Interaktivna Pedagogija (Dr Olivera Knezevic-Floric)

INTERAKTIVNA PEDAGOGIJA IZВOR TEKSTOV А I ZAVRSNA STUDIJA

· Dr Olivera Knezevic-Floric r-

'

' '--

,-. '

r-

г

L

..

;·.·

Novi Sad, 2006.

Dr Olivera Кnezevic-Floric PEDAGOGIJA

INTERAКTIVNA

Izdavac: Savez pedagoskih drustava Vojvodine, Novi Sad

1

SADRZAJ Za izdavaca: Dr Ljubo Kaurin

1· PREDGOVOR ................................................................................................................................ 5

Receпzenti:

1 UVOD U INTERAKTIVNU PEDAGOGIJU 1. ASPEKTI PEDAGO~KOG RAbA .................................................................................... 9 2. MEDUUUDSКI ODNOSI- OSNOVA PEDAGOSKOQ. PROCESA .... ,...... :............... 29 З. FAKTORI KV ALITEТNOG MEDUUUDSKOG ODNOSA ......................................... 39 4. INТERAKCIJA I KOMUNIКACIIA U PEDAGOGIЛ ................................................... 60 5. INТERAKCIJA I KOMUNIКACПA U RAZREDU ....................................................... 86 6. PEDAGOSКI RAD RAZREDNOG STARESINE .......................................................... 96

Prof. dr Radovan Grandic Prof. dr Grozdanka Gojkov Korektиl'a:

Dr Gorana Raicevic

Na koricama: · . Radovi dece Likovne radionice PU ...Radosno detinjstvo", Novi Sad Stampa: Budisava

КriMel,

Тiт:аf:

200

Kontakt: FLOVERA @ptt.yu ISBN

86-84367-26-Х

П INTERAKTIVNO UCENJE 7. РОЈАМ I ZNACAJ INTERAKTIVNOG UCENJA ...................................................... 119 8. KOGNIТIVNI RAZVOJ I MULTIPLA INТELIGENCIJA ....... :............................... ,... 137 9. SOCIJALNI 1 MORALNI KONCEPТI КАО OSNOVA VASPIТNO"OBRAZOVNOG DELOVANJA ................................................ :.............. 147

1 1 1 1

Ш

INTERAKTIVNA PEDAGOGIJA U OBRAZOVNONASPIТNOJ INSТITUCIJI 10. NASTAVA USMERENA КА UCENIКU ..................................................................... 11. NASTAVA USMERENA КА UCENIKU ISKOLSКA ORGANIZACIIA ................. 12. NASTAVA USMERENA КА UCENIKU -KOOPERAТIVNA NASTAVA ............. 13. ORGANIZACПA ~KOLE I IMPLEМENTACIJA KOOPERAТIVNOG METODA ..................................................................................... 14. РОТRЕВА ZA MEDUSOBNOM PODR~KOM KOD UCENIКA ............................. 15. SOCIIALNE SPOSOBNOSTI I ODNOSI PRIJATEUSТV А MEDU UCENICIМA ................................................................ :.....................................

157 165 170 177 187 194

IV OBRAZOVNI DISKURS DRUSTVA ZNANJA 16. NOVA SAZNANJA I PERSPEKTIVE U PEDAGO~KOJ TEORIJI I PRAKSI .......... 199

Г! 1

1

,_

г 1

г-.

1

! L

!

PREDGOVOR Vaspitanje i obrazovanje su onticki fenomeni ljudskog postojanja. Као i u zivotu drustva,.tako i u zivotu pojedinca, vaspitanje i obrazovarije su prvoЬitno Ьile neosvesce_ne aktivnosti. Proces osvescivanja obrazovno/vaspitnog cina Ьiо је dugotrajan u istoriji 1judskog roda. Konstituisanje pedagogije kao nauke izraz је teznje da se i vaspitanju i .obrazovanju, kao fenomenima ljudskog postojanja, · pristupi sa pozicija naucnog proucavanja, te da saznate zakonitosti omoguce uspesnije pedagosko delovanje. Као oЬlik ljudskog postojanja, obrazovno/vaspitni proces neospomo pripada i podrucju fllozofskog promisljanja. Medutim, sama ta cinjenica ne znaci negiranje naucne discipline- pedagogije, koja proucava to znacajno podrucje ljudske delatnosti. "Pedagogija i nije nista drugo do osvescivanje vaspitanja, tog procesa koji nas zahvata i koji nam је vec nesve:щo poznat" (Hesen). Zadaci pedagogije kao nauke su mnogo slozeniji i ne Ьismo se mogli sloziti da se celokupna nauka pedagogija svodi na osvescivanje obrazovno/vaspitnog procesa. Medutim, osvescivanje obrazovno/vaspitnog procesa, koji nam је vec nesvesno "poznat", prihvatamo ka9 jedan od primamih zadataka predmeta Interaktivna pedagogija u procesu osposoЬljavanja buducih nastavnika. Biti dobar nastavnik, u najsirem smislu te reci, znaci ovladati pedagoskim kompetencijama u kojima је znanje samo jedan segment. Biti dobar nastavnik, znaci pedagoski delovati svim svojim Ьicem. Biti ono sto jesi, da Ьi Ьiо sposoban da prihvatis druge onakvim kakvijesu; podsticanje indiviф.шlnog razvoja svakog pojedinca- mudrost је pedagoskog delovanja. Razvoj pedagoskih kompeteлcija је лemoguce ostvariti samo informisanjem о obrazovno/vaspitnim proЬ1emima i pedagoskim saznanjima. Тај proces zahte~a stalno sagledavanje novih oЬlika rada, ali i novih sadrzaja, koji се pruziti mogucnosti i stvoriti povoljne uslove da se kao osoba ostvarite u pedagoskom procesu, da ga dozivite kao kreativan cin u kojem znacajnu ulogu imaju i iracionalni momenti, znanje i intuicija, intelekt i osecanja. 5

