Istorija Drzave i Prava Pitanja i Odgovori

1.Prvobitna teokratska škola Sa nastankom i razvojem prvih civilizovanih drustava Srednjeg istoka u III milenijumu pne. Javljaju se prve istorijske pravne skole i pravci .Najstariji je onaj , najprimitivnije shvatanje prava koje polazi od stanovista da sve pojave u prirodi i drustvu se objasnjavaju postojanjem natprirodnih sila odnosno bogova. Tako je nastala PRVOBITNA TEOKRATSKA SKOLA PRAVA koja se u mnogome razlikuje od istomenog srednjevekovnog pravca.Kroz pravne norme se izrazava bozija volja sto primorava ljude da se ponasaju u skladu sa bozijim odredbama i zapovestima.i sama ikonografija je pratila ove stavove Hamurabi je svoj zakonik primio od boga sunca Samasa a likurg od boga svetlosti Apolona.

2.Rimska jurisprudencija Sa protokom vremena kada se grcka aristokratija pocela emancipovati od primitivne misli , da bas sve nedolazi od boga, grcki filozofi su pokusali dati objasnjenje o sustini i porklu drustvenih pojava.Pa tako Sokrat, Platon, Aristotel bivaju sigurni da su zakoni delo ljudi a ne bogova i sve vise ih interesuje vecita dilemma da li je svako pravo pravda? Da bi bilo dobro mora bit ii pravedno- zakljucuje Platon. Aristotel umesto bozanskog porekla uvodi pojam PRIRODNO i ovo je bio pocetak shvatanja prava koje ce se prenositi iz epohe u epohu i biti prisutno i danas. Sa stvaranjem rimske drzave dostignut je najveci nivo prava u robovlasnickom drustvenom uredjenju.Rimska jurispodencija prewdstavlja kolevku prava uopste oni prvi prave razliku izmedju GRADJANSKOG PRAVA ( IUS CIVILE) i opstenarodnog odnosno JAVNOG PRAVA ( IUS GENTIUM ).Oni od Grka preuzimaju pojam prirodnog prava it u dolazi do prvih podela u tumacenju prava.Jer prema jus naturale svi ljudi su jednaki , pa su tako i robovi jednaki i u tom smislu se polozaj robova u carstvu suporostavljao prirodnom pravu. Sa druge strane njihov polozaj je bio uredjen drustvenom statigrafijom , po kojoj su visi drustveni slojevi imali pravnu zastitu a nizi ne.Tako se dogodilo da se jus gentium odnosi na sve stanovnike rimske drzave a jus civile na gradjane Rima(Populus Romanus) . Najistaknutije skole prava tog vremena bili su prokulijanci i sibinovci po najboljim ucenicima tih skola.Osnovna razlika izmedju ove dve skole sastojala se u principijelnom odnosu u resavanjima pojedinih slucajeva odnosno da li pravilo moze imati izuzetke, odnosno da nema protivpravne radnje ukoliko ona nije predvidjena zakonom id a svaka kazna mora biti predvidjena zakonom. Za vreme cara Hadrijana veliki reformator je bio Salvije Julijan Za vreme Antonina istice se pravnik Gajus koji je napisao prvi udzbenik pravaInstitucije

1

U periodu vladavine Septimija Severa citava plejada znacajnih pravnika na celu sa Papinijanom,Ulpijanom,Paulom itd. Njihova zasluga je u tome sto su prvi primenili komparativne metode uporedivsi neke savremene odnosno norme tog vremena.

3.Glosatori i postglosatori Glosatori odnosno tumaci Justinijanovog Corpus juris civilisa nastali su u Bolonji u XI veku . Predstavnici ove skole su pokusali da pojedine odredbe Corpusa primene i prilagode drustveno-ekonomskim odnosima razvijenog feudalizma.Njihov rad nije bio sitematican i celovit , nisu se upustali u dublju analizu pravnih odredbi civilisa nego su slucajeve resavali pojedinacno – Od slucaja do slucaja- Za 200 godina rada uveli su prilican pravni nered , sakupivsi veliki broj odredbi glosa , tako da se javila potreba za njihovom sistematizacijom i kodifikacijom. Od sredine XIII veka protivurecne glose poceli su uklanjati i sistematizovati postglosatori ( komentatori) . Oni su ispitivali i uporedjivali brojna tumacenja pravnih normi pokusavajuci da izdvoje one koje ce biti opsteprihvacene i u skladu sa postojecim odnosima razvijenog feudalizma.Njihov rad je bio od velikog znacaja za recepciju rimskog prava u Evropi.I njihov rad je nazvan mos decendi italicus ( italski nacin ucenja)

4.Škola elegantne jurisprudencije Ova skola nastaje u Francuskoj u XVI veku. Protagonisti ovog nacina ucenja mos docendi gallicus prvi se kriticki osvrcu na norme corpus juris civilisa i zele ocistiti corpus od glosa koje su u njega ubacili glosatori i postglosatori.Njihovo ucenje govori da nije dovoljno samo dogmatski tumaciti norme iz Digesta , vec treba i odgovoriti na pitanje kako su propisi Justinijanove kodifikacije nastali? Odnosno kako su izgledale prethodne pravne norme iz kojih su odredbe Corpusa recipirane.I ova skola se moze smatrati za jedne utemeljivaca pravne istorije.

2

5.Prosvetiteljstvo U XVII veku se pojavi nov pokret- prosvetiteljstvo koji je omogucio primat prirodnog prava ( jus naturale) .Pokret je doveo do spajnja dogmatskih autoriteta sa racionalnim , odnosno crkveno teoloske forme srednjeg veka bivaju zamenjene novovekovnim sekularnim shvatanjima stvarnosti.Prosvetiteljstvo predstavlja civilizaciski iskorak da se covek oslobodi okova apsolutizma i crkvenog tradicionalizma. Sredisnji pojmovi prosvetitelja bili su razum i priroda .Naime smatralo se da je priroda harmonicno uredjen proctor koji ukljucuje i coveka i koji se u krajnjoj instance poistovecuje sa razumom.i po ovom nacelu pravo razuma mora vaziti na svim prostorima i u svim vremenima i za sve ljude jednako i nepromenjivo. U svom najpoznatijem delu O prirodi i ljudskom pravu Pufendorf iznosi tezu da je covek kao pravni subject upucen ne samo na svoje samoodrzanje nego i na drustvenu saradnju usled cega svaka individual mora podrzavati zajednicu i sluziti celini u granicama svojih mogucnosti.

6.Škola prirodnog prava Ova skola je nastala u Holandiji a njenim osnivacima se smatraju Hugo Grocijus i Baruh Spinoza.Sama skola je bila izraz definitivnog obracuna mlade burzoazije sa poslednjim ostatcima feudalizma-apsolutistickom monarhijom.Predstavnici ovog pravca zalazu se da pored pozitivnog prava( koje vazi u svakoj drzavi i uslovljeno je konkretnim i istorijskim odnosima) primenjuje i prirodno pravo koje je jedino pravedno i potice iz razuma.Prirodno pravo treba da vazi na svim prostorima id a je za sve ljude jednako i nepromenjivo.A kako ga ni bog nemoze izmeniti , ono je pokolebalo do tada neprikosloveni autoritet crkve. Otkrivanje prirodnog prava putem razuma zahtevalo je uskladjivanje pozitivnog prava sa njime.I ukoliko pozitivno pravo nije u skladu sa prirodnim pravom , pozitivno pravo ima pravo na pobunu do izjednacavanja sa normama prirodnog prava.Dzon Lok, Sarl Monteskje,Zan Zak Ruso, Zan Boden-smatrali su dozvoljenim pravo naroda na pobunu radi izjednacavanja normi prirodnog i pozitivnog prava.

3

7.Lajbnic i Monteskje Pocetak XVIII veka u nauci je znaci budjenje nacionalne svesti, sto je rezultiralo pojavom i razvojem drzavnog prava.Mlada burzoazija staje na cello treceg staleza i krci svoj put ka preuzimanju vlasti.Njeni predstavnici se zalazu za izucavanje nacionalne proslosti u cilju formulisanja nacionalnog prava.Jedan od najpoznatijih predstavnika ovog pravca je Gotfrid Vilhelm Lajbnic nemacki matematicar i filozof koji kaze : “ Svaka sadasnjost opterecena prosloscu uzrokuje neizvesnu buducnost” . on prvi zagovara evolutivnost drustvenih pojava odnosno zakonitost u njihovom kretanju is toga se zalaze za proucavanje istorije kako bi se bolje razumela sadasnjost i predvidela buducnost.Svoje stavove o istoriji prenosi in a pravnu nauku i u delu Nove metode ucenja i predavanja prava istice znacaj izucavanja pravne istorije.Istoriju deli na spoljasnju –istoriju externui unutrasnju ili nacionalnu – istoriju internu- Planirao je da od svih podataka koje skupi napravi jedan opsti pregled drzavnih i pravnih sistema i institucija kod svih naroda.Lajbnica upravo zbog ovih stvari smatramo za idejnog zacetnika moderne nauke u opstoj istoriji drzave i prava. Monteskje Na dalji razvoj i uticaj istorije u pravu ima delo francuskog prosvetitelja Sarla Monteskjea O duhu zakona.Monteskje uocava da postoje razliciti oblici vladavine, drzavnih uredjenja koji su uzrokovani raznim prirodnim i geografskim faktorima uticajem klime reljefa polozaja i velicine teritorije id a sadejstvo svih ovih cinilaca cini duh jednog naroda kome nuzno mora da participira i odgovarajuci duh zakona. i ako su zakoni u razlicitosti sa svim ovim oni nisu prirodni sto znaci da izmedju prirodnih i drustvenih postoji nesklad zajednica ih mora nuzno menjati i prilagodjavati svojim potrebama. Umesto univerzalnosti jednog prava kako kazu predstavnici skole prirodnog prava , Zakoni i pravo neose specifikacije svojstvene samo jednom narodu. Rad Lajbnica i Monteskjea je uslovio da se u Nemackoj u drugoj polovini 18 veka osnuje tzv. Gentigenska skola prava .Njeni predstavnici su se zalagali za pravnu istoriju kao posebnu naucnu discipline i bili odlucni protivnici skolama elegantne jurispodencije i skole prirodnog prava.

8.Istorijska škola prava Ovu skolu prava osnovao je Karl Fridrih Savanji i sama skola je negirala samu pomisao postojanja nekog opsteg odnosno univerzalnog prava. Jer svaki narod ima svoje specificnosti a prema tome i pravo koje samo njega karakterise.Otuda je za predstavnike ove skole obicaj jedini izvor prava. Savanj smatra da je razvoj isao u tri nivoa 4

1) pravo naroda je odgovaralo duhu naroda njegovoj svesti i obicajima prirodno narodno pravo 2) vremenom je prirodno narodno pravo evoloiralo i nastalo je naucno pravo 3) kodifikovano pravo dolazi do sistematizacije svih pravnih normi u jedinstveni zakonik

9.Genetička škola Sa pojavom Georga Fridriha Hegela i njegove teorije o vecitom kretanju osporene su temeljne pretpostavke istorijiske pravne skole DIJALEKTICKA METODA nalagale je stalnu promenu svih sadrzaja pa i pravnih normi izmedju ostalog.Hegel je izjavio da je najveca sramota poreci narodu pravo da menja svoje zakone i da stvara nove. Nova faza u razvoju istoriskog misljenaja dolazi prevagom tzv. Geneticke skole XIX vek. Ona teziste svojih istrazivanja stavlja na uzrocno-posledicne veze unutar istoriskih procesa.Nauku interesuje poreklo odredjene pojave uzroci koji su doveli do manifestacije i pokusaju utvrdjivanja zakonitosti.Istoriski procesi se povezuju u hronoloske serije i svaki za sebe predstavlja jednu malu celinu pri tome se vodi racuna o njihovoj selektivnosti odnosno hronoloskom nizu.Zahvaljujuci radu ove skole definitivno se iskristalisalo da ne samo u prirodnim nego isto tako i u drustvenim naukama se mogu uociti ozbiljne zakonitosti u kretanju odnosno da su svi zakoni bili onio prirodni ili drustveni podlozni i skloni evoluciji.

10.Pozitivizam Ovaj pokret je stavio naglasak na proucavanje vazeceg prava u pojedinim drzavama, u okviru njega razlikujemo nekoliko pravnih skola. 1) Komparativna pravna skola – uporedjuje pravne norme, sisteme i institucije kod razlicitih naroda i za ciljk ima da pronadje dobitnu kombinaciju. 2) Skola interesne jurispodencije – zalagala se za oslobadjanje sudstva formalno pravnih norm ii donosenja presuda koje bi vodile racuna o interesima vladajuce klase i politike 3) Socioloska skola – nastala pocetkom XX veka i insistirala je na tome da se kod donosenja presude uvaze socijalni momenti stranaka u postupku 4) Skola slobodnog prava – koja kroz slobodno vodjenje sudskog postupka tezi da izjednaci sudiju sa zakonodavcom.

5

11.Neolitska revolucija i njene posledice Covekov prelazak iz divljastva u varvarstvo odigrao se u X milenijumu pne. i nosi naziv Neolitska revolucija to je u stvari prelazak iz sakupljacke na visi stepen drustvenog razvoja koji cini proizvodnja.Covek pocinje da gaji prve zitarice znaci javlja se zemljoradnja . Pocinje da gaji stoku- znaci javlja se stocarstvo. Sama revolucija izmenila je coveka naucila ga da uzgaja bilje da se bavi stocarstvom da osim mesa zivotinja koristi i njihove druge proizvode –mleko,kozu , vunu.Poceo je da pravi cvrsce i jace naseobine javile su se prve tehnike u gradjevinarstvu prvi koraci u vinarstvu uci da pravi posudje za cuvanje hrane i pica , pece glinu pravi alatke razlicite namene, kombinuje drvo i kamen.Pocinje da racuna vreme. Javljaju se prvi uslovi da se zajednica organizuje prema mestu boravka a ne prema krvnom srodstvu i na taj nacin transformise iz prvobitne zajednice u rodovsko=plemensku zajednicu koja ce kasnije omoguciti i stvaranje drzave. Izmenjeni nacin zivota koji je donela neolitska revolucija stvorili su uslove za razvoj religije .Covek se sve vise interesuje za one prirodne sile od kojih zavisi njegovo blagostanje i pokusava da ih umilostivi.Tako nastaju prva bozanstva koja su u pocetku bezlicna a posle postaju antropomorfna dobijaju izgled po coveku.

12.Vrste porodica u praistoriji Usavrsavanje proizvodnje postalo je jedno od glavnih pokretaca razvojnih procesa u prvobitnoj zajednici jer je omogicolo pojavu viska proizvoda sto je na kraju dovelo do socijalnog raslojavanja.Pred ovoga evoluitivnost prvobitne zajednice je bila uslovljena pojavom i nastankom prvih drustvenih institucija- kao sto su porodica ,brak, srdostvo, rod, bratstvo i pleme. Na nizem stepenu divljastva ljudi su ziveli u hordi – vise intuitivno,nego svesno organizovanoj grupi u kojoj nisu postojale nikakve zabrane ponasanja. Vec na srednjem stepenu divljastva razlikujemo krnovslednicke porodice-uvodjenjem prvih polnih ogranicenja, zabrane incesta,sto dovodi do pojave svesti o postojanju rodbinskih veza.Brak se u to vreme naziva Endogamni brak jer svi bracni partneri se nalaze u istoj skupini.Sama zabrana se vidi u tome da su zitelji podeljeni u 3 grupe starci i starice, ljudi i zene i decaci i devojcice. Incest u principu i dalje postoji mada je ovo znacajan korak napred. Na visem stupnju divljastva vec nailazimo na polne zabrane unutar jedne grupe-horde i unutar jedne starosne grupe, te se dolazi do pojma egzogamni brak- podrazumeva da se partneri nalaze u razlicitim grupama-hordama.Monogamnog braka i dalje nema, vlada poligamija otac se i dalje ne raspoznaje i ovaj period se raspoznaje kao matrijarhat.

6

Sa prelaskom na nizi stepen varvarstva javlja se sindijazmicka porodica – koju cine izdvojene grupe parova muskaraca i zena bez obaveze da osnuju monogamni brak.U sindijazmickoj porodici ocinstvo je izvesnije ali se i dalje srodstvo racuna po majci. Na srednjem stupnju varvarstva javlja se po prvi put patrijarhalna porodica – koju karakterise ocinska vlast staresine porodice.Javlja se kao posledica dominacije muskarca u procesu proizvodnje i on ne zivi vise u zeninoj nego u svojoj kuci.Srodstvo se racuna po ocu agnautski sistem . To je dakle poslednja stepenica ka individualnoj porodici.Treba reci da se zena po pravilu kupovala i da je u slucaju smrti muza nasledjivana poput naslednog dobra, to jest najblizem muskom srodniku. Specificno je i to da su sinovi ostajali sa svojim porodicama u kuci, te je u jednom domu ziveo veci broj porodica sa svojim potomstvom i svi su oni potpadali pod vlast staresine porodice ili pater familiasa . Posle njegove smrti svi nastavljaju da zive zajedno birajuci novog vodju, koji je po pravilu bio primogenitus ili ti prvorodjeni sin. i na kraju na visem stupnju varvarstva javlja se individualna porodica – cija je karakteristika monogamni brak izmedju muskarca i zene.Deca zive zajedno sa njima sve dok i oni ne osnuju svoje porodice.Rodbinski odnosi se zasnivaju na oba sistema i agnatskom i kognatskom odnosno i po ocu i po majci.

13.Rod i pleme – odlike i organi Rod- predstavlja prvislozeni oblik povezivanja vise porodica koje vode poreklo od istoga pretka . On je na odredjenom nivou razvoja predstavljao i ekonomsku jedinicu u okviru koje se zivelo i radilo.Te je stoga neminovno morao imati i svoje organe vlasti: 1) rodovski staresina -primus inter pares bio je prvi medju jednakima i zastupao rod prema spoljasnjem svetu 2) rodovska skupstina- cine je svi muskarci u rodu i skupstina odlucuje o svim vaznijim odlukama koje se ticu roda. Bratstvo- Postepeno narastanje rodova neminovno je dovodilo na na njihovo cepanje na vise bratstava koja i dalje ostaju u tesnoj vezi jer imaju zajednicko poreklo. Pleme- u ranoj fazi varvarstva brojna bratstva se udruzuju u plemena . Na pleme se prenose najvaznije funkcije pitanja koja se odnose na bezbednost zajednice i ono postaje nosilac vlasti na odredjenoj teritoriji. Organi vlasti jednog plemena su: 1) Plemenski staresina – ujedno vrhovni vojskovodja, sudija i svestenik 2) Vece staresina- cine ga staresine svih bratstava 3) Plemenska skupstina- cine je svi muskarci u plemenu U srednjoj fazi varvarstva doci ce do pojave vojne aristokratije koja ce sebi zadrzati viskove ratnog plena odnosno rodovske aristokratije koja ce zadrzati viskove od prvih oblika trgovine.Dolazi do raslojavanja, imovinsku diferencijaciju prate i promene u sferi vlasti, rodovski odnosno plemenski organi se sve cesce biraju iz jedne porodice da bi se na kraju sistem izbornosti sasvim izgubio.Plemena pocinju da prave plemenske saveze, polako nestaje svest o krvnom srodstvu i ovime je otvoren put za nastanak prvih drzava.

7

Rodovsko plemenski organi se polako pretvaraju u drzavne organe .Plemenske staresine postaju prvi vladari a njihove porodice dinastije.Vece staresina se pretvara u senat a plemenska skupstina u narodnu skupstinu.

14.Pravo i običaji Prema jednoj od prhvacenih definicija prava ono predstavlja oblik kontrole vazecih normi i oblika drustvenog ponasanja kroz sistematsku primenu sankcija od strane vladajuce klase u cilju zastite postojecih drustveno ekonomskih odnosa, putem aparata drzavne prinude. Kako u prvobitnoj zajednici nije bilo pisanih normi ni drzave ni vladajuce klase a ni aparata prinude osnovni regulatori ponasanja su bili obicaji. Obicaj- nepisano pravilo radnje, koja su nastala dugotrajnim ponavljanjem ponasanja kroz vise generacija.I na taj nacin se pretvorila u naviku odnosno praxu. Skup svih obicaja jednog naroda naziva se TRADICIJA Obicaju na prelazu iz srednjeg u visi stepen varvarstva dobijaju i odgovarajucu sankciju tako da oni postaju obicajne norme.

