Internet Tehnologije

Izdavač: Petar Kočović

1

2015

Petar Kočović

Internet tehnologije

2

Internet tehnologije

Petar Kočović

3 Kočović Izdavač: Petar Beograd 2015

Naslov: Internet tehnologije 2015 Autor: Petar Kočović (1959-) Izdavač: Petar Kočović, Beograd Štampa: Petar Kočović, Beograd

Na zahtev Fakulteta za strateški i operativni menadžment – ovo izdanje je skraćemo na 276 strana. Svi koje žele originalnu verziju od 500 strana neka se jave autoru.

Recenzenti (po abecednom redosledu prezimena): Radomir Mihajlović, prof dr (New York Institute for Technology, New York) Veljko Milutinović, prof dr (Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet) Božidar Radenković, prof dr (Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka) Tiraž: 100 kom Medijum: DVD ISBN 978-86-89623-07-9

4

Sadržaj Silikon ili silicijum?.............................................................................................................................. 18 Projektovanje čipova .......................................................................................................................... 19 Nanotehnologija ................................................................................................................................. 20 Silikonska dolina ................................................................................................................................. 21 Apple A7 ............................................................................................................................................. 22 Procesor A8 ........................................................................................................................................ 23 Sledeći je ugljenik ............................................................................................................................... 23 Od germanijuma ka ugljeniku ............................................................................................................ 24 Kraljica ugljenika ................................................................................................................................ 26 Baterije iz Tesla Motorsa .................................................................................................................... 26 Konvergencija ..................................................................................................................................... 27 Šta je neksus sila................................................................................................................................. 29

Moći novog doba ................................................................................................ 30 Post-moderna u IT sektoru ................................................................................................................. 35 Wikitude.me ....................................................................................................................................... 41 UVOD.................................................................................................................................................. 42 INTERNET: TEHNOLOŠKA POZADINA .................................................................................................. 42

EVOLUCIJA INTERNETA: 1961-DO DANAS .......................................................... 43 INTERNET: KLJUČNI TEHNOLOŠKI KONCEPT....................................................... 43 Paketska komutacija ...................................................................................................... 44 Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) ........................................... 45 IP Adrese ....................................................................................................................... 45 Imena domena, DNS i urlovi .......................................................................................... 46 Klijent/server računarstvo ............................................................................................. 47

NOVI KLIJENT: RAST MOBILNIH PLATFORMI ...................................................... 47 MODEL INTERNET RAČUNARSTVA U OBLAKU: SOFTVER I HARDVER KAO USLUGA ............................................................................................................................ 48 OSTALI INTERNET PROTOKOLI I POMOĆNI PROGRAMI ..................................... 49 Internet Protokoli: HTTP, E-mail protokoli, FTP, Telnet i SSL ........................................ 49 Pomoćni programi: Ping, Tracert i Pathping.................................................................. 50 INTERNET DANAS ............................................................................................................................... 50

KIČMA INTERNETA.............................................................................................. 50 INTERNET TAČKE RAZMENE ............................................................................... 51 KAMPUS MREŽE ................................................................................................. 51 INTERNET SERVIS PROVAJDERI........................................................................... 51 INTRANET I EKSTRANET ...................................................................................... 53 KO RUKOVODI INTERNETOM?............................................................................ 53 5

INTERNET2: INFRASTRUKTURA BUDUĆNOSTI .................................................................................... 54

OGRANIČENJE TRENUTNOG INTERNETA ............................................................ 54 INTERNET2 PROJEKAT ........................................................................................ 54 ŠIRE OKRUŽENJE INTERNET2 TEHNOLOGIJE: POČETNA I KRAJNJA MILJA.......... 55 FIBER OPTIKA I EKSPLOZIJA ŠIROKOG POJASA U PRVOJ MILJI ........................... 55 Poslednja milja: mobilni bežični Internet pristup............................................... 56 Pristup bežičnih telefona Internetu, naspram pristupa preko ...................................... 56 Bežičnih mreža .............................................................................................................. 56 Dobit od Internet tehnologije........................................................................................ 58 IP multikasting ............................................................................................................... 59 Rešenje za kašnjenje ..................................................................................................... 59 Garantovani nivoi usluga i niski prag grešaka ............................................................... 59 Pad troškova .................................................................................................................. 59 WORLD WIDE WEB ............................................................................................................................. 59

HYPERTEXT ......................................................................................................... 60 JEZICI OZNAKA .................................................................................................... 62 Standard Generalized Markup Language (SGML) ......................................................... 62 Hypertext Markup Language (HTML) ............................................................................ 63 Extensible Markup Language (XML) .............................................................................. 63 Web serveri i klijenti ...................................................................................................... 63 VEB PRETRAŽIVAČI ........................................................................................................ 64 INTERNET I VEB: KARAKTERISTIKE ...................................................................................................... 64

E-MAIL ................................................................................................................ 64 TRENUTNE (INSTANT) PORUKE .......................................................................... 64 PRETRAŽIVAČKE MAŠINE .................................................................................... 65 INTELIGENTNI AGENTI (BOT) .............................................................................. 66 ONLAJN FORUMI I ČET ....................................................................................... 67 STRIMING MEDIJI ............................................................................................... 67 KOLAČIĆI (COOKIES) ........................................................................................... 67 WEB 2.0 OSOBINE I KARAKTERISTIKE ................................................................. 68 Onlajn društvene mreže ................................................................................................ 68

6

Blogovi ........................................................................................................................... 69 Really Simple Syndication (RSS)..................................................................................... 72 Podcasting ..................................................................................................................... 75 Viki ................................................................................................................................. 75 Muzičke i video usluge .................................................................................................. 76 Internet telefonija ......................................................................................................... 76 Internet televizija .......................................................................................................... 77 Teleprisutnost i video konferencija ............................................................................... 77 Onlajn softver i veb usluge: Web Apps, Widget i Gadget.............................................. 79 Tommy Hilfiger ................................................................................................................................... 80 UVOD.................................................................................................................................................. 81 IZGRADNJA VEB SAJTA ZA E-TRGOVINU: SISTEMATSKI PRISTUP........................................................ 81

KOMPONENTE PUZLE ZA IZRADU SAJTA ............................................................ 82 PLANIRANJE: SISTEM RAZVOJA ŽIVOTNOG CIKLUSA ......................................... 82 SISTEMSKA ANALIZA/PLANIRANJE: IDENTIFIKACIJA POSLOVNIH CILJEVA, FUNKCIONALNOSTI SISTEMA I INFORMACIONI ZAHTEVI................................... 82 PROJEKTOVANJE SISTEMA: HARDVERSKA I SOFTVERSKA PLATFORMA ............. 83 IZGRADNJA SISTEMA: U KUĆI NASPRAM AUTSORSINGA ................................... 84 Izgradnja vlastitog naspram autsorsinga ....................................................................... 84 Da li da sami hostujemo ili da autsorsujemo ................................................................ 84

TESTIRANJE SISTEMA .......................................................................................... 85 UVOĐENJE I ODRŽAVANJE.................................................................................. 85 FAKTORI ZA OPTIMIZACIJU PERFORMANSI VEB SAJTA ...................................... 86 BUDŽETI ZA VEB SAJTOVE .................................................................................. 86 IZBOR SOFTVERA ................................................................................................................................ 86

JEDNOSTAVNA I VIŠESLOJNA VEB SAJT ARHITEKTURA ...................................... 86 VEB SERVER SOFTVER ......................................................................................... 87 Alati za upravljanje sajtom ............................................................................................ 88

Alati za dinamičko generisanje stranica ............................................................. 88 APLIKACIONI SERVERI ......................................................................................... 89 FUNKCIONALNOSTI E-TRGOVINSKOG SERVERSKOG SOFTVERA ZA PRODAJU ... 90 Onlajn katalog ............................................................................................................... 90 7

Kolica za kupovinu ......................................................................................................... 90 Obrada kreditnih kartica ............................................................................................... 90

SERVERSKI SOFTVERSKI PAKETI ZA TRGOVINU (KOMPLET ZA E-TRGOVINU) .... 90 Izbor kompleta za e-trgovinu ........................................................................................ 90

IZRADA SOPSTVENOG SAJTA ZA E-TRGOVINU: VEB USLUGE I OPCIJE OTVORENOG KODA .................................................................................................................. 91 IZBOR HARDVERA ZA POTREBE E-TRGOVINE ..................................................................................... 91

DOBAR IZBOR HARDVERSKE PLATFORME: POTRAŽNA STRANA ........................ 91 ISPRAVNO DIMENZIONISANJE VAŠE HARDVERSKE PLATFORME: STRANA ISPORUKE............................................................................................................ 92 OSTALI ALATI ZA E-TRGOVINU............................................................................................................ 93

ALATI ZA INTERAKTIVNOST I AKTIVAN SADRŽAJ ................................................ 93 Common Gateway Interface (CGI) ................................................................................ 93 Active Server Pages (ASP) .............................................................................................. 93 Java, Java Server Pages (JSP) i Java Script ..................................................................... 93 Activex i vbscript ........................................................................................................... 94 Coldfusion...................................................................................................................... 94 Sloboda govora preko Interneta: ko odlučuje? .................................................................................. 95 Shvatanje etičkih, društvenih i političkih pitanja u e-trgovini ............................................................ 96

MODEL ORGANIZACIJE ....................................................................................... 98 OSNOVNI ETIČKI KONCEPTI: ODGOVORNOST, URAČUNLJIVOST I POSTOJANOST99 ANALIZA ETIČKIH DILEMA................................................................................. 100 KANDIDOVANJE ETIČKIH PRINCIPA .................................................................. 100 Privatnost i informaciona prava ....................................................................................................... 101

INFORMACIJE PRIKUPLJENE NA SAJTOVIMA E-TRGOVINE............................... 102 DRUŠTVENE MREŽE I PRIVATNOST .................................................................. 104 PITANJA MOBILNOSTI I PRIVATNOSTI KOJA BAZIRAJU NA LOKACIJI................ 105 PROFILISANJE I PONAŠANJE CILJANJA .............................................................. 106 INTERNET I INVAZIJA PRIVATNOSTI OD STRANE VLADA: NADZOR E-TRGOVINE108 PRAVNA ZAŠTITA .............................................................................................. 109 Informisani pristanak................................................................................................... 109 Principi prakse fer informacija Federalne trgovačke komisije .................................... 110 Evropska direktiva o zaštiti podataka .......................................................................... 112

SAMOREGULACIJA PRIVATNE INDUSTRIJE ....................................................... 113 8

GRUPE KOJE SE ZALAŽU ZA PRIVATNOST ......................................................... 114 ZAŠTITA PRIVATNOSTI JE POSLOVANJE U PORASTU ........................................ 114 TEHNOLOŠKA REŠENJA ..................................................................................... 114 PRAVA NA INTELEKTUALNO VLASNIŠTVO ........................................................................................ 115

TIPOVI ZAŠTITE INELEKTUALNOG VLASNIŠTVA ................................................ 116 PRAVO NA KOPIJU: PROBLEM SAVRŠENE KOPIJE I ENKRIPCIJE ....................... 116 Izgled i osećaj .............................................................................................................. 117 Doktrina fer korišćenja ................................................................................................ 117 Digitalni milenijumski akt o pravu na kopiju iz 1998 godine ....................................... 118

Patenti: poslovni metodi i procesi .................................................................... 119 Patenti u e-trgovini ...................................................................................................... 119 Patentna reforma ........................................................................................................ 121

Trgovački žigovi: onlajn prekršaji i razvodnjavanje .......................................... 121 Trgovački žigovi i Internet ........................................................................................... 122 Registrovanje imena radi dalje prodaje i napad na brend .......................................... 122 Šta je međusobno umrežavanje? ..................................................................................................... 124

Istorijat međusobnog umrežavanja ................................................................. 124 Izazovi umrežavanja između mreža ................................................................. 125 OSI (Open System Interconnection) referentni model ..................................................................... 125

Karakteristike OSI slojeva ................................................................................. 126 Protokoli ........................................................................................................... 126 OSI model i komunikacija između sistema ....................................................... 127 Interakcija između slojeva OSI modela ....................................................................... 127 Usluge u OSI slojevima ................................................................................................ 127 Slojevi OSI modela i razmena informacija ................................................................... 127 Proces razmene informacija ........................................................................................ 128

Fizički sloj OSI modela ...................................................................................... 128 Sloj za podatke OSI modela .............................................................................. 128 Mrežni sloj OSI modela..................................................................................... 129 Transportni sloj OSI modela ............................................................................. 129 Sloj sesije u OSI modelu.................................................................................... 130 Prezentacioni sloj OSI modela .......................................................................... 130 9

Aplikacioni sloj OSI modela .............................................................................. 131 Formati informacija .......................................................................................................................... 131 ISO hijerarhija mreža ........................................................................................................................ 132 Povezane i nepovezane mrežne usluge ............................................................................................ 132

Adresiranje između mreža ............................................................................... 133 Sloj linka podataka ...................................................................................................... 133 MAC adresa ................................................................................................................. 134 Adresiranje mrežnog sloja ........................................................................................... 135 Hijerarhijski naspram običnog mrežnog prostora ....................................................... 135 Dodela adresa.............................................................................................................. 136 Adrese nasuprot imena ............................................................................................... 136

Osnove kontrole protoka ................................................................................. 136 Osnove provere grešaka................................................................................... 137 Osnove multipleksiranja ................................................................................... 137 Organizacije koje se brinu o standardima ........................................................ 138 Lokalne mreže LAN ........................................................................................................................... 139

Šta je LAN?........................................................................................................ 139 LAN protokoli i OSI referentni model ............................................................... 140 Metodi LAN za pristup medijima ...................................................................... 140 Metodi za prenos u LAN ................................................................................... 140 LAN topologije .................................................................................................. 140 LAN uređaji ....................................................................................................... 141 Uvod u WAN tehnologije .................................................................................................................. 141

Šta je WAN? ...................................................................................................... 142 Veze point-to-point .......................................................................................... 142 Prekidačka kola................................................................................................. 142 Prekidanje paketa (Packet Switching) .............................................................. 142 WAN virtuelna kola .......................................................................................... 142 WAN dial-up usluge .......................................................................................... 143 WAN uređaji ..................................................................................................... 143 WAN prekidači ............................................................................................................. 143 Serveri za pristup ......................................................................................................... 144 Modem ........................................................................................................................ 144 CSU/DSU ...................................................................................................................... 144

10

ISDN terminal adapter ................................................................................................. 144 Bridževi i prekidački uređaji ............................................................................................................. 144

Šta su bridževi i prekidači? ............................................................................... 144 Pregled uređaja sloja veze................................................................................ 145 Tipovi mostova ................................................................................................. 146 Tipovi prekidača ............................................................................................... 147 ATM prekidači ............................................................................................................. 147 LAN prekidač ............................................................................................................... 147 Osnove rutiranja ............................................................................................................................... 147

Šta je rutiranje? ................................................................................................ 147 Komponente rutiranja ...................................................................................... 147 Određivanje putanje ................................................................................................... 148 Prekidanje (switching) ................................................................................................. 148

Algoritmi rutiranja ............................................................................................ 149 Projektni ciljevi ............................................................................................................ 149

Tipovi algoritama .............................................................................................. 150 Statičnost u odnosu na dinamičnost ........................................................................... 150 Jedna putanja naspram višestruke putanje................................................................. 151 Ravni naspram hijerarhijskih ....................................................................................... 151 Host-inteligentni naspram ruter-inteligentnih ............................................................ 151 Intradomen naspram interdomena ............................................................................. 152 Stanje linka naspram vektora rastojanja ..................................................................... 152 Metrika rutiranja ......................................................................................................... 152

Mrežni protokoli ............................................................................................... 153 Osnove upravljanja mrežom ............................................................................................................ 154

Šta je upravljanje mrežama? ............................................................................ 154 Istorijat i osnova ............................................................................................... 154 Arhitektura upravljanja mrežom ...................................................................... 156 ISO modeli za upravljanje mrežom................................................................... 156 Upravljanje performansama ....................................................................................... 156

11

Upravljanje konfiguracijom ......................................................................................... 157 Upravljanje računom ................................................................................................... 157 Upravljanje greškama .................................................................................................. 158 Upravljanje bezbednošću ............................................................................................ 158 Eternet tehnologije .......................................................................................................................... 159

Osnove.............................................................................................................. 159 Eternet i IEEE 802.3 .......................................................................................... 160 Kako funkcioniše Eternet i IEEE 802.3 .............................................................. 160 Razlike između Eterneta i IEEE 802.3 ............................................................... 160 Eternet i IEEE 802.3 formati okvira .................................................................. 161 100 megabitni Eternet...................................................................................... 162 Pregled 100baset ......................................................................................................... 162 Signalizacija 100baset.................................................................................................. 163 100baset hardver ........................................................................................................ 163 Kako radi 100baset ...................................................................................................... 164 100baset tipovi medija ................................................................................................ 164

100VG-anylan ................................................................................................... 166 100VG-anylan - operacije ............................................................................................ 166

Gigabitni Eternet .............................................................................................. 166 Arhitektura protokola Gigabitnog Eterneta ..................................................... 167 Fizički sloj ..................................................................................................................... 167 MAC sloj ...................................................................................................................... 170 Sloj veze logike ............................................................................................................ 171

Migracija na Gigabitni Eternet.......................................................................... 172 Povećanje propusne moći pomoću Fast etherchannel i ............................................. 172 Gigabit etherchanel ..................................................................................................... 172 Kičme skalirajućih rutera ............................................................................................. 173 Skalabilni žičani zatvarači ............................................................................................ 173 12

Aplikacije kampusa Gigabit Eterneta................................................................ 173 Fiber Distributed Data Interface (FDDI) ............................................................................................ 174

Standardi .......................................................................................................... 174 FDDI prenosni medij ......................................................................................... 174 FDDI specifikacija.............................................................................................. 175 Tipovi FDDI veza za stanicu .............................................................................. 175 FDDI tolerancija na greške................................................................................ 176 Dvostruki prsten .......................................................................................................... 176 Optički prekidač za premošćavanje ............................................................................. 176 Dvostruki povratak kući ............................................................................................... 177

Format FDDI okvira........................................................................................... 177 Polja FDDI okvira ......................................................................................................... 177

Copper Distributed Data Interface (CDDI)........................................................ 178 Token Ring/IEEE 802.5...................................................................................................................... 178

Fizičke veze ....................................................................................................... 178 Token Ring Operacije ....................................................................................... 178 Sistem prioriteta ............................................................................................... 179 Mehanizmi za upravljanje greškama ................................................................ 179 Format okvira ................................................................................................... 180 Polja okvira tokena ...................................................................................................... 180 Polja okvira podatka/komande ................................................................................... 180 Frame Relay ...................................................................................................................................... 181

Frame Relay uređaji.......................................................................................... 182 Virtualna kola Frame Relaya............................................................................. 182 Prekidana virtualna kola (SVC) .................................................................................... 183 Stalna virtualna kola (PVC) .......................................................................................... 183 Data-Link Connection Identifier (DLCI) ........................................................................ 183

Mehanizmi kontrole zagušenja ........................................................................ 184 Pravo na odbacivanje Frame Relaya (Discard Elegibility-DE) ...................................... 184 Provera greške u Frame Relayu ................................................................................... 185

Frame Relay interfejs za lokalno upravljanje (Local Management Interface – LMI) .......................................................................................................................... 185 13

Implementacija Frame Relay mreže ................................................................. 185 Formati okvira Frame Relaya............................................................................ 186 Standardni okvir Frame Relaya.................................................................................... 186 Format LMI okvira ....................................................................................................... 187 Serijski interfejsi velikih brzina (High Speed Serial Interface)........................................................... 187

Osnove HSSI interfejsa ..................................................................................... 188 Identifikacija tehnologije .................................................................................................................. 190

Mobilni Internet ............................................................................................... 192 Automatizacija rada na bazi znanja .................................................................. 192 Internet stvari ................................................................................................... 192 Tehnologija računarstva u oblaku .................................................................... 192 Napredna robotika ........................................................................................... 193 Naredna generacija genomike ......................................................................... 193 Autonomna i poluautonomna vozila ................................................................ 193 Akumulacija i smeštaj energije ......................................................................... 194 3D štampa ........................................................................................................ 194 Napredni materijali .......................................................................................... 194 Napredne tehnike za istraživanje nafte i gasa.................................................. 195 Obnovljivi izvori energije .................................................................................. 195 Ostale tehnologije koje su u radaru istraživanja .............................................. 195 Atributi računarstva u oblaku ........................................................................................................... 197

Četiri sloja usluge ........................................................................................................ 198

Kada se odlučiti za javni, a kada za privatni oblak?.......................................... 199 Računarstvo u oblaku “kao usluga” (“as, a Service”) ....................................... 200 Pravo i obaveze korisnika računarstva u oblaku .............................................. 201 Anatomija kompozitnog tržišta ........................................................................ 202 Privatnost u oblaku (i druge bajke) .................................................................. 202 Regulacija privatnosti širom sveta ............................................................................... 202 Komponente privatnosti preduzeća ............................................................................ 204 Šest stepeni razdvojenosti................................................................................................................ 205 Tri pokretača poslovanja preko društvenih mreža ........................................................................... 207

Pokretač 1: “Facebook” efekat zahvata nove tipove poslovanja ..................... 207 Pokretač 2: ekonomski pritisak da se optimizuje ............................................. 209 Pokretač 3: druželjubivost mreža ..................................................................... 209 Planiranje scenarija .......................................................................................................................... 210

Pet potrošačkih trendova koje morate da poznajete....................................... 210 Informisani potrošač ................................................................................................... 211

14

Društveni potrošač ...................................................................................................... 211 Individualizovani potrošač ........................................................................................... 212 Kontekstualni potrošač................................................................................................ 212 Angažovani potrošač ................................................................................................... 213 Računarstvo zavisno od sadržaja ...................................................................................................... 215 Sadržaj: tamo gde se presacaju mobilni, društveni, digitalni i fizički svet ........................................ 216 Koje su tehnologije preoblikovale iskustvo u periodu 2012 - 2015 .................................................. 217 Računarstvo zavisno od sadržaja i bezbednost ................................................................................ 217 Strategije za prepoznavanje obrazaca .............................................................................................. 218 Konzumerizacija ............................................................................................................................... 222

Koji tehnološki i društveni trendovi pokreću konzumerizaciju na radu? ......... 224 Bring Your Own ................................................................................................ 224 Nove uloge, mogućnosti i aplikacije u bežičnom okruženju ............................................................. 226

Appstore – dućan sa aplikacijama za svakodnevnu upotrebu ......................... 230 Google Android Market .................................................................................... 230 Sedam taktika da se otkriju B2C mobilne inovacije..................................................... 231

ICT scena posle 2016 – mogući scenario .......................................................... 232 Bitka broj 1: maloprodaja ............................................................................................ 232 Bitka broj 2: oglašavanje ............................................................................................. 233 Bitka broj 3: proizvodnja i B2B .................................................................................... 233 Bitka broj 4: javni sektor .............................................................................................. 233 Bitka broj 5: plaćanje ................................................................................................... 234 Bitka broj 6: društvene javne usluge ........................................................................... 234 Bitka broj 7: putničko i auto osiguranje ...................................................................... 234 Šta je Internet stvari (Internet of Things) ......................................................................................... 238 Kratka istorija Internata stvari .......................................................................................................... 240 Komponente Interneta stvari ........................................................................................................... 246

Senzori .............................................................................................................. 246 Uređaji .............................................................................................................. 246 LAN/WLAN/PAN ............................................................................................... 247 Gejtveji ............................................................................................................. 247 Ruter/svič/gejtvej ............................................................................................. 247 WAN ................................................................................................................. 248 Oblak ................................................................................................................ 248 15

RFID .................................................................................................................................................. 248

Istorija RFID pločica .......................................................................................... 248 Razvoj RFID tehnologije .................................................................................... 249 Kako RFID sistem radi ....................................................................................... 250 Transponder ..................................................................................................... 250 RFID transponder (tag) ..................................................................................... 251 RFID PCB ........................................................................................................... 251 RFID nalepnice .................................................................................................. 251 Čitanje i zapisivanje na transponder ................................................................ 251 Izvor napajanja transpondera .......................................................................... 252 Radne frekvencije transpondera ...................................................................... 252 Memorijski kapacitet transpondera ................................................................. 253 Čitač/Interogator .............................................................................................. 254 Područja primene RFID tehnologije ................................................................. 254 QR kod .............................................................................................................................................. 254 Senzori .............................................................................................................................................. 255

Tipovi senzora................................................................................................... 256 Toplotni ....................................................................................................................... 256 Elektromagnetni .......................................................................................................... 256 Mehanički .................................................................................................................... 256 Hemijski ....................................................................................................................... 256 Optički ......................................................................................................................... 256 Jonsko zračenje ........................................................................................................... 257 Akustički ...................................................................................................................... 257 Ostali tipovi ................................................................................................................. 257

Klasifikacija mernih grešaka ............................................................................. 258 Rezolucija.......................................................................................................... 258 Reproduktivnost ............................................................................................... 258 Biološki senzori ................................................................................................. 259 Proširenje granica Interneta dovodi do eksplozije informacija ........................................................ 259 Definciije i opisi inovacije ................................................................................................................. 259 Internet stvari kao mreža svih mreža ............................................................................................... 262

Zašto je iot važan? ............................................................................................ 262 Evolucija Veba u odnosu na Internet ............................................................... 263 Internet stvari: prva evolucija Interneta .......................................................... 263 Evoluiramo jer komuniciramo .......................................................................... 264

16

Internet stvari: kritične za napredak ljudske rase ............................................ 264 Internet stvari: šta krave, vodovod i ljudi imaju zajedničko............................. 264 Sveta krava .................................................................................................................. 264 Mumbai: rep dva grada ............................................................................................... 265

Bolji kvalitet života za starije ............................................................................ 265 Uticaj na poslovanje ......................................................................................................................... 265 Literatura .......................................................................................................................................... 268

17

Glava 1 Č i p i z N iš U ovom poglavlju će biti obrađeno:







Razvoj čipova i njihov uticaj na današnje okruženje Silikon kao osnovni materijal za proizvodnju čipova Murov zakon Silikonska dolina

rbija je na tehnološkoj karti sveta u periodu od 1958 do kraja osamdesetih godina imala vidnu poziciju u ovom segmentu elektronike. U Nišu, u Elektronskoj industriji je postojala fabrika EI-PP (Poluprovodnici). Fabrika je imala oko 1,200 zaposlenih krajem osamdesetih, 40% proizvodnje je išlo za izvoz. Sarađivali su sa vodećim svetskim kompanijama (ITT, RCA, Filips, ...). Vrednost proizvodnje im je bila oko 20 miliona ondašnjih USD, što bi danas iznosilo oko 50 miliona USD. Proizvode ove fabrike, koristile su najveće elektronske kompanije u SFR Jugoslaviji (Gorenje, Iskra, Rade Končar, sama EI iz Niša...), za proizvodnju komercijalne, profesionalne i vojne elektronike.

S

Prema rečima nekadašnjeg direktora razvoja Slavoljuba Jovanovića, danas penzionera, fabrika je imala oko 140 usko specijalizovanih stručnjaka: inženjera elektrotehnike i elektronike, hemičara i fiziko- hemičara. U fabrici su radili stručnjaci sa gotovo svih srpskih fakulteta: sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, niškog Elektronskog fakulteta... Stranaca nije bilo, a površina fabrike je bila oko 12,000 kvadratnih metara – dakle oko 10 kvadrata po zaposlenom. [1] Fabrika je bila investiciono opremljena po ondašnjim svetskim standardima. Imala je kompletnu tehnološku infrastrukturu, što je od presudnog značaja za ovu tehnologiju. Osamdesetih godina fabrika je posedovala standardne tehnologije tkz. diskretnih poluprovodničkih komponenti i mikronsku tkz. CMOS tehnologiju za proizvodnju čipova. Za projektovanje čipova fabrika je kompletirala Dizajn centar u kome su počele da rade prve generacije inženjera projektanata čipova. Elektronska industrija je tada „zaostajala“ za 1 do 2 generacije za najnaprednijim tehnologijama, što je zaostatak od otprilike 3-5 godine. Držala je priključak za vodećima svetskim kompanijama.

Silikon ili silicijum? U našem jeziku se paralelno koriste reči silikon i silicijum. Da li je reč o istom hemijskom elementu?

18

Da. Ali treba istaći interesantnu stvar. Iako se otkriće ovog metala pripisuje hemičaru Berzelijusu (Jöns Jacob Berzelius) i 1823 godini, on je otkriven nešto ranije – 1787. Otkrio ga je Francuz Lavoazije (Antoine Lavoisier). Godine 1808 Britanac Hamfri Dejvi (Humphrey Davy) je ponovio eksperimente i ovom hemijskom elementu je dao ime silicijim. Koren reči je lasnki – sileks, silicis što znači kremen (u ruskom jeziku se za silikon koris reč – Кре́мний). Dakle nalik na našu reč „kremen kamen“, samo što nije reč o istom materijalu. Dejvi je dodao nastavak -ijum, jer je verovao da je otkrio metal. Ime silikon, sa nastavkom on je dao hemičar Tomson (Thompson), 1817 godine jer je otkrio da je nemtalne strukture, pa mu je promenio naziv. Od tada u engleskom jeziku ne postoji reč silicijum, ali se koristi da opiše ovu anomaliju. Reč silicijum je ostala u francuskom i holandskom na primer, a sličan koren je i u španskom, italijanskom i drugim romanskim jezicima. S obzirom da sve reči u informacionoj tehnologiji dolaze iz engleskog jezika, smatram da bi trebalo da koristimo prevode engleskih reči, a to znači da koristimo silikon umesto silicijuma. Tako je ispravno reći Silikonska dolina, a ne Silicijumska dolina, jer je izvorna engleska reč Silicon Valley. Silikon je u čvrstom stanju i topi se na 1,414 stepeni Celzijusovih, a tačka ključanja je na 3,265 stepena Celzijusova. Tada se istopi, pravi idealnu trodimenzionalnu strukturu. Topljenjem se dobijaju tkz ingoti čiji prečnik danas dostiže i preko 60 centimetara. Pre tridesetak godina prečnici su bili dvadesetak centimetara. Silikon je 14 element periodnog sistema i ima tri orbite elektrona. U spoljnoj orbiti ima četiri elektrona. Rado prima u goste jedan do tri elektrona i može da otkači jedan elektron. Zato se vrlo jednostavno vezuje sa hemijskim elementima fosforom i borom. Fosfor ima pet elektrona u spoljnoj putanji, bor tri. Idealan je poluprovodnik. Cena silikona ne svetskom tržištu je 2008 godine bila 3.2 USD/kg, a 2005 1.7 USD/kg. Silikon je osmi najčešći elemenat na zemljinoj površini i u kosmosu. 28% zemljine kore je prekriveno silikonskim jedinjenjima, a naviše ga ima u pesku, prašini. Pre njega se koristio germanijum, ali je silikon manje reaktivan od germanijuma, pa ga je zamenio.

Projektovanje čipova O proizvodnji ćemo kasnije. Kako se projektuju poluprovodnici? To nama običnim smrtnicima liči kao da gledamo zgrade i kvartove iz aviona na Gugl mapama? Poređenje je adekvatno. Kao što postoje veći i manji gradovi, tako i na čipovima može da bude više ili manje elemenata. Trenutno su najkomplikovaniji procesori. Da ne ulazimo u to šta sve ulazi u „mapu“ čipa, ali najmanji gradivni elemenat je tranzistor. Kao i kod pravih trazistora, to je trioda. Kada se u čistu strukturu silikona koji ima četiri elektrona u spoljnoj orbiti ubaci fosfor koji ima pet elektrona u spoljnoj orbiti, oslobađa se jedan elektron, koji može da luta slobodno u međuprostoru. Tako se dobija tkz n-provodnik. Suprotno je ako se silikonu doda bor koji ima tri elektrona u spoljnoj orbiti. Kada mu se doda jedan elektron, kako bi mogao da se ukomponuje sa silikonom, dolazi do kombinacije

19

p-provodnika. N je skraćenica za negativno, p za pozitivno. Kao i tranzistori i poluprovodnici su napravljeni od p-provodnika i n-provodnika koji se nalaze u različitim slojevima samog čipa. Čip je, dakle, višeslojni proizvod i vrlo pažljivo treba voditi računa o slojevima. Tranzistor je najmanja jedinica u mikročipovima koja može da se kontroliše. Zamislimo tranzistor u čipu kao kvadar. Neka je ceo kvadar p-tipa. „Napravićemo“ dva ili više žlebova kroz celu dužinu kvadra i tu ćemo da nanesemo n-sloj. Preko ta dva sloja ćemo naneti silikon-oksid, izvanredan izolator. Na taj sloj dodajemo polisilikon i tako smo formirali tranzistor u minijaturnoj veličini. Tako svaki tranzistor ima tri konektora. Elektronsko kolo se zatvara tako što elektroni iz p-bloka „napadnu“ elektrone iz n-bloka pa se dobije negativno naelektrisanje. Pozitivno se dobija iz polisilikona i silikon-oksida.

Treba reći i sledeće: na otprilike tonu silikona, otpada oko 50-100 grama bora i fosfora. Silikon se dobija kuvanjem pri čemu se formira monokristal koji se kasnije seče.

Nanotehnologija Isprojektovali smo čip. Skuvali silikon. Šta posle? Lako je reći isprojektovali. Tu je potrebna najveća pamet. Iako struktura izgleda jako kompleksna, najčešće se pri projektovanju ubacuju celi blokovi šema. Prema Murovom zakonu (Gordon Mur (Gordon Moore), osnivač Intela je 1965 objavio prognozu da se na svakih 18 meseci procesorska snaga duplira, dok troškovi ostaju konstantni), danas je reč o brojkama od preko dve milijarde tranzistora po procesoru. I ovaj broj se duplira na svakih godinu ipo dana. Iz istih razloga, potrebno je da na približno istoj površini procesora ubacimo više tranzistora. Zato je površina današnjeg poluprovodnika smanjena na tkz nanometre (nanometar je milijarditi deo metra. Mikrometar je milioniti deo metra). Ovo putovanje u sićušno se odvijalo otprilike ovim tempom: 1971 godine imali smo tehnologiju veličine 10 mikrometara (procesor Intel 4004). Godine 1975 sve se spustilo na 3 mikrometra (Intel 8088), 1982 na 1.5 mikrometra (Intel 286), 1985 na 1 mikrometar (Intel 386), 1989 na 800 nanometara (Intel 486). Danas imamo tehnologiju od 22 nanometra, a do 2022 se očekuje da tehnologija bude „samo“ 5 nanometara. Do 10 mikrometara, čistoća nije veliko pitanje. Ali što su dimenzije manje to je zahtev za čišćenjem ostataka posle nanošenja slojeva jako veliki problem, kao i broj čestica prašine koje se nalaze u komorama i prostorijama za proizvodnju. Kako je sve ovo moguće napraviti? Kada se dobiju ingoti, od silikona, onda se oni seku na tanke kriške, prečnika 60 i više centimetara koji se nazivaju vejferi. Reč vejfer u mikroprocesorsku industriju je ušla iz naziva keksa, koji je kod nas poznat kao galete ili bakin kolač. Ali onaj bakin kolač koji ima šare pod pravim uglom i okruglog je prečnika. Na takav „bakin kolač“ dobijen sečenjem monokristala foto-litografskom tehnikom se prenosi slika procesora kojeg smo projektovali i projektnim biroima. Ključ daljeg procesa je učešće svetlosti kao glavnog gospodara.

20

Zbog ovako malih dimenzija, dakle preti opasnost da u strukturu upadnu čestice koje će da poremete rad poluprovodnika. Da li je to tačno? Da. Zato je potrebno da se u tkz čistoj sobi nađe jako mali broj čestica, pa osoblje mora da oblači specijalna odela svaki puta kada uđe u ove čiste sobe iz kojih se konstantno izvlače sve čestice u vazduhu. Zato se vejferi proizvode u uslovima koji su i sto hiljada puta čišći od najčišće poznatih prostorija. Po 25 upakovanih vejfera ulazi u 100 posto čistu sobu kada se raspakuju i kreću u dalju proizvodnju. Delovanjem UV svetlosti na vejfer sa oslikanom strukturom, kao i dejstvom određenih hemikalija počinje da izdvaja majušne tranzistore na površini vejfera. Zatim se vejveri transportuju u jonske sobe, gde se vejferima dodaju elektronske karakteristike. Zatim se na date vejfere izvrši još oko 300 operacija. Prilikom mnogih operacija, na kraju svakog postupka, potrebno je počistiti zaostale čestice, a to se radi jakim mlazevima čiste vode. Hale potrebne za sve ove operacije često zauzimaju prostor od veličine dva fudbalska stadiona. Proizvodnja čipa traje 6 do 8 nedelja. Jedna od poslednjih predzavršnih operacija je odsecanje čipova koji su veličine nokta na šaci. U toku procesa se kontroliše kvalitet elektronskim mikroskopima. Da li se neki čipovi prave sa zlatom, a neki sadrže bakar? Zlato je najbolji provodnik. Ali je jako skup i ima ga jako malo u prirodi. Zato se koristi bakar kojeg ima nešto više, a svojstva provodnosti bakra su oko 67% od zlata. Kao primer, u našim pametnim mobilnim telefonima se nalazi 10-14 grama bakra. Zato je jako važno da se bakar reciklira iz elektornskih uređaja koji više nisu u upotrebi. U doba Morzea kao provodnici su se koristile neizolovane čelične žice, koje su imale još manju provodljivost od bakra, ali su kasnije zamenjene bakarnim. I Nikola Tesla ima patent za izolaciju bakarnih žica, koji je odavno tehnološki prevaziđen, ali je u to doba bio „zadnja reč tehnike.“ Za proizvodnju čipova je potrebna jako skupa tehnologija. Gotovo sve fabrike u svetu drže odnos godišnjeg prometa i tehnologije 2:1 – na 2 USD prihoda ide 1 USD u opremu. Oprema se zanavlja svekih 2-5 godina, ali parcijalno. Što reče Endi Grouv (Andy Grove), jedan od osnivača Ferčajld Semikondakters (Fairchild Semiconductors) kompanije: „Kakav je to profit, kad polovinu od prometa moramo da investiramo u novu opremu.“

Silikonska dolina Nekada je dolina Santa Klara bila voćnjak. U blizini je bio San Francisko sa svojim predivnim zalivom i još čuvenijim mostom. Stari španski put El Kamino Real (šp. El Camino Real), ili u pevodu na srpski Kraljevski put, presecao je ovu dolinu dimenzija 50x25km. Ove dimenzije nisu toliko bitne, koliko su bitne dimenzije njenog tehnološkog razvoja na svetsku ekonomiju. Da ovo nije samo obična dolina uvideli su još 1890 godine profesori sa obližnjeg Stenford univerziteta (engl Sanford University). Ali tek 1940tih su počele da niču prve firme u ovoj oblasti. Naravno tehnološke. Među prvima, firma pronalazača vakuumske cevi Li De Foresta (Lee De Forest), pa zatim je nikla firma iz garaže Bila Hjulita (Bill Hewlett) i Dejvida Pakarda

21

(David Packard) u garaži oca Bila Hjulita u Palo Altu (Palo Alto). Zatim tu dolazi NASA, onda vojne fabrike koje su radile elektroniku. A onda, početkom pedesetih, profesor sa Stenforda Viljem Šokli (William Shockley) šokira svet i pravi tranzistor, smanjujući dimenzije dioda za par stotina puta. Sa svojim kolegom hemičarem Stenlijem Morganom (Stanley Morgan) i fizičarima Džonom Bardinom (John Bardeen) i Volterom Bretinom (Walter Brettain) formira 1945 godine u Belovim laboratorijama grupu za tkz „čvrsta fizička stanja (čitaj jedinjenja)“. Šokli skuplja osam svojih najboljih studenata i 1957 godine, iz fondova iz kojih je dobio novce, pravi firmu Šokli poluprovodnik (Shockley Semiconductor). Što reče legendarni srpski novinar Zaharije Trnavčević u kultnoj televizijskoj seriji „Znanje-imanje“: „Od njive do trpeze, dugačak je put“. Šokli je nešto ranije 1956 dobio i Nobelovu nagradu za fiziku, i mnoga druga „manje važna“ svetska priznanja. Ali osam mladih naučnika je te 1957 godine bilo šokirano od strane Šoklija, jer je odbio da nastavi istraživanja na „silikonskim tranzistorima“. Do tada su se tranzistori pravili od germanijuma. Takozvana „osmorica izdajnika“ rešila su da odu od njega. U avgustu 1957 prave aranžman sa Šermanom Ferčajldom (Sherman Fairchild) i tako nastaje kompanija Ferčajld Semikondaktor (Farichild Semiconductor). Uskoro ovi momci dobijaju novi nadimak – Fairchildren (igra reči u engleskom jeziku koja označava fer klince, ali i asocira na ime kompanije). Među ovom osmoricom treba istaći dvojicu: Roberta Nojsa (Robert Noyce) i Gordona Mura (Gordon Moore). Da ne pominjemo da su i oni u početku radili u nekakvoj garaži. Robert Nojs je tu, bez sumnje najveća figura, iako je Gordon Mur najpoznatiji. Robert Nojs se brinuo za razvoj i kasnije razvio prvo integralno kolo. Bio je direktor kakvog je svako poželeti hteo – očinski blag i sušta suprotnost „diktatoru“ Šokliju. Gordon Mur je kasniji osnivač Intela (1968 godine je nastao Intel). A sa kim bi drugim osnovao kompaniju nego sa genijalnim Robertom Nojsom. Treba napomenuti da je od Ferčajld Semikondaktora nastalo tokom godina pedesetak novih komapnija koje su se bavile sličnom ili istom delatnošću i sve su se smestile u dolinu Santa Klara, koju je preduzetnik Ralf Vest nazvao Silikonskom dolinom 11 januara 1971 godine. Do tada, tu su se već smestili Epl, Hitači, Orakl, San, Gugl, SAP, Sitriks, Ju-Em-Si, Rikoh, Majkrosoft, Kseroks, Teksas Instruments, Fuđicu, Zoran, AMD, En-Iks-Pe (nekada Filips), Sajbejz i stotine drugih. Kao i u istambulskim trgovačkim kvartovima gde se proizvodi od kože, na primer prodaju u jednom kvartu, tako je i u Silkonskoj dolini. Do kvaliteta se dolazi koncentracijom, u ovom slučaju, vrhunskog znanja. Danas je Silikonska dolina praktično mreža puteva između kojih se nalaze velike kompanije. Sav tehnološki razvoj se praktično odigrava u ovoj dolini. Svaka sličnost beogradske Silikonske doline sa ovom dolinom je slučajna.

Apple A7 Apple A7 je 64-bitni sistem na čipu kojeg je projektovala kompanija Apple Inc. Prvi put je primenjena kod telefona Apple iPhone 5S, koji je predstavljen 10 septembra 2013 godine. To je prvi procesor iz kategorije ARM koji ima 64-bitnu podršku. ARMv8 je tkz dual-core CPU, na 1.3GHz sa integrisanom G6430 grafičkom karticom. Tehnologija je 28nm. [2] Proizvođač procesora je kompanija Samsung. Treba znati da kompanija Samsung proizvodi 22

83% procesora za kompaniju Apple. [3] Ovom odlukom da proizvodnju autsorsuje svom najvećem konkurentu kompanija Apple brani činjenicom da je jedino Samsung sposoban da proizvede ove čipove. Na taj način je Apple ubrzao bitku za 2.5D i 3D tehnologije. I još nešto: Apple će biti prva kompanija koja je bitku sa 28nm prebacila na 20nm. Prethodni Apple A6 procesor je bio iz kategorije 32/28nm. Očekuje se da ova tehnologija bude dostupna u 2014 godini. [4] Odnosi između Applea i Samsunga su postali jako napeti u prethodne de godine. Zato Apple traži novog dobavljača za godišnju proizvodnju od 700,000 vejfera (oko 4,200,000 procesora. Ovo je samo deo zahteva Applea.) Kompanije kao što su UMC i TSMC mogu da proizvedu vejfere 28nm tehnologije, ali za sada nemaju potrebne kapacitete. TSMC proizvodi oko 840,000 vejfera godišnje, a UMC “samo” 180,000 vejfera godišnje. Apple smatra da bi od prva tri nezavisna proizvođača mogao da dobije oko 500,000 vejfera godišnje, što bi zadovoljilo samo deo njegovih potreba. Procene su da ako Apple smanji saradnju sa Samsung LSI da će ova kompanija postati mnogo konzervativnija kada je u pitanju ulaganje u ovu tehnologiju. Sa druge strane Samsung Exynos smatra da procesori koji se koriste u Galaxy familiji treba da popune rupu koju je ostavio Apple, ali Samsung ne želi da agresivno širi svoje poslovanje u ovoj oblasti i ne želi da raste tamo gde i Apple.

Procesor A8 Apple je objavio ovaj 64-bitni procesor 9-og septembra 2014 godine. On ima 25% više CPU performansi i 50% više grafičkih performansi nego prethodnik A7. Procesor A8 je proizveden po 20nm tehnologiji. Proizvođač je tajvanska kompanija TSMC (Taiwan Semiconductor Company), čime je Apple završio saradnju sa kompanijom Samsung po pitanju proizvodnje procesora. Za razliku od A7 koji je imao milijardu tranzistora, A8 ima 2 ilijarde tranzistora. Iako ima duplo veći broj tranzistora, fizička veličina A8 u oddnosu na A7 2 je smanjena za 13%. Sada su njegove dimenzije 89mm . Procesor ima i 1GB DDR memorije. Procesor je prvi put urađen u telefone Apple iPhone 6 i iPhone 6 Plus.

Sledeći je ugljenik Bacimo za trenutak pogled na periodni sistem Mendeljejeva. Više od sto elemenata poznatih do danas su organizovani u periodni sistem. Redovi se zovu periodama, dok se kolone nazivaju grupama. Elementi svake grupe imaju slične karakteristike. Posmatrajući sa leva u desno, ugljenična grupa je u četrnaestoj koloni i naziva se grupa 14. U ovoj grupi se nalazi pet elemenata: ugljenik je na vrhu, a zatim slede silikon, germanijum, kalaj i olovo. Svaki elemant ima simbol sastavljen od jednog ili dva slova. Oznake za elemente iz grupe 14 su: ugljenik (C – od Carbo), silikon (Si – od Silex), germanijum (Ge – od Germanium), kalaj (Sn – stannum), olovo (Pb – Plumbum). Nazivi potiču iz latinskog jezika. Elementi ugljenične grupe imaju različite funkcije i svaka je važna na svoj način. Ugljenik je osnova za sve što je živo na Zemlji. Sva živa stvorenja dobijaju od ugljenika životne finkcije, strukturu i energiju.

23

Silikon je drugi najvažniji sastojak Zemljine kore, nakon kiseonika (O – Oxigenium). Pesak i stene su u osnovi sazdane od silikona. Olovo i kalaj su metali. Oni se koriste u mnogim različitim industrijama. Germanijum, je najređi elemenat ugljenične grupe i vrolo je koristan. Koristi se u elektronici i računarskoj industriji. Svaki elemenat u periodnom sistemu je opisan svojim osobinama. Postoje dve različiti grupe svojstava: hemijska i fizička. Hemijska svojstva se odnose na to kako elementi reaguju sa drugim elementima. Neki elementi su vrlo reaktivni, mogu da proizvedu toplotu, da eksplodiraju, promene boju ili da pređu u drugo agregatno stanje. Koloritni prikaz vatrometa je rezultat hemijske reakcije, isto onako kao što gorivo mlaznih aviona pogoni avione u vazduhu. Hemijske rekcije ne moraju uvek da budu eksplozivne, u boji ili čak vidljive. Na primer, na svakom listu biljke se u svakom trenutku odigrava na stotine hemijskih reakcija. Mi ih ne primećujemo jer energija nije velika, a uz to su skrivene u samom listu. Tokom vremena se dešavaju promene, kao što je rtast lista ili promena boje. Hemijske reakcije se odigravaju oko nas sve vreme i bitne su za život na Zemlji. Elementi ugljenične grupe imaju slična hemijska svojstva, i zato su grupisani zajedno u istoj koloni. Svi elementi ove grupe reaguju sa kisionikom kako bi formirali jedinjenja koja se zovu oksidima. Jedinjenja se sastoje od dva ili više elemenata koje međusobno drži zajedno električna sila. Ove sile nazivamo hemijskim vezama. Svi elementi ugljenične grupe u u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi. Elementi imaju različita fizička svojstva, kao što su boja i gustina, ali svi oni imaju ista hemijska svojstva.

Od germanijuma ka ugljeniku U tabeli 1.2 je data hronološki razvoj elemenata ugljeničke grupe koji se koristi za proizvodnju elektronskih komponenti. Tabela 1.2 Razvoj proizvoda iz ugljeničke grupe elemenata Elemenat Germanijum

Pronalazač(i) William Schockley (1910-1989)

Proizvod Tranzistor

Godina 1951

Silikon

Jack Kilby (1923 – 2005) Endre Geim (1958 -) i Konstantin Novoselov (1974 -)

Integralno kolo

1956

Kompanija Schockley Semiconductros (1956) – industrijska proizvonja tranzistora Texas Instruments

Grefin

2003

Univerzitet Mančester

Ugljenik

Viljem Šokli (William Bradford Schockley) je američki fizičar i pronalazač. Radio je kao profesor na čuvenom univerzitetu Stenford, koji se načazi u dolini Santa Klara, danas poznatom kao Silikonska dolina. Bio je šef grupe koju su sačinjavali Džon Bardin (John Bardeen) i Volter Bretn (Walter Houser Brettain). Ova dvojica su napravila prvi tranzistor, a Šokli je poboljšao pronalazak tako što ga je pravio od germanijuma. Kao rezultat rada ove trojke nastao je bipolarni tranzistor.

24

Šokli je 1956 godine prešao iz Njudžerzija u Mauntin Vju, Kalifornija i tamo osnovao Schockley Semiconductor Laboratory. Kasnije je ta kompanija radila prve eksperimente na silikonu. U firmi je zaposlio osam mladih inženjera sa Stenforda, 1956 godine. Ova osmorica su ga napustila 1958 godine i otišla u firmu Fairchild Semiconductors. Od Šoklija su otišli jer se nisu slagali sa njegovim tiranskim načinom rada. Grupu od osam genijalnih fizičara i hemičara predvodio je Robert Nojs (Robert Noyce [1927-1990]) čiji je nadimak bio “gradonačelnik Silikonske doline”. Nezavisno od Džeka Klibija, on je napravio prvo integralno kolo, koje se kasnije proizvodilo isključivo od silikona, što je izazvalo revoluciju koja je nastala u Silikonskoj dolini. Predvodio je “osam izdajnika” kada je iz kompanije Schockley Semiconductor prešao u novoosnovanu Fairchild Semiconductor. Bio je suvlasnik i direktor kompanije, a rukovodio je totalno drukčijim stilom od Šoklija. Na kraju je sa Gordonom Murom (Gordon Moore) osnovao kompaniju Intel, koja je danas najveći proizvođač čipova na svetu. To se desilo 1968 godine. Za sam kraj ovog dela, treba pomenuti Endre Gejma i Konstantina Novoselova, koji su, 2003 godine, radeći na univerzitetu Mančester prvi napravili alotrop ugljenika koji se naziva grefin. Reč grefin je kombinacija dve reči: grafit i in. Prvi radovi na ovoj kristalnoj soli ugljenika su počeli još 1859, ali je ovaj naziv ovo jedinjenje dobilo tek 1962 godine. Ali nanometarska struktura je generisana tek radovima Gejma i Novoselova – 10 nanometara je veličina koja se ne dobija jadnostavnim postupkom, ali se može lako komercijalizovati. Grefin je poluprovodnik bez gubitaka. U industrisjku prouvodnju ovaj materijal je ušao 2003 godine. Struktura grafina je takva da je njen glavni zadatak je da se kroz ovu strukturu provuku bakarne (ili zlatne) “žičice” tranzistora. Naučnici sa univerziteta Stenford su pronašli tehnologiju koja omogućava 30 posto bržu obradu podataka od onih u industrijskoj upotrebi (reč je naravno o postojećim procesorma od grefina). [5] Grefin je, izgleda, obećavajući proizvod za elektronsku industriju na duže, a kako stvari stoje biće rešeni i problemi sa bakrom koji egzistira u postojećim silikonskim čipovima. Treba napomenuti da su IBMovi inženjeri istraživači napravili najnapredniji čip od grefina, u januaru 2014 godine,koji je 10,000 puta bolji od prethodne verzije iz 2012 godine. [6] IBM Research je napravila grefinski čip na standardnom 200mm vejferu, pomoću standardnog CMOS postupka izrade. Ovaj čip , koji je istovremeno i radio frekventni (RF) prijemnik, je normalan čip, sa otpornicima, kondenzatorima i tranzistorima - osim jednog izuzetka: tranzistorski kanali su napravljeni od grafina. Funkcija čipa je veoma rudimentarna: da prima i vraća bežične signale u opsegu od 4.3G. Šta je proboj, onda? U suštini, prethodni pokušaji izgradnje GFETs (Graphene field-effect tranzistora) su koristili standardni BEOL (zadnji kraj linije) proces, gde su aktivne komponente (tranzistor i njegov Graphene kanal) bili izgrađeni na pločici, a zatim se dodaje ostatak pasivnih komponenti (kondenzatori, otpornici) i vodovi. Problem je, u Grafinovom slabom prijanjanju i krhkoj jednoatomskoj kompoziciji, pa taj proces oštećuje GFETs. Kako bi ovo rešio, IBM prvo pravi pasivne komponente, a zatim samo nabaci sloj grafina na samom

25

kraju, da završi izradu tranzistora. To je relativno jednostavna promena, ali to IBM radi prilično dobro. [7] Grefin radi na frekvencama do 500GHz.

Kraljica ugljenika Pre nego što silikon dobio svoju dolinu, ovah hemijski elemenat blage naravi je morao da uništi mnoge druge kandidate da se dokaže u glavni u tehnologiji poluprovodnika. On je to učinio još 1950-ih i 1960-ih. Danas se ugljenik nalazi na sličnoj raskrsnici kao silikom šezdesetih, a sa tehnologijama na bazi ugljenika na ivici smo da transformišemo računarstvo i ojačamo kapacitete baterija. Istraživači su već koristili ove tehnologije da pokažu baterije tanke kao flis papir, nepoderive ekrane na dodir i bežične komunikacije terabitnih brzina. Od ugljenika kao materijala se i dalje očekuju čuda - kao što su svemirski liovi, filter koji mogu da filtriraju morsku vodu i pretvore je u vodu za piće, razvoj bioničkih organa i transplantibilnih neurona. Koja god čuda da dolaze iz Karbonske doline (Carbon Valley), svi titani ugljenika će pomisliti na majku ove nauke Mildred Drezelhaus (Mildred Dresselhaus). Ona je profesor fizike i inženjerstva na MITu, a od ranih 1960-ih postavila je temelje za mreže nanometarskih ugljenikovih mreža – na tankim listovima, rešetkama, žicama i prekidačima. Budući inženjeri će ove stvari, proizvedene od materijala na bazi ugljenika, kao što je grafin, pretvoriti u sisteme koji će nosi računare u sledećoj generaciji. [8]

Baterije iz Tesla Motorsa Kada je vlesnik Tesla Motorsa, Ilon Mask (Elon Musk[1971-]) u aprilu 2015 godine, objavio da pokreće posao sa baterijama, odmah se znalo da je reč o baterijama na bazi ugljenika. U svojoj prezentaciji [9] je objavio sledeće podatke: • Da je za potrebe SAD potrebna jako mala površina koja bi proizvodila električnu energiju iz ne-ugljeničnih izvora • Da će čak i gigavatne bateije biti malih dimenzija i jeftine • Da će mu za prelaz na baterije biti potrebno da napravi 90 miliona baterija, snage 100 kW u proseku svaka Problem koji stručnjaci vide je da nema dovoljno rezervi litijuma [10] i kobalta [11] za ovaj poduhvat. Ostaje da vidimo.

26

Glava 2 Neksus sila U ovom poglavlju će biti obrađeno:






Razvoj novih sila u našem okruženju – Neksus sila Postmoderna u IT sektoru Ekonomija destrukcije

G

odina 1991. Zamislite na trenutak da sedite u svojoj kancelariji. Gledate oko sebe. U kancelarijama oko vas niko ne koristi PC. Niko nema tablet ili pametni telefon, niko ne igra igricu Angry Birds. Niko ne šapuće u mobilni telefon. Sekretarica ide da pošalje faks.

Konvergencija A danas? Imamo: • Preko 1 milijardu pametnih telefona u svetu • 1.5 milijardi PC računara • 3 milijarde ljudi na Internetu • 5 milijardi mobilnih telefona • 5 milijardi uređaja priključenih na Internet • 87 milijardi Google pretraga svakog meseca • po mreži se kreće 28 eksabajta podataka • 350 eksabajta podataka je smešteno na diskovima Svedoci smo masivnih promena u prethodnih 20 godina! Da li smo spremni za narednih pet godina? Nova era je pred nama! To je era: • novih realnosti • novih pravila • novih mogućnosti. Ovo je doba masovne saradnje vođeno konzumerizacijom IT tehnologija (autor nije mogao da u srpskom jeziku pronađe bolji prevod u jednoj reči pa je zadržao reč konzumerizacija). Sve u ICT-ju se pretvra u robu široke potrošnje (engl. comodity). Za IT lidere je važno da napreduju u ovoj sredini - moraju ponovo da zamisle svoju ulogu moraju da vode tako što će da stanu na čelo kolone.

27

Postoje tri stvari koje moraju da se urade: • mora da se prihvati poslovanje post-moderne ... poslovanje kojim se upravlja odnosima sa potrošačima. Kupac je svuda, a tamo mora da bude i vaše poslovanje. • svet je podstaknut eksplozijom u oblasti informacija, saradnji i mobilnosti. Sve ovo je omogućio oblak. • mora da se nastavi jednostavnim stavljanjem ljudi i njihovih potreba u centar događaja. Pri tome bi trebalo obezbediti veoma jednostavne alate, tako da tehnologija ostaje nevidljiva. IT rukovodioci bi morali da se usude da zaposle kreativnu destrukciju kako bi eliminisali nasleđe i selektivno uništiti uticaj malih sistema, rizikujući da zaposle nova rešenja. Jozef Šumpeter (Joseph Schumpeter[1883-1950]) je u svom delu „Kapitalizam, socijalizam, demokratija“, izdatom 1942 godine napisao: „Postoji proces industrijske mutacije, koji stalno iznutra revolucionira ekonomske strukture, stalno razarajući stare i stalno kreirajući nove. Taj proces kreativne destrukcije predstavlja bitnu činjenicu o kapitalizmu.“ Živimo u novom svetu u kome računari konačno počinju da rade na način na koji se ljudi ponašaju. Živimo u svetu gde su tehnološki uticaji na društvo opipljivi i moćni. Tehnologije i fenomeni kao što su: • Twitter • Facebook • Ushahidi • pametni telefoni • i YouTube su pomogli da se zapali Bliski Istok 2011 godine i podigne ustanak "Arapsko proleće". Zahvaljujući tehnologiji stizali su izveštaji sa teritorija zahvaćenih cunamijem i izveštaji o vanrednom stanju i poplavama, kao što je bilo 2014 u Srbiji. Pomogli su u organizovanju masovnih aktivnosti širom sveta. Tokom 2011, društveni mediji su podstakli nemire u Velikoj Britaniji putem društvenih mreža i mobilnih usluga. Neki ovo nazivaju antidruštveno umrežavanje. Nova era moći stvara revoluciju. Takođe, pokreće ekonomiju. Godine 2011 svaka od 350 organizacija je uložila preko 700 miliona evra godišnje u IT. Zašto? Zato što je to veoma važno za njihovo poslovanje. Informaciona tehnologija je primarni pokretač poslovnog rasta. Dve trećine generalnih direktora veruje da će IT dati veći doprinos u industriji narednih 10 godina nego u bilo kojoj prethodnoj deceniji. IT organizacija, nije i ne sme da bude pasivni posmatrač sveta u kome živi. Od obima i uticaja akcije danas IT profesionalci preoblikuju način na koji svetska politika radi i način na koji se globalna ekonomija razvija.

28

Šta je neksus sila U proleće 1998 godine, londonsko uredništvo časopisa Nejčr (Nature) primilo je neobičan naučni rad. Nature je jedan od najpoznatijih svetskih časopisa o najnovijim naučnim istraživanjima globalnog zagrevanja, genetike i čoveka i brojnih drugih oblasti kojima se, široko gledano, bave budućnošću čovečanstva. Pomenuti rad se nije bavio ni jednom od pomenutih tema. Poslala su ga dvojica matematičara su univerziteta Kornel (Cornel University), iz Itake, država Njujork, SAD. Pošto u njemu skoro da i nije bilo jednačina, nije mnogo ličio na uobičajene matematičke radove. Brojeva je bilo samo u tabelama sa neobičnim podacima, na primer, o glumcima koji su igrali u istim filmovima tokom poslednjih pola veka. Rad pod naslovom „Kolektivna dinamika mreža malog sveta“ takođe je sadržao i čudne kružne dijagrame: prstenove povezane od tačaka povezanih krivim linijama koje su izgledale kao šare na tapetama ili čipkama, ili možda poput stranica nekakvog teksta o alhemiji iz 13 veka. [12] Uprkos izgledu, rad nije bio obmana. Tema je bila ozbiljna i odmah je privukla pažnju urednika časopisa pa su ga objavili nekoliko meseci kasnije. Matematičari Dankan Vots (Duncan Watts) i Stiven Strogac (Stephen Strogatz) pronašli su matematičko objašnjenje vekovne zagonetke koju bismo mogli nazvati misterija malog sveta. Svako od nas je bar jednom imao iskustvo malog sveta. Na letu iz Beogrda za London sedite pored čoveka koji je išao u školu sa vašim ocem pre četrdeset godina. Na odmoru u Parizu započnete da razgovarate sa ženom i ispostavi se da je živela sa sestrom vašeg dobrog prijatelja, u Nemačkoj, u Poingu pored Minhena. Svako može da ispriča ovakvu priču. Evo jednog mog primera. Profesor dr Radomir Mihajlović živi u Njujorku. 2012 godine, u februaru, sedeli smo u restoranu Madera, dan pre njegovog polaska za Njujork. Dr Mihajlović radi na Njujorškom Insitutu za tehnologiju (New York Institute of Technology). Dotakli smo neke teme u vezi svinjskog i ptičjeg gripa. Par dana kasnije, javio mi se drug sa studija dr Vladimir Brusić, koji je sada jedan od vodećih istraživača na Harvardu, za ovu oblast. Sa doktorom Brusićem sam u stalnoj komunikaciji i tačno znam čime se bavi. Ja sam se tom prilikom setio razgovora iz restorana Madera i upitao ga da li mogu njegove podatke da dam dr Mihajloviću. Nekako istovremno, na skajpu sam ugledao da se upalila zelena ikona uz ime doktora Mihajlovića, pa sam napravio konferencijski razgovor. Ispostavilo se da dr Brusić naredne nedelje iz Bostona preko Njujorka ide za Indiju. Čak je i supruga našeg konzula u Njujorku osoba koju poznaju obojica. Naredne subote su se sreli i praktično su ih izbacili iz resrtorana zbog zatvaranja, jer su imali, kako su mi kasnije pričali jako puno zajedničkih tema. bojica priznala, puno tema za razgovor. Pored ogromnog broja ljudi na zemlji, od kojih većina nije nikada živela ni blizu mesta gde sam ja živeo ili boravio ili koja sam posećivao, šansa za ovakav susret izgleda neverovatna. Pošto smo svi imali ista ili slična iskustva i to više od jednom, možemo li se zapitati da li nam ove podudarnosti nešto govore? Društvena mreža koja predstavlja sveukupnost čovečanstva bez sumnje je veoma velika. Prema poslednjim statistikama, u novembru 2011 godine, Zemlja je dobila 7-milijarditog stanovnika! Na osnovu rada Votsa i Strogaca sledi da je svet mnogo manji nego što izgleda. 29

Od tada su istraživanja na temu „malog sveta“ počela u mnogim oblastima. Od oblasti neuronskih mreža pa sve do Interneta. (Internet se, inače, piše sa velikim I, jer je brend, isto kao i Mekdonalds). Strogac je svojim radovima [12] pokazao, a to se može videti i u radovima drugih matematičara, „teoriju o šest stepeni razdvajanja.“ Evo primera: Recimo da poznajemo 40-50 ljudi. Taj broj je prihvatljiv za svakog. Ako poznajemo ovoliki broj ljudi, teoretski možemo da dođemo do bilo koje osobe na kugli zemaljskoj preko drugih 6 osoba. Rađeni su mnogi eksperimenti, a formula koja opisuje ovaj fenomen je: ݀=

୪୭୥ ே

(1.1)

୪୭୥ ௞

Na primer, za Internet mrežu sa 1 milion čvorova, broj stepeni razdvajanja je 19. Ostali primeri se mogu pronaći u [13]. Pretraživačka mašina Facebooka se naziva „šest stepeni razdvajanja“. Ako imate pomenutih 40 prijatelja, preko Facebooka koji ima oko 960 miliona korisnika (mart 2013), stepen razdvajanja do ostalih članova je 5.47. Ako imate 400 prijatelja, stepen razdvajanja je 3.43.

Moći novog doba Novo doba donosi sa sobom hitne i izuzetne moći kao što su: • računarstvo u oblaku • društveno umrežavanje, • mobilnost • i eksploziju informacija Ove sile ubrzavaju promene. IT menadžeri moraju da vode kroz ove promene selektivno uništavajući sisteme koji imaju mali uticaj, agresivno menjajući vašu strukturu troškova. To je novi svet Neksusa novi period u računarstvu. Pri tome moramo da prihvatimo sve ove promene. Ove snage su inovativne i remetilačke. Posmatrano zbirno, one već vrše revoluciju poslovanja i društva. Ova veza se definiše godinama računarstva koje slede. Da bismo razumeli promene koje će doći, moramo da respektujemo svaku od snaga. Pogledajmo svaku od njih. Prvo, oblak. Oblak je nosač za ostale tri sile. Mobilnost je lični oblak, društveni mediji su mogući jedino u oblaku, a veliki podaci su tkz „ubistvena apliakcija“. Oblak je, dakle, osnova. Oblak kombinuje industrijalizaciju IT sposobnosti i remetilački uticaj novih poslovnih modela koje predvodi IT. Šta nam modeli lanaca snabdevanja donose. Da li je to ono što računarstvo u oblaku radi na IT infrastrukturi i aplikacijama „u kući“?

30

To je omogućilo korisnicima da optimizuju poslovanje tamo gde su mogućnosti diferencirane. Ali, budimo jasni. Udaljavanje od tradicionalnog modela IT nabavke do javnih usluga u oblaku su u veoma ranoj fazi. Procenjuje se da je na javne usluge potrošeno 52 milijarde evra u 2010. To je samo 3% od IT potrošnje preduzeća. Javne usluge računarstva u oblaku će rasti 5 puta brže nego celokupna ulaganja u IT u preduzeću ili 19% godišnje do kraja 2015. Bez obzira da li usluge privatnog računarstva u oblaku kupujemo na tržištu ili ih same pravimo, oblak bi trebalo da bude naš prvi pristup računarstvu. Druga sila je društvena. Ona nas vodi od spolja kao unutrašnjosti same organizacije. Ona će u osnovi promeniti rukovođenjem organizacije. Ona će naterati i motivisati ljude da reaguju. Društveno računarstvo će voditi preduzeće od hijerarhijske strukture sa definisanim timovima ka organizaciji koja bazira na upotrebi informacione tehnologije. Sledeća faza društvenog računarstva se odnosi na: • masovne kupce • masovne građane • i masovno učešće zaposlenih u preduzećima. Sa milijardu ljudi na društvenim mrežama, što predstavlja jednu šestinu svetske populacije, društveno računarstvo se nalazi u novoj fazi. Ono mora odmah da se ugradi u softverske mogućnosti širom vašeg preduzeća. Uspeh sa društvenim medijima je u osnovi liderstva u preduzeću i predstavlja izazov za menadžment. Da li smo spremni za to? Treća sila je informacija. Informacioni aspekt Neksusa je povezan sa velikim podacima. To su podaci prikupljeni iz unutrašnjih i spoljašnjih izvora. To nam danas pruža neverovatne mogućnosti za donošenje odluka. Ovo nas vodi ka dodatnoj automatizaciji naše industrije. Danas 80 procenata izvršnih direktora bazira donošenje svojih odluka na kritičnim informacijama koje se crpu iz obilja podataka koje poseduje svaka kompanija. Informacija je pogonsko gorivo 21. veka, a analitika je motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Koncept preduzeća sa jednim skladištem podataka, koje sadrži sve informacije potrebne za donošenje odluka je - mrtav. Višestruki sistemi, uključuju: • upravljanje sadržajem, • skladišta podataka, • tržišta podataka (data marts, izvedeno od Wal-Mart) i specijalizovane fajl sisteme koji će vezani zajedno sa podacima usluga i metapodacima postati "logična" skladišta podataka preduzeća.

31

Posmatrajući ovo strateški, stvoriće se ogromna količina informacija bez presedana, velike raznovrsnosti i složenosti. Ovo dovodi do promena u strategijama upravljanja podacima poznatoj kao „veliki podaci“ (engl. Big Data – ovo se odnosi na nestrukturisane podatke, kao što su multimedijalni podaci, koji čine 95% svetskih bajtova). Na ovaj način se stvara ono što Gartner naziva „Arhitektura bazirana na obrascu“ (Pattern Based Architecture). To je arhitektura koja traži signale: • modelirajući ih da imaju uticaj • a zatim se prilagođavajući poslovnim procesima organizacije. Poslednja sila je mobilnost. Mi danas moramo svoje poslovanje da gradimo na mobilnosti. Naši zaposleni i kupci nas vode tamo. Do 2016 godine, na svetskom nivou će biti prodato 1.6 milijardi pametnih mobilnih uređaja. Dve trećine radne snage će imati pametne telefone. A 40 posto radne snage će biti mobilno. Šta bi trebalo da uradimo na relaciji naši zaposleni – naši kupci? Mobilnost je vezana za pravovremenost. To je tačka ulaska za sve aplikacije, koja isporučuje personalizovano i kontekstualno iskustvo. To znači da će marketing imati više vremena sa kupcima, zaposleni će biti produktivniji, tokovi procesa će biti dramatično srezani. Mobilnost menja aplikacije, kao i način na koje su one isporučene. Do 2016 će godišnje oko 3 milijarde aplikacija da bude skinuto sa tkz App storeova. Proizvođači mobilnih aplikacija će morati da dodatno povedu računa o aplikacijama koje su korisne i sigurne za upotrebu. Mobilnost je predvodnik konzumerizacije ITa! Prelazak na mobilnost daje prednost mnogim IT organizacijama koje mogu da se kreću dovoljno brzo da nadoknade zaostatke. IT industrija je provela dve decenije rada na desktop računarima. Ulazak mobilnih uređaja na trziste nije trend koji nadolazi. To se već desilo! U 2010, instalirana baza mobilnih računara i pametnih telefona premašila je bazu PC računara. Razmislite o medija tabletima za trenutak. Manje od 20 miliona tableta je prodato u 2010. Do 2016, biće kumulativno prodato preko 900 miliona tableta - 1 na svakih 8 osoba na svetu. Tableti su samo jedan element moćne smene ka mobilnim uređajima. Do 2014, biće instalirana baza uređaja zasnovanih na novim jednostavnijim mobilnim operativnim sistemima, kao što su: • Apple iOS • Google Android, • i Microsoft Windows 8 će premašiti ukupno instaliranu bazu svih PC sistema. U 2015 će biti više tableta u upotrebi nego Blackberry telefona. Tableti se poručuju mnogo više nego dosktop računari. Zašto? Produktivnost je pokretač. Do 2020 godine tableti će biti osnovno sredstvo za rad prodavaca na terenu. Do 2018 godine, 70 procenata mobilne radne snage će koristiti tablete. To je neverovatna promena - ne samo za pojedince. To zahteva da IT organizacije ponovo zamisle način upotrebe aplikacija (kako starih za desktop računare, tako novih za mobilne uređaje.)

32

Do 2015, privatne prodavnice aplikacija će biti raspoređene 60% u samim IT organizacijama. Same aplikacije će biti redizajnirane - one će postati kontekstualne (baziraće na vezama između objekata) - razumevaće automatski nameru pojedinca. Mobilno računarstvo ne bazira samo na prenosnim uređajima. Budućnost mobilnih računara je – računarstvo koje bazira na vezama (Context-Aware Computing). Oblak, društvene mreže, informacije i mobilnost – kombinovani zajedno daju nove veze. Pri tome će centri sa podacima ustupiti podatke oblaku. Mobilni uređaji postaju prozori u lične oblake. Personalni računari će postati masovni u kolaborativnom računarstvu. Verujemo da će uticaj tih snaga učiniti arhitekture iz poslednjih dvadeset godina zastarelim. Zajedno oni ubrzavaju - i voze nas kako bi stvorili post-modernističko poslovanje, naglašavajući jednostavnost i snagu kreativne destrukcije. Kao i kod većine promena, postoji rizik. Provajderi post-modernističkih usluga u oblaku su trpeli od samog pojavljivanja u javnosti. Ovo uključuje proizvođače kao što su: • Amazon, • Google • Microsoft • i Salesforce.com. Ali imamo i neke kompanije koje su ušle u glavni tok, kao što su: • Sony • Locked Martin, • Research in Motion, • i Citibank. Neki i preko svojih operativnih grešaka. Nekoliko njih čak i kao mete masovnog napada „haktivista“ koji je po obimu prevazilazio do tada viđeno. Pogrešnim koracima u društvenom umrežavanju su kažnjeni brendovi. Mobilnim implementacijama nisu uspeli da privuku kupce. Rizik uvek postoji. To ne treba da sprečava IT odeljenja kompanija od povlačenja proračunatih poteza. Trebalo bi samo razraditi novi pristup rizicima i nove načine komunikacija rizikom. Timovi koji rade za izvršno rukovodstvo opsednuti su "operativnim" podacima koji nisu direktno povezani sa postizanjem željenih poslovnih rezultata. Izgubili su iz vida pravi cilj! Ovo znači da se gubi vreme i da napor daje malo rezultata. Pri tome se i dalje ostaje na stanovištu da je upravljanje rizikom gubljenje vremena. Ali nije. Stavljanje upravljanja rizicima u poslovni kontekst je osnova prilagođavanja vrednosti za upravljanje Gartnerovim modelom, koji je dizajniran da odgovori na širok jaz između kreiranja i izvršavanja strategije. Baš kao što koristimo ključne indikatore efikasnosti da pospešimo uspeh, moramo da merimo ključne pokazatelje rizika kako bi pospešili upravljanje rizikom. Ne bi trebalo samo da blokiramo projekte, već da organizaciju informišemo o načinima kako da deluje. Kompanije koje koriste pokazatelje ključnih rizika će nadmašiti svoje konkurente - posebno u današnjoj ekonomiji koja je u problemima. Prognoze za IT potrošnju u preduzećima u svetu pokazuju stabilnu stopu rasta od oko 4% godišnje do 2015. Prognoze su napravljene pod pretpostavkom nastavka globalne 33

ekonomske neizvesnosti i u najboljem slučaju usporenog rasta - posebno u SAD, Japanu i Zapadnoj Evropi. Drugi talas recesije je na pragu, zakucao je na vrata. Evropska finansijska kriza je veoma ozbiljna. Neki ekonomisti predviđaju smanjenje privrede Evrozone u 2012. Pa ipak, neće sve organizacije biti pogođene istim intenzitetom. Na primer, na kraju 3Q11, kompanije kao što su Lufthansa i Carrefour pokazale su slabosti, ali drugi kao Nestle i Shell zapravo su premašile očekivanja. Dok će većina evropskih vlada značajno smanjiti potrošnju, neke Nordijske države ojačale su svoje pozicije. Kriza će ponuditi, samo jednom u životu, priliku za veliki skok, dok su konkurenti paralizovani. Izvršni direktori u tim organizacijama moraju da povećaju budžete odmah. Najteže pogođene organizacije su već oslabljene recesijom iz 2009. Njih će u 2012 ekonomska kriza odvesti na ivicu propasti. Za mnoge CIOe inkrementalno smanjenje troškova neće biti dovoljno. Oni moraju da restruktuiraju budžete kako bi preživeli – novi budžeti sada su radikalno manji. Bez obzira na rast tržišta, šest strateških mega-provajdera će nastaviti da šire svoje vertikalno integrisane tehnologije i usluge kroz akviziciju. Oni će se suočiti značajano sa izazovima integracije koja će ostati izložena remetilačkim inovatorima. Strateški mega dobavljači su: IBM, Microsoft, Oracle, SAP, HP i Cisco. Ova slika se praktično poremetila tokom 2011 godine, pojavom Applea i Googlea na profi sceni, a u 2012 godini je dopunjena sa još dva remetioca: Facebookom i Amazonom. IT odeljenja bi trebalo da nastave da posmatraju strategije ovih proizvođača kao dugoročno rizične, ali procene svih kompanija baziraju na strategijama koje su ove kompanije izabrale. Procene se svode na to koliko su ove kompanije napredovale i usvojile: • računarstvo u oblaku • društvene mreže • informacije • mobilne tehnologije. Tu su i tri visoko-remetilačka prodavaca koji menjaju način isporuke: Apple, Google i Amazon, dok je Facebook postao značajna potpora marketinškim aktivnostima. Kao remetioci, oni će dejstvovati neočekivano. Oni se ne ponašaju kao i ostali prodavci. Njima ne treba klasičan način prisustva na tržištu. Oni samo žele da budu sigurni da kupac ne kaže - ne. Primećuje se da je šest glavnih snabdevača počelo da se ponaša drugačije. Nemojte da se iznenadite kada počnu direktno da prodaju poslovnim jedinicama i krajnjim korisnicima (kao što su marketinška odeljenja u kompanijama), umesto da nabavka IT operme ide preko IT odeljenja. Procena je da će do 2014, IT direktori izgubiti efektivnu kontrolu nad 25% svoje organizacije u oblasti IT potrošnje. Velike kompanije će poslovati u otežanim uslovima. One vrše reviziju sveta i zauzimaju vodeću poziciju. Zaposleni u radnim organizacijama i kupci sada imaju izbor. Ako IT sektor ne vrši nabavku neophodne opreme i softvera, ostala odeljenja će pronaći: • uređaj koji im se više sviđa, • softvere koje više vole da koriste, 34

•

provajdera koji im nudi rešenja u oblaku i koji im olakšava život.

Poslovna potražnja za IT opremom je jača nego ikada, a očekivanja su postala mnogo sofisticiranija. Marketing se na primer, okrenuo skoro potpuno digitalizaciji. Doskorašnja potrošnja na reklame na TVu, u štampi i radio oglasi će prerasti u potrošnju na Internet oglašavanje i oglašavanje u društvenim medijima. Do 2017, direktor marketinga možda će imati veći "IT" budžet nego CIO. Ovaj novi šablon ne sluti na dobro za budućnost IT organizacije. Zbog toga, sada više nego ikada, vreme je da se ponovo razmisli o ulozi ITa. Modernizacija nije dovoljna. Poslovanje post-moderne će biti vođeno: • informacijom, • saradnjom, • mobilnošću. Neksus će pomoći i u ubrzanju ekonomije. On praktično kreira novi sloj u ekonomiji koji bazira na informacijama. Te informacije će biti konvertovane u prihod. To će ubrzati rast globalne ekonomije. Kreiraće nove poslove. Gartner predviđa da će do 2015 godine biti kreirano 4.4 miliona poslova širom sveta koji baziraju na obradi velikih podataka. Od toga će biti oko 1.4 miliona u Evropi. Problem je što 1/3 neće moću da bude popunjena, jer neće biti stručnjaka.

Post-moderna u IT sektoru Pobedničke organizacije će uspeti angažovanjem korisnika. Jednostavnost i stavljanje korisnika u centar njihovog dizajna je tajna njihovog uspeha. Obezbeđujući veoma jednostavne alate velikom broju ljudi, dovešće do pojave enormno bogatih sistema. Za IT organizacije, ova promena će zahtevati hrabra dela iz kategorije kreativne destrukcije. IT rukovodioci moraju ponovo da predvide poslovanje i da stanu na čelo kolone. Šta je poruka poslovanja post-moderne? Da bi odgovorili na to pitanje, korisno je zapamtiti da je doba post moderne u arhitekturi bilo oko 1950. Taj pokret je bio potpuna analiza statusa kvo u arhitekturi i prihvatio je mnoge različite oblike izražavanja. U post-modernoj arhitekturi - sve prolazi. Post-modernističko poslovanje je ono koje u potpunosti reafirmiše status kvo u poslovanju i obuhvata dramatično dublje odnose sa svojim kupcima, dobavljačima i partnerima. I baš kao u post-modernističkoj arhitekturi i u poslovanju post moderne - sada skoro sve prolazi. Šta se podrazumeva pod pojmom "bilo šta"? Pa, recimo da vaši klijenti nemaju zidove. Oni su svuda, baš kao što je McDonalds. U post moderno doba, vaš biznis nema zidova. On mora biti svuda. To će biti virtuelno i tečno poslovanje koje se menja onako kako se menjaju i sami kupci. U post-modernističkoj arhitekturi odbačene su fraze kao što je "oblik sledi funkciju"i usvojena je fraza "eklektični dizajn". U post savremenom poslovanju, odbacićete fraze kao što su "poslovna arhitektura" i prihvatiti fraze kao što su: • radost za korisnika

35

• •

učešće korisnika, intimnost korisnika.

Zašto? Zato što u post-modernističkom poslovanju zahtevi klijenata traže brže promene u odnosu na promenu same arhitekture. Morate oduševiti kupce koji su bolje informisani o vašim proizvodima nego ikada ranije, koji i sami menjaju tržište i koji žele da znaju da vaše poslovanje brine o njihovim neposrednim problemima. Danas, korisnici žele da utiču na funkcionisanje vašeg poslovanja, tako da morate da redefinišete način na koji većina procesa funkcioniše isključivo na osnovu uključivanja kupaca u njih. Zato morate da snimite interesovanje kupaca čiji je raspon pažnje kraći, preko procedure koja se naziva intimizacija sa kupcima. Glavni zadatak je kako angažovati vaše klijente, u svetu gde prosečna kompanija traje samo 10 godina. Svaki dodati poen zadovoljstva kupaca dodaje po jednu godinu života poslovanja vaše kompanije - još jednu godinu da oduševite ljude. Dakle, cilj je da budete deo post-modernističkog poslovanja. Želite da generiše vrednost sa kojim se suočavaju vaši klijenti. I koja će učiniti da vaš posao traje. Kako to da uradite? Kako da oduševite klijente? Hajde da pogledamo primer koga svi mogu da prepoznaju. Svako voli da dobija cveće. Amerikanci vole cveće iz Evrope. U svetu postoji 20 miliona isporuka cveća godišnje. Da li ste znali da se oko 200,000 pošiljki izgubi svake godine? U svetu isporuka izgubljeni paketi vode ka gubitku korisnika, a to opet vodi ka gubitku novca. Nesrećni korisnici mogu biti najgori neprijatelj vašeg poslovanja. Oni će to reći drugima. Zato oduševite svoje klijente kroz saradnju sa njima. Pošiljaoci mogu poslati cveće šaljući ih iz svojih vlastitih ruku. Na polovini putovanja oko sveta, saradnja počinje sa proizvođačima i dobavljačima cveća. Porudžbine se primaju i šalju potvrde o prijemu. Proces isporuke počinje. Cveće preleti više milja nego što mi letimo za godinu dana i stiže do primaoca. Saradnja se nastavlja prijemom potvrde isporuke. Danas postoje i inteligentni paketi koji kažu, "Ja sam tu i tu, dođi po mene!" Paketi se sakupljaju i idu do poslednje destinacije – u kuću primaoca. Ne postoji garancija da će biti nekoga da prihvati isporuku. U novom svetu, paket se ostavlja na kućni prag ili na posebna mesta kada komšija ne može da ga prihvati - pa vozač fotografiše mesto gde je ostavio paket (supermarket i sl). Ta informacija, sa našom dozvolom, poslata je u oblak - deli se sa svima, uključujući pošiljaoca, primaoca, a ponekad i sa celom zajednicom prijatelja. Na kraju cveće stiže na svoje odredište, a ko ne bi želeo da podeli ovakve vesti? Svi su sretni. Cveće možete da šaljete direktno svima: vašim bakama, suprugama, devojkama, majkama, prijateljicama... Sledeće o čemu treba reći neku reč je ideja o učešću kupaca. U post-modernističkom poslovanju, kupci će raditi puno, jer i oni imaju interes u ostvarenju vaših poslovnih rezultata koji su mnogo vredniji za njih. To se naziva ekstremna saradnja. To se zapravo dešava danas. Bacite pogled na Friendsurance.com, na primer. Friendsurance je nemačka osiguravajuća kompanija koja dobija prijatelje preko Facebook zajednice koji jedni drugima doniraju osiguranje. Neki od Facebook članova nemaju dovoljno novca da pokriju čak i cenu ručka. Ako prijatelji mogu da omoguće porodici, koja 36

nije u mogućnosti da priušti normalno osiguranje da se oporavi od katastrofe - to vredi za sve prijatelje i sledbenike koji prikupljanjem sredstava mogu da prikupe dovoljna sredstva za druge! Zatim, tu je intimnost sa kupcem. Treba učiti od kupaca! Treba prilagoditi svoje poslovanje, a ne samo tehnologije! Idite tamo gde krajnji kupac koristi mobilnost! Indijska YesBank je primer ovakvog poslovanja. Oni grade lojalnost kroz bliske odnose. U stvari, sve to dovodi do dublje lojalnosti i duži život poslovanja. Post modernističko poslovanje ne troši sav svoj novac samo na programe lojalnosti kupaca. Ono ulaže u lojalnost kupaca. Pravilo glasi: „Ne trošite sav svoj novac samo na programe lojalnosti kupaca. Investirajte u kompanijsku lojalnost prema svojim klijentima.“ Reč je, dakle, o kupcima. Kao i o načinu na koji radimo. Mora da se promeni način na koji radimo neke stvari kao i tehnike koje koristimo kako bi se ovi poslovi obavili. Preduzeća postaju post-modernistička uklapanjem u trendove svog doba. Jedan takav trend je i računarstvo u oblaku i teško ga je poreći. Stopa rasta od 19% u ovom segmentu je značajna. Ono što većina ljudi propušta je da oblak ne govori samo o uštedi IT proizvoda. Reč je i o specijalizaciji i o trgovini. Specijalizacija omogućava da se usredsredite na ono što najbolje radite. Trgovina vam pomaže da odaberete i kupite od širokog spektra stručnjaka. U računarstvu u oblaku, pružaoci usluga su stručnjaci koji svu svoju pažnju fokusiraju na jednu stvar, kao što su e-mail ili ljudski resursi, ili upravljanje serverima. Ovi stručnjaci daju podršku potrošačima koji biraju i na kraju izaberu usluge koje žele da koriste od provajdera. To je trgovina. Futurolog, Met Ridli (Matt Ridley) jednom je rekao: "Što više specijalizujute dodajete veću vrednost u trgovini. Što više trgujete - specijalizacija ima veću vrednost." Ali trgovanje rešenjima preko velikih lanaca usluga oblaku dodaje kompleksnost koja mora biti ukroćena. Kako sprečiti da složenost ne preraste u haos? Potrebni su vam posrednici koji će da stave mašnicu na proizvod koji treba da se isporuči kupcu i obezbediti dodatne usluge u ekosistemu vaših kooperativnih odnosa. Da pomognu da se osiguraju potrebe i prava potrošača, uključujući i suverenitet podataka. Ovi posrednici su već dobili naziv brokeri usluga u oblaku (Cloud service brockerage). Mnogi su danas potrošači usluga iz oblaka. Neki su provajderi usluga računarstva u oblaku. Mnogi će angažovati brokera da radi za nas, a neki će postati brokeri za sebe. Ko su Cloud Service brokeri? Slično je kao i kod brokerskih kuća za nekretnine ili putovanja. U oblaku su to brokerske kuće, kao na primer u SAD Appirio ili Hubspan, a u Evropi eBuilder - Stokholm, Švedska, BESOL - Sevilja Španija, Capgemini - Pariz, Francuska, CommonIT - Lion, Francuska). Oni mogu da: • vrše agregaciju, • vrše integraciju, • upravljaju, • prilagode oblak usluge

37

i da te usluge postanu još specifičnije. I mnogi drugi će ući na tržište, uključujući i poznate igrače kao što su Dell i IBM. U stvari, polovina komercijalnih usluga će slediti primer. Brokeri su vam potrebni. Jer ako pokušate da uradite sve sami, provešćete mnogo više vremena na aplikacijama u računarstvu u oblaku nego što ste ikada zamišljali! Kao IT lideri, moramo da angažujemo brokera oblaka kako bi lakše trgovali u svetu specijalista. To je elemenat post-modernističkog poslovanja. Dakle, da li želite da vaše preduzeće traje? Dajte vašoj firmi duži životni vek za stvaranje vrednosti za potrošače i investitore - i vi ćete da dominirate tržištem dok drugi odlaze u istoriju. Budite post-modernistička kompanija dodavanjem nove vrednosti, tako što ćete ostati lojalni svojim klijentima i izgraditi dublje odnose. Koristite društvene zajednice da uključite kupce u procese i nadogradite se na ono što vam računarstvo u oblaku daje kako bi se specijalizovali u: • isporuci • potrošnji • ili ostvarili pravi ishod za vas. Živimo u jako kompleksnom svetu! Gde da pronađemo vremena za surfovanje, ažuriranje Facebooka, Twittera i e-maila? Rezultat je da svi žudimo za jednostavnošću u IT oblasti i da imamo priliku da je isporučimo našim klijentima i zaposlenima. To mora da se realizuje - reči nisu dovoljne. "Veliki pomak" sa računara na mobilne tehnologije se dogodio. Ljudi gravitiraju ka iskustvu koje nosi jednostavnost mobilnih telefona i tableta. Razvojni inženjeri ih slede. Do 2015, mobilne aplikacije razvojnih projekata ciljaju pametne telefone i tablete koji će nadmašiti PC projekte u odnosu 4:1, (videti ranije). PC više nije kralj! Neverovatne promene su se već dogodile, a osoblje u IT sektoru bi trebalo da bude deo ove građevine budućnosti. Stvari bi trebalo pojednostaviti kako bi ljudi bili u stanju da urade ono što im je potrebno na bilo kom uređaju. Evo i primera. Kada se desi katastrofa hitno su potrebni ljudi da prijave šta se dešava. Ne postoji mogućnost da primoraju korisnike da koriste specifičan interfejs na specifičnom uređaju kako bi prijavili incidente. Ipak, to je upravo ono za šta je napravljen Ushahidi - platforma za distribuciju informacija za vreme krize. Oni su izgradili aplikaciju za koju uputstvo nije potrebno, koja omogućava građanima da koriste sve što imamo - bilo da je to SMS poruka, telefon ili e-mail – kako bi mogli da se prijave incidenti. A rezultat je sledeći: tokom zemljotresa na Haitiju, veliki broj SMS poruka je ostao neisporučen, kao što su "Aidez moi! Je suis coince " ili na srpskom "Pomozi mi ... ja sam zarobljen."