INTERAKTIVNA PEDAGOGIJA Uspesnos~ obrazovno/vaspitnog procesa u prvom redu zavisi od onih tananih i suptilnih interakcija koje se, najcesce, uspostavljaju komиnikativnim vezama izmedu subjekata koji и njemu del~jи (nastavni~i. ucenici, roditelji...). Zbog togaje, ovakvirп izbotoпi tekstova, akc'{шat stavljen па one vazne i za pedagogijи' Ьitne pojave i procese koji se odvijaju izmedu pojedinaca, а koji se teze i uocavaju. Otuda i naslov ovog iiфora tek~tova, kao i naziv samog predmeta (kиrsa). Dakle, "interakHvna pedagogija;•; ki:ю deo pedagogije; bavi se proиcavanjem onih i:юjiva i pфcesa·koji ±n1l~a]pi:za: vaspitanje i obrazovanje, а vezani su и prvom redЪ za meduljudski odn·os ~аь temeljiш odrednicu и kojoj se odvija pe' ;;. . dagoski proces. ' Pristup obrazovno/vaspitnom 'proce'su, · kako ga sagledavamo u ovom izboru tekstov(l, trazi i savremeniji pristup osposoЫjavanjи nastavnika. Osposoblti za pedagosko delovanje, ne znaci samo pruziti znanje, naиciti sta је to vaspitanje, а sta obrazovanje; to; pre svega, ukljиcuje razvoj onih sposobnosti, osoЬina i kvaliteta licnosti nastavnika, и .najsirem znacenjи te reci, koje се Ьiti osnova njegovog uspesnog pedagoskog delovanja. bvaj izbor tekstava nije zamisljen cta se iz njega исi па nacin ctoslovnog memorisanja sadciaja. Njegova namena је da. podstakne na promisljanje i па ucenje koje се, и prvom redu, biti stalno istrazivanje. Ne daje gotove recepte, vec predla.Ze modele. Ocekujemo da se kreativnom primenom ostvare jqs bolja resenjг: od predlozenih.

su

d1· 0/ivera Knefevic-Floric

6

I UVOD U INTERAKTIVNU PEDAGOGIJU

l_

1. ASPEKTI PEDAGOSKOG RADA

г­

i

L

Odgoj kao slozeni fenomen nemogu6e'j~ sve~# dajednu defipiciju. Radi jasanalizu i nijeg spoznavanja tog slozenog fenomena potr~Pri.P је izv.~;stti misaonu 1 sagledati ga s vise aspekata. U ovpm poglay1j~ _r::).;z~at;rana su tri ~spekta odgoja: drustveno-generacijski, individualni i interakcfjsko-komunikacijski. Potonjem, kao p~zorpost u ovom p[irucniku. dosada zanemarenom, poklonjena је posebqa ·. . .. .

DR MARIJA BRATANIC MikJ"OP,edllgogija, 1990: 12-70, Zagгeb: Skolska knjiga.

г

L

г

u

1.

.

ASPEKTI PEDAGOSKOG RADA

2. · blEDULrUDSКI ODNOS- OSNOVAPEDAGOSKOG PROCESA з. FAКTbRI KVALITETNOG МEDЩ,nJDSKOG OJ:'>NOSA 4. INTERA.KCUA I KOМUNIКACIJA U PEDAGOGIЛ 5. INТERAKCIJA 1 KOМUNIКACIJA U RAZREDU 6. PEDAGOSKI RAD RAZREDNOG STARESINE

Aspekti

1

1

1

'

1

1

-

-

-

odgojд

drustveno-geiiOFaeijs-lci-aSfJ~kt--.1 /

i~Щ-a-li~G~

, 2 .

inierakcijsko-komunika~-.rs-pekt.. г:::-. /

1

1

1

1 1

[

'1.

1

1

г

...