15.Odlike primitivnog prava Vladavinu prava u privobitnoj zajednici nazivamo primitivnim pravom, jer se odnosi na sistem ponasanja u preddrzavnom uredjenju. Generalno zajednicke osobine svih prava pa i primitivnog su: 1) autoritativnost 2) obaveznost 3) iskljucivost 4) postojanje sankcije Isto tako svako pravo se sastoji iz: 1) normi koje zabranjuju ili podsticu odredjena ponasanja pod pretnjom sankcije 2) normi koje zahtevaju od ljudi da nadoknade stetu koju su pricinili drugima 3) normi koje propisuju na koji nacin se prenose i zasnivaju prava i obaveze 4) sudova koji odlucuju o tumacenju i primeni pravnih norm ii kaznenih odredbi 5) institucija koje donose nove a ukidaju zastarele norme Pojava primitivnog prava vezana je za pojavu religije, tacnije religiskog ponasanja i verovanja. 1) misticizam- strah od nepoznatog.Postao je prvi oblik religijskog ponasanja, u strahu od prirodnih sila on bezi i sklanja se.Tako su prirodne sile regulisale prve odnose u drustvu a njihovo postovanje bilo je obaveza svih.

8

2) Animizam- (animus-dusa) Pracovek veruje da priroda ima dusu, odnosno da su sve pojave u prirodi rezultat ispoljavanja dusevnih sila.Tako je nastao i kult 3) Kult- covekov oskudni fond znanja i strah od nepoznatogprimorali su ga na stvaranje kultova-ono sto veruje i obozava. a) kult zagrobnog zivota-sahranjuju se ljudi sa predmetima iz svakodnevnice, imalo je za cilj nastavak zemaljskoga zivota b) kult zivotinje – verovao je u postojanje veze izmedju coveka i zivotinje i na mogucnost uticaja na njihovo ponasanje. c) Kult zivota i plodnosti – u skladu sa ulogom zene u drustvu javljaju se statue boginje majke magna mater poput Vilendorfske Venere sa naglasenim oblinama i simbolima radjanja i razmnozavanja. Ova tri kulta su u toku transformacije iz prvobitne u rodovsku drustvenu zajednicu omogucili pojavu totemizma .Totemske predstave su odigrale veliku ulogu u daljem diferenciranju srodnika na vise grupa( razliciti totemi ) 4) Tabu – Tabu se pojavio istovremeno sa totemizmom i misticizmom i predstavljao je prve oblike zabrani.Upotreba odredjenih mesta , ogranicenje kretanja, upotreba hrane i slicno, sto bi u protivnom usled nepostovanja moglo da prouzrokuje ozbiljne probleme prekrsiocu odnosno da prekrsioc umre, razbole se, da ga udari grom i slicno. U ovom periodu nastaje i krvna osveta, koja je u pocetku imala karakter genocida, na visem stupnju razvuja genocid je zamenjen likvidacijom porodice prestupnika, a na kraju slabljem porodicnih veza krvna osveta se individuizirala na pojedinca.Iz krvne osvete se generisalo prvobitno krivicno pravo. Specifican nacin kaznjavanja prekrsioca predstavlja talion.Zasnovan je na principu ekvivalencije i potrebe da se covek sveti OKO ZA OKO ZUB ZA ZUB Ovakav tip sankcije se nalazio i u Hamurabijevom zakoniku i u zakoniku XII tablica. Na kraju pojavom privatne svojine i klasnog drustva javlja se i kompenzacija koja je u pocetku bila dobrovoljna, a kasnije i obavezna

16.Vrste svojine u prvobitnoj zajednici U prvobitnoj zajednici svojina kao pravna kategorija ne postoji nego funkcionisu samo izvesna ovlascenja pojedinca na prosto drzanje i koristenje odredjenih stvari. 1) licna svojina- je jedan od prvih oblika prisvajanja.Orudje i oruzije koje pojedinac u prvobitnoj zajednici koristi se ne dozivljava kao njegova svojina vec se to smatra deo njega ( ono sto ide uz njega ) Otuda obicaj da se licni predmeti sahranjuju zajedno sa vlasnikom. 2) Kolektivna svojina- cine je svi predmeti koji pripadaju zajednici: njive,sume,pasnjaci,izvori,camci,kuce i drugo.Specifikum imovinskih odnosa u zajednici je da nema ivonske razlike s obzirom da se svojina odnosila na predmete za licnu upotrebu a ne na one za proizvodnju i egzistenciju. 9

3) Porodicna svojina- predstavlja prelazni oblik ka privatnoj svojini, U sustini je da nad predmetima koji su vlasnistvo porodice ravnopravno imovinsku raspolazu svi clanovi porodice. 4) Privatna svojina- se pojavila prvo na pokretnostima zivotinjama i odredjenim proizvodima, da bi na kraju se ucvrstila in a kraju imovinski odredila i zemljiste i kuce.Sud o vlasnistvu nad necim imao je plemenski staresina.

17.Karakteristike država starog veka Sve drzave starog vrka pocela su svoj zivot kao politicki mikroorganizmi odnosno kao gradovi-drzave ( potes-Mesopotamija, nome- Egipat ili polis – Grcka ) . Starovekovni gradovi su bili sredista politike vere kulture u kojima su bile najznacajnije gradjevine i institucije( palate, hramovi , sudnice itd.). Te gradovi drzave medju sobom ili saradjuju ili ratuju i bez obzira na vid medjusobne komunikacije oni se sire i ujedinjiju i ovo neminovno vodi do stvaranja prvih drzava poput Vavilona, Egipta, Persije i Rima. Robovlasnicko drustveno uredjenje je bilo uredjenje tog vremena, sve drzave starog sveta imaju svoje drustvene odnose regulisane na ovaj nacin ali u razlicitim varijantama .Tako da sustinski razlikujemo dva osnovna tipa istocni odnosno zapadni tip drzave. Istocni – Sumer,Akad, Vavilon Egipat.Broj robova u njima je izrazito bio veci od broja slobodnog stanovnistva., usled cinjenice da je napredak ovih zemalja usko bio povezan sa kontrolama velikih reka ( Tigra, Eufrata i Nila) Robovi su radili na kopanjima mreza velikih kanala( irigacioni radovi) i ovakve radove je mogla organizovati samo jaka centralna vlast.Apsolutnu vlast nad ljudima i zemljom imaju boziji vladari dok je pojedinac lisen privatnosti. Zapadni – ( Grcka i Rim ) Broj slobodnog stanovnistva je neuporedivo veci od broja robova.Razvoj ovih drzava zasniva se na pomorstvu i slobodnoj trgovini koju obavljaju ljudi dok privatna svojina predstavlja osnovnu pokretacku snagu u drustvu.Drzava nema vaznu ulogu u privredi i ta cinjenica omogucuje da se kod ovih civilizacija pojavi demokratska republika.

18.Sumer i Akad Prva starovekovna drzava Sumer nastala je srednim IV milenijuma pne. Duz recnih slivova Tigra i Eufrata.Kasnije su Grci ovu drzavu nazvali MesopotamijaMedjurecje.Iako su ziveli plemenskim nacinom zivota i rudimentirano koristili bronzu i gvozdje izgradili su sisteme navodnjavanja i povecali proizvodnju zitarica.Prilikom

10

zidanja pocinju mesati lepljivu glinu sa smolom pritom dobivsi cvrste naseobine.Sumeri su prvi narod koji je imao svoje pismo koje je u pocetku bilo piktografsko – slikovno a zatim klinasto. Razvitak poljoprivrede, metalurgije i sirenje trgovine doveli su do porasta proizvodnih snaga javila se potreba za novom radnom snagom i doslo je do podele drustva na slojeve.Pojava viska proizvodnje omogucila je je pojavu ropstva. Jedan od najstarijih oblika ropstva nazivao se duznicko ropstvo i pravo oca da prodaje svoju decu za dug.Ali najvazniji izvor robova su bili ratovi u kojima je prestalo ubijanje zarobljenika, nego su oni porobljavani.Sumersko piktografsko pismo je roba oznacavalo kao coveka sa druge strane planine, sto je ocigledan dokaz o porobljavanju ratnih zarobljenika. Imovinsko raslojavanje omogucilo je izdvajanje najvise robovlasnicke aristokratije.Lugal ( Vladar ) bio je apsolutni gospodar zemlje i robova.Novoosvojene teritorije su poveravane na upravu patesima koji u ime vladara vrse administrativnu i svestenicku vlast.Na taj nacin nastaju prvi gradovi drzave ( Ur,Ubaid,Eridu,Uruk,Kish i Lagash).Ove patesije su bili utvrdjeni gradovi , vazni privredni i trgovacki centri u cijem centru se nalazio hram ( ziggurat )sa nekoliko desetina stepenika ( viseci vrtovi ) .On je bio ne samo centar religijskog nego i svekolikog javnog i politickog zivota zajednice.Vrhovno bozanstvo se zvalo Ishtar Sumerske patesije pokorio je vladar Zagizi vladar grada Ume .On je smatrao da je ujedinio sumerske gradove u jedinstvenu drzavu.Ovim ujedinjenjem epoha patesija je pocela da ustupa mesto epohi carstva. Medjutim Sumersko carstvo trajalo je dosta kratko.Njega je nakon smrti Lugal-Zagizija pokorilo i ujedinilo u novu drzavu semitsko pleme Akad sa vladarem Sargonom na celu.On je kao uspesan reformator uveo stajacu vojsku, uredjuje trgovinu i uvodi dekadni poreski system.Stvorivsi najjacu i najmocniju drzavu u prednjoj aziji proglasava sebe carem sve cetiri strane sveta. Podrucje Mesopotamije je ponovo bilo ujedinjeno oko 2100 god pne. Pod sumerskom dinastijom iz grada Ura koji je osvojivsi siriji i deo male azije ponovo uspeo da obnovi sumersko-akadsko carstvo.U to vreme se pojavio i zakonik vladara Ur-Namua iz 2118 god pne.osnivaca III dinastije Ur. U uvodnom delu zakona navodi se da je zakon bozanskoga porekla id a ima zadatak da ocisti svet od otimaca varalica i podmitljivaca , da siromasni postanu zrtve bogatih itd.Sacuvane su prve odredbe o preljubi - Ako udata zena sluzeci se cinema zavede neozenjenog muskarca i on padne pod njen uticaj i legne sa njom, ta zena da se ubije, a muskarac je slobodan. Ili kazna za nanosenje teskih telesnih povreda: -Ako covek coveku odsece nogu, platice deset sejkela srebra Vladavina dinastije Ur ostavila je ogromno nasledje potonjim narodima i sumerska kultura jezik i pismo i prvo kodifikovano pravo pecat su civilizacije koja lagano krece ka Evropi.

11

19.Društveno i državno uređenje Vavilona Prostorom sredisnjeg deka Mesopotamije oko 2000 god pne. Zagospodarilo je semitsko pleme Amorita koje odlucuje da prestonicu osnuje u Vavilonu Bab-ilu – vrata bogova. Grad se brzo pretvorio u krupni trgovacki kulturni i politicki centar toga doba i takvo mesto sacuvao je u narednih dva milenijuma. Uprava zemljom je bila strogo centralizovana sve je bilo u rukama Lugala i vrhovna i vojna i zakonodavna vlast, lugal je upravljao i izgradnjom hramova, puteva oslanjao se na mrezu birokratskog aparata koji su cinili njegovi neposredni saradnici patesi ,shake i rabianumi Vavilonsko drustvo je bilo viseslojno, pored privilegovanih postojao je i sloj slobodnih gradjana aviluma. Zatim poluzavisni gradjani mushkeni. I najbrojnija populacija carstva vardumi ili robovi.

20.Vavilonski zakonici

Uredjenju odnosa drustva u Vavilonu pristupilo se dosta rano i jedan za drugim nizu se zakoni: - zakonik vladara Lipit-Ishtara 1930 pne. - Zakonik grada Eshnune ( zakonik vladara Bilalame) 1900 pne. Pod ovim zakonicima smatrala su se zapisana obicajna prava kao i odredjena sudska resenja. Lipit Ishtarov zakonik - navodi se da je sam zakon boziji cin i sam zakon uzima u zastitu zenu a predvidja da is am rob moze povesti sudski postupak o svome oslobodjenju.Za ovaj zakon specificna je i pojava bona fides odnosno da svako moze steci pravo svojine nad necim sto je napusteno ukoliko void racuna i placa porez 3 godine.Zanimiljivo je da sam zakon kaznjava tuzitelja onom kaznom koju je pokusao da nametne tuzenom ukoliko se ne dokaze krivica tuzenoga. Zakonik grada Eshnune – pocinje odredbama o zakupu tudjih stvari, zajmu, kradji i utaji. Njegove pojedine norme tretiraju naknadu pricinjene stete sa smrtnim posledicama i u svim slucajevima se predvidja kompenzacija umesto taliona.U vezi sa bracnim pravom 12

njegove odredbe imaju veze sa obligacionim pravom ( tzv. Raskid kapare ) ukoliko mladozenja preda buducem tastu veridbeni poklon a tast raskine veridbu duzan je mladozenji vratiti dvostruki iznos.Zakonik je razlikovao nocnu od dnevne kradje s tom razlikom sto je za nocnu letela glava sa ramena a za dnevnu se placala globa.

21.Osnovne odlike Hamurabijevog zakonika Amoritska dinastija svoj vrhunac dostize za vreme vladavine Hamurabija.Najvazniji izvor za proucavanje na samo njegove vladavine nego istorije prava drzava starog istoka jeste Hamurabijev zakonik . Napisan je oko 1690 god pne. Na crnom kamenom stubu od bazalita visokom 2,5m .U gornjem delu stuba prikazan je car kako stoji ispred trona boga sunca Shamasha i kako iz njegovih ruku prima insignije, znake najvise sudske vlasti zezlo i prsten.Ostali deo stuba prekriven je klinopisnim textom u u kupno 282 clana zakona ( ostecen je deo od 66 te do 100 te odredbe ) Prvu i osnovnu odliku zakona cini sistematicnost odnosno ocigledna namera zakonodavca da grupise clanove srodne po sadrzaju ali i po slucaju.Zakonik se sastoji iz tri dela : uvodnog, glavnog dela texta zakona i zakljucka. U uvodnom delu koji je vise religiozan Hamurabi tvrdi da su mu bogovi nalozili da vlada i da narodu podari ovaj zakonik. Glavni deo zakonika sadrzi popis odredbi koji se odnose na krivicno pravo, sudski postupak,nasledno pravo,vojno pravo, zalozno pravo, porodicno pravo , radon pravo i obligaciono pravo.Ni jedna pravna norma nema verskih odnosno duhovnih primesa, tako da je to cist sekularni svetovni akt i izostavljene su religijske sankcije kao anatemisanje i prokletstvo. Drugu osobinu , usled koje je zakonik vec na prvi pogled napredan pravni tekst , predstavlja nacin formulisanja pravnih normi u kondicionalu sa jasno izrazenim i dispozicioniranim uzrocima i posledicama .Pravne odredbe su kazuisticne jer se pravne norme odnose na niz pojedinih situacija bez generalizacije i namere da se jednom normom obuhvati niz slucajeva, sto je sustinska odlika moderne pravne nauke. Trecu karakteristiku cini klasni karakter propisa jer se u prvom redu stite interesi vladajuce klase i za ista krivicna dela razlicito kaznjavaju pripadnici razlicitih klasa. Zakonik pocinje odredbama vezanim za sud sudije i sudski postupak - 6-126 clanovi naslednog prava - 127-195 bracni i porodicni odnosi - 196-220 krivicna dela Poslednji peti deo zakonika tretira radon i obligaciono pravo( ugovore o delu, zakupu pocinjenoj stet itd.) U zavrsnom delu ili epilogu Hamurabi poziva podanike na postovanje zakona obecavajuci nagrade i bozansku zastitu onima koji ih postiju i obrnuto preti teskim kletvama i kaznama svim onima koji ga se ne budu pridrzavali.

13

22.Sud i sudski postupak u Hamurabijevom zakoniku Sud- se ustolicuje kao glavni drzavni organ koji ima prevashodni zadatak da suzbije plemensko poimanje prava, afirmise vladavinu prava i pravne drzave. Pre pojave Hamurabijevog zakonika ulogu sudija obavljali su svestenici, a sa njegovim donosenjem pocinje spori process stvaranja laicke drzave.Drzavni cinovnici koji sun a pocetku vodili sudjenja nisu bili profesionalne sudije tako da su neretko u praksi otstupali od donesenih zakonskih propisa.Najveci broj predmeta vodio je i presudjivao upravnik grada rabianum u prisustvu nekolicine uglednih gradjana( svestenika, trgovaca itd ) tzv damkara- porote. Kako bi sprecio slobodno sudijsko uverenje Hamurabi je je u praksu uveo profesionalne sudije daijanume koji ce iskljucivo obavljati posao sudije i biti za to adekvatno placeni. Ako je neki sudija izrekao presudu pa je posle ponistio, istu ce sam ispuniti 12 x i javno ce biti proteran sa mesta pravde Hamurabi je prvi uvideo da vrednost zakonika lezi u njegovoj doslednoj i sirokoj primeni.U pocetku je rad sudija bio kolektivan u cilju jedinstvenog donosenja presuda i kako se nebi mnogo odstupalo od zakonika. Sudski postupak je pokretala zainteresovana strana koja je trazila pravnu zastitu i satisfakciju- osteceni ili drzava.Postupak se vodio u usmenoj formi a glavni dokaz je bilo svedocenje.Lazno svedocenje se najstroze sankcionisalo-smrtnom kaznom, Bozija kazna bila je predvidjena u samo 2 slucaja -Ako neko optuzi nekog da se bavi magijom i vradzbinama , neka se tuzeni baci u reku.No ako reka pokaze da je nevin i on ispliva, onaj ko ga je tuzio neka se ubije. -Ako neko optuzi zenu za preljubu, a nema svedoka, zena mora ici u vodu zbog svoga muza da otkloni svaku sumnju i bruku.Ukoliko ispliva dokazuje da je nevina a onaj ko ju je optuzio da se ubije. Kako se glavni dokazni material na sudu zasnivao na svedocenju, ono je podrazumevalo davanje odredjenih garancija to jest zakletvi d ace biti istinito.Polaganje zakletve podrazumevalo je dodirivanje genitalija sto je podrazumevalo da se osoba koja se zaklinje zaklinje u potomstvo.Onaj koji se ne zakune gubi spor automatski.Sud se mogao pokrenuti in a osnovu iracionalnih dokaza bozijih sudova i zakletvi.Na kraju sudjenja presuda se ispisivala na glinenoj plocici i sadrzala je imena stranaka i svedoka njihova svedocenja i iskaze i samu presudu.Strogo je bilo zabranjeno da stranke ponovo vode sud o istoj stvari.

