ISTORIJA 6.RAZRED

за шести разред основне школе са читанком и радном свеском

6

УЏБЕНИК ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА РАДНА СВЕСКА

Марко Шуица t
Радивој Радић

ИСТОРИЈА за шести разред основне школе

УЏБЕНИК ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА РАДНА СВЕСКА ФРЕСКА – Београд 2010.

САДРЖАЈ I УВОД

5

1. Доба средњег века 2. Извори за историју средњег века Проверите, обновите, научите!

6 10 14

II РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

19

1. Велика сеоба народа 2. Источно римско царство – Византија 3. Пад Западног римског царства и стварање германских држава 4. Хришћанска црква у раном средњем веку 5. Франачка држава 6. Феудално друштво 7. Арабљани и Европа Проверите, обновите, научите! 8. Досељавање Јужних Словена на Балканско полуострво 9. Последице насељавања Словена на Балканско полуострво 10. Досељавање Срба и Балканско полуострво до 11. века 11. Покрштавање Словена 12. Крај раног средњег века Проверите, обновите, научите!

20 24 28 31 34 38 42 46 52 55 58 62 66 70

III ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

77

1. Света земља и крсташки ратови 2. Монархије западне Европе 3. Византија у позном средњем веку 4. Градови у позном средњем веку 5. Свакодневни живот: породица, начин живота, празници 6. Култура, уметност, наука у средњем веку Проверите, обновите, научите! 7. Србија и Балканско полуострво у доба Стефана Немање 8. Српска држава и Балканско полуострво у првој половини 13. века 9. Сава Немањић и уређење српске цркве 10. Успон српске средњовековне државе 11. Друштво у средњовековној Србији 12. Душаново царство 13. Крај Српског царства 14. Успон босанске државе 15. Свакодневни живот у средњовековној Србији Проверите, обновите, научите! 16. Долазак Османлија у Европу и српске земље 17. Држава кнеза Лазара и битка на Косову 18. Држава српских деспота 19. Последњи отпор хришћанских држава Османлијама 20. Сеобе на крају средњег века 21. Од историје до легенде 22. Крај средњег века Проверите, обновите, научите! Речник појмова

78 82 85 88 92 96 100 106 110 113 116 119 122 126 128 131 134 142 146 150 154 158 161 164 168 174

ИСТОРИЈА

7 6

ǑǮǼǺǻǬǺǾǶǼǴǮǬǽǮDZǾǴǽDZǭDZ ǜǬǹǴǽǼDZǰȕǴǮDZǶ Тема II I

Велика економска криза која је у III веку захватила Римско царство, као и све насртљивији напади варварских племена на његове границе, наговестили су крај антике. Велика цивилизација, која је неизмерно задужила светску историјску баштину, лагано се приближавала своме заласку. Нови народи, до тада не много приметни у историји, својим рушилачким наступом најпре су уништили знатан део античког света. Међу тим, онда су, покрену ти хришћанством које је постало светска религија и ослоњени на традиције антике, створили нови средњовековни свет и отворили епоху која ће трајати читав миленијум. Та ће епоха на особен начин дати свој велики допринос светској цивилизацији.

Европски Цар Јустинијан морепловци I са пратњом, на прагу мозаик Новогизсвета Равене

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

С

еоба представља премештање једног племена или народа са једне територије на другу. Велика сеоба народа започела је крајем старог века. Она је била узрок промена које су довеле до пада Западног римског царства.

Источноготски украс у облику орла, 6. век

1.ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА

Почетак Велике сеобе народа До сеоба племена или народа долази уколико се промене услови живота на територији на којој живе. Најчешћи узроци сеоба у прошлости били су: недостатак хране, лоша клима и напади других народа или племена. Велика сеоба народа започела је 375. године. Tада су Хуни прошли кроз равницу између Каспијског мора и планине Урал. Тај простор назива се Врата народа, и представља природни пут из Азије ка Европи. Померањем великих група варварских племена и народа ка Европи, у страху од Хуна, започела је Велика сеоба народа. Велика сеоба трајала је неколико векова. У њој је учествовало више азијских, германских и словенских народа.

Римски легионари, рељеф

Хуни Хуни су били народ азијског, монголског порекла. Територија са које су дошли налазила се на простору данашње Монголије у Азији и граничила се са Кином. Хуни су били изузетно увежбани, брзи коњаници и сурови ратници. Где год су пролазили, доносили су велика разарања и сејали страх. Бројни варварски народи који су се нашли на путу кретања Хуна, или су пред њима почели да беже или су им се потчињавали. Током прве половине 5. века Хуни су загосподарили великим делом Европе. Хуне је ујединио краљ Атила (434–453). Због своје суровости добио је надимак Бич Божји. Средиште његове државе налазило се у Панонској

Хунски новац с краја 5. века

20

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

низији (територија данашње Мађарске). Атила је био способан и храбар војсковођа. Нападао је и Византију и Западно римско царство, наневши им велика разарања. Његово ширење на запад зауставили су Римљани, на територији данашње Француске. Претрпевши пораз Атила је напао Апенинско полуострво. После почетних успеха повукао се у центар свога краљевства, где је убрзо и умро. Његовом смрћу нагло је почела да слаби моћ Хуна. Њихово дотад водеће место у борби против Римског царства преузели су други варварски народи.

Народи у сеоби Међу многобројним племенима и народима који су учествовали у сеоби, посебно се истичу Готи, Вандали, Франци и други германски народи.

Велика сеоба народа

Сви народи који су се померали пред Хунима кретали су се из правца истока ка западу или југу Европе. Долазак Хуна изазвао је, дакле, ланчано померање народа: једни народи потискивали 21

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК су друге. Народ Гота се још пре доласка Хуна поделио на Западне Готе – Визиготе и Источне Готе – Остроготе. Визиготи су дошли на Балканско полуострво и упали на територију Византијског царства. Крајем 4. века напустили су територију Византије и убрзо су заузели Рим. Ни ту се нису дуго задржали – наставили су сеобу и коначно се населили на Иберијском полуострву (данашња Шпанија). Остроготи су се после више година лутања населили на Апенинском полуострву (данашња Италија). Ту су створили своју краљевину. Франци су заузели велики део западне Европе. Њихова држава, Франачка, настала је на територијама данашње Немачке и Француске. Још један народ који је учествовао у Великој сеоби народа остао је запамћен по злу. То су били Вандали. Они су прокрстарили читавом Европом и настанили се у северној Африци. Приликом освајања Рима (455. године), Вандали су град опљачкали и разорили велики број храмова и споменика. Због тога се и данас, по њима, свако насилничко понашање, рушење и уништавање уметничких предмета (зграда, слика, скулптура) назива вандализам. Крајем 5. и у 6. веку у сеобе су се укључили и Словени.

Круна визиготског краља Рецесвинта

Начин живота Током Велике сеобе, народи који су у њој учествовали прехрањивали су се ловећи плен, или су пљачкали разорена села и градове. Пошто су стално били у покрету, нису могли да се баве земљорадњом па су им залихе хране биле ограничене и често недовољне. Временом, ови народи прихватили су хришћанство и почели да се насељавају на територији некадашњег Римског царства. Тада су почели да прихватају и неке обичаје и начин живота Римљана. Засновали су своја насеља и почели да се баве земљорадњом. Повратак са номадског на седелачки начин живота, као и прихватање хришћанства, били су предуслови стварања нових држава на тлу некадашње Римске империје. Спајањем старе римске културе и германских обичаја под окриљем хришћанства, настала је посебна култура. Она је постала темељ средњовековних европских држава.

Вандалски коњаник, представа на једном римском мозаику

Завршетак Велике сеобе народа Велика сеоба народа трајала је неколико столећа. Насељавање народа и племена одигравало се у етапама. После првог таласа сеоба уследио је други, у коме су се појавили нови народи, међу њима и Словени. Епоха великих сеоба завршила се око 700. године. Окончана је стварањем држава нових народа на тлу Европе.

Долазак Мађара у Европу. Минијатура из једне средњовековне хронике

22

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

По завршетку Велике сеобе народа Европу су задесиле и друге миграције. Међу њима најзначајније су биле сеобе Викинга и Мађара. Викинзи су, као народ из северне Европе, добили и назив Нормани, што значи северни људи. Они су из Скандинавије, у својим бродовима, предузимали путовања по читавом свету. На истоку су дошли у Русију, на југу су у Средоземљу основали своју краљевину, а на западу стигли чак до Северне Америке. Били су чувени као застрашујући пљачкаши и разбојници. За разлику од њих, Мађари су били азијски номадски народ који је током 9. века дошао у Европу. У Европи су они, међутим, постали страх и трепет, као што су некада били Хуни. Њихов даљи продор зауставио је (955. године) немачки краљ Отон I у бици код реке Лех, у данашњој Немачкој. После пораза, Мађари су се повукли, примили хришћанство и на територији Паноније основали своју државу.

Непознате речи

номади – људи, или народ који не живи на једном месту, већ стално мења место свог боравка. Заједно са породицама сели се и њихова имовина. миграција – сеоба, премештање становништва са једне територије на другу, из једне земље у другу земљу Скандинавија – област на северу Европе. Обухвата данашње земље Норвешку, Шведску и Данску

ПЕРИОД СЕОБА НАРОДА

Вандали Лангобарди Визиготи Викинзи Хуни Словени Авари

Срби и Хрвати Бугари

Мађари

300. година

400.

500.

600.

700.

800.

900.

Питања и задаци

1. Којим важним догађајем и када је започела Велика сеоба народа? 2. Наведите најважније народе који су учествовали у Великој сеоби. 3. Наведите главне разлоге због којих су номадски народи променили свој начин живота. 4. Када се завршавају најважније сеобе народа у Европи? 5. У ком веку и којим догађајем је заустављен продор Мађара у Европу?

23

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

В

изантија је једина држава с ове стране Кинеског зида која је трајала од касне антике до краја средњег века. Она је пролазила кроз успоне и падове и била једна од најзначајнијих цивилизација у историји човечанства. Извршила је велики културни утицај на читав низ средњовековних држава и народа.

2.ИСТОЧНО РИМСКО ЦАРСТВО – ВИЗАНТИЈА Хришћанско царство

Цар Константин. Мозаик се налази у чувеној цркви Св. Софије.

Шта цар Константин држи у својим рукама и шта је тиме представљено?

За разлику од Западног римског царства, које су варвари срушили 476. године, Источно римско царство наставило је да живи још хиљаду година. Захваљујући гушћој насељености, већем броју великих градова и јачој привреди, оно је лакше поднело кризу 3. века. Реч је о највећој кризи коју познаје светска историја. Византија почива на три темеља; то су: римско државно уређење, грчка култура и хришћанство. Без било која од ова три елемента она се не може замислити, а тек њиховим прожимањем настаје византијска цивилизација. Византија, која је вековима била чувар и обновитељ античког наслеђа, нема свог историјског наследника.

Престоница Цар Константин (324–337) преместио је престоницу из Рима у Константинопољ, који зову и Нови или Други Рим. То је једини град на свету који се простире на два континента – у Европи и Азији. Словени су му дали име Цариград. Он је мостобран између Европе и Азије и најважнији град у средњем веку. Подигнут је на месту старог града Византиона, по чијем је имену Источно римско царство касније названо Византија. Цариград, град на Босфору, био је не само раскрсница многих трговачких путева него и својеврстан интелектуални светионик који је обасјавао читав средњовековни свет. У њему су подигнуте 24

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

стотине цркава и других грађевина. Најважнији хришћански храм била је Света Софија, црква Божје Премудрости. Подигао ју је Јустинијан I у 6. веку, и била је архитектонско чудо. Византија се не може замислити без своје престонице – Цариграда. Тако је падом Цариграда под налетом Османлија, 29. маја 1453. године, пала и Византија.

Становништво Историја Византије није историја Грка у средњем веку. Напротив, Византија је била, у правом смислу речи, космополитска држава. Њено становништво чинили су различити народи – Грци, Словени, Јермени и Јевреји – који су говорили различите језике. Према једном истраживању, од неколико стотина византијских породица 11. и 12. века, чак једна четвртина била је словенског, латинског, јерменског, арапског или турског, односно негрчког порекла. Међутим, грчки језик и грчка култура били су обједињујући чинилац у тој великој етничкој разноликости. Утемељени на наслеђу Римског царства, Византинци су себе називали Ромејима тј. Римљанима, а своју државу „царством Ромеја“. Термини Византија и Византинци производ су модерне науке и уведени су тек у 16. веку. Византинци за њих нису знали. У рановизантијском периоду (4–6. век) у употреби су били латински, као званични језик, и грчки, којим се највише говорило у Источном римском царству. Тада су то били светски језици у правом значењу те речи. Од 7. века у Византији је сасвим превладао грчки док се латински постепено заборављао.

Цар На челу Византије налазио се цар (василевс). Према схватањима Византинаца он је био Божји изасланик на Земљи: као што је један Бог на небу тако је и један цар на земљи. Цар је био врховни заповедник војске, највиши судија и законодавац, затим бранилац цркве и хришћанске вере. Као господар хришћанске васељене, он се налазио на врху замишљене пирамиде средњовековних владара. Сви остали, у зависности од величине и значаја државе коју су предводили, налазили су се испод византијског цара. Када би се појавио, његови поданици били су дужни да падају ничице и пољубе скут цареве одеће; то се зове проскинеза. Пурпур, односно љу бичастоцрвена боја обележје је царске власти у Византији. Само је цар имао право да носи одело и ципеле пурпурне боје и да се на свечаним повељама потписује мастилом боје пурпура.

Света Софија (Аја Софија). Изградио ју је цар Јустинијан у 6. веку

Пурпур (латински: purpura; грчки: porphyra; пурпурни пуж; скер летна) нaјфинија је љубичастоцрвена боја. Најпре су је производили стари Феничани од безбојног сока тзв. „пурпурног пужа“, који се обоји тек на светлости. У Византији, пурпур је био царска боја јер су само цареви могли да носе одећу пурпурне боје, да обувају ципеле пурпурне боје и да се потписују мастилом боје пурпура. Према речима учене византијске принцезе Ане Комнине, „Порфира“ је означавало одвојено здање у оквиру царске палате у Цариграду, изграђено од тесаника црвеног мрамора. Оно је служило као породилиште византијских царица. Управо по имену тог здања, по целом свету се раширила реч „порфирогенит“ („рођен у порфири“, „рођен у пурпуру“) која је означавала синове и кћери византијских царева и наглашавала њихово најплеменитије порекло. Непознате речи

Ромеј – на грчком, Римљанин. космополит – онај који цео свет сматра својом отаџбином, а све људе својим суграђанима и браћом. проскинеза – падање ничице пред владарем, знак поштовања неког као божанства. васељена – насељени део Земље, цео свет.

25

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК Економска моћ и новац Свила Тајном производње свиле први су овладали Кинези. Двојица византијских монаха су око 550. године у својим штаповима, преко града Самаркан да, про кри јум ча ри ли ја ја шца свилене бу бе, па су и Византинци овладали вештином прављења свиле. Ту тајну чували су шест векова и на производњи и продаји свиле зарадили огромне суме новце. Међутим, средином 12. столећа, војници краља Рожера II, владара норманске Краљевине двеју Сицилија, освојили су византијске свиларске центре Коринт и Тебу, постројења и мајсторе укрцали на бродове и одвезли у Палермо. Тако је Византија изгубила монопол на производњу свиле.

Цареви Диоклецијан и Константин реформисали су Римско царство пошто је у 3. веку запало у велику економску кризу. Извршили су важне промене како у врховној власти и организацији власти у провинцијама, тако и у војсци. Сенат је изгубио некадашњи значај, а нарасле су цареве надлежности. Изграђена је веома уређена држава са добро организованим државним апаратом и делотворном наплатом пореза. Константин је утемељио нов новчани систем чију је јединицу чинио златни солидус, златник који је седам векова задржао своју вредност и био најбоља монета средњег века. Византијским новцем могло се куповати широм оновременог света. Тако је златник Јустинијана I нађен и у данашњој Шведској и у долини реке Хоангхо (Жута река) у Кини. Почев од средине 11. столећа, када је Византија запала у кризу, њен златник почео је лагано да губи вредност. Тада су га претекле валуте неких италијанских поморских република, пре свега Венеције.

