Istorija Makedonskog Naroda - Knjiga 2. - Latinica

ISTORIJA MAKEDONSKOG NARODA KNJIGA DRUGA

I3DAVAÈ ZAVOD ZA IZDAVANJE UDŽBENIKA SOCIJALISTIÈKE REPUBLIKE SRBIJE

INSTITUT ZA NACIONALNU ISTORIJU — SKOPLJE

ISTORIJA MAKEDONSKOG NARODA KNJIGA DRUGA

OD POÈETKA XIX VEKA DO KRAJA PRVOG SVETSKOG RATA

BEOGRAD, 197

0.

REDAKCIJA PREDSEDNIK

akademik MIHAILO APOSTOLSKI È L A N O V I

dr DANÈO ZOGRAFSKI dr IVAN KATARDŽIEV akademik BLAŽE KONESKI profesor LJUBEN LAPE

12 $0$ akademik DIMITAR MITREV dr HRISTO ANDONOV-POLJANSKI

SEKRETARI dr GLIGOR TODOROVSKI dr ALEKSANDAR STOJANOVSKI REDAKTORI dr DANÈO ZOGRAFSKI profesor LJUBEN LAPE

$ G 1

AUTORI KNJIGE DRUGE dr KRSTE B I T O S K I deo sedmi, glava VI, taèka 3 (Velikogrèka oružana propaganda)

dr DANÈO Z O G R A F S K I

deo sedmi, glava VI, taèka 10; deo oemi, glava III

dr IVAN K A T A R D Ž I E V

deo sedmi, glava I — IV; deo deseti, glava IV — VI

profesor LJUBEN L A P E

deo petp, glava I — VII; deo šesti, glava I — V

dr MANOL P A N D E V S K I

deo

osmi, glava I, glava I, II i IV

dr HRISTO A N D O N O V - P O L J A N S K I

deo sedmi, glava

V i VI (osim taèke 3. i 10)

dr PETAR S T O J A N O V

deo deveti, glava I i II; deo deseti, glava I — III

dr GLIGOR T O D O R O V S K I

deo sedmi, glava VI, taèka 3 (Velikosrpska

oružana propaganda)

NASLOV ORIGINALA INSTITUT ZA NANIONALNA ISTORIJA — SKOPJE

ISTORIJA NA MAKEDONSKIOT NARO D K N I G A    V T O R A OD POÈETOKOT NA XIX VEK DO KRAJOT NA PRVATA SVETSKA  VOJNA Izdava: NIP „Nova Makedonija" — zaednica za izdavaèka dejnos knigi, periodika i  publicistika — Skopje Skopje, 1969. godina

PREVELI SA MAKEDONSKOG NA  SRPSKOHRVATSKI JEZIK:

DIMITAR

PANEVSKI

LEPOSAVA Ž U N I Æ i BORIS BLAGOESKI

DEO PETI GL AVA I

RASPADANJE FEUDALIZMA I ZAÈECI KAPITALIZMA U MAKEDONIJI

Makedonija u irkoj polokini XIX Ša

Društvena   i   politièka   anarhija,   koja   je   kao   rezultat   zao­štrene ekonomske i politièke krize u Turskoj Imperiji bila karakteristièna za kraj XVIII   veka,   prenela   se   i   u   prve   decenije   XIX   veka.   Ona   ne   samo   što   je poljuljala temelje timarsko­spahij­skog sistema veæ je uslovila, u  èetvrtoj deceniji   XIX   veka,   i   definitivno   ukidanje   timara   i   zijameta,   njihovo delimièno   pre­tvaranje   u  državna   gazdinstva  i  privatne   èitluke,   a  njihove do­tadašnje korisnike, spahije, u èitluksahibije, to jest sopstve­nike èitluka (krupni posedi polukapitalistièkog tipa). Paralelno sa ovim procesom koji je tekao na selu, seljaci su produžili da beže u gradove, koji su ekonomski jaèali. U gra­dovima je nastao uspon zanatstva i trgovine, što je uslovilo pojavu makedonske buržoazije i njeno prvo samostalno istupanje u društveno­politièkom životu zemlje.

Novi zakoni i reforme koje je poèetkom XIX veka poèeo da uvodi sultan Selim   III   i   njegovi   naslednici,   a   kojima   je   zapoèe­la   nova   era   reformi   u Turskoj,   bili   su   u   stvari   samo   odraz   po­menutih   krupnih   društveno­ ekonomskih promena koje su zahva­tile ne samo Makedoniju veæ i ostale krajeve Turske Imperije. Ove   promene   u   makedonskim   gradovima   uticale   su   i   na   kul­turno­ prosvetni   razvitak   graðana   i   uslovile   pojavu   prvih   ško­la   svetovnog karaktera,   kao   i   pojavuj   prvih   makedonskih   pisaca   i   štamparija   u Makedoniji. Na   poèetku   XIX   veka*   Makedonija   je   još   uvek   bili   sastavni   deo prostranog   rumelijskog   ejaleta,   èiji   se   centar   nalazio   u   So­fiji.   Meðutim, vojnostrategijski i politièki razlozi zahtevali su da se ovaj centar prenese u Monastir,   današnji   Bitolj.   Do   tada   je   Bitolj   bio   samo   obièno   središte istoimene kaze, a od tada poèinje da se pojavljuje kao centar rumelijskog ejaleta i da pre­rasta u jedno od najveæih administrativno­vojnih središta ev­ropske Turske. Sve   do   tridesetih   godina   XIX   vekd,   oblasti   koje   su   dobili   na upravljanje od sultana, paše su pretvarale tako reæi u svoje nasledne pašaluke. Takvi nasledni pašaluci bili su skopski, tetovski, solunski, bitoljski i sereski. Pašama su bili potèi­njeni gradski ajani i vojvode. Tek poèetkom èetrdesetih godina XIX veka sultani su uspeli da unište nasledne pašaluke, a da vlast u njima povere svojim èinovnicima. Od tada, zajedno sa novoformiranim sereskim sandžakom, Makedonija se u  administra­tivno­upravnom   pogledu  delila   na   šest   sandžaka,   i  to: skopski, solunski, ohridski, æustendilski, bitoljski i sereski. U ohrid­ ski sandžak ulazile su neke teritorije Albanije, a u æustendil­ski, osim makedonskih teritorija, ulazili su i neki krajevi za­padne Bugarske. Nema taènih podataka o broju i etnièkom sastavu stanovni­štva u Makedoniji u prvoj polovini XIX veka, s obzirom na to da Turska u to   vreme   nije   raspolagala   solidnom   statistièkom   službom^   Prema nepotpunim podacima jednog francuskog izvora iz 1807. godine, koji se   odnosi   na   pomenute   krajeve   Makedonije,   izuzev   njenih najsevernijih   krajeva,   u   Makedoniji   je   tada   ži­velo   968   500 stanovnika.   Od   njih   je   724   500   bilo   pravoslavnih,   a   204   000 muslimana, odnosno % bili su pravoslavni, a samo HA muslimani. Ratovi   sa   Rusijom   i   Austrijom,   krdžalijski   nemiri   i   plja­èkanja krajem   XVIII   veka,   zatim   prvi   srpski   ustanak   poèetkom   XIX   veka naneli   su   i   u   makedonskim   oblastima   snažne   udarce   centralnoj turskoj   vlasti.   Ona   je   tako   reæi   formalno   postojala,   jer   su   njeni dotadašnji oblasni upravnici — sandžakbegovi, mu­teselimi i gradski ajani,   ostavljeni   sami   sebi   u   ovim   uslovima,   došli   u   situaciju   da uzurpiraju   vlast.   Konkretno,   u   ovom   vre­menskom   periodu   u Makedoniji   su   dominirali   snažni   poluneza­visni   feudalci:   Ismail­beg Serski u južnom delu Makedonije, Ali­paša Janjinski i debarske paše u zapadnom delu, a Re­džep­paša, sa svojih šest sinova, u severnom i srednjem delu Ma­kedonije, zapravo u skopskom pašaluku, u koji su ulazili Kuma­novo, Skoplje, Kriva Palanka, Kratovo, Maleševo, Radoviš i Štip, kao i u tetovskom pašaluku, sa gradovima Tetovo, Gostivar i Kièevo. Meðu svim ovim feudalcima autoritetom i bogatstvom najviše se   isticao,   ne   samo   u  Makedoniji   veæ   i   u  evropskom   de­lu   Turske, Ismail­beg iz Sereza. NJegov uticaj oseæao  se na se­veru do Sofije  i Plovdiva,   na   zapadu   do   Štipa   i   blizu   Soluna,   a   na   istoku   do Ðumurdžine. Prihodi sa njegove plodne zemlje omo­guæavali su mu da stalno drži po 2 000 plaæenih naoružanih

????????  ???????????  ??????

????, ? ? ????????? ????????? ?? ?????? ????? ?? ???? ???? ??­???? ?? 15—20 000 ????. ????? ???????? ?????, ?????????? ?????? XIX ????, ???????? ??????? ???? ?? ??? ????? ?????? ??????????­ ????, ? ??????? ??????? ?????­????. ??? ?????? ?????? ???????? ? ?????????? ???????? ?? ???? ??? ???? ?? ???? ???? ??? ????????. 1. ?????????­????????? ??????? ?? ???? ?? ????? XVIII ???? ??????? ?? ???? ?????? ???????????? ?????? ?????? ?? ?????? ?, ??? ????????? ??????, ??? ?? ???? ???????? ?? ????? ? ??????? ?????? ??? ????????. ????????? ???????????? ??????? ??????? ????? ??????, ??????? ? XVIII ????, ??? ???? ?? ???????? ? ????? ?????????? XIX ???? ???? ?? ?????? ????? ? ?????????? ????? ? ? ??????? ????????? ??? ????????? ?????? ? ????????. ??????? ?? ?? ?? ?????? ?????? ???? ?????????? ??????? ? ??????, ? ????????? ?? ????????? ??­??? ?????, ??????? ?? ??????, ????? ????, ????? ???????, ?? ???­???? ??????? ???????? ? ??????, ????? ??????? ????????? ??? ??????? ?????, ??? ??, ???, ??????????? ?????? ?? ????????? ?? ?? ?? „??????????" ???????? ????? ?????. ?? ???? ????? ?? ????????? ??? ?????? ??????, ??? ? ????? ???????? XIX ???? ????????, ???????? ????? ??????????? ?? ??????, ?????????? ??­?????, ?????? ?? ?????? ?? ????????? ???? ???????????, ???? ?? ?? ????? ??? ?????? ????????? ??????? ????????? ???????????. ?? ?????????? ????????? ??????? ???? ??????????? ?? ???­??? ?? ????????? ??????? ????. ??? ?? ??????? ?? ????????? ???? ? ?????? ?????? ?? ????????? ?????? ? ???? ????????, ??­?????? ? ??????? ??? ?????? ? ????????? ?????, ??? ? ??????­?? ????? ??????. ???? ???????, ??????? ?? ???????? ? ????? ???? ???????? ????????????? ???????? ? ????????? ?? ????????? ?????? ???­??? ? ???????? ??????????: ???­???? ????????, ?????? ?????? ? ??????, ???????­??? ? ??????, ?????? ???????? ???? ???????? ?? ????????, ??????? ??????, ??????? ????? ? ????? ???????????, ?????????? ???, ??????, ?????????? ? ??. ???????, ????????? ??????? ?????????? ?? ? ?????? ?????????? ????, ??? ??? ?? ??­?? ???????????? ?????????­?????????? ????????. ??? ?? ?? ??? ???????? ??????? ???????? ????????????? ????????, ??? ??­?????? ?? ????????? ???????? ??????? ????? ????????. ?????? ????????? ?????? ???? ? ???????????? ?????????? ??????? ?? ?? ?????? ???­???? ?????????, ????; ?? ????? ?????­??? ????? ?????? ?????? ????????????? ? ??????? ?????? ???? ??????? ?? ???? ? ?? ????? ??????????. ?? ???? ???? ??? ?????? ? ????? ?????????. ????, ?? ??????, ? ????????? ??? ???????­

skog  jezera,  pri  ovim  meðusobnim  borbama,  masa  seljaka je   napu­štala svoju zemlju, a begovi su prigrabili njihove zemlje i po­delili meðu sobom. Kad su se seljaci vratili, bili su prinuðeni da postanu nadnièari na svojim imanjima koja su veæ bila pre­tvorena u begovske èitluke. Zbog toga se u seæanje naroda Ali­pa­ša Janjinski i urezao kao veliki tiranin. Samo pri konfisko­vanju   njegovih   èitluka   i   ostalih   poseda   u   bitoljskoj,   lerinskoj, sariðolskoj i serfidženskoj kazi, posle njegove smrti, bilo je oko 35 èitluka. Inaèe, na celoj teritoriji koju je držao, on je raspolagao sa oko 900 èitluka. Drugi   krupni   feudalac,   DŽeladin­beg,   raspolagao   je   u   ohrid­sko­ prespanskom   kraju   sa   oko   stotinu   èitluka   koje   je   „zaradio"   putem konfiskacije od svojih neprijatelja. U Pologu i u skopskoj oblasti pojaèano je stvaranje èitluka za vreme Abdurahman­paše i Havzi­paše, a za njihove upravni­ke dovoðeni su ljudi albanskog porekla. U  strumièkoj  oblasti èitluèenje  sela povezano je sa  feudal­cem Karg Alijom. Nasilno èitluèenje u centralnim oblastima Makedonije — u Tikvešu i u ostalim   krajevima   —   sprovoðeno   je   paralelno   sa   islamizacijom makedonskih seljaka i povezano je sa imenima Kantur­bega, Šakalovaca i hadži Taira Sinanoskog. Tu je vršeno èitluèenje èak i starih muslimanskih sela, zbog èega su se iz ovih sela iseljavali i sami muslimani, a na njihova mesta su nasilno dovoðeni makedonski seljaci. Naroèito su èesto prisvajali zemlju takozvane  derudedžije. To su bili bogati i uticajni muslimani kojima su se makedon­ski seljaci obraæali za materijalnu pomoæ kad nisu mogli da se zaštite od razbojnièkih bandi i od raznih lokalnih nasilni­ka. Derudedžije su izlazile u susret seljacima i kao njihovi pu­nomoænici isplaæivali su njihove dažbine državi, ili su ih pak „štitili"   od   razbojnièkih   bandi.   U   zamenu   za   to   seljaci   su   obeæavali derudedžijama   da   æe   im   dugove   vratiti   uz   kamatu,   a   za   njihovo zastupništvo pred vlastima ili za odbranu od razboj­nièkih bandi da æe ih obeštetiti. Meðutim, veliki broj pri­mera pokazuje da su seljaci ubrzo gubili svoju   zemlju   i   slobodu.   Tako,   na   primer,   gradiæ   Kukuš,   tražeæi   zaštitu Šahbedin­be­ga,   uz   stalnu   godišnju   nagradu,   postepeno   se   pretvorio   u njegov èitluk. Sredinom XIX veka proces èitluèenja ušao je u završnu fazu. Ne postoje taèni podaci o tome koliko je i kakve velièine bilo èitluka u prvoj polovini XIX veka, ali u Makedoniji, za­jedno sa Tesalijom, vladao je režim velikih èitluka. Stvaranjem   krupnih   zemljišnih   poseda   „dobrovoljnim"   ili   nasilnim putem i naseljavdnjem raje na njima nastupilo je ne sa­

7

????????  ???????????  ??????

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------1

mo   pregrupisavanje   zemlje   i   raslojavanje   sela   veæ   su   uspostavlje­ni   i   novi društveno­ekonomski odnosi. Prema pisanju jednog sa­vremenika sredinom XIX veka, seosko stanovništvo u evropskoj Turskoj, u koju je ulazila i Mdkedonija, bilo je podeljeno na tri grupe: jednu malobrojnu grupu sopstvenika èitluksahibija saèinjavali su samo muslimani i nešto malo Jermena; zatim ne­što veæu grupu èinili su krupni nakupci i, na kraju, najbroj­nija je bila grupa sitnih napolièara. Veliki   nakupci   uzimali   su   u   zakup   od   èitluksahibija   njihove   èitluke,   ali  ne   sa name­rom   da   ih   sami   obraðuju,   veæ   da   ih   ponovo   daju   pod   najam   sitnim seljacima,   pod   uslovom   da   dobiju   %   ili   %   realizovanog   dohot­ka,   ili,   pak, napolièarima   kojima   su   unapred   davali   neophodan   predujam.   Predujam   se sastojao   od   zemlje,   radnih   prostorija,   pa­šnjaka   za   gajenje   stoke,   semena   za sejanje i drva za ogrev. Vrednost ovog predujma nije bila svuda jednaka. Posle žetve, ono što je dobijeno, delilo se na sledeæi naèin: prvo se odv«ajao desetak za državu,   zatim   od   onoga   što   je   ostalo   sopstvenik   je   uzimao   %,   a   napolièar   %. Meðutim, obojica su bili dužni da plate vergiju, odnosno porez na zemlju. Osim toga,   deo   èitluèarske   zemlje,   koji  su  èitluksahibije   zadržale  za   sebe,   seljaci  su morali   da   obra­ðuju   besplatno.   Svakako   da   svi   seljaci   iz   Makedonije   nisu   bili napolièari. U Tesaliji, gde je situacija u selu bila slièna onoj u Makedoniji, od oko 800 porodicaJ naseljenih u 20 èitluka, po­lovina su bili napolièari, a ostali su radili kao nadnièari za 6 groša dnevno. U   poèetku   su   èitluksahibije   živeli   uglavnom   po   selima,   na   sopstvenim èitlucima, ali kasnije, privuèeni boljim uslo­vima životd u gradu, preseljavali su se u grad. Tada su rukovo­ðenje èitlucima poveravali takozvanim æajama, koji su postali pravi tirani i muèitelji makedonskih èitluèara. Iako  su postojali ugovorni odnosi izmeðu  seljaka  i èitluk­sahibija i velikih nakupaca   u   pogledu   raspodele   prihoda   sa   èitluka,   ipak,   zbog   neravnopravnog položaja jednih u odnosu na druge, zatim usled pritiska sultanskih poverenika na terenu, kao i zbog vanrednih poreza i nameta koje je od èitluèara zahte­vala lokalna   vlast,   dolazilo   je   do   velike   eksploatacije,   koja   je   izazivala   proteste   i bežanje seljaka sa jednog èitluka na drugi ili u grad. Iz jednog zvaniènog turskog dokumenta iz 1802. godine vidi se da je svaki èitluk   plaæao   po   20   groša   poreza   godišnje,   i   to   u   dve   rate,   prvu   ratu   na Ðurðevdan,   a   drugu   na   Mitrovdan.   Me­ðutim,   veliki   broj   drugih   turskih dokumenata pokazuje da su lo­kalne turske vlasti, pored ove redovne poreze, na terenu, po ka­zama, uvek optereæivale i same èitluke vanrednim nametima, za svoje izvršene rashode za gonjenje hajdukd, za konaèenje vojske, za doèek vezira i ostalih carskih predstavnika, za zidanje i

1 3 opravku   saraja,   što   im   je   èesto   smetalo   da   ispunjavaju   svoje   oba­veze prema državi. Zbog toga su se èitluksahibije èesto žalile višim organima. Kao   posledica   ovog   i   ovakvog   èitluèkog   siste­ma   i   režima,   po   pustim poljima   Makedonije   nicala   su   nova   na­selja,   koja   su   vremenom   rasla   i postajala prava sela, zadržava­juæi i kasnije svoj naziv èitluk. Još i danas ima   u   Makedoniji   ostataka   ovih   nekadašnjih   èitluèarskih   naselja,   koja svojim   imenima   podseæaju   na   njih   (   na   primer:   Budur­Èiflik,   Èiflièe, Vardar­Èiflik, Èifliguevo, Mitrašinski Èiflik itd.). Osim seljaka naseljenih po èitlucima Makedonije, postojao je i dobar deo  slobodnih   sela  i  van  èitluka;  ova  sela  imala su  i  koristila sopstvene posede.   Ova   sela   mogla   su   svoje   posede   slo­bodno   da   ostave   u   nasleðe svojima, pa èak i da ih prodaju, razume se uz znanje i saglasnost spahija dok su ovi postojali, jer su se oni morali potpisivati na prodajnim aktima. Seljaci   iz   ovih   slobodnih   sela,   naroèito   iz   planinskih   mesta,   èesto   zbog nedo­statka radne snage na èitlucima, stupali su i na ugovorne od­nose sa èitluksahibijama   i   vršili   razlièite   sezonske   poslove,   a   naroèito   su   išli   na vršidbu i žetvu. U   planinskim   selima,   gde   je   stoèarstvo   bilo   osnovna   grana   seoske privrede,   takoðe   je   nastupalo   raslojavanje   meðu   seljacima   i   podela   na krupne stoèare, koji su se bdvili ne samo gajenjem nego i trgovinom stoke, zatim   na   sitne   stoèare   i,   na   kraju,   na  sto­èarske   sluge   i  argate,   koji   su služili kod krupnih stoèara ili su, pak, obavljali poljske poslove. 2. UTICAJ RAZBOJNIÈKIH NAPADA NA SEOSKU PRIVREDU Procesom   èitluèenja   u   Makedoniji   nije   nastalo   neko   naro­èito poboljšanje   zemljoradnje   i   stoèarstva.   Teški   nameti   cen­tralne   vlasti   i lokalnih vlasti u stoci i hrani pogoršavali su ovo stanje. Broj ovih nameta rastao je iz dana u dan i veoma iscrp­ljivao seoska gazdinstva. Tome treba dodati   i   stalne   pljaèke   koje  su vršile   krdžalije,   azbije   i   muslimanske razbojnièke   bande   u   pr­voj   deceniji   XIX   veka.   Godine   1803.   razbojnièke bande iz okoline Debra napale su prilepsku kazu i opljaèkale je. Èesto su se   pred­stavnici   carske   i   lokalnih   vlasti   na   terenu   —   daše,   kajmakami  i ajani   —   udruživali   sa   ovim   bandama,   otkazujuæi   pokornost   sultanu   i proglašavajuæi se nezavisnim  od  njega. Na primer, kada je 1802. godine umesto odmetnutog rumelijskog beglerbega Osma­na postavljen èuveni Ali­ paša   Janjinski   sa   zadatkom   da   goni   krdžalije   i   razbojnièke   bande,   veæ sledeæe godine carska vlast posumnjala je i u Ali­pašu da održava tajne veze sa zaštitni­kom krdžalija Pazvan­Ogluom u Vidinu i udaljila ga je sa tog

8

????????  ???????????  ??????

položaja.   Meðutim,   dok   je   Ali­paša   za   to   kratko   vreme   u   Bito­lju   bio rumelijski beglerbeg, doveo je svoje roðake i pristalice iz Albanije, silom je prigrabio   posede   svojih   liènih   neprijate­lja  i  stvorio   veliki   broj   èitluka   za sebe i za svoje pristalice. Izmeðu njega i debarskih feudalaca, Jašar­bega i Abas­bega, 1805. godine voðene su žestoke borbe, u kojima su ova dvojica de­barskih   feudalaca   popalila   sve   èitluèke   posede   ohridskog   be­ga DŽeladina, a makedonskim seljacima iz ohridskog kraja opljaè­kali su 30 000   grla   sitne   stoke   i   sa   tim   plenom   vratili   se   u   De­bar.   Godine   1806. protiv centralne vlasti pobunio se bitoljski kajmakam, sakupio je razbojnike iz okoline Kièeva, Velesa, Ko­lonje i iz drugih mesta, napao je i ošvaèkao Bitolj i okolinu i opet se povukao bez ikakvih gubitaka. Na poèetku 1807. godine jedna razbojnièka banda u Kaèanièkoj klisuri nije dopuštala prolaz putniku dok ga ne opljaèka. U ostalim krajevima Make­donije, pa èak i u sereskom, i pored otpora èuvenog paše Isma­ila, takoðe su palile i pljaèkale ovakve bande. Mnogo   kasnije   razbojnik   Šaban   Ðika,   iz   albanskog   kraja   Mata, predvodeæi   jednu   bandu,   vršio   je   napade   u   nekoliko   kaza   srednje Makedonije   (u   kukuškom   kraju,   strumièkom,   petrièkom,   melnièkom   i demirhisarskom) i pustošio u ovim mestima. Po­tuèen u jednoj bici, Šaban se sklonio u blizinu Soluna, èeka­juæi pogodan momenat da nastavi svoj zanat. Ovakvih primera ima dosta, ali su i ovi dovoljni da ilustruju veoma težak po­ložaj makedonskog naroda, stvoren ovim napadima. Centralna   vlast   pokušala   je   da   zaštiti   stanovništvo   i   da   zaustavi pljaèkanje ovih bandi. Ona je nareðivala da se obez­bede i zatvore planinski tesnaci i klisure prema Albaniji i da se postave specijalni sejmeni (èuvdrijj koje su predvodile buljukbašije; da bi saèuvala ugrožene rejone, koristila je re­dovnu i vanrednu vojsku za gonjenje ovih bandi, pa je èak dozvo­ljavala i makedonskim   hrišæanima   da   se   angažuju   u   borbama  protiv   razbojnika. Tako je u ohridskom kraju koordinirana ak­cija Turaka i Makedonaca, koju je   predvodio   Kuzman   Kapidan,   proslavljen   u   makedonskim   narodnim pesmama  prilikom   odbrane   Ohrida   i   okoline   od   debarskih   razbojnika.   U jednom   momentu   sultan   je   pozvao   celokupno   stanovništvo   iz   srednje Makedonije   u   borbu   protiv   Šabana   Ðike.   Meðutim,   naèin   organizacije   i izvoðenje ovog gonjenja, kao i vanredne dažbine u hrani i stoci nametnute seljacima  iz ugroženih  rejona,   još više su pogorša­vali njihovo  veæ  rðavo stanje. Centralna vlast i lokalne vlasti bile su nemoæne da za­štite seljake i njihova imanja od pljaèke ovih bandi, s obzirom na to da je u Turskoj u ovo vreme vladala uopšte najveæa anar­hija: na severu, u Srbiji, buknuo je prvi srpski  ustanak;   na   jugo­zapadu  pobunio   se   Ali­paša   Janjinski;   na   jugu, nešto kasnije,

15

buknuo   je   grèki   ustanak,   a   na   severozapadu   je   pripreman   pokret skadarskog Mustafa­paše i bosanske oligarhije protiv reformi Mahmuda II. Ova pljaèkanja i borbe stvarali su nesigurnost, pa zbog toga i u zapadnoj Makedoniji, gde su uglavnom pljaèkale ove bande, seljaci nisu pokazivali veæe interesovanje za poboljša­nje zemljoradnje. Državeti monopoli žita i ostalih prehrambe­nih proizvoda, kao i nove takse na duvan, svilenu bubu, pamuk, ovce i koze takoðe  su destimulativno uticali na razvitak seo­ske privrede. U tome posebno mesto ima angarija, odnosno bes­platni rad na èitlucima,  koja je  ponekad  mogla iznositi  i do 100 dana  u godini,  zatim bespdatni   rad   pri   zidanju   ili   opravci   saraja   i   drugih   graðevina   krupnih feudalaca,   zbog   èega   su   ma­kedonski   seljaci   dolazili   u   veoma   tešku situaciju.   Ponekad   su   turski;   nasilnici   za   angariju   iznenada   oduzimali seljacima ko­nje kad su se nalazili na pijaci ili na drugim mestima, uopšte ne vodeæi raèuna o njihovim potrebama. Meðutim,   izuzetak   je   predstavljala   veoma   razvijena   proiz­vodnja pamuka   u   prvoj   deceniji   XIX   veka,   u   plodnom   Sereskom   polju, zahvaljujuæi   razumevanju   i   pomoæi   sereskog   bega   Ismaila.   Francuski konzul  u Solunu   Feliks de  Božur,  detaljno  je  opi­sao sve  vrste  pamuka, kolièinu   godišnje   proizvodnje,   naèin   nje­gove   obrade   i   plasman.   Prema njegovim podacima, u okolini Sereza proizvoðeno je 70 000 bala pamuka godišnje, odnosno sedam mili­ona oka. Pet miliona od te kolièine izvoženo je   u   Evropu,   a  os­tatak   je   korišæen   za   domaæe   potrebe.   Velike   kolièine duvana u sereskom kraju, i uopšte istoèno od Vardara, do Meste, takoðe su omoguæavale dobre prihode zemljoradnicima, kao i banskim trgovcima koji su odnosili pamuk u Evropu.

