Ispitna Pitanja i Literatura-Gerusija

za studente koji polazu fil.prirode, mali savet: spremajte ispit strategijski, da obuhvatite sto vise literature uz manje citanja, dakle skripte, radovi prof.acimovica i razni skraceni komentari dela+ dobro je dopunjavati ostale studente na ispitu, to dosta utice na ocenu. evo jos nekih skripti

LITERATURA ZA ISPIT IZ FILOZOFIJE PRIRODE

1. Heraklit ’’O prirodi’’ 2. Parmenid ’’O prirodi’’ 3. Demokrit ’’Fragmenti’’ (predsokratovci mogu da se čitaju iz Dilsa) 4. Platon ’’Timaj’’, ’’Fedon’’ 5. Aristotel ’’Fizika’’, ’’Metafizika’’, ’’O nastajanju i nestajanju’’, ’’O nebu’’ 6. Biblija ’’Knjiga postanja’’ 7. Đordano Bruno ’’O uzroku, principu i jednom’’ 8. Dekart ’’Principi filozofije’’, ’’Reč o metodu’’ 9. Spinoza ’’Etika’’ 10. Lajbnic ’’Monadologija’’, ’’Izbor iz djela’’ 11. Holbah ’’Sistem prirode’’ 12. Kant ’’Kritika čistog uma’’, ’’Kritika moći suđenja’’, ’’Metafizički početni razlozi prirodne nauke’’, ’’Opšta istorija prirode i teorija neba’’ 13. Šeling ’’Sistem transcendentalnog idealizma’’ 14. Hegel ’’Encikolpedija filozofskih znanosti’’ 15. Bergson ’’Stvaralačka evolucija’’ 16. Bašelar ’’Racionalni materijalizam’’, ’’Novi naučni duh’’ 17. Vajthed ’’Pojam prirode’’, ’’Proces i realnost’’, ’’Nauka i moderni svet’’

18. Rajhenbah ’’Rađanje naučne filozofije’’ 19. Vajczeker ’’Jedinstvo prirode’’ 20. Poenkare ’’Znanost i hipoteza’’ 21. Nejgel ’’Struktura nauke’’ 22. Poper ’’Logika naučnog otkrića’’ 23. Kun ’’Struktura naučnih revolucija’’ 24. Barker ’’Filozofija matematike’’ 25. Fajerabend ’’Protiv metode’’ 26. Ajnštajn ’’Moja teorija’’ 27. Šredinger ’’Šta je život’’, ’’Um i materija’’ 28. Hajzenberg ’’Fizika imetafizika’’, ’’Fizika i filozofija’’ 29. Bor ’’Atomska fizika i ljudsko znanje’’ 30. D. Bom ’’Uzročnost i slučajnost u savremenoj fizici’’ 31. M. Born ’’Ajnštajnova opća teorija relativnosti’’ 32. Z. Marić ’’Ogled o fizičkoj realnosti’’ 33. Darvin ’’Čovekovo poreklo i spolno odabiranje’’, ’’Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili održavanje povlađivanih rasa u borbi za život’’ 34. Oparin ’’Postanak života na zemlji’’ 35. M edavar ’’Nauka o životu’’ 36. F. Žakob ’’Logika živog’’ 37. Dobžanski ’’Evolucija čovečanstva’’ 38. Frensis Krik ’’Suština života’’ 39. Žak Mono ’’Slučajnost i nužnost’’ 40. Hempel ’’Filozofija prirodnih nauka’’

41. Eliot Sober ’’Filozofija biologije’’ 42. Vajnberg ’’Prva tri minuta’’, ’’Snovi o konačnoj teoriji’’ 43. Merleau-Ponty ’’Fenomenologija percepcije’’,’’Struktura ponašanja’’ 44. B. Pavlović ’’Filozofija prirode’’ 45. Aćimović ’’Physis i logos’’, ’’Uvod u logiku’’, članci o Aristotelu, Šelingu i Hegelu, Hekelu, Kantu, Njutnu i Ajnštajnu... iz ARHE-a 46. Kasirer ‘’Problem saznanja u filozofiji i nauci’’ 47. Ponomarjov ‘’S onu stranu kvanta’’ 48. Ričard Dokins ‘’Sebični gen’’