23.Stvarno i nasledno pravo u Hamurabijevom zakoniku

14

Iako je vladar bio vlasnik sve zemlje vec je utemeljeno postojanje privatne svojine, tako da je zakon tretirao i zakup i zalozno pravo.U zakonu se prvi put spominju zemljisni sudovi Gruntovnice. Naime kako bi razgranicio privatne posede postavljeni su kuduri kameni medjasi na kojima se upisivao ime vlasnika zemlje ili zakupca zemlje , kako su glinene plocice bile puno efikasnije od ovih kamencina one su se pocele cuvati u sudovima koji su postali uskospecijalizovani za tu namenu.Zakonik strogo regulise uslove koristenja zemljista.Svaki zemljoradnik je odgovarao za nasip koji se nalazi pored njegove parcele i ukoliko bi isti njegovom krivicom popustio imanje seljaka bi se prodalo da bi se nadoknadila steta. Kod naslednog prava Hamurabi regulise neka verovatno najspornija pitanja dok vecinu njih prepusta obicajnim normama.Pod pojmom zakonski naslednik on podrazumeva musku decu bez obzira da li su ona iz braka sa slobodnm zenom ili robinjom, dok zenska deca svoja nasledna prava regulisu putem miraza.Sinovi koje je rodila robinja postaju zakoniti naslednici ukoliko ih otac nazove sinovima za zivota in a taj nacin prizna.Usvojena deca sticu pravo nasledjivanja s tim sto onda gube pravo nasledjivanja u porodicama u kojima su rodjeni.Zakonik najstrozije kaznjava one koji kradu musku decu. Ilkum je predstavljao specifican zemljisni posed dat vojniku koji je sluzio kralju -Ilkum dat vojniku, kao i imovina data nekom kao nagrada,nemogu se prodavati. -Ako je neko kupio ilkum koji pripada vojniku ili imovinu od onoga kome je ona data kao nagrada, brisace mu se tablica i bice lisen svoga novca a ilkum ce biti vracen svome vlasniku -Vojnik kome je ilkum dat kao nagrada, nemoze ga prepisati na svoju zenu ili kcer niti dati za dug Za razliku od ilkuma kupljena zemlja ili kupljenica se mogla nasledjivati ,menjati ,otudjivati. -Polje koje je neko kupio i drzi ga u posedu, moze pismeno preneti na zenu kcer ili dati za dug. U slucaju da vojnik zanemari duznost ilkum mu se automatski oduzima.Medjutim posed moze da zadrzi sin ukoliko prihvati oceve obaveze.Ukoliko bi otac poginuo a sin bio maloletan majka dobija trecinu ilkuma do punoletstva deteta a onda ako se sin prihvati ocevih obaveza ilkum mu se vraca. Hamurabijev zakonik vec poznaje pravilo koje ce kasnije dobiti naziv princip reprezentacije .To su sledeci slucajevi kada sin umre pre oca, a deo njegove imovine koje bi on dobio sada pripadaju njegovoj muskoj deci- naslednici drugog reda. U slucaju da ostavitelj nije imao muske dece nego samo zenske nasledjivali su ga braca i sinovci. U svakom slucaju nasledjivanje nepokretnosti moglo se vrsiti samo po muskoj liniji jer pravilo kaze da samo sinovi produzuju lozu, ali sin jedinac primogenitus nije imao sva prava nego su sva muska deca delila imovinu.Otac nije mogao lisiti sina nasledstva osim sudskim putem.

15

Testamenta u Hamurabija nema ali ovde nailazimo na adopciju – usvajanje . Naime usvojenik je nasledjivao svoga usvoitelja u potpunosti osim u slucaju da usvojitelj posle usvajanja dobije mladje musko dete u tom slucaju adoptiranom detetu bi pripala 1/3 pokretne imovine dok je ostalu imovinu nasledjivao krvni potomak.

24.Bračno i porodično pravo u Hamurabijevom zakoniku To je predmet treceg dela zakonika i brak se zakljucuje ugovorom inace je nistavan. -ako neko uzme zenu a sa njom ne napravi ugovor ta zena nije supruga Polozaj zene je bio podredjen, ugovor je sklapan a jedne strane od mladozenje a sa druge od mladinog roditelja ili staratelja bez njene saglasnosti.Brak je bio monogaman mada je muz u slucaju da nema potomstvo sa prvom mogao dovesti drugu zenu u kucu, u tom slucaju prva zena bi bila naddredjena drugoj. U slucaju da uhvati zenu u preljubi muskarac je imao zakonsko pravo da je na licu mesta lisi zivota kako nju tako i muskarca koga je zatekao.Zakon je dozvoljavao da druga zena posle radjanja dece muzu sporazumno se razvede od nametnutog i uda za coveka svog srca. Prilikom prosidbe mladozenja je bio obavezan da ocu devojke da kaparu tirhatu koja bi u slucaju da mladozenja odustane od brake bila izgubljena ili u slucaju da mladin otac odustane bila vracena u dvostrukom iznosu. Kada se ugovor o braku jednom zaljuci otac je bio obavezan da uz kcer preda i sheriktu- miraz . Za vreme trajanja braka seriktom je upravljao muz, ali ga nije moga prodati sto je vazilo i za zenu.U slucaju razvoda serikta se vraca zeni. Zeninu imovinu nasledjivali su njeni sinovi, ukoliko ih nije bilo vracala se zeninoj porodici. Muzu je mirazna imovina pripadala samo ukoliko je dokazana zenina preljuba, za sta ju je cekala smrtna kazna odnosno bacanje u reku vezanu zajedno sa preljubnikom, muz je mogao da joj oprosti neverstvi id a je ostavi u zivotu kao robinju.Ukoliko bi muz pao u robstvo zena je morala da cuva svoje telo dokle god je imala sta da jede i kad bi dosla do granice egzistencije imala je pravo da bude sa drugim muskarcem.Kada bi se muz vratio iz zarobljenistva ukoliko nije ukaljao cast drzave zena je bila duzna dam u se vrati sim da decu iz drugog braka ostavi kod njihovog oca. Za dugove u brako odgovornost zajedno snose i muz i zena, muz je zenu mogao da preda u duznicko ropstvo do otplate duga ukoliko to jasno predbtracnim ugovorom nije bilo zabranjeno. Zajednica slobodnih ljudi i robova je dozvoljena s tim da niko od njih nemenja svoj drustveni status ali su im deca bila slobodna. Zakon je dozvoljavao rigidan odnos oca prema deci odnosno otac je musko dete mogao dati u duznicko ropstvo do 3 godine a zensko poslati da se bavi religiozna prostitucija. Za uvredu oca sinu bi se otsecala jedna ruka a ukoliko bi ga krno obe.

16

25.Krivično pravo u Hamurabijevom zakoniku Krivicno pravo u Hamurabijevom zakoniku odrazavalo je duboku socijalnu podvojenost i pravnu nejednakost izmedju drustvenih slojeva.Za isto krivicno delo razlicito su se kaznjavali pripadnici razlicitih drustvenih slojeva a kazna je zavisila od toga ko je bio zrtva i kome je pocinjena steta.Iako se zakonik pridrzavo principa taliona u kome dominira smrtna kazna, postoji odredjen par propisa o kompenzaciji. Imovinske kazne su unapred odredjene za razne prekrsaje i regulisane su legalnom kompenzacijom tako da sudija nije izricao kazne po volji.Drzava je stitila imovinu i odgovarala za stetu koju je gradjanin pretrpeo u kradji a pocinilac nije bio pronadjen. Isto tako drzava je stitila gradjane kod elementarnih nepogoda na taj nacin sto je ukidala sve ugovorne obaveze. Naknada stete za nesavesno obavljanje posla bila je predvidjena gotovo za sve profesije a najvise se odnosila na graditelje nasipa , kopace kanala , bastovane, lekare i brodograditelje. Hamurabi ne poznaje utamnicenje kao vid kazne, smrtna kazna izvrsavala se bacanjem u vodu, vatru davljenjem nabijanjem na kolac.Kaznjavao bi se svako bez obzira na to dali je namerno ili ne izvrsio delikt, mada bi kazna bila po pravilu blaza ako bi pred sudijom pod zakletvom rekao da je ucinjeno delo ucinjeno nenamerno i to je prva pojava nehata prilikom izricanja presude. Inces je kaznjavan iskljucivo smrtnom kaznom osim u odnosu otac-kci kada bi otac bio proteran iz zemlje. Smrtna kazna je cekala i onog ko ukrade tudje dete, provalnike, one koji kradu za vreme elementarnih nepogoda kao i za sve oblike dezerterstva.

26.Obligaciono pravo u Hamurabijevom zakoniku Razvoj ove grane prave isao je uporedo sa trgovinom proizvodnjom kao i stepenom svojinskih odnosa.Obligaciono pravo regulise odnos dve strane koje su stupile u duznicko-poverilacke odnose.Njihova medjusobna prava i obaveze regulise ugovor , pored onih najprostiji : trampe, zajma i poklona pa do onih najslozenijih koje je Hamurabijev zakonik raspoznavao. Ugovori su pisani na glineneim plocicama, overavani su potpisom ili pecatom ugovorenih stranaka uz obavezan pecat ili zig pisara.Ovak ugovor po sklapanju bi se umutavao u jos jedan sloj gline i nosio u hram na cuvanje.Ugovori su mogli bit ii usmeni ali samo uz prisustvo svedoka.

17

Pedmet kupoprodaje su bili pokretne i nepokretne stvari i a svojinu nad njima kupac je sticao samo ako ih je kupio od vlasnika, sto znaci da je prodaja tudjih stvari bila strogo zabranjena i sankcionisana. Ako je predmet trgovine imao manu prodavac je moraq vratiti novac kupcu.I kupac je snosio sankcije u slucajevima da je robu kupio od robova, dece koji su smatrani za poslovno nesposobna lica.Kaznjavanje stranki je bilo najkarakteristicnije sto je u svakom slucaju doprinelo jacanju poslovnog morala. Pored ugovora o zajmu cesti predmet ugovora su bili tzv. Ugovori o delu .Ugovor o licnom najmu regulise najam raznih radnika i majstorakoji strogo odgovaraju za kvalitet izvrsenoga posla.Po svom sadrzaju ugovori o najmu i ugovori o delu bili su slicni, stim sto su ovi o najmu angazovali lica za fizicke poslove a ovi o delu strucna lica. Najcesce se pozajmljivalo zito i novac ( srebro ) i zakon je normirao kamate koje su se mogle uzimati za zajmove u zitu i u novcu, za zito 1/3 za lovu 1/5. U samom zakoniku se nalaze odrebe koje sprecavaju padanje u duznicko ropstvo najsirih narodnih masa.Kao prvo usled elementarnih nepogoda , drzava je oprastala sav dug za tu godinu.Isto tako zakonodovac je maximalno ogranicio duznicko ropstvo na 3 godine.Ukoliko dug i posle tri godine nebi bio izmiren smatralo bi se da je zajmodavac bio nesmotren prilikom davanja zajma. Trgovalo se odnosno predmetom ugovora su bili i pokretne i nepokretne stvari.Najcesca naknada je bila naturalne prirode, redje novac.Ugovori su zakljucivani na rok od godinu dana.Zakupac se prema zakupljenoj stvari morao odnositi pazljivo i ako bi nastala steta snosio bi odgovornost.Zakonik poznaje i priznaje visu silu , tako da se zakupac oslobadja naknade ukoliko do ostecenja zakupnine dodje bozijom rukom ili recimu kravu pojede lav.

27.Periodizacija Starog Egipta Jednu od najvecih drzava starog veka predstavlja Egipat.Herodot je rekao: Egipat je dar Nila.Pored Nila prirodna bogatstva Egipta cinio je kamen , koji se izmedju ostalog koristio za igradnju piramida, statua, posudja i td.. Na pocetku III milenijuma usvojili su Hijeroglifsko pismo. Crveno more na istoku pustinje sa zapada i katarakte sa juga bile su prirodan bedem za nesmetano razvijanje carstva. U hronoloskom razvoju egipta razlikujemo sest epoha: 1-Ahajski period 3100-2700 sa I i II dinastiju 2-Staro carstvo 2700-2260 od III do VI dinastije 3-Prvi prelazni period 2260-2040 od VII do XI dinastije 4-Srednje carstvo 2040-1785 period XII dinastije 5-Drugi prelazni period 1785-1570 od XIII do XVII dinastije 6-Novo carstvo 1570-322 pad XXXI dinastije Nakon 332. godine Egipat ulazi u sastav Helenistickog carstva Aleksandra Makedonskog koji se sastoji iz dva perioda a) doba dijadoha-Aleksandrovi naslednici 18

b) doba epigone – naslednici diadoha u kom je najduze opstalo Ptolomejevo kraljevstvo.Posle smrti poslednjeg ptolomejevica kraljice Kleopatre Egipat ulazi u sastav Rimske republike Prema legendi osnivac Egipatske drzave bio je Menes –vladar Gornjeg Egipta,koji je oko 3100god.pne osvojio Donji Egipat , ujedinio dve zemlje in a njihovoj granici podigao novu prestonicu grad Memphis . Iz perioda starog carstva najpoznatiji su faraoni IV te dinastije , koji su poceli praviti piramide u Sakri i Gizi. U periodu novog carstva jaca centralno birokratski aparat drzavne uprave.Normasi gube svoju nezavisnost i sva vlast pripada faraonu.Kodifikovano pravo vec postoji i to od faraona Amenhotepa III-eg.Zakoni u prvi plan stavljaju jednakost svih odnosno pravednost. Egipat svoj vrhunac dozivljava za vreme vlasti faraona Ramzesa II , koji drzavu prosiruje do Mesopotamije i koji je nakon visegodisnjeg ratovanja sa Hetima sa njihovim vladarom Hatushilom III sklopio cuveni mir u Tel-Amarni 1278 godine . Sam document je bitan jer su dvojezicne plocice sacuvane do dana danasnjeg i cuvaju se u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku.

28.Državno uređenje Starog Egipta Vrhovnu vlast , sudku ,zakonodavnu i izvrsnu u zemlji je imao faraon ( per-aa * Visoki dom).Ime faraona u javnom zivotu se nije moglo izgovarati, koristio se termin visoki dom. i retko ko je od podanika ikada video faraona.Kako bi sacuvali cistocu krvi faraoni su cesto ulazili u incestne brakove. Na celu administracije u egiptu nalazili su se Dzati ( faraonove oci i usi)najcesce faraonovi rodjaci koji su korespondirali izmedju faraona i organa vlasti, tacnije bili su odredjeni da kontrolisu upravu sudstvo i privredu. Posle dzatija, visoki drzavni duznosnici bili su cuvar pecata,riznice koji su brinuli o drzavnom budzetu. Nosioci vlasti po administrativnim jedinicama nomama nazivali su se nomarsi koji su se brinuli o ubiranju poreza ,radu lokalnih sudova , funkcionisanju irigacionih sistema i ostalim vitalnim segmentima egipatskog drustva.

29.Prvi međunarodni sporazum Prvi medjunarodni sporazum , koji je i do danasnjeg dana sacuvan i cuva se u zgradi Ujedinjenih Nacija u Njujorku je sporazum iz Tel – Amarne iz 1278 god.pne izmedju Egipatskog faraona Ramzesa II i vladara Heta Hatushila III .Sam document je znacio kraj rata a pocetak mira izmedju dve drzave odnosno dva vladara . Glavni deo ugovora obavezuje dva vladara d ace se medjusobno pomagati kako protiv spoljasnjih zavojevaca tako i u slucaju unutrasnjih pobuna. Ugovor predvidja i Ekstradikciju odnosno izrucivanje politickih i drugih protivnika.

19

U zakljucku ugovora obe strane se zaklinju bogovima da ce se pridrzavati ovoga dogovora i tacno ih ispunjavati.Za verolomstvo odnosno nepostovanje ugovora kazne su bile prokletstva.

30.Egipatsko bračno i porodično pravo Egipatsko bracno i porodicno pravo karakterise ravnopravan polozaj zene koja je imala punu pravnu i poslovnu sposobnost.Sto je znacilo da je bez saglasnosti muskaraca, oca ili muza mogla voditi poslovei zakljucivati ugovore koji su bili predmet njene imovine.Imala je pravo da zakljuci ugovor o sopstvenom braku, isti se mogao zakljuciti i posle vise godina zajednickog zivljenja.Razvod je bio moguc ali je bio retkost u Egiptu.Kad je preljuba u pitanju kazna za zenu je bila otsecanje nosa, a za muskarca kastracija.Brak je bio monogaman osim za visoke drzavne funkcionere i vladara i dobar primer tome je Ramzes II koji je imao 200 zena.

31.Egipatsko nasledno i krivično pravo U naslednom pravu muskarci i zene su izjednaceni, stim sto nasledne prednosti i dalje ima primogenitus koji nasledjuje polovinu imovine dok ostala deca nasledjuju drugu polovinu.Ukoliko ostavilac imovine nema decu nasledje pripada braci i sestrama.Egipcani poznaju termin Testament kojim se mogao menjati zakonski redosled, kao i izbaciti neko iz ostavstine, taksativno navoditi sta kome pripada ili pak usvojiti trece lice i sve njemu ostaviti Krivicno pravo je nosilo brojne tragove iz proslosti.Najteza kazna se razrezivala za Izdaju,Pobunu,Zaveru i zakonodavac je za ova krivicna dela ubijao prestupnike skupa sa njihovim porodicama. Tumacili su to kao visoku cenu veleizdajnickog akta.Smrtna kazna je bila izricana za oceubistvo,religijskih prestupa,laznih optuzbi i laznog svedocenja.U teska krivicna dela spadalo je: placka grobnica,razbojnistvo, silovanje zagadjivanje Nila, i kazna je bila batinanje, kidanje delova tela odsecanje uha,nosa ili sake.U bokhorisovom zakoniku se uvodi pravo na pomilovanje a javlja se i mogucnost zamene smrtne kazne za dozivotno ropstvo.

32.Periodizacija Stare Grčke U razvoju staro-grcke drzave razlikuje se nekoliko perioda koji su utirali put nastanku jedne od najznacajnijih antickih civilizacija.Prvi tragovi o dolasku grckih plemena na ove prostore datiraju iz II milenijuma pne. Kada sa severa prodiru Ahajci, koji se brzo sire po celoj Grckoj sve do peloponeza gde ce osnovati svoj najveci centar Mikenu , sredinom II milenijuma ahajska plemena su zagospodarila i Kritom gde se u Knososu susrecu sa

20

starom Minojskom kulturom.Te se doba od dolaska ahajaca pa do zauzimanja Krita naziva Kritsko-mikensko ili ahajsko doba . Ono je imalo svoje karakteristike od kojih je najvaznija B linearno pismo koje je omogucilo da se glinene plocice pisu .Ovim pismom je napisan i prvi pisani zakonik na tlu evrope Gorintski zakonik iz VIII veka pne. Sa Trojanskim ratom okoncava se ahajski period i pocinje tzv homersko doba od XII do VIII veka pne. U XII veku ova civilizacija pada pod najezdom drugih Grckih plemena: Doraca,Jonaca,Eolaca . Homerovi epovi daju sliku grckog drustva koje se nalazilo u tranziciji .Podela je i dalje plemenska na fratrije .Na celu plemenske organizacije nalazi se basileus-vrhovni vojskovodja svestenik i sudija.Zatim vece rodovskih staresina i agora – narodna skupstina, koja sama ne donosi odluke vec samo usvaja aklamacije basileusa i veca rodovsih staresina. Period od VIII do VI veka pne, naziva se predklasicno ili arhajsko doba u kome se otkriva Grcko alfabetsko pismo, zatim polisi postaju organizacije sa drzavnim principima i u ovom periodu javljaju se prvi pisani zakoni i zakonodavci.Likurg u Sparti ili Drakon u Atini. Od VI do IV veka pne, nastupa klasicno doba koje obelezavaju grcko-persijski ratovi, uspon Sparte i Atine kao dva najistaknutija polisa, i peloponeski rat izmedju ova dva polisa. Anticka Grcka se nikada nije ujedinila u jednu drzavu sve do 338 godine, posle bitke kod Honoreje kada je Filip II Makedonski ujedinio Grke i tada pocinje helenisticko doba koje traje do 146 godine pre nove ere i do pripajanja Grcke , Rimskoj drzavi.

33.Glavne odlike grčkih polisa Polis-Grad drzava je osnovni oblik drustvenog, ekonomskog i politickog organizovanja. Sami polisi se izgradjuju na geostrateskim tackama i u blizini mora.U arhitektonskom pogledu njima dominira sredisnji deo- uzviseni deo ili acropolis u kome su smestene najvaznije upravne i verske institucije.Svaki polis je bio autonoman u odnosu na druge polise imao je svoje sopstveno zakonodavstvo svoju administraciju i neometano vodio spoljnu politiku.Svaki pois je bio i autarkican – privredno samodovoljan i njegova velicina je se odredjivala granicom vidnog polja sa akropolisa.Stanovnistvo polisa je imalo cvrscu zajednicu od roda i plemena imali su svest o teritorijalnoj pripadnosti.Insistiralo se da se svi medjusobno poznaju i citava zajednica funkcionisala je na kolektivnoj volji koja se izrazavala kroz vladavinu nomos-a tj,zakona.Osim Sparte koja je imala izvestan tip monarhije ni jedan drugi Grcki polis nije imao monarha, nego je na vlasti bila aristokratija,oligarhija ili demokratija.Grcki polisi se nikada nisu ujedinili u jednu drzavu te stoga nemozemo pricati o grckom pravu , s obzirom da postoje samo gradovi drzave. Ideja panhelenizma ili svegrckog zajednistva bila je na snazi samo za vreme olimpijskih igarakoje su se od 776 godine odrzavale na svake cetiri godine.

