Istorija Arhitekture i Naseljavanja u Srbiji 2 Preromanika

II ПРЕДАВАЊЕ 2014-15.

ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ У СРБИЈИ

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК ПРЕРОМАНСКА АРХИТЕКТУРА

Рани средњи век



Византија је у време Јустинијана (6 век н. e.) као наследник Источног Римског царства доминирала подручјем Балкана.



Сукобљавала се са варварима – Источним Готима, Гепидима, Сарматима, Аварима и Словенима.



Словени долазе на простор око Саве и Дунава у другој половини 7. века. Име им се први пут помиње у називу Мало - Азијског града Гордосервона 680 - 681. год., насељеног становништвом са Балкана у оквиру колонизације Византијског царства.



Византија се у почетку борила против продора других народа, а касније их је асимилирала као културно јача средина.

Рани средњи век



У Панонској низији се поред Јужних Словена насељавају Угари (од краја 9. века), а источни део Балкана заузимају Бугари (од 8. века).



Западни део Балкана заузимају Франци, који почетком 9. века освајају Далмацију.



Ситуација на Балкану се стабилизује до 9. века када се стварају прве државице, односно зачеци феудалног друштвеног система – жупе као територијалне јединице и жипани као родовске старешине.

држава Људовита Посавског – око Драве, Саве и Дунава држава кнеза Трпимира у Далмацији држава кнеза Властимира у Рашкој (са синовима Мутимиром, Гојником и Стројимиром)  држава Михајла Вишевића у Захумљу   

ХУМ И ЗАХУМЉЕ – Далматинско приморје (Мљет, Пељешац и Стон) ТРАВУНИЈА – област око Требиња ДУКЉА ИЛИ ЗЕТА – Doclea, код старе Рибнице (дан. Подгорице) и око Скадарског језера РАШКА – око старог Раса (код дан. Новог Пазара)

Рани средњи век        



Срби су своју власт проширили на простор од Цетине до Бојане - у унутрашњости до Косова поља. У 9. веку најзначајније области су Зета и Рашка. Почетком 10. века Бугари су под царом Симеоном освојили целу територију Балкана. Средином 10. века кнез Часлав просторе Балкана враћа у састав Зетске државе, а у њен састав улази и Травунија. Током 11. века Рашка се ослања на Византију и ратује са Угарима. Улази у састав Самуиловог царства. Од 1018. Рашка је поново под Византијом. У 11. веку седиште Зетске државе је у Дукљи. Владари, почевши од кнеза Војислава, се боре за осамостаљење у односу на Византију. Кнез Михаило Вишевић (1052-1082), из Захумља, је са Зетом повезао и српске земље у унутрашњости. Вешто је балансирао између Цариграда и Рима и 1077. добио краљевске ознаке. Његов наследник Бодин (1082-1101) се ослањао на Нормане, противнике Византије. То је врхунац моћи Зетске државе. Он поред Травуније, Захумља и Зете влада и Рашком и Босном.

Рани средњи век



На челу државе је био владар, поред њега су билe велможе – властела (родовске сарешине – жупани), сељаци су били кметови или себри



Властелини су вероватно живели у земљаним утврђењима штићеним дрвеним палисадама - насеља градинског типа, у којима су биле њихове палате – дворови, грађени од дрвета.



Кметови су живели у селима у којима су куће за становање биле брвнаре у планинским пределима и бондручаре у равници.



Привреда је примитивна – баве се земљорадњом и сточарством.

Рани средњи век



Словени су се на територији Византијског царства асимилирали и примили су хришћанство од 874. год.



Ширило се преко мисионара и монашких редова.



Хришћанство је било неподељено до 1054.



Југоисточни крајеви Балкана су били под утицајем источне православне цркве и Солуна као центра.



Западни и приморски крајеви су били под утицајем западне цркве и Барија у Јужној Италији. У Бару је формирана надбискупија.



Свештенство помаже учвршћивање власти феудалаца. Властела и владари помажу грађење цркава и манастира, они су ктитори. Верске, сакралне, грађевине се граде од камена.

Прероманска архитектура – од почетка 9. до краја 11. века (поједине цркве су из 12. века)



Стилски и просторни концепт сакралних грађевина је јединствен на целом подручју и има опште карактеристике западне прероманске архитектуре.



Постоје извесне специфичности, везане за поједина подручја.



Присутно је велико богатство просторних решења.



Грађевине су малих димензија и примитивне технике грађења у ломљеном и притесаном камену.

Прероманска архитектура

Основни типови црквених грађевина 1.

Грађевине подужног плана

- Једнобродне цркве правоугаоне основе са кулом на западној страни (дрвена конструкција) - Тробродне базилике правоугаоне основе са кулом на западној страни (дрвена конструкција) - Једнобродне цркве правоугаоне основе са сводном конструкцијом (без или са кубетом)

Једнобродне цркве правоугаоне основе са сводном конструкцијом

-

Цркве су малих димензија, наос је правоугаоне основе. Над наосом су полуобличасти или крстасти сводови. Покривене су дрвеном кровном конструкцијом, која формира двоводни кров. Кубе је четвртасто и има четвороводни кров. Олтарске апсиде су унутра полукружне, а споља четвртасте; или полукружне и унутра и споља.

