Informacioni sistemi

Unrve'Net u "Jovom Sadu Tehn1(;, faku tet Mio Dr B•IJana

Radulovн:

Mr LJUbtca Kaz1 Mr Zortan Kaz1

INFORМACIONI

SISTEMI

Odabrana poglavlla

UN!VERZITET U NOVOM SADU TEHN I(:КI FAKULTET »MIНAJLO PUPINZiZol1an

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

SADRZAJ: 1. OSNOVI INFORMACION IH S IS1'EI\'IA .................................................................. ! 1.1.0SNOVN I POJMOV I 1 1.2. STRUKTURA INFORMACIONOG S 1 SТEM A ................................................... 3 1.3. PR ISTUPI RAZVOJ U INFO RM AC IONOG SJSTEMA 4 1.4. KLAS 1FIKACIJ E INFO RMAC ION1H SISTEf..IA.... . 8 2. I'ROCES RAZVO.JЛ INt-'ORJ\IACIONOG SISTEMЛ ............................................... 9 2. 1. RAZVOJ INFORM ACIONOG SISTEMA ..................................... 9 2.2. UPRA VU ANJE PROJEKТIM A ............................................. 13 2.1.1. 1'ROBLE MI U RA ZVOJU INFORMACIONIH SISTEM A. 15 2.1.2. PRJ NC IPI U RAZVOJU JNFORMACION1H SISTE MA .................. 16 2.3. MODELOVANJE U RAZVOJU INFORM AC IONOG SISTEMA 17 2.4. OP1S REAL NOG SISTEMA ............................................................................... 18 2.4. Ј _ OPIS POSL A 18 2.4.2. SN1M AK STANJA 19 2.5. STRUKTURNA SISTEM ANA LIZA .................................................... 22 2.5. Ј. SISTEMS KA ANAL IZA.. . .... 22 2.5.2. OSNOVN1 KONCEPТI STRUKTURNE SISTEM ANA LI ZE ........ 23 2.5.3. DIJ AGRAM I ТОКА PODATA KA .................................. 24 ... 24 2.5.4. FUNKCIONALNA DEKOMPOZICIJA 2.5.5. RE(N1K PODATAKA .................................................................. 28 2.5.6. PSEUDO KOD PRIMITI VN IH PROCESA .......................................... 30 2.5.7. PR AV ILA STR UKT URNE SISTEM ANA LIZE ................................... 31 2.5.8. HEUR ISTIKE STR UKTURNE SISTEM ANA LI ZE .............................. 32 . 39 2.6. PROJ EKTOVANJE BAZA PODATAKA 2.6.1. MODEL I PODATAKA .......................................................... ..43 .............43 2.6.2. GENERAC1JE MODELA PODATAKA 2.6.3. ER MODEL PODATAKA .........................................44 2.6.4. PR AV ILA PROJE KTOVЛNJA В АZЛ РОDАТА К Л ............... 49 2.6.5. I'RAVILA I'R EVODEN JA ER MODELA U RELAC IONI MOD EL РОDАТАКЛ ...................................................................... .49 2.6.6. NOR MALNE FORME 1 NORM ALI ZAC IJ A BAZE РОDАТЛКА ....... 50 2.6. 7. OGRAN ICENJA NAD BAZOM PODATA KA ____ ___ __ ______ ... .... ... 53 2.6.8. HEUR IST1 CKA UPUТSTVA ZA PROJEKTOVANJE BAZE POD ATAKA . .. 55 2.6.9. OBJEKT NI MODE L PODATAKA ............................................62 2.6.10. OBJEKT NO-- RELAC IONI MODE L POD ATAKA ............. 63 2.6.1 1. XM L КАО MODEL PODATAK A.................................64 ...66 2.7. MODELOVANJESOJ--,.VERA U INFO RM AC IONOM SISTEMU ... 2.7.1. UML .. ... 66 2.7.2. DIZAJN APLIK AC1JE ............. ..... .. ........................ .. 83 2.7.3. DI ZAJN IRANJE KORI SN1( KOG I NTE R FFJ SЛ ................................. 85 2.7.4. OS NOVNE FUN KCIJE U S OПVE R U INFO RMACION IH SISTEMA87

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

3. SШ~I" VERSKI

ALAТI I JEZ ICI ZA RA Z VOJ LNJ.' O RMACIONIJI SISTEMA .... /!1'1 3. 1. PO\VER I) ES IG NER __ , . 88 3.1. 1. PROCESS ANA L YST ........................................................................... .88 3. 1.2. DATA A RCHITECТ 100 3.2. UPRAV U ANJE BAZAMA PODAT AKA ............................................ 111 3.2.1. TE HNOLCIOIJE ZA RA D SA BAZAMA PODATAKA . ... 111 3.2.4. FOXPRO ......................................................... 1 14

115 3.3. VISUAL BASIC.NET ....................................................................................... 134 3.3. 1. KR E IR AN JEA PIJKACIJ E . 135 3.3.2. KREIRANJE G LAVNCIO f- 1ENIJA .................................................... 136 3.3.3. 1ZRADA 5 1FARN 1C KE FO RME .. 138 3.3.4. KONEKC IJ A SA BAZOM PODATAKA ................................... 143 3.3.5. 1MPLEMENTAC IJ A PROCESA ZA A1.U R1R ANJ E ................. 147 3.3.6. REAL1ZACIJA U PIТA PODATAKA ................................ 151 3.3.7. RAD SA 1ZVESTAJ1MA... ... 154 3.4. RAZVOJ 1NTER NET APLIKAC1J A ...................................................... 158 3.4.1. WE B SERV IS1 161 3.4.2. D1STRIBU1RANE BAZE PODAT A KA ............................................. 163 3.4.3. SEMANT I CКI WE B .. ..1 64 3.4.4. MOBILN1 AGENT 1 ........................................................................... 166 4. 1'Rif-1ERI ..................................................................................................................... 168 4. 1. INFORMACION1 S 1STEM 1 ORGAN1ZAC1JA ............................... 168 4.1 .1. 1NFORMACIONI S 1 SТE MI U ZDRA VSTVU ..................... 168 4.1.2. 1NFO RMAC ION1 S1ST EMI U S KOLST YU... . . 176 4.1 .3. 1NFORM AC IONI S ISТE M PR01ZVODNE ORGAN1ZAC IJE ....... 183 4.1.4. 1NFORMAC ION1 SISTEM SPORT S KE ORGANI ZAC IJE . 190 4.1.5. 1NFORM ACION I S ISТEM MEDIJ ATEKE - VIDEO KL UB .............. 196 4.2. PRIM ERI DIZA J NA KORI SN IC KCIO INT ERFEJSA .... 205 4.2.1. VRST E FO RMI 1 ELEMENT1 REAL IZAC IJ E.... 206

5.

L ITERЛTURЛ

............................................................................................................ 2 17

111

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

1. OSNOVI

INFORMACIONIН

SISTEMA

Tcorijskc osno\·c informacionih sislcma i njcgovog razvoja 6ni viSc zascbnih nauCnih disciptina. rnedu kojirna su leorija sislerna i inforrnalika. Stotenosl inforrnacionitr sislerna. njcgova organska pripadnosl organizacionom sis1cr1ш i zavisnoя od tjudi kao korisnika i onih koji ga razvijaju zahlcva prisusi\'O saznanja iz oьtasli psihologijc. org:шizacionih nauka.operacionihislra1.i\'anjaidrugih Bez pГC!enzija ka detaljnijem prikazu rezultata navedenih oьtasti. u nastavku Се Ьiti dat kratak pregled osnovnih pojnюva. konccpata i pristupa. а u narednim poglavljima akccnat dat na raz\•oju ooflvcrskc podr ~kc u informacionim s istcminш.

је

1.1. OSNOVNI POJt\·IOVI I N tiOKMAПKA

nauka

о

informacionim

~iяcmima

koja se bavi izuCavanjem zakonitosti razvoja i

fuпkc ionisanjainformacioniћsiSierna:

•

vrsta dclaшos1i koja pokriva radnc inforrnacionih sistema

zadшkc

u prakliCnih rcalizaciji i funkcionisanju

INt'ORMA CJONI SISTEM (JS) - rnodcl rcalnog organizacionog sisterna u kojem deluje. Sistcrл u kојсш su clcmenti rпеdшюЬnо i sistcm kao celina sa okrutcnjcm po\·czani informacionim!Okovirna SISTF.r>.I - skup pO\'ezaniћ elemenata koji predstav)jaju jasno izdvojenu celinu sa odredenim pona~anjcrn, gde је funkc ionisanje S\'akog clerncnta podredcno ostvarcnju urjedniCkih ciljcva. Klju Cвe karaktcristike sistcma su: skup elcmeвal a. postojc rclacije izmedu elcmenata i intcrakcije sa okruknjcш, hijerarhijska urcdcnost clcmcnata u strukturi. uredcnost. organi zova вosl sa jasnom u!ogom etemcnata u doprinosu ciljevinш cctinc. atriЬu t i kaokarakteristikc clcmcnшa , яrukturc. funkcionisanja i sistcma kaocelinc. karakteristike sisterna kao celine (slaliCke i dinamiCke). izdvojena celina od okrutenja. funkcionisanjc (pravila, funkcija. zakon). pona~anje - niz sшnja. procesi. ulazlizlaz. cilj OKGAN IZACIOt\'1 SISTF.M · sislerni Cijc osno\'ПC elcmente Cinc socioiZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

~istema

prcdstavlja njcgovu funkc iju. Osnovne funkcio11alne kompoпenle sistema nose informociona. energetska i materijal11a оЬсlе;!:ја. U sistemi razmeпom materije. eпergije i i п formacija ostvaruju intcrnihstruktumih vezaili \'ezasaokru;!:enjem

fuпkcion i sanju org;.шizacioni

ciljeveis\' rhuposюjalljaputcrn

PROC ES - Proces ~е sasюji od akti\• no~ti rada sistenш u юku vremena, produkata юg rada i i zvr~ilaca (ljudska i materijalпo-tehniB: a kornponeпta) rada. U orga11izacioпim sisteminш 11е postoji ni jeda11 proces koji ne ~adrfi inforrnacionu kornpo11entu . Postojc i procesi koji imaju gotovo iskljuCivo informacioni karaktcr. Razlikujcmo: osпovne procese - ostvaruju svrhu postojaпja sistema: proceseodrta vanja - uklarrjanjc smetnji i snalxJevanje rcsursima: ral\'ojne proccsc - шспјајu strukturu i funkcionisanje si~tcma radi oЬczЬcdiva11ja prilagodavanja prome11ama u okru:!:enju i uspe~ п ijem ostvari\'aiJju ciljeva u okviru osnovnihprocesa: upravljatki proccsi - postavljanjc ciljcva. usmeravanjc. nadgledanjc. odluCivanjc, vredпovaпjeostvarivaпjaciljeva.