Јустинијанова обнова

Грчка ватра Течни пламен који се из специјалних сифона избацивао под притиском, и изазивао пожаре на бродовима. Хемијски састав ове запаљиве смесе остао је непознат: Византинци су га чували као војну тајну. Наводно ју је изумео архитекта Калиник из града Хелиопоља и 673/74. године, приликом арабљанске опсаде Цариграда, ставио је на располагање цариградској влади. Захваљујући „грчкој ватри“ Византинци су тада просто спржи ли ара бљан ско бро до вље и однели велику победу.

26

Цар Јустинијан I Велики (527–565) био је заокупљен идејом обнове Римског царства. Његове војсковође повратиле су северну Африку, Италију и југоисточни део Шпаније. Тако је Средоземно море поново постало римско језеро. Галија и Британија остале су ван домашаја Царства. Међутим, ова освајања однела су много новца тако да је Јустинијан наследницима оставио огромну, али малаксалу државу. Важнија од ратова које је водио била је Јустинијанова кодификација римског права, подухват који је ишао далеко испред свог времена. Његови правници су римско правно наслеђе сабрали у Зборник грађанског права (Corpus iuris civilis), после Библије најважнију књигу европске цивилизације. У 7. веку уследила је најезда Арабљана на истоку и инвазија Словена на Балканско полуострво, што је Византију довело на руб опстанка. Ипак, царство је, захваљујући реформама цара Ираклија (610–641) успело да одоли великом историјском изазову, мада су 7. и 8. век упамћени као „мрачна“ или „тамна“ столећа византијске историје. Тако је око 800. године Византија много слабија од тадашњих светских сила Франачке и Арабљанског калифата. Међутим, две стотине година касније, око 1000. године, за владе цара Василија II Бугароубице (976–1025), Византија је поново најјача сила.

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Византијско царство из времена Јустинијана

Јустинијан Флавије Петар Саватије био је византијски цар (527–565). Потицао је из балканских провинција, а рођен је око 482. године. Већ за владавине свог ујака Јустина I, направио је сјајну каријеру. Био је најобразованији човек свог времена и окружио се најбољим могућим сарадницима који су му помогли да изведе читав низ великих државних подухвата. Пред његовим свестраним духом бледе неке од његових слабости као што су несталност, сујета и неотпорност према ласкању. Мисао о обнови Римског царства заокупљала га је до степена опседКултура ну тости. Његове војсковође Велизар и Нарзес повратили су северну Византија је на пољу културе столећима стајала испред свих Африку, Апенинско полуострво и држава средњовековног света. У њеној духовној орбити налазили југоисточне делове Пиринејског посу се многи народи чија се култура развијала под пресудним вилуострва. Тако је Средоземно море поново постало „римско језеро“. Најзантијским утицајима. Цар Теодосије II (408–450) у Цариграду је, већи Јустинијанов подвиг је систе425. године, основао Универзитет. На овој високошколској устаматизовање римског права у дело нови предавале су се граматика, реторика, филозофија и право. Corpus iuris civilis (Зборник грађанског права), после Библије најважнију Питања и задаци књигу европске цивилизације. Супруга му је била Теодора, некадашња циркуска играчица, али и жена 1. Који су темељи на којима почива Византија? изузетних способности. Јустинијан 2. Ко је и када основао Константинопољ (Цариград)? није волео светковине на двору, а и 3. Када је основан цариградски универзитет? тада би пио само воду и јео плодове 4. Ко је обновио Римско царство у 6. веку? дивљих биљака.

27

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

В

елики миграциони талас, познат под називом Велика сеоба народа, који је запљуснуо границе Римског царства, довео је до рушења античког света. Западно римско царство подлегло је најездама, а на његовим рушевинама настале су варварске државе.

Римски коњаник

3.ПАД ЗАПАДНОГ РИМСКОГ ЦАРСТВА И СТВАРАЊЕ ГЕРМАНСКИХ ДРЖАВА Римљани и варвари Борба Римљана и варвара, рељеф

Римско царство је у 3. веку доживело једну од највећих криза које познаје светска историја. Цареви Диоклецијан и Константин су, на размеђу 3. и 4. века, старој империји својим реформама удахнули нову животну снагу. Међутим, Западно царство није могло да одоли непрестаним нападима околних варварских народа, пре свега германских племена. Оно је престало да постоји када је германски вођ Одоакар свргнуо последњег римског цара Ромула Августула 476. године. За разлику од Запада, античка цивилизација на Истоку је опстала све до краја 6. века.

Опадање градова Последица варварског рушења Западног римског царства била је рурализација пространих делова западне Европе, тј. превладавање сеоског у односу на градски живот. Како је проницљиво примећено, „варвари су се бојали градова као гробница“. Сенаторска аристократија, важан део римског друштва, преживела је али у новонасталом поретку није имала стварну власт. Пропадање великих поседа допринело је њеном одумирању. Осим тога, продор германских одреда на Апенинско полуострво за последицу је имало и нагло пропадање градова. 28

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Процесу опадања градова нарочито је допринела епидемија куге која је у 6. веку погодила Европу. Ова пошаст обнављала се током 7. столећа и нанела нов ударац градовима, који су били последња упоришта античких традиција. Почетком 8. века Арабљани су из северне Африке продрли на Пиринејско полуострво и део Галије. Важна последица ових догађаја лежала је у томе да се средиште политичке моћи са обала Средоземља лагано премештало ка унутрашњости европског континента.

Варварска племена Германска племена, која воде порекло из Скандинавије, почев од 1. века пре наше ере постепено су се премештала ка сливовима река Рајне и Дунава. Део њих временом је населио простор између Рајне и Балтичког мора. Реч је великим племенским савезима који су угрожавали западне границе Римског царства. Међу њима најпознатији су били Вандали, Англи, Саси, Лангобарди и Франци. На другој страни, са истока, на Царство су се устремили Визиготи (Западни Готи) и Остроготи (Источни Готи). Уочи почетка Велике сеобе народа они су се налазили у пространом залеђу Црног мора. Основна политичка установа код старих Германа била је ратничка дружина. Њу су чинили вођа (краљ) и његови ратници, који су му дуговали верну службу. Заузврат, уживали су његову заштиту и учествовали у деоби плена. Вођа је биран према способностима. Ономе коме би пошло за руком да постигне низ ратних победа и да се дуго одржи на власти, отварала се могућност да оснује династију. У складу са древним обичајима, он је своје порекло доводио у везу са старогерманским боговима. На тај се начин међу паганским Германима обезбеђивала светост краљевске власти.

Германски војсковођа

Варварске државе Германски народи Римско царство су најпре нападали само због пљачкања, без намере да се тамо трајно настане. Како би заштитили римску територију, цареви су појединим племенима уступали пограничне области, уз обавезу да их ови штите од напада других варвара. Они су добијали статус савезника Царства. На тај начин почело је и постепено насељавање варварских племена на тлу римске државе. Истовремено долази и до варваризације римске војске. Почев од 375. године, од почетка Велике сеобе народа, из основа је почела да се мења демографска слика Римског царства. После пада Западног римског царства, 476. године, на његовом тлу стварају се варварске државе. Пре свега, реч је о германским пле-

Непознате речи

варварин – назив за странца у старој Грчкој и Риму; груб, суров, неотесан човек, човек без образовања. рурализација – уношење сеоског начина живота у градску средину. династија – владарска лоза, низ владара из исте породице. демографија – наука која се бави статистичким испитивањем становништва на одређеној територији.

29

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

менима: Вандали су створили државу у северној Африци, Остроготи на Апенинском полуострву, Визиготи и Свеви на Пиринејском полуострву, Франци и Бургунди у Галији. Лангобарди су најпре били у Панонији, али су се, после доласка азијских Авара, 567. године, преселили у северну Италију, у долину реке По, која се по њима и данас назива Ломбардија.

Римљани и дошљаци Пропаст Западног царства пред римску аристократију поставила је питање како прихватити новонастало стање. Њен велики део схватио је да је најбоље изнаћи путеве сарадње са примитивним али снажним дошљацима, којима се на бојном пољу није било могуће одупрети. Веровали су, међутим, да ће они постепено прихватити тековине надмоћне римске цивилизације. Пропадање римских градова још је више потомке старих аристократских породица усмерило да приђу дворовима варварских вођа. Најбољи пример стапања водећих слојева два друштва, која су у почетку међусобно веома удаљена, срећемо у Италији. Тамо су се, крајем 5. и почетком 6. века, представници римске аристократије повезали са племенским вођама Острогота.

Лангобардски историчар и члан бенедиктинског реда Павле Ђакон рођен је око 720, а преминуо око 799. године. Потицао је из угледне породице и за оновремене услове стекао најбоље могуће образовање. После пропасти лангобардске државе, коју је покорио Карло Велики (768–814), Павле Ђакон је од 776. до 787. године боравио на двору франачког владара и био један од најистакнутијих интелектуалаца. У манастиру Монте Касино, где је провео последње године живота, написао је своје главно дело Историја Лангобарда (Historia gentis Langobardorum), у којем је описао повест овог народа од најстаријих времена до 744. године.

Христијанизација Тешњи односи и сарадња са Римским царством довели су поједина варварска племена у додир са хришћанством. Оно је у 4. веку најпре постало допуштена, 313. године, а затим, око 380. године, и државна религија римске империје. Међу германским племенима хришћанство су примили најпре Готи, почетком друге половине 4. века. Тада започиње прожимање варварске културе, која је у почетку била врло скромна, и остатака велике римске цивилизације. Уз то, из прихватања хришћанства и превладавања латинског као књижевног језика родиће се средњовековна култура западне Европе.

Питања и задаци

1. Зашто је дошло до рурализације на рушевинама Западног римског царства? 2. Која су најзначајнија варварска племена? 3. Где су настале прве варварске државе? 4. Како је дошло до христијанизације варвара?

30

Амијан Марцелин (око 330 – после 392), Грк из Антиохије у Сирији, највећи историчар 4. века, наклоњен паганству. Написао је обимно историјско дело Res gestae које је требало да настави историју чувеног римског историчара Корнелија Тацита. Међутим, сачуван је само део који описује време од 353. до 378. године.

Непознате речи

христијанизација – превођење у хри шћан ство, ши ре ње хри шћанства.

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

Х

ришћанство је у 4. веку прешло дугачак пут од забрањене и прогоњене религије до државне религије Римског царства. У измењеним историјским приликама, када су разна племена крстарила европским простором, нова религија имала је великог удела у чувању онога што је преостало од римске културе. Паганство је лагано узмицало, мада су неки његови остаци потрајали још доста дуго.

4.ХРИШЋАНСКА ЦРКВА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Црква и држава Почев од Константина Великог, па кроз читав средњи век, широм Европе може се приметити сарадња цркве и државе. Прва идеолошки подупире власт владара, друга узвраћа даривањем имовине и бројних повластица. Треба нагласити да је хришћанство спорије хватало корена на Западу него на Истоку. Хришћани су, уз то, с опрезом прихватали културу својих многобожачких савременика. Античко паганско наслеђе делили су на оно које се коси са хришћанским учењем, па су га одбацивали, и оно које не противречи Светом писму, те су га прихватали. Сматра се да су се просвећени пагани и образовани хришћани лако навикавали на заједнички живот. Ипак, уклоњени су неки од симбола паганског света: крајем 4. века затворено је чувено пророчиште у Делфима и укинуте Олимпијске игре. Римска аристократија спремно је прихватила хришћанство. Заједно са својим епископом, она је настојала да оствари препород Рима као града који ужива заштиту својих покровитеља Светих Петра и Павла. Градска елита је, сматра се, хришћанство прихватила до 430. године, док је народ то учинио раније. Средином 5. века у градовима Римског царства остао је сасвим мали број пагана.

Христ – добри пастир.

Да ли можете да објасните шта је смисао ове слике? Ко је чинио стадо о коме се старао Христ, и каква је њгова улога као пастира? У тумачењу слике потражи помоћ наставника. Непознате речи

пагански – многобожачки. Означава веровање у више божанстава.

31

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК Организација

Звона Звона су за хришћане симбол гласа божијег, па се чини да њихов звук у уши и срца стиже са вишег света. Звона су на различите начине била коришћена још у доба Римљана, али се сматра да су почев од 6. столећа – Гргур Турски их помиње око 585. године – на Западу почела да се употре бљавају како би звоњавом позивала вернике да приступе богослужењу. Њихову примену је почетком 7. века званично утемељио папа Сабиније (604–606). У другој половини 9. века, млетачки дужд Орсо II (864–881) послао је у Цариград дванаест црквених звона и од тог времена почиње њихово коришћење на хришћанском Ис току. Употреба звона на богомољама византијског света нарочито је добила на замаху после крсташког освајања Цариграда 1204. године. Из Византије звона су прешла у средњовековну Србију. Тако се у житијима краља Милутина (1282–1321) и Сте фана Дечанског (1321–1331) помињу „доброгласна звона“. Непознате речи

јерес – верско мишљење које је у супротности са званичним учењем неке верске заједнице. епископ – надзорник, владика, бискуп, старатељ, управник, пастир; у хришћанској цркви највиши степен јерархије, непосредни наследник апостола, који сведочи о континуитету Цркве са апостолима и коме припада највиша свештеничка, учитељска и пастирска власт у управљању извесним делом аутокефалне цркве.

Оно што је хришћане одувек разликовало од пагана били су добра организација и међусобна повезаност. Следећи административну поделу Царства, Христови следбеници су читаву империју премрежили својим епископијама а преписком су одржавали чврсте међусобне везе. Хришћане су одликовале скромност и штедљивост а чланови њихових општина често су били и врло имућни људи. У једном сатиричном тексту паганског аутора хришћанин је представљен као врло богат али и веома наиван човек коме је лако подвалити. Ипак, смислу хришћана за заједништво и спремности да се другоме несебично помогне, у невољи или тешкој болести, дивили су се и сами пагани. Током средњег века црква је истрајавала на милосрдним делима и често је оснивала и потпомагала установе које су бринуле о деци без родитеља, о старим, немоћним и болесним људима. У раном средњем веку хришћанску цркву чинило је пет патријаршија. На Западу је то био Рим, а на Истоку су постојале четири: Цариград, Александрија, Антиохија и Јерусалим. Римски првосвештеник себе је називао папа, што долази од грчке речи папас, отац.

Васељенски сабори Хришћанско учење није било нешто једном дато и скамењено, оно се обликовало кроз расправе богослова. Понекад је долазило до великих и острашћених сукоба, о чему сведочи и читав низ учења које је Црква прогласила за јереси. Највиша инстанца били су васељенски сабори, скупови свих епископа хришћанске васељене, на којима су решавана суштинска догматска питања. Они су доносили одлуке обавезне за све хришћане, које се тичу вере, учења, поретка, богослужења, дисциплине. Православна црква данас за васељенске признаје само седам сабора одржаних у раздобљу од 4. до краја 8. века. Исте те саборе признаје и католичка црква, али она и неке своје касније саборе сматра васељенским, које, пак, православна црква не признаје.

Монаштво Да би се сјединили са Богом, најревноснији међу хришћанима остављали су све благодети, али и тешкоће свакодневног живота, и одлазили на пуста места. Тамо су у молитви и посту живели под веома тешким условима. Родоначелник монашког живота, односно први монах, био је Свети Антоније; он се осамио око 270. године. Колевка монаштва био је Египат, односно египатске пустиње, а одатле се монаштво, преко Синајског полуострва, Сирије,

патријаршија – највиши степен у црквеној организацији. На челу се налази највиши црквени великодостојник патријарх. Њему су потчињени остале црквене старешине – владике, епископи.

