Integra Protokol v1.1

INTEGRA PROTOKOL: KAKO DA INTEGRIŠETE UNUTRAŠNJE KONFLIKTE

Vladimir Stojakovid

Izdavač: Vladimir Stojakovid Copyright 2015 Vladimir Stojakovid Sva prava zadržava autor Nijedan deo ove publikacije ne sme se reprodukovati na bilo koji način bez dozvole autora Sadržaj ove publikacije nije zamena za medicinsku dijagnostiku i lečenje www.vladimir-stojakovic.com [email protected] Korektura: Marija Stojakovid Naslovna strana: Nataša Radanovid ISBN: 978-86-918925-2-4 Vr 1.1

In Memoriam B. Stojakovid (1947-2014)

Ograničen po svojoj prirodi, beskrajan u svojoj želji, čovek je pali bog koji se seda neba.

Alphonse de Lamartine

Sadržaj

Uvod PRVI DEO - KONCEPTI Šta je identitet u okviru Integra Protokola Preuzimanje i napuštanje identiteta Nemogudnost voljnog preuzimanja i napuštanja identiteta Šta nas sprečava da preuzimamo potrebne identitete Šta aktivira zaglavljene identitete Šta je zaglavljenost i kako nastaje Kako porazna odluka rešava problem Kako zaglavljenost stvara probleme Izazivanje zaglavljenosti afirmativnom odlukom Vertikalno i horizontalno umnožavanje zaglavljenih identiteta Armatura ličnosti Kako Integra Protokol integriše konflikte i rešava probleme Sloboda i zaglavljenost Unutrašnji konflikti Poziciona i opoziciona strana konflikta Funkcionalnost i reaktivnost Krivica i uzročnost Aktivnost i reaktivnost Unutrašnji konflikti i bipolarni univerzum Bipolarna percepcija Identiteti i naboj Identiteti i evolucija

Identiteti i identifikacije DRUGI DEO - PRAKSA Uvodne vežbe Subjektivni i objektivni problemi Situacija i reakcija Procedura, korak po korak Transkripti procesa Izuzeci Misliti, opažati, osetiti Upravljanje pažnjom Rad u sadašnjem vremenu Zapisivanje Procesovanje sebe i drugih Progresivna integracija i relevantni sadržaji Pozitivno, negativno, celovitost Rad na ciljevima TREDI DEO - KOMENTARI Četiri tipa reakcije Repetativnost Samosabotaža Sekundarna dobit Telesni problemi Dinamika ega Biranje teme za rad Kratkoročni i dugoročni rezultati Dodatak I: Podsetnik za praktičan rad Dodatak II: Definicije Literatura

Uvod

"Budi ljubazan, jer svako koga sretneš bije tešku bitku.", rekao je Platon. Tako je oduvek bilo sa ljudskim bidem - sa jedne strane patnja, a sa druge potraga za sredom. Od prvih trenutaka kada smo se borili za opstanak, pa kasnije, preko nauke, religije, spiritualnosti..., sve naše aktivnosti imale su za cilj oslobođenje od patnje i pronalaženje nečega njoj suprotnog, što različiti ljudi različito zovu, a duboko u sebi isto osedaju. Integra Protokol je moj doprinos ovoj borbi. Integra Protokol je jednostavan i efikasan metod koji nam omogudava: -Da se oslobodimo patnje vezane za nepoželjna iskustva -Da se oslobodimo problema -Da se oslobodimo barijera koje nas razdvajaju od ciljeva -Da ubrzamo spiritualnu evoluciju i oslobađamo svest iz okova ega Sve to, istovremeno, primenom jednog jednostavnog metoda. Ova knjiga je praktični priručnik koji de vas naučiti da uspešno primenjujete Integra Protokol na sebi i drugima. Prvi deo priručnika upoznade vas sa teorijom na kojoj se zasniva Integra Protokol. Drugi deo de vam dati jasna tehnička uputstva, korak po korak. Tredi deo obuhvata teme koje su relevantne kada imate celovitu teorijsko-praktičnu sliku metoda. Integra Protokol stvorio sam na osnovu skoro 25 godina iskustva sa Spiritualnom Tehnologijom Živorada Mihajlovida Slavinskog. Mnogi principi Spiritualne Tehnologije ugrađeni su u Integra Protokol. Takođe, veliki uticaj na mene imali su sistemi Spiritualna Opcija i Quick Goals (Brzi Ciljevi), Filipa Mihajlovida. Priručnik je pisan sa idejom da vam omogudi primenu Integra Protokola ved posle prvog čitanja. Zato je stil jasan i sažet uz ponavljanja principa koje treba usvojiti. Učinio sam sve što je bilo u mojoj modi da vam omogudim i olakšam primenu metoda. Između ostalog: -Objasnio sam teoriju -Dao tehnička uputstva -Objasnio izuzetke -Dao primere -Priložio transkripte seansi

-Priložio podsetnik za praktičan rad -Priložio poglavlje sa definicijama pojmova I na kraju, ukoliko želite, dostupni su seminari i seanse Integra Protokola.

PRVI DEO - KONCEPTI

"Ako nešto ne možeš da objasniš jednostavno, onda to ne razumeš dovoljno dobro." Albert Einstein

Šta je identitet u Integra Protokolu Osnova Integra Protokola je rad sa identitetima. Identitet je jednostavna struktura, koja se ne sastoji se iz više elemenata, ved je pojedinačni i nedeljivi entitet. Identitet je tačka gledišta plus cilj koji sa te tačke gledišta želimo da ostvarimo. Na primer: -tačka gledišta: povučena osoba, sa ciljem: da izbegnem poniženje -tačka gledišta: osoba osujedena od drugih ljudi, sa ciljem: da imam opravdanje za odustajanje od napora -tačka gledišta: osoba koja se pretvara, sa ciljem: da ispunim tuđa očekivanja Ovakav koncept identiteta preuzeo sam iz Spiritualne Tehnologije Ž.M. Slavinskog, koji ga koristi u više svojih metoda i sistema. Po Slavinskom, za njega su zaslužni američki istraživači Mike Goldstein i John Galusha.

Preuzimanje i napuštanje identiteta Ljudsko bide ima sposobnost da preuzme identitet koji mu je potreban da bi ostvarilo željeni cilj, a takođe i da napusti identitet kada je taj cilj ostvaren. U stvari, bez preuzimanja odgovarajudeg identiteta teško je ostvariti bilo koji kratkoročni ili dugoročni cilj, nameru ili odluku. Tokom dana, dok ostvarujemo nizove kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, mi se sve vreme kredemo kroz različite identitete. Za vedinu ljudi pauza između identiteta ne postoji, ili je bar ne primeduju. Slavinski daje slededi primer: "U svakodnevnom životu ljudi najčešde ulaze u identitete i izlaze iz njih bez svesne odluke i nisu svesni procesa preuzimanja i napuštanja identiteta. Prebacivanje iz jednog identiteta u drugi ide uglavnom veoma brzo i lako. Na primer, neki čovek je u identitetu lekara dok je na poslu, kada čita stručni časopis ili diskutuje sa svojim kolegama o medicinskim problemima. Kada automobilom krene kudi on je u identitetu vozača, poštuje saobradajne propise i pazi da ne pogreši u vožnji. Ulazedi u svoj stan on preuzima identitet supruga, a kada mu padne pogled na decu, on je u identitetu oca. Podižudi telefonsku slušalicu da popriča sa svojom majkom, on je u identitetu njenog deteta i tako dalje."

Nemogudnost voljnog preuzimanja i napuštanja identiteta Problemi nastaju kada ljudsko bide nije u stanju da uđe u identitet koji mu je potreban za ostvarenje nekog cilja. Ukoliko osoba iz primera Slavinskog nije u mogudnosti da preuzme identitet lekara ili vozača, ona ne može da leči i vozi ili bar ima smetnje pri obavljanju ovih aktivnosti.

Šta nas sprečava da preuzimamo potrebne identitete U svakome postoji veliki broj zaglavljenih identiteta. Kada donesemo neku odluku, ona aktivira nesvesne, zaglavljene identitete čiji ciljevi su u suprotnosti sa tom odlukom. Tada imamo unutrašnji konflikt. Nesvesni, zaglavljeni i sada aktivirani identiteti ne dozvoljavaju osobi da ih napusti i uđe u potreban identitet, koji je njihova suprotnost. Na primer, ako muškarac, koji je zaglavljen u nesvesni identitet "povučena osoba" (sa ciljem "da izbegnem poniženje"), donese odluku da pristupi ženi koja ga privlači, identitet "povučena osoba" de se aktivirati i sabotirati njegove napore da uđe u neki drugi identitet, potreban za ostvarivanje željenog kontakta. Zato što u situaciji pristupanja drugoj osobi postoji mogudnost odbijanja i poniženja, što je u suprotnosti sa ciljem zaglavljenog identiteta ("povučena osoba" - "da izbegnem poniženje"). Zaglavljeni identiteti se aktiviraju kada je njihov cilj ugrožen. Drugim rečima, kada osoba ima intenciju da preuzme identitet potreban za ostvarenje nekog cilja, ako postoji unutrašnji otpor, osoba ima teškode da uđe u potreban identitet. Ako ne postoji unutrašnji otpor, osoba automatski i nesvesno preuzima potreban identitet.

Šta aktivira zaglavljene identitete Zaglavljene identitete aktiviraju naše svesne odluke, ciljevi ili namere koje su u suprotnosti sa nesvesnim ciljevima zaglavljenih identiteta. Da situacija bude neprijatnija, obično se ne aktivira samo jedan zaglavljeni identitet, ved više njih, koji imaju slične ciljeve. Slavinski na istom mestu dalje piše: "Ako bi osoba iz prethodnog primera, koja je po profesiji lekar, na svom poslu bila zarobljena u identitet deteta, ona bi stalno tražila savete drugih, ne bi bila sposobna da donosi nezavisne odluke i da deluje sa autoritetom na pacijente. To bi sasvim sigurno bio znak poremedaja ličnosti. Takva osoba ne bi bila u stanju da ostvari svoje ciljeve, da stekne odgovarajude mesto u društvu i doživela bi mnoge nevolje i patnje. Ona bi svakako bila neadekvatan bračni partner." Primetite unutrašnji konflikt koji se nazire iz ovog primera. Sa jedne strane je identitet deteta, a sa druge intencije odrasle osobe koje su u konfliktu sa identitetom deteta: "da

donosi nezavisne odluke i da deluje sa autoritetom na pacijente (...) da ostvari svoje ciljeve, da stekne odgovarajude mesto u društvu" i verovatno niz drugih intencija koje nisu pomenute ali možemo da ih naslutimo.

Šta je zaglavljenost i kako nastaje Teorija nas uči da zaglavljenost nastaje u situacijama kada doživljavamo poraz. Na putu smo da ostvarimo neki cilj, nameru ili odluku - kratkoročnu, dugoročnu ili jednostavno tekudu. Nazovimo je afirmativna ili pozitivna odluka. U jednom trenutku doživljavamo poraz afirmativne odluke i osedamo se loše. Da bismo olakšali situaciju poraza i sprečili slična iskustva u bududnosti, obično donosimo drugu odluku koja je u suprotnosti sa afirmativnom odlukom. Ovu suprotnu odluku možemo nazvati poraznom ili negativnom odlukom. Na primer, dete je na početku osnovne škole sredno kada dobija pohvale od učitelja i roditelja za dobar uspeh u školi. Bududi da dete želi da privuče pažnju i priznanje, nastavlja da se ističe u školi. Cilj identiteta iz kojeg nastupa može da bude "da dobijem pohvalu" a tačka gledišta "osoba koja se ističe". U jednoj situaciji javlja se da recituje pesmicu koju je učiteljica zadala za domadi zadatak. Izlazi pred odeljenje, recituje, zbuni se, muca i ne može da nastavi. Neki učenici mu se podsmevaju. U ovoj situaciji nastao je poraz afirmativne odluke - "da dobijem pohvalu". Dete zaključuje da isticanje može da dovede do poniženja, donosi poraznu odluku "da izbegnem poniženje" i zauzima tačku gledišta "povučena osoba". Sada imamo konflikt a time i zaglavljenost. Sa jedne strane ovog konflikta je identitet "osoba koja se ističe" sa ciljem "da dobijem pohvalu" a sa druge strane je sada suprotstavljeni identitet "povučena osoba" sa ciljem "da izbegnem poniženje". Novi identitet "povučena osoba" sa ciljem "da izbegnem poniženje" (koji je nastao usled poraza), nije poništio prethodni identitet "osoba koja se ističe" sa ciljem "da dobijem pohvalu". Oba identiteta postoje, jedan nasuprot drugom. Osoba ne može biti zaglavljena u samo jednom identitetu. Osoba je uvek zaglavljena između dva konfliktna identiteta. Zaglavljenost je unutrašnji konflikt između dva suprotna identiteta, njihovih ciljeva tj. odluka na osnovu kojih su ciljevi formirani.

Kako porazna odluka rešava problem Kada dete izloženo poniženju donese odluku da se povuče, da bude "povučena osoba", bolje se oseda jer nesvesno percipira da se na ovaj način zaštitilo od tekudeg i svakog bududeg poniženja.

Kako zaglavljenost stvara probleme Unutrašnji konflikti imaju oscilatornu prirodu. U određenom periodu jedna strana dominira a posle nekog vremena druga strana preuzima dominaciju. Na primer, deje je identifikovano sa identitetom "osoba koja se ističe" i potiskuje identitet "povučena osoba". Vremenom, identiteti menjaju mesta. Sada dete potiskuje osobu koja se ističe i identifikuje se sa povučenom osobom. Dok dominira "povučena osoba", cilj tog identiteta ("da izbegnem poniženje") je zadovoljen i ne stvara negativnu reakciju. Ali, postoji drugi, suprotstavljeni identitet - "osoba koja se ističe". Njegov cilj ("da dobijem pohvalu") nije zadovoljen, što stvara negativnu reakciju. Ciljevi zaglavljenih identiteta kompulsivno teže da se ostvare, bez obzira da li taj identitet u tom trenutku dominira ili ne. Vremenom, dete de ponovo učiniti pomak, ovoga puta iz povučene osobe nazad u osobu koja se ističe. Nekada se ovaj pomak dešava postepeno, kao rezultat nagomilanog nezadovoljstva (naboja) usled nedostatka pohvale, a nekad iznenada, usled događaja koji je okidač. Na primer roditelj kritikuje dete zbog nečega što je uradilo ili nije uradilo. Sada je situacija slededa: identitet "osoba koja se ističe" dominira i njegov cilj ("da dobijem pohvalu") je ili zadovoljen ili je na putu zadovoljenja. Ali, drugi identitet ("povučena osoba") iako gurnut u stranu, i dalje je prisutan, sa ciljem "da izbegnem poniženje". Bududi da je njegov cilj sada ugrožen, dete se oseda izloženo, prisutni su strah, strepnja i slično. Ponovidu, ciljevi zaglavljenih identiteta kompulsivno teže da se ostvare, bez obzira da li taj identitet u tom trenutku dominira ili ne. Primetite da postoje samo dve strane u ovom konfliktu i kojoj god strani da se dete okrene, u oba slučaja imade problem. Ako je povučeno, nema pohvale i postoji nezadovoljstvo zbog toga. Ako se ističe, strah od poniženja je prisutan. Ovako funkcioniše unutrašnji konflikt imamo samo dve opcije i u oba slučaja imamo problem tj. negativnu reakciju. To je na slededi način opisao dramaturg Thornton Wilder: "Kada si bezbedan kod kude, želiš avanturu. A kada imaš avanturu, želiš da si bezbedan kod kude." Upanišade, drevna kolekcija vedskih tekstova, kaže sledede: "Kao lopta udarana štapom napred-nazad, ljudsko bide udarano je dvema unutrašnjim silama." Vremenom, postepeno ili iznenada, dete de učiniti slededi pomak, ovoga puta iz osobe koja se ističe nazad u povučenu osobu, i tako naizmenično.

Izazivanje zaglavljenosti afirmativnom odlukom Ponovidu, teorija nas uči da zaglavljenost nastaje u situacijama kada doživljavamo poraze. Međutim, da li je baš uvek tako? Vratimo se prethodnom primeru. Dete zaključuje da isticanje može da dovede do poniženja, donosi poraznu odluku "da izbegnem poniženje" i zauzima tačku gledišta "povučena osoba". Odrasta, postaje mladid i želi da pristupi devojci. Ali, svaki put kada o tome misli, nesvesni cilj "da izbegnem poniženje" je ugrožen, jer devojka može da ga odbije. Šta se sada dešava? Afirmativna odluka "da pristupim devojci" stvara zaglavljenost u novoj životnoj situaciji - nasuprot ved postojede porazne odluke "da izbegnem poniženje". Iako se u situaciji vezanoj za odnose sa suprotnim polom poraz još uvek nije desio - ved imamo zaglavljenost. Nova zaglavljenost jeste zasnovana na porazu iz prošlosti, ali taj poraz je vezan za afirmaciju deteta u školi a ne za odnose sa suprotnim polom. Zaglavljenost nastaje na najmanje dva načina: -Porazom postojede afirmativne odluke -Donošenjem nove afirmativne odluke koja je u konfliktu sa ved postojedom poraznom odlukom Ne postoji čak ni potreba da koristimo izraze "afirmativna" i "porazna" odluka. Nisu samo afirmativne i porazne odluke u konfliktu. Naprotiv, sve je mogude. Dve pozitivne odluke mogu da budu u konfliktu, negativna i pozitivna odluka mogu da budu u konfliktu, dve negativne odluke mogu da budu u konfliktu. Kada je percepcija u pitanju, sve je mogude. I nebitna je priroda odluke, da li su pozitivne ili negativne. Relevantno je jedino da li su odluke u konfliktu ili ne. Da odemo još jedan korak dalje - postoje odluke za koje nije lako redi da li su pozitivne ili negativne, ukoliko ih posmatramo same za sebe. Njihova trenutna priroda zavisi od situacije, od konteksta u kojoj se aktiviraju, i od naše percepcije. A životne situacije i naša percepcija se stalno menjaju. U jednoj situaciji ista odluka de imati pozitivnu a u drugoj negativnu prirodu. Odluka sama po sebi ne stvara zaglavljenost. Njen konflikt sa nekom drugom odlukom stvara zaglavljenost. Ko može da kaže da li su dve odluke u konfliktu? Samo onaj ko ih doživljava. To je stvar lične percepcije nosioca odluka. Na kraju, kako nastaje zaglavljenost? Da pojednostavimo do kraja - zaglavljenost nastaje donošenjem odluke koja je suprotstavljena ved postojedoj odluci. U mnogim slučajevima odluke nisu logička suprotnost jedna drugoj, ali jesu suprotstavljene u širem kontekstu, gde bi ostvarenje cilja jedne, više ili manje ometalo ostvarenje cilja druge.

Vertikalno i horizontalno umnožavanje zaglavljenih identiteta Dete iz našeg primera oscilovade između identiteta "povučena osoba" i "osoba koja se ističe". Dok percipira iz prvog identiteta donoside nove odluke i stvarati identitete koji su u skladu sa prvim identitetom. Isto tako, dok percipira iz drugog identiteta donoside nove odluke i stvarati identitete koji su u skladu sa drugim identitetom.Takođe, u trenucima pomaka iz jednog identiteta u drugi, donoside nove odluke i stvarati nove identitete, koji de biti u skladu sa identitetom u koji čini pomak. Kao rezultat, umesto dva identiteta zaglavljena jedan naspram drugog, imademo dve grupe identiteta zaglavljene jedna naspram druge, što problem čini slojevitim i teško rešivim. Ovo možemo nazvati vertikalnim širenjem zaglavljenih identiteta jer su svi vezani za istu temu lična afirmacija. A kada osoba odraste i odluči da pristupi potencijalnom partneru, to de biti u konfliktu sa identitetom "povučena osobe" i njegovim ciljem "da izbegnem poniženje". Ovo možemo nazvati horizontalnim širenjem identiteta, jer je u pitanju nova oblast - odnos sa partnerom. U novoj oblasti stvara se novo žarište i vremenom dolazi do novog vertikalnog širenja identiteta - sada vezano za oblast odnosa sa partnerom. Vremenom dobijamo fragmentisanu i konfliktnu ličnost, zaglavljenu u mnogim aspektima života.

Armatura ličnosti U nama postoji mreža konfliktnih odluka koja je armatura ili kostur ličnosti. Svi ostali elementi naboja koji postoje u nesvesnom - slike, misli, emocije i telesne senzacije - proizašli su iz odluka, bivaju održavani u postojanju odlukama, i na kraju, nestaju kada osvestimo i integrišemo odluke. Da biste ostvarili trajne terapeutske rezultate, morate osvestiti i integrisati nesvesne odluke.

Kako Integra Protokol integriše konflikte i rešava probleme Ljudska svest ostvaruje svoje ciljeve zauzimanjem tačke gledišta koja je optimalna za ostvarenje tog cilja tj. odluke. Kada cilj ostvarimo, identitet automatski i neprimetno nestaje iz svesti, mi preuzimamo drugi cilj na osnovu druge odluke i zauzimamo slededu optimalnu tačku gledišta. Ali, kada dođe do poraza na putu ostvarenja cilja ili afirmativne odluke, mi donosimo poraznu odluku, da bismo se osedali bolje i sprečili bududa neprijatna iskustva tj. nepoželjne

ishode. Na primer: afirmativna odluka "da budem uspešan i dokažem svoju vrednost" i porazna odluka "da odustanem da više ne doživljavam razočaranja". Obe odluke imade identitet koji ih prati, tj. tačke gledišta optimalne za ostvarenje ovih odluka, koje su sada u konfliktu (zaglavljene) jedna nasuprot druge. Osoba de stvoriti naboj na obe tačke gledišta (slike, misli, emocije, telesne senzacije), i vremenom de nastati dodatni identiteti sa obe strane ovog konflikta. Integra Protokol rešava probleme tako što integriše sve identitete sa obe strane konflikta, a time i naboj koji smo stvorili percipirajudi iz ovih identiteta. Šta ovo konkretno znači? Identitet je nesvesna psihološka struktura koja je zakočena i uporno gura u pravcu ostvarenja svog cilja. Sastoji se iz tačke gledišta i cilja. Da bismo integrisali identitet, moramo svesno da zauzmemo njegovu tačku gledišta i da sagledamo njegov cilj. U trenutku kada svesno sagledamo cilj identiteta, on se "odglavljuje", njegova zakočena struktura prestaje da postoji - identitet se integriše. U tom trenutku osoba je slobodna od tog zaglavljenog identiteta. On prestaje da postoji kao fiksirana energetska struktura u nesvesnom ali nastavlja da postoji kao potencijal. To znači da nismo zaglavljeni u taj identitet ali možemo da ga ponovo preuzmemo ukoliko nam je potreban. Ne samo da smo slobodni od identiteta ved postoji i sloboda za njega - imamo slobodu da u njega po potrebi uđemo. Ako je osoba integrisala identitet "agresivna osoba", ona sada više nije zaglavljena u tom identitetu, više nije kompulsivno agresivna. To ne znači da osoba ne može da preuzme identitet agresivne osobe. Osoba i dalje može da se ponaša agresivno, ukoliko proceni da je agresivnost optimalno ponašanje u datoj situaciji, ali to je sada pitanje slobodnog izbora a ne kompulsivna reakcija. Ako je osoba integrisala identitet "tolerantna osoba", ona više nije kompulsivno tolerantna. Sada ima sposobnost da se konfrontira sa ljudima, ukoliko situacija tako nalaže. Međutim, ima i sposobnost da bude tolerantna, ukoliko je tolerancija optimalno ponašanje u datoj situaciji. Ukoliko tu slobodu nema, to je i dalje zaglavljenost - što znači da još uvek postoje drugi konfliktni identiteti (vezani za isti problem) koji se opiru ulasku u poželjni identitet. Ponovidu, unutrašnji konflikt se sastoji od dve grupe identiteta, zaglavljene jedna nasuprot druge. Integra Protokol, korak po korak, integriše sve identitete koji postoje na obe strane konfliktne strukture.

Sloboda i zaglavljenost Zamislimo žensku osobu koja ima zadovoljavajudi odnos sa emocionalnim partnerom. Da bi mogla da ostvari odnos sa partnerom, ona mora da ima identitet iz kojeg nastupa u tom odnosu.

