Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini

ALFA UNIVERZITET FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: Medjunarodno trgovinsko poslovanje Instrumenti placanja u spoljnjoj trgovini

Profesor: Dr. Slobodan Živković

Student: Arsić Igor 146/08 Boris Komlenović 203/08 Ristić Srdjan 141/08

Beograd, Januar 2012

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini Sadržaj SISTEM PLAĆANJA U RAZMENI SA INOSTRANSTVOM..............................................4 PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM...................................................................7 INSTRUMENTI MEĐUNARODNOG PLATNOG PROMETA...........................................8 MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV.........................................................9 Pojam i funkcije međunarodnog dokumentarnog akreditiva..............................9 Prava i obaveze učesnika u međunarodnom dokumentarnom akreditivu.......11 Vrste međunarodnog dokumentarnog akreditiva.............................................12 Osnovna dokumentaciona osnova za realizaciju dokumentarnog akreditiva. . .14 Ostala akreditivna dokumenta..........................................................................17 STANDBAY AKREDITIVI.........................................................................................17 AKREDITIVI SA ODLOŽENIM PLAĆANJEM..............................................................18 DOKUMENTARNI AKREDITIV I IZVOZNIK...............................................................18 DOKUMENTARNI AKREDITIV I UVOZNIK...............................................................19 MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI INKASO............................................................19 Pojam međunarodne dokumentarne naplate...................................................19 MEĐUNARODNA BANKARSKA DOZNAKA..............................................................20 Vrste bankarskih doznaka................................................................................21 MEĐUNARODNA MENICA.....................................................................................21 MEĐUNARODNI ČEK.............................................................................................22 BANKARSKA GARANCIJA.......................................................................................22 KREDITNO PISMO.................................................................................................24 Karakteristike kreditnog pisma.........................................................................24 Vrste kreditnog pisma......................................................................................25 KREDITNA KARTA.................................................................................................25 Karakteristike kreditne karte............................................................................25 Podela kreditnih karate....................................................................................25 Postoje dva tipa kreditnih karti:...........................................................................25 Subjekti kreditne karte.....................................................................................27 ZAKLJUČAK...........................................................................................................28 Literatura:............................................................................................................29

Literatura: UVOD

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini

Pod međunarodnim platnim prometom se podrazumevaju svi oblici plaćanja van teritorije jedne države. Neposredni ućesnici u međunarodnim plaćanjima su banke, kao moćne finansijske institucije. Radi se uglavnom o dobro kapitalizovanim bonitetnim bankama koje uživaju visok kredibilitet i fiksno izvršavaju preuzete obaveze. Predmet Međunarodnog platnog prometa su transveri finansijskih sredstava iz jadne zemlje u drugu po raznim osnovama, kao npr. Plaćanje za izvršeni uvoz, naplate za izvršeni izvoz, doznake stranih lica zaposlenih u nekoj zemlji, transveri na osnovu kreditnih aranžmana, pokloni pomoć, kao i kao i finansijski transveri po nerobnim osnovama.Ove transakcije se većim delom obavljaju na bezgotovinski način, a manji deo u efektivnom novcu. Neki smatraju da je područje međunarodnog platnog prometa suženo u odnosu na područje koje ima unutrađnji platni promet. Razlog ovakvom shvatanju leži u postojanju kontrole obavljanja poslova platnog prometa u međunarodnim okvirima. To znači da se izvršenje Međunarodnog platnog prometa odvija u posebnim sistemskim i organizacionim uslovima. Obavljanje i realizovanje specifičnog međunarodnog platnog prometa potpomognuto je od strane instrumenata plaćanja i obezbeđenja plaćanja. Insrumenti plaćanja kao i obezbeđenje istog koje banke koriste radi bržeg, efikasnijeg i sigurnijeg poslovanja rezultat su uglavnom bankarske i komercijalne prakse i običaja koje se neguju u poslovnom svetu. Posmatrajući ih tokom vremena primetna je tendencija, njihovih usavršavanja i razvoja mada je primetan i konflikt između pojedinih instrumenata. Naime,dolazi do razvoja jednih i smanjivanja upotreba drujih tj. razvoj jednih potiskuje neke druge instrumente.

SISTEM PLAĆANJA U RAZMENI SA INOSTRANSTVOM Mesto plaćanja u ekonomskim odnosima sa inostranstvom

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini

Odnos međunarodnih trgovinskih i finansijskih transakcija na jednoj strani i naćina međunarodnih plaćanja na drugoj, javlja se kao odnos sadržine i oblika. Međunarodna plaćanja javljaju se, dakle, kao prateći međunarodni ekonomski odnos prema međunarodnoj trgovini i međunarodnom kretanju kapitala kao osnovnim odnosima. Svrha međunarodnih plaćanja je upravo realizacija međunarodnih trgovinskih i autonomnih finansijskih transakcija.

Oblici međunarodnih plaćanja Problem međunarodnih plaćanja star je koliko i međunarodna razmena. U novije doba on se sveo na izbor između multilateralizma i bilateralizma. Prvi je odneo prevagu i u teoriji i u praksi. Drugi uvek ostaje kao njegova moguća zamena ili bar dopuna. Multilateralizam Multilateralizam u međunarodnim plaćanjima sinonim je za konvertibilni način plaćanja. Naziv potiče otuda što se saldo u razmeni sa jednom zemljom može koristiti multilateralno, to jest može se koristiti za plaćanja u razmeni sa svim zemljama. To je osnovna prednost multilateralizma. Druga prednost je što zemlja koja raspolaže konvertibilnim sredstvima može da prilagođava uvoz domaćoj tražnji. Nije vezana robnim listama, jer ne mora da ima uravnoteženu razmenu sa svim zemljama istovremeno. Suficitom u razmeni s jednom zemljom može da pokrije deficit u razmeni sa svakom drugom zemljom. Treće, multilateralizam izlaže domaću privredu konkurenciji spolja, pa je prinuđuje da stalno povisuje stepen sopstvene konkurentnosti na svetskom tržištu. Jedino ograničenje multilateralizma je oskudica u konvertibilnim sredstvima plaćanja.

Bilateralizam Bilateralizam obuhvata načine plaćanja u kojima se saldo u razmeni između dveju zemalja može koristiti samo bilateralno, to jest u razmeni između dve zemlje između kojih je i nastao. Suficit ostvaren u razmeni između dve zemlje ne može se koristiti za pokrivanje salda u razmeni ni sa jednom trećom zemljom. Stoga bilateralizam pretpostavlja uravnoteženost razmene sa svakom zemljom sa kojom se on koristi. Ta uravnoteženost znači štednju deviza, jer se razmena odvija bez posredovanja bilo koje valute, sem kao obračunskog sredstva. Glavni oblici bilateralizma su kliring i trampa. Kliring može biti bilateralni i multilateralni. Bilateralni kliring može biti zvanični i privatni. Multilateralni kliring ima oblik platne unije. Zvanični bilateralni kliring Zvanični bilateralni kliring se ugovara međudržavnim platnim sporazumom, te se stoga i naziva zvaničnim. Platnim sporazumima se uređuju, pre svega, sledeća pitanja: obračunska valuta, visina manipulativnih kredita ( swing credit), način izravnavanja salda, rok važenja sporazuma. U klirinškom načinu plaćanja to je bitno, jer kliring znači prebijanje

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini (clearing-čišćenje) potraživanja i dugovanja. Saldo se izravnava na kraju godine. Izravnjavanje se vrši na jedan od sledećih načina: dodatnim isporukama robe i usluga ili konvertibilnim valutama. Zemlje između kojih se vrši klirinško plaćanje mogu poslovati i sa trećim zemljama uz konvertibilno plaćanje. Ima mnogo prigovora klirinškom načinu plaćanja. Glavni su: 1. On izoluje privredu zemlje koja ga primenjuje od kretanja u svetskoj privredi. Zemlje koje koriste ovaj način plaćanja nisu prinuđene da prate kretanje proizvodnosti i rentabilnosti na svetskom tržištu. Zbog toga nivo cena u ovim zemljama ne prati nivo cena na svetskom tržištu. 2. Valute zemalja koje primenjuju klirinški način plaćanja obično su precenjene. Zato im izvoz postaje manje konkurentan. Ali, klirinški način plaćanja ima dobrih strana zbog kojih je široko korišćen u međunarodnoj trgovini. Neke od njih su: 1. Kliring omogućava odvijanje trgovine između zemalja koje oskudevaju u konvertibilnim sredstvima plaćanja; 2. Budući da je «državni posao», klirinški način plaćanja pruža više izvesnosti u vremenima poremećaja u konjukturi svetske privrede. Engleski ekonomista Čemberlen ilustrovao je odnos između bilateralizma i multilateralizma sledećim poređenjem: prvi je uporedio sa sigurnosnim stepenicama, a drugi sa modernim liftom. Lift je brz i udoban, a sigurnosne stepenice uske i strme. Međutim, stepenice su uvek sugurne dok lift nije. Kako međunarodni monetarni fond zabranjuje klirinški način plaćanja, zemljama koje oskudevaju u konvertibilnim sredstvima plaćanja preostaje da se oslanjaju na druge oblike nekonvertibilnih plaćanja. Privatni kliring Privatni kliring se ne uvodi međudržavnim sporazumom nego jednostranom odlukom jedne zemlje. Zato se i zove privatni. Ovde se ne ugovara obračunska valuta niti devizni kurs po kojem se prebijanje vrši, niti ima posredovanja centralne banke. Plaćanje se vrši preko domaće devizne berze. Svoje potraživanje u stranoj valuti stečeno, prodajom robe i usluga u inostranstvu, domaći izvoznik prodaje domaćem uvozniku robe ili usluga iz iste strane zemlje na domaćoj deviznoj berzi. Pomoću kupljenog potraživanja izvoznika uvoznik plaća robu ili usluge koje je u njoj kupio. Prodaja potraživanja na domaćoj deviznoj berzi vrši se po tržišnom deviznom kursu, to jest po kursu koji, prema ponudi i tražnji, ugovore domaći izvoznik i domaći uvoznik. Zbog toga je on blizak konvertibilnom načinu plaćanja. No, ni u privatnom kliringu saldo ne može da se koristi multilateralno nego samo bilateralno. Kvazikonvertibilni naćin plaćanja Kvazikonvertibilni način plaćanja je prikriveni kliring. Pravno, u platnom sporazumu između dve zemlje ugovara se konvertibilni način plaćanja. Ali kako obe zemlje oskudevaju