32

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Палестине и Мале Азије раширило по читавој Европи. Средином 4. века монаси су почели да се удружују у заједнице – манастире. Тада су прописана правила по којима су монаси у манастирима живели. Захваљујући многобројним поклонима и завештањима, временом су манастири стекли велику економску моћ. На Западу су монаси образовали поједине монашке редове, који су одиграли важну улогу у историји средњовековне Европе. Тако је Бенедикт из Нурсије 529. године основао манастир у Монте Касину чији су се монаси звали бенедиктинци; они су подржавали папску политику. Уз физички рад, бавили су се и културним радом: утемељили су школе, преписивали старе рукописе, уз филозофију и теологију неговали различите научне дисциплине, уводили разне агротехничке мере. Осим бенедиктинаца, касније су основани још неки редови, као што су јовановци, фрањевци, доминиканци, тевтонци.

Велики раскол Дуготрајно супарништво двају највећих хришћанских центара Рима и Цариграда врхунац је достигло средином 11. века. Папство је било оснажено реформама тзв. клинијеваца и истицало је универзалистичке претензије. Византијска страна истрајавала је на неприкосновености у својој интересној сфери, и указивала на нека скретања западне цркве. Размењено је више оштрих писама, после којих је у јулу 1054. године, дошло до раскола. Обе стране су једна на другу бациле анатему и сасвим су прекинуле везе између Рима и Цариграда.

Монашке заједнице у пећинама.

Шта мислите због чега су монаси живели у пећинама? Опишите шта видите на слици. Колико их је било у пећинама и шта су поседовали од личних ствари? Непознате речи

клинијевци – монаси манастира Клини, који је 910. године, у Бургундији, основао аквитански војвода Вилим, а отац Берно га уредио према правилима бенедиктинског реда. Устали су против негативних појава на хришћанском Западу и одиграли велику улогу у учвршћивању црквене дисциплине.

Питања и задаци

1. Када је хришћанима дозвољено да слободно исповедају своју веру, а када је хришћанство постало државна религија Римског царства? 2. Коју корист су имале држава и црква од међусобног зближавања? 3. Ко је био први монах? 4. Када је дошло до великог раскола?

анатема – црквено прогонство или проклетство неког човека или ствари. У црквеном праву назив за најстрожу црквену казну – одлучење из цркве, односно коначно искључење из хришћанске заједнице.

33

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

Н

ајзначајнија међу варварским државама насталим на рушевинама Римског царства била је Франачка. Франака је, у време Карла Великог, највећег владара раног средњег века у западној Европи, толико ојачала да је постала снажнија и од Византијског царства. Овај успон био је праћен и културним процватом познатим под именом „каролиншка ренесанса“

Карло Велики ки

5.ФРАНАЧКА ДРЖАВА

Почеци Франци су германско племе образовано од неколико различитих племена. Већ у 3. веку преко реке Рајне упадали су у Галију и ратовали против Рима. Временом је почела њихова сарадња са Римским царством. Тако су се као римски савезници истакли у чувеној бици на Каталаунским пољима 451. године, када су заустављени Хуни. Хилдерик, један од њихових вођа, који је потицао из рода Меровинга, постао је савезник римског намесника. Крајем 5 века франачка војска је најбољег и најхрабријег ратника изабрала за краља. Био је то Хилдериков син Хлодовех (481–511). Он је победио остатке римских трупа, потиснуо друга германска племена и франачку власт проширио на читаву Галију. Потом се са три хиљаде својих војника покрстио. Примивши хришћанство Хлодовех је склопио чврст савез са црквом. Реч је о сарадњи корисној за обе стране: краљ је штитио имовину и повластице цркве, а црква је узвратила тако што је припремила духовну основу новој власти. Створена је династија краљева из рода Меровинга. Они су сматрани непосредним потомцима божанске лозе германског пантеона, и из тог порекла уздизали свој положај. Утемељено је занимљиво веровање да снага владара потиче из његове косе, па он ни по коју цену није смео да се шиша.

Франачки заповедник

Непознате речи

пантеон – храм свих богова, скуп свих богова. мајордом – надзорник куће, управник имања, главни надзорник, највиши дворски и државни службеник у старој франачкој држави, настојник краљевског двора и краљев заступник.

34

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Каролинзи Хлодовехови синови наставили су очеву политику и још више проширили Франачку. Али, дошло је до сукоба његових наследника и цепања државе. После смрти Дагоберта (629–639), који је привремено поново ујединио Франачку, уследио је период такозваних „лењих“ краљева. Тада су стварну власт у држави имали способни мајордоми, управитељи двора. Међу њима је нарочито значајан био Карло, из породице Каролинга; он је победио Арабљане и зауставио најезду исламских ратника у бици код Поатјеа 732. године. Том приликом добио је надимак Мартел (чекић). Успон Каролинга наставио је Карлов син Пипин Мали. Он је реформисао цркву и ојачао дисциплину у њеним редовима, а припремио је и своје уздизање за краља. Преко посланства, које је упутио у Рим, питао је папу да ли је добро што у франачкој држави краљеви немају краљевску власт. Римски првосвештеник одговорио је: „Боље је да се краљем назива онај ко има власт него онај ко је без краљеве власти.“ Овакав одговор ободрио је Пипина Малог да се крајем 751. године попне на краљевски престо. Дотадашњи краљ из династије Меровинга, и његов син, били су приморани да се замонаше. Пипин је потом богато обдарио цркву и састао се са папом. Рим је тада био приморан да тражи помоћ од Франака јер су га, после заузећа Равене (751), опасно угрожавали Лангобарди из северне Италије. Византијски цар, дотадашњи заштитник Рима, више није могао да му успешно помогне. Последица састанка Пипина Малог и папе била је стварање римске црквене државе: франачки краљ је освојио неке делове средње Италије и уступио их је папству.

Крштење Хлодовеха

Франачки ратници

Карло Велики Пипина Малог наследио је син Карло Велики (768–814), највећи владар раног средњег века на Западу. Велики део своје дуге владавине он је провео у ратовању и освајању нових територија. Завладао је Баварском, покрстио и присајединио Саксонце, проширио се на рачун Словена на истоку, срушио државу Авара у Панонији и државу Лангобарда у Италији. Карлова држава је, осим данашње Француске, обухватала данашњу Немачку, Белгију, Холандију, делове Италије, Паноније и Балканског полуострва. Тако је створена огромна држава која се простирала од источне Шпаније до реке Тисе. На размеђу 8. и 9. века Франачка је била најјача држава, моћнија и од тадашњих великих сила попут Арабљанског калифата и Византије. На Божић, 25. децембра 800. године, у цркви Светог Петра у Риму, папа Лав III крунисао је Карла Великог за цара. Било је то

Крунисање Карла Великог

35

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

Ајнхард, један од најважнијих делатника такозване „каролиншке ренесансе“, рођен је око 770. а преминуо је 840. године. Потицао је из великашке породице, а образовање је стекао у чувеном манастиру Фулди. Одатле је прешао у Ахен, на двор Карла Великог, у чијој служби је остао до цареве смрти. Био је један од најобразованијих интелектуалаца франачке државе. Живот је завршио у манастиру. Написао је дело Живот Карла Великог (Vita Caroli Magni) које је било веома популарно у средњем веку и сачувано је у великом броју преписа.

по први пут да су у хришћанској васељени постојала два цара. У Византији се тада на престолу налазила Ирина (797–802), прва жена цар. Свој поступак папа и Карло правдали су и тиме да Византија у ствари нема цара. Њихова намера била је да стару Византију некако замене новим полетним Франачким царством. Попут свих средњовековних људи, и Лав III и Карло Велики сматрали су да може постојати само један цар. Библија је поруком „Бога се бој, цара поштуј!“ поучавала да је један Бог на небу и један цар на Земљи. Пошто су у Цариграду избегавали да признају његово уздизање за цара, Карло је морао да изврши притисак. Његови синови преотели су од Византије неке поседе у северном Јадрану. Односе ових двеју великих и супарничких држава одликовали су и иначе неповерење и подозривост. У животопису Карла Великог забележено је како су Византинци имали пословицу: „Франак нека ти је пријатељ, али сусед не!“ Византија је миром у Ахену 812. године Карлу Великом признала царску титулу, али с ограничењем на франачке земље. Ипак, огромна држава Карла Великог није дуго поживела. На три дела поделили су је, Верденским уговором 843. године, његови унуци. Управо том поделом почињу историје три важне западноевропске државе: Немачке, Француске и Италије.

Култура Једна од најважнијих тежњи Карла Великог била је да у својој пространој држави оживи ученост. И у томе се видела његова жеља да обнови некадашње Римско царство. После успостављања реда и мира, као и након реорганизације цркве, стекли су се повољни услови за интелектуални и уметнички процват. У настојању да унапреди образовање свога свештенства, Карло у манастирима тражи неопходне учитеље. У његовој држави било је, тако, све више образованих духовника који су помно проучавали латински језик и класичну латинску књижевност. Међу њима било је више научника, песника, историчара, теолога и филозофа чији су се интелектуални домети могли поредити са делима касноантичких аутора. Овај класични препород, који називамо „каролиншка ренесанса“, настао је на самом двору. Носиоци обнове били су углавном странци: Петар из Пизе и Павле Ђакон из Италије, Јосиф из Ирске, Алкуин Саксонац и Ајнхард који је био Франак.

Каролиншка минијатура

36

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Вероватно највреднији напор учених људи који су носили овај цивилизацијски полет било је планско преписивање старијих дела. Тако се Алкуин после одласка са двора повукао у манастир Св. Мартина у Туру, где је основао преписивачку радионицу – скрипторијум. За успешан рад скрипторија била је важна употреба новог писма, тзв. каролиншка минускула, писмо јасно и лако за читање. Карлова опчињеност римском културом нашла је свој израз и у дворској капели коју је саградио по узору на византијску царску цркву Сан Витале у Равени.

Питања и задаци

Царство Карла Великог и продор Арабљана

1. Ко су Каролинзи и Меровинзи? 2. Ко је био Карло Велики? 3. Када се и на које делове распала држава Карла Великог? 4. Шта је то “каролиншка ренесанса”?

37

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

З

а разлику од старог века и робовласничког друштва, у средњем веку су успостављени нови друштвени односи. Почев од доба династије Каролинга, у Франачкој држави усталио се систем веза зависности човека од човека. Он се временом раширио по читавој западној Европи и чинио је оквире друштвене организације коју означавамо као феудализам.

Круна Светог римског царства рства

6.ФЕУДАЛНО ДРУШТВО

Рурализација

Пољски радови у средњем веку

Велика криза 3. века и германски напади довели су до опадања градова у Западном римском царству. То је у великој мери одредило начин живота у новооснованим варварским државама које су настале на његовим територијама. Дошло је до рурализације, односно превладавања сеоског над градским животом. Овај процес пратило је пропадање дотадашњих саобраћајница – друмова и мостова. Дошло је и до замирања трговине, поготово када су Арабљани загосподарили водама западног Средоземља. Знатно су ослабиле везе западне Европе с Истоком, што је као последицу имало смањење новчане размене и прелазак на натуралну размену. Премда није било раздобља у којем новац није био у употреби, он је ипак имао безначајну улогу. Западна Европа није обиловала златом, а сребро уопште није било вађено. Рано средњовековно друштво било је готово у потпуности сеоско и пољопривредно. Обрада земље на селу била је примитивна, па су и приноси били веома ниски. Просечна породица издржавала се углавном од производа из сопствене баште, која се налазила око куће. Свако домаћинство имало је удео у заједничким сеоским имањима, а заједнички су се користиле ливаде за испашу и шуме. Временом се стање поправљало тако што је крчењем шума или исушивањем мочвара увећавана површина обрадивог земљишта. Током 11. и 12. века сељаштво западне Европе умногоме је повећало производњу, а она је касније утицала и на пораст броја 38

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

становника. На тај начин постављени су темељи на којима ће у каснијем раздобљу почивати политичка и привредна надмоћ западне Европе у односу на остале делове ондашњег света.

Аграрни односи Крупни земљишни посед, који је постао основица феудалног друштва, постојао је и за династије Меровинга. Међутим, он тада није имао доминантан значај. У доба Каролинга, нарочито у 9. веку, преовладао је крупни над ситним земљишним поседом. Међутим, за разлику од некадашњег робовласничког, сада је то био феудални посед. Истина, и у средњем веку било је робова, али они су чинили мали део ондашњег становништва. Пораст крупних и опадање и пропаст ситних поседа одвијали су се паралелно с претварањем дотадашњих слободних ситних земљопоседника у зависне сељаке или кметове. Неретко је економски пропали ситни сопственик био готово принуђен да властелину да не само своју земљу него и своју слободу. Заузврат властелин би му пружао заштиту. Сељаци су свога властелина издржавали тако што су радили на његовој земљи и плаћали му дажбине у плодовима које су убирали. Положај кмета био је повољнији од положаја некадашњег потпуно обесправљеног роба. Кмет јесте био потчињен феудалном господару, али није радио само за њега него и за своју породицу.

Сениор и вазал Франачка држава из времена Каролинга почивала је на вазалним односима између суверена и његових поданика. У оновременим условима основно богатство била је земља и зато је владар своје племиће награђивао земљопоседима који су се звали бенефицијуми. Даровани су обично доживотно, до смрти даваоца или уживаоца. Онда је, у оба случаја, било неопходно обнављање бенефицијума. У случају да нису испуњавани предвиђени услови, бенефицијум се могао одузети. Како је време пролазило, бенефицијум се из доживотног постепено претварао у наследни, а како је све више добијао војни карактер, током 9. века преобразио се у лено или феуд.

Пастири

39

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

„Ићи у Каносу“ Један од најпознатијих примера понижења великих историјских личности, који је ушао у све уџбенике за средњовековну историју, десио се у замку Каноса, на северу Италије, у јануару 1077. године. То је био чувени „сусрет“ цара Хајнриха IV (1056–1106) и папе Гргура VII (1073–1085), а у оквиру борбе за инвеституру коју су водили царство и папство. У једном тренутку, положај немачког владара био је толико неповољан да му је била потребна подршка римског првосвештеника. Због тога је Хајнрих IV у одећи грешника-покајника и босоног, три дана и три ноћи – од 25. до 29. јануара – по снегу и цичи зими, стајао пред замком и чекао папу да се смилује и пусти га уну тра. Гргур VII га је напослетку примио, а немачки цар је пред папом понизно пао на колена. Отада постоји израз „ићи у Каносу“, што је појам понижења и значи унизити себе и смерно молити за помоћ неког коме си се дотле противио.

Бенефицији су често били повезивани са вазалством. Реч је о пракси која је довела до успостављања веза зависности утемељених на личној оданости. Вазали су били слободни људи који су пристајали на личну зависност од господара (сениора), најчешће у својству члана његове дружине. Кад би некоме био дат бенефицијум, он би обично постајао и вазал дародавца, а тај однос називао се вазалитет. Тако се током 9. века образује хијерархија коју су чинили вазали и њихови господари сениори. Однос сениора и вазала успостављан је на посебној церемонији. Вазал би без оружја клекао пред сениора, своје склопљене шаке положио би у шаке сениора и заклео се да ће бити веран и да ће вршити прихваћену службу. Овај чин називао се инвеститура. Често је том приликом сениор вазалу давао грумен земље, као симбол даривања феуда. Уз вршење војне службе, важна обавеза вазала била је да се појави на сениоровом двору кад год га овај позове. Вазали окупљени на сениоровом двору су, попут суда, решавали спорове између сениора и вазала, или двојице вазала. Вазал је, у ситуацијама које су биле прецизно утврђене, пружао и новчану помоћ своме господару.

Виљем Освајач са таписерије у Бајеу. На овој таписерији из 11. века представљен је нормански краљ Виљем Освајач. Одредите на слици ко је краљ, по чему се препознаје и ко се све налази у његовом окружењу.

Непознате речи

бенефицијум – условно власништво над земљопоседом, као награда за службу. вазал – особа у феудалном друштву која је у подређеном, зависном положају у односу на неког феудалца вишег ранга (сениора).

Владар Владар се налазио на челу државе, био је господар целокупне земље и заповедник војске. Он је био на врху средњовековног пирамидалног друштва. Испод владара налазили су се његови вазали, а онда вазали његових вазала. За разлику од византијских царева, снага западних владара почивала је на основи за коју се не би могло рећи да је особито снажна. Њу су чинили ју-

сениор – феудални земљопоседник и владар који има своје вазале. инвеститура – увођење кога у посед, додела права на земљиште; свечано постављање на висок положај, устоличење.