Једнобродне цркве правоугаоне основе са сводном конструкцијом Наос је подељен на два-три травеја са јаким прислоњеним пиластрима који носе попречне луке. Имају полукружне нише.

Црква св. Томе у Кутима (Бока Которска), 10 или 11. век

Црква св. Михаила у Стону (Пељешац)

Једнобродне цркве правоугаоне основе са сводном конструкцијом Уколико постоји, мало кубе излази непосредно из крова или је кров са надвишеним деловима у виду трансепта.

Црква св. Ђорђа у старој Рибници (Подгорица)

Једнобродне цркве правоугаоне основе са сводном конструкцијом Црква св. Петра у Бијелом Пољу – саградио кнез Мирослав, брат Немањин, у другој половини 12. века (натпис на порталу)

Има подужни и попречни свод (у средњем ужем травеју) са коцкастим кубетом у средишту. На крову је крстообразни облик, споља изгледа као тробродна базилика са попречним трансептом. Испред наоса је накнадно изграђена припрата са две високе куле.

Од цркве св. Луке у Котору (1195. год) сматра се као почетак романске архитектуре, кубе је на пандантифима (конструктивно кубе) што је утицај Византије.

Прероманска архитектура

2. Грађевине централног плана

-

Основе слободног крста са кубетом

-

Ротонде са кубетом

-

Триконхалне или тетраконхалне основе са кубетом

Основе слободног крста са кубетом

- Црква св. Крста у Нину поч 9. века

Ротонде са кубетом

црква св. Петра и Павла код старог Раса, 9. век (обновљена у 12. веку) има отворену галерију, купола се носи на четири снажна пиластра и на угаоним тромпама. Купола има тамбур (по предању у њој је крштен Немања).

Мултиконхалне и триконхалне основе са кубетом

мултиконхалне  Црква у Ошљу код Стона

триконхалне  Црква код Затона на Лиму

3. Комбиновани план

Комбиновање плана једнобродне цркве и триконхоса. Црква Пречисте Крајинске на Скадарском језеру

Техника зидања и материјали

Ломљени и притесани камен. Зидови су велике дебљине. Техника зидања је примитивна. За грађење се понекад користе и материјали са порушених античких грађевина (сполие).

Петрова црква код старог Раса

Конструкција сводова и купола је доста архаична и неусавршена. Примењују се луци и сводови, а за апсиде конхе. Луци су полукружни, сводови су полуобличасти и крстасти (без ребара). Кубета израстају непосредно из крова. Прелаз из квадратне у кружну основу врши се помоћу тромпи.

Петрова црква код старог Раса – Прелаз из полигоналне у кружну форму са тромпама

приказ тромпи и пандантифа

ОБРАДА ФАСАДА

Главни елементи на фасадама су пиластри и полукружни аркадни фриз испод кровног венца. Понекад су пиластри конструктивни, налазе се на месту пиластера у унутрашњости (подупиру зидове на месту попречних лукова). Понекад су пиластри полукружног пресека (углавном у Хрватском приморју). Код малих цркава пиластри су плитки и имају декоративну улогу, само носе слепи аркадни фриз. Нису конструктивни, не одговарају унутрашњој подели и унутрашњим пиластрима. На кубетима су плитке издужене нише са лучним завршетком. Можда су поједине цркве биле и споља малтерисане.

Црква св. Ђорђа у старој Рибници

Црква св. Петра у Бијелом Пољу

црква св. Петра и Павла, код старог Раса

Отвори прозора су мали, узани и засведени полукружним луком.

Затварају се и каменим транзенама са декоративно обрађеним окулусима. Улази, портали, су архитравни или лучно завршени. Уоквирени су тесаним каменим довратницима и надвратницима. Црква св. Петра у Бијелом Пољу има портал од белог мермера.

црква св. Петра и Павла, код старог Раса

Унутрашња обрада

-

Зидови су у унутрашњости били малтерисани и покривени фрескама, живописом.

Црква св. Ђорђа у старој Рибници

Декоративна камена пластика

-

-

-

-

Постојале су ниске камене олтарске преграде и циборијуми (балдахини) у олтару. Крстионице су имале посебну декоративну обраду, у виду камене пластике. Декоративна камена пластика је била веома богата. Сконцентрисана је на прозорским отворима и олтарским преградама, крстионицама и циборијумима. Пластика је плитка, површинска, и њоме се украшавају предње видне површине.

Декоративна камена пластика

-

-

-

-

Главни мотив је преплет који је скоро увек трочлан (преплетна трака има у средини два удубљења). Користи се геометријски преплет (кругови или кругови и квадрати) и вегетабилан преплет (када се трака комбинује са стилизованим цветом). Обично се геометријски преплет користи за целе површине, а вегетабилан за оквирне траке. Понекад се преплет комбинује са мотивима птица, животиња, грифона или хришћанским симболима (шестокрака звезда или крст).

Декоративна камена пластика са циборијума у цркви св. Трипуна у Котору – 9. век

Превлака – Бока Которска

Св.Тома у Кутима код Херцег Новог