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini u konvertibilnim sredstvima plaćanja, izvoz i uvoz se bilansiraju na godišnjem nivou. Saldo se pokriva na kraju godine u konvertibilnim valutama. Plaćanje se odvija uz posredovanje komercijalnim banaka dveju zemalja, koje odobravaju manipulativne kredite jedna drugoj. Nema posredovanja centralnih banaka. U stvari, plaćanje se vrši razmenom dokumenata a saldo se izravnava dodatnim isporukama robe i usluga. Platna unija Platna unija je multilateralni oblik kliringa u međusobnim plaćanjima zemalja članica. Prednost platne unije u odnosu na bilateralni kliring je u tome što svakoj članici omogućava da suficit u razmeni sa jednom članicom koristi za poravnanje salda sa svakom drugom članicom unije. Ovaj oblik plaćanja pokazao se vrlo uspešnim u Zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata u vidu Evropske platne unije. Glavni elementi Evropske platne unije bili su: a) Obaveznost opšte multilaterarne kompenzacije među članicama Unije; b) Automatsko odobravanje kredita za poravnanje salda, koje su članice davale jedna drugoj; c) Koordinacija: deficitne i suficitne zemlje su obavezivane da izravnavaju svoja Trampa Trampa, odnosno kontratrgovina se primenjuje tamo gde bez nje ne bi bilo razmene. Ona je važan činilac međunarodne razmene, uprkos optužbama da je skupa, neefikasna i razorna anomalija u svetskoj trgovini. Kontratrgovini pribegavaju sve zemlje. Oko trećine ukupne vrednosti svetske trgovine odvija se putem trampe. Glavni razlozi uspona trampe su: oskudica u konvertibilnim sredstvima, zaobilaženje protekcionizma, osvajanje novih tržišta. Ali, trampa nigde nije kandidat za glavni način plaćanja. Trampa je lošije rešenje od svih vrsta kliringa zbog niza ograničenja, kao što su: a) Svi oblici trampe spadaju u vezanu trgovinu. Zato je kupovina uz trampu redovno skuplja nego uz posredovanje novca; b) Trampa se ne uređuje međunarodnim ugovorom, pa se poslovi zaključuju ad hoc. Zato učesnicima privređivanja ne obezbeđuje ni minimum izvesnosti; Najzad, kao u svim oblicima trampe sem proste, plaćanje se delimično vrši u konvertibilnoj valuti. Za zadužene zemlje to je nepovoljno.

PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM Platni promet sa inostranstvom obuhvata sva plaćanja i naplate u inostranstvu koje se obavljaju posredstvom banaka, odnosno podrazumeva sve oblike plaćanja van teritorija jedne države. Predmet međunarodnog platnog prometa su transferi finansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu po raznim osnovama.Poslovni odnosi između domaćih i inostranih partnera se javljaju po osnovu robnih i nerobnih finansijskih odnosa u ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini Robni osnov međunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa karakteriše izvoz robe na inostrano tržište i uvoz robe sa inostranog tržišta. Nerobni osnov međunarodnih ekonomskih finansijskih odnosa na izvoznoj strani, odnosno u delu naplate potraživanja, odnosi se na: ➢ obavljanje raznih usluga (saobraćaja i veza, osiguravajućih organizacija i banaka), ➢ troškova putovanja i boravka službenih i privatnih lica u inostranstvu, ➢ poklone, nasleđa i prihode od imovine u inostranstvu, ➢ prava iz inostranstva (autorska prava, patenti, licence) i sl. Obrnuta je situacija kada je reč o uvoznoj strani, odnosno korišćenju stranih usluga i isplati obaveza u vezi sa tim. Robni i nerobni osnovi međunarodnih finansijskih odnosa direktno utiču na finansijsku situaciju i platnobilansni položaj dotične zemlje. U momentu naplate potraživanja od inostranih dužnika ostvaruje se priliv deviznih sredstava odnosno plaćanja u dotičnoj zemlji, dok se u momentu isplate obaveza inostranim poveriocima ostvaruje odliv deviznih sredstava plaćanja. Zbog pitanja dovoljnog obezbeđenja deviznih rezervi, težnja svake zemlje jeste da uskladi obaveze i potraživanja koji proizilaze iz ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Međunarodni platni promet ima i svoje posebne karakteristike po kojima se razlikuje od unutrašnjeg platnog prometa. Ta obeležje jesu: ➢ prostorna udaljenost korisnika i nalogodavca u međunarodnom platnom prometu, ➢ obavljanje međunarodnog platnog prometa uz posredovanje domaćih i inostranih banaka, ➢ razlike između domaćih i stranih zakonskih akata kojima se bliže reguliše način međunarodnog plaćanja, ➢ primena, u okviru međunarodnog platnog prometa, različitih novčanih jedinica i slično. Prema Zakonu o deviznom poslovanju, plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši se slobodno, u skladu sa ovim zakonom. Plaćanja i prenosi po osnovu tekućih poslova obuhvataju, bez ograničenja: 1. plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekućim poslovima sa inostranstvom u smislu zakona koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje; 2. plaćanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite; 3. povraćaj sredstava uloženih u investicije, kao i prenos u inostranstvo i unos dobiti po osnovu direktnih investicija; 4. prenose u korist fizičkih lica po osnovu: penzija, invalidnina i ostalih socijalnih primanja, prenose po osnovu poreza i taksi, međudržavne saradnje, likvidiranih šteta po osnovu ugovora o osiguranju, prenose po osnovu pravosnažnih i izvršnih odluka, prenose po osnovu dobitaka u igrama na sreću, naknada za koncesije, članarina i kazni (penala) i druge prenose po osnovu iznosa troškova potrebnih za izdržavanja porodice. Rezident sredstva plaćanja po osnovu izvoza robe ili usluge, unosi u Republiku u roku od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana vršenja usluge. Posao izvoza robe ili usluge sa ugovorenim rokom naplate dužim od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršenja usluge, kao i posao izvoza robe ili usluge koji nije naplaćen u roku od 180 dana, smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom. Narodna banka Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija propisuje uslove i način evidentiranja ovih poslova. Rezident unapred plaćenu robu ili uslugu uvozi u Republiku u roku od 180 dana od dana izvršenog plaćanja robe ili usluge.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini Rezident koji ne uveze robu ili uslugu u roku od 180 dana vrši povraćaj unapred plaćenog iznosa odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana isteka roka. Posao uvoza unapred plaćene robe ili usluge sa ugovorenim rokom uvoza dužim od 180 dana od dana izvršenog plaćanja, smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom. I u ovom slučaju Narodna banka Srbije propisuje uslove i načine evidentiranja poslova. Pravno lice može realizovan posao izvoza robe i usluga izuzetno naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga samo pod uslovima i na način koji propiše Vlada. Banke i ostali rezidenti osim fizičkih lica mogu kupovati i prodavati, odnosno platiti i naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata. Ovi poslovi se mogu vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu. Banke su dužne da o ovakvim poslovima izveste Narodnu banku Srbije na način i u rokovima koje ona propiše.Vlada propisuje rezidentima bliže uslove, način obavljanja i izveštavanja Deviznog inspektorata o ovim poslovima. Za razliku od rezidenata, nerezidenti mogu kupovati potraživanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova samo pod uslovima i na način koji propiše Vlada. Rezident ne može izvršiti naplatu, plaćanje ili izdati nalog za plaćanje, odnosno izvršiti prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave. Rezident o dobiti koju ostvari obavljenjem privredne delatnosti u inostranstvu izveštava Devizni inspektorat.1

INSTRUMENTI MEĐUNARODNOG PLATNOG PROMETA Uporedo sa porastom i razvojem međunarodne trgovine i jačanjem njenog uticaja na privredne tokove kako razvijenih zemalja, tako i zemalja u razvoju, pokazalo se da je potrebno unaprediti sistem plaćanja, unificirati instrumente platnog prometa i jednoobrazno tumačiti pravne odnove njihovog izdavanja. Problem instrumenata platnog prometa u sistemu međunarodnih plaćanja javio se kada je trgovina izgubila značaj lokalne, pa i nacionalne razmene dobara i počela da istupa na nacionalna tržišta. U situaciji kada se kupac i prodavac nisu neposrednos susretali, kada se zaključivanje kupoprodajnog ugovora, otpremanje robe i plaćanje robe više nije prostorno ni vremenski poklapalo, međunarodna trgovina je počela da dobija nove oblike, koji su se sve više usavršavali; sa tim procesom su počeli da se razvijaju i usavršavaju instrumenti plaćanja. Time se nametnula potreba da se koriste najadekvatnije forme plaćanja koje učesnicima u međunarodnoj razmeni pružaju optimalnu garanciju za zaštitu interesa i omogućavaju najbržu naplatu potraživanja. Radi nesmetanog odijanja međunarodnog platnog prometa koriste se sledeći instrumenti plaćanja i obezbeđenja plaćanja: • međunarodni dokumentarni akreditivi • međunarodni dokumentarni inkaso • međunarodna bankarska doznaka • međunarodno kreditno pismo • međunarodne kreditne karte • međunarodna menica • međunarodni ček i • bankarska garancija. 1 Zakon o deviznom poslovanju