38

Zamislite programere koji bi napravili aplikaciju samo za iPhone kako bi izveštavali o ovom događaju. Umesto toga, oni su razvili aplikaciju za bilo koji uređaj koji ljudi već koriste i ne prisiljavaju nikog da poštuju njihove standarde. Ideja je: vi pošaljite poruku kakvu želite, mi ćemo da standardizujemo. U ovom slučaju su spaseni mnogi životi. To je ključni princip jednostavnosti. Upravljanje vanrednim situacijama nije jedina kritična oblast. Danas, svaki dan, radimo u sve složenijem svetu. Ponekad, radi pojednostavljenja samo treba ponovo redizajnirati sistem iz temelja. Kako je kompanija Charles Schwab pokazala, jednostavnije, ali bogatije iskustvo može biti izgrađeno kada shvatimo istinske potrebe i namere i kada isporučujemo samo to. I kao što se dogodio "veliki pomak" u mobilnom svetu - ovaj koncept postaje još važniji. To je razlog zašto mislimo da je računarstvo za prepoznavanje sadržaja (engl. Context-Aware Computing) tako kritično. To nam pomaže da razumemo nameru tako da možemo da kreiramo jednostavnija, a ipak bogatija iskustva. Mnogi ljudi pitaju šta je tačno "računarstvo za prepoznavanje sadržaja?" Razmislite o prepoznavanju sadržaja, kao o raskrsnici između našeg digitalnog, mobilnog, društvenog i fizičkog sveta. Aplikacije za prepoznvanje sadržaja uzimaju kontekst u fizičkom svetu (kao što su moja lokacija, doba dana) i moj način korišćenja u digitalnom svetu (kao što je činjenica da sam surfovao u potrazi za golf klubovima prošle noći) i dostavlja mi ga u mobilno okruženje sa pozivom da se probaju novi klubovi i golf prodavnice koje se nalaze na par minuta od mesta gde se nalazimo. Kontekst nije samo u vezi moje lokacije. Radi se o svemu što je u mom digitalnom, socijalnom i mobilnom svetu. Kada kupujemo medija plejer (recimo Apple iPod) koristimo pametne telefone da pregledamo sve specifikacije gledajući ih samo preko ekrana mobilnih telefona. Sada naši telefoni nisu samo "pametne" stvari u sobi. Internet je napredovao do tačke gde je sve veći broj "uređaja" pametniji i povezaniji. Dok gledamo specifikacije za medija plejere preuzimamo inicijativu za pokretanje dvosmerne interakcije putem NFC (engl. Near Field Communication) na našim inteligentnim telefonima - i mi dobijemo poruku. Mi biramo sami ovu uslugu, tako da možemo da održimo kontrolu nad sopstvenim informacijama. Čini nam se da ovi uređaji imaju svoj um. Na osnovu analiza sa kraja 2012 godine mi znamo da danas 80% poslovanja u računarstvu u oblaku koristi uslugu koja se zove Softver kao usluga (engl. Software as a Service – SaaS) [14], [15]. Takođe treba reći da 80% poslovanja koristi privatni oblak. Kompanije još uvek ne veruju javnom oblaku! Trend konzumerizacije se polako širi i na kompanije. Generalno gledano, pojedinci i dalje kupuju iz App radnji ne vodeći računa o privatnosti. Ovaj trend da se kupuje iz app radnji je doveo do promene modela prodaje: 90% usluge u oblaku je model pretplate (koju je pokrenula kompanija Apple), a ne – plati ono što koristiš (model kompanija IBM i Microsoft). Ovaj inovativni trend su prihvatile i kompanije Google i još neke vodeće kompanije. Zahvaljujući tome, rang lista vodećih svetskih ICT kompanija je promenjena. Od februara 2013 godine, Microsoft više nije druga najveća svetska IT kompanija na Njujorškoj berzi – ustupio je svoje mesto Googleu. 39

U ovoj oblasti se očekuju inovativne promene i novi modeli pretplate. Zato kompanija Gartner predviđa da će do kraja 2014 godine, oko 20% od vodećih 100 IT provajdera usluga nestati sa scene. Do 2016 godine, usluge poslovnih procesa na svetskom nivou će porasti na 145 milijardi USD, procene su Gartnera. Što reče Vinston Čerčil (Winston Churchill): „Ovo nije kraj. To čak nije ni početak kraja. Ali, to je, verovatno, kraj početka.“ Kada govorimo o mobilnosti, treba istaći da je krajem 2012 stanje bilo sledeće: • 87% izvršnih direktora najvećih svetskih kompanija koristi laptop • 82% izvršnih direktora najvećih svetskih komapnija koristi pametni telefon • Kompanije su kupila 25% tablet računara u odnosu na ukupan broj klijenata • 40% radne snage je mobilno... • ... od kojih,44% mobilnih radnika ima tablete • 73% preduzeća je potrošilo na tablete više para u 2012 godini, nego u 2011 godini • Najčešća apliakcija u oblaku je e-mail. Preko 50% kompanijskog e-maila je g-mail • 74% CIOa globalno oseća da mobilnost menja lice njihovog poslovanja • 60% CIOa veruje da će njihove organizacije biti u oblaku do 2016 godine • Do 2015 godine – privatne aplikacione radnje će biti zastupljene u 60% IT organizacija • Do 2016 – 300 milijardi apliakcija će godišnje da se downloaduje Osećamo da su se sredinom 2012, negde u oblacima venčali računarstvo u oblacima i mobilnost. Sada oni predstavljaju jedinstvenu platformu. Kada govorimo o društvenom računarstvu, predviđanja su sledeća: • Do 2016 godine, 10 organizacija u svetu će svaka potrošiti po milijardu i više USD na društvene medije svaka • Do 2015 ćemo imati 50% plaćenih pregleda • Do 2015 – 30% poruka će biti automatski generisano, od čega će 5% biti nehumanog karaktera Poplava velikih podataka će do 2015 godie na globalnom nivou generisat 4.4 miliona IT poslova, od toga 1.4 miliona u Evropi. Međutim, samo 1/3 će biti popunjena. Razlog je: univerziteti neće uspeti da iškoluju potreban broj stručnjaka. Oni danas dolaze mahom iz najveći dobavljačkih kompanija i najvećih svetskih korisnika ovih usluga. Ovo će roditi novu informacionu ekonomiji. Informacija pokreće sledeći ekonomski cikljus. Kreiraće nove poslove, nove prihode i nova iskustva.

40

Glava 3 Internet i veb Nakon čitanja ovog poglavlja moći ćete da:










Diskutujete početke Interneta. Identifikujete ključne tehnološke koncepte vezane za Internet. Opišete ulogu Internet protokola i korisničkih programa. Objasnite trenutnu strukturu Interneta. Opišete potencijalne mogućnosti Internata II. Shvatite kako radi World Wide Web. Opišete kako Internet i World Wide Web pomažu e-trgovinu.

Wikitude.me rošetajte se ulicom u bilo kojoj metropoli i videćete da mnogi ljudi bulje i svoje iPhone, Android i BlackBerry telefone. Videćete, takođe, da mnogi koriste Twitter, ili posmataju Youtube video materijale na njihovim pametnim telefonima. Ista slika je u kafićima, na aerodromima u vozovima. Laptopovi su ostali glavni uređaji za rad sa Internet aplikacijama, ali se akcija sve više prebacuje na mobilne platofrme. Do 31. decembra 2011, broj Internet korisnika premašio je brojku od 2.3 milijarde, što predstavlja 33% svetske populacije.

P

Wikitude.me je primer onlajn mobilne platforme koja prikazuje “tačke interesovanja (engl. Point of interest)”. Koristi iste alate koje koristi Wikipedia, onlajn enciklopedija. Wikitude.me se bavi informacijama gde se vi trenutno nalazite. Ima posebne pretraživače za pametne telefone koji su opremljeni GPS lokatorima i kompasom, koji mogu da odrede preciznu lokaciju pozicije vašeg mobilnog telefona. Pomoću ove aplikacije možete da pogledate karakteristike tačke interesovanja i da učitate fotografiju koju ste upravo napravili. Austrijska kompanija Mobilzy GmBH, koja je izumela ovaj pretraživač, ovu platformu je nazvala “aplikacijom proširene stvarnosti” (engl augmented reality application). Wikidude.me takođe dopušta korisnicima da geo-taguju svet oko njih i da ih zatim pošalju Wikitude u cilju deljenja sadržaja sa korisnicima širom sveta. Ova baza podataka koju su napravili korisnici dodaje na hiljade lokalnih mesta koja nisu identifikovana na Wikipediji. Izgubljeni ste u nekom Evropskom srednjevekovnom gradu ili u 41

centru Los Anđelesa? Samo otvorite Wikitude pretraživač, uperite kameru ka objektu i dobićete adrese ostalih tačaka interesovanja. Na Vimbldonu 2010, Mobilzy je radio zajedno sa komapnijama IBM i Ogilvy kako bi razvio aplikaciju koje se zove SEER za Android i iPhone za prikaz informacija u realnom vremenu u vezi mečeva koji su u toku, o igračima, kao i informacije o prenoćištima i prevozu. Ali Mobilzy nije jedina kompanija ovog tipa. Holandska kompanija SPRXmobile je razvila sličnu aplikaciju za traženje lokacija na bazi proširene stvarnosti koja se naziva Layar. A Slifter bazira na društvenim mežama Facebooku i Twitteru. Aplikacija pomaže u izboru lokacija za kupovinu. Primećeno je naime, da većina Amerikanaca kupuje u neposrednoj blizini, pre nego preko Interneta, pa im ova aplikacija govori o radnjama koje mogu da ispune njihove želje. Statistika govori: samo 5% od 3.9 triliona USD koje stanovnici SAD potroše na maloprodaju, utroši se na B2C e-trgovinu. Where.com daje informacije o restoranima, barovima, pozorištima, bioskopima i ostalim tačkama od interesa. Projektant sa Menhetna, Kamali, napravio je uslugu koju je nazvao ScanLife, koja može da skenira barkodove sa mobilnih telefona, koji nude kupcima kupone, kad ovi uđu u određene radnje. FourSquare, Yelp i Gowaila takođe omogućavaju lociranje. U svom ludilu, usluge softvera za lociranje zaradile su oko 215 miliona USD u 2010 godini, ali se očekuje rast od 700 miliona USD do 2013 godine. iTunes, Appleova aplikacija je već generisala 5 milijardi USD na zabavi, muzici, video i TV materijalu. Mobilno oglašavanje je generisalo oko 995 miliona USD, usluge direktna kupovina oko 220 miliona USD, prodaja elektronskih knjiga oko 150 miliona USD. Mobilna e-trgovina je najviše rastući oblik e-trgovine, koja se širi stopom od 50% ili više godišnje. Do 2012 godine, mobilne platforme će generisati oko 10% celokupne B2C trgovine.

UVOD Ovo poglavlje obuhvata Internet i World Wide Web današnjice i sutrašnjice. Internet i računarska tehnologija nisu statički fenomeni u istoriji, već se vrlo brzo menjaju. Računarske usluge se polako mešaju sa telefonskim. Širokopojasni Internet je već u našim kućama. Širokopojasnom Internetu pristupamo i preko mobilnih i bežičnih uređaja. Ove tehnologije se naglo razvijaju. Nove softverske tehnologije su veb usluge, računarstvo u oblaku i aplikacije za mobilne telefone su ravolucionarne, što se očekuje i od projekta Internet II u 2014 godini.

INTERNET: TEHNOLOŠKA POZADINA Šta je Internet? Odakle dolazi i kako utiče na razvoj World Wide Weba? Koji su najvažniji principi Interneta? Koliko bi zaista trebalo da znamo o Internet tehnologijama? Prvo da odgovorimo na poslednje pitanje. Odgovor je: zavisno od toga koliko je to važno u vašoj karijeri. Ako ste u oblasti marketina ili rukovodilac, onda je potrebno da poznajete osnove stvari, a to je i cilj ovog poglavlja. Ukoliko želite da programirate, onda morate da pohađate specijalističke kurseve.

42

Internet je povezana mreža svih mreža i miliona računara (koji se ponekad nazivaju host računari ili samo hostovi), povezujući poslovne i obrazovne institucije, vladine agencije i pojedince. Internet koristi oko 2.3 milijardi ljudi širom sveta koji koriste usluge kao što su: email, novinske grupe, kupovina, istraživanje, instant poruke, muzika, video i novosti. [16]. Ni jedna organizacija ne kontroliše Internet ili njegovo funkcionisanje, niti je Internet nečije vlasništvo, ali obezbeđuje transformaciju trgovine, naučnih istraživanja i kulture. Reč Internet je izvedena iz reči Internetwork, ili povezivanje dve ili više računarske mreže. World Wide Web ili skraćeno Web je jedna od Internetovih najpopularnijih usluga, koja omogućava pristup milijardama, a moguće i trilionima veb stranica, koje se kreiraju u programskom jeziku HTML i koje sadrže tekst, grafiku, audio, video i ostale objekte, kao i “hiperlinkove” koji dopuštaju korisnicima da skaču sa jedne na drugu stranicu.

EVOLUCIJA INTERNETA: 1961-DO DANAS Današnji Internet ima preko 50 godina. U tom smislu, Internet nije nov i nije se dogodio juče. Reč je o 50 godina napornog rada da bi se došlo do današnjeg Interneta. Istoriju Interneta možemo da segmentišemo u tri faze. U prvoj fazi, tkz fazi inovacije, od 1961-1974, konceptualizovani su osnovni gradežni blokovi Interneta, a zatim je realizovan aktuelni hardver i softver. Osnovni blokovi su: hardver za paketsku komutaciju (engl. Packet-switching hardware), klijet/server računarstvo. I komunikacioni protokoli koji se nazivaju TCP/IP. Originalna svrha Interneta, kada je kreiran 1960tih bila je da poveže velike mejnfrejm računare na različitim američkim koledžima. Ova vrsta komunikacije jedan-na-jedan između koledža je ranije bila jedino moguća preko telefonskog sistema ili poštanskog pisma. U drugoj fazi, fazi institucionalizacije, od 1976-1995, velike institucije kao što su Ministarstvo odbrane SAD i Nacionalna naučna fondacija (National Scientific Foundation – NSF) obazbedile su temelje i pravnu osnovu za izum koji se zvao Internet. Američko ministarstvo odbrane je uključilo ideju u svoje projekte i razvilo rubusni vojni komunikacioni sistem koji je mogao da nadživi i nuklearni rat. Taj sistem se zvao ARPANET (engl Advanced Research Projects Agency Network). Godine 1986, NSF je nastavio da razvija civilnu verziju sistema (tada nazvan NSFNET) i počeo desetogodišnji program širenja u koji je utrošeno 200 miliona USD. U trećoj fazi, fazi komercijalizacije, od 1995 do danas vladine agencije su ohrabrivale privatne firme da uzmu učešće u širenju kičme (engl backbone) Interneta i lokalne usluge na obične ljude – familije i pojedince duž SAD. Tako su i drugi, a ne sao studenti u kampusima počeli da koriste Internet. Tabela 4 daje bliži pogled na razvoj Interneta od 1961 godine pa naovamo.

INTERNET: KLJUČNI TEHNOLOŠKI KONCEPT Godine 1995, Federalni mrežni savet (Federal Network Council – FNC) je zvanično doneo rezoluciju o definciiji pojma Internet. 43

Baziran na ovoj definiciji Internet označava mrežu koja koristi IP adresnu šemu, podržava Transmission Control Protocol (TCP) i usluge čini dostupnim nalik telefonskim uslugama, pri čemu su glasovne i podatkovne usluge dostupne javnosti. Iza ove formalne definicije stoje tri jako važna koncepta koja su baza za shvatanje Interneta: paketska komutacija, TCP/IP komutacioni protokol, klijent/server računarstvo. Pošto se Internet u poslednjih 30 godina razvio dramatično, ova tri koncepta su i dalje ostala osnova za način kako Internet funkcioniše danas i kako će funkcionisati Internet II.

Paketska komutacija Paketska komutacija je metod razbijanja digitalnih poruka na diskretne jedinice koji se nazivaju paketi, koji šalju pakete duž različitih komunikacionih kanala koji su u tom trenutku dostupni. Paketi će biti ponovo sastavljeni nakon što stignu na odredište. Pre razvoja paketske komutacije, rane računarske mreže koristile su iznajmljene posvećene telefonske linije za komunikaciju sa terminalima i drugim računarima. U mrežama sa paketskom komutacijom, kao što su telefonski sistemi, kompletna kola tačka-na-tačku su bila spajana zajedno, pa je zatim nastavljena komunikacija. “Posvećena” tehnika paketske komunikacije je bila jako skupa i trošila je raspoložive komunikacione kapacitete. Bez obzira da li je postojao prenos podataka ili ne, kapacitet linije je bio zauzet. Praktično je 70% vremena bilo neiskorišćeno, a linija je bila zauzeta, jer je postojala pauza između reči i zastoj u njihovom sklapanju. Bila je potrebna bolja tehnologija. Prvu knjigu o komutiranim vezama napisao je Leonard Klajnrok (Leonard Kleinrock), 1964 godine i definisao tehniku za dalji razvoj koji su nastavili istraživači kako u SAD tako u Engleskoj. Sa ovom novom tehnikom, komunikacioni kapacitet mreža se povećao sa faktorom 100 ili više (komunikacioni kapacitet digitalnih mreža se meri u bitima u sekundi). Zamislite da sa rezervoarom goriva u vašem automobilu možete da pređete 50,000 umesto 500 kilometara! U komutiranim mrežama, poruke su prvo bile podeljene na pakete. Svakom paketu se dodao digitalni kod koji je označavao početnu adresu i krajnju adresu, kao i informacije o sekvenci. Tu su bile i informacije o kontroli greške u prenosu paketa. Umesto da se šalju sa početnog na krajnji računar, u paketskoj mreži paketi su putovali sa računara na računar sve dok ne bi stigli na odredište. Računari koji prenose ovakve pakete se nazivaju ruteri. Ruter je računar posebne namene koji je povezan sa različitim računarskim mrežama koji rutiraju Internet pakete do krajnje destinacije. Da bi se obezbedio najbolji put do njihove krajnje destinacije, ruteri koriste računarski program koji se naziva algoritam za rutiranje. Komutirane veze koriste svaki raspoloživi kapacitet jednog od nekoliko hiljada rutera. Na taj način, komutirane veze koriste celokupni raspoloživ kapacitet komunikacionih linija. Ako je

44

neka linija preopterećena, paket će biti poslat preko bilo koje dostupne linije koja vodi ka odredištu.

Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) Iako je paketska komutacija bila veliki napredak u komunikacionim kapacitetima, nije postojala univerzalna saglasnost oko metoda za cepanje digitalnih poruka u pakete i rutiranje na pravu adresu i zatim njihovo ponovno sklapanje u koherentnu poruku. To je kao da imate sistem za proizvodnju markica, ali nemate poštanski sistem (skup pošta i sistema adresiranja). Odgovor na ovo je bio razvoj protokola (skup pravila i standarda za transfer podataka) kako bi se formatiralo poručivanje, kompresija i otkrivanje grešaka poruka i kako bi se specificirala brzina prenosa i označili uređaji na mreži koji bi trebalo da pošalje i/ili primi poruku. Godine 1974, Vint Serf (Vint Cerf) i Bob Kan (Bob Kahn) su definisali koncept za Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) koji je postao ključni komunikacioni protokol za Internet. TCP je omogućio vezu između veb računara koji su slali i primali i omogućio da paketi koji su poslati sa jednog računara na drugi budu primljeni u istoj sekvenci na drugom računaru bez gubitka paketa. IP obezbeđuje Internet adresnu šemu i odgovoran je za aktuelnu isporuku paketa. TCP/IP je podeljen u četiri različita sloja, od kojih svaki rukovodi različitim aspektom komunikacionog problema. Mrežni interfejs sloj je odgovoran za smeštaj paketa i prijem istih sa mrežnog medijuma, koji može da bude LAN (Eternet) ili Token Ring mreža, ili druga mrežna tehnologija. TCP/IP je nezavistan od bilo koje mrežne tehnologije i može vrlo lako da se prilagodi za sve tipove mreža. Internet sloj je odgovoran za adresiranje, pakovanje i rutiranje poruka preko Interneta. Transportni sloj je odgovoran da obezbedi komunikaciju sa aplikacijom i potvrdi prijem sekvence paketa Aplikacioni sloj obezbeđuje širok spektar aplikacija sa mogućnošću da se pristupi uslugama na nižim slojevima. Neke od najpoznatijih aplikacija su HyperText Transfer Protocol (HTTP). File Transfer Protocol (FTP) i Simple Mail Transfer Protocol (SMTP), koje ćemo diskutovati kasnije u ovoj glavi.

IP Adrese IP adresna šema daje odgovor na pitanje: “Kako može 500 miliona računara zakačenih na Internet da komunicira jedan sa drugim?” Odgovor je da svakom računaru koji je zakačen na Internet mora da bude dodeljena adresa – u protivnom on ne može da prima i šalje TCP pakete. Na primer, kada se vi zakačite na Internet posredstvom dial-up, DSL ili kablovskog 45

modema, vaš računar dobija privremenu adresu od vašeg provajdera Internet usluga. Mnoge firme i univerziteti koji su zakačeni na lokalnu mrežu imaju stalnu IP adresu. Postoje dve verzije IP koji su trenutno u upotrebi. IPv4 (verzija 4) je trenutno najčešće u upotrebi. IPv4 Internet adresa je 32 bitna koja se pojavljuje kao serija četiri odvojena broja razdvojena tačkama, kao što je 64.49.254.91. Svaki od četiri broja su u opsegu od 0-255. 32 Ovako može da se adresira do 4 milijarde adresa (2 ). U tipičnoj mreži klase C, prva tri skupa brojeva identifikuju mrežu (u prethodnom primeru 64.49.254 je identifikacija lokalne mreže) dok poslednji broj (91) identifikuje dati računar. Pošto mnogi veliki korporativni i vladini domeni imaju milione IP adresa, praktično se iscrpljuje broj računara koji može da se poveže na mrežu po IPv4 šemi. Zato je bilo potrebno da se ovaj protokol proširi, pa je razvijen nov. IPv6 Internet adresa je 128-bitna, koja može 15 da adresira oko 1 kvadrilion (10 ) računara na mreži.

Imena domena, DNS i URLovi Većina ljudi ne mogu da zapamte 32 bitni broj. IP adresa bi trebalo da predstavi prirodnu jezičku konvenciju koja se naziva ime domena. Domain Name System (DNS) dozvoljava izraze kao što je Cnet.com umesto da to budu brojne IP adrese (cnet.com je ustvari 216.239,113,101. IP adresu možete da proverite na sledeći način iz Windowsa: Start>Run>cmd i kad se otvori DOS promt otkuca se “ping . Vratiće se IP adresa.) Uniform Resource Locator (URL) predstavlja adresu koja se koristi na veb pretraživačima da bi se identifikovao sadržaj lokacije na vebu. Tipični URL sadrži protokol koji se koristi za pristup adresama, iza koje sledi lokacija. Na primer URL http://www.azimuth-interactive.com/flash_test odnosi se na IP adresu 208.148.84.1 gde je ime domena “azimuth-interactive.com” a protokol koji se koristi je HTTP. Resurs “flash_test” je direktorijum na serverskom disku /flash_test. URL može da ima dva do četiri dela, na primer name1.name2.name3.org. Mi ćemo da diskutujemo imena domena i URLove kasnije u ovom poglavlju. Tabela 3.2 sumira važne komponente Internet adresne šeme. Tabela 3.2 Delovi Internet puzle: imena i adrese IP Adresa Svaki uređaj koji je povezan na Internet mora da ima jedinstvenu adresu koja se naziva Internet Protocol (IP) adresa Imena domena Domain Name System dopušta izražavanje kao što je politika.rs da sinonim za numerički IP protokol DNS serveri DNS serveri su baze podataka koji vode računa o IP adresama i domenima imena na Internetu Serveri korena Serveri korena su centralni direktorijumi koji listaju sva imena domena trenutno u upotrebi za specifične domene. Na priemr: .com je vrhovni server. DNS serveri konsultuju servere korena za nefamilijarna imena domena kada se rutira saobraćaj.

46

Klijent/server računarstvo Kada je došlo do eksplozije komutiranih paketskih mreža, dostupni komunikacioni kapaciteti i TCP/IP regulativa i komunikaciona pravila su izazvali revoluciju u računarstvu i doveli do današnjeg Interneta i Weba. Revolucija se nazvala klijent/server računarstvo i bez Weba – u celokupnom svom bogatstvu – ne bi postojala. Klijent/server računarstvo je povezano u mrežu sa jednim ili više servera. Ovi klijenti su dovoljno moćni da izvrše kompleksne zadatke kao što su prikaz bogate grafike, smeštaj velikih fajlova i obradu grafičkih i zvučnih fajlova, sve na lokalnom desktopu ili pokretnom uređaju. Serveri su umreženi računari posvećeni osnovnim funkcijama koja je neophodna klijentskim računarima, kao što je smeštaj fajlova, softverske aplikacije, programi za podršku kao što su Web veza i računari (videti sliku 3.8). Internet je gigantski primer Klijent/server računarstva, na koje je povezano nekoliko miliona klijentskih računara lociranih širom sveta. Da bi ovo shvatili potrebno je da se vratimo u prošlost. 1960-tih i 1970-tih je bilo doba mejnfrejm računara. Računarska snaga je bila jako skupa i ograničena. Najveći komercijalni mejnfrejmovi su imali 128k RAMa i 10 megabajtske diskove, a zauzimali su nekoliko destina kvadratnih metara prostora. Nije bilo dovoljno računarskog kapaciteta da se podrži grafika ili boja u tekstualnim dokumentima. Sa razvojem personalnih računara i lokalnih mreža za vreme kasnih 1970-tih i ranih 1980-tih klijent/server računarstvo je postalo moguće. Klijent/server računarstvo je imalo mnoge prednosti nad centralizovanim mejnfrejm računarstvom. Na primer, bilo je jednostavno proširiti kapacitet dodavanjem servera ili klijenta. Ako jedan server “padne”, bekap ili ogledalski server nastavljaju rad. Ako je jedan klijent fan funkcije, ostali računari su u funkciji. Šta više, radno opterećenje je izbalansirano. Danas imamo oko 3 milijarde PC računara u radu, širom sveta. Kad se ovome dodaju i kapaciteti mobinih uređaja, kao što su prenosni uređaji (Apple iPhone, RIM BlackBery, Android...) onda je agregatni broj od oko 5 milijardi jedinica.

NOVI KLIJENT: RAST MOBILNIH PLATFORMI Postoji novi klijent u gradu. Za par godina, osnovni način pristupa interentu će biti preko visoko portabilnih netbukova i pametnih telefona, a ne preko tradicionalnih desktop ili laptop računara. To znači da će i primarna platforma za e-trgovinu da se promeni. Prema već pomenutum procenama, u 2010 godine je bilo oko 5 milijardi mobilnih telefonskih pretplatnika na svetu, oko tri puta više nego broj vlasnika PCjeva. Oko 25% od broja mobilnih telefona su pametni telefoni, koji imaju mogućnost da pristupe Internetu putem širokopojasnog mobilnog Interneta. Procena je od ot tog broja oko 150 miliona korisnika pametnih telefona širom sveta koristi telefone za e-trgovinu. Netbukovi su deo mobilnih digitalnih platformi jer su napravljeni da mogu da se povežu na Internet korišćenjem bežičnih mreža. Netbuk je laptop sa ekranima od 8”, bez hard diska, sa

47

bežičnim mogućnostima i imaju čipove koji štede energiju, a čiji proizvođač nije Intel. Cene ovih računara su od 200 do 400 USD. Pametni telefoni su razaračka tehnologija, koja je donela veliki pomak u razvoju računarskih procesora. Ova pojava je uticala na raskid četrdesetogodišnjeg dualnog monopola između Intela i Microsofta. Dominacija je trajala od 1982 godine do 2010 godine. Sredinom 2012 godine, Android je preuzeo “vlast” na teritoriji pametnih telefona. Apple iPhone je drugi, Microsoft sa novim operativnim sistemom na trećem mestu dok je Symbian krajem 2011 godine prestao da postoji. Devedeset procenata mobilnih telefona koristi neke verzije Advanced RISC Machine (ARM) čipova. Vlasnik licence je ARM Inc. iPhone koristi ARM 11 čip sa 600MHz procesorske brzine i samo 45 milivata snage (laptopovi koriste procesore sa 25 vata snage – što je 500 puta više). Apple 4G telefoni i iPadovi koriste čipove A4 sa još bržom procesorskom snagom. Pametni telefoni takođe ne koriste ventilatore, kao ni hard drajvove koji gutaju elekričnu energiju, već fleš memorijske čipove. Laptopovi u najboljem slučaju koriste 1W, a čitanje i pisanje. Fleš memorije koriste 50 milivati za čitanje i pisanje.

MODEL INTERNET RAČUNARSTVA U OBLAKU: SOFTVER I HARDVER KAO USLUGA Narastajuća snaga širokog pojasa Interneta potisnula je klijent/server model jedan korak dalje, prema onome što nazivamo računarstvom u oblaku. Računarstvo u oblaku se odnosi na model računarstva u kome firme i pojedinci dobijaju računarsku snagu i softverske aplikacije preko Interneta, pre nego da kupuju hardver i softver i da ih instaliraju na sopstvenim mašinama. [14] Trenutno je to oblik računarstva sa najvećim rastom. U 2010 godini, veličina tržišta je bila 70 milijardi USD, dok se procenjuje da će 2014 biti oko 150 milijardi USD. Hardverske kuće kao što su IBM, HP i Del su izgradile vrlo velike, skalabilne centre za računarstvo u oblaku koje omogućavaju računarsku snagu, storidže za smeštaj podataka i Interent velikih brzina firmama koje počivaju svoje poslovanje na Internetu i softverskim aplikacijama. Softverske firme kao što su Google, Microsoft, SAP, Oracle i Salesforce.com prodaju softverske aplikacije koje baziraju na Internetu. Umesto softvera kao proizvoda u modelu računarstva u oblaku, softver je usluga koju možemo da koristimo preko Interneta. Google tvrdi da ima oko 25 miliona aktivnih korisnika Google Apps. Godine 2010, preko 55,000 firmi širom sveta je koristilo Salesforce.com, softver za CRM softver. Neki od njih koristili su ga na Android G1 telefonima. [18] Cloud Computing ima nekoliko značajnih implikacija za e-trgovinu. Radikalno smanjuje troškove izrade i operativne troškove veb sajtova jer potrebnu hardversku infrastrukturu i softver ne nabavlja ili licencira sam već provajder fakturiše troškove po sistemu “plati kao što trošiš” (engl “pay-as-you-go”) ili “plati kao što rasteš” (“pay-as-you-grow”). Amazon, na primer, nudi usluge koje obuhvataju usluge smeštaja podataka, računarske usluge, usluge baza podataka, usluge slanja poruka i usluge plaćanja. Za pojedince računarstvo u oblaku 48

znači da nama više ne bi trebali moćni laptopovi ili desktopovi kako bi bili uključeni u aktivnosti e-trgovine ili druge aktivnosti. Kompanije, sa druge strane, ne bi trebale da angažuju IT osoblje kako bi podržale ovu infrastrukturu. Ali ovo nosi i jedan rizik: kompanije postaju zavisne od njihovih provajdera usluga u oblaku.

OSTALI INTERNET PROTOKOLI I POMOĆNI PROGRAMI Postoji još mnogo drugih Internet protokola i korisničkih programa koji omogućavaju usluge korisnicima u obliku Internet aplikacija koje trče na Internet klijentu i serverima.

Internet Protokoli: HTTP, E-mail protokoli, FTP, Telnet i SSL HyperText Transfer Protocol (HTTP) je Internet protokol koji se koristi za prenos Web stranica. HTTP je razvijen od strane World Wide Web Consortium (W3C) i Internet Engineering Task Force (IETF). HTTP trči na aplikacionom sloju TCP/IP modela koji je prikazan. HTTP sesija počinje kada klijent pretraživač zatraži resurs, kao što je veb stranica, od udaljenog Internet servera. Kada server odgovori slanjem tražene strane, HTTP sesija za dati objekat se završava. Pošto veb stranice imaju mnoge objekte na njima – grafiku, zvuk ili video fajlove, frejmove itd – svaki objekat mora da bude zatražen slanjem pojedinačne HTTP poruke. Za više informacija o HTTP pogledajte RFC2616 [19], koji govori o standardu HTTP/1.1, verziji koja je danas najčešće u upotrebi. E-mail je jedan od najstarijih, najvažnijih i često korišćenih Internet usluga. Različiti Internet protokoli se koriste da prenesu e-mail poruku i svi trče u Aplikacionom sloju TCP/IP protokola. Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) je Internet protokol koji se koristi za slanje e-mailova na server. SMTP je relativno jednostavan protokol koji bazira na tekstu i razvijen je ranih 1980-tih. SMTP prenosi samo slanje e-mailova. Za pretraživanje e-mailova na serveru, klijet računar koristi ili Post Office Protocol 3 (POP3) ili Internet Message Access Protocol (IMAP). Vi možete da postavite POP3 da pretražite email poruku sa servera i da zatim izbrišete poruku na serveru ili je ostavite da i dalje postoji. IMAP je protokol novijeg datuma podržan od strane svih pretraživača, većine servera i ISP (Internet Servis Provajdera). IMAP dozvoljava korisnicima da pretražuju, organizuju i filtriraju njihove e-mailove pre nego što ih prebace sa servera na svoj računar. File Transfer Protocol (FTP) je jedna od originalnih Internet usluga. FTP trči u aplikacionom sloju TCP/IP protokola i dozvoljava korisnicima da prenesu fajlove sa servera na svoje kliejntske računare i obrnuto. (Primer je program dropbox.com) Fajlovi mogu da budu dokumenti, programi ili veći fajlovi. Telnet je mrežni protokol koji takođe trči u TCP/IP aplikacionom sloju i koristi se da dozvoli udaljeni login na drugi računar. On dopušta emulaciju meinfrejm računarskog terminala. (Industrijski standardi za mejnfremjm računare u doba mejnfrejmova su bili VT-52, VT-100 i

49

IBM 3250). Telnet je bio prvi program za “udaljeni rad” koji je dozvoljavao korisnicima da rade na nekom računaru (u početku mejnfrejmu) sa udaljenih lokacija. Secure Socet Layer (SSL) je protokol koji operiše između transportnog i aplikaconog sloja TCP/IP protokola u obezbeđuje komunikaciju između klijenta i servera. On obezbeđuje i bezbedno plaćanje i komunikaciju u okviru e-trgovine, enkripciju i digitalni potpis.

Pomoćni programi: Ping, Tracert i Pathping Packet Internet Grouper (PING) omogućava proveru veze između klijentovog računara i TCP/IP mreže, vidi sliku 3.10. Ping takođe govori o vremenu koje je potrebno serveru da odgvoori, dajući vam neku ideju o brzini servera i Interneta u datom trenutku. Ping možete da pokrenete iz DOS prompta u Windows operativnom sistemu kucajući: Ping . Tracert je jedan od nekoliko programa za za trasiranje rute puta poruke koju šaljemo prema serveru. [20] Pathping kombinuje funkcionalnosti koje nudi Ping i tracert. Prikazuje detalje puta između dva hosta i statistiku za svako čvorište na putu.

INTERNET DANAS Procenjuje se da je 1997 godine na svetu bilo oko 100 miliona korisnika Interneta. Na dan 31. decembra 2011, procena je bila da je to oko 2.3 milijarde korisnika širom sveta. Rast Internet korisnika u SAD je oko 1% godišnje, dok je u Aziji taj procenat 10% godišnje. Neki smatraju da će sa takvim neverovatnim rastom Internet biti preopterećen. Internet može da se posmatra kao da ima četiri sloja: substrat mrežne tehnologije, transportnu uslugu i reprezentacione standarde, usluge srednjeg sloja i aplikacije. Sloj substrata mrežne tehnologije je komponovan od telekomunikacionih mreža i protokola. Sloj transportnih tehnologija i reprezentacionih standarda bazira na TCP/IP protokolu. Aplikacioni sloj sadrži klijentske aplikacije kao što su World Wide Web, e-mail i audio ili video plejbek. Sloj srednjih usluga je lepak koji drži zajedno aplikacije za komunikacione mreže i uključuje usluge kao što su bezbednost, autentikaciju, adresiranje i smeštajne kapacitete.

KIČMA INTERNETA Izvorno, Internet je imao jednu kičmu (engl. backbone), ali danas ima više kičmi međusobno povezanih, prenoseći informacije sa jedne privatne mreže na drugu. [21] Ove privatne mreže se nazivaju mrežnim uslužnim provajderima (engl. Network Service Provider (NSP)),

50

koja je vlasnik i kontroliše velike kičmene mreže (AT&T, AOL, Verizon...). U cilju pojednostavljenja mi ćemo ove mreže kičmenih mreža nazvati pojedinačna “kičma”. Kičma se vezuje na veliki “cevovod” koji transportuje podatke širom sveta u milisekundama. U SAD se kičma sastoji od fiber-optičkog kabla sa širinom pojasa od 155 MBps do 2.5Gbps. Širina pojasa meri koliko mnogo podataka može da se prebaci preko komunikacionih medijuma u fiksnom vremenskom periodu i obično se izražava u bitima u sekundi (bps), kilobitima u sekundi (kbps – hiljade bitova u sekundi), megabitima u sekundi (Mbps – milionima bita u sekundi) ili gigabitima (Gbps – milijarde bita u sekundi). Veze između kontinenata se ostvaruju kombinacijom podvodnih fiber-optičkih kablova i satelitskih linkova. Kičme u drugim zemljama tipično operišu kao mešavina privatnog i javnog vlasništva. Redundansa označava multiplicirane uređaje i putanje u mreži.

INTERNET TAČKE RAZMENE U svakoj mreži postoji veći broj čvorišta (engl hub) gde se kičma preseca sa regionalnim i lokalnim mrežama i gde se vlasnici kičme povezuju jedni sa drugima. Ova čvorišta su se inicijalno zvala Network Acess Points (NAP) ili Metropolitan Area Exchange (MAE), ali je danas prihvaćen opšti naziv Internet Exchange Point (IXP). IXP koristi računare visoke brzine kako bi spojio kičme regionalnih i lokalnih mreža i razmenio poruke sa drugim računarima. Regionalne i lokalne mreže su u vlasništvu lokalnih i privatnih telekomunikacionih firmi. Mnoge su instalirale fiber-optičke mreže koje operišu na 100 Mbps.

KAMPUS MREŽE Na univerzitetima u SAD postoje univerzitetske ili kampus mreže od kojih su neke eksperimatelne i velikih brzina.

INTERNET SERVIS PROVAJDERI Virme koje vrše usluge prenosa Interneta na najnižem nivou, prenoseći Internet do firmi, institucija i domaćinstava se nazivaju provajderi Internet usluga ili Internet servis provajderi (ISP). To su maloproavci koji obezbeđuju tkz “uslugu poslednje milje”. Najveći svetski provajderi su AOL, Earthlink, Comsat, Verizon, EUnet, ali i lokalne telefonske kompanije koje nude dial-up, DSL telefonski pristup, kao i kablovski pristup. Satelitske firme takođe nude pristup Internetu na lokacijama do kojih je nemoguće doći putem kabla. Tabela 3.3 sumira varijetet usluga, brzine i cene ISP Internet usluga. Postoje dva tipa ISP usluga: uskopojasne i širokopojasne. 51

Tabela 3.3 ISP nivoi usluga i izbor širine pojasa USLUGA Cena/mesec Brzina do desktopa (kbps) Telefonski modem $10-$25 30-56 kbps DSL $15-$50 768 kbps – 5 Mbps FiO5 $90-$130 15 Mbps – 50 Mbps Kablovski modem $20-$50 1Mbps – 20 Mbps Satelit $20-$50 768kbps – 5 Mbps T1* $300-$1,200 1.54 Mbps T2* $2,500-$10,000 45 Mbps *U Evropi su umsto T1 i T2 kanala prisutni E1 i E2. Brzine su 2 Mbps odnosno 60 Mbps, a cene su približno iste Uskopojasne usluge su tradicionalne telefonske modemske veze koje rade na 56.6 kbps (aktuelni protok je oko 30 kbps, jer ima dosta šuma što izaziva stalno slanje paketa. Širokopojasni Intenet – u kontekstu Internet usluga – odnosi se na bilo koju komunikacionu tehnologiju koja dopušta klijentima da prenose audio i video fajlove prihvatljivom brzinom – uopšteno gledano sve preko 100kbps. Takođe bi trebalo voditi računa o šumu, pa je realna brzina dosta manja. Digitalna pretplatnička linija (engl Digital Subscriber Line – DSL) je usluga telefonske tehnologije koja obezbeđuje pristup Internetu velikih brzina. Reč je o brzinama od 768kbos do 7Mbps. DSL usluga je u okviru 2 milje (3.2 kiliometra) od najbliže telefonske centrale. Kablovski modem se odnosi na kablovsku televizijsku tehnologiju koji koristi isti analogni ili digitalni kabl za prenos televizijskog signala do kuća. Preko kablovskog modema može da se prenese od 1Mbps do 15Mbps. T1 i T3 kao i E1 i E3 su internacionalni telefonski standardi. Prvi par se odnosi na SAD, drugi na Evropu. T1 prenosi 1.54Mbps, E1 2Mbps, dok je T3 i E3 dvadeset puta veći kanal u oba slučaja. Satelitske kompanije obezbeđuju Internet velikih brzina primarno u domove i kancelarije u ruralnim sredinama koji su locirani u oblasti gde kablovski operateri ne mogu da dopru. Cene padaju drastično. U telekomunikacijama cene opadaju sa povećanjem broja korisnika. Ili bolje rečeno, koristeči tkz Gilderov zakon: “Cene Interneta ostaju nepromenjene, a kapaciteti se dupliraju polugodišnje.” S tim je u vezi i brzina uskopojasnog i širokopojasnog Interneta, tabela 3.4.

Tabela 3.4 Vreme za preuzimanje 10-minutnog fajla u zavisnosti od tipa usluge Tip Internet usluge Vreme potrebno za preuzimanje Uskopojasni Internet

52

Telefonski modem Širokopojsani Internet DSL (1Mbps) Kablovski modem (10 mbps) T1 T3 sekundi

25 minuta 1.33 minuta 8 sekundi 52 sekundi 2 sekunde

INTRANET I EKSTRANET Intranet je TCP/IP mreža locirana u okviru pojedinačne organizacije u cilju komunikacija i obrade informacija. Najveći provajder softvera za lokalne mreže je Microsoft, pa zatim Linux. Ekstranet je mreža u kojoj firma dopušta spoljnim korisnicima da pristupe njenoj mreži, njenim TCP/IP mrežnim resursima. Intrenat i ekstranet najčešće ne funkcionišu na bazi komercijalnih transakcija.

KO RUKOVODI INTERNETOM? Ljubitelji i promoteri Interneta obično vole da kažu da niko ne rukovodi Internetom i da je Internet van i iznad zakona. Ustvari, postoji nekoliko organizacija koje imaju uticaj na sistem i nadzor operacija nad Internetom. Između ostalih tu su: Intenet Architecture Board (IAB) koji definiše celokupnu strukturu Interneta Internet Corporation for Assigned Names and Numbers (ICANN) koji dodeljuje IP adrese i upravlja sistemom vrhovnih domena. ICANN je kreiran od strane američkog ministarstva trgovine 1998 godine. Internet Engineering Steering Group (IESG) koji nadgleda standarde respektujući Internet. Internet Engineering Task Force (IETF) je grupa iz privatnog sektora koja se bavi prognozama u vezi rasta Interneta, vodeći računa o evoluciji i operacijama. Internet Society (ISOC) je konzorcijum korporacija, vladinih agencija i neprofitnih organizacija koje nadgledaju Internet polise i praksu. World Wide Web Consortium (W3C) je većinski akademska grupacija koja postavlja HTML i ostale programske standarde za veb. International Telecommunication Union (ITU) pomaže oko tehničkih standarda. Inicijalno je američko ministarstvo trgovine vodilo računa o 13 korenih servera, ali je onda briga prebačena na ICANN. 53

INTERNET2: INFRASTRUKTURA BUDUĆNOSTI Da bi shvatili dobiti od Interneta budućnosti, moramo prvo da shvatimo ograničenja trenutne infrastrukture Interneta.

OGRANIČENJE TRENUTNOG INTERNETA Većina trenutne Internet infrastrukture je stara nekoliko dekada. Zato su već sada u mrežu ugrađena brojna ograničenja uključujući: Ograničenja u širini pojasa. Nema dovoljno kapaciteta u kičmi. Ograničenja u kvalitetu usluga. Danas paketi koriste kružne rute da bi došli do svojih krajnjih odredišta. To je kreiralo fenomen čekanja – poruke kasne zbog neočekivanih ruta paketa informacija kroz mrežu. Ovo je naročito izraženo kod telefoniranja i kod filmova kada se oseća “isprekidanost”. Danas Internet koristi polisu “najboljih napora” za kvalitet usluga (engl quality of service – QoS). Ograničenje mrežne arhitekture. Danas imam pojavu da hiljade ljudi žele da prime neku muzičku numeru na svoj računar istovremeno. To dramatično usporava rad servera. To je drukčiji sistem prenosa u odnosu na televiziju, gde se jedan program emituje u milionima domova. Ograničenja u vezi razvoja jezika. HTML je jezik koji se koristi za izradu veb stranica, ali je danas došao do svojih krajnjih granica. Žičani Internet. Današnji Internet bazira na kablovima - fiber-optičkom i bakarnom. Bakarni kablovi su tehnologija stara par stotina godina, a fiber-optički kabl je skup da se polaže ispod zemlje. Sa druge strane, mobilna mreža je preopterećena brojem korisnika. Na kraju, zamislite Internet 100 puta brži od današnjeg.

INTERNET2 PROJEKAT INTERNET2 je konzorcijum od više od 200 univerziteta koji rade partnerski sa vladinim agencijama i privatnim kompanijama sa ciljem da Internet učine mnogo efikasnijim. [22] Tri primarna cilja Internet2 su: • Kreirati mrežne mogućnosti vrlo velikih brzina za istraživačku zajednicu • Omogućiti revolucionarne Internet aplikacije • Obezbediti brz prenos novih mrežnih usluga i aplikacija široj Internet zajednici Sa Internetom od 100Gbps, visokokvalitetna verzija filma Matriks trebalo bi da se sa jednog čvorišta u mreži pošalje na drugo za svega pola minute, naspram trenutna dva dana tipične kućne brzine Interneta.

54

ŠIRE OKRUŽENJE INTERNET2 TEHNOLOGIJE: POČETNA I KRAJNJA MILJA Godine 2007, NSF je počeo radove na inicijativi za Globalno okruženje za mrežne inovacije (Global Environment for Networking Innovation (GENI)). Inicijativa obuhvata novo dodeljivanje imena i adresa, novu arhitekturu, poboljšane mogućnosti što uključuje dodatnu bezbednost i povećanu dostupnost. Promene stižu u dve oblasti: fiber-optičkom prenosu i bežičnim Internet uslugama.

FIBER OPTIKA I EKSPLOZIJA ŠIROKOG POJASA U PRVOJ MILJI Fiber-optički kabl se sastoji od stotina vlakana stakla koji koriste svetlost za prenos podataka. Sve više zamenjuje postojeće koaksijalne i kablove sa upletenim paricama. Oni prenose mnogo više podataka pri većoj brzini i manjom interferencijom i boljom sigurnošću podataka. Fiber-optički kabl je takođe tanji i lakši i zauzima manje prostora za vreme instalacije. Enormni porast saobraćaja u periodu 1998 do 2001 godine doveo je do bankrota velikih svetskih kompanija kao što su WorldCom i Global Crossing, dok su mnoge zabeležile veliki deficit. Cena iznajmljene linije između Los Anđelesa i Njujorka je pala u 2010 godini sa 100,000 USD mesečno na 1,500 USD mesečno. Pad cena se odigrao prevashodno zbog stalnih tehničkih unapređenja u telekomunikacionoj opremi. U Srbiji je veliki pad cena bio u periodu 2002-2004 godine. U nešto malo više od godinu dana, cene su pale za preko 10 puta, iako je to bio period početnog uvođenja Interneta u kompanije i domaćinstva i „pre ADSL“ period. Novi poslovni modeli i dalje baziraju na upotrebi fiber-optičkih kablova, najviše ih koriste YouTube (Google), Facebook, Myspace i ostale aplikacije koje zahtevaju velike kapacitete i brzine. Zahtev za fiber-optičkim kablovima se povećava. Interaktivna onlajn televizija, onlajn Holivudski filmovi, jeftino VoIP telefoniranje i Internet pristup sve iz iste kompanije ili domaćinstva, nateralo je da velike svetske kompanije potroše velike pare za razvoj infrastrukture. Fiber-optički kabl do lokacije (engl Fiber to the Premises (FTTP)) će biti najbrže rastuća širokopojasna veza u drugoj dekadi 21 veka. Tabela 3.5 ilustruje nekoliko optičkih širokopojasnih standarda i komprimuje ih kroz standardne T i E linije. Tabela 3.5 Standardi za optički široki pojas velikih brzina STANDARDNA BRZINA T1

1.544 Mbps

T3

43.232 Mbps

OC3

155 Mbps

OC12

622 Mbps

55

OC48

2.5 Gbps

OC192

9.6 Gbps

Primedba: OC je skraćenica za Optical Carrier

Poslednja milja: mobilni bežični Internet pristup Zajedno sa fiber-optikom i fotonikom, najvažniji razvoj će biti u obalsti mobilnih bežičnih Internet veza. Bežični Internet brine o poslednjoj milji pristupa Internetu kod korisnika, u kancelarijama ili kod ćelijskih telefona bilo gde. Internet2 će značajno da bazira svoj rad na bežičnoj tehnologiji kako bi povezao pametne telefone i računare na veb i LAN. U 2010, bežični pristup Internetu je bazirao ili na Internetu preko mobilnih telefona velikih brzina ili preko Wi-Fi veza. Očekuje se da će broj prodatih notebookova vrlo brzo dostići prodaju desktopova. Pametni telefoni beleže najveći porast prodaje. Mobilni uređaji će zaposesti resurse koji su danas veoma kritični.

Pristup bežičnih telefona Internetu, naspram pristupa preko bežičnih mreža Postoje dva osnovna tipa bežične veze: one koja bazira na telefonima i ona koja bazira na računarskom pristupu. Pristup koji bazira na telefoniranju spaja korisnike na globalni telefonski sistem (zemaljski, satelitski i mikrotalasni) koji ima dugu istoriju rada sa hiljadama korisnika simultano. Sistemi za plaćanje i transakcioni sistemi su u opticaju na ovim platformama. Prva generacija mobilnih mreža je bila analognog tipa. Druga generacija (2G) je bila relativno spora paketska digitalna mreža, koja je prenosila podatke brzinom od oko 10kbps – što je iznosilo oko petine brzine kućnih modema. Mreže iz generacije 2.5G su radile na brzinama od 60-144kbps koristeći GPRS (General Packet Radio Service). Napredna verzija GPRSa koje se naziva EDGE može da prenese između 384 kbps i 2 Mbps. Postoje dva bazna tipa 3G mreža: (i) one koje baziraju na Global System for Mobile Communications (GSM) standardima i (ii) one koje baziraju na Code Division Multiple Access (CDMA, koriste se najviše u SAD). Takođe počinju da se nude i usluge 3G+ i 3.5G mreža koje obezbeđuju brzine do 14.4 Mbps. 4G mreže koriste WiMax tehnologiju, poznatu kao Long Term Evolution (LTE). 4G mreže obezbeđuju od 72Mbps, a LTE do 300 Mbps. U

56

tabeli 9 je dat sumarni pregled različitih telefonskih tehnologija koje se koriste za bežični Internet pristup. Pametni telefoni kombinuju funkcionalnost ćelijskih telefona, kao što su Apple iPhone, Tmobile Android G1/G2 ili Rim BlackBerry, kao i mobilni laptop računari sa Wi-fi mogućnostima. To omogućava prebacivanje muzike na uređaj, kao i video materijal, pristup vebu i telefonske usluge. Uređaji u potpunosti konvergiraju.

Tabela 3.6 Bežični Internet pristup kod telefonskih tehnologija Tehnologija 2G Global System for mobile comunication Time Division Multiple Access (TDMA) CDMA 2.5G General Packet Radio Services (GPRS) EDGE CDMA2000 1xRTT 3G (Treća generacija) CDMA2000 EV-DO HSPA (W-CDMA) 3.5G (3G+) CDMA2000 EV-DO, Rev.B HSPA+ 4G (Četvrta generacija) Long Term Evolution (LTE) WiMax

Brzina 10kbps 10 kbps 10 kbps 30-70 kbps

30-170kbps

Do 14.4 Mbps Do 11 mbps Do 100-300 Mbps 72Mbps

Kada se jednom veza uspostavi sa korisničkog pametnog telefona, postoje različiti načini da se isporuče veb stranice. Apple iPhone ima veliku rezoluciju i stranice se isporučuju u HTML formatu, a korisnik bi trebalo da skroluje stranice kako bi postigli navigaciju. Stariji telefoni koriste Wireless Apllication Protocol (WAP) ili iMode, vlasništvo japanske kompanije NTT DoCoMo. Wireless Local Area Network (WLAN) Internet pristup je nastao iz potpuno drukčijeg okruženja, iz telefonski baziranog Internet pristupa. Popularno poznat kao Wi-Fi, WLAN ima zadatak da (dominantno) spoji stacionarne klijentske računare sa serverima u okviru lokalnih oblasti, tj na rastojanju od oko nekoliko stotina metara (bez prepreka). Funkcija WLANa je da šalje radio signal kroz etar posebno odabranom frekvencom (2.4 -5.875 GHz, zavisno od tipa standarda). U tabeli 3.7 je dat pregled ovih tehnologija. Tabela 3.7 Tehnologije za pristup bežičnom Internetu Tehnologija

Rang/brzina 57

Wi-fi (IEEE 802.11a-802.11n)

100 m/11-70Mbps

WiMax (IEEE 802.16)

50 km/50-70Mbps

Bluetooth

1-30m/1-3Mbps

Ultra-Wideband (UWB)

10m/5-10Mbps

ZigBee

10m/250kbps

U Wi-Fi mreži, bežična tačka pristupa (poznata i kao “hot spot”) povezuje se na Internet preko širokopojasne veze (kabl, DSL telefona ili T1/E1) i zatim prenosi radio signal na predajnik/prijemnik instaliran na laptop ili mrežnu karticu na PC računaru. Wi-fi nudi širinu pojasa od 11-70 Mbps, što je mnogo više nego bilo koja 3G ili 4G mreža, ali je rang ograničen na maksimalno 300 metara, sa izuzetkom WiMaxa. Wi-fi je izuzetno jeftina tehnologija. Poslovna zgrada koja ima akses pointe na svakom spratu, i koji svaki košta po oko 100 USD, daje cenu od oko 1500 USD, dok kabliranje Eternet kablom košta oko 500,000 USD. Činjenica da Eternet kabl radi teoretski na 100Mbps, ili oko 10 puta brže od bežične tehnologije, ali je kapacitet Wi-Fi mreže prihvatljiv. Istaknute mreže je napravio provajder Boingo Wireless koji ima preko 100,000 hot spotova širom globusa. Wayport (sada vlasništvo AT&T) kreirao je još jednu veliku mrežu koja pruža usluge Wi-fi usluga u hotelima, na aerodromima, McDonalds restoranima u Hertz kancelarijama za rentiranje automobila i u još oko 20,000 hot spotova širom sveta. T-Mobile je napravio mrežu u Starbucks kafićima i hiljadama drugih javnih lokacija. Apple je napravio Wi-fi koja je automatski dostupna iPhone i iPad uređajima kao alternativu mnogim skupljim i sporijim 3G i 4G celularnim sistemima. Da li će WLAN da bude takmac mnogo skupljim 3G telefonima? Odgovor je “eventualno, ali ne uskoro”. Mobilni telefoni imaju praktično neograničen rang za mobilne klijente i pokretne uređaje i dobri su za e-mailove i veb pretraživače. WiMax (IEEE 802.16) sugeriše da će preuzeti značajno tržište od moblnih mreža. Druga WLAN tehnologija koja je trenutno dostupna je Bluetooth. Ona je preuzeta iz Skandinavskih telekomunikacionih firmi kao što je Ericsson, Nokia i Siemens, 1990tih. Povezuje mobilne platforme sa mrežom. Bluetooth radi na 2.4 GHz. Koristi tehnologiju frequency-hopping sa maksimalnih 1,600 skokova u sekundi na 79 frekvenci, što daje odličnu zaštitu od interference.

Dobit od Internet tehnologije Neke od glavnih dobiti ovih tehnologija uključuju IP multikasting, rešenja latencije, garantovane nivoe usluga, niže nivoe grešaka i smanjene troškove. 58

IP multikasting Budućnost Interneta postaje centar za zabavu, zamenjujući radio, televiziju, pozorište. To znači da će Holivudski filmovi, televizijski šou programi i sve vrste muzike ikad digitalizovane rutinski da pređu sa kraja na kraj sveta prema zahtevima korisnika. To može da izazove skoro kolaps Interneta. Inernet2 će da reši ovaj problem. Jedna od mogućnosti je IP multikasting. IP multikasting je skup tehnologija koji omogućava efikasnu isporuku velikih fajlova na mnoge lokacije na mreži. Pre nego da pravi višestruke kopije, poruka se distribuira na više primaoca u tački početka poruke. Multicasting inicijalno šalje samo jednu poruku i ne kopira je pojedinačnim primaocima sve dok ne stigne na najbližu tačku mreže minimizirajući pri tome potrošnju širokog pojasa. U toj tački ruteri prave kopije prema potrebi kako bi opslužili tražene klijente, a pošiljaoc šalje samo jednu kopiju preko Interneta.

Rešenje za kašnjenje Jedan od izazova paketske distribucije, kada su podaci podeljeni u pakete i zatim poslati da se sretnu na postojećoj destinaciji, je da današnji Internet ne razlikuje kada je u pitanju slanje telefonskog glasovnog ili video signala. Kao rezultat dobijamo izobličeni audio ili video strim. Internet2 obećava da će ovo da reši na najbolji način i da će audio i video porukama dati najviši prioritet, a samim tim i kvalitet.

Garantovani nivoi usluga i niski prag grešaka Današnji Internet obećava samo “najbolji napor”. Internet2 obećava da ćemo zakupiti pravo da se naši podaci kreću kroz mrežu zagarantovanom brzinom.

Pad troškova Prema zakonitostima Metcalfa [23] i kasnije modifikacije od strane Odlyska [24], više korisnika na mreži znači manje troškova i jeftiniju usluga. Očekuje se da sa brojem korisnika opadne i cene usluge.

WORLD WIDE WEB Bez veba nema e-trgovine. Pronalazak veba doveo je do neverovatne ekspanzije digitalnih usluga kod miliona amaterskih korisnika računara. Dok se Internet rodio 1960tih, veb nije pronađen do 1989-1991. Dr Tim Berners Li (Tim Berners Lee) iz Evropske laboratorije za fiziku čestica, bolje poznate kao CERN, prvi je dao principe rada veba. Nekoliko autora pre njega, kao što su Vaniver Buš (Vannevar Bush, 1945) i Ted Nelson (1960) sugerisali su mogućnost organizovanog znanja kao skup povezaih stranica koje korisnici mogu slobodno 59

da koriste. Berners-Li i njegove kolege su ugradile ove ideje i razvile početnu verziju HTMLa, HTTPa, veb servera i pretraživača, četiri osnovne komponente veba. Berner-Li je prvo napisao računarski program koji je dozvoljavao formatiranje stranica na njegovom računaru upotrebom ključnih reči (hiperlinkova). Klikom na ključne reči, dokument je trebalo momentalno da ga odvede na drugi dokumenat. Berners-Li je koristio moćni jezik za označavanje (engl. markup) koji se zvao SGML (Standard Generalized Markup Language). Berners-Li je nazvao ovaj jezik Hyper Text Markup Language, ili HTML. On je zatim došao na ideju da smesti svoje HTML stranice na Internet. Udaljeni klijentski računari su trebali da pristupe tim stranicama upotrebom HTTP. Prve veb stranice su bile samo tekstualne crno bele sa tekstualnim hiperlinkovima u zagradama. Informacije su deljene na vebu kao tekstualne do pojave Marka Andresena (Marc Andreessen) i njegovih kolega iz američkog nacionalnog centra za superračunarske aplikacije (National Center for Supercomputing Applications – NCSA) na univerzitetu Ilinois, koji su kreirali veb pretraživač sa grafičkim korisničkim interfejsom (Graphic User Interface – GUI) kojeg su nazvali Mosaic, koji je omugućavao da se veb dokument vidi grafički – koristio je pozadine u boji, slike i čak primitivne animacije. Mosaic je bio softver koji je mogao da radi na svim platformama, Windows, Macintosh ili Unix. Mosaic pretraživač je prikazivao HTML tekst na veb stranici kao grafički interfejs u okviru GUI operativnog sistema. Grafički veb pretraživač je kreirao mogućnost univerzalnog računarstva, deljenja fajlova, informacija, grafike, zvuka, videa i ostalih objekata po svim računarskim plaftormama na svetu, bez obzira na operativni sistem. To znači, gde god da bili na svetu, koji god računar i operativni sistem koristili, videćete iste veb stranice. To je bilo nezamislivo pre 1993 godine. Godine 1994, Andresin i Džim Klark (Jim Clark) su osnovali Netskejp (Netscape), koji je napravio prvi komercijalni pretraživač. Mosaic se distribuirao besplatno. U avgustu 1995, Microsoft je objavio svoju verziju pretraživača koju je nazvao Internet Explorer. U narednim godinama, Netskejp je pao sa 100% tržišta na manje od 5% u 2009 godini. Sudbina Netskejpa ilustruje važnu poslovnu lekciju iz e-trgovine. Inovatori obično nisu dugoročni pobednici, već su to mudri sledbenici koji često imaju neophodni kapital potreban za dugoročno preživljavanje.

HYPERTEXT Veb stranicama se pristupa preko Interneta jer softver vašeg veb pretraživača na vašem PCju zahteva prikaz veb stranica smeštenih na Internet host serveru upotrebom HTTP protokola. Hypertext je način da se formatiraju stranice sa ubačenim linkovima koji povezuju dokumente jedne sa drugima i koje takođe povezuju stranice sa drugim objektima kao što su zvuk, video ili animacioni fajlovi. Primer: kada vi otkucate veb adresu u vaš pretraživač, kao što je http://www.sec.gov, vaš pretraživač šalje HTTP zahtev na sec.gov server tražeći naslovnu stranicu sec.gov. 60

HTTP je prvi skup slova na početku svake veb adrese, iza koje sledi ime domena. Ime domena određuje računar server neke organizacije na kojoj se nalazi traženi dokument. Mnoge kompanije imaju ime domena koje je istovetno ili vrlo blisko njenom zvaničnom korporativnom imenu. Putanja direktorijuma i ime dokumenta sadrže dva dodatne elementarne informacije u okviru veb adrese koje pomažu pretraživaču da nađe odgovarajuću stranu. Zajedno se adresa naziva URL (Uniform Resource Locator). Kada se ukuca u pretraživač, URL govori gde se tačno informacija nalazi. Na primer, u sledećoj URL adresi: http://www.ebv.com/en/products/categories/type/categories/category/memory.html?ct_r ef=u162&cHash=2ecf3d6e39 http – protokol koji se koristi da bi se prikazale veb stranice www.ebv.com – ime domena en/products/categories/type/categories/category – put direktorijuma koji identifikuje gde je stranica smeštena na veb serveru memory.html?ct_ref=u162&cHash=2ecf3d6e39 – ime dokumenta i njegov format (html stranica) Ekstenzije vrhovnih domena (engl. Top Level Domain – TLD) trenutno dodeljuje ICANN asocijacija. Ovi domeni su prikazani u tabeli 3.8. Države takođe imaju domene, kao što su .uk, .fr, .de (Ujedinjeno kraljevstvo, Francuska, Nemačka). Oznaka za Srbiju je .sr ili ćirilički .срб, a kontroliše ga Registar nacionalnih Internet domena Srbije, RNIDS (www.rnids.rs). Ovi domeni se često označavaju kao country-code top-level domeni (ccTLD). Od 2008 godine, ICANN je omogućio da i neki gradovi, regioni i etničke pripadnosti imaju ekstenziju (gTLD) (.berlin, .africa, .eus, .health, pa čak i brendovi imaju domen .deloitte). Takođe je ICANN omogućio da se za imena domena koriste i druga pisma kao što je arapsko ili ćirilica, pa tako i Srbija ima svoj domen na ćirilici. Tabela 3.8 Vrhovni domeni Opšti vrhovni Godina Svrha Sponzor/operator domeni (gTLD) uvođenja .com 1980te Bez ograničenja, ali sa VeriSign namerom da bude za komericjalne registrante .edu 1980te Obrazovne institucije SAD Educase .gov 1980te Vlada SAD Generalni servis vlade SAD .mil 1980te Vojska SAD Američko ministarstvo odbrane .net 1980te Bez ograničenja, ali VeriSign namenjeno prevashodno mrežnim provajderima .org 1980te Bez organičenja, ali Javni interesni registar 61

namenjeno organizacijama Organizacije napravljane na osnovu međunarodnih mirovnih sporazuma između vlada Vazduhoplovna transportna industrija

.int

1998

.aero

2001

.biz .coop .info .museum

2001 2001 2001 2001

Poslovanje Kooperativa Korišćenje bez ograničenja Muzeji

.name .pro

2001 2002

.jobs .travel .mobi

2005 2005 2005

.cat

2005

.asia

2006

.tel

2006

.xxx .срб

2010 2011

Za pojedince Knjigovođe, advokati, lekari i druge profesije Traženje poslova Putovanja Veb sajtovi za mobilne telefone Pojedinci, organizacije i kompanije koje promovišu Katalonski jezik i kultura Regionalni domeni za kompanije, organizacije i pojedince u Aziji Telefonski brojevi i ostale kontaktne informacije Pornografski sadržaj Srpski vrhovni ćirilički domen

(radio do 31. Decembra 2002) Internet Assigned Numbers Authority (IANA) Societe Internationale de Telecommunicationes Aeronautiques SC (SITA) NeuLevel DotCooperation LLC Afillias LLC Museum Domain Name Association (MuseDoma) Global Name Registry Ltd RegistryPro Ltd Employ Media LLC Triallance Corporation mTLD Top Level Domain Ltd Fundacio puntCAT

DotAsia Organization

ICM Registry Još nije odobreno RNIDS

JEZICI OZNAKA Koncept da se uvede jezik koji bazira na oznakama (engl. markup) bazira još iz 1960tih i naziva se Generalized Markup Language (GML).

Standard Generalized Markup Language (SGML) Godine 1986 Medjunarodna organizacija za standarde (ISO) usvojila je standard za GML (Standard Generalized Markup Language). On je bio nezavistan od bilo kog softverkog

62

programa, ali je, na nesreću, bio jako komplikovan i težak za učenje i nije bio široko prihvaćen.

HyperText Markup Language (HTML) HyperText Markup Language (HTML) je GML koji je relativno lak za upotrebu. HTML pruža veb dizajnerima fiksan skup “tagova” koji se koriste za formatiranje veb stranica. Kada se tagovi ubace u veb stanicu, njih kasnije interpretira pretraživač i formatira ih u stranicu na ekranu. HTML definiše strukturu i stil dokumenta, uključujući zaglavlje, grafičko pozicioniranje, tabele i formatiranje teksta. Kada pravimo sajt za e-trgovinu, vodimo računa iz kojih će glavnih verzija pretraživača naše stranice da budu posećene. HTML veb stranice mogu da se kreiraju iz bilo kog tekst editora, kao što su Notepad ili Wordpad, Microsoftovog Worda ili bilo kog alata za razvoj kao što je Microsoft Expression Web ili Adobe Dreamweaver. Trenutno je aktuelna verzija HTMLa 4.01, dok je u avgustu 2012 HTML5 bio još u fazi razvoja. HTML5 u sebi sadrži video plejbek i drag-and-drop funkciju koje su se ranije mogle naći u Adobe Flash-u. YouTube i neki drugi sajtovi su striktno koristili Flash, dok je Apple odbijao da koristi Flash na svojim i-uređajima već je razvijao svoje vlastite playback alate.

eXtensible Markup Language (XML) eXtensible Markup Language (XML) je znakovni jezik razvijen od strane World Wide Web konzorcijuma (W3C) i sličan je HTMLu. XML je napravljen da opiše podatke i informacije.

Web serveri i klijenti Već smo opisali klijent/server računarstvo kao revoluciju u računarskoj arhitekturi. Kao što znamo, server je računar zakačen na mrežu sa osnovnim zadatkom da se na njemu smeštaju fajlovi, kontrolišu periferni uređaji i da se komunicira sa spoljašnjim svetom, uključujući i Internet Ali šta je veb server? Softver za veb server se odnosi na softver koji omogućava računaru da isporučuje veb stranice pisane u HTML kodu računarima klijenta preko mreže. Ovo se ostvaruje slanjem HTTP zahteva. Dva vodeća veb serverska softvera su Apache, koji je besplatan i pokriva tržište od oko 57% i Microsoftov Internet Information Services (IIS) koji pokriva oko 24% tržišta. Ostale mogućnosti koje veb serveri pokrivaju su: Bezbednosne usluge – jako su važne za transakcije plaćanja, jer veb serveri takođe podržavaju SSL

63

FTP – Ovaj protokol dozvoljava korisnicima da prenesu fajlove sa i na server Pretraživačke mašine – omogućavaju indeksiranje veb stranica pri tome praveći indeksnu tabelu sa stranicama Pojam veb server takođe označava i fizički računar kojeg pokreće veb server softver. Vodeći proizvođači ovog softvera su IBM i HP. Svaki javni veb serverski računar ima IP adresu. Na primer, ako otkucamo www.subaru.com otići ćemo na naslovnu stranicu proizvođača automobila. Postoji više vrsta specijalizovanih servera, kao što su: Serveri baza podataka Serveri oglasa Video serveri Veb klijent, sa druge strane, je bilo koji računarski uređaj zakačen na Internet koji može da zatraži HTTP zahtev i prikaže HTML stranicu. Treba ponoviti, da uređaji koji beleže rast nisu računari već pametni telefoni, netbukovi i iPadovi, pa će cela tehnologija morati da se prilagodi njima.

VEB PRETRAŽIVAČI Veb pretraživač je softver kome je primarna svrha da prikaže veb stranice. Pretraživači imaju i dodatne osobine, kao što su e-mailovi i novinske grupe (onlajn diskusione grupe ili forumi). Vodeći pretraživač je Internet Explorer, ali mu se približio Google Chrome.

INTERNET I VEB: KARAKTERISTIKE Internet i veb su razvili brojne moćne nove softverske aplikacije. Mi ih nazivamo veb uslugama. U nastavku slede opisi nekih od najčešće korišćenih.

E-MAIL Još od najranijih dana, elektronska pošta ili e-mail je bila najčešće korišćena aplikacija na Internetu. Pretpostavlja se da danas postoji preko 2.9 milijardi naloga za e-mail, a da se godšnje pošalje preko 9 triliona poruka godišnje. Pretpostavka je da je od tog iznosa porcenat spama od 40-70%. E-mail marketing ćemo da obradimo naknadno. E-mailovi koriste serije protokola kako bi omogućile protoke koji sadrže tekst, slike, zvuk i video klipove kako bi ih prebacili sa jednog korisnika na drugog. To je danas najpopularniji vid poslovne komunikacije, popularniji čak i od telefona, faksa i samog poštanskog saobraćaja. E-mailovi dozvoljavaju slanje priloga (engl. Attachment) što predstavlja fajlove u okviru samih poruka. Fajlovi mogu da budu dokumenti, slike, zvučni zapisi ili video isečci.

TRENUTNE (INSTANT) PORUKE Jedna od formi koja najviše raste u onlajn ljudskim komunikacijama su trenutne poruke (engl. Instant Messaging, IM). “Trenutni glasnik” (engl. Instant Messenger) je program koji je instaliran na serveru za trenutne poruke. Tekst je primarni mehanizam za komunikaciju

64

kod trenutnog glasnika, ali korisnici mogu da umetnu audio i video isečke ili fotografije ili čak i da učestvuju u video konferencijama. Većina sistema koristi neke od trenutnih glasnika, kao što su Windows Live Messenger, Yahoo Messenger, Gogle Talk. Skype, Facebook i MySpace koriste sisteme za trenutne poruke.

PRETRAŽIVAČKE MAŠINE Niko pouzdano ne može da kaže koliko veb stranica zaista postoji. Google trenutno pretražuje od 60 do 100 milijardi veb stranica. Ali je možda taj broj i ceo trilion stranica. Očiglodno je da je pronalaženje specifične veb stranice koja može da pomogne vašem poslovanju skoro momentalno, vrlo važan problem. Pretraživačke mašine rešavaju problem pronalaženja korisnih informacija skoro momentalno. Američki korisnici Interneta generišu skoro 15-18 milijardi upita mesečno. Postoji stotinak pretraživačkih mašina, ali se najveći broj pretraživanja odigrava preko najvećih pet pretraživačkih mašina. Veb pretraživačke mašine su se pojavile ranih 1990tih godina, ubrzo nakon štoje Netscape objavio svoj prvi komercijalni veb pretraživač. Prvi pretraživači su bili relativno jednostavni softveri. Ti rani programi su pozivali razne popisivače (engl. crawler), posećenih stranica i prikipljali su informacije o sadržaju svake stranice. Prvi veb popisivač, WebCrawler, je objavljen 1994 godine. AltaVista (1995) je prvi koji je dozvoljavao upite “prirodnim jezikom”. Umesto dotadašnjeg upita “Istorija + veb + pretraživackih + masina”, dovoljno je bilo “istorija veb pretraživackih masina”. Googleova pretraživačka mašina stalno popisuje veb stranice, indeksirajući sadržaj svake stranice, računa njihovu posećenost i popularnost, kešira stranice kako bi odgovor bio veoma brz. Ceo proces traje oko pola sekunde. Prve pretraživačke mašine koristile su jednostavne ključne reči za indekse za sve veb stranice koje su bile posećene. Bilo je računato koliko se puta neka reč pojavljivala na nekoj veb stranici i ta informacija se smeštala u indeks. Znajući to, veb programeri su jednostavno više puta ponavljali reči na početnoj stranici. Reči su bile skrivene i obojene istom bojom kao pozadina. Napredak se desio kada je američko ministarstvo odbrane pokrenulo inicijativu nazvanu Digitalna biblioteka, koja je imala zadatak da lako pretražuju velike baze podataka. Stanford, Berkeley i još tri velika univerziteta su postala kolevka inovacija sredinom šezdesetih. Na Stenfordu su 1994 godine dva studenta računarskih nauka, Dejvid Filo i Džeri Jang (David Filo, Jerry Yang), kreirali ručno birane liste njihovih favorizovanih veb stranica i nazvali ih “Yet Another Hierarchical Officiuous Oracle”, skraćeno Yahoo!. U početku, Yahoo! nije bio prava pretraživačka mašina, već editovan izbor veb stranica organizovan kao kategorije za koje su priređivači smatrali da su korisne. Zatim je Yahoo! napravio “pravu” pretraživačku mašinu sa svim mogućnostima. Zatim su, 1998 godine Leri Pejdž i Sergej Brin (Larry Page, Sergey Brin), dva studenta računarskih nauka objavila svoju prvu verziju Googlea. Ova pretraživačka mašina se razlikovala: ona nije samo sakupljala i indeksirala veb stranice, već je Pejdž otkrio da 65

pretraživačka mašina AltaVista nije samo sakupljala ključne reči sa sajtova već da je izračunavala koji su drugi sajtovi povezani sa datim stranicama. Uvidom u URLove svake stranice, računat je indeks popularnosti. On je zatim patentirao ideju o sistemu za rangiranje veb stranica (PageRank System), koji je istinski merio popularnost veb stranica. Brinov program nije samo indeksirao ključne reči na veb stranici, već kombinaciju reči. Te dve ideje su postale osnov za Googleovu pretraživačku mašinu. I Microsoft i Yahoo! su investirali preko milijardu dolara svaki da bi se približili Googleovoj pretraživačkoj mašini, ali bez uspeha. Godine 2009 Yahoo! je na kraju pristao da mu Microsoft prilagodi Bing svoju pretraživačku mašinu u zamenu za 88% prihoda od oglašavanja generisanih na Yahoo sajtovima. Početno je samo nekoliko njih shvatalo kako da napravi pare od pretraživačkih mašina. To se promenilo 2000 kada je Goto.com (kasnije Overture) dozvolila oglašivačima da plate za pozicioniranje svojih veb sajtova. Google je 2003 godine preko svog AdWords programa, dozvolio firmama da se takmiče za poziciju svog kratkog teksta na Google pretraživanjima. Ovaj način oglašavanja je povećao oglašavanje za oko 20-25% godišnje. Ovo je dovelo do kreiranja potpuno nove industrije koja se naziva “marketing pretraživačkim mašinama”. Marketing pretraživačkim mašinama je postao najbrži restući oblik oglašavanja u SAD i dostigao je oko 12.5 milijardi USD u 2010 godini. Kada korisnici unesu pojam za pretraživanje u Google, Yahoo!, Bing ili bilo koji drugi pretraživač, dobijaju dva tipa listinga: sponzorisane linkove, koje su oglašivači platili da budu ulistani (obično na vrhu pretraživanja) i nesponzorisane “organske” pretražene rezultate. Kao dodatak, oglašivači mogu da kupe male tekstualne oglase na desnoj strani veb stranice. Kupci mogu mnogo lakše da pretražuju za informacije proizvoda o kojima žele da saznaju uz pomoć internog programa za pretraživanje. Kao dodatak ovome, pretraživačke mašine su proširile svoje usluge koje sada uključuju mape, satelitske slike, e-mailove, grupne kalendare, alate za grupne sastanke, indekse naučnih radova.

INTELIGENTNI AGENTI (BOT) Inteligentni agent (poznat i kao softverski robot, ili kratko bot) je softverski program koji prikuplja i/ili filtrira informacije u vezi specifične teme i zatim obezbeđuje listu rezultata za rangiranje korisnika na brojne načine, kao što su najniže cene ili najpovoljniji načini isporuke. Inteligentni agenti su originalno pronašli računarski naučnici koji su se interesovali u razvoj veštačke inteligencije. Sa razvojem e-trgovine na vebu, interes je brzo počeo da eksploatiše ovu tehnologiju u komercijalne svrhe. Mnoge pretraživačke mašine koriste Web listere i pauke da listaju podatke sa raznih servera, prevodeći ove podatke u liste URLova koje formiraju baze podataka. Trgovački botovi su drugi opšti tip botova. Oni onlajn pretražuju sajtove duž veba i pronalaze željene proizvode. Tako Orbitz pronalazi najjeftinije cene za aviokarte, hotelski smeštaj i rentiranje automobila. U 2010 godini, popularni prodajni sajtovi su uključivali NexTag, PriceGrabber, Shop-ping.com i Shopzilla/BizRate. 66

Trebalo bi pomenuti i sve češću upotrebu RSSa (Really Simple Syndication), ali ćemo o tome posvetiti posebnu pažnju.

ONLAJN FORUMI I ČET Internet ili onlajn forum je veb aplikacija za provođenje diskusija između njegovih članova. Još su poznati pod nazivima veb ili Internet forumi, diskusioni forumi, diskusione grupe, bulleting boards, ili jednostavno forum. Termin forum može da se odnosi na celu zajednicu ili grupu sa specifičnim interesovanjem. Poruke u ovim forumima su grupisane prema kategorijama, temama ili hronološki. Chat (eng.: čavrljanje) je oblik komunikacije dva ili više korisnika putem računara i računarske mreže u realnom vremenu (engl. real-time). Radi se o vrlo kratkim porukama koje korisnik vidi čim ih njegov sagovornik pošalje (obično pritiskujući tipku Enter). U nekim chatovima postoje tzv. sobe u kojima istovremeno priča i do nekoliko desetina (pa i stotina) korisnika, u nekima je razgovor ograničen na nekoliko ucesnika, dok neki mogu kombinovati te dve vrste. Za neke chatove nije potrebno ništa osim Web pretraživača i Java Programskog jezika, dok su neki prerasli u zasebne računarske programe, od kojih su najpoznatiji Windows Live Messenger (bivši MSN Messenger), Skype, Yahoo! Messenger, ICQ, Google Talk itd.

STRIMING MEDIJI Streaming Media ili Internet streaming je generički naziv za tehnologiju prenosa streaming audio i streaming video (poznati su i kao web-radio i web-tv). Označava prijem i istovremeno reprodukovanje audio i video podataka putem računarske mreže. Zato je streaming media ekvivalent klasičnim prenosu radio i televizijskog programa. Streaming media može biti uživo (Internet TV ili radio) ili kao ponuda emisija na zahtev. Striming fajlovi se puštaju preko softverskog programa kao što su Micorosft Media Player, Apple Quick Time, Flash i Real Media Player. Flash plejer ima jednu prednost – ne zahteva tkz plug-in programe za izvođenje Flash fajlova. Sajtovi kao što je YouTube popularizuju video strimove.

KOLAČIĆI (COOKIES) Kolačići su alat koje veb sajtovi koriste da bi dobili informacije o korisnicima. Kada posetioc uđe na veb sajt, sajt pošalje mali tekst fajl (kolačić) na računar korisnika tako da informacije sa sajta mogu da se učitaju mnogo brže kod narednih poseta. Kolačići omogućavaju veb marketarima da uobliče proizvode i ponude i segmentišu tržište, kao i mogućnost da se promene cene za datog kupca u zavisnosti od količine kupljenog. Mnogi korisnici računara,

67

čiste njihove kolačiće na kraju svakog dana. Mnogi ih onemogućavaju u svojim veb pretraživačima.

WEB 2.0 OSOBINE I KARAKTERISTIKE Današnji širokopojasni Internet uveliko je proširio svoje usluge koje pruža korisnicima.

Onlajn društvene mreže Servis za društvenu mrežu je vrsta onlajn usluge, koja se najčešće javlja u obliku platforme, prozora ili veb-sajta. Kao što mu samo ime kaže, to je mesto gde se ljudi iz različitih krajeva sveta povezuju međusobno, sklapavši nova poznanstva, ili pak da bi ostali u kontaktu sa poznanicima. Danas, u svetu postoji na stotinu ovih usluga. Prvi oblici usluga za društvenu mrežu se javljaju 90-ih godina 20. veka. Prve mreže koje se javljaju na www-u su bile poput soba za ćaskanje, gde je više korisnika moglo ćaskati međusobno. Na nekima je bio dozvoljen pristup samo preko registracije, dok kod drugih, potrebno je samo imati nadimak (engl. Nickname). U takvim sobama, obično postoji lista sa strane, gde jedan korisnik može videti sve druge aktivne u tom trenutku. Na donjem delu ekrana, se nalazi mesto na kom korisnik kuca ono što želi da kaže. Obično se pored nalazi lista sa e-mejlovima, koje korisnik takođe unosi preko prostora za kucanje. Jedan od primeraka za ovakvu vrstu društvenog servisa je mIRC, koji je stekao veliku popularnost, upravo zbog svoje jednostavnosti, tj. lakom pristupu svih podataka. Ipak, najveći značaj je stekao E-mail, koji je i dan danas jedan od najupotrebljivijih usluga za društvenu mrežu. Danas je Fejsbuk, jedan od najpopularnijih tipova savremene komunikacije. Ušavši u 21. vek, usluge za društvenu mrežu se usložavaju, dajući veći pristup podacima korisniku. Stvaraju se sajtovi, koji će polako zameniti stare vidove komunikacije, preko soba za ćaskanje, a posle čak i e-mejlove. Ovakve mreže, pored prvobitne uloge u komunikaciji, imaju i ulogu marketinga, promovišući druge veb-sajtove i niz različitih usluga. Sami sistemi za komunikaciju se dosta menjaju. Naime, korisnici ne mogu komunicirati sa svim članovima koji se nalaze na mreži, već mogu isključivo sa kontaktima (engl. Contacts). Osim standardnog načina četovanja, korisnici mogu da komuniciraju preko videa, što uveliko olakšava komunikaciju. Takav tip komunikacije se može vršiti između dva ili više korisnika. Ipak, za ovakav vid komunikacije je potrebno obezbediti neke komponente ili uređaje, kao što je u ovom slučaju Veb kamera. Jedni od najpopularnijih modernih sistema za komunikaciju danas su Fejsbuk, Tviter, Jutub, Majspejs, Skajp... Zbog velikog pristupa ličnim podacima korisnika, često dolazi do velike zloupotrebe nad njima. Nisu retki slučajevi, da razni programeri ili hakeri, upadaju u sisteme mreža, gde čine znatne štete, kako i korisnicima, tako i administratorima. Najčešće su žrtve maloletnici, koji su laka meta ovih vrsta zloupotrebe. Upravo zbog sličnih razloga, mnoge od usluga imaju zaštitu za maloletnike, koja im donekle pruža sigurnije korišćenje servisa. Postoji i niz malicioznih stavki, tj. virusa, koji, skrivajući se u obliku marketinga, ili različitih dodataka, mogu upasti u računarski sistem i izvršiti velike štete.

68

Blogovi Blog ili veblog (skraćeno blog, od engl. web log, blog) čini niz hronološki organizovanog unosa teksta, koji se prikazuje na veb-stranicama (uglavnom su unosi sortirani od najnovijih ka starijim), putem automatizovanog softvera koji omogućuje veoma jednostavno kreiranje i vođenje bloga. Tipovi unosa mogu varirati ne samo po svojoj temi i obimu već i po formatu. Tako postoji veliki broj veblogova čiji su unosi u tekstualnom formatu (poput vesti, beleške, rasprave). Takođe, postoji veliki broj blogova gde je unos fotografija, skica ili neki drugi grafički rad, adresa ka nekom zanimljivom sadržaju na Internetu i tako dalje. Veliki deo blogova omogućava svojim posetiocima da napišu svoj komentar na unose na taj način stvarajući male zajednice koje diskutuju na teme kojima se blog bavi. Zbog toga su se blogovi vremenom razvili u široko rasprostranjen način komunikacije na Internetu, između autora (ili grupe autora) i posetilaca bloga. Blog omogućava komunikaciju na lakši način nego na forumima ili putem e-pošte. On omogućava da svako na jednostvan način iskaže svoje mišljenje na Internetu, bez posebnih tehničkih znanja. Blogove može pisati bilo ko. Među poznatijim blogerima koje valja izdvojiti su premijer Australije Džon Hauard (John Howard), zatim osnivač najvećeg Internet aukcijskog sajta Ibej (eBay) Pjer Omidjar (Pierre Omidyar), popularni britanski kuvar Džejmi Oliver (Jamie Oliver), kao i šef tokijskog CNN-a Rebeka Makinon (Rebecca Mackinnon). Među popularnim blogovima je i onaj američkog predsednika koji ih ima dva. Ugledni britanski list Gardijan dodeljuje svoje godišnje nagrade za najbolje britanske blogove. Pre nego što je blogovanje postalo popularno, digitalna “društva” su imale više formi, kao što su Usenet, e-mail liste i BBS. 90tih Internet forum softver, kao sto je VebEks, pokrenuli su konverzaciju preko tredova (threads), nešto nalik na forume za koje znamo danas. U periodu od 1994-2001, moderni blog je evoluirao od onlajn dnevnika, gde ljudi mogu da pišu podatke iz svog privatnog života. Većina ovakvih pisaca naziva sebe novinarima. Džastin Hol, koji je počeo da vodi blog 1994. godine kao student na koledžu, danas se vodi kao jedan od prvih blogera. Prvi blogovi su bili samostalno sređivane komponente običnih veb sajtova. Međutim, napredak „alatki“ za sređivanje veb sadržaja omogućio je da se blogovi poređaju po hronološkom redu, što je i doprinelo popularnosti i širenju blog populacije. Na kraju, to je doprinelo razvitku bloga onakvog kakvog ga danas znamo. Blog može biti hostovan preko posebnih blog hosting usluga, ili može biti pokrenut preko određenog blog softvera, kao sto su WordPress, Blogger, MobileType ili LiveJournal, ili preko veb hosting servisa, kao na primer Dreamhost. Termin „veblog“ je prvi uveo Žorn Barger 17 Decembra 1997. godine. Skraćenu verziju, „blog“, je prvi primenio Peter Merholz, koji je u šali reč „weblog“ razdvojio u frazu „we blog“ (mi blogujemo) i tako je i nastao glagol "blogovati" što znači „uređivati neki blog ili pisati komentare na istom“.

69

Posle lošeg starta, blog naglo dobija popularnost; sajt Xsanga, koji je pokrenut 1998, je imao samo 100 blogova krajem 2000, dok je taj broj krajem 2006-te iznosio više od 25 miliona blogova. 1999. godina je bila prekratnica za razvoj bloga, jer je tada objavljeno nekoliko „alata“ koje su usavršili korišćenje bloga: Open Diary je pokrenut u oktobru 1998. godine i ubrzo imao nekoliko hiljada „dnevnika“. Inovacija koju su uveli je komentar čitalaca i tu su bili prvi blogovi gde su čitaoci mogli da ostavljaju komentar na piščev blog. Brad Fitypatrick pokreće LiveJournal u martu 1999. godine. Evan Williams i Meg Hourighan pokreću sajt Blogger u avgustu 1999. godine (kupljen od strane Gugla (Google) u februaru 2003. godine) U periodu 2001-2004 uticaj bloga i komunikacija sa širom populacijom tokom 2001. godine izuzetno brzo raste. Uvidevši da blog ima određeni uticaj u društvu tokom 2001. dosta američkih političara pokreće svoje blogove u kojima razgovara sa „običnim“ ljudima i njihovim problemima. Tokom 2002. godine nastaje Dejli Kos (Daily Kos), koji je do danas izrastao u jedan od najposećenijih blogova, sa prosečnom posećenošću od oko milion poseta dnevno. Iako vladaju predrasude da je blog jedan vid savremenog tračarenja, blogeri ponekad iznose ključne probleme na videlo javnosti i teraju medije da se pozabave tim problemima. Mada, većina blogova takvog tipa najčešće komentariše određene vesti koje su se pojavile u medijima. Javlja se i druga vrsta blogova, takozvana ekspertska, gde eksperti iz određenih oblasti pišu o određenim problemima u društvu. Počev od 2004. godine blogovi se na Zapadu masovno upotrebljavaju kao politčko sredstvo, najčešće kao vid politčke kampanje i za pridobijanje glasova „blogerske populacije“. Meriam-Vebsterov rečnik je objavio da je „blog“ reč 2004. godine! Zadnjih godina blogovi uzimaju ulogu „razotkrivača istine“, otvoraju teme o kojima mnogi ne žele da pričaju, tako da su blogovi postali na neki način i „skandal majstori“. Trebalo bi pomenuti da se blogovima, tokom strašnog cunamija u Šri Lanci i južnoj Indiji, obaveštavalo o kriznim područjima i o tome gde je pomoć neophodna. Isto se dogodilo i tokom uragana „Katrina“ koji je opustošio Nju Orleans. Na blogovima su se tada pojavljivale informacije kojih nije bilo po elektronskim medijima. Tokom 2005. godine većina medijskih giganata poput Gardijana i BBC-a pokreću blogove na svojim sajtovima, koje vode njihovi najistaknutiji novinari. Prvi blogovi u Srbiji nastali su tokom 2003. godine. U tom periodu, određeni broj entuzijasta krenuo je sa kreiranjem blogova na sopstvenoj veb adresi, a krenulo se i sa otvaranjem blogova na besplatnim blog servisima u Hrvatskoj. Prema istraživanju kompanije Fokus iz novembra 2007. godine, preko 8 odsto stanovništva u Srbiji prati blogove. Procenjuje se da je u Srbiji do kraja 2007. godine bilo preko 10.000 blogova, a do kraja 2008. godine preko

70

20.000 blogova. Krajem 2009. godine u Srbiji je bilo preko 50,000 blogova, a u 2011. godini procena je da postoji više od 100,000 blogova. Srbija je država koja u regionu ima najviše blogova na samostalnim veb adresama. Tipologija blogova je disciplina koja pokušava da katalogizuje blogove prema specifičnosti teme koju pokriva. Pojedini blog alati omogućavaju kategorizaciju tekstova, dok su drugi pisani sa određenom svrhom. Najčešća pojava su neodređeni blogovi koji zalaze u razne teme. Kada su mediji i uređaji u pitanju, postoje fotoblogovi, moblogovi (blogovi pisani sa mobilnih telfona, ličnih digitalnih asistenata - PDA). Pored ličnih postoje i koporativni blogovi, blogovi velikih organizacija, institucija, fakulteta. Poznati blogovi ovog tipa imaju korporacije Gugl, Nokija, Majkrosoft, Del. Postoji nekoliko mašina za pretraživanje blogova, kao što su blogdiger (blogdigger), fidster (Feedster) i Tehnorati (Technorati). Prema Tehnorati izvoru, mašini za pretraživanje blogova, krajem novembra 2006. godine bilo je registrovano preko 62,4 miliona blogova. Veliki porast blogovi mogu zahvaliti padu interesa za masovne medije. U Sjedinjenim Američkim Državama, gledanost nacionalnih TV mreža i čitanost štampanih medija je u znatnom padu. Karakteristično je da se publika okrenula većem broju kablovskih kanala, a izdavaštvo je krenulo u smeru mikro publikacija. Neprofitni autori kao i autori na početku svog stvaralačkog rada često se zanimaju za saradničke projekte u koje se ubrajaju i blogovi. Blogeri vrlo često nastupaju kao interesna grupa. Čest je običaj ostavljanja komentara, najčešće međusobne pohvale istomišljenika. Ali, postoje, kao i kod elektronske pošte, blogerski spamovi, nepoželjan sadržaj koji nije u skladu sa temom bloga. Napredni servisi na Vebu, imaju spam-filtere koji sprečavaju komercijalne i komentare koji nisu u skladu sa temom bloga. Što su blogeri uticajniji, njihov način kreiranja blogova približava se standarma etičnosti u klasičnim medijima. Ugled blogera stiče se nakon dužeg vremena aktivnosti, i takvim blogerima nije u interesu da ostvareni kvalitet ugleda prokockaju ne-etičkim blogovanjem. Individualni blogovi često predstavljaju trač rubrike koje prenose beznačajna događanja, glasine i lične stavove. Kako najčešće nemaju uredništvo, već se radi o laicima koji samostalno iznose teme koje su interesantne njima i uskoj grupi istomišljenika, javno mnjenje blogove često smatra neozbiljnim. Zbog rasta popularnosti blogova u poslednjih nekoliko godina, sve je veći broj stručnjaka iz različitih oblasti koji prave veoma kvalitetne blogove. Ozbiljni kolaborativni projekti često ne zaostaju za masovnim medijima u svojoj ažurnosti. U tzv. ozbiljnoj, često žutoj štampi ponekad se prenose poluinformacije iznesene na blogovima, što upućuje da ovaj informativni sastav ponekad ima znatni uticaj. Na blogu se beleže i propagande aktivnosti, na primer političke kampanje. Sa druge strane, jednostavno

71

(i često besplatno) kreiranje bloga omogućuje lako testiranje da li određeni projekat može uspeti na vebu ili ne. U poslednjih nekoliko godina pojavljuje se sve više profesionalnih blogera, odnosno osoba koji žive isključivo od pisanja bloga. Rast uticaja blogova, kao i porast broja veoma pouzdanih i uticajnih blog lokacija, može se videti i po tome što najuticajniji klasični mediji na Internetu imaju svoje blog sekcije, koje su često i posećenije od unosa klasičnih vesti. Razlog za to je mnogo manje formalna struktura profesionalnih blogova i personalizovana komunikacija. U svetu su popularna okupljanja osoba koje kreiraju i čitaju blogove. U Srbiji se od 2007. godine redovno se održava godišnje regionalno okupljanje blogera pod nazivom BlogOpen.