Prvi i drugi aspektprisutniji su u pedagoskoj literaturi, mada pojedini autori vise naglasavaju jedan ili drugi, kako se to njima cini vainijim. Tako Е. Durkheim odreduje odvgoj ~а,?. "dj~~nje ge~aci:a odraslilLna-~eT~je.. ko~oi ni~~ zr~a.-drust.vm1 ztvot", 1 u tom о redenJU odgoJ za vaca s rustveno-generacl]skag aspekta. м~i.itim, kada govori о cilju odgoja, tada naglasava rijegov individualni aspekt "da kod deteta stvara i razvija odredeni broj fizickih, i_ntelektualnih i moralnih stanja koja od njega traie i politicko drustvo u celini i posebna sredina za koju је posebno namenjeno" (Dirkem [Durkheim], 1981, str. 41). U nasoj pedagoskoj Iiteraturi cesto se istice drustvena funkcija odgoja kao primama, mada se u odredenju pojma odgoja najcesce eksplicira njegov individualni apsekt. Na primjer, "odgoj mozemo odrediti kao svalcu svjesnu djelatnost kojom se razvijaju psihicke i fizicke osobine covjeka, Ьilo daje on ostvaruje na samom seЬi (tada је to s"amoodgoj), bilo da је vrsi prema drugim osobama" (Malic i Muzic, 198I,_str. 8). Trecem, interakcijsko-komunikacijskom aspektu odgoja, u posljednje vrijeme sve se vise pridaje paznja, ali је taj aspekt jos uvijek nedovoljno istraZen. "Bit odgojnog djelovanja u ljudskoj је relaciji" (Marinkovic, 1981, str. 14). 9

INTERAKТIVNA

UVOD U INTERAKTIVNU PEDAGOG!JU

PEDAGOGIJA

nostavnim proЬiemima, prave planove i predaju svoje sakцpljeno znanje svojoj djeci" (Hawkes, 1966, str. 130). Na tom stupnju razvoja odgoj је neosvijesten i odvija se u neposrect·nom procesu rada i zivota. Pojava pisma, koja se podudara s pojavom klasnog drustva, uvjetuje pojavu skole kao drustvene institucije. Ро-. stupno se proces odgoja osvjestava i sve vise institucionalizira. Niz vaznih pronalazaka tokom povijesnog razvitka ljudske zajednice znacajnije su utjecali na promjene u odgoju, ј u odredenom povijesnom trenutku revolucionirale' tu drustvenu djelatnost. Posebno su interesantni oni pronalasci koji su Ьitno utjecali na razvoj komuniciranja u odgoju. .Q~~ktronika osnovni su pronalasci koji su u razdoЬlju od nekoliko tisuca godina utjec~ na promjene u odgoju, posebno u pogledu akumuliranja -i prenosenja infщmacija S(;l starije generacije na mladu. Те su se promjene odvijale neravnomjerno s obzirom na vremenske periode; Od pojave pisma do pojave tiska proteklo је ne]_coliko tisuca godina, dok ·elektroniku od pojave tiska dijeli samo nekoliko stoljeca.

Na prvi i drugi aspekt potrebno је osvrnuti se barem ukratko radi jasnijeg sagledavanja treceg. P..ci tom moramo napomenuti d~pekta promatram__E ~ој kao~yy, s~rugo$ ~о PROCE~ а s trec.eg kao .DJEI~T.

1.1. Drustveno-ge~eracijski aspekt odgoj·a

S drustvenog aspekta odgoj sagledavamo kao generacijsku pojavu (sl. 1). "Da Ьi vaspitanje postojalo, treba da postoji generacija odraslih i generacija mladih, kao i delovanje koje prvi vrse nad drugima" (Dirkem [Durkћeim], 1981, str. 38).

Vazniji pronalasci i revolucije u odgoju GOVOR 1

1 ј

1

-1 Slika Ј. Dгu.St!'eno-gcneгacijski aspekt odgoja

Sagledan s tog aspekta, qf!goj !Гoz~efiњir.atkkao..prigs i~u.§_ta-va, z~~og_naslJeda sa.:sotf\.F~:IXlladц. _!)dgoJ u tom smisy;;nem~Zf:datak da prenese iskustvo st!iliih, nego da u proce~~. р~а i usvaianja. osposohi. mladu genera~iju ~а raz;.oj i boga~uo.g_ iskustva. Ne sarno da odr:Zi kontinuitet, nego da 1 da]Je razviJa to postoJece. - Тај aspekt odgoja, sagledan povijesno, javlja nam se kao proces osvjestavanja odgoja, koji је zapoceo onog momenta kad. је со~је~ slu_z~Ci se go_v?rom akumulirao svoje iskustvo i prenosio ga na mlad1 narastaJ. "(\ш se da SVJedocanstva govore u prilog misljenju da su ljudi najvjerojat?ije za vrijem~ ~osчed- · nje Iedene faze naucili da medu sobom suvislo razgovaraJu, da raspravlJЗJU о Jed.

