ISTORIJA 5.RAZRED

за пети разред основне школе са читанком и радном свеском

5

УЏБЕНИК ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА РАДНА СВЕСКА

Данијела Стефановић t
Снежана Ферјанчић t
Зорица Недељковић

ИСТОРИЈА за пети разред основне школе

УЏБЕНИК ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА РАДНА СВЕСКА ФРЕСКА – Београд 2010.

САДРЖАЈ I. ПРОШЛОСТ

5

1. ИСТОРИЈА – НАУКА О ПРОШЛОСТИ 2. ВРЕМЕ 3. РЕКОНСТРУИСАЊЕ ПРОШЛОСТИ – ИСТОРИОГРАФИЈА ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

6 9 12 14

II. НАЈСТАРИЈА ПРОШЛОСТ ЉУДСКОГ ДРУШТВА

19

1. ПРАИСТОРИЈА 2. ПРАИСТОРИЈСКЕ КУЛТУРЕ НА ПРОСТОРУ ЦЕНТРАЛНОГ БАЛКАНА ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

20 25 28

III. СТАРИ ИСТОК

33

1. ДРЖАВЕ СТАРОГ ИСТОКА 2. ДРУШТВА СТАРОГ ИСТОКА 3. КУЛТУРА И НАУКА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

34 39 43 48

IV. АНТИЧКА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ

55

1. НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ 2. ПРОЦВАТ ГРЧКИХ ПОЛИСА 3. ГРЧКИ СВЕТ У 5. ВЕКУ ПРЕ Н. Е. 4. РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ ХЕЛЕНСКОГ СВЕТА 5. КЊИЖЕВНОСТ И НАУКЕ ХЕЛЕНСКОГ СВЕТА 6. ХЕЛЕНИЗАМ ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

56 62 66 71 77 82 88

V. АНТИЧКИ РИМ

95

1. ОСНИВАЊЕ И УСПОН РИМА 2. РИМ КАО СВЕТСКА СИЛА СТАРОГ СВЕТА 3. РИМ У ДОБА ЦАРСТВА 4. КУЛТУРА СТАРОГ РИМА 5. ХРИШЋАНСТВО 6. ПРОПАСТ АНТИЧКОГ СВЕТА ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

96 100 104 109 114 117 120

РЕЧНИК ПОЈМОВА

126

ИСТОРИЈА

7 5

ǑǮǼǺǻǬǺǾǶǼǴǮǬǽǮDZǾǴǽDZǭDZ ǝǾǬǼǴǴǽǾǺǶ ǛǼǺȄǷǺǽǾ Тема III I

Најстарије цивилизације људског друштва образоване су на територији Старог истока. Оне су настајале и нестајале у периоду од краја IV миленијума пре н. е. до последњих деценија 4. века пре н. е. Становници држава и градова-држава Египта, Месопотамије, Мале Азије и Леванта су живели у сложеним заједницама слободних људи којима су управљали владари. Политички, привредни, културни и свакодневни живот ових друштава био је прожет религијским веровањима, те је и једна од најважнијих институција цивилизација Старог истока био управо храм. Културама Старог истока дугујемо неке од најважнијих изума људског друштва: писмо, математичка, астрономска, технолошка и медицинска знања.

Европски морепловци Земљорадња у Египту на прагу Новог света

СТАРИ ИСТОК

Ч

овек млађег каменог доба припитомио је животиње (козе, овце, говеда), обрађивао земљу и узгајао биље. Око 10.000 година пре н. е. људи су почели да се баве пољопривредом, и то најпре на Блиском истоку. Плуг, мотика и разбој учинили су његове послове лакшим и успешнијим. Пољопривредна производња и узгој стоке омогућили су лакше прехрањивање и учинили да људи почну да живе у сталним насељима. Нови услови живота донели су и промене у организацији људских заједница.

Споменик Нарам-сина

1.ДРЖАВЕ СТАРОГ ИСТОКА

Стари исток На територији која се простире од Мале Азије (данашња Турска) и Египта, преко Леванта (који чине области Израела, Либана, Јордана и Сирије) и даље на истоку обухвата Ирак (Месопотамија) и део Ирана, настали су најстарији градови-државе и државе света: Египат, Урук, Акадско царство, Асирија, Персија, Феникија, Израел, Хетитска држава. Неке од њих трајале су кратко, а неке, попут старог Египта, и више хиљада година. Ову територију данас називамо Стари исток. Првобитне уређене заједнице у којима су живели људи нису могле да задовоље све њихове потребе. Да би се изборили са природним непогодама (поплаве, суше), обезбедили довољно хране и воде, оруђа и оружја за рад, људи су почели да се удружују у веће заједнице, из којих су се временом развили градови. Из сукоба са другим градовима, који су се водили најчешће због обрадиве земље и извора воде, победник је повећавао своју територију и богатство. Живот у таквој заједници постајао је сложенији, односи међу људима су се мењали, и да би заједница опстала, постепено су се развили елементи сложенијег, уређеног друштва које називамо држава. У држави постоји владар или господар који управља заједницом, уводе се порези, доносе се закони, бирају се чиновници који контролишу заједницу, успостављају се правила понашања која прихватају сви чланови заједнице. Заједницу повезује и поштовање божанства које се слави у градском храму или светилишту.

Нармерова палета

Непознате речи

речна делта – карактеристичан троугласти облик ушћа реке Месопотамија – Међуречје, област између река Тигра и Еуфрата

34

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Стари Египат У долини реке Нил већ у IV миленијуму пре н. е. постојале су уређене заједнице људи. Постепено, оне су се ујединиле у две целине: Доњи (делта) и Горњи Египат (долина Нила). Око 3000. године пре н. е. Горњи и Доњи Египат ујединили су се у једну државу. Египтом је управљао владар; њега су поданици ословљавали различитим именима, а из једнога од њих развио се појам фараон, како се данас најчешће назива владар старог Египта. Прва престоница уједињеног Египта био је град Мемфис. У потрази за добрима којих није било у њиховој земљи, владари старог Египта су од најранијих времена предузимали трговачке и војне походе у области које су се граничиле са Египтом: на југ у Нубију (данашњи Судан) и на североисток, ка Леванту. Захваљујући освајањима територија Египта се ширила, а из покорених земаља стизао је како богат ратни плен тако и нова знања и вештине. Један од најмоћнијих владара Египта био је фараон Тутмес III (14. век пре н. е.) који је предузео чак шеснаест похода на Левант. У време фараона Рамзеса II (13. век пре н. е.) Египат је, захваљујући његовим војним походима, постао најмоћнија држава Старог истока. Владари Египта нису били само храбри ратници већ и веште дипломате. О преговорима које су водили са владарима других држава Старог истока сазнајемо на основу писама записаних на глиненим таблицама, пронађеним у Тел Амарни. Почетком I миленијума прилике су се на Старом истоку промениле: због унутрашњих проблема и спољних притисака других држава Египат је почео да слаби. Ослабљена држава постала је лак плен страних освајача – најпре Асираца, а потом и Персијанаца и Македонаца. Тридесете године пре н. е. Египат су освојили Римљани.

Месопотамијa На простору Месопотамије, између река Тигар и Еуфрат, настајали су и нестајали бројни градови-државе и државе, а њихов почетак и крај често су обележавале сеобе народа. Плодна и отворена долина Месопотамије била је више него привлачна за живот људи. Државе Месопотамије често су, због велике територије коју су обухватале, биле подељене на мање области. Њима су управљали намесници, које је обично постављао сам владар, а бирао их је најчешће из редова својих блиских рођака.

Рамзес II Велики Рамзес II на престо је ступио са 25 година. Владао је 67 година и преминуо у својој 92. години. Током свог дугог живота подигао је бројне грађевине у Египту. Престоница Рамзеса II, Пер-Рамзес, налазила се у делти Нила. На њеној изградњи, према старозаветним причама, радили су Јевреји. Мучени тешким радом Јевреји су, према традицији, напустили Египат, предвођени Мојсијем. Ипак, најважнији догађај из његовог времена била је битка код Кадеша. Египћани и Хетити, два најмоћнија народа тадашњег света, сукобили су се код града Кадеша у северној Сирији, покушавајући да се изборе за превласт над Сиријом. Рамзесова војска бројала је 20.000 војника; Хетита је било још више. Битка је трајала два дана и завршила се нерешено. Шеснаест година касније Рамзес II и хетитски владар Хатушилиш III потписали су мировни уговор којим је спорна територија подељена између две државе.

35

СТАРИ ИСТОК Градови-државе Сумера и Акадско царство Еп о Гилгамешу „Гилгамеш, победоносни јунак, саградио је зид око Урука. Високо као брег диже се свети храм у утврђеном граду. Чврсто, као од туча, лежи насути темељ. Под заштитом узвишене куће, у којој пребива бог неба, далеко се пружа житница града, прекрасно спремиште. Сјајном белином блиста у светлу краљевска палата. Цео дан стоје стражари на бедемима, а и ноћу бдију ратници.“

На самом југу Месопотамије Сумерци су, у IV миленијуму пре наше ере, образовали своје градове-државе. Најпознатији су били Киш, Ур, Урук и Лагаш. Градовима су управљали краљеви које су њихови поданици најчешће називали енси. О градовима Сумера највише знамо захваљујући археолошким истраживањима. Ипак, неки подаци сачувани су и у писаним изворима. Тако је опис града Урука сачуван у Епу о Гилгамешу. Градови су често међусобно ратовали због обрадиве земље и контроле над системима за наводњавање. У 24. веку пре н. е. сумерске градове покорили су становници северног дела Месопотамије – Акађани, народ семитског порекла. Саргон, владар Акада, успео је да уједини читаву Месопотамију под својом влашћу, а Нарам-Син, један од његових наследника, назвао је себе „господаром четири стране света“. Стари исток у III и II миленијуму пре н. е.

Вавилон и Асирија Почетком II миленијума пре н. е. у Месопотамији је настала нова држава чија се престоница налазила у Вавилону. Њен најзначајнији владар био је Хамураби (18. век пре н. е.). Захваљујући војним походима и вештој политици Хамураби је успео да завлада читавом Месопотамијом. Највише проблема задало

Гудеа, владар Лагаша

36

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

му је освајање града-државе Ешнуне, који се налазио у суседству Вавилона. Моћни бедеми Ешнуне годинама су одолевали Хамурабијевој војсци. Град је на крају освојен захваљујући поплави која је поткопала његове бедеме и тако војницима омогућила да уђу у град. Хамурабијева држава била је уређена по узору на Акадско царство. Међутим, Хамурабијеви наследници – услед унутрашњих проблема, нових сеоба народа и сукоба са другим државама – нису успели да очувају државу коју је он створио. Асирци су народ семитског порекла који је живео северно од Вавилона. Постепено су ширили своју власт и у 7. веку пре н. е. успели су да завладају готово читавим Старим истоком. Године 671. пре н. е. освојили су и Египат. Асирци су били вешти градитељи, трговци, банкари, али и врло сурови ратници. Њихово пространо царство било је подељено, ради лакшег управљања, на територијалне округе. Ипак, сва власт налазила се у рукама цара који је владао из своје престонице Ниниве. Асирско царство уништили су Халдејци, нови господари Вавилона и оснивачи Нововавилонског царства. Халдејски владар Набополасар је 612. године пре н. е. освојио Ниниву, престоницу Асирије. Убрзо потом Асирија је престала да постоји као самостална држава.

Хамураби

Асирски цар у лову

Персија

Персијско царство

37

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Пер сијанци, народ индоевропског порекла, живели су на Иранској висоравни. Први персијски владар био је Кир Велики. У другој половини 6. века пре н. е. Кир је, захваљујући успешним ратовима које је водио, успео да покори Малу Азију и Месопотамију. Један од његових највећих успеха било је освајање Вавилона 538. године пре н. е. Кирови наследници, а посебно Дарије I, наставили су да шире територије своје државе. Зарад боље управе Персија је била подељена на велики број провинција које су се звале сатрапије. У сатрапијама је прикупљан порез и регрутована војска за царске походе. Даријеви наследници нису били толико успешни. Персија је слабила и у 4. веку пре н. е. освојио ју је Александар Велики.

Државе Леванта Феничански градови (Тир, Сидон, Библос, Угарит) на источној обали Средоземног мора били су водећи трговачки центри на Старом истоку. Ови градови никада нису створили јединствену државу, а како су се налазили на раскрсници путева, често су били плен моћнијих држава. Источно од феничанских градова налазила се држава Јевреја, образована почетком I миленијума пре н. е. Њена престоница био је Јерусалим. Један од њених најважнијих владара, који је остао упамћен пре свега због мудрости, био је Соломон. Државу Јевреја прво је освојила Асирија, потом Нововавилонско царство, а на крају је постала део Персије.

Остаци Персеполиса, персијске престонице

Соломонова ученост Со ломон је владао Израелским царством после смрти свог оца, краља Давида, почетком 10. века пре нове ере. Ради бољег управљања државу је поделио на дванаест пореских округа. У Јерусалиму, својој престоници, изградио је велики двор и храм посвећен богу Јахвеу, у којем се чувао и Ковчег завета – најважнији симбол јудаизма. Предање Соломону приписује да је изрекао 3.000 пословица и испевао 1.005 песама.

