракије и Македоније било је корак, премда нема разлога претпоставци да је био и прорачунат корак, ка покушају Персијанаца да освоје Грчку. О вакав покушај учињен је дванаест година касније, а за првих дванаест година по повратку Дарија из Тракије није се збило ништа што би могло изазвати велики сукоб између азијске аутократије и европске слободе. Хипија, прогнани атински тиранин, дошао је у Сард и покушао да наведе сатрапа Артаферна да му помогне да поврати своју власт. Артаферн је отишао толико далеко да је претио Атињанима; посланици из Сарда су наредили Атињанима: „Примите натраг Хипију, ако вам је мила ваша 7 Неизвесно је да ли се Милтијад, како то гврди Херодот, отворено залагао да се сруши мост. Да је тако учинио, тешко да 6и му Персијанци дозволили да задржи власт на Херсонесу. П рича је можда измишљена у време када му се судило у Атини, тек пошто су га П ерсијанци отерали након пропасти Јонског устанка. 258

П р о д о р П е р с и је на Егејско море

безбедност.“ Али, Артаферн није ништа предузео да их својом претњон примора на послушност. Поход Персијанаца на Атину коначно је био предузет поводом догађаја у којима Хипија није учествовао. Политичка ситуација на острву Наксу индиректно је довела до устанка потчињених Грка против персијске власти. Улога коју су Атина и Еретрија одиграле у вези с овом побуном била је непосредан повод персијских похода против Грчке. Заузврат за услуге које му је тиранин учинио у походу на Тракију, Дарије је наградио Хистијеја из Милета поклонивши му Миркин (Myrkinos), град са плодном земљом у доњем току Стримона - близу места где ће у позније доба бити изграђен славни Амфипољ (Amfipolis) - где је Хистијеј желео да оснује колонију. Изгледа да је Хистијеј пратио Мегабаза у његовом надирању на запад и одмах се дао на утврђивање М иркина. Град се налазио у околини рудника сребра и имао је обиље дрвене грађе за бродоградњу. Персијски војни заповедник је сматрао да је неразумно пустити да се на таквом положају оснује грчка колонија и о томе је известио краља који је још био у Сарду; и Дарије је послао по Хистијеја под изговором да је он пријатељ чије му је друштво неопходно, па га је одвео у Сусу чврсто решен да му никада не допусти да се врати на Егејско море. На овај начин били су пресечени Хистијејеви планови и провео је дванаест тужних година чамећи на двору у Суси, док му се није указала прилика да се поново уплете у политику на Егејском мору. У М илету је владао као тиранин Аристагора, муж Хистијејеве кћери, човек чије су способности заостајале за амбицијом, али у историји чувен као зачетник устанка јонских Грка. Овоме човеку је стигла група олигарха са Накса које је из града отерала побуна демократа. Преклињали су га да им помогне да сруше демократију и да загосподаре густо настањеним богатим острвом. Аристагора је у овој молби видео могућност да ојача свој утицај; али, чинило се да је без персијске помоћи подухват неизводљив. Стога је Аристагора отишао у Сард, изложио је Артаферну план да освоји сва Кикладска острва, а потом можда и Еубеју, план чији ће први корак бити освајање Накса. Артаферн је спремно пришао плану, добијен је Даријев пристанак и М илећанину је стављено на располагање 200 бродова под Мегабатовом командом. Готово да нема сумње да би подухват успео само да није било трвења између Аристагоре и Мегабата. Разгневљени персијски адмирал упозорио је Накшане на опасност која им се ближи; острвљани су се тако ефикасно припремили, да су да су издржали четворомесечну опсаду и након тога, пошто више није било никаквих изгледа за освајање града, флога се вратила у

Хисшијеј 512. iogune пре Христа

Хистијеј у Суси 511. Јодине пре Христа

Арисшагора из Милета

ЊеЈова интервенција на Наксу

Неуспех похода

259

И с т о р и ј а Г рчк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

499. Године пре Христа. Да n uje Хистијеј био заинтересован за јонски устанак?