10

1

- smisleni govor - nkumulacijn i prijenos iskustvn - odgoj putem usmene prednje PISMO - Sumer З 500 рг. n. е. - klinnsto pismo - slikn predmeta -7 znnk za pojam - slogovna nbeceda (silabarij) - znakovi za slova (hijeroglifi, alfabet, abeceda) - institucionalizirani odgoj (ucenje pisma) - usmena i pismena komunikacija. TISAK (Gutenberg 1445) - knjiga - demokratizacija odgojn. ELEKTRONIKA - radio - televizija - kompjutori.

Ove promjene posebno su utjecale na mogucnost komuniciranja i na dostupnost akumuliranih informacija. Dok је poznavanje pisma Ьila privilegija povlastenih, pojavom tiska- а narocito pojavom elektronike - informacije su 11

UVOD U JNTERAKТIVNU PEDAGOGIJU

INTERAKTIVNA PEDAGOGIJA

L. г '

L

'

postale dostupne sirokim masama. Time se ргосеs odgoja kao generacijska pojava, u kojoj је primamo usvajanje generaliziranih i akunшliranih iskustava prethodnih generacija, u vecoj mjeri demokratizirao. . Neki autori taj proces poistovjecuju s obrazovanjem. Tako cemo u Suvremenoj ilustriranoj enciklopediji (1968, str. 268) naCi misao:· "Jedna od svrha obrazovanja jeste prenosenje znanja kolena na koleno". Usporedo s razvojem i mijenjanjem drustva razvijaju se i mijenjaju ciljevi odgoja, odgojпoskolski sistemi, sadrzaji, metode, oЬiici i sredstva odgoja. Odgoj se na svakoj drustvenoj etapi odvija prema drustveno postavljeпom. cilju odg.oja, koji је zapravo uvjetovan filcizofskom koncepcijom drustva i.covjeka. Na odredenoj etapi drustveпog razvitka odgoj је ovisan о stupпju proizvodnih sпaga i d:rustveпih odnosa, te povijesno gledaпo, mozemo uociti odredene zakonitosti odnosa drustva i odgoja.

s

г

Bitnn oblljezjn

щlgojn

ро

Razmisljaпja о

osjestavaпju

odgoja. Komensky.

А. -----~~

Ј

1

-

Povijesna pojava

- k\asni karakter - politi~ko obl\jezje - preпosi socijalno nasljede.

Jan Amos Komensky (1592-1670)

i \

Utjecaji

- F. Bacon: Senzualizam - vjerska sekta "Ceska braca" - humanisti~ka pedagogija.

Odgojni cilj- stjecanje vjeёnog Ыazenstva. Principi odgoja- u sk\adu s vanjskoш prirodom Faze razvoja djeteta i stupnjevi sko\a: - do б. godine mateririska sko\a skola materiпjeg jezika - od б. do 12. godine - od 12. do 18. godiпe gimnazija akademija. - od 18. do 24. godine Godine 1б32. "Velika didaktika". Ideo\og osnovne skole- organizacija: - nastavni sat - nastavni program - skolska godiha. Pansofijska misao- omnes onmia onmimo Skola - radionica ёovjeёnosti;

lcno generncijske pojnve

Drustvena pojava

odgoju. uocavanje odreёleпih zakonitosti, pridonijela su doprinos tome dao је па pocetku Novog vijeka Ј.

Zпacajan

postanku - ро funkciji.

i

r-

i

1

L г

Pisane dokumente u kojima se nalaze razmisljaпja о odgoj:u ostavili su nam u пasljede anticki filozofi. Razmatrajuci drustvena pitanja, nisu mogli mimoiCi ni odgoj kao znacajnu drustvenu pojavu. Medu grckim filozofima nalazimo i pгakticne ucitelje, od kojih su poznati sofisti. Sokrat, Platon i Aristotel poznati su ne samo kao veliki filozofi vec i kao veliki ucitelji. Platon је osnovao Akademiju, а Aristotel Licej. U njihov.im ucenjima i filozofskim razmisljanjima пalazimo zпacajne pedagoske misli koje su klica pedagogije kao· znanosti. Od antickog doba ра sve do 19. stoljeca pedagogija se, kao i mnoge druge drustvene znanosti, razvija u krilu filbzofije. Sam pak naziv "pedagogija" potjece od izvornih grckih rijeci koje znace "dijete" i "voditi". U izvornom znacenju pedagog је Ьiо rob koji је vodio dijete u slcolu. Danas se taj naziv izdigao iznad prvotпog znacenja i doduse zadrzao smisao "voditelja" djeteta, ali ne u doslovnom · nego u prenesenom smislu. 12

1

1 1

1

1

1

1

!

gonfne, svojim Nacrtom predavanja za pedagogiju Ј. F. ~L_ (1776-1841) je~~me.lj~gogiju kao zпanost. _ U razdoЬiju od Komenskog dOHetblirta imamo znacajna imena koja teoretski i prakticno pridonose razvoju odgojne djelatпosti i pedagoske misli. Ne umaпjujuci vrijednost svih onih koji su па Ьilo koji nacin dali svoj doprinos, istaknut cemo posebno Ј. Ј. Rousseaua (1712-1778) i Ј. Н. Pestalozzija (1746-1827).