Држава Хетита Држава Хетита, индоевропског народа, образована је на простору Мале Азије око 1650. год. пре н. е. У време великих сеоба, у 12. веку пре н. е., држава Хетита престала је да постоји. Уређење ове државе било је слично уређењу старог Египта и држава Месопотамије. Хетитски владари били су веште и успешне војсковође и с египатским фараонима често су ратовали због контроле поседа на Леванту. Попут Асираца, и Хетити су израђивали оружје од гвожђа, а овој вештини научили су и Египћане. Лавља капија – остаци Хатуше, престонице Хетита

Питања и задаци

1. Где су настали најстарији градови-државе света? 2. У чему је значај реке Нил за Египат? 3. Због чега су се на простору Месопотамије често смењивале државе? 4. Набројте народе Месопотамије који су били семитског порекла. 5. По чему је значајан персијски владар Кир Велики?

38

Непознате речи

сатрапије – провинције Персијског царства јудаизам – верско учење Јевреја

СТАРИ ИСТОК

У

градовима-државама и државама Старог истока живело је слободно и неслободно становништво. Од њиховог порекла и богатства зависило је и то којим ће се занимањима бавити и на који начин организовати своје животе.

Фараон Рамзес II

2.ДРУШТВА СТАРОГ ИСТОКА

Египат

Египатски писар

Владар Египта, фараон, управљао је земљом ослањајући се на велики број чиновника. Најважнији међу њима био је везир. Он се старао о прикупљању пореза, раду судова и свим другим пословима у земљи. Важан посао обављали су и чиновници који су водили рачуна о каналима за наводњавање, бранама и вештачким језерима, у којима се чувала вода потребна за наводњавање поља током сушних периода године. Сем аристократа, блиских владару и двору, на важне положаје у држави могли су доћи и људи који нису били племенитог порекла. Већину становништва Египта чинили су слободни људи који су припадали различитим слојевима друштва. Највећи број слободних људи чинили су земљорадници, занатлије и трговци. Једно од најцењенијих занимања било је занимање писара. Писменост је у Египту била веома цењена али је доживљавана као вештина, а не као резултат човековог образовања. Писари су представљали најважнији део администрације старог Египта. Писарски занат прелазио је са оца на сина, и није био ограничен на припаднике аристократије. Cви људи упућени у тајне писарског заната могли су да рачунају на различите службе у земљи. У старом Егип ту било је и ро бова, људи који нису били лично слободни. Они су били власништво фараона или неког

Храм краљице Хатшепсут

Египатски чиновник Непознате речи

аристократија – слој угледних људи у друштву, који због свог порекла понекад имају већа права од других слободних становника чиновници – људи који обављају различите државне послове

39

СТАРИ ИСТОК аристократе. Робови су најчешће били ратни заробљеници, али понекад и Египћани који нису платили порез. Сем што су плаћали порез, становници Египта су један број дана у години морали да проведу на јавним радовима: градњи храмова, палата, путева, гробница. Избегавање ове обавезе строго се кажњавало. Посебна пажња поклањана је одржавању система за наводњавање, који је чинила разграната мрежа канала, брана и вештачких језераца, у којима се чувала вода за наводњавање усева у време сушних периода.

Месопотамија Владари држава Месопотамије су се, у управљању својим градовима и царствима, такође ослањали на велики број чиновника. У градовима Сумера и у држави Акада ови чиновници често су били владареви рођаци.

Сумерски свештеник

Реконструкција остатака града Вавилона

Небухаднезар (Навуходоносор) II био је владар Нововавилонског царства. Ова држава образована је крајем 7. века пре н. е. Персијанци су је освојили 539. године пре н. е. За време владавине Небухаднезара II (605–562. год. пре н. е.) Нововавилонско царство било је најмоћнија држава Старог истока – простирало се од Месопотамије до источне обале Медитерана. У својој пространој држави Небухаднезар је највише проблема имао са државама Леванта, у којима су често избијале побуне. Он их је сурово гушио, а његова срџба најтеже је погодила Јерусалим.

После једне побуне град је, 586. године пре н. е., разорен, а његово становништво принуђено да се исели у друге области царства („Вавилонско ропство“). При разарању града био је порушен и храм који је краљ Соломон подигао у част бога Јахвеа. Небухаднезар је остао упамћен и по томе што је подигао бројне грађевине у Вавилону, престоници царства: канале и мостове, храм посвећен богу Мардуку, капију богиње Иштар, чувене Семирамидине вртове. Захваљујући његовим градитељским подухватима Вавилон је постао највелелепнији град Старог истока.

Већину становништва у државама Месопотамије чинили су слободни људи: земљопоседници, свештеници, писари, лекари, трговци, занатлије, ратари. У државама Месопотамије било је и неслободног становништва – робова. То су најчешће били ратни заробљеници, али и људи који нису успевали да врате своје дугове те су стога падали у „дужничко ропство“. Робови су могли бити власништво двора, храмова, али и аристократије.

Свакодневни живот у старом Египту Египћани су живели и радили у селима и градовима. Плодна долина Нила (настала захваљујући наносима плодног муља али и сточном ђубриву) била је привлачно и угодно место за живот, где је било могуће гајити разноврсне биљне и животињске врсте.

Египћанка меси хлеб

40

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Једна од основних житарица био је јечам; од њега су се добијали хлеб и пиво. Од поврћа су се узгајали краставац, празилук, црни и бели лук, сочиво и леблебије, а од воћа урме, грожђе и смокве. Од животињских врста гајене су различите сорте афричког говечета, које је било основна животиња за вучу и главни извор меса. Осим говеда гајене су и козе, овце и свиње, а од живине патке и гуске.

Египатска слушкиња

Призори из свакодневног живота Египћана

У склопу поседа храмова, имања имућних људи и владара налазили су се воћњаци и повртњаци, различите занатске радионице, ткачнице, пекаре, месаре, пиваре, у којима су радили бројни људи. Слободни људи који су у њима радили исплаћивани су у јечму, једној од основних животних намирница. Египћани су слободно време проводили одмарајући се, ловећи у пустињи или у мочварама Нила, на свечаним гозбама, или играјући друштвене игре. Игра „сенет“, која подсећа на нашу игру „не љути се, човече“, била је једна од омиљених игара. Исхрана старих Египћана била је разноврсна: на трпези се могло наћи различито воће и поврће, разне врсте хлеба и меса, пиво, вино и колачи. Одећа је била израђивана од ланеног платна, глатког или плисираног, а сандале, накит и перике могли су себи да приуште само најбогатији. Огледало је било знак посебног богатства. Шминка је и за жене и за мушкарце била важан део живота: сенке за очи, маскара, руж за усне свакодневно су коришћени, а археолози су открили и остатке салона за улепшавање.

Свакодневни живот у Месопотамији Становници месопотамских села бавили су се углавном пољопривредом и сточарством. У градовима су живеле занатлије, трговци, чиновници, као и владар са својим дворанима. Месопотамски ратари узгајали су јечам и пшеницу, неговали воћњаке са

Велики број Египћана радио је на пољима или су били слуге на поседима. Статуете често приказују младе слушкиње одевене у ланене хаљине како носе кошаре на главама, исто онако како то и данас раде Египћанке у селима. Слуге су обављале тешке послове, а ношење терета на описан начин могло је довести до повреда, што потврђују скелети жена откривени приликом археолошких ископавања: честа су оштећења вратних пршљенова. На скелетима мушкараца овакве повреде нису пронађене.

Хлеб пронађен у египатској гробници

Хлеб Хлеб је у старом Египту био основа исхране. У изворима је забележено десетине облика и назива различитих врста хлеба.

41

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

стаблима ораха, урми, нара, лимунова и дудова. Иако је економија градова углавном почивала на пољопривреди, сточарство је такође било развијено (гајене су козе, овце, говеда, свиње и патке). Волови и магарци коришћени су за вучу и као товарне животиње. Рибњаци су постојали чак и на малим имањима. Исхрана становника Месопотамије такође је била разноврсна. Јечам и пшеница, различите врсте меса, укључујући и рибе, корњаче и ракове, којих је било у рекама и каналима, били су саставни део исхране. Од јечма се добијало и пиво, омиљени напитак. Месо се ретко јело: углавном само у време верских светковина када се животиња приносила на жртву. У државама Месопотамије радна обавеза односила се на читаво становништво, укључујући и жене и децу.

Асирска гозба

Персијски цар Дарије Велики владао је од 522. до 486. године пре н. е. Пошто је угушио побуне које су избиле широм Царства после његовог ступања на престо, спровео је велике реформе захваљујући којима је Персија постала добро уређена држава. Ради лакшег управљања Дарије је земљу поделио на двадесет провинција (сатрапија). Централна власт додатно је ојачана реформом пореског система. Захваљујући овим мерама у царске благајне сливало се огромно богатство. Јединству царства и бржој комуникацији допринела је и путна мрежа коју је унапредио, а најважнији је био пут који је водио од Сарда до Сузе (Царски пут). Пошто је уредио државу и реорганизовао војску, Дарије је покренуо низ похода захваљујући којима је Персија постала најпространија држава старог века. Крајем владавине Дарија Великог почели су сукоби са Грцима. Неколико година после угушења Јонског устанка Дарије је предузео велики поход на Хеладу, под изговором да жели да казни Атињане што су пружили помоћ побуњеницима. Даријеву владавину обележили су и бројни градитељски подухвати. Један од највећих био је почетак изградње Персеполиса, нове царске престонице.

Питања и задаци

1. Како се делило становништво старог Египта? 2. Ко се све убрајао међу слободне људе у Месопотамији? 3. Опишите свакодневни живот Египћана. 4. Којим занимањем су се најчешће бавили становници Месопотамије? 5. Које је занимање било најцењеније у старом Египту и због чега?

42

СТАРИ ИСТОК

С

ви народи Старог истока, осим Јевреја, веровали су да природу настањују и контролишу бројни богови. Стога је и њихов свакодневни живот у великој мери зависио од воље богова. Према јеврејском веровању, свет је створио, и њиме влада, један бог – Јахве. Народи Старог истока изумели су три писма: клинопис, хијероглифско писмо и алфабет.

Бог Мардук

3.КУЛТУРА И НАУКА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА

Веровања народа Старог истока Предања народа Старог истока преносе бројне легенде о настанку света и човека. Пошто су свет и човека створили богови, народи Старог истока веровали су да и природом и њиховим животима управљају божанства од чије је воље зависио опстанак читаве заједнице.

Поворка хетитских богова

Према једном од египатских предања, свет је настао из воде. Богиња Мут је, усправивши се, својим телом раздвojила небо и воду. Потом је из воде изронило брдо на којем су прво живели богови, а онда и људи. Богови су потом створили уређени свет који су препустили људима, и стога је један од основних задатака фараона био да тај свет очува.

Бог Озирис

Мит о Изиди и Озирису Египатска религија обилује митовима. Најпознатији су митови о Озирису и Изиди и борби између Хоруса и Сета. Озирис је био први господар Земље, који је људе научио да обрађују земљу, узгајају стоку, поштују богове и пишу, а саставио је и прве законе. Његов брат Сет био је жељан власти па је, уз помоћ завереника, убио Озириса, а његово тело бацио у Нил. Озирисова жена Изида је након дугог трагања пронашла његово тело. Када је Сет за ово сазнао, исекао је Озирисово тело на четрнаест делова и разбацао их по Египту. Изида их је пронашла, обавила обред мумифицирања и тиме Озириса вратила у живот. Тако је Озирис постао господар света мртвих. мит – прича која говори о пореклу и настанку човека, народа, и других живих бића, богова и хероја

43

СТАРИ ИСТОК Египатским светом владали су бројни богови. Међу најпоштованијима су били Ре – бог Сунца, Изида – заштитница краљевске власти, Озирис – бог подземног света, Хатхор – богиња лепоте. Египћани су веровали да се живот наставља и после смрти. Због тога је било потребно да се тело сачува од распадања, што се постизало мумифицирањем, и да се за њега изгради кућа (гробница). Гробнице су грађене и за фараоне и за обичне људе. Највеће гробнице изграђене у Египту јесу пирамиде у Гизи. Припадале су фараонима Кеопсу, Кефрену и Микерину.

Богиња Изида

Пирамидe у Гизи Део зида сумерске куће

Становници Месопотамије такође су поштовали бројне богове и полубожанска бића. Такав систем веровања зове се политеизам (многобоштво). Према веровању Сумераца, првог човека створио је бог воде Еа од глине и крви. Готово сваки град у Месопотамији имао је свог бога-заштитника, који се славио у храму сазиданом на врху степенасте куле (зигурат). Енлил, бог земље и ветрова, био је један од најпоштованијих богова у Сумеру. Заштитник града Вавилона био је бог Мардук. Важно месопотамско божанство била је и Иштар, богиња лепоте али и богиња рата. За разлику од Египћана, за које је смрт била само другачији облик живота, али једнако угодан као и живот на Земљи, становници Месопотамије веровали су да се тело после смрти распада и да душа вечно остаје у царству сенки. Јевреји су веровали да постоји само један бог, Јахве. Такво верско учење зове се монотеизам (једнобоштво). Према јеврејском предању, бог је за седам дана створио свет: небо, земљу, воду, биљке, животиње и човека. Верски и историјски списи јеврејског народа сабрани су у Старом завету, који је постао саставни део Библије.