9

????????  ???????????  ??????

3. JAÈANJE GRADOVA Odvajanje paša od centralne vlasti, njihove stalne meðu­sobne borbe i nasilja   nad   nezaštiæenim   seoskim   stanovništvom,   èija   su   imanja upropašæivana, primoravali su makedonske se­ljake da se preseljavaju u gradove, gde su imali veæu životnu sigurnost. Prema pozitivnim propisima, carska vlast, ili grad­ski ajan. imala je pravo da vrati seljaka' u selo ili neko drugo mesto odakle je pobegao ako od dana napuštanja nije prošlo više od deset godina. Naroèito   masovno   bilo   je   bežanje   u   zapadnoj   Makedoniji,   gde   su zulumi Ali­paše i razbojnièkih bandi bili najveæi. Me­ðutim, ova pojava nije bila   retka   ni   u   mestima   istoène   Makedo­nije.   Karakteristièan   je   sluèaj grada   Melnika,   èije   je   stanov­ništvo,   zajedno   sa   svojim   mitropolitom, odluèilo da usred zime 1838.   godine   zauvek   napusti   Melnik   i   preðe   u   susedni   grad   Se­rez   zbog neizdrživog pritiska njihovog ajana. Zapoèeto još krajem  XVIII  veka,  ovo  preseljavanje  nastav­ljeno  je i tokom èitavog   XIX   veka,   tako   da   je,   zbog   svega   toga,   broj   gradskog   stanovništva   u Makedoniji prilièno porastao. Prema podacima pomenutog francuskog izvora iz 1807. godine, brojno stanje naših gradova izgledalo je ovako:  Ohrid je imao 3 000 sta­novnika, od kojih % muslimana i % hrišæana; Bitolj 8 000, od kojih  M muslimana,   a   %   hrišæana;   Strumica   3   000   pravoslavnih;   Kostur   6   000 stanovnika, od kojih 500 muslimana, 500 Jevreja i 5 000 pravoslavnih; Ber 8 000,   od   kojih   %   muslimana;   Voden   3   000   pravoslavnih;   Solun   60   000 stanovnika, od kojih % muslimana, a % Jevreja i pravoslavnih; Serez 25 000, od kojih Uz muslima­na, a % pravoslavnih; Melnik 6 000 pravoslavnih i 100 musli­ mana;  Štip   kao  i  Melnik.  Meðutim,  veæ  krajem  tridesetih godi­na XIX veka u nekim gradovima broj stanovništvdci­ komordžije prešli su u redove grèkih ustanika, izražavajuæi na taj naèin svoje simpatije prema gr­èkim borcima za slobodu. Makedonci su uèestvovali i u krupnim dogaðajimd iz 1848. godine. Tako su u   odredu   Garibaldija   u   Italiji   kao   dobrovolj­ci   uèestvovali   Dimitar   Nikolov   iz Velesa i Ðorði Kapèev iz Ohrida. Meðu njima se naroèito isticao Kdpèev kao bliski Ga­ribaldijev prijatelj. U revolucionarnim dogaðajima iz 1848. godine u Vojvodini takoðe je aktivno uèestvovao Makedonac Hekim Tomo kao lekar. Ustanièki pokušdji makedonskih seljaka i graðana u prvim decenijama XIX veka ogranièili su se samo na najjužnije kra­jeve Makedonije i nisu mogli uspeti zbog   njihove   stihijnosti   i   nepripremljenosti   masa   za   dugotrajniju   borbu. Meðutim,   naj­buntovniji   makedonski   elementi,   napuštajuæi   teritoriju   Md­ kedonije, ukljuèivali su se u razvijenije pokrete susednih na­rodd Srbije i Grèke, uèestvujuæi u borbama za osloboðenje ovih zemalja.

GLAVA III

Noke reforme u Turskoj i njihooa primena u Makedoniji

1. KARAKTER REFORMI I OTPOR TURSKIH  FEUDALACA Još  u toku borbi protiv grèkih ustanika sultan Mahmud II uoèio je nesposobnost i preživelost janjièarske pešadije i spa­hijske konjice, pa je za v> $    È­

ni Najh iika.h Jed  dojransk* ka. On  se ^ galièkog kr,  rešenje. Zogr ' Miladšov

GLAVA VII

Borbe za narodnu pros\>ešu i kulturu

\ | 7 *

^

.

1

1. PISANJE UDŽBENIKA NA MAKEDONSKOM JEZIKU Uporedo sa borbama protiv carigradske patrijaršije voðene su i borbe za odstrdnjivanje grèkog jezika i grèkih udžbenika iz gradskih škola u Makedoniji, a malobrojna makedonska inteli­ gencija postavila je i pitanje uvoðenja maternjeg jezika u udžbe­ nicima. Polazeæi od principa da se nastava najbolje savlaðuje kada se izvodi na maternjem jeziku, ono malo makedonskih inte­lektualaca postavilo je, šezdesetih godina XIX veka, otvoreni zahtev da se uvede makedonski narodni jezik u nastavu i lite­ raturu, a time su manifestovali još jedan element makedonske individualnosti. Ova  pojava  naišla   je  na   snažan   otpor   inte­ligencije   u  Bugarskoj,   a  naroèito   u njenoj koloniji u Carigradu, koja se oštro suprotstavila nameri da se stvori drugi književni jezik za Makedonce, koji bi se razlikovao od onog u Bugarskoj, jer je u isticanju posebnog makedonskog jezika sagledala težnje makedonskog naroda za samostalnim   razvitkom.   Nosioce   ovih   težnji   bugarska   buržoazija   nazvala   je makedonistima, a sami oni prosto su se nazivali Makedoncima, tvrdeæi da su i po et­nièkom poreklu i po jeziku nešto sasvim drukèije od Bugara. Najveæi broj ovih intelektualaca istakao se u pisanju udžbe­iika. Jedno   od   prvih   mesta   meðu   piscima   udžbenika   zauzimao   je   dojranski mitropolit Partenije Zografski, rodom iz Galièni­ka. On se zauzeo za uvoðenje u literaturu makedonskog govora iz galièkog kraja, a u krajnjem sluèaju dopuštao je i kompromisno rešenje. Zografski je napisao i odštampao u Carigradu dva

????????  ???????????  ??????

udžbenika. To su Kratka sveštena istorija  (1857) i Naèalnoe uèenie za decata  (1859);   nije   uspeo   da   realizuje   nameru   da   izda   makedonsku gramatiku.   Sa   nekoliko   svojih   jednomišljenika   Zog­rafski   je   planirao   da otvori   jedno   slovensko   odeljenje   u   grèkoj   štampariji   Makedonca   Kirijaka Držiloviæa u Solunu da bi sa što više uspeha mogao da širi makedonske udžbenike.   Zbog   ne­dovoljnih   materijalnih   sredstava,   kao   i   zbog   otpora patrijar­šijskih pristalica, ovaj njegov plan je propao. Drugi autor makedonskih udžbenika, uèitelj Dimitar Make­donski, u dva odštampana udžbenika u Carigradu podvukao je njihovu namenu i u pogledu   teritorije   još   u   samom   njihovom   na­slovu:  Kratka   sveštena istorija za uèilištata po Makedonija (1867) i Bukvar za upotreblenie v makedonskite uèilišta (1867). Najplodniji   od   svih   pisaca   makedonskih   udžbenika   bio   je   Kuzmdn Šapkarev   iz   Ohrida.   Od   1868.   do   1874.   Šapkarev   je   od­štampao   osam udžbenika   na   makedonskom   jeziku,   meðu   kojima   su   najvažniji: Prvonaèalni poznanija za maleèki detci  (1868), Kratko zemleopisanije (1868),  Majèin   jazik  (1874)   i   dr.   Pisac   Venijamin   Maèukovski,   iz ðevðelijskog   sela   Maèukovo,   nije   us­peo   da   sakupi   dovoljan   broj pretplatnika   i   da   odštampa   make­donsku   gramatiku,   èije   je   izdaženje oglasio   u   tadašnjim   listo­vima.   Na   kraju,   Ðorði   Pulevski   je   napisao   i odštampao u Beo­gradu dva  udžbenika  pod  naslovom:  Reènik   od   èetiri jazika  (1873) i Reènik od tri jazika  (1875). Uopšte, u periodu od 1857— 1875. izišlo je iz štampe oko 15 makedonskih udžbenika. Prve makedonske udžbenike veoma su dobro primila i ma­kedonska deca i njihovi roditelji. Šapkarev je februara 1868. godine odjednom objavio pet   udžbenika   za   osnovne   škole   u   po   5   000   primeraka.   U   roku   od   pet meseci svi su rasprodati, a novo izdanje odštampano je u veæem tiražu. Meðutim, udžbenike Šap­kareva doèekali su snažnim otporom i bugarski intelektualci   su ih   kritikovali  u  bugarskim   listovimd.   Da  bi  onemoguæili širenje ovih udžbenika, protivnici iz Bugarske poèeli su da besplatno šire bugarske udžbenike i preko takozvane „Makedon­ske književne družine" u Carigradu.   Otvarajuæi   prve   knjižare   u   Velesu,   Bitolju   i   Štipu,   bugarski trgovci, koji su rdsturali ne samo udžbenike veæ i èasopise i druge knjige na bugarskom jeziku, u to vreme, makedonskim udžbenicima su još više ome­tali rasturanje i upotrebu. Zbog toga su pisci makedonskih udžbenika ponekad   bili   prinuðeni   da   prodaju   svoje   knjige   na   va­ttirima  ili   preko poznanika,   ali   ovu   konkurenciju   sa   bugar­skim   upbenicima   nisu   mogli izdržati.   Od   1871.   godine,   preko   svog   crkvenog   aparata,   egzarhija   je preduzela rukovoðenje svim školskim poslovima u Makedoniji i kao oruðe bugarske   buržo­azije   i   sama   je   potpomogla   potiskivanje   makedonskih udžbenika.

44

Dimišar Miladinov

Konsšanšin Miladinov

?????  ??  ???????  ????????  ?  ???????

Pisanje i objavljivanje udžbenika na narodnom jeziku sva­kako je predstavljalo znaèajnu nacionalu manifestaciju u pro­cesu osloboðenja makedonskog naroda od helenizatorskih težnji grèke buržoazije, kao i važan faktor za razvitak makedonske ndcionalne   kulture.   Uopšte   uzevši,   borbe   makedonske   buržo­azije   za   uvoðenje makedonskog narodnog jezika u nastavu i u li­teraturu predstavljaju deo borbe za nacionalno   osloboðenje   od   tutorstva   susednih   buržoazija   i   kao   takve   imaju progresivni karakter. 2. ŠKOLE II ÈITAONICE Posle   krimskog   rata   p   u   prosveti   se   osetio   veliki   napre­dak.   Školska   mreža proširena je i po selima, a nastava po ško­lama poèela je da se poboljšava. U nekim gradovima Makedonije prvi put su otvoreni i niži razredi gimnazije, takozvane ,,kla­ sne  škole",  a u Velesu je,  osim  toga.  1857.  godine,  otvorena  trgo­vaèka,  pa èak  i ženska   škola.   Godine   1869.   u   Štipu   je   otvorena   jedna   vrsta   uèiteljske   škole   pod rukovodstvom štipskog uèi­telja Josifa Kovaèeva, koji se školovao u Rusiji i u Srbiji. Istu takvu školu Kovaèev je otvorio 1874. godine u Prilepu. NJegova knjiga Školska pedagogija   gigi   metodièesko   r'kovodstvo   za   uèitelite   i   upravitelite   na narodnite   školi,  štampana   u   Beèu   1872.   godine,   bila   je   jedina   knjiga   koja   je poslužila kao priruènik makedonskim uèiteljima, s obzJgrom na to da je obu­hvatala školstvo i metode savremenih èepših. nemaèkih i francuskih pedagoga. Osim   pgkola   koje   su   ot&orile   i   izdržazale   makedonske   cr­kveno­školske oggštine i bugarska egzarhija. od sredine XIX veka poèele su da otvaraju szoje škole i eusedne države i ver­ske propagande evropskih držaza. i to u Solunu, Kukušu, Bi­ tolju i u drugim mestima gde su imale svoje pristalice. Za razliku od domaæih pšola. škole   Francuza   i   Amerikanaca  bile  su   internatskog   tipa.   NJihov   cilj   bio   je   da   se dugo­trajnijim i efikasnim nadzorom nad decom u internatima dobije što veæi broj katolièkih   ili   protestantskih   prozelita.   Iako   je   izdržavanje   ove   dece   u   internatima najèešæe bilo besplatno, jezuitski naèin vaspitanja u njima i snažni verski pritisak nad decom èesto su davali obratne rezultate. Širenje makedonske školske mreže zahtevalo je veæi broj uèitelja. Iako je u to vreme došlo malo domaæih uèitelja ško­lovanih u Grèkoj, Srbiji i u Rusiji, njihov broj nije mogao da zadovolji sve veæe potrebe. Zbog toga su i dalje korišæeni uèi­telji koji su došli obièno iz Srbije, Vojvodine ili iz Bugar­ske.

5   Istorija makedonskog naroda II

65

Kao što je uèiteljski kadar popunjavan i inostranim uèi­teljima, pored domaæih   udžbenika   takoðe   su   upotrebljavani   udžbe­nici   iz   Srbije   i Bugarske. Osim škola, kao rasadnici prosvete u Makedoniji, šezdese­tih godina pojavile su se i prve èitaonice. U njima su obièno najprosveæeniji posetioci glasno èitali novine na skupovima, a ostali, koji su slušali, komentarisdli su   vesti   po   završetku   èitanja.   Èitaonice   su   najèešæe   radile   nedeljom   ili drugim prazniènim danima. Od redovne èlanarine i od poklona one su se snabdevale   novinama,   èasopisima   i   knjigama.   Novine   su   štampane uglavnom na bugarskom ili turskom jeziku u Carigradu. U njima je bilo dopisa i iz makedonskih gradova. Naroèito široki pu­blicitet imali su listovi Makedonija  i  Zornica,  oba štampana u Carigradu, kao i zvanièni organ solunskog  vilajeta  Selanik,  koji je  krajem 1868. godine  poèeo izlaziti na èetiri   jezika,   tur­skom,   grèkom,   jevrejskom   i   bugarskom.   Èitan   je   i   list Dunavski lebed,  koji je izlazio u Beogradu. Još uvek nisu bili zreli uslovi za   štampanje   jednog   lista   na   makedonskom   jeziku,   iako   su   još   1852. godine intelektualci školovani na visokim ruskim fakultetima, Konstantin Petkoviè i Natanail Stojanoviè Ku­èeviški, razmatrali moguænost izdavanja jednog lista i godiš­njeg kalendara u Carigradu za potrebe Makedonaca. Èitaonice   su  èesto  organizovale   i  same  izdržavale  nedelj­ne   škole,   u kojima  su  i   stariji   ljudi  mogli   nauèiti   osnovoj   Makedonaca   emigrirao   je   u   balkanske   zemlje   (Grèka, Srbija.   B\tarska   i   Rumunija)   i   u   ostale   krajeve   Otoman­ske   Imperije (Carigrad.   Smirna,   Egipat).   Makedonski   radnici   preseljavali   su   se   i   u Sloveniju, gde su radili na železnièkim linijama.

sela  i  svih  seoskih  imanja,   a  približavanjem   zime,   patnje  su  se   poveæale  zbog hladnoæe i gladi. Istovremeno   su  kaznene   ekspedicije   turskih  askera  i   po­licije   krstarile   po selima i vršile iznenadne pretrese po gradovima, tražeæi oružje i municiju. Sve to praæeno je zu­lumima. Sumnjiva lica su zatvarana i suæena po brzom postupku. Mnoga od njih poslata su na zatoèenje u Malu Aziju i u druge turske oblasti. Poveæan je broj razbojništava, i to u raznim oblicima. Na udaru su najviše bili  krajevi   zapadne   Mdkedonije,   gde  s u   pljaè­kale   i   pustošile   albanske razbojnièke   bande   i   razlièite   grupe   i   bašibozluci.   Oni   su   svuda   sprovodili samovolju i sejali pu­stoš. U jednoj takEoj situaciji Glavni štab je naredio da se ras­formiraju èete, da se uskladišti oružje. S tim je povezano povlaèenje i odlazak uglednijih vojvoda u inostranstvo. Ovu na­redbu nerado su primili kako borci tako i narod. Zapoèelo je povlaèenje po rejonima, prikupljanje i skrivanje oružja i vra­æanje u sela. Sve to stvorilo je nepovoljno reagovanje i demorali­zaciju. Ðorèe Petrov smatra da je „to dovelo do strašnog moral­nog kraha, stanovništvo se smatralo prevarenim", Meæutim, to­kom vremena demoralizacija i pasivizacija su jenjavale, jer nije bila izgubljena vera u Unutrašnju organizaciju. Tome su dopri­neli i njeni najvažniji rukovodioci koji su posle ustanka ostali u Makedoniji i radili na tome da se održi duh naroda i da se da novi impuls revolucionarnom delu. Karakteristièni   fenomen   za   situaciju   u   Makedoniji   posle   nlindenskog ustanka predstavljala je emigracija i izbeglièki pokret. Razlozi za iseljavanje  bili su   uglavnom   u   nepodnošlji­voh   ogaašgijskom   vladajuæem   režimu,   u nepostojanju   liène   si­gurvvstž i u n e p r e s t a n o m   održavanju nemirnog,   buntovnog   stanja.  Ovo žseljavanje v r š e n o   j e   s jednog na drugi  kraj  Makedonije, u  evropsže kži p r e k o m o r s k e   zemlje. Unutrašnje preseljavanje na­stšo je još u toku samog ustanka. a poveæalo se za vreme priti­sža tursže armije na u s t a n i è k a   uporišta i posle   ugušivanja  ustanža. Sha-žlp i z b e g l i è k i   pokret   bio   je   u bitoljskom vila­jetu, a varoèito u   Krugpevu, posle požara u ovom gradu. Izbe­glice su se sžžanjale. uglavnon. u gradove Bitolj i Prilep, ili u   druta ianja n e s t a .   NJihovo stanje bilo je veoma teško. Prihva­ tali  s u   i h   p o z n a n i c i ,   roæaci   ili   dobrotvorne   organizacije.   Slièna  j e b i l a   s i t u a c i j a   i u ostalim mestima. Znatan   broj   Makedonaca   emigrirao   je   u   balkanske   zemlje   (Grèka,   Srbija, Bugarska i Rumunija) i u ostale krajeve Otoman­ske Imperije (Carigrad, Smirna, Egipat).   Makedonski   radnici   preseljavali   su   se   i   u   Sloveniju,   gde   su   radili   na železnièkim linijama.

164

?????  ?????  ???????????  ???????

Emigracija u evrolske zemlje bila je manjeg obima. Emigran­ti su se zadržavali   ili   su   tražili   posao   uglavnom   u   Austro­Ugarskoj,   Francuskoj, Nemaèkoj, kao i u drugim zemljama. Naj­masovnije je bilo presel*avanje u Ameriku,   manje   u   Južnu,   a   naj­više   u   Severnu,   u   SAD.   Emigrante   za) Ameriku vrbovali su agenti brodskih kompanija, koje su nikle skoro u svim makedon­skim   gradovima.   Najviše   iseljavanja   bilo   je   posle   ilindenskog ustanka. Prema Ðorèe Petrovu, samo 1903. godine u Ameriku je otišlo oko 7—8 000 ljudi. Tamo su makedonske izbeglice sve više ostajale na radu i na stalnom boravku. Oni nisu prekinuli veze sa starim krajem, veæ su bili u  stalnom   kontaktu.   Svojim   prisustvom   u  SAD,   a   i  u  drugim   zemljama, makedonske   izbeglice   doprinele   su   da   javnost   upozna   situaciju   u Makedoniji. 2. MIRCŠTEGSKE I DRUGE REFORME I NJIHOV KARAKTER Da  bi se  ublažila  eituacija  u Makedoniji  posle  ilinden­skog  ustanka, neke   sile   preduzele   su   mere   za   donošenje   novih   reformi.   Meðu   njima „najzainteresovanije" za ovo pitanje bile su Austro­Ugarska i Rusija. Zbog toga je  i njihove   pokušaje  da donesu  pogodne  reforme za  Makedoniju  sa interesovanjem oèeki­vala napredna svetska javnost, a takoðe i Makedonci. U vezi s tim privukao je pažnju susret cara Nikole II sa Austro­Ugar­skim imperatorom   Franjom   Jozefom.   Kao   rezultat   toga   susreta   donete   su Mircštegske reforme. Razgovori o tome zapoèeli su krajem septembra 1903. godine   u   Šenbrunskom   dvorcu   u   Beèu,   a   zatim   su  nastavljeni   u   malom štajerskom mestu Mircštegu. Na kraju razgovora donet je reformni program za Makedoniju,   2.  oktobra 1903. godine. Prema mestu gde su donete,  te reforme na­zvane su Mircštegske reforme. Treæeg oktobra o ovim reforma­ ma obavešteni su odgovarajuæi ambasadori u Carigradu da bi mogli to da saopšte   Visokoj   porti.   Meðutim,   Porta   je   odmah   reagovala,   nastojeæi   da omete njihovo sprovoðenje u delo. Sadržina   Mircštegskih   reformi,   koje   su   se   zasnivale   na   britanskom predlogu   o   reformama   od   29.   septembra   1903.   godine,   sastojala   se   u postavljanju   dvojice   civilnih   agenata   —   Austro­­Ugarske   i   Rusije   pri glavnom   inspektoru   Hilmi­paši,   za   make­donske   vilajete.   NJihov   zadatak bio je da nadgledaju rad turske administracije i sprovoðenje reformi. Pored njih,   postavljan   je   jedan   inostrani   general   sa   evropskim   oficirima   za reorganiza­ciju turske  žandarmerije u Makedoniji. Da bi ta reorganizacija mogla   efikasnije   da   se   izvrši,   trebalo   je   èitavu   Makedoniju   podeliti   na sektore. Osim toga, insistiralo se da se preuredi administracija i sudstvo, da se prihvati lokalno stanovništvo