1\IODEL - materijalпi ili idejпi sistern koji је us1ed aktivпosti i dе]О\'апја subjekta mOOelovanja u nckoj rclaciji (s lifrюst ро spolja;njim oooЬinanш. яrukturi. ponaSanju. fuпkcijama) sanekimoriginalпim s isternom i zamenjujegau ispitivanjima.usaopSta\•anju znanja ili u rcgvanju ргоЫеша. То је pojednostavljcna prcdstava о rclevantnim karakteristikama sistema. nastala arыlizom. apstrakcijom i sintezom. S ISTEMSКl MODEL - mOOel sistema opisan putem sledeCih karakteristika: skup aspekata posmatranja (kao kriterij urn modclovanja), oЬclctja cclinc. okruknja i njihove iпterakcije. dekompozic ija sistema па podsisteme i za svaki podsistem prikaz: -interes(rnis ija. svrlta.cilj evi ): - struktura (podsistcrni. clemcnti. vczc): - ponagпje(funkcije.proces i .algoritrni.operatori ). РQЈ) Д. Т А К - rni sao ni oЬiik i zapi s о Cinjenki (pos tojanje odredene stvarnosti) о 11ekoj poja\'i. aktivпosti. dogadaj u ili oЬjektu -о vr.;ti atriЬuta i vrednosti utriЬuta koji opisuje te Ci11jenice

INFORMACIJ A - Ьilo koja vrsta poruka kojc se koristc za donoSenjc odluka ili izvrSenjc aktivnosti па ostvareпju donetih OOiuka. Sastoje se od podataka ili sk upova podataka uredenilt tako da kao celiпa predstavljaju iskaze sa odredпim logi~kim smislom l11fonnacijc sc doЬijaju obradorn podataka. ali i оЬгаdош infornшcija doЬijcnih prcthOOnim oЬradarna l 11fonrшcije inшju sledeCe

karakteristike· pOOatak iliiпf~Xпracija mogusepredstaviti OOrcdc11im konrblnacijшna sirnЬola il nckog kod 11og skupa. а pornoCu poscbnih pravilasintakse; - sema пti~kO S\'Oj stvo infonnacija- sva ka in forrnacija irna svoj srnisao ~Xjentisaп prctnakoriS(c11ju; - kvaпtitativno S\'Oj SI\"0 inforrnocija svaka iпfomtacija ima svoj opseg. koblinu; -sintaksпasvoj stvaiпfomыcije -sva ki

R:>dulo,·iC

Bilj ~na ,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

- pг.1gmali~ko~vojslvo infomшcija - ~vaka iпformac ija ima ~'·ојс kori~nike; - ekonomsko svojst\'O infoпnacija- ~vaka inforrnacija irna S\'Oju сеrщ koja se za nju plaCa i daje odredene ekoпomske efekte kZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

St;шjc reOIIпog

sistcma se mcпjOI zOOg delovOiпjOI niZOI proccsa (funkcijOI) u sistcrnu. Ove MODELOM PROCESA u inform~cionorn sisternu. R e~lizovaп па modcl proccs3 је skup progr~ma za ~:i!:uriranjc. Stanje objekat~ realnog sistema u sistcпш prcdst~vlj~п10 podacim~ о tim оЬјсktiпш gr~dcCi MODE L PODAT АКА. B~za podataka је fizi~ka rcalizacij~ modcla podatak~. procese

opisujeпю

ra~unaru.

iпforпшcioпom

MODEL RESU RSA-

oЬulrvata tehni~ke

i kadrovske resurse organizacije koji su

uklju~eni

ufuпkcioois~пjc iпformacioпogsistcпш. Projektov~nje informocionog sistenш је nala:i!:enje relev~ntnog modela re~lnog sistema ProjektujuCi tri modciOI: modcl procesa. model pod~tOika i modcl re;;ursa gг.1di sc model informacionogsistema

1.3. PRISTUPI RAZVOJU INFORMACIONOG SJST EMA Postojc razlititi pristupi razvoju cikl usa razvoj~

inform~cioпih sistcm~. odпosno dcfiпis~nju

faza

~iниnog

~ GRUPA PRISTUPA RAZVOJU ISI 1. LINEARAN

Slika 1.2. Li".amiprisrupraz•·oju

infOf"JI);f(ionog s i'r~ma

Kar.rkteristikc: Sukcesivan sledfazaurazvoj uiS Nerna po\'Гatk~ n~ prethodne f~ze - Vredno vaпjcscdclavanakrajurazvoja - Korisnik па pdulo'·iC

Bilj~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

odrfa••anjc si~teшa i dokumentacije). kao i zЬog prcdugog ciklusa razvoja informocionih sistenщ_ Njen naj1·eCi nedostatak је ~10 је korisnik upm:n:~t sa informacionim sistemoщ tek па kraju njegove realizacije (fizifke implementacije). te su moguCa velika odstupanja krciranog infornшcionog~isteltШ u odnosu па rcalni siste111 i o~ckiva11ja 11jihovih korisnika

2.

I'ROTOTII>SКI

K:tr.1kteristike: U r.шој fazi mzvoja IS-a tefi se HIZ\'Oju prototipa (pOCetne •·erzija koja se menja u skladu sa koris11ikovi11t zahteviшa) Postoji 11юguCnost povr.1tka na prethodnefaze u razvoju IS -a ProЬieшi:

-

U••odenje dokumantacije llllegracijadelovaujedillsll'eniS

F:izekOO protipskog пиvoja 1 l'lalli r:~njeraz••oja

i S:

All:~lizaispecifikacij:~whtel'a З.

4 5.

lzradaprototipa lmplemeiJ!acija Odrtavanje

Slikai.J. ProtOiip>kipri"up razvojuinformaci"""'S>islema

Prototipski pristup ral\'oju IS predstavlja un:~predenje u odnosu па kon••encionalni pristup Os11ova о1·е mctodologije је da sc 11apr.1vi Sto је moguCe bric prototip softн• ra. da Ьi se па os11ovu njega utvrdile potrcЬe korisnika. U 0011osu na to da li sc prototip daljc razvija i dopunjujc ili 11е postoje (){fЬlкil'i i 11(1(/grшfil'i prototipi. Odbaci1•i prototip slufi sа11ю za utvrdivanje potreba kori snika. od11osno za spe>:ificiranje zahteva. Kada se ovc potreЬe lJ\I'rde. prototip sc odbacuje, а па OSIIO\'U njega se poiiO\'O izraduje сео novi sistem O••akvi prototipi seoЬi~lloradekoristcCijednoslal'lle,ali lleiefikasllegcncratoreaplikacija ili jezike ~et••rte generac ije kojima је lako opisati sistem i brzo napra vi ti prototip koji priЬiiZno radi 0110 Sto је zahteva11o. Na osnovu odЬacivog prototipa sc vr~i projektovanjc novog sistellta kori steCi konkretne alate. klasifne programske jezike ili neki od sistema za upr.1vljalljc bazom podataka. Za razliku od OObacivog prototipa nadgradivi prototipi sc usav~avaju i koriguju i u nekoliko iteracija do•·odeCi do ko11a~nog re~11ja. Nedostatak prototipa predstavlja dokutnelltacija. јег se ~esto dokume11tacija 11е piSe ili је nepotpu11a prilikom raz•·oja prototipa. TakOOe. prototip celog sistema se ne moZe naprav iti. ра sc zЬog toga pravi viSe ma11jih prototipa ( prototipi podsiste11ш). koji mogu do1•esti do h:~osa ReSenje se nalazi u prvoЬitnom projekto••anju zajednifke Ьаzе podataka za s•·e prototipe koja oЬezЬcdujc koordi11ira11i raz••oj s istc11ш. Ovakav 11a~i11 izrade prototipa је poznat kao Da ta Dri•·en (voden poda~:ima) prototip.

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

T:~kode. korisпici

se aktivno uklju~uju u s:~m proces izгade prototipa. ра su i manja od lilhtev;~ korisnik~ i potreba rcalrюg sistema. Od korisnika se. u ovom slu~~ju. 1.ahtcva pш;navanje mctodologije projcktO\'anja IS i osnova infornшciono-konшnikacionih tehnologija

odstup:~nja

3. TRANSFORJ\ IA CJO NI К11rakteristike: -ObjcdinjujcdobrcosoЬinclincarnogiprototi~kogpгistupauraпoju i S-a.

- Zдsniv:~seпapostojaпjualatazabrzi razvoj IS-a. - Specifikacija zahte,•a је па jeziku koji је Ьlizak

korisпiku .

.:t s.:tm alat

geпeri~

progr

Fazcsu slcdcCe: 1 Лnalizazahteva Forrnalna specifikacija З. Validacijaspecifikacije 4 Odrta,•anje 5. Autoшatskaoptiшizacij.:t Metoda koja prcdstavlja unapredenje prototipskog pгistup~ nш·oju је operacioni ili transformacioпi razvoj informaciooog sistema. Su~tiпa ovog na~iпa razvoja је u koгi~eпju аlша koji па osnovu spccifikacije ргоЬ!еша auюrnatski generi~u soflversko rc~nje. tj prograrn u odredenom programskorn jeziku. Takvi alati se nazivaju СЛ S Е 11l11tl ( Co шputer Aided Soflware E11giJteering). Сео proccs sc s'·odi na formulisanje :шalizc zahteva u oЬiiku u kojern se izraduje fomшlпa. izvr~i va specifikacija. а na osnovu toga prototip рrоgг.шш. Validacija i odrfuvanje modcla se vr~ nad forшalnom specifikacijom. а radi dobijanja izvThnog koda prograrna. ponovno se pokreCe proces auюrnatske trans forшacije

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZollan

111 GRUPA PRISTUPA RAZVOJ U IS-al Pri~tupi ТО!' - DO'VN (od vrha ka dn u) i RОТТОМ-UР (od dna ka vrhu) sastoje se u odluci odakle zapOCeti raZ\'oj informaciorюg s istenш. К ао pravilan priыup kori~ti se lop-down kod analizc i projck\0\Ћnja informacionog sislcma (svrha po~lojanja si~tcma. cilj. dc fi nisa njc cclinc i pod~islcma itd.). а lюttoш-up da sc koristi kod implcmcnlacijc i uYodcnja IS dco ро dco.

I Ш GR UPA PRJSTUPA RAZVOJ U IS -~ Zasniva se па sledeCe d\'C podele: 1. STRUKTURNO - projckto•·anjc. dizajn i ргоgrашiг.шјс. Dclini~u ~с procesii Љnkcijekojcvr~i sistem OBJEKTNO - atributi (osoЬinc) i rnctode (proccdure i funkcije) . Pri razvoju IS-a treba dcfini~ati objcktc u sistcmu (clcmcntc. \'Cl.C izrncdu clcmcnata i sl.) i proccdurc i funkcijc kojc sc dc~:н• aju nad tim objcktima. Jюjesu vezeizrneduobjekata. Realiwcijafunkcijaiproceduraseostvaruje prckopoziva odgovarajuCih mctoda. IIV GR UPA PRISTUPA RAZVOJ U IS-~ 1.

2.

3.