FILOZOFSKA METODOLOGIJA

1. Teodor Adorno „Negativna dijalektika“ 2. Mirko Aćimović „Filozofija mišljenja“ (odeljak o metodu) 3. Karl-Oto Apel „Transformacija filozofije“ 4. Aristotel „O tumačenju“ 5. Frensis Bekon „Novi organon“ 6. Rene Dekart „Reč o metodi“ 7. Vilhelm Diltaj „Zasnivanje duhovnih nauka“ 8. Mišel Fuko „Arheologija znanja“ 9. Hans-Georg Gadamer „Isitna i metoda“ 10. Georg Vilhelm Fridrih Hegel „Fenomenologija duha“ (Predgovor) 11. Maks Horkhajmer „Tradicionalna i kritička teorija“ (članak) 12. Edmund Huserl „Ideja fenomenologije“

13. Imanuel Kant „Kritika čistog uma“ (transcedetalno učenje o metodi) 14. Čarls Sanders Pers „Izabrani spisi“ 15. Bertrand Rasel „Problemi filozofije“ 16. Ludvig Vitgenštajn „Filozofska istraživanja“

UVOD U FILOZOFIJU

1. Dekart - Meditacije (prva tri poglavlja) 22 str.

2. Kant - Kritika cistog uma (transcedentalna estetika, transcedentalna logika) 116 str.

3. Jaspers - Uvod u filozofiju 15 str.

4. Platon - Drzava (Kraj 5, 6 i 7 knjiga) 98 str.

5. Aristotel - Metafizika (knjiga 9.) 22 str.

6. Aristotel - Nikohmahova etika (knjiga 6.) 22 str.

7. Akvinski - O istini (Uvod)

8. Nice - Knjiga o filozofu (saznajno teorijski uvod o istini i lazi u izvanmoralnom smislu) 22 str.

9. Hegel - Istorija filozofije (Uvod) 89 str.

10. Sopenhauer - O slobodi volje 121 str.

11. Hajdeger - Uvod u hajdegera (Sta je metafizika?, Sta je filozofija?) 62 str.

12. Sluk - Uvod u filozfsko misljenje 180 str.

MIRKO ACIMOVIC LOGIKA

ISPITNA PITANJA IZ LOGIKE



TEORIJA ISTINE 296-300



LOGIČKE KATEGORIJE BIĆA (HEGEL) 217



VRSTE DEFINICIJA 317-323



SPONTANITET RAZUMA



SPINOZA O INTUICIJI 81



PRAVILA DEFINISANJA 317-323



KANT O UMU 289



LOGICIZAM 107



SLOŽENI SUDOVI 219



BERGSON O RAZUMU I INTUICIJI 296



SHEMATIZAM ČISTOG RAZUMA



TEORIJE SUDA 219



HEGELOVA SUBJEKTIVNA LOGIKA



NIČE I LOGIČKI NIHILIZAM 101



FIGURE SILOGIZMA 236



LOGIČKI KVADRAT 229



STVAR PO SEBI



AKSIOMATSKI SISTEM



BEKONOVA INDUKTIVNA METODA 307



LAJBNICOV MATHESIS UNIVERSALIS



NAUČNI SILOGIZAM 236



PROBLEM LOGIČKOG POČETKA



HAJDEGER O ISTINI



HIPOTETIČKI SILOGIZAM 236



HEGEL O NEPOSREDNOM ZNANJU 292



SAZNAJNE MOĆI DUŠE



VRSTE POJMOVA 212



HUSERLOVA ČISTA I TRANSCENDENTALNA LOGIKA



MIŠLJENJE MIŠLJENJA



KATEGORIČKI SUDOVI 221



BULOVA ALGEBRA



HEGEL O UMU 290



PROBLEM KATEGORIJA 217



KANT O RAZUMU 288



DEKART O INTUICIJI 295



POJAM EPISTEMOLOGIJE U POREĐENJU SA GNOSEOLOGIJOM 272 71



KATEGORIČKI SUDOVI 221 (pitanje se vec pojavilo)