Јонију. Овај неуспех био је кобан за Аристагорине даље планове. Одлучио је да окуша срећу подбадајући Грке у Азији на устанак против персијске власти8. Причало се да је његов таст Хистијеј исцрпљен својим дутогодишњим изгнанством преко Тигра подстакао Аристагору на овај корак преко тајне поруке која је била жигом исписана на темену једног оданог роба. Ова порука је, наводно, стигла Аристагори баш у тренутку када је помишљао на устанк и помогла му је да се одлучи. Претпостављало се да је мотив Хистијејеве жеље за устанком било уверење да ће га Дарије послати у Јонију да успостави ред. Али, ова прича звучи невероватно. Хистијеј, који је држан у Суси јер су већ сматрали да угрожава персијске интересе на Егејском мору, пре би имао разлога за стрепњу да ће устанак који подржава његов зет бити погубан за његов положај код Дарија. Било је изненађење да је Дарије касније био наведен да пошаље у Јонију тако блиског Аристагориног рођака и могло би се претпоставити да је Хистијејево потоње понашање дало повода причи о томе да је баш он подстакао устанак, а можда је и сам измислио причу. Семе побуне је постојало у Јонији и површно би било претпоставити да је побуна потекла од амбиције грчких тирана. Немино ван разлог побуне била је широко распрострањ ена мржња према тиранидама која је тињала у градовима; а тираниде су биле део персијског система власти. Једнан амбициозни деспот је заиста послужио као средство које је ово осећање учинило делатним. Међутим, да би то постигао, прво се морао одрећи тираниде. Емисије новца побуњених градова по заједничком стандарду показују ш ироку меру јединства и одлучности за дизање устанка9. Почетни корак у устанку био је успостављање демократија у грчким градовима и протеривање тирана. Аристагора се сам одрекао положаја тиранина у М илету и у већини случајева до промене је, чини се, долазило без крвопролића. М итилена је представљала изузетак, Ту је тиранин заслужио тако дубоку мржњу, да су га каменовањем убили. 8 Наш једини извор је Херодот који објаш њ ава поход и његов неуспех личним мотивима. Немогуће је да су П ерсијанци унапред упозорили Н акш ане, али трвење између Грка и П ерсијанаца могло је довести до неуспеха. 9 И звестан број новчића од електрона, приближ но исте тежине, са различитим аверсима, може се приписати устанку. О бично се веровало да је постојао савезнички новац који се ковао у неком центру (Seltman, Greek C oins2, 87. и даље), али велики број типова на новцу пружа више вероватноће да је сваки град ковао свој новац. Ипак, заједнички стандард претпостављ а званични договор у интересу заједничке акције. Видети Meiggs, The A th en ia n Empire, 7 и 441.

2 б0

П р о д о р П ер с и је на Егејско море

Следећи корак био је обезбеђивање помоћи из слободне Грчке за борбу прогив персијске власти. Аристагора је преузео задатак да преговора о помоћи. Прво је дошао у Спарту, али Спартанци су одбили да пошаљу помоћ за ослобађање Јоније од персијског угњетавања, исто као што су и пре тога одбили да помогну Јонији против персијске најезде. Доста касније се причала дивна ангдота о његовој посети. Аристагора је дошао краљу Клеомену и показао му је угравирану у бронзи мапу света која је приказивала земље познатог света, мора и реке. Клеомен пре тога никада није видео мапу, а наоко уверљиви Јоњанин настојао је да убеди краља да тежња Спарте треба да буде освајање Персијског царства. Клеомен је био импресиониран, али је одложио да да одговор за два дана, а тада је запитао Аристагору колика је раздаљина између Јоније и Сусе. „Три месеца“, одговорио је неопрезно Аристагора и описао би путовање, да га краљ није пресекао наредбом: „Кидај из Спарте, странче из Милета, док још сунце није зашло!" Аристагора је ипак учинио још један покушај; ушавши у Клеоменов дом као прибегар, покушао је да га подмити. Почињући са десет таланата, постепено је подизао понуду док није стигао до педесет. Тада је Горгоја, краљева кћи, девојчица од осам или девет година, повикала: „Оче, поткупиће те странац!“ Посрамљен њеним речима Клеомен је изашао из собе. Странац из М илета је боље прошао у Атини и Еретрији. Оба ова града су упутила помоћ; Атина двадесет бродова - „бродова“, каже Херодот са свечаном озбиљношћу пема историјском значају тренутка, „који су били почетак недаћа између Грка и варвара“ - а Еретрија пет бродова. Људима обавештеним о богатству Персијског царства изгледи за успех устаника чинили су се слаби. Када се Аристагора саветовао са водећим људима у Милету, географ Хекатеј је покушао да га од тога одврати. Видећи да су Аристагора и остали одлучили шта им је чинити и да су потценили његове аргументе, Хекатеј је дао други, исто тако ваљан предлог: „Ако се побуните, дочепајте се блага Аполоновог храма у Дидими, па загосподарите морем. Ако ви то не учините, непријатељ хоће.“ Међутим, предлог није био прихваћен. Са својим атињанским и еретријским савезницима Аристагора је домарширао до Сарда, заузео је град, али нису освојили акрополу. Док су били у Сарду, избио је пожар и град је изгорео до темеља. Грци су напустили рушевине које су се још димиле и кретали су се натраг ка обали, али код Ефеса их је пресрела и поразила персијска војна сила. Атињани су се сместа вратили кући и овом битком улога Атињана у Јонском устанку била је завршена. Избор Хипарха, Писистратида, на положај архонта за 496. годину пре Христа указује на