Зигурат у Уру Непознате речи

политеизам – веровање у више богова монотеизам – веровање у једног бога

44

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Писменост на Старом истоку Изум писма једна је од највећих тековина народа Старог истока. Писмо које су користили Сумерци састојало се од бројних слика. Ако су желели да напишу реч вода, користили су три таласасте линије поређане једна испод друге – ова слика подсећала је на узбуркану воду. Сумерци су писали на глиненим плочицама које су потом сушене на сунцу или печене у пећима. Временом, слике су постајале све једноставније и све су мање личиле на предмете које су првобитно представљале. Како су Сумерци писали штапићима од трске чији је један крај био косо засечен, ова „оловка“ је у глини остављала траг који подсећа на клин. Отуда и име писма – клинасто писмо. Знацима од којих је био састављен клинопис могле су се исказати речи, слогови или поједини гласови. Овим писмом користили су се готово сви народи Месопотамије, али и Хетити у Малој Азији.

Школске невоље сумерског ђака У архивима и библиотекама градова Месопотамије и Египта сачувана су и школска вежбања ђака. Невешто исписане знаке клинописа или хијероглифе учитељи су исправљали и чували да би могли да прате напредовање ђака. Један сумерски ђак је о својим школским обавезама забележио: „Ово је месеч ни преглед мојих школских обавеза: Сваког месеца имам три дана одмора и три дана празника. То укупно чини 24 дана сваког месеца које морам да проведем у школи. Како су то дуги дани!“

Клинопис

Писмо старих Египћани такође је било сликовно. Временом су слике почеле да означавају и групе сугласника (слогове) али и појединачне гласове. Стари Грци су ово писмо звали „свети знаци“ – хијероглифи, јер су њима били исписивани текстови посвећени фараонима и боговима. Хијероглифима се могло писати на камену, дрвету, кожи или на папирусу. Ово писмо је почетком 19. века дешифровао француски научник Жан-Франсоа Шамполион. Становници феничанских градова служили су се гласовним писмом од 22 сугласничка знака. Овим писмом (алфабетом) писало се много брже него клинописом или хијероглифима, а то је Феничанима, вештим трговцима, било веома важно. Алфабетом су писали и Јевреји.

Хијероглифи

Научна знања народа Старог истока На Старом истоку се, упоредо са развојем друштва, развијала и наука. За потребе свакодневних послова: да би се премерила парцела земље, прокопао канал за наводњавање, изградила кућа или храм, требало је обавити одређена мерења и прорачуне. Против разних болести које су погађале и људе и животиње такође се требало борити, а да би се предупредиле, требало је побољшати услове становања. Да би били сигурни када ће реке почети да плаве, народи Старог истока морали су да науче да посматрају

Феничански алфабет

45

СТАРИ ИСТОК небо и уоче кретања звезда и планета, која су наговештавала и промене у свету у којем су живели. Из ових потреба развиле су се различите науке: математика, архитектура, медицина, ветерина, астрономија и многе друге. Знање се стицало и преносило у школама које су радиле у оквиру храмова или владарских палата. Ковчег фараона Тутанхамона

Египат Египћани су поседовали велика знања из математике, архитектуре и грађевинарства, што упечатљиво потврђују храмови које су изградили. Знали су да користе рачунске операције, познавали су разломке, знали су да израчунају површину и запремину геометријских тела. Сачуван је и Математички папирус из 16. века пре н. е. за забележеним аритметичким и геометријским обрасцима и формулама, што сведочи о добром познавању математике. Египћани су рано уочили да се почетак изливања Нила подудара са појавом звезде Сиријус на небу. Поплаве су почињале средином јула те је и календарска година за Египћане почињала управо тада. Египатска година имала је 365 дана и делила се на четири сезоне са три месеца од по тридесет дана. Последњих пет дана године били су посебно прослављани јер се веровало да су тих дана рођени богови. Кроз мумифицирање Египћани су добро упознали људски организам. Лекари старог Египта били су врло тражени на Старом истоку, а њихово умеће било је на гласу и у грчком свету. Знали су како функционише крвоток, умели су да лече зубне и очне болести. За јачање организма често су преписивали воду која се чувала у бакарним посудама. Чест састојак лекова био је мед, а крварење се заустављало стављањем сировог меса на отворену рану. Египатски лекар је, пре него што би почео да лечи пацијенте, морао да се подвргне једном тесту. У храму богиње Сехмет, заштитнице медицине, морао је да дозволи да га угризе змија – ако би потом успео да излечи себе, сматрало се да је способан да лечи и друге људе. Ветеринарска знања такође су била развијена. Научници су, проучавајући папирусе, дошли до сазнања да је и у старом Египту стока оболевала од болести са којима се и данас ветеринари боре (слинавка, шап, болест „лудих крава“).

Египатска мумија

Непознате речи

мумифицирање – поступак којим се спречава распадање тела

Месопотамија Становници Месопотамије били су врло домишљати и много тога су изумели. Унапредили су и олакшали земљорадњу употребом сејалице: истовремено орање и сејање њиве знатно је олакшавало посао. Веровали су да их је сам бог Енлил научио овој вештини и да се због тога плуг могао видети међу звездама. 46

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

На врховима зигурата често су постављане опсерваторије из којих се посматрало небо. Открили су да се посматрањем кретања небеских тела може мерити време, што је било врло важно за планирање пољопривредних радова и слављење верских празника. Месопотамски астрономи су дужину године везивали за кретање Месеца те је она имала 354 дана. Знали су да се време може одредити и у односу на кретање Сунца и да таква година траје 365 дана. Годину су делили на 12 месеци, а недељу на 7 дана. Заједно с астрономијом, у месопотамским градовима развијала се и астрологија. Веровали су да небеска тела утичу на животе људе и да се на основу њих може предвидети будућност. Почели су да израђују хороскопе – најстарији хороскопски знаци откривени су управо у сумерским градовима. О хигијени се такође водило рачуна. У месопотамским градовима је постојала канализација, а ако би се појавиле болести, лечили су их вешти лекари. Ипак, једна од најчешћих болести становника Месопотамије била је жутица. За несавесне лекаре Хамурабијев законик предвиђа и казне. Посебно обучени лекари (ветеринари) били су задужени за лечење животиња. Математика је такође била развијена. Становници Месопотамије користили су посебне знаке за бележење бројева, а познавали су и нулу. Умели су да сабирају, одузимају, множе и деле. Сумерци су први круг поделили на 360 степени. Око 3500. године пре н. е. Сумерци су изумели точак и први су народ који је почео да користи једра и снагу ветра за пловидбу. 5000.

4000.

3000.

п р е

н о в е

2000.

1000.

е р е

Капија богиње Иштар

1. 1.

новa ерa

1000.

ХЕТИТИ 1650.

1200.

АСИРИЈА 2200.

СУМЕР 3600.

АКАД 2400.

3100.

612. Државе са центром у

1900.

ВАВИЛОНУ

538.

ЕГИПАТ

30.

Лента времена – Стари исток Питања и задаци

1. Набројте египатска божанства. 2. Који је народ Старог истока веровао у једног бога? 3. Објасните сличност између клинастог писма и хијероглифа. 4. Какво је писмо алфабет? 5. Које науке су развили и неговали народи Старог истока?

Вавилонска мапа света

47

СТАРИ ИСТОК

Пр о верите, обновите, научите! А

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИ? Д

Сумерци

1. Коју територију је обухватао Стари исток? Зашто су прве државе настале на Старом истоку? Који је град био прва престоница уједињеног Египта? Који су народи створили државе на простору Месопотамије? Који су феничански градови били значајна трговачка средишта? Како се делило становништво Месопотамије? У чијем су власништву били робови у Египту? Какав је био свакодневни живот становника Месопотамије? Како су Египћани проводили слободно време? Које су намирнице користили становници Месопотамије? Шта су пирамиде и које су најпознатије? Шта су зигурати и где су грађени? Која су божанства поштовали народи Старог истока? По чему се верска схватања Јевреја разликују од веровања других народа Старог истока? Која су писма користили народи Старог истока и у чему су њихове сличности и разлике?

48

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Б

ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTE П

1. Повежи датуме на ленти са догађајима.

3000. г. пре н. е.

1650. г. пре н. е.

671. г. пре н. е.

586. г. 538. г. пре н. е. пре н. е.

30 г. пре н. е.

1) Римљани освајају Египат 2) Кир Велики осваја Вавилон 3) Настанак хетитске државе 4) Уједињење Горњег и Доњег Египта 5) Асирци освајају Египат 6) Небухаднезар осваја Јерусалим

2. Повежите личности с одговарајућим појмовима: Рамзес II Саргон Хамураби Набополасар Кир Велики Соломон

3.

Вавилон Персија Египат Халдејци Акад Јеврејска држава Саргон

ЗАДАТАК: Погледајте карту Старог истока и илустрације о животу становништва овог простора. Затим одговорите на питања и решите задатак. Које велике реке протичу кроз ово подручје? Зашто су државе Старог истока настале у долинама река или на морској обали? Размислите на који је начин рељеф утицао на занимања становништва Старог истока. 49

СТАРИ ИСТОК

В

РАЗМИШЉАЈТЕ као историчар Р

1. Обновите лекцију о друштвима Старог истока. Подсетите се основних

друштвених група у Египту и Месопотамији и размислите о сличностима и разликама међу њима.

2. Подсетите се божанстава народа Старог истока. Објасните како су веро-

вања народа Старог истока утицала на њихов начин живота. Уочите узрочно-последичне везе између начина сахрањивања и верских схватања у Египту и Месопотамији.

3. ЗАДАТАК: Погледајте илустрације писама Старог истока и одговорите на питања.

Г 1.

По чему је клинопис добио назив? На којим материјалима се писало на Старом истоку? Какав је био положај писара у Египту? Зашто су Грци хијероглифе назвали „светим знацима“? Ко је створио алфабет и по чему се ово писмо разликовало од клинописа и хијероглифа?

ВЕЖБАЈТЕ као историчар В

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора о дужностима везира, оодговорите на питање и решите задатак. Дужности везира О дужностима везира, најважнијег чиновника у старом Египту, говоре текстови сачувани на зидовима њихових гробница. Научници су ове текстове назвали „Дужности везира“. „Он поставља чиновнике у Горњем и Доњем Египту… Свака четири месеца они га извештавају о свему што се догађа. Подносе му написане извештаје и износе своје мишљење.

Он опрема војску која ће пратити фараона на север и југ... Он саветује управнике градова и управнике округа да ору и жању. Он поставља судије... Везир одређује границе сваког округа, сваке баште, свих имања храмова, сваке њиве.“

Које су дужности обављали везири у старом Египту? Покушајте да закључите са ким је све сарађивао везир у обављању својих дужности. 50

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2. ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора о добрим и лошим занимањима у старом Египту, решите задатак и одговорите на питање. Добра и лоша занимања у старом Египту На египатским папирусима забележене су и поуке писара намењене ученицима писарског заната. Да би истакли све предности писарског позива, који се веома ценио и омогућавао напредовање у друштву, учитељи су својим ђацима покушавали да прикажу мане других занимања. На папирусу из 12. века пре н. е. описане су тешкоће војничког позива. „Дођи, описаћу ти недаће војника иако су његови команданти бројни.... Пошто су

војника пробудили у зору, воде га као што се води магарац. Он ради док сунце не зађе. Он је гладан и његов стомак муче болови... Када добије следовање јечма, и када је ослобођен слу жбе, тај јечам више није добар за млевење. Позван је због Сирије, и нема времена да се одмори.. Нема ни одећу ни сандале.... За време дугог марша преко брда он пије воду сваки трећи дан, она је устајала и има укус соли. Његово тело раздире болест. Непријатељ је стигао и опколио

га стрелама, живот га напушта. Говоре му: ‘Пожури, напред, о храбри војниче! Победи да би се твоје име памтило!’... Било да је слободан или заробљен, војник пати. Ако побегне и оде међу дезертере, сви његови ће бити затворени. Он умире на ивици пустиње, и нема никога да овековечи његово име. Смрт му је тешка као што му је и живот био тежак... Буди писар и спаси себе да не будеш војник. Немој бити војник и спасићеш себе мука.“

Размислите зашто војник пати и ако је слободан и ако је заробљен. Које занимање писац овог текста препоручује читаоцу?

Египатски војници

51

СТАРИ ИСТОК

Д

КОРАК НАПРЕД К

РАДИОНИЦА Прочитајте наведене чланове Хамурабијевог законика и размислите зашто су казне биле тако строге у поређењу са данашњим законима.