21

Postojale su situacije kada su se polisi udruzivali u koinon - savez gradova, u cilju odbrane od zajednickih neprijatelja.Najpoznatiji je svakak Prvi atinski ili Delski savez osnovan na ostrvu Delosu, nastao zbog napada Persijanaca na Grcku.

34.Sofokle, Protagora i Platon Pravo kao zasebna terminoloska odrednica u staroj Grckoj nije bilo definisano do klasicnog perioda , nego je imalo vise religiozan karakter.Volja boginje Dike koja je zajedno sa svojim ocem Zevsom nepravedne kaznjavala.Hesoid u svom epu Poslovi i dani uvodi pojam Nomos-Zakon kao naredbe ili propise koje izdaje Zevsov otac Kronos i on istice da se covek od zivotinje razlikuje po tome sto ima i postuje zakone i pravdu. Sofokle- Pravi razliku izmedju prirodnog i pozitivnog prava.S tim sto pod prirodnim podrazumeva one bozije, nepisane .Zakone koji nepoznaju granice a pod pozitivnim one koji sun a snazi u polisima.Takodjer smatra da su zakoni polisa nepravedni,surovi jer su proizvod ljudskog uma dok su prirodni zakoni posteni jer su boziji dar. Protagora – On kaze da je pravo iskljucivo proizvod ljudske volje kao i zakon koji ima za cilj da odredi sta je pravicno a sta ne.Otuda po njemu ono sto je pravicno i nepravicno dolazi iz zakona a ne iz prirode. Platon- U svom najpoznatijem delu Drzava uocava da se zakoni menjaju u zavisnosti od ljudi, vremena i drzave odnosno da predstavljaju samo volju onih koji vladaju.Idealna drzava za koju se on zalaze, smatra da mora biti zasnovana na pravdi a Pravda nije nikakva boginja nego se nalazi u samom coveku u njegovoj prirodi i putem vaspitanja postaje sastavni deo covekovog ispoljavanja.Otuda proizilazi cilj zakonodavstva u idealnoj drzavi a to je da u drustvu preovladaju moralne vrednosti umesto brutalne sile.Platonov idealizam generisao je pojmove koji ce postati dominantni u pravnoj teoriji pojam prirodnog prava i zakona.

35.Aristotelovi oblici državnog uređenja Kao i Platon i Aristotel je smatrao da je primarni zadatak drzave da vaspitava gradjane jer na taj nacin se izgradjuje osecaj pripadnosti individue zajednici, sposobnost da utice u javnom zivotu id a se pokorava zakonu.Aristotel je proucio 158 razlicitih ustava grckih polisa i izlozio ih u monumentalnom zborniku Politika.I prema aristotelu vlast u drzavi moze imati jedan covek, nekolicina njih ili mnostvo a svi oni mogu raditi za opste dobro ili samo za dobro nekolicine od njih.Sledstveno tome on razlikuje tri oblika drustvenog organizovanja vlasti koja imaju svoje antipode. a) Monarhija-vladavina jednog coveka koji je u svemu najbolji u skladu sa zakonima i za dobrobit svih.

22

b) Aristokratija-vladavina plemstva, odnosno nekolicine ljudi koji se isticu intelektualnim i moralnim svojstvima. c) Politeja- vladavina naroda ili demokratija sa najecom mogucom pravnom jednakoscu svih clanova zajednice.. Ili sasvim suprotni oblici uredjenja: a) Tiranija- izopacena kraljevina, gde vladar vlada ne postujuci zakone. b) Oligarhija- izopacena aristokratija, samovoljna vladavina nekolicine ljudi, odnosno malog broja ljudi koji osim svog bogatstva ne poseduju ni jednu drugu vrlinu. c) Anarhija- izopacena politeja ili demokratija.Stanje drustva u kome u potpunosti prestaje vladavina zakona, gde svi rade bez ikakvog reda i kontrole. Aristotel je takodjer uocio da uspeh vladavine ne zavisi samo od oblika drzavnog uredjenja nego i od drugih faktora kao sto su : prirodno bogatstvo, stepen razvijenosti proizvodnje, dugotrajnost vladavine , vecinska saglasnost podanika o prihvatanju vladara.Prema njegovim kriterijuma najbogatija je ona drzava , koja je kraljevina na cijem celu se nalazi osoba koja po svojim sposobnostima nadmasuje sve ostale clanove drustva”bog medju ljudima” ii z cije licnosti proizilazi is am zakon.On je misljenja da drzava treba da zauzima onaj proctor koji ce pruzati optimume u egzistencijalnom i odbrambenom pogledu id a granice jedne drzave treba da budu prirodne granice, odnosno reke planine prevoji klisure itd.

36.Društveno i državno uređenje Sparte Nastanak Sparte vezuje se za Dorsko osvajanje Grcke u IX veku pne kada je ovo pleme na peloponezu u njegovom sredisnjem delu Lakoniji izgradilo polis Spartu.Stanovnistvo se vrlo brzo izdiferenciralo na vladajuci sloj –spartijate in a zavistan sloj – helote , postojao je i sloj ljudi koji je bio slobodan ali bez politickih prava - perijeci Spartijati su bili direktni potomci Dorana, oni su jedini imali sva politicka prava izmedju njih se delio zemljisni posed ii z njihovih redova su birani predstavnici i clanovi drzavnih organa. Heloti nisu bili robovi u klasicnom smislu, nego buduci koloni- napolicari s tom razlikom st njihov vlasnik nije bio spartijat nego drzava i vodili su poreklo od zarobljenog stanovnistva.Spartijat sa zemljisnim posedon klerom dobijao je od drzave odredjen broj helota koji bi nakon ubiranja letine jednu polovinu zadrzali za sebe a drugu polovinu dali svom spartijati.Kada bi populaciono broj helota poceo da ugrozava spartijate organizovale su se kriptije – zasede, sacekuse u kojima bi se javno ubijali heloti, i najcesci egzekutori bi bili mladi spartijati nenavikli na brutalnosti. 23

Perijeci su vodili poreklo od starosedelaca, nisu posedovali zemlju nego su se bavili trgovinom i zanatstvom inace poslovima zabranjenim za spartijate.Pored ovoga razlikovali su se od helota i po tome sto su bili vojno obavezni drzavi.Perijeci su sluzili u Grckoj vojsci kao hoplite- teska pesadija. U Sparti je sve bilo predodredjeno zajednici i vojnim duznostima od porodice pa do najvisih drustvenih institucija, obrazovannje , moral jednom recju sve.Svu decu koja su imala fizicku ili psihcku manu bacali bi sa litice u sigurnu smrt.Decu su sa sedam godina uzimali od roditelja i vodili u internate gde su navikavana na odanost , prvrzenost i bezpogovornu brutalnost.O njihovom vaspitanju i obrazovanju paznju su vodili pedonomi .Nakon zavrsetka obuke i skolovanja u 20 toj godini svaki Spartijat bi bio vojni obveznik do sezdesete godine zivota. Drzavno uredjenje Sparte je bilo takvo da je Sparta bila formalna kraljevina in a njenom celu su se nalazila dva basileusa , jedan koji bi za vreme ratova odlazio sa vojskom i drugi koji bi za to vreme ostajao u gradu.Pored vojne imali su i verske i sudske nadleznosti. Samim postojanjem dvoice, jedan drugog su ogranicavali i mad aim je zvanje bilo nasledno veoma lako su mogli biti smenjeni od strane efora. Efori-nadzornici samo formalno nizi po rangu, predstavljali su izvrsne organe vlasti i zamenjivali su basileuse u pravosudnoj funkciji.Efori su brzo postali najvazniji organ Spartanske drzave.Efori sazivaju i upravljaju radom Geruzije i Apele imenuju i razresuju basileuse. Geruzija-vece staraca.Dvadest i osam Spartijata starijih od sezdeset godina ulaze u geruziju kao i dva basileusa.Geronte bira narodna skupstina aklamacijom, a efori odlucuju o tome koji je geront najvise izvikan. Apelu cine svi Spartijati stariji od 30 godina i oni svake godine biraju 5 efora.Skupstina nije sama mogla izglasavati zakone nego je samo glasala o odlukama mada je geruzija te odluke apele mogla da suspenduje.Na taj nacin u Sparti je osiguran Aristokratski karakter vlasti.

37.Spartansko porodično i bračno pravo Svi Spartanski zakoni pripisuju se Likurgu, koji je prema legendi zakonik dobio iz prorocista u Delfima. Pored zakonskog i institucionalnog uredjenja drzave , prema predanj Likurg je izdelio zemljiste na devet hiljada jednakih imanja – klerova i dodelio ih Spartijatima.Klerovi se nisu mogli otudjivati i deliti, a problemi viska punopravnih spartijata resavani su kolonizacijom,adopcijom ili zenidbom sa cerkom naslednicomepiklerom. Zena u Sparti je imala veoma dobar polozaj , gotovo ravnopravan muskom.Jednakost je kretala jos i najranijih dana u uzgoju i vaspitanju dece i zene jedino nisu odlazile u rat.Nije bilo muske posesivnosti , seksualnih zabrana Spartanke su imale punu slobodu odabira partnera, cak su od muza mogle traziti dozvolu za 24

odnose sa drugim muskarcem.Sparta je bila jedina drzava starog veka koja nije kaznjavala preljubu.Brak se nije zakljucivao iz ljubavi ni iz materijalih pobuda , nego iz potrebe da se zajednici obezbedi potomstvo.Koliko je brak bio emotivan i materijalizovan govori cinjenica da sam cin odabira partner aide ovako: Polno zreli mladici i devojke bi se zatvorili u mracnu prostoriju i prvu osobu suprotnog pola koju uhvatite za ruku uzimaju za zivotnog saputnika. Zakon je jedino ogranicavao epikleru koja se nakon oceve smrti morala udati za svog najblizeg krvnog srodnika po ocevoj liniji.Njeno musko dete nasledjivalo bi svoga dedu kao da je njegov sin.

38.Gortinski zakonik Ne kaze se bez razloga da je Krit kolevka Evropske civilizacije.Legenda kaze da su cak i cuveni rimski demviri posetili krit da bi se upoznali sa kodifikacijom kritskih polisa.Drzavno uredjenje Kritskih polisa licilo je Spartanskom uredjenju s`tim sto sun a vlasti bili deset kozmosa stanovnistvo se diferenciralo na : -hetarije- muski clanovi aristokratije -apetajrije – slobodni ali bez politickih prava - vojkeji – zavisno stanovnistvo - duloji – robovi Prema legendi prve pravne regule i podelu stanovnistva doneo je Minos u VIII veku pne, drustvo nema izgradjene institucije nego su vidljivi ostatci iz rodovskoplemenskog perioda. Gortinski zakonik- sastavljen je iz XII Celina ispisanih na velikim kamenim stubovima i to pisanih bustrofedonski . Zakonik apocinje novinom u sudskom postupku-ogranicavanjem samopomoci, ali isto tako zakonik u slucaju postojanja presude dozvoljava samopomoc. Prema zakonu svaki sudija je m orao imati pomocnika mnamona koji je pamtio sve relevantne cinjenice iz sudskog postupka kao i njegov ishod.Mnamon je bio ziva arhiva, jer su se postupci vodili usmeno. U krivicnopravnim odredbama zakonik regulise samo silovanje i preljubu, dok ostale delikte prepusta obicajnom pravu.Zakonik razlikuje tempus odnosno vreme izvrsenja krivicnog dela i tezina kazne je zasnovana na vremenu izvrsenja i drustvenom statusu okrivljenog i ostecenog. Najvise prostora u zakoniku zauzima nasledno pravo, pokretna imovina koja je predstavljala privatnu svojinu mogla se naslediti izmedju zakonskih naslednika s`tim sto bi sinovi dobili dvostruko vise od cerki, dok su nepokretnosti nasledjivali iskljucivo muskarci.Zakon predvidja pet naslednih redova: - deca - braca i njihova deca - sestre i njihova deca - clanovi porodicne zadruge - punopravni clanovi zajednice odnosno sam polis 25

i u Gorintskom zakoniku predvidjena je uloga epiklere .s`tim sto ona ovde ima vecu slobodu sto znaci da ako je vec u braku ii ma decu moze ostati u braku sa covekom sa kojim nije u krvnom srodstvu.Ukoliko nije tako i dece nema obavezna je udati se za najblizeg krvnog srodnika po ocevoj liniji.Gortinsko pravo je je prelazna faza u razvoju grkog prava cije je najnerazvijenije oblike odrzavalo spartansko pravo a najrazvijenije atinsko pravo.

39.Društveno i državno uređenje Atine u periodu aristokratije Prema legendi Atinu je pocetkom VII veka pne, osnovao Tezej i pri tome izvrsio podelu stanovnistva na eupatride-aristokratiju i demos-narod.Robovi su takodje prisutni i dele se u dve grupe privatni duloji i drzavni ili demosioi Sami atinjani su prezirali fizicki rad i materijalnu osnovu drustva je cinio rad robova.Atinjani su bili radije spreni da ratuju nego da rade. Privatni robovi duloji su najzastupljeniji i pojedine aristokratske porodice ih imaju veliki broj .Navodi se primer cuvenog retora Lisije koji ih je imao sto dvadeset.Robovi su najcesce kupovani a najpoznatija trznica robova tog vremena bila je na ostrvu Delosu a vodili su poreklo od zarobljenog stanovnistva ili iz ostarkizma mada je deo robova bio i takozvani sesahteji – oni koji su u duznickom ropstvu.Duloji su imali status stvari i bili predmet svojine svojih gospodarakoji su ih mogli prodati,kaznjavati ili traziti odstetu ako ih povredi neki drugi eupatrid. Drzavni robovi demosioi su manje zastupljeni i obavljaju javna zanimanja: pisari,blagajnici,cuvari ili cistaci.U tom dosta specificnom odnosu na kraju su i drzavni robovi imali robove u svom vlasnistvu sesahteje koji su to postali zahvaljujuci neizmirenim obavezama. Ulogu basileusa i efora iz Sparte preuzeo je u Atini jedan kolektivni organ sacinjen od devet arhonata koji su birani iz najuglednijih porodica Atine na rok od godinu dana.prvi od njih se nazivao arhont-eponim kalendarska godina je u Atini dobila ime po njemu.Drugi po redu je bio arhont-basileus odgovoran za religiju, zatim arhont polemarh – koji vrsi nadzor nad vojskom.Ostali arhonti se nazivaju arhonti-tesmoteti i bili zaduzeni za tradiciju i kulturnu bastinu. Drugi organ vlasti bio je aeropag u njega su ulazili svi bivci arhonti i to je bio veoma znacajan organ koji je vremenom peuzeo iskljucivo sudsku vlast.

40.Solonove i Klistenove reforme Prilike uoci imenovanja Solona za glavnog arhonta bile su na ivici gradjanskog rata.Gotovo svaki drugi pripadnik demosa nalazio se u duznickom odnosu prema nekoj

26

od porodica eupatrida.Veliki problem predstavljala je i hektemora odnosno renta u visini 1/6 prinosa. U cilju izbegavanja sukoba Solon donosi odluku o ukidanju duznickog ropstva i hektemore sto nailazi na opste odobravanje svih slojeva drustva, sto je samo dokaz ozbiljnosti krize. Druga mera odnosla se na ukidanje podele stanovnistva prema rodovsko plemenskom poreklu, nego se drustvo pocinje diferencirati prema imovinskom stanju.I prema toj podeli stanovnistvo polisa se deli na: a) pentakosimedimne-ciji prinosi su preko 500 merica zita b) hipeje – ili konjanike od 300-500 merica zita c) zeugite – ili zapregase od 200-300 merica zita d) tete – nadnicara ciji prinos je bio manji od 200 merica zita Solonova TIMOKRATIJA ( podela stanovpo imetku) omogucila je da svi slojevi drustva participiraju u vlasti.Tako je skorojevicima otvoren put ka vlasti iako nisu bili eupatridi, dok su teti mahom ucestvovali u radu eklesije ( narodne skupstine ) . Put ka demokratiji nije bio lak, i prvo nezadovoljstvo krenulo je od bivsih eupatrida koji zele da po svaku cenu sprece da sve vise i vise skorojevica participira u vlasti .Shodno tome osnivaju politicku grupaciju pediju – ravnicari. Revoltirani ovime bogati trgovci i zanatlije osnivaju svoju grupaciju paralijeprimorci.Ni seljaci ne sede skrstenih ruku i oni se politicki organizuju formirajuci stranku dijakrije – brdjani, koji se zalazu za temeljitu agrarnu reformu i pridruzuju im se i meteci-dodjosi, stranci stalno naseljeni u Atini. Atinom je zavladala anarhija koju je polovinom VI veka zaustavio tiranin Pizistrat , njega nasledjeuje njegov sin Hipija za vreme cije vladavine dolazi do rasplamsavanja borbe izmedju eupatrida na celu sa Isagorom i demosa predvodjenog Klistenom . Klistenovim reformama ukinuta je Timokratija i podela stanovnistva prema staleskoj pripadnosti.Novi revolucionarni system se zasnivao na teritorijalnoj pripadnosti, odnosno Klisten je za osnovnu administrativnu jedinicu uzeo selo-demu , vise sela cinilo je jednu tritiju-srez, a tri tritije cinile bi jednu filu-okrug.Genijalno u celoj prici je to sto file nisu bile geografski jedinstvenejer su se tri njene tritije nalazile , jedna u atini jedna na primorju a jedna u unutrasnjosti.Cilj ovakvog tipa glasanja je da se eliminisu svi lokalizmi.Posle Klistenovih reformi zavladala je demokratija ali ne i mir jer su Grcki polisi ubrzo poceli medjusobno ratovati.

41.Državno uređenje Atine u vreme demokratske republike Po drzavnom uredjenju Atina je bila prva demokratska republika, a najvisi organ vlast joj je postala eklesija.Eklesija nije predstavnicko telo, jer u njenom radu ucestvuju svi muskarci stariji od 20 godina.Zasedanju eklesije prisustvovalo i je i po vise hiljadaAtinjana iako se za donosenje odluke nije trazio kvorum.Jedino kada se glasalo o nekim sudbonosnim odlukama i o ostarkizmu bilo je potrebno 6k ljudi.Na pocetku su gradjani silom terani u skupstinu pomocu kanapa umocenog u crvenu boju.Perikleovim reformama ovaj obicaj zamenjen je prakticnijim-davanjem dnevnicakao stimulansa za rad u eklesiji. 27

Skupstina se od IV veka pne, sastajala jednom nedeljno i glasalo se javno dizanjem ruke ili ustajanjem, osim u slucaju kada se glasalo o casnom ostarkizmu kada se glasalo tajno. Na skupstini je svako mogao govoriti i predlagati- gradjani su imali pravo zakonske inicijative.Prvo su govorili stariji pa tek posle njih mladji .Iako je zakone predlagalo psebno vece bule svaki clan eklesije se mogao suprostaviti predlogu, traziti njegovu izmenu ili donosenje novog zakona. Druga demokratska institucija bila je upravno vece bule koja je brojala 500 buleuta iz svake file po 50 predstavnikaizabranih kockom.To su bili muskarci stariji od trideset godina birani sa mandatom od godinu dana.Njihov rad bio je rasporedjen u deset odbora pritanija nadleznih za pripremanje zakonskih predloga za skupstinu, za vodjenje spoljne politike, diplomatije,za odbranu, finansisku politiku i druga pitanja vazna za atinsku drzavu.Pre stupanja na duznost kroz dokimasiju proveravane su osobine buducih buleuta .Za svoj rad odgovarali su eklesijiu proceduri koja se nazivala epiheirotonija.Po zavrsetku svog mandata nisu smeli napustati polis 30 dana. Stvaranje demokratskih ustanova u Atini upotpunjeno je helilejom-velikim porotnim sudom koji je brojao 6k sudija-porotnika.Sud je zasedao pod otvorenim nebom.Porotnici su podeljeni na sudska veca dikasterije ciji se broj kretao od 201-1501 sto je zavisilo od velicine i znacaja sudskog procesa.Na ovaj nacin je generisan princip visestepenosti sudstva.Sudko vece se formiralo na dan sudjenja kockom iz redova obnih odredjenih za tu funkciju.Uvodjenjem dnevnica za sudije i sudije porotnike obezbedjena je i materijalna nezavisnost sudstva. Kako se Atina razvijala tako je i rasla pa je pocetkom V veka brojala oko 35k punopravnih muskaracai na predlog Perikla Atinjaninom je smatran onaj ko moze da dokaze da sum u oba roditelja bili Atinjani. Atinska demokratija traje znaci od Solonovih reformi pa sve do smrti Aleksandra III Makedonskog.