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

Pojam i funkcije međunarodnog dokumentarnog akreditiva2 Akreditiv je bankarski posao kod kojeg se jedna banka obavezuje prema određenom transaktoru da mu isplati određen iznos novca ili akceptira menicu, uz ispunjenje određenih uslova. Dokumentarni akreditiv se javlja kao instrument robnog i platnog prometa, kojim se realizuje oko 80% međunarodne trgovine. U širem smislu međunarodni dokumentarni akreditiv ima značenje ugovora, koji omogućuje banci, koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta, da preuzme obavezu isplate korisniku akreditiva, ili da ovlasti neku drugu banku da izvrši plaćanje uz podnošenje ugovorenih pisanih dokumenata. U užem smislu međunarodni dokumentarni akreditiv označava pravni osnov koji nastaje između akreditivne banke i korisnika akreditiva. Pravni osnov za nastanjanje dokumentarnog akreditiv nalazi se u kupoprodajnom ugovoru, ili ugovoru o izvođenju investicionih radova, zaključenog između komitenta banke i njegovog stranog partnera. Zaključenjem ovog ugovora precizira se akreditivna klauzula kojom se dužnik – kupac ili naručilac obavezuje da će kod banke u korist trećeg lica koje kao poverilac koristi akreditiv pod određenim uslovima. Akreditivni posao je s aspekta banke neutralni posao, koji se evidentira u vanbilansnoj evidenciji. Međunarodni dokumentarni akreditiv se javlja u: • • •

funkciji plaćanja obezbeđenja plaćanja i u funkciji finansiranja.

Kada je u funkciji obezbeđenja plaćanja međunarodni dokumentarni akreditiv štiti interese i dužnika (nalogodavca) i poverioca (korisnika). Na primer, kupac kao dužnik je obezbeđen od mogućnosti da prodavac naplati ugovoreni iznos pre nego što podnetim dokumentima ne dokaže da je otpremio rob, dok prodavac kap poverilac ima sigurnost da će odmah nakon otpreme robe naplatiti ugovoreni iznos. Osim funkcije plaćanja i obezbeđenja plaćanja međunarnodni dokumentarni akreditiv može biti i u funkciji finansiranja. Ova funkcija se najčešće realizuje naplatom akreditiva sa odloženim plaćanjem, što omogućuje akreditivna banka garantujući plaćanje u nekom budućem periodu. Iz navedene analize proizilazi da u akreditivnom poslu učestvuje najmanje tri transaktora (Slika 1.): • • •

nalogodavac (dužnik) akreditivna banka korisnik akreditiva (poverilac)

2 Živković dr Aleksandar, Stanić dr Rade, Krstić dr Borko, Bankarsko poslovanje i platni promet, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. godine.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini

Kupac-uvoznik

Transfer robe

Prodavac-izvoznik

Akreditivna banka Banka-uvoznik

Slika 1. Učesnici u akreditivnom poslu Kupac robe lili korisnik usluga javlja se kao nalogodavac koji daje nalog banci za otvaranje akreditiva. Akreditivna banka se javlja kao komisionar koji na osnovu naloga svog komitenta otvara akreditiv u svoje ime, za račun komitenta, a u korist korisnika akreditiva. Kao korisnik akreditiva javlja se prodavaac robe ili izvršilac usluge u čiju korist se otvara akreditiv. Pored navedenih transaktora u akreditivnom poslu mogu se pojaviti i druge banke (posredničke), čija je uloga nezaobilazna ukoliko se korisnik akreditiva nalazi u nekom drugom mestu, pri čemu banke mogu biti locirane u zemlji nalogodavca, korisnika ili u trećoj zemlji. Shodno svojoj funkciji ove ostale banke mogu biti: •

avizirajuća banka koja obaveštava korisnika akreditiva da je akreditiv otvoren u njegovu korist, uz preciziranje uslova, ali bez ikakavih obaveza prema korisniku akreditiva

•

potvrđujuća banka je u stvari avizirajuća banka koja prihvata samostalnu obavezu da korisniku akreditiva omogući korišćenje akreditivnog iznnosa

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini •

isplatna banka ima ovlašćenje akreditivne banke da kao njen agent isplati akreditvni iznos, uz prethodni prijem i proveru pristiglih dokumenata

•

negocirajuća banka ima ovlašćenje akreditivne banke da otkupi akreditivne menice. Ovlašćenje može biti posebno, kada je samo jedna banka ovlašćena za negociranje, ili može biti opšte, kada se kao negocirajuća banka može javiti bilo koja banka. Prestanak međunarodnog dokumentarnog akreditiva

Regularan način za prestanak međunarodnog dokumentranog akreditiva je kada se korisniku isplati akreditivni iznos. Zatim akreditiv prestaje sa protekom ugvorenog roka, što je predviđeno u samom akreditivu. Prevremeno gašenje akreditiva može biti predviđeno od strane nalogodavca u tačno određenim situacijama. Prava i obaveze učesnika u međunarodnom dokumentarnom akreditivu Pri analizi funkcionisanja dokumentarnog akreditiva relevantni su sledeći odnosi: • • • •

odnos između nalogodavca i akreditivne banke odnos nalogodavca i korisnika akreditva odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva odnos korespodentne banke i korisnika akreditva

Odnos između nalogodavca i akreditivne banke zasniva se ugovorom o otvaranju akreditiva. Karakteristično je da akreditivna banka nalog za otvaranje akreditiva prihvata prećutno, tj. ne daje eksplicitnu saglasnost. Jedino u slučaju da nije spremna da ga prihvati, banka je dužna da o tome "bez odlaganja obavesti nalogodavca", da bi se otklonili budući nesporazumi. Nalog o otvaranju akreditiva sadrži: naziv i adresu korisnika akreditiva, vrstu akreditiva, akreditivni iznos i valutu koja treba da bude isplaćena, vrstu, količinu i kvalitet robe, podatke o transportu robe, modalitete isporuke, podatke o dokumentima, važenje akreditiva itd. Kada se radi o međusobnim obavezama, nalogodavac plaća banci proviziju i nadoknađuje troškove za izvršene usluge i preuzeti rizik, dok je obaveza akreditivne banke da isplati korisniku novčani iznos na koji akreditiv glasi. Zasnivanje ugovornog odnosa između nalogodavca i korisnika akreditiva je osnov za otvaranje akreditiva, koji je sredstvo za ispunjenje novčane obaveze dužnika. Međunarodnim dokumentarnim akreditivom se ispunjavaju međusobno recipročne obaveze nalogodavca i korisnika. Preko akreditiva se reflektuje paralelnost i međusobna uslovljenost robnog i novčanog prometa. Pravna povezanost akreditivne obaveze i akreditivnih dokumenata nalazi se u osnovi odnosa između akreditivne banke i korisnika akreditiva. Naime, izvršenje akreditivne obaveze zavisi od prezentacije akreditivnih dokumenata kao i od ispunjenja ostalih uslova predviđenih u akreditivu. Ukoliko korisnik akreditiva ne prezentira potrebna dokumenta u predviđenom roku, akreditivna banka nije obavezna da izvrši isplatu (honorisanje takvih dokumenata). Korisnik akreditiva ne mora da zna šta su akreditivna banka i nalogodavac međusobno ugovorili. Za korisnika ja jedino bitno ono što je sadržano u obaveštenju akreditivne banke o otvaranju akreditiva. Shodno tome, korisnik akreditiva može zehtevati da se i prinudnim putem naplati od akreditivne banke, bez prethodnog obraćanja nalogodavcu.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini To znači da je obaveza akreditivne banke prema korisniku bezuslovna, tj. samostalna, neposredna i solidarna. S obzirom da akreditivna banka nastupa u svoje ime, a za račun nalogodavca, tj. kao njegov komisionar, ona ima pravo da se za isplaćeni iznos regresira od nalogodavca. Odnos korespodentne banke i korisnika akreditva Ukoliko se osim akreditivna banke uključi još neka banka ona ima status korespodentne banke. Moguće su različite situacije između korespodentne banke i korisnika akreditiva. Na primer, akreditivna banka može stupiti u kontakt sa korespodentskom bankom koja se nalazi u zemlji korisnika i da je ovalsti da izrši notifikaciju akreditivnog pisma korisniku, Korespodentska banka je u poziciji da akreditivno pismo potvrdi ili ne. Ako korespodentna banka potvrdi, odnosno konformira akreditivno pismo, ona tada ulazi u akreditivni posao kao solidarni dužnik prema korisniku akreditiva. shodno tome, u odnosu na akreditivnu banku konformirajuća banka istupa kao komisionar prema korisniku akreditiva. Korisnik akreditiva može da se za isplatu akreditiva obrati bilo kojoj banci po izboru. Za razliku od toga, avizirajuća banka se ne nalazi ni u kakvom neposrednom odnosu sa korisnikom akreditiva, jer je ona faktički posrednik obaveštenja o otvaranju akreditiva. Avizirajuća banka je u odnosu na korisnika akreditiva zastupnik akreditivna banke. Vrste međunarodnog dokumentarnog akreditiva Nostro akreditive (odlazeći) otvara domaći uvoznik u korist stranog izvoznika. Loro akreditive (dolazeći) otvara strani kupac u korist domaćeg izvoznika. Kod neopozivog akreditiva postoji čvrsta obaveza banke (neopoziva) prema korisniku akreditiva. Kod ove vrste akreditiva obaveza akreditivne banke prema korisniku je samostalna i ne može se menjati niti opozvati bez pristanaka svih učesnika. Za razliku od neopozivog, opozivi akreditiv daje mogućnost akreditivnoj banci da u svakom trenutku shodno svojim interesima izmeni ili poništi akreditiv, bez obaveze prethodnog obaveštavanja korisnika. Opozivi akreditiv ne pruža zaštitu korisniku, zbog čega se retko koristi, jedino u slučaju partnera koji se dobro poznaju i imaju međusobno poverenje. Potvrđeni dokumentarni akreditiv postoji u slučaju da avizirajuća banka potvrđuje neopozivi dokumentarni akreditiv koji je otvorila akreditivna banka. Onog trenutka kada je konfirmirajuća banka potvdila akreditiv, ona preuzima čvrstu, neposrednu i samostalnu obavezu prema korisniku akreditiva. U ovom slučaju su akreditivna banka i konfirmirajuća banka solidarno odgovorne za isplatu obaveze nalogodavca prema korisniku. Kod nepotvrđenog akreditiva korespodentska banka ima obavezu samo da obavesti korisnika da je akreditiv otvoren. U slučaju prenosivog akreditiva korisnik ima pravo da banci koja treba da izvrši isplatu ili akceptiranje izda uputstvo da akreditiv u celosti ili delimično prenese na drugog korisnika. Ukoliko nije naznačeno da se radi o prenosivom, u pitanju je neprenosivi akreditiv. U slučaju da se akreditivni iznodi mogu naplaćivatu u većem broju tranši, uporedo sa realizacijom izvoza, radi se o deljivom akreditivu. To je mogućće u slučaju da u akreditivu nije drugačije određeno, što omogućuje izvozniku da parcijalno realizuje ugovor. Da ne bi