\ ·i

1

tocnlj'ё'l]-:rз.

1

1

·г

KQ!!lensk)!: j!u?rvi razradio cjeloyit pedagoski sistem u svojojJcnjizi "Ve-

li~idak~aJe grvi 2._t.ita tiskaпa 1_632. godine. Dva stoljeca пakon toga,

~

13

JNTERAKТIYNA

UVOD U INTERAKТIVNU PEDAGOGIJU

PEDAGOGIJA

Jean Jacques ~ousseau (1712-1778) "Biljke se oplemenjuju njegovanjem, а ljudi odgojem." - slobodan ~ovjek - jedini autoritet..rii!J>JitLrnz.um. - do 2. godine · doba tjelesne njege Faze razvoja - od 2. do 12. godine razvoj osjetila - od 12. do 15. godine intelektualni odgoj _ od 15.. do 18. godine moralni odgoj. Dijete- Ьiсе "sui generis" .. Zagovomik prirodnog odgoja.

Cilj odgoja ~

\

ј

Za razliku od Rousseaua koji је Ьiо pretezno pedagoski teoreticar i koji је svoje ideje iznio u knjizi "Emil ili о odgoju", Pesta1ozzi ie PW·I:J.Q.tiji kao· prЩc­ ticar. On је uzor pedagoga-prakticara, koj.lse sav predaje svojim uc~.ima..Lkoji n~ t1 prveн:н--redц QјёЈПје s\!Qjim afektivnim utjecaje!!J. . .,Pestalocijevska dusa" simbol је za odgajatelja ispunjenog istinskom pedagoskom ljubavlju prema djeci i odgajateljskom pozivu. Upravo zbog tih svojih osoЬina nazvan ј~ dag~gOIТJ__~]"CЗ". V~v-~jna snaga upravo zato sto је ona unutamji zakon covjecjeg zivota i jediш nас ш da covjek postigne srecu kojoj prirodno tezi. · Znacajan utjecaj izvrsio је na Herbarta, kojije pedagogiju zasnovao na psihologiji i etici. Iz p'sihologije izvodi odgojna sredstva, а iz etike odgojni cilj.

·1i

1 !

~ousseau је vje~D в·dоЬ(О.!!.! ljudske prirode. Smatrao је da је dijete Ьiсе svoje vrste, te da и odgojпoj dje]atnosti u ·prvom redu tпЉа 'ffidiri_racuna о prirodi djeteta. Poznata је njegovamisao da se "Ьiljke oplemenjuju njegovanjem,

1

~ Jjudi odgojёin". Zagovomik је "prirodnog odgoja", sto znaci da odgojna nas-

tojanja treba uskladiti s prirodom djeteta. Svojom koncepcijom odgoja posebno је

utjecao na Pestalozzija.

Johann Heinrich Pesta\ozzi (1746-1827)

_Ј. Ј. Rousseau: ,.Covj~k ро prirodi dobar" - Kant i LeiЬnitz: ,.Spoznaja pocinje percipiranjem" · - budoaski demokratski pokret - socija\na proЬiematika. . Odgojni cilj - razvoj covjekovih snaga koje teze razvoju. . Odgojni zadaci - odgoj glave (intelektualni) - odgoj srca (moralni) - odgoj ruke (tjelesni i radni). - temelj svakog znanja · Promatranje - tri elementa: broj, oЬiik, ime. Nastavni stupnjevi - zomo prikazivanje - imenovanje - uocavanje Ьitnog - formiranje jasnih pojmova. Pedagog srca- "Sve za druge, za sebe nista." ·

.

11 ·ј

1 1

1

Utjecaji

14

Johann Friedrich Herbart (1776-1841) Utjecaji

- Pestalozzi -Kant -Fichte. Cilj odgoja- razvoj moralnog karaktera Pedagogija zasnovana - na psihologiji -па etici. Godine 1833.- "Nacrt predavanja za pedagogiju". Nastavni stupnjevi - jasnoca - asocijacija -sistem - metoda. Utemeljitelj pedagogije kao znanosti.