42.Atinsko stvarno i obligaciono pravo Razvoj stvarnog prava i imovinskih odnosa kao prvih pravno normiranih odnosa tekao je jako sporo . Privatna imovina se prvo razvila na pokretnim stvarima a kada se stekla in a nepokretnostima opet je tesko isao process njenog otudjenja.Na osnovu ovoga neretko se desavalo da polis konfiskuje privatnu imovinu. Nakon Solonovih reformi ukinuto je duznicko ropstvo i dolazi do razvoja zaloznog prava . S razvojem privatne svojine u zalog se prvo uzimaju pokretne stvari -rucna zaloga- a potom i nepokretnosti hipoteka. Obligacioni odnosi-idu u pravcu razvoja kontraktnih i deliktnih obligacija . Kontraktne su su sve vrste ugovornih odnosa kupoprodaja,zajam,posluga,deposit i najam radne snage dok su deliktne one koje su se ticale krivicnog dela i koja su povlacila imovinsku nadoknadu stete, a ne krivicnu sankciju kradja,kleveta,prevara.Ugovori su bili pisani u prisustvu svedoka za slucaj suda.

28

43.Atinsko porodično i bračno pravo Porodica oikos se smatrala osnovnom celiom drustva. Otuda je i brak bio veoma vazna institucija.Atinjani nezenje smatrani su nemoralnim i neodgovornim i stoga su mu bile uskracene mnoge drzavne funkcije. Zena je tretirana kao prdmet trgovine o cijim uslovima pregovaraju i ugovor zakljucuju mladozenja i mladin otac.Zena nije imala ni pravnu ni poslovnu sposobnost.U slucaju preljube ubistvo zene i ljubavnika jos Drakon je smatrao pravednim cinom.U Solonovom zakoniku dozvoljeno je prestupnike ostaviti u zivotu, s`tim sto je ljubavnik morao muzu ispalatiti veliku materijalnu naknadu za nanetu mu sramotu.Dok je o zivotu zene odlucivao muz i ukoliko bi izabrao njen zivot on sam bi gubio sva gradjanska prava.atimija. Za razliku od zene muskarac nije bio obavezan na vernost i jos je Solonovim reformama bio dozvoljen rad javnih kuca u Atinikoje su kako se pokazalo bile jedne od glavnih izvora prihoda javnih finansija.Atina je dozvoljavala i pedofiliju, dok se silovanje tretiralo kao delo protiv imovine, a ne kao krivicno delo upereno protiv ljudskog dostojanstva i morala.

44.Atinsko nasledno pravo U Atinskom pravu dominira zakonsko nasledjivanje po muskoj liniji . Posle oceve smrti prvi se pozivaju njegovi sinovi ili njihovi sinovi.Ako nije imao dece nasledjuju ga braca i njihova deca.Uloga epiklere postoji i u atinskom pravu koje jos uvek nije poznavalo pravi testament.Pored adopcije intervivos-za zivota postoji i takozvana testamentarna adopcija gde ostavitelj proglasi jedno lice za sina koje posle njegove smrti ucestvuje u zakonskom nasledjivanju.Pored ovoga imamo i poklon za slucaj smrti po kome se pojedine pokretnosti i nepokretnosti ostavljaju odredjenom licu izjavom poslednje volje.Ovo nije klasican testament jer ne titulise naslednika kao jedinstvenog , vec ga imenuje za naslednika odredjene imovine.Klasican testament ce se pojaviti u rimskom pravu.

45.Atinsko krivično pravo

29

Atinski polis u krivicnom pravu jos uvek prepusta slobodnoj proceni punopravnih gradjana da l ice neku radnju kvalifikovati kao krivicno delo ili ne.Drzava ne goni izvrsioce krivicnih dela po sluzbenoj duznosti nego to rade gradjani Atine. Za najteza krivicna dela ubistvo i razbojnistvo atinska drzava je prepustala porodici ubijenog ili ostecenog da pokrene postupak protiv okrivljenog privatnom tuzbom.Isto tako je dopustao tuziteljima id a izvrse presudu.Vec od Drakona zabranjena je pravna samopomoc.Ukoliko okrivljeni nije bio Atinjanin svoj spas bi pronasao u bekstvu.U tom slucaju porodica ubijenog bi imala pravo da zarobi bilo koja druga tri gradjanina polisa kome prestupnik pripada id a traze razmenu. Atinsko krivicno pravo razlikovalo je umisljaj-namerno ubistvo od onog ucinjenog iz nehata.Za umisljaj kazna je bila smrt dok bi za ubistvo iz nehata kazna bila dozivotni progon. Ubistvo je bilo dozvoljeno u pojedinim slucajevima : kada se radi o obistvu osobe koja narusava demokratiju, osobe koja obmanjuje narod, ubistvo na sportskom borilistu, ubistvo usled neuspesne intervencije lekara,u nuznoj odbrani ili u odbrani casti ukoliko ubica zatekne zenu,majku,sestru,kcer sa ljubavnikom. Za kradju je okrivljeni ostecenom pored vracanja ukradenog morao i nadoknaditi dvostruku vrednost ukradenog.Za kradju uz primenu fizicke sile odnosno mucenje presuda je bila smrtna kazna.Izvrsenje smrtne kazne bilo je praceno mucenjem Iz atinskog prava izbacen je talion te je stoga ovo pravo bilo naprednije u odnosu na zakone istocnih despotija.

46.Sudski postupak u Atini Pravo na pokretanje postupka imali su nadlezni drzavni organi kao is vi punopravni clanovi atinskog drustva, uz obavezu da prikupe materijalne dokaze.Sudski troskovi su se placali u svim slucajevimai kada je tuzba bila osnovana i neosnovana i kada bi tuzitelj odustao unapred od sudjenja.Za atinsku demokratiju merodavno je bilo pozivanje na zakon,svedoke,materijalne dokaze al ii na zaklinjanje u hramu .Zanimljivo je to da su Atinjani imali profesionalne sikofante –potkazivace koji su samo trazili sta ce izneti pred sud. U sudskom postupku sve veca paznja se poklanja retorici i replica odnosno vestini besednistva i unakrsnog ispitivanjai brzog davanja odgovora na postavljena pitanja.Ovo je bilo zato sto su sudski postupci trajali bez odlaganja do donosenja presude stim sto je svaka strana imala pravo na dva govora uvodnu i zavrsnu rec stim sto je uvodna rec mogla biti 3x duza od zavrsne.Jedan od najvecih logografa( pisac sudskih govora ) tog vremena bio je Demosten, koji se proslavio cuvenim filipikama- govorima uperenim protiv Filipa Makedonskog.Vremenom su strankama dozvolili da umesto njih govore druga lica odnosno advokati-onaj koji govori.

30

47.Aleksandar Makedonski Sin Filipa II Makedonskog i Olimpijade, 336 god pne. dolazi na presto posle atentata na njegovog oca koji je organizovala njegova majka u saradnji sa Filipovim ljubavnikom.Hrabar , odvazan , obrazovan ali nepredvidiv i neobuzdan Aleksandar je za trinaest godina svoje vladavine pokorio tadasnji poznati svet.Za citavo vreme svoje vladavine imao je samo jednu unutrasnju pobunu.Grad Teba kojeg je sravnio sa zemljom.Posle ovoga redjaju se velike pobede na bojnim poljima sirom sveta i prvi pada u bitci kod Gize: Egipat posle cega se Aleksandar krunise za faraona Egipta.Mozda i najveca bitka njegovog vremena , bitka kod Gaugamele protiv Persiskog cara Darija IIIeg u kojoj je pokazao svu svoju brilijantnost u vojnoj vestini i komandovanju i posle koje je pobednicki usao u Bagdad . Poslednja velika bitka kod Hidaspa u kojoj Aleksandrove snage savladale Indiskog kralja Pora. Izgledalo je da nema neprijatelja, madam u je najveci neprijatelj bila njegova narav.Njegovi nastupi besa u alkoholisanom stanju bili su kobni za njegove najblize i najoodanije saradnike pre svega za Permeniona njegovog sina Filotu i filozofe Kalistena i Klita.Umro je u 33-oj godini zivota u Vavilonu pomracene svesti in a pitanje kome ostavlja carstvo odgovorio je – NajboljemPosle smrti Aleksandra nastaje kriza oko makedonskog prestola, i pocinje vreme dijadoha , koji su vladali satrapijama – delovima ranijeg carstva.Usledile su politicke igre i ubistva najpre zakonskih naslednika prestola a zatim su i dijadosi medjusobno poceli da se ubijaju.Tim zaverama i ubistvima zavrseno je vreme dijadoha i pocinje vreme epigona- naslednika dijadoha.Od nekada ogromne imperije ostala su tri kraljevstva od kojih najduze egzistira ono od dijadoha Ptolomeja, i ciji potomak kraljica Kleopatra 30-te godine pne ulazi u sastav rimske imperije.

48.Odlike helenističkog prava Helenisticko pravo bilo je hibridno pravo, sastavljeno od prava Grka,Egipcana,Persijanaca i Vavilonskog prava tzv sinergicno pravo.Princip provenijencije ili porekla omogucavao je svakom pripadniku nekog naroda da mu se sudi po njegovim zakonima i pred njegovim sudom. Ukoliko stranke u sudskom postupku u tzv privatnom pravu nisu bile iste narodnosti imali su pravo izbora koji sud i koje pravo da primene, ukoliko nebi bilo dogovora sudilo bi se na jeziku i na sudu kojim je sastavljen ugovor.Uloga treceg lica notariusa bila je neizbezna i svi ugovori su se pisali u duplikatu.Medjusobni uticaji raznih prava doveli su do toga da je grcko pravo recimo dozvolilo incestne brakove, kao i davanje pravne sposobnosti zenama.Egipatsko pravo je

31

prihvatilo obicaj odricanja od deteta.Jedina pravna grana koja je u ovim zemljama egzistirala a bila cisto grcka bilo je krivicno pravo i primenjivalo se u svim helenistickim zemljama.

49.Odlike Rima u doba kraljeva Osnivanje grada Rima vezano je za predanje koje kaze da je u sukobu za etrurski presto Amulije ubio svoga brata Numidora i njegovog sina a njegovu cerku Silviju ostavio u zivotu.Kasnije je ona ostala trudna sa bogom rata Marsom i rodila mu dva sina Romula i Rema .Cuvsi za ovo Amulije naredjuje da se decaci bace u Tibar .Medjutim decaci ostaju zivi , pronalazi ih vucica i othranjuje ih. Odrastajuci Romul i Rem saznaju istinu o svom poreklu i 753 pne zbacuju Amulija sa prestola i osnivaju grad Rim ( dobio ime po Romulu ) Nastupa doba kraljeva koje traje do 509 god pne, i predstavlja prelazni period izmedju plemenske zajednice i klasnog drustva u Rimu.Prvi kralj Rima Romul stanovnistvo rima ( populus romanus ) deli u dve grupe na patricije – plemice i plebejce-narod.Romul takodje osniva vece staraca ili senat. Zatim osnima komicije ili skupstine i osniva centurije –rimsku vojsku. Patricije i plebejci cinili su gradjane rima cives. Osnovna drustvena jedinica bila je rod, dest rodova cinilo je jednu kuriju, a deset kurija jednu tribu .Tri tribe Ticiji,Ramni i Luceri cinili su populus romanus.Rodovi su se delili na porodice i kako je rod slabio jacala je uloga porodice na celu sa pater familiasom koji je imao neogranicenu vlast u odnosu na ostale i pravo zivota i smrti.Sve one osobe koje su bile pod istim krovom sa pater familiasom nazivali su se agnati i koagnati oni koji su bili u srodstvu a nisu ziveli pod istim krovom U cilju resavanja najkrupnijih problema: izbor kralja, objava rata i sl, narod se okupljao na kurijatskim komicijama, odlike ovih komicija morale su dobiti saglasnost senata.Senat je brojao 100 clanova iskljucivo patricija. U VI veku Servije Tulije unosi reforme koje omogucuji da i plebs participira u vlasti.I pocinje da se ucestvuje u vlasti na osnovu imovinskog stanja,Prema visini imovinskog cenzusa stanovnistvo jedne tribe deli se u 5 klasa.Patricije i dalje ne gube na svom znacaju i uuticaju.Servija Tulija ubija njegov zet Tarkvinije koji je ujedno i poslednji kralj rima, jer je njegova vladavina izazvala ustanak i uspostavljanje republike. U doba kraljeva udaraju se temelji rimskog prava , javila se podela prava na a) fas – boziji propisi b) ius – propisi drzavne vlasti i suda Izvor prava bio je obicaj, a pravo koje se temeljilo na obicajima i koje se vremenski poklapa sa dobom kraljeva naziva se ius quiritum. Osnovne karakteristike ovoga prava su nerazvijenost , mali broj pravnih institucija i velika uloga pater familiasa.

50.Zakon XII tablica

32

Doba republike trajalo je od 509-27 godine pre nove ere.Umesto kralja na celu drzave su dva konzula.Pod pritiskom plebsa 450 godine pne komisija od deset patricija izabrana je da napise zakone tzv decemviri , komisija je sporo radila pa je vec sledece godine pet decemvira patricija zamenjeno sa pet pripadnika plebsa medjutim ni ovo ne daje rezultate i sledece godine dolazi do zaostravanja situacije i drustvo je na ivici gradjanskog rata.Zahvaljujuci samo najuglednijim porodicama tog vremena izbegnut je sukob i doneseni su zakoni o provokaciji ius provokationis , potvrdjena su prava plebejaca i svaki gradjanion Rima mogao je da apeluje na komiciju prilikom nepravedne odluke drzavnih cinovnika. Zakone koje su decemviri objavili, objavljeni sun a XII bronzanih ploca i tako se i zovu Zakoni XII tablica. (( LEGES DUODECIM TABULARUM )) Predstavljaju zapisano obicajno pravo i njihovim donosenjem pravo postaje konstitutivni deo civitasa jer je u nacelu utemeljila pravnu jednakost gradjanstva. Tablica I - Ako je neko pozvan na sud neka ide – u slucaju neodziva zakon predvidja privodjenje Tablica II – Mogucnost odlaganja rocista u slucaju bolesti ili nekog drugog opravdanog izostanka, kako strana u postupku tako i samog sudije Tablica III – Zakonski rok za izvrsenje presude.U roku od 30 dana se mora regulisati presudjeno Tablica IV – Fragmenti porodicnog prava Tablica V – Posvecena Testamentu,Tutorstvu i Starateljstvu. Tablica VI-VII – Razliciti slucajevi stvarnog prava.Predvidja se pod kojim uslovima drzavnina prelazi u privatnu imovinu Tablica IX – Kaznjava sudiju smrtnom kaznom za slucaj uzimanja mita i u istoj tablici se zabranjuje samopomoc Tablica X – uredjuje postupak sahrane Tablica XI – Zabranjuje sklapanje brakova izmedju patricija i plebsa zabranjuje posvecivanje bogovima stvari koje su pod sporom Tablica XII – Sta god narod kasnije zakonski predlozi ono treba da bude uzakonjeno i priznato Sudski postupak se sastojao iz 3 faze pozivanje i privodjene tuzenog.Postupak pred pravosudnim magistratima uz iznosenje dokaza i postupak pred sudijom.Protiv presude se nije moglo zaliti i za izvrsenje presude postojala su 2 postupka:

33

a) per manus iniectionem – poverilac uzima duznika i drzi ga kod sebe do otplate duga. b) Per pignoris capionem – uzima duznikovu imovinu prodaje je i namiru je se od dobijenog iznosa. U zakonu se prvi put javlja zatvorska kazna kao jedna od osam sankcionih mera, u tablicama je detaljno regulisan i parnicki postupak. Bracna diskriminacija ispravljena je tek 445 godine pne, za vreme reformi tribuna Kanuleja i prvi put se brak mogao sklapati izmedju patricija i plebsa kao i biranje tribuna iz redova plebsa koji su imali konzulsku vlast. Znacaj Plebsa je neprestano rastao i Zakonima Licinija i Sekstija iz 367 godine pne, jedan od dva rimska konzula biran je obavezno iz redova plebsa.Ogranicen je zemljisni maximum na 500 jugera zemlje i trece kamata se uracunavala u visinu duga a ne posebno. Petelijevim zakonom iz 326 god, pne, ukinuto je duznicko ropstvo i duznik je poveriocu odgovarao imovinom a ne licnoscu. Vremenom uticaj plebsa sve vise jaca i jaca i noviji i noviji zakoni to potvrdjuju Zakon Kvinta Hortenzija kaze da odluke plebsa donesene na tributskim komicijama imaju snagu zakona i nemoraju ici na odobrenje u senat. U doba republike drzava je imala tri vrste narodnih predstavnistava: a) Kurijatske komicije – na kojima su resavane pitanja adopcije, pisanja testamenta i formalne inoguracije drzavnih sluzbenika b) Centurijatske komicije – sazivaju ih najvisi vojni duznosnici, njihove odluke bile su zakon nakon odobrenja senata.U kasnijoj istoriji ove institucije ona je postala mesto koje objavljuje rat ili objavljuje mir c) Tributske komicije – posle reformi Hortenzija imale su najveci znacaj, njihove odluke automatski su postajale zakon. Za razliku od Atinjana gradjani rima nisu imali zakonodavnu inicijativu, ona je prepustena magistratima. Pravo svojine normirano je u zakonima 12 tablica na principu mancipacije. Pri kupoprodaji uvek prisustvuje 5 punoletnih gradjanakao i jedan blagajnik i kupoprodaja se zavrsavala recima blagajnika Ovo je rob Sempronija po Kvirintskom pravu. Nasledno pravo je takodje regulisano u 12 tablica i to tako da su nasledjivali prvo naslednici prvog reda a zatim agnati pa koagnati.

51.Ius civile, ius gentium, ius honorarium Sirenjem rimske drzave i stvaranjem provincija sve se vise uvidjala razlika u politickom smislu izmedju gradjana Rima cives i ostalih stanovnika carstva peregrinus . Rimski gradjanin je bio privilegovan imao je pravo glasa , pravo da bira id a bude biran u najvisa drzavna zvanja, odnosno najvise vojne , izvrsne i sudske vlasti, pravo na vlast u porodici,pravo testamenta,pravo sklapanja braka. 34

Sa izjednacavanjem prava plebsa i patricija nastaje i novo gradjansko pravo jus civile koje ce biti na snazi do pocetka gradjanskih ratova.Izvor prava vise nisu obicaji nego zakon 12 tablica.Zakoni proizilaze iz rada centurijskih i tributskih komicija- koje donose zakonske predloge al ii iz rada magistrate koji je najvisi nosioci drzavne vlasti.Pre stupanja na vlast imenovana osoba bila je duzna da donese edikt URBI ET ORBI kojim se regulise njegov rad u slucaju mogucih sporova.Kako su Magistrati ,Pretori i konzuli birani na svaku godinu dana svaki novoizabrani je donosio svoj edikt preuzimajuci iz prethodnog sve njegove dobre osobine.Na taj nacin stvoreno je novo pravo koje je zbog pocasti objavljivanja nazvano ius honorarium ili pretorsko pravo. Senat nije vise imao zakonodavnu vlast ali su njegove odluke usled respektabilnog sastava imale karakter preporuka i na taj nacin uticale na normiranje ius civile.Sud jos nije bio institucionalizovan kao posebni organ sudske postupke su vodili ugledni gradjani arbitri, a ne profesionalne sudije. Prvi koraci u egalitarizaciji polozaja populus romanusa i peregrine pocinje zavrsetkom Prvog punskog rata kada je uvedena duznost pretora zaduzenog za stanovnistvo izvan grada Rima ( pretor peregrinus ) glavni je bio pretor urbanus.Pretor peregrinus sudio je u slucajevima kada su u pravna pitanja bili ukljuceniu stranci i kada se nisu mogle primeniti norme ius civile pa se pristupilo izradi opstenarodnog prava ius gentium. Odredbe ius gentiuma cinile su mesavinu rimskog gradjanskog sa pravima drugih zemalja norme se odlikuju jednostavnoscu i fleksibilnoscu u tumacenjeu.U pravo se uvodi pojam ekvitas ili pravicnost ,jednakost za sve. Sve ovo doprinosi tome da se i rimski gradjani za resavanje sporova sve vise obracaju peregrinskom a ne gradskom pretoru . Ovo predstavlja zblizavanje ius civile ii us gentium u jedinstven system pretorskog prava ili ius pretorijum ili jus honorarijum.