Арисшахора у Спарти

Аристагора у Атини и Еретрији 498. iogune пре Христа

Хекашејев савеш

Грци у Сарду

УлоГа коју су одшрали Атињани у устанку

26 l

1 И с т о р и ј а Г р чк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Анегдоша о Дарију и Атињанима

Усшанак на jyiy

АрисшаГорино бекство

Поновно појавњивање Хистијеја

262

снажну реакцију на антиперсијски политички став. М еђутим, ова кратка епизода изазваће у будућности озбиљне последице за Атину. Спаљивање Сарда било је значајно не толико за сам ток устанка, колико за оно што ће доћи после. Оно је неопозиво у очима Персије оцрнило две државе у европској Грчкој. Анегдота каже како је Дарије, када су му рекли да су Атињани учествовали у паљењу Сарда, запитао: „А ко су ти Атињани?“ Он је тада затражио лук, па је, одапевши стрелу високо у ваздух, призвао небо да му помогне да казни Атињане. Осим тога наредио је једном свом робу да му три пута за вечером каже: „Господару, сети се Атињана!“ Прича нема вредности за историју, али говори о Херодотовом приповедачком дару. Устанак се прош ирио на југ до Карије и Кипра, на север до Пропонтиде. На Кипру су сви градови збацили персијски јарам осим Амата. Грчка флота је једрила по истоку и имала је контролу на морима, али Кипрани су претрпели пораз на копну и острво је поново потпало под персијску власт. Градови на Хелеспонту били су такође покорени. У Карији је устаницима, након претрпљена два тешка пораза, ипак пошло за руком да разбију персијску војску. Али, Аристагора је био кукавица. Видећи да Персија поново успоставља своју власт, изгубио је веру у успех устанка и побегао је у М иркин у Тракији. Причало се да је сазвао збор својих присталица да одлуче шта треба да раде и да ли да беже. На том је састанку било предложено да одједре на обале далеке Сардиније; и тада је наводно Хекатеј поново дао предлог, који су Аристагора и његови пријатељи одбили - да се на суседном острву Леру постави утврђење одакле би се лако, ако им се срећа осмехне, могли вратити у Милет. Аристагора је ускоро погинуо за време опсаде трачког града, а његова смрт није имала утицаја на ток устанка у коме је одиграо јадну улогу. Једва да је Аристагора сишао са позорнице, када се појавио његов таст. Међутим, улога Хистијеја била је још безначајнија од Аристагорине. Овај пустолов је убедио Дарија, или је разгласио да је то учинио, да га пошаље на приморје, обећавши да ће угушити устанак пре но што промени свој хитон и да ће припојити Сардинију царству Великог Краља. Ово Хистијејево обећање, премда не мора бити веродостојно, сасвим је карактеристично за грчке пустолове тог времена који су заваравали и себе и друге спекулацијама о далеком острву Сардинији. Стигавши у Сард, Хистијеј је открио да сатрап Артаферн озбиљно у њега подозрева па је, пошто се осећао угроженим, побегао на Хиос. Ту је пригрлио устаничке циљеве, тврдећи како је лично он подстакао побуну, а можда је и проширио чувену причу о поруци исписаној на темену роба. Добивши нешто бродова са Лезба латио се посла који је одговарао његовом каракте-