1

i 1 1· i

1

Herbart је znacajan i za razvoj didakticke misЦ, posebno za mikroartikulaciju nastavnog procesa. Vec smo prije istakli da је zasluzan za utemeljenje pedagogij~ kao znanosti. Кrај 19. i pocetak 20. stoljeca donio је znacajne promjene, kako na podrucju pedagoske misli tako i na podrucju odgojne djelatnosti. Javlja se niz pravaca "reforme pedagogije" i "nove skole" ~ао antiteza "Herbartovoj pedagogiji" i "staroj skoli". BoreCi se protiv pretjeranog intelektualizma i racionalizma, neki su pravci "nove skole" i "reformne pedagogije" prenaglasili dozivljaj, interese, emocije ucenika, i time zapali u stetan iracionalizam. Drugi su pak svojim nastojanjima

15

INTERAKТIVNA

~'

da skolи priЬlize zivotu energicno prekidali sa svakom sistematicnoscu i logicnoscu sto se је odrazilo па пivo obrazovaпja. Tako прr. G. Kerschensteiпer пasuprot skoli ucenja traii skolu rada. О. Decroly svoju koncepciju skole naziva "Skola za zivot kroz zivot", а пastavпi rad bazira se па djecjim potrebama. Suprotstavljajuci se pasivnosti ucenika u "staroj skoli" А. Ferriere trazi и svojoj "aktivnoj skoli" spontanu, individualnи i produktivnu aktivnost иcenika. Ј_.~~~-Л859~1952) osnivac је pedagogili;_J.Ш!gmatizma. S obzirom da ---~· ~ -- ~---.... . ~-~--~~~. је odgoj potreba zivota, zadatak ~da-pr-iprema-вeenik:a-z.a-Zi..vot. Narocitu paznjtl pridaje osobnom Tskи"StVи иcenika i na njemu gradi nastavni proces. Ро­ sеЬпо пaglasava uvazavanje djecjih iпteresa. Odgojni ciljevi prema njemu proizlaze iz djecjeg iskustva, te tako ucvrscuje ideju pedocentrizma, ciji је idejni zacetnik Ј. Ј. Rousseaи, а utemeljiteljica Е. Кеу knjigom "Stoljece djeteta", kojaje ugledala svjetlo dana 1900. godiпe. ~~eпtrizam kao pedagoski RГ~vaC--1Lsr_e:__di~~~_Qjelovanja go~ st.!!X.~ dijete, te polazeCi od dje~,j_zygd_j_Jjjm •. ~щlatke,__sad~~je i m~tode odgoja. Time ~cш[email protected]иje val.пost odgoja kao drustvene pojave~No ---~--с-==-. --=...-::-·~~uza sve to-:-peaocentпzam oznacava karilш u razvoju pedagoske misli. Koncepcije odgoja mijenjale su se kroz povijest ljudskog roda. One koncepcije odgoja koje su isticale i пaglasavale vrijednost covjeka odrazavale su se u pedagoskoj teoriji i pralcsi teznjom za harmoпicnim razvojem svih snaga i sposobпosti, kako racionalnЉ tako i iracionalпЉ. Primjer takve koпcepcije пalazi­ mo u odgojпom idealu ateпske demokracije. Kalokagatija, skladan razvoj duse i tijela, odgojпi је ideal koji u klasnom drustvu ima klasпi karakter. То је ideja vodilja i helenistickog svijeta, а пakon perioda srednjeg vijeka dozivljava svoju renesaпsu. Humanisticki odgojпi ideal obпavlja se u drugoj drustvenoj formaciji, ali ponovпo s klasnim akceпtom. П oпim drustveпim koпcepcijama odgoja koje su mапје humanisticke, u kojima је odgojпi cilj manje usmjeren na razvoj covjecпosti, а vise је usmjeren na odgoj dobrog vojnika, dobrog vjemika, dobrog gradaniпa i tome slicno, nastaje neravnoteza izmedu spozпajпih i emocioпalnih kompoпeпata, Ьilo na racun jedпih ili drugih. Dok је skolasticki odgoj naglasavao cuvstva i odvijao se pod devizom "vjerujem da bih spozпao", dotle је odgojпa koncepcija bazirana na racioпaliz­ mu preпaglasavala razvoj misaoпih, racioпalnih sposobnosti. Drustvena koпcepcija odgoja u odredenom povijesnom trenutku rezиltatje · dominirajuce filozofske koncepcije covjeka i drustvenog uredenja. Nase drustvo postavilo је za cilj odgoja humanisticku viziju covjeka, humanisticki odgojni ideal: razvoj svestraпe, humaпe, slobodпe i sretпe licnosti. .

г

_,

i

!

г r!

PEDAGOGIJA

16

.

.

UVOD

И

INTERAKTIVNU PEDAGOG[JU

Proucavanje odgoja kao generacijske pojave s njegovog drustvenog aspekta zadire vise u filozofske i socioloske fenomene_, раје poznavanje filozofije i sociologije пuzno za proucavanje tog aspekta' odgoja. Ako zelimo zahvatiti nje· govu povijesnu dimenziju, tada moramo i povijest pozvati и pomoc. Mada је и fokusu naseg prouёavaпja iпterakcijsko-komunikacijski aspekt odgoja, bllo је potrebпo osvmuti se i па ovaj aspekt, jer је odgoj primamo drustveпa poJava, ovisan је о drustvu, razvija se usporedo s drustvom, ali i povratno utjece па razvoj drustva. Kod drustveiюg aspekta odgoja uspjesaп се, dakle, odgoj и smislu generacijske pojave, blti onaj koji па пajbolji moguCi пacin ostvaгuje postavljene ciljeve drustva, ali ne u smislu da zadovoljstvo s postigпиtim dovodi do stagпa­ cije, пеgо da neprekidпo potice razvoj.