52. Reforme brace Grah Pocetkom II veka pne, cello apeninsko poluostrvo zahvaceno je ustancima robova, Sicilijanski robovi su cak uspeli da osvoje vlast i pokusali da stvore drzavu medjutim kod njenog osnivanja nisu osnovali nove nego su zadrzali stare institucije koje su onemogucile promene.Ipak kriza je bila ocigledna i vladavina nobiliteta ne samo sto je prouzrokovala ustanke nego jei nezadovoljstvo kod najsirih slojeva drustva.Kao pocetak jednog snaznog demokratskog delovanja smatra se izbor tribuna Tiberija Graha koji je nakon stupanja na duznost nedugo zatim sprovodi agrarnu reformu , cilj reforme je preraspodela zemljisnog fonda, obnova slobodnog seljastva i sprecavanje daljeg sirenja pobuna robova i dizanje morala vojsci. Oslanjajuci se na zakone Licinija i Sekstija i prosirujuci ih u izvesnoj meri on predvidja da pater familias moze imati 500 jugera zemlje i po 2 sina 250 sto je ukupni maximum od 1000 jugera po jednoj porodici, zemljisni minimum bio je 30 jugera koji se mogao naslediti ali ne i otudjiti.Grah je u senatu optuzen da je tiranin i senat ga je ubrzo posle toga zajedno sa njegovim pristalicama likvidirao. Nakon ubistva Tiberija nisu prekinute politicke borbe i nastaju prve politicke partije Optimati- izrazavali su interese nobiliteta Populari – izrazavali su interese plebsa. 35

Jedno od dostignuca ovih stranaka je da se u komicijama glasa tajno pa je tako na funkciju narodnog tribuna tajnim glasanjem izabran Gaj Grah . Prve zakonske mere koje je sproveo odnosile su se na zastitu licnosti rimskog gradjanina od samovolje magistrata.On prosiruje ius provokationis u smislu da zaprecuje sudskom odgovornoscu onima koji bez sudskog naloga i odluke proteruju gradjane Rima. Sledeca zakonska mera imala je socijalni karakter tzv zitni zakon , gde je drzava na sebe uzela odgovornost pruzanja materijalne pomoci gradjanima slabijeg imovinskog stanja.Drzava je omogucila najsiromasnijima da zito kupuju po znatno nizim cenama nego na trzistuiz specijalnih rezervi stvorenih za tu namenu. Za vreme Gaja Graha donesen je zakon o provinciji Azija i sudski zakon i uzdrman je polozaj nobiliteta.On pokusava da neke privilegije patricija i plebsa da i strancima vojskovodjama recimo., medjutim Rim ovo ne prihvata i senat i konzul i ovaj put ubijaju i Gaja Graha . Efekat ovih reformi – poljoprivredna domacinstva sa 318 000 na 395 000 obezbedjen status gradjanina Rima.

53.Prvi i drugi trijumvirat Sedamdeset cetvrte godine pne. apeninskim poluostrvom besneo je Spartakov ustanak i po prvi put ustanak je nagovestio jedan socijalni i politicki program, ustanak je ugusen u krvi ipak je doveo do pomaka.Broj robova na veleposedima je drasticno smanjen i zemlja je podeljena poluslobodnim seljacima kolonima . Najzasluznije licnosti za slom ustanka su Pompej i Marko Kras kojima se prikljucio i Gaj Julije Cezar ovencan slavom velikog vojskovodje i velikim bogatstvom.Trojica najmocnijih ljudi su 60-te godine pne, sklopili savez o uzajamnoj pomoci –PRVI TRIUMVIRAT , saradnja nije bila dugog veka i uskoro su usledili gradjanski ratovi iz kojih Cezar izlazi kao pobednik . Ubrzo posle toga Cezar podize broj clanova senata na 900 i postaje ladar na deset godina a samo posle isteka dve produzuje se na dozivotnu vladavinu. Prva mera mu je bila da 170k stanovnika plebsa iz rima raseli po carstvu, gradovima je dao autonomiju u resavanju lokalnih pitanja, umesto godine od 304 dana uveo je godinu od 365 dana.Denar je postao valuta u celom carstvu Deo nobiliteta nezadovoljan svojim polozajem organizuje atentat i biva ubijen na dan martovskih ida 44 god pne. Nakon Cezarove smrti cini se da Rim ponovo postaje republika ali pokazalo se da nije tako.Za najuticajnije komadante tog vremena vazili su Marko Antonije i Marko Emilije Lepid dok je Cezar testamentarno adoptiraoza svog naslednika Gaja Oktavijana i 43 godine pne, vodeci racuna o situaciji u vojsciOktavijan postize sporazum sa Antonijem i Lepidom koji je u istoriji poznat kao DRUGI TRIUMVIRAT. Odlukom tributske komisije triumviri dobijaju vanredna ovlascenja i ponovo dolazi do eliminacije nepodobnih, medju njima je stradao i Ciceron. Iz igre prvi ispada Marko Lepid koji je samoinicijativno pokusao da preuzme vlast na Siciliji i ostavsi bez vojske nije vise imao uticaja.Antonije je vladao istokom Oktavijan Zapadom.Pocela su prepucavanja koja su na kraju zavrsena sukobom u bitki kod Akcija 36

31 god pne, u kojoj Oktavijan pobedjuje Marka Antonija a zatim osvaja i Egipat i u Rim se vraca kao apsolutni pobednik.

54.Principat Vrativsi se iz Egipta, Oktavijan formira specifican prelazni oblik vladavine nazvan Principat.Navodno vraca svoja ovlastenja tribunima i Rim prividno postaje republika.Medjuti principat nije ni blizu toga.Ovlastenja koja Princeps ima si samo ucvrstila jos vise njegov stari polozaj u drzavi, postao je namesnik u svim provincijama, mogao je predlagati zakone i sazivati senat.Narodna skupstina izgubila je svoju vaznost na kraju sasvim i nestala a sa njom i poslednja republikanska institucija, Oktavijan dodaje svom imenu titulu Avgust-uzvisen.Sa formalnog aspekta njegova ovlastenja nisu bila veca od ostalih magistrate s`tom razilkom sto je njegova vladavina bila dozivotna ali ne i nasledna nego izborna . Oktavijan se na svim dokumentima prema svetu exponirao na prvom mestu njegovo ime je medju senatorima bilo prvo princeps senatus i zbog toga ceo ovaj drustveni system dobija ime principat. Period Principata traje III veka i pripada dobu rimskog klasicnog prava. Prenosenje zakonodavne delatnost na princepsa dovodi do potpunog brisanja granice izmedju jus civile i jus gentium.Avgustovo zakonodavstvo bilo je usmereno ka jacanju porodice i povecanju populacije , sto je podrazumevalo obavezan brak, al ii donosenje zakona protiv nevernosti. Takodjer dao je sebi zadatak da ucvrsti rimsko robovlasnicko drustvo, smrt od ruke kucnog roba je bila velika opasnost tog vremena i kazna za takav zlocin je bila ubijanje svih robova u kuci. Sudski postupak u periodu principata trpi izmene, sudije sude u ime princepsa bez mnogo formalnog postupka,prednost imaju materijalni i pisani dokazi dok svedocenje jednog svedoka nema nikakvu vrednost.Na presudu se moglo zaliti visim instancama ukljucujici i samog princepsa. Zbog svega ovoga , zbog Avgustovih ovlastenja doba principata nazivamo dobom ranog carstva

55.Večiti edikt i Constitutio Antoniniana Salvije Julijan prvnik Publija Hadrijana angazovan je da revidira sve do tada objavljene pretorske edikte. Nakon odabira najaktuelnijih odredbi izvrsena je njihova sistematizacija i kodifikacija objavljivanjem Vecitog edikta ( ediktum perpetium ) U ediktu su se po prvi put nasle jedna pored druge odluke gradskog i peregrinskog pretora , ovo je pretposlednja stanica u izjednacavanju jus civile i jus gentium. Sa ediktom Marka aurelija Karakale iz 212 godinekoji dobija ime Constitutio Antoniniana usoostavljen je jedinstven pravni system.Gradske zajednice Latina i peregrine postale su zajednice rimskih gradjana i to je prelazak sa civitasa na imperium.Na izgled stabilan sitem pokazivao je svoje slabosti u trenutcima prenosa

37

vlasti, posle smrti imperatora kada je svaki iole bolji staresina koga je vojska podrzavala mogao ocas da animira legije da ga dovedu na vlast.

56.Dominat Drzavi su bile potrebne promene a njih je doneo Dioklecijan takodjer vojnik.On ukida principat i uvodi dominat .Imperator vise nije prvi senator nego apsolutni gospodar.Na vlast dolazi sa svojim prijateljem Maximilijanom i carstvo deli na 12 delova samu Italiju na 2 dela.Rim vise nije rezidencija nijedno tetrahu tako da vecni grad polako gubi svoj politicki znacaj.Ubrzo posle novog gradjanskog rata konstantin sebi daje nadimak Veliki .Nasledjivanje prestola postaje po naslednom principu , a sam dioklecijan 313 godine ozdaje Milanski edikt priznavajuci hriscanstvo koje ubrzo postaje prva religija u carstvu.U ekonomskoj politici kolone je vezao za njihovu zemlju zabranjujuci im da se sele sa mesta na mesto a zanatlije vezao za svoje radionice u kojima su stekli zanat. 330 godine podize novu prestonicu Konstantinopolj, odustaje od adopcije i resava da ga naslede prirodni naslednici usled cega posle njegove smrti ponovo nastupa period unutrasnjih sukoba, sve traje do 379 kada na vlast dolazi Teodosije i koji uspeva da ujedini imperium romanumi posle smrti Teodosija carstvo se 395 godine deli na 2 dela koje nasledjuju njegovi sinovi.Zapadno-Honorije i istocno Arkadije.Zapadno rimsko carstvo pod najezdom Vizigota pada 476 godine.

57.Corpus iuris civilis Justinijan i je bio poslednji Vizantijski car koji je uspeosamo na kratko da objedini vlast nad citavim carstvom.Nakon njega ostaje da egzistira istocno carstvo odnosno Vizantija.Najvece i najdugotrajnije delo Justinijanove epohe je bilo kodifikovanje rimskog prava Corpus iuris civilis .Ova zbirka se sastojala iz cetiri dela : 1) Justinijanov kodeks 2) Digeste 3) Institucije 4) Novele Justinijanov kodeks- za cilj imao skracivanje parnicnog postupka, odnosno efikasna primena prava, vecina ih proklamuje licne slobode i jednakost sto i jeste u duhu hriscanstva. Digeste – kodifikacija svih dotadasnjih pravnih akata koji su imali tumacenje pravnika sa javnom snagom.Ovo je bio najveci pravni poduhvat jer su misljenja klasicnih pravnika sistematizovana u 50 knjiga. Institucije- kako su digeste bile neprakticne za skolovanje novih generacija pravnika, nastale su Institucije.U cetiri knjige koje su kao i digeste postale jednim od izvora prava. Novele- izvrsena dopuna odredjenih odredbi objavljenih u kodeksu i to one koje regulisu odnos drzava-crkva , verske dogme i organizacija crkve.Nisu kodikifovane nemaju

38

zakonsku snagu,ali predstavljaju znacajan istoriski izvor o razvoju rimskog prava na kraju imperiuma.

58.Magistrati Magistrati su u periodu republike imali najveci uticaj, sve magistrate bira narod na skupstinama sto potvrdjuje njihov suverenitet, to je bila pocasna funkcija honores i za nju se nije dobijala nikakva nadoknada, te su je stoga obavljali bogatiji pripadnici drustva.Karijera magistrate pocinjala je u 27-moj godini i birani su na rok od jedne godine.Na duznost stupaju tek posle izvrsenih priprema i provera koje su znale trajati i do jedne godine.Reizbor je bio zabranjen a izmedju dve razlicite magistrature morala je biti minimalna razlika od bar dve godine.Odredjena magistratura se mogla ponoviti tek posle 10 godina. Gradjani su imali pravo da traze od skupstine da preispita magistratovu odluku o kaznjavanju – provocation ad populum Magistrati su postojali visi i nizi . Magistarius minores ili nizi magistrate birani sun a tributskim komicijama i postojali su sledeci: Edili- Vrsili nadzor nad putevima,javnim zgradama,vodovodu,izvorima,gradjevinskim radovima, dovozu i raspodeli zita ,izvodjenju javnih igara i svake godine birna sup o 2 edila .dva kurulska i dva plebejska .Jedini uslov u njihovom izboru je bio da su stariji od 37 godina Kvestori- Upravljali drzavnom blagajnom i finansijama.Na pocetku su bila 2 kasnije citavih 20. Vigintiviri- ili dvadesetorica , bio je zapravo kolegijum od 26 pomocnika koji su obavljali duznosti : drzavnog blagajnika,nadzornika zatvora, vodili racuna o primeni zakona, stanju puteva,vodovoda ,kanalizacije is l. Magistratus maiores- birani od strane senata i ovoj grupi magistrate pripadali su : Konzuli- ( consules ) Uvedeni sa okoncanjem doba kraljeva , kada je vlast sa kralja presla na dva konzula.Minimalna starosna dob za konzula je bila 43 godine i imali su vojnu, gradjansku i upravnu funkciju.Konzulat je trajao jednu godinu iv last je bila kolegijalna odnosno odluke jednog konzula n isu bile obavezujuce za drugog.Bivsi konzuli bi po okoncanju mandata obicno bili postabvljeni za prokonzule odnosno upravnike pokrajina. Diktator- ( dictator ) Biran u slucaju rata ili unutrasnjih nemira.Biran je na predlog konzula i to iz redova bivsih konzula.Bili su mu podredjeni i konzuli i svi magistrati, i sama funkcija mu je max. iznosila 6 meseci.Prvi koji je ostao duze Cezar prvo na 10 godina , a posle i dozivotno. Cenzori-( Censores ) Birani na centurijatskoj skupstini , bilo ih je dvojica i mandate im je trajao 18 meseci.Zadatak im je bio pravljenje cenzusa,odnosno spiskova gradjana i utvrdjivanje njihove imovine. Kako bi mogli biti birani u tribe,razrede i centurije.Cenzura je bila osnov za utvrdjivanje prava glasa, poreskih obaveza i vojnickih 39

duznosti.Vrlo brzo si Cenzori sastavljali i spiskove senatora i za one koje su oni smatrali nedostojnima nije bilo mesta odnosno mogli su ih brisati. Pretor- ( praetor ) ili pravosudni magistrat.Postojala su dva pretora.Praetor urbanus i praetor peregrinus prvi nadlezan za pitanja stanovnika grada rima.Drugi za ostalo stanovnistvo Rimske republike.

59.Skupštine u starom Rimu Skupstine su u straom Rimu bile mesta u kojima se odlucivalo o najvaznijim pitanjima vezanim za drzavu.Njih su sazivali magistrati ediktom i na njima se odlucivalo vecinom glasova o predlozima magistrata. Postojale su tri vrste skupstina: a) Centurijatska komicija- zasnovana na podeli i rasporedu rimskog naroda u centurije.Na njima se odlucivalo o ratu i miru , birali su magistrate i donosili presude u slucaju provocation ad populum. b) Kurijatska komicija- najstarija skupstina , zasnovana na kurijama kojih je po tradiciji bilo 30. Ucestvovali su u adopciji i u sastavljanju testamenta. c) Tributska komicija – U doba rane republike Rim je izdeljen na tribe.Vremenom ove skupstine preuzimaju ovlastenja centurijatske skupstine. Senat- po legendi ga je osnovao Romul i brojao je 100 najuglednijih i najistaknutijih “oceva” iz patricijskih porodica , starijih od 60 godina.senex-starac . U doba kraljeva imao je savetodavnu ulogu, birao je rex-a i potvrdjivao odluke narodnih skupstina.U doba republike poceo se prosirivati i dobijati sve vecu ulogu i znacaj .Senatori su birani dozivotno od strane konzula ili cenzora i u sastav senata su ulazili i bivsi kurulski magistrate A pred kraj republike i plebejski i oni su zajedno formirali notabilitet. U doba republike senat je savetodavni organ, void spoljnu politiku,bira vojne zapovednike, daje saglasnost na zakone i izbor magistrataSenat su sazivali magistrati a odluke senata nisu bile obavezujuce, medjutim svi su ih se pridrzavali. Vrhunac moci senata je za vreme punskih ratova, dok mu uticaj opada za vreme gradjanskih ratova odnosno Sule koji broj senatora podize na 600 ili Cezara koji to isto radi ali broj je 900.

60.Pojam delikta u rimskom pravu Delikt delictum se smatra svaka radnja koju je ucinio stanovnik rimske drzave, a koja nije u skladu sa vazecom pravnom regulativom..nedozvoljena radnja maleficium Mogu nastati u privatnom pravu delicta privata – kradja ili steta pocinjena drugom licu i presudom se utvrdjuje materijalna nadoknada koju delikvent isplacuje ostecenom

40

Delikti iz javnog prava delicta publica su nazivali krivicnim deliktima delicta crimina ovi delikti su od znacaja za siru zajednicu tako da sudski postupak pokrece bilo koji gradjanin.Pravne norme koje danas sankcionisu delikte u javnom pravu nazivamo krivicno pravo.

61.Krivični postupak u rimskom pravu Krivicni postupak je bio obavezujuci , krivicno delo se uvek moralo raspraviti, inicijativu za pokretanje krivicnog dela vrsio je pojedinac, stim sto to nisu mogli ciniti maloletni,zene,ranije optuzivana lica i lica bez gradjanskog statusa.Podnosenjem prijave gradjanin postaje tuzilac in a njega pada teret dokazivanja optuzbe pod pretnjom krivicne odgovornosti za lazno optuzivanje.Ukoliko bi se optuzba dokazala tuziocu je sledela novcana nagrada pa je ovo izazivalo brojne zloupotrebe ii z tog razloga ulogu tuzioca vremenom preuzima legitimno telo-tuzilastvo koje pokrece postupak protiv svakog krivicnog dela po sluzbenoj duznosti. Slicna situacija bila je is a porotom gde je veliki broj porotnika i porotnih sudova doprinosio kompromitovanju ove institucije.Kako su tuzilac i tuzeni imali pravo izuzeca odredjenog broja porotnika , reseno je da se stvori nepristrasna porota. Porotnici su se izjasnjavali samo o odgovornosti , odnosno dali je optuzeni kriv ili ne, a sama kazna je bila raspisana zakonom.Optuzeni je bio kriv ako vecina porotnika izjasni o njegovoj krivici.Jednak broj glasova oslobadjao je okrivljenog.Ako je jedan glas vise za kriv sam princes presudjuje.Ukoliko je sudski postupak nejasan 1/3 porotnika isti se mora ponoviti. Rimsko pravo poznaje i izuzece svedoka.Svedok nije moglo biti lice koje je vec svedocilo protiv optuzenog u nekom drugom postupku, lice mladje od 20 godina ili lice protiv kojeg se vec void postupak. Gradjanin koji je protiv jedne osobe podneo jednu tuzbu, nije ga ponovo mogao tuziti za drugo krivicno delo, ako pak vise gradjana tuzi jednu osobu za vise krivicnih dela onda se sudski postupak objedinjuje.