Хамурабијев законик Народи Старог истока познавали су писано и обичајно право. Један од најстаријих сачуваних писаних закона са простора Месопотамије јесте Хамурабијев законик. „§ 22. Ако неко изврши разбојништво и буде ухваћен, да се убије. § 53. Ако је неко сувише лењ да одржава своју брану и на њој се направи отвор и вода преплави поље, нека надокнади жито које је уништено. § 59. Ако неко, без знања господара баште, у туђој башти одсече дрво, платиће пола мине сребра. § 117. Ако неко задужи своју жену, сина или кћер прода за новац или у дужничко ропство, три године радиће у кући купца или господара дуга, у четвртој години пустиће их на слободу. § 196. Ако неко другоме уништи око, да се уништи његово око.“

Хамурабијев законик

52

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ПРОЈЕКАТ Смислите неколико речи које је могуће написати хијероглифима.

A

Б

В

Г

Д

Ђ

И

Л

К

М

Н

П

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ч

Ш 53

ИСТОРИЈА

5

njǹǾǴȃǶǴǜǴǸ Тема V

Упоредо са великим догађајима грчке и хеленистичке историје у западном делу Средоземља настајала је и уздизала се нова цивилизација. Њени носиоци били су Римљани. Рим је, током неколико векова, од града-државе у Италији израстао у моћну силу. Њена снага почивала је, веровало се, на складном државном уређењу и снажној и добро организованој војсци. Римска држава је у свом највећем обиму обу хватала читаво Средоземље и велики део онда познатог света. Многобројне народе који су улазили у њен састав спајала је заједничка култура. Староседеоци су од Римљана примали латински језик, обичаје и верска схватања, што је доприносило стварању јединства у римској држави. Можемо слободно рећи да је римска култура, поред грчке и хеленистичке, још један темељ на којем почива цивилизација савремене Европе.

Римски славолук

АНТИЧКИ РИМ

И

сторију Хеладе су у 5. веку пре н. е. обележили грчко-персијски ратови и Пелопонески рат, али и успон и развој демократије у Атини. У 4. столећу пре н. е. македонски краљеви покорили су грчке полисе и срушили Персијско царство. Истовремено са овим догађајима, у Италији се уздизала нова сила. То је била римска држава. Рим је током 5. и 4. века пре н. е. од града-државе израстао у моћну силу. У старом веку се веровало да је успон дуговао добром и постојаном државном уређењу.

Латински ратник

1.ОСНИВАЊЕ И УСПОН РИМА

Ромул и Рем

Вучица доји Ромула и Рема

Легенда каже да су Рим основала браћа близанци Ромул и Рем. Они су рођени у граду Алба Лонги, где је њихов деда био краљ. Његов брат је тек рођене близанце бацио у Тибар. Приграбивши краљевску власт желео је да затре братовљеву породицу. Када је корпа с бебама доспела до обале, њихов плач чула је једна вучица. Она их је спасла и подојила. Касније их је пронашао неки пастир који их је отхранио као своје синове. Када су одрасли, Ромул и Рем осветили су свог деду и вратили му престо у Алба Лонги. Потом су одлучили да на месту где их је вучица пронашла оснују град. У току градње зидина браћа су се посвађала. Ругајући се, Рем је прескочио преко бедема које је градио Ромул. Разјарен, Ромул је убио брата. Потом је основао град који је, како су Римљани веровали, по њему назван Рим.

Оснивање Рима Град Рим простирао се на седам брежуљака на левој обали реке Тибар. Основан је, према предању, 753. године пре н. е. Археолошка ископавања су показала да је најстарије насеље на брежуљцима настало знатно раније, око 1000. године пре н. е.

Етрурски ратник

96

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Државно уређење Рима Римом су од његовог оснивања владали краљеви. Било их је седам, а први је био оснивач града Ромул. Римски краљеви били су врховни заповедници војске, судије и свештеници. Последњи међу њима владао је веома сурово. Због тога је 509. године пре н. е. збачен с престола. Потом је у Риму успостављено ново државно уређење – република. Римском државом су у доба републике управљала двојица конзула. Они су били врховни заповедници војске. У миру су водили државне послове. Њихова дужност била је временски ограничена: трајала је годину дана. Конзули су се у управљању државом саветовали са сенатом. Ово тело имало је нарочито значајну улогу у вођењу спољне политике. У Риму су постојале и народне скупштине. Оне су доносиле законе и бирале конзуле. Имале су и право да објављују рат и склапају мир.

Друштвено уређење Рима Римски грађани делили су се на патриције и плебејце. Патрицији су били аристократе, људи племенитог порекла. Плебејци су били „обичан народ“: занатлије, трговци и сељаци. У почетку су само патрицији могли да учествују у управљању римском државом. Плебејци су били лишени политичких права. Имали су обавезу да плаћају порез и служе у војсци. Плебејци су се готово два столећа борили да добију иста права као и патрицији. Одбијали су да бране државу од спољних непријатеља. Неколико пута су се чак и иселили из Рима. Тај чин назива се сецесијом. Борба плебејаца за политичка права завршена је у првој половини 4. века пре н. е. Од 367. године пре н. е. они су могли бити бирани за конзуле. На тај начин су изједначени са патрицијима. Осим патриција и плебејаца, у римској држави било је и мноштво робова који су обављали најразличитије послове.

Латини и Етрурци У првим вековима своје историје Рим није био ништа моћнији од других градова-држава у Италији. То раздобље обележено је ратовима против суседа – Латина и Етрураца. Са Латинима је почетком 5. века пре н. е. склопљен савез. Међу најопаснијим непријатељима римске државе били су Веји. То је етрурски град на десној обали Тибра, близу Рима. Римљани су против Веја ратовали три пута. Освојили су их после десетогодишње опсаде (почетком 4. века пре н. е.). Извори беле-

Римски сенатори

Гуске спасавају Капитол Почетком 4. века пре н. е. у средњу Италију су са севера продрли Гали и освојили и сам Рим. Једино је брежуљак Капитол остао ван њиховог домашаја. Тит Ливије преноси причу о томе како су га спасле гуске посвећене богињи Јунони. „Капитол се нашао у великој опасности. Гали су ноћу, при месечини, стигли до врха у таквој тишини да су заварали не само стражаре, него и псе, који су иначе осетљиви на ноћне шумове. Међу тим, нису могли да изненаде гуске посвећене Јунони и поштеђене иако је владала велика оскудица у храни. Оне су спасле ствар. На њихово гакање и лепетање крилима пробудио се Марко Манлије који је био искусан ратник. Зграбивши оружје узбунио је остале. Док су они хитро поскакали, оборио је једног Гала који се већ био попео на врх. Тај својим падом повуче оне који су му стајали најближе. Ускоро су се сакупили и остали Римљани и збунили непријатеља бацајући стреле и камење. Затим се цела колона Гала, падајући, сру ручила у сууноврат. р “

Портрет римског патриција

97

АНТИЧКИ РИМ же да су ископали подземни пролаз испод бедема и тако продрли у град. Римљани су после освајања Веја загосподарили средњом Италијом. На северу су покорили бројне етрурске градове. На југу су савладали Самните, племе које је живело у срцу планинског масива Апенина.

Етрурска гозба

Етрурци Етрурци су у старом веку живели у средњој Италији, између реке Арно, на северу, и Тибра, на југу. Никада нису створили јединствену државу. Живели су у градовима-државама којима су владали краљеви. Бавили су се земљорадњом, занатством и трговином. Развитку земљорадње нарочито је доприносило то што су знали како да помоћу мреже канала исуше мочварно земљиште. Трговачке везе одржавали су са Грцима из Велике Грчке и са Картагином, феничанском колонијом у северној Африци. Етрур ци су за со бом оста ви ли значајне културне тековине. Њихови вајари су, слично хеленистичким, приказивали људе онако како су изгледали. Сем тога, Етрурци су сликали лепе фреске живих боја. На њима су често представљали призоре из свакодневног живота (нпр. плесачице, свирач на фрули, рвачи, итд.). Етрурска религија била је слична грчкој и римској. Врховни бог Тинија био је, попут Зевса и Јупитера, господар муња и громова. Етрурци су на рочи ту па жњу по све ћи ва ли прорицању. Читали су будућност из утроба жртвованих животиња или из лета птица. Етрурци су током 5. и 4. века пре н. е. често ратовали са Римом. Упркос томе, Римљани су од њих примили многе културне тековине (нпр. писмо, гладијаторске игре, вештину прорицања).

98

Италија до средине 3. века пре н. е.

Тарент и Пир После освајања средње Италије римска власт и утицај ширили су се ка југу. То је довело до сукоба са Тарентом. Овај град био је најмоћнија грчка колонија на југу Апенинског полуострва.

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Тарентинци нису имали војску која би се могла супротставити Римљанима. Због тога су се обратили Пиру, краљу Епира, у западној Грчкој. Он је прихватио позив сањајући о освајању Италије и западног Средоземља. То би био први корак у стварању краљевства равног Александровом. Пир је на почетку рата постизао успехе. Имао је значајну предност у односу на римске снаге. Из Епира је довео добро увежбану и искусну војску. Његови бојни слонови сејали су страх и панику међу римским војницима. Попут модерних тенкова, пробијали су непријатељски бојни ред. Захваљујући искусним војницима и слоновима Пир је победио у двема великим биткама у јужној Италији. Оба успеха коштала су га великих губитака у људству. Извори бележе да је после друге битке својим пријатељима рекао: „Ако Римљане победимо још једном, потпуно ћемо пропасти.“ Због тога израз „Пирова победа“ и данас означава победу извојевану уз тешке губитке. Пирови успеси нису обесхрабрили Римљане, само су пробудили њихов гнев и распламсали жељу за победом. Римљани су одлучујући ударац Пиру задали у боју код града Беневента (275. године пре н. е.). Њихови стрелци успели су да поплаше слонове. Животиње су се дале у бег, газећи свој бојни ред. Пир се после овог пораза вратио у Грчку, а Римљани су врло брзо загосподарили читавом Италијом.

Краљ Пир Питања и задаци

Камил (4. век пре н. е.) Марко Фурије Камил био је један од чувених римских војсковођа. Заслужан је за освајање Веја (396. године пре н. е.). По повратку из Веја Камил је пао у немилост. Оптужен је да је за себе приграбио део богатог ратног плена. Због тога је осуђен на изгнанство. Непуну деценију после освајања Веја Римљани су се суочили с новом озбиљном опасношћу. У средњу Италију продрли су Гали који су живели на северу, у долини реке По. Они су 390. године пре н. е. освојили Рим. Извори бележе да су опљачкали и спалили читав град. Ван домашаја Гала остао је једино брежуљак Капитол. Његове браниоце су у току ноћног напада пробудиле гуске посвећене богињи Јунони. Суочени са неминовном пропашћу Римљани су се обрати ли Камилу. Он је поново постављен за врховног заповедника војске (389. године пре н. е.). Камил је, како кажу извори, окупио 20.000 људи. У међувремену су се међу Галима у Риму појавиле болештине. Мучила их је и врућина на коју нису били навикли. Гали су због тога прихватили предају Римљана. Римљани су се, пак, на то одлучили изгубивши сваку наду да ће им Камил доћи у помоћ. У тренутку предаје злата за откуп, у галском табору појавио се Камил. Рекао је Галима да узму вагу и тегове. Наредио им је да оду јер Римљани отаџбину из невоље избављају гвожђем, а не златом. Гали су се повукли ван Рима, а Камил их је после извесног времена напао. Пуни самопоуздања, његови војници победили су Гале.

1. Како гласи легенда о Ромулу и Рему? 2. Опишите државно уређење Рима. 3. Опишите друштвено уређење Рима. 4. На који су начин Римљани завладали средњом Италијом? 5. Због чега су Римљани дошли у сукоб са Пиром? Рањени галски ратник

99

АНТИЧКИ РИМ

Р

им је, према предању, основан 753. године пре н. е. Током првих столећа своје историје израстао је од града-државе на обали Тибра у моћну силу. Римљани су почетком 3. века пре н. е. господарили средњом Италијом. Потом су, ратујући против грчког града Тарента и епирског краља Пира, покорили и области на југу.

Римски легионар

2.РИМ КАО СВЕТСКА СИЛА СТАРОГ СВЕТА Римска војска „Корњача“

Опрема легионара У старом веку се веровало да су Римљани освојили готово цео познати свет захваљујући доброј војсци. Опрему легионара описао је, између осталих, и историчар Полибије: „Римско наору жање састоји се, најпре, од штита. Штит је састављен од две даске слепљене лепком добијеним прерадом коже бика. Споља је пресвучен ланеним платном, а онда говеђом кожом. Горња и доња ивица заштићене су гвозденим рамом који га штити од удараца мачем. На средини има гвоздено испупчење које зауставља камење, копља и уопште тешко оружје. Легионари носе и бронзани шлем и штитнике за потколенице. Коначно, ките се и пурпурним или црним перима. Када на главу стави пера и узме остало наоружање, сваки човек изгледа двоструко већи него што јесте. Он представља леп и страшан призор за непријатеље.“

100

Рим је од града на обали Тибра до престонице светског царства израстао захваљујући добро организованој, опремљеној и обученој војсци. Основна јединица римске војске била је легија. Састављена од пешака и коњаника, свака легија бројала је око 6.000 људи. Римски војници били су наоружани лаким и тешким копљима и кратким мачевима. Носили су оклопе, штитове и шлемове. Од штитова су често правили тзв. корњаче: наступали би збијени један уз другог, држећи штитове изнад глава и усправљене са стране. На тај начин су били потпуно заштићени од напада непријатељских стрелаца. Римске легије биле су најснажнија војна сила старог света захваљујући поштовању дисциплине и непрекидном вежбању. Легионари су у миру свакодневно вежбали, под будним оком својих официра и војсковођа. Често су обављали и разноврсне друге послове: градили су водоводе, путеве и мостове преко река. У римским легијама владала је строга дисциплина. Уколико би је прекршили, војници су били кажњавани, најчешће батинама.