1.2. Individиalni aspekt odgoja Dok smo odgoj u prvom slucaju promatrali s aspekta drustva i geпeracije u odredeпom drustvu, sada Z.elimo sagledati tu istu ројаvи u odnosи па razvoj pojedine Iicnosti. Odgoj jedne geпeracije posljedica је odgajanja· svake pojediпe licnosti. Medutim, odgoj јеdпе geпeracije пiје jedпostavпi zbroj odgoja svake pojediпe osobe. Kako се se kvaliteta odgoja pojedine osobe odraziti na kvalitetu odgoja generacije "u cjelini, ovisit се о drustveпim иvjetima. Odggj~sti neшoze se пi vrsiti izva~~~Ш,'/_~·--j~~@.~~~zoj ~ti s drustvoЩ.j~J:ffi:i"ze fiiti P.OSfcJJa:ti izvan drustv~~ Premda cemo ovaj aspekt odgoja, koji se odпosi na razvoj licnosti, izdvojiti i sagledati relativno samostalпo, nikada ne smijemo izgublti iz vida пjegovu dijalektickи povezanost s drustveno-generacijskim aspektom. Drustveпi иvjeti u kojima se odgoj provodi postavit се osnove za E.!Q_~()~ ~-­ denje te ~tnosti. К:Valitetnije drustvo imat се i kvalitetniji odgoj, а kvalitetniji odgoj povratno се O.}elO_vati 1 па kvalitet drustva. 1!_ drustvu koje prozivljava vece promjene cesto postoji пesklad izmedu proklamiranog i ostvarenog. Nase је drustvo postavilo za cilj humaпisticki odgoj i stvorilo preduvjete za пjegovu sto potpuniju demokratizaciju, ali jos uvijek nije Ьilo dovoljno vremena ni mogucпosti da se stvori sklf.!.d izmedu proklamiraпog i ostvarenog. Potrebпi su dugotrajпiji пapori za uvjete u kojima се se plemeniti ciljevi, koje је drustvo postavilo, i ostvariti. Теzпја za humaпizacijom drustva ne moze blti ostvareпa ako se па individualпom plaпu odgoja svakog pojedinca ne postigne sto veci stupanj humanos17

UVOD U INTERAKTIVNU PEDAGOGIJU

INTERAKTIVNA PEDAGOGIJA

ti. Nema humanog drustva bez humanih licnosti, te је humani~acija Iicnosti Ьitna pretpostavka humanog drustva. Drugi aspekt odgoja nazvali smo i~dividцalni, jer se odnosi na razvoj licnosti. Dok је proucavanje prvog aspekta vise sociolosko-filozofski fundirano, dotle је ovaj drugi aspekt pretezn:o psiholoski. GledajuCi s tog aspekta odgoj mozemo definirati kao svjesnq i namjemo djelovanje. odnosno samodjelovanje na razvoj fizickih i psihickih osoblna i svojstava Iicnosti pojedinca (sl. 2). Sagledan s ovog aspekta odgoj је povezart s razvojem Iicnosti, а iz psihologije nam је poznato da se razvoj odvija pod utjecajem sazrijevanja i ucenja. pod utjecaj_e.m_Ьioloskih. zakonitosti i prije Sazrijevanje је mijenjanje individue . SJlega ovisi о nasljedu, te daje osnovu na koj.oj ...pociva ucenjs:......U..C...enj~j~ · · dividue pod utjecajem vlastite aktivnosti koja је izazvana Ьilo p~~ji­ ma iz samog orgariizma bilo pot1cajima izvana. · U svjetlu sazrijevanja i ucenja treba sagledati mjesto i ulogu odgoja u razvoju licnosti.· ~що Ьitnije utjecati na ~jevcщj~,_mo.z~m.o/ jedino osigurati uvjete za realizaciju Ьioloskih zakonitos.ti. Ј. Ј. Rousseau је smat~ p~dgaj.atelja da styori StP--hQ!ie uvjete Zf!..P.J:irndan rast i razvoj odgajanika. On је cak smatrao da је il odgojnom pogledu bolje nista ne raditi nego raditi suprotno prirodi odgajanika.

...е:..

, ; ј

ticaji koji izazovu i potaknu Iicnost na vlastitu aktivnost jesu efi~ni. S individualnog aspekta gledano, istinSklod-gej-.tr.eb.a._~d.en...s_p.rir.o.d,om odgajanika, s njegovim mogucnostima i uvjetovati sto potpuniju aktualizaciju i emancipaciju, odnosno samorealizaciju licnosti. . Pod pojmom Ц!Q.ividua padrazllmijevamo Ьiolosko Ьiсе covjeka koje se шviia pod utjecajem nasljeda.