KANTOVA TRANSCENDENTALNA LOGIKA 88



PRINCIPI BIĆA I PRIRODA STVARI 186



ŠOPENHAUER O INTUITIVNOM RAZUMU 295



KARNAPOVA NAUČNA LOGIKA



ODNOSI MEĐU POJMOVIMA 206



HUSERL O INTUICIJI 296



ODNOSI MEĐU POJMOVIMA 206



LOGIČKA SINTAKSA



LOGICIZAM 107



SPONTANITET RAZUMA



PRAVILA DEFINISANJA 317-323



BULOVA ALGEBRA



SPINOZA O INTUICIJI 81



PRAVILA DEFINISANJA 317-323



POJAM TRANSFORMACIONE LOGIKE (skripta)



HUSERLOVA INTUICIJA UMA 296



STRUKTURA DEFINICIJE 317-323



LOGIČKI PRINCIPI PRIRODE STVARI



KANT O ARISTOTELOVOJ LOGICI



AKSIOM SILOGIZMA 236



SPOZNAJNE MOĆI – PLATON



NEPOSREDNO ZNANJE – HEGEL 292



VRSTE KLASIFIKACIJE POJMOVA 206



KANTOV KATEGORIČKI IMPERATIV (OVO MI SMRDI NA GREŠKU)



KANTOVA TRANSCENDENTALANA LOGIKA



PRINCIPI BIĆA I PRIRODE STVARI

Pitanja iz Istorije filozofije III

1. Opšti karakter filozofije nemačkog idealizma 2. Opšti karakter Kantove filozofije 3. Kantova kritička fiozofija

4. Odnos teorijske i praktičke filozofije kod Kanta 5. Kant i Dekart 6. Pojam transcendentalne apercepcije 7. Kantov „Kopernikanski obrt“ 8. Vodeća pitanja Kantove filozofije 9. Kant i Hjum 10. Kantova transcendentalna kritika i metoda 11. Pojam transcendentalne logike 12. Analitički i sintetički sudovi 13. Pojam čulnosti kod Kanta 14. Pojam razuma i kategorija kod Kanta 15. Pojam uma kod Kanta 16. Kantova praktička filozofija 17. Odnos teorijskog i praktičkog uma kod Kanta 18. Opšti karakter Fihteove filozofije 19. Prvo načelo učenja o nauci 20. Bit transcendentalnog idealizma po Fihteu 21. Sloboda kao apsolutni početak kod Fihtea 22. Fihteova destrukcija metafizike 23. Etički karakter filozofije po Fihteu 24. Filozofija i učenje o nauci 25. Fihteova dijalektička metoda

26. Pojam „djelotvorne radnje“ 27. Opšti karakter Šelingove filozofije 28. Misaone faze Šelingove filozofije 29. Filozofija prirode kod Šelinga 30. Šelingov transcendentalni idealizam 31. Šelingova filozofija umetnosti 32. Pojam intelektualnog opažaja po Šelingu 33. Šelingov sistem identiteta 34. Šelingova pozna filozofija 35. Opšti karakter Hegelove filozofije 36. Hegelov pojam duha 37. Hegelovo određenje filozofije 38. Problem početka u Hegelovoj filozofiji 39. Hegelova spekulativna metoda 40. Hegelov filozofski sistem 41. Nauka logike po Hegelu 42. Ideja fenomenologije duha 43. Filozofija objektivnog duha 44. Filozofija istorije 45. Filozofija istorije filozofije 46. Filozofija apsolutnog duha 47. Pojam umetnosti u Hegelovoj filozofiji

