Ishikawa Seminarski

VŠTSS Čačak Smer: Mašinski Odsek: Industrijska informatika Predmet: Praktican rad

SEMINARSKI RAD TEMA

ISHIKAWA dijagram

Predmetni nastavnik: dr. Petar Nikšid

studenti: Milos Dimic 1411/09

Kaoru Ishikava (1915.-1989.) je najpoznatiji japanski naučnik iz podrucija kvaliteta, tipicni predstavnik uspesnog preuzimanja svih americkih iskustava, njihove neposredne implementacije i ispitivanja. Vezujuci i americka saznanja s japanskom praksom, Kaoru Ishikava je pionir u osvajanju novih, vlastitih tehnika koje ce kasnije proslaviti Japan u celome svijetu. Kaoru Ishikava se rodio 1915. godine u Tokiju u jednoj od najpoznatijih i najpostovanijih bogatih prestolonickih porodica s dugom tradicijom sto mu je omogucilo pristup u najbolje skole i svetskom ostalu vrhunsko obrazovanje. 1939. godine Kaoru Ishikava je diplomirao na inzenjerskom odeljenju primenjene hemije na Tokijskom fakultetu. Nakon doktoriranja, od 1947. do 1960. godine radio je kao predavac da bi, 1960. Godine preuzeo katedru u svojstvu redovnog profesora. Pored svog osnovnog posla Kaoru Ishikava je obavljao i niz drugih odgovornih funkcija. Tu treba posebno istaci mesto izvrsnog direktora u odseku za Krugove kontrole kvaliteta unutar JUSE, mesto predsednika Nacionalne konferencije za kvalitet Japana i mesto predsednika izdavackih odbora mesecnih casopisa "From Gembato KC" i "Statistical Quality Control "(Statisticka kontrola kvaliteta) kao i tromesecnika" Reports of Statistical Applications Research "(Izvestaji o statistickim aplikacionim istrazivanjima). Vec od ranih sedamdesetih godina Kaoru Išikava je rado vidjen gost sirom sveta,a posebno u SAD-u gde je odrzao niz predavanja o svojim pogledima, ucenju i japanskim iskustvima u podrucju kvaliteta. Za svoj rad dobio je niz japanskih i svetskih priznanja a dovoljno je istaci „Demingovu nagradu i Shevhartovu medalju, nagradu Japanskog udruzenja za standardizaciju i Grantovu nagradu Americkog udruzenja za kontrolu kvaliteta (ASC). Posebno je znacajan njegov rad na prakticnim akcijama uvodjenja krugova kvaliteta(ASCQ) u Japanu i svetu,pre svega u SAD-u,pri cemu su postignuti veoma znacajni rezultati. Profesor dr. Kaoru Ishikawa je umro u Travnju 1989.godine. 1993.godine Americko udruzenje za kvalitet (ASC) ustanovilo je godisnju Ishikawinu nagradu za humani aspekt u podruciju u vodjenju i primene aktivnosti vezanih za kvalitet.

2

1. UVOD Išikava dijagram se još naziva i dijagramom uzroka-posledica ili dijagram riblja kost jer njegov crtež izuzetno podseda na riblji skelet. On na veoma jednostavan način daje grafički prikaz uzroka i posledica. Dijagram je dobio naziv po japanskom praktičaru i teoretičaru u oblasti kvaliteta, Kaoru Išikavi, jednom od sedam gurpa kvaliteta, koji ga je razvio tokom pedesetih godina prošlog veka u Japanu. Naime, na radnim sastancima u vezi sa radom na kvalitetu, ukazala se potreba za kreiranjem metoda koji bi na jednostavan, sistematičan i uočljiv način stvorio preduslove za analizu problema, tako da se otkriju stvarni uzroci nastanka problema. Ovaj alat kvaliteta se upotrebljava za analizu svih mogudih uzroka koji utiču na neku pojavu (grešku, aktivnost, proces). Sam postupak izrade dijagrama sastoji se iz nekoliko bitnih koraka: 1. definisanje pojave (problema u procesu, posledice); 2. izbor opštih kategorija mogudih uzroka. Uobičajeno se koriste standardni tipovi dijagrama uzroka i posledica 4M – 5M – 6M. Opšte kategorije su najčešde: - Machinery ---------------- Oprema - Manpower ---------------- Radna snaga - Method -------------------- Metod - Materil -------------------- Materijal - Maintenance ------------- Održavanje - Milieu=Environment --- Okolina (okruženje preduzeda) U neproizvodnim delatnostima ponekad je prikladniji 4P dijagram: -