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini bilo zabune u realizaciji ugovora, potrebno je da korisnik akreditiva insistira da se eksplicitno predvidi delimično korišćenje akreditiva. Akreditiv je domiciliran u zemlji u slučaju da je mesto plaćanja u zemlji banke domaćeg uvoznika ili izvoznika. Pri tome, domicil je mesto plaćanja u kojem korisnik akreditiva ima pravo da prezentira dokumenta ovlašćenoj banci za prijem dokumenata i da od nje očekuje njihovo honorisanje. U slučaju da je ugovoreno honorisanje akreditiva kod banke, u zemlji stranog izvoznika ili uvoznika, ili u nekoj trećoj zemlji, takav akreditiv je s aspekta domaćeg uvoznika ili izvoznika domiciliran u inostranstvo. Osnovno obeležje rotativnog ili revolving akreditiva je u tome što se posle izvesnog vremena akreditivni iznos vraća na prvobitni iznos i tako naizmenično dok se ne dostigne utvrđeni maksimum, čija je visina utvrđena određenom sumom ili brojem obnavljanja inicijalnog iznosa. Akceptni dokumentarni akreditiv označava situaciju kada korisnik akreditiva u zamenu za pravovremeno podneta dokumenta dobija akcept na menici, koju je vukao na akreditvnu banku ili nalogodavca. Akreditivna banka je u obavezi da akceptira menicu, koja time postaje dokumentarna menica. Ovaj akreditiv se koristi u slučaju prodaje robe na kredit, kada se korisnik akreditiva preko akcepta menice obezbeđuje da će mu banka isplatiti iznos naznačen na menici, koji odgovara akreditivnom iznosu, kada menica dospe. Ako je korisniku akreditiva potreban novac pre roka dospeća menice, može je eskontovati. Negocijalni akreditiv omogućuje negociranje (kupovinu) menica po viđenju ili nakon vienja, koja se prilaže uz ostala dokumenta. Ove menice su vučene iz akreditiva, ili na akreditivnu banku, pri čemu negociranje preduzima banka iz zemlje izvoznika. Ukoliko se radi o potvrđenom ili konformiranom akreditivu, negociranje menice je bez povratnog uticaja na korisnika. Ukoliko se radi o nepotrvđenom akreditivu, postoji mogućnost povratnog dejstva negociranja na korisnika. U principu je osnovna karakteristika međunarodnog dokumentarnog akreditiva da se predaja i honorisanje dokumenata vrši istovremeno. U praksi to znači da je isplata korisniku najkasnije u roku od tri dana nakon ispitivanja dokumenata o njihovoj saglasnosti sa uslovima akreditiva. U ovom slučaju radi se o akreditivu po viđenju. Za razliku od toga, kod akreditiva sa odloženim plaćanjem akreditivna banka preuzima obavezu prema korisniku da će tek nakon određenog vremena po preuzimanju dokumenata isplatiti akreditivni iznos korisniku akreditiva. Time uvoznik dolazi u posed robe pre nego što isplati kupovnu cenu. Kod stand-by akreditiva ispunjenje bančine obaveze vezuje se za neispunjenje dužnikove obaveze. Obaveza banke nastaje u trenutku kada korisnik akreditiva prezentira banci svoju pismenu izjavu da dužnik iz osnovnog ugovora nije do određenog roka ispunio svoju obavezu. Kontraakreditiv (Back-to-Back) omogućuje njegovu prenosivost čak i u slučaju da akreditivne odredbe ne dozvoljavaju prenos akreditiva. Kod ove vrste akreditiva nalogodavac je trgovac koji svoja prava iz akreditiva po osnovu preprodate robe prenosi na inicijalnog isporučioca robe. Koristeći već otvoreni basic akreditiv, banka na zehtev nalogodavca otvara kontraakreditiv. Banka će se osigurati tako što će angažovati svoja sredstva, već će potreban iznos obezbediti iz baznog akreditiva. To znači da kada banka ispostavi kontraakreditiv, bazni akreditiv mora biti potvrđen i naplativ. U slučaju da postoji potreba finansiranja proizvodnje ili kupovine robe koja treba da se isporuči koristi se akreditiv sa crvenom klauzulom (Red Clause Letter of Credit). U ovom slučaju prodavac može tražiti predujam od korespodentske banke. Korisnik može dobiti predujam jedino uz potvrdu i obavezu da će prezentirati dokumenta u ugovorenim rokovima. Pri tome, predujam se isplaćuje na račun korespodentske banke, ali uz garanciju akreditvne

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini banke. U slučaju da korisnik ne prezentira potrebna dokumenta u ugvorenom roku i predujam ne vredi, korespodentska banka će se naplatiti od akreditivne banke u visini predujma i adekvatnih kamata. Akreditivna banka se sa svoje strane naplaćuje od nalogodavca koji snosi ukupan rizik avansa i kamatu.

Osnovna dokumentaciona osnova za realizaciju dokumentarnog akreditiva U osnovi dokumentarnog akreditiva nalazi se specifikacija neophodnih dokumenata koje je potrebno obezbediti i prezentirati da bi akreditivna banka isplatila pripadajući iznos korisniku akreditiva. Jedino u tom slučaju prodavac se obezbeđuje od rizika da za prodatu robu ne dobije ugovorenu cenu, a kupac da za isplaćenu cenu ne dobije robu, ili je ne dobije saglasno ugovoru. Brojna dokumentacija koja prati akreditivne transakcije može se svrstati u sledeće grupe: • • • •

trgovačke fakture transportni ili otpremni dokumenti dokumenti o osiguranju i ostala dokumentacija.

Račun ili faktura je pojavni oblik uslova ugovorenih u ugovoru o prodaji robe. Osim cene prodate robe ili izvršene usluge ona sadrži i ugovorene količine, pojedinačne cene, uslove plaćanja, ambalažu, troškove transporta i osiguranja, troškove kvalitativne i kvantitativne kontrole, rok plaćanja, kamate itd. Kao dokumentaciona osnova za realizaciju akreditivnog posla koriste se brojni transportni dokumenti: • konosman • multimodalni transportni dokument • dokument o vazdušnom prevozu • dokumenta o prevozu železnicom, drumom i unutrašnjim vodama. Konosman U pomorskom prevozu se koristi konosman ili teretnica, kojom bordar potvrđuje da je primio teret na brod uz obavezu da ga preda određenom licu. Konosman se sve više koristi i u prevozu unutrašnjim vodama kao potvrda o izvršenoj isporuci robe. Pri tome, konosman je od izuzetnog značaja za izvoznika, jer se javlja kao vrednosna hartija. Prenosom konosmana se mogu prenositi vlasnička prava nad robom koja je u fazi transporta. Konosman se može prenositi na tri načina: • • •

prostom predajom indosiranjem i po nalogu, kada je u funkciji kreditne sigurnosti.