234

u   administraciji,   da   se   preduzmu   koraci   za   rešavanja   mesne   sa­mouprave,   a predlagalo   se   formiranje   mešovitih   komisija   od   hrišæana   i   muslimana   za ispitivanje   zloèina   izvršenih   za   vreme   ustanka.   Turska   je   bilv   zadužena   da izbeglicama   nadokna­di   štetu,   da   obustavi   sakupljanje   poreza   od   seljaka   u popaljenim selima, da raspusti neredovnu vojsku i da se u delo sprovedu tražene reforme. Posle   više   odlaganja,   Porta   je   bila   prinuðena   da   prihvati   reforme   —   24. novembra   1903.   godine.   Meðutim,   iako   ih   je   pri­hvatila,   ona   se   nije   odmah saglasila  i sa njihovim sprovoðenjem, veæ ih je  PONOEO odlagala putem brojnih konferencija i save­tovanja. Zbog toga su civilni agenti svoju delatnost otpoèeli tek u drugoj polovini januara 1904. godine. Slièno odlaganje pri­menjeno je i u vezi  sa  poèetkom   rada  inostranih  oficira.  Osim  toga,   na  ovo  pitanje   znatno  je uticala  i  politika   pojedinih   sila.   Pre   svega,   bilo   je   sporno   ko   æe   da   rukovodi žandarmerijom. Na kraju je rešeno da to bude italijanski general De DŽordžis. Pošto   se   Porta   saglasila   sa   ovim   izborom,   inostrani   oficiri   sastali   su   se   u Carigradu   i  na   brojnim   savetovanjima   do   kraja   marta   1904.   godine   rešeno   je pitanje   o   imenovanju   ostalih   oficira,   o   teri­torijalnoj   podeli   Makedonije   na sektore, o kadrovima i drugo. Odluèeno je da se Makedonija podeli na sledeæe sektore:   skopski   sandžak   dobila   je   Austro­Ugarska;   bitoljski   vilajet   —   Italija; solunski vilajet — Rusija — sereski sandžak — Francuska; dramski sandžak — Velika   Britanija.   Nemaèka   je   dobila   upravu   nad   žandarmerijskim   školama   u Solunu. Pošto su završili sve pripreme, inostrani oficiri su otišli u Makedoniju apri­la 1904. godine da bi sproveli u delo reorganizaciju žandarme­rije. U svom radu na terenu Makedonije civilni agenti nisu ima­li neogranièene moguænosti.   Oni  su  èesto  putovali   kroz  Ma­kedoniju   i  nadgledali  sprovoðenje reformi.   Na   terenu   su   èesto   dobijali   žalbe   makedonskog   naroda   na   zverstva turske solda­teske, ali na ove žalbe oni su se slabo odazivali. Za razliku od njih, više   uspeha  u  radu  imali  su  inostrani   oficiri,  koji  su  sprovodili reorganizaciju žandarmerije sa odreðenim kontin­gentom inostranih oficira i podoficira. Oni su radili   na   tome   da  se   iz   redova   turske   žandarmerije   izbace   nesposobni   i   kom­ promitovani   i   da   se   popune   sposobnim   ljudima.   Otvorene   su   žan­darmerijske škole u Skoplju, Bitolju, Solunu; organizovana je mreža žandarmerijskih stanica,

165

?????  ?????  ???????????  ???????

koje su se povezivale preko patrola. Nastojalo se da se u žandarmeriju privuku i Makedon­ci, ali je priliv bio slab. Reformne akcije odnosile su se samo na odreðena pitanja, a ne i na izmenu osnovnih   stvari,   što   bi   vodilo   smirivanju   i   po­boljšanju   situacije.   I   pored intervencije sila, bilo je oèigledno da makedonski narod od toga nije osetio neko veæe   pobolj­šanje.   Osmanlijski   vladajuæi   krugovi   i   dalje   su   gospodarili makedonskom   zemljom.   Zbog   toga   je   i   Unutrašnja   organizacija   na   svojim kongresima osudila Mircštegske reforme. Slièno su se izjasnili i neki predstavnici evropske   javnosti.   Meðutim,   Mircštegske   reforme   ipak   su   bile   znaèajne   za Makedoniju, jer je saèuvana njena celina, njena borba za slobodu se afirmisala i Evropa je bliže upoznala njene želje i potrebe. Da   bi   se   proširile   i   ubrzale   reforme   u   turskoj   administra­ciji,   u finansijama   i   sudstvu,   sile   su   ponovo   preduzele   inici­jatiEu  za   nove reforme   u   Makedoniji.   Flotskom   demonstracijom,   16.   decembra   1905. godine, neke sile su prinudile Portu da prihvati predloge evropskih sila za finansijske   reforme   u   Makedoniji.   Meðutim,   i   ove   reforme   imale   su jednostran   karak­ter   i   nisu   vodile   ka   poboljšanju   stanja   makedonskog naroda.   Zbog   toga   su   i   dalje   preduzimani   koraci   ka   reformisanju Makedonije.   Posebno   znaèajni   bili   su   projekti   reformi   koji   su   doneti   za vreme susreta izmeðu ruskog i engleskog suverena u Revalu, juna 1908. godine.   Ovaj   susret  poznat   je   pod   imenom   Revalski   susret.   Prema   ovim projektima   o   reformama,   za   Makedoniju   je   predvi­ðena   autonomija. Meðutim,   mladoturska   revolucija   omela   je   sprovoðenje   ovih   reformi projektovanih u Revalu, èime su i si­le, krajem 1909. godine, odustale od sprovoðenja reformne akcije u Makedoniji. .3. ORUŽANE PROPAGANDE BALKANSKIH DRŽAVA Odnos   balkanskih   država   prema   Makedoniji   i   posle   ilin­denskog ustanka   ostao   je   osvajaèki.   NJihova   agresivna   politika   sada,   posle ustanka, još više se poveæala i izrazila u pojaèanom slanju oružanih èeta u Makedoniju. U ovom periodu karakteristièni su odnosi izmeðu vladaju­æih krugova Bugarske i Srbije. Godine 1904. zakljuèen je srpsko­­bugarski sporazum, èime je izvršena podela uticajnih sfera u Makedoniji. Bugarski   vladajuæi   krugovi   smatrali   su   da   je   posle   ustanka Unutrašnja   organizacija   osakaæena   i  da  je   nastupilo   vreme   za  pojaèano infiltriranje oružanih èeta u Makedoniju. Osim toga, oni su smatrali da je sazrela situacija za poveæanje budžeta po­trebnog za proširivanje  vojnog potencijala u sluèaju rata sa Turskom. Pojaèano infiltriranje èeta u Makedoniju, naroèito posle ustanka, i to 1904,  1905.  i  dalje,  organizovali  su  vrhovisti uz  pomoæ  bugarske  vlade. Prodiranjem u Makedoniju èete su dopri­nele da se još više pogorša položaj makedonskog naroda. Èetama

236

su rukovodili bugarski oficiri, meðu kojima se istakao general Conèev. NJihove akcije   prvenstveno   su   bile   usmerene   protiv   èlanova   Unutrašnje   organizacije   i protiv mirnog stanovništva. Zbog toga je Unutrašnja organizacija bila prinuðena da ener­giènim merama odbija sve njihove napade i sejanje razdora meðu svojim èlanovima.   Vrhovisti   su   posle   1905.   godine   pojaèali   svoja   infiltriranja   u Makedoniju, raèunajuæi prvenstveno na tako­zvane „unutrašnje vrhoviste". Izoštrenom   diferencijacijom   koja   je   nastala   posle   ustanka,   u   vrhovima   i redovima Unutrašnje organizacije postajalo je bespredmetno i formalno i faktièko postojanje Vrhovnog komi­teta u Sofiji. Vrhovisti su sada mogli da dejstvuju u Makedo­niji preko provrhovistièkih elemenata u Organizaciji, koji su do ustanka bili   prikriveni.   Svi   aktivisti   koji   su   podržavali   neovrhovistièku   ideološku platformu Hrista Matova posle ilindenskog ustanka predstavljali su unutrašnji vrhovistièki kontingent.  Ono što je trajno i nizom  provokacija hteo da os­tvari Vrhovni   komitet,   sada   je   bilo   postignuto.   To   je   bilo   stva­ranje   svojih   baza   u Makedoniji.   Zbog   toga,   krajem   1905.   godine,   Vrhovni   komitet   formalno!   nije postojao.   To   nepostojanje   dekla­risano   je   u   pismu   generala   Ivana   Conèeva Opštem rilskom kon­gresu Organizacije. Meðutim,   vrhovistièke   oficirske   èete   i   sada   nisu   odusta­jale   od   svojih oružanih   intervencija,   prvenstveno   u   istoènom   delu   Makedonije.   Pridobijajuæi provrhovistièki raspoložene oportuniste i kolebljivce u VMRO­u, vrhovisti su se i dalje,   u   još   oštrijem   vidu,   sukobili   sa   snagama   sereskog   revolucionar­nog okruga, koje je predvodio Jane Sandanski. Revolucionari ovog okruga bili su još nepomirljiviji u borbi sa vrhovizmom ca sopstvenom terenu. Oni su postajali još opasniji svojim ja­snim stanovištima da borbu protiv velikobugarskog vrhovizma treba   takoðe   voditi   odluèno,   kao   i   onu   protiv   velikosrpskih   i   velikogrèkih oružanih propagandi. Poèetkom   1905.   godine   vrhovistièki   vojvoda   Jordan   Stojanov   preduzeo   je pohod sa nekoliko èeta da bi zauzeo melnièki kraj i da bi uništio Sandanskog sa

166

?????  ?????  ???????????  ???????

njegovim èetama. Meðutim, ta naj­krupnija vrhovistièka akcija posle ilindenskog ustanka   zavr­šena   je   potpunim   porazom.   Vrhovistièke   èete   naišle   su  kod   sela Kašine   na   dobro   pripremljenu   zasedu,   koju   su   postavile   èete   Sandanskog   i njihovi su èetnici svi do jednog bili razbi­jeni, uz mnogo žrtava i ranjenih. Posle   ovog   neslavnog   vrhovistièkog   pohoda   za   uništenje   Sandanskog   i njegove melnièke tvrðave, bugarska zvanièna štam­pa objavila je seriju èlanaka o „nevinim"; žrtvama kod Kašina i   o „sadizmu" Sandanskog, krijuæi time istinu o sadistièkom   vrhovistièkom   planu.   Tim   povodom   Dimo   Hadžidimov   napisao   je specijalni èlanak, kao odgovor na kamcanju u bugarskoj zvaniè­noj štampi, èiji je cilj bio da dovede u zabludu bugarsku javnost i da je usmeri protiv revolucionara iz   sereskog   okruga,   kao   i   protiv   svih   doslednih   zaštitnika   makedonske revolucionarne   samostalnosti.   U   èlanku   Hadžidimova,   objavljenom   u   organu Unutrašnje   organizacije  Revolucioneren   list  od   2.   VI   1905.   go­dine,   piše   da optuživanja povodom žrtava kod Kašine nisu ni prvi ni poslednji put. On podvlaèi da ne piše da bi opravdao Organizaciju, koja ne samo što ne slabi veæ pojaèava svoju   za­konitu   samoodbranu.   NJu   su   sada   napadali   sa   raznih   strana,   sama daje   svoje   brojne   žrtve^   ali   æe   novim   naporima   nastaviti   borbu   protiv   svih spoljnih snaga koje nastoje da oslabe njenu otpornu moæ. Èlanak Hadžidimova završava se kategorièkim upozore­njem: „Neka se zna jednom zauvek da svaki onaj ko dejstvuje pro­tiv Unutrašnje organizacije dejstvuje protiv oslobodilaèkog pokreta namuèenog i žestoko obespravljenog makedonskog naroda." Posle   ilindenskog   ustanka   vlada   Kraljevine   Srbije   aktivno   se angažovala   formiranjem,   finansiranjem   i   rukovoðenjem   èet­nièke organizacije, èiji je rad u celini bio usmeren protiv Makedonije. Formiranje srpske èetnièke organizacije i njena aktivnost predstavljali su novu fazu u propagandnoj   aktivnosti   srpske   vlade,   za   razliku   od   dotadašnje propagandne aktivnosti preko crkava i škola. Kraljevina Srbija, u kratkom periodu, stvorila je dobro ureðenu poluvojnu organizaciju.   DejstEO  srp­ske èetnièke   organizacije   naroèito   je   bilo   znaèajno   u   nekim   krajevima Makedonije,   kao,   na   primer,   u   kumanovskom,   skopskom,   palanaèkom, kratovskom,   brodskom   i   kièevskom.   U   ostalim   kra­jevima   Makedonije srpska   organizacija   se   oseæala   u   manjoj   meri.   To   je   bilo   uslovljeno   i posebnim   interesima   Kraljevine   Srbije   prema   pojedinim   krajevima Makedonije,   kao   i   uslovima   stvore­nim   ranije   aktivnošæu   crkveno­ prosvetne   propagande.   Najveæu   aktivnost   srpska   èetnièka   organizacija pokazivala   je   u   borbi   protiv   „bugarskih  èeta   i  bugarizma   u  Makedoniji", pošto   su   Unutrašnju   revolucionarnu   organizaciju   srpski   politièki   faktori tretirali  kao bugarsku organizaciju.   Borba protiv  èeta Organizacije  bio  je osnovni   zadatak   srpske   èetnièke   organiza­cije,   dok   je   ratovanje   protiv turskih vldsti u Makedoniji bilo sasvim sporedno. Borba protiv „bugarskih èeta   i   sela"   dobila   je   veliku   žestinu.   Krvave   sukobe   izmeðu   srpskih, vrhovistiè— kih, sarafistièkih i grèkih èeta, kao i èeta levice u makedon­ skom   oslobodilaèkom   pokretu,   makedonski   narod   je   platio   moral­nim   i materijalnim   žrtvama.   Makedonija   je   predstavljala   pravu   arenu   krvavih iživljavanja. Formiranje prvih srpskih  èeta poèelo je 1904. godine. U po­èetku je takva   akcija   prikazivana   kao   „privatna   inicijativa   nekoliko   zagrejanih srpskih nacionalista". U stvari, u poza­

dini te akcije stajali su najodgovorniji politièki krugovi srpske kraljevske vlade. Preko   njih,   strogo   centralizovano,   raz­vijala   se   i   rukovodila   srpska   èetnièka organizacija u Makedo­niji. U ovom smislu srpska vlada je iskoristila Borisa Sara­ fova, dajuæi mu izvesna finansijska sredstva. Kao protivuvred­nost za primljeni novac, Sarafov   je   srpskoj   vladi   otkrio   kanal   za   nadiranje   u   Makedoniju   prve srpske   èete,   koju   je   predvodio   Gligor   Sokoloviæ.   Time   se   Boris   Sarafov   grubo ogrešio o prin­cipe Unutrašnje organizacije. Srpska   èetnièka   akcija   poèela   je   da   jaèa   1905.   godine,   kada   je   i   dobila konaènu organizacionu formu. Pored formiranja vrhovnog odbora, kao najvišeg politièkog   rukovodeæeg   tela   srp­ske   organizacije,   1905.   godine   formiran   je   i glavni odbor (oba sa sedištem u Beogradu), koji je, kao operativno telo, rukovodio srpskom organizacijom. Najdirektnije povezani i zaduženi èet­nièkom aktivnošæu u Makedoniji bili su poslovni odbor u Vra­nju i Izvršni odbor, koji se nalazio u blizini   srpsko­turske   granice   (u   okolini   Vranja).   Meðutim,   ubrzo   se   pokazalo dvojstvo u radu ovih odbora. Zbog toga su oba odbora ukinuta, decembra 1905. godine,   a   formiran   je   samo   jedan   odbor   nazvan   Izvršni   odbor,   sa   sedištem   u Vranju. Izvršni odbor preuzeo je funkcije koje su ranije imali Izvršni i Poslovni odbor.   Prilikom   for­miranja   Izvršnog   odbora   1905.   godine,   srpska   èetnièka organi­zacija raspolagala je sa 11 èeta, sa ukupno 62 èetnika koji su dejstvovali u Makedoniji i 55 èetnika koji su se privremeno nalazili na odmoru u Vranju. Srpska   èetnièka   organizacija   bila   je   tajna   poluvojna   orga­nizacija, zasnovana na pravilnicima i ustavu, kojim se odreði­vao delokrug svih organa organizacije.   Organizaciju   su   saèinja­vali   mesni   odbori,   pododbori   i   odbori formirani u veæim i manjim mestima u Srbiji i Makedoniji. U Makedoniji glavni odbori formirani su u Skoplju i Bitolju; pododbori u Kuma­novu, Velesu, Debru, Ohridu,   Kièevu,   Kruševu,   Poreèu   i   Drim­kolu,   kao   i   mesni   odbori   u   selima podruèja   odbora   i  pododbora.   Svi   ovi   organi   bili  su  sastaEljeni prvenstveno   od uèitelja, sve­štenika i drugih lica koja su pripadala velikosrpskoj prosvet­noj i crkvenoj propagandi.

167

?????  ?????  ???????????  ???????

U toku dalje aktivnosti, u srpskoj èetnièkoj organizaciji došle su do izražaja taktièke   nesuglasice   izmeðu   Glavnog   i   Vrhovnog   odbora.   Zbog   takvih nesuglasica,   Glavni   odbor   je   pod­neo   ostavku   1907.   godine,   pa   su   Vrhovni   i Izvršni   odbor   u   Vra­nju   ostali   jedina   rukovodeæa   tela   srpske   èetnièke organizacije. Veæ januara 1908. godine „radi jedinstva u službi i akciji i sistema koji mora postojati u ovoj stvari", politièka aktivnost srpske èetnièke organizacije bila je potèinjena srpskom gene­ralnom konzulu u Skoplju. Zbog toga su srpski konzuli u Skoplju bili mnogo znaèajniji i viðeniji u poreðenju sa onima u Bitolju i Solunu.   Direktno   operativno   rukovoðenje   èetnièkim   formacijama   bilo   je   pod rukovodstvom dva štaba: to su bili Štab za istoèno Povardarje i Štab za zapadno Povardarje. Jedan je rukovodio èetnièkim sndgama levo, a drugi desno od reke Var­dara. Srpska èetnièka organizacija blisko je saraðivala sa voj­nim organima Kraljevine   Srbije.   U   svim   rukovodeæim   organima   srpske   organizacije obavezno   su   se   nalazila   vojna   lica.   U   èet­nièkim   formacijama   takoðe   se nalazio   izvestan   broj   nižih   oficira   i   podoficira,   koje   su   za   razne   potrebe vrbovali u srpsku èetnièku organizaciju. Osim toga, i „privatni" trgovci su snabdevali   organizaciju   oružjem.   Najviše   oružja   došlo   je   iz   vojnih magacina, a sa šega su prethodno skinuta sva državna obeležja. Èak su i uvežbavanje èetnièkih formacija, njihovo pripremanje i prebacivanje preko srpsko­turske granice obavlja­la vojna lica. Èete   su   bile   sastavljene   od   najrazlièitijih   profesija:   egzaltiranih, studenata,   zavedenih   i   pozvanih   da   brane   „srp­stvo   na   Jugu",   uèenika viših razreda gimnazija, a najviše od siromašnih seljaka, koji su u plati što su dobijali za èetova­nje tražili egzistenciju za sebe i za svoje bliske. Prema   nacionalnoj   pripadnosti   srpske   èete   su   bile   sastav­ljene   od Srba, zatim Makedonaca, peèalbara u Srbiji, koji su pali u mrežu srpske organizacije i od ljudi kojima je èetništvo postalo profesija. U manjem broju bilo   je   i   otpadnika   ili   èla­nova   Unutrašnje   organizacije   iskljuèenih   zbog grešaka. Sakupljena   novèana   sredstva   od   dobrovoljnih   darodavaca   bila   su nedovoljna za opstanak organizacije. Osnovna novèana sredstva, bez kojih se nije moglo ni zamisliti postojanje i ak­tivnost srpske organizacije, bila su sredstva kraljevskih vlada, koja su preko raznih tajnih fondova dodeljivana organizaciji. Srpska organizacija, kao organizacija srpske vlade, nikada nije oseæala   nedostatak   finansijskih   sredstava.   Takvo   finan­siranje omoguæavalo   joj  je   da  u  letnjim   mesecima  drži  oko  300   èetnika  koji  su dejstvovali u Makedoniji. U toj delatnosti po­sebno su se isticale vojvode Gligor   Sokoloviæ,   Jovan   Babunski,   Jovan   Dovezenski,   Vasilije   Trbiæ, Spasa Garda, Krsta Kovaèe­viæ, Cene Markoviæ, Cetar Iliæ, Jovan Pašiæ i drugi. Srpska èetnièka organizacija predstavljala je naoružani odred srpske  buržoazije, a pred javnim mnenjem pravdana je kao ­tobožnje èedo „samih  Srba u Makedoniji", što uopšte ne odgo­vara istorijskoj istini. Posle  mladoturske revolucije 1908. go­dine, srpska èetnièka aktivnost u  Makedoniji je prestala. Ideja da se grèka crkveno­prosvetna propaganda u Makedo­niji pojaèa oružanom snagom nastala je nekoliko godina pre ilindenskog ustanka, a organizator prvih grèkih oružanih èeta bio je Germanos Karavangelis, grèki mitropolit u Kosturu. Ove èete, formirane u vreme kada je u Makedoniji bujao   revolucio­narni   pokret,   nisu   imale   skoro   nikakvu   ulogu   u   korist grcizma.   Meðutim,   posle   ilindenskog   ustanka,   koji   je   svojim   ciljevima   i masovnošæu ozbiljno uznemirio vladajuæe krugove u Grèkoj, si­tuacija se izmenila.   Grèka   vlada,   njena   diplomatija,   propagand­ni   apdrat   u Makedoniji i grèka štampa razvili su živu aktiv­nost i ne birajuæi sredstva trudili su se da uguše borbu make­donskog naroda za slobodu, da izopaèe pravi cilj te borbe, pro­glašavajuæi ustanak pokretom koji je tobože imao za cilj uništavanje „Grka" u Makedoniji. Na taj naèin pripremana je grèka i evropska javnost za predstojeæu oružanu intervenciju Grèke u Makedoniji. Pripreme za oružane akcije u Makedoniji najpre su vršili istaknuti èlanovi grèkog društva i vojske, kao, na primer, bankar Saroglus, Jon Dragumis, Kalapotakis (glavni urednik lista Embros,  preko koga je objavljena ideja o oružanoj   borbi   u   Makedoniji),   oficiri   Pavlos   Melas,   Maza­rakis   i   drugi. Grèka   vlada,   plašeæi   se   komplikacija,   u   poèetku   se   držala   dosta rezervisano prema tom pitanju. Meðutim, ona je ubrzo izmenila taj stav i preuzela   je   u   svoje   ruke   organizovanje,   plaæanje   i   rukovoðenje   grèkim èetama   u   Makedoniji.   Za   nepo­sredno   organizovanje   i   rukovoðenje takozvanom   „makedonskom   borbom",   u   Atini   je   formiran   „Makedonski komitet", koji je imao i svoj ustav. Cilj ovoga komiteta, a to znaèi i grèkih oru­žanih   èeta,   prema   èlanu   2.   Ustava,   bio   je:   odbrana   grcizma   u Makedoniji,   Trakiji,   Epiru   i   Albaniji   i   vraæanje   patrijaršiji   sela   ili pojedinaca koji su prihvatili egzarhiju. Dalje je ustav predviðao formiranje sekcija:   bitoljske,   solunske   sekcije   za   obuku   èlanstva,   za   propagandu   i druge   delatnosti   —   rukovoðenje   grèkim   oficirima.   Zadatak   bitoljske   i solunske sekcije bio je da se brinu o naoružanju,  da pronalaze pogodne liènosti za po­moæ oružanoj borbi ili za propagandu u Makedoniji i slièno. Solun   i   Bitolj   bili   su   centri   odakle   je   „Makedonski   ko­mitet"   rukovodio oružanom borbom u celoj Makedoniji. Zbog toga su za grèke konzule poslati ljudi koji su smatrani spo­sobnim da rukovode jednom takvom akcijom: u Solunu — Lambros  Koromilas,  a u  Bitolju —  D.  Kalegris.  Osim toga,  mnogi oficiri grèke armije   bili   su   zaposleni   kao   službenici   u   konzulatima,   a   drugi,   pod   lažnim imenima i profesijama zapošljavali su se i u ostalim mestima Makedonije — kao trgovci, igumani mana­stira itd. Posebne zasluge za organizovanje grèke oružane propagande u Makedoniji iadao je Koromilas. On je rukovodio andartskim akcijama u solunskom vilajetu, dok se bitoljski vilajet nalazio

168

?????  ?????  ???????????  ???????