Пунски ратови Пошто су покорили Италију, Римљани су током следећих столећа загосподарили читавим Средоземљем. Јачање и успон Рима довели су најпре до сукоба са Картагином. Ова феничанска колонија у северној Африци била је најмоћнија држава у западном

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

делу Средоземља. Располагала је јаком флотом и поседима на Сицилији и на обалама Иберијског полуострва, тј. Шпаније. Борба Рима и Картагине трајала је, са прекидима, више од 150 година (264–146. године пре н. е.). Три рата које су Римљани водили против Картагињана позната су под називом пунски ратови, јер су Римљани Картагињане звали Пунима. Први пунски рат завршен је римским освајањем Сицилије. Најтежи и најопаснији по Рим био је Други пунски рат (218–201. године пре н. е.). Картагинском војском заповедао је Ханибал, један од највећих војсковођа старог света. Он је одлучио да изненади Римљане тако што ће на Италију ударити са севера. Због тога је своју војску копненим путем – из Шпаније преко Галије – довео у северну Италију. Најтежи део пута био је прелазак преко Алпа. Ханибал је на тешко проходним превојима и уским стазама затрпаним снегом изгубио мноштво људи, коња и слонова. Пошто се са Алпа спустио у северну Италију, Ханибал је стао да ниже ратне успехе. Победио је Римљане у три велике битке – два пута у долини реке По и трећи пут код Тразименског језера у Етрурији (217. године пре н. е.). Картагинска војска напредовала је кроз Италију пустошећи и пљачкајући све пред собом. Суочени са великом опасношћу Римљани су се одлучили за нову тактику. Пошто је пунска војска била веома искусна, избегавали су отворене битке. Упуштали су се само у мање окршаје, настојећи да отежају снабдевање непријатеља намирницама. Када су се коначно одважили на отворену битку, претрпели су још један страшан пораз: римска војска готово је уништена 216. године пре н. е. код града Кане у јужној Италији. После битке страховало се и од пада самог Рима. У граду се узвикивало: „Ханибал је пред вратима!“ Ханибал није искористио предност коју је стекао победом код Кане. Римљани су успели да обнове снаге и приморају га да се повуче из Италије. На крају су из Другог пунског рата они изашли као победници. Одлучујућу победу извојевали су у боју код града Заме у северној Африци (202. године пре н. е.). Моћ Картагине коначно је сломљена средином 2. века пре н. е. Град је освојен и разорен до темеља. Упоредо са пунским ратовима Римљани су постепено покоравали и хеленистичке краљевине у источном Средоземљу. Последња је била Египат, који је освојен тек 31. године пре н. е. Тада је Средоземно море коначно постало „римско језеро“.

Ханибал

Ханибал прелази мочваре у долини Арна У Другом пунском рату Ханибал је изненадио Римљане тако што је напао Италију. Из долине реке По продро је у Етрурију, прешавши мочваре у долини реке Арно. О недаћама на том путу сведочи овај одломак из извора: „Иберима (тј. Шпанцима) и Либијцима је на маршу кроз мочваре тло било још чврсто, тако да су прошли без већих тешкоћа. Гали су, међутим, тешко напредовали јер је вода у мочвари већ била узбуркана, а тло изгажено. Коњица, која им је била за леђима, онемогућавала им је да се врате натраг. Цела војска се највише мучила због неспавања – четири дана и три ноћи су без престанка марширали кроз воду. Од товарних животиња највећи део је на лицу места пропадао кроз муљ и страдавао, чинећи тиме бар једну услугу људима. Седећи на њима и на нагомиланом пртљагу држали су се изнад воде, и на тај начин би преспавали бар мали део ноћи. Многим коњима су због дуготрајног ходања кроз блато отпала копита. Сам Ханибал је једва, уз велике тешкоће, успео да пређе на једином преосталом слону. Трпео је велике болове због тешке упале ока, због које је на крају око и изгубио.“

Освајање Галије Средином 1. века пре н. е. Римљани су своју власт проширили на Галију (данашња Француска). Гале није било лако победити јер су били храбри и добри ратници. Чувени војсковођа Јулије Цезар

Непознате речи

легија – основна јединица римске војске

101

АНТИЧКИ РИМ ратовао је против њих пуних осам година. Гали су последњи отпор пружили под зидинама Алезије. Пад овог утврђења означио је покоравање Галије. Сципион Африканац Публије Корнелије Сципион један је од највећих римских војсковођа и државника. Извори бележе да се истакао и славу стекао још као осамнаестогодишњи младић. Сципионов отац био је врховни заповедник римске војске у време Ханибаловог рата. Пошто је у једном боју тешко рањен, нашао се опкољен непријатељима са свих страна. Син му је одважно прискочио у помоћ и спасао га. Римљани су од почетка Другог пунског рата настојали да Картагињанима одузму поседе у Шпанији. На тај начин би их ослабили и Ханибала натерали на повлачење из Италије. Неколико година после битке код Кане, за заповедника у Шпанији постављен је Сципион. Пошто је увежбао војску, почео је да ниже победе над пунским снагама. Освојио је

главно картагинско упориште – Нову Картагину (209. године пре н. е.). Пред сам напад на град, у сну му се указао бог мора Нептун и обећао му помоћ. Сципионови успеси су на крају приморали Картагињане да се повуку из Шпаније. Сципион је заслужан и за коначну римску победу у Другом пунском рату. Он је једини војсковођа који је успео да порази Ханибала. Заповедао је римском војском у боју код Заме (202. године пре н. е.). Легионаре је подстакао на борбу позивајући их да се сете ранијих битака. Рекао је да ће, ако победе, постати господари читавог света. Битка код Заме дуго је трајала, а победа је на крају припала Римљанима. После склапања коначног мира Сципион је добио надимак Африканац.

Провинције

Римска држава у доба републике

Римљани су за нешто мање од три столећа (средина 3. века пре н. е. – крај 1. века пре н. е.) покорили скоро читав тада познати свет. Освојене области ван Италије називали су провинцијама. Прва је била Сицилија, основана после Првог пунског рата. 102

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Провинцијама су управљали намесници који су долазили из Рима. Становници провинција били су обавезни да римској држави плаћају порез. Поред тога, служили су и у римској војсци, као пешаци и коњаници. Римљани су у провинцијама оснивали нове градове. Становницима су давали римска грађанска права. Сваку провинцију је после оснивања запљускивао талас римских грађана. Било је ту чиновника, војника, трговаца, занатлија. Староседеоци су од њих прихватали римски начин живота, културу и латински језик. Све то убрзавало је процес романизације. Романизација је доприносила стварању јединства у огромној римској држави.

Трачка уметност

Освајање Балканског полуострва На Балканском полуострву су у историјско доба живели Илири (у западним областима) и Трачани (на истоку). У 4. веку пре н. е. у северне области су се доселили Келти, тј. Гали. Поменути народи рано су дошли у додир са Грцима и Македонцима. Успостављање веза са суседима на југу пресудно је утицало на културни и политички напредак Илира, Келта и Трачана. Временом су почели да се удружују и стварају племенске савезе. Римски продор на Балканско полуострво почео је непосредно пре избијања Другог пунског рата. Илири су у другој половини 3. века створили моћан племенски савез на источној обали Јадранског мора. Били су познати по гусарењу: њихови бродови су на југу допирали све до обала Пелопонеза. Често су пљачкали и римске трговачке бродове. Римљани су због тога три пута ратовали против Илира. Покорили су их у 2. веку пре н. е. Римска власт се потом постепено ширила ка унутрашњости Балканског полуострва. Староседеоци су пружали жесток отпор па је освајање трајало дуже од сто година. Завршено је крајем 1. века пре н. е. Граница је успостављена на Дунаву. Тако се и територија данашње Србије нашла под римском влашћу. Она је била подељена између три провинције. Највећи део је обухватала Горња Мезија. Западна Србија била је део Далмације, а северозападна део Паноније.

Полудраги камен са представом покоравања Далмације Непознате речи

провинција – римска територија ван Италије романизација – процес прихватања римске културе и обичаја

Питања и задаци

1. Опишите оружје и опрему легионара. 2. Објасните због чега је дошло до сукоба Рима и Картагине. 3. Када су и како Римљани освојили Галију? 4. Какве је обавезе према римској држави имало становништво провинција? 5. Које су римске провинције постојале на територији данашње Србије?

103

Римске провинције на северу Балканског полуострва

АНТИЧКИ РИМ

У

старом веку веровало се да је снага римске државе почивала на добром државном уређењу и војсци. Римом су у најстарије доба владали краљеви. Потом је, 509. године пре н. е., уведена република. Државом су управљала двојица конзула, сенат и народна скупштина. Временом је римску републику захватио вихор грађанских ратова. То је довело до њене пропасти и успостављања царства.

Јулије Цезар

3.РИМ У ДОБА ЦАРСТВА

Пропаст римске републике Римску републику су током читавог 1. века пре н. е. потресали грађански ратови. Ови сукоби били су резултат борбе за власт међу истакнутим државницима и војсковођама. Пут оснивању царства утро је Јулије Цезар. Он је у грађанском рату победио свог противника Помпеја. Тако се римска република нашла под његовом контролом. Цезар је изабран за доживотног диктатора. То му је донело неограничена овлашћења у управљању државом. Присталице републике биле су незадовољне оваквим развојем догађаја. Због тога је против Цезара скована завера. Он је убијен на седници Сената 44. године пре н. е.

Принципат Историја римског царства дели се на два раздобља: принципат и доминат. Доба принципата названо је по томе што је цар био само принцепс, тј. први човек државе. Трајало је од владавине Октавијана Августа до краја 3. века н. е. Римско царство основао је Октавијан Август (27. године пре н. е. – 14. годинe н. е.). Он је окончао грађанске ратове и успоставио дуго жељени мир. Август је знао да се Римљани противе неограниченој власти једног човека и због тога није укинуо републику. Он и његови наследници били су само први људи римске државе. Сва власт се, међутим, налазила у њиховим рукама. Цареви су били врховни заповедници војске. Постављали су намеснике који су

Октавијан Август

104

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

управљали провинцијама. Сенат и народна скупштина били су под њиховом контролом. Август и његови наследници водили су мудру спољну политику. Настојали су да пре свега осигурају границе царства. Неки од њих водили су освајачке ратове и оснивали нове провинције. Римско царство се у 1. веку пре н. е. протезало од Британије на северу до Африке на југу, и од Шпаније на западу до Сирије на истоку.

Трајанови дачки ратови Римско царство је током читаве своје историје било изложено нападима варвара – народа који су живели ван граница римског света. Провинције на Балканском полуострву су током 1. века н. е. угрожавали Дачани. Они су живели на подручју данашње Румуније, северно од доњег тока Дунава. Пљачкашке походе на римску територију предузимали су чак и зими. Тада су прелазили преко залеђеног Дунава. Дачане је покорио цар Трајан (98–117. године н. е.). Поход против варвара брижљиво је припреман. На обалама Дунава никао је читав низ утврђења. Да би војска из разних крајева царства могла да се пребаци на Дунав, усечен је пут кроз Ђердапску клисуру. О овом подухвату и данас сведочи натпис познат под називом Трајанова табла. Да би се олакшао продор у дачку територију, подигнут је и мост преко Дунава (код данашњег Кладова).

Брити Римско царство обухватало је већи део Британије. На северу, ван римских граница, живели су ратоборни и дивљи Брити. Њихове обичаје и начин живота описао је један римски историчар. „Они пребивају у дивљим и безводним планинама и пустим мочварним равницама. Немају ни утврђења ни градове. Не баве се земљорадњом, већ живе од својих стада, лова и неких плодова. Рибу која се тамо може наћи у огромним количинама уопште не једу. Живе у шаторима, наги и боси. У бој иду на колима и имају мале, брзе коње. Имају и пешадију која веома брзо трчи и храбро се бори, не одступајући. Од оружја носе штит и кратко копље на чијем врху је прикачена јабука од бронзе која, кад затресу копљем, звецка и изазива страх код непријатеља. Они подносе глад и хладноћу и све врсте напора. Улазе у мочваре и тамо живе по неколико дана док им само главе стоје изнад воде. У шумама се хране кором дрвећа и корењем. Имају и нарочиту врсту хране која, када је поједу, спречава да осете глад или жеђ, иако је велика као зрно боба.“

Трајанова табла

Прешавши на леву обалу Дунава Трајан је зашао дубоко у непријатељску територију. Његови војници храбро су се борили против Дачана, који су пружали жесток отпор. Извори бележе да је у једном боју број рањених легионара био огроман. Видевши то Трајан је своју одећу исекао на траке и почео сам да превија ране својих људи. Дачани су на крају били приморани да се предају. На њиховој територији основана је провинција Дакија.