SISTIZiZolran

definisanjezahtevaza interfe"som odredi,•anje prioriteta i intcrgracijasoft\·crskih z.ahteva izvodenje d iz:~."na :~.rhitckture

Dizajn

dizajn baze podataka (ро lrotreЬi) diza'ninterfe 'sa selckcij~ ili г.1zvoj algoritama

(popo\rcЬi)

izvodc11· dctal'no diza"na krciran"ctcst podataka kreiran·e izvorrю koda •enerisan "eoЬ"ekt koda krciranjcradnc (opcrating) okumentaci'e laniran"cintcraci"c iz,•odenje integraci "e laniran"einstalaci 'e

l mplcmcшacija

l'ost-R~tz•·oj(l'ost-

lnstalacija

deп•lopment )

diяriЬuci"asoftvcra

instalaci"asoft,·eп•

prih••aanjesoft,·erauradnom okrufen· u kori$Cen"esistcшa

Kori5Ccnjc(opcration)i poddka

oЬezЬedivanjetellni.::ke 1

porюvn aprimcnafivotnog

Odr.!:avanjc Prcstanak kori~Cenja (retirement »pcnzionisanjeн)

Jrrt egrai (C ros.'>Dc\"Ciop mcnt )

poddke i pomoCi (consultin ) odrdavanjezapisaozahte\'irna z.aoomoC

Vcrifikacija i v~lid;к;ij~

12

cilklusasoft,•era ohave~tavan·c korisnika oЬezЬedi\'anjc i sprovodenje lparalclno rada (popotrcЬi ) restanakkori$Cen·asistema planira tJjc,·crifikacijci \'alidaci'e iz vdavanje zadataka ,-crifikaci'ci\'alidaci"c prikup1janjeiana1iza mctri.::kih oodataka laniratJ"ctcstiran·a razvoj zahtcva tc~tiranja (dc\·c]optcstrc uircmcnts) iz••davan'etestiran·a

R:>dulo'•iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka., K>Zi Zo11an

Upr:~v1janjesoft\·e rskom

pl:~nir:~njeupr:~vljanja

konfiguracijom

ko11fi uraci'om razvojidentifikocije konfi uraci"e iz\·odenje kontro1e konfi uraci"e izvode11je izratuna\•anja slatusa (statusaccountin~) laniran'edokumentaci'e im Jeшenlaci"adokumenlaci"e

Raz\'Ojdokumentacije (documentationde\·elopmenl)

proizvodnjaidiшЉucija dokшпcntaci"c

Obuka

laniran"eprogrшnaobuke

razvo'materi"alazaobl.lku validaci"a ro amatre nin

а

implcшcntacijaprograma

treninga Tal>ela2.1 . Ak1i>Ћoo;1iuproce>uraz•·ojainf~"~nXiooogsiSiema

2.2. UPRA \ 1Lj ANJE

PROJ E KТIM A

Projekat је: nacrt (plan). spisak neki posao.re~ioproЫem i sl. ).

1

aktivnoыi

( niz. rcd , resursi. sredina). cilj (da

Pmla\"lianiecilia

OЬelЬcdi'·~nje·"·i'lcma .

1

z~ostvarenJeCIIJa

Slika2 . 1 . ~n>OuprZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

raZ\·oja infOJnыcionih ~islcma sejavljaju 3 vrslc projckata: IDEJN I GLAVN I IZVODA( KI ( DETA U NI)

Ш EJ N I projckat - SuStina idejnog projckta је u prcdsta\•ljanju (IOStojeCih proЬienш trenulno aklivnog informacionog sisterna i nai::elni prikaz moguCih re~enja. 51edi odredivanjc u kojoj mcri Се no\•i r..Cunar:ski podr:J:ani inforшacioni sislcm fiOЬoljSat i fiOSiojcCi. То se izra:!:ava kroz OOnos

D Glavni i izvodaCki projckti njihovogrcalizovanja.

TR О$ К О V 1 (Za Г.IZVOj IS-a) 1Т ( u~tcda, korist uvodcnjem 1 5-а)

О В

suskupiitro~punorcsun;a,pajczl.юgtogavcorna\' i sokaccna

GLЛ VN I

projekal - 5u~tina glavnog projekla је u dela1jnom prikazu posюjeCeg stanja. anali zi i predlogu novog infom1acionog sistema. koncept novog rc!:enja i plan reali zocijc infornыcionogsistcma.

U infOJmacionim sisteminы razlikujcnю 2 ni•·oa projckto••anja: LOG I(KO i FI Z I( KO. ldejni i g1avni projckti su па nivou logiCkog а izvodaCki, tj. detaljni projckti па nivou liziCkog projektovanja. I ZVO DЛ (Kl projekat - Bav i se irnplernentacijorn (prirnenom. uvodenjern i kori~enjern) novog 1 5-а. bavi se konkretno a1atirna za razvoj 1 5-а. kadrovima. organizacijom. progr.1mskim zahtc\•inш (strukt urom prograшa. pra\•itna pristupa, izglcdotn шaski. radoш sa maskama. naCinom izrade, Ьazom podalaka. iz,·eSiajima i sl.)

Za upra••ljanje projektima se koriste posebni programi - alati koji se jednim irпenom zovu CAS E a lall - aidulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Primeri CASE alata: ARТI ST (Fakullet organizacionih nauka- Beograd). BPWIN (SSA) i ER\V IN (М ОУ, E-R-A), POWER DESIGNEK Oracle CASE, Ratiotщl Rose, Paradigm i

''· Ra~una~ki podJtan IS i aplikacije koje rade sa podacima nisu samo baza podataka i programi koji opsl u:l:uju tu bazu. \'СС је noophod11 o da se podaci oЬraduju od ~trane korisnika. koji u svojoj glavi stvaraju inforтnociju i koriste је za odlu~ivanje!

S obz iroш da postoje dva nivoa projektovanja informacionog s i stenш (logi~ko i lizi~ko) i dajeinformacioni sistemmodelnekogrealnogsistema.realni sisterпi seopisujukroz: STATIKU -

opi~ana је Ьаzош

podataka i

шodelom

strukturi odgovara

vi~e lizi~kih

realizocija.

DI NAJ\ПK U

- opisana је funkcijшпa i procesima procesainfomtocionogsistema

podataka. Jednoj

геаlтюg sisteJJШ.

logi~koj

tj. modelom

Razvoj informacionog sistcшaje. u stvari. prevodcnje jednog пi voa iпfornтacionog s i steшa u novi informacioni sisteш. а tim razvojcm se mora upravljati. Pri tonтc se nюra voditi га~шш о ~injenici da se Projcct Management za infornшc io11c tehnologijc u S\'Ctu vcoma brzoraZ\'ija.

2.1.1 . Koji sc 1.

PROИLEMJ

U RAZVOJ U INFORMA C IONIН SJSTEMA

prohlcшi ja\• ljaju

u razvoju inforrnacionih

s i ~tenш?

ProЬic m S L OZ.ENOSТI J>OSTOJ ECIH S I STEJ\IЛ (sektori. organizacionc

jcdinicc. sluiЬc i sl.). Re!Java se na dva na~ ina: podclom (podceline) i podelorп razvoja informacionog sistema projcktovanja. 2

3.

sisteJJШ па

па

podsistcmc faze u postupku

Prohlem KO MUN IK AC IJ ..: SA KORI SNIKOM (poznaje proЫernatiku poslovnog i urganizaciorюg sistcma). Kori sni k delinik svojc potrcЬc i zahtC\'C. а projektanti dcfiniSu naCin 11:1 koji Се se potrcЬc korisnika zadovolji ti. O vaj problcm reSava se kori~enjem zajedni ~kog. jednostavnog jezika simЬola i grablkih oЬ iika koji sudovoljnojednostavni irazшnljivi kori sniku J>rohlem OG RЛN I (ЋNJ Л (novac. vreme). ReSava se ta ko Sto se za informacioni struklura celog sisteшa (mode l) а iшplemcntacija (uvodenje i zatim sledi deo ро deo (definiSu se podsistemi za koje se odreduju

s i stcш utпdi logi~ka

prirпena)

prioritcliiтпplcmcntacije).

4

J>rohlem UPRA VI, J ANJ A RAZV OJEM . U projcktova11je informacionog sistema. kao deo projektantskog tima је uklju~eno najvik rukO\'odstvo organizacijc. kojc Jlюra da da podrSku za uvodcпjc novog informocionog sis tcma. ProЬJern se javlja u slu~aju kadaje projekat uraden. projektantski tirnje kre nuo u realizaciju pojedinaCпih zadataka а rukovodstvo organizacijc se proшcni ili sc u toku \'remena promeni organizaciona struktura organizacije. Time se menjaju

15

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

j>OC'etпi u~lo••i koji utitu па zavrklak (IO~Ia. РrоЫеш ~е re~ava po!;IOjanjcш pisanog traga о zahtevinш korisпika - SPEC IFIK AC IJA SISTEMA (Dokuшent kojim korisnik izra!av3 s••oje zahteve). Medutim kako korisnik ne (IOZ11aje nove шoguCnosti i11formacio11og sistcma, ~pecifikacija nc шога blti псртошепlјi••а i konat najer korisniknemoradazna;tafeli!

2.1 .2. PRINCIPI U RAZVOJU INFORMACIONIH SISTE:MA 1.

2.

\ ' REME - potrebno је (Ю~ш;шаti proшcnc u rcalnoш ~i~temu 11 vrcшcпu i omoguCiti stabllпost iпformacio11og sisteпщ_ Ovo se postife ADA PТIВ ILNOSCU , tj. parametrizovanjem aplikacija. uop~tavNA - siste1n se sagleda \.:ао celina. podeli se na pudsisteme. projektuje i zatim se implementira jcdan (Ю jedan podsi~te111 sa uvafavanjeш tinjenice da podsistem nijc izolo\•an, ''eCpripadaceli ni.

4.