40

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

наштво показано на бојном пољу, подршка цркве и способност да на разне начине уза се окупе често непослушне племиће. Када је Царство Карла Великог почело да се распада, на површину су испливале све слабости система утемељеног на личној оданости. Тада су вазали стали уз најближег господара, а не уз цара, који је био веома удаљен.

Непознате речи

миса – служба Божја, богослужење у католичкој цркви.

Троделна подела Средњовековни свет почивао је на три своја посленика – на свештенику, ратару и војнику. Први се молио Богу за цео свет, други је хранио првог и трећег, а трећи је оружјем бранио првог и другог. Док је ратар био заправо зависан сељак или кмет а свештеник Божји слуга, војник односно витез представљао је нарочито обележје западноевропског средњег века. Његово и главно занимање и омиљена забава била је борба. Извори описују да је у доба мира устајао пре зоре како би одслушао мису. Онда би започињао дневне послове: саветовао се са својим сарадницима, пресуђивао у парницама и старао се о управљању феудом. Одмах потом окренуо би се омиљеној забави – лову. Лов је био веома важан део племићког живота, па су зато племићи држали како чопоре ловачких паса, тако и велики број обучених соколова. У рано поподне витез би богато и обилно ручао. Обично је хлеб, месо и пециво заливао великим количинама вина или пива, зависно од поднебља у којем је живео. Затим се забављао на разне начине, од којих су неки могли бити и врло сурови. Како је једино светло у ноћним часовима потицало од димљивих бакљи, сва је прилика да је увече рано одлазио у постељу. Витезовима су приписиване разне врлине као што су великодушност, часност, побожност, склоност да штите сиротињу и нејаке, поштовање дате речи.

Трубадури су били песници јужне Француске који су почев од 11, затим у 12. и првој половини 13. века састављали стихове на провансалском језику. Њихово стваралаштво пред ста вља нај ви ши умет нич ки домет оновремене европске књижевности. Реч је о око пет стотина песника који су величали световни дух и радост живота. Главне теме њихових дела биле су љубав и с њом у вези култ „лепе госпе“, као и војнички подвизи.

Питања и задаци

1. Каква је разлика између средњовековног кмета и античког роба? 2. Какав је био однос сениора и вазала у западној Европи? 3. Шта је лено? 4. Како је изгледала троделна подела средњовековног друштва? Витез и дама

41

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

Н

алазећи се у суседству Римског царства, односно Византије, многољудна али разједињена арабљанска племена до 7. века нису представљала никакав политички чинилац. Ујединио их је Мухамед тако што им је створио државу и религију. Потом је уследило ширење Арабљана, а војна и економска снага били су праћени изванредним културним успоном. Тако је арапска цивилизација досегла веома високе домете и сврстала се међу најважније цивилизације средњег века.

7.АРАБЉАНИ И ЕВРОПА

Арабија Отац историје Херодот Арабију је називао земљом мириса. Реч је о највећем полуострву на свету, које има површину једнаку четвртини површине Европе. Арабију највећим делом чине безводни пустињски предели са уским појасом плодне земље на рубовима. То је један од најсувљих и најтоплијих предела. Дешава се да и две или три године не падне киша. Полуострво су насељавали Арабљани. Они су се бавили углавном сточарством. Живели су у родовско-племенским заједницама, које су врло често биле међусобно завађене и водиле ратове. Будући разједињени, у односу на своје суседе они нису представљали неки значајан политички чинилац. Арабљанско друштво временом је почело да се раслојава, па се племенски вођи издвајају по богатству. Богаћењу племенскородовске аристократије доприносио је и рад робова: неке су доводили из Африке, а постојало је и дужничко ропство. У 6. веку Арабљани су запали у економску и друштвену кризу, која је припремила терен за појаву нове религије – ислама.

Мухамед међу следбеницима

Непознате речи

Арабљани – становници Арабијског полуострва

Мухамед

Арапи – сви који говоре арапски језик

Најистакну тија личност у арапској историји је Муха мед (570–632). Потицао је из сиромашне породице и већ у шестој години остао без оца. Као четрдесетогодишњак почео је да иступа као „божји изасланик“ и проповеда нову веру у једног бога (Алаха)

ислам – монотеистичка религија коју је у VII веку основао пророк Мухамед у Арабији

42

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

– ислам. После јудаизма и хришћанства, била је то трећа и најмлађа монотеистичка религија у свету. У почетку је имао мало присталица, а супротстављали су му се и трговци из Меке. Онда је, 622. године, на позив из Јасриба (доцније Медина), дошао у овај град. Ова година касније је проглашена за почетак муслиманске ере. Вештом и далековидом политиком за нову веру придобио је већину житеља Медине („Пророковог града“). После вишегодишњег рата, који је вођен са променљивом срећом, освојио је, 630. године, и Меку. Сва племена која нису прихватила ислам избацио је из Кабе (Ћабе), чувеног арабљанског светилишта. То је грађевина коцкастог облика на чијем се источном углу налази црни камен, заправо део метеорита који је пао с неба. Ту су се претходно, приликом сајмова или ходочашћа, окупљала зараћена племена. Мухамедово учење забележено је у светој исламској књизи – Курану. Он садржи догме и обреде, али и разне правне прописе. Нови верници назвали су се муслимани. Њихова дужност била је да се пет пута дневно моле Алаху и да посте уочи празника Бајрама. Налагано им је да пружају милостињу и одлазе на хаџилук, односно у посету светом месту Каби. Ислам их је такође научио да су припадници других вера неверници, против којих се води свети рат – џихад.

Детаљ из Курана

Проповедање у џамији

Непознате речи

Куран – или Коран, муслиманска света књига која садржи Мухамедово учење; састоји се из 114 глава (сура). хиџра – прелазак Мухамеда из Меке у Медину. хаџилук – пу товање на поклоњење светим местима (у Меку и Јерусалим), ходочашће.

Освајања С разлогом се каже да са појавом Мухамеда Арабљани улазе у светску историју. Он је том многољудном народу створио државу и религију, и покренуо га на велика освајања, која отпочињу његови наследници – калифе. На удару су најпре Византија и

џихад – код муслимана „свети рат против неверника“ и победа над њима.

43

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК ЗАНИМЉИВОСТИ Арапски коњ је у средњем веку, али и касније, био чувен по својој фи зич кој ле по ти, из држљи во сти, интелигенцији и оданости господару. У 8. веку Арапи су га пренели у Европу. Постао је идеал према којем су успостављења мерила о томе шта је добра раса коња. У Арабији, коњ је био луксузна животиња, па су га имали само богати људи, а временом је постао славан и у исламској књижевности.

Авицена (арапски, Ибн Сина, 980– 1037) био је арапски лекар и филозоф. Следио је Аристотела, а његово дело Канон на европским факултетима служило је као уџбеник медицине. Спис Књига здрављења представљао је својеврсну енциклопедију више наука: логике, физике, математике и метафизике. Авиценини списи спаљени су 1160. године.

У 7. веку у Арабији се појавио шах (шатранџ), који је дошао са Истока. У току следећа два столећа постао је веома популаран у свим арапским земљама. Одржавана су и такмичења најбољих шахиста. Крајем 8. века, калиф Харун ал Рашид послао је Карлу Великом поклон – шах од слонове кости. Арапи су у 9. веку пренели шах у Шпанију, одакле се ширио по Европи.

44

Персија, тек изашле из дугогодишњег међусобног рата. Првој су врло брзо одузели богате провинције Сирију, Палестину и Египат, и опседали Цариград, док су другу срушили. Даљим освајањима стигли су до граница Индије и Кине, а на Западу су прешли преко северне Африке и озбиљно запретили Европи. Године 711, после само једне битке, уништили су краљевство западних Гота. Њихов продор у Галију осујетио је, 732. године, код Поатјеа, франачки војсковођа Карло Мартел. У раздобљу од једног столећа Арабљани су постали господари државе која се налазиле на три континента – у Европи, Азији и Африци. Она се простирала од обале Атлантског океана до граница Кине и била је већа него Римско царство на своме врхунцу. Ипак, ова огромна, али крајње разнородна држава одмах је испољила и главне знаке слабости. Била је састављена од земаља које су имале различит економски, друштвени и културни развој па зато и није могла дуго да се одржи као јединствена целина. Деоба огромне државе почела је већ у 8. веку. На крају су од те једне образоване три исламске државе, са престоницама у Багдаду (Азија), Каиру (Египат) и Кордови (Шпанија).

Култура Арапска цивилизација једна је од најсјајнијих цивилизација средњег века. Заузимајући некадашње византијске области Арабљани су дошли у додир са мноштвом дела из класичног и хеленистичког раздобља. Они су ова дела преписивали, проучавали и на њих писали коментаре. Арапски учењаци превели су и коментарисали Аристотелова дела, како би их довели у склад са муслиманском културом. Осим тога, они су превели Еуклидову геометрију, Птоломејеву астрономију и Галенову медицину. Ипак, арапски научници нису се задржавали само на преписивању тих дела, они су их проширили и разрадили. Сматра се да су бројеви које данас употребљавамо и називамо арапским најпре били употребљавани у Индији, а онда су их Арабљани усвојили и додали им нулу. Западна Европа је нека значајна дела античке цивилизације, написана на грчком, упознала посредством арапских превода тих дела на латински језик. Захваљујући постојању калифата на тлу Шпаније арапска ученост је западној Европи била далеко приступачнија него византијска. Тако су филозофија и наука хеленистичког света, са допунама које су учинили Арапи, постале основ западноевропске учености 12. и 13. века. Другим речима, Византија је посредно, преко Арабљана, утицала на западноевропску културу. Из арапске књижевности, у средњем веку најпознатија је била збирка прича Хиљаду и једна ноћ. У архитектури су саздали

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

арапски стил, са арабескама и другим особеностима. Посебно место заузимали су дворци и џамије, богомоље с високим и копљастим минаретима. Арабљани су за барут и хартију знали пре Европљана, а преко њих европски народи упознали су нове пољопривредне културе – пиринач, шећерну трску, дуд, конопљу. Врхунац арабљанске културе везује се за калифа Харуна ал Рашида (786–809) и његове синове и наследнике.

Непознате речи

арабеска – шара од испреплетених геометријских и биљних мотива типична за исламску уметност, која је забрањивала приказивање људских ликова.

Медина – Пророков град Питања и задаци

1. Зашто је Мухамед највећа личност у арапској историји? 2. Која је прва година муслиманске ере? 3. Докле су се простирале границе арабљанске државе у 8. веку? 4. Шта је то Хиљаду и једна ноћ?

45

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

Пр о верите, обновите, научите! А

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИ Д

1. Када и којим догађајем је започела Велика сеоба народа? Наведите најважније народе који су учествовали у Великој сеоби. Где се налазила престоница Византије и по коме је названа? Шта је све спадало у дужности и права византијског цара? Које су се територије нашле у оквирима Византијског царства у време владавине цара Јустинијана? Шта је цар Јустинијан желео да постигне великим освајањима? Шта је све допринело опадању градова у Западном римском царству? У ком веку је хришћанство постало државна религија у Римском царству? Шта су то васељенски сабори и о чему се на њима расправљало? Где се налазила колевка хришћанског монаштва и где се оно прво ширило? Ко су били Франци, одакле су дошли и где су се настанили? Како се звала највећа франачка владарска династија и ко је био њен главни представник? Шта је то мајордом? Објасните појмове феуд, вазал и сениор? Ко је био Мухамед, где и када је живео? Када и где су се окончала арабљанска освајања у Европи?

46

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Б

ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTE П

1. Повежите датуме на ленти са одговарајућим догађајима.

313.

375.

476.

527.

622.

732.

800.

1) хиџра, 2) пад Рима, 3) Јустинијан постаје византијски цар, 4) битка код Поатјеа, 5) Карло Велики постаје цар, 6) слобода исповедања хришћанства, 7) почетак Велике сеобе народа

2. Повежите личности са одговарајућим појмовима: Карло Мартел Атила Ираклије Бенедикт из Нурсије Карло Велики Харун ал Рашид

3.

византијски цар Монте Касино Бич божији калиф мајордом франачки владар

ЗАДАТАК: Пред вама се налазе странице из књига које припадају различитим народима. Покушајте да утврдите која од њих припада византијској, која франачкој а која арабљанској култури. Мала помоћ: Византија је била најбогатија и најмоћнија европска држава у раном средњем веку. Византијски сликари су често користили златну боју како би украсили своје књиге.

Одредите шта је заједничко на овим илустрацијама. На основу закључка покушајте да установите шта је било од највеће важности за развој културе свих народа у раном средњем веку. Какав је био утицај религије на образовање људи и ширење културе?

47

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК

В

РАЗМИШЉАЈТЕ као историчар Р

1. Обновите лекцију о феудализму! Подсетите се основних појмова из лекције.

2. Објасните међусобну везу која је постојала између привреде (добијање феудалних поседа), друштва (ступање у вазалне односе) и државе (улоге владара и стварања војске) у раном средњем веку. Уочите узрочно-последичне везе тј. на које начине је једно утицало на друго.

3.

ЗАДАТАК: Проучите ове две представе хришћанских владара. Једна представља крунисање Карла Великог, а друга представу византијског цара Василија II. Покушајте да одредите на којој слици је представљен византијски а на којој франачки владар. Уочите сличности и разлике између ових извора. Као помоћ нека вам послуже следећа питања:

Kо ставља круну на главу једном, а ко другом владару? Kако је одевен један, а како други владар? У каквом положају је приказан један а у каквом други владар? Ко је све приказан поред владара на једној, а ко на другој слици? Која слика делује свечаније?

48

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Г 1.

ВЕЖБАЈТЕ као историчар В

КАРЛО ВЕ ЛИКИ – Како су га видели савременици! Ајнхард, Живот Карла Великог (одломци)

„Био је крупан и снажан, високог стаса који ипак није надилазио праву меру – зна се, наиме, да је његова висина износила седам пута дужине његових стопала. Чело му је било заобљено, очи врло велике и живахне, нос ма ло већи од просечног, коса седа и лепа, лице ведро и пријазно. Зато је, било да је стајао или седео, деловао врло ауторитативно и достојанствено. [...] У јелу и пићу био је умерен, али је у пићу био умеренији, јер није

подносио да се било ко опија, а поготово не он сâм или неко од његових. Од хране се баш није могао уздржавати, па се често жалио како пост шкоди његовом телу. Гозбе је приређивао врло ретко, и то само за велике празнике, али се онда гостио са великим бројем људи. Свакодневни обед састојао се од само четири јела, осим печења које су му ловци обично доносили на ражњу и које је он јео радије него било коју другу храну. За време обеда

слушао је некакву музику или читање. Читали су му о историји и делима јунака из давнине. [...] Речник му је био богат, а говор течан и могао је лако и јасно изразити све што је хтео. Сâм матерњи језик није му био довољан него је уложио велики труд и у учење страних језика. Од њих је латински научио тако добро да је њиме говорио једнако као својим властитим језиком, док је грчки боље разумео него што је могао да га говори.“

На којој статуи је Карло Велики приказан лепше? Који од ова два материјална извора можете да искористите да би стекли праву слику о Карловом изгледу, ако знате да је живео у 8. и почетком 9. века? Шта можете да закљу чите на основу податка да су и у 18. веку вајари правили Карлове статуе? На основу писаног и одабраног материјалног историјског извора, опишите личност Карла Великог. Статуа Карла Великог из 9. века Како је на овој статуи представљен Карло Велики? Одредите његове владарске тј. царске симболе.

Статуа Карла Великог из 18. века

49

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК 2.