Zamislimo da ona nema problem u odnosu sa muškarcima, što znači da kod nje još uvek ne postoje zaglavljeni identiteti vezani za muško-ženske odnose. Ona nema zaglavljenost ved slobodu. Slobodno ulazi u vezu, u identitet koji joj je potreban kada je u prisustvu partnera i slobodno iz tog identiteta prelazi u druge identitete kada nije u prisustvu partnera ili ne misli o njemu. U jednom trenutku, partner joj saopštava da se zaljubio u drugu osobu, sa kojom je ved započeo vezu. Ona doživljava šok, konfuziju i donosi odluku "ljubav može da povredi". Slededeg trenutka shvata da ona i dalje želi ljubav, bez obzira što može da povredi. U stvari, sada je želi još više. Kad postoji percepcija da ljubav nije nešto lako dostupno, da joj izmiče iz ruku, da postoji trajna prepreka (mogudnost povređivanja), ona ljubav želi kompulsivno. Očigledno je da je došlo da unutrašnjeg konflikta. Ona sada u sebi ima dva suprotstavljena dela, jedan koji želi ljubav i drugi koji se plaši povređivanja. Primetite da je izgubila slobodu da ulazi u odgovarajudi identitet kada su u pitanju muško-ženski odnosi. Kada je sama, straha od povređivanja nede biti. Nema odnosa pa nema ni opasnosti. Zaglavljeni identitet koji ima za cilj da je zaštiti od povređivanja je pasivan, jer njegov cilj nije ugrožen. Sa druge strane, ona oseda da nema ljubav, što sada želi kompulsivno. Više nema sposobnost da uđe u identitet koji bi joj omogudio da bez patnje bude sama. Zato što je zaglavljeni identitet koji želi ljubav, kompulsivno gura u pravcu svog cilja, što stvara patnju. A kada je u odnosu sa nekim partnerom, strah od povređivanja je prisutan. Identitet čiji cilj je ljubav se povukao, jer njegov cilj je zadovoljen. Ali, suprotni identitet koji ima za cilj da je zaštiti od povređivanja je sada aktivan, jer njegov cilj je ugrožen. Ako postoji odnos, postoji i mogudnost povređivanja i to opet stvara patnju. Opet, u ovoj situaciji, ona ima samo dve opcije - da bude sama ili da bude sa nekim, i u oba slučaja imade problem tj. negativno stanje. Ko ne može sam ne može ni sa drugima, kaže poslovica. Cilj Integra Protokola je da integriše zaglavljene identitete na obe strane konflikta i da osobu vrati u stanje slobode koju je imala pre unutrašnjeg konflikta. U ovom primeru, to znači da je osoba u stanju da bude sama bez patnje, dok se ne ukaže prilika za optimalnu vezu ili koliko god ona želi da bude sama, a kada je u vezi, osoba ne oseda kompulsivan strah od povređivanja. To ne znači da ona nije svesna da do emocionalnog povređivanja može da dođe. Ona zna da takva mogudnost postoji i u stanju je da je prihvati. Postoji razlika između svesti o nečemu i kompulsivnog straha da de se to desiti. Svaka životna situacija ima poželjan i nepoželjan ishod i mi smo svesni oba. Kada u vezi sa mogudim nepoželjnim ishodom situacije postoji unutrašnji konflikt, mi imamo kompulsivnu negativnu reakciju. Kada konflikta nema, mi bez negativnih reakcija prihvatamo mogudnost nepoželjnog ishoda. Kada putnici ulaze u avion, oni znaju da uvek postoji mogudnost avionske nesrede. Svaka zdrava odrasla osoba to zna. Međutim, bez obzira što su svesni te mogudnosti, oni koji nemaju unutrašnje konflikte vezane za putovanje avionom, putuju bez kompulsivnih reakcija. Neki ljudi imaju strah od letenja a neki ne.

Negativna reakcija u nekoj situaciji ukazuje da imamo unutrašnji konflikt, tj. da u nama postoje dve suprotstavljene grupe identiteta, i da jedna grupa ima niz ciljeva koji su suprotni od onoga što percipiramo kao mogudi nepoželjan ishod date situacije. Ciljevi te grupe su ugroženi i oni se opiru kada se nađemo u datoj situaciji ili mislimo o njoj. Bududi da su ciljevi nesvesni, mi ih ne sagledavamo svesno, ali osedamo psihološku reakciju koju oni stvaraju. I bez obzira koliko na svesnom nivou pokušavali da rešimo problem, to nam nede uspeti. U stvari, pogoršademo ga, jer razmišljanjem o njemu donosimo nove odluke, stvaramo nove identitete, dodajudi još naboja na ved postojedu količinu. Uspešna primena Integra Protokola rezultira: -Integracijom svih zaglavljenih identiteta na obe strane konflikta koji je uzrok kompulsivnog stanja ili reakcije -Rehabilitacijom sposobnosti da automatski preuzimamo potrebne identitete u datoj situaciji -Eliminacijom problema (kompulsivnog stanja ili reakcije) na koji smo primenili proces

Unutrašnji konflikti Prvi kancelar ujedinjene Nemačke, Otto von Bismarck, rekao je: "Faust se žalio da ima dve duše u grudima, a ja ih imam gomilu i one se svađaju. To je kao da ste u republici." Unutrašnji konfliktni su uzrok ljudske patnje. "U nama uvek postoje dve sile koje ratuju jedna protiv druge.", rekao je Paramahansa Yogananda. Nemogude je imati problem ili nepoželjno stanje ukoliko ne postoji unutrašnji konflikt povezan sa tim problemom ili stanjem. Taj unutrašnji konflikt je uvek u razlici između onoga što se dešava i onoga što bismo želeli da se dešava. Uzmimo za primer traumatična iskustva. Problem je što se desio X a ja sam želeo da se desi Y. I dok se dešavao X, ja sam imao negativnu reakciju, tj. misli i emocije koje nisam želeo da osedam. Zato sam ih potisnuo, uspostavio trajni otpor prema njima i doneo neku odluku koja ima za cilj da u bududnosti spreči takva iskustva. Tako sam se zaglavio. Svaki slededi put kada se nađem u situaciji koja me asocira na ovo iskustvo, ja du imati negativnu reakciju, jer de se ta odluka automatski aktivirati da spreči mogudi negativan ishod. Uzmimo za primer pozitivna iskustva. U njima isto može nastati konflikt tj. zaglavljenost. Na primer, ženska osoba u jednoj situaciji svog odnosa sa emocionalnim partnerom doživljava vrhunski trenutak ljubavi i intimnosti. Za nju je to nešto najlepše što je ikada doživela u odnosu sa drugom osobom. To je baš ono što ona želi, i zato donosi odluku "nikada nedu prihvatiti ništa manje od ovoga". Tako se zaglavljuje. Konflikt je opet između onoga što se dešava i onoga što bi ona želela da se dešava. Ona nesvesno poredi tekudi i svaki slededi odnos sa jednim vrhunskim iskustvom. Ako nova situacija ili novi partner nisu na visini tog vrhunskog iskustva, a u vedini slučajeva nede biti, ona je nezadovoljna i ima negativnu reakciju.

Uzmimo za primer probleme. Osoba ima strah od povređivanja u emocionalnom odnosu. Ako bi osoba mislila i osedala "od sada pa do kraja života bidu sama i to je sasvim u redu", da li bi ona imala strah od povređivanja? Naravno da ne bi. Ako nema odnosa ne postoji ni mogudnost povređivanja. Ali, scenario obično nije takav. Zato što osoba i dalje želi emocionalni odnos. Problem je opet u razlici između onoga što ona želi (ljubav) i onog što se u njenoj percepciji u odnosu dešava ili može da se desi (povređenost). Uzmimo za primer ciljeve. Po svojoj prirodi, cilj ved jeste razlika između onoga što ja želim da se dešava i onoga što se zaista dešava. Ako ova razlika ne postoji, ne postoji ni cilj. Moj cilj je da imam emocionalnog partnera - zato što ga u ovom trenutku nemam, moj cilj je da imam više novca - zato što ga u ovom trenutku nemam dovoljno... Važno je razumeti da su ciljevi i problemi dve strane istog novčida i da ne idu jedni bez drugih. Imati cilj znači da smo primetili da u našoj realnosti nešto nije onako kako mi želimo da bude. Takođe, imati cilj znači da smo primetili da postoji neka prepreka ka ostvarenju tog cilja, jer da ta prepreka ne postoji, cilj bi automatski ostvarili. Mi svakodnevno ostvarujemo namere i ciljeve koje svesno ne registrujemo. Primetimo ih tek kada se suočimo sa preprekom i tada počinjemo da ih percipiramo kao ciljeve. Prepreke mogu biti unutrašnje i spoljašnje. Spoljašnje prepreke nisu problem. One postaju problem kada imamo reakciju vezanu za njih. Ako nema reakcije na spoljašnju prepreku, ljudsko bide vidi opcije i nalaži rešenja. Šta su u stvari problemi? Problemi su moje kompulsivne reakcije koje su u konfliktu sa nekim mojim svesnim ciljem. Tako je uvek. Da budem još precizniji, i ta reakcija, koju u ovom trenutku percipiram kao problem, sastoji se takođe od ciljeva, koji su nesvesni. Sa jedne strane je ono što percipiram kao svoj svesni cilj a sa druge strane su moji nesvesni ciljevi koji su u konfliktu sa svesnim ciljem. Ciljevi i problemi su dve strane istog entiteta, istog unutrašnjeg konflikta. Koju stranu percipiramo kao cilj a koju kao problem zavisi od toga sa kojom smo se stranom konflikta u datom trenutku identifikovali.

Poziciona i opoziciona strana konflikta Rekli smo da unutrašnji konflikti imaju oscilatornu prirodu, što znači da se u jednom periodu identifikujemo sa jednom stranom konflikta, čije ciljeve želimo da ostvarimo, a drugu stranu potiskujemo. Stranu sa kojom smo identifikovani nazivamo pozicionom stranom. Stranu koju potiskujemo nazivamo opozicionom stranom. Na primer: osoba čini drugima i procenjuje da se drugi ponašaju nezahvalno i da je iskorišdavaju (poraz), pa donosi odluku "da se okrenem sebi" (porazna odluka). Kasnije, dobija dete i donosi odluku "da se posvetim detetu" (nova afirmativna odluka). Vremenom, ovaj konflikt (između "da se posvetim sebi" i "da se posvetim drugima") zaživede na više nivoa. Nove odluke i identiteti bide stvoreni da podrže obe strane. Kada se osoba okrene nekom ličnom cilju (poziciona strana), ciljevi druge strane (opozicione) bide ugroženi i osoba de imati negativnu reakciju. A kada osoba promeni poziciju i identifikuje se sa drugom

stranom konflikta (da čini drugima), ciljevi sada opozicione strane (da se posveti sebi) bide ugroženi i stvarade negativnu reakciju.

Funkcionalnost i reaktivnost William Burroughs je rekao: "Sreda je rezultat funkcionalnosti. Vi ste sredni kada funkcionišete." Funkcionalnost je sposobnost ostvarivanja ciljeva. Reaktivnost je ono što sprečava funkcionalnost. Ako osoba ima mnogo unutrašnjih konflikata, na koji god cilj da usmeri pažnju, javide se reakcija (barijera) koja sprečava osobu da radi na tom cilju. To je stanje u kojem se, manje ili više, nalazi vedi deo populacije. Njegova karakteristika je generalno osedanje frustriranosti i zaglavljenosti. "Sreda se sastoji od aktivnosti, ona je potok koji teče a ne ustajala bara.", rekao je John Mason. Zaglavljena osoba nije aktivna. Ona radi samo ono što mora i koliko mora. Okrede se različitim oblicima kompenzacije za ono što zaista želi ali je nemodna da ostvari. Po svojoj prirodi, kompenzacija je zamena. Kada ono što želimo zamenimo surogatom, možemo dobiti surogat, ali ne možemo dobiti ono što želimo.

Krivica i uzročnost U vedini slučajeva, zaglavljena osoba odgovornost za svoj život prebacuje na druge ljude, okolnosti, sudbinu, boga, itd. Neprihvatanje odgovornosti stavlja nas u poziciju posledice, i obrnuto, prihvatanje odgovornosti stavlja nas u poziciju uzroka. "Dok ne prihvatiš odgovornost za svoj život, neko drugi upravljade tvojim životom", rekao je Orrin Woodward. Da bismo uspešno primenili Integra Protokol moramo uzeti u obzir mogudnost da smo sami stvorili svoje probleme. Problemi su reakcije i stanja koja nastaju kada su ugroženi naši nesvesni ciljevi. Kada sagledamo i osvestimo nesvesne ciljeve, nestaju njima izazvani problemi. Nesvesne ciljeve možemo sagledati i osvestiti jedino iz tačke gledišta uzroka, odakle su i stvoreni. Ako pokušamo da ih sagledamo iz tačke gledišta posledice, onda iz pozicije na kojoj nismo tražimo nešto što tamo nije. Kako kaže Ž.M. Slavinski, ovde se ne radi o krivici ved o uzročnosti. Uzrok naših današnjih problema su identiteti koje smo stvorili u prošlosti, da bismo rešili neku tada kriznu situaciju. Na primer, srednjoškolac je žrtva verbalnog vršnjačkog nasilja, što jednom prilikom eskalira u fizičko maltretiranje od strane školskog siledžije. Da bi rešio ovaj problem, srednjoškolac donosi odluku "da ne privlačim pažnju i da se ne izlažem opasnosti" i povlači se u identitet "inferiorna osoba". Kasnije, kao stručnjak za marketing koji se bavi istraživanjem tržišta, ima obavezu da povremeno predstavi rezultate svojih analiza menadžerima klijentskih kompanija. Svaki put

pred prezentaciju njemu se uključuju nesvesni cilj "da ne privlačim pažnju i da se ne izlažem opasnosti" i identitet "inferiorna osoba", što rezultira izraženim strahom od javnog nastupa. Ko je stvorio problem "strah od javnog nastupa", siledžija koji ga je u školi tukao ili on sam kada je doneo odluku "da ne privlačim pažnju i da se ne izlažem opasnosti"? U tome je razlika između krivice i uzročnosti. Drugi ljudi mogu da nam urade nešto loše, međutim, samo mi možemo sebi od toga da napravimo problem. Uzrok nekog problema nije negativno iskustvo ved odluka koju smo u tom iskustvu doneli. Kao sto kaže Mike Goldstein, "Mi ne razlikujemo ono šta nam se dešava od svoje reakcije na to što se dešava".

Aktivnost i reaktivnost Prvi korak ka izlasku iz zaglavljenosti je integracija unutrašnjih konflikata. Ključ integracije konflikata je u osvešdivanju nesvesnih sadržaja. Kada sagledamo nesvesne ciljeve, oni gube svoju kompulsivnost tj. reaktivnost. Evo nekoliko citata za razmišljanje: "Dokle god ne osvestimo potisnute sadržaje, oni de se beskrajno ponavljati u našim životima." Ž.M. Slavinski. "Svako proširenje znanja dešava se kada nesvesno učinimo svesnim." Friedrich Nietzsche "Dok ne učinite nesvesno svesnim, ono de upravljati vašim životom i vi dete to zvati sudbina" C.G. Jung "Mi smo zarobljeni onim što ne vidimo svesno. Mi smo oslobođeni svesnom percepcijom". Vernon Howard "Suoči se sa onim što jesi i to de promeniti ono što jesi." Søren Kierkegaard. Drugi korak ka izlasku iz zaglavljenosti je preduzimanje akcije, tj. rad na ostvarenju svojih ciljeva. Balansirani pristup između integracije unutrašnjih konflikata i konkretnog rada na ostvarenju ciljeva omogudava nam da povedamo zadovoljstvo sobom i svojim okolnostima. Evo još nekoliko citata za razmišljanje: "Lična mod je sposobnost preduzimanja akcije." Tony Robbins. "Nema zamene za vredan rad." Thomas Edison

"Ideje koje ne prati akcija nikada ne postanu vede od moždane delije koju zauzimaju." Arnold H. Glasow "Redi du vam tajnu koja me je dovela do mog cilja. Moja snaga leži isključivo u istrajnosti." Louis Pasteur "Rezultati koje ostvarite bide direktno proporcionalni naporu koji ulažete." Denis Waitley Unutrašnje i spoljašnje nisu odvojeni. Morate tretirati obe strane da biste ostvarili napredak. Kombinacija integracije negativnih reakcija i rada na ciljevima je optimalan pristup koji omogudava rast i celovitost. U protivnom, frustracija i zaglavljenost de istrajavati. Kažu da je Lao Tzu rekao: "Ako ne promeniš pravac, mogao bi da završiš tamo gde si krenuo."

Unutrašnji konflikti i bipolarni univerzum Univerzum u kojem živimo je bipolaran, što znači da sve što postoji mora imati dva pola. Isto važi i za našu psihu, za naš unutrašnji univerzum, koji jeste integralni deo sveukupnog univerzuma. Naše misli i emocije postoje u bipolarnim strukturama. Fizičar i filozof David Bohm uči da u univerzumu postoje Implicitni i Eksplicitni poredak. Eksplicitni poredak je ispoljeni, stvoreni univerzum, koji je po svojoj prirodi bipolaran. Implicitni poredak je izvor i uvir Eksplicitnog poretka, potencijal iz kojeg sve nastaje i u koji se sve vrada. On nije bipolaran ved celovit. U njemu ne postoji ništa osim potencijala, tako da u njemu ne može postojati ni polarnost. Nastajanjem nečega što se iz Implicitnog poretka pojavljuje u Eksplicitnom, nastaju polarnosti i podeljenosti. Nestajanjem istog, tj. povratkom istog u Implicitni poredak, prestaju polarnosti i podeljenosti i nastupa ponovno uspostavljanje celovitosti. Međutim, oba poretka, Implicitni i Eksplicitni, ne postoje odvojeno jedan od drugoga, ved je Implicitni poredak sve vreme u suštini Eksplicitnog. Na nivou psihe, Implicitni poredak je ljudska svest, koja je celovita, a Eksplicitni poredak je ego, koji je bipolaran. Mi percipiramo veliki broj polariteta: uspeh i neuspeh, radost i tuga, mod i nemod... lista je skoro neograničena. Sama činjenica da nešto percipiramo podrazumeva ved postojedi broj polariteta: onaj koji percipira i ono što je percipirano, subjekat i objekat, ja i ne-ja, ono što iz te tačke mogu da percipiram nasuprot onome što iz te tačke ne mogu da percipiram... Polariteti koje percipiramo tj. njihovi polovi su naše vrednosti ka kojima se kredemo ili koje izbegavamo. I što je za ovo izlaganje bitno, polariteti su vrednosti u odnosu na koje donosimo odluke. Kada donošenjem odluke stvorimo zaglavljenost, to nije zaglavljenost samo na praktičnom nivou ciljeva. To je takođe zaglavljenost na nivou vrednosti tj. polova nekog ili nekih polariteta.

Na primer: osoba je zaglavljena između potrebe da ima emocionalnog partnera i straha od povređivanja. Ovo možemo posmatrati kao zaglavljenost na nivou ciljeva. Isto tako ova zaglavljenost postoji i na nivou polariteta koje je osoba percipirala kada je donela odluke: želja i strah, ljubav i odbačenost, ljubav i strah, biti sa nekim i biti sam, mnoge opcije postoje i one zavise od ličnosti i njene percepcije. Tokom jedne primene Integra Protokola, praktičar počinje sa integracijom specifičnih konflikata, a potom, kredudi se ka sve opštijim unutrašnjim konfliktima, osoba takođe integriše i polaritete. A polariteti prethode celovitosti bida. Kada osoba donese odluku "da živim kako ja želim", određene vrednosti su uzete u obzir i one mogu biti raznolike, u zavisnosti od osobe i trenutka: sloboda i nesloboda, samostalnost i nesamostalnost, ispunjenost i neispunjenost, dostojanstvo i poniženje, moja volja i tuđa volja, mod i nemod, snaga i slabost, dominacija i podređenost... Primenom Integra Protokola, praktičar de integrisati odluke sa obe strane suprotstavljenih intencija i na kraju de dodi do odluke koja je stvorila polaritet na kojem je u prošlosti nastao ovaj konflikt. To je povratak celovitosti bida. Svaka odluka stvara podeljenost tj. polaritet. Reč "odlučiti" izvedena je od "lučiti", a osnovno značenje reči "lučiti" je odvajati jedno od drugoga. Kada odlučim "da preduzmem nešto", stvorio sam polaritet aktivnost i pasivnost i slično. Kada odlučim "da izbegavam konflikt" stvorio sam polaritet agresivnost i tolerancija, napad i odbrana, borba i predaja i slično. Ili sam možda samo stao na stranu jednog pola u polaritetu koji ved postoji u meni. Donošenjem odluka mi ili stvaramo novi polaritet ili dodajemo naboj na ved postojedi polaritet. Integracijom tj. osvešdivanjem nesvesnih odluka mi integrišemo unutrašnje konflikte, a potom, osvešdujudi izvornu odluku, integrišemo i polaritet ili polaritete koje je ona stvorila. Fizičari kažu da materiju održava u egzistenciji međusobno privlačenje i odbijanje suprotstavljenih fundamentalnih sila univerzuma. Ovo takođe možemo posmatrati kao konflikt. Međusobna suprotstavljenost ovih sila je uslov za postojanje materije. Na nivou ljudskog bida, ono što naboj održava u egzistenciji, a time i naše probleme, je međusobno privlačenje i odbijanje strana unutrašnjih konflikata ili polova polariteta. Međusobna suprotstavljenost ovih sila je uslov za postojanje problema, naboja, ega. I kao što bi materija nestala bez konflikta fundamentalnih sila univerzuma, tako i problemi nestaju sa integracijom konflikata i polariteta u ljudskom bidu.

Bipolarna percepcija Polovi jednog polariteta nisu dva odvojena entiteta ved dve strane istog entiteta. Koji je to entitet? Ljudska svest, naravno. Kada se polarizujemo u odnosu na neki polaritet koji percipiramo, mi se podelimo na dva.

Na primer, kada se polarizujemo u odnosu na uspeh i neuspeh, mi se identifikujemo sa uspešnom i neuspešnom osobom - "ja uspešan i "ja neuspešan". Pa želimo da ojačamo "ja uspešan" i da potisnemo "ja neuspešan". Pritom, ako percipiramo da su polovi dva odvojena entiteta (a ne dve strane istog), da možemo imati samo jedan pol a izbedi drugi, da jedan može da postoji bez drugog, ovakvu vrstu iluzornog opažanja nazivamo Bipolarnom percepcijom. Zašto se ljudska svest polarizuje, zašto se jedno deli na dva? Ovo pitanje ima različite odgovore, u odnosu na tačku gledišta iz koje posmatramo. U kontekstu ovog poglavlja, slededi odgovor je relevantan: zato što ljudsko bide ne zna sebe. Kada bi ljudsko bide bilo svesno svoje istinske prirode, ne bi se identifikovalo sa uspehom i neuspehom ili bilo kojim drugim polaritetom. Ne bi pobrkalo prolaznu ulogu ili situaciju sa svojom istinskom prirodom i ne bi insistiralo da ostane zaglavljeno i podeljeno. Bipolarna percepcija kaže "ja sam ili uspešna ili neuspešna osoba". Međutim, mi nismo ni jedno ni drugo, ved celovitost koja postoji iza njih i potencijal da ispoljimo oba. Polariteti su naše ispoljenje a ne naša istinska priroda. A mi, ne znajudi sebe, brkamo ta dva.

Identiteti i naboj Naboj čine potisnute misli i emocije. Postoje 4 elementa iz kojih se naboj sastoji: mentalne slike, misli, emocije i telesne senzacije. Slike i misli su mentalne komponente a emocije i telesne senzacije su emocionalne komponente. Naše nesvesno sastoji se od ova 4 elementa i njihovih kombinacija. Prema Slavinskom, sva naša pozitivna i negativna iskustva sastoje se iz ova 4 elementa, njihovih kombinacija i ničega više. Kada se iz nekog našeg problema uklone sva 4 elementa tj. sve instance ova 4 elementa, problem više ne postoji. Problemi ne mogu da postoje bez svojih gradivnih blokova. Najvažniji element naboja su odluke, a one su po svojoj prirodi misli. Odluke su početak stvaranja naboja. Proces stvaranja naboja teče na slededi način: osoba donosi odluku a potom zauzima određeni identitet da bi tu odluku ostvarila. Na primer: Odluka: nedu više da se osedam bezvredno Cilj: da dokažem da vredim Tačka gledišta: osoba usmerena na sebe Potom, dok osoba percipira i deluje iz tačke gledišta "osoba usmerena na sebe", ona stvara dodatni naboj (slike, misli, emocije i telesne senzacije) koji je u skladu sa tačkom gledišta iz koje percipira.