E KONOMi ёNOST - oЬczbcditi IS-u da zahtcva minimum utroSka vrcmcna i novca u fazi PROJEKTOVANJA. IMPLEMENTAC IJ E 1 KORJSCENJA. О••ај

princip podr.!ZU111e\'a US ER FRIEN DL У produktivnostradakorisnikasistema 5.

kori~niCki intcrfcj~.

timc sc (IOVI:tava

STANDARJ)I - 111cduпarodni sistcm st aпdarda ISO 9000 3 Raz,•oj sofl\·cra u praksi. ISOIIEC 12207 Fdulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

Potrelxl za nov i ш rad n iш mestima za elektro nsku obradu podataka ukoli ko ista пе postoje. DopunaopisaposlapostojeCihradnihmesta. Sistematizocija, usagla~avanje, ра tak i izrada 110\'ih posiO\'IIih pra\•ila i dokumentac ije, OЬavezalmoguC11ost c\•idcшira11ja podataka koja do tada nijc postojala, OЬavezalnюguC11o~t za iz,•l11ava11je odredenih aktiv nooti u rcal11om sislcrnu. Progmmi treba da budu do,•o ljno ЛeksiЬil11i da IIC prillщra\·aju lюri s11ika па izvrSavanje ZiZollan

v l

rюste

e\·idenliг.шjci iz•·c~ta••anje

Slika2 .2 . ~moupr.ovljanjaprojek1imourozvojuinformacionogsi>lema

Te:!:i seapstrakciji -iz.dvajanjuprocesakoji se de!'.avajuu sistemu.akoji su neprornenljiviu vreшcnu. Ovc procc~ zoveшo я• !l tiiiSkiш proces iшa - 10 su procesi koji Ьi ~ odvijali u nekoj idealnoj teltnologiji. tj. oni koji ne Ьi imali prosюrna i ''remenska ograni~enja i ne Ьi Ьi t i ,-czani zancku konkreшu tchnologiju i organizaciju. SuStinski proccsi izrdulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

2.5.3. DIJЛGRЛI\fl

ТОКА РОDЛТЛКЛ

Osn0\'3 dij3grama toka podataka (DTP)je grafitki prikaz koji sadrti sledeCe elernente: lnterfejs kao elemenat predst;н•lja neki sistem iz okrufenja sa kojirn posшalrani si~tertr razшenjuje podatke i to pulerп tokova podalaka (izvor i uvir podalaka). l' roces (oЬrade podataka) su su~tinski procesi nckogrealnog si slenш i rпogu se gru pis.a ti u 4 vrste proccsa: I.Osnovni ilisu ~ti nski procesi 2. Upravljatkiproccsi 3. RaZ\'Ojniprocesi 4. Pтocesi la odrZa•·~nje Tok podataka predstavlja apstaktni kanal putem kojeg teku podaci u kontinuiranorn vre rn enu. Treba da је nczavi~tan od tchnologije i organizacije. Srпisao tokova podatakajc da orпoguCc rad procesa i nezavisni su od medija i tchnologijc. OЬele!ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

T:!ko Се Oln:!kc procc~a nastalih dckom(Юzicijom dijagrama kon tck~l:! Ьili (Ю rcdoslcdu ukljutivanja: ]., 2., 3. ozrшke procesa nastalih dekom(Юzicijorп procesa 1_ ЬiСе ]_]_, 1.2 .. 1.3 ...... oz nake procesa naslalih dekom(IOZicijom procesa 1.1 .. ЬiСе 1.1.1 .. 1.1.2 .. 1.1.3., itd Dekorlt(Юzic ija

vi!ie

rrюguCa

pгimiti,·nim

sc rnotc oЬavljati svc do nivoa па kojcrn dalja dckorn(Юzicija proccsa nijc ili (Юtrebrra. Procesi koji se ne mogu dalje dekom(IOПO\'at i se nazivaju ili elem e ntaг•rim . Karaktcristika prinritivnih proccsa је da sc oni odvijaju

sekvcncijalnoisa(Юznatim rcdoslcdoшaktivnosti.

Za opis logike ovih procesa. tj. opis aktivnosli koje tine jedan proces. moraju se kori sliti ncki od spccijalizovanih alala: dijagrarrr toka progranш. staЫa odluCivanja, Nassi Shneiderrnan-ov dijagram. pseudokod i drugi. lpak. kao alat za opis procesa najte~e se koristi pseudokod. u kojcm se logika procesa opisujc kori~enjem kljutnih reti progг.шr~kog jezika u kojcnr Се sc rcalizovali aplik:~cije.

27

R:>d ulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

2,5,5, RECNIK PODATAKA SasiOji seiz tri ' 'rsleopisa: 1.

Opisslruktureisadrfaj a svi htokovapodatakaiskladi Sta {а. Ь. с)

{а. Ь, с]

- unija komJIOnCnti - odgovarajuCa JIOjavi vik puta eksklщ:i,• na

-

specifikacija

ыruktura

kOIПJIOПCnti

-

kOmJX>nenata

шedu sob no

nю:re

da

se iskljuCuju

struklurc.

/а. Ь. с/

agrcgacija komponenti - koje se olmvezno JX>javljuju taCno jedanput u struk turi. - пcekskluzivna specijali zac ija - ozna~ava da se u odgovarajuCoj snukll.lri JIOjavljuje Ьilo samoj edna. kOtпJIOnenla. Ьilod,·e. Ьilo S\'C.

Opis elemcntarnih podataka ( Data ltcms) 3

Opis

domeпa

је

(Dornen

sk up ispravnih vrednosti iz kojilt elementarni podoci

uzinшjuvrednost - sctпantiCkavred nost (dcfiniSuje korisnici ))

Primeri:

OCENA_ STUD :

>• 5 , -·-

{2)

BETWEEN 1 , 10

"-1--1

~~

Slika 2.6.

Srru~rurorokapodarak~

28

R:>d ulo,'if

Primer

B ilj~na,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

~lruklure

INFORMACIONI SISTEMI- odJЬran a pogl ~•· lja

lo ka podalaka ··Dokumenla za

DOKUМENTA_ZA_UE'IS :

IME, E'OL , DATUMRODJENJA , MESTORODJENJA , NAZ IVМESTARODJENJA , NAZ IVZEMLJERODJENJA ,

DRZAVLJANSTVO , NACIONALNOST ,

1 BROJLICNEКARTE ,

VRSTASKOLE, NAZI VSKOLE , GODINAZAVRSETКA ,

E'ROSEK , DATUMUPISA , VRSTASTUDIJA , NAZIVSMERA , GODINA , SEMESTAR ,

29

upi~··:

R:>d ulo,·iC

B ilj~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

2.5.6. PSEUDO KOD

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

PRIMIТIVNIН PROC ESЛ

Pseudo kod је zapis koji kori sli neke rel::i programskih jezika. a!i је 1·eCi deo rel::i prirod noш jeziku. Opisuju se priшiti v ni procesi, i opi ~ uje se Sta taj proces radi

па

Nal::ini zapisa domena, је kori!kenje logil::kill uslova (sadrte neke logil:: ke operatore i konstanle). Dru gi natinje nabrajanje (navodenje iz nekog skupa CHA R - ' М'. 'с' . 'N') U.gika procesa- E1•iden1iranje ISPITNE_PRIJ AVE: Pre u zmi !SP!TNU_PRIJAVU ; IF ne postoji POTVRDA_O_UPLATI THEN BEGIN izdvoj ISPITNU_PRIJAVU ; obavesti STUDENTA;

'"'

ELSE Preuzrni POTVRDU_O_UPLATI END IF ; IF ISPITNA_PRIJAVA nije korektno popunjena THEN BEGIN izdvoj ISPITNU_ PRIJAVU ; obavesti STUDENTA;

Pronadji DOSIJE_STUDENTA (ISPITNA_PRIJAVA . BROJ_INDEKSA) ; BRPRIJAVLJIVANJA : "' Oi FOR ЕАСН DOSIJE_STUDENTA . NAZIV_PREDMETA DO IF ISPITNA_ PRIJAVA , NAZIV_ PREDМETA=DOSIJE _ STUDENTA . NAZIV_ PREDМETA BRPRI JAVLJIVANJA~ BRPRI JAVLJIVANJA+l ; END FOR ; IF BRPRIJAVLJIVANJA ISPITNA_ PRIJAVA. BRPRIJAVLJIVANJA THEN izdvoj ISPIINU_PRIJAVU; obavesti STUDENTA ; END; ELSE Pronadji Cenovnik ; IF POТVRDA_O_UPLATI . IZNOS neodgovara cenovniku THEN BEGIN izdvoj ISPITNU_PRIJAVU ; izdvoj POTVRDA_O_ UPLAТI ; obavesti STUDENTA; END ; Ubaci podatke sa ISPITNA_PRIJAVA u ISPITN E_PRIJAVE ;

30

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

2,5,7, PRAVILA STRUKTURN E SISTEM ANALIZE 1. Vi~ razlitirih elemen~ra posюji na jednorn dijagramu. 2. Svi eleшenli dijagrшпa (DTP-a) moraju Ьiti po\·ezani. 3. l шenovanje eleшenata (procesi inшju i broj) је oba•·ezno. Broj procesa sc odrюsi na redosled izv~avanja u :i!i\'Otnom ciklusu osnovnog objekta obrade i potrebrю је \'oditi raturы da sc uskladi hronologija proce!kl i brojevi. Broj procesa oznatavdrazurneva. 9. POVEZANOST PROCESA ISTOG NIVOA- Na istont nivou dekorпpozicije svi procesi t гсЬа da su prcko skladiSta podшaka rпcdusoЬno povczani. Nijc dozvoljcno da postoji proces koji је nepo\·ezan. izo]O\'an od drugilt procesa. sa svojirtt tokO\'irtta podataka i skladiStimakojcnckoristinijcdandrugiproces •

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

10. DEKO MPOZICIJ A - Pred~tavlja "razdvajanje celine па dclo"e". odno~пo op~lijeg. ~ireg procesa па akti\• пosti ро hroпologij i izvrSa\•anja kojima sc omoguCuje ostvшivanje svrhe юg procesa. Nije dozvoljeпo dekomponovali jedan proces па sа пю jcdan poclproce~ 11. SLEDU 1VOST PODAT А КА - Svi elcntcпtami podaci па DTP imaju svoj izvor -mesto na~tanka , n1e~to koriSCcnja i put protoka kroz sislcm. Na taj пatin mok se pratiti protok podataka do nivoa elementamog podatka. njcgo\'U sledlji\'OSI. Na taj пOCin moZe se vrSiti i provera elcmcntarпih poclataka- пе smcju sc JIOjaviti Ьсz prcthodпog razloga i izvoг.1 12. POV RATNA VEZA - Heuristitko pravilo nala1:e da svaki ulazni tok poclataka ima S\'Oj izlazni i obrпulo. О••о protvilo za~ni•·a sc па prirodпom ЈЮПаSапјu realпog ~i~tспы u diпamitkom i Ol\'renom odпosu prema okтџfunju - uzrOCпo - posledi~na \'Cza. Na spolja~nji irnpuls (u vidu protoka шotterije. energije i podataka) odgovaramo iпforпшcijom о na~oj akti\•пosti (proiz,•odnji. prut.anju uslugc i sl.) i pokrcCu sc dalje aktivпosti u sistcn1U. Као odgo,•or па spoljni stiп1Uians . clemeп t i realпog sisema reagujuakti,•пostimai s laпjem iпforrnacijaokrut.enju.

13. ~ТА SU PR OC ES I -AK ТI VNOSТI SISTEMA- lnterakcija sa okrufunjern rezultat је dogadaja u okrut.eпju koji iniciraju iпter11e dogadaje -akti,•nosti. Realni sistcm (orgaпizacioni siste m koga modclujemo) ima iпternc procese kojima reagujc па spoljne dogadaje i ovo predsta\•lja јеdап od паtiпа odredi\'aпja procesa- aktivпosti sistema 14. PO DACI U S KLA D I ~TU - Skladi~tc poclataka mo'-e sadrtavati: ~injeпice (о oЬjektima i dogadajirna realnog sistema i okrutcпja). znaпjc i pravila о osoЬinarna i ponaSanju objekata.parametriradasistema.o~tepoclatke.