Really Simple Syndication (RSS) RSS je porodica veb formata koji se koriste za objavljivanje sadržaja Internet stranica koje se često menjaju, kao što su novinski naslovi; takođe, može sadržati i slike, audio i video sadržaje i druge tipove datoteka. RSS dokument (često nazivan "dovod" ili "kanal") sadrži ili sažetak sadržaja sa pridružene Internet stranice, ili čitav tekst, kao i pridružene metapodatke (kao što su ime autora i datum) o sadržaju ili delu sadržaja. RSS dokumente može čitati program koji se naziva RSS čitač ili agregator dovoda. Korisnik se pomoću takvog programa može pretplatiti na sadržaje sa više različitih dovoda i sajtova, pri čemu program kombinuje sadržaje sa tih sajtova u takozvanu reku sadržaja. Mnogi veb čitači, kao što su Fajerfoks i Opera, imaju ugrađenu podršku za praćenje RSS kanala i korisnici se mogu pretplatiti na njih klikom na ikonu unutar interfejsa programa. RSS standard je veliku popularnost stekao uz pomoć blogova, foruma i ostalih veb aplikacija koje se baziraju na serviranju sadržaja korisnicima. Većina Internet servisa i gotovih skripti i programa omogućuje izvoz sadržaja u ovom formatu. Pre RSSa postojali su različiti sistemi za pretplatu na Veb sadržaj, ali se nisu pokazali uspešnim. RDF Site Summary, prva verzija RSS standarda, napravljena je za potrebe kompanije Netskejp; autori su bili Den Libi i Ramanatan V. Gaha. Sam standard je objavljen u martu 1999. za upotrebu na korisničkom portalu kompanije Netskejp. Ova verzija je postala poznatija pod nazivom RSS 0.9. U julu 1999. Den Libi je objavio novu reviziju standarda, RSS 0.91, koja je pojednostavila standard uklanjajući oslonac sa RDFa i prihvatajući predloge koje je dao Dejv Vajner. Ovom prilikom standard je preimenovan u Rich Site Summary. Ovo je ujedno poslednji uticaj kompanije Netskejp u razvoju standarda u sledećih osam godina. U međuvremenu dolazi do nagle popularnosti standarda. Na kraju je Netskejp uklonio podršku za RSS kada je kompaniju kupio AOL u aprilu 2001. godine, što je dovelo do uklanjanja sve dokumentacije i alata koji su podržavali ovaj format. Kao rezultat pojavila su se dva entiteta koji bi nastavili rad na formatu; to su bili radna grupa RSS-DEV i Dejv Vajner, čija je kompanija UserLand Softver bila prva koja je objavila aplikacije 72

za uređivanje i čitanje RSS dokumenata posle kompanije Netskejp. Vajner je objavio dopunjenu verziju 0.91 na svom sajtu, pokrivajući načine na koje su proizvodi njegove kompanije koristili format. Radna grupa RSS-DEV, koja se sastojala od Gahe, i predstavnika kompanija O'Reilly Media i Moreover, objavila je verziju 1.0 u decembru 2000. Ova verzija je nastavila da koristi RDF kao osnovu i donela je podršku za XML imenske prostore. U decembru 2000. godine Vajner je objavio RSS 0.92 kao manji set promena koje su uključivale tzv. "enclosure" element koji je dozvoljavao da se audio datoteke priključe RSS dokumentima; ova mogućnost dozvolila je razvoj podkasta. Vajner je objavio predloge za verzije 0.93 i 0.94 koje su kasnije povučene. U septembru 2002. godine Vajner je objavio verziju 2.0 i promenio naziv u Really Simple Syndication. Ova verzija uklonila je nepotrebne atribute i uvela podršku za XML imenske prostore za proširivanje dokumenata. Nova verzija ostala je kompatibilna sa verzijom 0.92. Pošto ni Vajner ni radna grupa RSS-DEV nisu bili članovi kompanije Netskejp, niko od njih nije mogao da tvrdi da su naziv RSS i format njihovi. Ovo je dovelo do rasprava koji entitet je zapravo pravi autor standarda. U julu 2003. pojavio se novi format kao rezultat ovih rasprava; Atom (The Atom syndication format), koji je osmišljen kao pojednostavljen i čist format, postao je predloženi standard od strane IETF dokumentom RFC 4287. U julu 2003. godine, Vajner i UserLand Software predali su autorska prava na specifikaciju za verziju 2.0 Harvardovom Berkman Centru za Internet i društvo. U isto vreme, započeo je i RSS Advisory Board kao grupu koja bi održavala i objavljivala specifikaciju i davala odgovore na pitanja u vezi sa formatom. U decembru 2005. godine Majkrosoftovi timovi koji su radili na Internet eksplorer i Autluk programima, najavili su da će njihovi programi koristiti ikonu koju je prvu koristio Fajerfoks. U februaru 2006. godine, Opera je najavila da će je i ona koristiti. Ovim je ikona praktično postala standard i za RSS i za Atom kanale i je zamenila različite ikone koje su korištene tokom godina. Postoje više različitih verzija RSS standarda, koje spadaju u dve kategorije: RDF RSS 0.90 - prva verzija koju je razvio Netskejp. Tada se format zvao RDF Site Summary i bio je preteča onoga što će kasnije postati RDF standard. Sam format je bio baziran na nedovršenoj verziji pomenutog RDF standarda, sa kojim je kasnije postao nekompatibilan, nakon objavljivanja RDF 1.0. RSS 1.0 - verzija standarda koju je razvila RSS-DEV radna grupa. Format se i dalje zove RDF Site Summary jer je i dalje baziran na RDF standardu, ali je ovaj put kompatibilan sa njegovom verzijom RDF 1.0.

73

RSS 1.1 - verzija koja predstavlja dodatak na verziju 1.0. Razvijena je nezavisno od razvojne grupe koja je radila na verziji 1.0 i nikad nije javno podržana i korištena. 2.* RSS 0.91 - dopunjena i pojednostavljena verzija standarda koju je Netskejp objavio sa Dejvom Vajnerom. Format je promenio ime u Rich Site Summary i zadržao skraćenicu, i više nije bio baziran na RDF standardu, a zato je bio mnogo jednostavniji za upotrebu. RSS 0.92 do 0.94 - dopune na verziju 0.91 koje su bile međusobno kompatibilne i kompatibilne sa 0.91, ali ne i sa 0.90. RSS 2.0.1 - verzija sa internim nazivom 2.0. Naziv formata je sad Really Simple Syndication. Sa ovom verzijom format je dodatno unapređen i uprošten i dodat je mehanizam proširenja standarda dodatnim elementima i atributima pomoću XML imenskih prostora. Ono što predstavlja veliki problem sa kompatibilnosti RSS dokumenata je taj što RSS dokumenti mogu sadržati HTML elemente. Originalni čitač koji je razvila kompanija UserLand Software (čiji je vlasnik autor verzije 0.91 Dejv Vajner) odstranjivala ove elemente iz naslova i sadržaja unosa, što je postalo standard tokom vremena. Međutim, postoje velike razlike u tome kako čitači i autori prikazuju i koriste HTML elemente koje se nalaze u dokumentima - dok ih jedni ignorišu, drugi ih uklanjaju, a treći ih propisno prikazuju. Kako su RSS datoteke zapravo bazirane na XML, njihovo čitanje je lako i za čoveka i za mašine. Postoji veliki broj gotovih aplikacija kao i biblioteka u različitim programskim jezicima koji omogućuju čitanje ovakvih dokumenata. RSS dokument mora biti slat sa servera kao MIME tip application/rss+xml. Ranije verzije standarda dozvoljavale su da dokument bude serviran i kao application/rdf+xml i čak text/xml. Dozvoljene ekstenzije RSS dokumenata su .rss (preporučena) i .xml. HTML dokument može da referencira jedan ili više RSS dokumenata, koji mogu, ali ne moraju da predstavljaju RSS varijantu sadržaja tog HTML dokumenta. Na ovaj način se veb čitačima omogućuje da po učitavanju stranice ponude korisniku da se pretplati na sadržaj ponuđenih RSS kanala, bilo unutar samog čitača, bilo unutar odvojenih programa. Ovo se vrši posebnim HTML elementom u zaglavlju stranice:

74

Podcasting Podkast (engl. Podcast) je digitalna datoteka koja sadrži audio ili audio-video zapis koji se distribuira putem Interneta koristeći RSS tehnologiju, a namenjen je gledanju (ili slušanju) na računaru, digitalnom prenosnom plejeru poput iPoda ili televizije koristeći uređaje poput Apple TV. Izvorni naziv podcast je složenica reči POD (Personal On Demand) i engleske reči broadcast (emitovanje). Iako su na početku potkasti bili isključivo audio datoteke, najčešće u mp3 formatu, danas se za potkast uglavnom smatraju video-sadržaji. Video-podkast se još naziva i vodkast (engl. vodcast), a osobe koje se bave podkastingom se nazivaju podkasteri. RSS agregatori specijalizovani za skidanje podkasta zovu se podkečeri.

Viki Viki je veb sajt (ili kolekcija veb stranica), dizajniran tako da omogući bilo kome ko mu pristupi da doprinese i uređuje sadržaj koji se u njemu nalazi. Koristeći čitač veba i pojednostavljenu sintaksu, tzv. viki sintaksu, korisnici vikija mogu da dodaju, menjaju i unapređuju sadržaj bez većih tehničkih znanja. Vikiji se koriste za kreiranje sajtova u kojima će doprinositi veći broj ljudi, odnosno čiji je cilj stvaranje onlajn zajednice saradnika koji imaju određeni zajednički cilj. Istaknut primer i jedan od najpoznatijih vikija je slobodna enciklopedija Vikipedija. Vikiji se takođe koriste u poslovnim organizacijama kao sistemi za upravljanjem znanjem i informacijama koje te organizacije poseduju. Vard Kaningam, developer prvog viki softvera WikiWikiWeb, opisao je viki kao „najjednostavniji vid onlajn baze podataka koja bi mogla efikasno da funkcioniše“. Wiki Web server tehnologija, omogućava kreiranje asocijativnih hipertekstova sa nelinearnom strukturom navigacije. Tipično, svaka stranica sadrži seriju unakrsnih poveznica na druge stranice. Čitalac odlučuje koju sledeću stranicu želi da vidi. U slučajevima gde vikiji sa većom količinom sadržaja koriste hijerarhijske strukture za navigaciju, te strukture opet igraju sekundarnu ulogu. Koristeći vikije, tehničke poteškoće i tehničko znanje neophodno za komunikaciju u WWWu su svedeni na minimum. Osnovna karakteristika viki tehnologije je da omogući brzo i lako uređivanje tekstova, praktično u realnom vremenu. Unošenje i formatiranje teksta se obično izvodi preko nekoliko jednostavnih pravila. Korisnici vikija nemaju potrebu za dodatnim softverom, pošto mogu da pregledaju, čitaju, ili uređuju sadržaj direktno preko svog veb čitača. Ne postoji potreba za napornim vežbanjem i učenjem komplikovane sintakse, kako bi se učestvovalo u radu na vikiju. Jednostavnost softvera je uslov koji je mnogim zajednicama omogućio brz razvoj različitih projekata. Osim činjenice da je viki tehnologija sama po sebi zanimljiva, takođe je zanimljiva »viki filozofija« i diskusije koje su nastale kao posledica upotrebe vikija za različite projekte. Viki softver se instalira kao skripta na serveru. Server konstruiše male dokumente, tzv., viki stranice ili članke, kojima se pristupa preko veb čitača. Sam sadržaj viki stranice je upisan 75

kao sirovi tekst bez formata i snimljen u fajl ili bazu podataka. Kada se pristupi jednoj viki stranici na Internetu, čitač veba šalje upit serveru koji administrira skupove podataka koji sadrže viki softver. Ti podaci, koji su u obliku običnog teksta bez formata, trebalo bi da budu formatirani za prikaz u veb čitaču. (Pojam viki dolazi iz “wiki wiki” (brz ili živahan. To je vrsta autobusa na aerdromu Honolulu). Kako bi se to izvelo, viki skripta prevodi tekstualni fajl (viki kod) ili podatke u HTML i usađuje ga u veb stranicu (šablon), koja se šalje nazad veb čitaču. Na primer, viki skripta može biti u jeziku PHP koji čita sirove podatke iz baze podataka MySQL. Svaka linija tih sirovih podataka se proverava i specifične komande koje linije sadrže, zamenjuju se odgovarajućim HTML kodom. Tako kreirana stranica se integriše u šablon koji definiše konačni izgled stranice. Svaka viki stranica ima svoje, posebno ime, kojim se sugeriše tema koja se u njoj obrađuje. Osim toga, tu je obično i meni za navigaciju, kao i specifične poveznice od kojih ih je najbitnija »uredi«. Kliktanjem na »uredi« šalje se upit u server. Ista stranica kao i u prethodnom primeru se učitava, samo ovog puta sadržaj se ne pretvara u format HTML-a, nego se prikazuje u sirovom obliku u HTML formularu ili polju za uređivanje. Korisnik tada može uređivati i menjati sadržaj stranice ili članka i poslati novu verziju koja istog trenutka posle snimanja, zamenjuje staru u bazi podataka. Viki je vrsta veb sajta koji se menja na drastično različit način od uobičajenog. Naime, informacije koje se nalaze na viki sajtovima može da menja svaki posetilac. Postoje vikiji na kojima je neophodno za to biti registrovan, ali na većini ni to nije potrebno. Integritet informacije čuva se time što svaka stranica čuva istoriju promena tako da je vrlo lako vratiti staru verziju stranice ako se na njoj desi neka nepoželjna promena, kao i mogućnošću potpunog i preciznog nadgledanja svih promena na vikiju (ili samo na određenim stranicama). Mada na prvi pogled izgleda da ovaj koncept ima dosta mana, osmogodišnje bitisanje prvog vikija pokazalo je da je on uspešan. On omogućava veoma brz rast informacija i do sada nepostojeće mogućnosti za saradnički rad. Uz nešto manju sigurnost informacija, dolaze veća neutralnost, korisnost i kvalitet.

Muzičke i video usluge Sa slabim protokom, rani Internet je muku mučio sa audio i video sadržajem. Danas iTunes Store ima oko 11 miliona zapisa, 50,000 televizijskih epizoda i preko 7,500 filmova, uključujući u 2,000 u visokoj rezoluciji. Danas prosečan Amerikanac odgleda preko 100 video filmova onlajn.

Internet telefonija Internet telefonija ili VoIP (VoIP) ili prenos glasa Internetom (engl. Voice over Internet Protocol) je odomaćena oznaka za Internet telefonsku tehniku. Oznaka i značenje su u koliziji jer je i prenos snimljenog govora putem Interneta takođe VoIP ali nije telefonska tehnika jer se ostvaruje bez telefonske signalizacije koja prethodi uspostavljanju telefonskog razgovora. Iako delimično netačna ova oznaka se često koristi pa su čak uvedene i druge skraćenice na sličnom principu. VoATM (VoATM prenos glasa ATM tehnikom), VoFR (VoFR tehnika Frame Relay) itd. 76

Internet televizija Postoje tri načina na koji ljudi gledaju televiziju preko Interneta: strim video na bazi Flasha (kao što su YouTube video materijali), preuzimanje video materijala sa mnogih sajtova kao što je Apple iTunes radnja ili fajlovi visoke definicije koji koriste IPTV protokol. Najviše Internet video materijala obezbeđuje YouTube – više od 4.6 milijarde strimova mesečno. Televizija i proizvođači filmova koriste videokasting kao marketinški alat, kao što je slučaj sa Apple iTunes, koji predstavlja i najveći izvor legalnog, plaćenog video materijala. IPTV je treći metod gledanja televizije preko Interneta, koji koristi širokopojasni Internet kako bi isporučio televizijski program do naših domova. Pomoću MPEG2 standarda potrebna je širina pojasa od 19 Mbps, ali sa MPEG4 kompresijom dovoljna je i polovina.

Teleprisutnost i video konferencija Video-konferencija je povezivanje pojedinaca i grupa preko telekomunikacionih mreža i video-tehnologije tako da ljudi imaju dojam istovremenog prisustvovanja sastancima u obliku žive video-veze na monitoru računara. Prve video-konferencije bilo je moguće izvesti već od nastanka televizora. Bila su potrebna samo dva međusobno spojena televizora. NASA je kod prvih letova u svemir koristila dve radio-frekvencije (UHF ili VHF), po jednu za svaki smer. Takve video-konferencije se i kasnije koriste, na primer kada se TV reporteri javljaju s udaljene lokacije. Ta tehnika bila je vrlo skupa, a kasniji pokušaji prenosa video-sadržaja koristeći normalnu telefonsku liniju nisu bili uspešni zbog raznih tehničkih nedostataka. Osamdesetih godina prošlog veka, prenos video-sadržaja omogućen je preko digitalne mreže kao što je ISDN koji se od tada rapidno širio svetom. 1990-ih godina, tehnologija potrebna za video-konferencije postaje lako dostupna i po razumnim cenama. Tada se već i preko Internet protokola mogu prenositi videokonferencije, a 1992. se na vebu pojavljuju besplatni programi kao što su Netmeeting, Windows Live Messenger, Yahoo! Messenger, Skype i dr. koji omogućavaju održavanje video-konferencija. Osnovna tehnologija potrebna za održavanje video-konferencija je procesorska jedinica zvana kodek (skraćenica od koder-dekoder). Kodek omogućava video-konferenciju preko telefonske linije. Njegov zadatak je dvostruki. Na prednjoj strani ima ulogu kodera, tj. uzima analogni video-signal i kodira ga (digitalizuje i kompresuje). Na prijemnoj strani ima ulogu dekodera, tj. dekompresuje ulazni, digitalizovani video-signal, te ga pretvara u analogni signal. Kvalitet prenosa slike i zvuka uveliko zavisi od kodeka, jer radi gubitke prilikom kompresije izlaznog video-signala i propusnosti komunikacione linije. Posledice sporog kodeka ili niske propusnosti komunikacione linije su isprekidana slika i kašnjenje zvučnog signala. Ostala oprema je: Video-ulaz: video-kamera ili veb kamera Video-izlaz: monitor računara, televizor ili projektor Audio-ulaz: mikrofon Audio-izlaz: zvučnici Prenosnik informacija: analogna ili digitalna mreža, LAN ili Internet 77

U zavisnosti od opreme, razlikujemo dve vrste video-konferencija: Video-konferencije kod kojih se koristi konzola s kamerom gde konzola sadrži kontrolni računar i kodek, a s konzolom su povezani mikrofoni, TV monitor sa zvučnicima ili video-projektor. Postoji više vrsta oprema za izvođenje videokonferencija tog tipa: Video-konferencija za veliku grupu ljudi: oprema nije prenosiva i skuplja je jer se koristi za velike prostorije i auditorijume Video-konferencija za manji broj ljudi: oprema može i ne mora biti prenosiva, ali je manja i jeftinija od prethodne. Video-konferencija za pojedince: uglavnom prenosiva oprema, kamere su fiksirane, mikrofoni i zvučnici su sastavni delovi konzole. Stona video-konferencija gde se običnom računaru dodaju kamera, zvučnici i mikrofoni, potrebna je i komunikaciona mreža i kodek koji se ne pojavljuje kao zaseban uređaj, već njegovu ulogu preuzima računar. Stone video-konferencije možemo primeniti u sistemu obrazovanja, tj. pri udaljenom učenju, za predavanja, konsultacije, ispitivanje studenata, rad studenata u virtuelnim timovima i slično. Osnovna karakteristika profesionalnih video-konferencija je uklanjanje jeke ili AEC koja se mora proveravati da ne izazove dodatne probleme. Višelokaciona ili višestrana video-konferencija se odnosi na komunikaciju većeg broja sagovornika smeštenih na različitim lokacijama. Višestrana video-konferencija izvodi se upotrebom posebnog uređaja zvanog centralni nadzorni uređaj ili kraće „most“. Njegov je zadatak da dolazeće pozive, odnosno strane, međusobno spaja, te da upravlja onim pozivima koji se naknadno žele uključiti u konferenciju. Ograničen je broj strana koje se mogu istovremeno videti na monitoru. Postoje mostovi za IP i ISDN video-konferencije, te mostovi koji su samo softver ili kombinacija hardvera i softvera. Višelokaciona video-konferencija može biti moguća i bez mosta tako da strane direktno dele video i audio sadržaje tehnikom H.323. Takva video-konferencija je bolja jer je kvalitet sadržaja sačuvan pošto ne mora prolaziti kroz centralnu tačku (most) te korisnici mogu vršiti pozive ne brinući o dostupnosti i kontroli mosta. Postoje određeni problemi oko kojih se spori da sprečavaju video-konferencijama da postanu standardni oblik komunikacije. Jedan od njih je, na primer, kontakt očima koji igra veliku ulogu u društvenoj komunikaciji, a kod video-konferencija stvara se pogrešan dojam da sagovornik izbegava kontakt očima. No, smatra se da će ti problemi nestati sa unapređenjem tehnologije i navikavanjem ljudi na video-konferencije. Postoje određena predviđanja da bi se uskoro moglo razviti video-telefoniranje koje će zameniti sadašnji oblik telefoniranja, no još ćemo videti da li su ljudi to spremni da prihvate. Video-konferencije u školstvu takođe mogu biti korisne, pogotovu za geografsko izolovana i ekonomski ugrožena područja. Preko video-konferencija deca mogu posetiti druge delove sveta, posetiti zoološki vrt, muzej, učiti jezik i slično. U medicini takođe mogu biti korisne. Koristeći ih, pacijenti mogu da kontaktiraju s lekarima u hitnim slučajevima ili da zatraže dijagnozu ako su jako udaljeni od bolnice. 78

U poslovnom svetu, video-konferencije omogućavaju da pojedinci s udaljenih lokacija mogu prisustvovati sastanku ili da mogu posao obavljati i od kuće.

Onlajn softver i veb usluge: Web Apps, Widget i Gadget Cela nova serija pomoćnih aplikacija je na usluzi korisnicima. Vidžet usluge omogućavaju manipulisanje sa fotografijama, muzičkim aplikacijama, dok gedžeti omogućavaju korisnicima korišćenje kalendara, časovnika, dnevnika...

79

Glava 4 Izrada sajtova za etrgovinu Nakon čitanja ovog poglavlja moći ćete da:






Objasnite proces koji bi trebalo da se sledi prilikom izrade veb sajta za e-trgovinu





Shvate pitanja neophodna za izbor hardvera za sajt za e-tgovinu

Opišete glavne komponente koje okružuju odluku da li da se sajt hostuje i/ili autsorsuje Identifikuju i shvate glevne pretpostavke uključene u izbor veb servera i sovtvera za etrgovinu Identifikuju dodatni alati koji mogu da poboljšaju performanse veb sajta

Tommy Hilfiger ommy Hilfiger je jedna od svetski najpoznatijih modnih kuća za mlade od 18-35 godina. Osnovao ju je 1985 godine upravo Tomi Hilfiger (Tommy Hilfiger). Kompaniju je 2010 godine kupio Filips vanHojzen (Philips van Heusen), vlasnik Kelvin Klajna (Calvin Clein) za 3 milijarde USD.

T

Značajan deo kompanije je narastao nakon 2007 godine preko onlajn radnji. Kompanija je počela sa razvojem veb radnji kao veb katalozima, a zatim je 2004 prešla na onlajn trgovinu. Hifiger nije želeo da angažuje celokupno novo IT osoblje, već se odlučio da posao poveri grupi Art Technology (ATG), firmi koja se specijalizovala za izradu softvera za e-trgovinu i hardverska rešenja. ATG je ponuduo platformu na zahtev i onlajn softversku platformu, tako da kompanija nije morala da kupuje svoju opremu, niti da angažuje novo osoblje. Prve godine od uvođenja, onlajn prodaja je porasla za 30%. Mnoge firme se pak odlučuju za “uradi sam” varijantu. Tomy Hilfiger je u početku imao 1,400 posetilaca dnevno. Oni su u proseku posećivali oko 8 stranica, što je na godišnjem nivou iznosilo oko 4 miliona stranica. Oko 10% njih je kupilo nešto sa sajta. Vršna opterećenja sajta su bila u aprilu, maju, junu i decembru, kada je bilo i do 3,000 kupaca na dan, što je u radno vreme iznosilo 6 posetilaca u sekundi. Ovo je prouzrokovalo zahteve za 40 ekrana u sekundi.

80

Pitanja koja su često bila na sastanicma su: Koliko veb servera zahteva vaš sajt? Koliko mnogo CPU snage je potrebno? Kakva Internet veza je potrebna? Koliko je energije potrebno? Da bi odgovorile na ova pitanja, najveće firme koriste softver za simulaciju koji prodaju IBM, HP, Microsoft i drugi. Softer obezbeđuje svu neophodnu analizu, uključujući i what-if analizu kao i mnoge parametre, kao što su neophodni protok, vreme odgovora, balansiranje resursa, broj istovremenih korisnika. Simulator analizira različitu vrstu hardvera. Ali šta ako pojedinac iz garaže želi da pokrene elektronsko poslovanje i napravi sličan veb sajt? Dejv Novak (Dave Novak) je napravio veb sajt Streamshowers4Less.com sa samo jednim Apple računarom. Softver je radio sam. Danas prodaje za preko milion USD luksuznih delova za kupatilo. Ipak, problemi su za sve isti: koliko kompjutera je potrebno, koje veličine, koliko brz Internet protok bi trebalo zakupiti i koji tip baze podataka? Jedan od načina da se počne je da se iskoriste templejti firmi koje nude gotove sajtove, kao što su Yahoo! Merchant Solutions, Amazon, e-bay, Network Solution i drugi. Yahoo! Merchant Solution nudi tri vrste paketa: početni, standardni i profesionalni. Drugo rešenje je da angažujete lokalnog veb programera za 500 do 1500 evra, koj će da sam napravi sve ovo i pokrene instalaciju na pojedinačnom računaru. Vi ćete da rastete na pokušajima i greškama i da radite sve sami. Poznata je činjenica da cena veb sajtova koja je u 2000 godini iznosila 1 milion USD, u 2010 godini je iznosila “samo” 50,000 USD. Google ima u ponudi oko 20 alata za upravljanje veb sajtovima. Stvari su se dramatično promenile.

UVOD U glavi 2 je dato sve u vezi infrastrukture na Internetu i vebu. U ovoj glavi ćemo da se pozabavimo pitanjem: šta je potrebno za izradu veb sajta? Šta jedan rukovodilac mora da zna kada ulazi u projekat izrade veb sajta za e-trgovinu? Fokusiraćemo se na mala i srednja preduzeća.

IZGRADNJA VEB SAJTA ZA E-TRGOVINU: SISTEMATSKI PRISTUP Izgradnja veb sajta za e-trgovinu zahteva shvatanje poslovanja, tehnologije i društvena pitanja, jednako kao sistematski pristup. E-trgovina je jako važna da bi se ostavila na milost i nemilost programerima i tehnolozima. Dva najvažnija rukovodeća izazova u izgradnji uspešnih sajtova za e-trgovinu su: Razvoj jasnog shvatanja vaših poslovnih ciljeva Poznavanje pravilnog izbora odgovarajuće tehnologije, kako bi se ti ciljevi dostigli. Prvi izazov zahteva izradu plana za razvoj sajta firme. Drugi izazov zahteva da shvatimo osnovne elemente infrastrukture koja je potrebna za e-trgovinu.

81

KOMPONENTE PUZLE ZA IZRADU SAJTA Zamislite da ste rukovodilac firme koja ima 10,000 zaposlenih širom sveta i radi u 10 zemalja Evrope i Amerike. Neka vam je budžet za izradu prodajnog sajta milion USD i da bi sajt trebalo da napravite za godinu dana. Cilj je da se bolje opsluži 20,000 kupaca firme. Odakle početi? Prvo morate da budete svesni glavnih oblasti iz kojih bi trebalo da donesete odluke, vidi sliku 4.1. Šef grupe mora da oformi tim za izradu sajta, sastavljen od pojedinaca koji poseduju određena znanja. Takođe mora da se donese odluka o hardveru vašeg sajta, softveru i telekomunikacionoj infrastrukturi.

PLANIRANJE: SISTEM RAZVOJA ŽIVOTNOG CIKLUSA Drugi korak u izgradnji e-trgovine će biti kreiranje dokumenta. U cilju izrade dobrog plana, što predstavlja kompleksan problem, moraće da se preduzme sistematčan niz koraka. Plan izrede e-trgovine prolazi kroz životni ciklus razvoja sistema. Životni ciklus razvoja sistema je metodologija za shvatanje poslovnih ciljeva bilo kog sistema i izradu adekvatnog rešenja. U ovom ciklusu postoji pet glavnih koraka i to su: Sistemska analiza/planiranje projektovanje sistema izrada sistema testiranje implementacija

SISTEMSKA ANALIZA/PLANIRANJE: IDENTIFIKACIJA POSLOVNIH CILJEVA, FUNKCIONALNOSTI SISTEMA I INFORMACIONI ZAHTEVI Sistemska analiza pokušava da odgovori na pitanje: “Šta želimo da sajt za e-trgovinu uradi za naše poslovanje?” Ključna lekcija koja bi ovde trebala da se nauči je da poslovne odluke zavise od tehnologije, a na obratno. Pretpostavićemo da vi treba da identifikujete poslovnu strategiju i izaberete poslovni model da bi dostigli vaše strateške ciljeve. Ali kako da prevedemo naše strategije, poslovne modele i ideje u sajt za e-trgovinu? Jednostavno, želimo da naš sajt ima poslovne ciljeve ugrađene u sebe. Sistemska funkcionalnost je ugrađivanje mogućnosti koje nam omogućava informaciona tehnologija. Pri izradi sajta moramo da vodimo računa o informacionim zahtevima. Tabela 4.1 opisuje neke osnovne poslovne ciljeve, sistemske funkcionalnosti i informacione zahteve za tipičan sajt za e-trgovinu. Tabela 4.1 Sistem analiza: poslovni ciljevi, sistemska funkcionalnost i informacioni zahtevi za tipičan sajt e-trgovine Poslovni ciljevi Sistemska funkcionalnost Informacioni zahtevi Prikaz robe Digitalni katalog Dinamički tekst i grafički

82

Obezbediti informacije o proizvodima (sadržaj) Personalizacija proizvoda

Baza podataka proizvoda Korisničko pretraživanje na lokaciji

Izvršavanje transakcionog plaćanja Akumulacija informacije o kupcima

Potrošačka korpa/sistem za plaćanje Baza podataka kupaca

Obezbediti podršku nakon prodaje Kooridnacija marketinga i oglašavanja

Baza podataka prodavaca

Shvatanje tržišne efektivnosti

Server za oglase, server za email, e-mail, rukovodilac kampanje, rukvoodilac banera Sistem za rukovođenje zalihama

Obezbediti proizvodne i dobavljačke linkove

katalog Opis proizvoda, šifre proizvoda, nivoi skladištenja Log za svaku posetu kupca, mogućnost rudarenja podataka Bezbedna naplata kreditnim karticama, višestruke opcije Ime, adresa, telefon, e-mail za sve kupce, onlajn registracija kupaca ID kupca, proizvod, datum, plaćanje, slanje Log potencijalnih kupaca

Broj jedinstvenih korisnika, poseta stranica, kupljani proizvodi Nivoi proizvoda i zaliha, ID dobavljača i kontakt, broj i količina porudžbine

Na sajtovima za e-trgovinu, poslovni ciljevi moraju da budu u digitalnom obliku, bez objekata i prodavaca, 24 sata na dan, 7 dana u nedelji (24x7).

PROJEKTOVANJE SISTEMA: HARDVERSKA I SOFTVERSKA PLATFORMA Pošto identifikujete poslovne ciljeve i funkcionalnost sistema, morate da predložite specifikaciju projekta sistema. To je opis glavnih komponenti sistema i njihova međusobna veza. Projekat sistema se sastoji iz dva dela: Logički projekat Fizički projekat Logički projekat uključuje dijagram toka podataka koji opisuje tok informacija vašeg sajta za e-trgovinu, funkcije obrade koje moraju da se izvedu i bazu podataka koja bi trebala da se koristi. Logički dizajn uključuje i procedure bezbednosti i bekapa. Fizički projekat prevodi logički projekat u fizičke komponente. On obuhvata detaljne modele servera koji bi trebalo da se kupi, softver koji bi trebalo da se koristi i veličinu telekomunikacionog linka, način na koji sistem bi trebalo da se bekapuje i zaštiti od spoljnih napada, itd.

83

IZGRADNJA SISTEMA: U KUĆI NASPRAM AUTSORSINGA Sada kada imamo jasnu ideju logičkog i fizičkog projekta za naš sajt, potrebno je da počnemo da razmišljamo kako da napravimo veb sajt. Imamo više izbora i izbor zavisi od količine para za projekat. Izbor se kreće od toga da sve autsorsujemo (uključujući i sistem analizu i projekat), do toga da sami sve gradimo (u kući). Autsorsing znači da angažujemo spoljnog dobavljača kako bi obezbedili usluge uključene u izgradnju sajta u koji neće biti uključeno osoblje iz kompanije. Druga odluka je da se odlučimo da li da programe hostujemo na kompanijskom hardveru ili da to u celosti uradimo u kući autsorsera.

Izgradnja vlastitog naspram autsorsinga Uzmimo prvo u obzir odluku. Ako izaberemo da izgradimo vaš vlastiti sajt, postoji rang opcija. Ako ste dovoljno obučeni, vi možete da koristite predefinisane podloge (templejte) da kreirate veb sajt. Kompanije kao što su Yahoo Merchant Solutions, Amazon Stores, eBay obezbeđuju podloge u koje vi možete da ubacite tekst, grafiku i ostale podatke, a kad ih napravite, infrastruktura će moći da ih pokrene. To je najjeftinije rešenje. Ako vaša kompanija poseduje neko iskustvo sa računarima, možete da donesete odluku da izradite veb sajt iz početka. Za to su vam potrebni alati kao što su Adobe Dreamweaver ili Microsoft Expression. Odluka da sami radite sopstveni sajt nosi sa sobom brojne rizike. Vi morate da ugradite potrošačku korpu, proveru autentičnosti kreditnih kartica i obradu kreditnih kartica, magacinsko poslovanje i obradu poruđžbina. Troškovi rastu, a rizici da posao uradite loše su veliki. To zanči i da vaše osoblje može da se suoči i sa dugotrajnom procedurom učenja, što može da produži izlazak vašeg rešenja na tržište. Ako izaberete skuplje alate za izradu sajtova vi kupujete softver koji je dobro testiran. Vi možete da izađete na tržište mnogo pre. Vi morate da modifikujete pakete, pa tako program koji početno košta 4000 evra, na kraju izađe 40,000 do 60,000 evra. Ranije su vlasnici fizičkih radnji sami projektovali sisteme za e-trgovinu. Danas su veb aplikacije postale mnogo sofisticiranije i velike kompanije prepuštaju ovaj posao specijalizovanim firmama i velikim dobavljačima da urade za njih. Trebalo bi znati da su u prethodnih 5 godina troškovi izrade veb sajta dramatično opali i da se kompanije sve češće odlučuju da ove poslove prepuste specijalsitičkim firmama.

Da li da sami hostujemo ili da autsorsujemo U ovoj fazi bi trebalo da donesemo odluku o hostingu. Mnoge firme se odlučuju da autsorsuju hosting i plate kompanijama koje će da brinu o njihovom veb sajtu. To znači da će te firme da vode računa da sajt bude “u životu” ili dostupan 24 sata na dan. Vi takođe možete da izaberete kolokaciju. Ugovorom u kolokaciji vaša firma kupuje ili iznajmljuje veb server (i ima potpunu kontrolu nad operacijama), ali locira sopstveni server na fizičkom lokalitetu dobavljača. (Ovo se često naziva i server hauzing (housing)) Dobavljač je u obavezi da održava lokaciju, komunikacione linije i ostalu neophodnu opremu. Kolokacija se proširila sa širenjem virtuelizacije, gde jedan server ima više procesora (4-16) i na kome može da radi više veb sajtova istovremeno na više operativnih sistema. U tom slučaju vi ne kupujete server, već iznajmljujete potrebne resurse na mesečnoj bazi. Cena iznajmljivanja je oko četvrtine cene servera kada bi ga vi posedovali, što iznosi od 4 USD 84

mesečno do nekoliko stotina hiljada dolara mesečno u zavisnosti od veličine veb sajta i nivoa podrške. Hosting i kolokacija su postali proizvod i usluga: troškove određuju najveći provajderi (kao IBM, Quest) koji poseduju velike “farme servera” locirane strateški širom sveta. To znači da cene hostinga padaju 50% svake godine. Telekomunikacioni troškovi takođe padaju. To znači da se mnoge hosting kompanije razlikuju po između ostalog i po ceni hostinga. Dilema koju bi u ovoj fazi trebalo da rešimo je: da li mali Internet provajder može da nam omogući uslugu 24x7x365. Da li on ima osoblje koje je dostupno u svakom trenutku? Ali, postoji i nekoliko mana autsorsinga hostovanja. Kada birate dobavljača, povedite računa da li taj dobavljač može da raste zajedno sa vama. Potrebno je da znate bezbedonosne procedure za bekap kopije vašeg sajta, unutrašnji monitoring aktivnosti i vođenje računa o bezbednosti. Najveće svetske kompanije, naočito sve iz Fortune 500, same hostuju svoje aplikacije. Ako se odlučite na ovaj korak, potrebno je da kupite neophodan hardver, imate fizičku lokaciju za smeštaj opreme, iznajmite telekomunikacione linije, angažujete osoblje i sami izgradite bezbedonsne i procedure za čuvanje kopija.

TESTIRANJE SISTEMA Kada se završi sa programiranjem sistema, pristupa se testiranju. Prvo se testiraju pojedine jedinice (moduli). Testiranje sajta obuhvata celokupno testiranje svih modula. Na kraju sledi završni test pri čemu svi zaposleni i rukovodstvo bivaju obučeni za rad sa sistemom.

UVOĐENJE I ODRŽAVANJE Mnogi ljudi koji nisu familijarni sa sistemom misle da kad je informacioni sistem instaliran, da je proces završen. Ustvari, tada počinje životni ciklus sistema. Vrlo često sistem prestaje sa radom, iz neobjašnjivih razloga. Zato je potrebno da se sistem stalno testira i popravlja. Održavanje je relatovno skup proces. Ne čudi kada sistem koji košta 40,000 evra naraste na 400,000 evra. Čak i sistemi koji koštaju po milion evra zahtevaju održavanje od oko 700,000 evra. Zašto je održavanje tako skupo? Sajtovi za e-trgovinu su stalno podložni promenama i inovacijama. Prema nekim procenama oko 20% vremena se troši na popravljanje izvornog koda. Još 20% je potrebno za promenu izveštaja, linkova i korekcija u bazi podataka. Preostalih 60% otpada na opštu administraciju i promenu kataloga. Sajtovi za e-trgovinu se u stvari, nikad ne završavaju: oni su stalno u fazi izgradnje. Oni su dinamični. Dugoročni uspeh sajtova za e-trgovinu zavisi od izbora timova koji su posvećeni ovom poslu modifikacije i nadzora sajta. Veb tim mora da se sastoji od talentovanih programera, dizajnera i poslovnih rukovodilaca. Kada se jednom sajt završi, onda se vrši stalno upoređivanje datog sajta u odnosu na konkurente. Ta se akcija naziva benčmarking. Veb je takmičarsko okruženje gde vi vrlo brzo možete da izgubite kupce ukoliko vam sajt nije funkcionalan. 85

FAKTORI ZA OPTIMIZACIJU PERFORMANSI VEB SAJTA Cilj veb sajta je da isporuči sadržaj kupcima i da kompletira transakciju. Da bi sajt radio pouzdano moramo da budemo sigurni da je on optimiziran. Optimizacija veb performansi je mnogo komplikovaniji nego što se čini i uključuje najmanje tri faktora: sadržaj stranica, izrada stranica i isporuka stranica. Upotrebom efikasnih stilova i tehnika za kreiranje stranica i sadržaja, smanjićemo vreme odgovora za 2 do 5 sekundi. Jednostavni koraci uključuju izbacivanje nepotrebnih HTML komentara i prazan prostor. Brzina generisanja može da se poveća povećanjem brzine servera. Isporuka stranica bi trebalo da se ubrza korišćenjem tkz “edge cahsing” usluga kao što je Akamai ili RealNetworks.

BUDŽETI ZA VEB SAJTOVE Koliko mnogo vi trošite na veb sajtove, zavisi šta sa njime želite da uradite. Izrada i hosting jednostavnih veb sajtova sa hostingom se kreće od par stotina evra pa naviše. Jedna studija govori o tome kakav je odnos stavki u budžetu za skuplje veb sajtove. Trebalo bi napomenuti da troškovi hardvera i telekomunikacija iz godine u godinu dramatično opadaju, pa se i procenti menjaju.

IZBOR SOFTVERA Najveći deo onoga što se odnosi na e-trgovinu, odnosi se na softver. Svaki poslovni rukovodioc, naročito onaj ko je zadužen za sajt, mora da zna osnovne informacije o softveru. Što je softver kompleksniji, to postoji više načina za prodaju.

JEDNOSTAVNA I VIŠESLOJNA VEB SAJT ARHITEKTURA Veb sajtovi isporučuju veb stranice korisnicima sajta slanjem HTTP poruka sa njihovih pretraživača. Softver za veb sajt je prilično jednostavan – sastoji se od servera koji pokreće osnovni veb softver. Ovo je kratak opis jednoslojne sistemske arhitekture. Sistemska arhitektura je “aranžman” između softvera, računara i poslova koje bi trebalo da obavi informacioni sistem kako bi se dostigla funkcionalnost proizvoda. Mnogi veb sajtovi su počeli da funkcionišu bez novčanih transakcija. Neki veb sajtovi i danas funkcionišu na taj način. Razvoj e-trgovine je zahtevao interaktivnije funkcionalnosti, kao što je odgovor na unos korisnika (obrazac za unos imena i adrese), preuzimanje narudžbine za robu ili usluge, odrađivanje transakcija preko kreditnih kartica “u letu”, “konsultacija” u vezi cena sa bazom podataka proizvoda i čak podešavanje karakteristika proizvoda za pojedinačnog korisnika (personalizacija). Ovo pobrojano zahteva razvoj veb aplikacione servere za višeslojnu sistemsku arhitekturu, kako bi svi zahtevi mogli da budu ispunjeni. Veb aplikacioni serveri su računari specijalizovani za izvršavanje programa kao što su programi za e-trgovinu.

86

Kod dvonivojske (dvoslojne) arhitekture, veb server odgovara na zahtev za veb stranice i server za baze podataka odgovara za smeštaj podataka u bazu. U višenivojskoj (višeslojnoj) arhitekturi, suprotno prethodnom, veb server je povezan sa srednjim slojem koji tipično uključuje serije aplikacija koji odrađuju posebne zadatke, a najčešće sadrže informacije o proizvodima, kupcima i cenama. Višeslojna arhitektura tipično uključuje nekoliko fizičkih računara, od kojih svaki radi na nekoj od softverskih aplikacija i deli opterećenje na nekoliko računara.

VEB SERVER SOFTVER Svi sajtovi za e-trgovinu zahtevaju osnovni softver za veb server kako bi odgovorili na zahtev od klijenta za HTML i XML stranicama. Kada biramo softver za veb server, mi takođe biramo operativni sistem za naše računare. Prema statistikama, najveći broj aplikacija koristi Apache, oko 54%, koji radi na Linux i Unix operativnom sistemu. Unix je originalni programski jezik za Internet i veb, a Linux je njegov derivat za personalne računare. Apache je besplatan i može da se skine sa mnogih sajtova. On takođe stiže instaliran na najvećem broju IBM veb servera. Literarno govoreći, hiljade programera radi na razvoju Apachea godinama. Da bi firma koristila Apache softver mora da ima iskusne programere. Drugi najveći veb server je Microsoft Internet Information Service (IIS), koji drži 25% tržišta. On je komaptibilan sa velikim brojem Microsoft aplikacija i programa za podršku. Prednost ovog alata je kompatibilnost sa svim ostalim Microsoftovim programima, integrisan je, moćan i lak za korišćenje. Sa druge strane Unix je jako pouzdan i stabilan, a postoji i raširena zajednica koja aplikacije pod Unixom održava besplatno i razvija nove i napredne alate. U tabeli 4.2 je dat prikaz osnovnih funkcionalnosti veb servera. Tabela 4.2 Osnovna funkcionalnost koju obezbeđuju veb serveri Funkcionalnost Opis Obrada HTTP zahteva

Prima i odgovara na klijentove zahteve za HTML stranicama

Bezbedonosne usluge (Secure Socket Layer)

Verifikuje korisničko ime i lozinku, proces sertifikuje informacije o privatnim i javnim ključevima za obradu kredit karticama i ostale bezbedonsne informacije

Protokol za prenos fajlova (FTP)

Dozvoljava prenos velikih fajlova sa servera na server

Pretraživačka mašina

Indeksira sadržaj sajta, pretražuje ključne reči

Zapis podataka

Pravi log fajlove svih poseta, uključujući i

87

trajanje i referentne tačke e-mail

Mogućnost slanja, prijema i emeštaja e-mail poruka

Alati za održavanje sajta

Izračunava ključne statistike sajta, kao što je unikatan broj strana, poreklo zahteva, proveru linkova na stranicama

Alati za upravljanje sajtom U tabeli 4.2 su date osnovne funkcionalnosti veb servera. Za ostale važne funkcionalnosti su dati alati za upravljanje sajtom. Ovi alati su jako važni ukoliko želimo da sajt stalno bude u funkciji i ako želimo da znamo koliko dobro radi. Ovi alati verifikuju linkove na stranicama ili fajlove koji nisu povezani sa stranicama. Kao posledica nepažnje, najčešće je javlja greška “404 Error: Page Does not exists”, na našem veb sajtu. Linkovi na URLove koji su izbrisani ili premešteni se nazivaju mrtvim linkovima: oni izazivaju poruke o greškama. Takođe je važan alat za razumevanje trendova vašeg veb sajta. Praćenje trendova omogućuje Webtrends. Ovaj alat se kupuje, ali postoji i besplatan kojeg nudi kompanija Google – Google Analytics.

Alati za dinamičko generisanje stranica Jedna od najvažnijih inovacija u radu veb stranica je bio razvoj alata za dinamičko generisanje stranica. Pre razvoja e-trgovine, vebstranice su se kreirale statički – tj svaka stranica se kreirala za sebe upotrebom HTMLa. Uvođenjem dinamičkog kreiranja, sajtovi za e-trgovinu se menjaju dnevno. Postoje novi proizvodi, promocije, događaji, priče uspešnih korisnika. Sajtovi za e-trgovinu moraju da budu u neprestanoj interakciji sa korisnicima koji ne traže samo proizvode, već i informacije o dostupnosti proizvoda, mogućnost promena cena i sl. E-trgovina je kao realno tržište – dinamična je. Kod dinamičkog generisanja stranica, objekti su smešteni u baze podataka, umesto da budu statički porgramirani u HTMLu. Objekti se zatim pretražuju iz baze podataka korišćenjem Common Gateway Interface (CGI), Active Server Pages (ASP), Java Server Pages (JSP) ili drugih programa na strani servera. Standardni metod za pristup se naziva Open Database Connectivity (ODBC) i čini mogućim pristup bilo kojoj aplikaciji u zavisnosti od toga koja se baza koristi. Veb sajtovi moraju da omoguće upisivanje i preuzimanje podataka iz tih baza podataka. Na primer, kada kupac na sajtu bira cipele kliktanjem po njima, on bi trebalo da ima pristup katalogu i bazi zaliha odakle će dobiti informacije o ceni i količinama. Dinamičko generisanje stranica daje e-trgovini nekoliko značajnih mogućnosti koje generišu troškove i profitabilne prednosti nad tradicionalnom trgovinom. Dinamičko generisanje stranica smanjuje troškove menija (troškovi koji se odnose na zamenu proizvoda i izmenu cena). Dinamičko generisanje cena dozvoljava da različitim kupcima ponudimo različite poruke i cene.

88

Dinamičko generisanje stranica takođe omogućava upotrebu upravljanje sadržajem veba. Ovi se sistemi nazivaju web content management systems (WCMS, ili WebCMS) i koriste se za kreiranje i upravljanje veb sadržajima. WCMS razdvajaju sadržaj dizajna i prezentacije od procesa kreiranja sadržaja. Postoji veliki broj komercijalnih WCMSova. Oni najvišeg ranga su: Authonomy/Interwoven, EMC/Documentum, Open Text, IBM i Oracle. Postoji nekoliko sistema koji rade na principu Open Source, kao što su Joomla, Drupal, OpenCms i drugi.

APLIKACIONI SERVERI Veb aplikacioni serveri su softverski programi koji obezbeđuju specifične poslovne funkcionalnosti koje zahtevaju veb sajtovi. Osnovna ideja sa aplikacionim serverima je da izoluju poslovnu aplikaciju od prikazivanja veb stranica korisnicima (koristi se i engleski termin front-end) i detalja vezanih za baze podataka (koristi se engleski termin back-end). Tabela 4.3 Aplikacioni serveri i njihove funkcije Aplikacioni server Funkcionalnost Prikaz kataloga Baza podataka za proizvode i cene Obrada transakcija (kolica za Prihvatanje narudžbina i plaćanje kupovinu) Server za liste Kreira i servira mejling liste i poruke za e-mail marketing kampanje Proksi server Nadgleda i kontroliše pristup glavnom veb serveru. Firewall zaštita je na njemu Mejl server Rukovodi Internet e-mejlovima Audio/video server Smešta i distribuira sadržaj za striming medije Čet server Kreira okruženje za onlajn tekst u realnom vremenu i audio interakciju sa kupcima Server za vesti Obezbeđuje vezu sa punjenjem vesti Faks server Obezbeđuje prijem i slanje faksova upotrebom veb servera Grupver server Kreira okruženje radnih grupa za onlajn kolaboraciju Server baza podataka Smešta informacije o proizvodima, kupcima i cenama Server za oglase Održava bazu banera za oglase, kao i personalizovane podatke za svakog kupca Aukcijski server Obezbeđuje transakciono okruženje za rukovođenje onlajn aukcijama B2B server Implementira i povezuje tržišta za kupovinu i prodaju kao i za trgovačke transakcije Tabela 4.3 ilustruje širok spektar aplikacionih servera koji postoje na tržištu. Tabela se fokusira na prodajnoj strani, tj na strani koja omogućava prodaju proizvoda preko veba. Takozvana “kupovna strana” i serveri za “vezu” fokusirani su na potrebama poslovanja da 89

budu povezani sa partnerima i njihovim lancima snabdevanja za specifične delove i sklopove. Postoji nekoliko hiljada dobavljača, a za Unix i Linux je ovaj softver mahom besplatan.

FUNKCIONALNOSTI E-TRGOVINSKOG SERVERSKOG SOFTVERA ZA PRODAJU E-trgovinski serverski softver za trgovinu obezbeđuje osnovne funkcionalnosti potrebne za onlajn prodaju, uključujući i onlan katalog, preuzimanje narudžbina preko onlajn kolica za kupovinu i onlajn obradu kreditnih kartica.

Onlajn katalog Kompanija koja želi da prodaje proizvode na vebu mora da ima liste ili onlajn katalog proizvoda, dostupne na svom veb sajtu.

Kolica za kupovinu Onlajn kolica za kupovinu su ekvivalent iz realnog sveta. Oba dozvoljavaju kupcima da izaberu željene proizvode i pripreme se za plaćanje. Programi dozvoljavaju izbor proizvoda, pregledavanje izbora, editovanje izbora ako je to potrebno i zatim finalnu kupovinu klikom na dugme. Server za kupovinu automatski smešta proizvode iz kolica u narudžbenicu.

Obrada kreditnih kartica Sotver za kolica za kupovinu obično radi u konjunkciji sa softverom za obradu kreditnih kartica. Softver verifikuje kupčevu kreditnu karticu i zatim tu istu karticu zadužuje iznosom iz kolica za kupovinu. Ovaj softver se pojavljuje u dva oblika: (i) ili je interaktivan ili (ii) morate da sa procesorom za obradu kreditnih kartica napravite aranžman za proveru podataka ili da to ide preko posrednika.

SERVERSKI SOFTVERSKI PAKETI ZA TRGOVINU (KOMPLET ZA E-TRGOVINU) Umesto da gradite vaš sajt iz različitih softverskih aplikacija, jednostavnije, brže i generalno efikasnije je da kupite softverski paket za trgovinski server. Ovaj softver nudi integrisano okruženje koje obećava da obezbedi većinu funkcionalnosti i mogućnosti koje su vam neophodne za razvoj sofisticiranog sajta okrenutog kupcima. Ovaj softver stiže u tri generalna nivoa cena i funkcionalnosti. Osnovni paketi mogu da budu i besplatni, kao što je OsCommerce. Oni najvišeg nivoa dolaze od velikih kompanija. Mnoge firme jednosatvno biraju dobavljače sa najboljom reputacijom.

Izbor kompleta za e-trgovinu Kako izabrati pravi softver? Ocena ovih alata je jedna od najvažnijih odluka za izradu sajta za e-trgovinu. Pravi troškovi su skriveni. Sledi lista ključnih faktora koje bi trebalo da se uzmu u obzir: Funkcionalnost Podrška različitim poslovnim modelima Alati za modeliranje poslovnih procesa 90

Alati za vizuelno upravljanje sajtovima i izveštavanje Performanse i skalabilnost Veza sa postojećim poslovnim sistemima Saglasnost sa standardima Globalna i multikulturalna komponenta Lokalni porezi i pravila za slanje

IZRADA SOPSTVENOG SAJTA ZA E-TRGOVINU: VEB USLUGE I OPCIJE OTVORENOG KODA Dok postojeće firme imaju finansijski kapital da investiraju u komercijalne trgovačke softvere, mnoge male firme-početnici to nemaju. One moraju da grade svoje vlastite sajtove. Jedna od dobrih podloga za početnike je Yahoo-ov Merchant Solutions. Za početnu cenu od oko 40 USD dobićete mogućnost da pokrenete vaš sajt i veb hosting, potrošačka kolica i tehničku podršku. Entrebase.com vam omogućava jednostavnu izradu sajta i templejte za e-trgovinu. Templejti za e-trgovinu su prethodno izrađeni veb sajtovi koji vam omogućavaju da sami sredite izgled sajta kako bi odgovarao vašem poslovanju. Poseduju standardni skup funkcionalnosti. Jedan od najpopularnijih jeftinih alata za kreiranje veb sajta, a da pri tome nemate programerskog iskustva je Homestead.com. Upotrebom ovog alata na raspolaganju vam stoji izbor od 2,000 templejta, publikovanje sadržaja sa vašim logom, jedinstvenom IP adresom i e-mailom. Takođe dobijate i uslugu plaćanja putem kreditnih kartica od PayPala, izradu onlajn kataloga, obradu u realnom vremenu i još mnoge detalje. Alternativa izradi veb sajtova je da prvo kreirate blog i razvijete poslovne ideje kako bi zatim razvili sajt.

IZBOR HARDVERA ZA POTREBE E-TRGOVINE Bilo da sami hostujete sajt ili da autsorsujete hostovanje, potrebno je da shvatite glavne aspekte računarske platforme. Hardverska platforma se odnosi na svu opremu koju sistem koristi da bi se u potpunosti ostvarila funkcionalnost e-trgovine. Ključna pitanja su: koliko nam je računarske snage potrebno? Koliko dnevnih upita učekujemo? Koja su vršna opterećenja? Da bi dobili odgovore na ova pitanja, mi bi trebalo da poznajemo različite faktore kao što su: brzina, kapacitet i proširljivost sajta za e-trgovinu.

DOBAR IZBOR HARDVERSKE PLATFORME: POTRAŽNA STRANA Da bi izvršili adekvatan izbor hardvera, morate da uradite sledeće: • • • •

Izvršite procenu broja simultanih korisnika u periodu vršnih opterećenja Prirodu zahteva kupaca Tip sadržaja Odredite bezbednosne procedure 91

• • •

Procenite broj komada u magacinu Procenite broj stranica Procenite brzinu odziva kako bi podaci mogli da budu brzo otpremljeni na ekran kupca

Uopšteno gledajući, opterćenje koje kreira pojedinačni kupac na serveru je tipično poprilično ograničeno i kratkotrajno. Veb sesija počinje zahtevom klijenta za podacima, server bi trebalo da odgovori, a zatim se sesija završava. Sesije mogu da traju od desetinki sekundi do minuta, po datom korisniku. Zato se ovo naziva kvalitetom usluga i mi moramo da vidimo računa o tome, jer neke usluge mogu da budu neprihvatljive za korisnike. Ako se sajt sastoji od statičkih strana, onda hardver zahteva uređaje sa bržim I/O karakteristikama (input/output, ulazno/izlazne). Takvim sajtovima ne bi trebala veća procesorska snaga. Ukoliko vam je potrebna veća procesorska snaga to možete da rešite tako što ćete da nabavite server sa procesorima sa višestrukim jezgrom ili ćete ugraditi veće hard diskove. Svakako, poboljšanja nisu linearna i u jednoj tački će biti neefikasna sa stanovišta troškova. Drugi faktor koji uzima u obzir potražnju na serverskoj strani je korisnički profil, koji se odnosi na prirodu korisničkih zahteva na vašem sajtu. Ovde bi trebalo da uzmemo sajtove koji trguju fajlovima, pa je zahtev za preuzimanje određenog audio ili video materijala ono što usporava proces. Priroda sadržaja na vašem sajtu vam ukazuje na treći faktor kojeg bi trebalo da uzmete u obzir. Ako vaš sajt koristi dinamičko generisanje sajtova, opterećenje procesora rapidno raste, a njegove performanse opadaju. Dinamičko generisanje stranica i poslovna logika (kao što je potrošačka korpa) zahtevaju dosta CPU operacija. I umesto da efikasno opslužujete 8,000 korisnika, vi opslužujete samo 1,000 konkurentnih korisnika. Poslednji činilac kojeg bi trebalo uzeti u obzir je telekomunikaciona veza koju vaša lokacija ima prema vebu. Ovo je takođe vrlo promenljiva kategorija. Ako je vaša veza DSL linija, brzine 1.5 Mbps, maksimalan broj posetilaca po sekundi za 1 kilobajt fajlova je oko 100. Najveći broj kompanija se odlučuju da svoje sajtove hostuju kod provajdera koji se ugovorom obavezuju da obezbede dovoljno širok pojas kako bi vaš sajt zadovoljio veše zahteve za vršnim opterećenjem. Ali ne postoje garancije da će ISP da obezbedi vršna opterećenja i prevazići ograničenja svoje širokopojasne veze. Zato je potrebno da dnevno proveravate performanse svog sajta.

ISPRAVNO DIMENZIONISANJE VAŠE HARDVERSKE PLATFORME: STRANA ISPORUKE Kada jednom utvrdite potrebe, trebalo bi rešiti problem hardvera vezan za isporuku. Prilikom izbora provajdera, potrebno je da uzmete u obzir širenje vašeg sajta. Širenje se odnosi na činjenicu da se sajt uvećava po veličii što zahtevi rastu. Postoje tri koraka koja bi trebalo da preduzmete da bi zadržali zahteve za uslugama vezanim za vaš sajt: da povećajte hardver vertikalno, da povećate hardver horizontalno i/ili da poboljšate arhitekturu sajta. 92

Vertikalno proširenje se odnosi na povećanje snage obrade individualnih komponenti. Horizontalno proširenje se odnosi na zapošljavanje više računara koji bi podelili radno opterćenje i povećali osnovu instaliranja. Vi proširujete vaše sajtove vertikalno pojačavanjem servera sa jednim procesorom na servere sa više procesora. Postoje dve mane vertikalnog proširenja. Prva, kupovina dodatnih procesora postaje skupa, sa svakim ciklusom rasta i druga, vaš sistem postaje zavistan od malog broja jako moćnih računara. Ako imate dva takva računara i jedan otkaže, polovina vašeg sajta, a možda i ceo će da otkaže. Horizontalno proširenje zahteva dodavanje više jednoprocesorskih servera na vašu lokaciju, uz neophodno balansiranje opterećenja između servera. Zato vam je potreban specijalan softver za balanisranje opterećenja (koje proizvode mnogi dobavljači, kao što su Cisco, Microsoft i IBM) kako bi se upravljalo direktnim zahtevima od različitih servera. Postoji više prednosti horizontalnog proširenja. Nije skup i može da iskoristi starije jeftinije računare, koje bi mogli da bacimo. Treća mogućnost je da se poboljša arhitektura procesiranja, a to je kombinacija vertikalnog i horizontalnog proširenja. Jedan od najjeftinijih koraka je jednostavno dodavanje RAM memorije u nekoliko servera i smeštaj svih HTML stranica u RAM. To će da rastereti opterećenje vaših diskova i dramatično povećati brzinu. RAM je hiljadu puta brži od diskova i jeftiniji više puta.

OSTALI ALATI ZA E-TRGOVINU Pošto smo videli sve alate koji se odnose na brzinu, kapacitet i proširljvost veb sajta, da vidimo koji su ostali važniji zahtevi za vaš veb sajt. Definitivno bi svako želeo da prati kupce koji dolaze i napuštaju vaš sajt, kako bi mogli da ih pozdravite (na primer, kupce povratnike sa “Zdravo Jovana, dobrodošla nazad!”). Veliki broj alata se sreće sa privatnošću i pristupu informacijama. Jedan dao alata se odnosi na interaktivnost i aktivan sadržaj.

ALATI ZA INTERAKTIVNOST I AKTIVAN SADRŽAJ Jedan od lakih načina da upumpate energiju vašem sajtu je da uključite neke adekvatne vidžete ili gedžete vašem sajtu. Vidžeti su mali kodovi spremni da izvedu širi rang zadataka.

Common Gateway Interface (CGI) To je skup standarda za komunikaciju između pretraživača i programa koji radi na strani servera omogućavajući interakciju između korisnika i servera.

Active Server Pages (ASP) To je Microsoftova verzija programiranja za Windows OS na strani servera.

Java, Java Server Pages (JSP) i Java Script Java je programski jezik koji programerima omogućava da kreiraju interaktivnost sa aktivnim sadržajem na klijentskom računaru, smanjujući značajno opterećenje servera.

93

Java programi (poznati i kao Java apleti) trebalo bi da se prebace sa servera na klijente i u potpunosti izvršavaju na računaru. Java Server Pages (JSP), nalik CGI i ASP, su kodni standardi za veb stranice koji omogućavaju programerima da ih kombinuju sa HTMLom. JavaScript je programski jezik kojeg su izumeli u Netscapeu i koji se koristi da kontroliše objekte u HTML stranicama i odradi interektivne procedure sa pretraživačem. Najviše se koristi za verifikaciju i detekciju ispravnosti korisničkog unosa.

ActiveX i VBScript Da bi se takmičio sa JavaScriptom, Microsoft je izumeo ActiveX i VBScript. Kada pretraživač dobije HTML stranicu sa ActiveX kontrolom pretraživač jednostavno izvršava program. Za razliku od Jave ActiveX ima pun pristup svim klijentovim resursima – štampačima, mreži i hard diskovima. VBScript se izvršava na isti način kao JavaScript. ActiveX i VBScript se izvršavaju samo ako ih koristite sa Internet Explorerom. U protivnom, ekran ostaje beo.

ColdFusion ColdFusion je integrisano okruženje na strani servera za razvoj interaktivnih veb aplikacija. Originalno je razvijen od strane Macromedia, a sada se nudi kao Adobe ColdFusion. ColdFUsion nudi moćan skup za vizuelni dizajn, programiranje, otkrivanje grešaka i instalaciju.

94

Glava 5 Etika, zakon i Internet u s l u ge Nakon čitanja ovog poglavlja moći ćete da:








Shvatite zašto Internet usluge podižu nivo etičkih, društveni i političkih pitanja.







Opišete različite metode koje se koriste da zaštitu onlajn privatnosti.

Prepoznate glavna etička, društvena i politička pitanja koja nastaju u e-trgovini. Identifikujete proces za analizu etičkih dilema. Shvatite osnovne koncepte koji se odnose na privatnost. Identifikujete upotrebu tretiranja privatnosti od strane nekih kompanija koje se bave Internet uslugama. Shvatite različite oblike onlajn vlasništva i izazove koji su uključeni u njihovu zaštitu. Shvatite kako je upravljanje Inerentom evoluiralo tokom vremena. Identifikujete glavna pitanja javne bezbednosti i pitanja koja su vezana za e-trgovinu.

Sloboda govora preko Interneta: ko odlučuje? anas skoro svaki deo naše javnog i privatnog života ideo onlajn, čime se određuje šta ćemo od sadržaja da proširimo preko Interneta ostatku sveta. Ovde imamo nekoliko mogućnosti. Jedna je da privatne kompanije dominiraju i kontrolišu primarnu komunikaciju preko Interneta (kao Google, uključujući i Youtibe na primer). Druga mogućnost je da vlade određuju šta je dozvoljeno. Kao i kod kompanija i ovde pojedini predstavnici vlada mogu u potpunosti da budu zavisni od država u kojima operišu. Postoji i treća mogućnost: svaka grupa koja je dovljno moćna utiče na društveni poredak i na uticaj koji se širi Internetom. Skoro sve razvijene zemlje i mnoge države u razvoju, imaju zakone koje zabranjuju “govor mržnje”. Govor mržnje je definisan u najvećem broju zakona (kao i u Googleovim Uslovima za korišćenje) kao govor koji može da izazove nerede pojedinaca i grupa. Zakoni se odnose na invalidite, etničku pripadnost, religiju, identitet polova, nacionalnost, rasu i druge karakteristike. Govor mržnje je zabranjen u Engleskoj,

D

95

Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i drugim evropskim zamljama. U Evropi su zabranjeni neo-nacistički govori, kao i ofanzivni govori protiv religioznih i etničkih grupa. Upošteno, Google, Facebook i Yahoo! na primer, moraju da slede lokalne zakone. Tako Google blokira sadržaje vezane za pakistanske zvaničnike ili turske političare na zahtev njihovih vlada. Suprotan primer stiže iz SAD gde govor mržnje nije zabranjen. U SAD postoji apsolutistički pogled na prava u vezi slobode govorakoji je difinisan u prvom amandmanu ustava SAD. Ali upotreba “borbenih reči” može da dovede do kažnjavanja i hapšenja po kriminalnoj osnovi. Danas nije najjasnije koji govor treba da bude zaštićen na Internetu i ko treba da ih zaštiti. Izgkeda da ova jedinstvena tehnologija utiče na još veće društvene podele po pitanju nacija, religije i ljudi. Internet je postao plaftorma koja nemire može da razbukta preko sadržaja koje mogu da generišu korisnici. Kao što se proširena porodica okuplja za slavlja, tako i Youtube okuplja različitu populaciju zajedno, a posledice mogu da budu i vrlo opasne.

Shvatanje etičkih, društvenih i političkih pitanja u e-trgovini Internet i njegova upotreba u e-trgovini pokazuju veliki rast u oblastima etičkih, društvenih i političkih pitanja na skali koja je neočekivana u računarskoj tehnologiji. Cela poglavlja dnevnih novina i nedeljnih magazina su posvećena društvenom uticaju Interneta. Zašto je to tako? Zašto je Internet koren mnogih savremenih kontroverzi? Deo odgovora leži u shvatanju karakteristika Internet tehnologije po sebi, kao i o načinima kako se ova tehnologija koristi po kompanijama. Interent tehnologija i upotreba e-trgovine urušavaju postojeće društvene i poslovne relacije i shvatanja. U tabeli 5-1 su prikazana aktuelna ili potencijalne etičke, društvene i/ili političke posledice tehnologije. Tabela 5-1. Jedisntvene osobine tehnologije e-trgovine i njihove potencijalne etičke, društvene i/ili političke implikacije Tehnološka dimenzija e-trgovine

Potencijalni etički, društveni i politički značaj

Sveprisutnost – Internet/veb tehnologija je dostupna svuda: na poslu, kod kuće i bilo gde preko mobilnih uređaja, uvek.

Posao i kupovina će da okupiraju porodični život. Trgovina će odvratiti radnike na radu, smanjujući produktivnost. Upotreba mobilnih uređaja u automobilima će dovesti do incidenata. Trenutno vladas konfuzija po pitanju takzvanog “neksusa sila.”

Globalno bogatstvo – tehnološko bogatstvo duž nacionalnih granica, po celom svetu

Smanjuje kulturne razlike u proizvodima. Slabi lokalne male firme dok ojačava velike globalne firme. Prebacuje proizvodnju u delove sveta sa niskim zaradama. Osiromašujesposobnost svih nacija – i velikih i malih – da kontroliše informacionu budućnost.

96

Univerzalni standardi – postoji jedan skup tehnoloških standarda koji se nazivaju Internet sandardima

Povećava ranjivost na viruse i napde hakovanja širom sveta, što utiče na milione ljudi širom sveta odjednom. Povećava se verovatnoća “informacionog” kriminala, kriminala protiv sistema i prevare.

Bogatstvo – moguće su video, audio i tekstualne poruke

“Ekranska tehnologija” smanjuje upotrebu teksta i sposobnost čitanja fokusirajući se pre na video i audio poruke. Potencijalno, to su vrlo ubedljive poruke koje smanjuju potrebu da se iste oslanjaju na više nezavisnih izvora informacija.

Interaktivnost – tehnologija funkcioniše kroz interakciju sa korisnicima

Priroda interaktivnosti u komercijalnim sajtovima treba da bude plitka i beznačajna. Potrošačke emailove ljudi najčešće ne čitaju. Kupci utiču na prodaju ali ne utiču na koprodukciju proizvoda. Iznos proizvoda koji se zaista prilagođava kupcu je jako mali, već se taj privid vrši preko određanih plug-in opcija koje nudi Internet tehnologija.

Informaciona gustina – tehnologija smanjuje informacione troškove i podiže kvalitet

Dok ukupna količina dostupnih informacija raste, raste i verovatnoća da ćemo pročitati pogrešne, neadekvatne, neželjene informacije. Poverenje, autentičnost, preciznost i ostale kvalitetne osobine informacije će biti degradirane. Mogućnost da pojedinci i organizacije dođu do “punokrvnih” informacija su ograničene.

Personalizacija/prilagođavanje – tehnologija omogućava da personalizovane poruke budu isporučene pojedincima kao i grupama

Otvara se mogućnost da se intenzivnije napadne privatnsot u komerijalnoj i vladinoj oblasti koja je bez presedana.

Društvena tehnologija – tehnologija koja omogućava generisanje korisničkog i društvenog sadržaja

Kreira mogućnost za uznemirujući jezik, napade. Napada i koncept privatnosti, fer upotrebu i pristanak na upotrebu objavljenih informacija. Kreira nove mogućnosti za preživljavanje, kao i za prodor u privatne živote pojedinaca nametnutih od strane autoriteta i korporacija.

Mi živimo o informacionom društvu gde je moć i bogatstvo visoko zavisno od informacija i znanja kao centralne aktive. Kao i druge tehnologije, kao što para, elektricitet, telefoni i televizija, tako i Internet i e-trgovina treba da se koriste u cilju društvenog napretka, što se u najvećem broju slučajeva i događa. Svakako, iste tehnologije se koriste za povećanje kriminala, uništavanje okruženja i predstavljaju opasnost za cvetanje društvenih vrednosti. 97

Pre pojave automobila je bilo vrlo malo prekograničnog kriminala i vrlo malo nadležnosti po pitanju prekograničnog kriminala. Slično je i sa Interentom: pre pojave Interneta bilo je vrlo malo “sajberkriminala”. Mnoge poslovne kompanije i pojedinci osećaju dobit od komercijalnog razvoja Interneta, ali razvoj traži određenu cenu koju moraju da plate pojedinci, organizcaije ili društvo u celini. Ova cena i troškovi i dobit moraju pažljivo da se analiziraju od strane onih koji se bave odlukama u vezi etničke i društvene odgovornosti u novom okruženju. Pitanje koje se postavlja glasi: kako vi kao rukovodilac vršite razumna prosuđivanja o tome kako bi vaša kompanija trebalo da se postavi po pitanju brojnih oblasti u e-trgovini - od obezbeđivanja privatnosti za svoje potrošače do obezbeđivanja integriteta vaših kompanijskih imena domena.

MODEL ORGANIZACIJE Pojavom e-trgovine i Interneta pojvila su se mnoga etička, društvena i politička pitanja koje je teško klasifikovati u celosti. Naprosto, ova pitanja se prepliću. U prethodnih petnaestak godina, sva pitanja u vezi e-trgovine i Interneta su se kategorizovala u četiri glavne dimenzije: informaciono pravo, pravo na vlasništvo, upravljanje i javnu bezbednost i blagostanje. Neka od etičkih, društvenih i političkih pitanja koja su se definisala u svakoj od ovih oblasti uključuju sledeće: Informaciono pravo: koja prava na vlastitu informaciju pojedinci imaju na javnom tržištu ili u svojim domovima, kada Internet tehnologije čine prikupljanje informacija efikasnim? Koja prava pojedinci imaju kada pristupaju podacima vezanim za kompanije i drugim organizacijama? Pravo na vlasništvo: kako će tradicionalno pravo na intelektualno vlasništvo da bude primenjeno u Internet svetu gde kruže savršene kopije zaštićenih radova i koje mogu da se distribuiraju širom sveta u sekundi? Upravljanje: Da li bi trebalo da Internet i e-trgovina da budu subjekat javnog prava? A ako bi to i bilo, koja tela koja donose zakone bi trebalo da imaju jurisdikciju nad tim zakonima – državna i/ili internacionalna? Javna bezbednost i blagostanje: koji napori bi trebalo da se preduzmu kako bi se obezbedio pristup Internet i e-trgovinskim kanalima? Da li bi trebalo da vlade budu odgovorne za škole i univerziteti imaju pristup Internetu? Da li su neki sadržaji, kao pornografija i kocka, pretnja javnoj bezbednosti i blagostanju? Da li bi mobilna trgovina bila dozvoljena iz vozila u pokretu? Radi ilustracije, zamislimo da pojedinci i društvo, u bilo kom trenutku, su u manjoj ili većoj ravnoteži po pitanju delikatnog balansiranja pojedinaca, društvenih organizacija i političkih institucija. Pojedinci znaju šta da očekuju od njih, kao što poslovne firme poznaju svoja

98

ograničenja, mogućnosti i ulogu, a političke institucije obezbeđuju okvir podrške za regulaciju tržišta, banaka, a trgovački zakoni treba da obezbede sankcije za one koji ga krše. Pogledajmo primer iz muzičke industrije. Nekada su u staroj, CD tehnologiji, autorima plaćali po prodatom CDu, a isto tako i izvođačima. To je bilo moguće jer su autorska prava pratila svaki pordati CD. Zatim su digitalne kopije mogle da se preuzimaju preko interenta bez ograničenja. Sada treba propisati uslove pod kojima ovakve kopije mogu da se dele. Proći će godine dok se ne shvati ovaj mehanizam, dok se ne propišu zakoni i dok se ne odredi društveni uticaj. Na dnevnom redu su, za razliku od ranije, etički principi za korišćenje digitalnog materijala.

OSNOVNI ETIČKI KONCEPTI: ODGOVORNOST, URAČUNLJIVOST I POSTOJANOST Etika je u srci društvenih i političkih debata u vezi Interneta. Etika je studija principa koji pojedinci i organizacije treba da koriste kako bi odredili prave kurseve za akciju. Kada se susretnemo sa alternativnim kursevima akcije, koji je ispravan moralni izbor? Proširiti etiku sa pojedinca na poslovne kompanije i čak celokupna društva je težak, ali ne i nemoguć posao. Kada postoje tela koja donose odluke, njihove odluke se upoređuju u odnosu na razne etičke principe. Ako shvatite neke etičke principe, vaša sposobnost da se pokrene društvena i politička debata počinje da se improvizuje, U zapadnoj kulturi, postoje tri principa koja koje sve škole etike dele: odgovornost, uračunljivost i postojanost. Odgovornost označava da su pojedinci i organizacije odgovorni za akcije koje moraju da preduzmu. Uračunljivost označava da pojedinci, organizacije i društva budu odgovrni za akcije koje preduzimaju. Treći koncept, postojanost, proteže prethodna dva na oblast prava. Postojanost je osobina političkih sistema koji poseduje pravne mehanizme da se pojedinci oporave od drugih aktera, sistema ili organizacija. Izvrstan proces je osobina društava koje počivaju na pravu i odnosi se na proces u kome je pravo prepoznato i shvaćeno i gde postoji mogućnost da viši autoriteti omoguće da se zakon korektno primeni. Evo i primera. Godine 2005 vodio se proces u Višem tužilaštvu SAD između Metro-GoldwinMayer studija i kompanije Grokster. Metro-Goldwin-Mayer je tužio kompaniju Grokster i ostale slične kompanije (Kazaa) da krše zakon o pravu na kopiju. Ove kompanije su muziku sa zaštićenim pravima, video igre distribuirale besplatno preko svojih mreža i tako kršile važeći zakon o zaštiti autorskih prava. Grokster se branio da niko ne juri vlasnike Xerox kopir aparata koji omogućavaju kopiranje zaštićenih materijala ili vlasnike video rikordera koji besplatno umnožavaju video kasete. Sud je smatrao da Grokster snosi odgovornost i za svoje korisnike koji ilegalno koriste pomenuti materijal. Na taj način je viši sud odbacio mogućnost da je Internet javno dobro i neka vrsta “Divljeg Zapada” i da ne može da se kontroliše. Na taj način je otvorena mogućnost da Internet i e-trgovina moraju da pokažu novi balans između inovativnosti i mogućnosti za kreiranje bogatstva sa jedne strane u cilju društvene objektivnosti sa druge strane.

99

ANALIZA ETIČKIH DILEMA Etičke, društvene i političke kontroverze obično predstavljaju dileme. Dilema je situacija u kojoj postoje najmanje dve dijametralno suprotne akcije, od kojih svaka podržava željeni cilj. Kada se konfrontirate sa situacijom koja predstavlja etičku situaciju kako ćete da analizirate i rezonujete u toj situaciji? Sledi proces od pet koraka koji može da pomogne: • Identifikovati i jasno opisati činjenice. Pronaći ko šta kome radi, gde, kada i kako. U mnogim instancama, vi ćete da budete iznenađeni greškama u početnoj fazi kreiranja izveštaja i često ćete da dođete do činjenica koje direktno doprinose definisanju rešenja. To takođe pomaže da se suprotstavljene strane uključe u etičku dilemu kako bi se saglasile oko činjenica. • Definisati konflikt ili dilemu i identifikovati ciljeve višeg reda. Etička, društvena i politička pitanja uvek referišu više vrednosti. U protivnom, nema debate. Strane se stalno referišu na više vrednosti (kao što su sloboda, privatnost, zaštita vlasništva i slobodni preduzetnički sistem). Na primer, oni koji podržavaju oglašivačke mreže kao što je DoubleClick, slažu se da praćenje kretanja potrošača na vebu povećava tržišnu efikasnost i bogatstvo celokupnog društva. Protivnici se slažu da efikasnost dolazi kao narušavanje (trošenje) privatnosti pojedinaca, pa tako da oglašivačke mreže moraju da primire svoje aktivnosti ili da ponude Veb korisnicima opcije da ne učestvuju u takvim praćenjima. • Identifikovanje zainteresovanih strana. Svako etičko, društveno i političko pianje ima zainteresovane strane: igrači u igri koji imaju interes za posledicu te igre, koji su investirali u tu situaciju i koji imaju vokalno mišljenje. Pronađite identitet ovih grupa i šta one žele. To će biti korisno kasnije kada se oblikuju rešenja. • Identifikacija opcija koje vi možete rezonski da preduzmete. Možete da ni jedna opcija ne zadovoljava interese strana, koje su investirale u datu situaciju, ali da neke opcije čine bolji posao nego druge. Ponekad, kada nam se čini da se borimo za “dobru” ili etičku soluciju, ustvari shvatimo da često to nije izbalansirana posledica za zainteresovane strane. • Identifikacija potencijalnih posledica za vašu opciju. Neke opcije mogu da budu etički korektne ali da budu katastrofalne sa druge tačke gledišta. Neke opcije mogu da funkcionišu u jednim instancama, ali ne i u drugim instancama. Uvek pitajte sebe: “Šta ako ja izaberem opciju koja je konzistentna u dužem vremenskom periodu?” Kada je vaša analiza kompletna, vi prelazite na druge etičke prinicipe.

KANDIDOVANJE ETIČKIH PRINCIPA Neki etički principi imaju duboke korene u mnogim kulturama. Ti principi su preživeli u celokupnoj pisanoj istoriji i evo pregleda nekih od njih: • Zlatno pravilo: Čini drugima ono što želiš da drugi čine tebi. Stavite se u poziciju drugih i mislite o sebi kao o objektu korektnosti prilikom donošenja odluka.

100

• •

• •

•

•

•

Univerzalizam: Ako akcija nije prava za sve situacije, onda nije prava za datu situaciju (Kategorički imperativ Imanuela Kanta). Upitajte sebe: “Ako primenimo to pravilo, da li će organizacija ili društvo da opstane?” Klizav teren: Ako akcija ne može da se preduzme u više navrata, onda je ne treba ni preuzimati (Dekartovo pravilo promena). Akcija može da pomogne rešavanju jednog problema, ali ako se ponavlja, može da rezultira negativnom posledicom. Ili, kako jedna engleska poslovica kaže: “kada se okliznete na klizavom putu, ne možete da se zaustavite.” Kolektivni utilataristički princip: Preduzmite akcije koje društvu donose veću dobit. Ovo pravilo podrazumeva da se izvrši proritet vrednosti i da se shvate svi kursevi akcije. Averzija prema riziku: Preduzmite akcije da predupredite izazivanje štete. Neke od akcija imaju ekstremno visoke troškove ili vrlo nisku profitabilnost ili visoke troškove i osrednju profitabilnost. Izbegavajte poslove sa visokim stepenom greške i čije posledice neće biti katastrofalne. Nema besplatnog ručka: Pretpostavimo da je sve vidljivo i nevidljivo neko kreirao, sem ako ne postoji deklaracija da to nije tako. Ako je neko nešto napravio, to predstavlja vrednost i mi moramo da pretpostavimo da onaj koji je to napravio želi kompenzaciju za svoj rad. Njujork Tajms test (perfektno informaciono pravilo): Pretpostavimo da je vaša odluka u vezi nečega osvanula u vodećem članku u Njujork Tajms sledećeg dana. Da li će reakcija čitalaca biti pozitivna ili negativna? Da li će vaši prijatelji, roditelji i deca biti ponosni na vašu odluku? Mnogi kriminalci i neetički igrači pretpostavljaju da je to nesavršena informacija i da zbog toga oni pretpostavljaju da njihova odluka ili akcija nikada neće biti otkrivena. Kada donošenje odluke uključuje etičku dilemu, mudro je očekivati perfektno informaciono tržište. Pravilo društvenog kontakta: Da li želite da živite u društvu gde su principi koje vi podržavate postaju organizacioni principi celokupnog društva?

Na primer, vi možete da mislite da je sjajno da daunloudujete ilegalne kopije muzičkih numera, ali vi ne želite da živite društvu koje ne respektuje pravo na vlasništvo, kao što je pravo na vlasništvo automobila, ili pravo na vlasništvo dokumentacije o originalnom umetničkom delu. Nijedno od tih pravila nije apsolutni vodič, pa zato postoje i izuzeci i logičke poteškoće.

Privatnost i informaciona prava Privatnost je moralno pravo pojedinaca da budu ostavljeni na miru, bez nadgledanja ili mešanja sa drugim pojedincima ili organizacijama, uključujući i državu. Bez privatnosti koja se odnosi na mišljenje, pisanje, planiranje i nezavisno druženje bez straha, društvena i politička sloboda je slaba i verovatno uništena. Informaciona privatnost je podskup privatnosti. Pravo na informacionu privatnost uključuje tvrdnju da neke informacije neće da budu prikupljane od strane vlade i poslovnih kompanija i tvrdnja da pojedinci kontrolišu upotrebu da li su informacije o pojedincu prikupljane. Pojedinačna kontrola ličnih informacija je u središtu koncepta privatnosti.

101

Ovaj proces igra važnu ulogu u definisanju privatnosti. Ovde treba obratiti posebnu pažnju na proces čuvanja zapisa. Na ovu temu su prvi reagovali sudovi SAD, pa je tako, kao plod debate, nastala Doktrina korektne upotrebe informacija, razvijena ranih 1970tih, koja se kasnije proširila na debatu o onlajn privatnost, 1990tih. Postoje dve vrste privatnosti za pojedinačnu privatnost koja se odnosi na Internet: • Prva pretnja potiče od privatnog sektora i odnosi se na brigu koliko mnogo ličnih informacija se prikupi od strane komercijalnih veb sajtova i kako se ove informacije koriste. • Druga pretnja potiče od javnog sektora i odnosi se na to koliko informacija prikupe državne, regionalne, opštinske i lokalne vlasti. Iako su ove dve pretnje različite po koncepciji, u praksi se odnose na državnu vladu koja omogućava Internet kompanijama da obezbedi obeveštenja nad specifičnim pojedincima ili grupama, preko zapisa sa pretraživačkih mašina. Krajem devetnaestog veka u SAD su tehnologija fotografije i tabloidsko novinarstvo omogućili invaziju na privatne živote bogatih industrijalaca. U dvadesetom veku, privatnost i legislativa su bili fokusirani na vlade i vladine agencije što je uključivalo i prikupljanje ličnih informacija. Do eksplozije je došlo posle 1995 godine kada se pojavio marketing koji bazira na vebu. Milioni zaposlenih su subjekt različitih oblika elektronskog nadzora koji se u mnogim slučajevima pojačavaju veb tehnologijama. Tako mnoge američke kompanije nadziru koje veb sajtove njihovi zaposleni posećuju, a prate se i e-mailovi i SMS poruke. Takođe se nadziru i postovi zaposlenih na blogovima. U 2012 godini, javna rasprava o privatnosti proširila je brigu oko praćenja okruženja pojedinca koji koriste Interent, a naročito kada su u pitanju društvene mreže, uključujući i uticaj mobilnih uređaja gde se prati lokacija ljudi preko njihovih pametnih telefona, sakupljajući pri tome informacije o njihovom ličnom ponašanju, uklučujući i radnje, crkve, politička ubeđenja, barove i druge lokacije koje ovi posećuju. Mobilni telefoni su opremljeni video kamerama i GPS uređajima koji omogućavaju prikupljanje velike količine podataka koji se zovu i “Veliki podaci”. Mreže su pune ovih pdataka pa je moguća i njihova analiza. Državni i privatni istražitelji SAD su otkrili da Google i Apple prikupljaju velike količine podataka u vezi sa ličnim lokacijama i podacima vezanim za ponašanje i potencijalno oni prodaju informacije kompanijama i vladinim agencijama. Provajderi mobilne telefonije dobijaju više od milion zahteva svake godine od pravnih agencija u vezi kršenja prava. [25] Treba napomenuti da je sve više kamera na ulicama koje nadziru saobraćaj i vozila i mogu da pročitajui tablice, tako da su vlasnici vozila pod stalnim nadzorom. [26] Internet i veb obezbeđuju idealno okruženje kao za privredu tako i za vladu za napad na ličnu privatnost miliona korisnika nezabeleženog u ljudskoj istoriji. Često se postavlja pitanje da li ljudi imaju pravo da budu informisani kada veb sajtovi prikupljaju informacije o njima? Glavna društvana pitanja vezana za e-trgovinu i privatnost razvijaju se na stranu „očekivanja privatnosti“ ili normi vezanih za privatnost, isto kao i javni stavovi.

INFORMACIJE PRIKUPLJENE NA SAJTOVIMA E-TRGOVINE Kao što smo videli u prethodnim poglavljima, sajtovi za e-trgovinu rutinski prikupljaju informacije u vezi potrošača. Neki od tih podataka sadrže informacije za identifikaciju 102

ličnosti. Ti podaci predstavljaju bilo koje podatke za identifikovanje, lociranje ili kontakt. Drugi podaci su anonimne informacije, koje sadrže demografske informacije ili informacije o ponašanju, kao što su godine života, zanimanje, prihodi, poštanski brojevi, etničnost i drugi podaci vezani za karakteristike života kao što su veb pretraživači bez identifikacije ko ste. Tabela 5-2 prikazuje neke od ličnih informacija koje se prikupljaju rutinski od strane onlajn e-trgovačkih sajtova uključujući i mobilne sajtove i appove. Tabela 5-2. Lične informacije koje se prikupljaju na sajtovima za e-trgovinu Ime Adresa

Pol Starost

Broj telefona e-mail adresa Broj socijalnog osiguranja Bankarski računi Brojevi računa kreditnih kartica

Zanimanje Lokacija Istodijat lokacija Šta volite Fotografije

Obrazovanje Podaci o onome šta vam se sviđa Podaci o transakcijama Podaci o strimovima klikova Uređaji koji se koriste za pristup Tipovi pretraživača

Mreže za oglašavanje i pretraživačke mašine takođe pretražuju ponašanje potrošača duž hiljada popularnih sajtova, a ne na jednom sajtu, preko kolačića, veb svetionika, softvera za pretraživanje, špijunskog softvera i drugih tehnika. Tabela 5-3 ilustruje neke od glavnih načina da firme dođu do informacija u vezi klijenata. Tabela 5-3. Glavni alati za prikupljanje informacija preko Internata i njihov uticaj na privatnost Internet svojstvo Pametni telefoni i appovi

Oglašivačke mreže Društvene mreže

Kolačići i super kolačići Kolačići treće strane

Spajver

Uticaj na privatnost Koriste se da bi se pronašla lokacija i podelile fotografije, adrese, telefonski brojevi i drugu podaci koji su od interesa za marketare Koriste se za ptaćenje pojedinaca pošto se ovi kreću po hiljadama veb sajtova. Koriste se za prikupljanje informacija sa sadržijima u vezi knjiga koje korisnik čita, muzike koju korisnik sluša, prijateljima i drugim interesovanjima, preferencama i životnim stilovima. Koriste se za prećenje pojadinaca na pojedinačnom sajtu, Super kolačiće je skoro nemoguće identifikovati i ukloniti. Kolačići koje postavi oglašivačka treća strana. Koriste se za nadgledanje i praćenje onlajn ponašanje potrošača, pretraživanje i poseta sajtova duž iljada sajtova koji pripadaju oglašivačkoj mreži u cilju prikaza relevantnog oglasa. Može da se koristi da sve aktivnosti sa tastature korisnika, uključujući koje je on veb sajtove posetio i bezbedonosne kodove koristio. Takođe se koriste za prikaz oglasa na bazi afiniteta koje je taj korisnik pokazao u ostalim

103

Ciljanje ponašanja pretraživačkim mašinama (Google i druge pretraživačke mašine) Istraživanje dubinskih paketa Kolica za kupovinu Forme

Sajtovi transakcionih logova Pretraživačke mašine

Digitalni novčanici (pojedinačne usluge sa prijavljivanjem) Digitalna prava upravljanja (engl Digital Rights Management (DRM)) Poverljivo računarsko okruženje

pretraživanjima. Koriste prethodnu istoriju pretraživanja, demografiju, iskazana interesovanja, geografiju ili druge podatke koji ciljaju oglašavanje. Koristi softver instaliran na ISP nivou da bi se pronašli svi korisnički nizovi strimova. Koriste se za prikupljanje detalja plaćanja i informacija kupovina. Onlajn forme i obrasci koje korisnici dobrovoljno popunjavaju u zamenu za neku sitnu korist ili nagradu su povezani sa strimom klikova ili drugim podacima vezanim za ponašanje kako bi se kreirao lični profil. Korise se za prikupljanje i analizu detaljnih informacija na stranici sa sadržajem koje se koriste od strane korisnika. Koriste se za pretraživanje korisničkih iskaza i pogleda na novinske grupe, čet grupe i ostale javne forume na Vebu i profile korisnika društvenih i političkih pogleda. Google vraća ime, adresu i linkove kako bi se mapirale adrese sa pokazivačima na adrese kada se unese broj telefona. Novčanici na klijentskoj strani i otkrivanje ličanih informacija na veb sajtovima verifikuju identitet potrošača. Softver (Windows Media Player) koji zahteva korisnike onlajn medija kako bi identifikovali sebe pre pregledavanja sadržaja zaštićenog pravom na kopije Hardver i softver koji kontroliše pregled sadržaja zaštićenog od kopija i koji zahteva identifikaciju korisnika (npr Amazon Kindle).

DRUŠTVENE MREŽE I PRIVATNOST Društvene mreže predstavljaju jedinstveni izazov za održavanje lične privatnosti jer ohrabruju ljude da otkrivaju detalje iz njihovih ličnih života (želje, ljubavi, fotografije, video materijale i lična interesovanja) i da ih dele sa svojim prijateljima. Sa druge strane, Googleova baza podataka je masivna baza ljudskih namera, dok je Facebook kreirao masivnu bazu prijatelja, namera, lajkova, komentara i aktivnosti. Austrijski student prava Maks Šrems (Max Schrems) se začudio koliko je stranica dobio o sebi, kada je bio na studentskoj praksi u SAD i zamolio rukovodstvo Facebooka da mu odštampaju njegov profil. Bilo je tu preko 1,000 stranica raznih podataka o njemu. Kada se vratio u Austriju, Maks je kontaktirao Evropsku uniju i izneo im problem, da su njegovi podaci nezaštićeni i da praktično može svako da ih dobije. Pokrenut je sudski spor sa Facebookom i on je dobio preko 200,000 USD, a napravio je i veb sajt www.europe-vfacebook.org gde svako može da potraži svoje podatke. Ali tu laži iznenađenje – ti podaci nisu isti kao oni koje je Maks dobio direktno od Facebooka, pa je njegova borba sa Facebookom postala još žešća. Ono što je Maks takođe otkrio je da Facebook kategorizuje naše podatke u pedesetak kategorija. 104

Drugim rečima, svi podaci koje unosimo u Facebook, poseban softver kategorizuje. Takođe treba reći da sve likove na slici poseban softver takođe u realnom vremenu prekodirava forenzičkim metodama i te podatke smešta u bazu podataka. To je samo tek korak daleko od policijske forenzike gde se gledaju i otisci prstiju i šake. [27] Istraživači sa univerziteta Carnegie-Malon su napravili istraživanje u kome tvrde da posle otkrivanja lika može vrlo lako da se otkriju i ostali podaci o toj osobi, kao što je broj socijalnog osiguranja, a sve to bazira na samo jednoj fotografiji na Facebooku koja je čitljiva da sa nje mogu da se uzmu podaci. Na nekim društvenim mrežama možete da delite lične detalje sa svima na toj mreži. To znači da te osobe prepuštaju pravo na privatnost datoj društvenoj mreži. Problem koji se ovde javlja je: korisnici tih mreža najčešće nisu obavešteni o narušenoj privatnosti. Kako su te osobe obaveštene o odsustvu privatnosti? Kada se sve deli, šta je tu privatno? Facebook je odavno napustio politiku privatnosti, nudeći korisnicima tkz opt-out tehnologiju kao osnovnu mogućnost.