Ranije sam napomenuo da je identitet jedinica koja nije deljiva na manje komponente. Međutim, iz te jedinice proizilaze mnogi drugi elementi naboja koji ostaju u "paketu" sa identitetom iz kojeg su generisani. Možemo redi da su identiteti istovremeno izvori i nosači naboja. Strogo gledano, izvor naboja nije identitet ved svest. Međutim, u trenutku kada svest percipira i stvara naboj iz neke tačke gledišta, ona je sa njom identifikovana, tako da ne razlikuje sebe od identiteta iz kojeg percipira. Zato možemo redi da su identiteti ne samo izvori ved i nosači naboja. Jer ako integrišete naboj generisan iz nekog identiteta a ne integrišete i taj identitet, naboj de opet biti stvoren i a sa njim i problemi koji iz njega proizilaze. Bududi da osoba ne razlikuje sebe od identiteta koji je ostao nesvestan, ona de nastaviti da percipira iz tog identiteta, da misli i oseda u skladu sa njim i naboj de opet biti generisan. A kada integrišemo identitet, automatski integrišemo i naboj koji smo iz tačke gledišta tog identiteta stvorili. Bududi da su identiteti izvor i nosač naboja a time i naših problema, integracija zaglavljenih identiteta je prirodan efikasan način da te probleme trajno rešimo.

Identiteti i evolucija Ljudsko bide može da preuzima i napušta identitete, a može i da bude zaglavljeno u identitetima. Kada je osoba u nekom identitetu, ona ne razlikuje sebe od identiteta ved percipira da je taj identitet njeno istinsko bide. Ali, ljudsko bide nije nijedan od bezbroj mogudih identiteta ved je po svojoj prirodi Prisustvo iza identiteta, koje nema materiju ili energiju i postoji izvan vremena i prostora. "Bide je krug čiji je centar svagde a obim nigde.", rekao je C.G. Jung. U njemu ne postoji ništa ali postoji potencijal svega. U njemu ne postoje ni identiteti. Prisustvo (Implicitni poredak na nivou ljudskog bida), stvara svoj Eksplicitni poredak stvaranjem identiteta (i misli i emocija koje iz tih identiteta proizilaze) a potom ponašanjem koje proizilazi iz stvorenih identiteta i pratedeg naboja, što sveukupno rezultira određenim životnim okolnostima. Takođe, Implicitni poredak ljudskog bida je neodvojivi deo opšteg Implicitnog poretka univerzuma. Drugim rečima, ljudsko bide je po svojoj prirodi deo Jednosti egzistencije. Na početku evolucije, Bide postoji u Jednosti, ali je nesvesno. Bide pokrede evoluciju sa ciljem da se osvesti. Glavno sredstvo sticanja svesnosti jesu identiteti tj. proces identifikacije. Kroz percipiranje identiteta nivo svesnosti se postepeno povedava. Na primer, Bide, koje je u početku celovito, u stanju Jednosti sa egzistencijom, deli se na dva - Ja i Ne-Ja. Obe polovine su identiteti sa svojim ciljevima: "Ja" sa ciljem "da imam sebe" i "Ne-Ja" sa ciljem "da imam spoljni svet". U početku, identiteti koje Bide stvara su opšteg tipa a kasnije postaju specifični. Svaki identitet ima svoj cilj, a takođe i pratedi paket (slike, misli, emocije i telesne senzacije). Svaki

identitet ima sebi suprotstavljen identitet i oba de nastaviti da se vertikalno i horizontalno umnožavaju. Vremenom, gomilanjem identiteta i pratedih paketa misli i emocija, stvoride se gusta masa naboja koju zovemo ego. Ego je ukupan zbir identiteta i njima pripadajudeg naboja koji čini da sebe percipiramo kao odvojenu jedinku. Ego je skladište svih naših problema. Sa druge strane, ego je zaslužan za razvoj svesnosti. Može se redi da na početku evolucije imamo Jednost ali to nije Svesna Jednost. A cilj evolucije je sticanje Svesne Jednosti. Postoje dva smera evolutivnog kretanja, koji se nazivaju silaznom i uzlaznom fazom spiritualne evolucije. Tokom silazne faze, Bide gomila identitete i pratedi naboj, stvarajudi ego, u cilju sticanja svesnosti. Ego nam omogudava, da percipiranjem sebe odvojeno od ostatka egzistencije, postanemo svesni. On je neophodan instrument evolucije. Međutim, kada je cilj silazne faze evolucije ostvaren, vozilo koje nam je omogudilo da na taj cilj stignemo postaje problem. Mi ne možemo da napustimo ego jer smo sa njim identifikovani. On u sebi sadrži veliki broj identiteta koje smo pobrkali sa svojim istinskim bidem. Bududi da je ego slojevita struktura koja se sastoji od unutrašnjih konflikata, on kontinuirano izaziva nepoželjna stanja i reakcije, stvarajudi patnju, kako na praktičnom nivou, tako i na spiritualnom - sprečava nas da percipiramo svoju istinsku prirodu ili Jednost, stvarajudi iluziju da smo odvojena, smrtna jedinka. Na početku silazne evolutivne faze ne možemo da percipiramo Jednost jer nemamo svesnost. Na kraju silazne faze imamo svesnost, ali opet ne možemo da percipiramo Jednost jer umesto nje percipiramo ego. Sada počinje uzlazna evolutivna faza. Njen cilj je Svesna Jednost. Tokom uzlazne evolutivne faze, ljudsko bide se raspoistoveduje od niza identiteta koje je steklo tokom silazne faze. Integracijom identiteta takođe nestaje naboj koji smo percipirajudi iz tih identiteta stvorili. Vremenom, kako je količina zaglavljenih konfliktnih identiteta sve manja, ljudsko bide stiče sve vedu celovitost i sve jasnije percipira Prisustvo kao svoju istinsku prirodu, kredudi se ka svom krajnjem cilju - Svesnoj Jednosti. Jer kada nema konfliktnih identiteta nema ni ega koji se od tih identiteta sastoji. A kada nema ega, nema granica između jedinke i ostatka, i mi sebe percipiramo neodvojivo od egzistencije, ovoga puta svesno. Ovde je važno razlikovati pojmove svest i svesnost. Svest je ono što čovek jeste, njegova istinska priroda i integralni deo egzistencije. Svest je deo Jednosti. Svesnost je, međutim, svojstvo svesti, rezultat evolucije jedinke. Ona jeste posledica koju je omogudio ego, ali ona ne nestaje nestankom ega. Za razliku od svesti, svesnost je individualna, nije deo Jednosti. "Niko ne može da transcendira sopstvenu individualnost." rekao je Arthur Schopenhauer. Drugim rečima, na nivou svesti, dva ljudska bida su delovi iste Jednosti između kojih ne postoji razlika ili granica, a na nivou svesnosti, ta dva ljudska bida se nikada nede sresti.

Identiteti i identifikacije U prosečnom ljudskom bidu postoje mnogi nesvesni identiteti i identifikacije. Termin identitet koristimo za ono sa čim se identifikujemo na nivou ličnosti, a termin identifikacija za ono sa čim se identifikujemo na nivou bida. To je jedina razlika između ta dva. Identiteti i identifikacije imaju istu strukturu - sastoje se iz cilja i tačke gledišta. Ako su zaglavljeni, oba imaju svoju suprotnost, i ono što je najvažnije - oba bivaju integrisani kada se iz tačke gledišta tog identiteta ili identifikacije sagleda njegov ili njen cilj. Primeri identiteta: -tačka gledišta: inferiorna osoba, sa ciljem: da ne privlačim pažnju i da se ne izlažem opasnosti -tačka gledišta: izolovana osoba, sa ciljem: da se okrenem sebi -tačka gledišta: osoba koja nema nikakva prava, sa ciljem: da se ne vidi kakav stvarno jesam -tačka gledišta: potisnuta osoba, sa ciljem: da se ne raspadnem -tačka gledišta: osoba koja ne zaslužuje poštovanje, sa ciljem: da bez griže savesti radim šta ja hodu -tačka gledišta: aseksualna osoba, sa ciljem: da se ne upuštam u seks jer sam nesiguran u vezi njega -tačka gledišta: posrnula osoba, sa ciljem: da poručim drugima - vidite šta ste mi uradili -tačka gledišta: osoba koja je zauvek izgubila deo sebe, sa ciljem: da više nikada ne budem povređen -tačka gledišta: uplašena osoba, sa ciljem: da mi se smiluju i prihvate me -tačka gledišta: osoba koja se ničim ne ističe, sa ciljem: da preživim -tačka gledišta: osoba u konfliktu, sa ciljem: da ne preduzimam akciju -tačka gledišta: osoba koja nikada nede imati ono što želi, sa ciljem: da nađem kompenzaciju -tačka gledišta: osoba osujedena od drugih ljudi, sa ciljem: da imam opravdanje za odustajanje od napora -tačka gledišta: osoba koja se pretvara, sa ciljem: da ispunim tuđa očekivanja -tačka gledišta: osoba koja čeka, sa ciljem: da jednog dana živim kako ja hodu Primeri konfliktnih identiteta: Primer 1.

tačka gledišta: uspešna osoba cilj: da dokažem da sam vredan tačka gledišta: neuspešna osoba cilj: da odustanem da bih sprečio dalja razočaranja Primer 2. tačka gledišta: osoba koja zna da ne može cilj: da se okrenem onome što ja želim tačka gledišta: predusretljiva osoba cilj: da steknem ugled radedi ono što je društveno prihvadeno Primer 3. tačka gledišta: osoba koja treba da reaguje cilj: da ne budem ponižen u očima drugih tačka gledišta: osoba koja mora da duti cilj: da izbegnem konflikt Primer konfliktnih identiteta sa pratedim sadržajima svesti: sadržaj svesti: tuđa pažnja okrenuta od mene tačka gledišta: nemodna osoba cilj: da budem ponosan sadržaj svesti: ne mogu da izdržim tačka gledišta: osoba koja je odbacila lažno dostojanstvo cilj: da budem voljen Primeri identifikacija: -tačka gledišta: svest, sa ciljem: da održim svesnost -tačka gledišta: ja, sa ciljem: da postojim

-tačka gledišta: bide, sa ciljem: da imam sebe -tačka gledišta: ništa, sa ciljem: da se ispunim -tačka gledišta: prisustvo, sa ciljem: da budem svestan sebe Tokom jedne primene Integra Protokola, u početku i sredinom procesa pretežno se pojavljuju identiteti, a pri kraju identifikacije. Glavni razlog zbog kojeg naglašavam razliku između identiteta i identifikacija je slededi: kada početnik dođe do identifikacija, kao što su "svest", "ja", "bide", "prisustvo", "praznina", "ništa" i slično, on može da pomisli da je došao do kraja procesa, do svog istinskog bida, u stanje izvan identiteta i identifikacija. U vedini slučajeva, to nije tačno. Praktičar je došao da visokih identifikacija, a njih takođe treba integrisati. One nisu istinsko ja ved nešto sa čim sam se ja identifikovao.

DRUGI DEO - PRAKSA

"Jednostavnost je vrhunac sofisticiranosti." Leonardo da Vinci

Uvodne vežbe

Vežbe možete raditi sami ili uz pomod druge osobe. Ako radite sami, pročitajte instrukciju ili pitanje, zatvorite oči i sledite uputstvo. Tako radite sa svakim pitanjem ili instrukcijom. Ako vas vodi druga osoba, radite zatvorenih očiju sve vreme i glasno odgovarajte na pitanja ili potvrdite da ste izvršili instrukciju. Neka druga osoba nastavi dalje tek kada dobije vašu potvrdu ili odgovor na pitanje. Cilj prve vežbe Da steknete svesnost o 4 elementa mentalnog i emocionalnog naboja (slika, misao, emocija, telesna senzacija). Tokom vežbe treba da primetite 4 elementa. Ukoliko neki od 4 elemenata izostane, to je u redu, samo nastavite vežbu do kraja. Napomena: Prvu vežbu radite dva puta, sa jednim pozitivnim a potom sa jednim negativnim iskustvom. Prva vežba sa pozitivnim iskustvom -Seti se jednog pozitivnog iskustva. -U mislima i emocijama idi u taj događaj. -Vidi sada šta si video tada, oseti sada šta si osetio tada. -Dok si u tom događaju, koju emociju osedaš? -Dok si u tom događaju, koju sliku vidiš? -Dok si u tom događaju, da li misliš neku misao? -Dok si u tom događaju, da li osedaš neku telesnu senzaciju? Prva vežba sa negativnim iskustvom -Seti se jednog negativnog iskustva. -U mislima i emocijama idi u taj događaj.

-Vidi sada šta si video tada, oseti sada šta si osetio tada. -Dok si u tom događaju, koju emociju osedaš? -Dok si u tom događaju, koju sliku vidiš? -Dok si u tom događaju, da li misliš neku misao? -Dok si u tom događaju, da li osedaš neku telesnu senzaciju? Ciljevi druge vežbe -Da primetite razliku između identiteta i sadržaja svesti. Strogo gledano, identiteti su takođe sadržaji svesti. Međutim, postoji razlika u percepciji: sa identitetima smo identifikovani (ne razlikujemo sebe od identiteta), dok sadržaje svesti percipiramo odvojeno od sebe. Sadržaji svesti su 4 elementa - slike, misli, emocije i telesne senzacije. -Da primetite da se identitet sastoji iz tačke gledišta i cilja. -Da primetite da je cilj strana identiteta koja je ved tu i samo treba da ga svesno prepoznate. Ako postoji tačka gledišta, prisutan je i njen specifični cilj. Zato je pogrešno na osnovu tačke gledišta logički zaključivati koji je to cilj. Takav zaključak je uglavnom pogrešan jer postoje mnoge mogudnosti i ostatak ličnosti meša se u proces zaključivanja. Postoji jedan tačan odgovor i bezbroj pogrešnih. Treba samo da sagledate postojedi cilj, da ga svesno prepoznate. Napomena: Isto kao i prvu vežbu, drugu vežbu radite dva puta, sa jednim pozitivnim a potom sa jednim negativnim iskustvom. Druga vežba sa pozitivnim iskustvom -Seti se jednog pozitivnog iskustva. -U mislima i emocijama idi u taj događaj. -Vidi sada šta si video tada, oseti sada šta si osetio tada. -Primeti emociju koja se pojavila. -Zapitaj se: Da li sam ja ova emocija ili ja osedam ovu emociju? -Sada oseti sebe. -Sada oseti emociju. -Sada oseti sebe. -Primeti - dok osedaš emociju, kakva si osoba? U kom si identitetu? -Oseti taj identitet. Zauzmi tačku gledišta te osobe. Gledaj iz njenih očiju.

-Iz tačke gledišta te osobe, tog identiteta, primeti - koji cilj imaš, šta želiš da postigneš? Druga vežba sa negativnim iskustvom -Seti se jednog negativnog iskustva. -U mislima i emocijama idi u taj događaj. -Vidi sada šta si video tada, oseti sada šta si osetio tada. -Primeti emociju koja se pojavila. -Zapitaj se: Da li sam ja ova emocija ili ja osedam ovu emociju? -Sada oseti sebe. -Sada oseti emociju. -Sada oseti sebe. -Primeti - dok osedaš emociju, kakva si osoba? U kom si identitetu? -Oseti taj identitet. Zauzmi tačku gledišta te osobe. Gledaj iz njenih očiju. -Iz tačke gledišta te osobe, tog identiteta, primeti - koji cilj imaš, šta želiš da postigneš? Ciljevi trede vežbe -Da prepoznate konfliktnu prirodu nesvesnih sadržaja -Da prepoznate reaktivnost nesvesnih sadržaja Vežba se radi na slededi način: -Pročitaj afirmaciju sa liste -Oseti afirmaciju -Primeti reakciju koja se javlja Reakcija može biti pozitivna ili negativna. U nekim slučajevima reakcija može da izostane. Šta god da se desi tokom ove vežbe u redu je, samo nastavite da radite. Reakcija se uvek javlja kao 4 elementa (slika, misao, emocija, telesna senzacija) tj. njihove kombinacije. Treda vežba nema za cilj da ubedite sebe u bilo šta ved da primetite svoje reakcije, koje su automatske i nesvesne. Afirmacije za tredu vežbu

-Ja sam smiren -Ja sam uznemiren -Ja sam sredan -Ja sam nesredan -Ja sam siguran u sebe -Ja sam nesiguran u sebe -Ja sam uspešan -Ja sam neuspešan -Ja sam voljen -Ja sam nevoljen -Ja sam superioran -Ja sam inferioran -Ja volim život -Ja ne volim život

Subjektivni i objektivni problemi

U okviru svojih metoda, Ž.M. Slavinski je definisao razliku između subjektivnih i objektivnih problema. Važno je razumeti ovaj princip. Primenom Integra Protokola i procesa integracije naboja uopšte, mi ne rešavamo objektivne ved subjektivne probleme. Citiradu neke primere iz prakse koje Slavinski navodi na svojim seminarima. Ako klijent navede da je njegov problem nedostatak novca, to je objektivan problem. Kada pitamo klijenta "Kako se osedaš u vezi sa tim?" i klijent odgovori "osedam nemod", imamo subjektivan problem - "osedam nemod zbog nedostatka novca". Subjektivan problem je reakcija ili stanje koje klijent oseda. Kako se klijent oseda u vezi sa situacijom je ono što mi možemo da promenimo. Kada klijent primenom Integra Protokola integriše svoje negativne reakcije i stanja izazvana nedostatkom novca, kada ih više ne oseda, to ne znači da de novac dodi sam od sebe, kako začuđujude visok broj klijenata očekuje. Ukoliko posle primene procesa, klijent ne uloži napor i ne preduzme akciju u cilju sticanja novca, ništa se u njegovoj finansijskoj situaciji nede promeniti. Mi možemo da integrišemo reakcije i stanja vezana za novac, možemo da uklonimo unutrašnje barijere, a na klijentu ostaje da novac zaradi. Ako klijent navede da je njegov problem to što ga je devojka ostavila, to je takođe objektivan problem. Kada ga pitamo "Kako se osedaš u vezi sa tim?", i klijent odgovori "osedam se bezvredno", imamo subjektivan problem - "osedam se bezvredno zato što me je devojka ostavila". Mi možemo da promenimo kako se klijent oseda u vezi sa prekidom odnosa ali ne možemo da obedamo da de se devojka vratiti samo zato što je klijent integrisao neke nesvesne misli i emocije. Ljudi se rastaju i ponovo sastaju, sasvim je mogude da se devojka predomisli, kako to u životu često biva, ali ponavljam, ne možemo to da obedamo kao rezultat primene procesa. Ako klijent navede da je njegov problem "loša ekonomska situaciju u državi", to je objektivan problem. Ništa se u ekonomskoj situaciji bilo koje države nede promeniti bez obzira koliko procesa uradili na klijentu. Ako pitamo klijenta "Kako se osedaš u vezi sa tim?" i klijent odgovori "blokirano", to je ono što mi možemo da promenimo. Potom, umesto da se oseda blokirano i ne radi na svojim ciljevima, klijent je u stanju da preduzme akciju bez obzira na situaciju u državi, i da u datim okolnostima postigne najbolji mogudi rezultat. Kao što je rekao George Bernard Shaw: "Progres je nemogud bez promene, a oni koji ne mogu da promene sebe ne mogu da promene ništa."

Objektivni problemi su izvan domašaja procesa, ali često nisu izvan domašaja klijenta. Kada klijent integriše subjektivne reakcije i stanja koja ga blokiraju, u velikom broju slučajeva klijent može da izmeni i objektivne probleme. Međutim, za to je potrebna akcija. U onim slučajevima kada je objektivne probleme nemogude izmeniti, klijent može da integriše svoje reakcije i stanja i usmeri se na nešto drugo. "Kada ne možemo da promenimo situaciju, pred nama je izazov da promenimo sebe.", rekao je Viktor Frankl. Kada nemate reakcije i stanja vezana za objektivni problem, onda nema ni patnje.

Situacija i reakcija

Na početku seanse, pitajte klijenta na koji problem želi da primeni Integra Protokol. Klijent može da navede aktivan, tekudi problem, a može da navede i problem koji ne oseda u ovom trenutku, ali se redovno javlja u određenim situacijama ili kada misli na njega. Primeri mogudih aktivnih problema: -razvod -otkaz -dijagnoza bolesti -smrt bliske osobe Primeri problema koje klijent možda ne oseda u ovom trenutku, ali se javljaju redovno u određenim situacijama ili kada klijent misli na njih: -strah od letenja -strah od javnog nastupa -otpor da učim strani jezik -bes kada mi otac namede svoja verovanja -napetost u prisustvu nepoznatih ljudi -nesigurnost jer nemam dovoljno novca -ljubomora kada supruga priča sa drugim muškarcima -nervoza u prisustvu autoriteta -krivica zbog odnosa prema supruzi -osedanje niže vrednosti U vedini slučajeva, upotrebljiva verbalizacija problema sastoji se iz dva dela - situacija u kojoj ili zbog koje se problem javlja i reakcija koju ta situacija izaziva. Na primer "razvod" je situacija a reakcija može da bude poraz, očaj, osedanje bezvrednosti, tuga... ili sve to zajedno. -situacija: otkaz, reakcija: nepravda -situacija: dijagnoza bolesti, reakcija: očaj

-situacija: smrt bliske osobe, reakcija: slom -situacija: prevara poslovnog partnera, reakcija: bes -situacija: letenje avionom, reakcija: strah -situacija: javni nastup, reakcija: strepnja -situacija: učenje jezika, reakcija: otpor -situacija: otac mi namede svoja verovanja, reakcija: pobuna -Situacija: nepoznati ljudi, reakcija: napetost -situacija: supruga u kontaktu sa drugim muškarcem, reakcija: ljubomora -situacija: kontakt sa autoritetom, reakcija: agresivnost -situacija: radim nešto što je nekorektno prema supruzi, reakcija: krivica Ako klijent navede samo situaciju, ali ne i reakciju, pitamo ga "Kako se osedaš u vezi sa tim?", u vezi sa situacijom koju je klijent naveo. Ako klijent navede samo reakciju, bez situacije, pitamo ga "U kojim situacijama se to osedanje javlja?". U nekim slučajevima situaciju nije potrebno identifikovati. Ako osoba kaže, moj problem je "ja sam zatvorena osoba" ili "osedanje niže vrednosti", očigledno je da se problem javlja u situaciji odnosa sa drugima ili kada čovek razmišlja o odnosu sa drugima. Ako klijent navede problem "osedanje besmisla", mogude je da je situacija čitav život: "osedanje da je život besmislen" ili "osedanje da je moj život besmislen". U nekim slučajevima, klijent ne može da navede specifičnu situaciju za koju je problem vezan. Na primer: "Ja se osedam depresivno... stalno." Tada možemo da ga pitamo "U kojim situacijama je to osedanje jače izraženo?". Ukoliko klijent kaže da ne postoji specifična situacija, to prihvatamo i kao definiciju problema uzimamo "Osedam se depresivno ".