48. Pojam religije u Hegelovoj filozofiji 49. Hegelov filozofski razvoj 50. Pravo, moral, običajnost u Hegelovoj filozofiji

Pitanja iz estetike

1. Kako Platon rangira umetnost? 2. Aristotelovo shvatanje podrazavanja 3. Aristotelova definicija tragedije 4. Strukturalni delovi tragedije po Aristotelu 5. Pojam techne-a 6. Osnovne postavke racionalisticke estetike 7. O Baumgartenovom zasnivanju estetike 8. Momenti suda ukusa kod Kanta 9. Kantovo shvatanje genija 10. Kantovo shvatanje uzvisenog 11. Hegelova teza o kraju umetnosti 12. Razvoj ideala umetnosti u posebne forme po Hegelu 13. O Selingovoj filozofiji umetnosti 14. Poredjenje Hegelovog i Selingovog odredjenja umetnosti 15. Odnos prirodnog lepog i umetnicki lepog kod Hegela 16. O glavnoj ideji Hartmanove estetike: lepo kao odnos pojavljivanja

17. Hartmanovo tumacenje odnosa materije, gradje, sadrzaja i forme 18. Sta je nagon za igrom za Silera? 19. Sopenhauerovi stavovi o lepom 20. Niceovo razmatranje odnosa apolonskog i dionizijskog 21. Hajdegerovo odredjenje umetnosti 22. Hajdeger o Hegelovoj tezi o kraju umetnosti 23. Formalizam u estetici 24. Osnovna ideja teorije uosecavanja 25. Gadamer o pojmu sensus communis

Ontologiju: 1. Platon, Sofist, Beograd 1975 2. Aristotel, Metafizika, Zagreb 1988 3. Toma Akvinski, Biće i suština, Beograd 1990 4. Rene Dekart, Meditacije o prvoj filozofiji, Beograd 1998 5. G.V.Lajbnic, Rasprava o metafizici (108-153), Monadologija (257-279) u: Izabrani filozofski spisi, Zagreb 1980 6. Imanuel Kant, Prolegomena za svaku buduću metafiziku, u: Dvije rasprave, Zagreb 1953 i. Koji su stvarni napreci koje je metafizika ostvarila u Nemačkoj od Lajbnicovih i Volfovih vremena, Novi Sad 2004 7. G.V.F.Hegel, Nauka logike. Deo 1, Objektivna logika: učenje o biću, Beograd 1987 8. Herbert Markuze, Hegelova ontologija i teorija povesnosti, Sarajevo 1981 9. Fridrih Niče, Volja za moć, Beograd 2004 10. Edmund Huserl, Kartezijanske meditacije, Zagreb 1988

11. Martin Hajdeger, Bitak i vreme, Zagreb 1985 12. Nikolaj Hartman, Predmet spoznaje.Ontologijs ko utemeljenje (189-323); Svijest problema i progres spoznaje (452-479), u: Osnovne crte jedne metafizike spoznaje, Zagreb 1976 13. Emanuel Levinas, Totalitet i beskonačno, Sarajevo 1976 Da li je ontologija fundamentalna, u: Među nama. Misliti na drugog, Sremski Karlovci, Novi sad 1998 (10-23) 14. Žan Pol Sartr, Biće i ništavilo I, Beograd 1983 15. T.V. Adorno, Odnos spram ontologije (69-122), Negativna dijalektika (123-178) u: Negatuvna dijalektika, Beograd 1979 16. Žak Derida, Nasilje i metafizika, Beograd 1998 17. Ernst Folrat, Raščlanjivanje metafizike na metaphysica generalis i metaphysica specialis, u: Arhe II 2005, (237-259)