П р о д о р П е р с и је на Егејско море

ру - гусарења; освојио је Бизант, па је за све време устанка отимао бродове који су покушавали да прођу кроз мореуз. На крају је био заробљен и Артаферн га је прибио на крст. Главни и пресудни догађај у рату била је опсада Милета, камо су Персијанци дуже времена усмеравали све своје напоре. Град је стегла блокада персијске флоте која је покорила Кипар, а наводно је бројала 600 бродова. Грчка флота је била стационирана испред острва Ладе. За њу је речено да је бројала 353 брода, али и да су посаде биле лоше увежбане и да им је спремност за борбени задатак била поткопана проперсијском пропагандом коју су ширили протерани тирани. У бици која је уследила житељи Лезба и Сама су дезертирали. Они са Хија су се сјајно борили, али било их је премало. Милет је освојен у јуришу; жене и деца су претворени у робље, а преживеле мушкарце Дарије је населио близу ушћа Тигра. Аполонов храм у Дидиму, једно од главних пророчиш та грчког света, предали су Персијанцима у руке Бранхиди, свештеници храма по наследном праву, и био је спаљен до темеља. Биће да сам Дарије није одобрио спаљивање Аполоновог светилишта. Поштовање које је Краљ над краљевима осећао за бога прорицања посведочено је у писму опомене упућеном Гадату, фригијском сатрапу. Текст грчке верзије овог писма фрагментарно је сачуван на камену и пружа значајно сведочење краља о томе како је Аполон увек „говорио Персијанцима истину“10. За освајањем М илета уследило је освајање Карије, где су устаници закратко имали успеха, а затим и острва. Сада се феничанско бродовље појавило у водама Хелеспонта и покушај Грчке на истоку да поврати своју независност био је угушен. Скоро више од сто година Грци на истоку налазили су се под све тежом стегом прво Лидије, затим Персије. Али, од патње Јоније остали грчки свет имао је користи. Суочени са несигурношћу на истоку, која је све више расла, појединци и групе напуштали су своје домове и одлазили у сроднија окружења. Још под лидијском влашћу Колофоњани су основали Сирис на југу Италског полуострва; већ смо видели како су након напада Персије Фокејци и Тејани одједрили, са намером да нађу нову постојбину на Корзици и у Тракији. Потекла је река исељеника због незадовољства персијском влашћу, или локалним тиранидама, и у критичној тачки слома великог устанка становништво Сама, Милета, Фокеје, а без сумње и други одједрили

Хистијејева судбина 493. Године пре Христа

494. iogune пре Христа. Битка код flage и освајање Милета

Храм Бранхида

Даријево писмо Гадату

Крај усшанка

Ушицај Грка са истока (из Јоније ?)

10 Натпис у M L 12. Дарије, такође, хвали сатрапа што сади стабла сиријског воћа у својој сатрапији, римској пракси распрострањ ивањ а врста дрвећа које су налазили у провинцијама.

1 И с т о р и ј а Г р чк е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

су на запад. У овом дутотрајном периоду међу исељеницима били су занатлије и филозофи. Питагора је напустио Поликратову тираниду на Самосу, и настанио се у Кротону, да шири своје филозофско учење по градовима по јужноиталским градовима и да утиче на њихову политику. Ксенофан из Колофона приспео је у Елеју, где је основао чувену филозофску школу. Утицај грчких занатлија са истока био је не мање приметан. Он се јасно запажа у Акраганту на Сицилији од позног VI века пре Христа и захваљујући њему појавио се сјајни Гелонов ковани новац у Леонтинима и Сиракузи. Још један Питагора је исто тако стигао са Сама у Региј да буде један од најчувенијих вајара тога времена. Сламање Јонског устанка изазвало је дубоки утисак у Атини. Окупација Милета, Фриних бива кажњен

Милшијад Лемнос и Имброс постају атински посед

Премда су се Атињани у раном стадијуму повукли из устаничког покрета у Јонији, вести о паду М илета изазвале су у Атини дубоко осећање разочарањ а и саосећања. Ова су осећања испољена приликом кажњавања Фриниха, трагичког песника, који је за садржај своје драме узео несрећу М илета. Атињани су га оглобили зато што их је подсетио на сопствене недаће. Али, у међувремену од Персијанаца је за Атињане било освојено нешто што је било предодређено да остане њихов трајни посед. Милтијад, тиранин Херсонеса, гајио је наклоност према устаницима и за време устанка отео је за Атину острва Лемнос и Имброс.