Procedura, korak po korak

Prvo du navesti celovitu proceduru a potom detaljna objašnjenja. Procedura 1. Kad pomisliš (situacija) šta se dešava? 2. Dok (sadržaj) u kom si identitetu? (Kakva si ti osoba?) 3. Dok (identitet) koji cilj imaš? 4. Dok (cilj) šta se dešava? Ponavljaj 2-4 do nestanka identiteta i identifikacija. Provera rezultata: Kad pomisliš (situacija) šta se dešava? -Dodatno pitanje br. 1: Ima li još nešto u vezi sa (situacija)? -Dodatno pitanje br. 2: Šta bi ti želeo u vezi sa (situacija)? Prvo pitanje: Kad pomisliš (situacija) šta se dešava? Proces počinjemo prvim pitanjem procedure, u kombinaciji sa situacijom koja izaziva problem. Na primer: -Pomisli na razvod... šta se dešava? -Pomisli na otkaz... šta se dešava? -Pomisli da imaš hepatitis... šta se dešava? -Pomisli na smrt supruga... šta se dešava? -Pomisli na letenje avionom... šta se dešava? Pitanjem "šta se dešava?" aktiviramo negativnu reakciju koju klijent ima u vezi sa problemskom situacijom. Reakcije se sastoje od 4 elementa naboja (slika, misao, emocija, telesna senzacija), tj. od njihovih kombinacija. U vedini slučajeva na početku procesa, klijent de vam dati emociju. U nekim slučajevima iznosi misao prožetu nabojem, "život je patnja", "nema nade za mene", "ljudi me ne vole", itd. U nekim slučajevima iznosi telesnu senzaciju prožetu nabojem, "pritisak u pleksusu",

"mučnina", "drhtanje", "tenzija", itd. U retkim slučajevima klijent iznosi sliku kao prvi sadržaj, na početku procesa. Klijent nekada daje samo jedan od 4 elementa a nekada više, međutim, ono što se zaista dešava je kombinacija više elemenata, bez obzira da li klijent to sagledava ili ne. Primer prvog pitanja: Procesor: Šta demo da radimo? Klijent: Imam problem... banalan je ali hroničan... užasno mi smeta gradilište, tu sam užasno nervozan i zaglavljen sam u tome... problemi na gradilištu stalno... ne mogu da se nosim sa tim ljudima koji tamo rade... planem u momentu... Procesor: U redu. Zvademo to "Gradilište". Klijent: Jeste. Procesor: Zatvori oči... pomisli na gradilište... obrati pažnju šta se dešava... slika, misao, emocija, telesna senzacija? Klijent: Slika ljudi koji rade i osedam naboj... Važno: Prvo pitanje nije poziv na razmišljanje o problemu. Klijent ne treba da objašnjava problem. On treba da usmeri pažnju na problemsku situaciju i registruje reakciju koja se javlja automatski i kompulsivno. Drugo pitanje: Dok (sadržaj) u kom si identitetu? (Kakva si ti osoba?) Kao odgovor na prvo pitanje klijent iznosi neki sadržaj svesti. Svaki sadržaj svesti (bilo da je slika, misao, emocija ili telesna senzacija), stvorili smo i percipiramo iz nekog identiteta, a identiteti su ono što u Integra Protokolu prvenstveno tražimo. Sadržaje svesti koristimo da aktiviramo nesvesne identitete koji su relevantni za problem na kojem radimo. Sadržaj svesti je objekat a identitet je subjekat, jedan bez drugog ne mogu da postoje. Ako nam je pažnja usmerena na neki sadržaj, možemo biti sigurni da smo percipirajudi taj sadržaj aktivirali neki identitet. Zato je naš slededi korak (drugo pitanje) da prepoznamo identitet iz kojeg klijent percipira navedeni sadržaj. Taj identitet je ved tu, aktivan i dostupan, a klijent treba da ga oseti i verbalizuje. Drugo pitanje koristimo na slededi način: Klijent: Vidim sliku ljudi koji rade i osedam naboj... Procesor: Oseti naboj... oseti ga dobro... sada oseti sebe... oseti u kom si identitetu... kakva si osoba? Klijent: Osoba koja se povlači.

Kako razlikujemo sadržaje svesti od identiteta? Ako klijent navede "tugu" i mi ga pitamo "da li ti osedaš tugu ili si ti ta tuga?", klijent može da odgovori na dva načina: -"Ja osedam tugu, ja nisam ta tuga." U ovom slučaju, tuga je sadržaj svesti a ne identitet. -"Ja sam ta tuga." U ovom slučaju, klijent je identifikovan sa tugom. U pitanju je, verovatno, identitet "tužna osoba", mada ovo ne treba da podrazumevamo ved treba da usmerimo pažnju klijenta da oseti u kom je identitetu i da ga verbalizuje. Ponovidu, strogo gledano, identiteti su takođe sadržaji svesti, ali: -Sebe razlikujemo od sadržaja svesti, sa njima nismo identifikovani -Sebe ne razlikujemo od identiteta, sa njima smo identifikovani Suština identifikacije je iluzorna percepcija da je identitet naša istinska priroda. Važno: Klijent ne treba da zaključuje u kom je identitetu. On treba da oseti sebe i verbalizuje identitet koji u tom trenutku oseda. Trede pitanje: Dok (identitet) koji cilj imaš? Rekli smo da se identitet sastoji iz tačke gledišta i cilja koji iz te tačke gledišta želimo da ostvarimo. Takođe smo rekli da osoba ne razlikuje sebe od identiteta, što znači da je zaglavljena u identitetu. Da bismo identitet "odglavili" tj. integrisali, potrebno je da iz tačke gledišta identiteta sagledamo njegov cilj. Taj cilj je ved tu i samo ga treba uočiti. Uočavamo ga tako što prvo osetimo identitet, zauzmemo njegovu tačku gledišta u potpunosti, pa iz tačke gledišta tog identiteta, kroz oči tog identiteta, uočimo koji je njegov cilj. Bitno je da razumemo da su zaglavljeni identiteti stvoreni u različitim situacijama u prošlosti i da tokom procesa samo izbijaju na površinu. To su ved postojede nesvesne strukture sa ved postojedom tačkom gledišta i ved postojedim ciljem. Zato zaključivanje "u kom sam identitetu" i zaključivanje "koji je njegov cilj" ne može da pomogne. Umesto toga treba da osetimo identitet i verbalizujemo ga, a potom da zauzmemo njegovu tačku gledišta i sagledamo ved postojedi cilj. To radimo na slededi način: Klijent: Osoba koja se povlači. Procesor: Oseti osobu koja se povlači... iz tačke gledišta osobe koja se povlači... koji cilj imaš... šta želiš da postigneš?

Klijent: Da imam mir. Važno: Klijent treba da oseti identitet, da se u potpunosti prepusti tom identitetu, i potom iz tačke gledišta tog identiteta da sagleda, uoči, prepozna njegov ved postojedi cilj. Drugim rečima "iz ove tačke gledišta, šta želim da postignem?". Četvrto pitanje: Dok (cilj) šta se dešava? Rekli smo da se problemi sastoje od konfliktnih identiteta koji postoje u slojevima. Tokom jednog procesa mi želimo da integrišemo lanac konflikata, sve konfliktne identitete sa obe strane konfliktne strukture, sve njene slojeve, počevši od definicije problema do stanja u kojem nema identiteta. Da bismo to postigli, aktivirademo obe strane unutrašnjeg konflikta. U tu svrhu koristimo četvrto pitanje. Kada klijent iznese cilj identiteta (trede pitanje), tražimo od njega da oseti taj cilj i primeti šta se sada dešava (četvrto pitanje). Na taj način osedajudi cilj identiteta, klijent staje na jednu stranu unutrašnjeg konflikta, provocirajudi time slededu reakciju. Kada klijent stane na jednu stranu unutrašnjeg konflikta, obe strane konflikta de se aktivirati, međutim, u vedini slučajeva jedna strana dominira a druga ostaje više ili manje potisnuta. Ona strana na kojoj se klijent trenutno nalazi, poziciona strana, aktivirade se da podrži cilj koji klijent trenutno oseda. To je zato što na toj strani ima još identiteta sa sličnim ciljevima koji guraju u istom pravcu. Opoziciona strana konflikta aktivirade se jer su njeni ciljevi ugroženi, bududi da klijent stoji na suprotnoj strani i gura u suprotnom pravcu. Bilo koja od dve strane da se uključi, imademo reakciju (slika, misao, emocija, telesna senzacija). Strana koja je u ovom trenutku jača (ima više identiteta i naboja) imade jaču reakciju. To je strana koja trenutno dominira i sa kojom nastavljamo proces. Ako u ovom trenutku dominira poziciona strana, klijent de imati reakciju u skladu sa njom. Mi onda koristimo tu reakciju u nastavku procesa, da osvestimo slededi identitet. Primeri reakcije kada je jača poziciona strana: Primer 1. Klijent: Da sam nadmodan. Procesor: Oseti "da sam nadmodan"... šta se dešava? Klijent: Ja se širim... a sve oko mene se smanjuje... Primer 2. Klijent: Da tražim ispunjenje.

Procesor: Misli i oseti "da tražim ispunjenje"... šta se dešava? Klijent: Želim da se ostvarim. Ako je poziciona strana oslabljena: -Druga strana preuzima dominaciju -Klijent doživljava pomak iz jedne u drugu stranu konflikta -Nesvesni ciljevi druge strane stvaraju jaču reakciju Primeri reakcije kada se desi pomak u suprotnu stranu unutrašnjeg konflikta: Primer 1. Klijent: Da ispunim prazninu. Procesor: Oseti "da ispunim prazninu"... šta se sada dešava? Klijent: Čudno. Sada osedam da želim da se ispraznim. Primer 2. Klijent: Da nađem neki mir. Procesor: Oseti "da nađem neki mir"... šta se dešava? Klijent: Emocije koje su suprotne miru... uznemirenja... Važno: Klijent treba da oseti cilj i da primeti reakciju koju time izaziva (slika, misao, emocija, telesna senzacija). Klijent treba da dopusti reakciji da se slobodno ispolji. Ne treba da podržava ili da potiskuje sadržaje u skladu sa svojim očekivanjima (ne treba da potiskuje ili podržava ni jednu ni drugu stranu unutrašnjeg konflikta). Ponavljaj pitanja 2-4 do nestanka identiteta i identifikacija Nastavite da ponavljate pitanja 2-4 do nestanka identiteta. Na primer: Klijent: Emocije koje su suprotne miru... uznemirenja... Procesor: Oseti "uznemirenja"... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Konfliktna osoba. Procesor: Iz tačke gledišta konfliktne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da integrišem mir i uznemirenje.

Procesor: Oseti "da integrišem mir i uznemirenje"... šta se dešava? Klijent: Osedam patnju. Procesor: Oseti patnju... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja čeka. Procesor: iz tačke gledišta osobe koja čeka... koji cilj imaš? Klijent: Da budem prisutan. Procesor: Oseti "da budem prisutan"... šta se dešava? Klijent: Više različitih stvari i ja ih osedam. Procesor: Oseti "više različitih stvari"... i dok ih osedaš... u kom si identitetu sada? Klijent: Prisutna osoba. Procesor: Oseti prisutnu osobu... iz tačke gledišta prisutne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da iskusim sve. Procesor: Oseti "da iskusim sve"... šta se dešava? Cilj Integra Protokola je da integrišemo sve identitete koji postoje na obe strane unutrašnjeg konflikta, do kraja konfliktnog lanca, i dođemo u stanje bez identiteta. Kako znamo da smo došli do kraja? Tako što de nam klijent to nagovestiti ili konkretno redi. Klijent koji prvi put radi Integra Protokol treba da zna koji je očekivani rezultat procesa. Treba mu pre početka procesa napomenuti da de na kraju udi u stanje bez identiteta, da to očekuje kao uobičajeni završni fenomen, i da nam kaže kada se to desi. Evo nekoliko primera iz prakse: Primer 1. Klijent: Imam uvid... Ja samo percipiram život... šta god da se desi... i sve je OK... Procesor: Oseti da percipiraš život... u kom si identitetu? Klijent: Nema nikoga... samo iskustvo postoji. Procesor: Iz tačke gledišta "nikoga"... da li imaš cilj? Klijent: Ne. Primer 2. Procesor: Oseti "bežanje u drugu sferu"... i dok to osedaš, šta se dešava... slika, misao, emocija, telesna senzacija?

Klijent: Ništa se ne dešava... sve je čisto. Procesor: Oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Praznina. Procesor: Oseti prazninu... iz tačke gledišta te praznine... imaš li neki cilj ili ne? Klijent: Ne. Primer 3. Procesor: Oseti da ti je sve jasno... da u svemu vidiš jedno... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Nema ništa. Čistina. Procesor: Iz tačke gledišta te čistine... da li imaš neki cilj ili ne? Klijent: Ne. Ja sam čistina i čistina je ja. Primer 4. Procesor: Oseti konflikt između kontrole i prepuštanja... oseti sebe u kom si sada identitetu, kakva si osoba? Klijent: Nestalo je. Procesor: Oseti da je nestalo... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Ništa Procesor: Jesi li ti to "Ništa" ili ti osedaš to "Ništa". Klijent: Ja sam Ništa i osedam ga. Procesor: Iz tačke gledišta tog "Ništa"... da li imaš neki cilj ili ne? Klijent: Ne. Primer 5. Procesor: Oseti radost i uzbuđenje... oseti sebe... da li si sada u nekom identitetu? Klijent: Prisustvo. Procesor: Oseti "Prisustvo"... iz tačke gledišta prisustva... imaš li neki cilj ili ne? Klijent: Ne. -

Primer 6. Klijent: Ja sam osoba koja uživa u ovom osedanju slobode. Procesor: Oseti sebe... imaš li neki identitet? Klijent: Sada nisam siguran ni šta je to identitet... kao da me nema... niko... Procesor: Iz tačke gledišta nikoga... imaš li neki cilj ili ne? Klijent: Ne. Primer 7. Procesor: Iz tačke gledišta apsolutnog savršenstva... da li imaš neki cilj? Klijent: Da postojim. Procesor: Oseti "da postojim"... šta se dešava? Klijent: Neke slike... Procesor: Gledaj te slike... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Ne osedam identitet... Primer 8. Klijent: Vidim zvezdu... savršenstvo. Procesor: Gledaj zvezdu... oseti savršenstvo... u kom si sada identitetu? Klijent: Bog u meni. Procesor: Iz tačke gledišta boga u tebi... koji cilj imaš? Klijent: Da postojim. Procesor: Oseti "da postojim"... šta se dešava? Klijent: Vidim lepe slike... osedam da mogu da imam identitet ali ga nemam... Primer 9. Klijent: Prazno. Procesor: Oseti "prazno"... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Praznina.

Procesor: Da li si ti ta praznina ili ti osedaš prazninu? Klijent: Ja sam praznina. Procesor: Iz tačke gledišta praznine... da li imaš neki cilj... ili ne? Klijent: Nemam. Primer 10. Klijent: Mir. Procesor: Oseti mir... šta se dešava? Klijent: Samo ja. Procesor: Iz tačke gledišta "samo ja"... da li imaš neki cilj? Klijent: Ne. Važno: Napomenuo sam ranije da su identifikacije u stvari identiteti na visokom nivou. Primeri identifikacija su "ja", "praznina", "bide", "svest" i slično. Na kraju procesa, pre ulaska u stanje bez identiteta, klijent obično navodi identifikacije. Važno je razumeti da su identifikacije isto što i identiteti, nešto sa čime se svest identifikovala na visokom nivou, a ne naša istinska priroda. Identifikacije imaju istu strukturu kao i identiteti, sastoje se iz cilja tačke gledišta. One su nešto što postoji u smislu materije, energije, vremena i prostora, u smislu lažnog ja. A kada uđemo u stanje bez identiteta, u njemu ne postoji ništa osim našeg Prisustva. Ovo možda i jeste jedino istinsko čudo. Nema me, a opet me ima više nego ikada ranije. Nemam nikakav identitet, ne postojim, a opet imam sebe celog, jer sada ne postoji ništa što me zaklanja i sprečava da sebe u potpunosti percipiram, kakav zaista jesam. Bududi da su identifikacije takođe identiteti, a naš cilj je da integrišemo sve identitete na lancu sa kojim radimo i dođemo u stanje bez identiteta, mi ne završavamo proces kada klijent navede neku identifikaciju, ved nastavljamo dalje. Kako nastavljamo proces kada se pojavi identifikacija? Na isti način kao i ranije. Tražimo od klijenta da zauzme tačku gledišta identifikacije koju je naveo i da sagleda njen cilj. Međutim, nekada identifikacija ne postoji, klijent zaista jeste došao do kraja procesa, ali oseda potrebu da nekako verbalizuje stanje u kojem se nalazi, i zato nam saopštava neki termin koji ukazuje na identifikaciju iako u stvari identifikacije nema. Kako znamo da li je klijent u stanju bez identiteta ili ne? Jednostavno, tražimo od klijenta da zauzme tačku gledišta identifikacije koju je naveo i da sagleda njen cilj. Ukoliko cilj postoji, onda je to identifikacija, ukoliko cilja nema, onda je to kraj procesa.

Na primer: Procesor:... u kom si sada identitetu? Klijent: Svest. Procesor: Oseti svest... iz tačke gledišta svesti... koji cilj imaš? Klijent: Da održavam svesnost. Ovo je identifikacija. Tačka gledišta je "svest", a cilj je "da održavam svesnost". Da je klijent rekao da cilja nema, to ne bi bila identifikacija ved način na koji neiskusni klijent verbalizuje stanje bez identiteta. Treba biti oprezan na kraju procesa i kada klijent navodi termine koji ukazuju na nepostojanje identiteta, kao što su "praznina", "prisustvo", "ništa" ili "niko" i slično. U praksi je čest slučaj da su i ovo identifikacije, iako na prvi pogled ne izgledaju tako. Na primer, u slučaju jednog klijenta, cilj identifikacije "ništa" bio je "da se ispunim". Da smo ovo propustili, klijent ne bi do kraja integrisao lanac identiteta i deo problemske strukture bi nastavio da postoji. Ispravan postupak je uvek isti. Tražite od klijenta da zauzme tačku gledišta koju je naveo, i da samo iz te tačke gledišta sagleda - da li postoji cilj ili ne. Provera rezultata: Kad pomisliš (situacija) šta se dešava? Naveo sam ranije da se u vedini slučajeva definicija problema sastoji iz reakcije i situacije. Na primer "očaj zbog razvoda". Cilj Integra Protokola je da klijent više ne oseda ne samo očaj, ved ni bilo kakvu drugu negativnu reakciju u vezi sa datom situacijom. U tu svrhu, na kraju procesa rezultat proveravamo koristedi isto pitanje sa kojim smo započeli proces: Pomisli na razvod... šta se dešava? Ponovidu, reakcije su automatske i kompulsivne. Sastoje se od 4 elementa (slika, misao, emocija i telesna senzacija), tačnije od njihovih kombinacija. Postavljanjem pitanja na ovaj način, proveravamo ne samo da li postoji početna negativna reakcija, ved da li postoji bilo kakva negativna reakcija. Ukoliko klijent kaže da nema ni negativne reakcije od koje smo počeli proces, a ni neke druge negativne reakcije, postigli smo rezultat koji želimo. Ako navede neku drugu negativnu reakciju, na nju primenjujemo slededi proces. Obično je potreban jedan do tri procesa da dođemo do željenog rezultata, a to je nepostojanje reakcije pri pomisli na datu situaciju. U vedini slučajeva, ovaj rezultat postižemo u jednoj seansi, koja ne traje duže od sat vremena. Kada klijent dođe u stanje da više ne može da oseti negativnu reakciju u vezi sa problemskom situacijom, postigli smo najviše što je mogude postidi u jednom susretu. Jer klijent ne može da radi na problemu koji ne može da oseti.

Ovo je izvanredan rezultat, po mom mišljenju. U psihoterapiji klijent mesecima a ponekad i duže radi na istom problemu. Na početku seanse klijent oseda problem i na kraju seanse klijent i dalje oseda problem. Vidnog poboljšanja u jednoj seansi u mnogim slučajeva nema. Sa Integra Protokolom, u svakoj seansi činite primetan napredak, koji se reflektuje na sve aspekte života, kako praktičnog tako i spiritualnog. Važno: Kod provere rezultata procesa, klijent treba da pomisli na problemsku situaciju i sagleda da li postoji bilo koja automatska i kompulsivna negativna reakcija. Klijent takođe može da zamisli da se sada nalazi u problemskoj situaciji i da obrati pažnju da li se aktivira negativna reakcija. Dodatna pitanja Svrha dodatnih pitanja je da identifikuje još nesvesnog naboja (ukoliko postoji) vezanog za situaciju na kojoj radite. Dodatno pitanje br. 1 "Ima li još nešto u vezi sa (situacija)?" usmerava klijentovu pažnju na opozicionu stranu konflikta. Na primer, klijent iznosi problem "strah od lekara". Uradili smo proces i sada proveravamo rezultat: Procesor: Pomisli na odlazak kod lekara... šta se dešava? Klijent: Ništa. Nemam reakciju. Procesor: Ima li još nešto u vezi odlaska kod lekara? Klijent: Setio sam se situacije pre više godina kada su lekari mom prijatelju postavili pogrešnu dijagnozu. Dali su mu lek od kojeg mu se stanje pogoršalo... Procesor: Kako se osedaš u vezi te situacije? Klijent: Osedam bes. Procesor sada počinje novi proces: Oseti bes... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Dodatno pitanje br. 1 postavljamo dok god klijent ne kaže da ne postoji više ništa u vezi sa inicijalnim problemom. Ono se odnosi na naboj vezan za inicijalni problem tj. situaciju. Međutim, nekada klijent kao odgovor daje novi problem. Na primer: inicijalni problem je "strah da du izgubiti posao". Po urađenom procesu klijent kaže da više ne oseda strah da de izgubiti posao. Procesor ga pita "ima li još nešto u vezi gubitka posla?", a klijent odgovara "ja sam nesigurna osoba". U ovoj slučaju klijent iznosi novi problem. Vi možete odmah da primenite proces na novi problem, međutim, važno je da klijentu naglasite da je to novi a ne onaj isti, inicijalni problem, od kojeg ste počeli seansu. Takođe, novi problem možete ostaviti za slededu seansu. Potom prelazimo na dodatno pitanje br. 2 "Šta bi ti želeo u vezi sa (situacija)?". Ono usmerava klijentovu pažnju na pozicionu stranu konflikta:

Procesor: U vezi sa odlaskom kod lekara... šta bi ti želeo? Klijent: Želeo bih da na miru i bez otpora idem kod lekara. Procesor sada počinje novi proces:: Oseti da želiš da na miru i bez otpora ideš kod lekara... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Dodatno pitanje br. 2 je važno kada osetimo da se klijent kompulsivno drži za pozicionu stranu konflikta. Na primer, klijent iznosi problem "bes što me vršnjaci verbalno maltretiraju u školi". Procesor pita "šta bi ti želeo u vezi sa tom situacijom?", a klijent emocionalno odgovara "da ja njih pobedim!". Klijent veruje da je verbalna pobeda rešenje njegovog problema. Međutim, integracija unutrašnjeg konflikta je rešenje njegovog problema. Kada u datoj situaciji nema kompulsivne reakcije, mi imamo slobodu i sposobnost da se ponašamo optimalno. Ukoliko održavate pozicionu stranu konflikta, istovremeno održavate i opozicionu stranu. Jedna bez druge ne mogu da postoje. U svakom unutrašnjem konfliktu postoji "za" i "protiv". Verujem da su to suštinske tendencije ljudskog bida iz kojih proizilaze ostali elementi ličnosti. "Za" proizilazi iz pozicione strane konflikta, to je ono ka čemu težimo. "Protiv" proizilazi iz opozicione strane, to je ono čemu se opiremo. Dodatna pitanja su smišljena da klijent što potpunije osvesti i integriše sve aspekte unutrašnjeg konflikta.

Transkripti procesa

Transkript 1

Procesor: Šta želiš da radiš u ovoj seansi? Klijent: Nisam društvena osoba... Osedam da sam zatvorena osoba... i osedam tugu zbog toga... Procesor: Oseti zatvorenu osobu... iz tačke gledišta zatvorene osobe... kroz oči zatvorene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da se osedam vredno. Procesor: Oseti "da se osedam vredno"... obrati pažnju... šta se dešava? Klijent: Tuga i čežnja za nečim. Procesor: Oseti "tugu i čežnju za nečim"... i dok osedaš "tugu i čežnju"... oseti sebe... u kom si identitetu... kakva si osoba? Klijent: Slaba osoba. Procesor: Oseti slabu osobu... iz tačke gledišta slabe osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da budem zaštiden. Procesor: Oseti "da budem zaštiden"... šta se sada dešava? Klijent: Tuga što to ne dobijam. Procesor: Oseti tugu... dok osedaš tugu... oseti sebe... u kom si identitetu... kakva si osoba? Klijent: Zamrznuta osoba. Procesor: Oseti zamrznutu osobu... kroz oči zatvorene osobe pogledaj... koji cilj imaš? Klijent: Da ne budem povređen. Procesor: Oseti "da ne budem povređen"... šta se dešava? Klijent: Spolja stvari lete pored mene a ja sam nepomičan. Procesor: I dok "stvari spolja lete pored tebe"... u kom si identitetu?