PITANJA MOBILNOSTI I PRIVATNOSTI KOJA BAZIRAJU NA LOKACIJI Pošto mobilne platforme postaju sve važnije pitanja vezana za mobilnost i privatnost na bazi na lokacije postaju glavna briga. Godine 2012, istražitelji su otkrili da iOS i Android appovi detektuju lokacije i distribuiraju ih mobilnim oglašivačima, zajedno sa imenicima koje korisnik ima na telefonu i fotografijama. Aprila 2012 Kongres SAD je pokrenuo istragu o privatnosti na pametnim telefonima koji na sebi imaju aplikacije kao što su Facebook, Pinterest, Yahoo, Google i 30 drugih. Twitter je objavio da svi oni koji koriste “Find Friends” osobinu na pametnim telefonima šalju podatke o broju tog telefona i e-mail adrese iz adresara datog telefona kompanijama čija je aplikacija. Aprila 2011, Appleovi iPhone i iPad uređaji, kao i Google Android pametni telefoni su mogli da pozicioniraju telefone i da informacije o lakacijama smeštaju. U julu 2012, Facebook je lansirao novu mobilnu aplikaciju za oglašavanje koja prati koje aplikacije korisnici koriste na svojim mobilnim telefonima kao i šta rade sa aplikacijama kada ih koriste. Praćenje počinje kada korisnik uđe u aplikaciju Facebook Connect na svom pametnom telefonu. Apple i Google prate svoje korisnike takođe. Apple i Google, za razliku od Facebooka ne prate kako korisnici koriste appove, već samo da li koriste. Facebook, na primer, korisnike Zynga igara, prati i nudi im nove igre. Appovi na Android i Apple pametnim telefonima dele korisničke informacije sa oglašivačima ciljajući na njihove lokacije, doba dana i lične podatke koji se dele preko appova. Apple i Google nisu definisali industrijske standarde koji regulišu ovu oblast. Kompanija TRUSTe je 2012 godine uradila jedno istraživanje po kome 42% korisnika izražava zabrinutost za privatnost i bezbednost. 105

PROFILISANJE I PONAŠANJE CILJANJA Prosečnog dana, oko 160 miliona odraslih Amerikanaca ide onlajn. Marketinški stručnjaci bi voleli da znaju gde oni provode vreme, šta ih interesuje i šta bi želeli da kupe. Isto je i sa ostatkom sveta. Što preciznija ta informacija bila, to je bolja ta informacija. To je informacija koja služi za prognozu prodaje. Naoružani tim informacijama, stručnjaci za marketing prave efektivne kampanje ciljajući specifične oglase prema specifičnim grupama pojedinaca. Oni čak podešavaju ciljeve prema specifičnim grupama. Mnogi od veb sajtova dopuštaju da treća strana – koja uključuje i onlajn oglašivačke mreže, kao što je Microsoft Advertising, Double Click i druge – postave kolačiće koje generiše treća stranai softveri za praćenje na vebu na račuanru posmatrača u cilju da se ovi angažuju u profilisanju ponašanja korisnika u odnosu na hiljade veb sajtova koje svako do njih poseti. Profilisanje je kreiranje digitalnih likova koji karakterišu ponašanje onlajn pojedinaca ili grupe. Anonimno profilisanje je identifikovanje ljudi koji pripadaju visoko specifičnim i ciljanim grupama, kao što su dvadeseto i tridesetogodišnji muškarci, sa univerzitetskom diplomom i prihodima većim od 30,000 evra godišnje i koji se interesuju za modu i odevanje, na primer. Lični profili prikupljaju lične e-mail adrese, poštanske adrese i/ili telefonske brojeve podacima koji su potrebni da bi se procenilo ponašanje. Podaci vezani za kupovinu se dobijaju od potrošača koji kupuju iz više radnji – obično dosta kasnije nakon što je kupovina ostvarena –a podaci se koriste da bi se naciljali dirktnom poštom ili kampanjama u samim radnjama, koji predstavljaju proširenje oglašavanja masovnim medijima. Oglašivačke mreže kao što su DoubleClick i 24/7 Real Media dodaju nekoliko dimenzija dosadašnjim oflajn marketinškim tehnikama. Prvo, ove tehnike imaju mogućnost da precizno prate ne samo kupovinu potrošača, već i ponašanje celokupnog pretraživanja na vebu na hiljadama popularnih sajtova. Ovo uključuje popunjavanje formi, preglede najpopularnijih stranica. Drugo, može dinamički da se prati šta je kupac gledao na svom ekranu – uključujući i cene. Treće, mogu da se grade i kontinualno prave podaci u visokoj rezoluciji ili da se definišu profili potrošača. Neke firme koriste tkz spajver softver, koji, kada se ubaci u računar potrošača, može serveru oglašivača da šalje sve podatke o tome kako potrošač koristi Internet. Drugi oblik profilisanja je Googleova personalizacija oglašavanja. Google ima patent nad programom koji dozvoljava oglašivačima da koriste Google Adwords program. Google Adwords program cilja oglase prema svakom korisniku pojedinačno. Ovi oglasi baziraju na prethodnoj istoriji pretraživanja korisnika i po priritetima, koje Google konstruiše na osnovu pretraživanja, duž svake informacije u vezi korisnika, kao i u vezi sa svakom informacijom do koje Google može da dođe a da je relavantna za korisnika, kao što su godište, demografija, region i druge veb aktivnosti (kao što je bloging). Google je takođe aplicirao za drugi patent za program koji Googleu dopušta da pomaže oglašivačima da izaberu ključne reči i da dizajniraju oglase za različite tržišne segmente koji baziraju na istoriji pretraživanja, kao što je pomoć sajtu koji se bavi modom da kreira i testira oglase prema ciljanoj ženskoj tinejdž populaciji. Godine 2007 Google je počeo da

106

koristi ciljanje ponašanja kako bi pomogao da se prikaži mnogo relevantniji oglasi koji baziraju na ključnim rečima. Posebno treba da napomenemo i Googleov Gmail koji svakom korisniku nudi 7 GB slobodnog prostora na disku. Šta radi Google sa podacima koje nalazi u e-mailovima svojih korisnika? Pa jednostavno on čita, prevodi i obrađuje ove podatke, kako za dolazne, tako i za odlazne e-mailove i smešta relevantne oglase u margine e-maila. Takođe Google Chrome pretraživač ima sugerisane oglase na osnovu ovih ključnih reči za svakog ako koristi Google Chrome. Godine 2010, Google je “personalizovao” ove rezultate, a da prethodno nije pitao korisnike da li to žele ili ne. Opt-in je postalao osnovana opcija svih pretraživača, dok je ranije bila opt-out, pa samo na pristanak korisnika moglo je da bude opt-in kao standard. Google je, dakle, počeo da koristi vašu prethodnu istoriju unosa kako bi pomogao oglašivačima da imaju dodatan uticaj na vas. Dubinska inspekcija paketa je još jedna tehnologija za zapis svakog otkucaja na tastaturi i nivou ISP za svakog korisnika Interneta (bez obzira šta pretražuje na vebu). Zatim se ta informacija koristi kao bi se pravile sugestije i ciljali oglasi. Firma NebuAdd je ovaj zadatak besprekorno izvršavala, ali je morala da obustavi operaciju 2009 godine, nakon presude američkog suda da tim aktivnostima ne sme da se bavi. [28] Presudom je NebuAdd morao da povuče sve instalacije koje je to dada imao na svim severima sveta. Ali, 2012 godine, dubinska inspekcija paketa je ponovo postala aktuelna. Dve američke kompanije Kindsight i Phorm (http://www.phorm.com/ )su objavili da su razvili softver za dobinsku inspekciju paketa kao način da ISP učestvuju u onlajn ciljanim oglasima, a da pri tome bude zaštićen identitet potrošača. Firme koje se oglašavaju u mrežama kojepromovišu dobit od Veba profilišu i kupce i prodavce. Ali prodavci su se saglasili da ne žele da troše resurse na kupce koji nisu profilisani, pa im je ova opcija jako interesantna. Oni ne žele da plaćaju za oglase koji im ne donose zaradu, pa je pojava gore dve pomenute firme došla u pravi čas. Tim pre što su se svi saglasili da sve više para u oglašavanju ide preko Interenta. Kritičari se slažu da je profilisanje korisnika u redu samo pod uslovom da se sačuva anonimnost i privatnost korisnika Interneta. Na kraju je preovladala praksa da profilisanje bude nevidljivo za korisnika. I danas se sve više koriste nizovi klikova kako bi se prikupili podaci o korisnicima. Oni uključuju stotine podataka koji se mogu naći na samom računaru. Sa stanovišta zaštite privatnosti, mreže oglašivača podižu pitanje u vezi toga ko može da vidi i koristi informacije koje su u vlasništvu privatnih kompanija. Napadno i uveliko neregulisano prikupljanje podataka informacija onlajn dovelo je do povećanog strahovanja među potrošačima. Tako je prema istraživanju firme TRUSTe iz 2012 godine: • • •

55% korisnika izjavilo da je onlajn privatnost zaista važna za njih 40% od ciljanih korisnika Interneta koji su dobili da popune anketu su se osetili nebezbednim 75% korisnika ne dozvoljava kompanijama da dele njihove lične informacij sa trećom stranom

107

•

88% ispitanika je smatralo da nijefer da kompanije vrše ispitivanja bez pristanka korisnika

INTERNET I INVAZIJA PRIVATNOSTI OD STRANE VLADA: NADZOR ETRGOVINE Danas su onlajn i mobilno ponašanje, profilisanje i transakcije potrošača rutinski dostupne širokom rangu vladinih agencija, advokatskih kancelarija i drugih pravnih subjekata, koje svojim učešćem u donošenju zakona i ostalih pravnih akata povećavaju strah kod onlajn potrošača. Oni koji se brinu o zakonu pozivaju se na pravo koje se bavi nadzorom bilo kog oblika elektronskih komunikacija. Ovo uključuje nadzor potrošača koji učestvuju u etrgovini. U slučaju Interneta, reč je o softverima za “njuškanje” (engl snifer) i serverima koji su u posedu Internet provajdera koji se koriste za ciljanje osumnjičenih u maniru sličnom uređajima za hvatanje u zamku kod telefonskog nadzora. Logično je da je SAD vodeća država u svetu koja ja razvila najveći broj sistema za nadzor u svim oblastima, pa i u elektronskoj trgovini. Razlog leži u događajima koji su se desili posle 11. Septembra 2001 godine, kada su povećane mere računarske bezbednosti i kada su razvijeni mnogi programi za praćenje drugih učesnika u Internetu. Četiri dokumenta su jako važna za razmatrenje stanja u ovoj oblasti: • • • •

The Communications Assistance for Law Enforcement Act (CALEA) The USA PATRIOT Act The Cyber Securitz Enhancement Act The Homeland Security Act

Svi ovi dukumenti ojačavaju moć agencija da nadziru Internet korisnike, a da ovi o tome ništa ne znaju, čak i bez davanja naloga od strane pravosuđa. PATRIOT Act je namenjen borbi protiv terorizma u okviru granica SAD, ali on omogućava da se nadziru i svi korisnici iz celog sveta, kao i mnogi senatori SAD. Zašto? Pa najveći svetski serveri su u posedu američkih kompanija, a njima pristupaju korisnici iz celog sveta. Ako se zna da 83% emailova dolazi sa Google servera, a da Facebook predstavlja najveću svetsku društvenu mrežu – praktično se najveći broj akcija odigrava u SAD. Sledeća kategorija podataka koja je pod udarom nadzora su lične lokacije. Ovo je vezano za mobilne telefone, ali ovi podaci mogu da se dobiju i iz laptop uređaja. Zbog događaja koji su se desili posle 11. Septembra 2001, u SAD je donešen akt 2011 godine pod nazivom: “Electronic Communications Privacy Act ammendments Act of 2011”. Prvobitno je čuvanje podataka bilo neograničeno, bez obzira da li se podaci nalaze na ličnom računaru ili na serverima provajdera. Po tom aktu obaveza čuvanja e-mailove je 180 dana, a isto se odnosi i na podatke vezane i za lokaciju korisnika. Ovo je definisano aktom iz 2012 godine poda nazivom “Geolocation Privacy and Surveillance Act”. Ovaj Akt u vezi geolokacije se odnosi samo na SAD, ali najveće svetske kompanie mogu da prikupljaju podatke u vezi geolokacija od svih korisnika njihovih uređaja, a tu prednjače Apple i Google. Geolokacijske agencie su počele da niču u SAD. One su postale najveći korisnici brokera podataka privatnog sektora. Neke od tih firmi su: ChoicePoint, Acxiom, Experian, u 108

TransUnit Corporation, koje prikupljaju enormne količine podataka o potrošačima iz različitih onlajnn i oflajn javnih izvora, kao što su telefonski imenici na primer. Kada je reč o izvora koji nisu javni, onda treba pomenuti podatke koje poseduju kreditni biroi (koji poseduju ceo asortiman podataka o datom korisniku, uključujući i datum rođenja i sl). Acxiom poseduje najveću privatnu bazu podataka, sa više od 500,000 ljudi, a prikuplja ih sa oko 1,500 lokacija. Informacije poseduju pojedinačne podatke (ime, prezime i broj telefona) do tkz ekstenzivnih podataka (podaci iz vozačke i saobraćajne dozvole, podaci iz sudova, podaci o vlasništvu ili licencama). [29] Ovi podaci se mešaju sa ostalim podacima vezanim za ponašanje potrošača prikupljenih iz komercijalnih izvora. Jula 2011, američki predstavnički dom je doneo odluku da ISP čuvaju podatke sa log fajlova o aktivnostima njihovih korisnika godinu dana. Ovo je uključivalo sledeće podatke: imena, adrese, telefonske brojeve, brojeve kreditnih kartica, brojeve bankovnih računa i trenutne IP adrese. Ovi logovi su morali uvek da budu dostupni policiji koji istražuju kriminalne radnje, kao i tužilaštvu. Britanska vlada je donela istovetan akt u aprilu 2012 godine kojim se nadgledaju komunikacije svih u državi. U ovom aktu je nejasno da li se to odnosi i na komunikacije u barovima i na ulici ili samo na digitelne komunikacije. Evropska unija je za razliku od SAD tražila da se podaci čuvaju duže od šest meseci. Tri najveće pretraživačke mašine (Google, Bing i Yahoo) imaju različite interne polise. Na kraju su si pretraživači pristali da se pomenuti podaci sa dodatkom “kolačića” čuvaju po 18 meseci.

PRAVNA ZAŠTITA Tek u po nekoj zemlji postoji pravna zaštita koja direktno štiti pojedince od privatnosti, video privatnosti, špjunskih aktivnosti. U SAD, Kanadi i Nemačkoj sudska praksa je eksplicitno odredila dokumente kojima se štite prava poejdinca. U dodatku A je dat spsak ovih dokumenata koji se odnose na SAD.

Informisani pristanak Koncept informisanog pristanka (to je po definiciji pristanak koji podrazumeva poznavanje materijalnih činjenica potrebnih da se donese racionalna odluka) takođe igra važnu ulogu i zaštiti privatnosti. U SAD, kompanije i vladine agencije dobijaju informacije o transakcijama koje se generišu na tržištu, a zatim se te informacije koriste u ostalim tržišnim okolnostima bez obaveštavanja onih koji su te informacije ostavili. Na primer, u SAD, veb kupac kupuje knjige o košarci, na sajtu koji pripada kompaniji DoubleClick. Tom prilikom ova komapnija ostavlja na disk njegovog računara kolačič (eng. cookie). A onda Double click koristi taj kolačić da bi ponudio prodaju sportskih trenerki dtugom veb prodavcu, bez pristanka vlasnika koji je ostavio podatke. Na ovaj način mogu da se dostave i lični podaci bez znanja korisnika. Ovo u Evropi nije dozvoljeno. Tradicionalno, postoje dva modela informacionog pristanka: opt-in i opt-out. Ne postoje srpski prevodi za ove skraćenice, pa ćemo koristiti engleske nazive. Opt-in model zahteva afirmativnu akciju od strane potrošača za prikupljanje i korišćenje njegovih podataka. 109

Primer: potrošač se prvo pita da li dozvoljava da ser prikupe podaci o njenu, a zatim da se te informacije korsiste. Ako se potrošač složi onda onaj ko prikuplja podatke bez ograničenja može da ih koristi.U protivnom je na snazi opt-in model, koji je predefinisan (default) za prikupljanje podataka. Ovaj način sprečava da se podaci prikupljaju. Do skoro, u SAD nije bio prihvaćen informisani pristanak. Firme su odbijale da korisnike obaveste o prikupljanju podataka. Neki sajtovi imaju opt-out opciju. Na sajtu Yahooa postoji Ad Choice kvadratić koji dozvoljava korisnicima da izaberu da se na njihovom stranicama ne prikazuju oglasi. Na taj način, kada se Yahoou dozvoli da prikuplja informacije oni te podatke prodaju drugima.

Principi prakse fer informacija Federalne trgovačke komisije U SAD Federalna komisija za trgovinu (Federal Trade Commission – FTC) je preuzeo vođstvo u istraživanju onlajn privatnosti i zakonskih preporuka Kongresu. FTC je kancelarijska agencija koja promovišeefikasno funkcionisanje na tržištu zaštitom potrošača od nefer ili neprihvatljive prakse i povećanje izbora potrošača promovisanjem konkurencije. Godine 1998, FTC je izdala principe pod nazivom Korektna invormaciona praksa (Fair Information Practice – FIP), na bazi kojih je bazirana preporuka onlajn privatnosti. Tabela 54 opisuje ove principe. Dva od pet principa su označena kao osnovna, koja moraju da budu prisutna kako bi se zaštitila privatnost, dok su preostala tri principa manje centralna. Tabela 5-4. FTC principi fer informacione prakse Obaveštavanje/svesnot Sajtovi moraju da otkriju informacije o tome šta potrošače očekuje pre samog prikupljanja podataka. Informacije (osnovni princip) sadrže identifikaciju onog ko prikuplja, upotrebu podataka, ko će da prime te podatke, prirodu prikupljanja (aktivnu ili inaktivnu), volontiranje ili obaveza, posledice odbijanja i korake koji se preduzimaju da bi se zaštitila poverljivost, integritet i kvalitet podataka. Izbor/informacioni pristanak (osnovni princip)

Mora da postoji režim izbora koji dopušta korisnicima kako da se njiohove informacije koriste za sekundarne namene koje ne potpadaju transakcije, uključujući internu upotrebu i prenos na treće strane. Opt-in/opt-out mora da bude dostupan.

Pristup/učešće

Potrošači bi trebalo da imaju mogućnost pregleda sadržaja, njegov sadržaj i kompletnost podataka prikupljenih tkom vremena u procesu koji je besplatan.

Bezbednost

Prikupljanje podataka mora da obuhvati razumske korake kako bi se obezbedilo da informacije o potrošačima budu bezbedne od neautorizovanog korišćenja.

Stupanje na snagu

Mora da postoji mehanizam za stupanje na snagu FIP principa. To će ukljkučiti samoregulaciju, pravosnažnost 110

koja daje potrošačima pravni lek u slučaju prekršaja. FTC FIP principi postavili su osnovna pravila za zaštitu privatnosti u e-trgovini i ostalim veb sajtovima izuzev vladinih i neprofitnih sajtova u SAD. FTC FIT principi su smernice – nisu zakon. FTC je napravio i Akt zaštite dece, koji zahtava kontrolu roditelja za decu do 13 godina starosti. Godine 2000, FTC je preporučio Kongresu SAD dokument kojim bi se štitio onlajn potrošač od akcija koje stižu sa oglašivačkih mreža. Tabela 5-5 sumira predloge ove komisije. Ova preporuka uključuje ograničenja informacija koje mogu da se prikupe. Tabela 5-5. FTC preporuke u odnosu na onlajn profilisanje Principi Opis preporuka Obaveštenje Komplatna transparentnost za korisnika obezbeđivanjem otkrivanja i izbor opcija na Veb hostu. “Robustno” obaveštenje za PII (mesto i vreme prikupljanja podataka, pre nego što prikupljanje počne). Čista i jasno obaveštenje za ne PII. Izbor Opt-in za PII, opt-out za ne-PII. Zabranjena konverzija ne-PII u PII bez pristanka. Opt-out za svakog oglašivača u mreži od onog kojiima jednu stranu. Obaveštenje mora da pruži firma koja hostuje veb sajt. Pristup Razumske provizije koje omogućavaju pristup i inspekciju. Bezbednost Razumni napori kako bi se obezbedile informacije od gubitaka, neispravnog korišćenja ili nepravilnog pristupa. Stupanje na snagu Izvršavanje od strane trećih lica, kao što je program pečata i firmi koji se beveknjigovodstvom. Restriktivni izbor Mreže za oglašavanje neće da prikupljaju informacije o osetljivim finansijskim ili medicinskim temama, seksualnom opredeljenju ili okruženju i neće da koriste kod socijalnog osiguranja za profilisanje. Godine 2009 FTC je organizovao više tribina i okruglih stolova u SAD kako bi skreuo pažnnju na tehnologiju koja se brzo razvija i koja ima uticaj na potrošače. Glavni zaklučci nakon tih okruglih stolova je bio: • • • •

Povećano je prikupljanje i upotreba podataka od potrošača Potrošači ne shvataju šta se prikupljanjem podataka dobija Povećan je interes potrošača u vezi privatnosti Dobit od prikupljanja podataka i nelegalna upotreba istih

Nakon tih okruglih stolova je razvujen novi okvir koji adresira privatnost potrošača. U tabeli 5-6 je prikazan važan aspekt ovog ovkvira. U okviru toga je dato i upozorenje na “Ne prati me” mehanizma za onlajn oglašavanje u okruženju. Krajem 2011 i početkom 2012 FTC je započeo mnogo agresivniju kampanju koja bazira na definisanju polisa o privatnosti. Google je obećao da će da započne programprivatnosti, tako što će da čuva podatke i da obezbedi raviziju svakih 20 godina i da će da plati 16,000USD u budućnosti za svako nepridržavanje. Pa ipak, Google se sreo sa tužbom koju je

111

izgubio avgusta 2012, pri čemu je morao da plati 22.5 miliona USD kompaniji Apple jer je prko pretraživača Safari, koji js osnovni Appleov pretraživač pratio njegove korisnike. To je do danas najveća kazna za ovu vrstu prekršaja. Avgusta 2012 FTC je podigao tužbu protiv Facebooka tražeći da Facebook reši pitanje zaštite podataka od strane korisnika, kako bi se sami korisnici rašili da li će njihovi podaci biti privatni ili javni. Facebook je obećao da će razviti napredan program privatnosti i da će dozvoliti nadzor privatnosti svake 2 godine u narednih 20 godina. Kao rezultat je usledio i novi pristup privatnosti koji je Facebook lansirao 1. januara 2015 godine. Tabela 5-6. FTC novi okvir privatnosti Princip Aplikacije Oblast Primena na sve komercijalne entitete koji prikupljaju ili koriste podatke od potrošača. Nije ograničeno samo na PII. Privatnost dizajna Kompanije bi trebalo da promovišu korisničku privatnost preko organizacija u svakom trenutku razvoja proizvoda ili usluga: • Bezbednost podataka • Razumna ograničenja u prikupljanju • Razumna i adekvatna polisa zadržavanja podataka • Preciznost podataka • Precizne procedure za upravljanje podataka Pojednostavljen Komapnije bi trebalo das pojednostave izbor potrošača. Ne treba izbor da se obezbedi izbor pre upotrebe podataka za opštu praksu: • Proizvodi • Interne operacije, zaštita od falsifikovanja • Pravni okvir za žalbe • Marketing za direktne sakupljače podataka Definisan je specijalan mehanizam za prikupljanje podataka po modelu “Ne prati me.” Veća Povećana transparentnost nad upotrebom podataka preko: transparentnost • Jasnijeg isticanja poruke o privatnosti, koja mora da bude kraća i standardizovana • Snabdevanje potrošača razumnom pristpu podacima vezanih za njih same • Obrazovanje potrošača Marta 2012 godine, FTC je objavio izveštaj najboljih slučajeva za zaštitu privatnosti koji je sadržao pet oblasti: Ne prati me, mobilna privatnost, brokeraj podataka, velike platforme za prikupljanje podataka i razvoj samoregulušućeg kodeksa. [30] Ovaj izveštaj je podržala Bela kuća, a industrija e-trgovine u SAD je poćela da menja svoje polise u vezi tretmana podataka korisnika.

Evropska direktiva o zaštiti podataka U Evropskoj uniji, zaštita privatnosti je mnogo stroža nego u SAD. Evropski pristup zaštite privatnosti je mnogo obimnija i reguliše mnogo veću oblast. Evropske firme ne dozvoljavaju

112

da se koristi PII bez prethodnog informisanja potrošača o tome. O ovome brine veliki broj agencija koje obrađuju žalbe građana. 25. oktobra 1998 godine stupila je na snagu Direktiva o zaštiti podataka Evropske komisije. Direktiva standardizuje i proširuje zaštitu privatnosti van EU. Ova Direktiva je bazirana na doktrini Fer informacione prakse. Direktiva obavezuje komapnije da obaveste kompanije o načinu prikupljanja informacija. Kupci moraju da pokažu da su informisani. Potrošači imaju pravo da pristupe svim informacijama koje se tiču njih. Direktiva zabranjuje prenos podataka na organizacije i države. Takođe, podaci prikupljeni u Evropi od strane američkih kompanija ne mogu da se prenesu ili obrađuju u SAD. Ovo se preklapa sa 3.5 tiliona godišnjeg obima trgovine roba i usluga između SAD i Evrope. Evropska komisjia i Ministarstvo za trgovinu SAD zato rade na okviru pod nazivom Sigurna luka. Sigurna luka je privatna samoregulatorna polisa i mehanizham mehanizam koji spaja ciljeve vladinih regulatora i legislative, ali ne zahteva vladinu regulativu ili stupanje na snagu. Vlada igra ulogu u serfitikovanju sigurne luke. Više detalja se može videti na: http://export.gov/safeharbor/ Januara 2012, EU je značajne promene predloga u vezi zaštite podataka, što je bilo prvo značajno unapređenje od 1995 godine. Nova pravila se odnose na sve komapnije koje nude usluge u Evropi, a traže od Internet kompanija kao što su Amazon, Facebook, Apple, Google i drugih da dobiju jasnu potvrdu od potrošača da njihovi podaci mogu da se koriste . Takođe je prvi put definisano i “pravo da se podaci zaborave” i to na zahtev korisnika. Ova nova direktiva EU zahteva strogu primenu, forsira transparentnost, ograničava period zadržavanja podataka i traženje potvrde od strane korisnika.

SAMOREGULACIJA PRIVATNE INDUSTRIJE Istorijski gledano, onlajn industrija u SAD je kontrirala legislativi, argumentujući to da industrija to može da uradi mnogo bolje nego vlada. Svakako, firme kao što su Apple, Facebook, Yahoo i Google razvijaju svoje polise vlastitim snagama kako bi adresirali brigu u javnosti oko lične privatnosti na Internetu. Online Privacy Alliance (OPA) je 1998 godine ojrabrila samo regulaciju kao reakciju narastajuće javne brige i pretnju po legislativu koju je propisala FTC. FTC i privatna industrija su kreirale ideju o bezbednoj luci. Maja 2001 godine je potvrđena TRUSTe Internet privatnost. Konsultantska kuća Price Waterhouse Coopers je razvila BetterWeb – pečat za Web sajtove. Više od 4,000 kompanije je pretplaćeno na TRUSTe i preko 7,000 sajtova prikazuju ovaj pečat na svojim veb stranama. Mreža oglašivačke industrije je taođe formirala industrijsko udruženje, Network Advertising Initiative (NAT) sa ciljem da razvije polise u vezi privatnosti. NAT polise imaju dva cilja: da ponude potrošačima izbor opt-out. Uopšteno, industrijski napori u oblasti samoregulacije u oblasti onlajn privatnosti nisu uspeli da smanje strah kod američkih potrošača, naročito za vreme onlajn transakcija ili da smanje nivo invazije privatnosti.

113

GRUPE KOJE SE ZALAŽU ZA PRIVATNOST Postoji veći broj grupa koje se zalažu za privatnost nadzorom privatnosti na vebu. Neke od tih grupa su podržane od strane industrije. Evo i spiska nekih od njih: • Epic.org • Privacyinternational.org • Cdt.org • Privacy.org • Privacyrights.org • Privacyalliance.org

ZAŠTITA PRIVATNOSTI JE POSLOVANJE U PORASTU Veb sajt je postao mnogo napadaniji i mnogo agresivniji prema potrošaču, pa sa pravom rastu brige u vezi javnog uticaja istih. Zato su se pojavile kompanije koje pomažu ljudima da zaštite svoju privatnost. Mnogi plaćaju određenu nadoknadu kako bi zaštitili svoju reputaciju, narušenu na veb sajtovima. Tako je sajt reputation.com dobio preko 5 miliona USD 2010 goine, a 2011 se to sponzorstvo popelo na preko 41 milion USD. Socialschield.com i Abine takođe nude usluge o ovoj oblasti, kao i sajtovi Personal.com i LockerProject koji zaključavaju određene sajtove za svog klijenta. Klijenti odlučuju sami kojim informacijama u vezi njih samih će dozvoliti pristup. Međutim, treba napomenuti da mnogi žele da njihova privatnost bude izložena javnosti i za to plaćaju određene iznose.

TEHNOLOŠKA REŠENJA Mnoga tehnološka rešenja za zaštitu korisničke privatnosti su razvijena, a odnose se na interakciju sa veb sajtovima kao što su spajver blokeri, popap blokeri, softver za upravljanje kolačićima i bezbedni e-mail (vidi tabelu 5-7). Naj moćniji alati za zaštitu privatnosti moraju da budu ugraženi u pretraživače. Jedna od najmoćnijih zaštita na bazi zaštite preko pretraživača je Do Not Track. Svi vodeći pretraživači kao standardnu opciju nude ovu mogućnost od 2013 godine. Tabela 5-7. Tehnološka zaštita za onlajn privatnost Tehnologija Spajver blokeri

Popap blokeri

Bezbedni e-mail

Proizvodi Spyware Doctor, ZoneAlarm, AdAware a Spybot-Search & Destroy (Spybot-S&D) Pretraživači: Firefox, IE, Safari, Opera Toolbarovi: Google, Yahoo, MSN Add-on programi: STOPzilla, Adblock, PopUpMaster ZL Technologies,

114

Zaštita Otkriva i uklanja spajver, adver, logere tastature i drugi malver Štiti ubacivanje pop-up blokera

Enkripcija e-mailova i

Anonimni remaileri Anonimno pretraživanje Cookie rukovodioci Brisanje diska/fajlova Generatori polisa

SafeMessage.com, Hushmail.com Pretty Good Privacy (PGP) Jack B. Nymble, Java Anonymus Proxy, QuickSilver, Mixmaster Freedom Websecure, Anonymizer.com Cookie Monster i drugi Multilate File Wiper, Eraser, Wipe File OECD generator polise privatnosti

Čitači polisa privatnosti

P3P

Enkripcija javnim ključem

PGP desktop

dokumenata

Šalje e-mail bez tekinga putanje Pretraživanje bez trekinga Zaštita klijentaog računara od prihvatnja kolačića U potpunosti briše sadržaj fajlova na disku Automatizuje razvoj OECD privatnosti i nudi procedure za žalbe Softver za automatizaciju komunikacija u vezi privatnosti Program koji enkriptuje vaš email i dokumente

PRAVA NA INTELEKTUALNO VLASNIŠTVO Sledeće krupno pitanje u e-trgovini i Internetu je pravo na intelektualno vlasništvo. Intelektualno vlasništvo obuhvata sve vidljive i nevidljive proizvode ljudskog uma. SAD su otišle najdalje: onaj ko je kreirao intelektualno vlasništvo je istovremeno i njegov vlasnik. Na primer, ako kreirate sajt za e-trgovinu, sva intelektualna prava pripadaju vama. Ali Internet menja pravila. Kada inelektualni rad postane digitalan, teško je kontrolisati njegovu zloupotrebu, distribuciju i kopiranje. Upravo to su oblasti koje zakoni vezani za intelektualno vlasništvo teže da kontrolišu. Digitalni mediji se razlikuju od knjiga, časopisa, medijima kroz pojmove lakoće umnožavanja, prenosa i zamene; teškoće u klasifikaciji softverskog rada u oblasti programa. Ovde spadaju i knjige i muzika. Pre široke upotrebe Interneta, kopije softvera, knjige, članci iz časopisa ili filmovi moraju da budu smešteni na fizičkim medijima kao što su papir, diskovi računara, video trake. Internet tehnički dopušta da milioni ljudi prave savršene digitalne kopije različitih oblika svojine: muzika, pesme, članci novina. Mnogi preuzetnici više ne haju za vlasništvima nad patentima ilii načinima kako oni to koriste na svojim sajtovima. Oni ignorišu robnu marku i imena već registrovanih domena i izazivaju zabunu dajući svojim proizvodima slične, često zbunjujuće nazive. Najveće etičko pitanje je kako treba da tretiramo vlasništvo koje pripada drugome. Pitanje koje ovde preovladava je: da li postoji stalna vrednost u zaštiti intelektulanog vlasništva u Internet eri? Iz političke perspektive nameće se pitanje regulacije rasta e-trgovine i Interneta.

115

TIPOVI ZAŠTITE INELEKTUALNOG VLASNIŠTVA Postoje tri osnovna tipa zaštite intelektualnog vlasništva: pravo na kopiju, patent i robna marka (žig). Počeci intelektualnog vlasništva potiču iz 17 veka, kada se u Engleskoj pojavio Statut Monopola (1624 godina) i odnosio se na ono što danas zovemo patentni zakon, kao i Britanski statut Ane (1710 godina), a odnosio se na zaštitu prava na kopiju. [31]. U SAD je u ustavu iz 1788 bilo pomenuto pravo na vlasništvo. Prvo pravo na kopiju u SAD je doneseno 1790 godine, sa ciljem da se zaštiti originalni pisani rad na period od 14 godina, a mogućnošću da se obnovi na još 14 godina, za autorova života u tom periodu. Savremeni pojam intelektualno vlasništvo se pojavio 1867 godine u ustavu Severnonemačke konfederacije. Administrativni sekretari su se osnovali Pariskom konvencijom (1883) i Bernskom konvencijom (1886). Ideja zaštite je proširena na muziku, film, prevode, fotografije i brodove do 80 metara dužine. U SAD je ovaj zakon doživeo 11 proširenja u prethodnih 40 godina. Cilj zakona o intelektualnom vlasništvu je da balansira da sukobljena interesa – javni i privatni. Javni interes služi kreiranju i distribuciji pronalazaka, umetničkog rada, muzike, literature i drugih oblika intelektualnog izražavanja. Privatni interes služi nagrađivanju ljudi za kreiranju ovog rada preko formiranja vremenski ograničenog monopola koji se dodeljuje na ekskluzivno korišćenje autoru ili autorima. Informaciona tehnologija koja se naročito razvila u drugoj polovini 20 veka, zajedno sa radio i televizijom, industrijom CD i DVD romovima i Internetom, težila je da oslabi zaštitu intelektualnog vlasništva. Ali vlasnici ovih prava su uspevali da kroz skupštine svojih zamalja nekako pronađu načina i izvrše pritisak kako bi ova prava bila poštovana, a tamo gde je bilo neophodnu, dobila nove oblike i definicije.

PRAVO NA KOPIJU: PROBLEM SAVRŠENE KOPIJE I ENKRIPCIJE Pravo na kopiju (engl copyright) je definisano prvi put već pomenutim Statutom Ane (1710 godine). Ovo pravo štiti originalne oblike izraza kao što su pisani oblici (knjige, periodici, predavanja), umetnost, crteži, fotografije, muzika, pokretne slike, izedbe i računarski programi da ne budu kopirani od strane drugih za određeni period vremena. Većina zemalja na svetu ima zakomn o zaštiti kopiranja. Ali, najviše je definisano u zakonu SAD. Do 1998 godine, zakon od zaštiti od kopiranja štitio je rad poejdinaca 50 godina posle smrti autora, pa je povećan na 75 godina. Pravo na kopiju ne štiti ideju, već samo izraz te ideje na vidljivi medijum kao što su papir, traka ili ručne beleške. Od 1998 Kongres SAD proširio je ovaj period na 95 godina za korporacijske radove, a za pojedince je granica podignuta na 70 godina posle smrti autora (CTEA – Copyright Term Extension Act). Vlasnicima prava na kopiju se daje stalni monopol na izreženu ideju, što na kraju krajeva dovodi do razvoja ideja. Sredinom 1960tih, je Kancelarija za prava na kopiranje SAD (Copyright Office) počela je da registruje softverske programe, a 1980 godine je Kongres odobrio tkz Computer Software Copyright Act, koji jasno obezbeđuje zaštitu za izvorni i objektni kod i za prodate kopije 116

originala koopije, kojim se korisniku omogućava korišćenje kopije uz nedoknadu autoru, ako je tako dogovoreno. Ovde ulaze i HTML programi. Iako je svaki pretraživač može da pročita HTML kod u izvornom obliku, zabranjena je interpretacija i kopiranje koda ili delova koda za potrebe onoga ko kopira kod, bez obzira da li je svrha kopije komercijalna ili ne. Pravo na kopiranje programa se odnosi na ceo program ili njegove delove.

Izgled i osećaj Ova dva pojma se odnose na razliku između ideje i izraza. Najpoznatiji je primer iz 1988 godine. To je slučaj kada Apple Computer tužio Microsoft korporaciju i Hwelett-Packard za krađu Macintosh interfejsa. Apple je tvrdio da je on autor čuvenih Windowsa, jer ih je prvi objavio (doduše to su ukrali od kompanije Rank Xerox, ali tada ova kompanija nije imala računarsku diviziju, a usput je Apple unapredio WIndowse koje je video kod Xeroxa). Odbrana je tvrdila da je Windows mogao da se izrazi na jedan jedini način i da više kopija nije moglo da postoji. Oni su propustili da zaštite Windows operativni sistem, pa je sud morao da donese odluku da li je Apple Windows jedisntven izraz ideje i da li ima jedisntveni izraz. Federalni sud je donoe odluku da Windows ne može da se patentira (u to doba to je bilo pravno stanje stvari). Apple i Stiv Džobs 2010 nisu propustili da patentiraju izgled prozora za iOS operativni sistem, pa kada je Google iskopirao ideju u Android operativnom sistemu, Apple je dobio spor nad Samsungom jer je ova firma koristila Android OS, kopiju Appleovog iOSa.

Doktrina fer korišćenja Pravo na kopiju, kao i sva druga prava nisu apsolutna. Postoje situacije gde je striktna primana prava na kopiranje pogubna za društvo. Zato doktrina fer korišćenja dozvoljava nastavnicima i piscima da koriste materijale koji imaju zaštitu prava na kopiju bez posebne dozvvole, pod određenim okolnostima. Tabela 5-8 opisuje pet faktora koje sudovi smatraju kada je upotreba zaštićenog materijala bila fer. Tabela 5-8. Pretpostavke za fer upotrebu materijala koji je zaštićen Faktor fer korišćenja Interpretacija Karakter upotrebe Neprofitni ili obrazovni, naspram profitne upotrebe Priroda rada Kreativni radovi kao što su predstave ili novele više su zaštićeni nego recimo članci u novinama. Količina rada koji se koristi Strofa pesme ili jedna stranica iz knjige su dopuštene, ali ne i cela pesma ili poglavlje u knjizi. Tržišni efekat korišćenja Da li korišćenje uništava tržišnu vrednost originalnog proizvoda? Da li je proizvod već oštećen na tržištu? Kontekst upotrebe Neplanirano korišćenje materijala, pripremljenog u poslednji čas, naspram planiranog korišćenja. U SAD, doktrina fer korišćenja dolazi iz prvog amandmana zaštite slobode govora (i pisanja). Novinari, pisci i akademsko okruženje moraju da imaju mogućnost da se referišu i citiraju izvore koji su pod zaštitom prava na kopiju čak i sa ciljem da kritikuju ili diskutuju dati rad.

117

Nije dopušteno nastavnicima da dodaju delove članaka u svoje silabuse nastave za sledeći semestar, a da ne nadoknade autoru originalnog dela naknadu.

Digitalni milenijumski akt o pravu na kopiju iz 1998 godine Digitalni milenijumski akt o zaštiti kopija (engll. The Digital Millennium Copyright Act (DCMA)) iz 1998 godine je prvi veliki napor da se prava na kopiju prilagode Internet epohi. Ovaj akt je naročito primenjen u SAD, odakle dolazi najviše materijala preko Interneta. Odnosi se na publikacije, mutiku, zapise i industriju komercijalnih filmova), kao i na korisnike kao što su biblioteke, univerziteti i potrošači. Razlog za uvođenje ovog akta je jer su onekad društvene i politička institucije „spore“, a Internet „brz“. Primer je upotreba Napstera koji je uveo novinu u pirateriji. Napster je osnovan 1990, a Svetska organizacija za zaštitu intelektualnog vlasništva (World Intelectual Property Organization – WIPO) tek 1995 godine uvodi nove videove inelektualnog digitalnog vlasništva u svoje dokumente. Za to vreme Napster i druge organizacije su došle do para zarađenih na sumnjiv način. Kazne za prekršaj WIPO preporuka se kreću od 500,000 USD za prvi prekršaj, do milion dolara i 10 godina zatvora u slučaju da se prekršaj ponovi. DMCA je pokušala da odgovori na dva uznemirujuća pitanja: • Kako da društvo zaštiti onlanj pravo na kopije jer svaka šema za enkripciju može da se provali i da rezultati mogu da se distribuiraju po celom svetu • Kako društvo može da kontroliše okruženje od stotina hiljada ISPova koji hostuju ovakve sadržaje i svojim korisnicima obezbeđuju sadržaj i ne žele da uvedu nadzor nad korisnicima svojih usluga. DMCA je uvela WIPO mirovni sporazum nad pravom na kopiju 1996 godine (WIPO Copyright Treaty of 1996) koji se difiniše ilegalno pravljenje, korišćenje i distribuiranje uređaja koji razbijaju šifre zaštićenog materijala. WIPO je organizacija Ujeninjenih nacija. Kada se jednom ISP provajder obavesti da je napravio prekršaj, on ne mora da preduzme mere protiv svojih korisnika, ali mora da “uasi” sajt sa koga se emituje materijal koji podleže zaštiti od kopiranja. Ovde treba da se napomene da mnogi veliki sajtovi koji drže nelegalne kopije imaju tkz “redundansu” na više lokacija u svetu, pa je često potrebna organizovana akcija da bi se neke aktivnosti odvijale paralelno. U okviru poglavlja 1 ovog akta je dilema vezana za tkz “hakovanje” ili provaljivanje u informacione sisteme. Takođe je razmotrena i mogućnost neadekvatnog hostovanja materijala koji je pod zaštitom. Za ovo su najbolji primeri Google i Youtube. DMCA je tražila uklanjanje ovakvog materijala na zahtev, ali je uvek bila prisutna dilema ko je tu vlasnik prava na kopiju i da li je on tražio uklanjanje. Youtube je razvio programkontrola materijala koji se uploaduje na njegove storidže, razvivši specijalan softver, ali je identifikacioni sistem koji je Youtube razvio uspeo da prepozna oko 100,000 video materijala koje je mahom firma Viacom predložila da se skinu jer su pod pravima na zaštitu. Ovo uklanjanje je juna 2010 predložio sud Federalnog distrikta SAD.

118

Patenti: poslovni metodi i procesi Pravo na patent daje vlasniku 20to godišnje pravo na ekskluzivni monopol nad idejom ili pronalaskom. Pronalasci se odnose na: nove mašine, uređaje ili industrijske metode što podrazumeva potpunu finansijsku nadoknadu i druge nagrade za široku upotrebu tog pronalaska. U SAD, patentno pravo važi od 1812 godine. Srbija je potpisnik Pariske unije još od 1883 godine, kao jedna od 11 zemalja osnivača, ali je Uprava za zaštitu intelektualne svojine oformljena mnogo kasnije – 1920 godine. Patenti prolaze rigoroznu kontrolu. Kada se dodeli patentno pravo, pravosudni organi mogu brzo i efikasno da reše sporove u slučaju da dođe do kršenja ovakvog prava. Postoji velika razlika između prava na kopiju i prava na patente. Pravo na kopiju se mnogo brže dobija. Postoje četiri tipa pronalazaka za koje se patenti dodeljuju u okviru patentnog zakona: mašine, proizvodi koje je napravio čovek, bitne kompozicije i metodi obrade. Patenti se često protežu pod moto: “sve što je napravljeno pod suncem, a da je čovek napravio.” Postoje tri stvari koje ne mogu da se patentiraju: zakoni prirode, prirodni fenomeni i apstraktne ideje. Na primer, matematički algoritmi ne mogu da se patentiraju sve dok se na osnovu njih ne naprave mašine ili procesi koji koriste “rezultate” tih algoritama. Da bi dobio pravo na patent, aplikant mora da pokaže da je njegov izum nov, originalan, da nije očigledan i da ništa slučno nije viđeno u umetnosti i praksi pre njega. Do 1981 patentne organizacije nisu prihvatale aplikacije za softver, a od tada je prihavećno patenata za desetine hiljada softverskih rešenja. Teoretski, svaki softver koji je nov i nije očiglean može da bude prihvaćen za patent. Možda je najbolji primer za softverski algoritam Amazonov “one-click kupovina”. Da bi se razlikovao od Amazonovog, njegov konkurent Barnes&Noble je morao da razvije pojednsotavljeni algoritam za kupovinu iz dva koraka. Softverska industrija je pravo mesto za krađu patenata. Tako jekompanije Samsung morala da isplati pozamašnu svotu novca za krađu patenta vezanom za štetu usled krađe osnovnog interfejsa za mobilne telefone.

Patenti u e-trgovini Veliki deo Internet infrastukture i softver su razvijeni pod okriljem javno finansiranih naučnih i vojnih programa u SAD i Evropi. Suprotno od Semjuela Morzea, kojio je patentirao ideju Morze koda i napravio telegraf korisnom spravom, najveći deo pronalazaka koji je načinio Internet i e-trgovinu mogućom nije patentiran od strane svojih izumitelja. Rani Interent je bio karakterisan duhom svetskog udruženja i delio je ideje bez ličnog bogaćenja. Ovaj duh se promenio sredinom 1990-tih komercijalnim razvojem veba. Godine 1998 pojavio se prvi patent koji je funkcionisao na poslovnom modelu. Nekako oko te godine počela je rasprava da li Internet patenti mogu da se patentiraju ili da ostenu bez patentne zaštite. Pobedila je prva struja, pa je u tabeli 5-9 data lista kontroverznih patenata u oblasti e-trgovine. 119

Tabela 5-9. Izabrani patenti u oblasti e-trgovine Kompanija Subjekt Opis Amazon Kupovina oneAmazon je pokušao da iskoristi patentn koji im je click dodeljen 1997 godine, kako bi konkurenta Barnes&Noble naterao na promene, ali je Federalni sud SADa odbacio ovaj zahtev. Eolas Ubacivanje Ova kompanije je u vlasništvu Unioverziteta Technologies interektivnog Kalifornija i dobila je patentno pravo 1998 godine. sadržaja u veb Godine 1999 su tužili Microoft jer je on u Internet sajt Eksplorer ubacio njihov patent bez dozvole, pa su dobili 520 miliona USD bez dozvole. Priceline Kupci su Originalno je ovo izumeo Walker Digital i preneo pradlagali svoju prava na Priceline, 1999 godine. Vrlo brzo nakon cenu za usluge toga Priceline je tužio Micorosoft i Expedia za kopiranje ovog patenta. Pricelinea Sightsound Download Ova firma je dobila sudski spor protiv kompanije muzike Bertelsmann 2004 godine za krađu patentih prava. Akamai Isporuka Više patenata iz ovih oblasti je dodeljeno kompaniji Internet 2000 godine. Ova firma je tužila Digital Island za sadržaja na krađu patenata i taj spor je dobila. globalnom nivou DoubleClick Dinamička Patent se odnosio na olnajn baner oglase. Odobren isporuka onlajn je 2000 godine. Tužili su konkurente 24/7, Real oglašavanja Media i L90 za prekršaj neovlašćenog korišćenja. Overture Plaćanje za Metod boljeg pozicioniranja sajtova je ova firma pretraživanje dobila 2001. Tuženi su od strane konkurenta FindWhat.com. Overture je tužio i FindWhat.com i Google da su im ukrali patent. Google se složio da plati patentna prava 2004 godine kompaniji Overture. Acacia Prenos tkz Originalno je ovaj patent dodeljen firmi Greeewich Technologies video strima Information Technologies, 1990 godine. Patente je otkupila Acacia, firma koja se bavila preprodajom patenata. Soverain Tehnologija Potrošačku korpu je razvila ova kompanija, a to je Software kuipovine bila nadgradnja patenata firmi Open Markets i Divine Inc. Kako je ovaj patent uzurpirao Amazon.com, oni su izgubili spor i platili Soverain Softwareu 40 miliona USD. MercExchange Aukcijske Patent za aukciju tipa osoba-ka-osobi i pretraživanje tehnologije baze je originalno patentirano 1995 godine. eBay je morao da plati 25 miliona USD 2003 godine za neovlašćeno korišćenje patenta. Google Tehnologija Google je za PageRank patent aplicirao 1998, a

120

Google Apple

pretraživanja Tehnologija lociranja Društvene tehnologije

dobio ga je 2001. Ovaj patent ističe 2017 godine. Google je dobio 2010 godine patent za lokaciju informacije u sistemu oglašavanja. Apple je 2010 godine aplicirao za patent koji omogućava grupi prijatelja da komuniciraju preko Interneta i da dele reakcije u vezi događaja uživo koje posećuju.

Stvar je zakomplikovala Patentna konvencija Evrope koja nije prihvaćena od strane mnogih zemalja Evrope.

Patentna reforma U prethodnih dvadesetak godina prime’en je fenomen da pojedine kompanije (kao što je Acacia Technologies) kupuju naširoko patente na spekulativnoj bazi i zatim ih koriste za prerpodaju. Na tej način oni uvode konfuziju u ovu oblast. Ovo se naročito dešava u SAD, pa su oni zahtevali reformu u ovoj oblasti. Kopmanije Intelectual Ventures je, recimo, vlasnik 20,000 patenata, uključujući i elektronsku trgovinu. Tako su ova i slične firme podigle optužbe protiv Sonija, Googlea, Verizona i mnoge druge velike firme koje su morale da plate velike kazne ili čak i da investiraju u date kompanije. Godine 2010, Paul Alen, jedan od najboatijih ljudi na svetu je tužio sve najveće kompanije i Silkonske doline (Google, Facebook, e-bay) tvrdeći da je on izumeo većinu patenata za koje ih je tužio. Zato je kongres SAD eptembra 2011 donosi patentni sistem po kome umesto „prvi pronašao“ zamenjuje sa „prvi aplicirao“. Na taj način su male firme koje uprvo pokreću posao mogu da dobiju rešenje o pratnetima za maksimum 12 meseci umesto ranije za 30 meseci. U 2014. godini, IBM je prijavio 7.534 patenta, što je više od svih drugih kompanija, objavio je analitički kabinet CPS (Claims Patent Services) u najnovijem godišnjem izveštaju o američkim patentima. Ove godine su istraživači IBM-a koji žive van SAD doprineli sa više od 34 odsto tom bogatstvu patenata, precizirao je IBM. Istraživanje, kompetentnosti i iskustvo nemaju granica, mnoge zemlje imaju različite oblasti interesovanja, a zemlja koja ima drugačiji obrazovni sistem može da donese drugačija gledišta. Na listi kompanija po broju patenata, iza IBM se nalazi južnokorejski Samsung koji je 2014 prijavio 4.952 patenta, na trećem mestu se nalazi Microsoft sa 2.829 patenata, a potom slede Qualcomm sa 2.590 patenata i Google sa 2.566 patenata.

Trgovački žigovi: onlajn prekršaji i razvodnjavanje “Trgovački žig je bilo koja reč, ime, simbol ili uređaj ili kombinacije pomenutog... koji se koriste u trgovini... kako bi se identifikovali proizvodi... od kog je proizvđača ili trgovca ili da se označi poreklo robe.“ – Trgovački Akt SAD iz 1946

121

Pravo trgovačkih žigova je oblik zaštite intelektualnog vlasništva za trgovačke žigove (koristi se i naziv robna marka). To su žigovi koji se koriste za identifikaciju i razlikovanje proizvoda kako bi se označilo njihovo poreklo. Svrha postojanja prava trgovačkih žigova je dvostruko. Prvo štiti publiku i tržište da dobije ono što su platili. Drugo, štiti vlasnika koji je potrošio vreme i novac i energiju izbacujući proizvod na tržište. Trgovački žigovi mogu da se prošire na kombinaciju reči, crteže, pakovanje i boje. Neki stvari ne mogu da budu trgovački žigovi kao što su opšte reči koje su mahom opisne (kao što je „sat“). U SAD se trgovački žigovi se dodeljuju na 10 godina. U Srbiji zaštita žiga se vrši na nacionalnom i po želji na međunarodnom nivou i regulisana je Zakonom o žigu, a sprovode je Nacionalni zavodi za zaštitu intelektualne svojine i međunarodna organizacija za zaštitu intelektualne svojine. Takođe treba napomenuti i tkz razblaživanje. To je bilo koje okruženje koje može da oslabi vezu između proizvoda i trgovačkog žiga.

Trgovački žigovi i Internet Kada je reč o dodeljivanju imena veb sajtovima tu važi pravilo “prvi došao – prvi uslužen.” To znači da svako može da registruje veb stranicu sa bilo kojim imenom pod usliovom da je ova slobodna. Registar naziva veb stranica je posao kompaniji Network Solution Inc. (NSI). Kao odgovor na sve veći broj žalbi vlasnika poznatih robnih marki nastao je Akt za zaštitu potrošača od registrovanja imena radi dalje prodaje (Antycybersquatting Consumer Act (ACPA)). Naime, mnogi pojedinci ili firme su zakupili za male pare imena domena poznetih firmi i onda su im preprodavali za velike pare. Ponekad se ovi domeni koirste kako bi se određana kompanija izvrgla ruglu ili kako bi se unela konfuzija na tržištu. Akt takođe definiše i upotrebu ličnih imena u dodeljivanju naziva firmama kada je u pitanju naziv veb stranice.

Registrovanje imena radi dalje prodaje i napad na brend Jedan od prvih poznatih slučajeva je vezan za vinariju Ernest and Julio Gallo koja je naprvila sajt ernestandjuliogallo.com. Ovaj sajt je sadržao informacije o štetnosti konzumacije alkohola. Ali sajt je bio loše naprvljen, pa su ga iskopirali. Tako se pojavilo nekoliko sajtova sa sličnim imenom pri čemu je ime tog brenda osvanulo na drugim sajtovima bez dozvole vinarije Ernest and Julio Gallo. Ovo je primer sajber piraterije. Ideja sa sajber piraterijom je da preusmeri saobraćaj sa legitimnih sajtova na nove sajtove kojima pokušava da se kontrolipe saobraćaj i preuzimanje dominacije nad određenim sajtom, kao i informacija sa datog sajta kao što je baza korisnika. Primer koji gore opisuje je i naziv sajta Fordrecalls.com sa sadržajem za odrasle. Oni su uzeli deo imena poznatog proizvođača automobila Ford Motors kako bi navukli korisnike na svoj sajt.

122

Primera ima mnogo. Evo jeoš jednog, vezanog za ime firem Facebook. Vrlo često pravimo greške pri kucanju, a to su pirati iskoristili za otvaranje sajtova pod imenima: Facemook, Faceboik, ili Facebooki.

123

Glava 6 Osnove umrežavanja U ovom poglavlju će biti obrađeno:





ISO/OSI model MAC adresa

vo poglavlje predstavlja temelj za razgovore o tehnologijama koje slede. U ovom poglavlju su dati neki osnovni pojmovi i termini vezani za umrežavanje. Teme u ovom poglavlju uključuju kontrolu protoka, proveru greške i multipleksiranje, ali ovo poglavlje se uglavnom fokusira na mapiranje otvorenih sistema umrežavanja (engl Open System Interconnection – OSI), na model umrežavanja/međusobnog umrežavanja i rezimira opšti karakter adresne šeme u kontekstu OSI modela.

O

Šta je međusobno umrežavanje? Međusobno umrežavanje ili Internetvork je skup pojedinačnih mreža, povezanih uređajuma, koji funkcioniše kao jedna velika mreža. Međusobno umrežavanje se odnosi na industriju, proizvode i postupke koji ispunjavaju izazov stvaranja i administriranja međusobnog umrežavanja.

Istorijat međusobnog umrežavanja Prve mreže su bile tkz tajm-šering mreže koje su koristile mainframe računare i terminale. Takva okruženja su realizovana od strane kako IBMa - System Network Architecture (SNA) i Digitalove Network Architecture (DNA).

. Lokalna mreža (LAN) evoluirala je početkom PC revolucije. LAN omogućena više korisnika u relativno malom geografskom prostoru za razmenu datoteka i poruka, kao i pristup podeljenim resursima kao što su fajl serveri.

124

Računarske mreže širih prostora (Wide-Area Networks-WAN) međusobno povezanih LANova preko običnih telefonskih linija (ili drugih medijuma) povezuju geografski rasute korisnike. Danas se LANovi velikih brzina i komutirane prekidačke mreže široko koriste uglavnom zbog toga što rade na vrlo visokim brzinama i podržavaju takve aplikacije kao što širokopojasne glasovne usluge i video konferencije. Međusobno umrežavanje je evoluiralo kao rešenje tri ključna problema: (i) izolovani LANovi, (ii) dupliranje resursa i (iii) nedostatak upravljanja mrežom. Izolovani LANovi predstavljaju elektronsku komunikaciju između različi h kancelarija ili odeljenja nemogućim. Dupliranje resursa znači da isti hardver i softver moraju da budu isporučeni u svakoj kancelariji ili odeljenju zahtevajući poseban podršku i osoblje. Ovaj nedostatak upravljanja mrežom znači da ne postoji centralizovani metod upravljanja za rešavanje problema.

Izazovi umrežavanja između mreža Implementacija funkcionalnog međusobnog umrežavanja nije jednostavan zadatak. Suočavamo se sa mnogim izazovima posebno u oblasti povezivanja, pouzdanosti, upravljanja mrežom i fleksibilnosti. Svaka oblast je ključ u uspostavljanju efikasnog i efektivnog međusobnog povezivanja. Kada povezujemo različite sisteme izazov je podrška u komuniciranju između raznorodne tehnologije. Različite lokacije mogu da koriste različite vrste mrežnih tehnologija, ili možda rade na različitim brzinama. Drugi bitan faktor, pouzdan servis, mora da se održava u bilo kojoj mreži. Pojedini korisnici i čitave organizacije zavise od doslednog i pouzdanog pristupa mrežnim resursima. Osim toga, upravljanje mrežom mora da obezbedi centralizovanu podršku i otklanjanje grešaka u jednoj mreži. Konfiguracija, sigurnost, performanse i druga pitanja moraju biti adekvatno adresirani kako bi mreže mogle da funkcionišu nesmetano. Fleksibilnost, konačna briga, je pored ostalih faktora neophodna za proširenje mreže i nove aplikacije i usluge.

OSI (Open System Interconnection) referentni model Referentni model za međusobno povezivanje otvorenih sistema (Open System Interconnection - OSI) opisuje kako su podaci iz softverske aplikacije u jednom računaru pomeraju kroz mrežni medijum za softversku aplikaciju u drugi računar. Referentni model OSI je konceptualni model sastavljen od sedam slojeva, pri čemu svaki adresira posebne funkcije mreže. Model je razvila Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) 1984. godine i to se sada smatra primarnim arhitektonskim modelom za komunikacije između računara. Model OSI se deli u sedam manjih, lakše upravljivih 125

grupa zadataka. Zadatak ili grupa zadataka je zatim dodeljena svakom od sedam slojeva OSI. Svaki sloj je razumno definisan, tako da se zadaci dodeljeni svakom sloju implementiraju nezavisno. Ovo rešenje omogućava da jedan sloj ne ugrožava druge slojeve. Sledeća lista detaljnije opisuje sedam slojeva otvorenog sistema interkonekcije (OSI) referentnog modela: • Sloj 7 - Aplikacioni sloj • Sloj 6 - Prezentacioni sloj • Sloj 5 - Sesioni sloj • Sloj 4 - Transportni sloj • Sloj 3 - Mrežni sloj • Sloj 2 - Sloj veze podataka • Sloj 1 - Fizički sloj

Karakteristike OSI slojeva Sedam slojeva OSI referentnog modela mogu se podeliti u dve kategorije: gornji slojevi i donji slojevi. Gornji slojevi modela OSI se bave pitanjima aplikacije i implementiraju se samo kada je u pitanju softver. Najviši sloj, aplikacija, najbliži je krajnjem korisniku. I korisnici i procesi aplikacionog sloja su u interakciji sa softverskim aplikacijama koje sadrže komponentu za komunikacije. Termin gornji sloj se ponekad koristi da označi bilo koji sloj iznad još jednog sloja u OSI modelu. Donji slojevi transportnih podataka bave se pitanjima prenosa podataka OSI modela. Fizički sloj i sloj linka podataka se realizuju u hardveru i softveru. Drugi donji slojevi se generalno sprovode samo u softveru. Najniži sloj, fizički sloj, najbliži je fizičkom mrežnom medijumu (mrežnom kablu, na primer) i odgovoran je za stvaran prenos informacija na medijum.

Protokoli OSI model pruža konceptualni okvir za komunikaciju između računara, ali sam model ne predstavlja način komunikacije. Stvarna komunikacija je omogućena pomoću komunikacionih protokola. U kontekstu podataka umrežavanja, protokol je formalno skup pravila i konvencija koji reguliše način na koji računari razmenjuju informacije preko mreže medijuma. Protokol sprovodi funkcije jednog ili više od OSI slojeva. Postoji širok spektar komunikacionih protokola, ali postoji tendencija da svi spadaju u jednu od sledećih grupa: LAN protpkoli, WAN protokoli, međumrežni protokoli i protokoli za rutiranje. LAN protokoli rade na mrežnom i data linkovima OSI modela i definišu komunikaciju preko različitih LAN medijuma. WAN protokoli rade na najniža tri sloja OSI modela i definišu komunikaciju preko raznih širokopojasnih meduma. Protokoli rutiranja su mrežni protokoli su odgovorni za određivanje putanje i prebacivanje saobraćaja. Konačno, mrežni protokoli su različiti protokoli gornjeg sloja koji postoje u datom protokol paketu.

126

OSI model i komunikacija između sistema Informacije se prenose iz softverske aplikacije u jednom računarskom sistemu u softversku aplikaciju u drugom i moraju da prođu kroz svaki od slojeva OSI. Ako bi, na primer, softverska aplikacija u sistemu A trebalo da prenese informacije u soversku aplikaciju u sistem B, aplikacioni program u sistemu A će svoje podatke da prebaci na aplikacioni sloj (sloj 7) sistema A. Aplikacioni sloj zatim prebacuje informacije na prezentacioni sloj (sloj 6), koji prenosi podatke na sloj za sesiju (sloj 5) i tako dalje sve do fizičkog sloja (sloj 1). Na fizičkom sloju, podaci se prenose na fizički medijum mreže i preko njega se šalju do sistema B. Na fizičkom sloju sistem B uklanja informacije iz ovog sloja, a zatim njen fizički sloj prenosi informacije do sloja linka podataka (sloj 2), koji ga propušta mrežnom sloju (sloj 3) i tako redom dok ne dostigne aplikacijioni sloj (sloj 7) sistema B. Konačno, aplikacioni sloj sistema B donosi informacije korisniku programa čime se završava proces komunikacije.

Interakcija između slojeva OSI modela Svaki sloj u OSI modelu uglavnom komunicira sa tri OSI sloja: sloj neposredno iznad njega, sloj neposredno ispod njega i njegovim vršnjakom u drugim umreženim računarskim sistemima. Data link sloj u sistemu A, na primer, komunicira sa mrežnom sloju sistemu A, fizičkim slojem u sistemu A i data link slojem u sistemu B.

Usluge u OSI slojevima Jedan OSI sloj komunicira sa drugim slojem kako bi iskoristio usluge drugog sloja. Usluge koje pružaju susedni slojevi pomažu datom OSI sloju da komunicira sa svojim slojem parnjakom u drugim računarskim sistemima. Tri osnovna elementa su uključena u sloju usluga: korisnik, pružalac usluga i tačka pristupa (engl Service Access Point - SAP). U tom kontekstu, korisnik usluge je OSI sloj koji traži usluge od susednog OSI sloja. Pružalac usluga je OSI sloj koji pruža usluge korisnicima usluga. OSI slojevi mogu da pruže usluge za više korisnika usluga. SAP je konceptualno lokacija na kojoj jedan OSI sloj može da zatražiti usluge drugog OSI sloja.

Slojevi OSI modela i razmena informacija Sedam OSI slojeva koriste različite oblike upravljačke informacije da komuniciraju sa svojim vršnjacima slojevima u drugim računarskim sistemima. Ova kontrolna informacija se sastoji od specifičnih zahteva i uputstava kako bi se razmenile između vršnjaka OSI slojeva. Kontrolna informacije obično sadrži jedan od dva oblika: zaglavlje i vođice. Zaglavlja su dodaju podacima koji su došli iz gornjih slojeva. Vođice se dodaju podacima koji su došli iz donjih slojeva. ISO sloju nije potrebno dodati zaglavlje ili vođice ako podaci stižu iz gornjih slojeva.

127

Zaglavlja, vođice i podaci su relativni pojmovi u zavisnosti od toga koji sloj analizira informacije. Na mrežnom sloju, informaciona jedinica na primer, se sastoji od zaglavlje i podataka iz sloja 3. Na nivou sloja veza podataka, međutim, sve informacije koje se proslede donjem mrežnom sloju (zaglavlje i podaci sloja 3) se tretiraju kao podaci. Drugim rečima, deo podataka informacione jedinice u datom OSI sloju potencijalno mogu da sadrže zaglavlja, vođice i podatke iz svih viših slojeva. Ovo je poznato kao enkapsulacija.

Proces razmene informacija Proces razmene informacija nastaje između parnjaka OSI slojeva. Svaki sloj u izvornom sistemu dodaje kontrolne informacije podacima u svakom sloju, a sistem koji prima podatke analizira i otklanja kontrolne informacije iz tih podataka. Ako sistem A ima podatke iz softverske aplikacije koje treba da pošalje sistemu B, podaci se prosleđuju aplikacionom sloju. Aplikacioni sloj u sistemu A zatim komunicira bilo kakvu informaciju koju zahteva aplikacioni sloj iz sistema B, menjajući zaglavlje sa podacima. Rezultat (zaglavlje i podaci) proslađuju se na prezentacioni sloj, koji prenosi sopstvene informacije koji su sadržane u zaglavlju, a namenjene su za prezentacioni sloj u sistemu B. Informacona jedinica raste u veličini pošto svaki sloj dodaje svoje hedere (a u nekim slučajevima i trejlere) koja sadrži kontrolne informacije koje će koris njihov sloj parnjak u sistemu B. U fizičkom sloju, cela informaciona jedinica se smešta na mrežni medijum. Fizički sloj u sistemu B prima informacionu jedinicu i prosleđuje ga sloju linka podataka. Sloj linka podataka sistema B tada čita kontrolne informacije koje se sadrže u zaglavlju pripremljene od strane linka za podatke sistema A. Zaglavlje se zatim uklanja, a ostatak informacije se prosleđuje mrežnom sloju. Svaki sloj obavlja istu radnje: sloj čita zaglavlje od svog parnnjačkog sloja, odbacuje nepotrebno i preostale informacije propušta sledećem višem sloju. Nakon što aplikacioni sloj obavi ove radnje, podaci se prenose na aplikaciju primaoca u sistem B, upravo u obliku u kojem se nalazi u aplikacionom sistemu A.

Fizički sloj OSI modela Fizički sloj definiše električne, mehaničke, proceduralne i funkcionalne specifikacije za aktiviranje, održavanje i deaktiviranje fizičkih veza između komunicionih mrežnih sistema. Specifikacija fizičkog sloja definiše karakteristike kao što su nivoi napona, vreme promene napona, brzinu fizičkog prenosa podataka, maksimalno rastojanje za prenos i fizički veze. Implementacija u fizičkom sloju može biti kategorisana bilo kao LAN ili WAN

Sloj za podatke OSI modela Data link sloj pruža pouzdan prenos podataka preko fizičkog mrežnog linka. Specifikacije različitih slojeva linka za podatke definišu različite karakteristike mreže i protokola,

128

uključujući i fizičko adresiranje, topologije mreže, obaveštenje o grešci, redosled kadrova i kontrolu protoka. Fizičko adresiranje (za razliku od mrežnog adresiranja) definiše kako se uređaji adresiraju na sloju linka podataka sloj. Mrežna topologija se sastoji od sloja specifikacije podataka koji često definiše način na koji bi uređaji trebalo da budu fizički povezani, kao što je bus ili prsten topologija. Upozorenje o greškama upozorava protokol gornjeg sloja da je došlo greške pri slanju i redosled frejmova podataka zatim preuređuje okvire koje se prenose iz te sekvence. Konačno, kontrola protoka moderira prenos podataka, tako da prijemni uređaj nije preplavljen saobraćajem nego što može da manipuliše u datom trenutku. IEEE institut (IEEE) je podelio sloj za podatke u dva podsloja: logički upravljački link (LLC) i Media Access Control (MAC). Podslojevi Logical Link Control (LLC) data link sloja upravljaju komunikacijama između uređaja preko jednog linka mreže. LLC je definisan u specifikaciji IEEE 802.2 i definiše broj polja u okvirima data link sloja koji omogućavaju da više gornjih slojeva protokola deli jednu fizičku vezu za prenos podataka. Media Access Control (MAC) podsloj sloja za linka za podatke upravlja protokolom pristupa fizičkom mrežnom medijumu. IEEE MAC specifikacija definiše MAC adrese, što znači da svaki uređaj mora da ima jedisntvenu adresu kojom će u mreži da bude identifikovan jednoznačno.

Mrežni sloj OSI modela Mrežni sloj obezbeđuje funkcije rutiranja (usmeravanja) i srodne funkcije koje omogućuju da više veza podataka budu kombinovane u jednu mrežu. Ovo se postiže logičnim adresiranjem (kao suprotnost fizičkom adresiranju) uređaja. Mrežni sloj podržava i usluge bazirane na vezama kao i usluge koje ne baziraju i koje pripadaju višim slojevima protokola. Protokoli mrežnog sloja su protokoli rutiranja, ali druge vrste protokola koji su implementirani na mrežnom sloju. Neki zajednički protokoli rutiranja uključuju Border Gateway Protocol (BGP), Internet međudomenski ruting protokol, Open Shortest Path First (OSPF), stanje linka, interni gejtvej protokol razvijen za upotrebu u TCP/IP mrežama i Routing Information Protocol (RIP), protokol za rutiranje Interneta koji koristi obračin hopova kao i njegovu metriku.

Transportni sloj OSI modela Transportni sloj izvršava pouzdani transport podataka između mreža. Podaci su transparentni za gornje slojeve. Funkcije transportnog sloja obično uključuju kontrolu protoka, multipleksiranje, upravljanje virtuelnim kolom i proveru greške i oporavak. Kontrola protoka upravlja prenosom podataka između uređaja tako da predajnik ne može da pošalje više podataka nego što prijemni uređaj može da obradi. Mulpleksiranje omogućava da podaci iz nekoliko aplikacij mogu da se prenesu na jedan fizički link. Virtualna kola se uspostavljaju, održavaju i završavaju transportnom sloju. Provera greška podrazumeva stvaranje različitih mehanizama za otkrivanje grešaka u prenosu, a oporavak greške podrazumeva preduzimanje akcije, kao što je zahtev da podaci ponovo pošalju kako bi rešili sve greške koje se javljaju. 129

Neke implementacije transportnog sloja uključuju Transmission Control Protocol (TCP), Name Binding Protocol i OSI transportne protokole. Transmission Control Protocol (TCP) je protokol u TCP/IP paketu koji obezbeđuje pouzdan prenos podataka. Name Binding Protocol (NBP) je protokol koji povezuje imena AppleTalk sa adresama. OSI transportni protokoli su serija transportnih protokola u OSI protokol modelu.

Sloj sesije u OSI modelu Sloj sesije uspostavlja, vodi i završava komunikaciju između entiteta sesija prezentacionih slojeva. Komunikacione sesije se sastoje od zahteva usluga i servisa odgovori koji nastaju između aplikacija koje se nalaze u različitim mrežnim uređajima. Ovi zahtevi i odgovori su koordinirani protokolima koji su implementiraniu sesionom sloju. Neki primeri implementacije sesionih slojeva uključuju Zone Information Protocol (ZIP), AppleTalk protokol koji koordinira proces vezivanja imena, zatim Session Control Protocol (SCP), protokol sesionog sloja DECnet faza IV (DECnet protokol se ne razvija od 2010 godine, jer je proizvođač računara DEC prodat kompaniji COMPAC ranije).

Prezentacioni sloj OSI modela Prezentacioni sloj obezbeđuje različite funkcije kodiranja i konverzije koje se primenjuju u aplikacionom sloju. Ove funkcije osiguravaju da informacije poslate sa aplikacionog sloja jednog sistema budu čitljive od strane aplikacionog sloja drugog sistema. Neki primeri kodiranja prezentacionog-sloja i šema za konverziju uključuju zajedničke formate za konverziju prezentacije karaktera,zajeničke šeme za kompresiju podataka i šeme za zajedničko šifrovanje podataka. Formati za zajedničko predstavljanje podataka, ili upotreba standardne slike, zvuka i video formata, omogućavaju razmenu aplikacionih podataka između različih vrsta računarskih sistema. Šeme za konverziju se koriste za razmenu informacija sa sistemima pomoću različitih reprezentacija tekstova i podataka, kao što su EBCDIC i ASCII. Standardne šeme za kompresiju podataka omogućavaju da podaci koji se enkriptuju u uređaju izvora budu pravilno dekriptovani na odredištu. Implementacija prezentacionog sloja obično nije povezani sa određenim stekom protokola. Neki poznati standardi za video uključuju QuickTime i Motion Picture Exerts Group (MPEG). Quick Time je specifikacija za audio i video koju je razvila kompanija Apple Computer, MPEG je standard za kompresiju videa i kodiranje. Među poznatim grafičkim formatima slike su Graphics Interchange Format (GIF), Joint Photographic Experts Group (JPEG)i Tagged Image File Format (TIFF). GIF je standard za kompresiju i kodiranje grafičke slike. JPEG je još jednan standard za kompresiju i kodiranje za grafičke slike, a TIFF je standardni format za kodiranje grafičkih slika.

130

Aplikacioni sloj OSI modela Aplikacioni sloj OSI modela je najbliži krajnjem korisniku, što znači da i OSI aplikacioni sloj i korisnik imaju direktnu interakciju se softverskom aplikacijeom. Ovaj sloj komunicira sa softverskim aplikacijama koje u sebi sadrže komunikacionu komponentu. Takvi aplikacioni programi izlaze iz okvira OSI modela. Funkcije aplikacionog sloja tipično uključuju identifikaciju komunikacionih partnera, određuju dostupnost resursa i sinhronizuju komunikacije. Prilikom identifikacije komunikacionih partnera, aplikacioni sloj određuje identitet i dostupnost komunikacionih partnera za aplikaciju sa podacima koje bi trebalo da prenese. Prilikom utvrđivanja dostupnosti resursa, aplikacioni sloj mora da odluči da li ima dovoljno mrežnih resursa za obavljanje date komunikacije. Prilikom sinhronizacije komunikacije, sva komunikacija između aplikacija zahteva saradnju kojom rukovodi aplikacioni sloj. Dve ključne vrste implementacije aplikacionog sloja su TCP/IP aplikacije i OSI aplikacije. TCP/IP aplikacije su protokoli, kao što su Telnet, File Transfer Protocol (FTP) i Simple Mail Transfer Protocol (SMTP), koji postoje u Internet protokol pulu. OSI aplikacije su protokoli, kao što je File Transfer Access and Management (FTAM), Virtual Terminal Protocol (VTP) i Common Management Information protocol (CMIP) koja postoji u OSI pulu.

Formati informacija Informacije podataka i kontrole koje se prenose između mreža obuhvataju širok spektar oblika. Izrazi upotrebljeni da se opišu ovi forma se ne koriste dosledno u mrežnoj industriji, ali se ponekad koriste naizmenično. Zajednički forma informacije uključuju okvir, paket, datagram, segment, poruku, ćelija i jedinicu podataka. Okvir (engl frame) je informaciona jedinica čiji su i izvor i odredište entiteti sloja za vezu. Okvir je sastavljen od podataka zaglavlja sloja veze (i eventualno vodećeg dela) i podacima iz gornjeg sloja. Zaglavlje i vodeći deo sadrže kontrolne informacije namenjene entitetu sloja podataka u odredišnom sistemu. Podaci iz gornjeg sloja subjekta su enkapsulirani u zaglavlju sloja veze i vodećem delu. Paket (engl packet) je informaciona jedinica čiji su i izvor i odredište entiteti mrežnog sloja. Paket je sastavljen od zaglavlja mrežnog sloja (i eventualno vodećeg dela) i podataka gornjeg sloja. Zaglavlje i vodeći deo sadrže kontrolne informacije namenjene entitetu mrežnog sloja u odredišnom sistemu. Podaci iz entiteta gornjeg sloja enkapsulirani su u zaglavlje i prikolicu mrežnog sloja. Termin datagram se obično odnosi na jedinicu informacije čiji su i izvor i odredište su mrežni sloj koji koriste beskonačnu mrežnu uslugu. Termin segment se obično odnosi na informacione jedinice čiji su izvor i odredište entiteti transportnog sloja.

131

Poruka je informacija jedinica čiji i izvor i odredište predstavljaju entitete koji postoje iznad mrežnog sloja (najčešće aplikacioni sloj). Ćelija je informaciona jedinica fiksne veličine čiji izvor i odredište predstavljau entitete sloja podataka. Ćelije se koriste u komutacionim okruženjima, kao što su Asinchronous Transfer Mode (ATM) i Switched Multimegabit Data Service (SMDS) mreže. Ćelija se sastoji od zaglavlja i nosača. Zaglavlje sadrži kontrolne informacije namenjene za sloj linka podataka i tipično je 5 bajtova dugačak. Nosač sadrži podatke iz gornjeg sloja koji su enkapsulirani u ćeliji headera i obično su dugački 48 bajtova. Dužina zaglavlja i nosača uvek su potpuno isti za svaku ćeliju. Jedinica podataka je opšti termin koji se odnosi za opis različitih informacionih jedinica. Neke zajedničke jedinice podataka su Service Data Units (SDS), jedinica podataka protokola i jedinice podataka protokola mosta (Bridge Protocol Data Unit - BPDU). SDU su informacione jedinica iz gornjeg sloja protokola koji definišu servisni zahtev nižeg sloja protokola. PDU je OSI terminologija za paket. BPDU se koristi u tkz. Spanning - tree algoritmu kao pozdravna poruke.

ISO hijerarhija mreža Velike mreže obično su organizovane kao hijerarhija. Hijerarhijska organizacija pruža takvu prednos kao što je lakše upravljanje, fleksibilnos i smanjenje nepotrebnog saobraćaja. Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je usvojila niz terminoloških konvencija za rešavanje mrežnih entiteta. Ključni pojmovi koji su utvrđeni u ovom odeljku, uključuju krajnji sistem (End System-ES), srednji sistem (Intermediate system-IS) i autonomni sistem (Autonomous System - AS). ES je mrežni uređaj koji ne vrši rutiranje ili druge funkcije prenosa saobraćaja. Tipičan ES uključuju takve uređaje kao što su terminali, personalni računari, i štampači. IS je mrežni uređaj koji vrši funkcije ruranja ili druge funkcije prosleđivanja saobraćaja. Tipični ISovi uključuju takve uređaje kao što su ruteri, prekidači i bridževi. Postoje dve vrste IS mreža: intradomenski IS i interdomenski IS. Intradomenski IS komunicira u okviru jednog autonomnog sistema, dok interdomen IS komunicira unutar i između autonomnih sistema. Oblast (engl area) je logična grupa mrežnih segmenata i njihovih priključnih uređaja. Oblasti su delovi autonomnih sistema (AS). AS je zbirka mreža sa zajedničkim administracijom koji deli zajedničku strategiju rutiranja. Autonomni sistemi su podeljeni u oblasti i ponekad se nazivaju domenima.

Povezane i nepovezane mrežne usluge Generalno, mrežni protokoli i razmene podataka koje bi oni trebalo da podrže može da se okarakteriše kao oni koji povezuju ili kao oni koji ne povezuju mreže. Ukratko, upravljanje podacima koji su orijentisani ka povezivanju uključuje upotrebu specifičnih putanja koje su

132

uspostavljene za vreme trajanja veze. Suprotno tome, podaci koji ne mogu da se povežu zahteva da podaci prođu preko trajno uspostavljenih veza. Usluge orijentisane na povezivanju podrazumevaju tri faze: uspostavljanje veze, prenos podataka i raskid veze. Tokom faze uspostavljanja veze, uspostavlja se jedna putanja između izvora i odredišta. Mrežni resursi obično su rezervisani u ovom trenutku da se obezbedi konzistentan nivo usluga, kao što je garantovana brzina protoka. U fazi prenosa podataka, podaci se prenose sekvencijalno duž uspostavljene putanje. Podaci uvek stižu do odredišnog sistema u redosledu u kome su poslati. Tokom faze povezivanje-prestanak, uspostavljene veze koje više nisu potrebne – raskidaju se. Dalja komunikacija između izvora i odredišta traži da se uspostavi nova veza. Mrežne usluge koje su orijentisane na povezivanje nose dva značajna nedostatka preko izbora ne povezanih, statičkih puteva i rezervacija statičkih mrežnih resursa. Izbor statičniih puteva može da stvori poteškoće jer sav saobraćaj mora da putuje duž iste stačke putanje. Kiks bilo gde na tom putu prouzrokuje da se veza raskine. Stački rezervacija mrežnih resursa izaziva teškoće jer zahteva zagarantovanu brzinu protoka i samim tim i rezervaciju resursa koji drugi korisnici mrežene mogu da dele. Ukoliko veza ne koristi punu, propusnu moć, propusni opseg se ne koristi efikasno. Usluge orijentisane na vezu, međutim, su korisne za prenos podataka za aplikacije koje ne tolerišu kašnjenja i preraspodelu paketa. Govorne i video aplikacije su obično zasnovane na ovaj tip usluge. Kao još jedna mana mrežnih usluga koje baziraju na nepovezanosti je to što se ne predodrediti put od izvor do odredišta sistema, niti je određen redosled paketa, protok podataka i drugi mrežni zagarantovani resursi. Svaki paket mora biti kompletno adresiran jer različiti paketi mogu da izaberz različite putanje kroz mrežu zasnovane na raznim uticajima u toku prenosa. Pomoću dinamičke dodele širine pojasa, širina pojasa se koristi mnogo efikasnije jer mrežni resursi nisu alociralipojas koji nije u upotrebi. Nepovezane usluge su korisne za prenos podatakaiz aplikacija koje tolerišu kašnjenja i resekvenciranje. Aplikacije koje koriste baze podataka tipično baziraju na ovim uslugama.

Adresiranje između mreža Adrese između mreža identifikuju uređaje ili zasebno ili kao članove grupe. Adresne šeme variraju u zavisnosti od familija protokola i OSI sloja. Tri vrste međumrežnih adrese se obično koriste: adrese sloja linka podataka, Media Access Control (MAC) adrese i adrese mrežnog sloja.

Sloj linka podataka Adresa sloja linka podataka jedinstveno identifikuje svaku fizičku mrežnu vezu mrežnog uređaja. Adrese linkova podataka ponekad se nazivaju fizičkim ili hardverskim adresama. 133

Adrese linkova podataka obično postoje u ravnom adresnom prostoru i imaju unapred uspostavljene i obično fiksne relacije prema određenom uređaju. Krajnji sistemi obično imaju samo jednu fizičku mrežnu vezu, a samim tim imaju samo jednu adresu za link podataka. Ruteri i ostali mrežni uređaji obično imaju višestruke fizičke mrežne veze i zbog toga imaju više adresa za linkove podataka.

MAC adresa Media Access Control (MAC) adrese se sastoje od podskupa adresa data-link sloja. MAC adrese se identifikuju samo IEEE MAC mrežama. MAC adrese su jedinstvene za svaki LAN interfejs. AC adrese su dužine 48 bita i izražene su kao 12 heksadecimalnih cifara. Prvih 6 heksadecimalnih cifara, koje dodeljuje IEEE asocijacija, identifikuju proizvođača i tako čine organizacioni jedinstveni identifikator (Organisational Unique Identificator - OUI). Poslednjih 6 heksadecimalnih cifara sadrže serijski broj interfejsa, ili neku drugu vrednost kojom upravlja dati proizvođač. MAC adrese se ponekad nazivaju spaljena adresama (engl burned-in BIAs), jer su spaljene u ROM memoriji ili se kopiraju u RAM kada pri inicijalizaciji interfejs kartice. U praksi se koriste različite metode za određivanje MAC adresue uređaja. Najčešće se koriste sledeće tri metode: Address Resoluon Protocol (ARP) mapira mrežnu adresu u MAC adresu. Hello protokol omogućava mrežnim uređajima da saznaju o MAC adresama drugih mrežnih uređaja. MAC adrese su ili ugrađene u mrežnom sloju uređaja ili su generisane pomoću posebnog algoritma. Rezolucija adrese je proces mapiranja mrežnih adresa na Media Access Control (MAC) adrese. Ovaj proces se posže pomoću ARP, koji je implementiran umnogim protokolima. Kada je adresa mreže uspešno povezana sa MAC adresom, mrežni uređaj čuva informacije u ARP keš memoriji. ARP keš omogućava uređajima da pošalju saobraćaj na odredište bez stvaranja ARP saobraćaja, jer MAC adresa odredišta već poznata. Proces rešavanja adrese se razlikuje u zavisnosti od mrežnog okruženja. Rešenje adrese gde je kada prvi LAN sistem pošalje ARP zahtev na LAN u pokušaju da sazna MAC adresu krajnjeg sistema B. Emitovanje je primio i obrađuje svaki uređaj u LANu, iako samo krajnnji sistem B odgovara na ARP zahtev slanjem ARP odgovora koji sadrži svoju MAC adresu. Krajnji sistem A dobija odgovor i čuva MAC adresu krajnjeg sistema B u svojoj ARP keš memoriji. (ARP keš je mesto gde mrežne adrese povezan sa MAC adresom) Kad god krajnji sistem Amora da komunicira sa krajnjim sistemom B, proverava ARP keš, pronalazi MAC adresu sistema B i šalje okvir direktno bez korišćenja ARP zahteva. Rezolucija adrese funkcioniše drugačije, a da su izvorišni i odredišni uređaji vezani za različite LANove koji su međusobno povezani preko rutera. Krajnji sistem Y emituje ARP zahtev preko LANa u pokušaju da sazna MAC adresu krajnjeg sistema Z. Emitovanje je primljeno i obrađeni svim uređajima na LAN, uključujući ruter X, koja deluje kao proksi za 134

krajnji sistem Z uvidom u njegovu tabelu rutiranja kako bi se utvrdilo da se krajnji sistem Z nalazi na drugom LANu. Ruter X zatim odgovara na ARP zahtev krajnjeg sistema Y, šaljući ARP odgovor koji sadrži sopstvenu MAC adresu kao da je pripadala krajnjem sistemu Z. Krajnji sistem Y prima ARP odgovor i zapisuje MAC adresu rutera X u ARP kešu kao unos za krajnnji sistem Z. Kada krajnji sistem Y mora da komunicira sa krajnjim sistemom Z, on proverava ARP keš, pronalazi MAC adresu rutera X i šalje okvir direktno bez korištenja ARP zahteva. Ruter X prima saobraćaj od krajnjeg sistema Y i dostavlja ga krajnjem sistemu Z na drugom LANu. Hello protokol je protokol mrežnog sloja koji omogućava da mrežni uređaji mogu da identifikaciju jedni druge i ukazuju na to da li su još uvek u funkciji. Kada je novi krajnji sistem priključen na mrežu (ili upaljen u datom trenutku), on emituje Hello poruku na mreži. Uređaji na mreži onda vraćaju Hello uređaju odgovore i Hello šalje poruke u određenim intervalima kako bi ukazali na to da su još uvek u funkciji. Mrežni uređaji mogu da saznaju MAC adrese ostalih uređaja uvidom Hello-protokol pakete. Tri protokola se koriste da predvidive MAC adrese. U ovim protokolima MAC adrese su predvidive jer mrežni sloj ili ugrađuje MAC adresu u mrežni sloj ili koristi algoritam za određivanje MAC adrese. Tri protokola o kojima je ovde reč su Xerox Network Systems (XNS), Novell Internetwork Packet Exchange (IPX) i DECnet Phase IV.

Adresiranje mrežnog sloja Mrežni sloj identifikuje adresu entitet na mrežnom sloju OSI sloja. Mrežne adrese obično postoje unutar hijerarhijskog adresnog prostora, a ponekad se nazivaju virtuelne ili logičke adrese. Odnos između mrežne adrese i uređaja je logičan i nefiksiran i tipično je zasnovan ili na fizičkim karakteristikama mreže (uređaj je na određenom segmentu mreže) ili na grupacijama koje nemaju fizičke osnove (uređaj je deo AppleTalk zone). Krajnji sistemi zahtevaju jedan mrežni sloj adresa za svaki sloj mrežnog protokola kojeg su podržali. (Ovo pretpostavlja da uređaj ima samo jednu fizičku mrežnu vezu) Ruteri i drugi uređaje između mreža zahtevaju jednu adresu iz mrežnog sloja po svakoj fizičkoj mrežnoj vezi za svaki podržani protokol mrežnog sloja. Ruter, na primer, sa tri interfejsa od kojih svaki koristi AppleTalk TCP/IP i OSI moraju da imaju tri adrese iz mrežnog sloja za svaki interfejs. Ruter zbog toga ima devet adresa iz mrežnog sloja.

Hijerarhijski naspram običnog mrežnog prostora Međumrežni adresni prostor obično prima jedan od dva oblika: hijerarhijski adresni prostor ili ravan adresni prostor. Hijerarhijski adresni prostor je organizovan u brojne podgrupe, svaka sukcesivno smanjujući broj adrese dok se ne pojavi ona koja je relevantna za jednan uređaj (na način u adresaru ulica). Ravan adresni prostor je organizovan u jednu grupu. Hijerarhijsko adresiranje nudi određene prednos u odnosu na ravne adresne šeme. Sorranje adresa i pozivanje je pojednostavljeno korišćenjem algoritama za sorranje.

135

Dodela adresa Adrese se dodeljuju uređajima, preko jednog od tri tipa: statičke, dinamičke, ili serverske adrese. Statičke adrese se dodeljuju od strane administratora mreže prema osmišljenom mrežnom adresnom planu. Statička adresa se ne menja dok je administrator mreže ručno ne promeni. Dinamičke adrese dobijaju uređaji kada se zakače na mrežu, pomoću nekih specifičnih procesa vezanih za protokole. Uređaj koji koristi dinamičku adresu često ima drugu adresu svaki put kada se povezuje na mrežu. Adrese dodeljuje server prilkom povezivanja uređaj. Serverski dodjeljenje adrese se recikliraju za ponovnu upotrebu kada se uređaji isključi. Zbog toga će uređaj verovatno imati drugu adresu svaki put kada se poveže na mrežu.

Adrese nasuprot imena Mrežni uređaji obično imaju i ime i adresu povezanu sa njima. Mrežna imena su obično nezavisna od lokacije i menjaju se kad gos se uređaj pokrene. Mrežne adrese su obično zavisni od lokacija menjaju se kada uređaj preseli (MAC adrese su izuzetak od ovog pravila). Imena i adrese predstavljaju logičan identifikator, koji mogu da budu lokalni sistem administrator ili organizacija, kao što je Internet Assigned Network Authority (IANA).

Osnove kontrole protoka Kontrola protoka je funkcija koja sprečava mreže od zagušenja, tako što prenosni uređaji rade bez preopterećenja. Postoji bezbroj mogućih uzroka zagušenja mreže. Računari velikih brzina, na primer, mogu da generišu saobraćaj brže nego mreža može da ga prenese, ili brže nego što krajnji uređaj može da prima i obrađuje podatke. Tri najčešće korišćene metode za rukovanje zagušenja mreža su bafering (ublažavanje), smanjiti brzinu prenosa poruke na izvoru i korišćenja prozora. Bafering se koriste mrežni uređaji za privremeno smeštanje eksplozije viška podataka u memoriji dok se postigne obrade. Povremenim prelivima podataka se lako rukuje pomoću baferovanja. Od viška podataka mogu da se šrešune memorije, pa zato imate mogućnost da podesite uređaj da odbaci sve dodatne podatke koji pristignu. Smanjenje količine poruke se koristi od strane uređaja koji primaju poruke da bi se sprečilo prelivanje. Prijemni uređaj šalje poruku da izvor smanji trenutnu stopu prenosa podataka. Prvo, prijemni uređaj počne da odbacuje podatke koje je dobio zbog prelivanja bafera. Drugo, prijemni uređaj počinje da šalje poruke predajniku po stopi od jedne poruke za svaki paket koji je se izgubio na ruti. Izvorni uređaj prima ove kontrolne poruke i smanjuje brzinu prenosa podataka dok ne prestane da prima poruke. Konačno, izvorni uređaj zam postepeno povećava brzinu prenosa podataka dok ne dođe do ponovnog zagušenja u prijemu. Korišćenje prozora je šema kontrole protoka u kojoj izvorni uređaj zahteva potvrdu od odredišnog uređaja posle određenog broja paketa koji su preneseni. Ako imamo prozor veličine tri, izvor zahteva potvrdu nakon slanja tri paketa. Prvo, izvorni uređaj šalje tri paketa prema odredišnom uređaju. Zatim, nakon dobijanja tri paketa, destinacioni uređaj šalje potvrdu ka izvornom uređaju. Izvorni uređaj prima priznanje da je prijem izvršen korektno i šalje još tri paketa. Ako odredište ne primi jedan ili više paketa iz nekog razloga, 136

kao što je prepunjen bafer, ne prima dovoljno pakete sa priznanjem, pa ne šalje nove pakete. Izvor onda reemituje pakete po smanjenoj stopi prenosa.