Одломак из КУРАНА – свете књиге муслимана. Замените означене речи у тексту одговарајућим и покушајте да одговорите на питања:

„Ми смо објавили Теврат, у коме је упутство и светло. По њему су Јеврејима судили и пророци који су били Алаху по слу шни и честити људи и учени, од којих је тражено да чувају Алахову књигу. [...] После њих смо Исаа, сина Мерјемина послали који је признавао Теврат пре њега објављен, а њему смо дали Инџил у коме је било упутство и светло, и да потврди Теврат... и следбеницима Инџила смо били наредили да суде према ономе што је Алах објавио у њему. Они који нису судили према ономе што је Алах објавио – прави су грешници. А теби објављујемо Књигу, са мо истину, да потврди књиге пре објављене и да над њима бди. И ти им суди према ономе што Алах објављује...“

Теврат – (Тора) – Стари завет (први део Библије – Светог писма, који поштују и Јевреји и хришћани) Иса – Исус Христос Мерјема – Марија (Богородица, мајка Исуса Христа) Инџил – Јеванђеље (Нови завет, други део Библије у коме се говори о животу Исуса Христа) Књига – Куран (света књига муслимана)

Које су једнобожачке религије претходиле исламу? Како су се према овом одломку из „Курана“, муслимани односили према једнобожачким религијама које су претходиле исламу? Каква је, према овом одломку, веза између Курана и светих књига Јевреја и хришћана, и у чему се она огледа?

50

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Д

КОРАК НАПРЕД К

ПРОЈЕКАТ: Пронађите и обиђите Цариград 1. На историјској карти Европе пронађите Константинопољ тј. Цариград, опишите његов географски положај и донесите закључак како се положај одразио на трговачки и привредни успон града. 2. Уз помоћ интернета, посетите реконструисане најважније грађевине у некадашњој престоници Византијског царства и направите извештај или мали рад о томе шта сте видели, тј. шта се све налазило у Цариграду.

Адреса веб странице је: http://www.arkeo3d.com/byzantium1200/index.html

На месту Цариграда данас се налази највећи турски град Истанбул. Уз помоћ интернета, обиђите неке од најважнијих византијских грађевина које су очуване до данас. Шта можете да закључите о њиховој судбини у каснијим временима када су Турци завладали градом? Упоредите са резултатом претходног задатка.

Адреса веб странице је: http://www.en.wikipedia.org/wiki/List_of_Byzantine_in_Istanbul

51

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

Д

оласком на власт Стефана Немање средином 12. века започела је епоха стварања независне српске средњовековне државе са центром у Расу. Темељи које је поставио родоначелник династије Немањић, готово два столећа су одолевали свим историјским изазовима. Под окриљем византијске културе и православља српска држава је изборила важно место међу осталим балканским земљама.

Стефан Немања

7.СРБИЈА И БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО У ДОБА СТЕФАНА НЕМАЊЕ

Долазак Стефана Немање на власт

Византијски цар Манојло I Комнин

Покушајте да опишете слику! Како је приказан византијски цар? Којом бојом је обојено његово одело, шта му се налази на глави, а шта око ње?

106

У првој половини 12. века Срби су се још увек се налазили у потчињеном положају према Византијском царству. Они тада још нису имали самосталну државу. У борби за независност, српски владари, потомци жупана Вукана, ослањали су се на помоћ северног суседа, Угарску. Али, и поред подршке из Угарске, Срби нису успевали да се озбиљније супротставе Византији. Тада се на челу Источног римског царства налазио цар Манојло I Комнин, један од најмоћнијих владара у читавој Европи. Цар Манојло користио је своју моћ и утицао чак и на промене на српском престолу. Његовом вољом владар у Рашкој постао је Тихомир, који је носио титулу великог жупана. Тихомир је био најстарији од четири сина српског велможе Завиде. Најмлађи његов син био је Стефан Немања. Сваки од браће имао је своју област којом је управљао. Главни међу њима носио је титулу великог жупана, али су сви морали да се покоравају врховном господару – византијском цару. Средином 12. века, око 1166. године, дошло је до борбе међу браћом. Као победник из сукоба изашао је Стефан Немања. Тихомир је погинуо, а друга два брата (Мирослав и Страцимир) потчинила су се Стефану Немањи.

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Стефан Немања између Запада и Византије По доласку на власт Стефан Немања започео је борбу за осамостаљење српске државе. Он је покренуо рат против Византије и дошао у сукоб са царем Манојлом I Комнином. Византијски цар успео је да по беди и заро би Стефана Немању. Српски владар одведен је у Цариград, где је морао да, као заробљеник, учествује у царевој тријумфалној поворци. Након што се потчинио цару и обновио вазалну заклетву, Стефан Немања враћен је на престо српског великог жупана. Све до смрти цара Манојла (1180), Стефан Немања придржавао се вазалне заклетве и није ратовао против Византије. Неколико година после смрти цара Манојла, Стефан Немања искористио је промену на византијском престолу. Заједно са Угарском напао је Византију. Том приликом освојио је део византијских територија и проширио српску државу. Истовремено, Стефан Немања је српској држави припојио област Дукље; од тада она се налазила под влашћу српског великог жупана. У жељи да обезбеди самосталност државе Немања је тражио савезнике против Византије. Како је током његове владавине покренут Трећи крсташки рат, Немања је потражио савезника у личности немачког цара Фридриха I Барбаросе, који је учествовао у походу на Свету земљу. Они су се састали у Нишу, који је Немања претходно освојио од Византије. До склапања војног савеза ипак није дошло: цар Фридрих није желео да поведе рат против Византије, њему је било важно да крсташкој војсци обезбеди миран пролаз кроз територију Византијског царства на путу ка Јерусалиму. После проласка крсташа Стефан Немања морао је самостално да ратује против Византије. Претрпео је пораз и био приморан да склопи мир с новим византијским царем. Немања је признао врховну власт византијског цара и обећао да неће више покретати ратове. Заузврат је задржао власт у држави и део освојених територија.

Стефан Немања, фреска из каснијег времена, из цркве Богородице Љевишке у Призрену

Како је представљен Стефан Немања на овој фресци! У какву је одећу одевен? Да ли је овде представљен као владар или као монах Симеон? Шта се налази око његове главе и шта то означава?

Немачки цар Фридрих I Барбароса, један од покретача Трећег крсташког рата

Српска држава у време Стефана Немање У другој половини 12. века, велики жупан Стефан Немања успео је да се избори за већу самосталност српске државе. Иако она није постала у потпуности независна од врховне византијске власти, Немања се сматра оснивачем српске средњовековне државе. Династија којој је он родоначелник владала је наредних две стотине година. Немања је у намери да ојача своју државу водио успешну политику. Родбински се повезао са својим суседом на западу, босанским баном Кулином. Један од услова склапања мира са Византијом (1190) било је склапање брака између његовог сина Стефана, будућег наследника и краља, са византијском принце-

Погледајте лекцију Крсташки ратови. Подсетите се због чега је покренут Трећи крсташки рат, ко је у њему учествовао и како је завршио цар Фридрих Барбароса! родоначелник – човек, личност од које потиче нека породица. Стефан Немања био је родоначелник породице Немањић, која је по њему и добила име.

107

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

Богумили су били јеретици, отпадници од званичне цркве. Њих су прогањали и католици и православци. Њихово учење било је нарочито раширено у средњовековној Босни.

зом. Стефан Немања почео је да уређује државу и доноси законе. Све важне одлуке доносиле су се на државном сабору, заједничком скупу властеле и најважнијих представника цркве. Сабор се састајао кад год је требало донети и озваничити најважније одлуке за судбину српске државе. Верска политика Стефана Немање била је усмерена ка јачању православља. Он се сурово обрачунавао са богумилима, који су такође проповедали у Србији. Немања је своју посвећеност православљу исказао подизањем великог броја цркава – задужбина. Његове најзначајније задужбине у Србији су Студеница и Ђурђеви ступови.

Српска држава у време Стефана Немање Непознате речи

задужбина – у средњем веку се односи углавном на црквену грађевину коју је подигао неки владар, властелин, властелинка или угледни црквени великодостојник.

108

Босна у време бана Кулина Током владавине Стефана Немање Босна је била већ формирана држава. Њом је владао бан Кулин. Он се трудио да изгради добросуседске односе и са Стефаном Немањом и са северним суседом, Угарском – признавао је врховну власт Угарске. Да би

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ојачао привреду и трговину у својој држави, дао је Дубровчанима нарочите олакшице и погодности у трговини. О томе сведочи најстарија сачувана ћириличка повеља (крај 12. века). За разлику од Стефана Немање, бан Кулин у својој је држави помагао и ослањао се на цркву која је заступала богумилско учење. То учење разликовало се и од католичког и од православног хришћанства. Богумили су проповедали одрицање од материјалног благостања, скромност, као и веровање да живот представља сталну борбу између добра и зла. Због пружања уточишта јеретицима–богумилима, бан Кулин морао је јавно да се покори и потврди врховну власт римског папе.

Крај владавине и замонашење Стефана Немање Стефан Немања владао је до 1196. године. Тада се одрекао власти – на државном сабору који је одржан у цркви Св. Петра и Павла у Расу, Немањиној престоници. На сабору је одлучено да га наследи средњи син Стефан, тада већ ожењен византијском принцезом, ћерком византијског цара. Стефан је тада проглашен за великог жупана и владара Србије. Најстарији Немањин син Вукан владао је у Дукљи, док је најмлађи, Сава, био монах. Стефан Немања оставио је свом наследнику сређене прилике у држави. Србија је била јака и у миру са својим суседима. После силаска са власти Немања се замонашио, заједно са својом женом Аном. Приликом замонашења добио је име Симеон. Убрзо након тога Немања је отпу товао на Све ту Гору, где се придружио свом сину Сави. Они су, 1198. године, заједно обновили манастир Хиландар, који је постао најзначајније средиште српских монаха. Стефан Немања, сада као монах Симеон, преминуо је почетком 1199. године у Хиландару.

Повеља бана Кулина – најстарија сачувана повеља писана ћирилицом

Света Гора је полуострво Атос у Грчкој. На њој се налази велика заједница православних монаха разних народности. Они живе у манастирима или у посебним пећинама, где се моле богу.

Питања и задаци

1. Када и на какав начин је Стефан Немања дошао на престо великог жупана у Србији? 2. Објасните какву је све политику водио Стефан Немања према Византији. 3. Какав је однос Стефан Немања успоставио са немачким царем Фридрихом I и због чега? 4. Ко је био бан Кулин и какву се спољну и верску политику водио у својој држави? 5. Када и на какав начин је Стефан Немања окончао своју владавину и како је провео последње године свог живота?

109

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

П

оследице Четвртог крсташког рата, након пада Византијског царства 1204. године, осетиле су све балканске државе. У то време Немањин син Стефан учврстио је своју власт у Србији, а убрзо је издејствовао да његова држава постане независна краљевина 1217. године. Јачање држава у суседству Србије значајно је утицало на погоршање положаја Стефанових наследника, који као владари нису били дорасли својим прецима.

Грб династије Немањић Нема Не мањи њић ћ

8.СРПСКА ДРЖАВА И БАЛКАНСКО ПОЛУСТРВО У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 13. ВЕКА Рат између Вукана и Стефана Немањића После силаска Стефана Немање са власти, ситуација у Србији била је мирна. Тек неколико година после његове смрти дошло је до отвореног рата између његових синова, Вукана и великог жупана Стефана. Вукан, који је владао у Дукљи, желео је да се домогне престола у Србији. Уз помоћ Угарске збацио је са власти млађег брата. Вукан је постао велики жупан, али је заузврат постао вазал угарског краља. Рат између браће трајао је неколико година и завршио се Стефановом победом. Посредовањем најмлађег брата Саве склопљен је мир. Стефан је повратио престо, Вукан се вратио у Дукљу. Још док је трајао њихов сукоб, дошло је до великих политичких промена на Балканском полуострву.

Велики жупан Вукан Немањић

Четврти крсташки рат Непознате речи

Млеци – старински назив за Венецију. Венецијанци се називају и Млечанима. хиподром – врста стадиона на коме се одигравају коњичке трке.

110

Промене које су се догодиле биле су последица Четвртог крсташког похода. Велика крсташка војска витезова из Западне Европе окупила се у Венецији. План крсташа био је да млетачким бродовима крену ка Светој земљи и поново покушају да заузму Јерусалим. Пошто нису имали довољно новца да плате превоз, крсташи су заузврат морали да ратују за Венецију. Тако их је невоља натерала да уместо ка Палестини преусмере бродове ка Далмацији. Убрзо су напали и Византијско царство. После дуже

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

опсаде, 1204. године заузели су византијску престоницу Цариград. Тада је први пут у историји срушено Византијско царство. Након заузимања града уследио је прогон и убијање становништва, а велики део драгоцености опљачкан је и пренет у Венецију. Главна последица заузимања Цариграда била је распад Византије. На територији некадашњег Источног римског царства створено је више држава. Некима од њих владали су крсташи а некима византијске породице. Један део византијског племства створио је своју државу у Епиру, други део Никејско царство у Малој Азији. Нестанком Византије створени су услови за бржи развој српске средњовековне државе и стицање пуне независности.

Коњи са цариградског хиподрома које су крсташи пренели у Венецију, где се и данас налазе

Србија постаје краљевина

Балканско полуострво и Мала Азија након распада Византије 1204. године

После сређивања прилика у Србији, велики жупан Стефан Немањић желео је да његова држава стекне пуну независност. За остварење тога циља била му је неопходна краљевска круна. У средњем веку круне су владарима додељивали врховни верски поглавари, који су морали и да благослове нове владаре. Упркос отежавајућим околностима, Стефан је успео да од римског папе добије круну. Папа је по свом изасланику краљевску круну послао у Србију и Стефан Немањић је 1217. године крунисан за српског 111

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

краља. Од тада се назива Првовенчани. Србија је тако стекла државну независност. Да би држава имала потпуну самосталност, било је неопходно обезбедити и независну цркву. Стефанов брат Сава успео је 1219. и то да оствари: српска црква постала самостална у односу на Охридску архиепископију, којој је до тада била потчињена. Тиме је независност српске државе за време Стефана Првовенчаног била заокружена.

Стефанови наследници и Балканско полуострво После смрти Стефана Првовенчаног Србија је знатно ослабила. Водеће силе на Балканском полуострву биле су Епирска држава, у којој је владало византијско високо племство, и обновљено Бугарско царство. Српски краљевски престо наследили су Стефанови синови. Они су се смењивали на трону како се мењао однос снага водећих држава у суседству. Србија се прво нашла под утицајем Епира, а потом Бугарске. Средином 13. века један догађај променио је ситуацију на Балканском полуострву. То је била велика најезда Монгола, који су из Азије стигли све до Јадранског мора и западне Европе. Прешли су и преко територије Србије, и опустошили је. Убрзо после њиховог проласка дошло је и до смене на власти у Србији: на престо се попео најмлађи син Стефана Првовенчаног, краљ Урош I. Од његовог времена започиње период јачања српске средњовековне државе.

Стефан Првовенчани, фреска из манастира Милешева

Првовенчани значи да је он први крунисан краљевским венцем тј. круном.

Kраљ Урош I

Подсетите се када је пропало Прво бугарско царство.

Питања и задаци

1. Какав је био однос Стефана и Вукана Немањића после смрти Стефана Немање? 2. Када је покренут Четврти крсташки рат и које су биле његове најважније последице? 3. Када и на какав начин је Србија постала краљевина? 4. Објасните положај Србије у региону Балканског полуострва за време наследника Стефана Првовенчаног.

112

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

У

брзо пошто је Србија постала независна краљевина, Сава Немањић је успео за српску цркву да избори независност. Постављен је темељ црквене организације која је наставила да се развија у потоњим вековима. Српска црква је добила свог црквеног поглавара – архиепископа Саву. Оснивањем великог броја манастира и цркава ширило се хришћанство, писменост и култура. Србија је постајала део шаролике културне мапе Европе.

9.САВА НЕМАЊИЋ И УРЕЂЕЊЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ

Стефан Немања и православна црква У средњем веку црква је била саставни део државе. Било је незамисливо да владар господари државом без подршке цркве. У време Стефана Немање Србија још увек није имала своју независну цркву. Црква је имала своју организацију и своју посебну власт. Власт цркве протезала се на различите области живота. Она се бринула о моралу, духовном животу верника, али и о питањима склапања брака и наслеђивања у породици. Важна улога цркве била је пружање подршке владарима. Владари су је заузврат богато обдаривали, и градили цркве и манастире. Они су на тај начин постајали ктитори, а цркве које су подизали – њихове задужбине. Ктитори су нарочито поштовани у црквама које су подигли. Њихови ликови представљени су на фрескама како држе моделе храмова, тј. цркава које су подигли. Немања је био ктитор више цркава, а најзначајније задужбине су му Студеница, у којој почивају његови посмртни остаци, и Хиландар, у коме је провео последње дане свог монашког живота. Од његовог времена постао је обичај да сви његови наследници подижу своје задужбине или обдарују манастир Хиландар. Црквене старешине које су се, у време Стефана Немање, налазиле у Србији, биле су под врховном влашћу Охридске архиепископије, тада у Византији.