Klijent: Odvojena osoba. Procesor: Oseti odvojenu osobu... iz tačke gledišta odvojene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da posmatram. Procesor: Oseti "da posmatram"... šta se dešava? Klijent: Želim da se približim nečemu. Procesor: Oseti želju da se približiš nečemu... sada oseti sebe... kakva si osoba sada? Klijent: Osoba koja oseda žudnju. Procesor: Oseti osobu koja oseda žudnju... iz tačke gledišta osobe koja oseda žudnju... koji cilj imaš? Klijent: Da zgrabim nešto divno... drugu osobu... da bude moja. Procesor: Oseti "da zgrabim drugu osobu da bude moja"... šta se sada dešava? Klijent: Osedanje da hodu da jurim nešto. Procesor: Oseti "hodu da jurim nešto"... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Osoba koja juri nešto. Procesor: Oseti osobu koja juri nešto... iz tačke gledišta te osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da imam to! Procesor: Oseti "da imam to"... i dok osedaš "da imam to" šta se dešava? Klijent: Tuga jer ne mogu da imam to. Procesor: Oseti tugu jer ne možeš da imaš to... oseti sebe... u kom si identitetu, kakva si osoba? Klijent: Prazna osoba. Procesor: Iz tačke gledišta prazne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da ispunim prazninu. Procesor: Oseti "da ispunim prazninu"... šta se sada dešava? Klijent: Čudno. Sada osedam da želim da se ispraznim. Procesor: I dok osedaš da želiš da se isprazniš... u kom si identitetu sada? Klijent: Osoba koja izbegava. Procesor: Oseti osobu koja izbegava... iz tačke gledišta osobe koja izbegava... koji cilj imaš? Klijent: Sloboda.

Procesor: Oseti slobodu... šta se dešava? Klijent: Idem ka nekoj vrsti slobode... Procesor: I dok ideš "ka nekoj vrsti slobode"... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Tragalac. Procesor: Oseti tragaoca... iz tačke gledišta tragaoca... koji cilj imaš? Klijent: Da nađem neki mir. Procesor: Oseti "da nađem neki mir"... šta se dešava? Klijent: Emocije koje su suprotne miru... uznemirenja... Procesor: Oseti uznemirenja... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Konfliktna osoba. Procesor: Iz tačke gledišta konfliktne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da integrišem mir i uznemirenje. Procesor: Oseti "da integrišem mir i uznemirenje"... šta se dešava? Klijent: Osedam patnju. Procesor: Oseti patnju... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja čeka. Procesor: iz tačke gledišta osobe koja čeka... koji cilj imaš? Klijent: Da budem prisutan. Procesor: Oseti "da budem prisutan"... šta se dešava? Klijent: Više različitih stvari i ja ih osedam. Procesor: Oseti više različitih stvari... i dok ih osedaš... u kom si identitetu sada? Klijent: Prisutna osoba. Procesor: Oseti prisutnu osobu... iz tačke gledišta prisutne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da iskusim sve. Procesor: Oseti "da iskusim sve"... šta se dešava? Klijent: To je OK... da jednostavno doživljavam sve. Procesor: Oseti "da jednostavno doživljavam sve"... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja je OK šta god da se desi.

Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja je OK šta god da se desi... koji cilj imaš? Klijent: Da budem živ. Procesor: Oseti "da budem živ"... šta se dešava? Klijent: Imam uvid... Ja samo percipiram život... šta god da se desi... i sve je OK... Procesor: Oseti da percipiraš život... u kom si identitetu sada? Klijent: Nema nikoga... samo iskustvo postoji. Procesor: Iz tačke gledišta "nikoga"... da li imaš cilj? Klijent: Ne. Procesor: Vradamo se na početak. Počeli smo sa "Ja sam zatvorena osoba". Reci mi nešto o tome. Klijent: To zvuči budalasto sada...

Transkript 2

Procesor: Šta demo da radimo? Klijent: Imam problem... banalan je ali hroničan... užasno mi smeta gradilište, tu sam užasno nervozan i zaglavljen sam u tome... problemi na gradilištu stalno... ne mogu da se nosim sa tim ljudima koji tamo rade... planem u momentu... Procesor: U redu. Zvademo to "Gradilište". Klijent: Jeste. Procesor: Zatvori oči... pomisli na gradilište... obrati pažnju šta se dešava... slika, misao, emocija, telesna senzacija? Klijent: Slika ljudi koji rade i osedam naboj... Procesor: Oseti naboj... sada oseti sebe... oseti u kom si identitetu... kakva si osoba? Klijent: Osoba koja se povlači. Procesor: Oseti osobu koja se povlači... iz tačke gledišta osobe koja se povlači... koji cilj imaš... šta želiš da postigneš? Klijent: Da imam mir. Procesor: Oseti "da imam mir"... šta se dešava? Klijent: Rasteredenje. Procesor: Oseti rasteredenje... oseti ga dobro... oseti sebe, oseti u kom si identitetu... kakva si osoba? Klijent: Sredna osoba. Procesor: Oseti srednu osobu... kroz oči sredne osobe... iz tačke gledišta sredne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da imam sredu. Procesor: Oseti "da imam sredu"... i obrati pažnju... šta se dešava? Klijent: Vidim fantastičnu sliku. Procesor: Gledaj tu fantastičnu sliku... oseti sve što je prati... pa oseti sebe... u kom si identitetu dok gledaš tu sliku? Klijent: Malo ja... malo sredno ja...

Procesor: Oseti malo ja... iz tačke gledišta malog ja... koji cilj imaš? Klijent: Da sam pažen... Procesor: Oseti "da sam pažen"... šta se dešava? Klijent: Sada sam malo dete... treba mi ljubav... roditeljska ljubav... Procesor: Oseti "treba mi roditeljska ljubav"... dok osedaš "treba mi roditeljska ljubav"... u kom si identitetu? Klijent: Nema identiteta. Samo ja. Sve se raspalo... problem se raspao kad sam sagledao ovaj cilj za roditeljsku ljubav... Procesor: Oseti to "ja"... zauzmi tačku gledišta tog "ja"... gledajudi kroz oči tog "ja"... da li postoji cilj koji želiš da ostvariš ili ne? Klijent: Postoji. Bežanje u drugu sferu. Procesor: Oseti "bežanje u drugu sferu"... i dok to osedaš, šta se dešava... slika, misao, emocija, telesna senzacija? Klijent: Ništa se ne dešava... sve je čisto. Procesor: Oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Praznina. Procesor: Oseti prazninu... iz tačke gledišta te praznine... imaš li neki cilj ili ne? Klijent: Ne. Procesor: Vradamo se na početak... pomisli na gradilište... šta se dešava? Klijent: Nemam više negativnu reakciju u smislu bežanja... ali nije mi milo kad pomislim na gradilište. Procesor: Nije ti milo kad pomisliš na gradilište. Šta bi ti želeo umesto toga? Klijent: Želeo bih da sam ravnodušan prema ponašanju tih ljudi... koji za mene rade na gradilištu... Procesor: Oseti "želeo bih da sam ravnodušan prema ponašanju tih ljudi"... i dok to osedaš... u kom si identitetu? Klijent: Probuđena osoba... koja sve prihvata kako jeste. Procesor: Iz tačke gledišta probuđene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Nemam cilj... osedam kako se igram i sprdam sa tim ljudima... Procesor: Oseti kako se igraš i sprdaš sa tim ljudima... i dok to osedaš... u kom si identitetu? Klijent: Nadmodna osoba.

Procesor: Zauzmi tačku gledišta nadmodne osobe... iz te tačke gledišta... koji cilj imaš? Klijent: Da sam nadmodan. Procesor: Oseti "da sam nadmodan"... šta se dešava? Klijent: Ja se širim... a sve oko mene se smanjuje... Procesor: Oseti da se širiš i da se sve oko tebe smanjuje... oseti sebe... oseti u kom si identitetu? Klijent: Moje ja. Procesor: Oseti svoje "ja"... iz te tačke gledišta... da li imaš neki cilj? Klijent: Sve mi je jasno... u svemu vidim jedno... Procesor: Oseti da ti je sve jasno... da u svemu vidiš jedno... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Nema ništa. Čistina. Procesor: Iz tačke gledišta te čistine... da li imaš neki cilj ili ne? Klijent: Ne. Ja sam čistina i čistina je ja. Procesor: Pomisli na gradilište... šta se dešava? Klijent: Nemam nikakvu reakciju... nikakvu...

Transkript 3

Procesor: Šta radimo danas? Klijent: U vezi novca. Procesor: Kad pomisliš na novac... šta se dešava? Klijent: Osedam se nemodno. Procesor: Oseti nemod... oseti sebe... u kom si identitetu... kakva si osoba? Klijent: Osoba koja pati. Procesor: Oseti osobu koja pati... iz tačke gledišta osobe koja pati... koji cilj imaš? Klijent: Da tražim ispunjenje. Procesor: Misli i oseti "da tražim ispunjenje"... šta se dešava? Klijent: Želim da se ostvarim. Procesor: Oseti "želim da se ostvarim"... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Osedam otpor da preuzmem odgovornost. Procesor: Oseti otpor da preuzmeš odgovornost... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Osoba koja krivi druge za svoje probleme. Procesor. Oseti taj identitet... osoba koja krivi druge za svoje probleme... iz te tačke gledišta... koji cilj imaš? Klijent: Da potvrdim nešto važno. Procesor: Oseti "da potvrdim nešto važno"... šta se dešava? Klijent: Ja ne znam da se ponašam... Procesor: Oseti "ja ne znam da se ponašam"... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Žrtva. Procesor: Oseti identitet žrtve... kroz oči žrtve pogledaj... koji cilj imaš? Klijent: Da manipulišem. Procesor: Oseti "da manipulišem"... šta se dešava?

Klijent: Javlja se pitanje... kako da kreiram svoj život? Procesor: Oseti "kako da kreiram svoj život?"... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja čeka. Procesor: Oseti osobu koja čeka... iz te tačke gledišta... koji cilj imaš? Klijent: Da mi neko drugi kaže šta da radim. Procesor: Oseti "da mi neko drugi kaže šta da radim"... šta se dešava? Klijent: Samosažaljenje... želim da znam... a ne znam... Procesor: Oseti sve to odjednom... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Osoba u konfliktu. Procesor: Oseti osobu u konfliktu... iz te tačke gledišta... koji cilj imaš? Klijent: Da budem sigurna da radim pravu stvar. Procesor: Oseti "da budem sigurna da radim pravu stvar"... šta se dešava? Klijent: Radost. Procesor: Oseti radost... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Posmatrač. Procesor: Iz tačke gledišta posmatrača... koji cilj imaš? Klijent: Da samo posmatram... tako mi je lepo... Procesor: Oseti "da samo posmatram "... šta se dešava? Klijent: Čujem glas koji mi kaže "E, ne može tako!". Procesor: Slušaj taj glas... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Povređena osoba. Procesor: Oseti povređenu osobu... iz tačke gledišta povređene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da osetim patnju. Procesor: Oseti "da osetim patnju"... šta se dešava? Klijent: Prezirem sebe. Procesor: Oseti da prezireš sebe... oseti sebe... u kom si identitetu... kakva si osoba? Klijent: Osoba koja stalno ponavlja iste greške. Procesor: Oseti osobu koja stalno ponavlja iste greške... iz te tačke gledišta... koji cilj imaš?

Klijent: Da odustanem... da izbegnem razočaranja. Procesor: Oseti "da odustanem da izbegnem razočaranja"... šta se dešava? Klijent: Osedam nesigurnost. Procesor: Oseti nesigurnost... oseti sebe... u kom si identitetu, kakva si osoba? Klijent: Osoba koja se poredi sa drugima. Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja se poredi sa drugima... koji cilj imaš? Klijent: Da budem kao drugi. Procesor: Oseti "da budem kao drugi"... šta se dešava? Klijent: Osedam kao da sanjarim. Procesor: Oseti kao da sanjariš... oseti u kom si identitetu? Klijent: Pasivna osoba. Procesor: Iz tačke gledišta pasivne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da pružam otpor. Procesor: Oseti "da pružam otpor"... šta se dešava? Klijent: Bes. Procesor: Oseti bes... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja sve odbija. Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja sve odbija... koji cilj imaš? Klijent: Da odbacim ono što mi drugi namedu. Procesor: Oseti "da odbacim ono što mi drugi namedu"... šta se dešava? Klijent: Osedam neko skupljanje. Procesor: Oseti skupljanje... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Osoba koja hode sve da kontroliše. Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja hode sve da kontroliše... koji cilj imaš? Klijent: Da znam kad mogu da se prepustim. Procesor: Oseti "da znam kad mogu da se prepustim"... šta se dešava? Klijent: Konflikt između kontrole i prepuštanja. Procesor: Oseti konflikt između kontrole i prepuštanja... oseti sebe... u kom si sada identitetu, kakva si osoba?

Klijent: Nestalo je.. Procesor: Oseti da je nestalo... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Ništa. Procesor: Jesi li ti to "Ništa" ili ti osedaš to "Ništa". Klijent: Ja sam Ništa i osedam ga. Procesor: Iz tačke gledišta tog "Ništa"... da li imaš neki cilj ili ne? Klijent: Ne. Procesor: Vradamo se na početak. Kad pomisliš na novac... šta se dešava? Klijent: Ništa. Procesor: Imaš li neku negativnu reakciju kad pomisliš na novac? Klijent: Ne. Procesor: A pozitivnu? Klijent: Sada nemam nikakvu reakciju.

Transkript 4

Procesor: Šta demo da radimo u ovoj seansi? Klijent: Imam neko osedanje tuge... Procesor: Da li je to osedanje tuge vezano za nešto? Klijent: Nije direktno vezano za bilo šta... međutim... to je osedanje neke vrlo specifične tuge... Procesor: U redu, radimo osedanje specifične tuge. Oseti specifičnu tugu... oseti sebe... u kom si identitetu, kakva si osoba? Klijent: Tužna osoba. Procesor: Oseti tužnu osobu... iz tačke gledišta tužne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da zaštitim sebe. Procesor: Oseti "da zaštitim sebe"... šta se dešava? Klijent: Slika kao neka jaka majka... osedanje borbenosti... Procesor: Oseti borbenost... u kom si sada identitetu... kakva si osoba? Klijent: Osoba koja ne želi da se preda. Procesor: Oseti osobu koja ne želi da se preda... iz tačke gledišta osobe koja ne želi da se preda... koji cilj imaš? Klijent: Da preživim. Procesor: Oseti "da preživim"... šta se dešava? Klijent: Slika čoveka na ulici... osedanje otuđenosti... Procesor: Oseti otuđenost... oseti sebe... sada... u kom si identitetu? Klijent: Razočarana osoba. Procesor: Iz tačke gledišta razočarane osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da se oslobodim obmane. Procesor: Oseti "da se oslobodim obmane"... šta se dešava? Klijenta: Slika ambara u polju... i osedanje spokoja... onog koje ima neko od 80 godina...

Procesor: Gledaj sliku... oseti taj spokoj... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Neostvarena osoba. Procesor: Oseti neostvarenu osobu... iz tačke gledišta neostvarene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Cilj je da nemam cilj... da budem besciljan. Procesor: Oseti "da budem besciljan"... šta se dešava? Klijent: Slika autobuske stanice... Procesor: Gledaj tu sliku... pa oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Nema identiteta... tu sam ja... Procesor: Oseti to "ja"... iz tačke gledišta tog "ja"... koji cilj imaš? Klijent: Nemam cilj ali imam neko užasno neprijatno osedanje. Procesor: Oseti to užasno neprijatno osedanje... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Isto ja. Procesor: Oseti to "ja"... iz tačke gledišta tog "ja"... koji cilj imaš? Klijent: Apsolutno ništa. Procesor: Šta se sada dešava? Klijent: Osedam sebe... ja... ali kad kažem ja... kao da je taj centar iza čela... Procesor: Jesi li ti taj centar ili ti osedaš taj centar? Klijent: Nisam ja taj centar. Procesor: Oseti taj centar... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Ja sam kao zgusnuto testo. Procesor: Oseti zgusnuto testo... iz tačke gledišta zgusnutog testa... jel imaš neki cilj? Klijent: Ne. Procesor: Jesi li ti to zgusnuto testo ili ti osedaš to zgusnuto testo? Klijent: Ja ga osedam. Procesor: Oseti zgusnuto testo... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Ja sam svest. Procesor: Oseti svest... iz tačke gledišta svesti... koji cilj imaš? Klijent: Da živim.

Procesor: Oseti "da živim"... šta se dešava? Klijent: Radost i uzbuđenje. Procesor: Oseti radost i uzbuđenje... oseti sebe... da li si sada u nekom identitetu? Klijent: Prisustvo. Procesor: Oseti prisustvo... iz tačke gledišta prisustva... imaš li neki cilj ili ne? Klijent: Ne. Procesor: Vradamo se na početak. Šta je sa onim osedanjem specifične tuge? Klijent: Ništa ne osedam... osedam se prisutno ovde i sada...

Transkript 5

Procesor: Šta radimo? Klijent: Osedam kao da sam zaglavljen u glavi... Procesor: Oseti da si zaglavljen u glavi... oseti sebe... u kom si identitetu... kakva si osoba? Klijent: Zaglavljena osoba. Procesor: Oseti zaglavljenu osobu... iz tačke gledišta zaglavljene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da budem slobodan. Procesor: Oseti "da budem slobodan"... šta se dešava? Klijent: Tuga. Procesor: Oseti tugu... oseti sebe... u kom si sada identitetu... kakva si osoba? Klijent: Očajna osoba. Procesor: Iz tačke gledišta očajne osobe... koji cilja imaš? Klijent: Da se probijem kroz sve ove blokove. Procesor: Oseti "da se probijem kroz sve ove blokove"... šta se dešava? Klijent: Osedam energiju u rukama. Procesor: Oseti energiju u rukama... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja se bori. Procesor: Oseti osobu koja se bori... kroz oči osobe koja se bori pogledaj... koji cilj imaš? Klijent: Da se otarasim ovih spoljnih neprijatelja... da ih udaram... Procesor: Oseti "da se otarasim spoljnih neprijatelja"... šta se dešava? Klijent: Dobar je osedaj to udaranje. Procesor: Oseti taj dobar osedaj... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Gladijator. Procesor: Oseti gladijatora... iz tačke gledišta gladijatora... koji cilj imaš? Klijent: Da budem pobednik.

Procesor: Oseti "da budem pobednik"... šta se dešava? Klijent: Vidim sebe kako stojim na drugima. Procesor: Gledaj tu sliku... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Pobednik. Procesor: Oseti pobednika... iz tačke gledišta pobednika... koji je tvoj cilj? Klijent: Da nastavim da budem pobednik. Procesor: Oseti "da nastavim da budem pobednik"... šta se dešava? Klijent: Osedam snagu ali osedam i pretnju koja dolazi od drugih ljudi. Procesor: Oseti pretnju koja dolazi od drugih... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Napeta osoba. Procesor: Oseti napetu osobu... iz tačke gledišta napete osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da se zaštitim. Procesor: Oseti "da se zaštitim"... šta se dešava? Klijent: Napetost. Procesor: Oseti napetost... oseti sebe... kakva si sada osoba? Klijent: Ponovo zaglavljena osoba. Procesor: Oseti zaglavljenu osobu... iz tačke gledišta zaglavljene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Čudno... moj cilj je da se ne pomeram. Procesor: Oseti "da se ne pomeram"... šta se dešava? Klijent: Ja sam zamrznut. Procesor: Oseti da si zamrznut... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Uplašena osoba. Procesor: Oseti uplašenu osobu... iz tačke gledišta uplašene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da nestanem. Procesor: Oseti "da nestanem"... šta se dešava? Klijent: Olakšanje... nestajanje je veliko olakšanje... Procesor: Oseti da je nestajanje veliko olakšanje... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja ne postoji.

Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja ne postoji... koji cilj imaš? Klijent: Sloboda. Procesor: Oseti slobodu... šta se dešava? Klijent: Mogu da se sakrijem od bilo čega u neki nevidljivi prostor... Procesor: Oseti to... pa oseti sebe... kakva si osoba sada? Klijent: Ja sam osoba koja uživa u ovom osedanju slobode. Procesor: Oseti sebe... imaš li neki identitet? Klijent: Sada nisam siguran ni šta je to identitet... kao da me nema... niko... Procesor: Iz tačke gledišta nikoga... imaš li neki cilj ili ne? Klijent: Ne. Procesor: Šta je sa problemom od kojeg smo krenuli - zaglavljen u glavi? Klijent: Ne osedam to sada.

Transkript 6

Procesor: Šta želiš da radiš u ovoj seansi? Klijent: Prejedanje. Procesor: Kad pomisliš na prejedanje... šta se dešava? Klijent: Neka senzacija u ustima. Procesor: Oseti senzaciju u ustima... oseti sebe... u kom si identitetu... kakva si osoba? Klijent: Osoba koja traži zadovoljstvo. Procesor: Oseti osobu koja traži zadovoljstvo... iz tačke gledišta osobe koja traži zadovoljstvo... koji cilj imaš? Klijent: Da budem sredan. Procesor: Oseti "da budem sredan"... šta se dešava? Klijent: Osedam lakodu. Procesor: Oseti lakodu... oseti sebe... kakva si osoba sada? Klijent: Smirena osoba. Procesor: Oseti smirenu osobu... iz tačke gledišta smirene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da integrišem sve... Jednost... Procesor: Oseti "da integrišem sve... Jednost"... šta se dešava? Klijent: Mir. Procesor: Oseti Mir... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Ne osedam nikakvu osobu... osedam energetsko polje. Procesor: Da li si ti to energetsko polje ili ti osedaš to energetsko polje? Klijent: Ja sam energetsko polje. Procesor: Oseti energetsko polje... iz tačke gledišta energetskog polja... koji cilj imaš? Klijent: Integracija sa drugim energetskim poljima. Procesor: Oseti "integraciju sa drugim energetskim poljima"... šta se dešava?

Klijent: Osedanje da ne mogu da nađem druga energetska polja. Procesor: Oseti da ne možeš da nađeš druga energetska polja... oseti sebe sada... u kom si identitetu? Klijent: Izgubljeni entitet. Procesor: Oseti izgubljeni entitet... iz tačke gledišta izgubljenog entiteta... koji cilj imaš? Klijent: Da budem u kontaktu sa nečim što nisam ja. Procesor: Oseti "da budem u kontaktu sa nečim što nisam ja"... šta se dešava? Klijent: Osedanje da se jako trudim ali se ne pojavljuje ništa da uspostavi kontakt sa mnom. Procesor: Oseti da se ne pojavljuje ništa da uspostavi kontakt sa tobom... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Nedovoljno dobra osoba. Procesor: Oseti nedovoljno dobru osobu... kroz oči nedovoljno dobre osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da budem prihvaden. Procesor: Oseti "da budem prihvaden"... šta se dešava? Klijent: Slika mene kao deteta u jednoj situaciji... bio sam besan i frustriran... Procesor: Gledaj tu sliku... oseti bes i frustraciju... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Osoba koja nije dovoljno dobra da dobija pažnju drugih. Procesor: Oseti osobu koja nije dovoljno dobra da dobije pažnju drugih... kroz oči ove osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da me razumeju. Procesor: Oseti "da me razumeju"... šta se dešava? Klijent: Imam cilj - da budem prihvaden u grupi. Procesor: Oseti "da budem prihvaden u grupi"... šta se dešava? Klijent: Lakoda i zadovoljstvo. Procesor: Oseti lakodu i zadovoljstvo... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Energija. Procesor: Oseti energiju... iz tačke gledišta energije... da li imaš cilj? Klijent: Ne. Procesor: Pomisli na prejedanje... šta se dešava? Klijent: Ništa.

Procesor: Ima li još nešto u vezi prejedanja? Klijent: Imam misao sada... ne želim da se prejedam. Procesor: Oseti "ne želim da se prejedam"... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja želi da se promeni. Procesor: Oseti osobu koja želi da se promeni... iz tačke gledišta osobe koja želi da se promeni... koji cilj imaš? Klijent: Da budem više od onoga što jesam. Procesor: Oseti "da budem više od onoga što jesam"... šta se dešava? Klijent: Vrlo je teško to postidi. Procesor: Oseti "vrlo je teško to postidi"... oseti sebe... kakva si sada osoba? Klijent: Lenja osoba. Procesor: Iz tačke gledišta lenje osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da mi bude ugodno. Procesor: Oseti "da mi bude ugodno"... šta se dešava? Klijent: Olakšanje. Procesor: Oseti olakšanje... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Slobodna osoba. Procesor: Oseti slobodnu osobu... iz tačke gledišta slobodne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da iskusim sve i uživam u svemu. Procesor: Oseti "da iskusim sve i uživam u svemu"... šta se dešava? Klijent: Sreda. Procesor: Oseti sredu... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Energetsko polje. Procesor: Da li si ti energetsko polje ili ti osedaš energetsko polje? Klijent: Ja sam energetsko polje. Procesor: Iz tačke gledišta energetskog polja... da li imaš neki cilj? Klijent: Ne. Procesor: Pomisli na prejedanje... šta se dešava? Klijent: Ništa.