Osnove provere grešaka Šeme za proveru grešaka (engl Error-checking) utvrđuju da li je došlo prekida u prenosu podataka ili su podaci oštećeni pri prenosu na drugi način dok su putovali od izvora do odredišta. Provere greške se sprovode u nekoliko OSI slojeva. Jedna od najčešćih provera greške je ciklična provera viška (Cyclic Redundancy Check CRC), koja detektuje i odbacuje oštećene podatke. Funkcija korekcije greške (kao što su podaci reemitovanja) je prepuštena protokolima iz višeg sloja. CRC vrednost se obračunava na izvornaom uređaju. Odredišni uređaj upoređuje ovu vrednost kod sebe da utvrdi da li je do grešake došlo tokom prenosa. Prvo, izvorni uređaj vrši unapred određeni skup proračuna nad sadržajem paketa koji se šalje. Zatim, izvorni uređaj stavlja izračunatu vrednost u paket i šalje ga do odredišta. Odredišni uređaj obavlja isti, unapred određeni skup kalkulacija nad sadržajem paketa, a zatim upoređuje svoje obračunate vrijednosti sa tim sadržajem u paketu. Ako su vrednosti jednake, paket se smatrati validnim. Ukoliko su vrednosti različite, paket sadrži greške i odbacuje se.

Osnove multipleksiranja Multipleksiranje je proces u kojem su kanali više podataka spojeni u jedan podataka ili fizički kanal na izvoru. Multipleksing može da bude implementiran na bilo kojoj od OSI slojeva. S druge strane, demultipleksiranje je proces odvajanja multipleksiranih kanala podataka na odredištu. Primer multipleksiranja je kada se podaci iz više aplikacija multipleksiraju u jedan paket podataka iz donjeg sloja. Drugi primer je kada se podaci mulpleksiranja iz više uređaja kombinuju u jedan fizički kanal (korišćenjem uređaja se naziva multiplekser). Multiplekser je uređaj iz fizičkog sloja koji kombinuje višestruke tokove podataka u jedan ili više izlaznih kanala na izvoru. Multiplekseri demultipleksiraju kanale u više tokova podataka na udeljenom kraju i na taj način maksimalno koriste opseg fizičkog medijuma omogućavajući mu da deli više saobraćaj iz više izvora. Neke metode koje se koriste za prenos podataka multipleksiranjem su Time Division Multipleking (TDM), Asinchronous Time Division Multiplexing (ATDM), Frequency Division Multipleking (FDM) i statističko multipleksiranje. U TDM, informacije iz svakog kanala podataka se dodeljuju propusnom opsegu na osnovu prethodno dodeljenih vremenskih slotova, bez obzira na to da li je ima podataka za prenos. U ATDM, informacije iz svakog kanala podataka se alociraju po propusnom opsegu po potrebi, pomoću dinamički dodeljenih vremenskih slotova. U FDM informacije iz svakog kanala podataka su dodeljene propusnom opsegu na osnovu signala frekvencije saobraćaja. U statističkom multipleksiranju, propusni opseg je dinamički dodeljen bilo kom kanalu podataka koji imaju informacije koje bi trebalo da se prenesu.

137

Organizacije koje se brinu o standardima Mnoge organizacije se brinu o formalnim standardima. Neke od najpoznatijih koje učestvuju u kreiranju standarda su: •

•

• • •

•

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) - ISO je međunarodna organizacija za standardizaciju odgovorna za širok spektar standarda, uključujući mnoge koji su relevantni za umrežavanje. Njihov najpoznatiji doprinos je razvoju OSI referentnog modela i OSI protokola. Američki nacionalni institut za standarde (ANSI) - ANSI, koji je takođe član ISO, je koordinaciono telo za dobrovoljne grupe standarda u Sjedinjenim Američkim Državama. ANSI je razvio Fiber Distributed Data Interface (FDDI) i druge standarde iz oblasti telekomunikacija. Electronic Industries Association (EIA) - EIA je specificirala električne standarde za prenos, uključujući i one koje se koriste u umrežavanju. EIA je razvila najšire korišćen standard EIA/TIA-232 (ranije poznat kao RS-232). Institute for Electrical and Electronic Engineers (IEEE) - IEEE je profesionalna organizacija koja definiše umrežavanje i druge standarde. IEEE razvila široku primenu LAN standarda IEEE 802.3 i IEEE 802.5. Sektor za standarde Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU-T) –Ranije se zvao Odbor za međunarodn telegraf i telefona (CCITT), ITU-T je sada međunarodna organizacija koja razvija komunikacione standarde. ITU-T je razvila X.25 i druge standarde za telekomunikaciju. Internet Architecture Board (IAB) - IAB je grupa istraživača koji se bave mrežnim pitanjima vezanim za Internet i skup pravila u vezi Interneta preko odluka radnih grupa. IAB definiše neke dokumenate sa zahtevom za komentare (Request for Comment RFC) kao Internet standardime uključujući Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) i Simple Network Management Protocol (SNMP).

138

Glava 7 LAN i WAN protokoli, bridževi, svičevi, osnove rutiranja i upravljanje mrežama U ovom poglavlju će biti obrađeno:









LAN protokoli ISO/OSI modela WAN mreže Bridževi i njihova upotreba Svičevi (prekidači) i njihova upotreba Rutiranje Upravljanje mrežama

Lokalne mreže LAN vo poglavlje predstavlja različite metode za pristup medijuma, metode prenosa, topologije i uređaji koji se koriste u lokalnim mrežama (LAN). Posebno će biti skrenuta pažnju na metode i sredstva koja se koriste u Ethernet/IEEE 802.3, Token Ring/IEEE 802.5 i Fiber Distributed Data Interface (FDDI).

O

Šta je LAN? LAN je mreža za prenos podataka velikih brzina, sa tolerancijom greške - koja pokriva relativno malu geografsku oblast. Na ovaj način se obično povezuju radne stanice, personalni računari, štampači i drugi uređaji. LAN nudi korisnicima računara mnoge prednos, uključujući i zajednički pristup do uređaja i aplikacija, fajl razmenu između povezanih korisnika i komunikaciju između korisnika putem elektronske pošte i druge aplikacije.

139

LAN protokoli i OSI referentni model LAN protokoli funkcionišu na dva najniža sloja OSI referentnog modela, kao što je objašnjeno u preghodnom poglavlju, između fizičkog sloja i linka podataka sloj.

Metodi LAN za pristup medijima LAN protokoli obično koriste jedan od dva načina za pristup fizičkom mrežnom medijumu: Carrier Sense Multiple Access Collision Detect (CSMA/ CD) i Token Passing. U CSMA/CD Šemi za pristup mediju, mrežni uređaji se bore za korišćenje fizičkog mrežnog medijuma. CSMA/CD se stoga ponekad nazivaju pristup sadržaju. Primeri LANa koji koriste CSMA/CD su Ethernet/IEEE 802.3 mreže, uključujući i 100BaseT. U šemi token-ring, mrežni uređaji pristupaju fizičkom medijumu na osnovu Posedovanja tokena. Primeri LANa koji koriste ovu šemu su Token Ring/IEEE 802.5 i FDDI.

Metodi za prenos u LAN LAN prenos podataka spada u tri klasifikacije: unicast, multicast i broadcast. U svakom tipu prenosa, jedan paket se šalje na jedan ili više čvorova. U unicast prenosu, jedan paket se šalje od izvora do odredišta na mreži. Prvo, izvorni čvor adresira paket pomoću adrese odredišnog čvora. Paket se onda šalju na mrežu i na kraju, mreža propušta paket na svoje odredište. Multicast prenos se sastoji od jednog paket podataka koji se kopira i šalje na određeni podskup čvorova na mreži. Prvo, izvorni čvor adresira paket koristeći mulcast adresu. Paket se zatim šalje na mrežu, tako što pravi kopije paketa i šalje kopiju svakom čvor koji je deo multicast adrese. Broadcast se sastoji od jednog paketa podataka koji se kopira i šalje svim čvorovima na mreži. U ovim tipovima prenosa, izvorni čvor adresira paket pomoću emitovanja adresa. Paket se zatim šalje na mrežu, praveći kopije paketa koje zatim šalju kopiju svakom čvoru na mreži.

LAN topologije LAN topologije definišu način na koji su organizovani mrežni uređaji. Postoje četiri zajedničke LAN topologije: bus, prsten, zvezda i drvo. Ove topologije su logičke arhitekture, ali stvarni uređaji ne moraju biti fizički organizovani u ovim konfiguracijama. Logički gledano, bus i prsten topologije, na primer, obično su organizovani fizički kao zvezda. Bus topologija je linearna Internet arhitektura u kojoj se prenos iz mrežne stanice prenosi duž medija i sadržaj primaju sve ostale stanice. Od tri LAN implementacije koje su najčešće u upotrebi, Ethernet/IEEE 802.3 mreže, uključujući 100BaseT implementiraju bus topologiju.

140

Topologija prstena je LAN arhitektura koja se sastoji od niza uređaja međusobno povezanih za jednosmeran prenos linkova tako da formiraju jednu zatvorenu petlju. I Token Ring/IEEE 802.5 i FDDI mreže implementiraju topologiju prstena. Topologija zvezde je LAN arhitektura u kojoj su krajnje tačke na mreži povezane u zajedničko centralno čvorište, ili komutator, pomoću posvećenih veza. Logičke bus i prsten topologije su često implementirane fizički u topologiju zvezde. Topologija drveta je Internet arhitektura koja je identična topologiji magistrale, osim što su grane sa više čvorova su moguće u ovom slučaju.

LAN uređaji Uređaji koji se obično koriste u LANovima uključuju ripitere, čvorišta (habovi), LAN ektenderi, mostovi (bridževi), LAN prekidači i ruteri . Ripiter je uređaj koji pripada fizičkom sloju i koji se koris međusobno povezivanje medijskih segmenata proširene mreže. Ripiter u sušni omogućava da se niz segmenata kablova trera kao jedan kabl. Ripiter prima signale iz jednog segmenta mreže i pojačava ih, dodeljuje im novu vremensku komponentu i ponovo šalje ove signale u drugi segment mreže. Ova akcija sprečava pogoršanje signala izazvanog dužinom kabla i velikim broj povezanih uređaja. Ripiteri su u stanju da obavljaju kompleksna filtriranja i druge obrade saobraćaja. Pored toga, svi električni signali, uključujući i električne poremećaje i druge greške, se ponavljaju i pojačavaju. Ukupan broj repetitora i mrežnih segmenata koji se mogu povezati je ograničen zbog tajminga i druga mrežnih problema koji se javljaju. Čvorište ili hab (engl hub) je uređaj fizičkog sloja koji povezuje više korisničkih stanica, svaki preko posebnog kabla. Električne veze se uspostavljaju unutar čvorišta. Čvorišta se koriste za kreiranje fizičke zvezde mreža održavajući logičku bus ili prsten konfiguraciju LANa. U nekim aspektima, čvorišta funkcionišu kao multiport ripiteri. LAN ekstender je višeslojni prekidač za daljinski pristup koji je povezan na rutera domaćina. LAN ekstenderi usmeravaju saobraćaj iz svih standardnih protokola mrežnog sloja (kao što su IP , IPX i AppleTalk) i filtriraju saobraćaj na osnovu vrste protokola MAC adresa ili mrežnog sloja. LAN ekstenderi dobro multiplikuju saobraćaj jer domaćin ruter filtrira neželjeni broadcast i multicast. LAN ekstenderi međutim, nisu u stanju da segmetiraju saobraćaj ili stvaraju bezbednosne firewallove.

Uvod u WAN tehnologije Ovo poglavlje predstavlja različite protokole i tehnologije koje se koriste u mrežama većih oblasti (engl Wild Area Network - WAN). Teme obrađene ovde uključuju point-to-point veze, Circuit Switching, Packet Switching, virtualne pakete, dial-up usluge i WAN uređaje.

141

Šta je WAN? WAN je komunikaciona mreža podataka koja pokriva relativno širok geografski prostor i često koristi prenosne kapacitete zajedničkih prenosioca, kao što su telefonske kompanije. WAN tehnologije funkcionišu na tri najniža sloja OSI referentnog modela: na fizičkom sloju, sloju veze podataka i mrežnom sloju.

Veze point-to-point Point-to -point veza omogućava jedinstvenu, prethodno ustanovljen WAN komunikacioni put od prostorije klijenata kroz prenosnu mrežu, kao što su telefonske kompanije do udaljene mreže. Point-to-point veza je poznata kao iznajmljena linija jer je njegova osnovna putanja trajna i fiksna kroz sve mreže kroz koje prolazi. Kompanija prenosilac rezerviše point-to-point vezu za privatnu upotrebu klijenta. Ovi linkovi mogu da vrše dve vrste prenosa: prenos datagrama, koje se sastoji od pojedinačno adresiranih okvira i prenosa stream podataka, koji se sastoji od neprekidnog toka podataka pri čemu se adresa proverava samo jednom.

Prekidačka kola Prekidačka kola predstavljaju metod za WAN prebacivanje u kome se utvrđuje posvećen fizički sklop, koji se održava i prekida preko nosača mreže za svaku sesiju komunikacije. Prekidačka kola omogućavaju dve vrste prenosa: prenos datagrama i prenos strima podataka. Intenzivno se koristi u kompanijskim telefonskim mrežama, a prekidačka kola rade nalik normalnom telefonskom pozivu. Integrated Sevice Digital Network (ISDN) je primer komutirane WAN tehnologije.

Prekidanje paketa (Packet Switching) Packet Switching je metod prebacivanja preko WANa na način na koji mrežni uređaj deli jednu Point-to-point vezu za prebacivanje paketa od izvora do odredišta širom nosača mreže. Koristi se stasčko mulpleksiranje kako bi se omogućilo uređaju da dele ova kola. Asinchronous Transfer Mode (ATM), Frame Relay, Switched Multimegabit Data Service (SMDS) i X.25 su primeri paketsko komutirane WAN tehnologije (videti sliku 7.11).

WAN virtuelna kola Virtuelno kolo je logično kolo stvoreno da obezbedi pouzdanu komunikaciju između dva mrežna uređaja. Postoje dve vrste virtuelnih kola: uključena virtuelna kola (engl switched virtual circuits SWC) i stalna virtuelna kola (Permanent Virtual Circuits PVC). SVCovi su virtuelna kola koja su dinamički uspostavljena na zahtev i prestaju da rede kada je prenos završen. Komunikacija preko SVC se sastoji iz tri faze: formiranje kola, prenos podataka i prestanak kola. Faza uspostavljanje podrazumeva stvaranje virtuelnog kruga između izvora i odredišta uređaja. Prenos podataka podrazumeva prenos podataka između 142

uređaja preko virtuelnog kola, a faza prestanka kola podrazumeva raskidanje virtuelnog kruga između izvora i odredišta uređaja. SVCovi se koriste u situacijama u kojima je prenos podataka između uređaja sporadičnan, uglavnom zbog toga što SVCovi povećanje propusnog opsega koriste zbog formiranja kola i prestanak faze, ali se na taj način smanjuju troškovi u vezi sa konstantnom virtuelnom dostupnošću kola. PVC je trajno uspostavljeno virtuelno kolo koje se sastoji od jednog moda, a to je: prenos podataka. PVCovi se koriste u situacijama u kojima je prenos podataka između uređaja konstantan. PVCovi smanjuju protok upotrebom veza sa osnivanjem i prestankom virtuelnog kola, ali troškovi rastu usled stalne dostupnosti virtuelnog kruga.

WAN dial-up usluge Dialup servisi nude ekonomične metode za povezivanje preko WAN. Dve popularna dialup implementacije su dial-on-demand rutiranje (DDR) i Dial Backup. DDR je tehnika kojom ruter može dinamički da pokrene i zatvori sesiju prekidačkog kola nakon što se završi prenos zahtev za prenos. Ruter je podešen da razmotri zahtev za određenim saobraćaem (kao što je saobraćaj iz određenog protokola) kao i drugi saobrać koji je nezanimljiv. Kada ruter primi saobraćaj koji ga interesuje namenjen udaljenoj mreži, uspostavi se kolo i saobraćaj se prenosi normalno. Ako ruter primi saobraćaj kkoji mu nije zanimljiv i kolo je već uspostavljen, saobraćaj se takođe normalno odvija. Ruter održava tajmer u stanje mirovanja da je samo kada interesantan saobraćaj primljen. Ako ruter ne prima nikakav zanimljiv saobraćaj pre nego vreme neaktivnog tajmer istekne, u tom slučaju kolo se prekida. Isto tako, ako je primio nezanimljiv saobraćaj i ne postoji krug, ruter odbacuje saobraćaj. Po prijemu zanimljivog saobraćaja, ruter pokreće novi krug. DDR može da se koristi da zameni point-to-point linkove i prekidačke multiaccess WAN usluge. Dial backup je usluga koji aktivira rezervnu serijsku liniju pod određenim uslovima. Sekundarna serijska linija može da deluje kao rezervna veza koja se koristi kada primarni veza ne uspe ili kao izvor dodatne širine protoka u slučaju da je opterećenje na primarnom linku prešlo određeni prag. Dial Backup daje zaštitu od degradacije performansi WAN i zastoja.

WAN uređaji WANovi koriste brojne vrste uređaja koji su specifični za WAN okruženje. WAN prekidači (svičevi) , serveri za pristup (Access servers), modemi, CSU/ DSU i ISDN terminal adapteri su neki od njih. Drugi uređaji nalaze u WAN okruženju koje su ekskluzivno za WAN implementacije i tu spadaju ruteri, ATM prekidači i multiplekseri.

WAN prekidači WAN prekidač je multiport mrežni uređaj koji se koristi u nosećim mrežama. Ovi uređaji obično prekidaju takav saobracaj kao što je Frame Relay, X.25 i SMDS i rade na linku sloja podataka OSI referentnog modela.

143

Serveri za pristup Serveri za pristup deluju kao koncentracioni tačka za dial-in i dial-out veze.

Modem Modem je uređaj koji tumači digitalne i analogne signale, omogućavajući da se podaci prenose preko glasovnih telefonskih linija. Na izvoru, digitalni signali se konvertuju u oblik pogodan za prenos preko analognih komunikacionih objekata. Na odredištu, ovi analogni signali konvertuju se u svoj digitalni oblik

CSU/DSU Channel Service Unit/Digital Service Unit (CSU/DSU) je digitalni interfejs uređaj (ponekad su i dva odvojena digitalna uređaja) koji prilagođavaju fizički interfejs za podatke terminalne opreme (DTE) (kao što je terminal) interfejsu uređaja za prenos podataka završnog kruga (DCE) (kao što je prekidač) u mreži sa prekidačkim prenosom. CSU/DSU takođe obezbeđuje tajming signala za komunikacije između ovih uređaja.

ISDN terminal adapter ISDN terminal adapter se koristi za povezivanje ISDN Basic Rate Interface (BRI) veze sa drugim interfejsima, kao sto su EIA/TIA-232. Terminal adapter je u suštini ISDN modem.

Bridževi i prekidački uređaji Šta su bridževi i prekidači? Mostovi i prekidači su komunikacioni uređaji koji rade uglavnom u sloju 2 OSI referentnog modela. Kao takvi, oni se široko nazivaju uređaji sloja linka podataka. Mostovi su postali komercijalno dostupni u ranim 1980im. U vreme njihovog uvođenja, povezani mostovi su omogućavali da pake budu prosleđeni između homogenih mreža. U skorije vreme, premošćavanje između različih mreža takođe je definisano i standardizovano. Nekoliko vrsta premošćavanja se pokazalo važnim mrežnim uređajima. Providni mostovi se nalaze prvenstveno u Ethernet okruženjima, dok se mostovi izvornog puta se javlja prvenstveno kod Token Ring okruženja. Translacioni mostovi obezbeđuju prevođenje između formata i tranzitih principa različitih vrsta medija (obično Ethernet i Token Ring). Konačno, transparentni mostovi izvorne putanje kombinuju algoritme transparentnih

144

mostova i premošćavanja izvornog puta kako bi omogućili komunikaciju u mešovitim Ethernet/Token Ring okruženjima. Danas je prekidačka tehnologija nastala kao evolutivni naslednik sa zadatko da premosti sedište mrežnog rešenja. U implemenataciji svičeva danas dominiraju aplikacije u kojima su tehnologije premošćavanja realizovane u ranijim projektima mreža. Superiorna propusna performansa, veća gusna luka, niži troškovi po portu i veća fleksibilnost doprinele su pojavi komutatora kao zamena tehnologija za mostove i kao dopune za tehnologije rutiranja.

Pregled uređaja sloja veze Premošćavanje i prebacivanje se javlja na link sloju, koji kontroliše protok podataka, rukuje greškama prenosa, daje fizičko (nasuprot logičnog) adresiranja i upravlja pristup fizičkom mediju. Mostovi pružaju ove funkcije pomoću protokole različih nivoa veza koji dikraju specifičnu kontrolu protoka, rukovanje greškama, adresiranje i algoritme za pristupe medijima. Primeri popularnihprotokola u sloju veze uključuju Ethernet, Token Ring i FDDI. Mostovi i prekidači nisu komplikovani uređaji. Oni analiziraju dolazeće okvire (frejmove), prosleđuju odluke na osnovu informacija sadržanih u okvirima i prosleđuju okvire prema destinacijama. U nekim slučajevima, kao što su premošćavanje izvorne putanje, ceo put do odredišta je sadržane u svakom frejmu. U drugim slučajevima, kao što je transparentno premošćavanje, okviri se prosleđuju po modelu jedan hop u jednom trenutku prema destinaciji. Mostovi su sposobni da filtriraju okvire koji baziraju na bilokom sloju 2. Most, na primer, može biti programiran da odbije (da ne prosledi) svi okvire koji stižu sa određene mreže. Zbog toga što informacije sloja veze često uključuju referencu na protokol gornjeg sloja, mostovi obično mogu da vrše filtriranje po tom parametru. Osim toga, filteri mogu bi od pomoći u radu sa nepotrebnim emitovanjem i multikast paketima. Deljenjem velikih mreža u samostalne jedinice, mostovi i prekidači obezbeđuju više prednosti. Zbog toga što je samo određeni procenat saobraćaja prosleđen, most ili prekidač smanjeni saobraćaj doživljavaju na svim povezanim segmentima uređaja. Most ili prekidač će delova kao firewall za neke potencijalno štetne mrežne greške i oba ostvaruju komunikaciju između većeg broja uređaja nego što bi mogli da budu podržani od strane svakog pojedinačnog LANa povezanog na most. Mostovi i prekidači proširuju efektivnu dužinu LAN, dozvoljavajući dodavanje udaljenih stanica koje prethodno nisu bile u upotrebi. Iako mostovi i prekidači dele najvažnije atribute, nekoliko razlika karakteiše ove tehnologije. Prekidači su znatno brži jer prebacuju saobraćaj hardverski, a mostovi prebacuju saobraćaj softverski i mogu da povežu LANove različitih opsega. 10 Mbps Ethernet LAN i 100Mbps Ethernet LAN, na primer, mogu da budu spojeni korišćenjem prekidača. Prekidači mogu da podrže portove veće gustine od mostova. Neki prekidači podržavaju prebacivanje poprečnog preseka, što smanjuje kašnjenje u mreži, dok mostovi podržavaju samo prekidački saobraćaj po modelu smes i prosledi. Konačno, prekidači smanjuju sudare na segmentima mreže jer oni pružaju poseban propusni opseg u svakom segmentu mreže. 145

Tipovi mostova Mostovi mogu da se grupišu u kategorije na osnovu različitih karakteristika proizvoda . Koristeći jednu popularnu klasifikacionu šemu, mostovi su lokalni ili udaljeni. Lokalni mostovi obezbeđuju direktnu vezu između više LAN segmenata u istoj oblasti. Udaljeni mostovi povezuju više segmenata LANa u različitim oblastima, obično preko telekomunikacione linije. Daljinski mostovi predstavljaju nekoliko jedinstvenih mrežnih izazova, među kojima je razlika između LAN i WAN brzina. Iako je nekoliko brzih WAN tehnologije osnivanje u geografski rasuti mrežama, brzine u LAN su često red veličine veće nego brzine u WAN. Ogromne razlike u Internet i WAN brzinama može da spreče korisnike od pokretanja osetljivih LAN aplikacija preko WANa. Daljinski mostovi ne mogu da poboljšju WAN brzine, ali mogu da nadoknade brzine neslaganja uvođenjem dovoljno velikog bafera. Ako Internet uređaj brzine prenosa 3Mb/s želi da komunicira sa uređajem na udaljenom LAN, lokalni most mora da reguliše tok podataka 3Mb/s tako da ne preplavi serijski link od 64kb/s. To se radi pomoću skladištenja dolaznih podataka u bafere za ukrcavanje i slanje preko serijskog linka po kapacitetu koja serijski link može primi. Ovaj bafering se može posći samo kratkotrajnim skladištenjem podataka koje ne premašuju baferske sposobnosti mosta. Institut električnih i elektronskih inženjera (IEEE) razlikuje dva odvojena podlsoja OSI sloja: Media Access Control (MAC) podsloj i Logical Link Control (LLC) podsloj. MAC podsloj dopušta i orkestrira pristup medijima, kao što su rje propuštanje tokena, dok LLC podnivo radi sa frejmingom, kontrolom protoka, kontrolom greške, i adresiranjem MAC-podsloj. Neki mostovi su mostovi MAC slojeva, koji premošćavaju homogene mreže (na primer, IEEE 802.3 i IEEE 802.3), dok ostali mostovi mogu da premoste linkove različitih nivoa protokola (na primer, IEEE 802.3 i IEEE 802.5). IEEE 802.3 domaćin (host A) formuliše pakete koji sadrži informaciju o aplikaciji i enkapsulira paket u IEEE 802.3 kompatibilni okvir za tranzit preko IEEE 802.3 medijuma do datog mosta. Na mostu, okviru se oduzima IEEE 802.3 zaglavlje koje je smešteno u MAC podsloju sloja veze i zatim se prebacuje do LLC podsloja za dalju obradu. Nakon ove obrade, paket se prosleđuje do IEEE 802.5 implementaciju, koja enkapsulira paket u IEEE 802.5 zaglavlje posle čega je spreman za prenos na IEEE 802.5 mrežu preko IEEE 802.5 domaćina (host B). Prevođenje mostovima između mreža različih pova nikad nije savršeno, jer jedna mreža verovatno neće podrža određene oblas okvira i funkcije protokola koje nisu podržane od strane druge mreže.

146

Tipovi prekidača Prekidači su uređaji iz sloja veze podataka, koji poput mostova, omogućavaju da više fizičkih LAN segmenata bude povezano u jedinstvenu veće mrežu. Slično mostovima, prekidači prenose i plave saobraćaj na osnovu MAC adrese. Pošto se prebacivanje vrši hardverski a ne softverski, znatno je brže. Prekidači koriste ili store-and-forward tehniku ili cut-through prekidanje kada prosleđuju saobraćaj. Postoje mnoge vrste prekidača, uključujući ATM prekidače, LAN prekidače i razne vrste WAN prekidača.

ATM prekidači Asinchronous Transfer Mode (ATM) prekidači pružaju prebacivanja velikih brzina i skalabilne šitine pojasa u radnim grupama, kompanijskim mrežama, kao i u širem prostoru. ATM prekidači podržavaju glasovne aplikacije, video i podatke i dizajnirani su da prebace informacije fiksne dužine. Ove veličine se nazivaju ćelije, koje se koriste u ATM komunikaciji.

LAN prekidač LAN prekidači se koriste za međusobno povežu više LAN segmenata. Internet prekidanje obezbeđuje posvećenu komunikaciju bez kolizije uz podršku višestruke istovremene komunikacije. LAN prekidači su napravljeni da mogu da se prebace okvire podataka pri velikim brzinama.

Osnove rutiranja Šta je rutiranje? Rutiranje je čin pomeranja informacija duž jedne mreže od izvora do odredišta. Između izvora i odredišta mora da se nalazi najmanje jedan čvor. Ruranje se često zamenjuje pojmom premošćavanje (engl bridging), što može da liči na isto, ali nije. Osnovna razlika između ova dva pojma je da se premošćavanje javlja u sloju 2 (sloj veze) OSI referentnog modela, dok se rutiranje odvija u sloju 3 (mrežni sloj). Ova razlika dovodi do toa da rutiranje i premošćavanje koriste različite informacijame u procesu preseljenja informacije od izvora u odredište, tako da su dve funkcije ostvaruju svoje zadatke na različite načine. Rutiranje je postalo komercijalno tek sredinom 1980-ih.

Komponente rutiranja Rutiranje podrazumeva dve osnovne aktivnosti: utvrđivanje optimalne staze rutiranja i prenos informacije o grupama (obično se nazivaju paketi) kroz mrežu. U kontekstu procesa rutiranja, potonji se naziva i svičing. Iako je svičing je relativno jednostavan, put može biti veoma složen. 147

Određivanje putanje Metrika je standard merenja, kao što su dužina putanje, koja se koristi za rutiranje kako bi se odredila optimalna putanja do odredišta. Da pomognu proces određivanja putanje, algoritmi rutiranja inicijalizuju i održavaju tabele rutiranja, koji sadrže informacije o maršruti. Informacije o ruti variraju zavisno od algoritma rutiranja koji se koriste. Ruting algoritmi popunjavaju tabele rutiranja različitim informacijama. Destinacija/sledeći hopovi govore ruteru koja su naredna optimalna odredišta koja mogu da se dostignu optimalnim slanjem paketa "sledećim skokom (hop)" na putu do konačnog odredišta. Kada ruter prima dolazni paket, on proverava adresu odredišta i pokušava da poveže ovu adresu sa adresom sledećeg hopa. Ruting tabele mogu da sadrže i druge informacije, kao što su podaci o poželjnom putu. Ruteri upoređuju pokazatelje za određivanje optimalne trase, a ova se metrika razlikuje u zavisnosti od algoritma koji se koristi. Ruteri komuniciraju jedni sa drugima i održavaju svoje tabele usmeravanja prenošenjem različitih poruka. Ažuriranje poruka rutiranja se uglavnom sastoji od podataka usmeravanja. Na osnovu analize ispravke usmeravanja koje stižu od svih drugih rutera, dati ruter može da izgradi detaljnu sliku topologije mreže. Oglašavanje stanja linka je još jedan primer poruke poslate između rutera, prti čemu se obaveštavaju drugi ruteri o stanju linkova pošiljalaca. Informacije o linku se takođe mogu koristiti za izgradnju kompletne slike topologije kako bi se omogućilo da se utvrdi opmalna ruta kroz mrežu do destinacije.

Prekidanje (switching) Svitčing algoritmi su relativno jednostavni i u osnovi su is za većinu protokola ruranja. U većini slučajeva, domaćin (host) utvrdi da mora da se pošalje paket prema drugom domaćinu (hostu). Nakon dobijanja adrese rutera na bilo koji način, izvorni domaćin šalje paket adresiran na posebnu fizičku adresu rutera (Media Access Control [MAC] sloj), ovaj put sa adresom protokola (mrežni sloj) odredišnog domaćina (hosta). Nakon što ispita adresu odredišnog protokola, ruter utvrđuje da li zna ili ne zna kako da prosledi paket do sledećeg hopa. Ako ruter ne zna kako da proslediti paket, on obično odbaci taj paket. Ako ruter zna kako da prosledi paket, on menja odredišnu fizičku adresu sledećeg hopa i prenosi paket do njega. Sledeći Hop može, u stvari, da bude host krajnjeg odredišta. Ako to nije slučaj, sledeći hop je obično naredni ruter, koji izvršava isti proces prebacivanja. Kako se paket kreće kroz mrežu, njegova fizička adresa se menja, ali je njena adresa protokola ostaje konstantna. U prethodnoj raspravi opisano je prebacivanje informacija između izvornog i krajnjeg sistema. Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je razvila hijerarhijsku terminologiju koja je korisna u opisivanju ovog procesa. Koristeći ovu terminologiju, mrežni 148

uređaji koji nemaju mogućnost da proslede pakete između podmreža se nazivaju krajnji sistem (End system - ES), dok mrežni uređaji koji imaju ove mogućnos nazivaju se srednji sistemi (Intermediate Systems - IS). IS su dalje podeljeni na one koji mogu da komuniciraju u okviru ruting domena (intradomain IS) i onih koji komuniciraju između ruting domena (interdomain IS). Ruting domen se obično smatra delom jedne mreže pod opštim upravljanjem organa koji reguliše poseban skup administrativnih uputstava. Ruting domeni se takođe nazivaju autonomni sistemi. Pomoću nekih protokola, ruting domeni mogu da se podele na ruting oblasti, ali se međudomenski protokoli rutiranja još uvek koriste za prebacivanje unutar i između područja.

Algoritmi rutiranja Algoritmi rutiranja mogu da se razlikuju na osnovu nekoliko ključnih karakteristika. Prvo, posebni ciljevi algoritma utiču na rad i rezultat ruting protokola. Drugo, postoje razne vrste algoritama usmeravanja i svaki algoritam ima drugačiji uticaj na mrežu i resurse rutera. Konačno, ruting algoritmi koriste različite metrike koje uču na obračun opmalne rute. Sledeći odeljci analiziraju ove atribute algoritama.

Projektni ciljevi Algoritmi ruranja često imaju jedan ili više od sledećih projektnih ciljeva: • • • • •

Optimalnost Jednostavnost i nizak overhed Robustnost i stabilnost Brzu konvergenciju Fleksibilnost

Optimalnost se odnosi na sposobnost za usmeravanje algoritma za izbor najboljeg puta, što zavisi od metrike i metričkih težina koje se koriste za pravljenje obračuna. Jedan algoritam za rutiranje, na primer, može da koristi veliki broj skokova (hopova) i kašnjenja, ali može u obračunu da smanji težinske parametre. Naravno, protokoli rutiranja moraju strogo da definišu svoje algoritme za metričke kalkulacije. Algoritmi rutiranja su dizajnirani tako da budu što jednostavniji. Drugim rečima, algoritmi ruranja moraju efikasno da ponude svoju funkcionalnost, uz minimum sovera i efikasnog korišćenja overheda. Efikasnost je naročito važna kada softver koji implementira algoritam rutiranja mora da radi na računaru sa ograničenim fizičkim resursima. Algoritmi rutiranja moraju da budu robustni, što znači da bi trebalo da pravilno obavljaju svoju funkciju kada se suoče sa neobičnim ili nepredviđenim okolnostima, kao što su kvar hardvera, visoka opterećenja i netačno implementiranje. Pošto se ruteri nalaze na mreži čvorišta, oni mogu da izazovu značajne problemi kada dođe do kvara. Najbolji ruting algoritmi su često oni koji su izdržali test vremena i pokazali se stabilnim pod različitim uslovima mreže. Pored toga, ruting algoritmi moraju brzo da konvergiraju. Konvergencija je proces dogovora svi rutera, na optimalnom putu. Kada događaj na mreži izazove ruter ili da se isključi ili da 149

postane ponovo dostupan, ruteri distribuiraju poruke ažuriranja koje se protežu mrežom, podsčući preračunavanje optimalnih puteva i kao krajnji cilj izazivaju sve rutere da se dogovore o ponuđenim putevima. Routing algoritmi koji sporo konvergiraju mogu da dovedu do pojave petlje ili ispada mreže. Paket stiže na Ruter 1 u ternutku t1. Ruter 1 je već ažuriran i na taj način zna koji je optimalan put do odredišta na Ruter 2 koji bi trebalo da bude sledeća stanica. Stoga Ruter 1 prosleđuje paket na Router 2, ali pošto ovaj ruter još uvek nije spreman (ažuriran), on smatra da je stigao optimalan do sledećeg hopa (Ruter 1). Ruter 2 prosleđuje paket nazad na Ruter 1 i paket se nadalje odbija napred i nazad između dva rutera dok ne dođe do Rutera 2 pri čemu dobija svoje novo ažuriranje rute ili dok paket ne bude poslat onoliki broj puta tamo-amo koliko je to definisano u algoritmima rutiranja. Algoritmi rutiranja bi trebalo da budu fleksibilni, što znači da bi brzo i precizno trebalo da se prilagode različitim mrežnim okolnostima. Pretpostavimo, na primer, da je segment mreže “ispao”. Dok ne postanu svesni problema, mnogi roung algoritmi će brzo izabra sledeći najbolji put uključujući sve putne pravce kako bi normalno koristili ovaj segment. Algoritmi rutiranja, između ostalih varijabli, se mogu programirati kako bi se prilagodili promenama u mrežnom protoku, veličini redova rutiranja i kašnjenju u mreži.

Tipovi algoritama Algoritmi rutiranja se mogu klasifikovati po tipu. Ključne razlike uključuju: • • • • • •

Statičnost u odnosu na dinamičnost Jedna - putanja u odnosu na višestruku-putanju Ravan u odnosu na hijerarhijski raspored host-inteligentni u odnosu na ruter-inteligentni IntraDomain naspram InterDomain Link State nasuprot Distance Vector

Statičnost u odnosu na dinamičnost Statički algoritmi za rutiranje jedva da su algoritami, ali predstavljaju tabele mapiranja koje je administrator mreže oformio pre početka rutiranja. Parametri mapiranja se ne menjaju, osim ako ih administrator mreže ne promeni. Algoritmi koji koriste statičke rute su jednostavni za dizajn i rad i u sredinama gde je mrežni saobraćaj relativno predvidljiv i gde je dizajn mreže relativno jednostavan. Zbog toga što sistemi na bazi statičkog rutiranja ne mogu da reaguju na promene u mreži, oni obično se smatraju nepodesnim za današnje velike promene koje se stalno dešavaju u mrežama. Većina dominantnih algoritama rutiranja od 1990ih su dinamični algoritmi rutiranja, koji se prilagođavaju izmenjenoj okolnosti u mrežama analizirajući ažuriranje dolazne poruke rutiranja. Ako poruka ukazuje na to da je do promena u mreži došlo, softver za rutiranje preračunava puteve i šalje nove poruke za ažuriranje rutiranja. Te poruke preplavljuju mrežu, stimulišući rutere da ponovo pokrenu svoje algoritme i mpromene tabele rutiranja u skladu sa novim stanjem na mreži. 150

Algoritmi za dinamičko rutiranje se mogu dopuniti statičkim rutama gde je to moguće. Ruter poslednjeg resursa (ruter sa koga su svi nerutabilni paketi poslati), na primer, može da se kreira da deluje kao skladište za sve nerutalne pakete, osiguravajući da svim porukama može da se rukuje na neki način.

Jedna putanja naspram višestruke putanje Neki sofiscirani protokoli za ruranje podržavaju višestruke puteve ka istoj desnaciji. Suprotno algoritmima za jedinu putanju, ovi algoritmi za višestruke putanje dozvoljavaju saobraćajno multipleksiranje nad više linija. Prednosti algoritama na više putanja su očigledne: oni mogu da obezbede značajno bolji protok i pouzdanost.

Ravni naspram hijerarhijskih Neki routing algoritmi rade u ravnom prostoru, dok drugi koriste hijerarhije rutiranja. U ravnom sistemu rutiranja, ruteri su vršnjaci svih ostalih. U hijerarhijskom sistemu rutiranja, neki ruteri formiraju ono što nazivamo kičmom rutiranja. Paketi sa rutera koji ne predstavljaju kičmu putuju ka ruterima koji predstavljaju kičmu prvo šaljući podatke kroz kičmu dok ne stignu u šire područje date destinacije. Iz ove tačke, putuju od poslednjeg rutera kičme preko jednog ili više rutera koji nisu deo kičme do konačne destinacija. Ruting sistemi često imenuju logičke grupe čvorova, koji se nazivaju domenima, autonomnim sistemima, ili područjima (oblastima). U hijerarhijskim sistemima, neki ruteri u domenu mogu da komuniciraju sa ruterima u drugom domenu, dok drugi mogu da komuniciraju samo sa ruterima u okviru svog delokruga. U veoma velikim mrežama, mogu da postoje dodatni hijerarhijski nivoi, sa ruterima na najvišem hijerarhijskom nivou formirajući pri tome kičmu rutinga. Osnovna prednost hijerarhijskog rutiranja je da imitira organizaciju većine preduzeća i stoga dobro podržava njihove obrasce saobraćaja. Većina mrežnih komunikacija se odigrava u malim kompanijskim grupama (domenima). Zbog toga što intradomenski ruteri treba da znaju samo o drugim ruterima u okviru svog domena, njihovi algoritmi rutiranja mogu da budu pojednostavljeni i u zavisnosti od algoritma usmeravanja koji se koristi, ažuriranje saobraćaj može da se smanji saglasno hijerarhijskoj šemi.

Host-inteligentni naspram ruter-inteligentnih Neki ruting algoritmi pretpostavljaju da će izvorni krajnji čvor odredi celu rutu. Ovo se obično naziva izvorno rutiranje. U sistemima izvornog rutiranja, ruteri samo deluju kao uređaji za smeštaj i prosleđivanje i bez razmišljanja šalju paket na sledeću stanicu. Drugi algoritmi pretpostavljaju da domaćini ne znaju ništa o putevima. U ovim algoritmima, ruteri određuju put kroz mrežu na osnovu svojih proračuna. U prvom sistemu, inteligencija rutiranja se nalazi u hostovima. U drugom sistemu, inteligencija rutiranja se nalazi u ruterima.

151

Trgovina između host inteligentnih i ruter inteligentnih rutiranja je jedna od optimizacija na bazi putanja nasuprot overheda saobraćaja. Host-inteligentni sistemi češće biraju bolje puteve, jer obično otkriju sve moguće puteve do odredišta pre nego što je paket poslat. Oni zatim biraju najbolji put koji se zasniva na definiciji “optimalnosti” određenog sistema. Postupak utvrđivanja svih pravaca, međutim, često zahteva značajnu proveru saobraćaja i značajnu količinu vremena.

Intradomen naspram interdomena Neki ruting algoritmi rade samo u okviru domena; drugi rade unutar i između domena. Priroda ova dva tipa algoritama je drugačiji. Razumljivo je , dakle, da algoritam za optimalno intradomensko rutiranje ne mora nužno da bude optimalan algoritam za interdomensko rutiranje.

Stanje linka naspram vektora rastojanja Stanje algoritma linka (poznat i kao algoritam najpre najkraći put) plavi informacijama rutiranja sve čvorovi u mreži. Svaki ruter, međutim, šalje samo deo tabele usmerenja da bi opisao stanje svojih veza. Algoritmi vektora rastojanja (poznat i kao Bellman-Ford algoritam) pozivaju svaki ruter da pošalje celu ili neki deo svoje tabele rutiranja, ali samo do svojih komšija. U suštini, algoritmi stanja linka šalju mala osvežanja svuda, a algoritmi vektora rastojanja šalju veća osveženja samo u susedne rutere. Zbog toga što brže konvergiraju, algoritmi stanja linka sunešto manje skloni petljama rutiranja od algoritama vektorskog rastojanja. S druge strane, algoritmi stanja linka zahtevaju više procesorske snage i memorije od algoritama vektora rastojanja, što znači da su oni skuplji da implementaciju i podrška. Uprkos razlikama, obe vrste algoritama dobro obavljaju posao u većini slučajeva.

Metrika rutiranja Tabele rutiranja sadrže informacije koje pravi softver za rutiranje sa ciljem da izabere najbolju putanju. Ali kako se konkretno grade tabele rutiranja? Šta je specifična priroda informacija koje sadrže? Kako routing algoritmi utvrde da je jedan putanja bolja od drugih? Algoritmi rutiranja su koristili različite pokazatelje da odrede najbolji put. Sofisticirani algoritmi rutiranja koriste algoritme koji vrše izbor rute na osnovu više metrika, kombinujući ih u jednu (hibridnu) metriku. Sledeće metrika se koriste: • Dužina putanje • Pouzdanost • Kašnjenje • Protok • Opterećenje • Komunikacioni troškovi

152

Dužina putanje je najčešća metrika rutiranja. Neki protokoli ruranja omogućavaju mrežnim administratorima da dodele proizvoljne troškove za svaku vezu u mreži. U tom slučaju, dužina putanje je zbir troškova vezanih sa svakom dužinom koju je prešao. Drugi protokoli rutiranja računaju broj hopova, a metrika koja određuje broj prolaza kroz proizvode u mreži, kao što su ruteri, koje paket mora prođe na putu od izvora do odredišta. Pouzdanost, u kontekstu algoritama rutiranja, odnosi na pouzdanost svakog linka (obično opisan u uslovi u vezi stope bit greške). Neki mrežni linkovi mogu da “padnu” češće nego drugi. Nakon što mreža “padne”, neke mrežne veze mogu da budu popravljene lakše ili brže od drugih veza. Bilo koji faktori pouzdanosti mogu se uzeti u obzir prilikom određivanja rejtinga pouzdanosti, koji su proizvoljne brojčane vrednosti obično dodeljene mrežnim linkovima od strane mrežnih administratora. Kašnjenje rutiranja se odnosi na dužinu vremena potrebnog da premestite paketi od izvora do odredišta kroz mrežu. Kašnjenje zavisi od mnogih faktora, uključujući širinu pojasa srednje mrežne veze, redove čekanja na port na svakom usputnom ruteru, mreža zagušenja na svim srednjim linkovima mreže i fizička udaljenost koja bi trebalo da se proputuje. Zbog toga što je kašnjenje konglomerat od nekoliko važni promenljivih, koristi se metrika za opis pomenutog. Širina pojasa se odnosi na raspoloživi kapacitet linka. Pod uslovom da su sve ostali parametri jednaki, 10 Mb/s Ethernet linku bi bilo bolje da koristi 64-kb/s iznajmljene linije. Iako je propusni opseg je ocena maksimalne propusne moći linka, putevi kroz veze sa većim propusni opsegom ne obezbeđuju nužno bolje puteve od puteva kroz sporije veze. Ako je na primer, brža veza zauzeta, stvarno vreme potrebno da se pošalje paket na odredište mogao bi da bude veće. Opterećenje se odnosi na stepen zauzetosti mrežnih resursa, kao što je ruter. Opterećenje može sa de izračuna na različite načine, uključujući podešavanje CPU i broj paketa obrađenih u sekundi. Kontinualno nadgledanje ovih parametara može samo po sebi da troši resurse. Troškovi komunikacija predstavljaju još jednu važnu metriku, posebno zbog toga što neke kompanije ne interesuju parametri performansi koliko im je stalo do operativnih troškova. Iako linija kašnjenja moža da bude duža, one će posla pakete u sopstvenoj mreži, a ne preko javnih linija koje su skuplje.

Mrežni protokoli Rutirani protokoli su transportovani pomoću protokola routing duž mreže. Uopšteni, rutirani protokoli u ovom kontekstu su takođe nazivaju mrežnim protokolima. Ovi mrežni protokoli obavljaju mnoštvo funkcija potrebnih za komunikaciju između korisničkih aplikacija na izvorom i destinacionom uređaju i te funkcije mogu naširoko da se razlikuju među protokolima. Mrežni protokoli javljaju se u gornja četiri sloja OSI referentnog modela: transportnom sloju, sloju sesije, prezentacionom sloju i aplikacionom sloju.

153

Konfuzija oko termina rutirani protokol i protokol rutiranja je uobičajena. Rutirani protokoli su protokoli koji se usmeravaju preko mreže. Primeri takvih protokola su Internet Protocol (IP), DECnet, AppleTalk, Novell NetWare, OSI, Banyan VINES i Xerox Network System (XNS). Protokoli rutiranja, sa druge strane, su protokoli koji implementiraju algoritme rutiranja. Jednostavno rečeno, protokoli rutiranja upravljaju protokolima kroz mrežu. Primeri ovih protokola uključuju Interior Gateway Routing Protocol (IGRP), Extended Interior Gateway Routing Protocol (EIGRP), Open Shortest Path First (OSPF), Exterier Gateway Protocol (EGP), Border Gateway Protocol (BGP), Intermediate System to Intermediate system (IS-IS) i Routing Information Protocol (RIP).

Osnove upravljanja mrežom U ovom odeljku je predstavljeno pet konceptualnih oblasti upravljanja definisanih od strane ISO.

Šta je upravljanje mrežama? Upravljanje mrežom znači različite stvari za različite ljude. U nekim slučajevima, to podrazumeva usamljenog mrežnog konsultanta koji nadzire aktivnosti mreže zastarelim analizatorom protokola. U drugom slučaju, upravljanje mrežom podrazumeva distribuiranu baza podataka, automatsko nadziranje mrežnih uređaja i radne stanice poslednje generacije koje generišu grafiku promena i parametre saobraćaja u topologiji mreže u realnom vremenu. Generalno, upravljanje mrežom je usluga koji koristi razne alate, aplikacije i uređaje da pomogne ljudima rukovodiocima mreže u praćenju i održavanju mreže.

Istorijat i osnova Kada su se sredinom 1969 godine sreli predstavnici četiri američka univerziteta: Kalifornijske Ukle, Stenforda, Univerziteta Kalifornija iz Santa Barbare i univerziteta Juta niko nije verovao da je taj sastanak istorijski. Kao rezultat tog sastanka dogovoreno je da se povežu četiri različita računara: IBM, PDP i dve Sigme. Iako su protokoli za slanje poruka između različitih računara počeli da se definišu tokom 1966 godine, student programer sa Ukle Čarli Klajn je 29. oktobra 1969 godine u 10:30 poslao poruku sa svog računara na računar univerziteta na obližnji Stenfordov računar. Do 5. decembra 1969 su u mrežu povezana sva četiri centra i poruke su išle sa računara na računar. Taj datum se smatra početkom Interneta. Mreža se zvala ARPANET. Broj povezanih računara u okviru ARPANET mreže je bio ovakav: marta 1970 povezana je Istočna obala SAD i univerzitet Masačusets. Juna 1970, broj računara hostova je bio 9. Septembar 1971 – 18 račuanra, avgusta 1972 – 29, septembra 1973 -40. Do juna 1974 broj račuanra je bio 46, jula 1975 – 57. Do 1981 broj host računara je bio 213. Te godine je jedan novi računar povezivan svakih 28 dana. Prva transatlantska satelitska veza usledila je 1973, kada je povezana Norveška seizmička stanica. 154

Do 1983 godine ARPANET je bila i vojna i civilna mreža, a od tada su se mreže odvojile na MILNET i ARPANET. CERN je poprište razvoja računara u osamdesetim godinama prošlog veka. Inženjeri Frenk Bek i Bent Štumpe su 1970 napravili prvi ekran na dodir. A kada je 1971 Rej Tomlinson izmislio „@” korisnika elektronske pošte od servera za elektronsku poštu na kome radi izazvao je revoluciju. Mnogi su poželeli da odmah imaju elektronske sandučiće. A onda su emisari počeli da propagiraju Interent kao superiornu tehnologiju. Trojicu najpoznatijih, Postela, Cerfa i Kana je primio i ondašnji predsednik SAD Džerald Ford, ali ovi nisu uspeli da ga ubede da vlada SAD treba da uloži u razvoj Interenta. Drugi veliki pomak se desio za Božić 1989 godine. Kasnije sa titulom Sir, tada bez, istraživač iz CERNA Timoti Berners Li nije imao pametnija posla, već je smislio prvi pretraživač. Na taj način je olakšao pretraživanje sadržaja preko Interneta, prvo svojim kolegama, kasnije i drugima. Napravio je prvi pretraživač. Početak razvoja društvenih mreža je obeležio inženjer Filip Kan. On je, čekajući da mu se supruga porodi, otišao do kola, doneo računar, mobilni telefon i fotoaparat i uz pomoć klešta i kablova za punjenje mobilnih telefona u kolima, uspeo da poveže mobilni telefon sa računarom i tek rođenu bebu Sofi da slika i pošalјe rođacima preko elektrosnke pošte. To je bio prvi uspešni pokušaj slanja materijala koji se kasnije vezivao za društvene mreže. Treba reći da je prvi mobilni telefon napravio doktor Martin Kuper iz Motorole 1973 godine, ali je on bio nezgrapan. Motorola koju je koristio Filip Kan ličila je na ove današnje. Godine 2004, preko Interneta su slati video klipovi sa upravo nailazećeg cunamija na Tajlandu. A 2007 godine, Epl i Stiv Džobs su predstavili uređaj „3 u 1“ – ajfon 4. Kada već pominjemo razvoj Internata treba da kažemo da je veliku ulogu odigrao razvoj baterija. Da baterije nisu bile malih dimenzija danas ne bi koristili mobilne telefone i tablete. Profesor doktor Dejan Ilić ne samo da je visio kod Džobsa, već danas pravi baterije za automobile. I za sam kraj, broj korisnika Interneta danas je preko 2.4 milijarde. Oko nas su mnogi uređaji povezani preko IP protokola, ali su neki senzorksi. Predviđa se da će do 2020 godine broj povezanih uređaja biti 50 milijardi. A 2009 godine je bilo oko 1.6 milijardi. Neki uređaji će biti povezani preko postojećeg sistema za numeraciju IPv4, drugi preko IPv6. Ali, mnogi uređaji će biti povezani preko senzora. Ovaj koncept se naziva Internet stvari. Da li će mreže izdržati poplavu takozvanih nestrukturisanih podataka koji stižu od fotografija i video materijala? Teško je odgovoriti. Ceo sistem za sada funkcioniše dobro. Prognoze o smrti Interneta su nezahvalne. Internet se još uvek piše sa velikim I. Ranih 1980-ih vidimo ogromnu ekspanziju u oblasti instalacija novih mreža. Kako bi kompanije realizovale uštede i povećale produkvnost nastale mrežnom tehnologijom, počele su da dodaju sopstvene mreže i da širi postojeće mreže gotovo podjednako brzo. Do 155

sredine 1980-ih , neke kompanije su doživele rastuće probleme iz uvođenje različitih (a ponekad i nespojivih) mrežnih tehnologija. Problemi u vezi sa širenjem mreža postoje i dan danas. Svaka nova tehnologija mreža zahteva nove stručnjake. U ranim 1980-im, postojali su kadrovski problemi u komapnijama za upravljanje velikim, heterogenim mrežama, što je u mnogim organizacijama stvorilo krizu. Hitna potreba se javila za automatskim upravljanjem mrežama (uključujući i ono što se obično zove planiranje kapaciteta mreže) integrisano u različita okruženja.

Arhitektura upravljanja mrežom Većina arhitektura za upravljanje mrežom koristi istu osnovnu strukturu i skup relacija. Krajnje stanice (upravljani uređaji), kao što su računarski sistemi i drugi mrežni uređaji, koriste softver koji im omogućava da šalju obaveštenja kada oni prepoznaju probleme (na primer, kada se jedan ili više pragova prekorači). Po prijemu ovog upozorenja, upravljivi entiteti su programirani da reaguju izvršavanjem jednog, nekoliko, ili skupa radnji, kao što su uključivanje i obaveštenje operatera, logovi događaja, moduli za isključivanje i automatski pokušaj popravke sistema.

ISO modeli za upravljanje mrežom ISO je mnogo doprineo u standardizaciji mreža. Njihov model upravljanja mrežom je osnovno sredstvo za razumevanje glavne funkcije upravljanja mrežnim sistemom. Ovaj model se sastoji od pet konceptualnih oblasti: • Upravljanje performansama • Upravljanje konfiguracijom • Upravljanje računom • Upravljanje greškom • Upravljanje bezbednošću

Upravljanje performansama Cilj upravljanja performansama je da izmeri i učini dostupnim različite aspekte mreže tako da može da se održava na prihvatljivom nivou. Primeri promenljivih su mrežni protok, vreme odziva korisnika i linija podešavanja. Upravljanje performansama uključuje tri glavna koraka. Prvo, podaci vezani za performanse se prikupljaju na promenljivama koje su od interesa za administratora mreže. Drugo, podaci se analiziraju radi odredjivanja osnovnih nivoa. Konačno, utvrđuju se odgovarajući pragovi performansi za svaku značajnu varijablu tako da kada se pređe preko ovih pragova to ukazuje na problem koji je dostojan pažnje. Upravljani entiteti kontinuirano prate performanse promenljive. Kada je prag performanse premašen, upozorenje je generisano i poslato u sistem za upravljanje mrežom.

156

Svaki od koraka koji je upravo opisan je deo procesa da se uspostavi reaktivni sistem. Kada performanse postanu neprihvatljive jer je premašen neki od korisnički definisanih pragova, sistem reaguje slanjem poruka. Upravljanje performansama takođe dozvoljava proaktivne metode: na primer, simulacija mreže može da se koristiti za projektovanje kako će rast mreže da utiče na mere performansi. Takva simulacija će da upozori administratore na predstojeće probleme, tako da se mogu preduzeti blagovremene mere.

Upravljanje konfiguracijom Cilj upravljanja konfiguracijom je da prati informacije o mreži i konfiguraciji sistema tako da efekti rada različitih verzija hardverskih i softverskih elemenata na mreži mogu da budu uspešno praćeni. Svaki mrežni uređaj ima različite verzije opreme i softvera povezane na nju. Radna stanica, na primer, može da bude konfigurisana na sledeći način: • Operativni sistem, verzija 3.2 • Ethernet interfejs, verzija 5.4 • TCP/IP softver, verzija 2.0 • NetWare softver, verzija 4.1 • NFS softver, verzija 5.1 • Serijski komunikacioni kontroler, verzija 1.1 • X.25 softver, verzija 1.0 • SNMP softver, verzija 3.1 Upravljanje konfiguracija podsistema skladišti te informacije u bazi podataka radi lakšeg pristupa. Kada se javi problem, u ovoj bazi podataka mogu da se traže tragovi koji bi pomogli da se problem reši.

Upravljanje računom Cilj upravljanja računom je da se izmere parametri mreže koja se koristi, tako da bi pojedinac ili grupa koji koriste mrežu mogli adekvatno da regulišu svoje obaveze. Takva regulacija smanjuje probleme na mreži (jer mrežnim resursima može da se upravlja na osnovu kapaciteta) i povećava pravičnost svih korisnika pristupu mreži. Kao i kod upravljanja performanama, prvi korak ka odgovarajućem upravljanju računa je merenje korišćenja svih važnih mrežnih resursa. Analiza rezultata daje uvid u sadašnji obrazac korišćenja, a mogu da se podese i kvote korišćenja u ovom trenutku. Uz ispravke, naravno, moći će da se dostignu optimalni pristupi mreži. Svakog trenutka, u toku merenja korišćenja resursa mogu da se daju informacije za obračun, kao i informacije koje se koriste za procenu nastavka fer i opmalnog korišćenje resursa.

157

Upravljanje greškama Cilj upravljanja greškama je da detektuje, loguje, obavesti korisnike i (koliko je to moguće) automatski reši probleme sa mrežom da bi mreža radila efikasno. Pošto greške mogu da izazovu zastoj ili neprihvatljivu degradaciju mreže, upravljanje greškama je možda najšire implementirano od svih elemenata upravljanja ISO mreže. Upravljanje kvarovima podrazumeva prvo utvrđivanje simptoma i izolovanje problema. Tada se radi na otklannjanju problema i rešenje se testira na svim važnim podsistemima. Konačno se evidentira detekcija i rešenje problema.

Upravljanje bezbednošću Cilj upravljanja bezbednošću je da kontroliše pristup mrežnim resursima u skladu sa lokalnim smernicama tako da mreža ne može da se sabora (namerno ili nenamerno) i osetljivim informacijama ne može da se pristupi od strane onih bez odgovarajuće dozvole. Podsistem za upravljanje bezbednošću, na primer, mogu da prate korisnici kada se prijave na dati mrežni resurs, a odbija se pristup onima koji pokušavaju da uđu preko neadekvatnih pristupnih šifara. Upravljanje bezbednosnim podsistemima radi se po principu pristupa mrežnim resursima u ovlašćenim i neovlašćenim područjima. Nekim korisnicima je pristup mrežnom resursu nedozvoljen. Upravljanje bezbednosnim podsistemom obavlja se uz pomoć nekoliko funkcija. Oni identifikuju osetljive mrežne resurse (uključujući sisteme, fajlove i druge subjekte) i određuju mapiranja između osetljivih mrežnih resursa i korisnika usluga. Oni takođe prate pristupne tačke na osetljivim mrežnim resursima i loguju neovlašćen pristup osetljivim mrežnim resursima.

158

Glava 8 Eternet, FDDI, Token Ring /IEEE 802.5, Frame Relay i HSSI U ovom poglavlju će biti obrađeno:








Eternet – IEEE 802.3 Token Ring – IEEE 802.5 Frame Relay HSSI FDDI

Eternet tehnologije Osnove Termin Eternet (Ethernet) se odnosi na implementaciju porodice lokalnih mreža (Local Area Network -LAN) koji obuhvata tri glavne kategorije. • Specifikacija Eterneta i IEEE 802.3 - LAN koja radi na 10 Mb/s preko koaksijalnog kabla • 100 Mb/s Eternet LAN - takođe poznat kao Brzi Eternet (Fast Ethernet), koji radi na 100 Mb/s preko parica kabla. • 1,000 Mb/s Eternet LAN - takođe poznat i kao Gigabit Ethernet, koji radi na 1,000 Mb/s (1 Gb/s) preko fiber vlakana i uvrnutih kablova. Eternet je opstao kao osnovna tehnologija zbog ogromne fleksibilnosti i njene jednostavnosti za implementaciju i razumevanje. Iako se druge tehnologije reklamiraju kao verovatne zamene, armija menadžera se okrenula Eternetu i njegovim derivama, kao efikasnim rešenjima za niz uslova za implementaciju u okviru kampusa. Da bi rešili ograničenja Eterneta, inovatori (i standardizaciona tela) su stvorili veće Eternet cevi. Kritičari pokušavaju da odbace Eternet kao tehnologiju koja ne može skalira, ali njegova osnovna šema prenosa nastavlja da bude jedno od glavnih sredstava za prenos podataka savremenih kampus aplikacija. 159

Eternet i IEEE 802.3 Eternet je Internet specifikacija osnovnog pojasa koju su izmislili inženjeri Xerox korporacije koja radi na 10 Mb/s koristeći Carrier Sense Multiple Access Collision Detect (CSMA/CD) za prenos podataka preko koaksijalnog kabla. Eternet je stvorio Xerox u 1970tih, ali se termin sada često koris da označi sve CSMA/CD LANove. Ethernet je dizajniran da služi u mrežama sa sporadičnim, povremeno teškim uslovima u saobraćaju, a IEEE 802.3 specifikacija je razvijen 1980 i zasnovana je na originalnoj Eternet tehnologiji. Ethernet verzija 2.0 je zajednički razvijena od strane Digital Equipment Corporation, Intel Corporation i Xerox korporacije. To je kompatibilan standard koji je kompatibilan sa IEEE 802.3. Eternet i IEEE 802.3 su obično sastavni deo bilo interfejs kartice ili kola na primarnoj ploči. Konvencije Eternet kablova određuju korišćenje primopredajnika za kabl u fizičkom mrežnom medijumu. Primopredajnik obavlja mnoge funkcije fizičkog sloja, uključujući i detekciju sudara. Primopredajni kabl povezuje krajnje stanice na primopredajnik. IEEE 802.3 predviđa razne kablovske opcije, od kojih se jedna specifikacija naziva 10Base5. Ova specifikacija je najbliža Eternetu. Spojni kabl se naziva spoj korisničkog interfejsa (Attachment Uset Interfejs - AUI), a mrežni uređaj za povezivanje se zove jedinica za povezivanje na medijum (Media Attachment Unit - MAU), umesto naziva primopredajnik.

Kako funkcioniše Eternet i IEEE 802.3 U emitovanju Eternet okruženja, sve stanice vide sve okvire postavljene na mreži. Sledeći bilo koji prenos, svaka stanica mora da ispita svaki okvir (frame) kako bi se utvrdilo da li je ta stanica destinacija. Okviri identifikovani kako je predviđeno za datu stanicu prosleđuju se protokolu višeg sloja. Pod Eternetovim CSMA/CD procesom za pristup medijumu, svaka stanica na CSMA/CD LANu može da pristupi mreži u bilo kom trenutku. Pre slanja podataka, CSMA/CD stanice slušaju saobraćaj na mreži. Stanica koja želi da pošalje podatke čeka dok se ne detektuje neki saobraćaj pre nego što počne prenos. Kao okruženje na bazi sadržaja, Eternet omogućava da bilo koja stanica na mreži obavi prenos kad god je na mreži tiho. Sudar se javlja kada dve stanice slušaju saobraćaj, ne čuju ništa, a onda se izvrši prenos istovremeno. U ovoj situaciji, oba prenosa su oštećena, a stanice moraju da ponove prenos u nekom kasnijem trenutku. Algoritmi određuju kada prenos treba da se ponovi.

Razlike između Eterneta i IEEE 802.3 Iako su Eternet i IEEE 802.3 prilično slični u mnogim aspektima, razlikuju se u dve specifikacije. Ethernet pruža usluge koje odgovaraju slojevima 1 i 2 OSI referentnog modela, a IEEE 802.3 specificira fizički sloj (sloj 1) i deo sloja za vezu kanala za pristup (sloj 2). Pored 160

toga, IEEE 802.3 ne definiše protokol logičkog kontrolnog link, ali ne precizira ni jedan različiti fizički sloj, dok Eternet definiše samo jedan. Svaki protokol IEEE 802.3 fizičkog sloja ima trodelni naziv koji sumira njegove karakteristike. Komponente specificirane konvencije nazivima odgovaraju LAN brzini, metodu signalizacije i tipu fizičkog medijuma. Tabela 8.1 sumira razlike između Ethernet i IEEE 802.3, kao i razlike između različitih IEEE 802.3 specifikacije fizičkih slojeva. Tabela 8.1 Uporedne vrednosti različitih specifikacija fizičkih slojeva IEEE 802.3 Karekteristike

Vrednost Eterneta

10Base5

10Base2

10BaseT

10BaseFL

100BaseT

10

10

10

10

10

100

Metod signalizacije

Baseband

Baseband

Baseband

Baseband

Baseband

Baseband

Maks. dužina segmenta(m) Medijum

500

500

185

100

2,000

100

50 om koaks (debeli)

50 om koaks (debeli)

50 om koaks (tanki)

Neoklopljena uvijena kabl

Fiber optički

Neoklopljenia uvijena parica

Bus

Bus

Bus

Zvezda

Tačka na tačku

Bus

Brzina protoka (MB/s)

Topologija

Eternet i IEEE 802.3 formati okvira Preambula – Naizmenična sekvenca jedinica i nula govori prijemnoj stanici da stiže frejm (okvir) (Eternet ili IEEE 802.3). Eternet okvir uključuje dodatni bajt koja je ekvivalentan polju početka okvira specificiran u okviru IEEE 802.3. Početak okvira (Start-na-Frame - SOF) - IEEE 802.3 graničnik bajtova završava sa dva uzastopna 1 bita, što služi za sinhronizaciju delova prijema okvira svih stanica na LANu. SOF je eksplicitno naveden u Eternet. Adrese izvora i destincije - Prva 3 bajta adrese su rezervisana od strane IEEE a ostavljeni su proizvođaču da ih definiše. Poslednje 3 bajta su rezervisana od strane Eternet ili IEEE 802.3 i ostavljena su proizvođaču da ih definiše. Adresa izvora je uvek unicast (jedan čvor). Adresa destinacije može biti unicast, multicast (grupa) ili servisna (svi čvorovi). Tip (Eternet) -Tip navodi protokol gornjeg sloja za primanje podataka nakon što je Eternet obrada završena. Dužina (IEEE 802.3) - Dužina označava broj bajtova podataka koji prati ovu oblast.

161

Podaci (Eternet) - Posle završetka obrade u fizičkom-sloju i sloju veze, podaci sadržani u okviru šalju se u gornji sloj protokola, koji je identifikovan kao polje Type. Iako Eternet verzija 2 ne navodi nikakvo polje za čišćenje podataka (za razliku od IEEE 802.3), Eternet je rezervisao najmanje 46 bitova podataka. Podaci (IEEE 802.3) – Nakon završetaka obrade u fizičkom sloju i sloju veze podaci se šalju u gornji sloj protokola, koji mora biti definisan u okviru dela okvira podataka, ako ih ima. Ako su podaci u okviru nedovoljni da popune okvir svoje minimalne veličine 64-bajta, dodatni bajtovi se umeću da popune okvir od 64-bita. Frame Check Sequence (FCS) - Ova sekvenca sadrži 4-bita Cyclic Redundancy Check (CRC), koja je stvorena od strane uređaja koji šalje i preračunava kod prijemnog uređaja kako bi bilia izvršena provera da li postoje oštećeni okviri.

100 megabitni Eternet 100 Mb/s Eternet je LAN tehnologija velikih brzina koja nudi povećanu propusnu moć za desktop korisnike u centru kabliranja, kao i do servera i servera klastera (ponekad se naziva farmom servera) u data centrima. Formirana je IEEE studijska grupa za veće brzine da proceni izvodljivost protoka Eterneta pri brzinama od 100 Mb/s. Studijska grupa je sebi postavila nekoliko ciljeva za brži Eternet, ali se ne slažu o načinu pristupa. U pitanju je da li je ovaj novi brži Eternet podržava CSMA/CD za pristup medijumu mreže ili neki drugi metod pristupa. Studijska grupa se podelila u dva tabora ne slažući se sa metodom pristupa: Fast Ethernet Alijansa i 100VG-AnyLAN forum. Svaka grupa je napravila specifikaciju za rad Eterneta (i Token Ring za kasniju primenu) pri većim brzinama: 100BaseT i 100VG-AnyLAN, respektivno. 100BaseT je IEEE specifikacija za 100 Mbps Eternet implementaciju kabliranja preko nezašćenih parica (UTP) i oklopljenih ukrštenih parica (STP). Media Access Control (MAC) sloj je kompatibilan sa MAC slojem IEEE 802.3. Radna grupa poslovne jedinice Grand Junction koji je tada postala deo kompanije Cisco Sistems razvila je Eternet, koji je standardizovan kao IEEE 802.3u specifikacija. 100VG-AnyLAN je IEEE specifikacija za implementaciju 100-Mb/s Token Ringa Eterneta upotrebom 4-para UTP. MAC sloj nije kompatibilan sa MAC slojem IEEE 802.3. 100VGAnyLAN je razvila kompanija Hewlett-Packard (HP) da podrži tada osetljive aplikacije, kao što je multimedija. Verzija implementacije HP je standardizovana u IEEE 802.12 specifikaciji.

Pregled 100BaseT 100BaseT koris postojeću IEEE 802.3 CSMA/CD specifikaciju. Kao rezultat toga, 100BaseT zadržava IEEE 802.3 format okvira, veličinu i mehanizam otkrivanja grešaka. Osim toga on podržava sav aplikacioni i mrežni sover koji trenutno radi na 802.3 mrežama. 100BaseT 162

podržava dualne brzine 10 i 100 Mb/s koristeći 100baseT Fast Link impulse (FLP). 100BaseT čvorišta moraju otkriti dualne brzine slično Token Ring 4/16 čvorištima, ali adapter kartica može da podrži 10 Mbps, 100 Mbps ili oboje.

Signalizacija 100BaseT 100BaseT podržava dva tipa signalizacije: • 100BaseX • 4T+ Obe vrste signalizacije su interoperabilne na nivoima stanica i habova. Interfejs nezavisnih medija (Media-Independent Interface -MII), interfejs nalik AUI, omogućava interoperabilnost na nivou stanice. Hab pruža interoperabilnost na nivou čvorišta. 100BaseX signalizaciona šema ima konvergencioni podsloj koji je prilagodio puni-dupleks kontinuirani mehanizam signalizacije FDDI fizički srednjeg zavisnog (Physical Medium Dependent - PMD) sloja na polu-dupleks, start-stop signalizaciju Eternet MAC podsloja. 100BaseTX koristi postojeću FDDI specifikaciju. 100BaseX je signalizaciona šema koja se koristi u 100BaseTX i 100BaseFX tipovima medija. 4T+ signalizaciona šema koristi jedan par žica za detekciju kolizije i ostala tri para za prenos podataka. To omogućava 100BaseT da prenosi podatke preko postojećih kablova iz Kategorije 3 pod uslovom da su instalirana sva četiri para na desktop. 4T+ je šema signalizacije koja se koristi u tipu medija 100BaseT4 i podržava samo polu-dupleks rad.

100BaseT hardver Komponente koje se koriste za 100BaseT fizičke veze uključuju sledeće: • Fizički medijum - Ovaj uređaj prenosi signale između računara i može biti jedan od tri 100BaseT media tipova: 100BaseTX, 100BaseFX i 100BaseT4 • Medium Dependent Interface (MDI) – MDI je MDI je mehanički i električni interfejs između medijuma za prenos i fizičkog sloja uređaja. • Physical Layer Device (PHY) - PHY radi na 10 ili 100 Mb/s i može biti skup integrisanih kola na Eternet portu, ili spoljašnji uređaj koji sadrži MII kabl koji se priključuje u vidu MII porta na uređaju 100BaseT (sličan 10 Mb/s Ethernet primopredajniku). • Media Indenpendent Interface (MII) - MII se koristi sa 100Mb/s spoljnim primopredajnikom poveanim sa 100Mb/s Eternet uređajem na bilo koji od tri vrste medija. MII ima 40-pinski konektor i kabl dužine pola metra.

163

Kako radi 100BaseT 100BaseT i 10BaseT koriste iste metode pristupa i metode za detekciju sudara IEEE 802.3 MAC i oni takođe imaju iste uslove okvira formata i dužine. Osnovna razlika između 100BaseT i 10BaseT (osim očigledne razlike u brzini) je prečnik mreža. Maksimalni prečnik mreže 100BaseT je 205 metara, što je oko 10 puta manje nego kod 10Mb/s Eternet. Smanjenje prečnika 100BaseT mreže je neophodno jer 100BaseT koristi isti detekciju mehanizma sudara kao 10BaseT. Sa 10BaseT, ograničenje na daljinu se definiše tako da dok stanica emituje najmanji pravni okvir (veličine 64 bita) da je za sudar uzeta druga stanica koja se nalazi na krajnjem delu domena. Da bi postigli povećanu propusnu moć od 100BaseT, moramo da smanjimo veličinu domena sudara. Ovo je zbog toga jer se brzina prostiranja kroz medijum nije promenila, tako stanice koje emituju 10 puta brže moraju da imaju maksimalnu udaljenost koja je 10 puta manja. Kao rezultat, svaka stanica zna, unutar prva 64 bita, da li je došlo do sudara sa bilo kojom drugom stanicom. 100BaseTFLPovi 100BaseT koriste impulse, koji se zovu FLPovi, da provere integritet veza između čvorišta i 100BaseT uređaja. FLPs su kompatibilni sa 10BaseT impulsa normalnog - linka (NLPovi). Ali FLPovi sadrže više informacija preko NLPova i koriste se u procesu automatskih pregovora između haba i uređaja na 100BaseT mreži. 100BaseT opcija za automatske pregovore 100BaseT mreža podržava opcioni funkciju, pod nazivom auto pregovaranje, koji omogućava da uređaj i čvorište razmenjuju informacije (koristeći 100BaseTFLP) o svojim mogućnostima, time stvarajući opmalno komunikaciono okruženje. Auto-pregovaranje podržava veliki broj mogućnos, uključujući i usaglašavanje brzina za uređaje koji podržavaju i 10Mb/s i 100 Mb/s operacije, puni dupleks mod rada za uređaje koji podržavaju takav vid komunikacije i automatsku konfiguraciju signalizacije sa 100BaseT4 i 100BaseTX stanicama.

100BaseT tipovi medija 100BaseT podržava tri vrste medija na OSI fizičkom sloju (Sloj 1): 100BaseTX , 100BaseFX i 100BaseT4. Tabela 8.2 poredi ključne karakteristike tri 100baseT tipa medija.

164

100BaseTX 100BaseTX je zasnovan je na ANSI standardu Twisted Pair-Physical Medium Dependent (TPPMD) specifikaciji. ANSI TP-PMD podržava UTP i STP kablove. 100BaseTX koristi 100BaseX signalizacionu šemu i 2 parice kategorije 5 bilo UTP ili STP. Tabela 8.2 Karakteristike 100BaseT tipova medija Karakteristika

100BaseTX

100BaseFX

100BaseT4

Kabl

Kategorija 5 UTP ili tip 1 i 2 STP

62.5/125 mikrona multi mod optike

Kategorija 3, 4 ili 5 UTP

Broj parica ili vlakana

2 para

2 vlakna

4 para

Konektor

ISO 8877 konektor

(RJ-45)

Dupleks interfejs (MIC) ST

SCmedia konektor

ISO 8877 konektor

Maksimalna segmenta

dužina

100 metara

400 metara

100 metara

Maksimalni mreže

prečnik

200 metara

400 metara

200 metara

(RJ-45)

IEEE 802.3u specifikacija za 100BaseTKX mrežu omogućava maksimalno dva repetora (huba) mreže ukupnog prečnik mreže od oko 200 metara. Segment veze, koji je definisan kao point-to-point veza između dva uređaja iz kategorije srednjih nezavisnih interfejsa (MII), mogu biti do 100 metara. 100BaseFX 100BaseFX se zasniva na ANSI TP-PMD X3T9.5 specifikaciji za FDDI LAN. 100BaseFX koristi 100BaseX signalizacionu šema preko dva lanca optičkih vlakana tkz single mode (MMF) kabla. IEEE 802.3u je specifikacija za 100BaseFX mrežu i omogućava da veze DTE-na-DTE dužine od oko 400 metara, ili pomoću jednog repetitor rastojanja od oko 300 metara dužine. 100BaseT4 100BaseT4 omogućava 100BaseT prenos preko postojećih žica Kategorije 3, pod uslovom da su sva četiri para kablova instalirana na desktopu. 100BaseT4 koristi polu-dupleks 4T+ signalizaciju šemu. IEEE 802.3u specifikacija za 100BaseT4 mrežu omogućava maksimalno dva repetitora (haba) mreže i ukupan prečnik mreže od oko 200 metara. Segment veze koji je definisan kao pointto-point veza između dva MII uređaja, može da bude do 100 metara.

165

100VG-AnyLAN 100VG-AnyLAN je razvijen od strane HP kao alternativa CSMA/CD za novije aplikacije, kao što je multimedija. Metoda pristupa je zasnovana na potražnji stanice i dizajnirana kao nadogradnja putanje Eterneta i 16-Mb/s Token Ringa. 100VG-AnyLAN podržava sledeće vrste kablova: • 4 parice, kategorija 3UTP • 2 parice, kategorija 4 ili 5 UTP • STP • optički IEEE 802.12 100VG - AnyLAN standard određuje ograničenja rastojanja linka, ograničenja HUB konfiguracije i maksimalna ograničenja dužine mreže. Rastojanja od čvora do haba je 100 metara (kategorija 3 UTP) ili 150 metara (kategorija 5 UTP). 100VGAnyLAN čvorišta su raspoređene na hijerarhijski način. Svaki čvor ima najmanje jedan uplink port i svaki drugi port može biti silazni port. Port može kaskadno se spusti tri nivoa, ako se vežu na druga čvorišta i druge habove rastojannje može biti i do 100 metara (kategorija 3 UTP) ili 150 metara razmaka (kategorija 5 UTP). End-to-end ograničenja daljine mreže su 600 metara (kategorija 3 UTP) ili 900 metara (kategorija 5 UTP). Ako se čvorišta se nalaze u istoj šemi ormara, end-to-end rastojanja se smanjuju na 200 metara (kategorija 3 UTP) i 300 metara (kategorija 5 UTP).

100VG-AnyLAN - operacije 100VG-AnyLAN koristi metod pristupa na bazi prioriteta koji eliminiše sudare i može da radi na radi na većim opterećenjima od 100BaseT. Pristup potražnje na bazi prioriteta je više deterministički od CSMA/CD, jer hub kontroliše pristup na mrežu. 100VG-AnyLAN standard se ponaša kao koren na na nivou jednog čvorišta, ili repetitora. Ovaj koren repetitor kontroliše rad prioriteta domena. Habovi se mogu spojiti kaskadno do tri nivoa u topologiju zvezde. Međusobno povezana čvorišta ponašaju se kao jedan veliki repetitor. U principu, kod 100VG-AnyLAN operacija koje traže prioritet rada, čvorišta emituju signale na njegov zahtev. Ako je mreža u stanju mirovanja, hab odmah prihvata zahtev i čvor počinje emitovanje paketa na tom habu. Ako je više od jednog zahteva primljen u isto vreme, središte koristi “round-robin” tehniku da prihvati svaki zahtev. Zahtevi visokog prioriteta, kao što su vremenski osetljive video konferencijske aplikacije, se servisiraju pre zahteva sa normalnim prioritetima. Da bi se obezbedila pravednost na svim stanicama, hub ne daje prioritetni pristup portu više od dva puta zaredom.

Gigabitni Eternet Gigabit Ethernet je nastavak IEEE 802.3 Eternet standarda. Gigabit Eternet je izgrađen na Eternet protokolu, ali su mu brzine desetostruko veće preko Fast Eterneta i iznose 1000 166

Mb/s, ili 1 Gb/s. Ovi MAC i PHI standardi su danas dominantan igrač u brzim LANovima i okosnica u povezivanju servera.

Arhitektura protokola Gigabitnog Eterneta Da bi ubrzali brzine od 100 Mb/s do 1 Gb/s, potrebno je nekoliko promena na fizičkom interfejsu. Gigabitni Eternet izgleda identično Eternetu od link sloja naviše. Izazovi koji su uključeni u ubrzanje do 1 Gb/s su rešeni spajanjem dve tehnologije: IEEE 802.3 Ethernet i ANSI X3T11 Fibre Channel. Spajanje ove dve tehnologije znači da je standard može iskoris postojeće brze fizičke interfejse Fibre Channel tehnologije održavajući IEEE 802.3 Ethernet frejm format, održavajući kompatibilnost za instalirane medije i primenu punog ili polu-dupleks modela Gigabit Eterneta (preko CSMA/CD).

Fizički sloj Gigabitni Ethernet specifikacija adresira tri oblika medijuma za prenos: dugotalasni (LK), laserski preko single-mode i multimod optičkih vlakana (poznato kao 1000BaseLX) i kratkotalasni (SW) laser preko multimod optičkih vlakana (poznat kao 1000BaseSX) i 1000BaseCX medij, koji omogućava prenos preko uravnoteženog zašćenog bakarnog kabla otpora 150 oma. IEEE 802.3ab standard omogućava Gigabit Eternet da se koris na razdaljine do 100 metara preko kategorija 5 UTP bakarneih žica, koja predstavlja većinu kablova unutar mnogih objekata. Fibre Channel PMD specifikacija trenutno dozvoljava 1,062 Gbaud signalizaciju u fulldupleksu. Ethernet je povećao ove stope signalizacije na 1.25 Gb/s. Šema za enkodiranje 8B/10B omogućava brzine od 1,000 Mb/s za prenos podataka. Tip konektora za optički kabl, a samim tim i za Gigabit Eternet je SC konektor i za single-mode i multi mod vlakna. Dugotalasni i kratkotalasni laseri preko fiber-optičkog medijuma Dva laserska standarda će bi podržana za prenos podataka kroz opčka vlakna: 1000BaseSX (kratkotalasni laseri) i 1000BaseLX (dugotalasni laseri). Kratkotalasni i dugotalasni laseri će bi podržani kroz mulmodna vlakna. Postoje dve dostupne vrste kablova sa multimodnim vlaknima: 62.5 mikrona i 50 mikrona. Dugotalasni laseri će se koristiti za single-mode fiber vlakana jer su optimizovani za dugotalasni laserski prenos. Ne postoji podrška za kratkotalasne lasere u single-mode optičkom režimu. Ključne razlike između upotrebe dugotaalsnih i kratkotalasnih laserskih tehnologija su cena i udaljenost. Laseri preko opčkog kabla koriste varijacije slabljenja u kablu. Na različim talasnim dužinama, "uranjanje" u prigušenje će se doći preko kabla. Kratkotalasni i dugotalasni laseri koriste prednost tih propadanja i osvetljavaju kabl na različitim talasnim

167

dužinama. Kratkotalasni laseri su dostupniji jer se varijacije ovih lasera koriste u tehnologiji proizvodnje kompakt diskova. Dugotalasni laseri koriste manja slabljenja na većim talasnim dužinama u kablu. Rezultat toga je da kratkotalasni laseri koštaju manje, ali prenose na manja rastojanja. Nasuprot tome, dugotalasni laseri su skuplji, ali prenose na veće razdaljine. Single-mode optika se tradicionalno koristi u umrežavanju kablovskih postrojenja velikih razdaljina. U Eternetu, na primer, single-mode kabliranje se vrši na maksimum do 10 kilometara. Single-mode optika, korišćenjem jezgra od 9-mikrona i lasera na 1300-nm, demonstrira tehnologiju za najveće daljine. Mala jezgra i niže energije lasera, povećavaju talasnu dužinu lasera i povećavaju razdaljine prenosa. Ovo omogućava da single-mode opka prenese signal do najveće razdaljina račnajući sve medije sa najmanjim procentom šuma. Gigabit Ethernet će bi podržan preko dve vrste multimodnih vlakana: prečnika 62.5 mikrona i 50 mikrona. Vlakna 62.5 mikrona se obično koriste u vertikalnim kampusima i Eternet čvorištima, kod Fast Ethernet i FDDI backbone saobraćaja. Ovaj tip vlakana, međutim, ima manju propusni opseg (sposobnost kabla za prenos svetlosti), posebno sa kratakotalasnim laserima. To znači da će kratkotalasni laseri preko vlakana prečnika 62.5 mikrona biti u stanju da pređu kraće razdaljine nego dugotalasni laseri. Vlakno prečnika 50 mikrona ima znatno bolje modalne karakteristike širine pojasa i biće u stanju da prenesu signal na veća rastojanja nego kratkotalasni laseri preko vlakana prečnika 62.5 mikrona. 150 omski balansirani oklopljeni bakarni kabl (1000BaseCX)

Za kraća rastojanja (do 25 metara ili manje) Gigabit Ethernet će omogući prenos preko posebnih uravnoteženih 150 omskih kablova. Ovo nije UTP kabl ili IBM Tip I ili II. U cilju smanjenja sigurnos i smetnji uzrokovanih razlikom u naponu, predajnici i prijemnici će deliti zajedničku osnovu. Povratni gubitak svakog konektora je ograničen na 20dB kako bi smanjio distorziju prenosa. Tip konektora za 1000BaseCX je DB-9 konektor. Zbog ograničenja na daljinu od 25 metara, ovaj kabl se ne koristi za povezivanje data centara. Serializator/deserializator

Physical Medium Attachment (PMA) podsloj za Gigabit Ethernet je identičan PMA za Fibre Channel. Serializatorr/Deserializator je odgovoran za podršku višestruke šeme za kodiranje i omogućava prezentaciju ovih kodnih šema na gornjim slojevima. Podaci ulaska PHY će se uneti kroz PMD i moraće da podrži šema kodiranja koja odgovara tom mediju. Šema kodiranja za Fibre Channel je 8B/10B, dizajniran specijalno za prenos preko optičkog kabla. Gigabit Eternet koristi sličnu šemu kodiranja. Razlika između Fibre Channel i Gigabit Ethernet je u tome da Fibre Channel koristi 1.062 gigabod signalizaciju, dok Gigabit Ethernet koristiti 1.25 gigabod signalizaciju. Drugačija kodna šema se koristi za prenos preko UTP. Ovo kodiranje se obavlja od strane UTP ili 1000BaseT PHY.

168

8B/10B enkodiranje Fibre Channel FC1 sloj opisuje sinhronizaciju i 8B/10B šemu kodiranja. FC1 definiše protokol prenosa uključujući i serijsko kodiranje i dekodiranje do fizičkog sloja, specijalnih znakova i kontrole greške. Gigabitni Eternet će koris isto kodiranje/dekodiranje kao što je navedeno u FC1 sloju Fibre Channel. Šema za kodiranje koja se koristi je 8B/10B. Ovo je slično 4B/5B kodiranju koje se koristi u FDDI. Međutim, 4B/5B kodiranje se ne koristi za Fibre Channel jer nema DC ravnotežu. Nedostatak DC ravnoteže može potencijalno dovesti do grejanja lasera zbog predajnika jer šalje više 1 nego 0, što dovodi do viših stopa grešaka. Enkodirani podaci koji se prenose pri velikim brzinama daje neke prednosti: • kodiranje ograničava efikasne karakteristike prenosa, kao što je odnos 1 do 0, kada je reč o stopama greške. • Oporavak prijemnika na nivou bita može bi znatno poboljšan pomoću kodiranje podataka. • Enodiranje povećava mogućnost da prijemne stanice mogu da detektuju ispravan prenos ili prijem greške. • Enkodiranje može da pomogne razlikovannju bita podataka iz kontrolnih bita. Sve ove karakteristike su uključene u Fibre Channel FC1 specifikaciji. U Gigabit Ethernet, sloj FC1 će da dekodira podatke iz FC2 sloja, 8 bita istovremeno od RS sloja, što "premošćava" Fibre Channel fizički interfejs za gornje slojeve IEEE 802.3 Eterneta. Enkodiranje se odvija preko mapiranja 8-bitnih u 10-bitne karaktere. Dekodirani podaci se sastoje od 8 bita sa kontrolom promenljive. Ova informacija je, zauzvrat, enkodirana u 10bitni prenos karaktera. Enkodiranje se postiže dodeljivanjem imena za svaki preneseni karakter, označen kao Zxx.y. Z je kontrola promenljiva koja može imati dve vrednosti: D za podatke i K za poseban karakter. xx oznaka je decimalna vrednost binarnog broja koji se sastoji od podskupa dekodiranog bita. y oznaka je decimalna vrednost binarnog broja preostalih dekodiranih bitova. To znači da postoje 256 mogućnos za podatke (D oznaka) i 256 mogućnos za specijalne karaktere (K oznaka). Međutim, samo 12 Kxx.y vrednosti služi za prenos karaktera u Fibre Channel. Kada su podaci primljeni, preneseni karakter se dekodira u jednu od 256 8bitnih kombinacija. Gigabit Ethernet Interface Carrier (GBIC)

GBIC interfejs omogućava menadžerima mreže da podese svaki Gigabit port kratkotalasnih i dugotalasnih lasera, kao i bakarne fizičke interfejse. Ova konfiguracija omogućava da proizvođači prekidača naprave jedan fizički prekidač ili prekidački modul koji korisnik može konfiguriše za traženu lasersku topologiju. Kao što je ranije navedeno, Eternet podržava tri ključna medija: kratkotalasni laser, dugotalasni laser i bakar za kratka rastoanja. Pored toga, optički kabl se proizvodi u tri tipa: MultiMode (62.5 mikrona) multimode (50 mikrona) i single-mode.

169

Nasuprot tome, Eternet prekidači bez GBICa ili ne mogu da podrže druge lasere ili bi trebalo da se prilagode laserskim potrebama. IEEE 802.3z odbor obezbeđuje samo GBIC specifikacija. 802.3ab odbor takođe može da obezbediti GBIC specifikaciju.