Imalac konosmana je u poziciji da raspolaže robom i u toki njenog transporta. U određenoj luci roba može biti primljena samo na osnovu indosiranja jednog primeka originalnog konosmana. Postoji nekoliko vrsta konosmana.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini Akreditivna banka akceptira samo "čist" konosman, tj. onaj konosman na koji nema bilo kakvih primedbi od strane prevoznika u pogledu neispravnosti ili oštećenja robe ili ambalaže. Ukoliko postoje primedbe, one isključuju odgovornost prevoznika od šteta, a takav konosman postaje neprihvatljiv za akreditiv. U slučaju da roba ima mane u kvalitetu ili pakovanju izdaje se "nečist" konosman. Ukoliko se radi o neškodljivim manama, one mogu biti navedene u konosmanu i samom akreditivu. Prema tome, ako se još u ugovoru ne navedu mane u kvalitetu i pakovanju, koje će vozač kasnije konstatovati, takav konosman će se smatrati "nečistim" i neprihvatljivim za dokumentarni akreditiv. Postoji obaveza ugovornih strana da se dokumentarnim akreditivom odredi "Notify-Address" na konosmanu, tj. primalac robe u ime kupca-uvoznika, a to je najčešće kupčev špediter ili, trgovački (lučki) agent. Ovi transaktori vode brigu o prispeloj robi sve do njenog krajnjeg odredišta. U slučaju da je u kupoprodajni posao uključena i neka banka, jer kupac nema dovoljno sopstvenih srestava izdaje se konosman "po nalogu" (" to order"). Kod ovog aranžmana uvoznik će u potpunosti platiti robu tek kad je proda, a u međuvremenu banka je vlasnik robe. Ukoliko je u akreditivu predviđen konosman sa klauzulom "Charter Party", potreban je potpis kapetana, vlasnika ili ovlašćenog agenta kojim se potvrđuje da je roba utovarena na brof ili otpremljena predviđenim brodom, pokazuje luku utovara i istovara. Multimodalni transportni dokument Multimdalni transportni dokument je sastavni deo akreditiva ukoliko su predviđena najmanje dva različita načina prevoza. U ovom slučaju banka će prihvatiti dokument ukoliko je potpisan od prevoznika, operatera ili kapetana broda ili od njihovih ovlašćenih agenata, čime se potvrđuje da je roba otpremljena, preuzeta za otpremu ili utovar, ili druge uslove predviđene akreditivom. U slučaju da je predviđen prevoz robe kontejnerima, dokument o multimodalnom transportu (combinet transport document, tj. combinet transport Bill of Lading – direktna teretnica) pokriva i eventualni pretovar robe, čak i da je u akreditivu zabranjen pretovar. To znači da će banke prihvatiti ovaj dokument bez obzira na uslove iz akreditiva. Dokument o vazdušnom prevozu Dokument o vazdušnom prevozu izdaje vazdušni prevoznik ili od njega ovlašćeni agent, kojim prevoznik potvrđuje da je preuzeo robu na prevoz. Ugovorom se definišu uslovi manipulacije robom, destinacija i uslovi uručenja robe. Takođe, ugovorom se definiše da se tovarni list izdaje po naredbi i prenosi se indosamentom, dok se prenosivi tovarni list na donosioca prenosi predajom. I kod ovog dokumenta, slično kao kod multimodalnog transportnog dokumenta, moguć je pretovar robe iz aviona u avion, ukoliko je ona pokrivena jednim i istim dokumentom tj. direktnom teretnicom Železnički tovrani list, tovarni list u drumskom prevozu, tovarni list u prevozu unutrašnjim vodama

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini Železnički tovrani list, tovarni list u drumskom prevozu, tovarni list u prevozu unutrašnjim vodama predstavljaju dokumenta o prevozu železnicom, drumom i unutrašnjim vodama. Ova dokumenta izdaje prevoznik ili od njega ovlašćeni agent. Banke će prihvatiti ova dokumenta ukoliko u njima stoji ime prevoznika sa potpisom, da je očigledno da je roba primljena na utovar, otpremu ili prevoz, naznačen datum, mesto otpreme i mesto destinacije i druge uslove predviđene akreditivom. Dokument o osiguranju Dokument o osiguranju javlja se u vidu polise osiguranja ili certifikata o osiguranju. Radi se o polisi osiguranja robe u transportu (cargo polise) koja glasi na ime osiguranika. U praksi se javljaju i polise koje glase po naredbi osiguranika, što im omogućuje da raspolažu pravima iz osiguranja. To znači da pre nastupanja osiguranog slučaja osiguranik može preneti polisu samo na lice koje je steklo interes na robi, a ukoliko nastupi osigurani slučaj, osiguranik može potpuno raspolagati polisom. S obzirom na brojne rizike, pre zaključenja ugovora o osiguranju treba konsultovati osiguravajuće kompanije koje su specijalisti za te poslove. Certifikat o inspekciji Bez obzira na dostignuti nivo standardizacije, a u cilju izbegavanja sporova u pogledu kvaliteta robe, kupac – uvoznik zahteva certifikat o inspekciji za poručenu robu. Certifikat o inspekciji izdaje izdaje specijalizovana organizacija nakon izvršene kvalitativne i kvantitativne kontrole robe pre njene otpreme zemlji prodavca, a u nekim slučajevima i u zemlji kupaca. Shodno tome, korisnik akreditiva uz ostala akreditivna dokumenta prilaže certifikat o kontroli.

Ostala akreditivna dokumenta Osim već navedenih akreditivnih dokumenata, kod specifičnih vrsta roba mogu se tražiti i posebna dokumenta. Najpre, da je primio robu na neopozivu isporuku primaocu ili nekom trećem ovlašćenom licu špediter potvrđuje izdavanjem špediterske potvrde – FCR. Ne radi se o transportnom dokumentu i njihovo prisustvo se u akreditivu mora izričito naglasiti. Špeditersku potvrdu kao akreditivni dokument ne priznaju neke zemlje (na primer Ira i Irak). Shodno Konvenciji o ugovorima u međunarodnom transportu robe, koja je prihvaćena u većini zemalja Evrope, za robni saobraćaj preko granica države izdaje se CMR teretnica. Da bi se obavilo nesmetano carinjenje robe u zemlji uvoza, pojedine zenlje propisuju prezentaciju konzularnih odnosno varinskih faktura, koje se overavaju kod konzularnog predstavništva ili ekonomskog odelenja ambasade zemlje uvoznika u zemlji izvoznika. U cilju regulisanja sopstvenih spoljnotrgovinskih tokova neke zemlje zahtevaju uverenje o poreklu robe kojim se od strane privredne komore, notara, konzulata ili ekonomskog saveta ambasade potvrđuje da roba potiče iz određene zemlje ili da su u određenoj zemlji izvršene suštinske prerade ili dorade robe.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini U grupaciju ostalih akreditivnih dokumenata spafa i menica, jer ima različite funkcije. Pre svega, menice se obavezno zahtevaju kod akreditiva koji su plativi posle negociranja, jer u tom slučaju vrše funkciju finansiranja. Naime, u slučaju da su menice zahtevane kao akreditivni dokument, one se kupuju – negociraju. Kod akceptnog akreditiva se zahtevaju menice koje su ispostavljene po sopstvenom nalogu sa predviđenim blanko indosamentom izvoznika na njenoj poleđini.

STANDBAY AKREDITIVI Standbay akreditiv je novi pravni institut uvršten i sadržan u redakciji Jednoobraznih pravila i običaja za dokumentarne akreditive (revizija 1983.god. u primeni od oktobra 1984.god.). Ovi akreditivi nastali su u praksi severnoameričkih banaka kao supstitucija za bankarske garancije koje te banke izdaju, jer banke SAD nemaju ovlašćenje ni prava da izdaju tzv. bankarske garancije sa obavezom plaćanja «na prvi zahtev». Izdavanje takvih garancija bi bilo izvan granica njihovog ovlašćenja, predviđenih u njihovim statutima. Kod standbay akreditiva banka se obavezuje da isplati određeni iznos u slučaju neizvršenja dužnikove obaveze iz osnovnog ugovora. Za razliku od klasičnog dokumentarnog akreditiva, kod standbay akreditiva uslov od kojeg zavisi ispunjenje bančine obaveze je u neizvršavanju obaveze dužnika iz osnovnog ugovora. Obaveza banke da isplati standbay akreditivnu obavezu dospeva u momentu kada korisnik prezentira banci svoju pismenu izjavu da dužnik iz osnovnog ugovora do određenog roka nije ispunio svoju novčanu obavezu iz osnovnog ugovora. Kod standbay akreditiva nema ni robnih ni transportnih dokumenata, nema dokumenata o raspolaganju robom. Standbay akreditiv se ne koristi kao sredstvo za osiguranje izvršenja obaveze dužnika iz osnovnog ugovora, nego kao sredstvo za osiguranje protiv rizika od neizvršavanja obaveza dužnika iz osnovnog ugovora, slično kao što je u slučaju bankarskih garancija sa obavezom plaćanja na prvi zahtev. Razlikovanje standbay akreditiva je veoma važno za one zemlje čije je zakonodavstvo izričito zabranilo izdavanje bankarskih garancija sa obavezom plaćanja «na prvi poziv». Slična je situacija i sa zemljama čije zakonodavstvo nije zabranilo izdavanje bankarskih garancija sa obavezom plaćanja «na prvi poziv» , ali je administrativnim putem svojim komercijalnim bankama indirektno zabranilo izdavanje takvih bankarskih garancija, na taj način što se izdavanje takvih garancija čini zavisnim od dobijanja deviznopravnih odobrenja.

AKREDITIVI SA ODLOŽENIM PLAĆANJEM

Dokumentarni akreditiv sa odloženim plaćanjem odavno su poznati u međunarodnoj poslovnoj praksi. Ovi akreditivi su takođe obuhvaćeni u Jednoobraznim pravilima i običajima u reviziji tih pravila iz 1983. godine. Jedna od osnovnih karakteristika regulative ove vrste dokumentarnog akreditiva je da se akreditivna obaveza banke i predaje akreditivnih dokumenata događa istovremeno i da se akreditivni dokumenti ne mogu vremenski odvojiti od momenta izvršenja akreditivne obaveze. Kod dokumentarnog akreditiva sa odloženim plaćanjem akreditivna banka ili druga ovlašćena banka se obavezuje prema korisniku da će u određeno vreme posle prezentacije

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini navedenih dokumenata u akreditivu, isplatiti navedeni iznos. Ovom vrstom akreditiva se finansira nalogodavac za otvaranje akreditiva, koji dolazi u posed dokumenata, a na osnovu toga i u posed robe, te njenom prodajom u posed novčanih sredstava za pokriće akreditiva čije plaćanje treba da usledi u određeno vreme posle prezentacije dokumenata.