Procesor: A šta bi ti želeo u vezi hrane? Klijent: Da jedem umereno... adekvatnu količinu... Procesor: Oseti "da jedem umereno... adekvatnu količinu"... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Centrirana osoba. Procesor: Iz tačke gledišta centrirane osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da otvorim nove prolaze... Procesor: Misli "da otvorim nove prolaze..."... šta se dešava? Klijent: Prazan prostor. Procesor: Oseti prazan prostor... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Ja jesam... samo ja jesam... Procesor: Oseti "ja jesam"... iz te tačke gledišta, da li imaš neki cilj? Klijent: Ne. Procesor: Pomisli na hranu... šta se dešava? Klijent: Ništa.

Transkript 7

Procesor: Šta radimo danas? Klijent: Imam problem jer nisam finansijski nezavistan... Procesor: Kad pomisliš na finansijsku nezavisnost... šta se dešava? Klijent: Treba mi i zaslužujem je. Procesor: Oseti "treba mi i zaslužujem je"... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Osoba zavisna od drugih. Procesor: Oseti osobu zavisnu od drugih... iz tačke gledišta osobe zavisne od drugih... koji cilj imaš? Klijent: Da osetim očaj. Procesor: Oseti "da osetim očaj"... šta se dešava? Klijent: Sumorne slike. Procesor: Gledaj sumorne slike... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja sahranjuje sebe i druge. Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja sahranjuje sebe i druge... koji cilj imaš? Klijent: Da ubijem sve i svakoga. Procesor: Oseti "da ubijem sve i svakoga"... šta se dešava? Klijent: Ekstremni bes. Procesor: Oseti ekstremni bes... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Vrhovni istrebljivač. Procesor: Iz tačke gledišta vrhovnog istrebljivača... koji cilj imaš? Klijent: Da sve neutrališem. Procesor: Oseti "da sve neutrališem"... šta se dešava? Klijent: Mir. Procesor: Oseti mir... oseti sebe... u kom si sada identitetu?

Klijent: Mirna osoba. Procesor: Oseti mirnu osobu... iz tačke gledišta mirne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Vrhovna pravda. Procesor: Oseti vrhovnu pravdu... šta se sada dešava? Klijent: Vidim belu savršenu zvezdu... Procesor: Gledaj belu savršenu zvezdu... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Apsolutno savršenstvo. Procesor: Da li si ti apsolutno savršenstvo ili ti osedaš apsolutno savršenstvo? Klijent: Ja sam apsolutno savršenstvo. Procesor: Iz tačke gledišta apsolutnog savršenstva... da li imaš neki cilj? Klijent: Da postojim. Procesor: Oseti "da postojim"... šta se dešava? Klijent: Neke slike... Procesor: Gledaj te slike... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Ne osedam identitet... Procesor: Ima li još nešto u vezi nezavisnosti... neka reakcija? Klijent: Osedam da me je porodica izdala... Procesor: Oseti da te je porodica izdala... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Slomljena osoba. Procesor: Oseti slomljenu osobu... iz tačke gledišta slomljene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da prestanem da patim. Procesor: Oseti "da prestanem da patim"... šta se dešava? Klijent: Anksioznost. Procesor: Oseti anksioznost... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Necelovita osoba. Procesor: Iz tačke gledišta necelovite osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da povratim ono što mi nedostaje. Procesor: Oseti "da povratim ono što mi nedostaje"... šta se dešava?

Klijent: Olakšanje. Procesor: Oseti olakšanje... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja čeka. Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja čeka... koji cilj imaš? Klijent: Radost. Procesor: Oseti radost... šta se dešava? Klijent: Satisfakcija. Procesor: Oseti satisfakciju... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Integrisana osoba. Procesor: Oseti integrisanu osobu... iz tačke gledišta integrisane osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da živim život u potpunosti. Procesor: Oseti "da živim život u potpunosti"... šta se dešava? Klijent: Mod. Procesor: Oseti mod... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Vidim zvezdu... savršenstvo. Procesor: Gledaj zvezdu... oseti savršenstvo... u kom si sada identitetu? Klijent: Bog u meni. Procesor: Iz tačke gledišta boga u tebi... koji cilj imaš? Klijent: Da postojim. Procesor: Oseti "da postojim"... šta se dešava? Klijent: Vidim lepe slike... osedam da mogu da imam identitet ali ga nemam... Procesor: Ima li još nešto u vezi nezavisnosti? Klijent: Osedam nezavisnost... ali istovremeno osedam neki deo u meni koji nije nezavistan... Osedam ograničenost... Procesor: Oseti ograničenost... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja pati. Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja pati... koji cilj imaš? Klijent: Da dosegnem ljubav. Procesor: Oseti "da dosegnem ljubav"... šta se dešava?

Klijent: Olakšanje. Procesor: Oseti olakšanje... oseti sebe... kakva si sada osoba? Klijent: Osoba brodolomnik. Procesor: Iz tačke gledišta brodolomnika... koji cilj imaš? Klijent: Tišina. Procesor: Oseti tišinu... šta se dešava? Klijent: Mir. Procesor: Oseti mir... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Bide. Procesor: Iz tačke gledišta bida, da li imaš neki cilj? Klijent: Da se u potpunosti stopim sa svetlošdu. Procesor: Oseti "da se u potpunosti stopim sa svetlošdu"... šta se dešava? Klijent: Ja sam svetlost. Procesor: Iz tačke gledišta svetlosti... da li imaš neki cilj? Klijent: Nema cilja. Procesor: Ima li još nečega u vezi nezavisnosti? Klijent: Kao da imam rupu u pleksusu. Procesor: Oseti rupu u pleksusu... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Gubitnik. Procesor: Oseti gubitnika... iz tačke gledišta gubitnika... koji cilj imaš? Klijent: Da prestanem da patim. Procesor: Oseti "da prestanem da patim"... šta se sada dešava? Klijent: Delimično olakšanje. Procesor: Oseti delimično olakšanje... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Nesigurna osoba. Procesor: Oseti nesigurnu osobu... iz tačke gledišta nesigurne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da nađem bezbednost. Procesor: Oseti "da nađem bezbednost"... šta se dešava?

Klijent: Osedam snagu. Procesor: Oseti snagu... oseti sebe... u kom si sada identitetu. Klijent: Osoba koja opstaje. Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja opstaje... koji cilj imaš? Klijent: Da evoluiram. Procesor: Oseti "da evoluiram"... šta se dešava? Klijent: Osedam savršenstvo. Procesor: Oseti savršenstvo... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Bide koje je evoluiralo. Procesor: Iz tačke gledišta bida koje je evoluiralo... koji cilj imaš? Klijent: Da budem jedno sa postojanjem. Procesor: Oseti "da budem jedno sa postojanjem"... šta se dešava? Klijent: Lepe slike... Procesor: Gledaj te lepe slike... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Svi i sve. Procesor: Iz tačke gledišta svi i sve... koji cilj imaš? Klijent: Nema ciljeva... sada sam iza ciljeva... Procesor: Kada pomisliš na nezavisnost... šta se sada dešava... imaš li neku reakciju? Klijent: Radost. Procesor: Oseti radost... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Moje istinsko bide. Procesor: Oseti svoje istinsko bide... iz tačke gledišta istinskog bida... koji cilj imaš? Klijent: Da imam punu satisfakciju. Procesor: Oseti "da imam punu satisfakciju"... šta se dešava? Klijent: Ekstaza. Procesor: Oseti ekstazu... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Ja sam sve. Procesor: Oseti sve... iz te tačke gledišta... koji cilj imaš?

Klijent: Da postojim. Procesor: Oseti "da postojim"... šta se dešava? Klijent: Ja jesam... samo to... Ja jesam... Procesor: Iz tačke gledišta ja jesam... da li imaš neki cilj? Klijent: Ne. Procesor: Pomisli na nezavisnost... šta se dešava... da li imaš neku reakciju? Klijent: Ne.

Transkript 8

Procesor: Šta radimo? Klijent: Učenje nemačkog. Procesor: Kad pomisliš na učenje nemačkog, šta se dešava? Klijent: Napetost i bes što to ne mogu da uradim. Procesor: Oseti napetost i bes... pa oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Nesposobna osoba. Procesor: Oseti nesposobnu osobu... kroz oči nesposobne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da uspem ali da izbegnem rizik. Procesor: Oseti "da uspem ali da izbegnem rizik"... šta se dešava? Klijent: Bes. Procesor: Oseti bes... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Slaba osoba. Procesor: Oseti slabu osobu... iz tačke gledišta slabe osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da me niko ne dira. Procesor: Oseti "da me niko ne dira"... šta se dešava? Klijent: Mir. Procesor: Oseti mir... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja želi da bude izolovana. Procesor: Oseti osobu koja želi da bude izolovana... iz tačke gledišta izolovane osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da ne može niko da me povredi. Procesor: Oseti "da ne može niko da me povredi"... šta se dešava? Klijent: Prazno. Procesor: Oseti prazno... oseti sebe... u kom si identitetu?

Klijent: Osoba koja je izdvojena. Procesor: Oseti izdvojenu osobu... iz tačke gledišta izdvojene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da što manje komuniciram. Procesor: Oseti "da što manje komuniciram"... šta se dešava? Klijent: Strah da me neko ne povredi. Procesor: Oseti "strah da me neko ne povredi"... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja se boji povređivanja. Procesor: Oseti osobu koja se boji povređivanja... iz tačke gledišta osobe koja se boji povređivanja... koji cilj imaš? Klijent: Da budem zaštiden. Procesor: Oseti "da budem zaštiden"... šta se dešava? Klijent: Život mi zbog toga prolazi. Procesor: Oseti da ti zbog toga život prolazi... u kom si identitetu? Klijent: Ljut sam na sebe što to tako radim. Procesor: Oseti da si ljut na sebe... pa oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Nemodna osoba. Procesor: Oseti nemodnu osobu... kroz oči nemodne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da ne može niko da me povredi. Procesor: Oseti "da ne može niko da me povredi"... šta se dešava? Klijent: Opet sam u izolaciji. Procesor: Oseti izolaciju... pa oseti sebe... kakva si sada osoba, u kom si identitetu? Klijent: Prazno. Procesor: Oseti "prazno"... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Praznina. Procesor: Da li si ti ta praznina ili ti osedaš prazninu? Klijent: Ja sam praznina. Procesor: Iz tačke gledišta praznine... da li imaš neki cilj... ili ne? Klijent: Nemam. Procesor: Pomisli na učenje nemačkog... šta se dešava?

Klijent: Osedaj da svi mogu a ja ne mogu. Procesor: Oseti "svi mogu a ja ne mogu"... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Tužna osoba. Procesor: Iz tačke gledišta tužne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da budem sredan. Procesor: Oseti "da budem sredan"... šta se dešava? Klijent: Osedam se dobro u vezi toga. Procesor: Oseti da se osedaš dobro... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja želi da bude sredna. Procesor: Oseti osobu koja želi da bude sredna... iz tačke gledišta te osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da uspostavim novi život. Procesor: Oseti "da uspostavim novi život"... šta se dešava? Klijent: Da imam život kakav želim. Procesor: Oseti "da imam život kakav želim"... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Zadovoljna osoba. Procesor: Iz tačke gledišta zadovoljne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da budem siguran. Procesor: Oseti "da budem siguran"... šta se dešava? Klijent: Dobro se osedam. Procesor: Oseti da se dobro osedaš... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Zadovoljna osoba. Procesor: Iz tačke gledišta zadovoljne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da zadržim sredu. Procesor: Oseti "da zadržim sredu"... šta se dešava? Klijent: Pitanje... šta dalje? Procesor: Oseti "šta dalje?"... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Neispunjena osoba. Procesor: Oseti neispunjenu osobu... iz te tačke gledišta... koji cilj imaš?

Klijent: Da radim nešto što me ispunjava. Procesor: Oseti "da radim nešto što me ispunjava"... šta se dešava? Klijent: Kao da to ne mogu da imam. Procesor: Oseti "kao da to ne mogu da imam"... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Zaglavljena osoba. Procesor: Oseti zaglavljenu osobu... iz tačke gledišta zaglavljene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da biram šta du da radim. Procesor: Oseti "da biram šta du da radim"... šta se dešava? Klijent: Da radim nešto što me ispunjava. Procesor: Oseti "da radim nešto što me ispunjava"... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Osoba koja ne zna šta hode. Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja ne zna šta hode... koji cilj imaš? Klijent: Da pronađem smisao. Procesor: Oseti "da pronađem smisao"... šta se dešava? Klijent: Dobro se osedam. Procesor: Oseti da se dobro osedaš... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Nema identiteta. Procesor: Pomisli na učenje nemačkog... šta se dešava? Klijent: Otpor. Procesor: Oseti otpor... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Osoba koja ne može da uradi laku stvar. Procesor: Iz tačke gledišta te osobe, koji cilj imaš? Klijent: Da izbegnem obaveze. Procesor: Oseti da izbegnem obaveze... šta se dešava? Klijent: Praznina. Procesor: Oseti prazninu... pa oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Osoba koja ne zna šta de. Procesor: Iz te tačke gledišta, koji cilj imaš?

Klijent: Da pronađem smisao. Procesor: Oseti "da pronađem smisao"... šta se dešava? Klijent: Osedam se dobro. Procesor: Oseti da se osedaš dobro... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Osoba koja hode da pronađe sebe. Procesor: Iz tačke gledišta osobe koja hode da pronađe sebe... koji cilj imaš? Klijent: Da me nešto privuče, da osetim strast. Procesor: Oseti "da osetim strast"... šta se dešava? Klijent: Praznina. Procesor: Oseti prazninu... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Mirna osoba. Procesor: Oseti mirnu osobu... kroz oči mirne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Nema cilja. Procesor: Da li se nešto dešava? Klijent: Ne. Procesor: Oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Sad sam nula... prisustvo bez identiteta. Procesor: Iz tačke gledišta prisustva... da li imaš neki cilj ili ne? Klijent: Ne. Procesor: Pomisli na učenje nemačkog... šta se dešava? Klijent: Nemam reakciju. Procesor: Zamisli da sada treba da učiš nemački. Klijent: Ravnodušan sam. Procesor: A šta bi ti želeo u vezi sa učenjem nemačkog? Klijent: Da imam strast kao i prema svemu drugom. Procesor: Oseti "da imam strast"... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Sredna osoba. Procesor: Oseti srednu osobu... iz tačke gledišta sredna osobe... koji cilj imaš?

Klijent: Da napredujem. Procesor: Oseti "da napredujem"... šta se dešava? Klijent: Osedam se dobro. Procesor: Oseti da se osedaš dobro... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Ispunjena osoba. Procesor: Oseti ispunjenu osobu... iz tačke gledišta ispunjene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Nema cilja. Procesor: Šta se sada dešava? Klijent: Ispunjena praznina. Procesor: Oseti ispunjenu prazninu... oseti sebe... da li si sada u nekom identitetu... ili ne? Klijent: Sigurna osoba. Procesor: Oseti sigurnu osobu... iz tačke gledišta sigurne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da održim sigurnost. Procesor: Oseti "da održim sigurnost"... šta se dešava? Klijent: Dobro se osedam. Procesor: Oseti da se dobro osedaš... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Mir. Procesor: Da li si ti taj mir ili ti osedaš mir? Klijent: Ja sam mir. Procesor: Iz tačke gledišta mira... i samo iz te tačke gledišta... da li imaš neki cilj? Klijent: Da zauvek zadržim mir. Procesor: Oseti "da zauvek zadržim mir"... šta se dešava? Klijent: Prijatnost. Procesor: Oseti prijatnost... oseti sebe... u kom si sada identitetu. Klijent: Nema identiteta. Procesor: Pomisli na učenje nemačkog... šta se dešava? Klijent: Mir. Procesor: A šta bi želeo da osedaš u vezi učenja nemačkog.

Klijent: Ništa osim mira.

Transkript 9

Procesor: Šta radimo? Klijent: Moj problem je anksioznost. Procesor: U kojim situacijama? Klijent: Ono što mi najviše smeta je strah od putovanja. Procesor: Pomisli na putovanje... šta se dešava? Klijent: Strah. Procesor: Oseti strah... dok osedaš strah... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Bespomodna osoba. Procesor: Oseti bespomodnu osobu... kroz oči bespomodne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da mi pomognu. Procesor: Oseti "da mi pomognu"... šta se dešava? Klijent: Osedam podršku. Procesor: Oseti podršku... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Zadovoljna osoba. Procesor: Oseti zadovoljnu osobu... iz tačke gledišta zadovoljne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da se opustim. Procesor: Oseti "da se opustim"... šta se dešava? Klijent: Relaksacija. Procesor: Oseti relaksaciju... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Pasivna osoba. Procesor: Oseti pasivnu osobu... iz tačke gledišta pasivne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da izbegnem konflikt. Procesor: Oseti "da izbegnem konflikt"... šta se dešava? Klijent: Neprijatno osedanje.

Procesor: Oseti neprijatno osedanje... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Tiha osoba. Procesor: Oseti tihu osobu... kroz oči tihe osobe... koji cilj imaš? Klijent: Mir. Procesor: Oseti mir... šta se dešava? Klijent: Samo ja. Procesor: Iz tačke gledišta samo ja... da li imaš neki cilj? Klijent: Ne. Procesor: Pomisli na putovanje... šta se dešava? Klijent: Ništa... samo mir. Procesor: Ako bi neko sada zakucao na tvoja vrata... i rekao moramo na put... koja je tvoja reakcija na tu situaciju? Klijent: Vrlo mali strah. Procesor: Oseti mali strah... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Tužna osoba. Procesor: Oseti tužnu osobu... kroz oči tužne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da budem voljen. Procesor: Oseti "da budem voljen"... šta se dešava? Klijent: Dobro osedanje. Procesor: Oseti "dobro osedanje"... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Tragalac. Procesor: Oseti tragaoca... iz tačke gledišta tragaoca... koji cilj imaš? Klijent: Da nađem istinu. Procesor: Oseti "da nađem istinu"... šta se dešava? Klijent: Tišina. Procesor: Oseti tišinu... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Izgubljena osoba. Procesor: Oseti izgubljenu osobu... iz tačke gledišta izgubljene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da nađem mir.

Procesor: Oseti "da nađem mir"... šta se dešava? Klijent: Tišina. Procesor: Oseti tišinu... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Zbunjena osoba. Procesor: Iz tačke gledišta zbunjene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da nađem odgovore. Procesor: Oseti "da nađem odgovore"... šta se dešava? Klijent: Tišina. Procesor: Oseti tišinu... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: “Jadan ja” identitet. Procesor: Oseti "jadan ja” identitet... iz te tačke gledišta... koji cilj imaš? Klijent: Da mi pomognu. Procesor: Oseti "da mi pomognu"... šta se dešava? Klijent: Frustracija. Procesor: Oseti frustraciju... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Zbunjena osoba. Procesor: Iz tačke gledišta zbunjene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Jasnoda. Procesor: Oseti jasnodu... šta se dešava? Klijent: Tražim nešto. Procesor: Oseti da tražiš nešto... pa oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Izgubljena osoba. Procesor: Iz tačke gledišta izgubljene osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da nađem odgovore. Procesor: Oseti "da nađem odgovore"... šta se dešava? Klijent: Mir i tišina. Procesor: Oseti mir i tišinu... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Prisustvo.

Procesor: Oseti prisustvo... iz tačke gledišta prisustva... da li imaš neki cilj? Klijent: Ne. Procesor: Pomisli na putovanje... šta se dešava? Klijent: Ništa. Procesor: Ako bi sada neko zakucao na tvoja vrata i rekao "idemo"... koja je tvoja reakcija na to? Klijent: Samo mala telesna senzacija. Procesor: Oseti malu telesnu senzaciju... pa oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Žrtva. Procesor: Oseti žrtvu... iz tačke gledišta žrtve... koji cilj imaš? Klijent: Da ozdravim. Procesor: Oseti "da ozdravim"... šta se dešava? Klijent: Ispunjenje. Procesor: Oseti ispunjenje... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Tišina. Procesor: Oseti tišinu... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Niko. Procesor: Iz tačke gledišta nikoga... da li imaš cilj? Klijent: Ne. Procesor: Kada pomisliš na putovanje... šta se dešava? Klijent: Opušten sam. Procesor: Ako bi morao da putuješ sada... šta se dešava? Klijent: Samo mala senzacija u predelu jetre. Procesor: Oseti tu senzaciju... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Besna osoba. Procesor: Oseti besnu osobu... kroz oči besne osobe... koji cilj imaš? Klijent: Da se oslobodim. Procesor: Oseti "da se oslobodim"... šta se dešava? Klijent: Tišina.

Procesor: Oseti tišinu... oseti sebe... u kom si identitetu sada? Klijent: Nema identiteta. Procesor: Zamisli da moraš da putuješ sada... šta se dešava? Klijent: Samo mir.

Izuzeci

Prvo pitanje - Kad pomisliš (situacija) šta se dešava? 1. Situacija: Klijent ne može da počne proces od pitanja "šta se dešava?" Integra Protokol ima 3 pitanja: -Šta se dešava? -U kom si identitetu? -Koji je cilj tog identiteta? Ova tri pitanja čine jednu iteraciju. Niz iteracija je standardni tok procesa, do stanja bez identiteta. Iteracija obično počinje od pitanja "šta se dešava?", međutim, ako postoji potreba, možete početi od bilo kog pitanja. Ukoliko klijent iz bilo kog razloga nije u stanju da počne proces od pitanja "šta se dešava?", ili ako procenite da je optimalnije početi od pitanja za identitet ili od pitanja za cilj, onda tako i uradite. Klijent: Dobio sam otkaz. Početak sa pitanjem "šta se dešava?": Pomisli na otkaz... šta se dešava? Početak sa pitanjem "u kom si identitetu": Pomisli na otkaz... oseti sebe... u kom si identitetu? Početak sa pitanjem za cilj: Pomisli na otkaz... oseti sebe... koji cilj imaš? Standardni tok procesa je slededi: -Šta se dešava? -U kom si identitetu? -Koji je cilj tog identiteta? -Ponavljaj do stanja bez identiteta. 2. Situacija: Klijent na početku procesa iznosi pozitivnu reakciju (Više o uzrocima ove pojave pročitajte u poglavlju "Četiri tipa reakcije" u tredem delu knjige.)

Kada klijent na početku prvog procesa vezanog za neki problem ili cilj, kao odgovor na prvo pitanje iznese pozitivnu reakciju, pitamo: "Kad pomisliš na (problem ili cilj), da li imaš neku negativnu reakciju?". Na primer: Klijent: Moj cilj je da konačno završim svoju knjigu. Procesor: Kad pomisliš na pisanje knjige... šta se dešava? Klijent: Osedam ispunjenje. Procesor: Kad pomisliš na pisanje knjige, da li imaš neku negativnu reakciju? Klijent: Osedam da se bavim besmislenim poslom... to pisanje... jer niko nede čitati moju knjigu... U prvom procesu integrišemo negativnu reakciju koje klijent ima kad pomisli na problem ili cilj. Treba napomenuti da nije greška ako prvi proces počnete i od pozitivne reakcije mada je optimalnije početi od negativne. Integra Protokol koristimo ne samo da integrišemo negativne ved i pozitivne reakcije, ako su kompulsivne. Od drugog procesa, prihvatamo i pozitivne kompulsivne reakcije kao odgovor na prvo pitanje. U idealnom slučaju, cilj nam je da dovedemo klijenta u stanje bez kompulsivne reakcije, bilo da je pozitivna ili negativna. Drugo pitanje - Dok (sadržaj) u kom si identitetu? (Kakva si ti osoba?) 1. Situacija: Klijent istovremeno iznosi dva identiteta Postupak: Uzmite jedan identitet i nastavite proces. Ako je drugi identitet i dalje relevantan, on de se ponovo javiti i tada dete imati priliku da ga integrišete. Primer: Procesor:... u kom si identitetu? Klijent: Osedam da sam istovremeno i slobodna i zarobljena osoba. Procesor: Oseti zarobljenu osobu... iz tačke gledišta zarobljene osobe... koji cilj imaš? 2. Situacija: klijent iznosi sadržaj umesto identiteta Kada vam klijent da novi sadržaj (slika, misao, emocija, telesna senzacija) umesto traženog identiteta, uzimate novi sadržaj i opet tražite identitet. Primer: Klijent: Osedam tugu.