Трајан

105

АНТИЧКИ РИМ Трајан је био последњи цар који је ширио границе Римског царства. Његови наследници усредсредили су се на њихову одбрану.

Римско царство у доба принципата

Доминат Доба домината трајало је од краја 3. века н. е. до пада Западног римског царства (476. године н. е.). Назив је добило по томе што је цар био доминус. Ова реч у преводу са латинског значи господар. Цар је у овом периоду био неприкосновени господар државе и свих својих поданика. Од њих се захтевало да га за живота поштују као божанство. Доба домината почело је владавином Диоклецијана (284–305. године н. е.). Римско царство су током 3. века н. е. захватиле тешке недаће. Преко граница су надирали варвари. У провинцијама су беснели грађански ратови. Легије су своје заповеднике проглашавале за цареве. Они су се онда међусобно борили за превласт. Овим невољама треба додати и опадање привреде.

Диоклецијан

106

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Ступивши на престо Диоклецијан је преду зео низ мера за оздрављење царства. Најпре је увео нов порески систем. Порез се плаћао у натури, давањем пољопривредних производа, па су највећи терет сносили сељаци. Вредност римског новца је током 3. века н. е. знатно опала. То је довело до наглог скока цена. Диоклецијан је због тога донео наредбу којом је утврдио највише могуће цене за основне животне намирнице и услуге.

Оснивање Константинополиса На почетку домината, Рим и Италија изгубили су некадашњи значај. Тежиште царства постепено се премештало ка истоку. Источне провинције су биле богатије и гушће насељене од западних. Због тога је цар Константин Велики (306–337. године н. е.) одлучио да на истоку оснује нову престоницу – Константинополис, тј. Константинов град. Град је основан 330. године н. е., на месту старог грчког града Византа, на обали Босфора, мореуза који повезује Мраморно и Црно море. Представљао је спону између Европе и Азије. Временом је постао толико значајан да су га звали „други Рим“.

Остаци мозаика из царске палате у Константинополису

Константинов портрет нађен у Нишу

Централни и северни Балкан под римском влашћу Провинције на централном и северном Балкану су од самог оснивања запљускивали таласи римских досељеника. Било је ту војника, државних чиновника, припадника аристократије, занатлија и трговаца. Непрестани прилив римских грађана омогућио је брз напредак привреде. Најзначајнија привредна грана било је рударство. Северни делови Балканског полуострва били су

Марко Аурелије Римски цар Марко Аурелије владао је од 161. до 180. године н. е. Већи део своје владавине провео је бранећи границе царства од варвара. Морао је да заустави Германе који су провалили у северну Италију и опсели град Аквилеју (170. године н. е.). Марко Аурелије одбио је њихов напад. Потом је предузео велики поход против варвара који су живели северно од провинције Паноније. Намеравао је да на њиховој територији оснује две нове провинције, али тај план никада није остварен. Марко Аурелије био је суочен и са једним грађанским ратом. Реч је о побуни намесника провинције Сирије (175. године н. е.). За време његове владавине Римско царство захватила је и велика епидемија куге. Како је војска била десеткована, цар је био принуђен да легије попуни гладијаторима, бившим робовима и разбојницима. Марко Аурелије је од младости био наклоњен филозофији. Ретке слободне тренутке у бескрајним ратовима проводио је пишући дело под насловом Самоме себи. У њему је записивао своја размишљања о људском животу и разноврсним филозофским питањима. Сматрао је да сви људи морају да делају за опште добро. Тим начелом руководио се током читаве своје владавине.

107

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

чувени по рудном благу. Богати рудници сребра, злата, олова и бакра били су под контролом римских царева. Осим рударства развијала се и трговина, захваљујући разгранатој мрежи путева. Добро грађени путеви омогућавали су брз и лак превоз робе, па су зато успостављене чврсте трговачке везе са Италијом и провинцијама на западу и истоку. Римљани су на подручју данашње Србије основали низ градова. Најзначајнији су били: Сирмијум (Сремска Митровица), Сингидунум (Београд), Виминацијум (Костолац) и Наис (Ниш).

Остаци Виминацијума

Римско царство у доба домината

Питања и задаци

1. Објасните како је Јулије Цезар постао диктатор. 2. Који период римске историје називамо принципатом? 3. Какав је био исход Трајанових дачких ратова? 4. Колико је трајао доминат? 5. Због чега је цар Константин Велики основао Константинополис? Остаци Хадријановог зида у Британији. Зид је представљао границу Римског царства

108

АНТИЧКИ РИМ

Н

ароди Старог истока и Хелени оставили су иза себе културне тековине непролазне вредности. Допринели су настанку и развоју религије, уметности и многобројних наука. Њиховим стопама пошли су и Римљани. Римска култура развијала се под јаким утицајем грчке културе. То се осећало у верском животу, разним гранама уметности и науке. Римски вајари су, на пример, волели да праве копије чувених грчких статуа. Филозофи су прихватали и разрађивали идеје и учења својих хеленских претходника. Јупитер

4.КУЛТУРА СТАРОГ РИМА

Римска религија Римска религија развијала се под јаким утицајем хеленских верских схватања. Римски богови представљани су као људи. Имали су исте особине као и хеленски богови. Врховни бог старог Рима био је Јупитер. Он је био отац свих осталих богова и господар муња и громова. Његова жена Јунона била је заштитница брака и удатих жена. Марс је био бог рата, а Нептун је владао морем. Минерва је била богиња мудрости и заштитница занатлија. Римљани су неке богове преузели од Грка. Међу њима је нарочито значајан био Аполон. У доба царства, Римљани су своје владаре поштовали као божанства. У томе се римска религија може упоредити са верским схватањима хеленистичких краљевина. За време принципата, цареви су проглашавани за богове тек после смрти. Доба домината донело је значајну промену: владари су сада сматрани боговима и за живота.

Минерва

Књижевност и право Римска књижевност развијала се под снажним утицајем грчке књижевности. Читаоци су, слично Хеленима, волели епску и лирску поезију, али и прозна дела слична данашњим романима. Епски песници старог Рима стварали су под утицајем Хомера. Најчувенији међу њима био је Вергилије, савременик цара Октавијана Августа. Његово главно дело је Енеида. Она опева судбину 109

АНТИЧКИ РИМ тројанског јунака Енеје после пада Троје. Слично Одисеју, Енеја је дуго лутао Средоземљем. На крају је доспео у Италију и ту се скрасио. Његови потомци су, према предању, били Ромул и Рем. У Августово време живела су и стварала још два знаменита римска песника: Овидије и Хорације. Римљани су дали немерљив допринос развоју правне науке. Римско право је темељ на коме почива савремено право. Учени римски правници прикупљали су и тумачили старе законе и одлуке судова. Захваљујући томе, право се непрекидно развијало и усавршавало. Римљани су, као и Хелени, посебно неговали беседништво. Адвокати и државници морали су бити добри говорници. Најчувенији беседник доба републике био је Цицерон (1. век пре н. е.).

Енеја са сином

Цицерон Марко Тулије Цицерон био је чувени римски беседник и државник 1. столећа пре н. е. У младости је стекао веома добро образовање. Школовао се у Риму, затим у Атини и на острву Родосу, где је учио филозофију и беседништво. Цицерон је у Риму радио као адвокат, да би се потом укључио у политички живот. Године 63. пре н. е. изабран је за конзула. Као конзул спасао је републику грађанског рата. Открио је заверу коју је, са циљем да преузме власт, сковао млади аристократа Катилина. Разоткривање његових планова донело је Цицерону огроман углед.

Док се једне вечери враћао кући, грађани су га поздрављали пљескањем. Називали су га спаситељем домовине. Узвикивали су да му дугују захвалност јер их је ослободио озбиљне опасности. Цицерон се за време Цезарове диктатуре повукао из политичког живота. Извори бележе да је своје време посвећивао младима који су желели да се баве филозофијом. Такође је састављао и преводио филозофске списе. У политички живот се поново укључио након Цезаровог убиства (44. године пре н. е.). Подржавао је диктаторовог нећака Ок тавијана против моћног

Марка Антонија. У сенату је одржао четрнаест говора против Антонија. Назвао их је филипикама, по узору на Демостенове беседе против Филипа II. Цицероново савезништво са Октавијаном није дуго потрајало. До раздора је дошло када су Цезаров нећак, Антоније и Лепид склопили споразум о подели власти. Они су се сурово обрачунали са свим противницима, међу којима је био и Цицерон. Октавијан није ништа урадио са заштити свог доскорашњег савезника. Беседник је убијен док је покушавао да побегне из Рима (крајем 43. године пре н. е.).

Историја Историја је заузимала важно место међу наукама у старом Риму. Почеци бављења историјом сезали су дубоко у прошлост. Врховни свештеници су сваке године у календарима бележили најзначајније догађаје (ратни походи, поплаве, помрачења Месеца и Сунца, итд.). Из тих записа развили су се историјски списи. Најпознатији римски историчари живели су у доба царства. Тит Ливије био је савременик Октавијана Августа. Историја Рима коју је написао почињала је оснивањем града и сезала је до његовог времена. Написана је да подучи појединце и државу. Тит Ливије настојао је да покаже које примере треба следити и подражавати, а шта избегавати.

Макета Рима

110

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Тацит је писао почетком 2. века н. е. Он је истицао да историчар мора да пише без гнева и пристрасности, али се сам тога није придржавао. Био је противник царске власти. Сматрао је да је Август Римљанима донео мир по цену губитка слободе.

Ликовне уметности Римљани су дали значајан допринос развоју ликовних уметности. Највише су постигли на пољу архитектуре. Римски градови у Италији и провинцијама знатно су се разликовали од грчких. Грађени су, попут хеленистичких, по строго одређеном плану. Две главне улице секле су се под правим углом и град делиле на четири велике четврти. Свака четврт била је испресецана мрежом мањих улица. Сваки римски града имао је форум, пространи трг. То је било средиште политичког, привредног и верског живота. Форуме су красили многобројни храмови, статуе царева и богова. Ту су биле и продавнице са разноврсном робом, као и занатске радионице. Посетиоци форума могли су да се диве славолуцима. То су споменици у облику огромних капија, подизани у знак сећања на велике победе у ратовима. Међу најзначајније тековине римских неимара убрајају се и аквадукти. Ови споменици се и данас могу видети у неким земљама савремене Европе. Служили су да градове у Италији и провинцијама снабдевају водом. Римљани су дали велики допринос развоју вајарства. До савршенства су довели израду портрета. Цареви и војсковође, али и обични људи, приказивани су онако како су заиста и изгледали. Ако су, на пример, били стари, то се видело на портрету. Римски вајари су своју вештину исказивали израђујући раскошне рељефе, који су красили храмове и славолуке. На њима су представљани богови или призори из славне римске прошлости.

Остаци храма Марса Осветника

Августови храмови у Риму Август се за време своје владавине побринуо да Рим буде најлепши град старог света. Изградио је многе храмове, позориште, аквадукте и друге грађевине. Пред смрт се похвалио да је затекао град од цигала, а оставља Рим од мермера. Његова грађевинска делатност описана је у овом одломку из извора. „Подигао је велики број зграда, од којих су најпознатији храмови Марса Осветника, Аполона и Јупитера Громовника. Одредио је да у Марсовом храму сенат одлучује о ратовима... и да се одатле испраћају намесници који одлазе у своје провинције. Аполонов храм је саградио на месту своје куће на Палатину. Ту је ударио гром и врачи су објаснили да бог жели да му се на том месту подигне храм... Јупитеру Громовнику посветио је храм јер се спасао из животне опасности. Док је једном путовао ноћу, гром је ударио тик уз његову носиљку и убио роба који је пред њом носио светиљку.“

Марс

Римски аквадукт у данашњој Француској

111

АНТИЧКИ РИМ Свакодневни живот Римљана Свакодневни живот Римљана добро је познат. Имућни људи живели су у раскошним вилама у градовима или на селу. Сиромашнима су у градовима на располагању биле тзв. инсуле. Високе неколико спратова, подсећале су на данашње стамбене зграде. У приземљу инсула биле су смештене продавнице и занатске радионице. На спратовима су се могли изнајмити станови. Исхрана обичних римских грађана била је веома скромна. На њиховим трпезама најчешће су биле житарице, месо, разне врсте воћа и поврћа. Јутарњи и подневни оброци били су оскудни, а вечерњи нешто обилнији. Насупрот томе, богати Римљани често су приређивали гозбе на којима су се служиле разноврсне ђаконије: морски јежеви, печени јелен, кувани ној или фламинго, итд. Стари Римљани су посебну пажњу поклањали вежбању и нези тела. Тај њихов став одражава изрека „У здравом телу здрав дух“. Римски градови имали су јавна купатила – терме. У њима су се Римљани одмарали и опуштали.