MAC sloj MAC sloj Gigabit Eterneta je sličan onima standardnog Eternet i Fast Eterneta. MAC sloj Gigabit Eterneta podrža ful-dupleks i half-dupleks prenos. Karakteristike Eterneta, kao što je detekcija sudara, maksimalan prečnik mreže, pravila ponavljanja i tako dalje, su ista za Gigabit Eternet. Podrška za poludupleks Eternet dodaje okvir za pucanje i proširenje, dve funkcije koje ne postoje u Ethernetu i Fast Ethernetu. Polu-dupleks prenos Kod poludupleksnog prenosa koristi se CSMA/CD kako bi se osiguralo da stanice mogu da komuniciraju po jednoj žici i da u slučaju sudara može da dođe do održivog oporavka. Implementacija CSMA/CD za Eternet će bi is kao za Fast Eternet i omogućiće stvaranje podeljenog Gigabit Eternet preko čvorišta ili half-dupleks point-to-point veza. Zato što je CSMA/CD protokol osetljiv na kašnjenje, mora da se kreira domen bit-budžet sudara. Imajte na umu da osetljivost kašnjenja zabrinjavajuća samo kada se koristi CSMA/CD; operacija punog dupleks nema takvih problema. Domen sudara je definisan u vreme valjanog prenosa minimalne dužine okvira. Ovaj prenos, zauzvrat, reguliše maksimalno razdvajanje dva kraja stanice na zajedničkom segmentu. Kako se brzina rada mreže povećava, minimalni vremenski okvir prenosa se smanjuje, baš kao i maksimalni prečnik sudara domena. Bit budžet sudara domena se sastoji od maksimalnog vremena kašnjenja signala na različitim komponentama umrežavanja, kao što su repetitori, stanice MAC sloja i sam medijum. Ubrzanje Eternet Gigabita do gigabitnih brzina je stvorilo neke izazove u smislu implementacije CSMA/CD. Pri brzinama većim od 100 Mb/s, veličine manjih paketa su manje od dužine slot-vremea mereno u bitima. (Slot-vreme je definisano kao jedinica vremena za Eternet MAC prenos sudara) Kako bi se rešio problem slot-vremena, dodaje se proširenje nosača u specifikaciju Eterneta. Na ovaj način, manje veličine paketa mogu da se poklope sa minimalnim slot-vremenom i omogućavaju nesmetano funkcionisanje sa trenutnimm Eternet CSMA/CD. Još jedna promena u Eternet specifikaciji je dodatak okvira pucanja. Okvir pucanja je opciona funkcija u kojoj, u CSMA/CD okruženju, krajnja stanica može da prenese “rafal okvira” preko žice bez potrebe da se odrekne kontrole. Ostali stanice na žici odlažu prenos dokle god postoji vreme mirovanja na žici. Predajna stanica koja se cilja na žica popunjava se intervalom sa dodatkom bita tako da je žica nikada ne ostaje slobodna za bilo koju drug krajnju stanicu. Važno je istaći da su problemi vezani za half dupleks Gigabit Ethernet, kao što su veličina neefikasnosti okvira (koji zauzvrat izaziva potrebu za produženje prenosioca), kao i vreme

170

prenosnog signala na Gigabit brzinama, ukazuju na to da, u stvarnosti, polu-dupleks nije efikasan za Gigabit Eternet. IEEE 802.3x puni dupleks prenos Puni dupleks obezbeđuje načine emitovanja i prijema istovremeno na jednoj žici. Puni dupleks se obično koristi između dve krajnje tačke, kao što su prekidači, između prekidača i servera, između prekidača i rutera i tako dalje. Puni dupleks dozvoljava propusnu moć na Eteernet i Fast Ethernet mrežama jednostavno i ekonomično i na taj način je udvostručen protok sa 10 na 20 Mb/s i sa 100 Mb/s na 200 Mb/s, respekvno. Korišćenjem funkcije kao što su Fast EtherChannel, grupe brzog Eterneta mogu da se grupišu zajedno da se poveća protok do 400%. Puni dupleks prenos koji se koristi u Gigabit Ethernet povećava ukupnu propusnu moć sa 1 Gb/s na 2 Gb/s za point-to-point veze i da povećava udaljenost za neke medije. Osim toga, Gigabit EtherChannel "paketi" omogućavaju stvaranje 8 Gb/s veza između prekidača. Upotreba punog dupleks Eterneta eliminiše kolizije na žici; stoga, CSMA/CD ne mora da se koristiti kao kontrola protoka ili pristupnog medija. Ovaj standard je označen i kao IEEE 802.3k - da formalizuje punu dupleks tehnologiju. Opciona 802.3x kontrola protoka

Opcioni mehanizam za kontrolu protoka je postavljen između dve stanice na point-to-point linku. Ako prijemna stanica na kraju postane preopterećena, može vratiti nazad okvir koji se zove pauza-okvir do izvora na suprotnom kraju veze; pauza-okvir nalaže stanici da se zaustavi slanje paketa za određeni vremenski period. Stanica koja šalje očekuje traženo vremena pre nego što počne sa slanjem više podataka. Prijemna stanica takođe može da pošalje okvir nazad na izvor sa vremenom-čekanja nula i da uputiti izvor da počne ponovno slanja podataka. Mehanizam kontrole protoka je razvijen tako da odgovara uređaju za slanje i prijem protoka. Na primer, server može preneti klijentu podatke po stopi od 3000 pps (paketa u sekundi). Klijent, međutim, ne može da prihvati pakete tim tempom zbog prekida rada CPU, prevelikih emisija u mreži, ili multitaskinga unutar sistema. U ovom primeru, klijent će poslati “pauzu okvira” i tražti da server obustavi prenos za određeni period. Ovaj mehanizam, iako radi nezavisno od IEEE 802.3z, će upotpuni Gigabit Eternet tako što će dozvoliti Gigabit uređajima da učestvuju u mehanizmu kontrole protoka.

Sloj veze logike Gigabitni Eternet je dizajniran da se pridržava standardnog formata Eternet okvira, koji održava kompatibilnost sa proizvodima instalirane baze Eterneta i Brzog Eterneta. Originalna Xerox specifikacija identifikovala je polje koji je iskorišćeno za identifikaciju protokola. IEEE 802.3 specifikacija eliminiše Type (tip) polje zamenjujući ga da poljem Length (dužina). Polje lenght se koristi za identifikaciju dužine u bajtovima polja podataka. 171

Tip protokol okvira 802.3 je ostavljen u delu podataka paketa. LLC je odgovoran za pružanje usluga na mrežnom sloju bez obzira na vrstu medija, kao što su FDDI, Eternet, Token Ring i tako dalje.

U cilju komunikacije između MAC sloja i gornjih slojeva protokola Logical Link Control (LLC), LLC sloj jedinice podataka protokola (ili PDUovi) koristi tri promenljive adrese da odredi pristup u gornjim slojevima putem LLC/PDU. Ove adrese su pristupna tačka destinacije (Destination Service Acces Point -DSAP), tačka pristupa izvornim uslugama (Source Service Access Point -SSAP) i kontrolna promenljiva. DSAP adresa određuje jedinstveni identifikator u okviru stanice koja pruža informacije o protokolu gornjeg sloja. SSAP pruža iste informacije za izvorni adresu. LLC definiše pristup uslugama za protokole koji su u skladu sa interkonekcijom otvorenog sistema (OSI) modela za mrežne protokole. Nažalost, mnogi protokoli ne poštuju pravila za ove slojeve. Stoga, dodatne informacije moraju da se dodaju LLCu kako bi pružile informacije u vezi sa tim protokolima. Protokoli koji spadaju u ovu kategoriju uključuju Internet protokol (IP) i Internetwork Packet Exchange (IPX). Metod koji se koristi za pružanje ove dodatne informacije o protokolu se zove Subnetwork Access Protocol (SNAP) okvir. SNAP enkapsulacija koja je navedena od strane SSAP i DSAP adresa se podešava na 0xAA. Ova adresa ukazuje da sledi SNAP zaglavlje. SNAP zaglavlje je veličine 5 bajtova: prva 3 bajta sadrže kod organizacije koji je dodeljen od strane IEEE; druga 2 bajta koristite Tip podešavanja od originalne Ethernet specifikacije.

Migracija na Gigabitni Eternet Nekoliko sredstava se koristi da se rasporedi Gigabit Eternet i da se poveća protok i kapacitet u okvirumreža. Prvo, Gigabit Eteernet može da se koristiti za poboljšanje performansi sloja 2. Ovde se protok od gigabita koristi za otklanjanje uskih grla u sloju 2.

Povećanje propusne moći pomoću Fast EtherChannel i Gigabit EtherChanel Zahtev za širinom pojasa unutar jezgra mreže i između jezgra mreže i ormara stavilja značajne zahteve pred mrežu. Brzi EtherChannel dozvoljava višestruko FastEthernet portovima da budu u paketu zajedno i da se logično vide od strane prekidača kao cevi velike propusne moći. Brzi EtherChannel omogućavaju spajanja do čeri porta, što daje ukupnu propusnu moć od 800 Mb/s. Uz podršku NIC proizvođači kao što su Sun Microsistems, Intel, SGI ili Adaptec, Fast EtherChannel sada može da se isporuči direktno do najjačih servera.

172

Kičme skalirajućih rutera Mnoge velike mreže koriste složena jezgre rutera da formiraju redundantnu mrežnu kičmu. Ova okosnica se obično sastoji od FDDI, Fast Ethernet, ili ATM. Projektovanjem novih mreža koje uveliko koriste 100Mb/s linkove, usko grlo može bi stvoreno vrlo lako. Iako ovo nije trenutni problem, migracija usluga od radnih grupa i prema preduzeću može potencijalno dovesti do sporijih performansi mreže. Gigabit Eternet prekidač obezbeđuje spoj između rutera i rutirane kičme. Gigabit Ethernet i Gigabit prekidači se koristi za poboljšanje brzine i kapacitet između rutera. Gigabit Ethernet prekidači su smešteni između rutera kako bi poboljšali performanse protoka. Realizacijom ovog dizajna, koris se brzi Sloj 2 agregacije, stvarajući jezgro velike brzine.

Skalabilni žičani zatvarači Gigabitni Eternet se takođe može koris da formira saobraćaj između povezanih ormana u jezgru mreže (vidi sliku 8.24). Gigabitni Eternet i Gigabitni prekidači se koriste za sakupe saobraćaj sa više prekidača ma.ijh brzinai da ga povežu sa ruterom. Prekidači niskih brzina mogu da budu povezani ili preko Brzog Eterneta ili Gigabit Eternet uplinka dok prekidači obezbeđju namenskih 10Mb/s prebacivanja ili grupni prelaz ka pojedinačnim korisnicima. Fajl serveri su povezani preko Gigabit Eterneta za poboljšane performansi protok. Imajte na umu da uslovi za povećanje protoka do jezgra ili za povećanje osnovnog Gigabit EtherChannel mogu da dovedu do četvorostrukog povećanja performansi.

Ethernet takođe može da poboljša performanse Sloja 3. Ovo u suštini znači spajanje performansi Sloja 2 sa prednostima ruranja Sloja 3. Korišćenjem paradigme prebacivanja (swithing) kao mape puta, Gigabit prebacivanje i usluge distribuirani Sloja 3 mogu da poboljšaju skalabilnost i performanse intraneta u kampusu.

Aplikacije kampusa Gigabit Eterneta Ključna primena Gigabitnog Eterneta je pri izgradnji kičme za povezanivanje i ožičavanje ormana. Gigabitni višeslojni prekidač u data centru spaja saobraćaj zgrade i obezbeđuje vezu sa serverima preko Gigabit Ethernet ili Fast Etherneta. WAN povezivanje mogu da pruže tradicionalni ruteri ili ATM prekidači. Gigabit Ethernet takođe može da se koristi za povezivanje objekata u kampusu na centralni višeslojni prekidač koji se nalazi na centralnom data centru. Serveri koji se nalaze u centru kampusa podataka su takođe povezani sa Gigabit višeslojnim prekidačem koji omogućava povezivanje na nivou celog kampusa. Još jednom, LAN EtherChannel može da bude iskorišten da se znatno poveća protok u okviru kičme kampusa, na krajnje ožičene ormane, ili na krajnje rutere.

173

Fiber Distributed Data Interface (FDDI) Fiber Distributed Data Interface (FDDI) određuje 100Mb/s prolaz tokena, u LANu sa dvostrukim prstenom korišćenjem opčkog kabla. FDDI se često koristi kao kičmena tehnologija velike brzine zbog njene podrška za visoke propusne moći i većim daljinama nego što je to slučaj kod bakra. Takođe treba napomenuti de je napravljena i vezi na bazi bakra, pod nazivom Copper Distributed Data Interface (CDDI) koji radi sa brzinama od 100 Mb/s. CDDI je implementacija FDDI protokola nad paricama bakarne žice. Ovde će biti reči o FDDI specifikacijama i operacijama, ali takođe obezbeđuje pregled CDDI na visokom nivou. FDDI koristi arhitekturu dvostrukog prstena pri čemu saobraćaj u svakom prstenu teče u suprotnom smerovu (suprotna rotacija). Dual-prstenovi se sastoje od primarnog i sekundarnog prstena. Tokom normalne operacije, primarni prsten se koristi za prenos podataka, a sekundarni prsten ostaje u stanju mirovanja. Primarna svrha postojanja dvostrukog prsten će bi detaljnije razmatrana kasnije, a njegovo postojanje je sa ciljem da pruži vrhunsku pouzdanost i robusnost.

Standardi FDDI je razvijen od strane Američkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI), komitet za standarde X3T9.5, sredinom 1980-ih. U to vreme, počele su da se proizvode radne stanice velikih brzina sa povećanim propusnim opsegom postojećih lokalnih mreža (LAN) baziranih na Eternetu i Token Ringu. Novi Internet mediji su bili potrebna da bi lako mogli da podrže ove radne stanice i njihove nove distribuirane aplikacije. Istovremeno, pouzdanost mreža je postajala sve značajniji problem nakon što su rukovodioci sistema migrirali kritične aplikacije sa velikih računara na mreži. FDDI je razvijen da ispuni te potrebe. Nakon završetka FDDI specifikacije ANSI podnosi FDDI Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO), čime je stvorena međunarodna verzija FDDI koji je potpuno kompatibilna sa verzijom ANSI standarda.

FDDI prenosni medij FDDI koristi optičko vlakno kao primarni prenosni medijum, ali takođe može da koriti i bakrne kablove. Kao što je ranije pomenuto, FDDI preko bakra se naziva Copper Distributed Data Interface (CDDI). Optičko vlakno ima nekoliko prednosti u odnosu na bakarni medijum. Posebno su pojačani sigurnost, pouzdanost i performanse upotrebom medija sa optičkim vlaknima, jer vlakna ne emituju električne signale. Fizički medij koji emituju električni signal (bakar) mogu se iskoristiti i samim tim dozvoljava ne ovlašćeni pristup podacima koji tranzitira po medij. Pored toga, vlakna su imuna na električne smetnje iz domena radio frekvencijskih smetnji (Radio Frequency Interference - RFI) i elektromagnetskih smetnji (Electro Magnetic Interference - EMI). Vlakna su istorijski gledano, podržala mnogo veći propusni opseg (potencijalni protok) od bakra, iako nedavni tehnološki napredak na polju bakra omogućava prenose i do 100 Mbps. Konačno FDDI omogućava rastojanje od dva kilometra između stanica koristeći mul-mod optiku, pa čak i duže rastojanja koristeći pojedinačni režim.

174

FDDI definiše dva tipa optičkih vlakana: pojedinačni režim (Single-mod) i multi-mod. A mod je zrak svetlosti koji ulazi u vlakno pod određenim uglom. Multi-mod optika koristi LED kao sredstvo za generisanje svetla, dok single-mod optika generalno koristi laser. Multi-mod Fiber omogućava da se svetlost širi kroz vlakno na više načina. Zbog režima da svetlost uđe u vlakno pod različitim uglovima, oni će doći na kraj vlakna u različim intervalima. Ova karakteristika je poznata pod nazivom modalna disperzija. Modal disperzija ograničava propusni opseg i rastojanja koje se mogu posći korišćenjem mulmod vlakana. Iz tog razloga, multi-mod optika se uglavnom koristi za povezivanje unutar zgrade. Single-mod optika dozvoljava da se samo jedan režim svetlosti prostire kroz vlakno. Zato što se koristi samo jedan režim svetlosti, modalna disperzija nije prisutna u single-mod vlaknima. Dakle, single-mode je u stanju da isporuči znatno veći performanse povezivanja i na mnogo veća rastojanja, zbog čega se obično koristi za povezivanje između zgrada i unutar okruženje koje su više geografski razuđena.

FDDI specifikacija FDDI definiše delove fizičkog medijuma i medijuma za pristup OSI referentnog modela. FDDI nije zapravo jedna specifikacija, već je skup od četiri zasebne specifikacije od kojih svaka ima posebnu funkcija. U kombinaciji, ove karakteristike imaju sposobnost da obezbedi brzu vezu između gornjih slojeva protokola kao što su TCP/IP i IPX i medija, kao što je optički kabl. Četiri specifikacije FFDI su: Media Access Control (MAC), Fizički sloj protokola (PHY), Zavisnost od fizičkog medija (Phyiscal-Medium Dependent PMD) i upravljanje stanicom (SMT). MAC specifikacija definiše kako se pristupa mediju, uključujući format okvira, rukovanje tokenom, adresiranje, algoritamza izračunavanje Cyclic Redundancy Check (CRC) vrednosti i mehanizme za oporavak greške. PHY specifikacija definiše procedure za prenos podataka enkodiranje/dekodiranje, zahteva za taktom i okvirima (framing), između ostalih funkcij. PMD specifikacija definiše karakteristike prenosa medija, uključujući fiber-optičke veze, nivo snage, stope bit-greške, optičke komponenti i konektore. SMT specifikacija definiše FDDI konfiguraciju stanice, konfiguraciju prstena i karakteristike kontrolnog prstena, uključujući i umetanje i uklanjanje, inicijalizaciju, kvar izolacije i oporavak, zakazivanje i kolekciu statistike. FDDI je sličan IEEE 802.3 Ethernet i IEEE 802.5 Token Ring u svom odnosu sa OSI model. Njegova osnovna svrha je da obezbedi povezanost između gornjih slojeva OSI zajedničkih protokola i medija koji se koriste za povezivanje mrežnih uređaja.

Tipovi FDDI veza za stanicu Jedna od jedinstvenih karakteristika FDDI je da postoji više načina za povezivanje FDDI uređaja. FDDI definiše tri vrste uređaja: stanice sa jednostranom vezom (Single Attachment Station-SAS), stanice sa dvostrukom vezom (Dual Attachment Station - DAS) i koncentratori. 175

SAS se vezuje za samo jedan prsten (primarni) preko koncentratora. Jedan od osnovnih prednosti povezivanja uređaja preko SAS je da uređaji neće ima nikakvog efekta na FDDI prstenu ako su isključeni. Svaki FDDI DAS ima dva porta, obeležena kao A i B. Ovi portovi povezuju DAS na dual FDDI prsten. Dakle, svaki port obezbeđuje vezu kako sa primarnim tako i sekundarnim prstenom. Uređaji koji koriste DAS veze će uca na prsten ako su u prekidu ili isključeni. FDDI koncentrator (takođe naziva koncentrator sa dva kačenja [Dual Attachment Concentrator - DAC]) je gradivni blok jedne FDDI mreže. On se direktno vezuje za oba prstena i osigurava da propust ili nestanak struje svakog SASa ne sruši funkcionisanje prsten. Ovo je posebno korisno kada PC računari ili slični uređaji koji se često pale i gase, povezuju sa prstenom.

FDDI tolerancija na greške FDDI obezbeđuje veliki broj karakteristika za toleranciju grešaka. Posebno, okruženje FDDI u dvostrukom prstenu, implementacija optičke obilaznice i prekidača i podrška dualnog navođenja čini FDDI elastičnom tehnologijom medija.

Dvostruki prsten Primarna funkcija za toleranciju greške je FDDI dvostruki prsten. Ako stanica na dvojnom prstenu ima grešku ili je napajanje isključeno, ili ako je oštećen kabl, dvostruki prsten je automatski prekinut (kao da je umotan u samog sebe) u jedinstveni prsten. Kada je prsten prekinut, dvostruki prsten postaje jedan prsten. Podaci i dalje nastavljaju da se prenose na FDDI prsten bez uticaja performansi tokom ovog “umotavanja”. Slike 8.31 i 8.32 ilustruju umotavanje FDDI prstena. Kada jedan stanica padne uređaji na obe strane pokidanog (ili isključenog iz struje) prstena formiraju jedan prsten. Mreža nastavlja da radi sa preostalim stanicama na prstenu. Kada se dogodi kvar na kablu, uređaji sa obe strane kabla se “razvežu”. Mreža nastavlja da radi na svim stanicama. Treba napomenuti da FDDI istinski obezbeđuje toleranciju greške kada se dogodi samo jedan ispad. Kada se pojavi dva ili više kvarova, FDDI segmenti prstena se “pocepaju” na dva ili više nezavisnih prstenova koji su u stanju da komuniciraju jedni sa drugima.

Optički prekidač za premošćavanje Optička obilaznica (ili prekidač za premošćavanje) obezbeđuje kontinuiranu operaciju dvostrukog prstena, ako je uređaj ima kvar na dvojnom prstenu. Opčka zaobilaznica izvodi ovu funkciju upotrebom opčkih ogledala koja propustaju svetlost od prsten direktno na DAS uređaj tokom normalnog rada. U slučaju kvara DAS uređaja, kao što je isključivanje, 176

opčka obilaznica će procpus svetlost kroz sebe pomoću internih ogledala održavajući me integritet prstena. Korist od ove mogućnos je da u prsten neće ući u “umotano” stanje u slučaju kvara uređaja.

Dvostruki povratak kući Kritični uređaji, kao što su ruteri ili mainfrejm hostovi, mogu da koriste tehniku kvara koja se zove “dvostruki povratak kući” sa ciljem da obezbedi dodatnu redundantnost i pomogne garantovanu operaciju. U situaciji dvostrukog povratka kući, kritični uređaj je povezan na dva koncentratora. Jedan par koncentratora se proglašava za aktivnu vezu. Drugi par se proglašava za pasivnom bekap modu dok se ne utvrdi da primarna veza (ili koncentrator za koji je povezan) propali. Kada se to desi, pasivna veza se automatski aktivira.

Format FDDI okvira Okvir FDDI formata je sličan formatu Token Ring okvira. Ovo je jedna od oblasti gde FDDI pozajmljuje od ostalih prethodnih LAN tehnologija, kao što je Token Ring. FDDI okviri mogu da budu veći od 4,500 bajtova.

Polja FDDI okvira Sledeći opisi sumira okvir podataka FDDI i Token polja: • Preambula-Jedinstvena sekvenca koja priprema svaku stanicu za predstojeći okvir. • Početni graničnik-Ukazuje na početak okvira uvodeći signalni obrazac koji ga razlikuje ostatka okvira. • Kontrola okvira-Ukazuje na veličinu poljima adrese i da li okvir sadrži asinhrone i sinhrone podatke, između ostalog, upravljačke informacije. • Adresa destinacije–Sadrži Unicast (pojedinačne), multicast (grupne) ili adrese za emitovanje (svaka stanica). Kao i kod Ethernet i Token Ring adresa i FDDI adrese odredišta su 6 bajtova dužine. • Adresa izvorišta-Identifikuje pojedinačnu stanicu koja šalje okvir. Kao i kod Ethernet i Token Ring adrese, FDDI izvorna adresa je dugačka 6 bajtova. • Podaci-Sadrži ili informacije iz gornjeg sloja protokola ili kontrolne informacije. • Provera okvira sekvence (Frame Check Sequence-FCS)–Popunjava se od izvorne stanice izračunatim Cyclic Redundancy Check (CRC) vrednostima u zavisnosti od sadržaja okvira (kao i kod Token Ringa i Etherneta). Odredišna adresa preračunava vrednost kako bi se utvrdilo da li je okvir oštećen u tranzitu. Ako je tako, ram se odbacuje. • Krajnji graničnik-Sadrži jedinstvene simbole, koji ne mogu biti simboli podataka, koji ukazuju na kraj okvira. • Status okvira–Dozvoljava izvornoj stanici da odredi da li se dogodila greška i da li okvir prepoznat ili iskopiran od strane prijemne stanice.

177

Copper Distributed Data Interface (CDDI) Copper Distributed Data Interface (CDDI) je implementacija FDDI protokola preko uvrnutiog para bakarnih žica. Kao FDDI i CDDI obezbeđuje brzinu prenosa podataka od 100 Mb/s i koristi arhitekturu dvostrukog prstena da bi obezbedio redundancy. CDDI podržava rastojanja od oko 100 metara od desktop rečunara do konekntora. CDDI je definisan od strane ANSI X3T9.5 odbora. CDDI standard zvanično nazvan TwistedPair Physical Media Dependent (TP-PMD) standardu. Takođe se označava kao i Twisted Pair Distributed Data Interface (TP-DDI), u skladu sa pojmom Fiber-Distributed Data Interfejs (FDDI). CDDI je u skladu sa fizičkim slojem i slojem za kontrole pristupa medijima koji su definisani ANSI standardima. ANSI standardni priznaje samo dve vrste kablova za CDDI: oklopljene parica (STP) i nezašćene parice (UTP). STP kablovi imaju impedansu od 150oma i saglasni su EIA/TIA 568 (IBM-Tip 1) specifikacijama. UTP su kablovi kategorije 5 koji se sastoji od četiri nezaštićena para koji koriste i specijalno razvijen izolacioni polimeri saglasno EIA/TIA 568B specifikaciji.

Token Ring/IEEE 802.5 Token Ring mreža je prvobitno razvijena od strane IBM, 1970 godine. IEEE 802.5 specifikacija je gotovo identična i potpuno kompatibilna sa IBM Token Ring mrežom. U stvari, IEEE 802.5 specifikacija je po uzoru IBM Token Ring i nastavlja da se razvija u senci Token Ring razvoja IBM. Termin Token Ring generalno se koristi za obe mreže: i IBM Token Ring mreže i IEEE 802.5 mreže. Ovo poglavlje obrađuje i Token Ring i IEEE 802.5. Token Ring i IEEE 802.5 mreže su u osnovi kompatibilne, iako postoje male razlike. Token Ring mreža je konfigurisana u zvezdu, sa svim krajnjim stanicama priključenim na uređaj koje se zovu Multistation Access Unit (MSAU). Za razliku od IEEE 802.5 ne navodi topologiju, iako gotovo sve IEEE 802.5 implementacije se zasnivaju na zvezdi. Postoje druge razlike, uključujući p medija (IEEE 802.5 ne preciziraju vrstu medija, iako IBM Token Ring mreža koriste parice žice) i veličinu polja informacije rutiranja.

Fizičke veze IBM Token Ring mrežne stanice su direktno povezane sa MSAUe, koje se mogu povezati zajedno u jedan veliki prsten (vidi sliku 8.38). Peč kablovi povezuju MSAUe na susedne MSAUe, dok režanj kablovi povezuju MSAUe sa stanicama. MSAUi podrazumevaju bajpas releje za uklanjanje stanice iz prstena.

Token Ring Operacije Token Ring i IEEE 802.5 su dva glavna primera mreža koja rade na bazi prolaza tokena (FDDI je drugi način). Token-propuštajuće mreže pomeraju mali okvir, koji se zove token, oko mreže. Posedovanje ovih tokena omogućava prenos. Ako čvor kkoji prima token nema 178

informacije o slanju, on propušta token do naredne stanice. Svaka stanica može da zadrđi token koliko god želi. Ako stanica koja poseduje token ima informacije za prenos, ona zaplenjuje token, menja jedan bit tokena, koji pretvara token u sekvencu početnog tokena, dodaje informacije koje želi da prenese i šalje ove informacije sledećoj stanici na prstenu. Dok informacioni okvir kruži oko prstena, nema tokena na mreži (sem ukoliko prsten ne podržava prerano oslobođen token), što znači da druge stanice žele da prenose moraju da sačekaju. Dakle, sudari se ne može pojaviti u Token Ring mrežama. Ako je podržana rano emitovanje tokena, novi token se može osloboditi kada je prenos okvira završen. Informacioni okvir kruži prstenom dok ne dostigne odredišnu stanicu, koja kopira informacije za dalju obradu. Informacioni okvir nastavlja da kruži prstenom i je konačno se uklanja kada dođe do krajnje stanicu. Stanica koja šalje može da proveri povratni okvir i da li primećeno da je okvir potom kopiran od strane destinacione stanice. Za razliku od CSMA/CD mreža (kao što je Ethernet), token-passing mreže su determinističke, što znači da je moguće izračuna maksimalno vreme koje će proteći pre nego što bilo koja krajnja stanica ne bude u sposobna za prenos.

Sistem prioriteta Token ring mreže koriste sofisticirani sistem koji dozvoljava određene korisnički dizajnirane visoko prioritetne stanice da frekventnije koriste mreže frekventnije. Token Ring okviri imaju dva polja kojim kontrolišu prioritet: polje prioriteta i polje rezervacije. Samo stanice sa prioritetom jednakim ili većim od vrednos sadržane u tokenu mogu da uklone taj token. Nakon što se token skine i promeni u informacionom okviru, samo stanica sa prioritetnom vrednosti većom nego kod predajne stanice može zadržati token za naredni prolaz oko mreže. Kada se generiše sledeći token, on uključuje veći prioritet za rezervaciju. Stanice koje podižu nivo prioriteta tokena moraju da vrate prethodni prioritet nakon završetka prenosa.

Mehanizmi za upravljanje greškama Token ring mreže zapošljavaju nekoliko mehanizama za otkrivanje i nadoknadu grešaka na mreži. Jedna stanica u Token Ring mreži, na primer, izabrana je da bude aktivan monitor. Ova stanica, a može biti bilo koja stanica na mreži, deluje kao centralizovani izvor vremenskih informacija za druge stanice na prstenu i obavljaju različite funkcije održavanja prstena. Jedna od ovih funkcija je uklanjanje okvira koji stalno cirkulišu po prstenu. Kada je uređaj sa koga se šalje isključen, njegovi okviri mogu da nastave da kruže prstenom. Ovo može da zaštiti druge stanice od prenosa njihovih okvira i suštinski može da zaključa mrežu. Aktivni nadzor može da detektuje takve okviri, uklone ih iz prstena i da generišu novi token. IBM Token Ring mrežna topologija zvezde takođe učestvuje u pouzdanosti mreže. Pošto su sve informacije u Token Ring mreži viđene od strane aktivnih MSAUa, ovi uređaji se mogu 179

programirati da provere probleme kako bi, ako je potrebno, selektivno uklonili stanice iz prstena. Token Ring Algoritam koji se naziva svetionik (beacon) detektuje i pokušava da popravi određene greške mreže. Kad god stanica otkrije ozbiljan problem sa mrežom (kao što je pauza u kablu), ona šalje okvir od strane svetonika, koji određuje koliki je kvar. Ovaj domen uključuje stanicu koja izveštava o neuspehu, njegovog najbližeg suseda lociranog “uzvodno” (Nearest Active Upstream Neighbour - NAUN) i sve što se nalazi između. Beaconing inicira proces se zove autorekonfiguracija, gde čvorovi u okviru domena otkaza automatski obavljaju dijagnostiku u pokušaju da izvrše rekonfiguraciju mreže u oblastima koje su doživele otkaz. Fizički, MSAU može da postigne ovo kroz električne rekonfiguraciju.

Format okvira Token Ring i IEEE 802.5 podržavaju dva osnovna tipa okvira: tokene i okvire podataka/komandi. Tokeni su 3 bajta dužine i sastoje se od početnog graničnika, bajta za kontrolu pristupa i krajnjeg graničnika. Okviri podataka/ komande variraju u veličini, u zavisnosti od veličine polja za informacije. Okviri podataka prenose informaciju za protokole iz gornjeg sloja, dok komandni okviri sadrže kontrolnu informacije i nemaju podatke za protokole iz gornjeg sloja.

Polja okvira tokena Tri polja okvira tokena su opisana na sledeći način: • Početni graničnik - Upozorava svaku stanicu na dolazak tokena (ili okvira podatka/komande). Ovo polje uključuje signale koji imaju različit bajt od ostatka okvira kršenjem šeme kodiranja koja se koristi na drugim mestima u okviru. • Bajt za kontrolu pristupa - Sadrži polje prioriteta (najznačajnija 3 bita) i polje rezervacije (najmanje značajna 3 bita), kao i token bit (koristi se za kontrolu okvira i proveru da li on beskonačno kruži mrežom. • Krajnji graničnik - označava kraj tokena ili okvira podataka/komande. Ovo polje takođe sadrži bitove da ukaže na oštećeni okvir i idenfikuje okvir koji je poslednji u logičnom sledu.

Polja okvira podatka/komande Okviri podataka/komande imaju ista tri polja kao Token okviri, plus nekoliko drugih. Polja okviri Podataka/komande su opisana su na sledeći način: • Početni graničnik - Upozorava svaku stanicu na dolazak tokena (ili okvira podatka/komande). Ovo polje uključuje signale koji razlikuju bajt od ostatka okvira kršenjem šeme za kodiranje koja se koristi na drugim mestima u okviru. • Bajt za kontrolu pristupa - Sadrži polje prioriteta (najznačajnija 3 bita) i polje rezervacije (najmanje značajna 3 bita), kao i token bit (koristi se za razlikovanje tokena od okvira podataka/klomande) i nadzora bita (koristi aktivan nadzorda odredi da li okvir kruži beskrajno po prstenu).

180

• • • •

• •

Bajtovi za kontrolu okvira - Označavaju da li je okviri sadrži podatke ili kontrolne informacije. U kontrolnim okvirima, ovaj bajt definiše vrstu kontrolne informacije. Krajnja i izvorišna adresa - Dva polja 6-bitne adrese određuju sdrese krajnje i izvorne stanice. Podaci - Dužina polja je ograničena vremenom zadržavanja tokena u prstena, koji definiše maksimalno vreme koje stanica može da drži token. Frame-Check Sequence (FCS) – Popunjena od strane izvorne stanice sa obračunatim vrednostima u zavisnosti od vrednosti sadržaja okvira. Krajnja stanica preračunava vrednosti da utvrdi da li je okvir oštećen u prenosu. Ako je tako, okvir se odbacuje. Krajnji graničnik - Označava kraj tokena ili okvira podataka/komande. Krajnji graničnik takođe sadrži bitove da označi oštećeni okvir kao i okvir koji je poslednji u logičnoj sekvenci. Status okvira – Polje dužine 1-bajt određuje okvir komande/ podataka. Polje statusa okvira uključuje indikator prepoznate adresa i indikator kopiranog okvira.

Frame Relay Frame Relay je WAN protokol visokih performansi koji radi na fizičkom i data link sloju OSI referentnog modela. Frame Relay je prvobitno bio namenjen za upotrebu u Integrated Services Digitalne Network (ISDN). Danas se takođe koristi za raznovrsne mrežne interfejse. Frame Relay je primer paketske komutacione tehnologije. Paketske komutacione mreže omogućavaju da krajnje stanice dinamički dele mrežni medij mreže i raspoloživi propusni opseg. Paketi promenljive dužine se koriste za efikasnije i fleksibilne prenose. Ovi paketi onda se zatim prebacuju preko raznih segmenata mreže do odredišta. Stasčki tehnike za mulpleksiranje kontroišu pristup mreži i mrežama sa paketskom komutacijom. Prednost ove tehnike je da se ona omogućava veću fleksibilnost i efikasnije korišćenje opsega. Većina današnjih popularnih LANova, kao što su Ethernet i Token Ring, su mreže sa komutacijom. Frame Relay se često opisuje kao pojednostavljenu verziju X.25 mreže jer nudi manje robusne mogućnos, kao što su prozori i reemitovanje gubitka podataka, koje se nude X.25 mreže. Frame Relay koristi strogo 2-sloja protokola, dok X.25 pruža usluge i na sloju 3 (mrežni sloj). Ovo omogućava Frame Relay da ponudi bolje performanse i veću efikasnost prenosa od X.25 i čini Frame RelaY pogodan za tekuće WAN aplikacije, kao što su LAN povezivanja. Inicijalni predlozi za standardizaciju Frame Relay predstavljeni su konsultativnom komitet Međunarodne Telefonske i Telegrafske Unije (CCITT) još davne 1984 godine. Zbog nedostatka interoperabilnosti i nedostatka potpune standardizacije, međutim, Frame Relay nije imao značajnu ulogu do kasnih 1980-ih. Glavni razvoj u istoriji Frame Relay je došao 1990. godine kada su Cisco Sistems, Digital Equipment, Northern Telekom i StrataCom formirali konzorcijum da se fokusiraju na razvoj Frame Relay tehnologije. Ovaj konzorcijum je razvio specifikaciju koji je prilagodio ovu verziju osnovnom Frame Relay protokolu o kom se raspravljalo u CCITT, ali kao proširenom protokolu sa funkcijama koje pružaju dodatne mogućnos za kompleksna mrežna

181

okruženja. Ova Frame Relay proširenja nazivaju se kolektivno Local Management Interface (LMI). Nakon što je specifikacija konzorcijuma bila je razvijena i objavljena, mnogi proizvođači su najavili svoju podrška ovoj proširenom Frame Relay definiciji. ANSI i CCITT su naknadno standardizovali svoje varijacije na originalne LMI specifikacije i ove standardizovane specifikacije se danas češće koriste od originalne verzije. Na međunarodnom planu, Frame Relay je standardizovan od strane Međunarodne unije za telekomunikacije-Sektor telekomunikacija (ITU-T). U Sjedinjenim Državama, Frame Relay je standardizovao Američki Nacionalni Institut za Standarde (ANSI).

Frame Relay uređaji Uređaji vezani za Frame Relay WAN spadaju u dve opšte kategorije: opremu koja terminiše podatke (Data Terminal Equipment - DTE) i oprema koja završava podatke u kružnm kolima (Data Circuit-terminating Equipment - DCE). DTEovi se uopšteno smatraju za terminalnu opremu za određenu mrežu i obično se nalaze u prostorijama klijenta. U stvari, ona može da bude u vlasništvu kupca. Primeri DTE uređaja su terminali, PC računari, ruteri i mostovi. DCEs su uređaji za prenos između mreža u vlasništvu prenosioca signala. Svrha DCE opreme je da obezbedi usluge takta i prebacivanja podataka u mreži, što su uređaji koji zapravo prenose podatke kroz WAN. U većini slučajeva, to su paketski prekidači. Veza između DTE i DCE uređaja se sastoji od komponenti oba sloja i fizičkog i sloja za vezu. Fizička komponenta definiše mehaničku, elektronsku, funkcionalnu i proceduralnu specifikaciju za povezivanje između uređaja. Jedan od najčešće korišćenih interfejsa fizičkog sloja je preporučeni standard RS-232. Komponente link sloja definišu protokol koji uspostavlja vezu između DTE uređaja, kao što je ruter i DCE uređaja, kao što je prekidač. Ovde će biti reči o specifikaciji protokola koji se koristi u WAN mrežama - Frame Relay protokol.

Virtualna kola Frame Relaya Frame Relay obezbeđuje komunikaciju orijentisanu na vezu sa slojem za link podataka. Ovo znači da definisana komunikacija postoji između svakog para uređaja i da su te veze povezane identifikatorom veze. Ova usluga je implementirana pomoću virtuelnog kola Frame Relay, što predstavlja logičnu vezu stvorena između dva DTE uređajim preko Frame Relay paketski kkomutirane mreže (PSN). Virtuelna kola obezbeđuju dvosmernu komunikaciju od jednog DCE uređaja na drugi preko jedinstvenog identifikatora podataka veze podataka (DLCI) . Jedan broj virtuelnih kola može da bude multipleksiran u jednan fizički sklop za prenos preko mreže. Ova mogućnost često može da smanji složenost opreme i mrežne potrebe za povezivanje više DTE uređaja.

182

Virtualno kolo može da prođe kroz bilo koji broj neposrednih DCE uređaja (prekidača) koji se nalaze u okviru Frame Relay PSN. Virtuelna kola Frame Relay spadaju u dve kategorije: prekidana virtuelna kola (Switched Virtual Circuits - SWC) i stalna virtuelna kola (Permanent Virtual Circuit - PVC).

Prekidana virtualna kola (SVC) Switched Virtual Circuits (SVC) su privremene veze koje se koriste u situacijama koje zahtevaju samo sporadičan prenos podataka između DTE uređaja preko Frame Relay mreže. Komunikacija sesija preko jednog SVCa se sastoji od četiri operativna stanja: • Poziv za podešavanje -Virtualno kolo između dva Frame Relay DTE uređaja je uspostavljeno. • Prenos podataka - Podaci se prenose između DTE uređaja preko virtualnog kola. • Mirovanje -Veza između DTE uređaja je još uvek aktivan, ali se podaci ne prenose. Ako na SVC ostaje u stanju mirovanja za određeni vremenski period, poziv može biti raskinut. • Poziv na prestanak - Virtuelno kolo između DTE uređaja je prekinuto. Nakon što je virtualni krug prekinut, DTE uređaji moraju da uspostave nov SVC ako postoje dodatni podaci koji bi trebalo da se razmenjuju. Očekuje se da će bi uspostavljena SVC, koja će da bude održavana i na kraju prekinuta upotrebom iste protokolske signalizacije korišćene u ISDN. Samo nekoliko proizvođača Frame Relay DCE opremu, međutim, podržavaju Switched Virtual Connections. Dakle, njihova stvarna upotreba je danas minimalna u današnjim Frame Relay mrežama.

Stalna virtualna kola (PVC) Stalna Virtualna kola (Permanent Virtual Circuits-PVC) su trajno uspostavljene veza koje se koriste za česte i dosledne prenose podataka između DTE uređaja preko Frame Relay mreža. Komunikacija preko PVC ne zahteva podešavanje poziva i prestanak stanja koji se koriste kod SVCova. PVCovi uvek rade u jednom od sledeća dva operavna stanja: • Prenos podataka - podaci se prenose između DTE uređaja preko virtuelnog kola. • Mirovanje - Veza između DTE uređaja je aktivna, ali se podaci ne prenose. Za razliku od SVCova, PVCs neće bi prekinu ni pod kojim okolnostima zbog toga što se u stanju mirovanja. DTE uređaji mogu da otpočnu prenos podataka kad god su spremni jer je krug stalno zatvoren.

Data-Link Connection Identifier (DLCI) Frame Relay virtuelna kola su identifikovana pomoću identifikatora podataka veza (DLCIovi). DLCI vrednosti obično dodeljuje Frame Relay provajder usluga (na primer, telefonska kompanija). Frame Relay DLCIovi imaju lokalni značaj, što znači da su same vrednosti nisu

183

jedinstvene u Frame Relay WAN. Dva DTE uređaja spojena virtuelno kolo, na primer, mogu da koriste različite DLCI vrednost koje se odnose na istu vezu.

Mehanizmi kontrole zagušenja Frame Relay smanjuje povećani protok pomoću jednostavnog mehanizma kojim se obaveštava o zagušenju, a ne eksplicitno po virtualnom kolu. Frame Relay je tipično implementiran preko pouzdanog mrežnog medija, tako da integritet podataka nije žrtvovan jer se kontrola protoka može prepustiti protokolima iz viših slojeva. Frame Relay koristi dva mehanizma zagušenja-obaveštenja: • Unapred-eksplicitno obaveštenje o zagušenju (Forward-Explicit Congestion Notification - FECN) • Unazad-eksplicitno obaveštenje o zagušenju (Backward-Explicit Congestion Notification - BECN) I FECN i BECN su kontrolisani od strane jednog bita koji se nalazi u zaglavlju Frame Relay okvira. Okvir Frame Relay zaglavlja takođe sadrži pravo na odbacivanje (Discard Eligibility DE) bita, koji se koristi za identifikaciju manje važnog saobraćaja koje može da otpadne tokom perioda zagušenja. FECN bit je deo adresnog polja u zaglavlju Frame Relay. FECN mehanizam je pokrenut kada DTE uređaj šalje Frame Relay okvire u mrežu. Ako je mreža zagušena, DCE uređaji (prekidači) podesd vrednost FECN bita na 1. Kada frejmovi dođu do odredišta DTE uređaja, adresno polje (sa FECN bit skupom), ukazuje da je okvir iskusio zagušenje na putu od izvora do odredišta. DTE uređaj može da prenese ovu informaciju na viši sloj protokola za obradu. U zavisnosti od implementacije, kontrola protoka kontrola može da se pokrene ili indikator može da se ignoriše. BECN bit je deo adresnog polja u zaglavlju Frame Relaya. DCE uređaji podese vrednost BECN bita na 1 u okvirima koji putuju u suprotnom smeru od FECN koji takođe sadrži bit. Na ovaj način se DTE uređaj obaveštava koji su put kroz mrežu zagušeni. DTE uređaj onda prenosi ovu informaciju na viši sloj protokola za obradu. U zavisnosti od implementacije, kontrola protoka može da se pokrene ili indikator može biti ignorisan.

Pravo na odbacivanje Frame Relaya (Discard Elegibility-DE) Pravo na odbacivanje (DE) bita se koristi da označi da dati okvir ima manju važnost od drugih okvira. DE bit je deo adresnog polja u zaglavlju Frame Relay okvira. Na DTE uređaju može da se podesi vrednost DE bita na 1 kako bi se ukazalo da taj okvir ima manju važnost od drugih okvira. Kada mreža postane preopterećena, DCE uređaji će odbaci okvire sa DE bitom pre odbacivanja onih koji nemaju bit. Ovo smanjuje verovatnoću da krični podaci koji budu odbačeni od strane Frame Relay DCE uređaja tokom perioda zagušenja.

184

Provera greške u Frame Relayu Frame Relay često koristi Cyclic Redundancy Check (CRC) mehanizam za proveru greška. CRC poredi dve izračunate vrednosti bi utvrdio da li došlo do greške tokom prenosa sa izvora do odredišta. Frame Relay smanjuje mrežno opterećenje primenom provere greške pre nego ispravljanjem greške. Frame Relay se obično implementira na pouzdanim mrežnim medijima, tako da integritet podataka nije žrtvovan jer ispravljanje grešaka može biti prepušteno višim slojevima protokola koji rade na vrhu Frame Relaya.

Frame Relay interfejs za lokalno upravljanje (Local Management Interface – LMI) Lokal Management Interface (LMI) je skup poboljšanja u osnovnoj Frame Relay specifikaciji. LMI je razvijen 1990. godine od strane Cisco Sistems, StrataCom, Northern Telecom i Digital Equipment Corporation. On nudi brojne mogućnos (tzv proširenja) za upravljanje kompleksnim mrežama. Ključ Frame Relay LMI proširenja uključuje globalno adresiranje, statusne poruke virtualnog kola i multicasting. LMI globalno proširenje adresiranja daje Frame Relay identifikatoru podataka (DLCI) vrednosti globalnog pre nego lokalnog značaja. DLCI vrednosti postaju DTE adrese koje su jedinstvene u Frame Relay WAN. Globalno adresiranje ekstenzija dodaje funkcionalnost i upravljivost Frame Relay mrežama. Pojedinačni mrežni interfejsi i na kraju čvorovi vezani za njih, na primer, mogu da se identifikuju pomoću standardnih tehnika za rezoluciju i otkrivanje adrese. Statusne poruke LMI virtuelnih kola obezbeđuju komunikaciju i sinhronizaciju između Frame Relay DTE i DCE uređaja. Ove poruke se koriste za periodično izveštavaju o statusu PVCova, koji sprečavaju podatke od slanja u crne rupe (koja preko PVCova koje više ne postoje). LMI višeprocesno proširenje omogućava da multikast grupe budu dodeljene. Multikasting štedi protok omogućavajući ispravke usmeravanja i poruke adresa rezolucije se šalju samo na specifične grupe rutera. Proširenje takođe prenosi izveštaje o statusu multicast grupa u ažurirane poruke.

Implementacija Frame Relay mreže Zajednička privatna implementacija Frame Relay mreže je opremanje T1 (T1 je standard SAD, evropski je E1) multipleksera i sa Frame Relay i sa ne Frame Relay interfejsom. Frame Relay saobraćaj se prosleđuje od Frame Relay interfejsa na mreži podataka. Ne Frame Relay saobraćaj se upućuje odgovarajućoj aplikaciji ili usluzi, kao što je Private Branch Exchange (PBKS) za telefonske usluge ili na video telekonferencijske aplikacije.

185

Tipična Frame Relay mreža se sastoji od niza DTE uređaja, kao što su ruteri, povezani sa udaljenim portovima na multilpekserskoj opremi preko tradicionalnih point-to-point usluga kao što su T1 ili 56K kola. Većina Frame Relay mreža danas je instalirana od strane provajdera usluga koji svoje usluge prenosa nude kupcima. Ovo se često naziva i javnom Frame Relay uslugom. Frame Relay implemenraju i javne i privatne kompanijske mreže. Sledeći odeljak ispituje dve metodologije za primenu Frame

Formati okvira Frame Relaya Da bismo razumeli kako funkcioniše Frame Relay okvir, korisno je da razumemo strukturuFrame Relay okvira. Zastave ukazuju na početak i kraj okvira. Tri osnovne komponente čine Frame Reley okvir: oblast zaglavlja i adrese, deo korisničkih podataka, kao i Frame-Check Sequence (FCS). Oblast adrese, koja je 2 bajta dužine, se sastoji od 10 bita koja predstavljaju stvarni identifikator kola i 6 bita polja koja upravljaju zagušenjem. Ovaj identifikator obično se naziva identifikator podataka lveze (DLCI).

Standardni okvir Frame Relaya Sledeći opis sumira osnovna polja okvira Frame Relay: • Zastave-ograničavaju početak i kraj okvira. Vrednost ovog polja je uvek ista i odgovara bilo heksadecimalnom broju 7E ili binarnom broju 01111110. • Adresa-sadrži sledeće informacije: • DLCI - 10-bitni DLCI je suština Frame Relay zaglavlja. Ova vrednost predstavlja virtuelnu vezu između DTE uređaja i prekidača. Svaki virtuelni priključak koji se multipleksira u fizički kanal će bi predstavljen jedinstvenim DLCI. DLCI vrednosti imaju samo lokalni značaj, što znači da su jedinstveni samo za fizički kanal na kojem borave. Stoga, uređaji na suprotnim krajevima veze mogu koristiti različite vrednosti DLCI koje se odnose na istu virtuelnu vezu. • Proširena adresa (EA): EA se koristi da označi da li je bajt EA vrednosti 1 i da li je poslednje adresno polje. Ako je vrednost 1, tada trenutni bajt dređuje poslednji DLCI oktet. Iako trenutna Frame Relay implementacija koristi svega dva okteta DLCI, ova mogućnost dopušta da se u budućnosti koristi više DLCIova. Osmi bit svakog bajt adresnog polje se koristi da označi EA. • C/R: C/R je bit koji sledi najznačajniji DLCI bajt u adresnom polju. C/R bit trenutno nije definisan. • Kontrola zagušenja: Ona se sastoji od tri bita koji kontrolišu Frame Relay mehanizam zagušenja-obaveštenja. Ovo su FECN, BECN i DE bitovi, koji su poslednja tri bita adresnog polja. • Forward Explicit Congestion Notification (FECN) je polje od jednog bita koje može da se podesi na vrednost 1 prekidačem za indikaciju krajnjeg DCE uređaja, kao što je ruter, za pravac prenosa paketa od izvora do odredišta. Primarna prednost korišćenju FECN i BECN polja je sposobnost protokola viših slojeva da inteligentno 186

• •

•

•

reaguju na ove pokazatelje zagušenja. Danas, OSI jedini implementira samo slojeve višeg protokola. Backward-Eksplicit Cognestion Notification (BECN) je polje od jednog bita koje, kada se podešava prekidačem da dobije vrednost 1, što ukazuje na to da je zagušenje u mreži u smeru suprotnom od prenosa okvira od izvora do odredišta. Odbacivanje podobnost (Discard Eligibility - DE) određuje se od strane DCE uređaja, kao što je ruter, da ukaže da je obeleženi okvir od manjeg značaja u odnosu na druge okvire koji se prenose. Okvire koji su označeni kao "odbačene podobnosti" treba odbaciti pred drugim okvirima u zagušenim mrežama. Ovo omogućava prilično osnovni mehanizam prioriteta u Frame Relay mrežama. Podaci-Sadrži enkapsuliran gornji sloj podatke. Svaki okvir u ovoj oblasti promenljive dužine uključuje korisničke podatke ili polje nosivosti koje će se razlikovati u dužini do 16.000 okteta. Ovo polje služi da prenese protokol pakete viših slojeva (PDU) putem Frame Relay mreže. Okvir odlazne sekvence - Obezbeđuje integritet prenesenih podataka. Ova vrednost se računa od strane izvornog uređaja i verifikovana od strane prijemnika kako bi se osigurao integritet prenosa.

Format LMI okvira Ovaj format je sledeći: • Zastava - ograničava početak i kraj okvira. • LMI DLCI - Identifikuje okvir kao LMI okvir umesto osnovnog Frame Relay okvira. LMI-specifična DLCI vrednost je definisana od strane LMI konzorcijuma i iznosi DLCI = 1023. • Nenumerisani indikator informacije - Postavlja Poll/završni bit na nulu. • Protokol diskriminator - Uvek sadrži vrednost koja ukazuje da je okvir - LMI okvir. • Pozivna referenca - Uvek sadrži nule. Ovo polje trenutno se ne koristi u bilo koju svrhu. • Vrsta poruke - Obeležava okvir kao jednu od sledećih vrsta poruka: • Poruka upita stanja: Dozvoljava da se uređaj korisnika raspita o statusu mreže. • Statusna poruka: Odgovara na upite o statusnim porukama. Statusne poruke uključuju žive i PVC statusne poruke. • Informacioni elementi - Sadrži promenljiv broj pojedinačnih informacionih elemenata (IEova). IE se sastoji od sledećih oblas: o IE Identifikator: jedinstveno identifikuje IE. o IE Dužina: Ukazuje na dužinu IE. o Podaci: Sastoji se od jednog ili više bajtova koji sadrže enkapsulirani gornji sloj-podatak. • Frame check sequvence (FCS) – Obezbeđuje integritet prenesenih podataka.

Serijski interfejsi velikih brzina (High Speed Serial Interface) High Speed Serial Inteface (HSSI) je DTE/DCE interfejs razvijen od strane Cisco Sistems i T3plus Networking sa ciljem da se adresiraju velike brzine komunikacija preko WAN veza. HSSI specifikacija je na raspolaganju bilo kojoj organizaciji koja želi da sprovede HSSI. 187

HSSI je sada pod kontrolom u ANSI/EIA komiteta (EIA/TIA TR30.2) za formalnu standardizaciju. Nedavno je prešao pod Međunarodna unija za telekomunikacije - Sektor za standardizaciju telekomunikacija (ITU-T) i Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO).

Osnove HSSI interfejsa HSSI definiše kako elektonske i fizičke DCE/DCE interfejse. Stoga odgovara fizičkom sloju OSI referentnog modela. HSSI tehničke karakteristike su sažeti u Tabeli 8.1 . Maksimalna stopa signalizacije HSSI je 52 Mb/s. U ovom slučaju, HSSI mogu da podnesu brzine T3 (45 Mb/s) kao i Ofice Channel -1 (OC-1) brzina (52 Mb/s) sinhrone digitalne hijerarhije (SDH). Pored toga, HSSI može da obezbedi velike brzine povezivanja između LAN, kao što su Token Ring i Ethernet.

Tabela 8.1 HSSI tehničke karakteristike Karakteristike

Vrednosti

Maksimalni signal

52Mb/s

Maksimalna dužina kabla

15m

Broj pinova konektora

50

Interfejs

DTE-DCE

Elektronska tehnologija

Differntial ECL

Tipična potrošnja

610mW

Topologija

Point-to-point

Tip kabla

Oklopljena uvijena žica

Upotreba diferencijalne emiterske-kuplovane logike (ECL) pomaže da HSSI postignu velike brzine prenosa podataka i niskog nivoa šuma. ECL je “off-the-shelf” tehnologija koja omogućava odličan tajming na prijemniku, što dovodi do pouzdanih vremenskih margina. HSSI koristi subminijaturni, 50-pinski konektor koji je manji od svog kolege V.35. Kako bi smanjili potrebu za muško-muškim i žensko-ženskim adapterima, HSSI konektori za kablove su navedeni kao muško. HSSI kabl koristi isti broj pinova i žica kao Small Computer Sistems Interfejs 2 (SCSI 2) kabl, ali je HSSI elektro specifikacija preciznija. 188

Glava 9 Remetilačke tehnologije U ovom poglavlju će biti obrađeno:








Mobilni Interent Internet stvari Računarstvo u oblaku 3D štampa Napredna robotika

arada novih tehnologija i naučnih proboja je nemilosrdna i odvija se na mnogim frontovima. Skoro svaki napredak je izgrađen kao prodor i lista "narednih velikih stvari" postaje sve duža. Ipak neke tehnologije imaju potencijal da poremete status kvo i menjaju način na koji ljudi žive i rade i dovode do potpuno novih proizvoda i usluga. Poslovni lideri ne mogu da čekaju evoluciju napretka tehnologije, koji bi imao efekte da odrede koji je istinski razvoj velikih stvari. Oni moraju da shvate, kako bi konkurentske prednosti na kojima zasnivaju strategiju mogle da erodiraju ili da se unaprede deceniju unapred, kako nove tehnologije mogu da im donesu nove klijente ili da ih prisile da brane svoje postojeće baze ili ih inspirišu da izmisle nove strategije.

P

Kreatori politike i društva takođe treba da se pripreme za buduće tehnologije. Da bi ovo dobro uradili, oni će moraju da imaju jasnu sliku o tome kako tehnologija može da oblikuje globalnu ekonomiju i društvo u narednoj deceniji. Oni će mora da odluče kako da investiraju u nove oblike obrazovanja i infrastrukture i shvate kako će remetilačke ekonomske promene da utiču na komparativnu prednost. Vlade će mora da stvore okruženje u kojem građani mogu da nastave da napreduje čak i kao nove tehnologije remete njihove živote. Pred poslanicima i regulatorima stoji izazov da nauče kako da upravljaju novim biološkim sposobnostima i štite prava i privatnosti građana. Mnoge sile mogu dovesti do velikih promena u ekonomiji i društvu -demografske promene, ekspanzija radne snage, urbanizacija, ili novi obrasci u formiranju kapitala, na primer. Ali 189

nakon industrijske revolucije na kraju 18.i početkom 19. veka, tehnologija je imala jedinstvenu ulogu u pokretanju rasta i transformaciji ekonomije. Tehnologija predstavlja nov način rada stvari i kada se jednom savlada stvara trajne promene u preduzećima i kulturi. Usvojena tehnologija postaje oličena u kapitalu, bez obzira da li fizičkom ili ljudskom i omogućava ekonomiji da stvori veću vrednost uz manja ulaganja. Istovremeno, tehnologija često ometa i zamenjuje starije načine rada čineći stare veštine i organizacione pristupe irelevantnim. Te ekonomski remetilačke tehnologije su fokus ovog poglavlja. [32] Mi posmatramo tehnologije kako u pogledu potencijalnog ekonomskog uticaja i kapaciteta da poremete, jer smatramo da su ovi efekti idu ruku pod ruku i zato oba su od ključnog značaja za lidera. Kao ekonomista početkom 20. Veka Jozef Šumpeter je primetio da je najznačajniji napredak u privredama često bio praćen procesom "kreativne destrukcije", koja pomera profitne stope, preuređuje industrije strukture, i zamenjuje današnje poslovanje. [33] Ovaj proces je često vođen tehnološkim inovacijama u rukama preduzetnika. Šumpeter opisuje kako je brza teretna služba Illinois Central železnice omogućila rast gradova još smanjila rast poljoprivrednih preduzeća. U nedavnoj prošlosti, fotografija zasnovana na hemiji -tehnologiji koja je dominirala više od jednog veka i nastavila da se razvija – je zamenjena digitalnom tehnologijom za manje od 20 godina. Danas se industrija štampanih medija bori za život i smrt da ostane relevantna u svetu instant onlajn vesti i zabave. Neki ekonomisti postavljaju pitanje da li tehnologija još uvek može da izvrši širok i dubok uticaj koji je imala ugradnja čipova u automobile, te kao dokaz ukazuju na podatke koji pokazuju usporavanje rasta produktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji koji su rano prihvatili novu tehnologiju. Dok smo saglasni da značajni izazovi stoje pred nama, mi takođe vidimo značajan razlog za opmizam po pitanju potencijala za nove tehnologije koja je u razvoju, sa ciljen da se poveća produkvnost i obezbedi povećanje ekonomije. Postizanje punog potencijala perspektivnih tehnologija zahteva nove izazove i rizike kao i efikasno vođstvo, ali potencijal je ogroman. Kako tehnologija nastavlja da transformiše naš svet, poslovni lideri, kreatori politike i građani moraju da gledaju napred i planiraju. Danas, na horizontu mi vidimo tehnologije koje utiču na jako brz razvoj. Ovo obuhvata širok spektar od informacione tehnologije do bioloških nauka, materijalnih nauka, energetike i druge oblasti. Mi bi trebalo da razumemo kako bi tehnologije menjaju naš svet i kako lideri biznisa i drugih institucija treba da odgovore na te promene.

Identifikacija tehnologije Galama o sledećoj velikoj stvari može otežati identifikaciju koja je tehnologija zaista važna. Pokušaćemo da prođemo kroz mnoge tvrdnje sa ciljem da se identifikuju tehnologije koje imaju da imaju najveći potencijal na značajan ekonomski uticaj u periodu do 2025 godine i da identifikuju potencijalni uticajii i šta bi o njima lideri trebalo da znaju. Važne tehnologije mogu da docđu iz bilo koje oblasti ili da proizađu iz bilo kog naučne discipline, ali one sve one dele četiri karakteristike: (i) visoka stopa tehnoloških promena, (ii) širok obim potencijalnog uticaja, (ii) velike ekonomske vrednosti koja bi se mogle da utiču i (iv) znatan 190

potencijal za remetilački ekonomski uticaj. Mnoge tehnologije imaju potencijal da na kraju zadovolje ove kriterijume, ali bi lideri trebalo da se fokusiraju na tehnologije sa potencijalnim uticajem koji je dovoljno blizu za prilagođavanje postojećim potrebama. Zbog toga smo fokusirani na tehnologije za koje verujemo da imaju značajan potencijal za ekonomski rast i uticaj u periodu do 2025. godine. • Tehnologija ubrzano napreduje i doživljava prodore. Razorne tehnologije obično pokazuju veliku brzinu promene u sposobnosti u odnosu cena/karakteristike relativno bivaju zamenjene alternativnim pristupima, ili doživljavaju prodore koji dovode do ubrzane stope promene ili diskontinualnih poboljšanja karakteristika. Tehnologija izdvajanja sekveni gena, na primer, napreduje po stopi brže nego što je napredovao razvoj računara. Napredna tehnologija razvoja materijala doživljava značajne prodore, iz prve veštačke proizvodnje grafena (nanomaterijal sa izvanrednim svojstvima, uključujući snagu i provodljivost) 2004. Godine. IBM je stvorio prvo integralno kolo na bazi grafena na bazi integrisanog kola 2011 godine. [34] • Potencijal obima uticaja je širok. Da bi bila ekonomski remetilac tehnologija mora da ima širok opseg - dodirujući kompanije i industrije koje utiču (ili koje dovode do) širok spektar mašina, proizvoda ili usluga. Mobilni Internet, na primer, može da utiče na živote pet milijardi ljudi, dajući im alate da postanu potencijalni inovatori ili preduzetnici – tako da je mobilni Internet jedan od najvećih pokretača tehnologije. I tehnologije koje baziraju na Internetu stvari mogu da se povežu i ugradie inteligenciju u milijardama objekata i uređaja širom sveta, da utiču na zdravlje, sigurnost i produktivnost milijardi ljudi. • Značajna ekonomska vrednost bi mogla biti ugrožena. Ekonomska remetilačka tehnologija mora da ima potencijal da stvori masivni ekonomski uticaj. Vrednost mora da bude velika u smislu profita koji bi mogao da bude poremećen, koji kao dodatak BDPu može dovesti i kapitalne investicije koje mogu biti zastarele. Napredna robotika, na primer, ima potencijal da utiče na $ 6.3 triliona troškova rada na globalnom nivou. Računarstvo u oblaku ima potencijal da se poboljša produktivnost preko $3 milijardi IT potrošnji na globalnom nivou, kao i da omogući stvaranje novih online proizvoda i usluga za milijarde potrošača i milione preduzeća podjednako. • Ekonomski uticaj je potencijalni ometač. Tehnologije koje su imaju potencijal da dramatično promene status kvo. One mogu da transformišu život i rad ljudi, da stvaraju nove mogućnos ili da stvore suficit preduzeća i rast ili da promene komparativnu prednost za narode. Genomika sledeće generacije ima potencijal da transformiše način na koji lekari dijagnostikuju i leče rak i druge bolesti i da potencijalno produže života. Tehnologija akumulacije i smeštanja energije bi mogla da promeni način kako, gde i kada koristimo energiju. Napredna istraživanja u oblasti nafte i gasa bi mogla da podstaknu ekonomski rast i promenu vrednosti na tržištima energije i u regionima. Da bi dostigli našu konačnu listu desetak ekonomski remetilačkih tehnologija, moramo da uzmemo u obzir više od 100 mogućih kandidata iz akademskih časopisa, poslovne i tehnološke štampe, analiza portfolija rizičnog kapitala i stotine intervjua sa relevantnim stručnjacima i lidera-mislilaca. 191

Mobilni Internet Za samo nekoliko godina, prenosivi uređaji koji koriste Internet su otišli iz luksuza do svakodnevnih uređaja utičići na način života više od jedne milijarde ljudi koji poseduju pametne telefone i tablete. U Sjedinjenim Državama na primer, oko 30 odsto veb pretraživanja i 40 odsto upotrebe društvenih medija se obavljaju na mobilnim uređajima; do 2015, očekuje se da upotreba bežičnog Internet premaši upotrebu preko kabla. Sveprisutno povezivanje i eksplozivno širenje aplikacija omogućavajuc korisnicima da nastave sa svojim svakodnevnim rutinama sa novim načinima znanja, opažanja, pa čak i interakciju sa fizičkim svetom. Tehnologija mobilnog Interneta se ubrzano razvija, sa intuitivnim interfejsom i novim formama, uključujući i prenosive uređaje. Mobilni Internet je dostupan preko aplikacija preduzeća i javnog sektora, koje omogućavaju efikasniju primenu mnogih usluga i povećanje produktivnosti radne snage. U ekonomijama u razvoju, mobilni Internet može da odvede milijarde ljudi u povezanom svetu.

Automatizacija rada na bazi znanja Napredak u oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja i prirodnih korisničkih interfejsa (npr, prepoznavanje glasa) je takav da je moguće da se automazuju mnogi zadaci koji baziraju na znanju što je dugo smatrano nemogućim ili neprakčnim, a naročito je bila suluda ideja da mašine to obavljaju. Na primer, neki računari mogu da odgovore na " nestrukturirana" pitanja (tj, da budu opisana u običnom jeziku pre nego napisani kao softverski upiti), tako da zaposleni ili kupci bez specijalizovane obuke mogu sami da dobiju sve informacije. To otvara mogućnos za promene u načinu rada, kako se znanje organizuje i izvodi. Sofisticirana analitika je alat koji može da se koristi za povećanje talenta visoko obučenih radnika, a kako sve više zadataka vezanih za znanje mogu da vrše mašine, takođe je moguće da neke vrste poslova postanu potpuno automatizovani.

Internet stvari Internet stvari – tehnologija ugrađenih senzora i pogona u mašinama i drugim fizičkim objektima sa ciljem da da ih povežu sa svetom - brzo se širi. Od praćenja toka proizvoda kroz fabriku, do merenja vlage u polju useva praćenjem protoka vode kroz vodovodne cevi, Internet stvari omogućava preduzećima i organizacijama u javnom sektoru za upravljanje imovinom, optimizacijom performansi i stvaranjem novih poslovnih modela. Uz daljinski nadzor, Internet stvari takođe ima veliki potencijal da poboljša zdravlje pacijenata sa hroničnim bolestima i napadne glavni uzrok porasta troškova zdravstvene zaštite.

Tehnologija računarstva u oblaku Sa tehnologijom računarstva u oblaku, bilo koji računar, aplikacija ili usluga mogu biti isporučeni preko mreže ili Interneta, uz minimalnu ili nikakvu potrebu zalokalnim softverom ili procesorskom snagom. Da bi se to uradilo, IT resursi (kao što su procesiranje ili skladištenje) moraju da budu dostupni u količinama koliko je to potrebno - kada je potreban dodatni kapacitet on mora da bude neprimetno dodat, bez potrebe za dodatnim investiranjem u novi hardver ili programiranje. Oblak omogućava eksplozivan rast usluga na 192

bazi Interneta, od pretraživanja tkz streaming medija, do oflajn skladištenja ličnih podataka (fotografije, knjige, muzika), kao i mogućnost za tkz pozadinsku obradu koja omogućava mobilnim Internet uređajima da rade stvari kao što su odgovori govorne komande. Oblak može da poboljša ekonomiju IT kompanijama i vladama, kao i da obezbedi veću fleksibilnost i odziv. Konačno, oblak donosi potpuno nove poslovne modele, uključujući sve vrste modela usluga tipa “plati samo ono što si potrošio”

Napredna robotika Za poslednjih nekoliko decenija, industrijski roboti su zamenili radnike na fizički teškim, opasnim ili prljavim poslovima, kao što su zavarivanje i farmanje. Do skora su ovi roboti bili skupi, glomazni i nefleksibilni - fiksirani za pod sa zaštitnom ogradom. Danas napredni roboti dobijaju poboljšane čulne sposobniosti, dobijaju na spretnosti i inteligenciji, zahvaljujući čemu dolazi do ubrzanja i napretka u oblasti mašinske vizije, veštačke inteligencije, komunikacije između mašina, senzora, aktuatora itd. Ove robote je lakše programirati. Interakcija sa njima je lakša. Oni su sve više kompaktniji i prilagodljiviji, tako da ih je moguće rasporedi da bezbedno obavljaju poslove zajedno sa radnicima. Ove napredak može prakčno da zameni ljudski rad roboma u više proizvodnih zadataka, kao i u sve većem broju usluga, kao što su čišćenje ili održavanje. Ova tehnologija takođe može omogući nove vrste hirurških robota, robotsku proteku i "egzoskeleton" proteze koja mogu pomoći ljudima sa ograničenom mobilnošću da funkcionišu normalnije, pomažući da im se poboljša i produži život.

Naredna generacija genomike Sledeća generacija geneke predstavlja brak između napretka u nauci i sekvenciranje modifikuovanja genetskog materijala sa najnovijim izazovima u oblasti analitike velikih podataka. Danas, ljudski genom može biti sekvenciran za par sati za samo nekoliko hiljada dolara. Na ovom projektu koji je razvijan 13 godina, potrošeno je oko $ 2.7 milijardi dolara. Sa povećanjem sekvenciranja i računarske moći, naučnici mogu sistematski da testiraju koliko genetske varijacije mogu dovesti do pojedinih bolesti, pre nego da koristite metod pokušaja i greški. Relativno jeftine desktop sekvencijalne mašine mogu da se koriste u rutinskoj dijagnostici i da značajno poboljšanju tretmane upotrebom algoritama za podudaranje tretmana pacijenata. Sledeći korak je sintetička biologija - sposobnost da se precizno prilagodimo organizame "pisanjem" DNK. Ovaj napredak u snazi i dostupnosti genetske nauke ostaviće dubok uticaj na medicinu, poljoprivredu, pa čak i proizvodnju supstanci visoke vrednosti, kao što su biogoriva-kao i da ubrzaju proces otkrivanja novih lekova.

Autonomna i poluautonomna vozila Danas je moguće napravi automobile, kamione, avione i brodove koji su potpuno ili delimično autonomni. Od dronova na bojnom polju do Googleovog self-driving automobila, tehnologije mašinske vizije, veštačke inteligencije, senzora i pogona koji omogućavaju da se ove mašine brzo proizvode. U narednoj deceniji, jeini, komercijalno dostupni dronovi i podmornice moći će da se koriste za niz primena. Autonomni automobili i kamioni omogućiće revoluciju u suvozemnom transportu – kao i kreiranje novih propisa i dozvola.

193

Takođe, postoji i značajna vrednost u sistemima koji pomažu vozačima u procesu upravljanja, kočenja ili izbegavanju sudara. Potencijalne koristi od autonomnih automobila i kamiona uključuju povećanje bezbednos, kao i smanjenje emisije CO2, uz više slobodnog vremena za vozače kao i manje kontakata sa komandama za vreme vožnje (engl. hands-off driving) uz povećanuprodukvnost u kamionskoj industriji.

Akumulacija i smeštaj energije Tehnologija skladištenja energije uključuje baterije i druge sisteme koje čuvaju energiju za kasniju upotrebu. Litijum-jonske baterije i gorivne ćelije već napajaju električna i hibridna vozila, zajedno sa milijardama prenosivih uređaja potrošačke elektronike. Trendovi u proizvodnji litijum-jonskih baterija su posebno u skladu sa zahtevima za povećanje performansi i smanjenje cene, pri čemu je cena po jedinici za skladištenje kapaciteta dramatično u padu u protekloj deceniji. Tokom naredne decenije, napredak u tehnologiji skladištenja energije može se ogledati kroz električna vozila (hibridi, kombinacija baterije i goriva i vozila na potpuno elektro pogon) pri čemu su troškovi konkurentni sa cenom goriva za SUS motore. Priključivanjem na električnu mrežu, napredni sistemi za skladištenje upotrebom baterija mogu da pomognu u integraciji solarne i energije vetra, poboljšanjem kvaliteta i kontrolisanjem varijacije frekvencije, pri čemu se prenošenjem maksimalnog opterećenja i smanjenjem troškova omogućava da elektromreže odlože širenje infrastrukture. U ekonomijama u razvoju, baterije/solarni sistemi imaju mogućnost napajanja potrošača na mestima gte to još uvek nije postignuto.

3D štampa Do sada se 3D štampa u velikoj meri koristila od strane dizajnera proizvoda i hobista za nekoliko odabranih proizvodnih aplikacija. Međutim, performanse proizvodnje dodavanjem materijala se poboljšavaju, opseg materijala se širi, a cene (i za štampače i za materijal) značajno su pale – što dovodi 3D štampu do tačke ova tehnologija može brzo da se usvoji strane potrošača, pa se sve više koristi i za proizvodnju. Na 3D štampu, ideja može direktno da se prenese iz fajla koji sadrži 3D dizajn što dovodi do proizvodnje gotovog dela ili proizvoda. Na ovaj način se preskaču mnogi tradicionalni proizvodni koraci. Važno je da 3D štampa omogućava proizvodnju na zahtev, koja ima zanimljive implikacije za lance snabdevanja i skladištenje rezervnih delova jer to predstavlja veliki trošak za proizvođače. 3D štampa takođe smanjuje količinu materijala izgubljenog u proizvodnji i stvara objekte koje je teško ili nemoguće proizvesti tradicionalnim tehnikama. Naučnici su čak proizveli i ljudske organe, koristeći tehniku ink džet štampe, kao na primer sloj ljudske mačne ćelije.

Napredni materijali Tokom proteklih nekoliko decenija, naučnici su otkrili način za proizvodnju materijala neverovatnih atributa – tkz pametne materijale koji su samoisceljuljući ili imaju osobinu samočišćenja; metale koji imaju memoriju koja može da vrati prvobitne oblike; piezoelektričnu keramiku i kristale koji pretvaraju pritisak u energiju i nanomaterijale.

194

Nanomaterijali se posebno ističu u smislu njihove visoke stope poboljšanja, široke potencijalne primenljivosti i dugoročnog potencijala za upotrebu i veliki ekonomski uticaj. Na nano dimenzijama (manje od 100 nanometara), obična supstanca preuzima nove osobine - veću reaktivnost, neobična električna svojstva, ogromnu snagu po jedinici težine što omogućava proizvodnju novih vrsta lekova, super-glatke premaze, jača kompozitna svojstva i druga poboljšanja. Napredni nanomaterijali kao što su grafinske i ugljenične nanocevi imaju posebno značajan uticaj. Na primer, grafinske i ugljenične nanocevi pomažu stvaranje novih vrsta displeja i super-efikasnih baterija i solarnih ćelija. Konačno, farmaceutske kompanije napreduju u istraživanjima upotrebe nanočestica za ciljano lečenje lekovima za lečenje bolesti kao što je kancer.

Napredne tehnike za istraživanje nafte i gasa Proizvodnja takozvanih nekonvencionalnih rezervi nae i gasa iz škriljaca je revolucionarna tehnologija na kojoj se radi gotovo čeri decenije. Kombinacija horizontalnog bušenja i hidrauličkog lomljenja omogućava da se dođe do nae i gasa za koje se znalo da postoje u SAD i drugim mestima , ali kkoji nisu bili ekonomski isplavi konvencionalnim metodama bušenja. Potencijalni ucaj ove tehnologije je dobio ogromnu pažnju. Uz stalna poboljšanja, ova tehnologija može značajno da poveća dostupnost fosilnih goriva još decenijama i da proizvodi neposrednu blagodet za energetski intenzivne industrije kao što je petrohemijska industrija. Na kraju, poboljšanje tehnologije za istraživanje nae i gasa mogao da otkrije nove vrste rezervi , uključujući eksploataciju metana ispod podzemnioh naslaga uglja, tkz “tesan gas” (engl tight gas) što predstavlja pronalaženje suvog prirodnog gasa i metanhidrat, potencijalno uvodeći drugu “energetsku revoluciju".

Obnovljivi izvori energije Obnovljivi izvori energije kao što su sunce, vetar, hidro-električna energija i energija talasa okeana držite obećanje da je moguće korisiti nepresušne izvore energije bez trošenja postojećih resursa, doprinosi da umanjimo ucaj klimatskih promena ili zabrinutost za nestanak fosilnih goriva. Solarna ćelijska tehnologija napreduje jako brzo. U protekle dve decenije, troškovi energije proizvedene iz solarnih ćelija su pali sa skoro $8 po vatu na jednu desetinu tog iznosa. U međuvremenu, energija vetra predstavlja brzo rastući udeo obnovljivih izvora električne energije. Obnovljivi izvori energije, kao što su solarna energija i vetar se sve više koriste u razvijenim ekonomijama poput Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Štaviše, Kina, Indija i druge rastuće ekonomije imaju agresivne planove za solarnu energiju i energiju vetra što bi omogućilo dalji brzi ekonomski rast i ublažavanje rastuće zabrinutos u vezi zagađenja.

Ostale tehnologije koje su u radaru istraživanja Neke od tehnologija koje se nisu našle na ovom spisku su ipak zanimljive i vredne razmatranja. Ovde napominjemo dve grupe ovih technologija. Prva grupa predstavlja pet tehnologija koja je svaki čas može da uđe na glavnu listu: • Sledeća nuklearna generacija (fisija) ima potencijal da poremeti globalnu energetsku mešavinu, ali izgleda malo verovatno da se stvori značajan uticaj do 195

• • • •

2025. godine s obzirom na vremenski okvir eksperimenata i pilot programa koji se rade u svetu. Energija fuzije ima ogroman potencijal, ali je još spekulativnija od sledeće generacije nuklearne fisije i u pogledu tehnološke zrelosti i pogledu vremenskog okvira za širu upotrebu. Sekvestracija ugljenika (dugoročno skladištenje ugljenika ili ugljen dioksida) može imati veliki uticaj na smanjenje koncentracije ugljen dioksida (CO2) u atmosferi, ali uprkos investicijama u održivi razvoj ne može postati isplativ do 2025. Napredno prečišćavanje vode može dati korist za milione ljudi koji se suočavaju sa nestašicom vode, ali zemlje sa znatno boljim ekonomijama znaju da su trenutno poznata rešanje jako skupa i da ne mogu da budu isplativa do 2025. Kvantno računarstvo predstavlja potencijalno transformativnu alternativu digitalnim računarima, ali širina njene primene i uticaja ostaju nejasni kao i vremenski okvir za komercijalizaciju.

A uzorkovanje drugih zanimljivih i tkz hibridnih kandidata je sledeće: • Privatni letovi u svemir će verovatno bi ograničeni na svemirski turizam i lansiranje privatnih satelita do 2025 godine, za aplikacije poput razbijanja asteroida • OLED/LED rasveta ima potencijal za široku primenu, ali izgleda malo verovatno da prekinu bazene ekonomske vrednosti izvan uskih granica ove industrije do 2025. Sijalice najverovatnije neće skoro nestati iz upotrebe. • Bežično punjenje obećava za neke aplikacije, ali sve u svemu nudi ograničen uticaj uz visoke troškove. Postoje jednostavne verzije, ali nije jasno da tehnologija može da poprimi veće razmere. • Savitljivi ekrani su odavno u razvoju i mogu da ponude uzbudljive nove mogućnos za dizajn mobilnih uređaja i televizora, ali izgleda malo verovatno da će ima široku primenu do 2025. • 3D i zapreminski displeji su privukli dosta pažnje, ali nije jasno da će ove tehnologije imati širok ekonomski uticaj do 2025. godine.

196

Glava 10 Računarstvo u oblaku ostoji više definicija računarstva u oblaku (engl. Cloud Computing). Izdvojićemo dve:

P •

• Gartnerova definicija glasi [35]: “To je skup disciplina, tehnologija i poslovnih modela koji se koriste da isporuče IT mogućnosti (softver, platforma i hardver) po zahtevu, da bude skalabilna i elastična usluga.” Američki Nacionalni institut za nauku i tehnologiju (NIST) daje sledeću definiciju: [36] “Računarstvo u oblaku je model koji omogućava jedinstven, precizan i pristup na zahtev podeljenom bazenu računarskih resursa koji mogu da se konfigurišu (kao što su mreže, server, storidži, aplikacije i usluge) koje mogu da se brzo realizuju i kojima se upravlja sa minimalnim resursima ili sa minimalnom interakcijom sa provajderima usluga. Ovaj model oblaka promoviše dostupnost i komponovan je od pet bitnih karakteristika, tri modela usluga i četiri modela uvođenja.”

Pet atributa koji opisuju računarstvo u oblaku su: • Bazira na usluzi: potrošač brine samo o činjenici da se ovo isporučuje kao usluga. • Skalabilne i elastične: usluge na zahtev mogu da povećaju i smanje resurse, po potrebi • Podeljenosti: usluge može da deli veći broj korisnika i da tako gradi ono što nazivamo skalabilnom ekonomijom • Metrika korišćenja: ovo omogućava razne metrike za naplatu korišćenja • Internet tehnologije: sve tehnologije su dostupne preko Interneta

Atributi računarstva u oblaku Realnost je da se korisnici IT usluga fokusiraju na ono što im usluge nude, umesto kako se usluge uvode i hostuju. Baš kao što električne kompanije šalju struju potrošačima i telefonske kompanije šalju glas i podatke korisnicima, IT usluge se šalju i naplaćuju krajnjim potrošačima. Ovo sada može da se definiše ugovorima o isporukama. Koncept nije nov, ali predstavlja razliku u odnosu na model prodaje licenci i model pružanja usluga na samim lokacijama, koji su dominirali IT industrijom jako dugo. Različita imena za ove tipove operacija postaju moda u različitim vremenima. I još nešto – ove usluge sada mogu da se isporučuju globalno. Usluge računarstva u oblaku padaju u pet kategorija – šesta se odnosi na kontrolu i bezbednost: 197

• •

•

• • •

Sistemska infrastruktura: to su virtuelizovani softverski sistemi na kojima korisnici mogu da pokrenu bilo koju aplikaciju, preko veba. Odziv aplikacije je dinamičan. Minimalni veb standard je postojanje sistemskog infrastrukturnog sloja Aplikaciona infrastruktura: skup usluga koje su paralelne tradicionalnom midlveru i razvojnim tehnologijama. Usluge moraju da se grade tako da koriste vebcentričnu arhitekturu i dizajn svetske klase. Kategorija Platforma kao usluga (PaaS) je u porastu. Aplikacije: dizajnirane za isporuku na svetskom nivou, isporuka po modelu “kao usluge” preko veb centrične arhitekture ka pretraživačima ili RIA front-end – to su aplikacione usluge u oblaku. Ovo obično zahteva kreiranje arhitekture koja može da podrži više firmi Informacija: usluge za pristup i pretraživanje se isporučuju preko RSS/ATOM ili veb modela Poslovni procesi: svaki poslovni process se isporučuje kao usluga preko Interneta Upravljanje i bezbednost: usluge koje omogućavaju pristup, upotrebu i isporuku na svim nivoima usluga u oblaku.

Četiri sloja usluge Oblak nudi četiri kategorije usluga. Računarstvo u oblaku bazira na jednom ili više od pet modela: [35], [37], [38] Javni oblak: IT mogućnost da ponudi uslugu koju provajderi oblaka nude bilo kom drugom preko javnog Interneta. Primeri: Salesforce.com, Google App Engine, Microsoft Azure i Amazon EC2. Privatni oblak: IT mogućnost kao usluga koju provajderi oblaka nude izabranoj grupi korisnika, Provajderi usluga u oblaku mogu biti interne organizacije (npr ista organizacija kao što je i potrošač) ili treća strana. Mreža koja nudi uslugu može da bude javni Internet ili privatna mreža, ali pristup mreži omogućen je samo autorizovanim korisnicima. Primer: bolnice ili univerziteti koji nastupaju zajedno u kupovini infrastrukture i grade usluge u oblaku za njihovu privatnu potrošnju. Interni oblak: Podskup privatnog oblaka i internog oblaka je IT sposobnost koja se nudi kao usluga preko IT organizacija kako bi se lakše odvijalo poslovanje. Na primer: IT organizacija gradi visoko virtuelizovano okruženje koje treba da postane infrastrukturni provajder za interne aplikacione programere. U tipičnoj IT organizaciji, oni koji razvijaju aplikacije zahtevaju da se radi preko IT infrastrukturnog operacionog tima kako bi se nabavila adekvatna razvojna i proizvodna aplikaciona platforma (npr hardver, OS i midlver) koja je neophodna za novu aplikaciju. U ovom modelu, infrastrukturni tim nabavlja IT infrastrukturu nalik oblaku za svoj razvojni aplikacioni tim (ili bilo koji drugi tim). Spoljašnji oblak: To je mogućnost ITa koja se nudi kao usluga poslovanju koje nije hostovano u vlastitoj IT organizaciji. Spoljašnji oblak može da bude javni ili privatni, ali može da ga implementira i treća strana.

198

Hibridni oblak: To je sposobnost koju nudi IT kao uslugu i koja se oslanja i na unutrašnje i na spoljašnje IT resurse.

Kada se odlučiti za javni, a kada za privatni oblak? Usluge privatnog oblaka nisu prava mera za svako preduzeće i za svaku kompanijsku uslugu. Pitanje je povratka investicija. Ključ leži u shvatanju vašeg privatnog stanja: koje usluge vi nudite? Šta je eksplicitni, a šta implicitni nivo usluga? Da li ste konkurentni na tržištu? Svaka usluga će imati različitu putanju u budućnosti. Neke bi trebalo da se fokusiraju na integraciju, intimnost ili diferencijaciju poslovanja. Druge bi trebalo da se fokusiraju na nezavisnost, jednostavne interfejse, standardizaciju… Poslednji bi trebalo da budu potencijalni kandidati u oblaku. Za svaki od tih kandidata, trebalo bi oceniti njihovu ponudu u oblaku. Ako ne postoje, to znači da nisu spremni. Bazirano na ovom vremenskom okviru preduzeće bi trebalo da izgradi i proceni da li da ide na privatni ili javni oblak, ili jednostavno da sačeka da neki od oblaka postane zreo. Računarstvo u oblaku uključuje sledeće: mogućnost da adresira visoko poželjne, nepredvidive i projektno orijentisane zahteve, brzu izradu prototipova, razvoj, instalaciju i promenu, beskonačno dostizanje vršnih opterećenja, dobit od masivnih jeftinih storidža, korisničku samoposlugu, povećanje lične i grupne produktivnosti i partnersku interakciju. Računarstvo u oblaku takođe dozvoljava pomak sa fiksnih na promenljive operacione troškove, brzi povratak u investirano, jeftinije troškove razvoja, instalacije, rada i promena i mogućnost da neke od usluga budu besplatne. Računarstvo u oblaku takođe dopušta pojednostavljenu nabavku, transakcioni model cene, ugovaranje i nivoe usluga bazirane na pristupu preko pretraživača, sa mogućnošću da se podrže mobilni i udaljeni radnici. Dalje, ohrabruje se upotreba standardizovanih resursa i aplikacija. Računarstvo u oblaku dozvoljava da se rasterete nebitni procesi i da fokus bude na poslovnoj vrednosti i novim projektima, umesto na ukupnom fokusu nadolazećih operacija. Na kraju, ovi novi modeli dozvoljavaju korisnicima da budu sastavni deo provajderovih stalnih inovacionih usluga pod oblakom koje podižu nivo inovacija i spuštaju cene. Sa druge strane, preduzeća su zabrinuta za sledeća pitanja: podatke i lokacije procesa i izolaciju u podeljenim okruženjima, za regulisanje pravnih pitanja, napade hakera preko upravljačkih interfejsa, nekompletno brisanje podataka i upravljanje identitetom. Ostali zabrinjavajući faktori uključuju transparentnost operisanja provajdera i rad sa nezrelim isporučiocima sa nedovoljnim referencama ili sa slabom sertifikovanošću. Razumljiv strah eksponira se u problemima sa uslugama, od gubitka podataka, iscrpljivanjem resursa i zabrinutost za samu Internet vezu (što uključuje brzinu Interneta, postojanost i sl). Portabilnost koda i prenos podatka su takođe na visokom mestu u glavama rukovodilaca preduzeća.

199

Na kraju, nefleksibilne i nepostojeće usluge i nemogućnost da se upravlja uslugama i integracijom sa više dobavljača oblaka i između samih preduzeća u okviru oblaka, su faktori koji dejstvuju kao kaldrma za neke organizacije.

Računarstvo u oblaku “kao usluga” (“as, a Service”) Računarstvo u oblaku je postavilo norme za nove IT mogućnosti koje pojedincima i kompanijama omogućavaju da izaberu kako će da isporuče IT usluge, a da modeli odstupe od tradicionalnih modela licenciranja koji su poznati do sada. Rast platformi pod oblakom/vebom omogućava poslovanje kompozitnim aplikacijama i ima potencijal i uticaj na IT poslovanje. Da bi pogurali informacije vezane za isporuku, vebsajtovi i veb bazirane aplikacione funkcionalnosti kao kompozitne usluge su ključni katalizator koji omogućava isporuku po modelu “sve kao usluga.” Možda je dobar način da se poslednji pojam “sve kao usluge” definiše onako kako je to urađeno u USA National Institute of Standards and Technology (deo US Department of Commerce) [36]: Softver u oblaku kao usluga (engl Cloud Software as, a Service – SaaS) – Mogućnost koja dozvoljava da provajderske aplikacije “trče” na infrastrukturi oblaka. Aplikacijama se pristupa preko raznih klijentskih uređaja, preko tankih klijenata kao što su veb pretraživači (npr veb e-mail). Potrošač ne upravlja ili kontroliše infrastrukturu oblaka uključujući mrežu, servere, operativne sisteme, storidže ili čak pojedinačne aplikacione mogućnosti, sa mogućim izuzetkom ograničenih podešavanja od strane korisnika. Platforma oblaka kao usluge (engl Cloud Platform as, a Service – PaaS). Mogućnost koja je data korisniku da instalira svoje aplikacije na infrastrukturi pod oblakom ili da koristi aplikacije koje je napravio koristeći programske jezike i alate koje podržava provajder. Korisnik ne upravlja ili kontroliše infrastrukturu kao što je mreža, serveri, operativni sistemi ili storidži, ali kontorliše učitavanje aplikacija i konfigurisanje okruženja hostinga. Infrastruktura oblaka kao usluga (engl Cloud Infrastructure as, a Service – Iaas). Mogućnost koju ima korisnik je da bude uključen u obradu, smeštaj, mrežu i ostale osnovne računarske resurse gde je potrošač u mogućnosti da učita i izvršava softver, koji uključuje operativni sistem i aplikacije. Potrošač ne upravlja i kontroliše infrastrukturu oblaka, ali ima kontrolu nad operativnim sistemom, storidžima, aplikacijama koje su njegove i ograničenu kontrolu nad izabranim mrežnim komponentama (npr firewall za hosting). Tabela 10.1daje pregled ovih usluga

200

Tabela 10.1 Pregled aaS usluga u oblaku Sloj oblaka Software as, a service (SaaS)

Koristiti u slučajevima: Tražena funkcionalnost je dostupna u kompletnom obliku od spoljašnjeg provajdera. On radi razvoj i hosting. Vi je samo koristite.

Primer Salesforce.com

Platform as, a Service (PaaS)

Vi želite da razvijate sopstvene aplikacije, ali su vam potrebne prethodno razvijene usluge kako bi ubrzali razvoj. Vi takođe ne želite da razvijate za sebe.

Microsoft Azure

Infrastructure as, a service (IaaS)

Vi ne želite da hostujete vaša rešenje u potpunosti. Rešenje: nešto što ste vi napravili ili kupili.

Amazon EC2

Pravo i obaveze korisnika računarstva u oblaku U periodu koji je iza nas pokušavalo se sa definicijom pravnog okvira koji bi zaštitio kako davaoca, tako i primaoca usluga. Trebalo bi reći da ovaj model i nije toliko nov – pre njega su isporuka električne energije obračun telefonskih usluga koristili neke od opcija koje potpadaju pod današnji pravni okvir usluge računarstva u oblaku. U nastavku su date osnovne postavke ovog modela: • Pravo da se zadrži vlasništvo, upotreba i kontrola nečijih vlastitih podataka • Pravo na ugovor koji se tiče nivoa pruženih usluga koji adresira vlasništvo, načine otklanjanja grešaka u uslugama i poslovne posledice • Pravo da se obavesti korisnik usluga od strane isporučioca usluga o promenama koje utiču na poslovne procese korisnika • Pravo da se unapred objasne i shvate tehnička ograničenja ili novi zahtevi potrebni za realizaciju usluge • Pravo da se shvate pravni okviri jurisdikcije u kojima operater obavlja svoje poslovanje • Pravo da se zna koje bezbedonsone procedure provajder sledi i koristi • Odgovornost da se shvate zahtevi za licencama kako na strani provajdera tako i na strani korisnika Gornjih sedam stavki predstavlja 6 prava i jednu odgovornost. Nastali su kao rezultat jednog Gartnerovog skupa sa CIOima na kome su diskutovali gornje detalje. Pomenutih 7 stavki bi trebalo da pomognu kako provajderima tako i potrošačima da ustanove i održavaju poslovne odnose.

201

Računarstvo u oblaku nosi sa sobom specifične rizike koji usporavaju prilagođavanje korporacija. Na primer, provajderi oblaka koji opslužuju veliku količinu klijenata ne uzimaju u obzir specifične potrebe potrošača i svima nude iste nivoe ugovornih usluga. Kao rezultat, mnoge javne usluge u oblaku operišu na isti način za sve potrošače (tipski ugovori), sa malim razlikama. Pretvaranje ove usluge u robu široke potrošnje (poznato kao komodizacija) uvodi rizike za potrošača, koji imaju malo snage u slučaju da provajderi ne isporuče uslugu koju su obećali. Da bi smanjili ove rizike, provajderi i potrošači usluga moraju da se dogovore i da postave zajedničke ciljeve i očekivanja. Ako se usluge oblaka komodizuju, provajderi bi trebalo da ponude jače garancije korisniku, naročito u delovima vlasništva podataka i u tehničkom domenu usluga. Danas provajderi usluga variraju u nivou usluga koje nude, a često ne nude zaštitu u celini.

Anatomija kompozitnog tržišta Interesovanje za računarstvo u oblaku je nastavljalo da raste od Gartnerove početne analize, marta 2009. Kombinacija računarstva u oblaku i usluga u oblaku su od tada u žiži pažnje svih korisnika i isporučilaca na svetu. Računarstvo u oblaku nije jedno tržište – to je kombinacija tržišta od kojih se svako razvija u svom prostoru. Koji dobavljači su ključni igrači u oblasti računarstva u oblaku i u kojim kategorijama?