Policies ------------------- Poslovna politika

-

Procedures --------------- Postupci

-

People -------------------- Ljudi

-

Plant ---------------------- Poslovni prostor Izbor kategorija vrši se u skladu sa problemom (posledicom) kojise analizira, odnosno koriste se one opšte kategorije koje su bitne ili se smišljaju neke druge, specifične, nove kategorije; konstruisanje dijagrama definisanjem posledica u pravougaoniku na početku kičme (“glava ribe”) i postavljanjem opštih kategorija mogudih uzroka u pravougaonike na krajevima velikih kostiju; utvrđivanje pojedinačnih uzroka i njihovo upisivanje u kategorije. Dobro razvijen dijagram nema grane sa manje od dva nivoa, a vedina ima tri ili više nivoa;

3. odabir malog broja (3 – 5) uzroka najnižeg nivoa koji naizgled imaju najvedi uticaj na posledicu i pokretanje daljih aktivnosti kao što su prikupljanje podataka, kontrolisanje i sl.

3

Išikava dijagram predstavlja alat kvaliteta koji usmerava korektivne akcije i predstavlja dobru osnovu za edukativno delovanje i unapređivanje kvaliteta. Jednom konstruisan, dijagram može postati “živi alat” ako se dalje usavršava unošenjem pojedinosti stečenih novim saznanjima i iskustvima.

Dijagram obično konstruišu grupe ili timovi, ali može ga izraditi i pojedinac koji ima dovoljno znanja i iskustva o procesu.

4

Da bi se ostvarilo uspešno vođenje organizacije i njen uspešan rad, potrebno je da se ona vodi i da se njome upravlja na sistematičan i transparentan način. Uspeh može da rezultira iz primene i održavanja sistema upravljanja, koji je projektovan da stalno poboljšava performanse, obuhvatajudi potrebe svih zainteresovanih strana. Upravljanje organizacijom sadrži upravljanje kvalitetom, zajedno sa ostalim disciplinama upravljanja. Identifikovano je osam principa upravljanja kvalitetom koje najviše rukovodstvo može da koristi pri vođenju organizacije, u cilju poboljšavanja performansi, a to su: - usmerenje na korisnika - liderstvo - uključivanje osoblja - procesni pristup - sistematski pristup upravljanja - stalna poboljšanja - odlučivanje na osnovu činjenica i - uzajamno korisni odnos sa isporučiocima. Stalna poboljšanja su jedan od osam osnovnih principa koja se manifestuju putem merenja, analiza i poboljšanja. Pradenja i merenja karakteristika proizvoda izvršavaju se u određenim fazama procesa realizacije proizvoda, u skladu sa planiranim postavkama, a sa ciljem verifikacije da su ispunjeni zahtevi za proizvod. Podaci se utvrđuju, prikupljaju i analiziraju da bi se pokazala pogodnost i efektivnost sistemaupravljanja kvalitetom i da bi se vrednovala mogudnost za stalno poboljšanje efektivnosti sistema upravljanja kvalitetom. Ovim se obuhvataju podaci, dobijeni kao rezultat pradenja i merenja i iz drugih odgovarajudih izvora. Stalna poboljšanja je jedna od osnovnih tehnika koje osiguravaju opstanak i razvoj. Sastoji se od merenja karakteristika kvaliteta i drugih indeksa procesa u svim oblastima, kao i preduzimanju akcija za njihovo poboljšanje. Kao karakteristike proizvoda mogu se uzeti izlazi iz proizvodnig procesa, zadovoljstvo kupca, broj grešaka na tehničkim crtežima, broj reklamacija i sl. Organizacija planira i sprovodi stalna poboljšanja da bi: - pokazala usaglašenost proizvoda - osigurala usaglašenost sistema menadžmenta kvalitetom i - stalno poboljšavala efektivnost sistema upravljanja kvalitetom. Ovo mora da obuhvati utvrđivanje primenljivih metoda, uključujudi statističke tehnike i obim njihovog korišdenja. Nakon izvršenog prikupljanja podataka korisnik statističkih medoda vrši analizu mogudnosti primene jedne ili više metoda datih ovom procedurom i to: - Prikupljanje ideja ili rešenja – Brainstorming, - Dijagram sličnosti, - Poređenje karakteristika, - Dijagram uzrok posledica, - Dijagram toka, 5

- Karte za ovladavanje procesa, - Histogram, - Pareto dijagram i - Dijagram rasipanja.