DOKUMENTARNI AKREDITIV I IZVOZNIK Ukoliko izvoznik postupi striktno prema uslovima akreditiva, imaće sledeće koristi: ➢ banka će izvršiti isplatu prema akreditivnim uslovima nezavisno od kupca; ➢ kupac neće moći da zaustavi plaćanje ni u kom slučaju; ➢ ukoliko kupac želi da ospori plaćanje, mora to uraditi odvojeno od akreditiva, što izvozniku daje jaču pregovaračku ulogu; ➢ plaćanja se izvršavaju relativno brzo; ➢ zakašnjenja koja se pojavljuju u bankarskim prenosima su znatno eliminisana. Da li će izvoznik zahtevati neopoziv nepotvrđeni akreditiv, ili neopozivi potvrđeni akreditiv, zavisi od toga koji stepen obezbeđenja izvoznik zahteva. Ukoliko zemlja kupca ima stabilne političke prilike i efikasan bankarski sistem, a roba je takve vrste da se može lako prodati drugom kupcu, neopozivi nepotvrđeni akreditiv je sasvim prihvatljiv. Ukoliko prethodno pomenuti uslovi ne postoje, izvoznik može da otkloni rizike zahtevajući neopoziv akreditiv, potvrđen od strane avizirajuće banke. Takođe može da zahteva da akreditiv bude plativ u njegovoj zemlji i da dokumenta budu prezentirana u njegovoj zemlji. U suprotnom, može da snosi posledice gubitka dokumenta prilikom slanja poštom ili zbog kasne prezentacije dokumenata kod akreditivne banke.

DOKUMENTARNI AKREDITIV I UVOZNIK Koristi koje pruža dokumentarni akreditiv uvozniku odnosi se na sledeće: ➢ otvarajući akreditiv, uvoznik potvrđuje svoje finansijsko solidno stanje i može da zahteva bolje uslove plaćanja; ➢ roba će biti isporučena u saglasnosti sa uslovima isporuke u akreditivu; ➢ kupac relativno brzo prima dokumenta koja je zahtevao; ➢ kupac može biti siguran da će platiti samo ako dokumenta potpuno odgavaraju akreditivnim uslovima. Kada je reč o vidu akreditiva koje uvoznik treba da otvara, strani prodavac će gotovo po pravilu tražiti neopoziv akreditiv. Međutim, ukoliko prodavac traži konfirmirani akreditiv, to

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini za uvoznika znači naknadni trošak. Uvoznik treba da nastoji da se u kupoprodajnom ugovoru predvidi otvaranje neopozivog nepotvrđenog akreditiva, plativog u njegovoj zemlji. Dokumentarni akreditiv kao instrument plaćanja u međunarodnim trgovinskim transakcijama, ima visoku ekonomsku i tehničku prednost u obavljanju plaćanja u međunarodnoj razmeni. Jasne i precizne instrukcije za otvaranje akreditiva omogućavaju nesmetano izvršenje kupoprodajnih ugovora. U tom poslu uloga banaka ne bi smela da bude pasivna, jer bi banke treblo stručno da pomognu svojim komitentima prilikom otvaranja akreditiva, da se uslovi jasno i precizno formulišu u skladu sa voljom ugovornih stranaka i odredbama Jednoobraznih pravila i običaja, i da korisnike akreditiva savetuju šta treba da učine da nesmetano ostvare plaćanje po akreditivima.

MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI INKASO Pojam međunarodne dokumentarne naplate3 Korišćenjem dokumentarnog inkasa realizuje se inkaso posao, tj. izmirenje dužničkopoverilačkih odnosa u međunarodnom platnom prometu nakon predaje robnih dokumenata koji prate prodatu i izvezenu robu. Suština je da kupac – uvoznik vrši plaćanje protivvrednosti kupljene robe tek nakon što se predaju robna dokumenta (D/P – documents against acceptance). Osim dokumentarne naplate robe, sve je značajnija naplata hartija od vrednosti, menica, čekova, potraživanja po štednim ulozima itd. Međunarodni dokumentarni inkaso omogućuje prodavcu izvozniku da za isporučenu robu dobije njenu protivvrednost. Naime, u slučaju da kupac-uvoznik iznenada odbije da preuzme poslata mu dokumenta na inkaso i da ih honorariše, prodavac-izvoznik moći će da raspolaže robom, mada to nije najidealnije rešenje za prodavca. Za razliku od dokumentarnog akreditiva gde kupac-uvoznik unapred angažuje sredstva, ta obaveza ne postoji kod dokumentarnog inkasa. Takođe, ne postoji rizik da izvrši isplatu, a da ne primi robu, a ne izlaže se nikakvim troškovima dok roba ne stigne, odnosno dokumenta koja ga prate. Jedini rizik za kupca uvoznika je da mora izvršiti plaćanje nakon prispeća robnih dokumenata i pre nego što je pristigla roba, što mu ne omogućuje da pre plaćanja uporedi pristiglu robu sa ugovorenom. Navedene karakteristike međunarodnog dokumentarnog inkasa upućuju na zaključak da je ovaj instrument pogodan za realizaciju izvozno-uvoznih poslova u slučaju kada se izvoznik i uvoznik dobro poznaju i ako iza njih postoji već izgrađeno poverenje. Međunarodna dokumentarna naplata se po pravilu realizuje posredstvom banke. Za banku je ovo atraktivan uslužni posao, koji ne iziskuje angažovanje njenih sredstava, a to znači da nema rizika.

MEĐUNARODNA BANKARSKA DOZNAKA Pojam doznake

3 Bankarstvo“, Dr. Milutin Ćirković, Beograd 2001. godina.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini Bankarska doznaka je instrument međunarodnog platnog prometa kojim se izmiruju dužničko – poverilački odnosi domaćih i stranih rezidenata. Njome se vrše isplate prema inostranstvu i naplate iz inostranstva. Transakcije sa doznakama imaju sličnosti sa bezgotovinskim plaćanjem u domaćem platnom prometu, s ozirom da se i one zasnivaju na odobravanju i zaduživanju žiro, odnosno tekućeg računa. Za razliku od toga, isplata po doznakama u inostranstvu obavlja se na teret deviznih računa domaćih banaka koje se vode kod korespodentskih banaka u inostranstvu. Takođe, kod doznaka iz inostranstva vrši se odobravanje u korist računa koje domaće banke imaju kod svojih korespodenata u inostranstvu. • • •

Bankarske doznake se koriste za: plaćanja koja se odnose na slanje iseljeničkih doznaka, stipendija, alimentacija i sl. robna plaćanja, kada kupac – uvoznik odnosno prodavac – izvoznik smatraju da ne postoji rizik da se roba plati a ne uveze, odnosno da se ona izveze ali ne naplati za avansno plaćanje robe.

Bankarska doznaka se realizuje tako što nalogodavac daje nalog domaćoj banci u zemlji da izvrši određenu doznaku u inostranstvu. Pri tome, nalog sadrži sledeće elemente: podatke o korisniku doznake, za čiji se račun dostavlja doznaka, iznos doznake, osnov slanja doznake, oznaku o postojanju pokrića na računu. Nakon što primi zahtev nalogodavca za izvršenje doznake, banka proverava da li postoji pokriće na njegovom računu. Zatim, banka nalogodavca daje nalog korespodentskoj banci u inostranstvu da isplati određeni iznos naznačenom subjektu. U nalogu koji domaća banka dostavlja inostranom korespodentu nalaze se dispozicije nalogodavca, kao i naznaka da li će se doznaka izvršiti na teret njenih sredstava koja se vode na tekućem računu kod korespodentske banke, ili na teret bankarskog kredita koji je sa bankom isplatioca ranije ugovoren i sl. Da bi se obezbedila autentičnost naloga, banka nalogodavca mora da stavi potpise ovlašćenih lica na nalogi koji dostavlja korespodentskoj banci. Kada inostrana banka primi nalog za izvršenje bankarske doznake, dužna je da izvrši nalog tako što će naložiti domaćoj banci da izvrši nalog u zemlji. Banka koja izvršava nalog po osnovu inostrane doznake može ga realizovati korišćenjem instrumenata unutrašnje platnog prometa (poštanske uputnice, ček), odnosno odobravanjem u korist tekućeg računa domaćeg subjekta, neposrednom isplatom u gotovu ili na neki drugi način. Da bi se nesmetano odvijala plaćanja preko doznake potrebno je da domaća banka ima razgranatu mrežu korespodentskih banaka u inostranstvu, kao i da raspolaže deviznim sredstvima na računima kod tih banaka. Korespodentski odnosi između domaće i inostranih banaka mogu biti: 1. direktni konto-korentni odnosi kod kojih postoje otvoreni računi u određenim valutama i 2. indirektni korespodentski odnosi koje karakteriše nepostojanje konto-korentnih računa. U ovom slučaju, domaća banka ima obavezu da prilikom slanja naloga za izvršenje doznake dostavi i odgovarajuće pokriće za isplatu. Pružajući posredničke usluge kod izvršenja doznake banke naplaćuju troškove i provizije od korisnika doznake, ukoliko u nalogu davaoca doznake nije suprotno označeno. To znači da i nalogodavac može snositi sve troškove u vezi sa doznakom.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini Vrste bankarskih doznaka Najznačajnije bankarske doznake u međunarodnom platnom prometu su: 1. nostro i loro doznaka 2. robna i nerobna doznaka 3. uslovna i bezuslovna doznaka 4. konvertabilna i klirinška doznaka i obična i telegrafska doznaka.