7. Други и трећи Даријев поход на Европу. Маратонска битка Пошто је угушила устанак, Персија је морала да учини три ствари. Грчки део Азије требало је реорганизовати; персијски део Европе требало је интегрисати; грчке државе, које су заратиле против Персије и заузеле Сард, требало је казнити. РеорГанизација Јоније

264

Артаферн је издао наредбу да се области јонских градова премере и да се изврши процена материјалних добара, па да се према њој одреде доприноси. Такође је наређено да градови своје сукобе морају решити пред арбитражним судом и да не смеју ратовати једни против других. Међутим, било је више тога што је ваљало учинити. Устанак је показао Персији да тиранида као систем управе не одговара, па је одлучено да се сада изврши експеримент са супротним политичким мерама. Тирани су били свргнути и успостављене су демократске управе. Свет је можда прилично био изненађен што види како најве-

Продор П е р с и ј е на Егејско м о р е

ћа од свих деспотија фаворизује установљење демократије. Био је то уступак грчком духу који служи на част Даријевој мудрости. Царев зет М ардоније' био је послат да поново успостави персијску власт у Тракији и Македонији. Предложио је цару да продре у Грчку преко Македоније да казни два града који су помогли јонским устаницима. Флота је пловила дуж обала и на свом путу је покорила острво Тасос. Тракија је натерана на капитулацију, а Македонија, која је тада била под влашћу Александра, признала је персијску власт - покорност коју ће осветити у далекој будућности краљев потомак и имењак. М еђутим, до похода на Грчку није дошло зато што је флота претрпела удес, један њен део је страдао у бродолому испред погибељног рта Атоса. Мардоније се вратио кући; изгубио је много бродова, али је обавио важније делове свога задатка. Дарије је, међутим, тврдокорно остао при одлуци да Атина и Еретрија морају бити кажњене. Њ ихова умешаност у спаљивање Сарда га је силно разјарила; то је изгледа била увреда коју понос Великог краља није могао отрпети. Поврх тога Хипија, протерани тиранин, боравио је на двору у Суси и салетао је Краља молбама да крене у поход против града који га је протерао. Пала је одлука да се нови поход не сме упутити преко Тракије и Македоније, него да се крене право преко Егејског мора. Градовима персијског приморја било је наређено да опреме ратне и теретне бродове за коњицу и посланици су разаслани у главне градове слободне Грчке, који нису били у рату са Персијом, да траже од њих симболе покорности, земљу и воду. Симболи су у већем броју случајева били предати; међу осталима предала их је и Егина, непријатељ Атине. Врховна команда над војском била је поверена Датису и Артаферну, царевом синовцу; пратио их је остарели тиранин Хипија који је очекивао да ће још једном завладати родним градом. Флота - снаге 600 галија, према Херодоту - подигла је једра код Сама; прво је запловила ка Наксу, оству где је Аристагора доживео неуспех. Грађани су напустили свој град и избегли у брда, а Персијанци су град спалили. Свето острво Делос било је скрупулозно поштеђено. Међутим, убрзо након одласка Персијанаца, земљотрес је заљуљао острво и необичан догађај схваћен је као знак предстојећих несрећа. Пошто су једрили од острва до острва и покорили Кикладе, флота је упловила у канал између Еубеје и Атике; покоривши уз пут Карист, стигла је до еретријске области. Зачуђујуће је да Атина и Еретрија нису извршиле никакве заједничке припреме да се супротставе заједничкој опасности. Еретрија је била одвојена од Атике само мореузом, па

Мардоније осваја Тракију и Македонију 492. iogune пре Христа.

Дарије припрема поход против европске Грчке

Персијанци освајају Кикладеи Карист

‘ Мардоније је био Дарију I сестрић, зет и шурак. П рим . прев.