15. S КI.AD I ~TE BEZ ULAZNOG ТОКА PODATAKA - Ро pra,•ilu svako skladi~te podataka nюra irnati Ьм jedan ulaz i bar jedan izlaz. Medutirn. nюguCe је koristiti tz v deljeno skladi~te koje se puпi u nekom drugorn sisternu. а koristi u posrnatraпorn sistcпш. Radi potpuпog ~tovanja prcthodno navcdenog pravila. uvodc sc procesi preuzimanjapoclatakaizokrut.eпjai рuпјепја skladi~ta . O,•i procesi пi sudeoprirodпog tivotnog ciklusa osпovпog objckta obradc i dcluju "vcSta~ki " . Ukoliko Ьi posmatraпi realni sistem Ьiо posmatraп u ~ircm kontekstu okrufuпja. za ovim procesom пе Ьi bilo potreЬc. lpak. vrlo tc~lo se infornыcioni sistem i "obuhvat ~Ја" radi sапю za јсdап scgmentdelatпosti. tj.orgaпizacioпujediпicuili pojediпuorgaпizaciju

16 RELATIVNOST NAZIVA 1 BROJA S K LADI ~Tд - \'atno је da п:цiv skladi~ta odslikava su~tinu poclataka koje sadrti i svoju namcп u , оdпоsпо naziv trcba da је tnпcпюniCki. Nc trcba tctiti da postoji samo јсdпо skladi~tc poclataka za сео sistctn (s kladi~te podataka nije isto ~to i baza podat3ka). 3 takode ne treba poisto,•etiti skladi!itcpodatakaitaЬclc rclacioncЬazcpoclataka

17. SPISAK PROCESA - Pri odredivanju procesa .aktivпosti datog realпog sistema, potrebno је ild\·ojiti Sta su osnovni procesi posrлatraпog sistcma. Pг.1teCi tivotпi ciklus osпovпog objekta obrade dolazitno do odredeпill proce sa- akti\'ПOSti. Medu njima posebno izd,·ojiti iпtemc proccse i procese u iпterakciji sa okrufcnjem, оdпо~по lizitke i iпforпracio11e procesc. Od iпteresa u SSA је prikaz iпformacioпih procesa koji pmte lizitke proccsc rcalпog ~istcшa. РоsсЬпо trcba r:цdvojiti OSNOVNE, PRATECE 1 UPRAV U ACK E PROCESE. Nije potrebno роsеЬпо izdvajati i nalivati procese koji sc оdпо~с na prijcш i evidcntiranjc dokurncпata ili idcntilikaciju objekata (Prirncr· ut vrdvaпje identiteta Studenta ili Dolxl\'ljataputern litпe karteisl.). To su procesi koji

35

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZolran

su sadrtani u svakom

procc~u.

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Nazi"c proccsa nc

trcЬa

''cZivati za radna

mсыа

i

organizш:ionejedinice

Primer: fizitki proces је prufе pscudo kodom. • kada Ьi se dckompozic ijom proccsa doЬilc naredЬe programskog jczika. taj proccs пazrvarпoprrшrtrvпrrn

36

R:>dulo,·iC

Bilj ~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Ьi dckompozicijom proccsa u~Ji u пii'O implcmerJiacijc u programu (primcr: uпos. bris;~пje. izmeпa. sortiraпje. tatx:Ja m i prikaz- ni su primitivni procesi. 1•еС softvcrskcfu11kcijc). 23. О ВЈ Е КАТ O BRADE 11NTERFEJS- ОЬјеkы obrade u sistemu mote Ьiti materijalnog (Primcr: proizvod) ili idcjnog kara ktcra (Primcr: z11anjc. usluga. zd ra1•ljc). а kao nosilac пюtе se javiti pojedinac (Pтimer: Studeпt. Pacijeпt i s1.) ili orgaпizacioпa ll'orcv iпa. Pojcdi11ac u razlititim fazama "obradc" 11ю:l:с imati razlititc 11azivc. alijc to ipak s1·e vreп1e isti interfejs i mote se na DTP tako predstaviti. Radi preciznijeg pril.:az:t i 1·eze prcma kas11ijim US E CAS E шode l ima, mogute је prikazali ih kao r:J.ZJible. onoliko koliko ih iПЈа . (Primer: к ~ndidat za studeпta . ~t udent. apsolvent. diplomac. pod11osilac moltx: i s1.). шedutim radi pregJedrJosti dozvoljeпo је da bude prikaz3n i kao јеdап. Razlikujemo osnovne objekle oЬrade рrеп1а vrstarna delatnostios11ovna. pшnoCna i upravJjaCka. а u ok1•iru ~vakc od na1·cdcrJih шо:l:с Ьiti viSc objekala obrade. OsПOI'Пi objekat obr3de odreduje тno prema osnovnoj delыnosti. опотn objektu koji је u 1·ezi sa svrhoш postoja11j3 rcal11og si steшa. 24. GRAN JCE POSMATRAN JA - U razvoju informacionog sis1em3 granice obu]\1'313 pos]a odreduju se u рОСеtпој f3zi strate~kog planiraпja. Svaki orgaпizacioпi sisteш је deo nekog ~ireg sistema. u s1otenirn orgaпiz3cionim sisternima potrebno је odrediti infornшcioпe podsisteп1e (npr. prime11om 111etode BSP Business System PJшmi11g koristeCi posebne matrice) i ро rcdosledu prioriteta pristupiti analizi i iшplemeпtaciji. l 11fomшcioni pcxlsistcmi najCc:ke 11с OOgo1•araju organizacio11im podsistcmiшa 25. OP JS POS LA 1 SSA - primcna metcxle SSA zasniva se па pozпavaпju naCiпa fuпkcionisaпja i protoka podataka rcalпog sistcma. Sаш opis aktivnosti fivotnog

• l.:ada

cik1usaosпovпogobjektaobradcuteksшa1пooЬ1ikukaoosnov mcxle1iraпjapreds!av1ja

riz ik. јег zahteva veliku prccizпost kako Ы rczultati SSA Ьili zado1•oJjavajuCi. Zato је proces primene metcxle SSA iterali vaп (vBe itcracija razvoja i dopune 1ПоdеЈа) i iпteraktivaп sa zapos1eпima rea]пog sistema koji imaju Ul'ida u rnodele. uCestvuju u njihovojizг.1di i korc kciji. 26 IN TEGRI T ET SKI.AD 1 5 Tд Skladi~te podataka 11е mot.e u strukшri da sad11:i clemeпt:~.rne podatke. koji пisu putem uJazпog toka podataka "dopremJjeпi" u to skladi~tc. U CASE аЈаш Powcr Designcr Pтoccss Aпalyst opcijom Data Storc Auto Fi11 ornoguCeпo је autoшatsko рuпјепје elementarnih podataka iz tokova podat;~ka u skJadiSta i zabra пa nczш• isпog unosa clcmcntamih podataka 27. DEU ENO SKLAD IST E PODATAKA- па рн•оm i daJjim nivoima dekompozicije skladi!itc podataka omoguCujc I 'C ZU mcdu proccsima. kada јсdап proces svoj rczultat rada smcSta u skJadiSte podataka. da Ы s1u:l:i1o dru gim procesiшa u sistenш radi Citaпja i1i korekcije-dopuпe novim eleп1etttarпitn podacitna. SkJadiSte podataka treOO da se crta па опоm nivou gdc ga koristi v i~ procesa. Ukoliko па пckom пil'ou sk l adi~te koristi samo jedan proces. tada је to sk1adi~te interno па nivou dekompozidulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

progг.1ma koji operi;u Ьazom pZiZolran

pominjan kao MOV (nюdcl LAZA REV IC i sar. , 1993

oЬjckl i -\·czc)

ili PMO V

(pro~ircni

modcl objckti-••cz.c)

U sada~njim trcnucima najЬolji natin raz\'oja informacionih 8i8tcma tc sofl\·cra, uop~te. је oЬjektno orijentisana tr.msformaciona metoda raz.voja. dakle kombinacija operacione. transfornшcione шctode i оЬјеkше dekompozicijc sistcma. lz s\·cga sc шоt.с izvcsti zakljutak da ustvari. oЬiast baz.a podataka nije oЬiast koja posюji sarna z.a sсЬе. \'СС daje ош1 dcojcdnc ~irc proЬicrnatikc. probkшatikc projc ktovanja informacionih sistcrna Ваz.:а podataka је samo osrюva z.a iz.gradnju informacionog sistcrna. drugim retima. njegov tcmc lj. Koliko је slab teшelj. toliko Се Ьiti slaЬa i cela konstru kcija (а ш о :Ма i slaЬija). Zato Ьаzа podataka mora Ьiti dobro projckto••ana da Ьi па osnovu пје moglo da bude izgradcпo i s•·e ostalo. Ukoliko је modcl podataka korektno projektovan. па osnovu njega sc mofe izgraditi i dobar modcl procesa, ali ako је rпodcl podataka slab, i S\'C o~talo Се Ьiti slaЬo, Ьеz. obz.ira na to koliko је konatZiZolran

OBJEKTNI MODEL PODATAKA - Na~lao је JXXctkom 90-tih godina ХХ ' 'cka, kao imp1eшentacija strukшm podataka iz oЬjektno - orijentisanih programs kih jezika (С++. Smai1Ta1k) u sisteme za rukovanje lxlzama podataka, u oЬiasti in (MOG !N i sar .. 1996] Prvi u~lov sc zove u~lov jedinstvenosti. i k:d:c da u sku pu pojava tipa cntieta N nc nюgu postojati dvc istc JX>javc tipa entiteta (dvc роја\'С sa istorn \'redno!iCu k1juCa). ])rџgi usiO\' se ZO\'C uslov mininш1 nosti. i njcgova su~tina da ako је klju~ tipa entiteta sloten tj. sastoji se iz vi~ oЬeletja, onda nijed no od tih оЬсlс;Ј;ја nc srnc na sсЬс da preuzrnc ulogu prirnarnog kljuCa. KljuC mora Ьiti jcdnozna~an, nepromenljiv i raspolotiv. Kriterijunt za izЬor

је

44

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

5.

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

klju~a izmedu viSe kandidatajeяedaje kralak. lak za pamtenje i prihvatljiv od strane korisnika Zol realizaciju Ьаzе podat~ka nije dovoljno samo definisati entitete. atribute i njiho\'C doшcne. te klju~eve. vcC шoran10 prikazati i п•zе lzшe(lu ent itcta, tj objekata.