2. DIJAGRAM UZROCI - POSLEDICA Dijagram uzroci-posledica tj.ISHIKAWA dijagram je rezultat opšte analize uticaja (uzroka) koji uslovljavaju određeni ishod posmatrane pojave (procesa). Dijagram uzrociposledica se pojavljuje u literaturi i pod imenom "dijagram riblje kosti", bududi da svojim izgledom podseda na skelet ribe. Osnovne karakteristike predmetne metode su: - Jasan vizuelni prikaz mogudih uzroka pojave koja je predmet posmatranja i posledice njihovog dejstva, - Obezbeđuje se mogudnost analize međusobnog odnosa pojedinih uticaja-uzroka, njihovog značaja za posmatranu posledicu i mesta u ukupnoj strukturi mogudih uzroka-jedan uzrok se može javiti na više mesta u dijagramu (u više različitih grupa uzoraka), - Veze uzroka i posledice međusobne veze uzroka su, u opštem slučaju, kvalitativnog i hipotetičkog karaktera i služe kao podloga za efikasnije rešavanje problema nekom drugom, odgovarajudom metodom. Postoje različiti načini za sastavljanje dijagrama u zavisnosti od toga kako se oni organizuju. Razlikujemo tri osnovna tipa: - Dijagram analize disperzije, - Dijagram klasifikacije proizvodnog procesa. Glavna linija (strelica) dijagrama sledi proizvodni proces i sve što može da utiče na kvalitet dodaje se odgovarajudoj fazu procesa. Prednost ovog dijagrama je u tome da on sledi redosled proizvodnog procesa pa ga je lako sastaviti i razumeti, a nedostatak je u tome što se slični faktori stalno ponavljaju i teško je ilustrovati sve uzroke jer su kombinacija više faktora., - Dijagram nabrajanja uzroka je jednostavno nabrajanje svih mogudih uzroka. Pri tome je potrebno što više ideja, a korisno je upotrebiti i tabelu. Lice ili grupa saradnika koriste dijagram uzroci-posledica da bi izvršili analizu i uvid u odnose između uzroka i problema (posledice) koji nastaje dejstvom uzroka. Korišdenjem dijagrama uzroci-posledica omogudava lakše pronalaženje rešenja za otklanjanje uzroka, a ujedno ovaj dijagram je u kombinaciji sa drugim statističkim metodama i teorijama, osnova za stvaranje složenijih statističkih metoda (FMEA, FDA i dr.) Pri izradiovog dijagrama koristi se grupna metoda za prikupljanje ideja (Brainstorming), pri čemu se ne formira posebna grupa koju može da sačinjava neformalna grupa saradnika.

6

Postupak izrade dijagrama uzroci - posledica Metoda se izvodi u slededim koracima: Korak 1: Definisanje problema U najvedem broju slučajeva dijagram uzroci - posledica se koristi za slučaj da se za posledicu definiše određeni problem - loš kvalitet proizvoda, pojava stanja u otkazu, dugo vreme ciklusa proizvodnje... i niz drugih sličnih problema.

Slika 1. Tada je potrebnoidentifikovati uzroke pojave određenog problema kao posledice.Moguda je, takođe,situacija da se za posledicu definiše i određeni (željeni) efekat. U tom slučaju, traži se identifikacija uslova koji vode ostvarivanju datog efekta kao posledice. Posledica (problem ili efekat) se mora definisati na osnovu objektivnih podataka u potpuno jasnom obliku. U postupku definisanja pomaže Brainstorming analiza. Predstaviti datu posledicu grafički: povudi strelicu s leva na desno i na kraju strelice, u desnom delu crteža, na način dat na (slici 1.), u pravougaoniku upisati problem koji se analizira (posmatra), ostavljajudi sa leve strane bududeg dijagrama prostor za unošenje podataka. Korak 2: Identifikacija uzroka Postupak identifikacije uzroka koji dovode do napred definisanog problema sastoji se u: - Oblikovanju pregleda svih mogudih uzroka problema koji se analizira. U ovoj fazi preporučuju se rezultati predhodno održane Brainstorming sednice. Pri tome je od značaja da pregled uzroka bude kompletan, odnosno de se ne isključi ni jedan uzrok koji u kasnijoj analizi može rezultirati uzročno-posledičnom vezom. - Klasifikaciji uzroka prema karakteru, načinu dejstva i sličnim obeležjima. U ovoj fazi se skup svih uzroka razvrstava na osnovne grupe i svaki pojedinačni uzrok alocira u određenu grupu, pri čemu broj grupa nije ograničen, ali postoje preporuke koje se odnose na preglednost dijagrama i efikasnost metode. Preporuka je da broj grupa bude od 3 do 7. Za manje od 3 grupe ne dobija se "riblja kost", a 4 grupe su optimum, gde se svi uzroci alociraju u jednu od grupa: učesnici (Manpower), materijali (Materijals), postupci rada (Metods) i sredstva rada (Machines). Ovo je tzv. sistem 4M.