Procesor: Oseti tugu... oseti sebe... u kom si identitetu? Klijent: Vidim sliku sebe slomljenog kako idem ulicom. Procesor: Gledaj sliku sebe slomljenog kako ideš ulicom... oseti sebe sada... u kom si identitetu dok gledaš tu sliku? Klijent: Javlja se misao... nema nade za mene. Procesor: Oseti da nema nade za tebe... u kom si identitetu? Klijent: Poražena osoba. 3. Situacija: Niste sigurni da li klijent iznosi sadržaj ili identitet Primer: Procesor:... u kom si identitetu? Klijent: Zgusnuta masa. Procesor: Da li ti osedaš zgusnutu masu ili si ti ta zgusnuta masa? Ako klijent odgovori "Osedam zgusnutu masu.", ponavljamo pitanje za identitet: "Oseti zgusnutu masu... oseti sebe... u kom si sada identitetu?" Ako klijent odgovori: "Ja sam zgusnuta masa.", tražimo cilj identiteta tj. identifikacije: "Oseti da si zgusnuta masa... iz tačke gledišta zgusnute mase... koji cilj imaš?" Pitanje koje nam omogudava da razlikujemo sadržaj svesti od identiteta: Da li ti osedaš (…) ili si ti (...)? Kao u prethodnom primeru: Da li ti osedaš zgusnutu masu ili si ti ta zgusnuta masa? 4. Situacija: Klijent ne može precizno da verbalizuje identitet Primer: Klijent: Osedam identitet ali ne mogu da ga definišem. Procesor: To je u redu. Oseti taj identitet bez obzira što ne možeš da ga definišeš... gledajudi iz tačke gledišta tog identiteta... kroz oči tog identiteta... koji cilj imaš? Trede pitanje - Dok (identitet) koji cilj imaš? 1. Situacija: Klijent ne može precizno da verbalizuje cilj Klijent: Imam cilj ali ne mogu da ga verbalizujem.

Procesor: To je u redu. Oseti cilj i reci mi nešto o njemu. Prihvatite bilo koju verbalizaciju koju klijent daje i nastavite proces. Ukoliko cilj nije osvešden i verbalizovan kako treba, on de se tokom procesa ponovo javljati, jednom ili više puta, sve dok verbalizacija ne bude tačna. 2. Situacija: Klijent kaže da nema cilj Procesor:... gledajudi kroz oči tog identiteta... koji cilj imaš? Klijent: Nema cilja. Procesor:... gledajudi kroz oči tog identiteta... da li imaš neku nameru? Ako klijent iznese nameru, to je cilj koji tražimo. Ako klijent kaže da nema nameru, pitamo:... gledajudi kroz oči tog identiteta... da li šalješ neku poruku? Ako klijent iznese poruku, to je cilj koji tražimo. Ako klijent kaže da nema poruku, pitamo: "Šta se sada dešava?", i nastavljamo proces sa slededim sadržajem, pratedi standardni tok procesa. Ukratko: -Ako nema cilja: Da li imaš neku nameru? -Ako nema nameru: Da li šalješ neku poruku? -Ako nema poruka: Šta se sada dešava? Četvrto pitanje - Dok (cilj) šta se dešava? 1. Situacija: Klijent vam istovremeno daje dva suprotna sadržaja Postupak: Uzmite oba sadržaja i nastavite proces. Klijent: Osedam slobodu i zarobljenost. Procesor: Oseti slobodu i zarobljenost istovremeno... oseti sebe... u kom si sada identitetu? 2. Situacija: Klijent ne može precizno da verbalizuje sadržaj Klijent: Osedam nešto ali ne mogu da ga verbalizujem. Procesor: To je u redu. Oseti to nešto što bolje možeš... oseti sebe... u kom si identitetu? -

3. Situacija: Klijent kaže da se ništa ne dešava Postupak: Ništa tretiramo kao bilo koji drugi sadržaj i nastavljamo dalje. Procesor:... šta se dešava? Klijent: Ništa. Procesor: Oseti to ništa... oseti sebe... u kom si identitetu? Ili Procesor:... šta se dešava? Klijent: Praznina. Procesor: Oseti prazninu... oseti sebe... u kom si identitetu? Ponavljaj 2-4 do nestanka identiteta i identifikacija. 1. Situacija: klijent je zaglavljen u visoki identitet ili identifikaciju Naš cilj je da dovedemo osobu u stanje bez identiteta. Nekada se dešava da je na kraju procesa osoba zaglavljena u neki visoki identitet tj. identifikaciju. U tom slučaju, tražimo od klijenta da zauzme tačku gledišta iza zaglavljene identifikacije. Primer: Procesor:... u kom si identitetu. Klijent: Ja. Procesor: Iz tačke gledišta "ja"... koji cilj imaš? Klijent: Da postojim. Procesor: Oseti "da postojim"... šta se dešava? Klijent: Ništa. Procesor: Oseti "ništa".... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Opet samo ja. Procesor: Iz tačke gledišta "ja"... koji cilj imaš? Klijent: Opet da postojim. Procesor: Oseti "ja"... sada se povuci unazad u mislima i emocijama... i zauzmi tačku gledišta iza tog "ja"... oseti sebe... u kom si sada identitetu? Klijent: Ništa. Nema identiteta. Napomena: Klijent treba da se povuče unazad u mislima i osedanjima a ne fizički.

2. Situacija: Niste sigurni da li ste došli do kraja procesa ili i dalje postoji neki visoki identitet tj. identifikacija Procesor:... u kom si identitetu? Klijent: Nema osobe. Procesor: Oseti sebe... i reci mi nešto o tome. Ako klijent nagovesti identifikaciju, preuzimamo je i nastavljamo standardni tok procesa. Ako klijent nagovesti da nema identifikacije, završavamo proces i proveravamo rezultat. Instrukcija "Oseti sebe... i reci mi nešto o tome." nam pomaže da detektujemo nesvesne identifikacije ako postoje, ili da potvrdimo da ih nema. 3. Situacija: Izgubili ste se, ne znate koje pitanje da pitate i kako da nastavite Ukoliko se izgubite, jednostavno pitajte: "Šta se sada dešava?". Preuzmite sadržaj i nastavite sa standardnim tokom procesa (identitet, cilj). Ukoliko vam ni ovo ne pomogne, vratite se na početak: "Kad pomisliš na (situacija), šta se dešava?", i nastavite sa standardnim tokom procesa.

Misliti, opažati, osetiti

Kada se početnik upusti u rešavanje svojih psiholoških problema, njegov prvi impuls je da misli, analizira, zaključuje, objašnjava, traži uzrok ili rešenje. Mišljenje ne samo da ne rešava probleme ved ih uvedava, stvara nove misli, emocije, identitete, i dodaje ih na ved postojedu količinu naboja vezanu za problem koji želimo da rešimo. A mi želimo suprotno, da taj problem razgradimo. To radimo tako što sagledavamo ved postojede gradivne blokove problema, komad po komad, umesto da o njima mislimo. Mi se bavimo inspekcijom, tj. opažanjem. Usmeravanjem pažnje izazivamo reakciju, opažamo je, a potom tu reakciju osetimo i verbalizujemo. Izazivanje reakcije izvlači na površinu postojede nesvesne sadržaje. Osedanje prazni sadržaje od naboja, a verbalizacija ih osvešduje i integriše. Bududi da radimo sa nabojem, bitno je osetiti sadržaje svesti i identitete koji tokom procesa izlaze na površinu. Kada tražite cilj aktivnog identiteta, taj cilj je ved tu. Ne očekuje se od vas da zaključite na osnovu bilo kakvih podataka koji bi to cilj mogao da bude, ved da sagledate baš taj cilj, koji je ved tu. To dete najlakše učiniti tako što dete ga prvo osetiti. Isto važi i za identitete. Osetite identitet prvo, pa dete ga onda lakše prepoznati i verbalizovati. Isto važi za sve sadržaje svesti. Emocije i telesne senzacije osedamo po prirodi stvari. Ako slike i misli imaju naboj, i njih možemo i treba da osetimo kada se tokom procesa pojave. Ukratko: -Usmeri pažnju da izazoveš reakciju -Primeti reakciju -Oseti reakciju -Verbalizuj reakciju

Upravljanje pažnjom

Nesvesno se sastoji od velike količine naboja, tj. potisnutih misli i emocija. Vedi deo naboja je pasivan. Usmeravanje pažnje na neki objekat aktivira pasivni naboj koji je asociran sa tim objektom. Termin "objekat" ovde koristim u najširem mogudem smislu tako da on označava bilo koji aspekt ljudskog bida ili života uopšte. Procedure integracije naboja usmeravaju pažnju klijenta na nesvesne elemente naboja, na komponente nesvesnog, da bi ih osvestili tj. integrisali. Tačnije rečeno, procesor usmerava pažnju klijenta na relevantne elemente naboja, na one od kojih se klijentov problem sastoji. Ovo možete postidi primenom vrlo jednostavnih procedura, na primer: Procesor: Oseti problem XYZ i reci mi nešto o njemu. Klijent iznosi sadržaje svesti. Procesor: Hvala. Ponovo oseti problem XYZ i reci mi još nešto o njemu. Klijent ponovo oseda problem i iznosi dalje sadržaje nesvesnog. Procesor: Hvala. Ponovo oseti problem XYZ i reci mi još nešto o njemu. Itd. Procedura se nastavlja do nestanka problema. Ako se ovako jednostavnom procedurom može ostvariti rezultat, čemu uopšte druge procedure? Odgovor je, između ostalog, da bismo postigli što više u što kradem vremenskom periodu. Navedena procedura je efikasna, ali rad sa njom dugo traje i zahteva pregled svih pojedinačnih elemenata problemske konstrukcije. Integra Protokol integriše mnogo više naboja u datom vremenskom periodu, jer je usmeren na ključne ili nosede elemente problemske strukture. Ukoliko želite da srušite neku materijalnu konstrukciju, na primer zgradu, to možete uraditi, verujem, na više načina. A možete i postaviti eksploziv na ključna mesta, na nosede elemente, i brzo i efikasno srušiti zgradu, uz minimum nepoželjnih pratedih pojava. Efikasne procedure integracije naboja usmeravaju klijentovu pažnju na ključne elemente problemske konstrukcije, kao što su identiteti, što čini da se cela struktura u kratkom periodu integriše i raspada, bez nepoželjnih pratedih pojava. Upravljanje pažnjom tokom Integra Protokola: -Prepoznaj sadržaj (slika, misao, emocija, telesna senzacija)

-Prepoznaj identitet iz kojeg percipiraš sadržaj -Prepoznaj cilj identiteta -Oseti cilj da aktiviraš slededi sadržaj (koji je nekada na istoj a nekada na suprotnoj strani konflikta) Tokom Integra Protokola pažnju treba usmeravati bez napora. Na primer, sedite u sobi i neko vam kaže: "Pogledaj na zid desno... šta ima tamo?... sada pogledaj na zid levo... šta ima tamo?" Isto radimo u Integra Protokolu, opušteno i bez napora, s tim što objekti na koje usmeravamo pažnju nisu izvan nas nego u nama. Ulaganje napora je nepotrebno i često kontraproduktivno.

Rad u sadašnjem vremenu

Tokom Integra Protokola, klijentu se često pojavljuju slike situacija iz prošlosti. Situacija jeste bila u prošlosti, ali je slika te situacija sada. Nemojte brkati slike situacija sa samim situacijama. I sav ostali naboj koji klijent oseda u vezi te situacije iz prošlosti je takođe sada. Ono što je najvažnije da razumete, identitet iz kojeg klijent percipira tu sliku je uvek ovde i sada. Bududi da je klijent ovde i sada, i ono sa čim je klijent identifikovan mora da bude ovde i sada, drugačije ne može da bude. Ako se tokom Integra Protokola javi slika iskustva iz prošlosti, pravilan postupak je slededi: "Gledaj tu sliku... oseti sebe... u kom si sada identitetu?". Ako klijent pita "onda ili sada?", klijent brka sliku situacije sa samom situacijom. Ne postoji "onda". Klijent treba da gleda sliku da bi ona aktivirala relevantan identitet, a potom treba da prepozna koji je to identitet. Sada, naravno. Ako tokom Integra Protokola klijent vidi sliku zamišljene situacije ili simbol, na primer, "vidim sebe na vrhu planine", pravilan postupak je isti kao i u prethodnom slučaju: "Gledaj tu sliku... oseti sebe... u kom si sada identitetu?". Ako klijent pita "tamo ili ovde?", klijent opet brka sliku i to sa situacijom koja se nikada nije desila i verovatno nede. Ne postoji "tamo". Opet, klijent treba da gleda i ovu sliku, da bi ona aktivirala relevantan identitet (koji je uvek sada), a potom treba da prepozna koji je to identitet. Slike su ovde i sada, klijent je ovde i sada, i identiteti su ovde i sada. Sve je ovde i sada. Usmeravanje pažnje na slike aktivirade relevantne identitete. Identiteti (i naboj generalno) mogu da budu aktivni ili pasivni, ali ne mogu nikako da budu "onda" i "tamo", ved isključivo ovde i sada. Apsolutno sve je ovde i sada i ništa ne može da postoji izvan ovde i sada. "Razlika između prošlosti, sadašnjosti i bududnosti je samo tvrdoglavo uporna iluzija.", rekao je Albert Einstein. "Juče je današnje sedanje, sutra je današnji san.", rekao je Kahlil Gibran. Mi imamo utisak da postoji prošlost, sadašnjost i bududnost jer se naša pažnja krede po utiscima prošlosti, sadašnjosti i bududnosti. Ali, i ti utisci su ovde i sada. Utiske (impresije) aktiviramo tako što na njih usmerimo pažnju. Ako klijent želi da integriše neko traumatično iskustvo i mi ga pitamo "kako se osedaš u vezi sa tim iskustvom?", klijent može da odgovori na 3 načina: -Može da se seti kako se osedao kada se iskustvo dešavalo, a da to ne oseda sada. -Može da oseti kako se sada oseda u vezi sa tim iskustvom.

-Malo iz sedanja a malo iz sadašnje reakcije klijent nam daje odgovor (kombinacija prethodna dva). Nas interesuje drugi način: kako se klijent sada oseda u vezi sa tim iskustvom. Isto važi i za probleme. Rekli smo da problemi mogu da budu aktivni ili pasivni. Aktivne probleme klijent ved oseda u sadašnjem trenutku. Kada pitamo klijenta kako se oseda u vezi nekog problema koji nije aktivan, klijent mora da pomisli na problemsku situaciju ili da zamisli da je sada u toj situaciji i da kaže kako se sada oseda u vezi sa tom situacijom. Ovako radimo na početku procesa kada aktiviramo reakciju a takođe i na kraju procesa kada proveravamo rezultat. Napomena: Sva pitanja Integra Protokola postavljamo u sadašnjem vremenu.

Zapisivanje

Tokom Integra Protokola zapisujemo definiciju problema na kojem radimo. Ovo važi kako za rad sa drugima tako i za primenu procesa na sebi. Ne zapisujemo sadržaje koji se tokom procesa javljaju - slike, misli, emocije, telesne senzacije, identitete, ciljeve, itd. Definicija problema (reakciju i situaciju) zapisujemo da bismo na kraju mogli da proverimo rezultat procesa.

Procesovanje sebe i drugih

Nema tehničke razlike između rada na drugima i rada na sebi. U početku možete držati ispred sebe papir sa procedurom iz poglavlja "Podsetnik za praktičan rad". Bududi da Integra Protokol ima samo 3 pitanja koja se ponavljaju, ubrzo vam ni taj papir nede trebati. U solo radu, u početku dete u sebi izgovarati pitanja, a ubrzo dete umesto izgovaranja koristiti samo intenciju, tj. usmeravanje pažnje u željenom pravcu.

Progresivna integracija i relevantni sadržaji

Negativne reakcije i stanja su složene i slojevite strukture koje se sastoje od nesvesnih elemenata nastalih u različitim životnim situacijama, u različitim životnim dobima. Bez obzira kada su elementi stanja ili reakcije nastali, oni postoje ovde i sada, ali površinski sloj zaklanja dublje elemente. A svest percipira ono što je na površini. Iako zvuči paradoksalno, najbolji način da doprete do dubljih relevantnih sadržaja nastalih u prošlosti, je da usmerite pažnju na sadržaj koji je na površini. Kada integrišete površinski sadržaj, sam od sebe, bez vašeg napora, pojavide se slededi relevantni sadržaj. Tokom procesa, vi ne treba da se trudite da se setite bilo čega ili da naporom volje prodrete u dubinu nesvesnog i pronađete ključne elemente problema. Naprotiv, samo pratite proceduru, radedi sa onim što je u sadašnjem trenutku na površini i sve što je relevantno pojavide se samo od sebe. Tako funkcionišu metode progresivne integracije. One na površinu izvlače sve sadržaje relevantne za problem kojim se bavimo, jedan po jedan, bez obzira kada su ti sadržaji nastali.

Pozitivno, negativno, celovitost

Tokom procesa javljade se pozitivni i negativni identiteti. Klijent je svoje identitete sam stvorio, sa određenim ciljevima, i zato klijent ponekad ima tendenciju da se tokom procesa nesvesno drži za neki od pozitivnih ili negativnih identiteta. Prepoznajte ovu tendenciju ako se javi. Imajte u vidu da primenom procesa ne gubimo mogudnost da ponovo preuzmemo bilo koji identitet ved se oslobađamo prisilne zaglavljenosti u identitetima. Ljudsko bide nije ni pozitivan ni negativan identitet, ved celovitost koja postoji iza njih. Jedino iz celovitosti možemo po volji da ulazimo u pozitivne ili negativne identitete. Nemojte se držati za bilo koji identitet ili sadržaj svesti. Jedini način da taj identitet ili sadržaj svesti zaista imate je da ga pustite. Jer ako postoji zaglavljeni identitet, postoji i njemu suprotstavljeni identitet koji je takođe sve vreme prisutan.

Rad na ciljevima

Rad na ciljevima je tehnički isti kao i rad na problemima. Podsetidu vas, dobra definicija problema sastoji se iz dva dela: situacija i reakcija. Klijent: Imam problem sa autoritetima. Procesor: Kad pomisliš na autoritete... šta se dešava? Klijent: Anksioznost. U ovom slučaju, problem je "anksioznost u prisustvu autoriteta". Reakcija je "anksioznost", a situacija je "prisustvo autoriteta". Sa ciljevima radimo na isti način. Procesor: Na kojem cilju želiš da radiš? Klijent: Treba da završim diplomski rad. Procesor: Kada pomisliš na diplomski rad... šta se dešava? Klijent: Osedam odbojnost. U ovom slučaju, definicija je "odbojnost da radim na diplomskom". Situacija je "rad na diplomskom" a reakcija je odbojnost. Kao što vidite, rad na ciljevima i rad na problemima je nerazdvojiv. Svaki put kada radite na problemu, radite i na cilju, i obrnuto. Ciljevi i problemi su dve strane istog unutrašnjeg konflikta. Kada završite proces, proveravate rezultat: Sada... kad pomisliš na diplomski rad... šta se dešava? Ako klijent navede slededu negativnu reakciju, radite slededi proces. Ako klijent navede kompulsivnu pozitivnu reakciju, na nju takođe primenjujete proces. Kada više nema kompulsivnih reakcija, klijent stiče slobodu da preduzme akciju. Takođe, klijent stiče slobodu da preispita, redefiniše ili zameni cilj adekvatnijim ciljem, ukoliko tako želi.

TREDI DEO - KOMENTARI

"Što smo jednostavniji, to smo celovitiji." August Rodin

Četiri tipa reakcije

Kada pažnju usmerimo na nešto, možemo imati četiri tipa reakcije: -Pozitivna -Negativna -Pozitivna i negativna istovremeno -Izostanak reakcije Sva četiri tipa su validna u bilo kojoj fazi procesa. Reakcija je automatsko aktiviranje nesvesnih sadržaja izazvano usmeravanjem pažnje na neki objekat. Bududi da je naš unutrašnji svet konfliktan ili bipolaran, u svakoj reakciji postoji pozitivna i negativna strana. Ako u datom trenutku dominira pozitivna strana, primetidemo pozitivnu reakciju, dok njen negativni deo može ostati neprimeden tj. nesvestan. Ako u datom trenutku dominira negativna strana, primetidemo negativnu reakciju, dok njen pozitivni deo može ostati neprimeden. Ako su pozitivna i negativna strana konflikta ujednačenog intenziteta, može se javiti pozitivna i negativna reakcija istovremeno. Kada klijent kaže da nema reakciju, postoje dve mogudnosti: -Klijent zaista nema reakciju, nije se pojavio sadržaj ili identitet -Pojavio se sadržaj ili identitet koji klijent nesvesno percipira kao "ništa" ili "prazninu" Sa tačke gledišta pozicione i opozicione strane konflikta, četiri tipa reakcije možemo tumačiti na slededi način: -Reaguje poziciona strana -Reaguje opoziciona strana -Reaguju obe strane istovremeno -Izostanak reakcije

Repetativnost

Čitalac bi mogao da ima primedbu na repetativnost Integra Protokola. Međutim, repetativnost je ključ za integraciju potisnutih misli i emocija. A integracija potisnutih misli i emocija je ključ za rešavanje psiholoških problema, ostvarivanje ciljeva i efikasan spiritualni razvoj. Potisnute i nesvesne misli i emocije, a takođe i identiteti, postoje u slojevima. Mi smo u stanju da sagledamo sloj na površini, ali nam površinski sloj zaklanja slojeve koji postoje ispod njega. Da bismo efikasno rešili problem moramo da sagledamo sve njegove slojeve, jedan po jedan, počevši od dostupnog, površinskog sloja. To možemo nazvati progresivnom integracijom. Ako niste sagledali sve slojeve nekog problema, niste došli do kraja, i deo problemske strukture i dalje postoji u nesvesnom. Problem je oslabljen ali nije eliminisan. Zato najbolji metodi integracije naboja, rešavanja problema, ostvarivanja ciljeva i spiritualnog razvoja koriste repetativnost u okviru jednog procesa. Neki primeri tih metoda su: Duboki Peat i Aspektika Ž.M. Slavinskog, Spiritualna Opcija i Quick Goals Filipa Mihajlovida i Pozitiv Ivane Tomanovid. Iako repetativni, ovi procesi nisu dosadni. Iako primenjuju istu instrukciju više puta, nesvesni materijal koji se pojavljuje tokom jedne primene procesa se smenjuje, a praktičar je istraživač nepoznatih teritorija koji otkriva nove aspekte sebe i života. Jednostavnost i repetativnost su principi koji čine da svako može da nauči Integra Protokol, da eliminiše patnju, poboljša kvalitet života, ubrza spiritualnu evoluciju i pomogne drugima.

Samosabotaža

Samosabotaža je nesvesno sprečavanje, ometanje, podrivanje sopstvenih ciljeva. Ako razumete unutrašnje konflikte, razumedete i samosabotažu. Samosabotaža se dešava kada osoba stane na jednu stranu unutrašnjeg konflikta, onu koju nazivamo pozicionom, odlučno i uporno gurajudi u pravcu ciljeva pozicione strane. Osoba istovremeno potiskuje sve misli i emocije koje stvaraju ciljevi opozicione strane, koji su sada ugroženi i aktivirani. Potiskivanje dodaje opozicionoj strani sve više naboja. Usled dodatog naboja, opoziciona strana postaje sve jača, a nema mogudnost da se ispolji kroz svesnu instancu ličnosti, jer je osoba tvrdoglavo potiskuje i gura u pravcu ciljeva pozicione strane. Zato, sve jača opoziciona strana nalazi način da zaštiti svoje interese kroz nesvesno ponašanje osobe, koje de se ispoljiti kao neki vid sabotaže ciljeva pozicione strane. Samosabotaža je ponekad suptilna (osoba se fokusira na trivijalne aspekte svog cilja), a ponekad destruktivna (osoba se samopovređuje). Rešenje za samosabotažu: primenite Integra Protokol i na cilj i na negativnu reakciju koju cilj izaziva.