16   Istorija makedonskog naroda II

241

pod vrhovnim rukovodstvom „Makedonskog komiteta" u Atini. U bitoljskom vilajetu   u   pripremnim   poslovima   za   grèku   oruža­nu   intervenciju   u Makedoniji   istakli  su  se   Karavangelis,   P.   Melas   i  J.   Dragumis,   koji  je   u Bitolju,   kao   službenik   grèkog   konzulata,   krajem   1902.   godine,   postavio osnove  grèkog  „unutra­šnjeg  komiteta",  formirajuæi takozvano   udruženje „Amina" (Odbrana). „Makedonski komitet", kojim je rukovodio Kalapotakis, uz saglasnost vlade Teotokisa, marta 1904. godine, poslao je prvu zvaniènu obaveštajnu andartsku   misiju  u  Makedoniju,   koju   su   saèinjavala   èetiri  oficira,   meðu kojima je važna liènost bio Males. U izveštaju oficirske misije grèkoj vladi iznosi se mišljenje da je, u datim uslovima, oružana borba u Makedoniji moguæa.   Ovaj   izveštaj   vlada   je   usvojila   i   pored   toga   što   su   dva   èlana kasnije izrazila suprotno mišljenje. Pošto su izvršene neke osnovne pripreme u Grèkoj i Ma­kedoniji, èete, formirane i naoružane  u Grèkoj, zapoèele su, od jeseni 1904. godine, da nadiru   u   Makedoniju   i   da   nožem   i   puškom   realizuju   program   atinskog komiteta.   One   su   dobile   i   specijalna   uputstva   kojih   je   trebalo   da   se pridržavaju u svojim akcijama u Makedoniji. Najvažnija su bila uputstva da se svim sredstvima rasture sva „bugarska rukovodstva komiteta" u raz­ nim selima i da se osnuju grèka sa zadatkom da kriju grèke èete; da se drže   grèke   patriotske   propovedi   i   drugo.   Andarti,   prema   dobijenim uputstvima, trebalo je naroèito da zaštite turski element u Makedoniji, ne samo da bi  dobili  pokroviteljstvo  turskih vlasti veæ da taj element  bude „raspoložen prema nji­ma" i da bude na strani Grka u sluèaju krupnijih promena u sudbini Makedonije. Atinski   komitet   i   uopšte   grèka   propaganda   èesto   su   isti­cali   da   cilj grèkih èeta nije da se bore protiv turskog režima u Makedoniji. „Grèke èete se   ne   formiraju   da   bi   narušile   po­redak   u   Turskoj.   Stoga   nareðenja Makedonskog komiteta da èak i kada bi bile napadnute od turskih askera ne odgovaraju, spro­vode se disciplinovano" — pisao je list Embros,  organ Komiteta. Za grèki komitet nije bio važan negativni efekat koji je iza­zvan u evropskoj   javnosti   akcijama   andartskih   èeta   i   turko­filskom   politikom celokupne   grèke   propagande.   Za   grèke   vla­dajuæe   krugove   najvažnije   je bilo   da   se   njihove   akcije   u   Make­doniji   ne   sukobljavaju   sa   interesima Turaka, jer se samo na taj naèin mogla dobiti njihova blagonaklonost, bez koje   je   „make­donska   borba   nemoguæa.   Rezultati   takve   politike „Makedonskog   komiteta"   nisu   izostali.   Turska   vladajuæa   klasa,   koja   se upla­šila od naroda, u grèkim èetama je gledala snagu koja se, boreæi se protiv   tog   naroda   i   rušeæi   njegovo   jedinstvo,   u   stvari   borila   i   za   njene interese. Zbog toga su turske vlasti, direktno ili indirektno, sa izuzetkom u izvesnim periodima, pomagale oružane akcije Grèke u Makedoniji. Osnovni zadatak grèkih èeta u Makedoniji bio je da putem terora i ubistava prisile makedonsko hrišæansko stanovni­štvo, koje je priznavalo egzarhiju ili koje je prihvatilo ru­munsku propagandu, da se vrati pod duhovnu vlast grèke cari­ gradske patrijaršije. Meæutim, pre nego što bi upotrebili silu, andartski kapetani su obièno slali selima upozorenje. U jednom takvom upozorenju, koje su poslali prvacima sela Nihora kod Bera, pored ostalog, stoji: „Ako posle deset dana ne posta­nete Grci, više se ne nadajte da æete živeti." Grèke èete èesto su se žestoko svetile nevinom makedon­skom stanovništvu sdmo zbog toga što ono poodavno nije pri­znavalo religioznu vlast grèke crkve ili zbog toga što je uèestvovalo u revolucionarnom pokretu protiv vekovnog osman­ lijskog ropstva i time kvarilo planove grèke buržoazije da ovlada Makedonijom. Meðu   prva   najkarakteristiènija   akta   osve­te   ubraja   se   takozvana   „zelenièka krv   (Македонски   глас),   који   је 1913.   и   1914.   године   излазио   у   Русији.   Групу   су   са­чињавали Димитрије   Чуповски,   Ђорђи   Н.   Ђорђов,   др   Гаврил   Константинович, инж.   Ј.   Ђорђов,   Наце   Димов   и   други   угледни   предстдвници македонске   колоније   у   Петрограду   (Русија).   Гру­пом   је   руководио главни уредник часописа ?????????? ????  Ди­митрије Чуповски, пореклом из   велешког   села   Папрадиште.   Чуповски   јеузиму1912   —   1913. године,   у   време   заузимања   Маке­доније,   покушао   да   организује отпор   против   њеног  присвајања   и   поделе.  Истичући   чињеницу   да   су

lucionarima   autonomistima   Petrom   Poparsovim,   Ivanom   Pop­jordanovim, Jordanom Šurkovim, Aleksandrom Martulkovim i drugim poznatim makedonskim intelektualcima. Zapoèeta akcija Èupovskog prihvaæena je i preneta u Solun i Bitolj, gde su Rizo Rizov i Pavel Šatev poèeli da okupljaju privrženike i aktiviste za sprovoðenje ideje i dkcije Èupov­skog i njegovih istomišljenika iz Velesa i Skoplja. Zamišljeno je da se akcija vodi u dva pravca: da se odabere delegacija iz krugova makedonskog naroda   i   da   se   pošalje   u   London   na   Mirov­nu   konferenciju   da   bi   se   tražilo stvaranje slobodne makedon­ske države u njenim prirodnim i etnièkim granicama; i, drugo, u podršci delegdcije da se razvije propagandistièka i druga dktivnost u Makedoniji   i   van   nje   za   rešavanje   makedonskog   pi­tanja   na   osnovu   principa „Makedonija Makedoncima". Boravak   i   delatnost   Èupovskog   i   ostalih   u   Makedoniji   bu­dno   su   pratile srpske i grèke vlasti i, kada je njihovd akcija uzela šire razmere, one su poèele da ih gone i prisilile su ih da napuste Makedoniju. Delatnost  Èupovskog takoðe su budno pratili i bugarski vrhovisti i otvoreno su pretili da æe spre­èiti svaku akciju zd rešavanje makedonskog pitanja eventualnim formiranjem posebne makedonske države. Zbog svega toga Èupov­ski je bio prinuðen da se vrati u Rusiju. Tdmo, sa svojim   isto­mišljenicima,   on   je   usmerio   delatnost   u   istom   pravcu   u   kome   ju   je postavio u Makedoniji. U jeku mirovne konferencije  u Londonu,  gde  se  rešavald sudbina!  „turskog nasleða"   na   Balkanu,   makedonska   inteligenci­ja   u   Petrogradu,   predvoðena Èupovskim, razvila je živu poli­tièko­propagandistièku aktivnost, i preko napisa u svom orgdnu M a k e d o n s k i   g l a s   i u drugoj štampi upoznavala je rusko društvo i politièke   krugove   sa   sudbinom   porobljenog   i   podeljenog   make­donskog   naroda. Makedonci su u Petrogradu isticali potrebu o pomoæi zvaniène Rusije pravilnom i prdvednom rešavanju ma­kedonskog pitanja, dokazujuæi da je makedonski narod u   toku   svo­je   istorije   vodio   neprekidnu   i   upornu   borbu   za   svoje   politièko   i nacionalno   osloboðenje   i   stvaranje   samostalne   nacionalne   dr­žave.   Pri   tome   su Makedonci   u   Rusiji   isticali   i   èinjenicu   sa­veznièke   uloge   hiljada   makedonskih dobrovoljaca   na   strani   bal­kanskih   saveznika   u   ratu   protiv   Turske   i   oštro   su osuðivali   osvajaèku   razbijaèku   dkciju   tih   saveznika,   koji   Makedoniju   nisu oslobodili, veæ je porobili. Kao prvi korak ka ostvarenju za­mišljene akcije jeste aktiviranje   Makedonske  kolonije   u  Petro­gradu  u  pravcu  isticanjd  makedonskog pitanja na mirovnoj kon­ferenciji u Londonu. Makedonska kolonija se angažovala u ra­zmatranju  novonastale   situacije u  Makedoniji,  i nd  jednoj svojoj  skupštini, sredinom meseca marta 1913. godine, donela je prvi

230

????????  ???????????  ??????

22   Istorija makedonskog naroda P

337

memorandum, u kome je zahtevana nezavisnost Makedonije. Èetr­naestog marta   taj   memorandum   je   poslat   konferenciji   poslanika   velikih   sila   u Londonu, gde su se vodili mirovni pregovori izmeðu balkanskih saveznika i Turske.   U   njemu   je   isticano   da   je   decenijama   pre   balkanskog   rata makedonsko pitanje bilo na dnevnom redu evropske politike i diplomatije i predstavljalo je izvor stalnih briga i nespokojstva, kako za Evropu i Tursku tako i za makedonski narod. U vezi sa sastavom stanovništva Makedonije govorilo   se   da   su   njegove   dve   treæine   Makedonci,   po­reklom   Sloveni. Ukazujuæi   na   tu   èinjenicu,   a   s   ciljem   da   se   izbegnu   eventualna meðunacionalna   trvenja,   u   memorandumu   je   is­ticana   i  potreba   da   se   i ostalim nacionalnostima u Makedoniji — Albancima, Turcima, Grcima, Vlasima, Jevrejima i drugim — daju uslovi za slobodan i neometan nacionalni razvitak. Makedonci  iz  petrogradske  kolonije  otvoreno  su  isticali pred  èitavim svetom   da   je   makedonskom   narodu   potrebno   da   Ma­kedonija   u   svojim geografskim,   etnièkim,   istorijskim   i   ekonom­sko­politièkim   granicama ostane   jedinstvena,   nedeljiva,   neza­visna   balkanska   država   i   da   se   u najskorijoj   buduænosti   sazove,   na   osnovu   opšteg   glasanja,   makedonska narodna   skupština   koja   æe   rešiti   pitanje   unutrašnjeg   ureðenja   države   i njenih odnosa prema susednim državama. Dvadesetog juna 1913. godine, posle veæ završene Londonske mirovne konferencije,   na   kojoj   prvi   memorandum   Makedonaca   iz   Petrograda   nije uzet u razmatranje, i kada su se balkanski saveznici ubrzano spremali za meðusobni   drugi   balkanski   rat   da   bi   uèvrstili   i   proširili   svoju   vlast   u Makedoniji,   Make­donska   kolonija   u   Petrogradu   poslala   je   drugi memorandum, ovog puta vladama i javnom mnenju saveznièkih balkanskih država i balkanskom komitetu u Londonu. U ovom memorandumu, još oš­ trije nego u prvom, ukazivalo se na vekovnu borbu makedonskog naroda za slobodan i samostalan život; saveznici su upozorava­ni da æe podeljena i porobljena Makedonija veèito biti jabuka razdora meðu saveznicima i da je neophodno,   ako   se   želi   da   balkanski   savez   bude   dugotrajan   i   da   se održavaju dobrosused­ski odnosi meðu državama koje su sklopile savez, da se Make­doniji da autonomija da bi kao samostalna i ravnopravna država mogla dobrovoljno da  uðe u opšti  balkanski savez. U memoran­dumu se zahtevalo   da   Makedonija   u   svojim   etnièkim,   geografskim   i   kulturno­ istorijskim   granicama   bude   samostalna   država,   sa   vladom   koja   æe   biti odgovorna pred narodnom skupštinom; da ona bude posebna ravnopravna jedinica u Balkanskom savezu sa opštim carinskim granicama, kao i da se uspostavi   stara   oh­ridska  autokefalna   crkva  u   kanonskoj   povezanosti   sa ruskom„ srpskom, bugarskom, rumunskom i sirijsko­arapskom crkvom.

338 Oba memoranduma Makedonaca iz Petrograda, pored toga što su upuæeni u London, Beograd, Atinu i Sofiju, objavljeni su i u prvom broju njihovog èasopisa M a k e d o n s k i  g l a s ,  koji je poèeo da izlazi 22. juna 1913. godine. Ovaj èasopis je u to vreme postao jedini list makedonskog naroda u kome je došao do izražaja njegov protest protiv tragiène sudbine što ga je zadesila, kao rezultat osvajaèkih ratova balkanskih buržoaskih država Sr­bije, Bugarske i Grèke, koje su podelile Makedoniju   izmeæu   se­be.   Ove   zahteve   makedonskog   naroda,   izražene   preko memorandu­ma   rodoljubivih   Makedonaca   iz   Petrograda,   evropski   diplomati takoðe nisu uzeli u obzir. Akcija   Èupovskog   tada   je   ostala   bez   rezultatd.   Meðunarod­ni   faktori   u Londonu   i  mirovna   konferencija   sa  Turskom,   kao   i   vlade   u  Beogradu,   Sofijc   i Atini   sankcionisale   su   podelu   i   naciocalno   ugnjetavanje   Makedonije.   To   je   još jednom   potvrðeno   na   Bukureškoj   mirovnoj   konferenciji,   10.   avgusta   1913. godine.   Meðutim,   makedonski   patriotski   elementi,   i   pored   neuspeha   sa memorandumima   Èupovskog,   nisu   odustali   od   borbe   za   ostvariva­nje   prava mdkedonskog naroda na samoopredeljenje i stvaranje svo­je nacionalne države. Akciju   Èupovskog   prihvatili   su   i   drugi   Makedonci   i   ona   je   nastavljena   preko èasopisa  M a k e d o n s k i   g l a s   i  u  drugoj  polovini  1913.   i  1914.   godine,   sve   do poèetka prvog svetskog rata. Pošto je zauzela zapadnu Makedoniju i Kosovo, srpska vojska je zauzela i Albaniju i izišla na Jadransko more. Zauzimanje Albanije od strane srpske vojske još   u   poèetku   je   naišlo   na   ot­por   albanskog   naroda,   koji   je   odranije   vodio revolucionarnu borbu za osloboðenje od Turske i za stvaranje svoje nezavisne dr­ žave. Srpski prodor u Albaniju posebno je smetao Austro­Ugar­skoj, koja je taj deo Balkana smatrala svojom interesnom sferom i bazom za dalje prodiranje na Balkan.   Austro­Ugarska   se   odmah   angažovala   da   to   spreèi   i   izmeni,   kao   i   da rasturi Balkanski savez uopšte, s obzirom na to da je on postao ozbiljna smetnja njenom prodiranju na Balkan, prema Solunu i dalje ka istoku.

231

????????  ???????????  ??????

Razbijena   na   svim   frontovima,   Turska   je   u   meðuvrmenu   tra­žila   primirje, koje   je   zakljuèeno   4.   XII   1912.   godine.   Novostvore­na   situacija   na   Balkanu izazvala je aktiviranje i evropskih sila. Brzi   uspesi   balkanskih   saveznika   protiv   Turske,   pored   Au­stro­Ugarske, primorali   su   i   ostale   države   da   „posreduju"   u   složenoj   situaciji   na   Balkanu. Austro­Ugarska, uplašena zbog izlaska Srba na Jadransko more, koncentrisala je vojsku   na   srp­skoj   severnoj   granici.   Rusija   se   plašila   bugarskog   napredovanja prema Carigradu i zahtevala je od Bugarske: da obustavi napre­dovanje. Plašeæi se, pak, eventualne intervencije Austro­Ugar­

22*

232

ske, Rusija je savetovala Srbiji da odstupi od svojih osvajaè­kih namera u odnosu   na   Albaniju.   Francuska   je   savetovala   Srbiji   da   se   ne   povlaèi   iz Albanije.   Engleska   je   prividno   ostala   rezervisana   prema   svim   ovim dogaðajima.   Celokupna   ova   kompli­kovana   situacija   i   strah   od   Austro­ Ugarske naterali su Srbiju da se odrekne od Jadranskog mora i Albanije. Ovi   momenti   su   prethodili   Londonskoj   mirovnoj   konferenciji   izmeðu saveznika i Turske, koja je poèela sredinom decembra 1912. godine. U   toku   mirovne   konferencije   u   Londonu   Turska   je,   u   svojim nastojanjima   da   saèuva   makar   nešto   od   svojih   balkanskih   pozi­cija, predložila da se Makedogogji da autonomija pod njenim suverenitetom, a takoðe   i   Albaniji.   O   ovom   predlogu   o   Makedo­niji   nije   doneto   nikakvo rešenje.   Albanija   je   27.   XII   1912.   go­dine,   na   zahtev   Austro­Ugarske, priznata   za   nezavisnu   državu,   zbog   èega   je   odluèeno   da   Srbija   otuda povuèe svoju vojsku. Londonska   mirovna   konferencija   ni   izdaleka   nije   rešila   goruæe probleme na Balkanu. Posle dugih natezanja, mir sa Tur­skom potpisan je tek 3. maja 1913. godine, ali krajnje zategnuti odnosi meðu saveznicima — Srbije   i   Grèke   s   jedne   strane,   i   Bugarske   s   druge   strane   —   oko preraspodele zauzetih teritorija u Makedoniji veæ su vodili ka ratu izmeðu njih.

GLAVA

II

A r u J i balkanski raš

1. P O È E T A K  I  T O K  R A T A Pošto je izgubila izlaz na Jadransko more, Srbija je zatra­žila kompenzaciju od Bugarske u Makedoniji. Zahtevi su bili usmereni u pravcu Vardarske doline. Grèka   je   tražila   izvesne   delove   istoènog   dela   Egejske   Makedonije   i   specijalno priznanje svog prava na Solun. Posle kategorièkog odbijanja Bugarske da svojim saveznicima ustupi tražene nove teritorije u Makedoni­ji, 1, juna 1913. godine Srbija i Grèka su sklopile tajni ugovor o zajednièkoj vojnoj akciji protiv Bugarske. Koristeæi antagoni­zam meðu balkanskim saveznicima, i Rumunija je zatražila od   Bugarske   južnu   Dobrudžu.   Ona   se   pri   tome   pridružila   srpsko­­grèkom ugovoru.   U   vezi   sa   svim   tim   Bugarska   se   obratila   za   pomoæ   Rusiji,   koja   je izrazila   spremnost   da   bude   arbitar,   kao   što   je   utvrðeno   u   srpsko­bugarskom ugovoru iz 1912. godine. Ona je sa­vetovala saveznicima uzajamno popuštanje i strpljivost u inte­resu oèuvanja Balkanskog saveza, dok je Austro­Ugarska svim snagama   radila   na   tome   da   otrgne   Bugarsku   iz   njega.   Uz   obeæanje   pomoæi Bugarskoj, Austro­Ugarska je nastojala da posvaða savez­nike i time da razbije savez. S obzirom na to što nisu hteli da se odreknu ni najmanjeg dela makedonske teritorije,   srpsko­bugarski   partneri   su   odugo­vlaèili   slanje   svojih   delegacija   u Rusiju za rešavanje sporova oko podele Makedonije uz pomoæ ruske arbitraže. Pošto nisu mogle da se sporazumeju na miran naèin, ne od­stupajuæi od steèenih pozicija, ignorišuæi ulogu arbitraže Rusije, još odmah posle potpisivanja Londonskog mira sa Turskom, udružene tajnim savezom, Srbija i Grèka su samo èekale   pogodni   momenat   za   obraèun   sa   bugarskim   partnerima   i   prisva­janje makedonskih teritorija koje je držala bugarska vojska. Ta­kve namere je imala, i sliène pripreme je vršila i Bugarska. Ona se nadala pomoæi Austro­Ugarske, i 29. juna 1913. godine izdala je nareðenje svojoj vojsci da napadne dojuèerašnje savez­nike. Tako je poèeo drugi balkanski rat, nazvan još i meðusave­znièki rat. On se u celini vodio na teritoriji Makedonije i voðen je zbog njene preraspodele. Makedonsko bojište u meðusaveznièkom ratu zahvatilo je teritoriju od Soluna, pored Vardara, do Skoplja; na severois­toku preko Kumanova, do Velikog   vrha   na   staroj   tursko­srpskoj   granici   i   na   jugoistoku   do Æustendila,   Carevog   Sela   (Delèeva)   —   Pehèeva   —   Strumice   istoèno   od Dojrana   prema   Serezu   i   Ka­vali.   Na   ovoj   teritoriji   bila   je   rasporeðena   s jedne strane srp­sko­crnogorska i grèka, s druge strane bugarska vojska. Ovakvim   rasporedom,   29.   juna   1913.   godine   oni   su   zapo­èeli meðusobni   rat.   Na   frontu   od   Krive   Palanke   do   Sereza  voðene   su   krvave borbe u kojima su najznaèajnije i odlu­èujuæe bile bitke duž Bregalnice i Zletovske Reke. Veoma že­stoke bile su borbe i na Retkim bukvama. Borbe su nastavljene meseca jula. Bugarska vojska, opkoljena sa svih strana — sa zapa­da su bile srpske trupe, sa juga grèke, sa severa rumunske, a sa istoka  i  u Trakiji  bila je   turska  vojska  — u  stvari  je  vodila  rat  na  èetiri fronta.   U   Makedoniji   —   pored   Bregalnice,   u   Ov­èem   polju   i   dolinama Strume i Meste, zatim izmeðu Ðevðelije i Dojrana i posebno kod Kukuša voðene   su   teške   borbe.   U   ovaj   sukob   su   se   umešale   i   iskoristile   ga Rumunija (10. VII) i Tur­ska (14. VII) koje su napale Bugarsku. Pritisnuta sa èetiri strane, bugarska vojska je pretrpela katastrofalan poraz, na­roèito u Makedoniji, pa je bugarska vlada hitno zatražila pri­mirje. 2. B U K U R E Š K I  M I R  I  P O D E L A  M A K E D O N I J E Pet   pobednièkih   država   u   meðusaveznièkom   ratu   —   Srbija,   Grèka, Crna Gora, Rumunija i Turska — prihvatajuæi predlog bugarske vlade o primirju,   odluèile   su   da   Bugarskoj,   u   ime   „us­postavljanja   pravedne ravnoteže", diktiraju pobednièki mir. Na sednicama delegacija pobednièkih država i  Bugarske,  koje  su  održavane  poèetkom  avgusta 1913. godine  u Bukureštu,   pretre­seni   su   novonastali   uslovi   na   Balkanu,   a   posebno položaj pobe­ðene Bugarske, i sa ovih pozicija voðeni su mirovni pregovori. Osnovni problem na pregovorima bilo je razgranièenje izmeðu pobednika i Bugarske.   Oni   su   nastojali   i   uspeli   da   ostvare   razgranièenje   sa jedinstvenim ciljem da utvrde za sebe povoljne po­litièko­strateške granice sa pobeðenom Bugarskom. Pri tome uopšte nisu uzeti u obzir ekonomski, nacionalni i drugi po­sebni elementi na teritorijama na kojima su trasirane nove gra­nice. Ovo se naroèito izrazilo prilikom utvrðivanja granica izmeðu Srbije,   Bugarske   i   Grèke   u   Makedoniji.   Rasparèana   Ma­kedonija okupacijom srpske, bugarske i grèke vojske, u jesen 1912. godine, prema odlukama pobednika u Bukureštu bila je još jed­nom rasparèana, s tim što je veæi deo teritorije koja je bila pod bugarskom okupacijom, silom pobede u julskom ratu 1913. godine, na mirovnoj konferenciji u Bukureštu oduzet Bugarskoj i pri­kljuèen Srbiji i Grèkoj. Grèka je dobila istoèni deo Egejske

234

Makedonije i definitivno se utvrdila u Solunu. Bugarska je izgubila skoro sve teritorije zauzete od Turske, a od Makedo­nije je zadržala samo pirinski deo i Strumicu sa okolinom. Ove graniène linije izmeðu Srbije, Bugarske i Grèke, utvr­ðene Bukureškim mirom, oznaèavale su državne graniène lini­je kojima je Makedonija podeljena na tri dela. Sankcija ove po­dele, koja je izvršena Bukureškim mirovnim ugovorom, bila   je   u   stvari   sankcija   osvajaèkih   vojnih   akcija   Bugarske,   Srbije   i   Grèke   u odnosu na Makedoniju. Podelivši na ovaj naèin Make­doniju meðu sobom, tobož da  bi   uspostavile   nekakvu   ravnotežu   izmeðu   sebe,   balkanske   buržoazije   su  u stdari produbile jaz ko­ji ih je delio i zaoštrile su suprotnosti koje æe ih samo posle dve godine uvuæi u novi rat u Makedoniji i opet zbog njene pre­raspodele. Balkanski osvajaèi oglušili su se o apele i zahteve miroljubivih Makedonaca, koji su u ovo vreme, uglavnom preko Makedonske kolonije  iz Petrograda, u Rusiji, tražili stvaranje slobodne i nezavisne makedonske države. Porobljivaèi Makedo­ nije   smatrali   su   da   su  Bukureškim   mirovnim   ugovorom   utvrdili  svoja   prava   i meðunarodnim   pravnim   aktom.   Razume   se   da   ovim   mirovnim   ugovorom Bugarska nije bila zadovoljna. Kao poražena, ona je bila samo primorana da se složi sa njegovim diktatima. Odlukama Bukureškog ugovora nije bila zadovoljna ni Austro­­Ugarska, pošto se tim ugovorom Srbija još više proširila i ojaèala. Ovo je još više zbližilo Austro­Ugarsku i Bugarsku i one su ubrzo zatim veæ poèele da pripremaju revanšistièku akciju prema Srbiji, što je dovelo i do prvog svetskog rata. Protiv odluka Bukureškog ugovora i podele Makedonije za­poèet je niz akcija u inostranstvu. U jeku krvave samorasprave balkanskih saveznika, to jest u toku meðusaveznièkog   rata,   u   Petrogradu   je   održana   javna   rasprava   o   nastalom srpsko­bugar­skom sporu oko Makedonije. Skupu su prisustvovali predstav­nici Makedonske   kolonije   —   Dimitrije   Èupovski,   Nace   Dimov   i   drugi,   predstavnici ruskih   politièkih   i   nauènih   krugova   —   Slominski,   M.   P.   Fjodorov,   B.   J. Boguèarski, K. P. Semjonov, Semiz   Braèaninov   i   drugi,   kao   i   emisari   srpske   i   bugarske   vla­de   G.   A. Genèiæ, prof. Miletiè, prof. Ðorgov. U burnim tro­dnevnim diskusijama oko karaktera   i   razloga   bratoubilaèkog   rata,   pobijajuæi   teze   srpskih   i bugarskih predstavnika o njiho­vom tobožnjem pravu na Makedoniju i o njenoj podeli kao jedino moguæoj soluciji, skup je doneo rezoluciju u kojoj je oštro osu­ðena suparnièka samorasprava saveznika u Makedoniji i isti­ calo   se   da   se   ekonomski   i   politièki   razvitak   balkanskih   naroda   može realizovati   samo   u   okviru   demokratske   federacije   slobod­nih   balkanskih država.   Skup   je   priznavao   kao   najpravednije   za   Makedoniju   ono   rešenje tadašnjeg konflikta kojim bi joj se dala autonomija, pri poštovanju prava svih narodnosti, što bi se ostvarilo plebiscitom makedonskog naroda, koji bi garanto­vale spoljne sile. Tragièni   dogaðaji   porobljavanja   i   podele   Makedonije,   sank­cionisani Bukureškim mirovnim ugovorom od 10. avgusta 1913. godine, izazvali su i otpor   rodoljubivih   snaga   makedonske   emi­gracije   u   dalekoj   Americi. Èikaška   organizacija   makedonske   emigracije,   poèetkom   jeseni   1913. godine,   uputila   je   apel   svim   Makedoncima   koji   su   u   to   vreme   živeli   u Americi   i   Kanadi.   U   apelu   je   isticana   potreba   za   nastavljanjem   borbe makedonskog naroda za izvojevanje pune slobode i autonomije. U ime tog prin­cipa pozivani su svi Makedonci da nastave revolucionarnu borbu za autonomiju Makedonije. Èetvrtog januara 1914. godine grupa amerièkih Makedonaca iz Èikaga poslala   je   otvoreno   pismo   bugarskim,   srpskim,   grèkim   i   rumunskim socijalistima,   optužujuæi   ih   da su  se   nedovoljno   zalagali  za  podržavanje težnji makedonskog naroda ka stvaranju autonomne Makedonije. Pri tome su isticali da sudbina Make­donije u znatnoj meri zavisi i od socijalista kao predstavnika naroda. Zbog toga je izražavana nada da æe i socijalisti diæi svoj glas za zaštitu prava i slobodnog opredeljivanja naroda. 3. R E Ž I M  S A V E Z N I È K I H  V L A S T I  U  M A K E D O N I J I Èim su isterale tursku vojsku i vlast iz Makedonije, srpske, bugarske i grèke   vlasti   su   se   angažovale   da   for­miraju   privremeni   vojno­policijski   i upravni   aparat   na   terenu   koji   su   okupirale   njihove   vojske.   U   trci   za ovlaðivanjem   što   veæe   teritorije,   u   mnogim   makedonskim   gradovima   i selima  uspo­stavljena   je   zajednièka  vlast  u  vidu  dvojnog   ili  trojnog  kon­ dominijuma. Tako su u  Ðevðeliji vladala sva tri okupatora. Strumicu su držale   srpske   i   bugarske   vlasti.   Rejon   izmeðu   Ðev­ðelije,   Strumice   i Dojrand   držale   su   sve   tri   saveznièke   voj­ske.   U   Solunu   i   u   nekoliko desetina sela izmeðu Kukuša i Orfanskog   zaliva   postojao   je   grèko­bugarski   kondominijum.   No­ve   vojno­ policijske i administrativno­upravne vlasti u sva tri dela rascepkane Makedonije bile   su,   u   principu,   dovedene   iz   predratnih   predela   Srbije,   Bugarske   i   Grèke. Posebnim ured­bama i naredbama, Makedonija pod srpskom vlašæu bila je orga­ nizovana   u   sedam,   pod   bugarskom   u   èetiri,   a   pod   grèkom   u   tri   okruga.   U srpskom   delu   vlast   je   imala   Vrhovna   komanda   srpske   vojske   sa   sedištem   u Skoplju,   u   bugarskom   delu   gubernator   tako­zvanog   Makedonskog gubernatorstva sa sedištem u Serezu, koje je bilo pod vrhovnom upravom Štaba bugarske armije, a u grèkom delu gubernator Makedonije, koji je kao ministar grèke vlade bio i direktno potèinjen toj vladi i Štabu grèke armije.