Фреска Стефана Немање из манастира Студеница.

На основу чега можете да закључите да је Немања ктитор овог манастира?

Непознате речи

ктитор – личност која својим новцем подиже неку цркву или обдарује већ постојећу.

113

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК Стицање црквене независности и уређење Српске цркве

Жича, седиште Српске архиепископије Непознате речи

аутокефална – самостална, независна архиепископија – црквена област којом управља архиепископ – најстарији, главни епископ. Њему су потчињене ниже црквене старешине – епископи који управљају мањим црквеним областима.

У време Немањиних наследника, после пада Византије (1204), стекли су се услови и за државну и за црквену независност. После добијања краљевске круне из Рима, 1217. године, Сава је отпутовао у Никеју, у Малој Азији, и тамо од патријарха добио самосталност Српске цркве. Том приликом Српска црква постала је аутокефална архиепископија. Сава је постао први српски архиепископ. Од тада Српска црква више није била потчињена Охридској архиепископији. Седиште архиепископије налазило се у манастиру Жича код Краљева. Српски свештеници могли су сада сами да бирају свог црквеног поглавара – архиепископа. По повратку у Србију, Сава је донео закон по коме се управљало у земљи, и успоставио нову организацију цркве. У црквама и манастирима отпочело се с преписивањем књига. За епископе су постављани српски, а не више грчки свештеници. Због своје делатности на образовању и ширењу писмености Сава је постао заштитник школа и ученика у Србији. И данас је у читавој земљи школска слава Св. Сава.

Школска слава Св. Сава

Сава Немањић Путовања Св. Саве

Путовања Светога Саве Током живота Сава је био посвећен не само црквеним питањима, већ је обављао и разне државне послове. Тога ради он је одлазио на далека путовања – како би обезбедио што бољи по114

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ложај за Српску цркву и државу. На својим путовањима Сава није уживао погодности које данас имају разни ходочасници и путници. Путовања су била непредвидљива и препуна опасности. Сава је путовао и у Малу Азију, готово непрестано по Балканском полуострву, нарочито на Свету Гору. Походио је и Свету земљу, боравио у Јерусалиму. На повратку са једног ходочашћа зауставио се у Бугарској, и ту и преминуо (1236). Његове мошти су наредне године пренете у Србију и положене у гроб у Милешеви.

Култура и уметност у окриљу Цркве У првој половини 13. века у Србији долази до процвата књижевности и уметности. Сава је написао житије свог оца Св. Симеона, у коме је описан живот Стефана Немање и његов монашки живот на Светој Гори. После Саве, житије Св. Симеона написао је и његов брат Стефан Немањић. У црквама и манастирима почиње преписивање црквених књига неопходних за богослужење. У ту сврху настао је и један од најзначајнијих српских средњовековних писаних споменика – Мирослављево јеванђеље. Књига је била намењена служењу у цркви, а њену израду наручио је Мирослав, брат Стефана Немање. Од Стефана Немање започиње и велика градитељска делатност. Српски владари из породице Немањић подигли су велики број цркава, које су богато обдаривали новцем и земљишним поседима. Уметност и култура у средњовековној Србији развијали су се највише под утицајима из Византије. Са друге стране, градитељи са јадранског приморја, доносили су западне уметничке утицаје. Утицаји и мешавина византијске и западне културе и данас су видљиви на најлепшим српским црквама, као што је Студеница. Подсетите се шта је житије!

Питања и задаци

1. Опишите верску политику Стефана Немање. 2. Када и у односу на кога је Српска црква стекла независност? 3. Објасните појмове аутокефална архиепископија и ктитор. 4. Како је била уређена Српска црква по стицању независности? 5. Због чега се сматра да је Црква била покровитељ и расадник средњовековне уметности и кулутре?

Црква у Студеници: византијска грађевина и западни украси на њој

Распеће Исуса Христа, фреска из манастира Студеница, пример српског сликарства ствараног под утицајем византијске уметности.

Мирослављево јеванђеље је најважнији споменик српске ћириличне писмености средњег века, настао крајем 12. века (око 1192). Писан је српскословенским језиком, на пергаменту, за хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Дело је двојице или више писара. Рукопис је вероватно настао у цркви Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу. Чува се у Народној музеју у Београду, а од 2005. године налази се на Унесковој листи заштићене светске интелектуалне баштине.

115

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

С

редином 13. века Србија доживљава привредни процват, пре све га захваљујући рударској производњи. Тиме је настала економска основа за снажење државе која је свој велики успон доживела за време владавине краља Милутина. Освајања на рачун Византије донела су територијално проширење Србији, али прави напредак био је остварен склапањем мира и приближавањем Византији на пољу културе, уметности и организације државе. Краљ Милутин је својом политиком створио предуслове који су само неколико деценија касније омогућили настанак Душановог царства.

Краљ Урош I са сином Драгутином

10. УСПОН СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ДРЖАВЕ

Јачање Србије у време Уроша I Долина реке Ибар са утврђењем Маглич – Долина јоргована

О краљици Јелени и краљу Урошу остала је забележена легенда по којој је краљ Урош у читавој долини реке Ибар засадио јорговане како би Јелени показао своју љубав, И данас се у Краљеву и околини почетком маја одржава светковина Дани Долине јоргована, која чува успомену на ову легенду и шаље пролећну поруку љубави.

Саси су били немачки рудари. Реч Саси је скраћеница од Саксонци – становници немачке рударске области Саксонија.

116

Владавину краља Уроша I обележио је велики успон привреде и културе у српској држави. У то доба дошло је до значајних политичких промена на Балканском полуострву: после више од пола века обновљено је Византијско царство (1261). Краљ Урош био је ожењен Јеленом Анжујском, француском принцезом, а развио је јаке везе и са краљевином Угарском. Краљица Јелена је по доласку у Србију започела ктиторску и добротворну делатност. Доба краља Уроша обележио је пораст трговине са Дубровником. Дубровник, приморски јадрански град, био је најзначајнији трговачки партнер Српске краљевине. Дубровачки трговци имали су повластице за пословање у Србији, које су поштовали сви српски владари. Трговци су робу преносили караванима, поворкама теглећих коња. Дубровчани су у Србију уносили неопходне занатске и друге производе, а највише извозили племените метале. У Дубровачком архиву сачувани су многи документи који сведоче о односима између овог приморског града и српске средњовековне државе. У ово време започела је и велика рударска производња јер су у Србију дошли Саси, најбољи европски рудари. С успоном рударства и развијеном трговином Србија је постала снажна држава.

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Краљ Урош био је и велики покровитељ уметности и књижевности. Као задужбину саградио је манастир Сопоћане, у коме су сачуване вредне фреске као и представе његове породице.

Краљ Драгутин Краља Уроша наследио је син Драгу тин; он је кратко време провео на власти. Због повреде коју је доживео падом са коња, власт је препустио брату Милутину, на државном сабору 1282. године. После предаје власти брату, Драгутин се повукао на своје поседе у северним областима Србије. Као зет угарског краља добио је на управу пограничне територије Угарске, уз Саву, и град Београд, који се, тако, привремено нашао под српском влашћу. Своју нову престоницу Драгутин је подигао у Дебрцу, на Сави.

Црква Св. Ахилија у Ариљу. На основу чега можете закључити да је краљ Драгутин подигао ову цркву?

Манастир Сопоћани

Краљ Драгутин

Србија као сила на Балкану У време краља Милутина долази до промена у српској политици. По доласку на власт Милутин је покренуо освајачке ратове против Византије. Проширио је српску државу освојивши северни део Македоније – тада дела Византијског цар ства. Угрожена Византија понудила је српском краљу мир. Краљ Милутин пристао је, уз услов да задржи освојене крајеве. Тако је српска држава започела ширење на југ. Део мировног споразума било је и склапање политичког брака између краља Милутина и византијске принцезе Симониде. Побољшани односи с Византијом довели су до увођења византијских титула и установа у државу и на двор. Тим променама Србија је постала боље организована држава. Донети су закони, јачале су привреда, војска и централна власт. У Милутиново време у Србији започиње и велики културни процват. Гради се велики број цркава и манастира. Међу Милутинове најзначајни-

Краљица Симонида Непознате речи

политички брак – брак који се склапа не из љубави већ ради побољшања или учвршћивања односа између две државе или краљевске породице.

117

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

је задужбине спадају Грачаница и данашња црква у манастиру Хиландар. Милутиново приближавање Византији довело је најпре до кварења односа а онда и рата са братом Драгутином. После десет година ратовања браћа су се измирила. Милутин је наставио да влада све до 1321. године, када је умро.

Грачаница

Краљ Милутин

Стефан Дечански и битка код Велбужда Из борби за наслеђе престола краља Милутина, као победник изашао је његов син Стефан. Још као млад подигао је побуну против оца, због које је био кажњен и наводно ослепљен. Стефан је изградио велелепан манастир Дечане, по којем је и добио надимак Дечански. Током његове владавине дошло је до отвореног рата са Бугарским царством. Одсудна битка одиграла се 1330. године код места Велбужд. Из битке је српска страна изашла као победник. Бугарски цар изгубио је живот, а као нарочито вешт ратник истакао се Душан, син Стефана Дечанског. Стефан Дечански није наставио освајања, што је побудило незадовољство српске властеле. Због тога је властела Стефановог сина Душана подржала када је одлучио да свргне оца са власти. Млади Душан је, дакле, на силу преузео власт а свог оца послао у тамницу, где је овај и убијен.

Краљ Стефан Дечански

Питања и задаци

1. Наведите разлоге привредног јачања Србије за време краља Уроша I. 2. Какви су били односи између краљева Драгутина и Милутина током њихове владавине? 3. Због чега је и у ком смислу Србија за време краља Милутина доживела велики успон? 4. Када и између кога се одиграла битка на Велбужду? 5. Због чега и на какав начин је своју владавину окончао краљ Стефан Дечански?

118

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

У

српској средњовековној држави, као и у осталим феудалним државама друштво је било дубоко подељено на повлашћене и потчињене слојеве. Властела је владару обезбеђивала војску и управу у земљи, па је због тога уживала нарочите повластице. Свештенство се старало о духовном животу становништва и заузимало је посебан положај у друштву. Зависни слојеви, подељени према врстама занимања и начину живота били су најбројнији. Састав средњовековног друштва био је одређен и тиме што је прелазак из ниже друштвене групе у вишу био готово немогућ.

11. ДРУШТВО У СРПСКОЈ СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ДРЖАВИ Подела друштва У средњовековној Србији нису сви људи живели на исти начин. Друштво је било подељено на више слојева; они нису били равноправни. Сваки од друштвених слојева имао је сопствене нарочите обавезе и права. На челу државе и друштва налазио се владар са својом породицом. Изразито повлашћен положај у држави имао је највиши друштвени слој – племство или властела. Одређену врсту повластица имали су и свештеници, који су чинили посебну друштвену категорију. Ипак, највећи број становника у држави припадао је најнижим друштвеним групама – зависном становништву.

Властела Властела је била главни стуб моћи сваког владара. Припадници племства владару су обезбеђивали војску и обављали главне државне послове. Неки од њих су живели на двору и служили владара. Властела је своју моћ заснивала на земљишним поседима са којих су добијали пољопривредна добра и убирали порезе. Један део поседа био је наследан и припадао је властелинским породицама. Други део поседа био је феудално добро. Ову врсту поседа властели су додељивали владари. Феуди су најчешће додељивани за оданост владару и вршење војне службе. Од при-

Ана Марија, жена деспота Оливера.

На основу којих обележја можете да одредите да је на слици представљена властелинка?

119

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК хода са имања властелини су издржавали коње и куповали ратну опрему. У ратним походима властела је чинила најважнији део војске – коњицу. Што је властелин имао више поседа, то је био богатији, моћнији и утицајнији. Најмоћнија српска властела је, попут владара, градила цркве као своје задужбине. У задужбинама су остале и фреске захваљујући којима знамо како су изгледали, како су се облачили, какве су им биле титуле и имена. Њихов положај у друштву огледао се кроз повластице које су имали. За одређене преступе и кршење закона чекале су их казне блаже од оних које су очекивале припаднике подређених друштвених слојева. Спомен на српске средњовековне ратнике и данас чувају поједина удружења која носе витешку опрему и вежбају средњовековне борилачке вештине.

Српска властеоска породица из 14. века. из Манастир Псача код Врања – властелин Влатко са породицом

Свештенство За разлику од данашње ситуације, положај свештенства у средњем веку проистицао је из нарочите повезаности између државе и цркве. Религија је у средњем веку имала посебан значај, а свакодневни живот није могао да се замисли без велике улоге цркве. Ниједан владар није могао да буде законито признат уколико није имао благослов тј. потврду највиших црквених представника – архиепископа или патријарха. Свештеници и монаси вршили су службу у црквама и манастирима; ту су се молили Богу и живели по правилима православне вере. Свештенство у Србији делило се на неколико група. Једну су чинили највиши црквени великодостојници, епископи и владике, који су били највише и уважавани у друштву. Другу, нижу групу представљали су сеоски свештеници – пароси. Њихов положај

Дечани, задужбина краља Стефана Дечанског, на Косову

120

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

био је ближи зависном становништву – обавезе и права знатно су се разликовали од привилегија које је уживала прва група. Због свог издвојеног живота у манастирима монаси су представљали посебну групу, која је имала своја правила.

Зависно становништво У српској средњовековној држави најбројнији друштвени слој чинило је зависно становништво. Ни овај друштвени слој није био јединствен. Састојао се од више група, са различитим правима, обавезама и занимањима. Заједнички назив за припадника потчињених слојева био је себар. Међу себрима највише је било земљорадника. Они су називани меропси. Живели су на властеоским поседима; ту су обрађивали земљу и гајили разно поврће и житарице. Део прихода давали су властелину и владару. За њихове потребе обављали су и одређене физичке послове. Сточарством су се бавили власи. Они су гајили углавном овце и козе, а живели су најчешће у планинским пределима. Влаха је било и на имањима која су припадала властели или цркви. У српској држави позног средњег века припадници потчињеног становништва нису могли да пређу у виши друштвени слој и тако олакшају свој живот. Права и обавезе друштвених слојева у 14. веку биле су прописане Душановим закоником.

Архиепископ – црквени великодостојник

Меропах – земљорадник

Питања и задаци

1. На какав начин је било подељено друштво у средњовековној Србији? 2. У чему су се састојале привилегије, а у чему обавезе властеле према владару? 3. Каква је била улога свештенства у средњовековној Србији и како је било организовано? 4. Ко су били меропси а ко власи у средњовековном српском друштву? 5. Који је био заједнички назив за зависно стасновништво средњовековне Србије? Власи – пастири

121

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

Д

ошавши на власт Стефан Душан је отворио ново поглавље у историји државе Немањића. Користећи се слабошћу Византије исцрпљене уну трашњим сукобима, Душан се 1346. године, након територијалних освајања крунисао за цара Срба и Грка. Уздизањем српске цркве на ранг патријаршије и проглашењем царства пореметио је дотадашњи поредак међу државама. Историја је показала да велико ширење граница српска држава није могла да издржи. Зато је највећа тековина његове владавине било доношење Душановог законика који је и у потоњим временима био извор правде и права. Златни печат цара Душанаа

12. ДУШАНОВО ЦАРСТВО

Душанова освајања

Цар Стефан Душан, фреска из манастира Лесново. Данас се налази у Македонији.