7

Slika 2 - Osnovna struktura dijagrama UZROCI-POSLEDICA Korak 3: Izbor osnovne strukture Za neproizvodne primene napred data struktura grupa (4M) ne odgovara, ved je potrebno, u zavisnosti od prirode problema, oblikovati nove grupe. Ako se predhodno datoj strukturi 4M dodaju kategorije: marketing (Marketing), novac (Money) i upravljanje (Management) onda struktura prelazi u strukturu 7M. Usvojena struktura (4M ili 7M) ne mora biti konačna, jer se u daljoj izradi dozvoljavaju modifikacije. Osnovne grupe uzoraka se unose povlačenjem odgovarajudih linija na liniju dejstva uzroka u dijagram, pri čemu se dobija osnovna struktura dijagram UZROCI-POSLEDICA, data na slici 2. Korak 4: Razrada dijagram Za izabranu osnovnu strukturu dijagrama potrebno je linijama osnovnih grupa dodati uzroke koji su predhodno locirani u datu grupu. Dodavanje se izvodi povlačenjem veza svakog uzroka na liniju osnovne grupe uzroka, kako je prikazano na (slici 3.) iznad i ispod strelice upisati glavne uzroke koji izazivaju nastanak problema: metode rada, materijal, mašina, metodi merenja i radna sredina itd. Dakle, treba svaki od unetih uzroka spojiti strelicom sa glavnom horizontalnom strelicom. Svaka od pojedinačne grupe uzroka formirade svoje ogranke. U datom koraku se ved stiče osnovni uvid u dejstv pojedinih uzroka, potrebu njihove alokacije ili eliminacije u slučajevima nepotrebnih veza. U razradi dijagrama potrebno je poštovati principe: - Uravnoteženja strukture i - Neophodnog minimuma uzroka, odnosno uzročno-posledičnih veza.

8

Slika 3. Korak 5: Postupak širenja (grananja) Postupak širenja se izvodi od povezanog uzroka, u više faza bez ograničenja, sve dok se ne iscrpi pregled svih identifikovanih uzoraka (slika 4.). Na svaku od ovih grana detaljno upisati faktore koji se mogu smatrati uzrocima. Ovo de biti grančice. Na svaku od njih upisati još detaljnije faktore dobijajudi tako još manje grančice. Ako se ovo ima na umu svakako de se pronadi uzrok problema. Iako se ne postavljaju ograničenja u broju nivoa uzroka, postoje preporuke da se dijagram ne odlikuje strukturom koja ima grane jednog nivoa niti grane sa više od tri nivoa. Korak 6: Analiza Kada se unošenjem u dijagram na određenom nivou iscrpe svi identifikovani uzroci i proveri lociranost svake od grana, pristupa se analizi koja se sastoji u identifikaciji najverovatnijih uzroka (3-5) problema koji se analizira i njihovo označavanje u dijagramu. Dati postupak, pored usmeravanja na osnovne uzroke omogudava, u određenim slučajevima, iznalaženje linije kritičkih uzroka, što je svakako jedan od najznačajnijih rezultata predmetne metode. Izrađen dijagram uzrok-posledica se posebno analizira, a zatim se upoređuju podaci prikupljeni iz procesa sa samim dijagramom i utvrđuje se najuticajniji uzrok koji izaziva problem koji je razmatran. Na osnovu utvrđenog najuticajnijeg uzroka definišu se korektivne mere koje treba sprovesti da se isti eliminiše i predlog korektivnih mera.

9

3. ZAKLJUČAK Dijagram uzrok-posledica koristi se da bi smo izvršili analizu i uvid u odnose između uzroka i problema (posledice) koji nastaje dejstvom uzroka i da bi omogudili lakše pronalaženje rešenja za otklanjanje uzroka. Posmatran zasebno dijagram uzrokposledica nije dovoljan za rešavanje problema-on samo upuduje na njegove osnovne uzroke čije je dejstvo maksimalno i na koje treba uticati, kao i na uzročno posledične veze. Treba identifikovati sve relevantne faktore kroz diskusiju vedeg broja ljudi. Faktori sa najjačim uticajem na karaktesistiku, moraju se odrediti između onih koji su navadeni u dijagramu. Zato se pri identifakciji uzroka ne smeju praviti propusti. Takođe moramo izraziti karakteristiku što je mogude konkretnije. Apstraktno izražena karakteristika može dovesti do tačnog, ali beskorisnog dijagrama, obzirom da de on biti baziran na opštim stvarima. Odabrati merljivu karakteristiku i faktore. Ovim se olakšava poimanje jačine uzročno-posledičnih veza. Zato je dobro nemerljivu karakteristiku ili faktor zameniti adekvatnom, merljivom. Moramo otkriti faktore na koje se može delovati, inače problem nede biti rešen. Za objektivno dodeljivanje važnosti faktorima, pri korišdenju dijagrama, neophodno je osloniti se prvenstveno na podatke. Respektujudi umede, iskustvo i intuiciju, veoma je opasno davati važnost faktorima samo kroz subjektiva opažanja ili utiske.

10