265

И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

и сиаљују Ерешрију

Искрцавају се у Ат ици

М илш ијад

Енершја слободне А т ине

266

ипак није било никакве заједничке акције. Атина је додуше дала упутства клерусима које је населила на територији коју је својевремено одузела Халкиди, да помогну својим суседима Еретријцима, али сама није упутила другу помоћ. Дознајемо за тешке оружане сукобе изван бедема еубејског града, али у року од седам дана неки утицајни грађани издајом су предали град завојевачима. Пламенови који су прогутали храмове у Еретрији били су мала надокнада за спаљивање Сарда. Становништво је иретворено у робље. Од свих грчких градова који су се уплели у борбу између Европе и Азије, ниједан није био злосрећнији од Еретрије. Персијски војни заповедници извршили су мање важну половину свог војног циља; преостало је да се позабаве другим градом који је дрско пркосио њиховом краљу. Прешавши мореуз, искрцали су војску у заливу Маратона. По други пут је један прогнани атински тиранин дошао из Еретрије, да би повратио своју власт. Отац је дошао пре педесет година само са мало најамника; сада је син дошао са војном силом Азије. Али, бар што се тиче стицања подршке у Атини, стране трупе су за Хипију биле најслабији аргумент. Дом Писистратида имао је много огорчених непријатеља, али ниједан није био огорченији од човека који је и сам знао шта значи владати као тиранин - од Милтијада, Кимоновог сина, који је након Јонског устанка био принуђен да се врати са Херсонеса. Његови политички противници су га оптуж или за угњетачку владавину на Херсонесу, али кривице су га ослободили његови суграђани којима је подарио Лемнос и Имброс. Њ егова мржња према Писистратидима била је схватљива; они су убили његовог оца Кимона, прослављеног олимпијског победника у колској трци. Не чуди што су Атињани изабрали за стратега његове филе Милтијада, активног у атинској страначкој борби, за кога се знало да је загрижени противник тирана, који је вероватно имао више информација из прве руке о Персијанцима од било кога у Атини. Он је био душа отпора који је сада његова отаџбина ставила пред завојевача. Атина се много изменила након Хипијиног одласка у изгнанство, премда у краћем времену од једне генерације. Карактер Атине се развио у окриљу институција слободе и демократије. Да се Атињани нису коренито изменили у односу на оно какви су били, Хипија би лако повратио Атину. Другим речима да је до персијског похода дошло пре двадесет година, Атина се не би супротставила на исти начин; поклекла би слобода Грчке. Но, није била пука случајност то што до напада није дошло пре двадесет година. Персијску најезду изазвали су исти политички узроци који су Атину оспособили да јој одоли. Грци у Јонији не би се дигли на устанак

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о м о р е

да није било нарасло незадовољство тиранидом - а то је онај исти узрок који је довео до протеривања Пизистратида и који је створио маратонску Атину. С друге стране, да је устанак у Јонији избио пре протеривања Хипије, Атина у њему не би учествовала и можда не би ни дошло до персијског похода на Грчку. Како Херодот приповеда причу о овом догађају, човек би могао скоро да поверује како се непријатељ већ искрцао на атичко тло док још Атињани нису смислили како ће бранити свој град и земљу. Атињани су брже-боље упутили гласника у Лакедемон да јави новост о паду Еретрије и о опасности која прети Атини. Лакедемоњани су одговорили да би помогли Атини, али да их религијски обзири спречавају да одмах крену: морају сачекати да се пун месец осече. Али, када се пун месец осекао, било је прекасно. Само су Платејани, верни своме новом савезништву, упутили помоћ и борили су се раме уз раме са Атињанима. Цела атинска војска можда је бројала око 9000 војника. Врховни војни заповедник био је Калимах, полемарх за ту годину. Одговорна дужност организовањ а одбране запала је Калимаху и десеторици стратега пукова атинских фила, који су сачињавали Ратни савет. Срећом за Атину, Калимах је изгледа био вољан да прима савете од М илтијада. Удружени ауторитет полемарха и најутицајнијег стратега победио је скрупуле њихових мање одважних колега. Непријатељ се искрцао близу М аратона и намера му је очигледно била да крене у напад на неутврђену Атину и са копна и са мора. Питање је било да ли атинска војска треба да чека да непријатељ дође и да прихвати битку у видокругу и на дохват Акропоља или да му изађе у сусрет. Ову дилему морао је да реши сам атински народ. Час када се Скупштина састала да реши ову дилему био је најсудбоноснији у целој епизоди. М илтијадов предлог је био да војска треба да одмаршира до Маратона и да ту пресретне Персијанце. Управо тиме што је дао овакав предлог и што је спровео у дело одлуку Скупштине, Милтијад је заслужио бесмртну славу. М арагонско поље које се протеже дуж срполике обале, са свих страна уоквирено је брдима која се спуштају са Пентелика и Парнета. У североисточном делу тло, данас исушено, било је врло мочварно, а поље је пресечено на два дела вододерином којом се бујица Харадра са планина слива у северни део долине где се налази село Маратон. Два пута воде из Атине у Маратон. Главни пут, који скреће ка истоку, води између планина Химета и Пентелика; прошавши преко деме Палене, која се пружа дуж планине Пентелика, скреће право на север, па дошавши до обале улази са југа у Маратонско поље. Други пут, који је нешто краћи али напорнији, наставља према