Доласком на власт (1331) краљ Стефан Душан започео је ново поглавље у српској историји. Уз помоћ властеле створио је јаку војску и направио план за проширење државе. Душан је освајања наставио тамо где је стао његов деда, краљ Милутин. Оженио се бугарском принцезом и тако обезбедио подршку суседа. Краљ Душан искористио је слабост Византије, насталу услед унутрашњих сукоба који су је потресали. Убрзо по доласку на власт он је Византију напао и започео освајање њених градова и територија. За само неколико година под влашћу Душановом нашао се велики део византијских области, па чак и Света Гора.

Проглашење српске патријаршије Укључивањем византијских територија у српску државу наступиле су и велике државне промене. Душан је морао да створи државу у којој могу да живе и Срби и Грци (Византинци). Освајањем византијских области он, сматрао је, сад полаже право и на царску круну. У средњем веку царску круну могао је владару дати само патријарх, врховни поглавар православне цркве. У Србији је још од времена Саве Немањића (1219) највиша црквена титула била архиепископ. Архиепископ није могао да крунише цара, већ само краља. Зато је Душан дотадашњег српског архиепископа поставио за српског патријарха. Седиште Српске патријаршије

Пећка патријаршија

122

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

било је у Пећи. На тај начин он је створио предуслове да буде крунисан за цара.

Српска држава у време Стефана Душана и Милутина

123

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК Душаново царевање До Душановог крунисања за цара дошло је на Ускрс 1346. године, у Скопљу. Крунисао га је српски патријарх. Душан је понео титулу цара Срба и Грка. Његов малолетни син Урош постао је савладар и добио титулу краља. И поред тога, сва власт и даље је била у Душановим рукама. Својим најближим рођацима и истакнутој властели почео је да додељује византијске титуле. Највиша међу њима била је титула деспота. На фрескама у црквама цар Душан је представљан по узору на византијске цареве. Крунисањем за цара Душан није прекинуо дотадашњу освајачку политику. У саставу његовог царства нашли су се Епир, Тесалија и делови Албаније. Душанова властела је као награду за учешће у освајањима добијала земљишне поседе у новоосвојеним областима. На њима су подизали своје задужбине, у којима су, на фрескама, остали сачувани и њихови ликови.

Душанов законик Цар Душан и царица Јелена

С увећањем царства јавила се потреба да се живот у држави поново уреди, и да се прилагоди новим околностима. Због тога је цар Душан наложио да се састави законик који је требало да важи у читавом царству. Учени људи прикупили су законе и из Србије и из Византије како би направили што бољи законик. Књига закона настала је 1349. године и постала позната као Душанов законик. Текст је написан на српскословенском језику и важио је за све поданике царства. Овим закоником су били обухваћени сви друштвени слојеви, од најнижих до највиших. У Душановом законику видљиве су биле разлике у положају друштвених слојева: за исти прекршај властела је добијала мање казне од зависних људи из нижих друштвених слојева. Законик је морао да поштује и сам цар.

Крај Душанове владавине Српско царство није могло да задржи овај територијални оквир. Још за време Душанове владавине, током рата са босанском државом, најзападнија област Хум издвојила се из Српског царства. Цар Душан се пред крај живота суочио са још једном опасношћу. Она је долазила од Турака Османлија који су се тада појавили на Балканском полуострву. Стефан Душан је зато започео припреме за рат против Турака, одлучан да их протера из Европе. Његов подухват прекинула је изненадна смрт 1355. године. Наследио га је син Урош, али је његова владавина убрзо била угрожена.

Ктиторски портрет Душановог војсковође деспота Јована Оливера. Упоредите његову одећу са одорама властеле из манастира Псаче на страни 120.

Шта можете да закључите о друштвеном положају Јована Оливера на основу одеће и величине његове задужбине?

124

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Тековине Душанове владавине Цар Душан се, као и његови претходници из династије Немањића, осим ширења државе посветио и зидању цркава. Његова највећа и најзначајнија задужбина је црква Св. Арханђела код Призрена, у којој је био и сахрањен. Цркву су Турци касније разрушили, од ње су остале само рушевине. Душанов саркофаг данас се налази у цркви Св. Марка у Београду.

Данашње седиште Српске патријаршије у Београду

Рушевине Св. Архангела код Призрена

Споменик цара Душана, са Закоником у руци, налази се испред Палате правде, највеће суднице у Ср Србији. бији.

Душаново царство није дуго трајало. Почело је да се распада убрзо после његове смрти. Оно што је остало као тековина његове владавине, а траје и данас, јесте Српска патријаршија. Душанову државу надживео је и његов Законик. Остао је да се примењује и у доцнијим временима. Душанов законик постао је симбол за праведност, а и данас представља један од најзначајнијих писаних споменика у читавој српској култури. Душанова владавина, законодавство и врхунац српске државе у његово доба дуго су били надахнуће многим српским и словенским уметницима. (Погледај слику на 9. страни уџбеника. Покушајте да опишете какав утисак на вас оставља слика Паје Јовановића)

Питања и задаци

1. У ком правцу је Стефан Душан ширио српску државу? 2. Када и због чега је дошло до проглашења Српске патријаршије? 3. Када и где се Стефан Душан крунисао за цара? 4. Шта знаш о Душановом законику? 5. Наведите најважније тековине Душанове владавине.

125 12 25

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

У

брзо после смрти цара Душана Српско царство није могло да одоли спољним и унутрашњим недаћама. Држава је почела да се круни, а немоћни Душанов син, цар Урош, гледао је како се на територији царства стварају области под влашћу крупних властелина. Рађало се доба обласних господара. Од 1365. године краљ Вукашин је поставши савладар цара Уроша јасно прокламовао крај лозе Немањића и доба владавине нових српских династија. Његовом погибијом у бици на Марици и смрћу цара Уроша 1371. године започело је ново поглавље у српској историји.

13. КРАЈ СРПСКОГ ЦАРСТВА

Владавина цара Уроша

Портрет цара Душана, царице Јелене и Уроша из манастира Дечани.

Која владарска обележја су заједничка за читаву породицу?

Смрт цара Душана 1355. године била је прекретница у развоју српске средњовековне државе. Српски престо требало је да, по праву наслеђивања, припадне Душановом сину Урошу. Још за очева живота, 1346. године Урош је проглашен за савладара. Носио је титулу краља, али није имао никакву власт у земљи. Прве године царевања Урош је провео у борби за очување престола од узурпатора. Његов стриц Симеон прогласио се за цара и покушао да му преотме власт. У међусобним сукобима Урош је изашао као победник. У тим борбама почео је распад Српског царства. Прво су се одвојили јужни делови земље које је цар Душан освојио од Византије. Иако је Урош успео да очува престо, државна територија се умањила. То је имало утицаја на стање у земљи, а власт цара је временом све више слабила. У народном предању цар Урош је добио надимак Нејаки, за разлику од његовог оца који је остао запамћен као Душан Силни.

Појава обласних господара Непознате речи

узурпатор – човек који на незаконит начин, насилно преузме нешто, најчешће власт

126

Урошева слаба власт била је ограничена снажењем српске властеле. Још за време трајања Српског царства почели су да се јављају властелини који се нису много обазирали на цара. Они су на својим поседима почели да владају потпуно самостално, присвојивши нека владарска права, пре свега ковање новца, јачање сопствене војске, чак и самостално одлучивање о питањима рата

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

и мира. Ти крупни властелини називају се обласним господарима. Они су се издигли у време слабљења Царства, а неки од њих одржали су се све до почетка 15. века. Међу њима се нарочито истицао кнез Војислав Војиновић, који је чак самостално водио рат против Дубровника. У области Зете осамосталила се породица Балшића. Под њиховом влашћу налазили су се утврђени приморски градови Будва и Бар. Како би ојачали свој положај, обласни господари почели су међусобно да се родбински повезују. Тако су се Балшићи ородили с породицом Мрњавчевић, чиме су ови постали најмоћнија властела у Царству.

Средњовековна тврђава Бар

Савладарство са Мрњавчевићима Успон породице Мрњавчевић у српској држави започео је само неколико година пошто је Урош дошао на власт. Браћа Вукашин и Угљеша истовремено су заузели највише положаје у земљи. Они су владали територијама које су се налазиле у јужним деловима Царства. Њихова област обухватала је територије на Косову, Македонију све до Егејског мора, укључујући и Свету Гору. Вукашин је 1365. године проглашен за краља и савладара цара Уроша, а Угљеша је постао деспот. Пошто цар Урош није имао деце, за наследника престола био је предвиђен Вукашинов син Марко. Такав план остали српски властелини нису одобравали. Због тога је дошло до сукоба између Мрњавчевића и других српских великаша. Даљи успон Мрњавчевића прекинут је погибијом краља Вукашина и деспота Угљеше у бици на Марици 1371. године. Крајем исте године умро је и цар Урош, а краљ Марко није успео да се наметне као владар другој српској властели.

Грб династије Мрњавчевић

Питања и задаци

1. Ко је све полагао право на Српско царство после Душанове смрти? 2. Објасните појам обласни господар. 3. Када је и због чега Вукашин постао савладар цара Уроша? 4. У којој области је господарила породица Балшић? 5. Наведите најважније догађаје који су се одиграли 1371. године.

Заједнички портрет цара Уроша и краља Вукашина као савладара.

Пажљиво проучите портрете и одећу два владара. Уочите сличности и разлике!

127

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

Б

осна је средином 10. века била само географска област у оквиру Србије. Од 12. века она је и даље део Србије, али су њени владари независни. У 14. веку Босна постаје веома моћна држава. Велики успон доживела је за владавине банова из династије Котроманића.

Стећак из Доње Згошће, 15. век

14. УСПОН БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ

Етнички карактер босанске државе Печат бана Стјепана II Котроманића

Јован Кинам, византијски историчар 12. века, у своме спису уз догађаје везане за 1150. годину, бележи следеће: „Кад стиже (византијски цар Манојло I Комнин) близу Саве, одатле заокрену према другој реци по имену Дрина која извире негде одозго и одваја Босну од остале Србије. Босна није потчињена архижупану Срба него народ у њој има посебан начин живота и управљања.“

128

Налазећи се између Угарске и Византије, као између чекића и наковња, Босна је током 12. века од обеју држава трпела разнолике утицаје. Важно је нагласити да босански владари у 13. и 14. веку своје поданике сматрају Србима. Тако, на пример, бан Матеј Нинослав у својим повељама из средине 13. века, своје поданике изричито назива Србима, насупрот грађанима и поданицима града Дубровника, које назива Власима. Нешто касније, у повељи бана Стјепана II Котроманића, коју је у Дубровнику издао 1333. године, каже се да су од четири повеље „две латинске и две српске“. Уз то, историјски подаци казују и то да су се у првој половини 15. века становници око ушћа реке Неретве у Јадранско море називали Србима.

Успон босанске државе Све до 14. века Босна је била мала планинска област између горњих токова река Босне и Врбаса. За владе бана Стјепана II Котроманића (1314–1353) долази до територијалног ширења босанске државе. Он је најпре освојио области Усоре и Соли (североисточна Босна), а затим, 1326. године, запоседањем најзападније српске области Хума (знатан део данашње Херцеговине), овладао је долином Неретве и избио на Јадранско море. Покушај српског цара Стефана Душана да поврати ове области, завршио

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

се неуспехом. На тај начин се Босна, у првој половини 14. века, заузимањем делова српске државе територијално удвостручила. Освајања је наставио Стјепанов синовац и наследник Твртко I Котроманић (1353–1391), највећи владар босанске средњовековне државе. Када је изашао као победник из унутрашњих сукоба, на почетку своје владавине, Твртко I умешао се у сукобе међу обласним господарима у суседној Србији. Са кнезом Лазаром Хребељановићем поделио је земље Николе Алтомановића, 1373. године, и добио територију дубровачког залеђа, преко реке Дрине све до реке Лима. На том подручју налазио се и један од најугледнијих српских манастира – Милешева. Ова освајања подстакла су га да се крунише за краља.

Златник краља Твртка I

Босна постаје краљевина Будући да је освојио западне делове српске државне територије, Твртко I се након гашења династије Немањића појављује у улози обновитеља српског краљевства. Како је и сам био потомак Немањића (унук Јелисавете, ћерке краља Драгутина), а истовремено и припадник банске породице Котроманића, сматрао се легитимним наследником не само босанских банова него и српских краљева. Због тога се крунисао сугубим (двоструким) венцем, као симболом двеју држава којима је владао. Свечана церемонија Твртковог крунисања обављена је на дан Светог Димитрија, 26. октобра 1377. године, „у српској земљи“, сва је прилика у манастиру Милешева. Место је очигледно добро изабрано јер су се у њему налазиле мошти Светог Саве и неговао култ оснивача Српске аутокефалне цркве. У својој краљевској титули Твртко I на прво место ставља етничку одредницу и ис тиче да је он краљ Ср ба, а затим Босне, Поморја и Западних страна. Уз то, себи је придодао и српско владарско име Стефан, које су његови наследници на босанском престолу носили до пада под турску власт. Са краљевском круном у Босну су уведене и неке титуле и обичаји из државе Немањића.

Град Кључ, последње пребивалиште босанског краља Стефана Томашевића

Даља освајања И после крунисања за краља Твртко I наставио је са освајањима и ширењем своје државе. Тако су се у њој ускоро нашли и приморски градови Котор, Сплит, Шибеник, Трогир, као и острва Брач, Хвар и Корчула. Ова освајања изменила су и његову дотадашњу титулу, па се од 1390. године назива краљем Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја. Краљ Твртко I прихватио је и обавезу да у чувеној бици на Косову, у јуну 1389. године, са војском брани земљу од Османлија.

Непознате речи

бан (вероватно од аварске речи бајан) – имућан, моћан човек; владарска титула у средњовековној Босни; у Дубровнику у XIII веку виши градски чиновник. легитиман – законом прописан, законит, званичан.

129

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Развој босанског рударства, који је започет у последњим годинама владавине Стјепана II Котроманића, настављен је и за владе његовог наследника Твртка I. Нарочито треба поменути руднике сребра (Сребреница, Фојница, Крешево) и олова (Олово). Проширење босанске државе и њен излазак на море, у 14. веку, извукли су је из дотадашње вековне изолације. То се одразило и на снажење њене трговине. Краљ Твртко I подигао је и два важна града: Нови (данас Херцег Нови), крај улаза у Боку Которску, и Брштаник, на ушћу Неретве. Требало је да они постану важна привредна средишта босанске средњовековне државе. Први босански краљ преминуо је изненада, у пролеће 1391. године. У историји Босне наступиле су тешке и неизвесне године испуњене стрепњом и неспокојем.

Остаци утврђења у Херцег Новом

Питања и задаци

1. У састав које државе је Босна улазила почев од 10. века? 2. Који је босански владар овладао долином Неретве и избио на Јадранско море? 3. Ко је био први босански краљ и како је гласила његова титула? 4. Који су најважнији рудници у средњовековној босанској држави?

130

Непознате речи

перпер – византијски златник се почев од 11. века називао иперпирон, па је од тога касније изведен назив перпера или иперпера.

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

С

вакодневни живот у средњовековној српској држави није био исти за све њене становнике. Како су људи били подељени по друштвеним слојевима, тако се и живот који су водили разликовао по удобности, правима, могућностима и идеалима. Само малобројни су пу товали, али су пред налетом великих и тешких болести сви друштвени слојеви били једнаки.

15. СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ Живот у манастиру Живот монаха у средњем веку био је потпуно различит од живота обичног становништва. Монаси су најчешће живели у манастирима, где су важила посебна правила понашања. Сава Немањић је саставио прописе за живот монаха у манастирима Хиландару и Студеници. Монаси су велики део времена проводили у молитви, али су морали да обављају и тешке физичке послове. Живели су скромним и испосничким животом. Неки од монаха опредељивали су се да живе издвојено, усамљени у пећинама. Тиме су се одрицали сваке удобности и у потпуности посвећивали молитвама. На манастирским поседима радило је зависно становништво, које је манастиру обезбеђивало храну и друга нужна добра. Монаси су се бавили и сликањем икона, израдом предмета за потребе цркве, али и важним културним радом. У манастирима се стицало образовање, преписиване су књиге и састављана житија. Житија су била посвећена српским светитељима из редова владара и црквених великодостојника.