235

Srpske vlasti su u svojih sedam okruga upravljale specijal­nim uredbama o ureðenju   zauzetih   oblasti.   Prema   ovim   uredba­ma,   iz   vremena   zauzimanja makedonskih teritorija do Bukureškog mira 1913. godine, i posle njega do jeseni 1915. godine, u Ma­kedoniji se zadržao vojno­policijski režim, snagom vojnih su­ dova i specijalnom ulogom starih propisa o gonjenju razbojnika još iz XIX veka u Srbiji,  kao  i ulogom „smirujuæih"   èeta tako­zvane  „Narodne  odbrane", koje  su krstarile po Makedoniji, vr­šeæi teror i izazivajuæi strah i trepet. Izvršioci ovih „uredbi" — okružni i sreski naèelnici, vojni i policijski komandanti i èetnièke voðe — bili su, po pravilu, beskompro­misno odani srpskoj nacionalnoj kauzi. Bugarska uprava u èetiri okruga u istoènoj i jugoistoènoj Makedoniji trajala je   do   Bukureškog   mira,   a   zatim   je   ograni­èena   samo   na   jedan,   to   jest   na strumièki okrug. Vlast je pripa­dala vojnim komandantima i garnizonima, kojima su direktno potèinjeni svi organi civilne vlasti, sastavljeni uglavnom od ljudi iz predratne Bugarske, od vrhovistièkih vojvoda i od bu­garizovanih Makedonaca. Organizacija   vlasti   u   Egejskoj   Makedoniji   poverena   je   grèkom   ministru Konstantinu   Raktivanu.  On je  specijalnim  ci­vilnim  i policijskim  aparatom,  sa sedištem   u   Solunu,   izveo   organizaciju   vlasti   sva   tri   okruga   na   osvojenoj makedonskoj   te­ritoriji.   Makedonskom   stanovništvu   nije   dozvoljeno   nikakvo uèešæe u vlasti. Svi ljudi na rukovodeæim položajima u okru­žnim ili rejonskim organima   vlasti,   bez   izuzetka,   dovedeni   su   iz   Grèke   ili   su   bili   davnašnji pripadnici   grèke   nacionalne   èetnièke   organizacije   vlasti.   Potpuno   ignorišuæi makedonsko stanovništvo, a suoèene sa èinjenicom svoje adalobrojnosti u nje­ govoj sredini, i ne mogavši da svoj okupatorski aparat vlasti popune iskljuèivo svojim   ljudima,   grèke   vlasti   su   u   mnogim   op­štinama   i   selima   u   potpunosti zadržale tursku organizaciju vlasti, to jest ostavile su je u rukama dotadašnjih turskih or­gana. Policijski nadzor u sva tri makedonska okruga, koje je okupirala Grèka, poveren je specijalno  žandarmeriji sa ostrva Krita, koja je bila poznata kao stub monarhistièko­buržoaske diktature u grèkoj državi. Utvrðujuæi svoju vojno­policijsku vlast i uvodeæi izuzet­ne mere i rad vojnih   sudova,   srpski,   bugarski   i   grèki   okupatori   hteli   su   što   brže   da uèvrste svoju vlast da bi što trajnije ostali u Makedoniji. Time su hteli da stvore bolje uslove i za predstojeæu konaènu podelu, kao i da spreèe svaki eventualni oslobodilaèki pokret makedonskog naroda. Tri saveznika su još od prvih dana vladavine, pa i posle Bukureškog mirovnog   ugovora,   preko   svojih   vojno­policijskih   aparata,   uveli   stravièan režim   pritiska   na   makedonski   narod,   u   cilju   njegove   potpune denacionalizacije i asimilacije. Shva­tajuæi ulogu škola, srpski, bugarski i grèki   hegemonistièki   upravljaèi   u   Makedoniji   vršili   su   masovnu denacionalizaciju makedonskog naroda. U   tim   svojim   nastojanjima   nove   vlasti   su   odštdmpale   speci­jalne formulare   i   velikim   pritiskom   prinudile   su   Makedonce   da   se   u   njima deklarišu   kao   Srbi,   Bugari   ili   Grci.   Pri   tome   je   svaki   Makedonac   bio prinuðen da nasilno menja ime i prezime, pri èemu je prezime moralo da dobije   odgovarajuæu   formu   —   na   „iæ",   „ov",   „os"   itd.   Ove   mere denacionalizacije bile su pro­praæene masovnim oduzimanjem kulturnih i istorijskih spome­nika i njihovim iznošenjem iz Makedonije. Rekvizicije privrednih bogatstava  èesto su primenjivane. Zemlja koju su Turci napustili, a za koju su se makedonski se­ljaci vekovima borili i koju su im „oslobodioci" pre rata „širokogrudo" obeæali, prešla je u ruke srpskih, bugarskih i grèkih sopstvenika i trgovaca, žandarma i kolonista, koji   su   specijalnim   zakonima   o   kolonizaciji   dovoðeni   u   Makedoniju   i naseljavani   meðu   makedonskt'­t   narodom   da   bi   se   razbila   njegova ekonomska, društvena, politièka i nacionalna celina i homo­genost. Da  bi  uèvrstile   svoje   pozicije   u  Makedoniji,   veæ   u  prvim   me­secima posle zauzimanja, a naroèito u toku meðusaveznièkog rata i posle njega u leto i jesen 1913. godine, srpske, bugarske i grèke vlasti sprovele su mnoge racije meðu makedonskim stanovni­štvom. Gorela su i paljena su sela u sva tri dela Makedonije. Prema podacima Karnegijeve komisije iz 1913. i 1914. godine, na terenu grèke Makedonije izgorelo je oko 16 000 kuæa. Pred grè­kim terorom preko 100 000 Makedonaca napustilo je svoju otadž­ binu i emigriralo u inostranstvo. Katastrofalne posledice balkanskih ratova za Makedoniju vide se i u potpunom  razaranju do tada integralne makedonske privrede, a naroèito zanatstva, stoèarstva i trgovine. Veštaè­kim trojnim granicama i posebno otkidanjem Vardarske i Pi­

rinske   Makedonije   od   Soluna   potpuno   je   zamrlo   više   gradova,   meðu   kojima   i Bitolj.   Prekinuti   putevi   izvozno­uvozne   trgo­vine   sa   Solunom   orijentisali   su makedonsku robu u druge prav­ce, dovodeæi ih u podreðenu, perifernu ulogu i u zavisnost od nove matiène trgovine Srbije, Bugarske i Grèke. Saopadanjem Ma­

236

kedonskih   gradova,   zanatlija   i   trgovaca,   propali   su  i makedon­ski   stoèari. Veštaèke   granice   izmeðu   Srbije   i   Grèke,   ili   Bu­garske   i   Grèke,   prekinule   su odlazak makedonskih stada ovaca i druge stoke u tople kotline na egejskoj obali, a usled toga je i broj stoke rapidno opao. Time je egzistencija velikog broja ma­ kedonskih   stoèarskih   porodica   bila   ugrožena.   Dugotrajni   ra­tovi   i   pustošenja uništili   su   i   poznato   makedonsko   vinogra­darstvo   i   prekinuli   su   dohotke hiljadama makedonskih porodica. Najtragiènija posledica balkanskih ratova po makedonski narod je gubljenje njegove   nacionalne   celine.   Rascepkan,   on   je   ostao   da   se   bori   protiv   tri porobljivaèka   režima,   koji   su   se   svim   sredstvima   trudili   da   obezlièe   njegovu nacionalnu samo­bitnost. Nasilno   rušenje   turskog   društveno­ekonomskog   poretka   na   Balkanu omoguæilo  je  stvaranje  uslova za  osloboðenje   širokih  masa sel>aka.  Meðutim, feudalni ostaci u svim zauzetim delo­vima Makedonije ponegde su se zadržali još èitave tri dece­nije. Veæini makedonskih seljaka posle balkanskih ratova polo­žaj se nije bitno izmenio. Rušenje   feudalne   eksploatacije   bio   je   korak   napred.   Zbog   toga   se progresivni   momenat   prvog   balkanskog   rata   svodi   na   ru­šenje   turskog feudalizma na Balkanu,  što je za Makedoniju znaèilo samo doprinos ubrzanju njenog   kapitalistièkog   razvoja,   a   ne   i   pravo   ekonomsko.   socijalno,   politièko   i nacionalno os­loboðenje.

237

g

EO DESETI

MAKEDONIJA U PRVOM SVETSKOM RATU GLAVA

Makedonija u

prkim

Jodinama rata

1. P O È E T A K  R A T A Avgusta 1914. godine izbio je novi rat, koji je poznat pod imenom prvi svetski imperijalistièki rat. Prvi svetski rat 1914—1918. godine voðen je kao rezultat nastojanja velikih imperijalistièkih država za novom podelom sveta. Takozvani Savez centralnih sila — sastavljen od Nemaè­ke, Austro­Ugarske, Italije (do 1915. godine), Turske i Bugarske — borio se za osvajanje kolonija i novih teritorija. Drugi savez — Antanta, koji su saèinjavale Francuska, Engleska, Rusija, Italija (posle 1915. godine), Japan, SAD i druge manje kapita­listièke države, borio se za oèuvanje   do   tada   dobijenih   i   pod­vlašæenih   teritorija,   kao   i   za   njihovo proširivanje. Interesi dva bloka ukrštali su se i na Balkanskom poluostrvu, što je èesto izazivalo akutne krize i opasnosti od svetskog rata. Ta opasnost postala je dosta realna za vreme balkanskih ratova od 1912—1913. godine, kao i odmah posle njihovog završetka. Poèetak   prvog   svetskog   imperijalistièkog   rata   zatekao   je   Srbiju   i Bugarsku   u   krajnje   zaoštrenim   odnosima.   Bugarska,   nezadovoljna Bukureškim   mirovnim   ugovorom   iz   1913.   godine,   prema   kome   je   u poreðenju   sa   Srbijom   i   Grèkom   zadržala   manju   teritoriju   Makedonije, otvoreno   se   stavila   na   stranu   neprija­telja   Srbije,   na   stranu   Centralnih sila. Pod formalno objav­ljenom neutralnošæu, još odmah u poèetku rata, ona   je   poèela   da   se   priprema   za   revanšistièki   rat,   oèekujuæi   pogodni mome­nat da napadne Srbiju i da joj oduzme Makedoniju. Ovakva poli­

351

????????  ???????????  ??????

tika   Bugarske   potpuno   je   pogodovala   Austro­Ugarskoj,   koja   nije   bila zadovoljna proširivanjem Srbije u Vardarskoj dolini, jer je to bila ozbiljna smetnja za njenu ekspanziju prema Solunu. Zbog toga je i Austro­Ugarska takoðe èekala samo najmanji povod da napadne i potèini Srbiju. Dvadeset osmog juna 1914. godine u Sarajevu, mladi srpski rodoljub Gavrilo   Princip   izvršio   je   atentat   na   austrougarskog   prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Ovo ubistvo poslužilo je Austro­Ugarskoj kao povod da 29.   jula   1914.   godine   s   vojskom   napadne   Srbiju.   Tada   su   se   na   strani Srbije umešale u rat Ru­sija, Francuska, Engleska, Crna Gora, a na strani Austro­Ugar­ske   —   Nemaèka,   a   kasnije   i   Turska   i   Bugarska.   Do   kraja 1918.   godine   u   rat   se   umešalo   i   ukupno   uèestvovalo   33   države.   Meðu zaraæenim   stranama   stvoreni   su   brojni   frontovi.   Jedan   od   njih   bio   je   i front u Makedoniji, koji je stvoren krajem 1915. i tra­jao je do kraja 1918. godine. Neposredno   pre   izbijanja   prvog   svetskog   imperijalistièkog   rata Makedonija je bila potèinjena i podeljena na tri dela, koji su predstavljali periferne oblasti Srbije, Bugarske i Grèke. Angažovanje Srbije u ratu protiv Austro­Ugarske,   u   leto   1914.   godine,   izazvalo   je   brojne   reperkusije   i   u Makedoniji.   Rat   Sr­bije   sa   Austro­Ugarskom   doveo   je   do   regrutovanja Makedonaca,  Turaka  i Albanaca  iz Makedonije  u srpsku vojsku.  U  toku 1914. i do poèetka rata sa Bugarskom, oktobra 1915. godine, srpske vla­sti regrutovale su ukupno 53 088 omladinaca u svoju vojsku, od kojih 44 496 Makedonaca,   8   481   Turaka   i  Albanaca   i  111   Jevreja.   Vojni   obveznici   iz Makedonije,   skoro   bez  ikakve   prethodne   vojne   pripreme,   slati  su  u  prve borbene   linije   frota   u   zapadnoj   Sr­biji   da   se   bore   protiv   austro­ugarske vojske.   Regrutaciju   i   ula­zak   u   rat   nisu   prihvatili   Makedonci,   Turci, Albanci i osta­li. Mnogi od njih, još prilikom regrutovanja, slanja na vojnu vežbu ili u prvim vojnim vežbama za odlazak na front, izosta­jali su, bežali i krili   se.   Mnogi   su   dezertirali   sa   fronta   i   predavali   se   austro­ugarskim vdastima preko Drine i Save. I jedni i drugi kasnije su se našli u redovima bugarske armije i opet su bili nasilno uvuèeni u rat da se sada bore za bugarsku   buržoaziju.   Oni   koji   su   postali   vojni   zarobljenici   Austro­­ Ugarske,   pod   uticajem   propagande   i   obaveštajne   službe   Bugar­ske   i   uz pomoæ austrijskih vlasti u vojnozarobljenièkim logori­ma, oslobaðani su iz vojnog   zarobljeništva,   prebaèeni   preko   Ru­munije   u   Bugarsku,   gde   su regrutovani u bugarske vojne jedinice. Oni koji su na bilo koji naèin izbegli da   stupe   u   srpsku   vojsku   i   ostali   u   Makedoniji,   dolaskom   bugarskog okupatora   u   Vardarsku   Makedoniju   mobilisani   su   u   bugarsku   vojsku   i poslati na front u Makedoniji. Sliènu sudbinu doživljavali su i Makedonci i ostale na­rodnosti u Egejskoj Makedoniji.   Grèka,   koja   je   objavila   „neu­tralnost",   tako   je   nasilno   regrutovala oko 20 000 Makedonaca i drugih iz Egejske Makedonije. Bugarska buržoazija, koja se pripremala za „osloboðenje" cele Makedonije, izvršila   je   najmasovniju   regrutaciju   i   mobi­lizaciju   Makedonaca   u   Pirinskoj Makedoniji i brojne makedon­ske emigracije u Bugarskoj. Pred napad na Srbiju, u  jesen  1915.   godine,   bugarska  vrhovna   komanda  stvorila   je   poznatu   XI   ma­ kedonsku   diviziju   i   u   njen   formacijski   sastav   ukljuèila   33   046   Makedonaca. Osim regrutacije Makedonaca u sastavu svoje regu­larne vojske, bugarska vlada regrutovala   je   veliki   broj   Makedo­naca   i   u   poznate   diverzantske   èete   pod rukovodstvom   vrhovistiè­kog   voðe   Todora   Aleksandrova.   Ovo   je   takoðe   bilo   u toku   priprema   za   revanšistièki   rat   protiv   Srbije   za   osvajanje   Var­darske Makedonije. U nastojanjima da zadrže ili da prošire svoje pozicije u Makedoniji tri njena gospodara   uspela   su   da   prinude   mlade   makedonske   generacije   da   se   bore   u sastavu njihovih naciocal­nih vojski za njihove interese. Razvoj ratnih dogaðaja do kraja rata pokazao je da je veliki broj Makedonaca, Albanaca i Tu­raka na najrazlièitije   naèine   uspeo   da   izbegne   uèešæe   u   ratu   i   da   ne   služi   svojim gospodarima.   Razvoj   vojnog   sukoba   izmeðu   Austro­Ugarske   i   Srbije,   u   drugoj polovini 1914. i 1915. godine, oèigledno je pokazivao da æe nadmoænost Austro­ Ugarske   doæi   do   izražaja.   Iako   je   srpska   vojska   uporno   izdržavala   austro­­ ugarski   pritisak,   ipak   je   1915.   godine   postalo   oèigledno   da   su   njene   snage iscrpene. Ovo tim pre što su revanšistièke akcije bugarskih diverzantskih èeta, koje   je   predvodio   Todor   Aleksan­drov,   stvarale   velike   teškoæe   srpskim jedinicama u istoènom  delu Vardarske Makedonije, angažujuæi ih za odbranu istoène granice prema Bugarskoj. Saveznici   Antante   hteli   su   da   pomognu   Srbiji,   a   time   i   da   održe   svoje pozicije   na   Balkanu.   Antanta   je   ulagala   velike   na­pore   da   veže   uz   svoj   blok prividno   „neutralnu"   Bugarsku   i   Grèku   da   bi   pomogla   Srbiji   i   da   bi   oslabila pozicije Central­nih sila na Balkanu. Ne manje napora ulagale su i Centralne sile da bi za sebe saèuvale Bugarsku i Grèku. Pošto su sve tri balkanske države bile životno zainteresovane za održavanje svojih pozicija u Makedoniji, a Bugarska i za proširivanje osvojenih teritorija, makedonsko pitanje još u prvim danima rata i u 1915. godini ponovo je postalo aktuelno.

23   Istorija makedonskog naroda P

352

353

????????  ???????????  ??????

Antanta je nastojala da obnovi propali Balkanski savez, pri èemu se zalagala da se unekoliko zadovolje aspiracije Bugarske u Makedoniji. Centralne   sile   su   nastojale   da   se   što   više   zaoštre   nepri­jateljstva izmeðu   balkanskih   država,   zbog   èega   je   Bugarskoj   davan   ne   samo   deo Makedonije   koji   je   bio   pod   srpskom   vlašæu   veæ   i   delovi   èisto   srpske teritorije. Polazeæi   od   ovih   osnovnih   pozicija,   od   napada   Austro­Ugar­ske   na Srbiju jula 1914. godine do ulaska Bugarske u rat protiv Srbije oktobra 1915. godine, Antanta je sprovodila živu diplo­matsku aktivnost i pritisak na   Srbiju   i   Grèku,   nastojeæi   da   one,   pod   odreðenim   uslovima,   uèine izvesne teritorijalne ustupke Bugarskoj u Makedoniji. U   prvim   predlozima   Antante,   o   èemu   je   u   principu   postojala   i saglasnost   srpskog   predsednika   vlade   Nikole   Pašiæa,   Srbija   bi   ustupila Bugarskoj makedonsku teritoriju na istoku od Zle­tovske Reke i Bregalnice do ušæa u Vardar, kao i teritoriju na istoku od Vardara do  Ðevðelije, pri èemu ne bi bio prekinut kontakt izmeðu srpske i grèke granice. Grèka bi od svog dela Makedonije ustupila Bugarskoj teritoriju od oko 2 000 kt 2, u koju bi bili ukljuèeni i gradovi Serez, Drama i Kavala. Celo­kupna teritorija koja bi bila ustupljena Bugarskoj u stvari je teritorija koju je ona izgubila u Makedoniji Bukureškim mi­rovnim ugovorom. U   oèiglednosti   poraza   Srbije   1915.   godine,   to   jest   usled   realnog poveæanja opasnosti da centralni savez stavi Balkan pod svoju kontrolu, Antanta je notom od 6. septembra 1915. godine ponudila Bugarskoj celu Makedoniju koja je bila pod srpskom vlašæu, pod uslovom da objavi rat Turskoj. U   meðuvremenu,   dok   je   Antanta   nastojala   da   pridobije   Bugar­sku, nudeæi   joj   makedonsku   teritoriju,   Bugarska   je   u   težnji   za   ovlaðivanjem Makedonije i za uspostavljanjem vladavine na Bal­kanu, i pored objavljene „neutralnosti", održavala bliske veze sa silama Centralnog saveza, s kojima je 4. septembra 1915. godine potpisala i vojnu konvenciju za ulazak u rat. Tom konvencijom je Austro­Ugarska garantovala Bugarskoj celu teritoriju Make­donije predviðenu kao spornu i nespornu zonu u okviru bugarsko­­ srpskog ugovora iz 1912. godine, kao i izvesne delove Srbije. Ulaskom   Bugarske   u   rat   protiv   Srbije   na   strani   Centralnih   sila, makedonsko pitanje u kombinacijama velikih sila privre­meno je izgubilo svoju važnost. NJegovo rešenje bilo je pre­pušteno oružju.

352

??????????  ?  ?????  ????????  ????

2. ??????? ???????? ? ??? Од  почетк апрво гсветско грата  бугарск авладакојасевећ  ,      потпун опредал аурук   е  аустроуга ­ рск еполитикеа  , сци   љем  дадо   бије  војну  идр   уг уподршк у заосв   ајањ е македонск е територијекојаје ­      бил апод  српско м влашћу  ,почел аје даш   аљ е специјално ­   припремљен е диверзантск ечете   дабивр     шил еатентат еидр   уг еоружан епровокациј епроти всрпских власт ии  локалитет ау  Вардарско јМакедонији .Четесуби     лепо   дорг   анизацијо ми  руководство мТодор аАлександрова. Њихово  екипирањ е и  војно­техничк уприпрем узамишљени хакција  у  поменути мделуМ   аке ­ доније   изводил ису  активни официр ибугарск еармије .У  организ ­ овањуа  ,   посебн оу  обучавањ учета ,поре дбугарски хофицираучес  , твовал исуи   аустријск иинжењер и специјалистиСв  . ионибил     и   супо   д   директни м руководство м иоби   лни м финансирање м војногата   шеа аустроуга ­ рск еамбасад еу  Софији   потпуковник аЛаксекојије  ,     биоди   ректн оповеза нсарук   оводиоцим а четакојеје     предводио  Тодо рАлександров  .Од  бројни хпровокативни х теро ­ ристички хакција  чета  натер   ен уВардарск еМакедониј енај­ важнији   је  биона   па днамос   тнаВа     рдар укодУдо   в аи  наВа   ландов ­ о .У  овом   нападу 2.  , април 1915.  а године, учествовало  је  око 300  четник акојесупр     едводил евојводебуга  , рск иофицир ии  аустр ­ ијски   пиротехничк ивојни специјалистиНа  . падо м је требал одасепре     кин ежелезничк алинија  измећ уСкопљ   а иСолунакаоидасеизаз  ,         ов епометња у  позадини  српск евласт иу  ВардарскојМ   акедонији .Завршавајућ исвојупро   вокацију ,прилико мповлаче ­ њ анабуга   рску територију ,четници  сунас   илн оодвел иоко 5 000  сељак аизрејон   а   измећ уВардар —  а Валандов аи  Струмиц еи пребацили  суихпре     к ограниц енабуга   рск утериторију .Ови мје хтел одасепр     икаж е незадовољств о становништв а српском влашћу. С  другестр   анеза  ,   одмаздунемог  ,   авш итодаучи     н есабуга   рски ­ м   четницимасрпс  , к евласти  —  војска, полиција   ичетн   иц иизтак   озван „ еНародн еодбране —  " увел есустр   ахови ттеро ру  источнојМ   акедонији ,нарочит оу рејоним аВаландоваБе  , роваПе  , хчев аи  РадовишаМ  . ног омакедонски хсељакабезика  ,   кв евезесаак     цијом   бугарских провокдторабил  ,  оје  ухапшенопр  , етуч ­ ен оиубије   ноавел  ,   ик ибројсел   а   изпо   менути хрејон абиоје     запаљенТак  . ве резултате  ипос   ледице  имале  субуга   рск епровокато ­ рск еакције  уМ   акедонији. Акција  Бугарскеакт  , ивношћд  уиверзантски хчета  уВа   рдарскојМ ­   акедонији ,завршил а сеокто   бр 1915.  а године општом  мобилиз ­ ацијо миулас   ко м Бугарск еурат    проти вСрбије .Под  надмоћ­

23

355

???????  ???????????  ??????

nim   pritiskom   austro­ugarske   i   bugarske   vojske,   srpska   vlast   i   vojska povukle   su   se   iz   Vardarske   Makedonije,   koja   je   pala   pod   bugarsku okupaciju. Cri progonu srpske vojske iz Makedonije veoma  žestoka bitka vodila   se   kod   Krivolaka,   na   Vardaru,   kada   je   bugarska   vojska   potisla srpsku premd zapadnoj Makedoniji i Albaniji, a sama je izišla na srpsko­ grèku granicu odreðenu Bukureškim mirom. Razbijena u Srbiji i Makedoniji, srpska vojska i vlast pre­šle su preko Albanije  na grèko  ostrvo  Krf.  Prilikom  povlaèenja srpske  vojske,  koja se, desetkovana,   probijala   kroz   Albaniju,   Makedonci,   Turci   i   Albanci, regrutovani  u njoj,  najveæim  de­lom su se  razbežali  iz  jedinica i otišli  u svoje krajeve, koje je istovremeno okupirala bugarska vojska. Kao   rezultat   uspešne   vojne   akcije   protiv   Srbije,   krajem   1915.   i poèetkom   1916.   godine,   Bugarska  je   pod   svojom   okupacijom   imala   celu Vardarsku   i   deo   istoène   Egejske   Makedonije,   kao   i   Pirinsku,   koja   je ostavljena Bukureškim mirovnim ugovorom. Drugi deo Egejske Makedonije ostao je kao i do tada pod Grèkom, a u toku trajanja fronta pod stvarnom okupacijom Antantine vojske.