O sno,·nl tipo,·l ,·eze lzmedu klasa obj ek11ta : 1 : Ј «jedan prem11 jeda n» . za svaki objekat iz jedne klase postoji saпюjedan po•·ezani objekat iz druge kl~se. 1: М «jedan prem11 \'] ~е» - s••aki oЬjekat izjedne klase postoji vi:ie po'·ezanih objekata iz druge klase. а iz te druge klase se svaki objekat mofe po•·ezati sa mo sajednim objekto111 ove druge klase. l\I:M «\'I1iep re m a,·i k» -sv akiobjekatizjedneklasepostoji viЫ, ]Ю\'CZa nih

objekata iz druge klase. а iz te druge klase se svaki po\·ezati opet ~а viSe objekata ove d ruge kla~e

oЬjckat шо'.е

Formalni na~inprikZiZolran

cпlitct

koji pm;edujc

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

slokпi

kljut.

~ш;tavljcп

od kljuCcva eпlilcta s kojima је

AgregacUa {MeW\·iti Tip 1-: ntit et - Po\·ez пik) U\'odi se u slutaju kada је potrcbпo uspostaviti \'CZU izmedu \'CZa. odпosno. kada su (пе nu:!:no SI'C) pojal'e jednog tijXI enlilela povcznika povczanc sa pojavama пckog drugog tipa povcz п ika. Tada sc po\·czшri tipovi poveznika pre1·odc u geruпdc (odn. rneiOviti tip eпtitet - po1•eznik). Ovaj koпccpt ER modcla ~с koriяi za modcliranjc ~lcdcCih ~ituacija kao па primcr: ako је studcпt upis;ю пcki smcr. опdа оп mo:!:c prijavti polagaпjc ispita iz onih predmcta. koji se па tom srneтџ s lu~ju ро пastavnorn рlщш, ili radпik је osposoЬljcn da radi па пшSiпi, па ma~in i sc пю:!:с proiz\·esti deo, ра sledi- radпik па пta~ini. za kojujc osposoЫjen. izradujeoпedelove. koji sc na toj maSiпi moguproiпcsti Osim S\'Ojim nazi\'Otn. entiteri se u posrnatmnom sistemu opisuju i preko svojilt atributa Atrihuli щ imспоvщш svojst\':1 cпtiteta u sistcrnu. OЫtno defini~u na osпovu prcgleda iпtcme i eksternc dokumcntacije. upitпika. pregleda postojcCeg soFti'Cra. Na dijagramima sc grafiCki predstavaljaju kaoovali sa пazi\'OПl, koji su povczaпi s cпtitctoпl. Skup vredпosti koje пcki atribut rno:!:c da irna se zove domeп atributa. Domen пю:!:е Ьiti uпaprcd predefinisaп tiporn podatka koji konkreшi prograrnski jezik poddava i du:!;iпom podatka, ali пю:!:с Ыti i "scmantiCki". ScпшntiCki doп1cn је skup dozvoljcnih vrednosti odgovarajuCih (potrcbпih) ograniCenja koje defini~ sam projektant Grafi~ki s imЬol

za prikazivanje

\'CZC izrпedu

entitcra u

п1odclu

objekti-1·ezc:

(DG K.GGK )

Slik~2.7.

OsnO\'niclcmcnti

ER dij,.gr,.ma

Kardiпalnosl

I'I'ZI' predstavlja broj pojavljivanja cпtitcta s drugc strшre vezc, s kojim је posmatrani cntitet po1•czan. Prvi broj је najmanje moguCi broj pojavljivanja drugog entitcta (tj. donja granica kardiпalпosti i ozпatava sc sa DGK). а drugi пajvi!Ji (tj. gomja graпica brdinalnosti i oznaCa1•a se sa GGК), pri Cemu oznaka "М" predstavlja nepoznat broj pojavljivanja. Potrcbno

је

uraditi

ро јсdап

podmodcl

Zd ulo,·iC

Pгimt•г

B ilj~na ,

KoziLjubka. K>ZiZol1an

INFORM ACIONI S ISTEMI- odJЬrana pogl~•·lja

podmode la za ргосе~ "Jzda••anjc u•·crcnja":

~ ~..-. ~~--~~~=~7~

: : _:n---;~ ... ... ' .... -~· ·-

- ~- ·· т

а

.......,..,.,

VRSПSTUDШ

Ооо;-о

N1

--т

- ·-·

~

-~ .....,,._".., .w.

_о

Slika2.9. Dijagr.>mpodmodelaE R modelapod313ka

48

.к.

.,.,

V-St ... o

•..;s.m..... ..,



....

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

KoziLjubka. K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

2.6.4. PRA VILA PROJEKTOVANJA BAZA PODATAKA OGRA NICE NJ A а. Vred n wшaograп i ~e 11ja

• Ogranitcnja domcna - ograniCcnjc clcшcnlarnog podшka па odrcdcn domcn vrednosti • Slo.!:ena ogпшitenja dOZ\'Oijeni odnosi izrnedu vredпo~ti mzlititih ;~trihut:~ (npr stZiZolran

Primer: Ako postoji relacija (u MOV-u entitel) STUDENT (BRINDEKSA. IME. POSTA. MESTO. ADR ESA. PREDMEТ, OCENA ) iz пје mo;!:emo izd1·ojiti za prirner d••e fun kcionalnczavisnosti: Atribut BRINDE KSA odrcdujc atribut \ МЕ. а slo:!:cni Жibut BRINDEKSA. POSTA odredujc atriЬut ADR ESA Naravno, ovc dve zavisnosti nisu jcdinc u О\'ој rclaciji, ali su sarпo о1·е d•·c uzcte za prirпer. Prva zavisnost је potpuna funkcionalna zavisnost.jeratribut IM E zavisi od atriЬuш BRI NDEKSA. ali nc i od njcgovih dclo1•a Ucr је atriЬut BRINDE KSA prost). lz ovoga se пю:!:с izvesti zaklju~ak da su ~··е fuпkcionalne zav i sшљti od prostog atribut a ujedno i po!pune funkcionalne zavisnosti. Sa druge strane. za••isnost atriЬuш AD RESA nije potpurю funkc ionaina. јег atribut ADRESA zavisi funkcionalno i od !>anJOg atriЬuta BROJJNDEKSA koji је deo slo:!:enog atriЬuta BRI NDEKSA. POSTA Na osnovu potpunc funkcionalnc zavisnosti dclini~ sc i druga nornralna forma. Rclacija је u drugoj norrrшlnoj formi ako је u pr\'Oj i ako su s1•i njcni nck!ju~ni atriЬuti potpuno tunkcionalnozavisniodprimamogkljutaterclacije. Da \i relacija ST UDENT zadOI'Oija••a uslo••e postavljene definicijorn druge norrnalne forme? U ovoj relacij i sarno slo:!:eni atribut BR INDEKSA. PREDM ET odredujc sve ostale atriЬute u relaciji. Dakle. on igг.1 ulogu prirnarnog klju~a. ali nisu ~vi atriЬuti POTPUNO funkcionalno za1•isni od njega. Atributi IM E. I'OSTA. MESTO i ADR ESA su za••isni sarno od aiributa BRI ND EKSA. koji је deo primarnog klju~a. U ~emu је reknje? Rclacija koja nijc u drugoj norrnalnoj formi (ali је u prvoj) se dckornporшje u d••c ili 1· i~ relш:: ija koje jcsu u drugoj rюrmalnoj formi. iz kojih sc opcracijorn prirodnog spajanja rnof.c rckonstru isati ~ctnarelacija, i totakodascs1·c rrcpotpuncfunkcionalncza••isnosti od1·ojcu posebnc relacije. Tako Ьi sc. prirпenorn dclinicije druge normalne fornte. relacija STUDENT dekornpono••a\a u relacijc ST UDEN T (BR INDE KSA. \ М Е. POSTA. MESTO. ADRESA ) OC:ENA (BRI NDEKSA. PREDMEТ. OC:ENA) О•·е

do·c rcfacije jcsu и drиgoj normafnoj fo nni jcr zm·imi od п-ојЊ primamilr kfj11Cc•·a.

sи

SJ•i alribuli

и

11jima

рЫри11о

frmkcimшfno

Relacijajc sigurno u drugoj rюrrnalnoj forrrri. ako је kandidat za njcn prinшrni klju~ prosto (clementarno) oЬclef.jc (па primer, JMBG. ili PTf. ili SIF_RADN IK A) Relacije koje su u drugoj normalnoj formijo~ u1•e k nisu optimalne i kod njihjo~ u1•ek mogu posюjat i anomalijc a:luriranja (unos. brisanjc i izшcna) podataka. TrcCa nor ma ln arorrna Konkretan primcr se mo:!:c vidcti u jednom od prethodnih redova. Primenom definicije druge nornralrrc forrne , doЬijcna је relacija STU DENT (BRINDE KS A. IME. POSTA. MESTO. ADRESA ). AtriЬut BRJN DEKSA је primarni klju~ rclacijc STUDENT i. logi~no, funkcionalno odrcduje SI'C ostalc atribute u re\aciji. Medutim. ovaj dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

zaviыюsti?

Ukoliko JIOslojc tranziti••nc zavisnrn;ti. pootojc i anomal ijc u a~шiranju. Na primer, zamislite se i odgovorite гш pitanje: "~ta је JIOirebno uraditi da bl se u bazu podataka unoo pod~t~k о nelюm mest u?". Podaci о mestu. u ovom slul::~ju. su zavisni od podataka о studcntu, ~to nc bl smclo da sc dcsi. Daklc, re/acija је и treioj normalnoj formi, ako је 11 drugoj normallluj fo rmi i 11 11јој ne pusщje tram:.iti~n e zao·iSIIOSti nek/ju i'llill atributa od k/j11 i'a (primamog i/i a/ternati••llog). Rclacija koja nijc u trcCoj nomшlnoj formi (all јсыс u drugoj) sc dckomJIOnuje u rclacijc kojcjcsu u trcCoj nor шalnoj formi. а izkojih scopcracijoш prirodnogspajanja mo:!:cdoblti JIOi azna relacija. i to tako da se od1•oje traпzitivne za1•isnosti. Tako Ы se ЈЮ1ПСПU1а relaclja STU DENТ (BRI NDEKSA. ! МЕ. POST А. MESTO. ADRESA) dckomJIOnOvala па relacije: STUDENT (BR INDEKSA, IM E, POSTA. AD RESA) i MESTO (POSTA. MESTO). О•·е di'C relacije jesu u treCoj normdulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

mo~e raditi u nepostojeCeш odeljenju. Ukolikoje za radika unela ~ifra odeljenja 1234. опdа u relaciji O DEU ENJ E mora postojati odeljenje sa isto111 ~ifrom. То ztш~i. da se pri unosu novih podatakATAKA:

I.Minimumredundanse. 2. Optimal no prema programs\.:oj podrki - minimum utrOOka vrcmcna za izdvajanje podataka i memotije. Fun\.:c ionalnost 3. Optinшlno ргсша promenattш u vrct11cnu- pogodnost kasnijcg odd_ava пja i inter1·encija. Fleks iЬilnost.Si ste mtreЬ.1da tiv iu vremenuuz minimalneilinika\.:veinteri'CПCijenad

bazom. 4. Ugrudivanje semantitkih odnosa rea\nog S\'C ta . ade\.: v3 tnost. 5. Ugг;~divanjc ograni~cnja (intcgti tcla) u bazu podaшka odnosno. ako је itпplcшcntirano u satnom SRB P- u (Sistetn za ru\.:O\'anje bazom podataka DBMS). \.:oristiti ~to viSc DE КI.ARAT I V N OST SQ L naredЬi, i1i rnehanizme za~tite iпtcgriteш baze podataka (i ntc gtit etdomena.integtitcttorkcrclacijc.referencijalniintegritct). - da baza podata\.:a "sa nш sсЬс" ~titi od grc~ka (u11os.a) , а nc da za1· i~i od programa, - ugr~divanje !okalnih pru vi\a u vidu \.:~rdin;~!iteta i!i uop~te u odnosima. tj. ugradi vanje poslo\' Пih pra vila (loklanih pravila koja vatc u odrcdenoj organizoc iji )

55

R:>dulo,·iC

6.