Ј

! ј

!

Pojam "individua"

!

1

Covjek - Ьiolosko Ьiсе Nnsljede ~ Ьioloska osnovn - tjelesnn konsfitucija - endokrini sistem - nervni sistem Sazrijevanje Ьioloske osnove. ·

! ! i ј

i 1 1

·Ј

Ј

1 1 Ј

1

·Ј

} ..~ividua predstavlja osn~ za razvoj ~ Li~i.zvиn-dru­ stya, Covjek se kao licnost ostvaruie u drustvu. "CovjekJellnutrasnje jedinstvo individualnog i drustvenog i postoji samo kao takvo jedinstvo" (Pesic, 1957, str. 24). U: procesu od~oja individ.ua postaje licnost. Pojam licnosti је .veoma slozen, te ga mozemo definirati s psiholoskog, filozofskog i antropoloskog aspekta. · Postoje razlicite definicije licnosti od kojih cemo izdvojiti Allportovu:. "Licnost је dinamicka organizacija onih psihofizickih sistema unutar individue koji odreduju njeno karakteristicno ponasanje i njen karakteristican nacin misljenja". (Olport, 1969, str. 44).

1

VLASTITA AKTIVNOST

UТЈЕСАЈ

OKOLINE .....\-,,1-----f.-- VRSNJACI ~~--~-- LICNOST 1---il....-...-

-~.....---r-

:ј

;1

Slika 2. Individualni aspeki odgoja

Odgoj sagledan s aspekta individualnog razvoja svakog pojedinca primarno је povezan s ucenjem, odnosno s poticanjem, motiviranjem, izazivanjem vlastite aktivnosti s ciljem razvoja licnosti. Iz toga proizlazi da samo oni odgojni ро-

18

Pojam "licnost" .

1

1

Ј

- drustveno Ьiсе (persona =lnt. maska, osoba 4- Iicnost) Psiholoski, filozofski, antropoloski, socijalni pojnm. Definicija: Jedinstvena organizacija osobina formirana uzajamnim djelovanjem organizma i socijalne sredine. - Ьioloska osnova Razvoj ·ш:nosti - socijalna sredina. - stjecnnje viastitog iskustva Ucenje - usvajanje iskustvn drugih.

Covjek

19

ј INTERAKТIVNA

PEDAGOGIJA

Ј ·1

UVOD U INTERAKТIVNU PEDAGOGJJU

Ј '

Ј·

г

г

!

-i г i

1

1

'

L\ г ј 1

i__

Razvoj ljudskog bica zapocinje zacecem, odvija se tokom citavog zivota i traje sve do smrti. Ocituje se u nizu progresivпih promjeпa koje se пе javlj~ju slиcajno i proizvoljno, vec slijede odredene zakonitosti i medusobno su poveza~ ne. Zato и razvoju ljиdske jedinke mozemo razlikovati nekoliko karakteristicnih razvojnih razdoЬlja. U najsiroj podj~li u psilюloskoj literaturi razlikujи se cetiri osnovna razvojпa razdoЫja: dje!injstyo, mladenacko_doba, doba_~relosti i doba starosti (opsimije о tome Furl~~. 1981; AndrikJvic i C~dina, Y9S4). -- -------------Prvu periodizaciju razvoja nalazimo vec ko.d Aristotela. Prema per~odiza­ ciji razvoja Ј. А. Komensky је organizirao skolski sistem. Zadatke odgoja Ј. Ј. Rousseau је postavio prema pojediпim fazama razvoja (opsimije Zlebnik, 1970. i Zani.·юvic, 1988). Genetska psihologija 1posebno psilюlogija djetinjstva i mladosti proucavajuCi razvoj otk.rilaje zakonito pojavljivanje faza и razvoju pojediпih aktivпos­ ti i sposobnosti. Tako imamo utvrdene faze u razvoju lюdanja, govora, opazanja, misljenja itd. Za svakog је nastavпika i odgajatelja vazпo poznavanje Ьitnih zakoпitosti i karakteristika razvoja. Medutim, орсе se zakonitosti i kaшlcteristike razvoja ocituju kod svakog djeteta па specifican, samo пjemu svojstven nacin. Q_ok se faze zakoпito poJa.v-=---.. lj_yJ\1, qot!_t::je te~~azvoja i~div~~~L!.I1· "Promatranje razvoja dj~va velik~ vremeпu i пacinu kada Гkako djeca pocinju sjediti, ustajati, stajati, hodati, kad progovore, kako napreduju u govoru i si. Ono u cemu se djeca _ ~etЩs.Q~-~~- r~zl~~~j~ u J!l~_gjџ_..J,~EJ::I:!~ igr-'!!1j_~='W kqj_ih g:e_se...ra.z.v.i----tl RОЈе