Инсула

Римска гозба Угледни Римљани су свакодневно уживали уз богате трпезе. Овај текст описује једну раскошну гозбу. „Заузесмо места за трпезом. Дечаци из Александрије полише нам руке водом коју су расхладили снегом. Други су уређивали наше ноге и певајући секли нам заноктице. Ко год би шта затражио, роб би му певајући принео. Кад су сви заузели места, донесоше богато предјело. На послужавнику се налазио бронзани магарац са бисагама напуњеним с једне стране црним, а с друге зеленим маслинама. Ту је био и сребрни роштиљ на коме су цврчале кобасице... Онда су робови донели у корпи пуној сламе паунова јаја. Кад су гости отклонили љуску, уну тра су налазили дебелу грмушу поховану у жуманцету и добро посуту

бибером. Служили су нас вином и медом. Вино је било стогодишње. Онда принесоше велики послужавник с разним јелима од меса, рибе и пите. Неки млади Египћанин разносио је врућ хлеб... На доњем делу послужавника налазили су се угојени пилићи и зец украшен крилима. Око њега су пливале пржене рибе на које је падао забиберени кавијар. Роб је, у ритму оркестра, секао печење... А онда унеше огромни послужавник на коме се налазио дивљи вепар огромних размера и у корпицама урме. Наоколо прасићи од печеног теста, предвиђени да се деле гостима за успомену...“

Многи Римљани су слободно време проводили посматрајући гладијаторске борбе. Оне су приређиване широм царства, чак и у најзабаченијим градовима удаљених провинција. Гладијатори су се борили између себе или против дивљих звери (лавова, тигрова, носорога, итд.). Уколико је цар присуствовао представи, када би ушли у арену, поздрављали су га речима: „Царе, поздрављају те они који ће умрети.“ Најуспешнији гладијатори могли су да се изборе и за слободу. Уколико би од цара или господара добили дрвени мач, били су ослобођени.

Двобој гладијатора

112

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Културни живот провинција централног и северног Балкана Досељавање римских грађана у провинције централног и северног Балкана подстакло је њихову романизацију. Староседеоци су примили римски начин живота и обичаје. Почели су да користе латински језик и писмо. Прихватили су и римске богове: Јупитера, Јунону, Минерву, Нептуна и друге. У њихову част подизали су храмове и вајали статуе. Римски утицај осећао се и у архитектури, вајарству и сликарству. О томе, мноштвом споменика, сведочи и царска палата у Гамзиграду код Зајечара, изграђена почетком 4. века н. е. Један од најзначајнијих римских градова на подручју данашње Србије био је Сирмијум (Сремска Митровица). У 4. и 5. веку н. е. био је значајно војно и привредно средиште. У Сирмијуму се налазила лука дунавске речне флоте. Ту је била и радионица за израду оружја, као и ковница новца. У Сирмијуму су често боравили цареви. Стога је у граду никла раскошна палата. Археолози су у Сремској Митровици открили и остатке хиподрома, где су грађани уживали посматрајући трке двоколица.

Статуета Меркура Меркура, гласника богова, пронађена у Текији код Ђердапа

Остаци царске палате у Гамзиграду

Дионис, мозаик из Гамзиграда

Питања и задаци

1. Набројте најважнија римска божанства. 2. Ко је спевао Енеиду? 3. Ко су били најпознатији римски историчари? 4. Шта се све могло видети у римским градовима? 5. Како су живели богати, а како сиромашни Римљани?

Непознате речи

хиподром – грађевина где се одржавају трке коња и двоколица Палатин – један од седам римских брежуљака грмуша – врста птице

113

АНТИЧКИ РИМ

В

ерска схватања античког света одликовао је политеизам. Народи Старог истока, Грци и Римљани поштовали су велики број богова. Једини изузетак били су Јевреји. Они су веровали да постоји само један бог – Јахве, творац света и људског рода.

Распеће из прве половине 5. века

5.ХРИШЋАНСТВО

Исус Христос За време владавине Августовог наследника Тиберија, у Римском царству појавила се нова једнобожачка вера. То је било хришћанство, названо по оснивачу Исусу Христу. Он се, према предању, родио у граду Витлејему у провинцији Јудеји, у тридесетој години Августове владавине. Непосредно пре његовог рођења на небу се појавила звезда падалица. Био је то предзнак доласка сина Божјег на овоземаљски свет. Веровало се, наиме, да је Исус син Божји, послат да смртне људе избави од грехова. Исус Христос је врло брзо стекао велики број следбеника. Путовао је Палестином у пратњи 12 ученика (апостола) и ширио своје учење. Чуда која је према предању чинио, учврстила су уверење да је он заиста син Божји. На једној свадби је воду претворио у вино да би напојио многобројне госте. Другом приликом је на чудесан начин нахранио мноштво људи: пошто је благословио пет хлебова и две рибе, апостоли су њима нахранили пет хиљада Христових следбеника. Једно од највећих чуда је васкрсење Лазарево. Лазар је био сахрањен у једном селу близу Јерусалима. Дошавши до његовог гроба Исус је наредио да се са улаза уклони плоча. Затим је подигао очи ка небу и рекао: „Лазаре, изађи напоље.“ Лазар је истог трена оживео и изашао из гроба. Ширење новог верског учења забринуло је намесника Јудеје Понтија Пилата. Он је наредио да се Исус Христос ухапси. Осудио га је на смрт разапињањем на крст, као што су тражили јеврејски свештеници. Пошто је осуђен, римски војници су на

Исус Христос

Непознате речи

апостоли – Христови ученици

Исус позива прве ученике

114

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Христову главу положили круну од трња. Ругајући му се, поздрављали су га речима: „Здраво, царе Јевреја!“ Исус Христос био је приморан да кроз улице Јерусалима на леђима носи тежак дрвени крст. Донео га је до брда Голготе, где је распет 33. године н. е. Исус је на крсту трпео страшне муке, а издахнуо је уз речи: „Оче, у руке твоје предајем дух свој!“ Сахранили су га његови ученици. После три дана Исус Христос је, према предању, васкрснуо, тј. устао из гроба и придружио се своме оцу у царству небеском.

Хришћанско учење Основе хришћанског учења изложене су у Библији. Ова света књига састоји се из две целине: Старог и Новог завета. Стари завет, поред осталог, садржи и многобројна пророчанства која су најављивала Христов долазак међу људе. У Новом завету записана су основна начела хришћанске вере. Његов најзначајнији део су четири јеванђеља. То су списи у којима су апостоли (Матеј, Марко, Лука и Јован) описали живот и страдања свога учитеља Исуса Христа. Хришћани су веровали да постоји само један бог – Бог Отац, творац света и људског рода. Сви су људи пред њим једнаки. Међу њима није било разлике, било да су богати или сиромашни, слободни или робови.

„Добри пастир“, хришћански мозаик

Седам хришћанских врлина 1. Смерност 2. Дарежљивост 3. Морална чистота 4. Човекољубље 5. Уздржљивост 6. Трпељивост 7. Истрајност у вери и молитви

Ширење хришћанства у Римском царству Апостоли су, после страдања и васкрснућа Исусовог, ширили хришћанство. Путовали су Римским царством проповедајући нову веру. Хришћанство је најпре ухватило корен у источним провинцијама, а затим се постепено раширило и на западу. Прихватали су га људи који више нису веровали у старе богове. Међу њима је било робова, сиромашних, сељака, трговаца, занатлија, војника, али и људи племенитог порекла.

Прогони хришћана Римски цареви у почетку нису обраћали много пажње на хришћанство. Сматрали су га једним од многобројних верских учења са истока. Како је број верника непрекидно растао, поједини владари почели су да прогоне хришћане. То су чинили зато што је хришћанство представљало опасност по римску државу. Исусови следбеници нису поштовали римске богове. Осим тога, нису признавали цареве за божанства. На тај су начин подривали темеље римске државе. Први цар који је прогонио хришћане био је Нерон (средина 1. века н. е.). Историчар Тацит бележи да је за време његове

Хришћански натпис, мозаик

115

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

владавине у Риму избио велики пожар. Ватра је веома брзо прогутала велики део града. Нерон је за ову страшну несрећу окривио хришћане и наредио њихов прогон. Прогони хришћана били су нарочито жестоки у 3. веку н. е. Следбеници Исусовог учења свирепо су мучени: спаљивани су на ломачама, разапињани на крстове, бацани у реке са камењем око ногу. У циркусима широм царства приређиване су представе у којима су хришћани бацани изгладнелим дивљим зверима. Последњи цар који је прогонио хришћане био је Диоклецијан. Симболи раног хришћанства

Колосеум у Риму, место страдања хришћана

Хришћанима је све до почетка 4. века н. е. било забрањено да исповедају своју веру. Они су се због тога скупљали у тајности, у подземним ходницима, који се називају катакомбе. Ту су се молили Богу и сахрањивали своје мртве. У катакомбама се и данас могу видети слике и знаци који су били разумљиви само хришћанима. Сидро је било симбол наде, јер су апостоли подучавали да је нада сигурно и поуздано сидро душе. Брод је означавао цркву. Један хришћански писац записао је следеће: „Овај свет је узбуркано море. У њему је црква као брод који морски таласи запљускују, али га не потапају.“ Риба је била симбол ћутања, док је јагње представљало самог Исуса Христа. Он се у јеванђељима назива Јагњетом Божјим које на себе прима све грехе света.

Победа хришћанства Велики прогони нису могли да зауставе ширење хришћанства у Римском царству. Видевши огромну снагу нове вере, Константин Велики схватио је да ће царство само ојачати уз подршку хришћана и њихове цркве. Због тога је 313. године н. е. донео Милански едикт. Овом наредбом хришћанство је изједначено са паганством. Хришћанима је допуштено да слободно проповедају своје учење. Мање од сто година после Миланског едикта, хришћанство је постало једина званична религија Римског царства. Цар Теодосије I је 391. године н. е. затворио све храмове и забранио поштовање паганских богова. Питања и задаци

1. Када се и где појавило хришћанско учење? 2. Препричајте како је свој живот завршио Исус Христос. 3. Ко је све у Римском царству прихватао хришћанско учење? 4. Због чега су римски цареви прогонили хришћане? 5. Који је владар хришћанство прогласио једином званичном религијом Римског царства?

116

Теодосије I

„Победићеш под овим знаком“ У изворима за историју Римског царства сачувано је предање према коме се цару Константину Великом, пред једну битку, на небу указао крст у пламену. На крсту је стајао натпис: „Победићеш под овим знаком.“ Константин у почетку није знао шта је то значило. У сну му се јавио Исус Христос и рекао да знак који је видео на небу стави на чело своје војске. Цар је наредио да се направи велики крст да се носи заједно са ратним барјацима. То му је, према легенди, донело победу над непријатељима.

Непознате речи

едикт – царска наредба

АНТИЧКИ РИМ

Д

оба домината почело је владавином цара Диоклецијана. Захваљујући мерама које је предузео, Римско царство изашло је из кризе која га је потресала током 3. века. Увођење новог пореског система и едикт о ценама допринели су обнови привредног живота. Ојачана је и учвршћена и царска власт. За време цара Константина тежиште царства пренето је на исток. Основана је нова престоница – град Константинополис.

Шлем римског војника

6.ПРОПАСТ АНТИЧКОГ СВЕТА Насељавање варвара на територији Римског царства Варвари су притискали границе Римског царства од самог његовог оснивања. Германи и припадници других народа најчешће су прелазили преко великих река – Дунава и Рајне. Продирали су дубоко у провинције, пљачкајући и пустошећи све пред собом. Извори бележе да су у 3. веку н. е. на југу стизали све до Ахаје, тј. Грчке. Природа варварских напада на Римско царство изменила се у 4. веку н. е. Варвари су се раније, после пљачкања, са пленом и заробљеницима повлачили са римске територије. Враћали су се у своја станишта ван римских граница. Сада су са собом водили своје породице и често остајали у опустошеним областима. Насељавање варвара на римској територији подстицали су и цареви. Неки од њих су им допуштали да се настане у пограничним провинцијама. Насељеници су имали обавезу да се баве земљорадњом и штите границе. На тај начин је обезбеђено обрађивање напуштене земље, али и одбрана царства.

Германски војсковођа у служби римског цара

Велика сеоба народа Велика сеоба народа је процес продора и насељавања варварских племена на територију Римског царства. Талас сеоба покренули су Хуни, ратоборно племе пореклом са истока, из азијских степа. Они су 375. године н. е. прошли кроз Врата народа, равницу између планине Урал и Каспијског језера. Продор Хуна у Европу довео је до великог померања других племена. На удару

Борба Римљана и варвара

117

АНТИЧКИ РИМ су се најпре нашла она која су живела у пределима северно од Црног мора и Дунава.