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Potpu nzicija па cntitete. шkо Sto se uotavaju odnosi

56

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZol1an

izmcdu clcmcntamih podataka па ni\'OU svakog ~kladBta ponaooob (brojni odno~i. odnooi 111cduz:н•isnosti) i koriste se odnosi izra:!:eni u naнx1enj u st111kture skladi~ta pomoCuzagrada. 2.

Trиns rurmиcUa

pn:Jiminarnog s kupa

c nlilclи

1 иlriЬula

а. Eliшlni~anjc

posebnu

taЬclu.

rcdundansc - atributi koji se ponavljaju u vik entiteta se izdvajaju u Jcdan clcmcntarni podatak Ьi trcbalo da se mcmoriSc sш1ю u jcdnoj taЬcli

Ь. Т гюњrогпшсlја

clc mcnlarnih podatakи • S\•aki clcmcntami podatak koji је prcozct iz SSA trcba da budc pokrivcn nckim oЬiikom elemen tarnog podatka. Mogu Ьiti U\'ede ni novi elementami podaci koji pokrivaju postoj~c impono\•anc c1cmcntarne podatke i prcd~tavljaju njcgovo uo~tenje

• lzratunljivi elen1entami podaci se (ugla\'110111) ne rnenюri~u. \'еС sc od ostalih elcmcntarnih podataka tra:!:i da li se moic pokriti njihovo izra~unavanjc. ukoliko је postupak izratuna\•anja trivijalan _ Ako takvi elementami podaci ne postoje. dodaju sc elcmeпtarni podaci koji su siro\'i za ovaj izra~unlji vi podatak. Pгimeri: prosetna occna ~tudcnta, prmctna plata rad11ika. broj studcnata ро smcrovi11ш

• RcSa•·anje рrоЬiсша si n oniшa i honюni11ш - potrebno је da o~lane sanю jedan tcn11in za isto\'etno znatenje. HOMON IMI isti naziv а mzblito znatenje (sernantika). Na primcr. ОЬсlс:!:јс DATUM. nюic da znati Datum rodenja Radnika. ali i Datum zaposleпja Radпika. JXIjedaппazi\' DATUM iпш razlitito zпаtепје. с.

l)oda\·a••je e leшe iJi arnih podataka • Dodavanjc idcшifikocionih oЬclcija - Korisno је da se idcmifikaciorю oЬclcije zovc ID_xxx. ili sanю ХХХ. npr. ld_pacijenta. ili sarno Pacijent (pose bno је pogodno pri prc\·odcnju ER modcla u rclocioni i шigrac iji ovih polja u d rugu taЬclu). Zai~la , to polje је u toj taЬeli predstavnik pacijeпta. tj. njegov zastupnik. раје Jakk zЬog razuшcv:шjadanositakavnaziv.

• Dodavanjc jo:!i nckih dcfinisanauSSA.

atriЬuta

za odrcdene cntitcte. ukoliko sc ukak

potrcЬa, а

nijc

d.Ap~trakcija Uop~tavanjc viSc sliCnih cntitcta u jedan opSti. Pri юше М" krciraju novi. op~ti atriЬuti. Ovi konkretпi s lu~ajevi postaju \'Т:>!е tog e!lliteta i kaotakvi sejavljaju u konkretnirn slogO\'irna. kao pojavni oЬii ci. Pot rcbno је dodati јо~ jednu ko lonu u юш opSteш cntitctu. kojim se omoguCujc mzlikovanje oЬjckata razlitite \'f'Ste Мога se \'oditi raCuna о tomc da М" tim uo~tavanjc m nc izguЬi neki potreban podatak. Primer: nc nюgu se svi daturni uop~titi u jedan e1cmcntarni podatak DATUM. јег пiје s\·ejedno da li је u pitanju DAT UM IZDAVANJA ili DATU M VRACANJA u псkој ЬiЬiio!ec i .

UopStavanjc (gcпcralizocija) se uglavno111 vrSi па ni\'OU viSccntitcta. Мо:!:с sc vrSiti i na Пi\'OU atributa. u situacijatna kada је dozvoljeno i omoguCeno da se svi pojedina~ni sluCajevi adckvatno pokriju. Npr. OC ENA_MATEMATIKA i OCENA_S RPSКI se MORA apstmhovati 1.1 OCENA. NAZ IV _PREDMETA i sl. kako ЬisrnodoЬili Лc k siЬilnije reScnje

57

R:>dulo'•iC

Bilj~na,

Kozi Ljubka., K>Zi Zo11an

Postoji ' 'ik RE$ENJA APSTRAKC IJ E.

k~o

projckla

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

baze

podataka.

u zavisnosli

od

NIVOA

е.

Uotavanjc odnosa (brojnih npr. I:M i idcntifikacionih (funkcionalnih) zavisno~ti ) izmedu elementarnih podZiZolran

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Honюnimi i ~ irюnimi . I:Jodnosi Siajealribut.a;taentilel?

2.6.9. OBJ EKTN I MOD EL PODATAKA Prcma [LЛZЛ R EV I C i sar., 2003[ i [MOGIN i sar., 1996] objcktnaorijcntacijajc pristup u komc sc ocki sislc mi organizuju kao ko!ckcij c mcdusobno povczanih objckala koji s.aradl.lji.ICi os1varuj1.1 poslavljene cilje\'C. Objeklna orjentacijaje (lanas dominantna u oЬiasti progro~шiranja i progro~mskih jczika. mctodolo!ikim pristupima razvoju soflvcra i informacionill sis tema. posteperю preuzima priпщt i 1.1 Ьazama podataka Osno vn i koncepti oЬjektпog modela podataka su objekal i liltrl!l. Pod objektom se podгazumeva e ntitet koji је sposob3n da tuva svoja stanja i koji s ta vlja okolini na raspolaganje skup operacija preko kojih se ta stanja prikazuju ili menjaju. Literal је \'rcdnost. tj. podatak koji sc koristi u modclu i r1ю:l:e Ьiti prost. sloien ili kolekcija. Razlika izmedu objekta i literalaje ta da objckat irrш s\·oj identifikator а litcral ncrш [ LЛZЛREV I C isar.. 2003]. Objckti i litcrali se katcgorizuju u tipove. S\•i objckti istog tipa. irшju isti ~ kup stanja (osoЬina) i jedinst\·eпo pona;anje (is ti skup operacija). Koпkretпi objekat је pojavljivaпje ili instanca datog tipa oЬjckta. tj. klшe objekra. Sranje objekza је odredcno vrednostima njego vih оsоЬiпа. koji se zovu јtЊ i alrihuli objekta kao i vezшna jzrnedu tog oЬjekta ј drugih objekata u nekom sistemu. Q,·e osoЬine objekata se menjaju u \'remenu. PonaiшJje oЬjekta se opisuje skupom operacija koje taj oЬjekat iZ\'~ava iJj koje se nad njiш izv~avaju. Svaka operacija jrna kao argument objckat konre је pridru:l:cna. mot.c da ima listu ulaznih i jzlaznj h pararnetara а takode mo:!:e da vrati tipizovani rezultat. BazaJIO(/ataka sadr.ti obje ktc koj c stavlja n:r koriSCcnjc vсСсш broju korisnika. odnosno aplikacija. Baza podataka se opisuje prekosvoje :kme u kojoj se defini;u objektj tija se pojavljivanja tuvaju u bazi [LЛZЛRE VH:: i sar.. 2003]. S\•aki tip imajedrш specifilшt·iju i jednu ili vi:k implemeпtacija. Specifikacjje su ekster ne kar.ikteristjke. vid lji•·e korisniku tog tipa. То su opcracije koje mogu Ьiti pozvane. osoЬi n e kojima se mofe pristupati i 10 su izuzec i koji se mogu inicirati prilikom izvodenja opcracije. lmplementacija Јјра. defini:k inteme kara kteristike objekata datog tipa ј ona nije vidlji va kori s niku. Od\•ajanjcm ~pecifikacjje od iшpkrncntacije tipa sc ostvarujc Усоnш Ьitna karakteristika. uCaurerrje (EIICЩJSIIIШiorr) oЬjekta. Specifik;lcija tipa se vr~i preko koncep1a intcrfcj~a ili prcko k/ase. lntcrfcjs se nc шо:l:с dircktno in~ш ncirati i prcko njcga sc dcfini$u operacije koje Се naslediti korisnitki definisani oЬje kti. Klasa predstavlja apstraktno stanje i ponaSanje tipaobjekta i шо:!:с sc instancirati. Zapisuje se i~kazo1n · cl as s St ude nt{

. . );

l mplcшen tacija

tipa ~с ostvarujc preko strukture podataka la opis slanja i skupa 111ctoda preko kojilr su implententirane operacije tipa objek ta. Stanje poja•' lji vaпja nekog tipa

62

R:>dulo,·iC

oЬjckta

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

sc iskazujc prcko

vrcdrюsli

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

njcgovih

oooЬina

(atribula i ••cza).

Роnа~шје

nckog tipa

oЬjekta predsta••lja se skupom opemcija. [LAZA REV IC i sar., 2003]

Primer klase је preщet iz [LAZAREV IC i ~ar .. 2003], ш 174:

,,

attribute string Ime ; attribute ctate DatumRoctjenja ;

U objektnom modelu p·а=пiја tttO



dulo,·iC

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

2.7. !\·IOD ELO VANJE SOFIVERA U I NFORMЛC IO NOM S ISTEMU 2.7.1. UML Objektno orjentisani jczici шodeliranja prvi pu t su sc pojavili u pcriodu izшe d u 1970 i 1980 godine. kao eksperimenli u tra:!:enju novi11 pristupa i metoda analize i dizajna softverskog reSenja. koje Ьi pгo~tilo veC tada postojeCe objektno-orjentisane prograшske jezike. Tada su koriSCene metode strokturne analize. Ьazi rane na funkcionalrюj dekompoziciji proЬiema do ni,·oa zaokru.Zenih celina koje se шogu transformisati u izv~ni kod . Najveta raznolikost i Ьгој objektno orjentisanih шetoda ja,•io se u pcriodu izmedu 1989 i 1994 godine. Nakon 1990 godine zapol:inje proces unifikacije metoda. pre S\'ega tri vodeCe metode: В ООС Н rnetoda (Grady Booch), OOSE (Object Oricnted Software Engineering) шctoda (lvar Jacobson) i OMT(Objcct Modelling Techniquc) mctoda (Jarncs R uшbaugh). Naporirтra su sepridru:!:ili idrugiautori sasvojim metodama.kaoi S\'evodeCesoftverskei hardverske kuCe (pre S\"ega firnш Rational. kao pokretaC). tako da danas va:!:eCa verLija UML jezika 1.3 (prihvaCena u jesen 1999 godine) va:!:i za standard koji prih,•ataju ovi proizvodaCi i u S\'Oje postupke i proiz\·ode ugraduju eleшente i pravila UML-jezika.