GLDVA

II

Solunski fronš

1. S T V A R A N J E  I  O P E R A C I J E  N A  F R O N T U Od   krajd   1915.   godine,   bugarsko­grèka   granièna   odnosno   demarkaciona linija od Ohrida do Orfanskog zaliva, postala je frontovska linija i predstavljala je sistem borbenih pozicija i utvrðivdnja sa brojnim pozadinskim logorima i bazama za   snabdevanje   i   održavanje   fronta.   Stvaranje   makedonskog   fronta,   koji   je   još nazvan i Solunski front, u stvari je zapoèelo još u proleæe 1915. godine, kada se u Solunu debarkiralo nekoliko desetina hiljada anglo­francuskih vojnika. Trebalo je da se oni povežu sa srpskim jedinicama u Makedoniji i Srbiji radi zajednièke akcije protiv Austro­Ugarske. Do momenta ulaska Bugarske u rat protiv Srbije, anglo­­francuske jedinice sa solunskim mostobranom nisu predstdv­ljale znaèajnu vojnu silu i nisu mogle dati neku ozbiljniju po­dršku saveznièkoj srpskoj vojsci. One su prvi put stupile u  dejstvo  oktobra  1915.   godine   kdda  je  bugarska  vojska  prodrla  u  Vardarsku Makedoniju. U dve grupe, dnglo­francuske jedinice su prodrle dolinom Vardara do Krivolaka, prema Strumici — Radovišu i tokom reke Strume prema Petrièu. Pokušavajuæi   da   zaustave   bugarsku   vojsku,   one   su   izmeðu   Vdlandova   i Strumice ušle u otvoreni sukob, ali, pošto su pretrpele poraz, one su požurile da se povuku u logore kod Soluna. Tako je anglo­fran­cuski pokušaj da se zaustavi bugarska   vojska   i   da   se   pomogne   srpskim   jedinicama   u   Makedoniji   završen neuspehom. Kada je bugarska vojska došla nd grèku granicu, anglo­francuske je­dinice veæ su bile u svojim bazama u Solunu. Meðutim, francu­

ske i engleske jedinice nisu dugo ostale neaktivne. U proleæe 1916. godine, brojno ojaèane i u zajednici sa osveženim srpskim jedinicama dovedenim sa   Krfa   u   Solun,   kao   i   sa   izvesnim   ita­lijanskim   i   ruskim   jedinicama, pregrupisale   su   se   i   zauzele   teritorije   s   južne   strane   frontovske   linije   u Egejskoj   Make­doniji.   U   meðuvremenu   su   bugarske,   nemaèke   i   austro­ ugarske i izvesne male turske jedinice zauzele pozicije na severnoj stra­ni fronta. Tako je stvoren Makedonski front. Prvobitna linija fronta u Makedoniji uspostavljena je još krajem 1915. godine   probijanjem   bugarske   vojske   do   grèko­srpske   granice   koja   je nastala   Bukureškim   ugovorom.   Ta   frontovska   li­nija   protezala   se   od Ohridskog   jezera   do   Belasice   (srpsko­bugar­ska   tromeða   do   Bukureškog ugovora) i dalje pored graniène bugar­sko­grèke linije duž reke Meste i sve do Egejskog mora. Ova li­nija ostala je neizmenjena do maja 1916. godine, kada   je   bugarska   vojska,   po   prethodnom   odobrenju   i   sadejstvu   svojih nemaèkih i au­stro­ugarskih saveznika, zauzela Rupelski tesnac, a zatim je okupirala istoènu Egejsku Makedoniju, zauzimajuæi gradove Serez, Dramu i Kavalu na Egejskom moru. Grèka vlada nije dala skoro nikakav otpor. NJen IV korpus bio je èak razoružan, po­tisnut i prebaèen zapadno od reke Strume.   Ovim   se   bugarska   okupacija   proširila   na   još   jednu   oblast Makedonije, a isto­vremeno je frontovska linija izmenjena. Ovo popuštanje Grèke,   usled   koga   se   proširila   Bugarska   i   u   istoènom   delu   Egejske Makedonije,   bilo  je  rezultat  njene   unutrašnje   slabosti i  razje­dinjenosti   i uglavnom   servilnosti   grèke   atinske   vlade,   na   èelu   sa   kraljem Konstantinom, prema Centralnim silama. Pored atinske vlade formirana je i   protivnièka   vlada   Venizelosa   u   Solunu,   koja   nije   bila   saglasna   sa politikom   ustupaka   atinske   vlade   prema   Centralnim   silama.   Okupacija istoènog   dela   Egej­ske   Makedonije   od   strane   bugarske   vojske   i uspostavljanje   fron­tovske   linije   na   reci  Strumi   poveæalo   je   opasnost   za istoèno krilo antantine vojske i za sami Solun, ali pošto je težište rata na Makedonskom   frontu   tada  i  do  kraja  rata  bilo   na   pro­stranstvu  planine Kožuf do Prespanskog jezera, ipak na tom delu fronta nisu nastale neke bitne   izmene   i   rat   je   imao   is­kljuèivo   pozicijski   karakter   utvrðene frontovske linije od Orfanskog zaliva do Dojrana, Ðevðelije i Kožufa. Druga, važnija promena na Makedonskom frontu 1916. godine nastala je na pomenutom sektoru od Kožufa do Prespanskog jezera. Da   bi   zaobišla   antantine   vojske   na   Makedonskom   frontu,   što   je pokazala i majska okupacija istoènog dela Egejske Make­donije, nemaèko­ bugarska   komanda   je   avgusta   1916.   godine   predu­zela   novu   akciju

357

opkoljavanja   antantine   vojske   u   zapadnom   delu   Egejske   Makedonije. Bugarsko­nemaèke jedinice izvršile su us­

358

A

pešnu ofanzivu protiv jedinica na sektoru III srpske armije izmeðu Dobrog Polja —   Banice   i   Lerina   i,   razbijajuæi   odbranu   te   armije,   prodrle   su   do   Kostura, zauzimajuæi brojna naselja i grad Lerin, i uspostavile su novu liniju fronta od Kostura   do   Èeganske   planine   preko   pravca   Vlaho   Klisura   —   Novi   Grad   — Gornièevo   i   Malo   Jenidže.   Ova   frontovska   linija   u   zapadnom   delu   Egejske Makedonije bila je kratkotrajna. Veæ septembra 1916. godine francusko­srpske pojaèane   i   pregrupisane   jedinice   preduzele   su   kontraofanzivu   i   posle   žestokih borbi   uspele   su   da   potisnu   bugarsko­nemaèke   trupe   do   poèetnih   pozicija   na Kajmakèalanu.   Ovaj   uspeh   francusko­srpske   jedinice   iskori­stile   su   za   novu ofanzivu   sa   novostvorenih   pozicija   kod   Kaj­makèalana;   u   toku   dvomeseènih žestokih   borbi   na   zavoju   reke   Crne   i   u   pravcu   Bitolja   uspele   su   da   razbiju bugarsko­nemaèku   odbranu   i   19.   novembra   1916.   godine   zauzele   su   Bitolj, potiskuju­æi   bugarske   i   neadaèke   jedinice   po   visovima   Peristera   i   na   se­ verozapadu od Bitolja. Zauzimanje Bitolja bio je znaèajan uspeh vojske Antante. Time je linija fronta premeštena severnije od Bitolja. Ova promena u stvari je bila i   poslednja   promena   fron­tovske   linije   na   Makedonskom   frontu.   Veæ   krajem 1916. godine na njemu je zavladalo poziciono ratovanje, karakteristièno za prvi svetski rat uopšte. Utvrðena   linija   fronta   u   toku   cele   1917.   i   1918.   godine   pro­tezala   se   od ušæa Strume u Orfanski zaliv na Egejskom moru, zatim je išla pored zapadne obale  Tahinskog  jezera, potom levom obalom Strume i jezera Butkova, južnim padinama   planine   Be­lasice,   na   Dojranskom   jezeru,   odatle   glavnim   grebenom srpsko­­grèke granice, držeæi i južno istaknuta mesta sve do kote Sokol (1 388 t) zakljuèno; odatle je nastavljala na sever, ostav­ljajuæi istoèno sela Staravinu i Soviè, gde je prelazila preko Crne Reke, zatim je išla prema Dabnici (kota 1 050 gp — istoèno od sela Paralova), Dobromiru, Karamanima, Raštanima (kota 1 248 ap   severozapadno   od   Bitolja),   Crvenoj   Steni   i   izmeðu   sela   Karana   i   Slivnice izlazila je na Prespansko jezero; zatim li­nijom Oteševo — Tomoroš — Sv. Naum izmeðu   Prespanskog   i   Ohridskog   jezera,   i  dalje   preko   Albanije   do   Jadranskog mora. Ova linija fronta kroz Makedoniju ostala je nepromenjena sve do kraja rata na Makedonskom frontu. U   toku   stvaranja   i   stabilizovanja   fronta   u   Makedoniji,  od poèetka   1916. godine   do   kraja   septembra   1918.   godine,   ratna   efek­tiva   zaraæenih   grupa poveæala se od oko 300 000 vojnika u pro­leæe 1916. godine, na oko 1 200 000 u junu — julu 1918. godine na obe strane, neposredno pre poslednje ofanzive Antantinih snaga i proboja fronta. Ove vojne snage u leto 1918. godine bile su grupisane na sledeæi naèin: ­ Vojska Antdnte bila je sledeæeg sastava: a) francuska is­toèna vojska, sastavljena od pet francuskih, jedne grèke i jedne italijanske divizije, jedne konjièke   brigade   i   tri   odreda   (odred   Albanaca,   Babunski   i   Ohridski);   b) srpska vojska posle re­organizacije, sastavljena od šest pešadijskih i jedne konjièke   divizije   i  to:   I  armija  (Moravska,   Drinska,   Dunavska   i  konjièka divizija)   i   II   armija   (Šumadijska,   Timoèka   i   Jugoslovenska   di­vizija);   za proboj   Solunskog   fronta   ojaèana   je   još   sa   122.   i   17.   francuskom kolonijalnom divizijom; v) prva grupa divi­zija sastavljena od dve grèke i jedna francuske divizije; g) bri­tanska armija sastojala se od dva britanska korpusa, od èetiri britanske i dve grèke divizije i jednog grèkog korpusa od tri   divizije;   i   d)   italijanski   korpus   od   jedne   divizije,   tri   konjièka   puka   i drugih jedinica. Sve ove vojske bile su u sastavu takozvane Istoène vojske Antante i pod vrhovnom  komandom francuskog generala Saraja do 1918. godine  i Franše d' Eperea 1918. godine. Sedište njihove komande bio je Solun. Pod njihovom komandom, to jest pod vojniè­kom okupacijom radi obezbeðenja njihove   vojske   i   održavanja   fronta   u   Makedoniji,   nalazila   se   skoro   sva Egejska Makedonija južno od frontovske linije. Ova okupacija nametnuta je   silom   i   prisustvom   antantinih   vojski,   iako   nju   nije   priznala   zvanièna grèka vlada. Okupirana teritorija u državnopravnom pogledu je smatrana teritorijom grèke države. Meðutim, s obzirom na to da je u to vreme, do jeseni 1917. godine, ova bila prividno neu­tralna, a u stvari! pronemaèki orijentisana,  Antanta je „uzela" pravo da koristi grèku teritoriju za svoje vojne   ciljeve,   tim   pre   što   je   u   tom   pogledu   imala   potpunu   podršku otcepljene,   opozicione,   proantantine   vlade   Venizelosa.   Pomažuæi   Venize­ losa protiv pronemaèke vlade kralja Konstantina u Atini, ; An­tantin štab u Solunu   uspeo   je   da   prinudi   atinsku   vladu  da   raskine   sa   pronemaèkom politikom i, dovodeæi na vlast u Atini Venizelosa, da natera Grèku da uðe u rat na strani Antante. Vojska Antante je 1918. godine brojala oko 600 000 ljudi. Ulaskom Grèke u rat na strani Antante, sa vojskom koja je imala devet divizija, ovaj broj   se   poveæao.   Grèke   divizije   bile   su   ra­sturene,   to   jest   pomešane   sa

357

ostalim jedinicama Antante duž cele frontovske linije u Makedoniji. Grèka je takoðe vršila regrutaciju Makedonaca iz Egejske Makedonije. Tako se još na poèetku rata preko 20 000 Makedonaca našlo u redovima grèke vojske. Do kraja 1917. godine njih je uglavnom regrutovala vlada Venizelosa, koja jej u stvari dejstvovala oslanjajuæi se ca Štab Antante u Solunu, a njena provizorna   vlast   održavala   se   u   Egej­skoj   Makedoniji,   koja   je   bila   pod okupacijom Antantinih sa­veznika. Zajedno sa povlaèenjem srpske vojske iz Makedonije, u jesen 1915. godine, povukle   su   se   i   srpske   èete   takozvane   „Narodne   od­brane".   Posle   oporavka!   i reorganizacije srpske vojske na Krfu i njenog ukljuèivanja u front u Makedoniji u proleæe 1916. go­dine, i èete „Narodne odbrane" našle su svoje mesto i ulogu na frontu.   Posebno   je   znaèajna   uloga   dobrovoljaèkog   odreda   sastav­ljenog   iz  više èeta, u kojima je bio izvestan broj Makedonaca. Ovaj odred, koji je brojao 1 700 ljudi i koji je predvodio poznati srpski  èetnièki vojvoda Jovan Babunski, maja 1916. godine stav­ljen je pod vrhovnu komandu i rukovoðenje francuske vojne oba­veštajne   službe;   dobivši   posebnu   opremu   i   snabdevanje,   upuæen   je   i blokirao je put Korèa — Lerin sa ciljem da spreèava sarad­nju izmeðu pristalica pronemaèke atinske  vlade  i austro­ugar­skih  štabova u zapadnoj  Makedoniji i Albaniji. Èetnici Jovana Babunskog, stacionirani južno od Prespanskog jezera, izmeðu Lerina i Korèe, neposredno iza linije fronta, u potrazi za tajnim agentima, špijunima i dezerterima u službi Centralnih sila, od maja 1916. do kraja rata, sejali   su   strah   i   užas   meðu   sta­novništvom   u   ovom   rejonu.   Sve   stanovništvo tamošnjih sela proganjano je i maltretirano. S druge strane, na liniji fronta, u Vardarskoj, Pirinskoj i u istoènoj Egejskoj Makedoniji bila je stacionirana vojska Centralnih sila, koja je brojala oko 600 000 vojnika. U sastav ovih snaga ulazili su: 19. austro­ugarski korpus od dve divizije i jedne brigade; XI nemaèka armija od jedne nemaèke i šest bu­garskih divizija; I, II i IV bugarska armija od ukupno osam di­vizija i posebnih jedinica za odbranu morske obale, komunika­cija i dr. Sva vojska Centralnih sila na Makedonskom frontu bila je pod vrhovnom komandom   maršala   Makenzena,   komandanta   nemaè­kih   snaga   za   Jugoistok, odnosno   za   Balkan.   Bugarska   vojska,   iako   brojno   dominantna,   bila   je   u potpunosti   potèinjena   takozvanom   mešovitom   štabu   nemaèkih   i   bugarskih oficira, koji su bili faktièki pod komandom nemaèkih oficira. Svim operativnim snagama na liniji fronta komandovao je nemaèki general fon Štauben. Na  taj  naèin   konfrontirane   vojske   Antante  i  Centralnih   sila,   u  leto   1918. godine, pripremale su se za odluèujuæu bitku. U   toku   trogodišnjih   borbi   na   Solunskom   frontu   gdavni   te­ret   na   strani Antante nosile su srpske jedinice, a na strani Centralnih sila bugarske divizije. Komandovanje   snaga   Antante,   odnosno   Centralnih   sila,   ovima  je   obezbeðivalo materijalna sredstva, a sa drugim jedinicama održavale su manje aktivne de­love fronta, obezbeðivale su artiljeriju, avijaciju, lièno oru­žje i municiju i sva ostala ubojna sredstva, koja su u toku tri godine pustošila ne samo frontovsku liniju veæ i pozadinu u Makedoniji na obe strane linije fronta. Makedonski front, za vreme svoga trajanja, imao je veliki strategijski i politièki znaèaj za obe zaraæene grupacije. Kra­jem rata taj znaèaj je još više   porastao.   Antanta   je   nastojala   da   probije   front,   jer   bi   time   bila poražena   Bugarska   i   usposta­vljend   Srbija.   Veza   izmeæu   Berlina   i Carigrada bila bi preki­nuta, što bi za Antantu imalo veliku korist, a za Centralne   si­le   ogromnu   štetu.   Porazom   Bugarske   i   Turska   bi   bila prinuðena na mir, a zatim bi eventualno obe ponovo ušle u rat na strani Antante, i zajedno sa Srbijom, mogle bi uspešno da se bore protiv austro­ nemaèke   vojske   na   Balkanu.   Pri   tome   bi   Antanta   direk­tno   koristila materijalne rezerve Bugarske i posebno Turske,  što bi koristila i za svoje ostale frontove. Pobedom na Make­donskom frontu Antanta bi stavila pod svoju dominaciju Bal­kansko poluostrvo i rat bi približila Austro­Ugarskoj i Ne­maèkoj. Centralne sile takoðe su pridavale veliki strategijski i politièki znaèaj Makedonskom frontu. Zadržavajuæi vojsku An­tante u južnoj Makedoniji, one   su   pre   svega   time   obezbeðivale   potpunu   vladavinu   na   svim   važnim komunikacijama na Balkanu i sigurne veze sa Turskom i dalje sa Bliskim i Srednjim   isto­kom,   što   je   bio   znaèajni   uslov   za   ostvarivanje   njihovih preten­zija i planova u okviru zamišljenog „Prodora na Istok" (Bgap§ pasæ Oztep).   Gospodarenjem   celim   Balkanom   i   Turskom   one   su   imale moguænost da oslobode ogromne rezerve svojih armija za ostale frontove. Zbog   toga   su   svojoj   saveznici   Bugarskoj   davale   znatna   sredstva   u naoružanju za održavanje fronta u Makedo­niji. Iako je ovladalo mišljenje da   Makedonski   front,   u   pore­ðenju   sa   Istoènim   (u   Rusiji)   i   Zapadnim frontom (na francusko­­nemaèkoj granici) ima sporednu ulogu, s obzirom na brojnost vojske koja se borila na tim frontovima, ipak se može reæi da je   taj   front,   usled   pomenutog   znaèaja   za   zaraæene   strane,   kao   i   zbog èinjenice da je odluèujuæa bitka izmeðu njih zapoèela baš na njemu, imao veoma   veliku   ulogu   u   pobedi   Antante   nad   Cen­tralnim   silama.   Prva znaèajna pobeda na Makedonskom frontu, kao i na ostalim frontovima u jesen   1918.   godine,   bila   je   pobeda   nad   Bugarskom.   Ona   je   povukla   i kapitulaciju   Turske,   a   malo   zatim   i   Austro­Ugarske,   koja   je   definitivno poražena   upravo   na   Balkanu.   Usamljena   Nemaèka,   posle   poraza   svojih

357

saveznika, bila je prinuðena, poèetkom novembra 1918. godine, da i sama kapitulira. I   pored   izrazito   pozicijskog   karaktera   vojnih   dejstava,   na   frontu   u Makedoniji voðene su dugotrajne, žestoke i krvave borbe, èije su posledice za  vojnike   na   frontu   i  za  makedonsko   stanovništvo   oko   linije   fronta   i  u njenoj bližoj i daljoj poza­

362 dini,   bile   katastrofalne.   Bojna   uništavajuæa   dejstva   nepri­jateljskih   vojski   i njihovo   prisustvo   u   tako   ogromnom   broju,   za­jedno   sa   takoðe   ogromnim okupatorskim   aparatom   na   terenu   podeljene   Makedonije,   pretvorili   su   je   u ogromni  v o j ­ nièki logor i bojište, èije je snabdevanje prehrambenim artik­lima u velikoj   meri   padalo   na   leða   makedonskog   naroda   i   osta­lih   narodnosti   u Makedoniji. 2. P R O B O J  S O L U N S K O G  F R O N T A Utvrðena   linija   Makedonskog   fronta,   koja   je   stvorena   odmah   posle   borbi krajem 1916. godine, ostald je skoro bez ikakve izme­ne sve do proboja fronta septembra   1918.todine.   Za   sve   vreme,   do   konaène   ofanzive   Antante,   na   liniji fronta je voðen pozi­cijski rat. Ofanzive i kontraofanzive neprijateljskih trupa u toku 1917. i 1918. godine koje su remetile kontinuitet pozi­cijskog rata, imale su uglavnom demonstrativni karakter. Teri­torijalne promene nisu nastale. Vojska se brojno poveæavala na obema stranama. Godine 1918. cifra je iznosila oko 1 200 000 ljudi. Cela 1918. godina, do 14. septembra, korišæena je za intenzivne obostrane   pripreme   za   konaèni   obraèun.   Isto   se   de­šavalo   i   na   ostalim frontovima u Evropi. Obe strane su žuri­le da završe rat. Za Antantu uslovi su se poboljšali ulaskom SAD u rat, aprila 1917. godine, kao i rašèišæavanjem pitanja Grèke.   Meðutim,   s   druge   strane,   propast   saveznièke   carske   Ru­sije   i revolucionisanje   vojnih   masa,   koje   je   jaèalo   kod   obe   vojske,   primoralo   je   oba neprijateljska tabora da požure sa okonèanjem rata da bi se spreèile eventualne revolucionarne i antiratne akcije vojnièkih i radnièkih masa. Ovo je 1918. godine postalo veoma aktuelno i na Makedonskom frontu. Zahvaljujuæi ekonomsko­finansijskom potencijalu SAD, An­tanta je u leto 1918.   godine   bila   nadmoænija   u   svakom   pogledu   od   svojih   neprijatelja   — Centralnih sila, koje je dovela pred konaèni poraz. U senci ovakve vojno­politièke situacije   pri­premanaj   je   i  sprovedena   septembarska  ofanziva   Antante   na   Ma­ kedonskom frontu 1918. godine. General Franše d' Epere, koji je u leto zamenio generala Gijoma, još meseca juna je pripremio detaljni plan za opštu ofanzivu, sa glavnoad težinom operacije na prostoru od Dojrana do Ohrida. Ovaj plan kasnije je izmenjen i težište napada je pripalo srpskim divizijama na planinskom delu fronta. Za os­tvarivanje plana, do   14.   septembra,   izvršene   su   obimne   pripreme.   Dovedene   su   nove   trugge. Izvršeno   je   uèvršæenje   svih   utvrðenja   i   poèetnih   pozicija.   Opravljene   su, uèvršæene i obezbeðene sve komunikacije, od seoskih puteva i kozjih staza do» železnièkih

linija,   itd.   Na   terenu   Egejske   Makedonije   stvoreni   su   brojni   magacini   i punktovi za hranu, odeæu, municiju, oružje i sve vrste opreme za potrebe vojske. Ove obimne pripreme zapazili su nemaèko­bugarski protiv­nici, koji su se   tdkoæe   pripremali   da   zaustave   ofanzivu   Antan­te   i   da   preðu   u kontraofanzivu. Teritorija od Prilepa do Ve­lesa — Gradskog pretvorena je u ogromni logor, gde su vršene razne pripreme i razmeštanje trupa. Makedonija je, južno od Velesa — Prilepa — Bitolja i Gradskog — Štipa — Demir­Kapije — Strumice —Dojrana, sve do linije fronta i južno od nje, pretvorena u ogromno bojište, gde su se neprijateljske trupe pripremale za odluèujuæu   bitku.   Prema   planu,   14.   septembar   1918.   godine   bio   je odreðen   za   poèe­tak   velike   ofanzive   Antante,   koja   je   makedonska   polja   i plani­ne, gradove i sela još jednom pretvorila u groblja hiljada voj­nika i civilnih stanovnika raznih nacionalnosti. Pre kritiènog momenta napada, bojni sastav trupa Antante bio je: a) francuska vojska — 180 000 vojnika; engleska — oko 120 000; v) srpska oko 150 000; g) italijanska — 42 000 i d) grèka oko 130 000. Ove trupe bile su rasporeðene na frontu od oko 450 kilometara, imajuæi kao desno krilo grèku vojsku pored reke Strume i englesku vojsku sa dve grèke divizije u