MEĐUNARODNA MENICA Nastanak, pojam i karakteristike menice S obzirom da je savremena privreda kreditna privreda, kao i da se najveći deo međunarodne razmene obavlja na kredit, ne iznenađuje velika uloga menice koja se javlja i kao sredstvo obezbeđenja i kao instrument međunarodnih plaćanja. U početku se menica javljala kao uput menjača na svog poslovnog partnera u nekom drugom mestu na osnovu koga je trebalo donosiocu menične potvrde isplatiti određeni iznos. Time je menična potvrda bila u funkciji razmene domaćeg za inostrani novac, kao i da pruži obezbeđenje u tada nesigurnom robnom saobraćaju. Od početnog instrumenta za razmenu novca i sredstva plaćanja menica se vremenom transformisala u kreditni instrument. Kada kupac nije u mogućnosti da odmah plati robu u gotovu, on će prodavcu predati ispunjenu menicu na određeno vreme. Osim instrumenta za obezbeđenje kredita, imaoc menice preko eskonta, tj. njenom naplatom pre roka od banke dolazi do potrebnih sredstava, uz određeno umanjenje ukupnog meničnog iznosa. Menica je hartija od vrednosti po naredbi na osnovu zakona, kojom se realizuju dužničko-poverilački odnosi između: 1. trasanta kao njenog izdavaoca, kojom se on obavezuje da će sam ili po njegovom nalogu, 2. određenom trećem licu - remitentu o dospelosti biti isplaćen menični iznos i to na određenom mestu, 3. od strane trasata kao lica kome je upućena naredba za isplatu od strane izdavaoca menice (trasanta). Menica je hartija od vrednosti po naredbi koja uvek glasi na određenu sumu novca. Menica može da glasi i na ime ako se u nju unese recta klauzula koja glasi "ne po naredbi". Unošenjem rekta klauzule menica postaje hartija od vrednosti na ime koja se tada jedino prenosi cesijom. Time se zabranjuje prenošenje menice indosamentom, što je u funkciji posebne zaštite i pravne sigurnosti. Čak i kada se radi o menici koja dospeva "po viđenju" ona može biti u cirkulaciji i do godinu dana. Menica se češće javlja kao kreditno sredstvo i sredstvo potraživanja, a mnogo manje kao platežno sredstvo. Sَ obzirom da se koristi i u međunarodnom platnom prometu postojanje različitih pravnih režim uticalo je na njenu otežanu cirkulaciju. Postoje određene razlike u pravnom regulisanju menice između ženevskog i anglosaksonskog sistema. Prema Ženevskoj konvenciji koju su prihvatile evropske zemlje menica je apstraktna hartija od vrednosti što znači da ona gubi svaku vezu sa pravnim poslom iz koga je nastala, dok je u angloameričkom pravu menica kauzalni pravni posao, tj. ona ne gubi vezu sa osnovnim poslom.

MEĐUNARODNI ČEK

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini Pojam i uloga čeka Međunarodni ček je hartija od vrednosti koja se izdaje u zakonskoj formi, gde njen izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu) da na teret njegovog pokrića kod nje izvrši isplatu određene sume novca korisniku čeka (remitentu), samom izdavaocu čeka, ili donosiocu. Ček je sličan menici i značajan je instrument plaćanja u međunarodnom platnom prometu. Koristi se kako za robna, tako i za nerobna plaćanja. Najviše je u upotrebi u zemljama anglosaksonskog područja. Ček zamenjuje gotov novac, tj. služi za bezgotovinska plaćanja, čime se izbegavaju opasnosti od čuvanja i manipulisanja novcem. Takođe, deponovana sredstva u banci koja služe kao pokriće za ček donose kamatu.

BANKARSKA GARANCIJA Pojam, karakteristike i bitni elementi garancije Bankarska garancija je u funkciji zaštite korisnika čija se potraživanja obezbeđuju od neispunjavanja ili neurednog izvršavanja ugovorenih obaveza od strane dužnika. Garancija je posebno značajna za međunarodni platni promet jer se, zahvaljujući garanciji neke dobre banke, može realizovati i neki aranžman između međusobno nedovoljno poznatih partnera iz različitih zemalja. Bankarske garancije se koriste pri uvozu i izvozu, pružanju uslug, obavljanju poslova u inostranstvu, kod izvršenja međudržavnih kreditnih aranžmana, i kao kaucija za učešće na licitacijama. Bankarske garancije imaju tretman elastičnog instrumenta za plćanje u međunarodnom platnom prometu, jer se prilagođavaju konkretnim poslovima i uslovima. Kod izdavanja garancije banke svojom voljom i platežnom moći preuzimaju obavezu do određenog iznosa. Zbog toga je bankarska garancija neopoziva pismena isprava kojom se minimizira rizik i šteta bančinog komitenta. Pre izdavanja garancije banka kao njen izdavalac proverava detalje ugovora na osnovu koga se zahteva izdavanje garancije (profitabilnost posla, rok izvršenja, visina tražene garancije). Tom prilikom sakupljaju se i informacije o inostranom partneru kao mogućem korisniku garancije. Da bi se banka osigurala i u odnosu na svog komitenta, ako garantuje samo dobro poznatim komitentima, bilo blanko, bilo na osnovu zaloge u robi ili hartijama od vrednosti. To znači da se bankarskom garancijom pre svega štiti poverilac, jer se banka njemu obavezuje da će umesto dužnika – nalogodavca ispuniti obavezu. Mada postoje sličnosti, suštinski se ipak razlikuju jemstvo i bankarska garancija. Pre svega, obaveza ispunjenja jemstva nastaje tek ako se poverilac ne naplati od glavnog dužnika. Zatim, dužnik iz glavnog ugovora je primarno odgovoran za ispunjenje svoje obaveze, dok je jemac tek sekundarno, tj. supsidijarno obavezan za ispunjenje dužnikove, a ne svoje obaveze. Za razliku od toga kod ugovora o garanciji banka kao garant preuzima obavezu samostalno i nezavisno od osnovnog posla da će poveriocu nadoknaditi štetu To znači da se izdavanjem garancije banka obavezuje prema poveriocu nezavisno od osnovnog duga. Katakteristike ugovora o bankarskoj garanciji su:  garantovana činidba osnovnog dužnika nesme da bude protivpravna, niti nemoralna  mora postojati subjektivna neizvesnost da će uslediti činidba osnovnog dužnika  zbog nedostatka propisa ugovor o garanciji je neformalan  na osnovu sadržine ugovora o garanciji procenjuje se dospelost garantovane činidbe

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini  da bi ostvario svoja prava, korisnik garancije treba da primi dokaz samo o tome da dužnik nije izvršio svoju osnovnu obavezu. Učesnici u garancijskom poslu su:  fizičko ili pravno lice koje se kao nalogodavac garancije obavezuje poslovnom partneru da će za izvršenje njegove obaveze garantovati banka  ukoliko se ne izvrši obaveza od strane nalogodavca, ona će biti ispunjena od strane banke – garanta pre uzimaoca obaveze  fizičko ili pravno lice koj se javlja kao poverioc – korisnik garancije koje, shodno tome, stiče potraživanje u odnosu na banku – emitenta garancije, ukoliko nije ispunjena obaveza od strane nalogodavca. Sَ obzirom da nisu propisani bitni elementi garancije, do njih se dolazi nakon analize njene sadržine. Garancija se obično upućuje neposredno korisniku garancije u obliku pisma. Značajno je da se iz sadržine ugovora sazna:  ko je izdavalac garancije  ko je korisnik garancije  opis osnovnog ugovora i obaveza glavnog dužnika  predmet i obim garancije  period važnosti garancije (15 do 30 dana duže nego što je rok obaveze glavnog dužnika). Bankarska garancija se može prenositi zajedno sa potraživnjima iz osnovnog posla.

KREDITNO PISMO

Karakteristike kreditnog pisma Kreditno pismo je pismeni nalog jedne banke upućen drugoj banci da u određenom vremenskom periodu i u određenom iznosu izvrši jednu ili više isplata korisniku kreditnog pisma. Kreditno pismo se koristi prilikom putovanja u inostranstvo, da bi se izbegli rizici krađe gotovog novca. Kreditno pismo u principu glasi na ime i ne može se prenositi. U odnosu na međunarodnu doznaku kreditno pismo ima prednost, jer je kod doznake potrebno da se unapred zna tačna adresa korisnika i da se ona naređuje stalno iznova. Takođe, kod doznake je potrebno da neko stalno iz zemlje naređuje isplate ili da korisnik iz inostranstva uvek dostavlja svojoj domaćoj banci pismene ili telegrafske naloge za isplatu. Za razliku od inostranog akreditiva kreditno pismo je pogodno jer ga korisnik lično nosi i što kreditno pismo može da se koristi i kod nekoliko banaka u nekoliko različitih mesta i više država. Nedostatak pri korišćenju kreditnog pisma je što se ono može koristiti samo u toku zvaničnog radnog vremena i kod određenog bančinog korespodenta u inostranstvu. Kreditno pismo ne sadrži bitne elemente, ali je uobičajeno da sadrži: oznaku da se radi o kreditnom pismu, maksimalan iznos koji se može naplatiti, rok u kome se naznačeni iznos može koristiti, naziv banke ili banaka kojima se kreditno pismo upućuje, ime korisnika, mesto i datum izdavanja, potpis banke izdavaoca.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini Kod kreditnog pisma se razlikuju četiri subjekta: 1) nalogodavac (fizičko ili pravno lice) 2) banka izdavalac kreditnog pisma 3) banka ili banke isplatioci kreditnog pisma i 4) korisnik. Isplata po kreditnom pismu je bezuslovna. Kreditno pismo se može isplaćivati korisniku u većim ili manjim iznosimaa, pri čemu se svaka isplata označava na poleđini kreditnog pisma. Od primaoca naplaćenog iznosa zahteva se posebna potvrda u vidu priznanice. Isplate se vrše od strane korespodentne banke ili banaka u inostranstvu u domaćoj valuti zemlje u kojoj se vrši isplata i to po kursu koji važi za određenu valutu u momentu kada se isplata vrši. Kada se kreditno pismo potpuno isplati, banka koja ga je isplatila zadržava isto sa konstatacijom da je izvršena isplata.