Privatnost u oblaku (i druge bajke) „Moj dom je moj zamak“ je bila perspektiva privatnosti za zamkove u prošlosti. Prošli su dani kada se ljudi nisu suočavali sa opasnostima i nadzorom kod kuće. Privatnost je čak teže održavati onlajn, ali ljudi teže da neke od njih održavaju. Da pojednostavimo binarno – privatno ili ne privatno – taj pristup više ne postoji. Neke lične informacije bi trebalo da budu zaštićene, ali neke će biti razotkrivene, zavisno od konteksta obrade, vremena i lokacije. Lične informacije nešto vrede, pa bi ljudi trebalo da dobiju nešto u zamenu za njihovo otkrivanje. Neke informacije o ličnosti mogu da budu irelevantne danas, ali će biti vrlo osetljive za pet godina (kada budu negde na Internetu dostupne). Zahtevati od primaoca ličnih informacija da se zaštite nije dovoljno – svako danas može da prekrši privatnost. Razmislimo i o kombinaciji informacija. Kombinovane sa informacijama iz drugih izvora, ove informacije mogu da postanu vrlo osetljive. Kao posledica gore izrečenog, „Kako da zaštitim moju privatnost?“, najčešće može da postane irelevantno. Ovo pitanje možemo da zamenimo pitanjem: „Koje informacije od mene želite? Zašto? Šta ću ja dobiti za uzvrat? Kako ćete da ih zaštitite kada ih budete dobili? Sa kime ćete da ih podelite? Šta ćete da uradite sa informacijama ako želim da one budu zaboravljene?“ Organizacije tek sada počinju da adresiraju privatnost u svojoj punoj kompleksnosti.

Regulacija privatnosti širom sveta Kompanije koje imaju svoje operacije po svetu moraju da postanu familijarne sa obiljem zakona specifičnih privatnosti po državama. Povećava se pogled na privatnost širom sveta. 202

Najveći nivo regulative se može naći u Evropskoj uniji (gde varijacije između članica unije ostaju) i slede ih zemlje kao što su Kanada i Argentina. Ovi zakoni tipično imaju eksteritorijalnu komponentu koja se dodaje njenoj kompleksnosti. Australija, Japan i Južna Afrika imaju umerenu do jaku legislativu. Novi zakon je na snazi u Rusiji i modeliran je nakon EU zakona, ali koliko će se primenjivati ostaje diskutabilno. Kina, Indija i Filipini imaju nekoliko zakona koji su dobri, ali se ne primenjuju. SAD ne pridaju značaju legislative, ali u preko 40 saveznih država se koriste zakoni koji imaju veliki uticaj na rad kompanija. Međunarodno pravo, ili čak nacionalno pravo, ne vodi računa o povećanju elektronskih poslovnih podataka i elektronskoj obradi podataka. To predstavlja istu materiju nad kojom narasta narušavanje prava. Advokati su po tradiciji uvežbani za rešavanje pravnih problema u njihovim vlastitim državama. To je dovoljno kompleksno i u mnogim slučajevima, a suviše je kompleksno za adekvatno upravljanje pitanjima kao što je konspiracija i međunarodno falsifikovanje. Najproblematičnija pitanja i konflikti dolaze kroz prenos “ličnih podataka” i “obradu”. Postoji doza urgentnosti koje diktiraju pravni sistemi, sudovi i međunarodna tela da se obezbede smernice po ovim pitanjima. Kada neko pretpostavi brzo prihvatanje novih računarskih paradigmi, kao što su storidži u oblaku za korporacijske podatke, ovo postaje još urgentnije. Računarstvo u oblaku je različit model nego što su ostali modeli za isporuku. Iste karakteristike koje ga čine jedinstvenim, predstavljaju i veliki rizik pri upotrebi i ne mogu da se otklone jednostavno. Jedinstvena razgranatost modela računarstva u oblaku se ogleda u tome da vi najverovatnije ne znate gde su vaši podaci smešteni. I zaista, u jako globalizovanoj infrastrukturi, vi ne možete da znate ni u kojoj su državi smešteni vaši podaci, što praktično znači da ne znate koja se regulacija o privatnosti primenjuje za vaše podatke. Da li će dobavljači vaše podatke smestiti saglasno specifičnoj jurisdikciji koja vam je ponuđena u ugovoru? Ako radite pod jurisdikcijom koja ima specifične zahteve u pogledu privatnosti, da li će provajder želeti da vam predloži klauzule u ugovoru koje se odnose na zakon koji se odnosi na vaše podatke? Pouzdanost je jedna od ključnih prednosti modela računarstva u oblaku. Po svojoj prirodi, on je visoko skalabilan, ima mogućnost širokih varijacija u pogledu zahteva štiteći korisnike od problema. Svakako, mnoge ponude koje baziraju na računarstvu u oblaku ne obezbeđuju posvećenost po pitanju nivoa usluga koje su potrebne u slučaju kritičnih poslovnih procesa. Čak i da vam ponuđač kaže gde se tačno vaši podaci nalaze, da li ćete zaista da verifikujte bekap vaših podataka i da li imate mogućnost da u potpunosti restaurirate podatke? Primetite da neki provajderi usluga u oblaku posvećuju pažnju restauraciji vaših podataka u okviru regiona ili zemlje, dok je potpuno nevažno da dokumentuju nivo ponuđene usluge. Otkriće je jedinstveno za opšte pravo u mnogim zemljama. To je oblik po kome se obe strane slažu da probaju razmenu informacija u periodu probe, tako da tužilac može da tuži u traži uzrok akcije, a da branilac može da vodi računa o odbrani. Nasuprot tome, države sa legalnim sistemom koji bazira na Rimskom ili Napoleonovom pravu, otkrivaju obavezu da proizvedu informaciju koja je relevantna da prouzrokuje dejstvo koje je sveobuhvatno. E-otkriće se komplikuje sa razlikama u međunarodnom sudstvu. U globalnoj ekonomiji, poslovne veze sa entitetom u SAD postaju više pravilo nego izuzetak. Zadatak je kompanije 203

sledi zakonodavstvo i obrati pažnju na pravne posledice zakona SAD, na primer, dok za podružnicu u Evropskoj uniji važe nejasni zakoni koji se odnose na privatnost.

Komponente privatnosti preduzeća Postoje tri faktora visokog nivoa koji su visokouticajni na razvoj i održavanje efektivnog programa privatnosti: • Sprovođenje zajedničkog nivoa privatnosti u svim operacijama, zahvaljujući kojima operacije koje su isključivo internog karaktera ili zahtevaju ugovarače i trgovačke partnere. Program privatnosti mora da obuhvati sve aspekte kompanijskih operacija. • Ograničenje u smeštaju podataka na one podatke koji su neophodni ili su od dovoljne vrednosti za organizaciju. Ne čuvajte ih, ako vam ne trebaju • Definisanje ciljeva privatnosti na bazi najstrožih regulativa koje se odnose na vaše operacije pre nego zakoni koji se nalaze na lokacijama uprave. Nisu svi kreirani podaci isti. Neki su manje neki više važni. Prebacivanje sadržaja sa jednog dela kontinuuma u drugi zahteva procese i najbolja rešenja. Za prvi deo kontinuuma, vi bi trebalo da nastavite da obavljate poslovanje na uobičajeni način. Ničeg lošeg nema u korišćenju e-mailova i fajlova za “prolazne” informacije. Grupe bi trebalo da kreiraju njihovu vlastitu radnu proceduru, saglasno kako i kada sadržaje premeštaju sa otvorenog, dostupnog i efemernog smeštaja u formalnije ili permanentno stanje. Čak i ako se proizvode štampani dokumenti, završni proizvod treba da se premesti, definisanim procesom, u kontrolisani prostor za smeštaj. Preostali fajlovi bi trebalo da budu subjekat stalnog čišćenja ili brisanja. Sve što se premešta u kontrolisane magacine zahteva neku količinu meta-podataka i posedovanje datuma pregleda ili rok isticanja važnosti.

204

Glava 11. Društveno računarstvo ruštveni mediji su iskuslii eksplozivni rast. U prethodnom istraživanju Harvard Business Review Analytic Services [39] prikazan je eksplozivan rast u oblasti upotrebe društvenih medija. U istraživanju koje je obuhvatilo 2,100 organizacija, rečeno je da 58% njih koristi društvene medije, a da je dodanih 21% spremno da lansira inicijative vezane za društvene medije u svakodnevnom poslovanju. Najveći broj organizacija je jako slabo spreman da prihvati promenu da će društveni mediji doneti znatni boljitak njihovim organizacijama. Mnogi napori su još uvek u eksperimentaloj fazi, a samo 12% organizacija opisuje sebe kao efektivne korisnike društvenih medija.

D

Društveno vođeni procesi uništavaju tradicionalno približavanje poslovnim procesima. Društvene tehnologije dopuštaju ljudima da se povezuju, trguju, uče i inoviraju do sada neviđenom brzinom i lakoćom. Ove interakcije će se dogoditi u okviru mreže, ali je najčarobniji potencijal društvenih medija sposobnost da se znanje i uvidi kod ljudi koji imaju slabija saznanja podignu na mnogo viši nivo, kao i da se veze između ljudi istraže do nivoa koji je bio nepojmljiv do danas. I pored svega, još uvek postoji konfuzija oko vrednosti društvenih tehnologija koje se isporučuju. Mnogi poslovni i IT rukovodioci ovo ne razumeju. Mnogi postaju pametniji i ozbiljniji u istraživanju i eksploataciji ovih mogućnosti stvarajući novu dinamiku poslovanja. [40] [41] [42] [43] [44]

Šest stepeni razdvojenosti Osnovni pristup društvenim mrežama se na najbolji način može preuzeti iz knjige Nexus, autora Marka Bjukenena (Mark Buchanan). [45] Naziv “mali svetovi” dolazi iz eksperimenta sa pismima Stenlija Milgrema koji govori o tome koliko su ljudi u SAD međusobno povezani. On je poslao pisma slučajno izabranim ljudima u različitim gradovima sa instrukcijama kako ih poslati drugim osobama. Ako oni ne bi znali datu osobu, onda bi trebalo da pošalju pismo nekome ko možda zna tu osobu. Milgrem je otkrio da pisma koja su trebala da dođu na destinaciju, prethodno su prošla kroz ruke 5-6 ljudi. Ova teorija ja izazvala velike kritike. Bez obzira da li postoji šest stepeni razdvajanja i da li je ta teorija precizna, fenomen malog sveta se nezavisno može pronaći u nekoliko različitih mrežnih sistema – na primer: ćelijski metabolizam, Internet, jezik itd, a organizacioni principi društvenih mreža su skoro isti kao oni u malim svetovima. Ova osobina ima specifičan matematički značaj: zakon moći za distribuciju elemenata zavisno koliko mnogo veza postoji. I taj potpis je skoro identičan u

205

svim mrežama. Ono što možemo da vidimo je neka vrsta prirodnog poretka koji nam se čini pomalo misteriozan. Kompleksnost je takođe prirodni fenomen. U ovom obrascu zakona moći, nekoliko čvorišta su jako povezana, a rezultat toga je pravljenje rojeva, dok neka čvorišta imaju samo nekoliko veza. I u učionici možemo da vidimo istu pojavu. Profesor je čvorište koje povezuje sve studente, dok među studentima neki su bliže u vezi sa drugima, a sa drugima nisu. U malim odeljenjima, to možda ne igra značajnu ulogu, ali u velikim odeljenjima – sa 400 i više studenata – može da igra. U takvim odeljenjima profesor nije jedino čvorište niti je najveće. Neke veze između ljudi su očigledno jače od drugih. Jake veze rezultiraju iz interakcija tokom vremena i dovode do većeg poverenja, poštovanja i prijateljstva. Drugi aspekt malog sveta je fenomen koji je formulisao Mark Granoveter (Mark Granovetter). Oba tipa veza su jako važna. Jače veze igraju ulogu u motivaciji, podršci i identitetu. Slabe veze igraju takođe svoju ulogu. Granoveterovi radovi [46] [47] i naročito ovaj drugi “Snaga slabih veza” napisana 10 godina nakon prvobitnog rada pokazuju da slabe veze dejstvuju kao mostovi prema informacijama i izvorima različitim od onih mreža koje imaju jake veze. Društveno vođeni procesi razaraju tradicionalni pristup poslovanju. Društvene tehnologije dopuštaju ljudima da se povezuju, da budu u interakciji zajedno sa brzinom bez presedana i jednostavnosti. Pa ipak, tu postoji konfuzija ovo vrednosti koju društvene tehnologije pružaju. Zdravorazumski poslovni i IT rukovodioci ne dopuštaju sebi da gledaju sa satrane na sadržaj koji se genriše na ovaj način. Oni postaju mudriji vezano za ozbiljno istraživanje i moguću eksploataciju ovih alata. Mogućnosti koje im stoje na raspolaganju obećavaju dinamiku veza. Četiri glavna trenda simultano evoluiraju: Društvene mreže postaju zarazne i do kraja 2012 godine na njima se očekuje oko milijarda korisnika. Preduzeća će morati da se pozabave rudarenjem podataka kako bi otkrili informacije i obaveštenja unapred. [48] [49] [50] [51] [52] [53] [54] [55] Entuzijazam korisnika bi trebalo kanalisati da pokrene procese u oblastima kao što su inovacija, generisanje potražnje, marketing, distribucija i korisnička usluga. Prodavci poslovnih aplikacija su integrisani u društvene tokove i njihove aplikacije su granična linija između transakcionih alata i društvenog okruženja. Bolje rečeno – ta granica se polagano gubi. Dok poslovne mogućnosti pokreću neke društvene inicijative i investicije, strah i neizvesnost vode u nekativnost. Ili možda bolje rečeno: zaposleni ne smeju da imaju pristup društvenim mrežama. Jasne polise i čvrsta disciplina su sada potebniji nego ikad. Društvena rešenja su relevantna u poslovnim funkcijama koje se nalaze iza marketinga i korisničkih usluga.

206

Broj ljudi na društvenim mrežama je sve veći (preko 1.49 milijarde samo na Facebooku, 1Q15) [56] pa ova oblast prerasta u nove društvene alate podržane od strane Interneta. Svedoci smo milijardu tvitova i članova na društvenim sajtovima, kao i milionskh poseta na YouTubeu. Akumulacija ove konverzacije, komentari, ocene i rangiranje je već definisno kao “društveno obaveštavanje”. IT oranizacije imaju izazovne alate u svojim rukama. Kako to obezbeđuje vođstvo u prikupljanju obaveštenja i drugi napori da se integrišu ove kolektivne aktivnosti u procesima svakog preduzeća? Sa druge strane, mi imamo eksponencijalni rast u društvenim medijima, od blogova, Facebooka i Twittera do LinkedIna i Youtubea. Ovo nudi organizacijama šansu da se pristupi razgovorima sa milionima korisnika u svetu svaki dan.

Tri pokretača poslovanja preko društvenih mreža Pokretač 1: “Facebook” efekat zahvata nove tipove poslovanja Društveni mediji rastu eksponencijalno, ali oni istovremeno nisu i zabava za mnoge. To je novi poslovni kanal za povezivanje sa trenutnim i potencijalnim klijentima, partnerima i onima koji imaju uticaj na poslovanje. Društveno prisustvo postaje kritično za poslovanje. Bitna komponenta je i lokacija. Ako želite da stupite u kontakt sa drugim pojedincima, najbolja strategija je da idete tamo gde su oni., a danas pojedinci žive u društvenim medijima. [57] Evo i nekih primera: • Marketing: P&G koristi YouTube i Twitter u viral marketing kampanjama kako bi oživeo stari ukus svojih brendova • Linija za podršku: Twiter koriste na primer @DellCares ili @DeltaAssist i često dobijaju mnogo brže odgovore nego iz tradicionalnih kanala • E-trgovina: pronaći aplikciju za rešenje ovog problema na facebookstorefinder.com • Promocije: Domino's Pizza koristi Foursquare prijavljivanje i nagrađuje kampanje u Velikoj Britaniji. Na taj način su u 2011 povećali prihod za 29%. • Crowdsourcing: (pošto još nema pevoda ove reči na srpski jezik može se opisati kao: to je praksa organizacije da angažuje različite slobodnjake (engl. free-lancer) da rade na specifičnom problemu bilo da su plaćeni ili neplaćeni) Prikupljanje i sklapanje relevantnog kolektivnog znanja. • Analitika: ignorisanje “društvenog brbljanja” može izazvati pogubne rezultate Da se za trenutak podsetimo kratke istorije veba. Vidi se da je HTML 5 novi alat koji će zavladati svetskom scenom aplikacija. Najnekonvencionalnija nova očekivanja su da potrošači očekuju da će pristup veb sadržaju biti preko API. WEB APIji omogućavaju pristup veb sadržaju iz obilja mobilnih aplikacija, sistema za društvene medije i mešavina (engl. mash-up, mashup. Mešavina (mashup) kombinuje sadržaje iz više izvora kako bi kreirala novu aplikaciju ili uslugu.

207

Arhitektura veb aplikacija: Promena okoline veb aplikacija zahteva od inženjera koji rade na razvoju aplikacija da prihvate novi model arhitekture. U prošlosti, razvojni inženjeri su tipično koristili tradicionalnu klijent/server arhitekturu na n-nivoa za veb aplikacije. Ova arhitektura podržava da klijentski pretraživači koriste HTML i plug-in klijentski kod. Klijent se povezuje na prezentacioni sloj koji se nalazi na aplikacionom serveru. Prezentacioni sloj se tipično implementira upotrebom tehnologije koja se naziva dinamički rendering, kao što je ASP.NET ili JavaServerPages (JSP). Ovaj prezentacioni sloj koji implementira aplikacionu osnovu poslovnu logiku, koja se povezuje sa raznim resursima podataka preko sloja za integraciju. Ovaj model je efektan za podršku tradicionalnih veb aplikacija. Problem je da su veb aplikacije sve manje tradicionalne. [57] Zato se pristupa tkz arhitekturi postmoderne. Novi veb zaheva modifikovanu i osveženu arhitekturu. Aplikacije koje trče na veb serverima (tj veb aplikacije) trebalo bi i moralo bi da – preko veb protokola – podrže mnoga klijentska okruženja: • Desktop klijent pretraživač (na primer HTML) • Bogate desktop aplikacije (na primer aplikacije koje se uklapaju u kontejnere ili prirodne aplikacije) • Mobilne aplikacije • Bogate mobilne aplikacije • Mešovite aplikacije • Društvene aplikacije • Bilo koje udaljene aplikacije ili usluge Veb aplikacije zahtevaju mnoge slojeve i komponente. Slojevi su slični slojevima u tradicionalnom veb modelu, ali su mogućnosti i karakteristike individualnih slojeva promenjene: Klijentski sloj može da bude pretraživač, ali može da bude (i često je) programska klijentska aplikacija. Čak i klijentovi pretraživači tipično sadrže korektnu količinu interfejsa i interakcijske logike. Aplikacija izlaže svoje mogućnosti preko velike količine interfejsa, protokola i interakcijskih stilova. Podržava tanke klijente preko minimalne količine koda na strani klijenta koristeći tradicionalno HTML. Takođe podržava i “maternje” klijente kako na mobilnim tako i na desktop uređajima, kao i na drugim aplikacijama ili uslugama, preko različitih APIja (kao što su SOAP ili REST). Trebalo bi da podrže i asinhronu obradu i obaveštavanja preko APIja. Sloj za kontrolu obezbeđuje značajno veću funkcionalnost nego prezentacioni sloj u tradicionalnom modelu. Odgovoran je za kontrolu i koordinaciju interakcije klijenta sa serverom - koordinira prezentaciju i upravlja stanjem i tokom aplikacije. Podržava personalizaciju i kontekstualizaciju.

208

Sloj za poslovnu logiku je istovetan funkcionalnom sloju u tradicionalnoj n-slojnoj arhitekturi. Upravlja procesom protoka, izvodi ocenu i implementira poslovna pravila i algoritme. Sloj za pristup podacima je istovetan sloju za integraciju u tradicionalnoj n-slojnoj arhitekturi, tako da veb aplikacije postmoderne prihvatanju raznorodne izvore podataka, kao što su XML dokumenti, usluge i ostali punjači podataka.

Pokretač 2: ekonomski pritisak da se optimizuje Mnogi klijenti su nesposobni da artikulišu koje dobiti očekuju da dostignu uvođenjem društvenih medija kako bi postali više kolaborativniji. To smanjuje želju za dostizanjem uspešne implementacije. Najuspešnije inicijative u društvenim medijima rešavaju realne poslovne probleme. KPI (engl Key Performance Indicator, Ključni indikator izvođenja) uticaj je realan i relevantan za poslovanje. Mora da bude jasno kako će kolaboracioni projekat pozitivno da utiče na ključnu metriku izvođenja preduzeća. Evo i kratke liste odnosa poslovnog fokusa i primera merenja ključnih performansi: • marketing – udeo na tržištu • korisničke usluge – odgovor kupca • razvoj proizvoda – vreme do izlaska na tržište • ljudski resursi – efikasnost regrutovanja • prodaja – procenat zaključenja prodaje • vođstvo – operaciona efikasnost

Pokretač 3: druželjubivost mreža Prenošenje poruka preko društvenih medija je lako. Ovaj pojednostavljeni prilaz širi se kompanijskim komunikacijama na ostale kanale. Što veća vrednost i više izazova za implementaciju će stići iz inicijaitiva kreiranih da se u njima učestvuje, uči iz njih i angažuje se preko društvenih softvera i alata u radnom prostoru, kako bi se susreli sa spoljnim udruženjima i društvenim vebom. Upotreba društvenih medija za komunikaciju je dobro mesto za početak. Danas, komunikacija preko društvenih medija postaje osnovni kanal. Svakako, do 2015, preduzeća bi trebalo da uključe društvene medije u njihove standardne komunikacione procese. Organizacije svih tipova koriste tradicionalna sredstva, kao što su telefoni, direktni e-mailovi ili vebsajtovi, kako bi informisali svoje konstituente. Maloprodavac može da napravi, na primer, ponudu potencijalnim kupcima. Proizvođač može da pošalje raspored proizvodnje svojim dobavljačima. Banka može da upozori svoje štediše na nove kamatne stope. Društveni mediji čine da dođemo do šire publike na mnogo lakši način. Maloprodavac može da napravi ponudu potencijalnim kupcima preko tvitera. Proizvođač može da kreira dobavljačko okruženje preko podele informacija. Banka može da koristi Facebook kako bi obavestila svoje štediše o bitnim događajima i novim kamatnim stopama.

209

U mnogim situacijama, fokus napora društvenih medija je da se komunikacija proširi van granica grupe. Realna snaga društvenih medija svakako dolazi iz interakcije između članova društvene mreže. Ta činjenica nam daje mogućnost da povećamo nivo kolektivnog obaveštavanja, pronađemo eksperte, kultivišemo zajedničke interese, istražimo strukture za dejstvo u vanrednim situacijama. Organizacija treba da zna da je će neki članovi njihove mreže biti takođe članovi i drugih mreža. Ove granice zatežu most duž grupa i iz tih razloga postoje kritična čvorišta u komunikacionom procesu. Postoje takođe mreže koje su van domašaja i pogleda organizacije. Te mreže su potencijalni izvori korisnih uvida i one mogu da uključe ključne uticajne članove do čijeg je mišljenja stalo organizaciji. Alati za društvenu analitiku trebalo bi da pomognu rukovodiocima društvenog poslovanja da identifikuju i istraže veze između ovih “skrivenih” mreža.

Planiranje scenarija Planiranje scenarija je metod za strateško planiranje gde se poznate činjenice kombinuju sa alternativnim trendovima kao bi se stimulisalo promišljanje, a pažnja usmerila na fleksibilne procese planiranja. Van domašaja i pretpostavki, uključujući društvo, tehnologiju, politiku i ekonomiju scenariji podvlače rang mogućih budućnosti, ali samo jedan scenario nije poželjan. Analizirajući oba kraja spektruma scenarija, omogućava se uvid u opseg potencijalnih budućnosti. Vremenski okvir scenarija opisan ovde je tri do pet godina. Ključni izazov je da se ide iz scenarija u odluke. U ovom slučaju ćemo da posmatramo scenario koji će da dominira korporacijskim interesima. Na suprotnom kraju ovog spektra je okruženje gde vladaju interesi udruženja. Drugi scenario istražuje kako se razvijaju modeli organizacije bilo u familijarnoj korporacijskoj strukturi koja je bila u funkciji u prethodnih 125 godina, ili da se razmotri uvođenje slobodnije, opt-in varijante. Kontrast ova dva scenarija dovodi do uvida u dinamiku društvenog poslovanja.

Pet potrošačkih trendova koje morate da poznajete Globalna potrošnja u maloprodaji iznosi od 18 do 20 triliona USD (od čega 2 triliona USD otpada na proizvode namenjene obradi digitalnih informacija i zabavi), a žene kontrolišu oko 80% od tog iznosa. [58] Više izveštaja o potrošnji označava da nacionalna potrošnja opada u razvijenim državama, a jedino strogo raste u ekonomijama koje imaju brz rast: u Indiji i Kini. Na vrhu je jak porast srednje klase velikih (najveći rast u potrošačkoj grupi) upravo u tim državama. U razvijenim ekonomijama, potrošači troše mnogo opreznije, oslanjajući se na finansijske uslove na tržištu, zanemarujući vrednost brendova. Čak za B2B organizacije, potoršači bi trebalo da utiču na kupovne navike. Donja linija: shvatanje potrošačkog okruženja i potrošnje je kritično za održavanje tržišta i podele prihoda. Ako želite da rastete, morate da posmatrate potrošače u tržištima u razvoju. Potrošačko

210

okruženje će čak indirektno uticati na uspeh u B2B organizacijama, koje treba da budu svesne aktivnosti u njihovim lancima snabdevanja.

Informisani potrošač Nailazeća konzumerizacija u IT učinila je informaciju mnogo dostupnijom nego ikad ranije i porast skladišta sa podacima, društvenih medija i “Internet stvari” raste eksponencijalnom brzinom. Pretraživačke mašine kao što su Google, Bing i Baidu obezbeđuju pretraživanje informacija na jednostavan način, ali uvode značajne nove pozicije. Skorašnje akademsko istraživanje [58] sugeriše da ljudi gledaju na Internet kao na spoljašnju transaktivnu memoriju i da očekivanja vezana za buduće pristupanje smanjuje nivo poziva samih informacija, ali povećava broj poziva i gde ih naći. Pojačano se oslanjamo na druge ljude (ili sisteme) kako bi oni pamtili za nas. Velika je briga za pojačano shvatanje da algoritmi pretraživačkih mašina reflektuju i kulturne i lične sklonosti kako bi potencijalno izobličile pogled koji reflektuje našu vlastitu percepciju (tkz “filter mehur”). Jednako brine povećana nemogućnost da se odvoje činjenice od fikcija i podaci od utisaka na Internet. Organizacije bi trebalo da shvate kako korisnici menjaju svoj pristup otkrivanju informacije i aktivno upravljaju njihovim profilom radi optimizacije isporuke informacije pod njihovom kontrolom. Ne možete da prekinete isporuku informacija (nema informacije koja vodi u vakuum koji je napunjen spekulacijama), ali vi možete da kreirate kontekstulano povezan odgovor koji isporučuje ne samo informacije, već i korektan kontekst. U pretraživačkom okruženju kojim dominira komparativno pretraživanje izazov je napraviti željeno upoređenje posebno za nediferencirane komodizovane proizvode i usluge.

Društveni potrošač Društveno umrežavanje je glavna (u mnogim situacijama) jedina aktivnost za Internet korisnike i saobraćaj za društvene veb sajtove, kao što je Facebook porastao eksplozivno u prethodnih nekoliko godina. Značaj ovih diskusija se ogleda na mnogim sajtovima. Usred bezbroj trivijalnih i svakodnevnih diskusija, ljudi pitaju i dobijaju preporuke u vezi proizvoda, usluga i organizacija. Studije su pokazale da 70% korisnika izveštavaju da preporuke prijatelja na Facebooku utiču na njihove odluke o kupovini. Dugoročnije studije vezane za poverenje (www.edelman.com) jasno pokazuju da ljudi više žele da kupuju od organizacija kojima veruju (a ne od onih kojima ne veruju) i da je mišljenje vršnjaka ili prijatelja ključna odrednica poverenja za konačnu reputaciju. Povratna sprega, “ocene zvezdicama” i učešće korisnika na vebu su samo snažni uticajni faktori onoga što drugi ljudi kupuju. Preduzeća moraju da reflektuju ove nadolazeće trendove i da prošire postojeće društvene medijske strategije u integralne digitalne strategije koje ne reflektuju već i kanališu diskusiju. Cilj je da se angažuju mnogo dublje i izgrade na činjenici da korisnici pojačano pretražuju iz emocionalnih razloga i traže kompanije koje mogu da ih podrže kada ne problem naiđu. Društveni sajtovi su postali mnogo važniji kao marketinški kanali, ali bi trebalo da budu uključeni u širu strategiju kako bi povećali saobraćaj na kontrolisanim veb sajtovima, tamo gde je to neophodno. Kompanije kao što je Coca-Cola i Nabisco su izvestile značajan (4070% godišnje) pad u poseti njihovim veb sajtovima, dok su društveni sajtovi beležili brz rast. 211

Saglasno Webtrends, 68% kompanija sa liste Fortune 100 beleže negativan rast njihovih veb sajtova u prethodnih 12 meseci. Cilj je da se korisnici povežu na emocionalni način kako bi postali jači (ili sublimalni) advokati vaših proizvoda ili usluga. Propust u postavci vodi ka jakom i brzom eskaliranju negativnih osećanja koja mogu da budu razorna, ako ne i fatalna.

Individualizovani potrošač Čak i u tradicionalnim “kolektivnim društvima”, kao što su Kina ili Japan, gde pojedinici prihvataju ograničene izbore u korist većih zajednica, mi vidimo narastajuću eroziju “velikih društava” baziranih na društvenom kapitalu. To se ogleda u promeni potreba kućnih zaliha, obrazovnih potreba, izbora jela, transportnih potreba i praktično svakog proizvoda i poslovne usluge. Ne kao suprotnost ovom konceptu, koncept društvenog potrošača koji može da se pojavi, ali čini i izazove predviđenog okruženja i izgradnju povratka kupovini u istoj radnji, čini izazov većim nego ikad. Moćni potrošači su dobro informisani, dobro povezani i nisu spremni na kompromise zarad dobiti drugih. Kao paralelan, ali međusobno povezani trend, novi individualizam erodira tradicionalne hijerarhijske strukture i kanale “pritisaka na snabdevanje” kako bi kreirale mnogo asimetričniji poslovni pejzaž, gde se moć premešta sa dobavljača na nove potrošače u procesu koji menja konvencionalne organizacione strukture i tradicionalni marketing. Organizacije moraju da dodju do pojmova sa odlazećim i evoluirajućim asimetričnim tržištem u kome individualna snaga raste do nivoa organizacione moći, ali gde pojedinci i dalje traže nove izvore emocionalne rezonanse i druženje preko virtuelnih sredstava sa pojedincima, udruženjima, proizvodima, uslugama rušeći pri tome postojeće kulturne i geografske granice.

Kontekstualni potrošač Nekoliko dekada tehnološkog razvoja dovelo je do okruženja u kojem neverovatno sofisticirani i moćni uređaji mogu da se proizvedu po neverovatnim cenama. Najčešće samo nekoliko korisnika ikada iskoristi samo deo mogućnosti i u mnogim slučajevima, dodatne funkcionalnosti postaju negativne umesto što je dobitak od tog uređaja potpun. Najviše korisnika želi da koristi jednostavne uređaje koji su intuitivni za korišćenje i čije bi funkcionalnosti trebalo da se otkriju eksperimentisanjem. Svakako, jednostavnost nije izvinjenje za nedostatak funkcionalnosti, što je relevantno potrebama kupaca (na primer profesionalci naspram početnika). Moderni tableti su izgrađeni usled potrebe, jednostavni su, imaju intuitivni korisnički interfejs sa ikonama umesto sa složenim okruženjem koje se tradicionalno oslanja na uređaje većih dimenzija. Kako tehnologija postaje sve više utkana u tkivo svakodnevnog života, uspešni uređaji će biti oni koji jednostavno rade. U narastajućim oblastima kao što je zabava, kućna nega, kontrola okoline i mnoge druge, želimo rezultate umesto da se upetljamo u proces njihovog dostizanja. Ove ideje takođe utiču na razvojnu prirodu interfejsa čovek-računar, gde prirodni korisnički interfejsi dopuštaju pojedincu da kontroliše uređaje bez korišćenja dodatnih elemenata (npr negde se koristi sopstveno telo kao ulazni

212

uređaj) privlače pažnju. Uređaji sa višestrukim dodirom i novi Kinect kontroler za video igre su klasični primeri. Ovi principi se primenjuju podjednako na usluge, gde su app storeovi i e-knjige isporučeni momentalno zahvaljujući najpre tehnologiji. Kompanije moraju da prepoznaju inženjerskiorijentisane i tehnološki-centrične pristupe koji dominiraju poslednjih nekoliko dekada i počinju da prepoznaju realne potrebe korisnika, intuitivne proizvode, usluge i interfejse na postojećim sistemima.

Angažovani potrošač Pojam “igrifikacija” (engl. gamification) je možda nov, ali podvlači principe koji su stari kao i vreme, koji danas imaju mnogo jasnije značenje. Istovremeno, pojam (kao što je slučaj sa idejom “ozbiljnih igara”) poseduje značajno mesto u poslovnom okruženju, potencijalno trivijalizujući važne skupove mehaničkih principa. Igrifikacija predstavlja primenu mehanike igara na veći opseg situacija i efektivno opisuje kako su ljudi motivisani i kako najbolje operišu u cilju dostizanja željenih posledica. Jednostavno upravljanje vremenom je primer – postavljamo ciljeve i osećamo se dobro kada ih dostignemo, često dajući sebi nagradu (sada idemo kući!). Porastom onlajn igara, posebno kada je reč o veb baziranim društvenim igrama kao što su FarmVille kompanije Zynga, kritična uloga shvatanja mehanike igara će biti rasvetljena. Realizacija SCVNGR knjige igara (http://techcrunch.com/2010/08/25/scvngr-game-mechanics/) – opisuje nekih 47 principa, koji razbijaju mehaniku igara u sastavne delove, dozvoljavajući im da budu primenjene u ostalim situacijama, markirajući značajan korak ka ostalim organizacijama. Retrospektivno, naučnici koji se bave ljudskim ponašanjem bi trebalo da objasne ove principe (i zašto su oni tako efikasni). Igrifikacija isporučuje mnoge mogućnosti za promenu okruženja i povećanje angažovanja – od izazovnih problema do treniranja radne snage za pojedinačno iskustvo, ili improvizujući produktivnost zaposlenih. Postoji mnogo mogućnosti koje zahtevaju promene okruženja i povećano angažovanje. U datom primeru, Britansko ministarstvo za rad i penzije (U.K. Department for Work and Pensions (DWP)) koristi mehaniku igara da kreira tržište igara koje su nazvali “Ulica ideja” za razvoj inovacija od ideje do poslovnih slučaja u angažovanju okruženja namenjenog čoveku. U prvih 18 meseci, “ulica ideja” je imala 4,500 korisnika i generisala 1,400 ideja od kojih su 63 otišla dalje u implementaciji, što je rezultiralo dobit od 21 milion funti sterlinga. Ostale “ozbiljne igre” uključuju “Svet bez nafte” (videti www.worldwithoutoil.org/) i Aj-Bi-Em koji je koristio iste principe u svojoj CityOne inicijativi (www-01.ibm.com/software/solutions/soa/newsletter/aug10/cityone.html). Shvativši moć ovih principa vrši se istraživanje kako oni mogu da se primene na vašu organizaciju u cilju povećanja performansi i povećanja produktivnost.

213

Glava 12 Sadržajno zavisno računarstvo adržajno zavisno računarstvo (engl Context-aware computing, računarstvo zavisno od sadržaja) je vezano za poboljšanje korisničkog iskustva kupaca, poslovnih partnera i zaposlenih upotrebom informacija vezanih za osobe ili okruženje objekata, aktivnosti, veza i preferenci u cilju shvatanja potreba korisnika i pružanja proaktivne usluge sadržajem koji je najprikladniji kako kad su u pitanju proizvodi tako i usluge. Kompanije bi trebalo da koriste računarstvo zavisno od sadržaja kako bi bolje “ciljale” potencijalne kupce, povećale intimnost sa kupcima i podigle nivo produktivnosti i saradnje.

S

Računarstvo zavisno od sadržaja Bez napretka u oblasti računarstva u oblaku iskustvo koje bazira na sadržaju će “proterati” specijalizovane implementacije. Oblak je to zajedničko tkivo koje povezuje iskustvo koje zavisi od sadržaja. Sadržaj nije samo u vezi korisničkog iskustva. On igra veliku ulogu u oblikovanju zahteva vezanih za usluge. Računarstvo zavisno od sadržaja značajno podiže nivo briga vezanih za bezbednost i privatnost. Obrnuto, poboljšanja na polju privatnosti i bezbednosti će značajno da povećaju sadržaj informacija. Sadržaj se strateški uklapa u konvergenciju mobilnih, lokacijskih, društvenih i tehnoloških poboljšanja. Sadržaj će biti izvor diferencijacije za softver, priručne uređaje, mobilne mrežne operatore i komunikacione dobavljače. Pošto su dobavljači na početku razvojnog ciklusa njihovo pozicioniranje po pitanju sadržaja počinje preko fokusa na mobilnost, lokacione ili društvene platforme. Postoji pet pitanja koja bi trebalo adresirati u različitim delovima kompanije i njihovim IT organizacijama. Prva dva gađaju korisničko iskustvo: trgovinu velikih razmera i poboljšanje karakteristika sadržaja poslovanja. Ali korisničko iskustvo mora da bude izgrađeno na aplikaciji i sadržaju – ono ne može da postoji u vakuumu. Treće ključno pitanje računarstva baziranog na sadržaju je da postoje fenomeni vezani za sadržaj dodiruju mnoge IT oblasti, uključujući bezbednost, mobilnost, oblak, razvoj aplikacija i strategije prepoznavanja obrazaca. Šta će dovesti sadržaj u predvorje ITa? Četvrta ključna inicijativa je verovanje da svest o sadržaju kreira nove, značajne tržišne mogućnosti za komunikacione usluge provajdera, softverske i tehnološe dobavljače. Na kraju, peto ključno pitanje se bavi potrebama preduzeća da postave planove implementacije zajedno sa računarstvom zavisnim od sadržaja.

215

Sadržaj: tamo gde se presacaju mobilni, društveni, digitalni i fizički svet Sadržaj preslikava digitalni svet u fizički svet. Računarstvo koje bazira na sadržaju proučava se još od 1990tih i omogućava iskusnim projektantima da povežu fizičku, elektronsku i mobilnu trgovinu u cilju poboljšanja produktivnosti u trgovini. U 2011 godini, fokus je bio na korisničkom interfejsu – pojedinačne aplikacijie, individualne platforme – koji su koristili ručnu, ponekad komplikovanu navigaciju, redundantne ulaze, neadekvatne i neobične kanale i nešto personalizacije sa ograničenom integracijom. Uopšteno, današnji potrošači ne očekuju iskustvo iz različitih kanala prodaje i poslovne aplikacije koje se fokusiraju na pristup preko portala. Smer kojim će se ići je optimizacija pojedinačnog iskustva i kanala interakcija. Do 2015 godine, napredak u razvoju pretraživača koji baziraju na proširenoj stvarnosti (engl Augmented Reality), u oblasti proizvodnje displeja i fokus na softveru, provajderi uređaja i usluga koji baziraju na iskustvu korisnika – unakrsne aplikacije, unakrsne sesije, unakrsni kanali i unakrsne platforme – će ležati kao osnova preduzeća za redefinisanje korisničkog iskustva. Do 2015, personalizacija će biti očekivana pojava od strane korisnika i za ciljane korisnike i za pojedinačne slučajeve. Kompanije će otkriti prednost uvođenjem visoko presonalizovanog sadržaja pravovremeno u prave kanale. Postoji značajna razlika u zrelosti ekonomija u fazi rasta. Glavno bojno polje između maloprodavaca, izdavača platnih kartica, provajdera sadržaja leži u preklapanju fizičkog i informacionog ekosistema. Aplikacije, identitet i zavisnost od sadržaja će postati deo kompanijske smene na infrastrukturu koja bazira na bezbednije sadržaje. Do 2015 godine, projekcije prikazuju napredak u razvoju i iOS i Android kao i Windows Phone operativnih sistema. Očekuje se da ovakve telefone poseduje 1.8 milijardi ljudi širom planete. Dobavljači već sada imaju veliku količinu informacija o digitalnim navikama (navikama pretraživanja, uređajima, aplikacijama, potrebama da se preprave korisnički interfejsi). Do 2015, ovi dobavljači će imati kompletirane i spoljašnje i unutrašnje 3D baze podataka tako da će moći da prate svakog korisnika 24/7 sa preciznošću od 2-10 metara. Prema nekim studijama kompanije Gartner, u Ujedinjenom kraljevstvu, Francuskoj, Kanadi i SAD oko 27% opšte populacije će želeti da razmenjuje informacije za identifikaciju, dok će dodatnih 50% biti opt-in u nekim slučajevima. Ovo zajedno dovodi do broja od 40% ukupno instalirane baze potrošača koji će želeti da koriste mobilne telefone pri kupovini. Sa trenutnom brojkom od 720 miliona ljudi koji koriste instaliranu bazu pametnih telefona, dolazimo do projekcije od 10% svetske populacije koja je već spremna na ove promene. Sa druge strane, kompanije koje izdaju kartice i maloprodavci trenutno poseduju važne transakcione informacije o osobi i društvene platforme kao što su Facebook će im omogućiti neki uticaj, ali sveprisutnost uređaja sugeriše da su ovi provajderi izvor 216

sadržaja, ali da ne mogu da isporuče “poslednji kontekstualni momenat izbora.” Analize govore da će sadržaj da zahvati 96 milijardi USD potrošnje u istom vremenskom okviru, dok će istovremeno preko 15% svih finansijskih transakcija biti validirano upotrebom informacija sadržaja. S obzirom da ovih 96 milijardi USD predstavlja oko 1% svetske potrošnje potrošača, to znači da će opredeljenja potrošača biti za 10% njihovih transakcija, dajući prodavcima mogućnost da “hanibalizuju” pozicije provajdera finansijskih usluga i maloprodavce.

Koje su tehnologije preoblikovale iskustvo u periodu 2012 - 2015 Računarstvo bazirano na sadržaju adresira korisničko iskustvo kao nauku – povezivanjem naučne prezentacije sadržaja i korisničkog iskustva sa poslovnim ciljevima. To je jedan od trendova u ovoj dekadi koji poseduje najveću razornu moć. Provajderi mreža i mobilnih usluga su već značajno investirali u ovu oblast, finansijske organizacije u finansijske usluge, dok su zdravstvo i maloprodaja na početku ere koja će im doprineti da povećaju produktivnost i mogućnosti za povećanje prihoda. Razaranje izazvano računarstvom baziranom na sadržaju će obuhvatiti glavne korisnike, tehnologiju i promenu poslovanja, uključujući promene u bezbednosti i aplikacionom programiranju, kao i interesovanju vlada da reguliše kontekstualni pristup informacijama i kontrolu. Informacioni model postaje kritičan što više preduzeća gradi veze sa provajderima sadržaja u cilju isporuke usluga bogatim sadržajem. Pošto preduzeća imaju veze sa više od jednim provajderom, kritično je da vaši informacioni modeli budu dovoljno fleksibilni da prihvate ove veze. Primeri uključuju kompanije Affectiva, StarHub, Music Online, koji su naprvili uređaje i analitiku da otkriju i analiziraju emocije, kao i EmotionML.

Računarstvo zavisno od sadržaja i bezbednost Računarstvo zavisno od sadržaja je tehnologija koja koristi informacije vezane za sadržaje (na primer korisnički identitet, lokaciju uređaja, aktivnost i vreme) su kompleksne i preklapajuće veze sa informacionom bezbednošću. Kada se implementiraju adekvatno, tehnologije koje baziraju na sadržaju nose sa sobom potencijal da isporuče povećani prihod, povećaju produktivnost zaposlenih i isporuče superiorno iskustvo krajnjeg korisnika. Svakako, iste tehnologije bi trebalo da uvedu ozbiljne rizike u bezbednost podataka i da unište kompanijsku reputaciju vezanu za brendove. To su vrlo ozbiljne brige za rukovodioce koji se bave bezbednošću.

217

Glava 13 Strategije prepoznavanja obrazaca

U

svakodnevnom životu, ljudi često kažu: “Mislim da vidim obrazac.“ Obrasci su svuda oko nas. Oni su u našem govoru, pismu, slikama, nauci, društvenom opažanju itd. Obrasci su naročito korisni kada nam je potrebna gruba verzija onoga što posmatramo, radi lakšeg manipulisanja. Kada ljudi pomenu „obrazac“, oni idu jedan do dva nivoa dalje od osnovnog koncepta. U slučaju poslovanja i ITa, postoji bezbroj mesta gde se posmatranje sirovih podataka jednostavno čini mnogo komplikovanim, da bi se sa njima operisalo. Poznato je da poslovni izvršioci čitaju mnoge izveštaje ili spredšitove i stalno pitaju one koji su te izveštaje pravili šta ti obrasci u izveštajima predstavljaju. Kako bi kompanije trebalo da imaju osećaj za sve te podatke koji izlaze iz poslovnih apliakcija, sistema za upravljanje sadržajima, mobilnih uređaja, operacionih tehnologija i društvenih mreža? Verujemo da je ključ da se primeni osnovni fokus na obrasce koji bi trebalo da odgovori na tri ključna pitanja: Šta vam sve te informacije govore? Šta bi vi po tom pitanju trebalo da uradite? Da li akcije koje preduzimate – funkcionišu?

Strategije za prepoznavanje obrazaca Kompanija Gartner je razvila Strategije za prepoznavanje obrazaca. [59] Ekonomsko okruženje proizašlo iz recesije će forsirati poslovne vođe da gledaju u svoje mogućnosti za rast i takmičarsku diferencijaciju na novi način. Do danas, strateško korišćenje informacija je bilo ograničeno na izuzetno klasične pristupe koji su jedino obezbeđivali očigledne indikatore kao što su ekonomsko zdravlje, mogućnosti za rast na tržištima u razvoju, želje kupaca i nove tržišne kanale. Umreženo, globalno tržište obezbeđuje neke nove izazove za ponovno otkrivanje starih poslovnih modela koji su izgrađeni u prethodnih 50 godina. Postoje neki novi izvori informacija i uticaji koji se uzimaju u obzir i istražuju – sloboda masa, moć

individualnog blogera da utiče na imidž kompanije, činjenica da potrošač sada kupuje kao član zajednice i da samim tim može da utiče na kompaniju da kreira proizvod po njegovom ukusu. Tragično, najveći broj komapnija i vlada danas veoma puno investira u tradicionalne procese i misli da ne treba da osluškuju ili da imaju osećaj za nove signale. U stvari, mnogi nisu čak ni pokušali da čuju nove signale promena – oni ne traže neočekivano. Da su to uradili, najnovija ekonomska kriza koja je zahvatila ceo svet, mogla je da bude izbegnuta. Ali nije dovoljno da samo tražimo promene u društvenim, ekonomskim, političkim pejzažima, kao i pejzažima okruženja. Organizacijama su potrebni načini da ocene da li čuli i delovali adekvatno. One takođe imaju potrebu da traže obrasce, ne samo iz informacija, već takođe iz aktivnosti ljudi i procesa. Iz tih razloga, Gartnerova nova istraživanja u oblasti strategija na bazi obrazaca istražuju discipline i tehnologije u cilju otkrivanja ovih novih i jedinstvenih signala. Nisu sva razmišljanja vođena prepoznavanjem obrazaca. Ali oni koji vrše analizu podataka i koji žive u svetu prepoznavanja obrazaca nam govore da predviđanje onoga što može da se desi može da pomogne da se krajnji rezultati promene. Takmičarska prednost i preživljavanje su u vezi prepoznavanja i delovanja po tim obrascima u samom početku. Izvršavanje strategija na bazi obrazaca će zahtevati od organizacija da traže obrasce i signale, analiziraju ih i ovo uvedu kao disciplinu koja se neprestano ponavlja kako bi došli do odgovora. Gartnerova definicija za strategije na bazi obrazaca je: [60] Strategije za prepoznavanje obrazaca obezbeđuju okvir za proaktivno traženje obrazaca iz tradicionalnih i netradicionalnih informacionih izvora, modeliraju njihov uticaj i prilagođavanje saglasno zahtevima obrasca. Strategija na bazi obrazaca omogućava preduzećima da identifikuju i odgovore na rizike i mogućnosti pre nego što to uradi konkurencija. Zato preduzeća moraju da se prvo sretnu sa mogućnostima, definišu probleme pre nego što unište svoje poslovanje i da se izvuku sa tržišta pre nego što ono uspori ili da naprave one strateške poteze koji zahtevaju uvid u budućnost. Preduzeća treba da kreiraju nove mogućnosti za sebe primenjujući stretegije na bazi obrazaca na nove vrste informacija, kao što su društveni mediji, mobilni podaci i ostale basene “velikih podataka”. Strategije na bazi obrazaca dolaze u više različitih oblika, zavisno od tipa organizacija koje ih upošljavaju, ciljeva koji se pred njih postavljaju i industrija sa kojima se takmiče. Stretegije na bazi obrazaca postaju jednostavnije ako se koriste alati za poslovno obaveštavanje da analiziraju transakcione informacije ili kompleksne rangove

Strana 219 Internet tehnologije

tehnologija i disciplina kako bi analizirali kompleksne događaje, nestrukturisane podatke u mrežama društvenih medija i podatke u pokretu. Strategije na bazi obrazaca uključuju mnoge oblasti koje ranije nisu bile tipično spojene u jedinstveni okvir za poslovanje i IT: Analitika i poslovno obaveštavanje [61] Upravljanje kompanijskim informacijama, arhitektura kompanijskih informacija Upravljanje poslovnim procesima, poslovne aplikacije Upravljanje rizicima i žalbama Upravljanje promenama Arhitektura orijentisana ka uslugama, obrada kompleksnih usluga i računarstvo u oblaku Poslovni i IT rukovodioci bi trebalo da se fokusiraju na četiri discipline u uspešnom prilagođavanju strategija na bazi obrazaca: traženje obrazaca, napredovanje u operacionom tempu (optempo), kulturi koja bazira na performansama i transparentnost. Mi nastavljamo da istražujemo svaku oblast do detalja kako bi poslovnim vođama obezbedili savete u izgradnji i sazrevanju ovih organizacionih disciplina kao i u istraživanju tehnologije koja omogućava i podržava strategije na bazi obrazaca. Traženje obrazaca se fokusira na kompetencijama, aktivnostima, tehnologijama i resursima kojima se izlažu signali koji mogu da dovedu do obrazaca koji će imati pozitivan ili negativan uticaj na strategije ili operacije – fokusirajući se na one oblasti rizika i inovacija/mogućnosti za vaše poslovanje. Traženje obrazaca označava pogled unutar ili van same organizacije i uključuje istraživanje nove moći kolektivnih aktivnosti neistraženih izvora obrazaca. Pojam “optempo” je prvo uveden u vojsci sa ciljem da opiše različite dimenzije brzine. Prema “USMC Warfighting Manual” [62], brzina u vremu je tempo – stalna mogućnost da se brzo izvršava. Upoređenja radi, optempo je za vojsku ono što je ritam za poslovanje. Šire definisano, optempo je relativna brzina kojom organizacija izvodi svoje dnevne aktivnosti. Relativna brzina je saznanje kada da idemo brže, kada da usporimo ili korigujemo kurs kada to obrasci pokažu ili kada se okolnosti promene. Instaliranje kulture koja bazira na izvedbi služi kao sredstvo za upravljanje uticaja promena na organizacione obrasce, prati progres i vodi željeno ponašanje duž cele organizacije. Kultura bazirana na izvedbi omogućava organizaciji da nadgleda glavne indikatore promena, a izvedba se koristi da

Strana 220 Internet tehnologije

omogući promene preko iskorišćenja organizacionih resursa do metrike za strateško izvođenje. U kontekstu strategija baziranih na obrascima, transparentnost predstavlja demonstraciju korporativnog zdravlja i strateške upotrebe transparentnosti za diferencijaciju. Ako organizacije proaktivno uključuju transparentnost iz kvartalnih finansijksih rezultata do upotrebe skupa pravih očekivanja u traženju novih obrazaca i odgovorima na postojane rezultate, ova proaktivna upotreba će omogućiti da se dođe do novih tržišta, omogući upliv u nove fondove do kojih konkurenti ne mogu da dođu i da se demonstrira diferencijacija kupcima i dobavljačima.

Strana 221 Internet tehnologije

Glava 14 Konzumerizacija a tržištu mobilnih i bežičnih uređaja vlada nikad veća konfuzija. Tržište postaje sve kompleksnije pa očekujemo pojavu sve većeg broja novih uređaja, usluga i aplikacija do 2015 godine. Na zrelim tržištima, pametni telefoni su pojedinačno vodeća i značajna pokretačka snaga i u potrošačkom i u korporativnom segmentu. Na primer: zaposleni se sve više ponašaju kao potrošači, zahtevaju veći izbor uređaja. Istraživanja u oblasti potrošačkih uređaja govore o novoj strategiji: “donesi svoj vlastiti” IT. Razlike između ponašanja potrošača i zaposlenih se sve više smanjuju.

N

Okruženje potrošača se takođe menja. Onlajn aktivnosti se prebacuju sa PC i veb kanala na mobilne kanale jer pametni telefoni postaju popularniji i dostupniji. Tradicionalne aktivnosti kao što je gledanje televizijskog programa i čitanje novina dramatično opadaju. Za posledicu imamo velike promene u potrošačkom i korporacijskom poimanju mobilnosti. Postoje mnoge mogućnosti za inovacije i isporuke novih usluga i iskustva od strane potrošača. Razlog je prost – ovi uređaji i usluge su dostupni potrošačima i oni žele da ih koriste i kao zaposleni. Društvene promene pokretane mobilnošću i pametnim telefonima odnose se pojedinačno na tinejdžere koji će biti sledeća generacija zaposlenih i potrošača. Na osnovu istraživanja britanske kuće Ofcom [63], britanski srednjoškolci su, nakon pojave pametnih telefona povećali vreme koje provode u zabavi i učenju preko pametnih telefona, a smanjili vreme koje provode na PC računarima i pored TV aparata. Može se zaključiti da će ovi tinejdžeri-potrošači doneti svoja iskustva u kompanije u koje tek treba da se zaposle i da će scena uskoro da poprimi drukčije dimenzije.

Konzumerizacija Ako niste familijarni sa pojmom konzumerizacija u IT, smatajte da ovaj pojam znači IT postaje potrošački (konzumentni) proizvod. Tradicionalno, prihvatanje tehnologije je išlo pravcem vlada -->preduzeća --> potrošači. Tokom vremena, troškovi su se smanjivali, pa je pojedinac mogao da

Strana 222 Internet tehnologije

priušti istu tehnologiju koju su prvobitno koristile vladine institucije. Ova promena pravca se naziva konzumerizacija. Pojam je prvi put upotrebljen u engleskom jeziku na jednom IT skupu u SAD 2001 godine, a autori pojma su Daglas Nil (Douglas Neal) i Džon Tejlor (John Taylor). Ova reč još nije izlistana u Meriem'Webster rečniku :) Konzumerizacija obuhvata tri glavna trenda: • Pojava i upotreba mobilnih uređaja • Bezbednost podataka • Upotreba sopstvenih uređaja na radnom mestu (BYOD) i aplikacija (BYOA) Konzumerizacija je nezaustavljiv trend. U upoređenju sa tradicionalnim „kompanijskim“ potrošačkim tehnologijama, ove napreduju mnogo brže, evoluriaju mnogo brže, korisnije su i češće manje koštaju. U nekim oblastima želje zaposlenih i kompanije s podudaraju, a i jedni i drugi žele inovaciju, nove tehnologije i dobit kao što je produktivnost i lakoća upotrebe. U drugim oblastima rastu tenzije između ciljeva zaposlenih, kao što je minimizacija nekonvencionalnosti i korporativnih ciljeva, kao što je smanjenje troškova i obezmeđivanje bezbednih i korporativnih informacija. Konzumerizacija vodi ka kraju potrošača onakvih kakve poznajemo danas. Potrošači dobijaju mnogo vidljivije proizvode kroz razne kanale. Jedan od pogleda potrošača je malo starijeg datuma, ali treba znati da kupci ne žele da budu identifikovani pri svakoj kupovini. Šta onda maloprodavci treba da urade? Veliko pitanje za većinu maloprodavaca je šta oni treba da urade u organizacionom pogledu i promeni kulture da bi došli u bolju poziciju prezentacije ideje potrošaču po modelu - „jedan vaš pogled“ i to ne duž poslovne funkcije, već po kanalu. Jednako je velika glavobolja da se organizuje multikanalska kultura u maloprodajnoj organizaciji u eri konzumerizacije, ali personalizacija i prilagođavanje potrošaču nude da se za par godina potrošaču obezbedi jedinstveni pogled. To će obezbediti kompleksniji način kupovine duž nekoliko kanala, a to je ono što sada kupci traže. Upotrebom tehnologije, potrošači pojačano preuzimaju kontrolu nad procesom kupovine, jer mogu da kupuju u bilo koje doba saglasno svojim ličnim zahtevima. Ponašanje potrošača još uvek pokazuje znake morfinga u novoj „post-višekanalnoj“ potrošnji, premeštajući se ka personalizaciji. Personalizacije je mnogo više od onlajn preporuke proizvoda ili sugestije ili u vezi tehnologije za sebe, ali tehnologija treba da se uključi kako bi isporučila personalizovanu ponudu, sadržaj i savet kupcima. Saglasno tome, personalizovani savet, sugestija u vezi sadržaja i preporuka u vezi proizvoda treba da se izvrši duž svih maloprodajnih kanala, ali to bi trebalo da se ostvari na konzistentan način, a ne duž maloprodajnog kanala, već i van maloprodajnog brenda. Sve je ovo bazirano na Strana 223 Internet tehnologije

potrošačevom implicitnom ponašanju i ličnim preferencama i drugim detaljima koje maloprodavac obezbeđuje ekspresno. Danas je „personalizacija“ vruća tema u maloprodaji, a maloprodavci veruju da je mogućnost da se priđe potrošaču putem značajne personalizovane ponude istovremeno i mogućnost da se obezbedi povećana promociona aktivnost. To nas vodi u eksperiment gde mogućnosti računarstva zavisnog od sadržaja dolaze do izražaja u realnom vremenu, za vreme kupovine. Svakako, mi sugerišemo da je personalizacija tip procesa prilagođavanja koji porčinje sa proizvodom ili uslugom i uključuje dodavanje ili uklanjanje elemenata iz datog skupa parametara. To čini proizvod ili uslugu mnogo ličnijom za pojedinačnog kupca, ali nije jedinstveno oblikovana za potrošača. Personalizacija je, zato, varijanta masovnog prilagođavanja – proces koji je skup različitih proizvoda ili usluga. [64]

Koji tehnološki i društveni trendovi pokreću konzumerizaciju na radu? „Mobilni rad“ nije jednostavno definisan koncept. Rangira se od neformalnog posmatranja „pod radarom“ ličnih mobilnih uređaja preko korporativnih aplikacija napravljenih da podrže dobro definisane poslovne uloge, na primer automatizaciju prodaje. Organizacije moraju da planiraju i podrže nekoliko različitih stilova mobilnog rada i mobilnih radnika. Svaka kategorija može da zahteva različite stilove upravljanja i tehnoloških rešenja, na primer način na koje organizacije upravljaju iPadom CEOa i pametnim telefonom prodavca početnika mogu da budu veoma različite. U 2012 evidentiran je jak porast konzumerizacije i on će još nastaviti da raste. IT je izgubio kontrolu nad izborom platformi, a sa druge strane mnogi CIOi ne žele da podržavaju lične uređaje i strategije kao što je BYO (engl. Bring Your Own, donesi vlastiti). Rang potrošačke mobilne tehnologije može da ima neku relevantnost u preduzećima i da dovede do porasta prodaje raznih uređaja i širokog ranga usluga pod oblacima.

Bring Your Own Prema istraživanjima Gartnera, broj zaposlenih koji će moći da koriste svoj uređaj na poslu će nastaviti da raste do 2016 godine. [65]. Naročito će to biti izraženo u oblasti tableta, čije će cene nastaviti da padaju. Treba znati da će organizacije nastaviti da pružaju otpor ovom vidu „unošenja“ vlastitih uređaja u organizaciju, a kao osnovni razlog je bezbednost aplikacija. Činjenica da je bezbednost ugrožena nateraće mnoge organizacije da razmotre bezbedonosne procedure i donošenje novih polisa. Mobilni Trojanski virusi će sa druge strane ove uređaje učiniti nepraktičnim za upotrebu.

Strana 224 Internet tehnologije

Sa uređajima će biti i povećana potražnja za softverom BYOA (engl. Bring Your Own Application). Relativno novi aspekt konzumerizacije dovodi do rasta tkz „personalne informatike“, apliakcija koje su napravljene da poboljšaju sopstveno znanje ili promene lično okruženje. Neki zaposleni će koristiti takve aplikacije dok rade, ili mogu da upotrebe takve aplikacije za analizu korporativnih informacija – na primer za analizu osećanja iz e-mailova. Takve aplikacije mogu da donesu dobit nekim zaposlenima, ali istovremeno stavljaju korporacije pred izazove – na primer – kada koristiti analizu e-mailova. Ostali izazovi konzumerizacije uključuju rast u oblasti video materijala, nove tipove mobilnih uređaja kao što su periferali koji se nalaze na glavi, novi izvori aplikacija koji će biti bočni izvor za same IT organizacije. Kojim mogućnostima i rizicima se organizacija izlaže? Kao skup novih principa arhitekture je rast koji se bolje uklapa sa konzumerizacijom nego sa tradicionalnim strategijama preduzeća u prošlosti. Na primer, fokusiranje na formate podataka u prošlosti, pre nego na alate koje dopuštaju korisnicima slobodu kako da kreiraju podatke. Ako je željeni format slika JPEG, da li je bitno koje će aplikacije da se koriste da se ovaj format kreira ili edituje? Promene u arhitekturi su dugoročne investicije, ali sa njima mogu jednostavnije da se eksploatišu uređaji i usluge, smanje rizici i lakše uvedu korisnici da koriste potrošačku tehnologiju. Distribucija softvera i licenciranje postaje mnogo izazovnije u svetu konzumerizacije. Na primer: • Mnoge app radnje ne podržavaju kupovine od strane korporacija i licenciranje veće količine aplikacija u svim regionima • Pojedini zaposleni mogu da kupe aplikacije iz radnji i da ih naplate od firmi, ali to postaje u nekim slučajevima komplikovano • Kada isporučujemo aplikacije B2B partnerima ili u uređaje zaposlenih nemamo mogućnost da aplikacije isporučujemo preko javnih app radnji. U stvari, to je kompleksna, nestandardna radnja koja zahteva nove primene promene autentičnosti korisnika i kontrolu. • Vlasništvo više uređaja zahteva licenciranje po osobi, a ne po uređaju i može da dovede do pregovora o nekoliko licenci za dati proizvod. • BYO licence za lične aplikacije ne mogu da se recikliraju kada zaposleni napusti kompaniju. Drugi aspekt konzumerizacije je da čak i pojedinci koji imaju ograničeno IT iskustvo mogu da naprave aplikaciju. Veliki broj korisnika mobilnog tržišta je ohrabrio kompanije da postojećim softverskim alatima kreiraju nove proizvode za razvoj jednostavnih mobilnih aplikacija i sadržaja. Nekima je potrebno samo malo IT iskustva. Takve ljude nazivamo „gradskim programerima“. Uopšteno govoreći. Kreiranje sadržaja nije novi izazov i ne predstavlja nove rizike. Svakako, proizvodi

Strana 225 Internet tehnologije

kao što su alati za mobilne forme će biti primenjeni lako i rezultiraće u korporacijske podatke smeštene u usluge oblaka van kontrole same korporacije. Mnogo sofisticiranije SaaS usluge kao što su Google „coordinate“ će biti primenjene lako na vlasnike poslovnih jedinica. Kompleksni alati su takođe lako dostupni, često preko licenci otvorenog koda i imaju niske ulazne barijere.

Nove uloge, mogućnosti i aplikacije u bežičnom okruženju “Mobilan” nije više samo pridev koji opisuje ćelijske uređaje i mreže. Ćelijska tehnologija je danas sastavni deo mnogih novih tipova uređaja kao što je automobilska industrija. Pametni telefoni “ne pričaju” samo u ćelijskoj mreži; oni komuniciraju preko NFC protokola, Bluetootha i Wi-Fi sa velikom količinom uređaja i periferija kao što su medicinski senzori, hi-fi sistemi, inteligentni posteri, satovi sa displejem itd. Ove nove definicije “mobilnog” i “mobilnosti” omogućavaju širok spektar novih aplikacija i usluga. Danas postoje aplikacije za sve i svašta. Više nema nerešenih izazova. Preko 5 miliona mobilnih aplikacija, od kojih su mnoge dostupne, govore tome u prilog. Ključni tržišni trendovi uključuju: • brz rast prodaje pametnih telefona na zrela tržišta • medija tablet će ostati u relativnom začetku i skupoceni uređaj do 2013 godine. Ograničenje prve generacije tableta je da će još uvek nedovoljno zameniti PC računare do 2012 godine. Mnogi tableti će zato biti dodaci, a ne i prave zamene, ali će izazovi da rastu. • adaptacija pametnih telefona varira od regiona do regiona i oni su relativno skupi. Njihovo prihvatanje će biti usporeno na tržištima u razvoju. Zato je potrebno shvatiti ponašanje kupaca u odnosu na mobilne uređaje pre nego što se definiše mobilna strategija za njih. Pametni telefoni će zauzeti veliko mesto, kako u Evropi, tako i u Aziji i Africi. Kada govorimo o operativnim sistemima, Android će ostati glavna platforma za pametne telefone do 2015 godine. Do 2013 godine Microsoft će preteći tvorca Blackberry telefona, kompaniju RIM u proizvodnji pametnih telefona. Vidimo da je operativni sistem Symbian nestao sa scene. Microsoft će unaprediti svoj operativni sistem za mobilne telefone, tako da će to da bude najbolji Microsoftov mobilni sistem u istoriji. Mobilne plaftorme ostaju jako važne i HTML će ostati Veb ekosistem sa najvećim rastom i ključna aplikacija kao što je Facebook. To je praktično situacija kod slabih platformi, gde oni koji razvijaju aplikacije ne žele da pišu te aplikacije. Android će ostati platforma broj 1 još nekoliko godina. Symbian je prouzrokovao da prodaja Nokia telefona dramatično opadne. Ako alijansa Nokia/Microsoft bude funkcionisala kako treba, Windows Phone bi trebalo da

Strana 226 Internet tehnologije

zauzmu poziciju broj 3 do 2013 i da preteknu RIM. Sve mobilne platforme evoluiraju jako brzo sa nekoliko većih i manjih izdanja svake godine. Cene tableta će padati u budućnosti, kako količina ovih uređaja raste i kako dobavljači budu razrađivali strategije kako da se suprotstave Appleu. Apple i Android će biti dominantne tablet platforme i pokrivati oko 80 posto tržišta u 2015 godini. Većina medija tableta će biti veličine oko 10 inča, vrlo mali i vrlo veliki tableti će biti u manjini. Izgleda da će Windows 8 operativni sistem da bude zajednički za Windows PC i tablet platforme do 2013, dok će mnogi Windows tableti biti mnogo više prilagođeni računanju nego medija tableti. Pametni telefoni najvišeg ranga će nastaviti da se usavršavaju kako bi brži višejezgarni procesi bili dostupni na ovim uređajima. Rezolucije kamera i ekrana će biti povećane, a novi senzori će biti dodati, kao što je senzor za merenje atmosferskog pritiska. Pametni telefoni nepoznatih proizvođača će se nabavljati za male pare, ali će imati Android operativni sistem koji će se spustiti do cene od 50 USD u veleprodaji u 2012 godini. Oni će imati ograničenu hardversku specifikaciju i neće imati funkcionalnost kao skuplji Androidi, a kod njih će biti problem vezan za kompatibilnost veb aplikacija. Platforme kao što je Microsoft Phone moraće da dostignu cene kako bi dugoročno bile u tržišnoj utakmici. Koje će biti ključne bežične tehnologije u bliskoj budućnosti? Mnoge bežične tehnologije će koegzistirati. Kod mobilnih telefona, tehnologije će uključiti HSPA i njene varijacije, LTE, Bluetooth, Wi-Fi, NFC. Kod potrošačke elektronike tu će biti ZigBee, Wi-Fi i neki mobilni standardi. Mrežni operatori će pojačati interes za Wi-Fi, kao način da deo saobraćaja preuzmu sa celularne mreže, a deo sa bežične Internet mreže. BGAN je satelitiska tehnologija koja će prvenstveno biti korišćena za udaljene lokacije gde pokrivanje ćelijskom tehnologijom nije moguće. Standard 802.15.6 je tehnologija koja će biti definisna pomoću IEEE standarda, ali je namera da se uvedu mnogi nestandardni senzori. Jedna od takvih je DASH-7, mreža tkz open source senzorskih bežičnih sistema koji se koristi široko u američkoj odbrambenoj industriji. Nove verzije 802.11 standarda će proizvesti nove nivoe performansi i uvesti nove frekventne opsege. To nije kompletna lista potencijalno uticajnih tehnologija, jer ih ima više od ovoga, a neke će sa ove liste otpasti. Zato bi trebalo da svaka organizacija ima svoju listu tehnologija koje treba da prati pri izradi svoje mobilne strategije. Pretpostavlja se da će HTML postati dovoljno zrela platforma, dovoljno moćna i široko dostupna i da će isporučiti kod za mnoge aplikacije. Kako će mobilne tehnologije i platforme evoluirati do 2015? HTML5 će do punog izražaja doći do sredine 2013. [66] To je, defakto, standardni skup karakteristika koji se već pojavljuju kod mnogih pretraživača, uključujući one Strana 227 Internet tehnologije

koje su kreirali Google i Apple. Microsoft malo zaostaje sa podrškom ovom standardu, ali je obećao da će to da nadoknadi kroz Internet Explorer 9. HTML čini pretraživače mnogo moćnijim. Uključujući nove markap tagove koji programerima olakšavaju život u dizajniranju organizacije pretraživačkih mašina, dajući podršku lokalnim storidžima, uvođenjem tkz bogatih medija kao što su video, audio i skalabilna vektorska grafika, HTML5 omogućava pretraživačima da postanu mnogo prihvatljivije aplikacije, čak i kad nisu povezane na Internet. Podrška lokalnim aplikacijama omogućava pretraživačima da postanu interesantna platforma za mobilne aplikacije, a osobine kao što su pozadinska opasnost (preko Web Workera) i mrežne podrške niskog nivoa (preko Web Socketa) kreira potencijal za ubrzavanje rada veb aplikacija. Implikacija za programere je jasna: pretraživači postaju mnogo važniji nego ikada ranije, a veza sa HTMLom i JavaScriptom će da dobije na značaju. Šta će biti sa “teškim RIA” tehnologijama kao što su Flash, Silverlight i JavaFX? Gartner [66] očekuje da ove tehnologije budu pod pritiskom kako bi se pronašao novi način da se inovira i opravda njihovo prisustvo. Sasvim je jasno da će nedorečenosti u HTML5 biti eksploatisane do krajnjih granica. Na primer, HTML5 ne obezbeđuje podršku za DRM, koja je ključna komponenta za one koji se bave kreiranjem sadržaja. HTML5 ne podržava ubrzanje aplikacije kao i veb kamere na mobilnim uređajima, tako da aplikacije kao što je Appleov Face Time neće biti isporučene kroz pretraživač. Treba reći da su mnoge kompanije zadovoljne sa HTML5. Alternativni pogled, da se to neće dogoditi uključuje sledeće: • prirodne platforme će pobediti API-je i osobine koje HTML5 ne poseduje u prirodnom kodu će morati da se koriste kako bi se kreirale konkurentske aplikacije • mrežna širina pojasa će se širiti mnogo sporije od očekivanog pa će i same aplikacije biti manje atraktivne i siromašnije funkcijama. • korisnici će zahtevati karakteristike i upotrebu originalnih rešenja • vlasnici platformi će pokušati da obeshrabre veb aplikacije jer su portabilnije. Oni će forsirati dobavljače da koriste nestandardna rešenja i da ih zaključaju na specifičnim platformama. Proizvođači koji će dominirati mobilnom scenom biće oni koji će uvesti širok portfolio mogućnosti uključujući uređaje, platforme, usluge, trgovinu i oglašavanje koji će se ukrštati sa mobilnim i ostalim kanalima. Povećanje tehnologija kao što je plaćanje i prisustvo u polju TVa/zabave će biti jako važno. Apple, Google i u poslednje vreme Nokia/Microsoft alijansa pružaju jak sadržaj, ali oni nisu samo čisti igrači. Na primer, Amazon proizvodi interesantne filmove. U poređenju sa tradicionalnim isporučiocem mobilnih tehnologija kao što je RIM čini se da je Amazon mnogo slabiji na tržištu. Treba reći i da je akvizicija Motorole Mobility od strane Googlea pokazala bolje rezultate od očekivanih.

Strana 228 Internet tehnologije

Drugi faktor koji ide u prilog velikih dobavljača ili alijansi je veličina njihovog patentnog portfolija, jer bitka za patente postaje sve češća i konkurentnom mobilnom prostoru. Kako bi napravili snažno rangiranje, napravićemo model: • pretraživač označava da je proizvođač izabrao širu strategiju, tako da kompanija RIM, koja se ograničila samo na mobilne platforme, u tabeli nosi oznaku slab. • društvene mreže označavaju da je dobavljač vlasnik značajne društvene mreže sa velikim instaliranim brojem korisnika, kao što je Facebook. • mapping & LBS označava da je proizvođač vlasnik sopstvenog kartografskog sistema i da ima alate za navigaciju • Payment označava da je proizvođač vlasnik sistema za potrošačko plaćanje • TV označava da proizvođač ima strategiju/tehnologiju za TV sadržaj koji uključuje veb i kućni TV Kada implementiramo koncept novog vlasništva uređaja, podršku i upravljanje, moramo da upoznamo četiri ključna cilja: • društvene ciljeve (tj da zaposleni budu sretni) • poslovne ciljeve (tj da se procesi odvijaju) • finansijske ciljeve (tj da upravljamo ciljevima) • ciljeve upravljanja rizicima (tj da zaustavimo da se dešavaju loše stvari kao što je gubitak podataka) Vidimo da širi spektar CIO stavova prema konzumerizaciji varira iz odbrambenih stavova CIOa koji odbacuju ovakav koncept do agresivnih CIOva, koji vide konzumerizaciju kao mogućnost da se uštedi. Veruje se da će u narednim godinama trošak koji se zove oprema nestati, jer će svako morati da donese svoj laptop, pametni telefon ili tablet. Kako će korporacije da biraju i koriste mobilne tehnologije, usluge i alate da bi podržali potrošače i zaposlene? Konzumerizacija pretpostavlja nove zahteve prema bezbednosti i upravljanju podataka i aplikacija preko uređaja koji više nisu u posedu same organizacije. Razumni rang opcija stoji na raspolaganju, a smatra se da postoji “trgovina” između pojedinačnih zahteva i korporacijske kontrole (tj akcije kao što su brisanje neudobnosti samog uređaja – uređaj će biti pogodan za upotrebu onoliko koliko to korporacijska bezbednost dozvoli). Primetite da kada se odredimo prema upravljanju teškim ili lako-teškim mobilnim uređajima, nije neophodno da se upotreba tih uređaja ograniči specifičnim bezbedonosnim alatima. Mnogi alati će posedovati samo onaj oblik upotrebljivosti koje dozvoljavaju platforme za tkz mobilna preduzeća i čak neki email sistemi kao što je ActiveSync.

Strana 229 Internet tehnologije

AppStore – dućan sa aplikacijama za svakodnevnu upotrebu Poznato je da danas imamo “dućane” sa aplikacijama. Ovaj koncept je lansirao Apple i Stiv Džobs (iTunes). To je prvobitno bilo mesto gde se kupovala muzika, ali je koncept polako prerastao u trgovinu aplikacijama. Taj koncept se i danas uobličava (Google Books je mesto gde se nalaze “sve” svetske skenirane knjige). Takođe postoje i korporacijski dućani (postoji popularan termin preuzet iz engleskog jezika – app store) i taj koncept postaje sve zreliji i sve više se uobličuje upravljanje i distribucija tim aplikacijama. Smatra se da će od 2014 biti više od 70 milijardi mobilnih aplikacija preuzeto sa ovakvih app storeova, svake godine. AppStore je prvi promovisao Apple. Zavisno od tipa aplikacije, one mogu da budu besplatne ili da imaju cenu. 30% od cene aplikacije ide direktno Appleu koji održava sistem, a 70% proizvođaču aplikacije (uglavnom ovde nema posrednika, pa proizvođači sami postavljaju aplikacije na ovakve sisteme). AppStore je otvoren 10. jula 2008 godine, dodavanjem novih funkcija Appleovoj aplikaciji iTunes. Početkom juna 2013 preko AppStorea je bilo dostupno preko 800,000 aplikacija. Januara 2011, AppStore je imao 9.9 milijardi skidanja aplikacija, a januara 2013, 200 miliona iOS korisnika je skinulo preko 40 milijardi aplikacija sa AppStore. Prosečna vrednost prodaje jedne aplikacije je oko 8,700 dolara, ali taj podatak nigde javno nije objavljen. Maja 2011, jedna trećina aplikacija je bila skoro besplatna. Cene za aplikacije slede pravilo 1$ minus 1 cent ($0.99, $1.99…) Pojam app je postala zvučno ime u mnogim svetskim jezicima. Od strane Društva američkog dijalekta, reč je proglašena za reč godine 2010 godine. Kada je 10. jula 2008 Stiv Džobs objavio AppStore, tamo se već nalazilo 500 aplikacija, od kojih je 25% bilo besplatno. Aplikacije pokrivaju igre, zabavu i obrazovanje. Prvog vikenda je bilo 10 miliona skidanja. 16 januara 2009, veb sajt je objavio da je skinuto 500 miliona aplikacija i taj broj se vrtoglavo penje iz dana u dan. AppStore danas ima samo oko 27% besplatnih aplikacija, dok Android ima oko 57%. AppStore je u 2010 godini beležio veliki prihod od 1,782 milijarde USD, za razliku od ostalih konkurenata. Svetsko tržište aplikacionih dućana je oko 2,155 USD. (Blackberry 165, Nokia Ovi store 105, Google Android 102 miliona USD).

Google Android Market Android Market je onlajn softverski dućan kojeg je razvio Google za Android operativni sistem. Njegov gejtvej aplikacioni program se naziva Market, koji je preinstaliran na mnogim Android uređajima. Google je objavio početak rada Android Marketa 28. avgusta 2008 godine, a korisnicima ga je učinio dostupnim 22. oktobra 2008 godine. 17. Marta 2009 godine, bilo je dostupno oko 2,300 aplikacija za Android. Decembra 2011 taj broj je iznosio 600,000, a broj skidanja je bio preko 10 milijardi. Android ima 67% besplatnih aplikacija dostupnih svojoj populaciji.

Strana 230 Internet tehnologije

Android nije otvoreni kod (open source). Aplikacije koje se naplaćuju donose onima koji ih razvijaju 70% para, dok 30% ide u razne fondove za Android programere i populaciju. Google ne uzima ni centa. *** AppStore je dakle, nastao kao potrošački koncept, ali sve više poprima kompanijske karakteristike, pa dobavljači kao što su Nukoma, Ondeego i Partnerpedia kreiraju sve više proizvoda za kompanije. Takođe, kompanijski app storeovi su vrlo nezreli i predstavljaju još uvek samo alternative, a ne i primarni izvor snabdevanja. Prodavci kao što je Apple će olakšati život prodavcima softvera da korporacijama isporuče njihove aplikacije preko tkz masovnog licenciranja. Kompanije će se suočiti sa kompleksnijim app storeovima u budućnosti, procesom višestrukog plaćanja i višestrukog licenciranja. Zato treba početi sa razvojem internih app storeova u samim kompanijama, kako bi se izbeglo višestruko plaćanje licenci, naročito u ovoj fazi gde mnoge aplikacije nisu zaštićene. Zato se na taktičkom planu preporučuje kompanijama da do 2013 rade sa manjim portfoliom mobilnih aplikacija, umesto da rade na standardizaciji pojedinih alata. Kompanija Gartner prepoznaje oko 100 većih dobavljača alata za potrošače i kompanije. Gartner odvaja mobilne alate u nekoliko kategorija: • “Zapakovana” aplikativna rešenja – tkz rešenja sa polica (engl off-the-shelf) sa nekim mogućnostima konfigurisanja (važi za neke dobro definisane aplikacije, kao što je SAP) • Mobilne potrošačke aplikacione platforme (MCAP-Mobile Consumer Application Platform) – koje služe za kreiranje rešenja koja su potrebna potrošačima. Dalje, primećuje se rast novih jeftinih alata koji mogu da kreiraju vrlo jednostavne mobilne aplikacije ili da mobilišu postojeće veb usluge kod dobavljača kao što su Catavolt i Webalo. U narednih nekoliko godina očekujemo da MEAP i MCAP konvergiraju i da pojednostave korporacijsku scenu. Dakle, u narednih nekoliko godina neće postojati optimalni alati za sve tipove mobilnih aplikacija, tako da treba očekivati da se mnogi implementiraju.

Sedam taktika da se otkriju B2C mobilne inovacije Možda je najveći mobilni izazov koji se nalazi pred organizacijama – inovacija. Kako da kompanija prepozna nove mogućnosti i omogući upotrebu mobilnih uređaja i usluga? Tehnike uključuju brainstorming sesije, radionice i upotrebu formalnih inovacija i rukovođenje idejama. U takvim situacijama sedam tehnika može da pomogne inovatorima da identifikuju mogućnosti. To su: • pronalaženje novog informacionog izvora kao što je lokacija ili barkodovi koji će obogatiti proces ili aplikaciju

Strana 231 Internet tehnologije

• • • • • •

probajte sa novim sastojcima ili principima kao što je ubacivanje društvenih mreža u mobilne aplikacije posmatrajte mogućnosti uvođenja novih tehnologija kao što je LTE (standard za bežičnu mrežu) ili uređaja kao što su tableti identifikovati poslovne potrebe kao što su uštede i pronaći načine koji mogu da ih podrže identifikovati ključne discipline kao što je odnos sa potrošačima i pogledati kako mobilnost može da im pomogne identifikovati momente istine za ključne procese (tj tačke kada potrošač donosi važne odluke) i uočiti načine da se za njih primene mobilne aplikacije analizirati mobilne inovacije industrijskih lidera kao što su maloprodaja, da bi se utvrdili principi koji mogu da se koriste i u novim aplikacijama.

ICT scena posle 2016 – mogući scenario U ovom scenariju predviđa se da će posle 2016 godine stepen povezanosti i upotrebe tehnologije prevazići sva očekivanja. Bežični Internet će biti dostupan svuda, a mobilni uređaji će biti osnovno sredstvo za komunikaciju. Ako sve bude povezano na Internet, pretpostavlja se da će Internet poslovni modeli da budu preneseni i na fizički svet. To znači da će Internet poslovni modeli zagospodariti tržišnim udelom, kao i udelom u našoj svesti.

Bitka broj 1: maloprodaja Zamislimo da idemo u maloprodajnu radnju sa Amazonovom aplikacijom na našem telefonu koji prepoznaje proizvod jednostavno ga fotografišući. Ako fotografišete proizvod (ili barkod) kod maloprodavaca, Amazon će biti uspešan u krađi tržišnog udela u fizičkom svetu – u ovom slučaju reč je o maloprodavcu. Mnogi potrošači idu u fizičke radnje da vide/dodirnu/osete/ probaju proizvod. U budućnosti će dakle potrošači moći da kupuju kroz Internet kanal kao i kroz fizički kanal – čak i ako se nalaze u fizičkom kanalu. Koliko procenata danas čini digitalni kanal? Procene su da 1990 godine nije bilo ovog kanala – postojao je samo fizički kanal. Godine 2010 digitalni kanal je iznosio oko 10% u odnosu na fizički kanal. Pretpostavka je da će do 2025 ovaj procenat iznositi oko 25%. Mobilni uređaji su ti koji prebacuju digitalni svet u fizički svet. Da bi pristupili efektima poslovnih modela Interneta u organizacijama iz fizičkog sveta, pretpostavljamo sledećih šest izvora informacija: brend, medija, maloprodaja, platforma, društvo i pretraživanje. Mediji i maloprodaja imaju duboke korene u fizičkom svetu – štampane oglase i priče, respektivno – dok pretraživanje i društvo imaju vođene potrošače preko Strana 232 Internet tehnologije

digitalnog sveta, sa neverovatno širokim potencijalom. Brendovi traže da se izgradi poverenje i veza u oba sveta, platforme – koje uključuju i uređaje sa operativnim sistemima i telekomunikacionim uslugama – su neverovatna snaga koja taj svet spaja. Kada je potrošač i fizičkom svetu, fizičke organizacije su uključene u stvaranju trgovine u kontaktu sa kupcem. Ako pretpostavimo različite scenarije za borbu, tražimo da se izložimo strateškim implikacijama za svaki od ovih činilaca. Ali, ne susreću se sve industrije sa istim problemima. Svaka industrija ima poslovni model u fizičkom svetu i Internet svetu. Kao što tehnologije koje spajaju digitalni svet sa fizičkim svetom (npr prepoznavanje oblika) postaju dominantnije, Internet poslovni modeli će postati primenljivi/korisni u fizičkom svetu. Na primer, ček može da se deponuje na PayPal račun tako što ćemo sliku da preuzmemo sa inteligentnog telefona. Stepen u kome će Internet poslovni model da postane “pretnja” fizičkom svetu varira od industrije do industrije. Maloprodaja i oglašavanje verovatno se susreću sa većim opasnostima, ali osiguranje i putovanje se susreću sa slabijim pretnjama jer njihovi proizvodi su i ovako virtualni i baziraju na uslugama.

Bitka broj 2: oglašavanje Ako bi većina objekata u fizičkom svetu trebalo da bude identifikovana preko prepoznavanja lika – što postaje okidač za pretraživanje – svaki prepoznatljivi član bi trebalo, teorijski, da postane oglas. U svetu, vrednost od značaja, štampani oglasi i bilbordi postaju manje značajni. Uz pomoć tehnologije (npr prepoznavanja lika), Internet poslovni model postaje jako značajan i u fizičkom svetu. Do 2016 godine, više od 5% pretraživačkih upita će biti inicijalizovano preko senzora slike, video ili audio senzora, koji će biti postavljeni na mobilne uređaje.

Bitka broj 3: proizvodnja i B2B Zamislite da imate mogućnost da koristite 3D štampač da odštampate igračku kod kuće (ili da koristite neku drugu mašinu koja proizvodi 3D igračke). Sve što nam je potrebno je 3D model, izrađen CAD programom. Na taj način ćemo ući u tržišni udeo maloprodavaca i proizvođača. To je drugi primer kako Internet poslovni model postaje relevantan u fizičkom svetu sa dodatkom malo tehnologije (3D štampači ili laserski kopiri).

Bitka broj 4: javni sektor Obično je vladin posao da nadgleda opasnosti iz okruženja kao što je radijacija. U SAD EPA to radi serijom merenja aparaturom duž SAD i podatke ostavlja javno Strana 233 Internet tehnologije

dostupnim (sajt Radnet). Pachube je Internet sajt koji dozvoljava građanima, preduzećima i javnom sektoru da emituje njihove senzorske informacije na sajtu. Kao rezultat, na primer u Japanu, građani opremljeni Gajger Milerovim brojačima zakačenim na njihove iPhone, koji strimuju nivo radijacije za javni sektor. Postoji više privatnih strimova senzorima. EPA finansira svoja vlastita merenja.

Bitka broj 5: plaćanje Šta ako iTunes postane “debitna ili kreditna kartica” koju možete da koristite kad kupujete u fizičkom svetu. Sa NFC (engl. Near Filed Communication – standard za inteligentne telefone), [67] možete da zamahnete vašim telefonom ispred kase i da platite. Kao primer, Apple prodaje pesme u grupi, a ne pojedinačno – a to se plaća jednom transakcijom. Apple je možda u poziciji da smanji transakcione troškove – a to je vrlo atraktivan predlog za prodavce. Apple bi trebalo da formira značajan izazov za ISIS (konzorcijum kreditnih kartica za NFC plaćanja) i može da učinu Apple uspešnim u krađi tržišta. Bar malog udela.

Bitka broj 6: društvene javne usluge Facebook sadrži puno informacija o ljudima – uključujući iskaze koje mogu bilo kome da saopšte da je data osoba u depresiji. Kao dokaz, Facebook kombinovan sa emocionom analizom trebalo bi da bolje odredi nedeljne posete socijalnih radnika svojim klijentima. [68]

Bitka broj 7: putničko i auto osiguranje Ako vaš inteligentni telefon može da odredi gde i koliko brzo vozite, plati-onolikokoliko-voziš model za osiguranje trebalo bi da napravi partnerstvo između Internet kompanije i osiguravajuće kompanije. Na primer, automobilska kompanija kao što je Ford sa Microsoft SYNC trebalo bi da rade na istoj stvari. Prednost Internet kompanije nad automobilskom i auto osiguravajućom kućom je da može da nudi putničko osiguranje kada potrošači kupuju (ne samo u vlastitim vozilima). Sadržaj i aktivnosti bi trebalo da imaju mogućnost praćenja preko Interneta, a mnoge nove usluge, koje uključuju osiguranje, trebalo bi da prihvate Internet poslovni model.

*** Kompanije koje su veliki igrači u fizičkom svetu takođe bi trebalo da lansiraju Internet poslovni model u fizičom svetu. Na primer, Tescov Južno Korejanski partner za bakaluk, Home Plus, postavio je slike u prirodnoj veličini u maloprodajne police u metro podzemnim stanicama. Putnici mogu da skeniraju 2D barkodove proizvoda i da dodaju komponente u svoju digitalnu prodajnu kartu i da ih poruče za kućnu isporuku. Ovaj scenario potpuno briše linije između elektronske trgovine, mobilnog i fizičkog sveta.

Strana 234 Internet tehnologije

Glava 15 Internet stvari Internet of Things (IoT) U ovom poglavlju će biti obrađeno:









Definicija Interneta stvari Istorijski razvoj Interneta stvari Komponente Interneta stvari EPC, RFID, QR kod, NFC Senzori Budućnost Interneta stvari a li imate ideju koji grad pravi najviše đubreta na svetu?

D

Među prvima je Dubai. Oni su oko 20% veći od nas, svetski su prvaci u pravljenju otpada, a đubre razvozi 84 kompanija. Neke od njih u unutašnjost, na spaljivanje. A onda možete da zamislite gomilu đubretarskih kamiona od kojih svaka kompanija brine o svojim kontejnerima. E, direktor jedne kompanije se dosetio – neće njegovi kamioni stalno da šetaju okolo i obilaze često prazne kontejnere. Na kontejnere je stavio RFID kartice, koje centralu obaveštavaju kada je kontejner pun, da dođe da ga pokupi. Na taj način je ostvario novčanu uštedu od oko 20%. Kako vam se čini – primena ITa tamo gde ne može da se očekuje. Ovo je klasičan primer u praksi za ono što nazivamo Internet of Things (ili Internet stvari). Beograd ima oko 20% manje stanovnika i oko 50% manje đubreta. Vredelo bi pokušati.

U glavi 1 pomenuti su parametri razvoja ICT sektora. Ovome treba dodati još par činjenica. Danas imamo milijardu tranzistora instaliranih na svaku osobu na planeti! Krajem 2010 godine bilo je instalirano 30 milijardi RFID tagova na planeti. Ova činjenica nam daje potpuno pravo da kažemo da smo svi međusobno povezani: počev od lanaca snabdevanja, do gradova, pa čak i prirodnih sistema kao što su reke i objekti na njima. Ono što nazivamo Internet stvari (engl Internet of things), sastoji se od međusobno povezanih automobila, kamera za video nadzor i veb kamera na Intenetu, elektronike na putevima, praćenje protoka nafte, gasa ili vode kroz cevovode... Broj ovakvih uređaja se popeo na 1 trilion! (milion miliona- jedinica iza koje sledi 12 nula!). Svet je, dakle, postao intelige Strana 235 Internet tehnologije

Ono što nazivamo Internet stvari (engl Internet of things), sastoji se od međusobno povezanih automobila, kamera za video nadzor i veb kamera na Intenetu, elektronike na putevima, praćenje protoka nafte, gasa ili vode kroz cevovode... Broj ovakvih uređaja se popeo na 1 trilion! (milion miliona- jedinica iza koje sledi 12 nula!). Svet je, dakle, postao inteligentniji. Prosečno, kompanije na Zapadu sa 1,000 zaposlenih troše 5.3 miliona dolara godišnje za storidže za smeštaj podataka. Reč je o slivu tehnologija koje nam omogućavaju da razmišljamo i delamo na potpuno drugi način: ekonomično, društveno i tehnički odgovorno. Informacono komunikaciona tehnologija u potpunosti menja naše poslovanje. Potreba za progresom je kristalno jasna., a cena koju plaćamo preko gubitaka takođe. Svake godine 170 milijardi kilovat-sati električne energije ode nepotrošeno u nepovrat. Izgubimo i 3.7 milijardi radnih sati godišnje. Potrošimo bespotrebno i 2.7 milijardi goriva za automobile. Za to vreme, 100 miliona ljudi na kugli zemaljskoj živi ispod granice siromaštva. I pored svega, mogoćnosti za napredak su jasne. Trebalo bi smanjiti troškove električne energije za 10%, saobraćaj za 20%, emisiju štetnih gasova za 12% i 80 milijardi dolara uštedeti na smanjenju troškova. Prema procenama Ujedinjenijh nacija, 2100 godine će na Zemlji biti 14 milijardi stanovnika., a oni će za sobom povući procente tehnološkog razvoja po glavi stanovnika. Ovo traži vođe koje su sposobne da vode u nepoznato. Danas 8 od 10 generalnih direktora prihvataju stvarnost. Međutim, jaz između promena i njihovih sposobnosti da vode se povećava sa faktorom 3. Drugim rečima, oni su svesni samo jedne trećine budućih problema. U teorijskom smislu, fizičari su pokušali da reše puno nepoznanica na Zemlji. Britanski fizičar i direktor laboratorija u CERNu, Džon Elis (John Ellis) je napisao oktobra 1986, za časopis Nejčr (Nature) rad pod nazivom: “Teorija superstruna svačega i ničega”. [69]. Iz tog njegovog rada nastali su mnogi drugi, a naš je fokus ovde na informacionoj tehnologiji. Uopšteno govoreći, mi smo preplavljeni mobilnim uređajima. I zato su nam potrebne dve strategije u poslovnom smislu. Jedna da adresira scenario odnosa poslovanja prema zaposlenom (B2E – Business to Employee), a druga da adesira odnos poslovanja prema potrošaču (B2C, Business to Consumer). Na frontu B2E IT mora da uzme u obzir društvene ciljeve (npr potrebu da zaposleni budu zadovoljni), poslovne ciljeve (potreba da se poslovni procesi odvijaju), finansijski ciljevi (potreba da se upravlja troškovima) i poslovi upravljanja rizicima (da loše stvari prestanu da se događaju). Konzumerizacija zahteva da se pribegne novim tehnikama za upravljanje i obezbeđivanje podataka koje organizacija možda više ne poseduje na svojoj opremi. Na raspolaganju nam je rang opcija između individualnih pokušaja i korporativne kontrole. Pristupi baziraju na onima od manje invazivnih do više invazivnih: polisa i poverenja u korisnike, tanka klijentska arhitektura, hostovani virtuelni desktopovi, aplikacije ili sertifikovani sadržaji, upravljanje digitalnim mobilnim pravima, upravljanje lakim mobilnim uređajima do potpuno zatvorenih uređaja.