357

predelu Doj­ranskog jezera. Centar su saèinjavale francuske, srpske i male grèke jedinice. Levo krilo, bitoljski sektor fronta, saèinjavale su francuske trupe   i   jedna   grèka   divizija,   a   na   krajnjem   levom   krilu   bio   je   italijanski korpus. Na istoj frontovskoj liniji, na suprotnoj strani, bile su trupe Centralnih sila u sledeæem sastavu i rasporedu: a)   IV   i   II   bugarska   armija   na   levom   krilu,   od   morske   obale   i   reke Strume do Dojranskog   jezera;  b) I  bugarska armija od  Dojra­na  do Male Rupe;   XI   nemaèka   armija   (jedna   nemaèka   i   šest   bu­garskih   divizija)   od Male Rupe do Ohridskog jezera, a na desnom krilu do Jadranskog mora 19. austro­ugarski korpus. Jaèina ovih trupa iznosila je oko 600 000 vojnika, što govori da su sa obe strane fronta snage bile približno iste jaèine. Vojska   Antante   otpoèela   je   ofanzivu   rano   ujutru,   14.   sep­tembra, snažnim   artiljerijskim   bombardovanjima   neprijatelj­skih   pozicija.   Najjaèi napad još u poèetku osetio se na sektoru Sokol — Dobro Polje — Veternik. Na   ostalim   sektorima   fronta   pritisak   je   bio   usmeren   na   to   da   zadrži neprijateljske trupe na njihovim pozicijama, dok ne bude probijen front kod Dobrog   Polja.   Nosilac   proboja   bila   je   II   srpska   armija,   koja   je   imala   tri srpske   i   dve   francuske   kolonijalne   divizije;   ona   je   posle   žestokih   borbi uspela, 16. septembra 1918. godine,  da probije front,   èime je omoguæila nastupanje i I srpske armije, a da po­tom sve snage sila Antante preðu u ofanzivu. Razbijene bugar­

364 ske jedinice kod Dobrog Polja bile su iz I bugarske armije. One su se povukle   prema   Kavadaru.   Istovremeno   sa   probojem   kod   Do­brog Polja izvršeni su i proboji na frontu kod Ðevðelije, Doj­raca, Bitolja i na drugim mestima, što je trupama Antante dalo moguænost da sa više   taèaka   prodru   u   Vardarsku   Makedoniju,   goneæi   nemaèke   i bugarske   trupe,   koje   su   u   neredu   odstupale   u   unutrašnjost Makedonije, to jest prema Vardaru — Gradskom — Velesu — Štipu — Koèanima — Gornjoj DŽumaji i Velesu — Skoplju —■ Kaèaniku itd. Pokušaj nemaèke komande da zadrži front izmeðu Kavadara i Velesa ostao je bez uspeha. Prilikom J ovog povlaèenja, nemaèke jedinice su popdlile ili sasvim poru­ šile sva sela u dolini Raeca i reke Crne do Vardara. Sela Dre­novo i Gradsko bila su prosto sravnjena sa zemljom. Francuska   pešadija   i   artiljerija   nastupale   su   veoma   brzo. Dvadeset   treæeg   septembra   francuske   i   srpske   trupe   ušle   su   u Prilep, koji je zauzet skoro bez borbe. Dvadeset sedmog septem­bra na slièan naèin zauzet je i Veles, a 29. i Skoplje. U meðu­vremenu, 26. septembra, engleske trupe su zauzele Strumicu. Za­uzimanjem navedenih   gradova   u   Vardarskoj   Makedoniji   smatra   se   da   je prestala   ofanziva   Antante,   jer   su  u  to  vreme   potpuno   kapitulirale bugarske   trupe   u   Makedoniji,   dok   su  Nemci  i   dalje   pruždli   otpor pred srpskom vojskom koja je nastupala na sever, g prema Nišu i Beogradu. Više od 100 000 zarobljenika i ogromni vojni   materijal   pao   je   u   ruke   trupama   Antante.   Još   pre   konaè­ nog   poraza,   bugarska   Vrhovna   komanda   i   vlada   zatražile   su   pri­ mirje,   poslavši   26.   septembra   parlamentarce   engleskim   trupama u   Strumici.   Posle   trodnevnih   pregovora   izmeðu   bugarske   de­ legacije   za   primirje   i   komande   generala   Franše   d'   Eperea,   29. septembra   1918.   godine,   Bugarska   je   u   Solunu   potpisala   primirje koje   su   diktirali   pobednici.   Prema   uslovima   primirja,   Bugar­ ska   je,   pored   ostalog,   bila   dužna   da   napusti   Makedoniju,   zadr­ žavajuæi   Strumicu   i   Pirinsku   Makedoniju,   to   jest   da   se   kao demarkaciona   linija   uspostavi   stara   srpsko­bugarska   granica pre   jesenjeg   prodora   Bugarske   u   Makedoniju,   1915.   godine. , Tako   je,   pobedom   Antante,   krajem   septembra   1918.   godine, Ma­ kedonski   front   likvidiran.   Bugarska   vojska   i   njeni   nemaèki saveznici isterani su iz Vardarske i Egejske Makedonije, a u njima su   ponovo   postali   gospodari   srpska   i   grèka   vojska   i   vlasti,   kao   i njihovi anglo­francuski protektori. Poèelo   je   novo   poglavlje   u   istoriji   makedonskog   naroda.   U delovima Vardarske, Pirinske i Egejske Makedonije utvrdili su se za naredni   period   stari   srpski,   bugarski   i   grèki   osvajaèi   iz   1912. odnosno   1913.   godine.   Mirovnim   ugovorima,   zakljuèenim   na Versajskoj   mirovnoj   konferenciji   1919.   godine,   uèvršæena   je teritorijalna podela Makedonije koja je zadržana do danas.

357

GLAVA

III

Položaj Makedonije pod olašæu oskajaèa

1. N E M A È K O ­ B U G A R S K A  O K U P A C I J A Ratno   stanje   u   Makedoniji   od   jeseni   1915.   do   jeseni   1918.   godine oznaèavalo je novu etapu u kojoj su balkanski i ev­ropski imperijalisti još jednom sa oružjem u ruci pristupili rešavanju makedonskog pitanja. Zbog toga je bila uspostavljena dvojna okupacija Makedonije. Frontovska linija od Ohrida do Orfanskog zaliva delila je Makedoniju na dve okupirane zone: južnu   je   držala   vojska   Antante,   a   severnu   —   vojska   Centralnih   sila, odnosno Bugarska. Odmah   posle   stupanja   u   Makedoniju,   bugarska  vlada   progla­sila   je okupiranu   Makedoniju   za   jedinstvenu   vojnu   administra­tivno­upravnu oblast,   poznatu   pod   nazivom   „Makedonska   vojno­­inspekcijska   oblast" (MVIO).   Ona   je   bila   podeljena   na   devet   okruga,   od   kojih   je   sedam   bilo potpuno na makedonskoj terito­riji, a dva — prizrenski i prištinski — van Makedonije. Ukupni broj stanovništva Vardarske Makedonije, koja je potpala pod bugarsku   okupaciju   od   1915.   do   1918.   godine,   iznosio   je   952   004 Makedonaca, Albanaca, Turaka i drugih. U teritoriju sedam okruga, koji su saèinjavali MVIO, nisu ulazile ostale oblasti Makedonije koje su se nalazile pod   bugarskom   vlašæu.   To   su   bile   Pirinska   Makedonija   i   istoèni   deo Egejske  Makedo­nije.   Pirinska  Makedonija   se   još   od   kraja  1912.   godine, odnosno posle Bukureškog mira 1913. godine, nalazila u sastavu bugar­ ske   države   i   službeno   se   nazivala   Strumièki   okrug.   Istoèni   deo   Egejske Makedonije,   to   jest   teritoriju   izmeðu   Strume   i   Me­ste   i   bugarsko­grèke granice (posle Bukureškog mira) i obala Egejskog   mora,   bugarska   vojska   okupirala   je   maja   1916.   godine   podrškom nemaèke   vlade,   koja   je   izvršila   pritisak   na   grèku   vladu   da   ustupi   te   oblasti Bugarskoj. Ova teritorija bila je organizovana na slièan naèin kao i Vardarska Makedonija i ukljuèena u vojno­inspekcijsku oblast iza sektora frontovske linije, od Demir­Hisara do Orfanskog zaliva, pod upravom voj­nog guvernera generala Taneva. Stvarajuæi   ovakvu   organizaciju   svoje   vlasti   u   Makedoniji,   bugarska buržoazija se trudila da dokaže da su nove zemlje sastavni deo bugarske države i da   upravljanje   njima   poèiva   na   jedinstvenim   principima   i   formama   koje   se odnose   na   èitavu   bugarsku   državu.   Meðutim,   celokupna   politika   bugarske buržo­azije   i   njenih   okupatorskih   organa   u   Makedoniji   nedvosmisleno   je pokazala da položaj makedonskog naroda i ostalih narodno­sti nije bio položaj slobodnih   i   ravnopravnih   graðana   bugarske   države.   Bugarska   armija   i administracija za sve vreme rata odr­žavale su jedan vanredni, brutalni režim prema svim graðanima u Makedoniji. Suoèena sa oèiglednošæu svoga vojnièkog poraza na frontu u Makedoniji i još više sa neodrživošæu svoje „oslobodilaè­ke" misije u njoj, zbog sve izrazitijeg otpora   makedonskog   naro­da,   bugarska   buržoazija   je   1918.   godine   bila prinuðena  da reor­ganizuje  svoj  dotadašnji okupacioni  aparat u okviru MVIO. Iskljuèiva vlast do tada je pripadala ndèelniku MVIO, sa sedi­štem u Skoplju, koji   je   preko   podruènih   vojno­policijskih   i   civilnih   vlasti   upravljao   oblašæu. Uprava je sprovoðena preko okružnih i sreskih naèelnika, kao i preko opštinskih i   seos­kih   predsednika   i   komiteta.   Kao   formalni   organi   na   predstavni­èkim principima   postojale   su   takozvane   okružne,   sreske   i   opš­tinske   višeèlane   i troèlane   komisije   kojima   je   rukovodio   pred­sednik.   Reorganizacijom,   1918. godine   svi   ovi   organi   su   ukinuti,   i   MVIO   je   podeljena   na   dva   brigadna okupaciona rejona. U prvi rejon ušao je kumanovski okrug, kao prvi pukovski okupacioni rejon, i štipski okrug, kao drugi pukovski okupacioni rejon. U drugi brigadni   okupacioni   rejon   ušli   su   skopski   i   veleški   srez,   kao   prvi   okupacioni rejon, i tetovski okrug i kièevski i debarski srez, kao drugi pukovski okupacioni rejon.   Ostali   sre­zovi   (struški,   ohridski,   resenski,   bitoljski,   prilepski,   ka­ vadarski,   negotinski,   ðevðelijski,   strumièki,   dojranski)   ušli   su   u   novu   vojnu upravnu jedinicu, odnosno u operativnu zonu, koja se protezala duž frontovske linije. Upravni   i   izvršni   èinovnièki   aparat   bugarske   okupator­ske   vlasti   u Makedoniji   za   sve   vreme   njenog   trajanja   bio   je   sa­stavljen   uglavnom   od   ljudi privrženih bugarskoj osvajaèkoj politici. NJega su saèinjavala prvenstveno lica bugarske narod­nosti i iz bugarskog predratnog državnog aparata, pripadnici

357

367 bugarizovanog dela VMRO­a i neki Makedonci sliènog oprede­ljenja. S obzirom na to da su u ovo vreme „nacionalni interesi" Bugarske bili potpuno   stavljeni   u   službu   imperijalistièkog   rata,   koji   je   bugdrska buržoazija   vodila   radi   osvajanja   novih   teritorija   na   Balkanu,   a   u   prvom redu   u   Makedoniji,   i   MVIO   i   celokupni   njen   aparat   bili   su   stavljeni   u iskljuèivu službu ratu. Makedonske teritorije, organizovane kao odreðena vojna   oblast   i   kao   neposredna   pozadina   samog   fronta,   bile   su   u   stvari pretvorene u ogroman logor za održavanje fronta, to jest za snab­devanje ogromne armije koja se nalazila na frontu. Da   bi   postigli   ovaj   cilj,   za   sve   vreme   trajanja   okupacije,   bugarski okupatori i njihovi nemaèki saveznici u Makedoniji vršili su rekvizicije svih vrsta ljudske i stoène hrane, ma­sovno su oduzimali i klali stoku, iznosili iz   Makedonije   ma­terijalna   i   kulturna   bogatstva,   masovno   su   slali stanovništvo na prinudni logorski rad, obavljali regrutaciju i mobilizaciju adakedonskog stanovništva sposobnog za vojsku i na silu ga uklju­èivali u rat,   masovno   su   internirali   i   deportovali   civilno   stanovništvo,   prireðivali pogrome   i   masakre   u   mnogim   selima   i   naseljima.   To   su   bila   osnovna   i svakodnevna   obeležja   mnogo­strane   okupacije   Makedonije.   Tada   je   na hiljade Makedonaca podleglo gladi, bolestima, fizièkoj iscrpenosti i ratnim pu­stošenjima. Ekonomska eksploatacija makedonskog naroda, za vreme tro­godišnje bugarske   okupacije,   od   1915.   do   1918.   godine,   najjasnije   se   može sagledati u neizmernoj skupoæi, koja je nastala pove­æanjem cena svim osnovnim prehrambenim artiklima, obuæi i dr. Osnovni razlog za tako rapidno poskupljenje bile su stalne i totalne rekvizicije  raznih  prehrambenih  proizvoda.  Speci­jalne  komisije radile  su kao   stalni   rekvizicioni   organi   i   pri­kupljale   su   sve   plodove   rada makedonskog   zemljoradnièkog   sta­novništva   da   bi   obezbedile   totalnu rekviziciju i da bi spreèile prikrivanje i sabotažu do dolaska rekvizicionih ko­misija. Žetvu su sakupljale mobilisane  radne grupe seljaka i graðana pod strogim nadzorom  oružanih komandi. Izbegavanje posla smatralo se privrednom   sabotažom   i   protivdržavnom   ak­tivnošæu   i   najstrožije   je kažnjavano. Bugarska okupaciona vlast u borbi protiv prikrivanja  žita, to jest izbegavanja rek­vizicije, izdavala je najstrožije naredbe da se prikrivena hra­na konfiskuje, a da se seljaci predaju sudu. Usled nasilne rekvizicije prehrambenih i drugih proizvo­da nastala je glad, koja je prouzrokovala mnogo smrtnih sluèa­jeva. Rekvizicijom i glaðu obièno su bili pogoðeni pasivni krajevi Makedonije. Glad je imala naroèito masovni karakter u zapadnoj Makedoniji.

368 Kao   rezultat   opšteg   nedostatkd   hrane   i   ostalih   životnih   potreba,   veoma snažno   se   razvila  špekulacija  prehrambenim   artiklima.   Špekulanti   su  podizali cene do neviðenih razmera i svojom nepoštenom trgovinom sticali su ogromna bogatstva.   U   špekulaciju   su   bili   umešani   svi   faktori   upravljaèkih   or­gana bugarske okupatorske vlasti. Nedozvoljenom trgovinom i oduzimanjem žita bavili su  se  i seoski  kmetovi i okružni na­èelnici  i svi policijski  i vojni  komandanti. Pokušaji držav­ne vlasti da normira cene na tržištu, a time da unese nekakav red u snabdevanje stanovništva prehrambenim artiklima uopšte, nisu uspeli, jer su cene formirdli razni trgovci i špekulan­ti koje su protežirale lokalne vlasti. Osim totalne rekvizicije hrane i drugih stvari potrebnih za  život, bugarski okupatori su makedonskom narodu natovarili i druge obaveze. Jedna od njih bio je i prinudni rad. Za fortificacijske i komunikacijske potrebe fronta bu­garska armija izgradila je brojne i obimne objekte. Meðu naj­znaèajnije se ubrajaju: linija od Gradskog do Bitolja preko Ple­tvara i Prilepd, fortifikacijska linija na Belasici,  žele­znièka linija   od   60   st   Gostivar   —  Struga   i  Skoplje   —  Gostivar,   automobilski   put   na zavoju   Crne   Reke,   mreža   puteva   na   Gali­èici   i   niz   drugih   objekata.   Sve   ove objekte izgradili su vojni­ci, vojni zdrobljenici i mobilisani Makedonci, koji su na silu bili konfinirani na objektima, gde su radili po 45 dana. U sva­koj smeni, to jest svakih 45 dana, smenjivalo se po 9 000 Makedo­naca na prinudnom radu na pomenutim  objektimd.  Mnogi su,  zbog  veoma teških uslova  za  rad  i  život, ostavili kosti na tim ob­jektima. Proganjanje lica koja su izbegavdla prinudni rad bilo je veoma oštro i kazne su bile veoma stroge. Posebni   problem   za   bugarske   okupatore   u   Makedoniji   pred­stavljalo   je razoružanje makedonskog naroda. Plašeæi se even­tualnog otpora makedonskog naroda, još stupanjem u Mdke­doniju, bugarski okupatori sproveli su svoju prvu akciju sakupljanja, to jest oduzimanja oružja od naroda, koje je saèuvano još iz vremena   turskog   ropstva.   Akcija   razoružanjd   ponavljana   je   nekoliko   puta   do kraja 1918. godine, što svedoèi o tome da se ta akcija za bugarske okupdtore u Makedoniji nije uspešno za­vršila. Akcija   razoružanja   jasno   je   pokazala   koliku   su   nesigurnost   oseædle bugarske vlasti u Makedoniji. One su se plašile laten­tne opasnosti od oružane akcije, naroèito kad je poèelo oèigled­no rastrojstvo bugarske vojske na frontu krajem   1917.   godine   i   sve   izrazitije   revolucionisanje   u   pojedinim   vojnim jedinicama pod uticajem oktobdrske revolucije. Tada, i naroèito 1918. go­dine,

357

dejstvovali su ilegalno u pozadini mnogi naoružani po­jedinci, grupe i èete. To su bili dezerteri, begunci i razni

24   Istorija makedonekog naroda GH

nezadovoljnici   meðu   makedonskim   i   ostalim   stanovništvom.   Sa­gledavši slabost okupatorskog režima, krstareæi u Makedoniji i nalazeæi podršku makedonskog   stanovništva,   od   koga   su   dobi­jali   i   oružje,   ovi   ilegalni pojedinci, grupe i èete, iako meðu sobom nisu bili povezani i organizovani odreðenim politièkim ciljem, ipak su predstavljali simptom nezadovoljstva makedon­skog naroda i ostalih narodnosti protiv bugarske okupacije. Bugarske   vlasti   bile   su   prinuðene   da   konstatuju,   i   pored   izvršene akcije   razoružanja,   da   je   kod   stanovništva   ipdk   os­talo   oružje   i   da   su postojale razne grupe koje su se naoružane kretale meðu narodom. Meðu njima   bilo   je   i   jataka.   Radi   likvi­dacije   ovog   stanja,   jula   meseca   1918. godine,   naèelnik   MVIO   izdao   je   specijalnu   naredbu   lokalnim   vojno­ policijskim vla­stima da u roku od pet èasova sakupe sve oružje od naroda. Pri tome, svako ko bi se protivio ovoj naredbi trebalo je odmah da bude streljan. Ovom i sliènim naredbama, izdatim ranije, in­spirisan je i izvoðen niz  krvavih  pogroma  i pustošenja  u  poje­dinim  oblastima  Makedonije.   U izvršenju ovakvih naredbi po­seban znaèaj imala je akcija razoružanja, to jest   kaznena   ekspe­dicija   bugarskog   pukovnika   Ivanova   u   zapadnoj Makedoniji. NJegov odred, u rejonu izmeðu Velesa — Prilepa — Kièeva — Gostivara — Skoplja, izvršio je istinsko pustošenje desetine sela, koja su izgorela  do   temelja,   pobio  je   stotine   ljudi,   a  pre­ostalo   stanovništvo   je   u konvoju deportovano u specijalne lo­gore u Bugarskoj. Za   položaj   makedonskog   naroda   u   to   vreme   naroèito   je   ka­ rakteristièna   po   svojim   posledicama   regrutacija   i   mobilizaci­ja   svih vojnosposobnih Makedonaca, Albanaca i Turaka, od 18 do 60 godina, koji su   poslati   na   Makedonski   front   da   prolivaju   krv   za   otimaèke   ciljeve bugarske buržoazije. Smatrajuæi   makedonski   narod   delom   bugarskog   naroda   i   pro­ glašavajuæi   njegovo   „ujedinjenje"   sa   Bugarskom,   bugarska   buržo­azija, pored   veæ   regrutovanih   33   046   Makedonaca   —   emigranata   u   XI makedonskoj   diviziji   i   nekoliko   hiljada   u   drugim   jedini­cama   bugarske armije   1914.   i   1915.   godine,   okupacijom   Vardarske   Makedonije   još jednom,   1916.   godine,   pristupila   je   regrutaciji   stanovništva   u   MVIO. Smatra se da je oko 80 000 ljudi ukljuèeno u regrutne spiskove. Godine 1916. u Kumanovu, prilikom regru­tacije 41. godišta, odazvala su se samo 132   lica   od   ukupno   557   zapisanih   u   spiskovima.   Broj   neprijavljenih   iz Kumanova   1917.   godine   poveæao   se   na   776.   U   isto   vreme   kavadarska okružna upra­va obaveštavala je da se 970 omladinaca nije javilo izbornoj komisiji. U Skoplju se 1916. godine nisu javila za regrutaciju 1 448 lica, a 1917. godine još 1 665 omladinaca. Iako se ovi po­daci odnose samo na skopski, kavadarski i kumanovski vojni

370 okrug,   stanje   je   bilo   isto   ili   slièno   i   u   ostalim   podruèjima   MVIO.   Broj neprijavljenih stalno je rastao.  Podruène vojno­policijske vlasti organizovale  su specijalne   potere   da   bi   pro­našle   neprijavljene   omladince.   Pored   svih   mera, mnogi su os­tali neregrutovani i krili su se od te obaveze do kraja rata. Dezerterstva   su   se   naroèito   poveæala   u   toku   priprema,   kao   i   u   toku ofanziva,  što  je znaèilo da  vojnici nisu hteli da se bore. Opadanje  duha  meðu vojnicima   naroèito   se   pojaèalo   i   izra­zilo   u   otvorenim   negodovanjima   posle februarske revolucije u Rusiji 1917. godine, a još više posle oktobarske revolucije i   njenih   mirovnih   apela.   Borba   ruskih   radnika   i   seljaka   protiv   carizma   i kapitalista, a za uspostavljanje sovjetske vlasti i nastojanja da se sklopi hitan i pravedan mir, podstakla je vojne mase na Makedonskom frontu, i u prvom redu u bugarskoj vojsci, na otvorene demonstracije protiv rata i na pobune protiv ko­ mandi vojnih jedinica, od kojih se zahtevalo da se obustavi rat i da se uspostavi mir. Takve pobune nastale su na bitoljskom i dojranskom sektoru fronta 1918. godine.   Meðu   njima   znaèajne   su   pobune   u   17.   i   28.   puku,   kao   i   u   drugim jedinicama   na   frontu   i   u   pozadini.   U   okolini   Radoviša,   Berova,   Pehèeva, Nevrokopa i na drugim mestima u istoènoj Makedoniji krile su se i dejstvo­vale brojne   ilegalne   oružane   trupe.   U   svim   ovim   pokretima   u   vojsci   aktivno   su uèestvovali i Makedonci, dezerteri iz bugar­ske armije. To su bili 3, 6, 17. i drugi makedonski pukovi. U 5. makedonskom puku, koji je bio rasporeðen na Belasici,

357

stvorilo se jezgro „buntovnika", koje su saèinjavali Todor Bojadžijev Ma­džarot iz Velesa,   Asen   Zaharijev   iz   lerinskog   kraja,   glumac   Sava   Savinov   iz   Kostura, Asparuh Donev i drugi. Oni su bili nosi­oci borbe za okonèanje imperijalistièkog rata. Poveæan pritisak i nadmoænost Antantine nad bugarskom vojskom 1918. godine, kao i revolucionisanje vojnika pod utica­jem oktobarske revolucije, sve to izazvalo   je   slabljenje   borbenog   duha   bugarske   vojske   i   njeno   oèigledno raspadanje. Makedonija je bila preplavljena dezerterima sa fronta i zarobljenièkih logora,  sa objekata  koji  su  graðeni prinudnim  radom. Dezerti­rali  su bugarski vojnici   —   Bugari,   Albanci,   Turci   i,   veoma   ma­sovno,   Makedonci.   Specijalna vojno­policijska   odeljenja,   koja   su   slata   u   poteru   za   dezerterima   i   za   raznim ilegalnim trupama i pojedincima, nisu mogla da suzbiju dezerterstvo i odmetanje. Ni progoni i intervencije porodica dezertera nisu uspele da to zaustave. Bugarski okupatori   sproveli   su   i   totalni   bojkot   porodica   dezertera.   Pored   apsolutnog lišavanja „obezbeðenog" snabdevanja garantovanom ishranom èlanova porodica dezertera, Komanda MVIO je naredila da se sprovede i „moralno­politièka osuda" dezertera.   Preko   okružnih   i   sreskih   vlasti,   specijalnim   plakatama,   koje   su istaknute u svim naseljima u Makedoniji,

24*

371

stanovništvo   je   obaveštavano   o   bekstvu   nekih   vojnika   Makedo­naca   iz bugarskih   jedinica.   Ni   poternièke   ni   kaznene,   ni   ove   „moralno­politièke osude"   i   akcije   nisu   mogle   da   prinude   ma­kedonski   narod   i   ostale naciocalnosti   da   se   pomire   sa   namet­nutom   bugarskom   okupacijom   i vlašæu.   Makedonski   narod   se   svim   raspoloživim   sredstvima   i   na najrazlièitije   naèine,   putem   pasivnog   otpora,   borio   i   suprotstavl>ao   i rekvizicijama,   pri­nudnom   radu,   regrutovanju   i   uèešæu   u   borbama   na frontu i pro­tiv ostalih obaveza koje su mu bugarski okupatori nametali. Ta njegova   borba   trajala   je   sve   do   poraza   bugarske   vojske   na   frontu   i   do propasti bugarske okupatorske vlasti u Makedo­niji.