Sekundarna dobit

Sekundarna dobit je termin koji se obično koristi da označi psihološku korist koju imamo od svojih problema. Čitajudi radove na temu sekundarne dobiti, stiče se utisak da ona postoji samo u nekim problemima. Međutim, sekundarna dobit postoji u svakom psihološkom problemu. Ponovidu, ne možemo imati problem bez unutrašnjeg konflikta. Unutrašnji konflikti sastoje se od dve grupe suprotstavljenih ciljeva, a po svojoj prirodi, ciljevi su ved korist, nešto što želimo da postignemo ili izbegnemo. Zato možemo da kažemo da obe strane unutrašnjeg konflikta rade u našu korist. Ono sto percipiramo kao problem je reakcija koja se aktivira kada su ciljevi jedne strane konflikta ugroženi. Reakcija ima svrhu da spreči poraz ugroženih ciljeva, koji za nas žele da ostvare neku korist. Ovo je primer iz jednog rada na temu samosabotaže: usamljena osoba hode da smanji kilažu da bi bila privlačnija i našla partnera. Međutim, ona ima nesvesni strah od emocionalnih odnosa. Zato se prejedanje kompulsivno povedava, da ne bi dolazila u situaciju emocionalnog odnosa. Sa jedne strane, osoba istinski želi da smanji kilažu ali ima nesvesnu korist od viška kilograma jer ne mora da se suoči sa odbijanjem ili povređivanjem (druga strana). Ono što percipiramo kao sekundarnu dobit bilo kog problema stvaraju ciljevi opozicione strane. Oni su uzrok ne samo problemske reakcije ved i koristi koju od te reakcije imamo. Ako sebe pitamo "šta je dobro u vezi mog problema?", pojavide se ciljevi opozicione strane. Ako osoba učini pomak u drugu stranu unutrašnjeg konflikta, opet de postojati sekundarna dobit, samo de ona ovoga puta proizilaziti iz ciljeva druge strane. Ako imamo problem, imamo i korist od njega.

Telesni problemi

Telesnim problemima pristupamo na isti način kao i bilo kojem drugom problemu, pitanjem "Kako se osedaš u vezi sa...?". Želimo da identifikujemo reakciju ili stanje koje klijent ima u vezi sa svojim zdravstvenim problemom i da ga integrišemo. Integra Protokol ne leči telesne probleme i bolesti. Izuzetak su zdravstveni problemi psihosomatskog porekla. Šta se dobija primenom Integra Protokola na zdravstvene probleme? Ako je uzrok zdravstvenog problema psihosomatski, najdirektniji put ka tom uzroku je identifikacija i integracija reakcija i stanja koje imamo u vezi sa zdravstvenim problemom. Reakcije i stanja identifikujemo pitanjem "Kako se osedaš u vezi sa (zdravstveni problem)?" a potom ih, jednu po jednu, integrišemo primenom procesa. Zdravstveni problemi psihosomatskog porekla nestaju kada se osveste njihovi nesvesni uzroci. Čak i kada zdravstveni problem nije psihosomatskog porekla, izvesno je da ljudsko bide na fizičke probleme dodaje određenu količinu mentalnog i emocionalnog naboja i time pogoršava svoje opšte stanje a verovatno i sam telesni problem. Integracijom dodatog naboja naše opšte stanje se popravlja, a neretko se i telesni problem smanjuje u intenzitetu, iako nije u potpunosti eliminisan. Osoba aktivnije traži način da sebi pomogne i postaje svesnija opcija koje ranije nije mogla ili nije htela da vidi. Često su zdravstveni problemi rezultat višegodišnjeg nezdravog životnog stila. Ako osoba ima povišen krvni pritisak, a godinama puši, jede nezdravu hranu i ne krede se, ne postoji nikakav psihološki metod, koji kao čarobni štapid, usled jedne ili nekoliko primena, može da reguliše krvni pritisak, a da osoba pritom nastavi da živi isto kao što je živela do tada. Ukratko, kada integrišemo naboj vezan za zdravstveni problem: -Zdravstveni problemi psihosomatskog porekla nestaju. -Ako problem nije psihosomatski, osoba de integrisati njegovu psihološku komponentu i prihvatiti problem kakav jeste. Drugim rečima, nede više emocionalno patiti u vezi problema, što je obično vede olakšanje nego što izgleda, ako ga niste doživeli. Kada nemate reakcije i stanja vezana za telesni problem, onda nema ni patnje. -Osoba de konstruktivno i kreativno tragati za mogudnostima da reši ili umanji svoj zdravstveni problem. -Uzede u obzir promene životnog stila koji može biti uzrok problema ili de uneti novine u životni stil koje mogu smanjiti ili eliminisati problem. -Usmeride se na druge aspekte života i živeti najbolje mogude u datoj situaciji.

Dinamika ega

Tokom silazne faze evolucije i kasnijeg formiranja ličnosti, ljudsko bide stvara vedu količinu zaglavljenih identiteta i identifikacija. Percipiranjem iz zaglavljenih identiteta nastaje dodatni naboj. Kada primenimo proces, integrišemo deo naboja i raspoistovetimo se od nekih identiteta, osedamo se bolje. Ali, vremenom, stariji identiteti, dublji slojevi ega, isplivade na površinu i aktivirati se. To je dinamika ega. Bududi da smo identifikovani sa mnogim identitetima, kada integrišemo one dostupne i bliže površini, pojavide se dublji identiteti i zauzeti mesto integrisanih identiteta. Ništa zato. Sada demo primeniti proces ponovo i integrisati slededi sloj. To je progres. U protivnom, nastavljaju se zaglavljenost i patnja. "Um je kao ledeni breg. On plovi jednom sedminom svoje zapremine iznad površine vode", rekao je Sigmund Freud Prosečno ljudsko bide na svojim leđima nosi veliki teret. Kada uradim proces, ja investiram i u sadašnjost i u bududnost. Prvo, ne osedam više negativno stanje koje me je pre procesa mučilo. Potom, ukupan teret koji nosim sutra de biti manji za količinu naboja koju sam integrisao danas.

Biranje teme za rad

Teme na koje primenjujemo Integra Protokol možemo klasifikovati u četiri kategorije: -Značajna iskustva -Problemi -Ciljevi -Trenutno stanje Terapeuti kažu da prosečna osoba ima deset do dvadeset ključnih životnih iskustava koja su formirala njenu ličnost. Integracija naboja vezanog u ova iskustva unosi fundamentalne promene u život. Primena Integra Protokola na iskustva je standardna - pomisli na to iskustvo...šta se dešava? Proces nastavljate standardnim tokom. Nekih značajnih iskustava setidete se odmah, a neka de isplivati vremenom, dok budete primenjivali Integra Protokol na različite teme. Ona kojih ste svesni sada, možete integrisati odmah. Ostala dete integrisati kada se pojave. Značajna iskustva po svojoj prirodi nisu samo negativna, ved mogu da budu i pozitivna. Druga velika tema za rad su problemi. Procedura je standardna - pomisli na (problemska situacija)... šta se dešava? Ukoliko vam se učini da u nekom trenutku nemate probleme, pređite na tredu temu - ciljeve. Procedura sa ciljevima je ista - pomisli na (cilj)... šta se dešava? - i nastavljate standardnim tokom. Poslednja velika tema obuhvata "trenutno stanje" u kojem se osoba nalazi. Kada primetite da se ne osedate optimalno, osetite to stanje i primetite - "šta se dešava?" - to je standardno prvo pitanje. Identifikujte sadržaj, pa pređite na drugo pitanje "u kom sam identitetu?", i pratite proceduru. Imajte u vidu, sve što percipiramo, percipiramo iz nekog identiteta. Zato je mogude ovaj proces primeniti na bilo šta. Iskustvo ili stanje ne mora da bude samo negativno. Proces možemo primeniti na pozitivna iskustva ili stanja takođe. Unutrašnji konflikti uvek imaju dve strane. Kriterijum je kompulsivnost. Ako nemamo slobodu od nečega i slobodu za nešto, imamo unutrašnji konflikt.

Kratkoročni i dugoročni rezultati

Kroz ove četiri teme, pokrili smo sve što postoji u ljudskom bidu. Koju god temu da radite, vi u stvari radite isto - integrišete naboj tj. unutrašnje konflikte. Unutrašnji konflikti su nastali u iskustvima (prva tema), a kasnije se manifestuju kao problemi, ciljevi ili neoptimalna stanja (druga, treda i četvrta tema). U stvari, kada integrišete unutrašnje konflikte vi radite sve četiri teme odjednom: oslobađate se iskustava iz prošlosti koja vas muče ili određuju, od problema koje imate ili barijera koje vas odvajaju od ciljeva, a oslobađate se takođe i od nepoželjnih stanja u kojima se trenutno nalazite. Kratkoročno gledano, ne morate da trpite negativna stanja, bez obzira da li su vezana za događaje, probleme ili ciljeve. Dugoročno, redovnom primenom Integra Protokola, imadete sve manje negativnih stanja, problema i barijera. Osedadete se bolje a vaša sposobnost ostvarivanja ciljeva de rasti. Sve ovo rezultira poboljšanjem kvaliteta života i oslobađanjem svesti iz okova ega, što se obično zove "spiritualni razvoj". Mi iluzorno percipiramo da su identiteti naše istinsko bide, što stvara patnju. Na kraju svakog procesa praktičar doživljava sebe bez identiteta, postaje svesniji svoje istinske prirode i stiče celovitost, a zaglavljenih identiteta je sve manje. Raspoistovedivanje od identiteta rezultirade postepenim sagledavanjem sebe kao nematerijalnog i besmrtnog bida, nedeljivog od ostatka egzistencije.

Dodatak I: Podsetnik za praktičan rad

Važni koncepti -Objektivni u subjektivni problemi -Situacija i reakcija -Sadržaji svesti ili 4 elementa naboja (slika, misao, emocija, telesna senzacija) -Sva pitanja Integra Protokola postavljamo u sadašnjem vremenu -Identitet se sastoji iz tačke gledišta i cilja koji iz te tačke gledišta želimo da ostvarimo -Sadržaje svesti percipiramo odvojeno od sebe, sa identitetima smo identifikovani -Unutrašnji konflikti se sastoje od dve grupe identiteta sa suprotstavljenim ciljevima -Očekujte da de se na kraju procesa pojaviti stanje bez identiteta. Uočite to stanje (i prijavite ga ukoliko vas vodi druga osoba) -Nemojte da se držite za problem od kojeg ste krenuli -Nemojte da se držite za bilo koji sadržaj koji se na lancu javi u bilo kom trenutku -Sve što je relevantno pojavide se samo od sebe -Problemi i ciljevi su dve strane istog entiteta -Nemojte da analizirate nego usmeravanjem pažnje izazovite reakciju, sagledajte je, osetite i verbalizujte Procedura 1. Kad pomisliš (situacija) šta se dešava? 2. Dok (sadržaj) u kom si identitetu? (Kakva si ti osoba?) 3. Dok (identitet) koji cilj imaš? 4. Dok (cilj) šta se dešava? Ponavljaj 2-4 do nestanka identiteta i identifikacija. Provera rezultata: Kad pomisliš (situacija) šta se dešava? -Dodatno pitanje br. 1: Ima li još nešto u vezi sa (situacija)? -Dodatno pitanje br. 2: Šta bi ti želeo u vezi sa (situacija)?

Dodatak II: Definicije

Aktivacija: reakcija ili stanje izazvano aktiviranjem potisnutih ciljeva, odluka, identiteta i ostatka naboja koji je iz njih generisan. Dešava se kada su nesvesni ciljevi ugroženi. Aktivni identitet: onaj iz kojeg klijent percipira u sadašnjem trenutku, aktiviran usmeravanjem pažnje na neki objekat. Aktivni naboj: potisnute misli i emocije koje su trenutno aktivne. Automatizam: vidi Reaktivnost. Barijera: Kada usmerimo pažnju na neki cilj, aktiviraju se nesvesni ciljevi koji su suprotstavljeni cilju na koji smo usmerili pažnju. Nesvesni ciljevi stvaraju negativnu reakciju koju percipiramo kao barijeru koja nas razdvaja od cilja na koji smo usmerili pažnju. Bipolarna percepcija: Neistinita percepcija uzrokovana nabojem. Kada percipiramo dva stanja istog kao dve odvojene pojave, da postoje ili da mogu postojati odvojeno. Ego: ukupan zbir potisnutih misli i emocija koji čini da sebe percipiramo kao odvojenu jedinku. Ukupan zbir identiteta i naboja koji smo stvorili percipirajudi iz tačaka gledišta identiteta. Skladište svih naših problema. Instrument za postizanje Svesnosti. Fragmentacija: mnoštvo unutrašnjih konflikata. Mnoštvo suprotstavljenih identiteta ili grupa identiteta. Mnoštvo suprotstavljenih intencija. Funkcionalnost: sposobnost ostvarivanja ciljeva. Horizontalno umnožavanje identiteta: kada se zaglavljeni identitet iz jedne oblasti života aktivira u drugoj i stvori novu zaglavljenost. Identifikacija: apstraktni identitet, ono sa čim smo identifikovani na nivou bida: svest, ja, ništa, praznina, prisustvo, itd. Identitet: tačka gledišta plus cilj koji sa te tačke gledišta želimo da ostvarimo. Identitet nije sastavljen iz dva odvojena dela. Tačka gledišta je druga strana cilja - ona iz koje percipiramo cilj. Cilj možemo razumeti kao objekat a tačku gledišta kao subjekat. Jedan bez drugoga ne mogu da postoje. Inspekcija: uočiti, primetiti, sagledati neku pojavu u nesvesnom, nasuprot zaključivanju na osnovu podataka o njoj. Integracija: osvešdivanje nesvesnih ciljeva ili odluka i naboja koji iz njih proizilazi, koji integracijom gube kompulsivnu tendenciju da se ostvare. Pomirenje unutrašnjih konflikata. Rehabilitacija celovitosti bida.

Integrisanost: celovitost bida nasuprot fragmentaciji. Nepostojanje unutrašnjeg konflikta. Sposobnost da bez otpora percipiramo mogudi nepoželjni ishod situacije. Iteracija: sadržaj svesti, identitet, cilj. Jednost: izvor, destinacija i istinska priroda celokupne egzistencije. U svojoj suštini, sve što postoji je integralni deo istog. Kompulsivnost: vidi Reaktivnost. Naboj: potisnute i nesvesne misli i emocije (mentalne slike, misli, emocije i telesne senzacije). Opoziciona strana konflikta: strana unutrašnjeg konflikta koju osoba potiskuje, suprotna tekudem cilju osobe. Ciljevi opozicione strane su ugroženi i oni stvaraju negativne reakcije, stanja, probleme. Oscilacije: naizmenična identifikacija svesti sa suprotnim stranama unutrašnjeg konflikta. Pasivni naboj: potisnute misli i emocije koje su trenutno pasivne. Polariteti: dve strane iste celine. Dva stanja istog: snaga i slabost, uspeh i neuspeh, aktivnost i pasivnost. Kada se ljudska svest podeli na dve suprotnosti. Pomak: prelaz iz jednog identiteta u drugi, prelaz iz identiteta čiji je cilj poražen u drugi identitet koji rešava problemsku situaciju, prelaz sa jedne na drugu stranu unutrašnjeg konflikta. Jedna oscilacija. Poraz: kolaps namere, cilja ili odluke. Poziciona strana konflikta: strana unutrašnjeg konflikta koja dominira, sa kojom je osoba identifikovana, čije ciljeve želi da ostvari. Preuzimanje identiteta: sposobnost svesti da preuzme tačku gledišta potrebnu za ostvarivanje nekog cilja. Prisustvo: priroda ljudskog bida. Kada Bide percipira sebe iako nema identiteta i identifikacija. Problemi: reakcije i stanja koje percipiramo kao nepoželjne. Proces: postupak, definisani sled koraka ka određenom cilju. Procesor: koji vodi sebe ili drugu osobu kroz procese. Procesovanje: primena procesa na stanja i reakcije. Progresivna integracija: integracija je sagledavanje i osvešdivanje nesvesnih sadržaja svesti. Progresivna integracija je sagledavanje niza sadržaja svesti u okviru jednog procesa, vezanih za neku nepoželjnu reakcije ili stanje. Obično počinje od definicije nepoželjnog stanja i teče do praznine tj. nestanka sadržaja od kojih se sastoji nepoželjna reakcija ili stanje.

Reakcija: aktivacija naboja, stanje ili ponašanje koje je suprotno nekoj našoj svesnoj intenciji. Reakcija se aktivira kada su ugroženi nesvesni ciljevi (koji pripadaju opozicionoj strani unutrašnjeg konflikta). Reakcija ima svrhu da spreči poraz ugroženih nesvesnih ciljeva. Reaktivnost: prisilna tendencija potisnutih ciljeva ili odluka da se ostvare. Repetativnost: ponavljanje iste instrukcije u okviru jednog procesa u cilju osvešdivanja svih gradivnih elemenata tj. slojeva nepoželjne reakcije ili stanja. Samosabotaža: nesvesno sprečavanje, ometanje, podrivanje sopstvenih ciljeva. Sekundarna dobit: nesvesna korist koju imamo od psiholoških problema. Silazna faza evolucije: prva faza evolucije usmerena ka sticanju svesnosti. Standardni tok procesa: niz iteracija do stanja bez identiteta ili identifikacija. Svesna Jednost: cilj evolucije. Na početku evolucije, Bide ima Jednost ali ne može da je percipira jer nema svesnost. Na kraju silazne faze evolucije, Bide stiče svesnost ali opet ne može da percipira Jednost, jer sada percipira ego. Na kraju uzlazne faze evolucije, kada se integrišu identiteti i razgradi ego, Bide ulazi u stanje Svesne Jednosti i prvi put ima oba, i Jednost i svesnost. Svesnost: svojstvo svesti. Rezultat evolucije. Svesnost je individualna nasuprot svesti koja je deo Jednosti. Svest: priroda ljudskog bida. Integralni deo Jednosti. Tačka gledišta: tačka iz koje percipiramo. Unutrašnji konflikt: dve suprotstavljene intencije. Dva identiteta sa suprotstavljenim ciljevima. Dve grupe identiteta sa suprotstavljenim ciljevima. Intencija i kontraintencija nisu po pravilu jedna pozitivna a druga negativna, mada to mogu da budu. One su dve suprotstavljene intencije. Upravljanje pažnjom: usmeravanje pažnje klijenta u cilju izazivanja reakcije tj. naboja relevantnog za problem na koji primenjujemo proces. Uzlazna faza evolucije: druga faza evolucije, usmerena ka sticanju Svesne Jednosti. Vertikalno umnožavanje identiteta: stvaranje novih identiteta na obe strane jednog unutrašnjeg konflikta. Zaglavljenost: nemogudnost preuzimanja tačke gledišta potrebne za ostvarivanje nekog cilja. Nastaje usled unutrašnjeg konflikta.

Literatura

David Bohm, "Wholeness and the Implicate Order" Filip Mihajlovid, "Quick Goals", materijali sa seminara Filip Mihajlovid, "Spiritual Option" Ivana Tomanovid, "Pozitiv", materijali sa seminara Mike Goldstein, "Idenics, An Alternative To Therapy" Vladimir Stojakovid, "Spiritualna Tehnologija: Put u sebe" Živorad Mihajlovid Slavinski, "Aspektika, Gnoza Četvrte Dimenzije" Živorad Mihajlovid Slavinski, "Integralni Ekskalibur, Novi Putevi" Živorad Mihajlovid Slavinski, "Intenziv Gnoze sa Alternativnom Tehnikom" Živorad Mihajlovid Slavinski, "Izlazak iz Matriksa, Staze Oslobođenja" Živorad Mihajlovid Slavinski, "PEAT, Novi Putevi" Živorad Mihajlovid Slavinski, "Povratak jednosti" Živorad Mihajlovid Slavinski, "Transcendent"

SEMINARI I SEANSE INTEGRA PROTOKOLA www.vladimir-stojakovic.com [email protected] +381 65 3582 195

OD ISTOG AUTORA

SPIRITUALNA TEHNOLOGIJA: PUT U SEBE

Prosvetljenje, Jednost... da li su dostupni svakome? Pisac ove iskrene i inspirativne knjige, Vladimir Stojakovid, uspeo je da u kratkom periodu ostvari dramatičan spiritualni napredak, koristedi Spiritualnu Tehnologiju. Spiritualna Tehnologija je revolucionarna grupa metoda koja ima za cilj eliminaciju psiholoških problema i ubrzani spiritualni razvoj. Stvaralac Spiritualne Tehnologije, Živorad Mihajlovid Slavinski, preokrenuo je spiritualni razvoj, često mučnu i jalovu disciplinu, u avanturu koja pruža zadovoljstvo i ne zahteva napor. "SPIRITUALNA TEHNOLOGIJA: PUT U SEBE" je autentično i interesantno delo, zasnovano na ličnom iskustvu, koje se čita kao roman. Jasnim jezikom, knjiga opisuje mnoga izuzetna iskustva i različite fenomene, pojašnjava spiritualne koncepte i viša evolutivna stanja, daje prikaz najznačajnijih metoda Spiritualne Tehnologije i još mnogo toga. I najvažnije, "SPIRITUALNA TEHNOLOGIJA: PUT U SEBE" pokazuje da je vreme "spiritualno privilegovanih" iza nas i da je istinski spiritualni razvoj sada dostupan svakome.

Ž. M. Slavinski o knjizi SPIRITUALNA TEHNOLOGIJA: PUT U SEBE

"Zadovoljstvo mi je da obavestim članove našeg foruma da je posle dužeg čekanja, Vladimirova knjiga "SPIRITUALNA TEHNOLOGIJA: PUT U SEBE" konačno spremna, istovremeno na srpskom i engleskom jeziku. Počinjem ovu prezentaciju sa određenom dozom oklevanja. Vladimir je opisao celu svoju Spiritualnu avanturu u svetlu mojih sistema Spiritualne Tehnologije, pominjudi moje ime vrlo često, tako da mi je na trenutke izgledalo kao da čitam pladeni oglas za svoje sisteme. Međutim, možda tako treba da bude – on je praktično primenio moju metodologiju, tako da je knjiga rekapitulacija mog životnog dela.

Drugi razlog mog oklevanja proizilazi iz nelagodne situaciju kada čitate knjigu prijatelja. Ponekada mu morate redi, "Tvoja knjiga je dobra, ali…" Sa Vladimirovom knjigom to nisam morao da radim. Knjiga je jako dobra, u stvari odlična – iskrena, dobro napisana, veoma interesantna i koristan izvor dragocenih informacija. Njegova životna priča je dirljiva, primeri su dobro izabrani, a metafore sveže i originalne. U njoj možete nadi neke elemente kojih nema nigde više – na primer, njegovo iskustvo sa materijalizovanom ego masom, koju je mogao da vidi i oseti. Možda de u bududnosti drugi praktičari takođe modi da prijave ovo iskustvo, ukoliko urade ogroman broj procesa, kao što je Vladimir uradio. Ukratko, Vladimirova knjiga "SPIRITUALNA TEHNOLOGIJA: PUT U SEBE" čita se istovremeno kao uzbudljivi roman i fascinantni priručnik, zlatni izvor informacija. Sredno, Vladimire. Živorad

Sadržaj knjige SPIRITUALNA TEHNOLOGIJA: PUT U SEBE

UVOD SPIRITUALNI RAZVOJ I REŠAVANJE PROBLEMA TRENUTAK ČISTOG BIDA Istinsko Bide, kakvo zaista jeste Novi susreti izvan vremena i prostora PROŠLI ŽIVOTI, KOSMIČKE AVANTURE SVESTI Aspektika i prošli životi Moji zaključci Glavne dobrobiti Memento PITANJE KOJE JE STVORILO UNIVERZUM Intenziv Prosvetljenja Intenziv Gnoze Alternativna Tehnika

Stabilna svest o sebi Individualni Gnostički Intenziv PUT U SEBE Crna nod duše Nova igra Nulta tačka Priroda svega Tačka bez povratka Putem četvrte dimenzije Prelazak ambisa Iza Plerome Mislilac lično Izvor mog univerzuma Mehanika ega OD DISONANCE GOMILE DO HARMONIJE JEDNOG Kratak prikaz Aspektike Trenutno stanje ljudskog bida Pogled u bolju bududnost Poslednji aspekt PORTALI U JEDNOST Duboki PEAT i Primordijalni Polariteti DP4 i spiritualni inženjering Unifikacioni Proces i slamanje vremena SPIRITUALNI RAZVOJ I OSTVARIVANJE CILJEVA SPIRITUALNI RAZVOJ I NOVO DOBA DODATAK I: Kompletna bibliografija Ž. M. Slavinskog, zaključno sa aprilom 2012. DODATAK II: Kompletna lista sistema Ž. M. Slavinskog, zaključno sa aprilom 2012.