Готи Међу варварима које су Хуни угрожавали били су и Готи. Они су живели северно од доњег тока Дунава. Пред налетом хунских хорди спустили су се на Дунав, границу Римског царства. Цар Валенс им је допустио да пређу реку и да се населе на римској територији (376. године н. е.). Добили су земљу на обрађивање, уз обавезу да дају одређен број војника. Готи су убрзо постали незадовољни својим положајем. Нарочито су се жалили на понашање римских чиновника јер их ови нису снабдевали намирницама. Сметало им је и то што су њихова деца продавана у робље. Немирни Готи су се на крају окренули пљачкању области у којима су били насељени. То је довело до сукоба са римском војском. Римљани су претрпели страшан пораз у боју код града Хадријанополиса (378. године н. е.). У борби је изгинуло мноштво легионара, а пао је и сам цар Валенс. Готи су после победе код Хадријанополиса наставили да харају римским провинцијама. На удару се нашла и Горња Мезија. Када је коначно склопљен мир, варвари су поново насељени на римској територији, са истим обавезама као и раније.

Валенс

Подела Римског царства Теодосије I са породицом

Римско царство је током 4. века било опхрвано спољним и унутрашњим опасностима. Варвари су нападали границе и насељавали се на римској територији. У провинцијама су избијале побуне против царске власти. Ове недаће довеле су до поделе царства, крајем 4. века н. е. Један владар није могао истовремено да одбија и сузбија нападе варвара и да у покорности држи провинције. Због тога је 395. године н. е., после смрти цара Теодосија I, Римско царство подељено између његових синова. Хонорију су припале западне, а Аркадију источне провинције. Граница између Западног и Источног римског царства прелазила је преко Балканског полуострва. Водила је од Сингидунума на северу до Боке Которске на југу.

Варварски ратник

Хуни Средином 5. века н. е. Римско царство било је суочено са новом опасношћу. Хуне је ујединио Атила, звани Бич Божји. Он је успоставио хунску превласт у пределима северно од Црног мора и Дунава. Покорио је варварска племена на огромном простору од Каспијског језера, на истоку, до Алпа, на западу. 118

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

На удару Хуна најпре су се нашле провинције Балканског полуострва. Римска војска није могла да заустави хорде које су немилосрдно пустошиле и палиле све пред собом. Хуни су у овим походима разорили готово све значајније римске градове на тлу данашње Србије. Опљачкали су Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум и Наис. Извори бележе да су варвари били веома вични опсадама. Користили су опсадне куле, овнове за разбијање капија, лестве за пењање на бедеме, итд. Пошто је иза себе оставио пустош на Балканском полуострву, Атила се упутио у западне области Римског царства. Провалио је у Галију, али је заустављен у боју на Каталаунским пољима (451. године н. е.). Главнину римске војске која је поразила Хуне чинили су варвари. Римско царство је од хунске опасности спасла Атилина изненадна смрт 453. године н. е. Хунска превласт северно од Црног мора и Дунава није га дуго надживела. Савез варварских племена који је Атила створио убрзо се распао.

Атила Хунски војсковођа Атила био је страх и трепет за Римско царство у 5. веку н. е. Један византијски писац описао је његов изглед, држање, понашање и ратничке способности. Атила је, према његовим речима, био поносита држања, необично немирна погледа. Сваки његов покрет изражавао је охолост због његове силе. Заљубљен у ратовање, он је штедео своје снаге. Био је способан да размишља и приступачан за молиоце. Био је веран задатој речи. Његов мали раст, широке груди, крупна глава, ситне очи, ретка брада, накострешена коса, превише кратак нос, црна пут – све су то били знаци који су одавали његово порекло. Иако је његовој природи било својствено да предузима велике подухвате, његова одважност била је тим већа јер је пронашао Марсов мач... Пронашао га је на следећи начин. Неки чобанин приметио је да му јуница храмље. Следећи траг крви, дошао је до места где је животиња пасла и где је расекла ногу. Чобанин је на том месту откопао мач и одмах га је однео Атили. Он се обрадовао јер је тим поклоном постављен за владара читавог света. Марсовим мачем је, наиме, добио неизмерну војничку моћ.

Пропаст Западног римског царства Територију Западног римског царства су у 5. веку н. е. преплавила германска племена. Варвари су се насељавали у галским и шпанским провинцијама и у северној Африци. Неки од њих су предузимали пљачкашке походе све до Италије и самог Рима. Један од најстрашнијих напада на Рим забележен је 455. године н. е. Град су напали и опљачали Вандали. Иза себе су оставили такву пустош да израз вандализам и данас означава разарање и уништавање културних добара. Западно римско царство су у 5. веку н. е. потресале и непрекидне борбе за престо. Водиле су их германске војсковође у служби царева. Последњег римског цара, Ромула Августула, 476. године н. е. с престола је збацио германски заповедник Одоакар. На територији Западног римског царства потом су основане варварске краљевине. Италијом и Шпанијом владали су Готи, Африком Вандали, а Галијом Франци. Источно римско царство је под називом Византија опстало још хиљаду година.

Непознате речи

вандализам – разарање и уништавање културних добара

Питања и задаци

1. Зашто су римски цареви насељаваљи варваре на територији царства? 2. Ко је и када покренуо Велику сеобу народа? 3. Како је и зашто дошло до поделе Римског царства? 4. Објасните ко је и због чега носио надимак Бич божји. 5. Када је дошло до пропасти Западног римског царства?

Вандалски ратник

119

АНТИЧКИ РИМ

Пр о верите, обновите, научите! А

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИ? Д

1. Када је, према предању, основан Рим? Ко су конзули? Због чега је значајна битка код града Беневента? Како се називала основна јединица римске војске? Ко је био Ханибал? Који су народи живели на Балканском полуострву пре римског освајања? Због чега је значајна владавина Октавијана Августа? Када је владао цар Диоклецијан? Које градове су Римљани основали на подручју данашње Србије? Како се назива врховни римски бог? Ко је био Цицерон? Каква је била архитектура римских градова? Како су се називали Христови ученици и колико их је било? Шта је Библија и од чега се састоји? Ко је и због чега донео Милански едикт? На шта се односи израз „Врата народа“? са? Када се одиграла битка код Хадријанополиса? Како је настао израз вандализам?

Савремена статуа галског вође Верцингеторикса

120

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Б

П ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTE

1. Повежите датуме на ленти са догађајима.

753. г. пре н. е.

509. г. 275. г. пре н. е. пре н. е.

216. г. пре н. е.

44. г. 31. г. 27. г. пре н. е. пре н. е. пре н. е.

33. г. н. е.

330. г. н. е.

451 г. н. е.

1) Битка код Кане 2) Убиство Јулија Цезара 3) Легендарно оснивање Рима 4) Битка код Беневента 5) Битка на Каталаунским пољима 6) Оснивање Константинополиса 7) Оснивање римске републике 8) Почетак владавине Октавијана Августа 9) Распеће Исуса Христа 10) Римско освајање Египта

2. Повежите личности са одговарајућим појмовима: Ромул и Рем Пир Ханибал Јулије Цезар Трајан Вергилије Константин Велики Ромул Августул

Милански едикт Битка код Беневента Пропаст Западног римског царства Други пунски рат Енеида Оснивање града Рима Освајање Галије Дачки ратови

ЗАНИМЉИВОСТИ Земљотрес у Антиохији Почетком 2. века н. е. источни део СредозеП мља био је погођен разорним земљотресом. Један римски историчар забележио је да су том приликом страдали многи градови, а највише Антиохија у провинцији Сирији. „Најпре се, изненада, зачула страшна бука, а затим је уследио снажан потрес. Земља се уздигла, а зграде су полетеле у ваздух. Неке су само подигну те и одмах су падале разбијајући се у комаде, док су друге бацане тамо-амо

као да их носи море. Тресак дрвне грађе која се мрвила и ломила, црепова и камења, био је застрашујући. Подигла се невиђена прашина од које се ништа није могло видети, нити чути. У неким случајевима је чак и дрвеће, заједно са корењем, летело у ваздух. Број људи који су страдали био је неизмеран. Грађа која се рушила усмртила је огромно мноштво, а многи су се угушили под рушевинама...“

121

АНТИЧКИ РИМ 3. Погледајте илустрације римских богова, одговорите на питања и решите задатак.

Како се звао римски бог рата? За шта је била „задужена“ богиња Јунона? Под чијим се утицајем развијала римска религија? Подсетите се хеленских богова и нађите им парове у римској религији. Јупитер

Јунона

В

Марс

РАЗМИШЉАЈТЕ као историчар Р

1. Обновите лекцију „Оснивање и успон Рима“. Подсетите се основних појмова као што су: република, конзули, сенат, народна скупштина, патрицији, плебејци, Латини, Етрурци, Тарент.

2. Објасните везу између дисциплине и увежбаности римских легија и претварања Средоземног мора у „римско језеро“. Уочите узрочно-последичне везе између опадања привреде, грађанских ратова, надирања варвара и пропасти Западног римског царства.

3. Погледајте илустрације римских богова, одговорите на питања и решите задатак.

Зашто римски цареви у почетку нису обраћали пажњу на хришћанство? Шта су јеванђеља? Размислите какав је био однос Константина Великог према хришћанима.

Крст

Због чега је хришћанство крајем 4. века н. е. постало једина званична религија Римског царства? Покушајте да се сетите још неке једнобожачке религије осим хришћанства.

Библија

Исус Христос

122

Распеће Христа

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Г 1.

ВЕЖБАЈТЕ као историчар В

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора и решите задатке. Овлашћења конзула

Историчар Полибије (2. век пре н. е.) описао је овлашћења и дужности конзула у старом Риму: „У Риму конзули управљају свим државним пословима. Све хитне ствари износе на расправу у сенату и брину се за спровођење сенатских одлука. Њихова је дужност да сазивају скупштине. Они им износе предлоге и брину се за спровођење њихових

одлука. Што се тиче рата, власт конзула је ту скоро неограничена. Они одређују величину савезничких трупа, постављају официре, позивају грађане у војску. Поред тога, на ратним походима могу да изричу казну сваком војнику под њиховом командом. Државна благајна им је потпуно на располагању – троше онолико колико сами одлуче.“

Наведите овлашћења конзула у миру. Наведите овлашћења конзула у рату.

2. ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора, одговорите на питања и решите задатке.

Римски град Римљани су широм своје државе оснивали бројне градове. Сви су грађени по одређеном плану. Један римски архитекта изложио је главна начела за избор места и подизање бедема: „Када се подижу градске зидине, треба најпре изабрати врло здраво место. Добро је када то место није изложено ни магли, ни мразу. Треба да је окренуто према оним странама света које нису сувише топле, ни сувише хладне. Избегава се близина мочвара.

Околина града треба да буде плодна ради прехране становништва. Води се рачуна и о томе да ли добри путеви, пловне реке или лука на мору олакшавају прилаз граду. Темељи треба да буду шири од зидина које ће се на њима подићи. Куле се са спољне стране толико истурају напред да се непријатељ са бокова може тући и десно и лево кад хоће да се примакне зиду. Непријатељу не сме да буде лак пут до зидина и зато се град мора дизати на стрмини.“

Шта је било најважније приликом избора места за оснивање града? Објасните зашто је било пожељно да околина града буде плодна. Какав треба да буде прилаз граду? На који се начин град бранио од непријатеља? Подсетите се како је изгледао сваки римски град. Размислите да ли данашњи градови испуњавају основна начела изложена у овом тексту. 123

АНТИЧКИ РИМ

Д

КОРАК НАПРЕД К

РАДИОНИЦА Направите видео презентацију Сирмијума, Сингидунума, Виминацијума или Наиса. Организујте излет или екскурзију и обиђите римско наслеђе у Сремској Митровици, Београду, Костолцу и Нишу. Диоклецијан

ПРОЈЕКАТ

Поделите се у групе, на пијаци и у продавници забележите цене животних намирница које се спомињу у наведеном одломку из Диоклецијановог едикта о ценама. Распитајте се и о вредности дневница мајстора и учитеља. Упоредите висину цена намирница некада и данас и уочите које су најскупље а које најјефтиније. Исто урадите и са дневницама мајстора и учитеља. Едикт о ценама „пшеница – 10 килограма – 100 денарија, јечам – 10 килограма – 60 денарија, свињетина – 300 грама – 12 денарија, говедина – 300 грама – 8 денарија, морска риба – 300 грама – 24 денарија, речна риба – 300 грама – 12 денарија, шкољке – 100 комада – 100 денарија, столар – дневно – 50 денарија, молер – дневно – 75 денарија, пекар – дневно – 50 денарија, учитељ – по дечаку месечно – 75 денарија.“

753.

509.

п р е

н о в е

е р е

27.

Римски касапин

денарији – римски новац

476.

1. 1. новa ерa

ДОБА ЦАРСТВА ДОБА КРАЉЕВА Оснивање Рима

ПРИНЦИПАТ

ДОБА РЕПУБЛИКЕ Оснивање републике

Оснивање царства

ДОМИНАТ

284.

Пад Западног римског царства

Лента времена – Стари Рим

124

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Остаци римског града у северној Африци

125