2. O K U P A C I J A  O D  S T R A N E  S I L A  A N T A N T E Okupacija Vardarske Makedonije i istoènog dela Egejske Makedonije izvršena je snagama pobednièkog oružja bugarske vojske, posle rata protiv Srbije,   u   jesen   1915.   godine.   Meðutim,   okupacija   Egejske   Makedonije, južno i zapadno od frontovske linije Ohridsko jezero — Struma — Orfanski zaliv,   od   strane   Antantine   vojske,   krajem   1915.   i   u   toku   1916.   godine, nastala je na drukèiji naèin. Brojnim poveæanjem  i nagomilavanjem francuske, engleske i srpske vojske   u   proleæe   1916.   godine   i   njihovim   dislociranjem   i  utvrðenjem   na frontovskoj   liniji   od   Ohrida   do   Orfanskog   zaliva,   i   posle   dobijenih ovlašæenja od vlada Antante, fran­cuski general Saraj postao je apsolutni upravljaè u Egejskoj Makedoniji. Treæeg juna 1916. godine, iz svog sedišta u Solunu, general Saraj objavio je ratno stanje na celoj teritoriji Egej­ske Makedonije, koju su držale trupe pod njegovom vrhovnom ko­mandom. To je uèinjeno bez znanja i odobrenja grèke vlade u Atini. Ona je ostala samo sa svojim uzaludnim protestima. Objavljiva­njem ratnog stanja, francuske, engleske i srpske vojne jedinice zauzele su poštu, telegraf i telefon, zgrade gradske   uprave   i  policije,   železnièku  stanicu,   upravu  carinarnice   i  razne dru­ge kljuène taèke u Solunu i okolini. General Saraj naredio je grèkom naèelniku bezbednosti u Makedoniji da sa svojim organima odmah napusti Solun i Makedoniju. Iz Soluna, kao sedišta, Saraj je proširio svoju vlast i upravu na celu Make­doniju koja je bila pod dotadašnjom grèkom vlašæu. Svi gradovi i manja naselja, železnice, putevi i drugi javni objekti stav­ljeni su   pod   upravu   i   kontrolu   komandi   podruènih   rejona,   gde   su   bile stacionirane francuske, engleske i srpske vojne jedi­nice i vlasti. U   proleæe   1916.   godine,   utvrdivši   svoju   okupatorsku   vlast   u   Egejskoj Makedoniji, general Saraj, kao istinski guverner Egejske Makedonije, prinudio je sve konzule država Centralnih sila da napuste Solun i Makedoniju. Utvrdivši   Antantinu   okupaciju   Egejske   Makedonije   preko   vojnopolicijskog aparata   i   koncentrišuæi   vlast   u   svojim   ru­kama,   general   Saraj   se   aktivno umetttdo   i   u   unutrašnje   politièke   borbe   Grèke.   U   nastojanjima   da   oslabi „neutralistièku" ulogu kraljevske vlade u Atini, on je dao veliku podršku lideru li­ beralne partije E. Venizelosu, koji je u otvorenoj borbi protiv pronemdèke politike

357

kralja Konstantina smenjen sa vlasti i sklonio se u Solun. Pod zaštitom Saraja, on je 1916. godine for­mirao posebnu vladu, koja je, potpuno orijentisana prema Antan­ti,   poèela   da   dejstvuje   na   terenu   okupirane   Egejske   Makedonije   pod nazivom „Vldda nacionalne odbrane". Ova vlada, pojaèanim radom u toku 1916. i 1917.   godine,   do   ulaska   Grèke   u   rat   protiv   Centralnih   sila,   30.   juna   1917. godine, uspela je da  stvori i svoju  vojsku, regrutujuæi stanovništvo  iz Egejske Makedonije i druge protivnike atinske vlade. Iako je Venizelosova vlada delovala u Solunu i Egejskoj Makedoniji i imala ulogu savet­nika Antante, ona ipak nije predstavljala   neku   vlast   u   Egejskoj   Makedoniji.   Vlast   su   zadržale   Antantine okupacione   trupe   pod   komandom   generala   Sarajd.   Okupacione   vlasti   bile   su podeljene   meðu   francuskim,   engleskim   i   srpskim   vojnim   komandama.   Na teritoriji   istoèno   od   Vardara,   do   frontovske   linije   prema   Doj­ranu   i   do   reke Strume,   okupatorska   vldst   pripadala   je   engles­kim   vojnim   komandama.   Na teritoriji zapadno  od  Vardara  do  al­banske  granice  vlast  su  držale  francuske  i srpske komdnde. Civilni administrativno­upravni i izvršni organi vlasti, potpuno potèinjeni vojnim komandamd po gradovima i selima, bili su sastavljeni od ljudi starog grèkog administrativnog aparata koji su se opredelili za vladu Venizelosa. Osim   ovih   organa   civilne   vlasti,   generdl   Saraj   je   omoguæio   stvaranje   i specijalnih organa srpske civilne vlasti na teri­toriji duž donjeg toka Vardara, u vodenskom   i   lerinskom   kraju,   to   jest   neposredno   u   prvoj   zoni   iza   fronta.   U Jenipe­Vdrdaru,   Beru,   Vodenu,   Ostrovu   i   Lerinu   stvorene   su   specijalne   poli­ cijske   stanice   i   administrativne   uprave,   koje   su   ujedinjavane   pod   komandom vojnih komandanata srpskih ili francuskih tru­pa na odnosnom  podruèju. Ovi orgdni   uglavnom   su   imali   ulogu   obaveštajnih   i   kontraobaveštajnih   službi   na frontu i u po­zadini, njima je direktno rukovodio Drugi biro francuskog štaba u Solunu. Posrednièka, koordindtorska uloga meðu svim vidovima organa srpske okupatorske   vlasti   u   Egejskoj   Makedo­niji   i   štaba   generala   Saraja   i   ostdlih faktora na tom terenu bila je poverena specijalnoj ustanovi srpske emigrantske vlade

373 sa ostrva Krfa, takozvanim „vladinim komesarima", èije se se­dište nalazilo u Solunu. Vladine komesare i njihov aparat, kao i ostale srpske podruène organe okupatorske vlasti u Egej­skoj Makedoniji èinili su ljudi iskljuèivo iz srpskog   aparata   vlasti,   koji   su   do   jeseni   1915.   godine   upravljali Vardarskom  Makedonijom.   To  su  bili  bivši  okružni,   sreski  naèelnici,  op­ štinski predsednici, policijski naèelnici i pisari i razni èetnici i pripadnici srpske   nacionalistièke   organizacije   „Na­rodna   odbrana".   Svi   oni   su   u   to vreme   saèinjavali   administrativ­no­upravni   i   policijski   aparat   u   Egejskoj Makedoniji. Srpska vlada je sa Krfa, preko vladinih komesara u Solunu, u potpuno­sti   zadržala   raspored   i   sastav   bivših   svojih   organa   vlasti   u Vardarskoj   Makedoniji,   i   oni   su,   sa   svojom   starom   organizacijom   i hijerarhijom   boravili   od   1916.   do   jeseni   1918.   godine   u   Egej­skoj Makedoniji,   èekajuæi   da   posle   proboja   fronta   ponovo   us­postave   staru organizaciju   srpske   vlasti   u   Vardarskoj   Makedo­niji.   Prvi   korak   ka ostvarenju ovog cilja bilo je uspostavljanje srpske vlasti u Bitolju i bližoj okolini, pošto su je zauzele francuske i srpske trupe 19. XI 1916. godine. Od tog momenta pa sve do kraja rata u Makedoniji, Bitolj je postao prva isturena i udarna baza Antantinih i posebno srpskih napora za isteri­vanje bugarskih i nemaèkih snaga i za reorganizaciju Vardarske Makedonije. U ovo   vreme   vlast  u   Bitolju   skoro   potpuno   je   pri­padala   srpskim   vojnim   i civilnim   organima.   Ipak,   srpske   vojne   i   civilne   vlasti,   koliko   god   su dejstvovale   samostalno   u   Egej­skoj   Makedoniji   i   u   Bitolju,   bile   su potèinjene   francuskim   vojnim   komandantima   i   ostalim   okupacionim faktorima. Svaki pokret i izvoðenje bilo kakve akcije na terenu, u principu, pi­smeno su odobravale francuske vlasti. Srpski lokalni upravni organi bili su  prinuðeni   da  za  svaku  stvar   podnose   i pismene   izveštaje   francuskim pretpostavljenim. U zauzetom Bitolju, u jesen 1916. godine, srpske vlasti, u vojno­administrativnom  smi­slu, delile su  vlast sa svojim saveznicima. Bitolj je podeljen na francuski, ruski, italijanski i srpski okupacioni rejon. Glavnu   komandu   imale   su   francuske   vojne   vlasti   kojima   je   ru­kovodio francuski general Sikr, kao komandant Bitolja. Pod ovakvom organizacijom i sistemom vlasti mnogostrane okupacije Antantinih   saveznika   nalazio   se   makedonski   narod   i   ostale   narodnosti Egejske  Makedonije  1916,  1917.  i  1918.   godi­ne.   S  obzirom   na  to   da  je èitava teritorija Egejske Makedonije predstavljala neposrednu pozadinsku zonu, u vojno­strategijskom smislu ona je bila pretvorena u ogromni logor za   boravak   mnogo­brojnih   i   raznovrsnih   trupa   saveznika   Antante.   U društveno­­politièkom i ekonomskom pogledu za stanovništvo na okupira­ noj   teritoriji   uvedena   je   totalna   vojno­policijska   uprava,   nadzor       i kontrola.   Kretanje   stanovništva   bilo   je   apsolutno zabranjeno u svim naseljima u neposrednoj frontovskoj zoni Bitolj — Prespd i Lerin — Soroviæ — Ostrovo — Voden — Solun — Kukuš — reka Struma. Stanovništvo sela u  rejo­nima   izmeðu   Kukuša   i   Dojrana,   Gumendže   i  Ðevðelije   u   meglen­ skom kraju, izmeðu Ostrova i Kajmakèalana, izmeðu Lerina i Bitolja i na zavoju Crne Reke, skoro potpuno je bilo raseljeno i evakuisano u južnija sela   ili   u   grddske   centre.   Time   je   zem­ljoradnja   u   pomenutim   rejonima

357

ostala skoro bez ikakve radne snage i zapuštena je. Malobrojni sel>dci, koji su ostali kod svo­jih kuæa, nisu bili u stanju da proizvode tolike kolièine hrane   da   bi  održavali   porodice.   Oni   su,   ugldvnom   stariji   ljudi,   ostali   na svojim imdnjima samo da bi ih saèuvali od totalne propasti i da bi spreèili pljaèkanje   okupatorske   vojske,   koja   se   po   opu­stošenim   selima nekontrolisano kretala i pljaèkala. U   gradskim   centrima   stdnovništvo   je   takoðe   bilo   stavljeno   pod   totalnu kontrolu okupatorskih vlasti. Blizina fronta i prisustvo ogromnog broja vojnika izazivali   su   neizmerno   poskup­ljenje   životnih   namirnica.   Vojska   i   okupatorske vldsti,   koje   su   raspolagale   novcem,   konsumirale   su   sve   vrste   namirnica,   bilo putem   obiène   rekvizicije   bilo   plaæanjem,   od   èega   proizvoðaèi   nisu   imali   neku veliku korist, jer dobijenim novcem oni fak­tièki nisu mogli ništa da kupe, a i nisu imali gde da kupe. Trgovina je zamrla. Nedostatak proizvoda i unošenje robe iz   inostranstva   koristili   su   razni   špekulanti   i   liferanti   pri   komandama okupatorskih vojski. Oni su, pod specijalnom zdšti­tom Štaba generala Saraja, unosili robu i trgovali njom, po­stavljajuæi neizmerno visoke cene, koje široke i siromašne   narodne   mdse,   u   veæini   nezaposlene,   nisu   mogle   podneti.   Dok   su liferanti   za   kratko   vreme   postajali   bogataši,   dotle   su   narodne   mase   još   1916. godine,   i   sve   do   kraja   rata,   zapale   u   veliku   bedu   i   glad.   Pokušdji   zvaniènih okupatorskih   vlasti   da   ublaže   glad   nisu   pomogli.   Snabdevanje   stanovništvd brašnom ili hlebom, organizovano preko raznih komiteta, sekcija i odbora raznih francuskih, srpskih, engleskih, italijanskih, amerièkih i dru­gih misija, svodilo se nd   povremeno   dodeljivanje   brašna   ili   hleba   u   simboliènim   kolièinama.   U razlièitim rejonima i iz razlièitih ustanova delilo se po 120 do 300 grama brašna ili po 50 do 150 grama hleba. Ovo povremeno dodeljivanje hrdne ni izdaleka nije ublažavalo glad stanovništva koje je trpelo li­šavajuæi se i drugih potreba. Ono je oseæalo oskudicu zejtina, mdsti, šeæera, sapuna, tekstila i svih drugih osnovnih proiz­voda, koji su bili retkost na pijaci i, osim toga, neizmerno sku­pi. Dok je stanovništvo gladovalo, dotle su okupatorske vlasti, vojne komande, špekulanti i liferanti živeli u izobilju. Po­red siromaštva, nezaposlenosti i gladi, makedonski narod i os­tale narodnosti podnosili su i sve druge teškoæe rata, a u prvom

redu   ratna   razaranja   i   pustošenja.   Od   bezbrojnih,   svakodnevnih artiljerijskih   i   avionskih   bombardovanja   stanovništvo   se   kri­lo   u podrumima kuæa, gde je dugo ostajalo u mraku i vlazi, što se veoma štetno odražavalo   na   zdravlje.   Trogodišnjim   artilje­rijskim   i   avionskim bombardovanjima razarajuæim bombama, koje su izazivale požare, stotine sela   i   mnogo   gradova   duž   linije   fronta   i   u   neposrednoj   pozadinskoj   zoni porušena su ili popa­ljena. Još neobnovljeni od balkanskih ratova, naroèito od dru­gog, Dojran, Kukuš, Ðevðelija, izloženi obostranom bombardo­vanju —   od   Antante   i   Centralnih   sila,   bili   su   sasvim   uništeni,   sravnjeni   sa zemljom. Sva naselja u meglenskom kraju bila su polusrušena ili sasvim uništena. Od nemaèko­bugarske arti­ljerije nisu pošteðeni ni gradovi dalje od   fronta.   Èesto   i   že­stoko   je   bombardovan   i   Solun.   Stradali   su   Voden, Lerin,   Jeni­dže­Vardar,   Gumendže,   Kostur   i   drugi   makedonski   gradovi. Ostrovo, Soroviè i okolna sela, kao važni komunikacijski lokaliteti, stalno su bombardovani i skoro sravnjeni sa zemljom. Sva sela izmeðu Bitolja i Lerina stalno su bombardovana i mnoga od njih su u toku rata i zauvek išèezla.   NJih   su   do   jeseni  1916.   godine   bombardovali   francuski,   a  zatim nemaèki avioni i teška arti­ljerija. Posebno je tragièna sudbina Bitolja, koji je 19. novem­bra 1916. godine prelazio u ruke francuskih, ruskih, italijan­ skih   i   srpskih   okupatora.   Nemaèka   i   bugarska   vojska,   koja   je   bila prinuðena da ga napusti, postavila je svoje topove u neposrednoj blizini, na brdima koja su sa severa i zapada okružavala Bitolj. Za odmazdu svojim neprijateljima, ona je Bitolj izložila si­stematskom svakodnevnom žestokom artiljerijskom   bombardova­nju.   Prema   nepotpunim   podacima,   od   19. novembra 1916. do 31. de­cembra 1917. godine Bitolj je bombardovan sa 13 415 razarajuæih, zapaljivih i gasootrovnih projektila. Ubijeno je 508 lica — uglavnom žena, dece i staraca, a 755 je ranjeno; 3 198 zgrada delimièno je   ili  potpuno   srušeno   i   izgorelo.   S   obzirom   na   to   da  su   bombardovanja Bitolja produžena 1918. godine, broj ubije­nih i ranjenih ljudi i uništenih zgrada znatno je poveæan. Bi­tolj, koji je na poèetku rata imao oko 28 000 stanovnika, u toku rata je opusteo. Broj stanovgagka opao je na nekoliko hiljada. Ostalo stanovništvo, koje nije izginulo od bombardovanja, pre­beglo je   u   Egejsku   Makedoniju   ili   na   teritoriju   pod   bugarskom   okupacijom, severno od linije fronta. Ne zaostajuæi iza svojih neprijatelja, i artiljerija i avioni   Antante   sejali   su   smrt   duž   linije   fronta   i   u   pozadinskoj   zoni   na terenu Makedonije pod bugarskom okupacijom. Kao i naselja iz južne zone,

357

tako i ona iz severne zone fronta bila su porušena, èak su išèezla sa lica zemlje.   U   rejonima   Bitolja,   izmeðu   Prilepa   i   fronta,   u   ðevðelijskom, dojranskom, valandovskom, strumièkom, petrièkom kraju išèezla su mnoga sela. Èesto su bombardovani i Prilep,

357

gun^9o6otpztanie i Mgorcšegskata spogodba, Make­donin  №  576 —

Lamuš, L., Makedonil prez vreme na turskoto vladièestvo, Makedon­ski pregled 1/5—6 1925. Lamuš, L., Petnadeset godini Balkanska istorin (1904 — 1918), So­fin 1930. Leškov, I., Edin­v okržženРkongresv na VMRO v 1906 g. Il. Ilin­den­v 3/13 1929. Mirèev, V., PÐrvint skopski okržžen revol. kongrestæ. Il. Ilin­denРU/4. Mitrev D., Dimo Hadži Dimov, Nov den 1/4 1954. Mitrev, D., Dimo Hadži Dimov — Ideologot na levicata vo makedon­ skoto  nacionalno­ osloboditelno dviženje, sp. Istorija 1, 1966. Mitrev, D., Pirinska Makedonija vo borba za nacionalno oslobodu­vanje, Skopje 1950. Mitrov, A., Hristo Uzunov, Skopje 1953. M1ašpeo, B., Ji§oz1ouep1 i 8ješpjep1t Bggauata Ateg1sk1t. Ielu Uogk 1925. Mojsov,   L.,   Okolu   prašanjeto   na   makedonskoto   nacionalno   malcin­stvo   vo   Grcija, Skopje 1954. Šizeg, N., N1zg.op­e B1r1otai^ie ae GEigore. Uo1. II. Rapz 1929. Pandevski, Manol, Ilindenskite begalci vo Bugarija 1903 — 1904, Razgledi IV, 3, 1941. Pandevski,   Manol,   Obidi   na   VMRO   za   vospostavuvanje   na   vnatrešni  è   nadvorešno­ politièki vrski vo tekot na Ilindenskoto vostanie, GINI, III, 2, 1959. Petrov, G., Emigranskoto dviženie za Amerika v Makedonin, Kul­ » turno edinstvo I, 1908. Ršpop, N., KEigore eg. GEtr1ge OMotape, Ragjz 1909. Popoviæ, V.,  Istoèno pitanje, Beograd 1928. Potemkin, V. P., Istorija diplomatije, II, Beograd 1949. Skopakov, P., Svetlint obraz na Dame Gruev, Sofin  1942. Solarov,K., BÐlgarin i Makedonskint vgpros, Sofin 1952.  8te1ge, J. Vi1§aiap Sopbr1gasu, ^opaop 1939. Ristevski, Blaže, Krste P. Misirkov (1874 — 1926), Skopje 1966. Todorovski,   Gligor,   Prilog   kon   prouèuvanjeto   sostojbata   na   VMRO   vo poilindenskiot period, GINI H/2—3 1966. Todorovski,   Gligor,   Novi   dokumenti   za   odnosot   na   èetite   po  Ilin­denskoto vostanie, sp. „Sovremenost" HU1/5, 1966. Harizanov, Iv., Vtorilt Rilski kongres 1906, Makedonska  MISÐL 1/1—2 1945. Æoroviæ, Vl., Odnosi izmeðu Srbije i Austro­Ugarske u XX veku. Beograd 1936. Hristov,: A., Odluke Rilskog kongresa 1905, Arhiv za pravne  i dru­štvene nauke 2, 1952. Hristov, A., Programskite deklaracii na Rilskiot kongres na VMRO, Pogledi P/4— 5, 1965. Hristov, A., Rilskiot kongres na VMRO, Nova Makedonija 31. X. — 6. XI. 1965. Hristov, A., Sozdavanje na federalna Makedonija vo jugoslovenskata federacija (1941 — 1945), Skopje 1965. Lnkov, A. Evropskata diplomatin i makedonskin VÐpros, Sofil 1933. Lnkov, E., KongresÆT na Bitolskil revol. okržg prezРm. golii 1900, Il. „IlindenÐ" 3, 1943. Zšek, VI., B1r1ota*5ka Šz^opja Sep*ga1tæ zPa 1882—1915, I. 2a§geæ 1938.

DEO   VIII  a) Izvori VÐNšnata politika na SÐrbil (1903 — 1914). Taini dokumenti iz SÆrbskitz arhivi. Instrukcii na  srÐbskoto  ministerstvo  na  VÐNŠNITÐ raboti do  srÐbskitÐ  PÐLNOMOŠNI ministri  VÐ RIMÆ, ParižÐ i London v. „Makedonin", Sofil 1929. Dnevnici na Uèreditelnin i na vtorin kongresi, SolunР1910. DokladРna Parlamentarnata ispitatelna komisil, tom I, Sofil 1918. Istoriski arhiv na SKM, tom III, kn. 2, Materijali od „Rabotnièka iskra" 1909 — 1911, Skopje 1958. Krasnvš Arhiv (Tureckal revolgocin), tom VI (43), Moskva 1931. Odbrani statii za rabotnièkoto i socijalistièkoto dviženje vo Ma­kedonija (1895 — 1914), Skopje 1962. Otomanskin  parlnmentÐ  za  položenieto  v  Makedonin  (prevodÐ  OTÐ dnevnicitÐ  na Parlamenta) Priloženie: Telegrami, isprateni do pretse­ datell  na Parlamenta po  VÆprosa za zatvorenitРi otnetitРèerkvi i uèi­liša VÐ Makedonin i Odrinsko. SolunÆ 1909. Pop­Georgiev,   Iordan   —   ŠIŠKOVÐ, S, BÐLgarit­æ  v  SÐrsko.  pole.   Izdirvanin   i dokumenti, PLOVDIVÐ 1918. Programa na Makedono­Odrinskata Revolgociona Organizacil. ProektÆ  izrabotenÐ OTÆ Serskin, Strumiškin i Solunskin okržgÐ, SolunÆ 1908. Rad Narodne skupštine otomanskih Srba. Skoplje 1910. Rešenin   na   Uèreditelnin  kongresÆ  na   Narodnata   federativna   par­tin,   SolunÐ 1909. Ustav Osmanlijskog carstva od 11/23. XII. 1876 godine. Arsenije Zdrav­koviæ, Carigrad 1908. UstavÐ   i   PravilnikÆ   na   BÐlgarskata   Narodna   M­Odrinska   Revolgo­cionna Organizacin. (Izraboteni i prieti od Uèreditelnoto SÐbranie preZР1910 godina), 8­1, 1910. b) Literatura

Blagoev, DIMITÐR, Revolgocinta v Turcil, SÐÈinenil, tom XII, So­sril 1960. Voluiskii,   M.  S,  K   voprosu   o   sozdanii   pervmh   mladotureckih   orga­nizacii.   Uèenv1e zapiski Instituta vostokovodenin, t. XIV, Moskva 1956. VasilevÐ, GrigorÐ,  Avtonominta na Makedonin i Albanil, Ovvre­menna   MISBL, kn. 2, Sosril 1912. Vlahov, Dimitar, Makedonija i Mladoturska, Istoriski glasnik, br. 3, Beograd 1949. Galkin, I. S, Diplomatin evropeiskih deržav VР svnzi S  osvobodi­telBnim dviženiem narodov Evropeiskoi Turcii 1905 — 1912 g., Mos­kva 1960. Galkin, I.  S,  ResrormB!  v  Makedonii i  diplomatin  imperinlisti­èeskih deržav, Uèenvš zapiski Instituta slavnnovedenil 5, XVI, Mos­kva 1957. GeorgievÐ, AleksandÆr, Turskin problemÐ, Sofin 1911. SLaš, Kogs1at.oi, 1zt.opa Š eŠtki eg^aŠÈi k1ppeta(;ob, AŠ1pe 1956. Gologanov, Il(in), Mladoturcit* i albancitÐ, BÐLgarska sbirka, kn. VII,­ Sofin 1910. Dinev, Angel* HurietÐTРi sledhurietskitz borbi v Gevgeliisko, Sofin 1934. DiplomatÐ, (D. Rizov), Albanskoto VÐzraždane, Sofin 1909. DorevÐ, Panèo, VÐnšnata politika i  prièini na našit­æ katastro­fi, Sofin 1924. Ðoræeviæ,   Dimitrije,   Carinski   rat   Austro­Ugarske   i   Srbije   (1906   —   1911),   Beograd 1962. Žebokrickii, A. V., Bolgaril nakanune Balkanskih voin, Kiev 1961. Zografski,   Danèo,   Za   rabotnièk;rto   dviženje   vo   Makedonija   do   Bal­kanskite   vojni, Skopje 1950. Zografski