Ф илипида илаљу у Спарту

Калимах

Одлука да се одмаршира на М аратон

М арашонско

поље

267

И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

северу, пролази поред деме Кефисије и, пошто наиђе на брда северно од Пентелика, има два излаза у Маратонско поље. Пут се рачва у две стазе које заобилазе брдо Котрони: северна стаза наставља до Маратона, и спушта се у поље са севера дуж обала Харадре; друга стаза спуштајући се долином Авлоне излази у Маратонско поље у његовом југозападном углу близу села које се сада зове Врана. Калимах је вероватно изабрао приобални пут. Иако мало дужи, био је то лакши пут и Калимах је морао да се креће брзо. То је такође био пут који би свакако изабрали и Персијанци, ако би одлучили да крену на Атину. Када су Атињани доспели до Маратонског поља, утаборили су се у Херакловом светилишту у јужном делу равнице на месту које контролише главни западни излаз из приобалне равнице; ту су им се придружили Платејани, не више од 1000 њих. За то време, Персијанци су извукли своје бродове на жал у североисточном делу залива у заклону рта Киносуре; њихов се табор вероватно налазио северно од Велике мочваре код Като-Соуло, близу обиља питке воде. Можда Персијанци нису журили да одмах изнуде битку; искуство у Еретрији их је, наиме, побудило да верују како ће у Атини такође бити поделе међу грађанима, а можда и на попришту. Атињани су, такође, имали доброг разлога за чекање. Упутили су посланство у Спарту по помоћ, а без Спартанаца њихова бројност је била погубно мала. Који год разлог био у питању, очито је да се одуговлачило неколико дана пре но што се заметнуо бој и да су Атињани били ти који су прекинули затишје. У Херодотовом извештају М илтијад је био тај који је наговорио своје колеге стратеге и Калимаха да заметну битку, а затим је чекао дан када је сам имао команду. Ову уметничку конструкцију можемо одбацити; практички је сигурно да је на дан битке, као и дан пре ње, Калимах био званични командант, премда је много дуговао М илтијадовом савету. Могући разлог за одлуку Атињана да се боре јесу лоше вести на политичком фронту које су стигле из Атине. Реалистима који гледају у будућност изгледи за опстанак Атине као аутономног града морали су изгледати мршави; тешко да није било и миротвораца, који су били склонији да се приклоне Персијанцима (медизам) пре но после пораза. Као што ћемо видети, има знакова да је таква „пета колона“ постојала. М илтијада и Калимаха је вероватно страх од издаје Атине из срца самог града натерао да се упусте у ризик пресудног боја. Атињанска борбена линија била је развучена у јужном крају равнице под правим углом у односу на обалу, са Платејанима на левом крилу. Калимах је имао положај команданта на десном крилу, а Аристид и Темистокле, којима је подједнако било суђено да 268

П р о д о р П е р с и ј е на Е г е ј с к о море

играју главне улоге у будућности Атине, заповедали су пуковима својих фила у центру. Калимах је вероватно имао отприлике 10000 војника; за број Персијанаца немамо ваљану евиденцију, али били су барем два пута јачи. Грци су се прераспоредили да би избегли да их далеко шира персијска борбена линија опколи; атински центар је био мало стањен, док су војне снаге биле концентрисане на крилима. Персијанци су прешли поље и распоредили су своју војску насупрот грчкој, са коњицом на десном крилу. Уздали су се, пре свега, у своје стрелце да ће деморалисати и раскинути непријатељску линију фронта, након чега су очекивали да ће коњица ступити у дејство. Ова тактика је била добро позната атинској команди и смислили су најбољи могућ начин да им се супротставе; чим су стигли на домет стрела, пала је команда „јуриш!“ У центру линије фронта, како је било предвиђено, где су Грци били малобројни и где су Персијанци имали своје најубојније трупе, Атињани су били потиснути, али су зато на крилима брзо сломили отпор Персијанаца. Ипак, нису своју победу привели крају, већ су похитали натраг у помоћ свом центру. Док су удружене атинске снаге масакрирале војнике персијског центра, Персијанци са крила бежали су преко поља ка својим бродовима. У последњим стадијумима боја сви још живи Персијанци кретали су се ка бродовима и у општој паници многи од њих су потонули у глиб Велике мочваре. Највећом жестином се борба водила поред бродова, али Персијанци су имали времена да већину војника са својих крила укрцају још док се главна битка водила у јужном делу поља; заробљено је само седам бродова. Према Херодоту Атињани су изгубили само 192 борца. Број изгледа врло мали, али имена палих бораца била су исписана на бојном пољу; то је број који је морао бити надалеко чувен. Нема сличне провере за број палих Персијанаца, али Херодотових 6400 палих непријатеља је тако изненађујуће мала цифра у поређењу са његовим обично преувеличаним бројевима Персијанаца, да је можда блиска истини; та би цифра подразумевала укупну снагу од отприлике 20000 бораца, уз претпоставку да су преживели из персијског центра по грубом прорачуну уравнотежили незнатне губитке њихова два крила. Губици Персијанаца су морали бити озбиљни, премда не такви да онеспособе војску. М еђутим, ово је био први већи пораз који су на бојном пољу претрпели Персијанци11. 11 Херодот (VI 103-17) пружа најранији и најпотпунији извештај о бици; оно што каснији антички писци додају углавном су претеривања. Централни проблем представља објашњење зашто је дошло до битке. Најрадикалније мишљење јесте да су Персијанци поделили своје снаге: док је један део војске покоравао Еретрију,