Vrste kreditnog pisma Kreditna pisma mogu biti posebna i cirkularna, a jedna i druga grupa kreditnih pisama mogu biti nostro i loro. Kada banka izdaje kreditno pismo koje se može koristiti samo kod jedne inostrane banke, radi se o posebnom kreditnom pismu. Kod ove vrste kreditnog pisma banka izdavalac je u obavezi da u trenutku izdavanja kreditnog pisma putem odvojenog aviza obavesti inostranu banku o sledećim podacima: ime korisnika, iznos, datum i broj kreditnog pisma. Kod cirkularnog kreditnog pisma banka ga izdaje po nalogu nalogodavca na veći broj inostranih banaka koje su najčešće korespodenti banke izdavaoca kreditnog pisma u jednoj ili više zemalja. Korespodenti mogu biti navedeni u samom kreditnom pismu, ili u posebnom spisku koje sa sobom nosi korisnik cirkularnog kreditnog pisma. Za razliku od posebnog kreditnog pisma, kod cirkularnog kreditnog pisma banka izdavalac cirkularnog pisma ne obaveštava putem aviza druge inostrane banke svoje korespodente o izdavanju cirkularnog kreditnog pisma.

KREDITNA KARTA Karakteristike kreditne karte Kao instrument unutrašnjeg i međunarodnog platnog prometa kreditna karta je stigla u Evropu iz SAD krajem 1950-ih godina. Kreditna karta se koristi za plaćanje naročito u maloprodaji. Plaćanje kreditnom kartom predstavlja oblik kratkoročnog kreditiranja sa rokom vraćanja najduže do 30 dana. Da bi se sprečilo falsifikovanje kreditnih karti, one se izdaju u unikatu sa specifičnim oznakama. Na njoj je označen izdavalac karte i ona uvek glasi na ime i prezime korisnika karte. Podela kreditnih karate Postoje dva tipa kreditnih karti: 1. specijalizovan i 2. univerzalan.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini Specijalizovane kreditne karte izdaju se od strane posebnih organizacija (American Express, Dinnerَs Club, Carte Bleue itd.) i služe za plaćnje troškova ishrane i smeštaja u hotelima, motelima, za plaćanje putnih troškova, benzina i kupovinu rezervnih automobilskih delova.

Univerzalne kreditne karte su nastale od specijalizovanih i izdaju ih banke, a koriste se za kupovinu šireg asortimana proizvoda i usluga. Neke kreditne karte koriste se prilikom plaćanja čekova (Bank Sheque Card) kod kupovine proizvoda i usluga. Naime, banke su spremne da takve čekove isplaćuju bez prethodnog proveravanja. Shodno tome, mnogi hoteli i radnje u tom slučaju rado prihvataju čekove, jer znaju da će svaki ček primljen od komitenta koji ima kreditnu kartu biti naplaćen. Osim navedene podele, postoji i podela na kreditne bankarske karte (Bank Credit Cards) i debitne kreditne karte (Bank Debit Cards). Kreditne bankarske karte se izdaju bankarskim komitentima uz tačno određeni limit, grejs period, kamatne i ostale finansijske uslove korišćenja neobezbeđnog okvirnog kredita.

Uz pomoć debitne (novčane) karte korisnik, odnosno komitent banke, može da obavljaplatne transakcije u iznosu sredstava na depozitnim (deviznom i tekućem) računima, što može biti rentabilniji suptitut čekova i/ili identifikaciona karta na elektronskim terminalima i blagajnama.

Najnoviji trend kod kreditnih kartica je pojava pametnih (inteligentnih) kartica, što je posledica sve veće primene savremene informacione tehnologije u razvoju kreditnih kartica. U ove karte je ugrađen elektronski čip koji ima veliki kapacitet memorisanja različitih podataka. Osnovna prednost pametnih kartica je brza provera platežne sposobnosti kupca i jednostavno odvijanje platnoprometnih operacija bez upotrebe platnih naloga, čekova i druge papirne dokumentacije. Zatim, one omogućuju elektronski prenos sredstava u realnom vremenu između bankarskih računa kupaca i prodavaca posredstvom mrežnih kompjutera. Njih je teško

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini falsifikovati. Perspektiva je u razvoju multifikacionih plastičnih kartica sa mikroprocesorom koji će istovremeno biti garantna karta za bankomate i plaćanje na mestu prodaje (POS) sistem. Za izdavanje kreditne karte potrebna je molba nekog subjekta za prijem u organizaciju koja izdaje kreditnu kartu. Ukoliko je banka izdavalac kreditne karte, ona se dobija na osnovu posebnog ugovora, koji se sklapa posle ispitivanja finansijskog položaja komitenta. U nekim slučajevima korisnik kreditne karte plaća članarinu. Banka emitent kreditne karte može ugovorom fiksirati gornju granicu za svaku transakciju. Da bi se sprečile zloupotrebe, uvode se plastične karte sa fotografijom korisnika.

Nakon što se izvrši kupovina ili primi neka usluga, vlasnik kreditne karte na fakturi svojim potpisom overava njen iznos. Posle toga, prodavac ili izvršilac usluge dostavlja fakturu izdavaocu kreditne karte, koji je onda obavezan da odobri njenu protivvrednost umanjujući je često za iznos svoje provizije koja može iznositi i do 10%, a na sebe preuzima odgovornost za naplatu kreditnog iznosa u odnosu na korisnika kreditne karte. Korisnik kreditne karte je u obavezi prema banci da joj u određenom roku vrati korišćene iznose. Kamatna stopa iznosi 1-2% za neisplaćene račune posle određenog roka, koji iznosi 25-30 dana. Kaznenom kamatom se stimuliše brza isplata računa banci. Onaj imalac kreditne karte koji stalno zakašnjava sa isplatama dugovnih obaveza može ostati bez kreditne karte.

Subjekti kreditne karte

Pri izdavanju i korišćenju kreditne karte postoje sledeći učesnici: 1. vlasnik kreditne karte 2. prodavac ili izvršilac usluge 3. banka, odnosno organizacija izdavalac kreditne karte. Kredtina karta pruža pogodnosti svim navedenim subjektima. Upotreba kreditne karte pruža vlasniku mogućnost da vrši raznovrsna plaćanja u zemlji i inostranstvu, a da pri tome ne mora da strahuje da će izgubiti novac, ili da će se suočiti s različitim procedurama plaćanja i transferom novca, koje postoji naročito kada se plaća u inostranstvu. Posedovanje kreditne karte daje mogućnosti njenom vlasniku da ne mora sa sobom da nosi čekovnu knjižicu, ili da se izlaže riziku da mu banka ne isplati ček.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini

ZAKLJUČAK

Kao što je u prethodnim navođenjima ilustrovano, platni promet sa inostranstvom obuhvata sva plaćanja prema inostranstvu i sve naplate iz inostranstva, te, kao takav, zauzima veoma značajno mesto u sistemu ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Narodna banka Srbije propisuje način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom i daje uputstva radi njegovog jedinstvenog odvijanja. Ovlašćenje banke su subjekti platnog prometa sa inostranstvom i zajedno sa Narodnom bankom Srbije su odgovorne za eksternu likvidnost naše zemlje, takođe dužne su da izvršavaju samo ona plaćanja prema inostranstvu koja su zasnovana na legitimnoj tražnji i na ančin koji obezbeđuje funkcionisanje jedinstvenog deviznog tržišta. U platnom prometu sa inostranstvom domicilni subjekti koriste instrumente plaćanja koji se koriste u međunarodnom platnom prometu.kada i koji instrument plaćanja će se primenjivati u međunarodnom platnom prometu zavisi od različitih faktora i uticaja. Presudan značaj i uticaj na izbor instrumenata plaćanja mogu imati međusobni odnosi poznavanja i poverenja ugovornih partnera, kao i spoljnotrgovinski i devizni propisi zemalja iz kojih potiču ti partneri. Preduzeća koja se bave izvozom robe i usluga moraju pre nego što pristupe izvozu dobro proveriti bonitet svog partnera-kupca, kao i predvideti takav instrument plaćanja koji će im obezbediti brzu i sigurnu naplatu potraživanja. Pri tome je neophodna velika disciplina i krajnja odgovornst u izvršavanju obaveza svih subjekata, učesnika u platnom prometu sa inostranstvom, te iz tih razloga treba pooštriti kontrolu finansijske discipline svih učesnika u platnom prometu sa inostranstvom. Da bi se ravnopravno uključile u svetske tokove međunarodnog platnog prometa sa inostranstvom domicilne banke moraju da se organizuju u skladu sa takvim zahtevima. Na to ih obavezuju tehnološke i tehničke inovacije u komuniciranju, zamena papira kao sredstva prenošenja informacija, novi metodi automacke i elektronske obrade podataka i sl.. u čemu, na primer, priključenje domicilnih banaka SWIFT sistemu pretstavlja značajan korak u pravcu racionalizacije funkcije platnog prometa.

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini

Literatura:

1. Bankarsko poslovanje, Mr. Ljubica Laušević, Valjevo, 2003. god. 2. Bankarstvo, Dr. Borko Ž. Krstić, Niš, 1999. god. 3. Bankarstvo, Dr. Vojin Bjelica, Novi Sad 1995. god. 4. Bankarstvo“, Dr. Milutin Ćirković, Beograd 2001. godina. Živković dr Aleksandar, Stanić dr Rade, Krstić dr Borko, Bankarsko poslovanje i platni promet, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. godine.