62.Uloga kazne u rimskom pravu Kazna- krivicna sankcija je mera koju drzava preduzima prema pojedincu zbog ucinjenog krivicnog dela.Ona je nuzna i opravdana jer pomaze drustvu u oslobadjanju od kriminaliteta. U rimskom pravu sve kazne bile su podeljene na kapitalne i nekapitalne . U kapitalne kazne spadaju one zbog kojih se gubi glava dok su nekapitalne podrazumevale drugaciji vid kaznjavanja.Smrtna kazna se izvrsavala javno i to davljem,vesanjem,razapinjanjem,spaljivanjem ili odrubljivanjem glave u nekim slucajevima mogla se zameniti dozivotnim izgnanstvom, trudna zena se nije mogla

41

osuditi na smrt.Svi osoudjenici na kapitalnu kaznu gubili su imetak i status gradjanina, dok je u nekapitalne kazne spadalo batinanje,tamnovanje,rad u rudniku,duznicko ropstvo ili novcano kaznjavanje. Surove smrtne kazne imale su za cilj da pored sankcionisanja delikta zastrase i sve potencijalne pocinitelje krivicnih radnji. Narodni tribun Lucanije Saturnin je krajem II veka pne, predlozio sedam osnovnih elemenata koji uticu na kaznenu meru. 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7)

delikventov motiv* razlog-causa psihofizicke osobine delikventa*licnost-persona mesto izvrsenja delikvencije*locus vreme izvrsenja delikvencije*tempus nacin na koji je izvrsen delikt*kvalitet-qualitas kolicina zlocina i agresije*quantitas posledice delikvencije*eventas

Pravo u javnim deliktima dosta je zaostajalo za rimskim privatnim pravom, zbog klasne podele drustva , ovlastenja pater familiasa velikom uticaju magistrata i komicija koje su i bez sudske kazne kaznjavali delikventa.

63.Pravni položaj čoveka u rimskom pravu Rimsko pravo se bavilo sveukupnim polozajem coveka u pravu od zaceca pa do smrti.Covek postoji i kada nije fizicki i mentalno zdrav ali su mu uskracene pravne i poslovne sposobnosti.Pod covekom se smatra dete sa svim zivotnim funkcijama i neuocljivim psihofizickim deformacijama.Ukoliko covek nije punopravni gradjanin , nego stranac ili rob rimsko pravo mu je dozvoljavalo poslovnu a uskracivalo pravnu sposobnost.Rob je mogao zakljuciti posao u ime i za racun svoga gospodara, dok je u pravu tertian kao stvar. Sa druge strane su zene, koje su pod vecitim tutorstvom.Tutorstvo je nastalo u arhaicnom periodui bilo je posledica shvatanja da pravne poslove treba da obavljaju muskarci.Njihova emancipacija pocinje za vreme principata kada zena bez dece moze sama promeniti ili izabrati tutora.Zena sa troje dece dobija poslovnu a sa cetvoro se potpuno oslobadja tutorstva. Otuda se privatno pravo odnosilo na punopravnog sui iuris muskarca odnosno samo na licnost- ius quod ad personas pertinet . Oslobobodjenici kako robovi tako i zene nisu imali istovetan status sa prirodno slobodnim rimskim gradjanima.Medjutim njihova deca su smatrana za punopravne gradjane Rima.

42

64.Bračno pravo u rimskom pravu Bracno pravo ( ius conubii ) – predstavlja poseban segment privatnoga prava.Brak nastaje usled obostrane saglasnosti o zasnivanju zajednickog zivota.Punovazan brak nastaje ako se ispunjavaju 3 stvari.Prvo muskarac i zena morali su imati pravo da stupe u zajednicu sto znaci da su morali pripadati istom drustvenom stalezu i grupi, drugo morali su biti punoletni i trece moraju biti psihofizicki zdravi.U slucaju krvnog srodstava do braka nije moglo doci Postoje dva tipa braka 1) cum manu 2) sine manu U cum manu braku zena ulazi u agnatsku piorodicu svoga supruga i pripada pod vlast pater familiesa, ukoliko njen muz nije glava kuce. Zena raskida vezu sa starom porodicom i u novoj je tretiraju kao cerku sto automatski znaci gubitak naslednih prava u staroj porodici i ovo je karakteristicno za doba kraljeva i za ius quiritium U sine manu braku zena zadrzava i agnatske i kognatske veze sa svojom porodicom, tako da njen miraz ostaje njeno vlasnistvo i nakon razvoda braka. Posto je brak bio slobodna volja supruznika isti su se mogli i razvesti sporazumno.Prestanak braka zbog razvoda, smrti jednog supruznika,padanja u duznicko ropstvo otvaralo je pitanje imovine odnosno pitanje miraza.Pod mirazom se smatrala nepokretna imovina koju je supruznik dobio prilikom zakljucenja braka.Nakon formiranja braka on je postajao sopstvenik dobara miraza koje nije mogao otudjitinego samo koristiti prihode sa njih u cilju lakseg izdrzavanja porodice. Usled nenamenskog trosenja muzu su se oduzimala prava na upravljanje mirazom.Ukoliko bi do razvoda doslo usled zenine preljube jedan deo miraza bi nadoknadjivao nanesenu sramotu muzu dok je 1/6 miraza davana muzu po detetu.Ukoliko je zena umrla muz bi zadrzavao po 1/5 miraza po detetu.Ukoliko muz umre zena je imala pravo na miraz ali in a legat ili testament ukoliko bi u poslednjoj oporuci muz njoj nesto dodelio. Slobodu supruznika da odlucuju o duzini bracne zajednice pokusala je i uspela da regulise i ogranici hriscanska crkva.

65.Tutorstvo i starateljstvo u rimskom pravu Pod tutorstvom su se nalazile sui iuris zene do stupanja u brak i punopravni muskarci mladji od 14 godina bez roditelja-pupilli. Pupillus bi sa 14 navrsenih godina dobijao relativnu odnosno delimicnu poslovnu sposobnost sve do napunjenih 18 kada

43

bi postajao sui iuris gradjanin.Od sredine II veka starosna granica se pomera sa 18 na 25 godina zivota.Tutor je u nacelu upravljao sa imovinom pupillusa, stim sto je davao saglasnost na njegove poslovne poteze.Ako bi adolescent sklopio posao koji je isao na njegovu stetu a bez odobrenja tutora ovakav ugovor je bio nistavan.Sa navrsenih 18 odnosno 25 godina tutor je imovinu predavao pupillusu s`tim sto je u slucaju da je imovina umanjena nadoknadjivao stetu ili u slucaju da je imovina uvecana imao pravo na materijalno potrazivanje od pupillusa. Pod starateljstvom su se nalazile mentalno obolele osobe i rasipnici.Bolesni iz razumljivih razloga a rasipnici jer im je bila ogranicena poslovna sposobnost sto znaci da nisu mogli prodavati svoju imovinu bez saglasnosti staratelja. Rimsko pravo nije razdvajalo fizicka lica-homo, od pravnih lica-persona .Iako je priznavalo pravni subject organizacijama, na primer organizaciji lekara,arhitekata imovinu je smatrao zajednickom to jest u slucaju prestanka rada organizacije clanovi dele imovinu.

66.Pojam „stvari” u rimskom pravu Poseban segment rimskoga prava cinilo je pravo koje se odnosilo na stvari ius quad ad res pertinet . Pod stvarima se podrazumevala imovina to jest pod terminom stvar se smatrao deo materijalne prirode koji ima svoju novcanu vrednost. I kao takva predstavlja osnovu imovinskoga prava.Drugi cinalac imovinskoga prava je pravni posao koji se sticu odnosno prenose stvari sa vlasnika na vlasnika, putem naslednog ili obligacionog prava. Rimsko klasicno pravo deli stvari na javne-res publicae i privatne-res privatae Javne su one koje pripadaju drustvu i zajednici –zemljista,gradskih ulica,putevi,pozorista,arene itd… Pored ovoga podela je izvrsena jos in a pokretne-res mobiles i nepokretne-res immobiles.

67.Pojam pravnog posla, zabluda, prevara i prinuda Pravni posao- je zakonom dozvoljena radnja, koja predstavlja izjavu volje stranaka u nekom poslu kojom saopstavaju u pismenoj formi sta nameravaju i koje posledice njihov posao treba da proizvede.Posledice su u sticanju, menjanju ili gasenju odredjenog prava jednog lica u odnosu na istaprava drugog lica, Da bi neko uopste bio stranka pored poslovne sposobnosti mora imati i legitimitet.A to je zakonsko pravo stranke da raspolaze nekom stvari u pravnom poslu.( lopov ima poslovnu sposobnost ali nema legitimitet )

44

Sastavni deo pravnog posla cinila je i izjava volje koja se manifestovala stavljanjem potpisa na izjavu i izgovaranjem tacno odredjenih reci.Ukoliko forma nije zadovoljena dovodio se ceo posao u pitanje i zato je izjava volje morala biti data ozbiljno, jasno i nedvosmisleno.Ukoliko je postojala razlika izmedju stvarne i iskazane volje rimsko pravo je podvodilo pod zabludu,prevaru ili prinudu. Zabluda- Pogresna predstava o nekom bitnom elementu posla, poput zablude licnosti.Kad neko ima pogresnu predstavu o nekom skime zakljucuje posao ili zabludu o predmetu kad se upotrebljavaju isti termini a misli na razlicito.Ako se utvrdi na sudu da je jedna od stranaka bila u zabludi pravni posao je nistavan. Prevara ( dolus manus ) – svesno dovodjenje druge strane u pravnom poslu u zabludu , s ciljem da se pregovarac navede na zakljucenje posle=a od koga ce imati stetu.Tuzba po ovom predmetu se mogla podici i do godinu dana posle prevare i presuda je bila nadoknada stete. Prinuda( metus )- klasicno pravo je nije dozvoljavalo, odnosno protivpravna upotreba sile ili pretnje kojom bi se izazvao strah kod pregovaraca in a taj nacin iznudilo sklapanje stetnog posla.Isto je vazilo godinu dana pravo na tuzbu s`tim sto je okrivljeni ostecenome vracao cetvorostruki iznos predmeta javnog posla.

68.Testament, legat, poklon Sukcesija u slucaju smrti titulara odredjivala se testamentom,legatom,poklonom ili na osnovu normi naslednoga prava. Testament- pravljen ne samo da se odredi naslednik imovine, nego da se osigura kontinuitet u cuvanju porodicnog kulta, da bi se imenovao tutor nad maloletnom deco mi sl.Ostavilac-testator pored pravne morao je imati i poslovnu sposobnost a ukoliko se radi o nepotpuno pravnim osobama i saglasnost tutora, osim toga morao je biti pri zdravom razumu.Najvazniju odredbu testamenta predstavlja imenovanje naslednika.Testator u testamentu mora pomenuti sve svoje sinove, bilo d aim ostavlja nesto ili ne.Nenavodjenje nekoga od njih povlacilo je nistavnost testamenta.Testator je i lica van porodice mogao imenovati za naslednike i u tom slucaju bi nespomenuti sinovi dobili polovinu zaostavstine( nuzno nasledjivanje ) i nuzni deo je uvek za clanove porodice jer oni ucestvuju u stvaranju imovine.Ukoliko bi testamentarni naslednici-hares odbili da prime nasledje postupak bi se sprove na prirodne naslednike hares intestatus prema redosledu srodstva.Ako ni njih nije bilo imovina je slobodna za odrzaj. Legat- predstavlja deo imovine koji testator ostavlja licu koje nije naslednik.Lice koje dobija legat naziva se legatar.I legatar dobija legat samo u slucaju testamentarnoga nasledjivanja.Ukoliko testamentarni naslednik odbije zaostavstinu i legat se smatra pravno nistavnim.Legatar je svoja potrazivanja u tom slucaju mogao ostvariti vindikacionom tuzbom . Otuda klasicno pravo dozvoljava da se legat unese u posebnoj ispravi-kodicilu

45

Poklon- je bio pravni posao koji se mogao realizovati za vreme zivota darodavca ( donator inter vivos ) i nakon njegove smrti ( donator mortis causae ) Da bise pravni posao uopste smatrao poklonom moralo je biti dobre volje i kod poklonodavca i kod poklonoprimatelja.Poklon nije iznudaniti se moze dati bez znanja ili volje poklonoprimaoca.Rimsko pravo je zabranjivalo darivanje supruznika ali je bilo dozvoljeno darivanje konkubina.

69.Stvarno pravo u rimskom pravu i njegove vrste Rimljani su stvarno pravo oznacavali iura in re – pravo u stvarima odnosnao kao pravo sa imovinskim karakterom.Osnovnu razliku izmedju stvarnog i imovinskog prava cinila je tuzba actio kojom stvarno pravo postaje apsolutno pravo u odnosu na imovinsko.Stvarno pravo postaje trajno jer deluje i u okolnostima kada je roba ukradena i kada vlasnik nezna gde se ona nalazi.Ono propada tek kada se stvar unisti ili propadne. Iz navedenog nastaju stvarnopravni odnosi – uspostavljeni izmedju pravog vlasnika i treceg lica kod koga je predmet u posedu.Trece lice je duzno da se suzdrzava svih aktivnosti kojim bi se narusila legitimna prava vlasnika. Rimsko pravo poznaje dve vrste stvarnog prava svojinu – dominium i stvarno pravo na tudjim stvarima : sluzbenosti,zalozno pravo drzavnina.

70.Podela svojine prema titularu ( objasniti) Svojina ima dvojako znacenje, prvo u ekonomskom smislu oznacava potpuno prisvajanje nekog dobra, dok u pravnom smislu predstavlja najsire stvarno pravo na stvari. Osnovna podela stvojine je prema titularu-nosiocu svojinskih ovlascenja koji moze biti: drustvo u celini( drustvena i javna svojina ), kolektiv ( kolektivna svojina ),pojedinac ( privatna ili individualna svojina ) Drustvena svojina- prvi oblik svojine,predstavlja svojinu roda na zemlju.Raspadanjem rodovske zajednice svojinski odnosi se prenose sa rodovske zajednice na rimski narod, to postaje javna svojina, odnosno vlasnistvo ide ka mnogoclanoj porodici koja se prva izdvojilaiz roda i ona je nosilac kolektivne svojine.Sa daljim razlaganjem porodicne zajednice na familije u kojim asad postoji vec pater familias javlja se privatna svojina. Ona ce postati dominantni oblik svojine i centralna institucija rimskog privatnog prava tokom citavog perioda postojanja civitas-a

46

71.Dominium duplex i elementi svojine Privatna svojina Rimskog gradjanina mogla je biti dvojakog porekla-dominium duplex 1) vlasnistvo po kviritskom pravu ( dominum ex iure Quiritum) – Po kome je kupoprodaja osnovni nacin sticanja stvarne svojine i zasticena je sa jus civile 2) pretorska ili bonitrana svojina – Zastcena je bila pretorskim pravom i za nju nije bio koristen termin dominium vec in boris habre ( imati u dobrima ) Radi se o tome da kupac na kupljenoj stvari ne stice kviritsku ( stvarnu ) svojinu , nego je stvar usla u njegova dobra.Ova svojina nastaje usled neformalne predaje res mancipi kupcu ( ius civile ne priznaje ovo ) ili je kupac stvar dobio od nesopstvenika. Svako prisvajanje neke stvari podrazumeva postojanje tri elementa svojine: - subjekta - objekta - ovlastenog titulara Postojala su i ogranicenja u koristenju prava svojine u interesu pojedinca( kad zajednicki zivot to nalaze a najcesce susedski odnosi na zemlji). I u opstem interesu ( zbog izgradnje vodovoda, puteva i sl )

72.Zaštita svojine Svojina je pravo i kao takva uzivala je pravnu zastitu, kako bi sopstvenici nesmetano uzivali u svojoj imovini.Postojale su tuzbe kojima se sopstveniku omogucavalo da nesmetano vrsi svojinska ovlascenja, Takve tuzbe su bile: -tuzba za utvrdjivanje zemljisnjih medja action finium regundorum -tuzba sa kojom sopstvenik nepokretnosti upozorava suseda da prestane sa gradnjom koja ga ugrozava operas novi nuntatio Klasicno pravo je poznavalo dva nacina ometanja svojinskog prava: 1) kada trece lice bez pravnog osnova drzi sopstvenikovu stvar. 2) kada trece lice sprecava sopstvenika da koristi stvar. U prvom slucaju stvar nije u sopstvenikovom posedu, a u drugom slucaju on poseduje stvar ali ne moze da koristi svoja svojinska prava jer ga u tome sprecava trece lice.Na osnovu ova dva karaktera sastavljane su i svojinske tuzbe opsteg karaktera., koje se razlikuju u odnosima dali je stvar vasa po kviritskom ili pretorskom pravu.Osnovne tuzbe za kviritske svojine su bile rei vindikacio i actio negatoria.

47

Vindikaciona tuzba- Podize je lice koje tvrdi da ima kviritsko pravo na odredjenoj stvari, protiv onoga kod koga jet a stvar.Lice mora dokazati da je stvar njegova nekom materijalnim dokazima ili da je podrobno opise ( ius civile ) .Tuzba ce biti uspesna ako optuzeni nemoze da dokaze valjani pravni osnov drzanja stvari.( vraca se stvar u posed ili se vrsi novcana nadoknada) Negatorna tuzba- Nju podize drzalac stvari koji zahteva prestanak uznemiravanja u vrsenju svojinskih prava od strane treceg lica.Presuda je novcana i tuzeni mora prestati sa uznemiravanjem. Publicijanska tuzba za zastitu pretorske svojine- Imala je istu funkciju kao i vindikaciona tuzba stim sto se tuzilac nije moga pozvati na svoje pravo svojine, posto je u pitanju bonitarna svojinaPresuda je bila povoljna za tuzioca ako je mogao da dokaze valjani osnov pribavljanja te stvari i u slucaju da ta stvar ne pripada tuzenom po kviritskom pravu.

73.Susvojina Rimsko pravo poznaje i susvojinu, vid svojine kada vlast nad jednom stvari ima vise titulara.Suvlasnici raspolazu sa svojom susvojinom na isti nacin kao i sa svojom svojinom, svoja prava nad svojinom nisu smela da ugrozavaju ostale suvlasnike.U slucaju da suvlasnik zeli raskid suvlasnickih odnosa , to je radjeno na nacin da ako je stvar nedeljiva dam u se isplati novcana nadoknada , ili ako je deljiva da se ostalim suvlasnicima podeli u zavisnosti od njihove zainteresovanosti.