И с т о р и ј а Г р ч к е до с м р т и А л е к с а н д р а В е л и к о г

Херодот нас извештава да је, док су персијски бродови стајали на пучини, примећен сигнал дат штитом и да су Алкмеониди би-

друти се искрцао на Маратону да заустави Атињане. Атињани су напали, пошто је Еретрија пала, тако да нису морали да се боре са целом персијском војном силом (F. Maurice, JH S 52 /1932/ 13-24). Ово тумачење јако одступа од Херодота и не заснива се ни на једном античком сведочанству. Мање невероватна варијанта јесте подела војске након искрцавања Персијанаца на Маратону. Атињани су напали када се велики део персијских снага, заједно са коњицом, укрцао на бродове са намером да отплови око Атике до Атине, док су Персијанци који су остали, задржавали Атињане на Маратону. Херодот, међутим, сасвим изричито гврди да је сигнал, који је навео Персијанце да заплове према Атини, бљеснуо након битке; да је снажна ударна снага, заједно са коњицом, напустила Маратон, Персијанци би сигурно пре остали на дефанзивном положају поред Велике Мочваре него што би прихватили битку у јужном крају поља. Положај две војске пре почетка битке такође је контроверзан. Физичке особине места на задивљујући начин је описао и илустровао W. К. Pritchett u M arathon (Univ. of Cal. Publications in Class. Arch. 4. 137-96, 1960) уз накнадно саопштење у Studies in A ncient Greek Topography I (Berkeley, 1965) 23-33. Кључ ce мора налазити у лоцирању Хераклејона где су се Грци утаборили, али положај овог светилишта још увек није идентификован. Али, једна стела са натписом архајским алфабетом која је првобитно морала бити постављена у светилишту, откривена је отприлике километар и по од гробне хумке на јужном крају поља. Била је померена са свога првобитног места да би се употребила у другу сврху. Пре ће бити, као што Vanderpool тврди (А/А 70 /1966/ 319-23), мада ни то није извесно, да њено првобитно место није било далеко одатле. Алтернативно решење јесте да се Хераклејон смести у јужно подножје планине Агриелики. Херодотов опис битке снажно сугерише да су две борбене линије биле постављене под правим угловима на обалу, што такође иде у прилог Вандерпуловој реконструкцији. Сви се сада слажу да Сорос, велика хумка која је прекрила пепео погинулих, обележава положај главног окршаја, где су се две војске прво сукобиле. Шлиман је у свом ископавању открио ранији материјал и веровао је да је један стари споменик поново искоришћен. Каснија ископавања доказала су да је хумка подигнута након битке. Један победни трофеј (нап. 12.) обележавао је место близу Велике мочваре, где су перс и ј с к и губици били најтежи. Речно корито, које сада дели поље на два дела некада је имало важну улогу у дебати, али његов правац 490. године пре Христа веома је неизвестан и, како је вероватно било суво у време када се битка водила, оно није представљало озбиљну сметњу. Одсуство персијске коњице у Херодотовом извештају о бици остаје загонетно, јер Херодот наглашава подесност поља за коњицу као разлог искрцавања на Маратону. Постоји један позан извор који објашњава израз „осим коњаника" (ХШрк i7m£i