Монах

Монах иконописац, манастир Дечани

Живот на двору

Непознате речи

Српски владари и властела живели су у дворовима на својим поседима. Дворови су имали зграде у којима је боравио господар са породицом, као и посебне зграде у којима је живела послуга. Живот на двору био је раскошан. У време краља Милутина дворски живот у Србији почео је да се одвија по византијским узори-

испосник – човек који се одриче свих материјалних погодности и удобности.

131

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

Златни прстен Стефана Немањића

ма. Краљ је у свечаним приликама носио богату одећу окићену драгим камењем и златом. Служила су се најразличитија јела, незамислива на трпези обичних људи. Посуђе је било израђено од племенитих метала. На двору се могла чути и музика која је обично пратила свечаности. Владар и властела често су ишли у лов, где су вежбали јахање и руковање оружјем. Припадници племства у брак су ступали само у оквиру истог друштвеног сталежа. Било је незамисливо да се неки властелин или властелинка венча са неким из редова себара или трговаца. Властеоска деца су се од најранијег детињства припремала за живот ратника или краљевих дворјана. Она су стицала образовање, а уколико је било више мушке деце, једно од њих припремало се за духовника.

Златни прстен краљице Теодоре, мајке цара Душана

Златни украсни предмет хумског кнеза Петра

Пример средњовековне свечане трпезе. Покушајте да препознате шта се од јела налазило на столу.

Живот на селу Сеоско становништво средњег века живело је у најтежим условима. Села у којима су живели нала зила су се на владаревим, властеоским или црквеним имањима. Обитавали су у кућама направљеним од дрвета, блата и сламе. На средини куће, коју је најчешће чинила једна соба, налазило се огњиште; ту се ложила ватра и кувало јело. Сви чланови породице спавали су у истој просторији. Уколико је породица поседовала неку животињу, и она је боравила у кући, заједно са њима. Посуђе сеоског становништва било је, за разлику од дворског, најчешће од дрвета, док су судови за кување били земљани. Деца нису стицала никакво образовање, већ су учествовала у обављању тешких послова. Одећа је била скромна, начињена од јефтиних вунених или платнених тканина. Живот земљорадника био је усмерен на велики број обавеза које су имали према властелину и владару.

Музика и игра у средњем веку, фреска из манастира Лесново

132

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Путовања На путовања у средњовековној Србији кретали су најчешће трговци који су живели од продаје робе. Путеви су били стари, лоши и узани, тако да је путовање кочијама било ретко. Људи су путовали углавном пешке, или са караванима. Највећи број људи није уопште путовао, одлазио је само до оближњег села, града или манастира. Највећа путовања била су ходочашћа, посећивања светих места, или када се кретало у ратове. Ретки су били људи какав је био Сава Немањић, који је пропутовао Балканско полуострво, Средоземље, Малу Азију и Палестину.

Исхрана и здравље

Средњовековне двоколице

У средњовековној Србији људи су се хранили различитим намирницама. Најсиромашнији део становништва хранио се скромно, а основна храна био је хлеб и различите врсте житарица које су се јеле као каша. Главна посластица било је воће, пре свега крушке, јабуке, шљиве, кајсије. Грожђе је било на цени јер се од њега правило вино. Људи су у исхрани користили рибу и месо, често сушено и усољено. Шта се налазило на средњовековним трпезама може се видети на многобројним фрескама. Велики проблем у средњем веку биле су сушне године, после којих је долазио период глади. Глад је наступала и после ратова, услед пустошења обрадиве земље и погибије становништва. У средњем веку људи су болести обично лечили одређеним травама и чајевима. Међу српским историјским изворима сачувани су лекарски списи у којима се могу пронаћи рецепти за лечење разних болести. У средњем веку су нарочито опасне биле епидемије куге. Куга је тешка заразна болест коју преносе пацови. Дешавало се да куга однесе велики број живота. Сем куге опасна болест била је и лепра или губа. Заражени људи издвајани су а често су морали да напуштају села и градове, како би се спречило ширење заразе. У манастирима и великим градовима постојале су болнице у којима су лечени оболели. Питања и задаци

1. Опишите најважније особености монашког живота у Србији средњег века. 2. Наведите главне разлике живота на селу и на двору. 3. На који начин се најчешће путовало у средњем веку? 4. Које су биле најопасније средњовековне болести и како су се људи борили против зараза?

Прихватање оболелих од губе, манастир Лесново

133

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

Пр о верите, обновите, научите! А

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИ Д

1. Када и како је Стефан Немања дошао на власт? Објасните какву је политику Стефан Немања водио према Византији током своје дугогодишње владавине. Када и на који начин је Стефан Немања окончао своју владавину? Када и уз чију помоћ је Хиландар постао српски манастир? Које су главне последице Четвртог крсташког рата по српску државу и цркву? Шта је то архиепископија, а шта значи аутокефална? Ко је био први српски архиепископ? У чему је српска држава остварила највећи напредак за време владавине краља Уроша? Када и на који начин је краљ Милутин дошао на српски престо? На којим све пољима друштвеног, државног и духовног живота се развијала Србија за време краља Милутина? Када и и како је краљ Стефан Душан дошао на власт? Када је донет Душанов законик? Где је био сахрањен цар Душан, а где се данас налазе његови посмртни остаци? Ко су били Мрњавчевићи и каква је била њихова улога у држави Немањића? Објасните појам обласни господари. За време ког владара је Босна доживела највећи успон?

134

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Б

ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTE П

1. Повежите датуме на ленти са одговарајућим догађајима.

1196.

1204.

1217. 1219.

1282.

1330.

1346.

1371.

1) Крсташи заузимају Византију, 2) Краљ Милутин долази на власт, 3) Крај династије Немањић, 4) Сабор у Расу – силазак Немање са престола, 5) Стефан Немањић се крунише за краља, 6) Стефан Душан се крунише за цара, 7) Сава постаје први српски архиепископ, 8) Битка код Велбужда

2. Повежите илустрације са одговарајућим појмовима. 1) Влах, 2) aрхиепископ, 3) ктитор, 4) Хиландар, 5) цар Урош, 6) краљ Милутин, 7) Студеница, 8) меропах, 9) монах

135

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК 2. ЗАДАТАК: Направите друштвене лествице српске средњовековне државе, тако што ћете на врху да нацртате највише повлашћене слојеве, а испод њих све остале у низу, закључно са најнижим. Немојте да заборавите да нацртате и одговарајуће представнике Цркве!

В

РАЗМИШЉАЈТЕ као историчар Р

1. Наведите главне карактеристике Српскe православне цркве током њеног развитка у средњем веку, од времена Стефана Немање па све до цара Уроша. Босанска црква је током средњег века имала своје посебности. Упоредите босанску цркву са српском православном црквом и донесите закључак о њиховим највећим разликама.

2. После смрти цара Душана српска средњовековна држава је

запала у кризу. Објасните како је дошло до појаве обласних господара, ко су они били и какве су им биле политичке намере.

136

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

3. Објасните на који начин је босански бан Твртко Котроманић полагао право и постао краљ Срба и Босне.

Г 1.

ВЕЖБАЈТЕ као историчар В

ИЗВОРИ: Стефан Немања међу европским владарима

Уводни део повеље Стефана Немање, тада монаха Симеона, из 1198. године којом је подарио имања манастиру Хиландару „У почетку створи Бог небо и земљу и људе на њој... И једне постави као цареве, друге као кнезове, друге као владаре и

свакоме даде пасти стадо своје... Зато браћо Бог утврди Грке царевима, а Угре краљевима, и сваки народ раздели и закон даде. Стога (Бог) дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају овим српским земљама... Стога по многој својој и неизмерној милости и чове-

кољубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају овом земљом српском, и Бог свакојако управљаше на боље људима, не хотећи човечје погибли, и постави ме великога жупана, нареченога у светом крштењу Стефана Немању.“

На основу одломка, одредите: Ко је према тадашњим, средњовековним, схватањима уређивао односе међу државама? Како су оне биле рангиране према свом значају? Какво је место заузимао Стефан Немања и каква је била његова владарска улога?

137

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

Стефан Немања био је велики жупан и оснивач династије Немањића. Премда је српска држава постојала и пре њега, он се из пуно разлога може назвати „оцем отаџбине“. Рођен је 1113. године у Рибници као најмлађи син у породици великаша Завиде. Владавину је започео као жупан у области речних долина Ибра, Расине, Топлице и Пусте реке. Радило се о такозваној „удеоној кнежевини“, а био је потчињен великом жупану. После сукоба са браћом, 1166. године сâм је постао велики жупан. Није било лако водити државну политику између две силе какве су биле Византија и Угарска, а у густо испреплетеним интересима неколико ондашњих држава. После неколико покушаја да уз помоћ немачког цара и Венеције одбрани самосталност, Стефан Немања је 1172. године морао да призна врховну власт византијског цара Манојла I Комнина и да према њему преузме вазалне обавезе какве су већ имали његови претходници. Византијски писац Константин Манасије бележи како је Стефан Немања „неки врло плећат и незграпан старац“, док Евстатије, митрополит Солуна, сасвим одређено каже: „Пре кратког времена и очи моје је задивио овај човек, којем није стас онај, који природа људима додељује, него узрастом веома висок и изгледом наочит.“ Користећи се слабљењем Византије после смрти Манојла I Комнина, српски велики жупан је осамдесетих година XII века изнова почео борбу против Византијског царства и запосео знатне територије. Међутим, цар Исак II Анђео поразио га је на Морави 1190. године, па је морао изнова да се приклони Византији. У марту 1196. године повукао се с власти и примио монашки завет. Боравио је најпре у манастиру Студеници, а онда је отишао на Свету Гору где се већ налазио његов најмлађи син, монах Сава. Заједно су 1198. године утемељили српски манастир Хиландар. Тамо је као монах Симеон и преминуо, у фебруару 1199. године.

Сава, односно Растко Немањић, био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и његове супруге Ане. По мишљењу многих историчара, он је најважнија личност свеукупне српске историје. Био је један од твораца српске средњовековне државе и главни носилац њене државне идеје, оснивач српске цркве, један до зачетника српске књижевности, највећи српски путник у средњем веку. На свет је дошао 1175. и својим родитељима, који су били затечени радошћу касног родитељства, донео пуно узбуђења. Немања је већ имао шездесет две, а Ана отприлике четрдесет једну годину када им се родио трећи син. Још као врло млад, имао је тек петнаест година, постао је управник Хумске области. Онда је 1192. одбегао на Свету Гору, где се замонашио и световно име Растко заменио монашким Сава. Уз дозволу византијског цара Алексија III Анђела, са оцем је 1198. године на Атосу подигао српски манастир Хиландар. Године 1207. вратио се у Србију, а 1219. од никејског цара и патријарха добио је аутокефалност за српску цркву. Он је постао њен први архиепископ. У два маха је предузео пу товања по светим хришћанским местима. Преминуо је у бугарској престоници Трнову у јануару 1236. године. Касније су му земни остаци пребачени у манастир Милешеву, задужбину његовог братанца краља Владислава. Како би сузбили његов култ, Турци су Савине мошти 1594. године однели у Београд и спалили их на Врачару. Димитри Оболенски, дугогодишњи професор балканске и руске историје на Универзитету у Оксфорду, записао је о Светом Сави следеће: „Историчар који покушава да напише биографију те славне личности српске средњовековне историје може се с правом уплашити при помисли на широк спектар Савиних делатности. Обесхрабриће га многобројни видови у којима се он појављује: управник једне области, затим калуђер на Светој Гори, па онда архиепископ; дипломата коме је краљ, његов брат, поверавао деликатне задатке; оснивач неколико манастира и организатор духовног живота и дисциплине; законодавац у области канонског права; први поглавар српске аутокефалне цркве; путник који је обишао сва места ходочашћа у источном Средоземљу; први прави писац своје земље; личност чији се посмртни култ проширио по целом Балканском полуострву тако да га је касније прихватило чак и турско становништво у том делу света; светац заштитник Срба без премца; полулегендарна фигура која се до данас одржала, слављена у народним умотворинама, поезији и песми; његова митопејска моћ je без сумње јединствена у Источној Европи; све то, и још много више, мора да заплаши његовог биографа.“

138

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1.

ИЗВОРИ: Крај владавине и смрт Стефана Дечанског

а.

Од ломак из Житија Стефана Дечанског од непознатог писца из прве половине 14. века „...Благочастиви краљ (Стефан Дечански) тада је био у своме славном двору, званом Неродимље и никако се није надао оваквом де лу. А ови (српска вла сте ла) са ста вив ши се са његовим сином (Душаном)..... учи ни ше на пад око ње го ва (Сте фановог) двора и ... овај

б.

Од ломак из Житија Стефана Дечанског од Григорија Цамблака, игумана манастира Дечана с почетка 15. века „А Стефан (Душан) напред спомену ти син његов, много пу та био је рањен жељом за царство, изнутра кријаше змију од страха да га неће добити... Имајући са собом много војништва

... пре ви со ки краљ (Сте фан) усевши на коња свога побеже у град звани Петрич са нешто мало своје властеле... (Душан) пође са својим војницима на град, где беше побегао његов родитељ, и овај му се предаде.... А после овога шта? Овај христољу биви син (Душан)... савећање учини са својом власте лом, и би запо веђе но да родитељ његов буде одведен у славни град звани Звечан, и

и многе од начелних велможа, пређе у арванитску (албанску) земљу... и тамо се опаса на свесадржање (владавину) царства, и ову одузе од отачаске области. ... А зато и нађе згодно време син, а уједно и нападач, и изненада дође са многим силама и имађаше у рукама оца са женом и децом, и њих даде чувати у другом граду, а њега посла у такозвани град Звечан, и после неколико дана осуди га на најгрчу смрт удављења. О неправедне осуде!...Како се не смилова на родитељску старост?“

да се тамо чува, док не учине неко измирење међу собом. .... Када је после овога прошло мало времена, овај родитељ његов (Стефан Дечански) у таквом пребивању,... промислом Божијим (јер нико не може побећи од природне везе смрти...) када се нико ниј надао, овај благочастиви и христољубиви краљ Урош III (Стефан Дечански) предаде дух свој Господу.“

Стефан Дечански

Оба историјска извора говоре о једном истом догађају. Пажљиво прочитајте изворе и установите у чему се разликују. Уз помоћ наставника покушајте да дођете и до закључка. Запишите га.

139

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

Д

КОРАК НАПРЕД К

РАДИОНИЦА  СУ ЂЕЊЕ ПО ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ Организујте у одељењу једно суђење по Душановом законику. Поделите међусобно улоге тако да један или више ученика буду судије, а неколико других да одговарају за исто „кривично дело“. При томе „преступници“ треба да буду из различитих друштвених слојева или родних група како би се видело на који начин је било устројено друштво у средњовековној Србији. Ученици који преузимају улогу судија имају задатак да уз помоћ наставника изуче чланове Законика и потом доносе одговарајуће пресуде. Један од ученика може да преузме улогу самог цара Душана, да прочита пропратни Душанов текст уз Законик и да потом објасни шта је цар заправо желео доношењем овако важног правног споменика. Уколико у школи не постоји књига са преведеним Душановим закоником може да се искористи текст који се налази на следећој веб страници: http://www.dusanov-zakonik.com/ Неки од примера чланова Душановог законика: 50. О псовци: Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, и властеличић, ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се бије штаповима 55. О псовању властеоском: И ако властелин , или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера; аколи себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди 94. О убиству: Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера. 95. О псовци: Ко опсује епископа. или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси. властеличић – ситнији властелин; властелин нижег друштвеног положаја од крупног властелина-велможе перпер – византијски златник се почев од 11. века називао иперпирон, па је од тога касније изведен назив перпера или иперпера.

140

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ПРОЈЕКАТ: ЗАОСТАВШТИНА ДРЖАВЕ НЕМАЊИЋА Направите пано на коме ћете поставити листу историјског културног наслеђа из времена Немањића, а које је и данас видљиво или присутно у савременом животу, на почетку 21. века. Пано илуструјте фотографијама и историјским изворима. Прочитајте лекције из уџбеника и можда ћете наћи неку идеју!

141