74.Načini sticanja svojine Rimsko pravo razvrstavalo je nacine sticanja svojine u tri kategorije koje vaze i danas: 1) na osnovu pravnih radnji drzavnih organa 2) pravnih radnji coveka ( derivatni ili izvedeni nacin sticanja svojine ) 3) dugotrajnim delovanjem prirodnog prava ( putem okupacije i odrzaja ) Sticanje svojine na osnovu akata vlasti-Dolazi prilikom parcelizacije i besplatne podele ager publicusa i prilikom javne prodaje osudjenih na kapitalnu kaznu ili prodajom konfiskovane imovine zbog utaje poreza.Prilikom javnih prodaja kupac bi postajao onaj gradjanin koji bi ponudio najvecu cenu.Organi vlasti arbitriraju i prilikom nuznog nasledjivanja kada nema testamenta a nema direktnih srodnika. Sticanje svojine po osnovu pravnih radnji pojedinca- kupoprodaja,poklon,testament i trampa.Osnovnu karakteristiku ovog nacina sticanja svojine cini prenos prava svojine.S tim u vezi prenosilac mora imati pored pravne i poslovne sposobnosti i legitimnost da je

48

sopstvenik stvari..U protivnom, preduzeti pravni posao ne dovodi do prenosa svojine jer – niko nemoze preneti vise prava nego sti ih sam ima- nemo plus iuris ad alium transferre potest quam ipse habet

75.Derivatni načini sticanja svojine Postoje tri nacina derivatnog sticanja svojine po jus civileu -mancipacija -injurecesija -tradicija ( ius gentium uvazava samo tradiciju ) Mancipacija (mantipatio)- Apstraktni posao prenosa svojine izmedju prodavcamancipanta i kupca-mancipatara uz prisustvo naj manje pet punoletnih gradjana Rima kao svedoka i maraca sa vagom.Kupac odnosno mancipatar izgovara propisane reci i simbolicnim gestovima vrsi isplatu mancipanta, koji garantuje da roba nema skrivene nedostatke. Imamo slucaj i evikcije – eviction kada mancipatar u sudskom sporu sa trecim licem ostane bez kupljene stvari.Tada je mancipant duzan dam u u dvostrukoj vrednosti trgovine nadoknadi izgubljeno. Injurecesija (In jure cessio)- Takodje apstraktni prenos svojine u prisustvu pretora ili upravnika provincije ako se trgovina obavlja u rimskim provincijama.Prodavac –in jure cedens i pribavilac pred pravosudnim magistratom zapocinju fiktivni spor oko predmeta kupoprodaje.Kupac je navodni tuzilac a prodavac navodni tuzeni.Tuzilac govori legis action sacramento in rem to jest da je stvar njegova po kviritskom pravu a prodavac na pitanje pretora da li ovo osporava cuti ili ne osporava tvrdnju. Ovako je bilo moguce prodavgati sve, i prenosilac odnosno prodavac nije odgovoran za evikciju i za fizicke nedostatke stvari, koristilo se najcesce kod dobrocinskih poslova. Tradicija ( traditio )- kauzalan i neformalnan posao koji se izvrsava prostom predajom stvari .Postoji vise nacina predaje stvari 1) telom i dodirom ( corpre et tactu )- gde kupac stice stvar u trenutku kada je dodirne odnosno pomeri. 2) Predaja “ drugom rukom” ( tradition longa manu ) – predaja nepokretnosti davanjem dozvole da kupac udje u posed. 3) Simbolicna predaja ( traditio symbolica )- Kada se samo na primer predaju kljucevi magacina u kom se nalazi kupljena roba. 4) Predaja “kratkom rukom” ( tradition brevi manu) – Fizicka predaja stvari je nepotrebna jer se stvar vec nalazi kod kupca. 5) Ustanovljenje poseda ( constitutum possessorium )- takodje ne dolazi do predaje stvari jer su se prodavac i kupac dogovorili da stvar ostane kod prodavca id a je on i dalje koristi. 49

Pored proste neformalne predaje stvari da bi doslo do prenosa svojine zahteva se da postoji i valjani pravni osnov predaje iusta causta traditionis a predstavlja svaki posao u kome su stranke postigle saglasnost i koji pravo dozvoljava i najcesce je to kupoprodaja.Poslovi koji za cilj imaju cuvanje opravku is l, ne spadaju u justa causta traditionis.Ukoliko je predaja izvrsena a nepostoji justa causta traditionis prenosilac odnosno prodavac moze da trazi svoju stvar nazad. U slucaju prenosa kviritske svojine prenosilac odnosno prodavac mora biti vlasnik, ukoliko nije vlasnik ne moze ni preneti pravo svojine, ali moze preneti stvar u bonitarnu svojinu prenosioca odnosno kupca i tako nastaje bonitarna ili pretorska svojina koju stiti pretor, vremenom tradicija potiskuje mancipaciju i injurecesiju.

76.Originarni načini sticanja svojine Sticanje svojine po osnovu dugotrajnog delovanja prirodnog prava predstavlja jedan od najstarijih nacina pribavljanja stvari.Otuda se naziva i Originarni nacin sticanja svojine, pod kojim podrazumevamo: -okupaciju -odrzaj Okupacija ( occupation ) je nacin sticanja stvari uzimanjem istih u drzavinu s namerom prisvajanja.Da bi se stvar na ovaj nacin prisvojila , klasicno pravo je smatralo da doticna stvar nikada nije bila predmet nicije svojine ( res nulus ) Odrzaj (usucapio)- je takodje nacin sticanja svojine drzanjem stvari koja nema svog legitimnog vlasnika kroz odredjeni period vremena.Taj period za pokretnosti iznosi jedna godina a za nepokretnosti dve godine posedovanja i koristenja.Odrzajem se nije mogla steci svojina na ukradenoj ili otetoj stvari.Kod odrzaja bitno je i to da onaj koji uzima u odrzaj uzukapiens veruje da u trenutku uzimanja u odrzaj veruje da ne povredjuje tudja svojinska prava kao id a se prema prisvojenoj stvari tokom vremena koristenja odnosio kao dobronameran korisnik.

77.Stvarno pravo na tuđim stvarima- definicija i podela Prava na tudjim stvarima ( iura in re aliena ) predstavljaju vrstu prava koja imaju stvarnopravnu prirodu, stim sto se de facto odnose na tudje stvari.Stvarna prava na tudjim stvarima obuhvataju prava koristenja tudjih stvari( iura prediorum),zalogu i drzavninu . U iura praediorum se ubrajaju sluzbenosti,superficije i emfiteuza.

50

78.Službenosti Sluzbenosti ( servitutes ) – Predstavljaju stvarno pravo koristenja tudje stvari , ciji je vlasnik drugo lice.Sticale su se poslovim inter vivos i morta causa i to injurecesijom.I prava su se gasila propascu stvari,titularevom odricanjem od prava, nevrsenjem sluzbenosti, dok su se licne sluzbenosti gasile smrcu titulara. Nacela za sve sluzbenosti su : 1) za sopstvenika stvari koja je opterecena sluzbenoscu, iz sluzbenosti ne nastaje obaveza cinjenja, vec samo trpljenja i uzdrzavanja od nekih stvari. 2) Sluzbenost ogranicava sopstvenika u vrsenju njegovih prava. 3) Vrsenje sluzbenosti mora imati ekonomsko-racionalno opravdanje 4) Titular sluzbenosti nema ovlastenja da svoju sluzbenost prenese na drugogasluzbenost, sluzbenosti nije moguca. U zavisnostyi od toga ko je titular nad stvari sluzbenosti se dele na Licne sluzbenosti i zemljisne sluzbenosti.

Licna sluzbenost-se uvek ustanovljava u korist odredjene osobe, dok se zemljisna sluzbenost uvek vezuje za nepokretnosti, tako da sa promenom titulara prava svojine na nekretnini,menja i titular sluzbenosti.Osim toga licne sluzbenosti se gase smrcu titulara, a zemljisne traju neograniceno.Licne sluzbenosti mogu biti u obliku plodouzivanja i upotrebe tudjih stvari . Plodouzivanje – podrazumeva da titular ove sluzbenosti u potpunosti koristi odredjenu stvar, a da njen stvarni vlasnik osim prava svojine od nje nema nikakve koristi.Posluzilac nesme unistiti stvar a u njegove troskove spada i odrzavanje stvari kao i garancija d ace po isteku plodouzivanja stvar vratiti neostecenu. Upotreba tudje stvari-daje manji obim ovlastenja titularu sluzbenosti od plodouzivanja, jer ga ogranicava samo na upotrebu.

Zemljisne sluzbenosti-se uvek vezuju za nepokretnosti tako da se sa promenom titulara prava svojine na nekretnini menja i titular sluzbenosti.dele se na seoske i gradske. Seoske-su najstarije sluzbenosti i vezane su za zemlju, one se gase samim nevrsenjem Gradske-vezane su za zgrade To su sluzbenosti prostora i nastaju radi bolje upotrebe gradskih parcela ili postojecih gradjevina,Da bi se ove sluzbenosti ugasile moralo je doci do oslobadjanja sluzbenosti odrzanjem.

51

79.Superficije i emfiteuze Superficies-Predstavlhja nasledivo i otudjivo stvarno pravo koriscenja zgrade podignute na tudjem zemljistu, koja nosiocu sluzbenosti-superficijaru omogucava da formalno koristi objekat izgradjen na tudjem zemljistu, poput plodouzivanja-s tom razlikom da titular ili superficijent svoja prava moze preneti in a drugoga , za zivota ili posle smrti, sto korisnik plodouzivanja nije mogao.Medjutim sam objekat pravno pripada vlasniku zemljista, zato superficijar placa godisnju nadoknadu i za zemljiste i za objekat ( koji mora odrzavati i nesme ga unistavati) a moze biti vremenski ogranicen rokom koristenja objekta.Superficijes prestaje istekom roka zakupa,neplacanjem zakupa duzim od dve godine ili rusenjem objekta. Emfiteuza-Takodje predstavlja vrstu naslednog zakupa(sluzbenosti)koja se odnosi na zakup zemlje ( na jako dugacak rok recimo 100godina ) .I ovde titular ima pravo zakupa preneti na drugoga ili ga ostaviti u nasledje ali pod jednim uslovom-da placa zakupninu vectigal

80.Zaloga Zaloga (pignus)- Predstavlja stvarno pravo maplate potrazivanja pomocu tudje stvari.Titular ovoga prava je zalogoprimac i sustina je u tome da je vlasnik zaloznog prava imao ovlastenje da vrednost zalozene stvari iskoristi za naplatu svojih potrazivanja.Zaloga se javljala u dva oblika predata zaloga i sporazumna zaloga. Predata zaloga ( pignus datum )-javlja se u slucaju kada zalogodavac u cilju obezbedjivanja svojih ili dugova treceg lica preda zalogoprimcu odredjenu stvar. Sporazumna zaloga ( pignus conventium)-Nastaje kada zalogodavac i zalogoprimac zakljuce sporazum o postojanju zaloge u cilju obezbedjenja posla. A da pri tome ne izvrse formalnu predaju zalozne stvari , nego ona ostaje u vlasnistvu zalogodavca.Ukoliko je sporazumom predvidjeni i prenosenje prava na nepokretnost u slucaju nevracanja duga onda se radilo o hipoteci . Zalogodavac je na istoj stvari mogao da ustanoviti vise zaloznih prava i u tom slucaju su se zalozni poverioci naplacivali po redosledu zakljucivanja zaloge.Zalozno pravo prestaje izmirenjem duga, njegovim oprastanjem, odnosno prelaskom stvari sa zalogodavca na zalogoprimca.

81.Državina Drzavnina ( possessio)-je predstavljala dugorocni posed neke stvari koja je na kraju dovodila do fakticke vlasti nad stvari.Drzalac stvari nije imao dejure vlast ali je bio u uverenju da tu vlast ima-savesni drzalac ili znao da to pravo nema-nesavesni drzalac.I

52

jedan i drugi su u svakom slucaju manifestovali volju da stvar prisvoje i ponasali se kao titulari stvarnoga prava. Elementi drzavnine: -Corpus-- Objektivni element ili fizicka vlast na stvari koja omogucava koristenje i raspolaganje stvari -Animus possidendi—subjektivni element,izrazen kroz volju da se stvar drzi kao svoja u svoe a ne u tudje ime. Drzavina se mogla javiti u nekoliko oblika. Possessio civilis- je drzavina ssavesnog drzaoca stecena pravnim poslom koji pravo smatra valjanim osnovom sticanja drzavine i jedino ona od svih drzavina void sticanju svojine odrzajem. Possessio naturalis- u ovom obliku drzavine postoji samo corpus ali ne i animus tako da possession naturalis ne uziva indirektnu zastitu. Possessio iusta- je drzavina stecena na legalan nacin u suprotnom je iniusta. Possessio bonae fidei – je savesna drzavina, odnosno ona kod koje je drzalac u momentu sticanja vlasti na stvari verovao da njenim drzanjem ne narusava pravo treceg lica, u suprotnom je nesavesna drzavina. Drzavnina je uzivala pravnu zastitu i stitila se pretorovim interdiktima koji su se delili na: a) interdicta retinendae possessionis se koristila u slucaju smetanja poseda ili opasnosti od gubitka poseda.Razlikovali su se interdikti uti possidetis i utrubi Interdikti uti possidentis – stitili su drzaoca nepokretnosti in a osnovu njega pretor nalaze licu koje vrsi uznemiravanje da se uzdrzi od primene sile, s`tim da drzavina mora biti stecena na dozvoljen nacin. Interdikti utrubi- Su stitili od uznemiravanja drzaoca pokretne stvari, pod uslovom da ju je prethodno drzao minimum jednu godinu. b) interdicta recuperandae possessionis – koristili su se u slucajevima kada je doslo do gubitka corpus-a i stitili su drzaoca kome je oduzeta stvar.Delili su se na interdictum unde vi , interdictum de armata, kojima se stiti drzalac nepokretnosti koji je sa poseda oteran upotrebom sile ili od naoruzanih ljudi.Ovi interdikti mogli su se podici u roku od godinu dana od trenutka gubitka poseda.

82.Pojam i sadržaj obligacija u rimskom pravu Prvi pokusaj definisanja obligacija je u Justinijanovim Institucijama, gde se pod obligacijama smatra pravna veza koja je jednu stranu primoravala na predaju neke stvari u cilju isplate ili realizacije pravnog posla.One ne predstavljaju samo pravni nego i imovinski odnos.Pretpostavka za postojanje obligacija je da je njihova sadrzina iskazana u novcu id a moze biti predmet razmene.Kasnija tumacenja smatraju da je obligacija stvaranje obaveze jedne strane prema drugoj.Znaci one su predstavljale

53

uspostavljanje pravne veze izmedju poverioca i duznika i van okvira ovih odnosa one nisu proizvodile posledice. Rimljani su u obligacijama videli pravni odnos koji je regulisan i sankcionisan pravnim odredbama kroz krilaticu sine action nulla obligatio-bez tuzbe nema obligacije.Te tuzba predstavlja neodvojivi segment klasicnog koncepta obligacije, s`tim sto je ugovoreni odnos izmedju dve stranke predvidjao mogucnost tuzbe.U suprotnom nije radjao obligaciju. One su bile i vremenski ogranicene i postojale su dotle dok se poverilac ne naplati, odnosno duznik ne izmiri obaveze. Klasicno pravo je znalo i za promene subjekta u obligacionim odnosima, pa ako se menjao subject-poverilac nazivale su se cesija a ako se menjao duznik radilo se o expromisiji. Do gasenja obligacionih odnosa moglo je doci sporazumno kao i jednostranim raskidom ili gasenjem odnosa nezavisno od stranaka. U sporazumni je spadalo –oprostaj duga, kopmenzacija ili novacija.Jednostrani raskid se javlja u dva oblika u obliku otkaza kod ortakluka i povracaj u prvobitno stanje kod onih obligacija nastalih iz prinude i prevare.Najcesci oblik prestanka obligacionih odnosa nezavisno od volje stranaka jeste gubitak pravne i poslovne sposobnosti , sto je znacilo da lice vise nemoze biti stranka u obligaciji, jer gubitak statusa slobodnog gradjanina povlacio je i gubitak pravne sposobnosti a samim tim i prava na obligacione odnose.Smrt jedne od strana u obligaciji nije zavrsavala obligaciju nego se ugovoreno prenosilo na naslednike.

83.Cesija i ekspromisija Cesija-Realizovala se bez saglasnosti duznika . Radilo se o prenosu potrazivanja sa jednog poverioca na drugog , a niko na drugog nije mogao preneti vise prava nego sto je sam imao te duznik od cesije nije imao stete. Ekspromisija-Nije se mogla izvrsiti bez saglasnosti poverioca, jer ovo je slucaj kada drugo lice preuzima dug , te poveriocu nije svejedno ko taj dug preuzima i zato treba njegova saglasnost i u slucaju dogovora poverioca i novog duznika zakljucuje se nova obligacija s`tim sto stara prestaje da vazi.

84.Jemstvo Jemstvo- je oblik obezbedjenja poverioca u kome se pored duznika javlja i trece lice jemac koje se obavezuje da isplati dug kao i duznik u slucaju kada iz bilo kog razloga dodje do kasnjenja ili prestanka otplate duga.Ako jemac umre njegove obaveze se

54

nisu prenosile na njegove naslednike.Ugovorna kazna nastaje onda kada se duznik obaveze poveriocu da ce mu isplatiti odredjenu kolicinu novca ili ce uciniti nesto drugo na ime kazne ukoliko ne ispuni ugovor.Kreditni nalog kao sredstvo za obezbedjivanje potrazivanja najcesce se javljao u bankarskim poslovima.Ako se pojave nenaplacena potrazivanja, bankar se za datu pozajmicu jednoj osobi mogao naplatiti sa racuna lica koje je potpisalo blanko nalog kao garanciju da ce se sa njegovog racuna naplatiti pozajmljeni iznos sa pripadajucom kamatom.

85.Podela obligacija i njihova podpodela Obligacija, zasticena tuzbom,nastala medjusobnim sporazumom stranaka o bitnim elementima posla, nazivala se kontrakt (contractus-ugovor)Kontrakti su mogli biti: verbalne,literarne,realne,konsesualne i bezimene sinalgmaticne ( obavezujuce za obe strane ) prirode. Realni kontrakti se dele na : Zajam,Fiducija,Zaloga,Ostava,Posluga Konsesualni kontrakti su: Kupoprodaja ,Zakupnina,Ortakluk,Nalog Bezimeni sinalgmaticni kontakti Zatim imamo oblikacije nastale iz delikta u koje spadaju: Kradja Razbojnistvo Protivpravni napadi na coveka I na kraju tu su obligacije nastale iz raznih kauzalnih odnosa: Nezvano vrsenje tudjeg posla Pravno neosnovano bogacenje Verbalni kontrakti-Zakljucivali su se usmenim putem ,izgovaranjem tacno odredjenih reci u formi pitanja i odgovora i najpoznatiji kontrakt je stipulacija. Literarni kontrakt- Odlikovala ih je pisana forma iz koje proisticu obligacije.Pod ovaj tip obligacaja spada i ekspenzilacija poveriocev unos pozajmljenog novca u knjigu izdataka, hirgraff i singraf-vrste priznanica o nastalom dugovnom odnosu koju u prvom slucaju potpisuje sam duznik a u drugom trece lice u ime poverioca i duznika koje svojim potpisom prihvata nastalu obligaciju zadrzavajuci jedan primerak priznanice za sebe.

86.Realni kontrakti Realni kontrakti su obligacije koje nastaju saglasnoscu obe strane o predaji stvari kao najbitnijem elementu duznicko-poverilackog odnosa i zasticeni su posebnom tuzbom. U ove kontrakte ubrajamo:

55

Zajam- Realni kontrakt u kome jedna od strana zajmodavac daje u svojinu drugoj strani zajmoprimcu odredjenu kolicinu zamenjivih stvari(zito,ulje,novac), koji se obavezuje d ace na zahtev ili po isteku odredjenog perioda vratiti istu kolicinu stvari iste vrste i kvaliteta.Zajmodavac nema pravo na naknadu i ukoliko zajmoprimac vrati istu stvar onda se nije radilo o zajmu nego o posluzi. Fiducija-(zavestanje ili veresija) To je realni kontrakt u kome jedna strana fiducijent prenosi stvar na privremeno koristenje fiducijaru koji se obavezuje da ce je vratiti nakon isteka odredjenog roka ili ispunjenja odredjenih uslova.Karakteristicno za fiduciju je da u trenutku nastanka ona iziskuje neka prava i obaveze koje se tokom trajanja obaveze moze promeniti i stvoriti sasvim drugu obavezu.Recimo da fiducijar pretrpi materijalnu stetu izazvanu fiducijantovom stvari , fiducijat na sebe uzima obavezu nadoknade. Zaloga- je poput fiducije vrsta ugovora koji se zakljucuje u cilju obezbedjivanja potrazivanja.U ovom realnom kontraktu zalogodovac predaje zalogoprimcu stvar u drzavinu kao garanciju izmirenja dugovanja.Obaveza zalogoprimca je da nakon izmirenja obaveza vrati zalogodavcu njegovu stvar.I ona je dvostrano nejednak ugovor jer posle vracanja duga zalogodavac postaje poverilac a zajmoprimac poverenik . Ostava-Realan kontrakt u kome jedna strana deponent predaje drugoj depozitaru pokretnu stvar na cuvanje, besplatno ili pod odredjenim uslovima.Depozitar se obavezuje d ace stvar vratiti depozitaru na njegov licni zahtev.Klasicno pravo nije dozvoljavalo da depozitar cuvanu stvar koristi.

87.Konsesualni kontrakti Konseusalni kontrakti predstavljaju takvu vrstu obligacija koji se zasnivaju na sporazumu(consensusu)sugovaraca o bitnim elementima posla.Rimsko pravo poznaje cetiri vrste sporazumnih ugovora : Kupoprodaja-konseusalni kontrakt u kome se jedna strana prodavac-venditor izjasnjava d ace prodati neku stvar , dok se druga strana kupac-emptor obavezuje d ace istu tu stvar platiti odredjenom sumom novca.Sa ekonomskog aspekta to je razmena dve vrste robe od kojih je jedna novac koji ima ulogu merila vrednosti robe.

56

57