Strana 236 Internet tehnologije

Na B2C frontu, koji uključuje i aktivnosti B2B, kako bi se pomoglo kupcima, IT mora da adresira brojna dodatna pitanja kao što su upravljanje APIjima za pristup kompanijskim korporativnim sistemima, integracijom aplikacija trećih lica, integracijom različitih partnera, kao što je uključivanje podataka i aplikacija iz društvenih mreža i isporuka preko App prodavnica. Ovde ćemo dati samo jedan primer. Najpopularnija upotreba NFC (Near Field Communications) je digitalni novčanik (digital wallet). Svakako, postoje i druge primene “dodirni da bi delovao” (engl. touch to act), kao što su elektronski ključ u hotelima koji se koristi preko pametnih telefona koji postaju hotelski ključevi. Lična telemetrija pretvara pametni telefon kao most ka ostalim uređajima. Na primer kardio-monitor bi trebalo da preko mobilnih telefona pošalje signal u stanicu za nadzor ili udaljeni sistem za brigu o zdravlju. Da bi se napravili korisnički interfejsi koji pokrivaju različite uređaje zahteva se shvatanje fragmenta blokova koji čine sistem i koji su adaptirani na programsku strukturu koja ih sklapa u optimizirani sadržaj za svaki uređaj. Tržište alata koje oni kreiraju čine mogućim susret potrošača i kompanije često uključuje i preko 100 potencijalnih dobavljača. Danas Gartner odvaja mobilne razvojne alate u nekoliko kategorija, što uključuje: upakovana aplikaciona rešenja tj gotova rešenja sa mogućnošću da se konfigurišu (npr dobro definisane aplikacije kao što je SAP za mobilne uređaje). Mobilne kompanijske aplikacione platforme (engl Mobile Enterprise Application Platforms – MEAP) kreiraju rešenja koja se tiču korisnika. Mobilne potrošačke aplikacione platforme (engl. Mobile Consumer Application Platforms – MCAP) opslužuju potrošače. Dalje, mi takođe prepoznajemo rast novih alata niske kategorije koje kreiraju kompanije kao što su Catavolt i Webalo sa ciljem da se mobilišu postojeće veb usluge. U narednih nekoliko godina, očekujemo da MEAP i MCAP konvergiraju pojednostavljujući alate za kompanijsko korišćenje. Svakako, u narednih nekoliko godina neće postojati pojedinačni optimalni alati za mobilne aplikacije, tako da ćemo morati da se zadoovljimo sa nekoliko alata. Naredna evolucija u korisničkom iskustvu će podići namere koje će pokrenuti akciju i motivisati promene u okruženju krajnjeg korisnika. Aplikacioni dućani koje su razvili Apple i Android omogućavaju stotine hiljada aplikacija dostupnih mobilnim korisnicima. Android je manje bezbedan po prirodi, ali brojni Androidovi OEM rade sa trećim stranama na razvoju zasebnih aplikacionih dućana gde bi IT trebalo do obazbedi linkove ili download samo onim aplikacijama koje su proverene od strane preduzeća. Android kompanijski app dućani takođe sadrže kompleksne sisteme za naplatu koji dozvoljavaju kompaniji da upravlja licencama aplikacionih provajdera, gde neki od scenarija zahtevaju da IT provajderi kupuju kartice za pojedince koji bi tako mogli pojedinačno da downloaduju specifične aplikacije. U nekim slučajevima dolazi do povećane potreba za

Strana 237 Internet tehnologije

rukovođenjem aplikacijama čime bi trebalo da se poboljšaju kasnije revizije operativnih sistema. Ovo uključuje mogućnost da se uklone pojedinačno kupljene aplikacije sa uređaja koji su u vlasništvu korisnika. Dobavljači kao što su Airwatch, Appcentral, Apperian, Mobileiron, Nukona, Ondeego i Partnerpedia kreiraju kompanijski fokusirane appstore proizvode, ali njihova ponuda još nije zrela. Kompanije se susreću sa kompleksnom app store budućnošću pošto su neki dobavljači ograničeni na specifične uređaje i tipove apliakcija forsirajući kompaniju da trguje sa većim brojem dućana, različitim načinima plaćanja i različitim uslovima licenciranja. Sa kompanijskim aplikacionim radnjama uloga IT smene sa centralizovanim planiranjem gde je sve išlo preko IT sektora u kompanijama, na primer rukovodioce marketinga primorava da se o uslugama i njihovom održavanju brinu i drugi stručnjaci koji nemaju IT obrazovanje. Kompanije bi trebalo da koriste pristup upravljanja različitostima kako bi fokusirale app store napore i segmente prema rizicima i vrednostima. Tamo gde je poslovna vrednost aplikacije niska, a potencijalni rizici (npr gubitak osetljivih podataka) veliki, upotreba aplikacija bi morala da se blokira u potpunosti. Suprotno tome, tamo gde je poslovna vrednost niska, ali su i rizici takođe niski, kompanija bi trebalo da dozvoli korisnicima korišćenje bilo koje aplikacije po njihovom izboru. Tamo gde je poslovna vrednost visoka, a rizici mali trebalo bi ponuditi višestruke opcije za sertifikaciju sa pojedinačnom standardnom opcijom koja je dostupna kod scenarija visokih vrednosti i visokog rizika.

Šta je Internet stvari (Internet of Things) Gartnerova definicija [70] “Intenet stvari (engl Internet-of-Things) je mreža fizičkih objekata koji sadrže ugrađenu tehnologiju za komunikaciju, uključujući i senzore i mogu da stupe u interakciju sa internimm stanjima ili spoljašnjim okruženjem“. Pojam je kreirao Mark Vajzer (Marc Weiser, [23. Jul 1952 – 27. April 1999]) radeći kao vodeći naučnik u kompaniji Ksiroks Park (Xerox PARC) u SAD. On se smatra za ocem sveprisutnog računarstva (engl. Ubiquitous computing) pojma kojeg je lično skovao 1988 godine. Na jednom od svojioh predavanja, Vajzer je definsao skup principa koji opisuju sveprisutno računarstvo: • • • •

Svrha računara je da pomogne da se uradi nešto drugo Najbolji računar je tihi, nevidljivi sluga Što više radite intuicijom, pametniji ste – računar bi trebalo da proširi veše nesvesno Tehnologija bi trebalo da kreira smirenost

Strana 238 Internet tehnologije

„Sveprisutno računarstvo definiše početak trećeg talasa u računarstvu, koje upravo sada počinje. Prvi talas su bili mejnfrejm računari, koje su koristili mnogi ljudi istovremeno. Sada smo u eri personalnih računara, gde ljudi i mašine bulje nelagodno jedan u drugog preko puta radnog stola. Sada dolazi sveprisutno računarstvo, u eri smirenih tehnologija, pri čemu tehnologije ostaju u pozadini naših života.“, rekao je 1988, Mark Vajzer. Ove vizionarske reči postale su vidljive 2005 godine, kada je broj mobilnih telefona dostigao oko 2 milijarde, a broj stanovništva na zemlji se približavao brojci od 7 milijardi. [71]. Poznato da se broj stanovnika i broj mobilnih uređajaizjednačio 2005 dogine. Od tada se svakih pet godina ovaj broj duplira, pa su procene da će broj povezanih uređaja do 2050 godina da iznosi oko 50 milijardi komada. Nova dimanzija je dodata svetu informacione i komunikacione tehnologije: od bilo kada i sa bilo kog mesta, veza dostupna svakome sada biva proširena sa svačime. Internet stvar je, dakle, koncept koji opisuje kako se Intenet koristi za povezivanje pametnih uređaja, konvencionalnih potrošačkih elemenata i fizičkog vlasništva tako da ove nove krajnje tačke mogu da kreiraju i primaju podatke bez prekida. Trendovi razvoja su brzi. Skoro svaki proizvod će postati deo ovog sistema. Biljka će početi da “cvrkuće” (tweet) da joj treba voda, proizvodna oprema će nadgledati status i praviti raspored održavanja, a kućni aparati i automobili će takođe biti povezani. To više nije naučna fantastika. Ova migracija digitizacije na fizičke objekte ima ogromne implikacije za sve tipove kompanija i za IT organizacije i CIOe. Kako bi bolje shvatili koncept Internet stvari korisno je da se on uporedi sa današnjim “Internetom PCjeva i mobilnih uređaja” [72]: Isto kao PCjevi i mobilni uređaji, predmeti će biti povezani na Internet. Takođe, uređaji će biti povezani međusobno na permanentnoj ili povremenoj osnovi. Suprotno uređajima kao što su PCjevi ili mobilni uređaji koji su na Internet povezani preko IP adrese, stvari mogu da imaju IP adresu ili jednostavno da budu “usmereni” na sadržaj i usluge na Internetu (na primer, preko 2D bar koda – QR code). Ovo je ključna tačka – skoro svi objakti koji mogu da se identifikuju (čak i svi pasivni objekti bez ugrađene procesorske snage ili mogućnosti za smeštaj podataka) trebalo bi efektivno da postanu deo Interneta. Dok je većina PCjeva i mobilnih uređaja otvorena za povezivanje sa bilo čime (uz adekvatnu autorizaciju), stvari mogu da budu otvorene ili da imaju tačno određenu vezu po modelu tačka-na-tačku (npr, senzor na mostu povezan isključivo sa kontrolnom stanicom).

Strana 239 Internet tehnologije

Internet stvari (Internet of Things) bi trebalo takođe da se kreira da kontroliše pristup i bezbednost, isto onako kao što kompanijski Internet kontroliše informacije ili usluge. Internet stvari (Internet of Things) se sastoji od topologije usluga, aplikacija i infrastrukture za vezu (mahom je to bežična infrastruktura) Operaciona tehnologija, gde je upravljanje softverom sastavni deo kompanijske imovine (kao što su električna mreža, medicinska oprema i industrijske mašine) je podskup Interneta stvari kada su uključeni i povezani. Područje Interneta stvari će biti dodatno istraženo. Skoro sve što ima URL, svi pametni uređaji, ali i pasivni objekti će biti povezani i pružaće usluge preko Interneta. Internet stvari je primenljiv u skoro svim industrijama, uključujući i zdravstvo, javni sketor, energetiku, transport, medije, finansijske usluge, maloprodaju, proizvodnju. Internet stvari će imati veliki uticaj na potrošače/građane i preduzeća.

Kratka istorija Internata stvari Prvi telegraf koji je koristo električne signale napravio je ruski baron Pavel Lvovič Šiling (1786-1837), 1832 godine. Godinu dana kasnije Karl Fridrih Gaus (Carl Friedrich Gauss) i Vilhelm Veber (Wilhelm Weber) izmislili su kod za komunikaciju. Njih dvojica su komunicirali na rastojanju od 1,200 metara u Getingenu, Nemačka. Kao što se može videti sa slike ovo je jedan od prvih kodova iz binarne klase koji je korišćen za slanje električnih signala. Semjuel Morze (Samuel Finley Breese Morse [1791-1872]) je napravio prvi upotrebljiv telegraf koji je funkcionisao “na jednu žicu”. Morze je bio slikar ali se zanimao za elektriku, pa je uzimao časove. On je patent za svoj telegraf dobio 1847 godine, a treba reći da je postojalo više patentnih rešenja za ovaj uređaj, pre Morezeovog. Morzeov originalni telegraf bi bio samo još jedan patent, da na jednoj demonstraciji svog uređaja nije upoznao Alfreda Vejla koji je uprostio taster. Međutim, to je bio samo jedan deo uspeha – razvoj koda, nalik Gaus - Veberovom će doneti pravom uspehu ovog uređaja. Postojale su dve razlike između ova dva koda: • Uvedeni su simboli za cifre • Tačkica je predstavljala približno četvrtinu vremenske dužine crtice. Svaki karakter (slovo i cifre) su se sastojale iz kombinacija crtica i tačkica. Karakteri su bili nejednake dužine. Jedini izuzeci, gde su se karakteri sastojali isključivo od ctice ili tačkice su bili: E, H, I, M, O, S, T, 5 i 0. Prvi eksperimenti na novom uređaju su napravljeni u objektu Vejlovog brata, koji je bio vlasnik rudnika. Vejl i Morze osnivaju prvu kompaniju za prenos telegrama na daljinu. Iz te kompanije je kasnije nastao Western Union.

Strana 240 Internet tehnologije

Razvojem telegrafske mreže duž SAD, pa kasnije i u sotalim delovima sveta, koji je dominantno bazirao na Morze-Vejlovoj tehnologiji, počinje buran razvoj telegrafskih telekomunikacija. Iste godine kada se je Morze patentirao telegraf, u Edinburgu, Škotska se rodio Aleksandar Grejem Bel (Alexander Graham Bell [1847-1922]). Tada se uvidelo da je telegraf bio jako dobro prihvaćen i počela je trka za konstruisanjem uređaja koji će moći da prenese glas na daljinu. Patent je pripao Belu, koji je sat vremena pre podneo patentnu prijevu od Tomasa Sendersa (Thomas Sanders). Slika Belovog patenta i prvog uređaja. Patentno pravo mu je odobreno 1876 godine. Bel je osnovao sa još dva ortaka kompaniju za telefonski saobraćaj, ali stvei nisu išle kako treba, pa je u par navrata pokušao da proda firmu. Posle par godina, posao je krenuo punom parom, ali Bel nije unovčio svoj patent na adekvatan način, jer je posle 17 godina patent postao javno dobro. Krajem 19 veka, Nikola Tesla (1856-1943) počinje svoje radove na bežičnom prenosu enerigije. Prvi prikaz ovog rešenja pokazao je 1898 godine, na čuvenoj izložbi u Medison skver Gardenu u Njujorku. To je bio bežično upravljani brodić, sa daljinskim komandama. Tesla je nastavio svoje eksperimente u oblasti bežičnog prenosa u Kolorado springus, 1899 i izgradnnjoj kule u mestu Vordenklif, ali je ovaj poslednji projekat prenosa signala preko atlantika obustavljen jer ga je pretekao Markoni (Guillermo Marconi) prenevši bežično telegrafski signal preko Atlantika. Godine 1926, Nikola Tesla daje intervju za magazin Kolijers (Colliers) u vezi bežičnog prenosa signala i energije: „Kada bi se bežična tehnologija savršeno primenila na celu Zemlju ona bi bila pretvorena u veliku mozak, koji u stvari skup česca koji se kreću u celini ritmički ......... i uređaji pomoću kojih ćemo bi u stanju da uradimo biće neverovatno jednostavni u poređenju sa današnjim telefonom. Čovek će moći da nosi jedan u svom džepu prsluka“ Dugo se nije znalo ko je tačno autor američkog patenta broj 2292387 koji je odobren avgusta 1942 godine. Potpisnici su bili Hedy Kiesler Markey i Džordž Antejl (George Antheil). Vrlo brzo se saznalo da je reč o čuvenoj glumici Austro-Ugarskog porekla, Hedi Lamar, koja se preselila u Holivud. Oni su patentirali princip prenosa podataka metodom koja se kasnije nazvala skok-frekvencije (engl. frequencyhopping). Međutim ni jedan uređaj za bežični prenos nije napravljen do 1965 godine, tako da Hedi Lamar nije imala koristi od svog patenta. Alen Tjuring (Alan Turing [1912-1954]), legendarni britanski konstruktor računara koji je za vreme drugog svetskog rata dekodirao nemačke poruke, 1950 godine je u Strana 241 Internet tehnologije

svom članku Computing Machinery and Intelligence za časopis Oxford Mind Journal izjavio je: „...treba napomenuti da je najbolje da se računari opreme najboljim senzorima sa novcem kojim se ti senzori mogu kupiti, a zatim naučiti te senzore da razumeju i govore engleski jezik. Ovaj proces bi mogao da prati normalnu obuku deteta“ Godine 1964, kanadski filozof u oblasti teorije komunikacija Maršal Makluan (Marshal McLuhan [1911-1980])za Understanding Media je izjavio: ".... putem elektronskih medija, postavili smo dinamiku kojom sve prethodne tehnologije, uključujući gradove, ćemo preves u informacione sisteme." Karl Štajnbuh (Karl Steinbuch [1917-2005]) nemački naučnik u oblasti računarske tehnike, kibernetičar i elektro inženjer 1966 godine je izjavio: „za samo nekoliko dekada, računari će biti prisutni u svim industrijskim proizvodima“ 1969 godine je osnovan ARPANET. ARPANET je baziran na konceptu koji je pubikovan 1967 godine. Projektom je rukovodila agencija U.S. Advanced Research Project Agency. 1974 godine prvi put je implementiran je protokol TCP/IP. 1984 godine je uveden DNS (Domain Name Sytem) 1989 godine Timoti Berners Li (Timothy Berners Lee [1950-]) je predložio World Wide Web (skraćeno www), dok je radio u CERNu kao inženjer informatike. 1990 godine Džon Romki (John Romkey) je napravio prvi uređaj kojeg je povezao na Internet. To je bio toster,kojeg je mogao da uključuje i isključuje preko Interneta. To je uradio dok je bio student na čuvenom MITu. Na konferecniji INTEROP, oktobra 1989, Den Linč (Dan Lynch), predsednik konferencije je obećao Romkiju da ako on bude u stanju da poveže toster preko Interneta, uređaj će dobiti posebno mesto na podu izložbe, obeleženo zvezdom. Toster je bio povezan preko računara prko TCP/IP protokola. Za uključivanje i isključivanje je bila korišćena SNMP MIB informaciona baza. Godine 1991, sir Timoti Berners Li je napravio prvu veb stranicu. Ona je bila bez banera. Sadržaj stranice je sadržao hiper tekst, bez slika. st

Mark Vajzer (Marc Weisser [1952-1999]) je u članku “The Computer for the 21 Century” kojeg je 1991 godine objavio u uglednom časopisu Scientific American na temu sveprisutnog računarstva rekao:

Strana 242 Internet tehnologije

“Najdublje tehnologije su one koje nestaju. One se utkaju u tkanine svakodnevnog života tako da više ne mogu da se razlikuju od njega.” Godine 1993, Kventin Staford Frejzer (Quentin Stafford-Fraser) i Pol Jardetski (Paul Jardetzki) napravili su prikaz kafe posude (Coffee Pot) koja se nalazila u “Trojanskoj sobi" u okviru računarske laboratorije univerziteta u Kembridžu. Ona je korišćena je za praćenje nivoa kafe u posudi, a slika se ažurirala 3 puta u minuti i bila je postavljena na server zgrade. Kasnije je bila postavljena na Internet pa je svako mogao da vidi stanje preko pretraživača. 1994 godine Stiv Man (Steve Mann [1962-]) istraživač sa univeriteta Toronto u Kanadi, je napravio prvu veb kameru koja može da se nosi i da se koristi. Man je ovu inovaciju poboljšao više puta do 2000 godine. Projekat je započeo početkom 1980. Man je autor mnogih proizvoda iz oblasti računarske fotografije. 1995 godine Internet se komercijalizuje tako što se na tržištu pojavljuju Amazon.com i EchoBay (eBay.com) 1997 godine Pol Safo (Paul Saffo [1954-]) futurista i profesor na Stenford univerzitetu, u svom članku “Senzori: sledeći talas infotehnološke inovacije”, dodatno potkrepljuje činnjenicu da je sveprisutno računarstvo pred nama. Godine 1998, 4og septembra registrovana ja kompanija Google, jedna od najvećih svetskih tehnoloških kompanija. Iste 1998 godine, MIT radi na projeku inTouch. Autori ove ideje, Skor Brejv (Scott Brave), Endrju Dali (Andrew Dahley) i profesor Hiroši Iši (Hiroshi Ishii) u svom radu pišu: [73] “.... sada ćemo predstaviti inTouch, koja primenjuje sinhronizovane Distribuirane fizičke objektime da kreira "opipljivi" telefon za komukikaciju na velike daljine preko haptičkih principa." Deo principa je prikazan u video materijalu [74]. InTouch je projekat koji istražuje nove oblike međuljudske komunikacije putem dodira. Ova Force Feedback tehnologija se koristi za stvaranje iluzije da su ljudi, koji us udaljeni, u interakciji sa zajedničkim fizičkim objektom. "Podeljeni" objekat pruža povratnu vezu između geografski udaljenih korisnika, otvara kanal za fizičko izražavanje na daljinu. Godine 1998, godinu dana pre nego što je izgubio bitku sa rakom, Mark Vajzer nastavlja svoja istraživanja u oblasti gradnje fontane ispred njegove kancelarije, čiji bi protok i visina imitirali obim i cenu deonica na berzi.

Strana 243 Internet tehnologije

"Sveprisutno računarstvo je otprilike suprotno od virtualne realnosti", napisao je Vajzer. "Gde virtuelna stvarnost stavlja ljude u računarski generisani svet, sveprisutno računarstvo prisiljava računar da žive u svetu sa ljudima." Godine 1999, Kevin Ešton (Kevin Ashton [1968-]), radeći za Proctor&Gamble, na jednoj prezentaciji upotrebljava pojam Internet of Things. Kasnije je prešao na MIT i osnovao Auto-ID centar. Ovo je prvo poznato pominjanje pojma Internet stvari. Tada je njegova prezentacija bila vezana za upotrebu RFID u obeležavanju proizvoda u procesu proizvodnje. Krajem godine, ovaj centar počinje istraživanja i standardizaciju i EPC (Electric Product Code). U projekat su uključeni Dejvid Brok (David Brock) i Sandžaj Sarma (Sanjay Sarma). EPC kod je jedinstveni identifikator svih proizvoda i u poslednje vreme se koristi zajedno sa RFID kodom. MIT je centar događanja u oblasti Interneta stvari. Godine 1999, profesor Nil Geršenfeld (Niel Gershenfeld [1959-]) objavljuje knjigu pod naslovom “When Things start to Think”, u kojoj naglašava sve veću moć i značaj veba. Iste, 1999 godine, novinar časopisa Biznis Vik (Business Week), Nil Gros (Neil Gross) konstatuje: “U sledećem veku, planatu će prekrivati elektronska koža. Koža će biti sastavljena od miliona elektrosniih uređaja sa ugrađenim senzorima i mernim uređajuma: termometrima, meračima pritiska, detektorima zagađenja, kamerama, mikrofonima, senzorima za glukozu, EKG i EEG uređajima. Oni će nadzirati naše gradove, automobile, našu vrstu, atmosferu, naše brodove, puteve, flote, naše razgovore, naše telo – čak i naše snove.” Godine 2000, početak je nečega što nazivamo mim. Internet mim (engl. meme) je viralni sadržaj koji se od korisnika do korisnika širi putem Interneta. Najčešće se javlja u obliku slike sa dodatim tekstom, ali može biti i u obliku video klipa, reči ili fraze. Mim je uglavnom zasnovan na jednom šablonu, konceptu, koga korisnik prema svom ličnom nahođenju menja i prosleđuje dalje, ne remeteći osnovnu strukturu i prepoznatljivost. Može preneti bilo kakvu poruku, ironičnu ili sarkastičnu, i može predstavljati parodiju, šalu ili imati oblik društvene, političke ili bilo kakve druge kritike. Veoma velika fleksibilnost omogućava da iz izvorne forme može nastati na desetine hiljada varijacija. Tvorac reči mim je engleski teoretičar evolucije Ričard Dokins (Richard Dawkins) koji je u svojoj knjizi Sebični gen označio mim kao jedinicu kulturne evolucije koja je istovetna genima kod čoveka. Dokins je smatrao da iako ideje evoluiraju prolaskom kroz svoje prenosioce, one ipak zadržavaju svoj osnovni oblik. Reč mim je izvedena od grčke reči mimēma koja označava nešto imitirano. Godine 2002, Dejvid Rouz (David Rose) sa MITa, kreirao je sprvu koju je nazvao Ambient Orb. Ova spravica je prvobitno menjala boju kada bi neki sajt dodao novi sadržaj. Rouz i ekipa su povezali spravu sa promenom indeksa Dau-Džons. Kada bi indeks rastao uređaj bi bio zelen, a kada bi padao bio bi crvene boje. Na taj način korisnici nisu morali da neprekidno da bulje u ekran. Danas je ova sprava našla

Strana 244 Internet tehnologije

primenu i u drugim sferama. Postoje verzije koje menjaju boju u vezi vremenske prognoze, dnevne cene električne energije. Godine 2003 i 2004, pojam Intenet stvari se sve više pominje u dnevnim novinama The Guardian, Scientific American i Boston Globe. Iste godine, Ministarstvo odbrane SAD počinje masovno uvođenje RFID identifikacije svojih artikala u Savi programu, a Volmart (Wall Mart) to uvodi u komercijalni svet. Godine 2005, Međunarodna telekomunikaciona unija publikuje izveštaj pod nazivom Internet Stvari i od tada ovaj termin počinje masovno da se koristi. [71] I dalje smo u 2005 godini. Ispred svog vremena, Nabaztag (sada deo Aldebaran Robotics) je prvobitno proizveden od strane kompanije Violet. Napravili su ga Rafi Haladjian i Olivier Mevel. Mali wi-fi zec bio je u stanju da upozori i razgovara sa vama o izveštajima sa berze, o vestima, naslovima. To je budilnik, ima RSSFeeds, itd, kao mogućnost povezivanja sa drugim uređajima tog tipa. Postojala je krilatica "ako možeted da povežete zečeve, onda možete povezati bilo šta." Evropska Unija prepoznaje značaj Interneta stvari. 2008 godine je organizovana prva konferencija. Godine 2008, formira se IPSO alijansa (http://www.ipso-alliance.org/) koju formira 50 kompanija, kao što su: BOSH, Cisco, Ericson, Intel, SAP, Sun, Google i Fujitsu. Oni promovišu Internet protokol (IP) koji omogućava funkcionisanje Interneta stvari. Iste godine, jdnoglasnom odlukom 5:0, FCC glasa uvođenje tkz “belog spektruma” za potrebe proizvoda iz kategorije Interneta stvari. Godine 2010, kineski premijer Ven Žijabao (Wen Jiabao) naziva IoT ključnom industrijom i planira da investira u nju. Godine 2011 je uveden novi adresni prostor IPV6, koji ima 128-bitnu reč u osnovi. Već se tada videlo da su IPV4 adresnom prostoru dani odbrojani i da su skoro sve 128 adrese bile potrošene ili pri kraju. Na taj način je dobijeno 2 novih adresa ili 340 undeciliona. To bi trebalo da bude dovoljno za narednih 100 godina. Počinje nagli razvoj proizvoda na bazi IoT.

Strana 245 Internet tehnologije

Komponente Interneta stvari Senzori Senzori mogu biti pasivni ili aktivni - razlika je količina inteligencije ugrađena u senzor. Jednostavno termistor (otpornik čija otpornost je znatno smanjena zbog zagrevanja) će se smatrati pasivnim jer mu jednostavno varira otpor pa neki drugi sistem mora da analizira termistor i interpretira temperaturu. Ako se termistor kombinuje sa mikrokontrolerom (MCU), MCU može da izvede prevođenje sa otpora na temperaturu dobijene vrednosti će da komunicira preko serijskog protokola. U ovoj konfiguraciji senzor će bi akvan. Veze između senzora i uređaja mogu se izvesti preko više različitih konfiguracija, ali svi oni dele zajedničku temu: udaljenost veza je kratka za pasivne senzore i često je duža za aktivne senzore. Hardverska veza može da bude digitalna (npr temperaturni senzor može da koristi serijski protokol za prenos temperaturnih vrednosti u Celzijusovim stepenima), ili može biti analogna koja zahteva konverziju analognih vrednosti u digitalne u samom uređaju. Veliki broj različitih načina na koji senzori prikazuju svoje podatke je zapravo značajan problem u svetu. Uređaji moraju da budu višejezični kako bi efikasno radili sa ovim raznim senzorima. Fizički interfejs između senzora i uređaja mogu da budu rešeni u nekoliko različitih oblika. Neki od standarda su: • I2C • RS-232/485 • SPI • Analogni • Dalas One-vire

Uređaji Uređaj pruža inteligenciju koja je potrebna za smisleni rad sa podacima koje generiše senzor. Termin koji se ovde koris je Obogaćivanje podataka. Podaci iz senzora je preveden, transformišu se i eventualno su u kombinaciji sa drugim podacima: ova obrada transformiše podatke iz jednostavnih bitova i bajtova u korisne informacije (kombinacija podataka + kontekst = informacija). Ovde je upotrebljen termin inteligencija da opiše obradu podataka na nivou samog uređaja, ali drugi termin se ovde koristi je ponašanje. Bilo da pojam zovete inteligencija ili ponašanje, on predstavlja transformaciju od sirovih podataka u značajnije informacije koje ima semantičko značenje. Važno je da se primeti da se senzori ugrađuju u same uređaje.

Strana 246 Internet tehnologije

LAN/WLAN/PAN Od uređaja do oblaka, protokoli za mreže se koriste za povezivanje kockica. Postoji izbor većeg broja protokola i svaki ima svoje pluseve i minuse. Za udaljenost i brzinu (na račun potrošnje električne energije), stoje nam na raspolaganju varijante Wi-Fi protokola (IEEE 802.11 a/b/g/n/ac). Za niže opseg i brzine, ali sa manjom potrošnjom energije (korisno za uređaje koji rede na baterije), Bluetooth i protokolikoji troše malo struje imaju smisla. Ako se želi veza preko kabla, onda Ethernet pravi izbor (čak i RS-485 veza se može koristiti za mrežni kabl). Na kraju, ako je potrebno da se koristi mreža zbog topologije, na raspolaganju su nam neke varijanta IEEE 802.15 (npr, ZigBee). Poenta je da ne postoji jedan pravi odgovor za izbor mreži i u mnogim slučajevima više od jednog tipa se može da se koristiti. Ovo je raspored u geografski malom prostoru (obično zgrade) i “lepak” koji omogućava komunikaciju između uređaja i gejtveja.

Gejtveji Gejtvej je uređaj za sakupljanje puno IoT uređaja i ima sposobnost umrežavanja. U nekim konfiguracijama, gejtvej se može poveza direktno na senzore. On obavlja sledeće funkcije:

• • • •

prikuplja podatke iz više uređaja stvara strukturu podataka i rutira ih između uređaja brine se o bezbednosti podataka koji se prenose ima mogućnost dodatne obrade

Ruter/svič/gejtvej Ovaj uređaj služi kao odbrana između mreže na lokaciji korisnika i otvorenog Interneta. Njegova glavna svrha je da podeli mrežu u dva dela; sigurnu/pouzdanu mrežu i nesigurnu/unepouzdanu. Mreža na desnoj strani (nesigurna) se ponekad naziva povratna mreža i ona predstavlja glavni kanal na oblaku za usluge koje su možda geografski udalje. Osnovna uloga ovih uređaja je da sprovedu podelu na mreži. Mreža gejtvejapredstavlja niz izazova za poveze uređaje. Na primer, većina gejtveja neće dozvoliti se uređaji povežu preko oblaka. Ovo predstavlja pravi izazov za programere koji kontrolu korišćenja aplikacija u oblaku ne mogu jednostavno da sprovedu preko oblaka.

Strana 247 Internet tehnologije

WAN WAN sinonim za Internet. To je mreža koji omogućava da sve vrste uređaja komunikaciju preko javne mrežne infrastrukture (takođe se ovo naziva i World Wide Web). Imajte na umu , međutim, da VAN takođe može da bude i privatna mreža. Obično se koristi za povezivanje sistema koji su fizički udaljeni.

Oblak Oblak u Interentu stvari može da se smatra krajnjim odredištem za podatke.

RFID RFID je skraćenica od Radio frequency identification (u slobodnom prevodu — Identifikacija putem radio frekvencije). RFID je sistem daljinskog slanja i prijema podataka pomoću RFID pločica/odašiljača. RFID pločica je izuzetno mali objekat koji se može zalepiti ili ugraditi u željeni proizvod. RFID pločice sadrže u sebi antenu koja im omogućava prijem i slanje radio-talasa od RFID primopredajnika.

Istorija RFID pločica Kao preteča RFID tehnologije uzima se izum Leona Termina (Léon Theremin), ruskog pronalazača, koji je 1945. konsturisao špijunski alat — vrstu bubice koja je koristila energiju radio-talasa da bi slala signale. Kao takav, ovaj uređaj nije mogao da bude detektovan osim kada je daljinski napajan i osluškivan. Takva konstrukcija davala mu je i svojstvo teorijski neograničenog veka trajanja. Slična tehnologija korišćena od strane Britanaca u Drugom svetskom ratu jeste IFF (Identification friend or foe) razvijena 1939. i korišćena od strane saveznika da identifikuje avione kao savezničke i neprijateljkse korišćenjem kodiranih radarskih signala i identifikacionih tagova. Svrha ove tehnologije bila je da se izbegnu napadi između savezničkih aviona kao i napadi na civilne letelice, a ostvarene su i prednosti u pogledu automatskog informisanja stanica na zemlji preko odzivnog signala i bolje koordinacije. U aplikacijama za praćenje, RFID se pojavio 1980ih godina i brzo zadobio veliku pažnju zbog svoje sposobnosti da prati pokretne objekte. Kao prefinjena tehnologija, sa neslućenim mogućnostima primene, on se stalno razvija i spektar mogućih upotreba ove tehnologije se stalno širi. Pretpostavlja se da je prvi istraživački rad koji je objavljen delo Hari Stokman-a (Harry Stockmann) koji je taj rad objavio 1948. godine pod naslovom “Komunikacija kao odraz moći”. Stokman je već tada predvideo da do široke primene RFID pločica predstoji dug i mukotrpan rad na istraživanju i irazvoju na polju radio frekvencionih komunikacija. I kao što smo videli bilo je potrebno više od 30 godina da bi RFID pločice zaživele u praksi. Strana 248 Internet tehnologije

Razvoj RFID tehnologije Problem koji se danas nastoji rešiti uvođenjem nove tehnologije je — kako pratiti jedinstveni proizvod od njegovog nastanka do krajnjeg potrošača. Standardni barkod identifikuje samo proizvođača i proizvod, ali ne i jedinstveni artikal. Bar-kod na omotu čokolade je isti na svakom omotu iste vrste čokolade, pa je nemoguće putem samog bar-koda izdvojiti tačno određeni proizvod. RFID transponder, naprotiv, nosi identifikator — serijski broj jedinstven samo za taj specifični proizvod. Aplikacije gde je potrebna sigurna i jedinstvena identifikacija te dugotrajnost i izuzetna otpornost identifikatora na razne specifične uticaje okoline, a nije potrebna direktna vidljivost, idealne su za primenu RFID tehnologije. U većini okruženja, RFID postiže 99,5 % do 100% očitanja u prvom skeniranju.Takođe RFID je bez pokretnih delova ili optičkih komponenti, održavanje je daleko jednostavnije. RFID njegova primena i standardizacija su još uvek u početnoj fazi. Za sada RFID ne mora u potpunosti zameniti postojeći sistem identifikacije i praćenja zasnovan na bar-kodu, ali ga može uspešno dopunjavati. RFID sistem Nekoliko različitih kategorija sistema pretpostavlja različitu opremu: EAS (Electronic Article Surveillance) — sistem za elektronsko praćenje artikala je potreban transponder sa samo jednim bitom memorije. To je dovoljno za detekciju prisutnosti proizvoda. Ovakavi se sistemi susreću u trgovinama gde je svaki artikal označen, a čitač-antena smešten je na izlazu. Sistem mobilnog prikupljanja podataka. Sistem pretpostavlja korišćenje ručnih prenosnih terminala s integrisanim RFID čitačem, a prema potrebi i čitačem bar-koda. Dobar primer je prenosni laserski terminal za prikupljanje podataka, s integrisanim čitačima za obe tehnologije. Takav uređaj omogućuje i upisivanje novih podataka u aplikaciji gde se koriste Čitaj / Piši transponderi, a može imati veliku memoriju za čuvanje prikupljenih podataka. Mrežni sistem se obično sastoji od fiksnih čitača, smeštenih tako da mogu čitati informacije s transpondera koji pored njih prolaze. Ti transponderi mogu biti učvršćeni na neki objekat, proizvod ili na odeću osoblja neke ustanove, zavisno od primene. Čitači su spojeni putem mreže na sistem upravljanja informacijama i omogućavaju kontrolu u realnom vremenu. U sistemu za pozicioniranje transponderi se koriste za automatsko lociranje i navigaciju za vođena vozila. Čitači su smešteni na vozila i povezani s računarom, a transponderi (opremljeni informacijom o lokaciji) pričvršćeni su duž puta kojim se vozila moraju kretati.

Strana 249 Internet tehnologije

Kako RFID sistem radi Osim nosilaca informacije, RFID sistem zahteva i sredstvo kojim će te informacije biti pročitane, i zatim prenesene računaru odnosno informacionom sistemu. Naravno, deo sistema mora biti i način kojim će se uneti ili programirati transponderi ako to nije već učinjeno u trenutku njihove proizvodnje. RFID uređaj (čitač, odnosno terminal za prikupljanje informacija) koristi radio transmisiju za slanje energije transponderu (RFID Tag) koji onda emituje povratnu informaciju: jedinstveni identifikacioni kod i/ili niz podataka, ranije smešteni u samom transponderu. Tako prikupljene podatke, kao i u slučaju bar-koda, moguće je dalje obrađivati.

Transponder Reč transponder izvedena je od termina transmitter/responder, prema funkciji tog uređaja koji na transmisiju čitača odgovara (respond) podatkom. Osnovne komponente transpondera su mikročip i antena, zaliveni u kućište otporno na uticaj okoline. Nekoliko karakteristika razvrstavaju RFID transpondere u različite grupe: • način odnosno sredstvo napajanja, • sposobnost čuvanja podataka, • odnosno opcije programiranja, • radna frekvencija i s time u vezi • opseg (udaljenost) čitanja, • fizički oblik • cena. Fizički, uopštene su kategorije: • transponder (tag) • "smart" nalepnice • RFID pločica (PCB) • Nosilac informacije u obliku transpondera, nalepnice, ili PCB-a obično se postavlja na objekt , ambalažu, paletu, kontejner ili čak na sam proizvod, tako da može putovati s njime i na svakom koraku ga identifikovati. Podaci u transponderu mogu biti raznovrsni — svakako će identifikovati: • proizvod na traci, • robu u tranzitu, • lokaciju, • vozilo, takođe i • životinju ili osobu, ali mogu predstavljati i instrukcije o daljim postupcima

Strana 250 Internet tehnologije

RFID transponder (tag) Transponderi se proizvode u vrlo različitim oblicima, veličinama, s različitim kapacitetima memorije i sposobnostima "preživljavanja" u okolini. RFID transponder može biti dovoljno malen da se smesti pod kožu životinje, može biti uobličen kao ekser ili šraf za označavanje drvene građe ili u obliku kreditne kartice za korišćenje u aplikacijama kontrole pristupa. Veliki plastični privesci za sprečavanje krađe prikačene za odeću u trgovinama takođe su RFID transponderi, a slični su i vrlo otporni transponderi u obliku bloka kojima se označavaju kontejneri u internim procesima proizvodnje, ili radne mašine i kamioni u svrhu praćenja i održavanja. Gotovo svi su zaštićeni nekom vrstom kućišta od udaraca, hemikalija, vlage i prašine.

RFID PCB PCB pločica (Printed Circuit Board) je namenjena ugradnji u proizvod ili ambalažu. Prednosti joj je niža cena i sposobnost podnošenja uslova okoline koje RFID nalepnice ne bi podnele.

RFID nalepnice Bar-kod kao tehnologija automatske identifikacije u upotrebi je već decenijama i vrlo je dobro prihvaćen. Ipak, jednom odštampane, bar-kod nalepnice ne mogu više biti promenjene, a da bi je skener pročitao mora biti u vidljivom dometu skenera. Nova generacija "pametnih" (smart) nalepnica opremljena je RFID tehnologijom i nadilazi neka ograničenja tradicionalnog bar-koda. Integrisani elektronski sklop sadrži digitalnu memoriju i može biti programiran ili re-programiran korišćenjem radio-talasa. Smart nalepnice imaju očiglednu prednost pred tradicionalnim bar-kod nalepnicama u aplikacijama gde je potrebna kombinacija efikasnosti čitanja i vizuelna, ljudskom oku razumljiva informacija. Transponderi mogu imati različite kapacitete memorije, sposobnosti "pisanja i čitanja", izvore energije, razne radne frekvencije.

Čitanje i zapisivanje na transponder Tri su mogućnosti podržane RFID tehnologijom, a zavise o tipu memorije transpondera: • Read Only (R) – samo čitanje transpondera koji u procesu proizvodnje dobija svoj jedinstveni serijski broj. Jednom smeštena informacija ne može se menjati. • Write Once Read Many (WORM) – korisnik sam programira memoriju transpondera, ali podatak može upisati samo prvi put, nakon čega on ostaje permanentno pohranjen.

Strana 251 Internet tehnologije

•

Read/Write (R/W) – korisnik može mnogo puta upisati informaciju na transponder. Read-write transponderi obično imaju serijski broj koji se ne može izbrisati, a podaci koji se upisuju, dodaju se tome. Read-write transponderi su korisni u kompleksnijim aplikacijama, ali budući skuplji, nisu praktični za označavanje jeftinih proizvoda.

Izvor napajanja transpondera Transponderi za rad trebaju energiju, iako u izuzetno malim količinama (meri se u mikro ili milivatima). Pasivni transponder nema sopstveno napajanje, energiju dobija isključivo putem RF emisije od čitača. Manji je, laganiji, jeftiniji od “aktivnog” transpondera i ima praktično neograničen životni vek. Nedostatak mu je manji domet prenosa signala. Kapacitet memorisanja podataka mu je takođe slabija strana, kao i manja otpornost na elektromagnetsku buku u okruženju. Od 2004. godine pasivne RFID pločice su dostupne I u malim formatima 0.4mm x 0.4mm a tanje su od običnog lista papira, takav uređaje praktično nevidljiv. Polu-pasivni transponder ima bateriju kojom napaja čip, ali za komunikaciju koristi energiju čitača. Aktivni transponder ima svoje napajanje – bateriju s ograničenim vekom trajanja, tipično nekoliko godina zavisno o uslovima okoline i korišćenju. Neki tipovi aktivnih transpondera mogu imati i zamenjivu bateriju. Skuplji su i veći, ali imaju veći domet transmisije signala, bolji imunitet na šum i bržu transmisiju podataka u području visoke frekvencije. Obično mogu funkcionisati u vrlo velikom rasponu temperatura od -50° C do +70° C. Aktivni i polu-pasivni transponderi su korisni za praćenje vredne robe ili objekata o kojima se informacija mora pročitati izdaleka, no oni mogu biti dva do tri puta skuplji od pasivnih transpondera. Pasivni UHF transponderi moraju biti pročitani s manje udaljenosti, ali su jeftiniji i mogu se baciti zajedno s ambalažom proizvoda.

Radne frekvencije transpondera Transponderi komuniciraju s čitačem putem radio-talasa. Radio-talasi su deo elektromagnetskog spektra za koji u svakoj državi postoji zakonska regulativa. Problem s RFID komunikacijom je u tome što su u različitim zemljama sveta delovi spektra različito raspodeljeni prema nameni. Znači, transponder koji radi na 915 MHz u jednom delu sveta, će biti neupotrebljiv negde drugo, gde je to frekvencijsko područje namenjeno kakvoj drugoj aplikaciji. Svaka država upravlja frekvencijama u skladu s regulativom triju postojećih područja: Evropa i Afrika predstavljaju Region 1, Severna i Južna Amerika Region 2, a Australija i Azija Regiju 3. Postoji inicijativa za postizanje određenog stepena slaganja u pogledu korištenja frekvencijskih područja do 2010. godine, ali ih je trenutno za primenu RFID tehnologije vrlo malo dostupno na globalnom nivou.

Strana 252 Internet tehnologije

Čak i da postoji određeno frekvencijsko područje u svakoj zemlji na svetu, bilo bi loše ograničiti upotrebu RFID tehnologije samo na to područje. Različite frekvencije imaju različite karakteristike koje ih čine korisnim u sasvim određenim aplikacijama. Na primer, transponderi niske frekvencije su jeftiniji od UHF transpondera, troše manje energije i imaju veću sposobnost emitovanja signala kroz razne materijale. Zato su pogodni za označavanje objekata s visokim procentom vode, na malim udaljenostima. S druge strane, UHF transponderi (ultra visoke frekvencije) imaju veći domet i brži protok podataka, uz veću potrošnju energije i slabiju transmisiju kroz materijale. Zbog tih svojstava, pogodniji su za skeniranje transportnih kutija na ulazu ili izlazu iz skladišta. Uopšteno, RFID sistemi se klasifikuju u tri frekvenciona područja. Svako ima svoje karakteristike i tipično područje primene: • Niska frekvenca – 100-500 kHz,a najčešće 125 kHz, najkraćeg dometa signala i najmanje brzine očitavanja i prenosa; • Visoka frekvenca – 10-15 MHz, a najčešće 13,56 MHz, kratkog do srednjeg dometa signala, srednje brzine očitavanja i prenosa; Postoji i sistem standardizacije: ISO 15693 predstavlja standard za čipove i čitače koji rade na frekvenciji od 13,56 MHz. • Ultra visoka frekvanca (UHF) – rade u rasponu od 433 - 915 MHz, i 2,45 GHz, najvećeg dometa signala (pod FCC regulativom), veće brzine prenosa. Kod ovih transpondera ne sme biti prepreke između čitača i transpondera UHF radio-talas ne prodire tako dobro kroz materijale i zahteva više energije za transmisiju u datom opsegu nego talas niže frekvencije. Tri su najčešće frekvencije (kao predstavnici ovih grupa) 125 kHz, 13,56 MHz i 2,45 GHz. Većina zemalja koristi 125 kHz ili 134 kHz područje za sisteme niske frekvencije, i 13,56 MHz za sisteme visoke frekvencije. Brzina očitavanja i prenosa podatka je povezana s frekvencijom. Što je viša frekvencija to je brži prenos. Taj podatak je značajan u planiranju RFID sistema, posebno tamo gde će transponder brzo prolaziti kroz zonu očitavanja. O frekvencijskom području donekle zavisi i domet signala transpondera. Ima i drugih faktora – snaga čitača, interferencija koju stvaraju objekti u okolini (posebno metalni) i drugi RF uređaji. Obično, domet pasivnih transpondera (bez baterija) niske frekvencije je 30 cm ili manje, transpondere visoke frekvencije moguće je pročitati s udaljenosti oko 90 cm ili manje, a UHF transpondere s 3 do 6 m. Tamo gde je potreban veći domet koriste se aktivni transponderi koji ostvaruju i veći domet signala.

Memorijski kapacitet transpondera Transponder može imati i samo jedan bit – na primer, sistem za električno praćenje artikala (EAS) u trgovini treba samo taj jedan bit da bi pokrenuo alarm jednom kad je pobuđen u polju čitača. Takvi transponderi su korisni i tamo gde se artikli broje. Za čuvanje serijskog broja, po mogućnosti zajedno s kontrolnim bitovima dovoljno Strana 253 Internet tehnologije

je 128 bita. Serijski, odnosno identifikacioni broj može upisati proizvođač ili sam korisnik unutar svoje aplikacije. Veći kapaciteti memorije, do 512 bita, uvek su programabilni – osim same identifikacije korisnik može upisati razne podatke o označenom objektu, upute za dalje postupke u nekom procesu ili rezultate ranijih akcija nad objektom. Transponderi sa 64 kilobita memorije obično nose datoteke s podacima organizovanim u polja koja se mogu selektovati tokom procesa čitanja. Za većinu aplikacija dovoljan je 96-bitni serijski broj, a transponder će na kraju puta proizvoda koji je njime označen ionako biti odbačen. Činjenica je da je cena jednostavnijih transpondera niža, pa je jasno da će najveći broj nosioca informacije biti upravo tog tipa.

Čitač/Interogator RFID čitači (često se nailazi i na termin interogator) prilično se razlikuju po kompleksnosti, što zavisi od tipu transpondera s kojima radi i o funkcijama koje mora imati. Njihov zadatak je komunikacija s transponderima i prenos podataka dalje, do računara. Funkcije čitača mogu biti i provera i ispravljanje grešaka. Kad je signal transpondera primljen i dekodiran, prema Command Response protokolu, čitač će na ponovljeno slanje signala odgovoriti instrukcijom transponderu da prestane emitovati. Ovaj se protokol koristi za rešavanje problema koji se mogu pojaviti kod čitanja brojnih transpondera u kratkom vremenu. Razne tehnike se i dalje razvijaju kako bi se poboljšao postupak očitavanja, pa čitači mogu registrovati više transpondera istovremeno.

Područja primene RFID tehnologije Primjenu RFID tehnologije možemo zamisliti u bilo kojem području ljudskog djelovanja gde se barata podacima. Trenutno se RFID najviše susreće u transportu i logistici, proizvodnji i kontroli. Neki su primeri označavanje životinja u uzgoju, praćenje proizvoda u lancu nabavke, kontejnera koji se ponovno koriste, delova koji se kreću kroz pogon u proizvodnom lancu, praćenje poštanskih pošiljaka i prtljaga u avio-prevozu, naplata putarine i parkinga, kontrola pristupa vozilima, zatim EAS aplikacije u trgovinama, zaštita vrednih predmeta od krađe, praćenje osnovnih sredstava. Kontrola ulaza i radnog vremena je još jedna tipična aplikacija, i sigurnosna kontrola pristupa određenim lokacijama.

QR kod QR kod (engl QR code) je matrični kôd (ili dvodimenzionalni bar-kod) kreiran 1994. Stvorila ga je japanska korporacija Denso-Wave. „QR“ je akronim od Quick Response (brz odziv), pošto je tvorac nameravao da se sadržaj izuzetno brzo dekodira. QR kodovi su uobičajeni u Japanu, gde su trenutno najpopularniji dvodimenzionalni kodovi. Iako prvenstveno korišćeni za praćenje delova u proizvodnji vozila, QR kodovi se sada koriste u mnogo širem kontekstu, uključujući komercijalne aplikacije, praćenja Strana 254 Internet tehnologije

kao i aplikacije koje su orijentisane na pogodnije korišcenje mobilnih telefona (poznato kao mobilno tagovanje). QR kodovi koji skladište adrese i URL-ove, mogu se pojavljivati u časopisima, na znacima, autobusima, vizit kartama kao i na svakom objektu o kome bi korisniku mogle da zatrebaju informacije. Korisnici koji poseduju mobilni telefon sa kamerom i instaliranim odgovarajućim softverom, mogu da skeniraju sliku QR koda, koji će uključiti Internet pregledač i odvesti korisnika na ugrađenu URL adresu. Ovakav čin povezivanja sa fizičkih objekata je poznat kao hiperveza fizičkog sveta. Korisnici takođe mogu da stvore i štampaju sopstvene QR kodove, da bi ih drugi skenirali i koristili, posetivši jedan od nekoliko sajtova za besplatno stvaranje QR kodova. QR kod je otvorenog tipa u smislu da su specifikacije QR koda dostupne javnosti i da se patentna prava, koja su u vlasništvu Denso Wavea, ne sprovode. Japanska veb stranica navodi da se kod pojma QR kod radi o „zaštićenoj robnoj marci Denso Wave Incorporateda u Japanu i drugim državama“. [75] Što se tiče standarda, treba napomenuti da je od 1997 godine, kada je QR kod prvi puta standardizovan, do današnjih dana, više puta menjan standard za upotrebu ovog koda. Trenutno je na snazi standard ISO/IEC 18004 iz 2006 godine. Sledi prikaz osnovnih tehničkih podataka QR koda. QR kod

kapacitet podataka

Samo numerički Maksimalno 7,089 karaktera Alfanumerički Maksimalno 4,296 karaktera Binarni (8 bita) Maksimalno 2,953 bajtova Kanji/Kana Maksimalno 1,817 karaktera Kapacitet ispravke grešaka Nivo L Nivo M Nivo Q Nivo H

7% kodnih reči može biti povraćen 15% kodnih reči može biti povraćen 25% kodnih reči može biti povraćen 30% kodnih reči može biti povraćen

Senzori Senzor (davač) je uređaj koji meri fizičke veličine i konvertuje ih u signal čitljiv posmatraču i/ili instrumentu. Na primer, živin termometar konvertuje izmerenu temperaturu u širenje živine tečnosti, koja se može očitati na cevi sa podeocima. Senzori imaju široku primenu u svakodnevnom životu: kod ekrana osetljivih na dodir, kod vrata i elevatora u javnim objektima, kod osvetljenja i alarma i mnogih drugih uređaja: automobila, aviona, medicinskih uređaja, robota, industrijskih

Strana 255 Internet tehnologije

mašina i drugde. Indikator senzora pokazuje promene izlaznih veličina u odnosu na merene veličine. Senzori koji mere precizne veličine zahtevaju veću osetljivost. Tehnološki napredak omogućio je izradu senzora sa detaljima mikrometarskih dimenzija. Oni koriste MEMS tehnologiju i nazivaju se mikrosenzori.

Tipovi senzora Senzori su vrsta konvertora (pretvarača). Oni jednu fizičku veličinu pretvaraju u drugu. Zbog toga se oni mogu klasifikovati po tipu energije koju prenose.

Toplotni • •

Temperaturni senzori: termometar, termostat, bimetalni termometar ... Toplotni senzori: kalorimetar, senzor protoka

Elektromagnetni • • • • • • •

Senzori električnog otpora: ommetar, multimer Senzori električne struje: galvanometar, ampermetar Senzori električnog napona: voltmetar, elektroskop Senzori električne snage: kilovat-sat merač Magnetni senzori: magnetni kompas, magnetometar Metal detektori Radar

Mehanički • • • • • •

Senzori pritiska: barometar, barograf, manometar, merač pritiska, indikator brzine vetra Senzori protoka fluida: senzor protoka, gasni senzor, presostat Senzori gustine i viskoznosti fluida: viskozimetar, hidrometar Mehanički senzori: senzor rastojanja, senzor ubrzanja, senzor naprezanja, senzor prekida Senzori vlage: higrostat Senzori nivoa tečnosti: nivostat

Hemijski • •

Senzori hemijskih elemenata: senzori kiseonika, jon-selektivne elektrode, pH staklene elektrode, detektori ugljen-monoksida Senzori mirisa: QCM senzor, kalaj-oksid gas senzor. Senzori gasova se često kombinuju u jedan elektronski nos.

Optički • •

Svetlosni senzori, ili fotodetektori, uključujući poluprovodničke kao što su foto-ćelija, foto-dioda, foto-tranzistor, CCD, senzor slike i dr. Infracrveni senzori (IC) koriste infracrvene zrake za detekciju predmeta u okruženju i izvora toplote Strana 256 Internet tehnologije

•

•

• • •

• •

Senzori blizine — tip senzora rastojanja ali mnogo precizniji i složeniji. Detektuje samo određena rastojanja. Može biti optički - kombinacija fotoćelije, LED diode ili lasera. Koristi se kod mobilnih telefona, detektora papira kod uređaja za fotokopiranje, funkcije uspavljivanja kod prenosnih računara i drugih uređaja. Laserski skener — uzak snop svetlosti se emituje na prostor preko ogledala. Senzor foto-ćelije postavljen na određenom rastojanju prima svetlost koja se odbija od objekta koji se nađe na tom prostoru i koji se na taj način detektuje. Posebnim metodama (triangulacija) može se izračunati i rastojanje objekta od ciljane lokacije. Fokus — Velika industrijska sočiva mogu biti fokusirana na servo sistem. Rastojanje fokusiranog elementa određuje se podešavanjem sočiva. Binokular — Dve slike dobijene sa iste početne linije preklapaju se sistemom ogledala i prizmi. Njihovo podešavanje koristi se za utvrđivanje rastojanja. Interferometar — Interferencija snopova poslatih i reflektovanih talasa svetlosti dobijene iz koherentnog izvora kao što je laser se meri i na osnovu dobijenih parametara izračunava se rastojenje sa izuzetno visokom preciznošću. Skintilometar — meri količinu rasipanja svetlosti u atmosferi Fiber optički senzori

Jonsko zračenje • •

Senzori zračenja: Gajgerov brojač, dosimetar, detektor neutrona, brojač iskri Senzori subatomskih ostataka: Detektor ostataka, oblačna komora, atomska komora

Akustički • •

Akustički: koriste vremensko kašnjenje prostiranja ultrazvučnih UV talasa. Korišćeni su sredinom XX veka kod polaroid kamera i robota za merenje daljine. Zvučni senzori: mikrofon, hidrofon, seizmometar.

Ostali tipovi • • •

Senzori pokreta: radarski pištolj, brzinometar, takometar, senzor prolaza vozila, koordinator okreta Senzori orijentacije: žiroskop, veštački horizont, žiroskop sa leserskim prstenom Senzori rastojanja (beskontaktni) magnetostrikcija

Strana 257 Internet tehnologije

Klasifikacija mernih grešaka Idealan senzor je onaj koji je lineran u celom opsegu merenih vrednosti. Trebalo bi da je dobijeni signal uvek linearno srazmeran merenoj vrednosti. Pri tome na njega ne bi smeo da ima uticaj nijedan drugi objekat u okruženju, niti bi on smeo da ima ikakav uticaj na mereni objekat. To je u praksi neostvarivo. Zato se meri njegova osetljivost kao odnos između izmerene i stvarne veličine. Odstupanja koja se javljaju kod različitih vrsta senzora su: • • • • • • • • • • •

Osetljivost može kod pojedinih senzora biti različita tj. varirati kod različitih veličina. To zovemo greška osetljivosti. Opseg dobijenih veličina je uvek limitiran, tako da će jedan senzor dati svoju maksimalnu, odnosno minimalnu vrednost u slučaju da su izmerene vrednosti izvan punog opsega senzora. Ako dobijena veličina nije nula, kada je merena veličina nula kaže se da senzor ima pomeraj (offset). Kada osetljivost nije konstantna za različite izmerene vrednosti, to nazivamo nelinearnost. Ona se obično javlja na krajevimia opsega merenja. Devijacija koja se javlja zbog velikih promena merenih veličina naziva se dinamička greška. Ako izlazni signal menja otpornost merenog objekta to nazivamo pomak (drift) Vremenski otklon - javlja se usled dugotrajnog korišćenja senzora Šum (eng. noise) - nepredvidive devijacije u signalu tokom vremena Histereza je greška koja se javlja kada se promenom položaja merenog objekta dobijaju različite i neodgovarajuće vrednosti na izlazu. Kod senzora sa digitalnim izlazom obavezno dolazi do aproksimacije dobijenih veličina i to je greška aproksimacije ili greška digitalizacije. Senzori u nekim slučajevima mogu biti ometeni delovanjem merenog objekta, recimo njegovom temperaturom ili zračenjem.

Sve ove greške mogu se podeliti na sistemske greške i slučajne greške. Sistemske greške se predupređuju različitim vrstama kalibracije, dok se slučajne greška kao što su različite vrste šumova smanjuju procisiranjem signala, filtracijom i sl.

Rezolucija Rezolucija senzora je najmanja promena koju on može da detektuje na merenoj veličini. Vezana je za preciznost mernog uređaja.

Reproduktivnost Reproduktivnost predstavlja grešku izlaznog signala koja je prouzrokovana nemogućnošću senzora da pri istom pobudnom signalu daje istu izlaznu vrednost.

Strana 258 Internet tehnologije

Biološki senzori Živi organizmi poseduju biološke senzore koji funkcionišu slično dosada opisanim tipovima. U najvećem broju slučaja oni su poslužili kao inspiracija za dizajniranje tehničkih senzora. Živi organizmi poseduju ćelije osetljive na: • • • • • • •

svetlo, pokret, temperaturu, megnetno polje, gravitaciju, vibracije, vlagu, pritisak, električno polje, zvuk i druge uticaje spoljnog okruženja fizičke aspekte unutrašnjosti kao što su: istazanje, pokreti organizma, lokacija upale veliki broj jedinjenja kao što su toksini, hranjiva jedinjenja i feromoni prisustvo interakcije biomolekula i nekih kinetičkih parametara mnoge promene unutrašnjeg metabolizma: nivo šećera, nivo oksigena, pritisak u krvi. konstantne promene kod signalnih molekula kao što su hormoni, neurotransmiteri ponekad i razlikuje proteine pojedinih organizama

Veštački senzori koji imitiraju biloške senzore koristeći biološke senzitivne komponente nazivaju se biosenzori. Ljudski razum je primer funkcionisanja specijalnih neuronskih senzora.

Proširenje granica Interneta dovodi do eksplozije informacija Jedan od načina da se uveća Internet stvari je da se proceni broj uređaja koji su povezani na Internet. Ovo je rađeno u par navrata do sada i prema procenama imamo veći broj uređaja koji su povezani na Internet nego što imamo broj PCjeva i mobilnih uređaja koje koriste ljudi. Mnogo značajnije je da rast Interneta stvari dolazi od obima interakcija, pre nego broja povezanih uređaja. Mnoge “stvari” danas nisu povezane, ali povremeno šalju signale na Internet, kao što je lokacija, temperatura ili podaci koji su dobijeni iz senzora. Do 2020 godine, značajno će porasti i broj novih uređaja, kao i upotreba podataka koji se dobijaju iz ovih uređaja. Primer ovoga je pametno očitavanje koje dovodi do fakturisanja. Na ovaj način će doći do velikih novčanih ušteda, kreiranja vrednosti, poboljšanja proizvoda i povećanog iskustva kako kompanija tako i potošača. Kada se dostigne ta tačka, Internet će postati Internet stvari.

Definciije i opisi inovacije Zamislimo Internet svega (Internet of Everything) kao konvergenciju više “Interneta”: Interneta informacija (World Wide Web i sistemi), Interneta ljudi (društvene mreže), Interneta stvari i Interneta mesta. Ovi Interneti će proizvesti Strana 259 Internet tehnologije

mnogo više vrednosti za sebe, ali je konvergencija višestrukih Interneta ta koja daje veću vrednost, nego posebni Interneti zbrojeni na gomilu. Ovo nam pruža mnogo više inovacije i potencijala za konkurentsku prednost. Zamislimo da imamo bolničku opemu dostupnu na lokacijama koje želimo (Internet stvari) kako bi pomogli u kritičnim situacijama. Zatim zamislimo da smo u ovakvim situacijama dodali dostupnost sestri i lekara na svakoj potrebnoj lokaciji (Internet ljudi). Konvergencija više Interneta proizvodi više vrednosti, a ključna tačka ovde je povećanje bogatstva veza – to je koncept Interneta svega. Ovi koncepti bi trebalo da se koriste u javnim i privatnim primenama. Da bi bilo što jasnije, reč “Internet” se koristi i u javnim i u privatnim sistemima. Povezivanje svega na taj način omogućava inovativne mogućnosti za kompanije, vladu, zajednicu i pojedince. Na primer, proizvođači vozila su počeli da povezuju motorna vozila na Internet kako bi pristupili i obezbedili sadržaj i usluge. Slično tome, mrežno povezani parking satovi obezbeđuju novu uslugu i informacije povezane sa mobilnim uređajima, kao što su pametni telefoni i aplikacije u samim vozilima. U budućnsoti će svi, pa i starije generacije da koriste bežičnu vezu po minimalnoj ceni kako bi se smanjili troškovi njihovog lečenja i istovremeno zdravstveni radnici oslobodili za više interakcije sa pacijentima. Da bi bolje shvatili Internet svega, zamislimo novi način pogleda na Internet. Kao što je napomenuto, Internet se sastoji od više Interneta. Praktično, to je šest oblasti: Internet informacija – ovo je tradicionalni Internet, dobro poznat svima nama – World Wide Web. On ne sadrži samo informacije sa veb stranica, već uključuje i veb usluge koje omogućavaju aktivnosti kao što su kupovina preko Interneta ili posmatranje video sadržaja. Internet sistema – To je mreža poslovnih ili potrošačkih aplikacija. Pre pojave Interneta - ERP sistem je trabalo da kreira i omogući narudžbinu i da je pošalje putem EDI (Electronic Data Interechange) protokola drugom sistemu koji bi obradio narudžbinu. Pojavom Interneta, ovi tipovi podataka se razmenjuju između sistema i događaju se na vebu. E-mail, video igrice i sve ostale potrošačke aplikacije spojene su međusobno i stupaju u interakciju preko Interneta. Potrošačke aplikacije (npr iTunes) mogu takođe da budu spojene sa poslovnim aplikacijama (iTunes Store) kako bi se učitao sadržaj koji može da se naplati. Internet ljudi – to je mreža veza kreirana u društvenim mrežama. Isto kao što je veb stranica destinacija koja ljude održava informisanim u vezi najnovijih tema, tako profil na društvenim mrežama drži ljude sa najnovijim podacima o drugim ljudima. Isto kao što su veb stranice povezane sa drugim veb stranicama, tako su i ljudi povezani sa drugim ljudima (tkz društveni graf). Isto kao što bi fizički elementi trebalo da komuniciraju sa svojim stanjem (npr parking časovnici emituju da su

Strana 260 Internet tehnologije

slobodni), tako i osobe šalju svoja “stanja” u obliku prisutnosti (tj zauzetosti, da li su dostupni, ili onlajn). Svi vidovi aktivnosti se stalno emituju – lokacija na primer daje Facebook korisnicima mogućnost da to urade kad objavljuju svoj status na Internetu. Važno je istaći da je osoba sa društvenim profilom nalik čvorištu sa statičkom informacijom i stalno emituje svoju aktivnost. Internet mesta – komercijalna i javna mesta takođe počinju da bivaju čvorovi na Internetu. Foursquare i slične društvene mreže kreiraju mogućnost da “provere” mesta kao što su kafići, muzeji i radnje. Razlog zašto je ovo važno je jer to menja mesta iz “tačaka interesovanja” sa statičkom informacijom o sebi u čvor na Internetu. Na primer: sada je moguće da se Internet koristi preko veb stranica ili API, kako bi videli šta se dešava na ovim mestima. U tome, mi nalazimo obične statičke informacije adresa/opisa, a takođe nalazimo i aktivnost onoga ko se nalazi na toj lokaciji i ko je tamo bio prethodno (ponekad je to dato zbirno i anonimno). Ako posmatramo iza društvenih mreža kao što je Foursquare, mesto može takođe da obezbedi aktivnost stanja (npr otvoren ili zatvoren). Mesto može da obezbedi tu uslugu. OpenTable vam omogućava da rezervišemo sto u restoranu. Ovakva mesta takođe postaju čvorišta na Internetu koja mogu da obezbede informacije i dinamička su. Internet stvari – To je Internet fizičkih stvari, sa senzorima, potrošačkim uređajima i kompanijskim vlasništvom koji su povezani na Internet, a i međusobno. Internet povezane industrijske mašine sa senzorima mogu da emituju ili odgovor na RFI oko uslova svog radnog okruženja (npr spoljašnja temperatura). Bašta sa senzorima na vlagu bi trebala da dobije vodu na zahtev. Tako spojeni uređaji poseduju privatne podatke koji mogu da se dele i javno (vidi www.pachube.com, na primer). Internet virtuelnih stvari – Ovo se sastoji od “inteligentnih” digitalnih entiteta. Iako ovo nije široko rasprostranjeno danas, trend će se povećati. Na primer, zamislite Siri, mogućnost Appleovog iPhonea 4S. iPhone 4S može da pita pitanje kao pto je: “Ja sam slobodan ovog petka uveče?”. Siri je odgovarao: “Da, ali ja imam jedan sastanak od 13:00 do 14:00 koji ne mogu da pomerim.” Danas je Siri napravljen za korisnika, ali ako drugovi dozvoljavaju da pitate prijatelje sa iPhoneovima, Siri postaje personalni avatar za svoje korisnike – to je virtuelni oblik korisnika. Ostali virtuelni entiteti bi trebalo da donose kvazi autonomne odluke. Na primer, motor broda je opremljen senzorima za lokaciju koji može da komunicira sa udeljenim dijagnostičkim centrom kako bi obezbedio održavanje u najbližem centru za održavanje. Pri tome se angažuju potrebni rezervni delovi i osoblje i pregovara se sa sistemom za rutiranje i centralom kako bi se prilagodilo vreme za servis.

Strana 261 Internet tehnologije

Dok je svaki od tih Internet proizvoda u izolaciji, njihova zajednička vrednsot je veća. Na primer, parking časovnici povezani u Internet stvari pomažu da se pravi bolji raspored parking mesta i službenici parking servisa mogu da imaju pregled iskorišćenih parking mesta. Ako ove opštine zatim učine podatke u realnom vremenu dostupnim preko world wide weba i mobilnih aplikacija (Internet informacija), vozači će moći da budu u prednosti ako znaju koja su parking mesta slobodna u bilo koje vreme (videti www.sfpark.org ili http://www.parkingservis.co.rs/cir/ kao primeri). Jedan drugi primer se odnosi na bolnice. Ako su svi bolnički resursi povezani, bolnice će u slučaju opasnosti da reaguju mnogo brže. Na primer, ako je medicinska oprema deo Internet stvari, vrlo brzo mogu mogućnosti neke bolnice da se stave na raspolaganje za date slučejeve. Koristeći principe Interneta ljudi, ako sestre i lekari označe svoje prisustvo (zauzet/slobodan), veštine se postavljaju (kvalifikovane za rad sa ovim medicinskim situacijama), kao i određivanje timova (jedna sestra uvek pomaže dvojici lekara). Dodajmo ovom scenariju dostupnost soba za smeštaj pacijenata za slučaj nužde (Internet informacija) i da bolnica ima sve što joj je potrebno u slučaju hitnosti. Ovaj scenario pokazuje kako konvergencija više Interneta obezbeđuje kako rešenje nije moguće bez svake pojedinačne implementacije.

Internet stvari kao mreža svih mreža Trenutno, Internet stvari je sastavljena od labave kolekcije različitih, namenskih mreža. Današnji automobili, na primer, imaju višestruke mreže za kontrolu funkcije motora, sigurnosne karakteristike, komunikacione sisteme i tako dalje. Poslovni i stambeni objekti imaju različite kontrolne sisteme za grejanje, ventilaciju i hlađenje (KGH); telefonska centralu; bezbedonosne sisteme i osvetljenje. Kako se IoT razvija, ove mreže kao i mnoge druge, biće povezane uz dodatak bezbednosti, analitike i upravljačkim mogućnostima. Ovo će omogući IoT da postanu još snažniji u onome što može da pomogne ljudima da ostvare svoje zamisli. Zanimljivo je da se ova situacija odslikava na ono što je tehnološka industrija doživljavala u prvim danima umrežavanja. U kasnim 1980-im i ranim 1990-im, Cisco je, na primer, širio na osnovu različitih mreža, zajedno sa multi - protokol rutiranjem, što na kraju dovodi do IP kao zajednički standard umrežavanje. U IoT, istorija se ponavlja, mada u mnogo većoj razmeri.

Zašto je IoT važan? Pre nego što uvidimo značaj Interneta stvari, neophodno je prvo da shvatimo razlike između Interneta i Vorld Vajde Veba (ili veba) - pojmova koji se često koriste kao sinonimi, ali nisu. Internet je fizički sloj ili mreža sastavljena od prekidača, rutera i druge opreme. Njegova osnovna funkcija je da transportuje informacije od jedne tačke do druge brzo, pouzdano i sigurno. Veb je sa druge strane, aplikacioni sloj koji radi na vrhu „Internet sloja“. Njegova primarna uloga je da obezbedi interfejs koji čini da protok informacija preko Interneta bude upotrebljiv.

Strana 262 Internet tehnologije

Evolucija Veba u odnosu na Internet Veb je prošlao kroz nekoliko različitih evolucionih faza: • •

•

•

Faza 1 je faza istraživanja, kada se veb zvao Advanced Research Projects Agency Network (ARPANET). Za to vreme Internet je prvenstveno koristio akademiju za istraživačke svrhe. Faza 2 faza može da se nazove kovanicom "brochureware". Karakteriše je zlatna groznica dodeljivanja imena domenima. Ova faza se fokusirala na potrebu gotovo svake kompanije da deli informacije na Internetu, tako da posetioci sajta mogu da nauče o proizvodima i uslugama date kompanije. Faza 3 evoluira veb od statičkih podataka ka transakcionim informacijama, pri čemu proizvodi i usluge mogu da se kupuju i prodaju, a usluge mogu da budu isporučene odmah. Tokom ove faze, kompanije kao što su eBay i Amazon.com su eksplodirale na sceni. Ova faza se neslavno pamti kao usponi i padovi"dot-coma". Faza 4 je ova gde smo sada. To je faza"socijalnog" ili "iskustvenog" veba, gde su kompanije kao što su Facebook, Twitter i Groupon postale izuzetno popularne i profitabilne (značajna razlika od treće faze veb) omogućavajući ljudima da komuniciraju, povezuju i dele informacije (tekst, fotografije i video) o sebi sa prijateljima, porodicom i kolegama.

Internet stvari: prva evolucija Interneta Poređenja radi, Internet je bio na stabilnom putu razvoja i unapređenja, ali severovatno nije mnogo promenio. On u suštini radi istu stvar kao kada je radio u eri ARPANETa. Na primer, u ranim danima, bilo je nekoliko komunikacionih protokola, uključujući AppleTalk, Token Ring i IP. Danas , Internet je u velikoj meri standardizovan na IP. U tom kontekstu IoT postaje izuzetno važan jer došlo do prve prave Internet evolucije- skok koji će dovesti do revolucionarnih aplikacija koje imaju potencijal da dramatično poboljšaju način života ljudi, način na koji uče, rade i zabavljaju se. Do sada je IoT napravio Internet osetljivim(na temperaturu, pritisak, vibracije, svetlo, vlagu) omogućavajući nam da postanemo aktivniji i manje reaktivni. Pored toga, Internet se širi u mesta gde je do sada bio nedostupan. Pacijenti sve više ubacuju Internet uređaje u svoja tela kako bi pomognu lekarima da dijagnostikuju i utvrdite uzroke određenih bolesti. [76] Senzori izuzetno malih veličina mogu da se postavite na biljke, životinje i geološke karakteristike i da se povežu sa Internetom. Na drugom kraju spektar Internet ide u svemir kroz Cisco Internet Routing in Space (IRIS) program.

Strana 263 Internet tehnologije

Evoluiramo jer komuniciramo Ljudi evoluiraju jer komuniciraju. Kada je otkrivena vatra i kada je ona počela da se deli, na primer, nije potrebno da se ponovo otkrije – potrebni je bilo samo da komuniciramo. Moderniji primer je otkriće spiralne strukture DNK molekula koji prenose genetske informacije sa jedne generacije na drugu. Nakon što su objavili članak Džejms Votosn (James Watson) i Frensis Krik (Francis Crick) u aprilu 1953. godine, genetika je bila u stanju da graditi se kreće unaped novim gigantskim skokovimad. Ovaj princip deljenja informacija izgrađen na otkrićima se najbolje može razume ispitivanjem kako ljudi obrađuju podatake. Odozdo nagore slojevi piramide uključuju podatke, informacije, znanje i mudrost. Podatak je sirovi materijal koji se obrađuje u informaciju. Pojedinačni podaci po sebi nisu veoma korisno, ali količine mogu da identifikuju trendove. Ovaj i drugi izvori informacija zajedno formiraju znanje. U najjednostavnijem smislu rečeno, znanje je informacija o kojoj je neko svestan. Mudrost je rođena od znanja plus iskustva. Dok se znanje menja tokom vremena, mudrost je vanvremenska, a sve počinje sa prikupljanjem podataka. Takođe je važno naglasiti da postoji direktna korelacija između ulaza (podataka) i izlaza (mudrosti). Što se više podataka stvara, to je više znanja i mudrosti ljudi mogu da dobiju. Mnogo se dramačno povećava dostupna količina podataka koje bi trebalo da obradimo. To će, zajedno sa sposobnošću Interneta da komuniciraju ove podatke, omogući ljudima da napreduju više i odu dalje.

Internet stvari: kritične za napredak ljudske rase Kako stanovništvo planete nastavlja da se povećava, to je još važnije za ljude da upravljaju Zemljom i njenim resursima. Pored toga, ljudi žele da žive zdravo, ispunjeno žele udoban živote za sebe, svoju porodicu i one o kojima se brinu. Kombinujući sposobnost naredne evolucije Interneta (IoT) da osete, prikupe, prenose, analiziraju i distribuiraju podatke velikih razmera sa načinom na koje ljudi obrađuju informacije, čovečanstvo će ima znanje i mudrost da može ne samo da opstane, već da napreduje u mesecima, godinama i vekovima koji nailaze.

Internet stvari: šta krave, vodovod i ljudi imaju zajedničko Kada smo prešli prag od povezivanja više objekata nego ljudi na Internetu, ogroman prozor mogućnos se otvorio za stvaranje aplikacija u oblasti automazacije, senzora i komunikacijeizmeđu mašina. U stvari, mogućnosti su skoro beskrajne. Sledeći primeri isču neke gde IoT puno doprinosi da narodi živi bolje.

Sveta krava U svetu IoT čak će i krave biti povezane. Poseban izvještaj u česopisu The Economist pod nazivom " Izmenjeno poslovanje" opisuje kako će se pratiti krave. [77] Holandska start-up kompanija, je izazvala pažnju ugradivši senzore-implantate u uši stoke. Ovo omogućava poljoprivrednicima da prate zdravstveno krave kao i njihovo Strana 264 Internet tehnologije

kretanje, obezbeđujući zdraviju i veću količinu mesa za konzumaciju ljudi. U proseku, svaks krava generiše oko 200Mb informacije godišnje.

Mumbai: rep dva grada Dok će veća efikasnost i novi poslovni modeli ima pozitivan ekonomski uticaj, ljudski aspekt, na mnogo načina, pružiće najvažniju korist za Internet stvari. Jedna od oblasti gde IoT mogu da naprave značajnu razliku je u smanjenju jaza siromaštva. Knjiga dr C. K. Prahalada: „Sreća na dnu piramide: iskorenjivanje siromaštva kroz profit“, daje neke zapanjujuće staku upoređujući Daravi (najsiromašniji kvart u Mumbaju) i Vorden Road (najelitniji deo grada udaljen samo nekoliko blokova). Stanovnici Daravija plaćaju opštinsku komunalnu vodu po $ 1.12 za kubni metar. Uporedimo ovo sa $0.03 koji plaćaju stanovnici Varden Road. Nepravda je jasna: siromašni ljudi Mumbajia plaćaju 37 puta više za vodu (osnovna ljudska potreba). Glavni izvor razlike je zbog infrastrukturnih neefikasnosti, problemi kao što su curenje i krađu. Prema članku u The Vall Street Journal iz 1993, više od 50 posto količine koje distribuira komapnija North Delhi Power Ltd. nije plaćena od strane kupaca. Ključni izazov za energetskim kompanijama je smanjenje krađe od strane siromašnih." IoT zbog svojih sveprisutnih senzora i povezanih sistema, će obezbedi vlasma više informacija i veću kontrola kako bi se identifikovali i rešili ovi problemi. Ovo će omogući da komunalne službe rade daleko efikasnije, dajući im dodatni podsticaj za unapređenje infrastrukture u siromašnijim susedstvima. Veća efikasnost će takođe omogući niže cene, a zauzvrat, će podstaći da usluge budu jeftine.

Bolji kvalitet života za starije Svetska populacija stari. U stvari oko 1 milijarda ljudi su starosti 65 i stariji i klasifikovani su kao "neradno doba" od sredine prošlog veka. IoT može ovoj starosnoj kategorij značajno da poboljša kvalitet života. Na primer, zamislite mali uređaj koji može da detektuje vitalne znake neke osobe i pošalje upozorenje lekaru kada se dostigne određeni prag ili da signializira kada je osoba pala i ne može da ustane.

Uticaj na poslovanje Potencijal da se sve poveže na Internet znači da nepoznati objekti mogu da dovedu do hiper povezanosti poslovanja i da kreiraju nove lance vrednosti. Ova poslovanja imaju stotine veza fizičkih stvari i ostalih autonomnih sistema u širok rang lanca vrednosti.

Strana 265 Internet tehnologije

Nosioc vrednosti hiperpovezanog poslovanja je u tome da smanji troškove komponenti koje se zahtevaju kako bi se kreirala međusobna povezanost. To košta manje od nekoliko centi kako bi se obezbedilo da međusobno povezani čipovi izvedu neki vid elementarnih komunikacija i obrade. Masovna ekonomija će dalje sniziti ove troškove. Skoro sve može da ima IP adresu, pa Internet svega može da se primeni na sve industrije: Teška mašinogradnja Procesna industrija uključujući rudarstvo i građevinarstvo Elektronika Proizvodnja Mediji i zabava Obrazovanje Transport Zdravstvo Finansije

Strana 266 Internet tehnologije

Strana 267 Internet tehnologije

Literatura

[1]

B. Jaksic, Povratak Srbije u svet cipova, Beograd: Politika, 2013 septembar 17.

[2]

"Apple A7," Wikipedia.org, September 2013. [Online]. Available: http://en.wikipedia.org/wiki/Apple_A7. [Accessed 20 september 2013].

[3]

P. Kocovic, "Polarotor 965-Youtube-Intervju," Kopernikus, 23 jun 2013. [Online]. Available: http://www.youtube.com/watch?v=rbNK1eC21Ck. [Accessed 14 oktobar 2014].

[4]

M. R. K. R. S. T. Wang, "What If Apple Were to Move Its Processors," Gartner, Stamford, 2012.

[5]

T. Abate, "STANFORD ENGINEERS FIND A SIMPLE YET CLEVER WAY TO BOOST CHIP SPEEDS," Stanford University, 16 June 2015. [Online]. Available: https://engineering.stanford.edu/news/stanford-engineers-find-simple-yet-clever-wayboost-chip-speeds. [Accessed 8 August 2015].

[6]

S. Anthony, "IBM builds graphene chip that’s 10,000 times faster, using standard CMOS processes," Extreme Tech, 16 January 2014. [Online]. Available: http://www.extremetech.com/extreme/175727-ibm-builds-graphene-chip-thats10000-times-faster-using-standard-cmos-processes. [Accessed 8 August 2015].

[7]

Shu-Jen Han, Alberto Valdes Garcia, Satoshi Oida, Keith A. Jenkins, Wilfried Haensch, "Graphene radio frequency receiver integrated circuit," Nature Communications, pp. 16, 30 January 2014.

[8]

M. Anderson, "The Queen of Carbon," IEEE Spectrum, pp. 46-50, June 2015.

[9]

"Elon Musk Debuts the Tesla Powerwall," Youtube, 1 Maj 2015. [Online]. Available: https://www.youtube.com/watch?v=yKORsrlN-2k. [Accessed 8 August 2015].

[10] J. Handwerger, "Where Is Tesla Going To Get The Lithium and Graphite for The “Gigafactory”?," Mining Feeds, 4 May 2015. [Online]. Available: http://www.miningfeeds.com/2015/05/04/where-is-tesla-going-to-get-the-lithiumand-graphite-for-the-gigafactory/. [Accessed 8 October 2015]. [11] S. Moores, "Tesla’s Gigafactory: Needs 6 new graphite mines, but where will cobalt be sourced?," mining.com, 2014 25 May. [Online]. Available:

Strana 268 Internet tehnologije

http://www.mining.com/web/tesla-motors-gigafactory-to-revolutionise-criticalmineral-demand/. [Accessed 8 August 2015]. [12] Duncan J Watts, Steven H. Strogatz, "Colective Dynamics of "Small World" Networks," Nature, vol. 393, pp. 440-442, 1998. [13] M. Bjukenen, Neksus, Novi sad: Art Print, 2010. [14] P. Kocovic, Cloud Computing Scenario, Beograd: Petar Kocovic, 2012. [15] D. Plummer, "The Business Landscape of Cloud Computing," Financial Times, 2012. [16] [Online]. Available: www.Internetworldstats.com. [Accessed April August 2012]. [17] F. N. Council, "Internet Resolution," Federal Networking Council, 1995. [18] P. Kocovic, Internet marketing, 3-ce izdanje, Beograd: Petar Kocovic, 2012. [19] I. Society, "RFC 2616: Hypertext Transfer Protocol HTTP/1.1," Internet Society, 1999. [20] "Tracing route using Visualware," [Online]. Available: http://visualroute.visualware.com/. [Accessed 6 Avgust 2012]. [21] T. Sheldon, Encyclopedia od Networking and Telecommunication, Mc Grow Hill International, 2001. [22] [Online]. Available: www.Internet2.edu. [Accessed 7 Avgust 2012]. [23] R. Metcalfe, "Metcalfe's Law: A network becomes more valuable," [Online]. Available: hhttp://www.infoworld.com/cgibin/. [Accessed 9 Avgust 2012]. [24] Andrew Odlyzko, Benjamin Tilly, "A refutation of Metcalfe's Law and a better estimate for the value of networks and network interconnections," [Online]. Available: http://en.wikipedia.org/wiki/Metcalfe%27s_law. [Accessed 8 Avgust 2012]. [25] Petar Maas, Megha Rajagophalan, "That's No Phone. That's My Tracker.," The New York Times, p. 1, 13 July 2013. [26] Julia Angwin, Jeniffer Valentino-Devries, "New Tracking Frontier: Your Licence Plates," Dow Jones Reprints, p. 1, 29 September 2012.

Strana 269 Internet tehnologije

[27] P. Kocovic, "Biometric: Heart of E-govermnemt," in CICCI 2003, Durango, Mexico, 2003. [28] "NebuAdd," Wikipedia, [Online]. Available: http://en.wikipedia.org/wiki/NebuAd. [Accessed 21 Novembar 2014]. [29] "This data company knows all about you," CNNMoney, 2014. [Online]. Available: https://www.youtube.com/watch?v=U2Sn_Clhsm8. [Accessed 23 Novembar 2014]. [30] "Protecting Consumer Privacy in the Era of Rapid Change," Federal Trade Commision, Washington, 2012. [31] "Intellectual Property," Wikipedia, [Online]. Available: http://en.wikipedia.org/wiki/Intellectual_property. [Accessed 13 Decembar 2014]. [32] Richard Dobbs, Anu Madgavakar, Dominica Barton, Eric Labaye, James Manyka, Charles Roxburgh, Susan Lund, Siddarth Madhav , "The world at Work, Jobs, Pay and Skills for 3.5 Billion People," Mc Kinsey Global Institute, 2012. [33] J. Schumpeter, Capitalism, Socialism and Democracy, London, UK, 1943. [34] Yu-Ming Lin, Alberto Valdes-Garcia, Shu-Jen Han, Damon B. Farmer, Inanc Meric, Yanning Sun, Yanqing Wu, Christos Dimitrakopoulos, Alfred Grill, Phaedon Avouris,Keith A. Jenkins, "Wafer-Scale Graphene Integrated Circuit," Science, vol. 332, pp. 1294-1297, 2011. [35] Blakely Bob, Reeves Drue, "Defining Cloud Computing," Gartner, 2010. [36] Mell Peter, Grance Timothy, "The NIST definition of Cloud Computing (Draft)," NIST Special Publication 800-145 (Draft), 2011. [37] Daryl C. Plummer, David Mitchell Smith, Drue Reeves, Bruce Robertson, Tom Austin, Mark P. McDonald, "Daryl C. Plummer, David Mitchell Smith, DruCloud Computing; CIO Desk Reference Chapter 31," Gartner, 2010. [38] P. Kočović, "Challenges in Cloud Computing," IPSI Transactions of Internet Researc, vol. 8, no. 1, 2012. [39] "The New Conversation: Taking Social Media from Talk to Action," Harvard business review analytic services, 2011. [40] J. Mann, "The Social Scenario: Business Gets Social," in Gartner Sympo-sium/ITxpo, Barcelona, 2011.

Strana 270 Internet tehnologije

[41] C. Rozwel, "The Social Scenario: Business Gets Social," in Gartner Sympo-sium/ITxpo, Orlando, 2011. [42] Tom Austin, Nikos Drakos, Carol Rozwell, Susan Landry, "Business Gets Social," GArtner, 2010. [43] Anthony Bradley, Mark McDonald, The Social Organization, Harvard Business Review Press, 2011. [44] P. Kocovic, "Social Companies - Basic trends," in ANTiM, 3rd International Conference, Beograd, 2012. [45] M. Bjukenen, Neksus - društvene mreže i teorija malog sveta, Novi sad: Artprint, 2010. [46] M. Granovetter, "The Strength of Weak Ties," American Journal of Sociology, vol. 78, no. 6, pp. 1360-1380, 1973. [47] M. Granovetter, "The Strength of Weak Ties, Revisted," Sociological Theory, vol. 1, no. 7, p. 201'233, 1983. [48] Aryachandra Thilini, Watson Hugh, "Which Data Warehouse Architecture is Most Successfull?," Busienss Intelligence Journal, vol. 11, no. 1, pp. 4-6, 2006. [49] Bhandari I, Colet J, Parker J, Pines R, Pratap R, Ramunajum K, "Advanced Scout: Data Mining and Knowledge Discovery in NBA Data," Data Mining and Knowleedge Discovery, vol. 1, no. 1, pp. 121-125, q997. [50] CRISP-DM, "CRISP-DM ver 1.0," CRISP-DM COnsortium, 2000. [51] Hoffer J.A. Prescott M.B., McFadden F.R., Modern Database Management, Upper Saddle River, NJ: Prentica Hall, 2007. [52] V. Orovic, "To Do and Not to Do," eAI Journal, pp. 37-39, 2003. [53] SAS, "www.sas.com," SAS, 28 3 2012. [Online]. Available: http://www.sas.com/offices/europe/uk/technologies/analytics/datamining/miner/sem ma.html. [Accessed 28 3 2012]. [54] "SAS Helps 1-800-Flowers.com Grow Deep Roots with Customers," 23 May 2009. [Online]. Available: sas.com/success/1800flowers.html. [Accessed 17 3 2012].

Strana 271 Internet tehnologije

[55] X. Zhao, "Meta Data Management Maturity Moel," DM Direct Newsletter, 2005. [56] [Online]. Available: http://www.socialbakers.com/. [Accessed 22 4 2012]. [57] A. T. Manes, "The New Web: Rich, Mobile, Social, and Program-mable," Gartner Burton Research, 2011. [58] Betsy Sparrow, Jenny Liu, Daniel M.Wegner, "Google Effects on Memory: Cognitive Consequences of Having Information at Our Fingertips," 14 July 2011. [Online]. Available: www.sciencexpress.org. [Accessed 22 April 2012]. [59] Yvonne Genovese, Valentin T. Sribar, Stephen Prentice, Betsy Burton, Tom Austin, Nigel Rayner, Jamie Popkin, Michael Smith, David Newman, "Introducing Pattern-Based Strategy," Gartner Research, 2009. [60] V. Sribar, "Pattern-Based Strategy: The Art of Using Information to Impact Strategy and the Role of the CIO," in Gartner Symposium, Orlando, SAD, 2011. [61] Watson Hugh, Aryachandra Thilini:, "Data Warehouse Architectures: Factors in the Selection," 2005. [62] MCDP1, Warfighting, US Marine Corps. [63] Ofcom, "Communication Market Report: UK," Ofcom, 2011. [64] J. Davison, "Consumerization: Personalization/Customization," in Gartner Symposium, Barcelona, 2012. [65] N. Jones, "How the Consumerization of Mobile Work Will Evolve Through 2015," in Gartner Symposium, Barcelona, 2012. [66] M. Baso, "IT Market Clock for Enterprise Mobility, 2011," Gartner, 2011. [67] P. Kocovic, Writer, Internet banking. [Performance]. 2011. [68] "Feeling Bad on Facebook: Depression: Disclosures by College Students on a Social Networking Site," Depresion and Anxiety, vol. 28, pp. 447-455, 2011. [69] J. Ellis, "The Superstring Theory of Everything or of Nothing," Nature, vol. 323, pp. 595598, 1986. [70] J. Lopez, "Internet of Things Scenario: When Things Negotiate," Gartner, Stamford, 2012. Strana 272 Internet tehnologije

[71] "ITU Intenet Reports 2005: Internet of Things," ITU, Geneve, 2005. [72] John Mahoney, Huan LeHong, "The Internet of Things Is Coming," Gartner, 2011. [73] Scott Brave, Hiroshi Ishi, Andrew Daley, "Tangible Interfaces for Remote Collabortion and Communication," in Proceedings of CSCW ’98, 1998. [74] "inTouch 1998," Tangible Media Group, [Online]. Available: https://vimeo.com/44537894. [Accessed 10 August 2015]. [75] "QR code," [Online]. Available: http://www.denso-wave.com/qrcode/qrstandarde.html. [Accessed 18 April 2012].

Strana 273 Internet tehnologije

Strana 274 Internet tehnologije

Strana 275 Internet tehnologije

Strana 276 Internet tehnologije