2.7. 1.1. OBLЛSТI PRIMENE UML-a UM L jepresveganamenjen zaprikazi,•anjekonceptualnih i fiziCkihkarakteristikas istema Pod sislenюш sc podro~zuшeva iшple mentacioni sisteш. tj. sistem koji је cilj razvoja i kasnijepriшene.daklesoftverskisisteшpres,·ega.

UM L је jezik. ~10 podrazumeva da ima svoje elemente reCnika i pravila prinrene. Naravno. jezik sarn za ~еЬс ne znaCi niSta, ukoliko se ne prirnenjuje kao sred~l\·o u okviru odrederre metodologije i oЬiikovanju rezultata pojedi nih faza primene odgovarajuCe metodologije. S oЬzirom da је UML pre svega ideja i rczultat rada firшe Rational. О\'а firrrш је st\'orila i rnetodolog iju razvoja softvera. nazva nu "" Rational Un ified Soft.,.,•are De ve lopment Process"". u okviru koje sc koristi ovaj jezik kao sredstvo. UM L jc dizajniran da bude ПeksiЬi1an. tako da је moguCe primenjivati njegove koncepte i dijagrarne u razliCitinl fazama raZ\'Oja softvcrskog rc!knja, od faze spccifikacije zahteva korisnika i upoznava nja sa poslo\' ПOIП senrantikonr realnog sist eшa. do dizajna sofverskog reknja. impleшentacije. isporu ke i testrranJa UM L jcjezik presvcga 1. Vizrшfizucije (sredstva su pre S\'Cga grafiCki simЬoli. ali u odrc!k nim segmentima su itekstualniopisikaodelovi mode1a) 2. SJн:cifikacije (s redstvo је dokumentovanja odluka spccifikacije zahteva i di zajna. precizno. nedvosmisleno i potpuno daje osnov za dalji rad - prograrniranje. testiranje) 3. KQIJ~·trul.:cije ( oпюguCuje direktno preslikavanje u iZ\'Omi kod) 4. Dokшnento\'шrju (e !cшcnli omoguCuju krei шnje dokuшenata u ~viш falama razvoja softverai njihoviпrrezultatirтra)

66

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

UML se

najvi~e

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

primenjuje u ~eшan li~kim oЬia~tima kao

~10

su:

l. lnformacionisistemipreduzeCa scrvi~ni sistemi

2. Bankarski i finansijski З. Telekomunikacije

4. Transporl 5 .0dЬгшщ б.N:шkа

7.Mcdicinskac!cktronika 8. Di striЬuirani "·cbbazirani scrvisi UM L nije naшenjen sш1ю za modelovanje softvera. \'еС је eksprc~ivan dovoljno da Ьi sc primenio i za modeiO\'anje drugih sistema. npr. hard\'Cra. organizacionill sistema i njihovilt radnihюkovaisl.

UML је jezik koji је pre svega яedstvo modelov;шja i d i zajnir.шja •·elikih ~oft••erskih sistema. Njego,·e prednosti dolaze do izra~aja u velikim sisteminш di striЬuirane obrade. sa mno~tvom proccsa obradc, naj~c~Cc paralclnih i sinhronih. Nara\'no, kori:kcnjc UML-a kao jezika uz odgo,•arajuCi standardni proces razvoja softl'era (Unified Software Dc1'elopn1e nt Proccss) daje oslonac kao zaokru:l;cna mctodologija. provercna u praks i, Cimc sc posti:l:c polpunost. sledljivost i usagla~nost pojedinih rezultata faza razvoja Uer su S\'C pokri,•ene u odrcdcnom oЫiku). Cimc sc znatno Stcdc rcsursi i doЬija na kvalitetu zavr-Snog proizvoda, јег se dizajneri usredsreduju na stru~ne i semanti~ke proЬieme. umesto na alat i metode razvoja.

2.7. 1.2. OSNOVN I ELEMENТI UML-a 2.7. 1.2.1. OSNOVNI PRINCIP I Neki od osnovnih princip;t UM L-a izrateni su kroz rnodela 1. Pri ncipЛeksiЫ inosti 2. Princippotpunosti 3. Princip adckvatno~ti 4. Principjednoznatnosti ipreciznosti 5. Principjasnosti

2.7. 1.2.2. OSNOVNI O~novni

oЫike

i pravila koriUenja elemenata i

K ON C EPТ I

konccpti sc rnogu podcliti na: I.Osnovnegradivne (\' izualne grafitkei tekstualne)elemente 2. Pravila З.Op~temehanizrne

67

R:>dulo,·iC

Os no•·ni

Bilj ~na,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

gгadi•· ni c\c mcлti ~u:

I."S! vшi"

Strukшralncst\'ari: klasa, intcгfacc. collaЬoration.u~ecase,aktivna k\as;~. komponenta. fvor 1.2. Stvaгi " pona~anja": illlcrakcija, stanjc 1.3.Stvarigrupisanja:JX1ket

1.1.

1 .4.Stvarinotiranja ( ЬclcSki):komcntar

2. Rclacijc 2. \. Relacijazavisnosti 2.2. Rclacijaasocijacije 2.3. Relacijaagregacije 2.4. Re\acijakompozicije 2.3. Rclacijagc11cralizacijc 2.4. Rclacijarea\izacijc 3. Dijagrami 3. 1. USECASE DIAGRAM 3.2. CLASS DI AG RAM 3.3. ОВЈЕСТ DIAG RM, \ 3.4. STATECHART DIAGRAM 3.5. А СТЈ V ЈТ У DI AG RAM 3.6. COLLABO RATION DI AG RAM 3.7. SEQUENCE DIAGRAM 3.8. COM PONENТ DIAGRA M 3.9. DEPLO YMENT DIAG RAM

---------->

Pгa •·ila

scOOnosc na pravilaimcnovanja. povezivanjasae\ementimaitd.

pro~vila

ulogcclc mcnata. vid lji vosti i

mogщ': nosti

Op§t lmehanlzmi su· l.Mchanizamspecifikacijc, UML koristi· - grafitkeclcmcl1tc7..avizuali7.aciju - tcksш alncprikazc7.adctaljnijiopisclcmcnata

2.

Mehanizшn dctalji~anja.

UML koris ti specijalnc grafiCkc dctaljc. za prikaz e\erпenata.kao ~to је vidlji\'OSt ОО strane drugih elentenata i slitno. 3. Mehanizam podele.UMLjasno del i - uo~teno ОО konkretnog (class/oЬjcct. associшionllink ... )

osoЬina

pojedinih

- intcгfej sod implementacije

4. Mchani zam

pr~irenja.

UM L doн•o\java - ~ tcreotlp - pridru~ena vrednO">t - ogranifenje

De!alji izgleda i pravila naCina

kori~enja

pro~irenja рошоСu:

koncepata opisani su u 1ВООС Н i s;~ r .. 20001.

68

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

PRIMER GA LERIJE Prirпer projeiШI "G~Ierija" dal је 11 pojednostavljenorn oЫikll, pre S\'ega iz razloga ~10 је cilj ovog priloga demostracija elemenata UML jezika, а ne prikaz kompleшe ргојеkше dokumentacije. Zato је opis proЬiema dat pre S\'ega kao opis :!:ivotnog ciklusa m;nov nog oЬjekta obrade. da Ьi se rnogla raz11rneti semantiCka oЫast. Dijagrami Sll dati 11 pojednostavljenom oЬiiku (izostavljeni neki elementi. prikazani su dclovi dijagr.1ma. ne cele ~rne, datje pojedan prirnerza svaku \Ђtll ), uz izostavljanjedeta\ja_ l)akle.rrije Ьilo nastoj;шjc d;.~ se postigne prcciznost i potpunost. veC pre S\'Cga ilustracija primene elemenataUM I, jezika

O PIS PROHLEJ\ IA Organizacioni sisterп koji је za potreЬe O\'Og priloga analiziran је SAVREMENA GA LERI JA UK Е(:КА Zrenjanin (u daljem teks tu Galerija). Opis proЬiema је prikazan u skraCenorn oblik11 i orjentisan је pre S\'ega na prikaz delatnosti Galerije. Ostali elementi specifikacijeproЬiema suizostavljcni. Svr h:t pust uj:шj:1 Galerije kao organizacije је formiг.mje fonda slikZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

U loku ":l:ivota" ~like u Galeriji. dc~vaju ~ raznc aklivnm;ti: ]_Promct slika- izdavanjc i vraCanjc z:;a razJ)C potrcЬc i mzbl%m komitcntima 2. 1 ni'CПIZiZolran

U FAZI MODELOVANJA POSLOVNOG DOM ENA- poslov na funkcija.lj. usluga kojэscnudi korisnicimэuslugэorganizacionogsistcmaucclini.

Ь.

U FAZI SPEC IFI KAC IJE ZAHTEVA KO RISNIKA ZA FUN KCIJ AMA 1 FAZ I DIZAJNA SOFrVE R SКI H FUN KCIJA - soft\•er:ska funkc ija koja је na raspolaganju korisniku tog soft\'Cra. usluga koja daje odredeni rczultat otl \'rednostizakorisnika SOFГVERA

Dakle. isti koncepti se koriste u razliCitirn fazarna razvoja sofl\'cra. U skladu sa tirn razlikuje se i znate nje ostalih clcmcnata па diagraшu USE CASE: 1.

А СТОR

а.

Ncposredno poslovnookrn:!:cnjc sa kojirrr poslo\•ni sistcm razmcnjujc podatkc Ncposrcdni korisnik progranra. dakle kategorija korisni\.:a koja Се imati dircktan pristup soft\'eru i u odno~u na tijc ронсЬс ~u dizajnirane ovc fun\.:cije Ь.

2. RELATIONSHIP а. Podaci koji sc razrпcnjuju sa poslovnirn "tcku" pomoCu poruka koje su rnoguCe pontoCu retocijeizmeduactorni poslovnefunkcijei inicirajuCeaktivnosti\.:ojcpokreCuteaktivnosti Ь. Podaci koji se пшncnjuju iznrcdu ncposrednog korisnika progrшna i sanюg prograrna Za specifikaciju stutajeva \.:ori~erJja koristi se grafitki pri\.:az i prikaz svakog ot1 slutaja kori ~Cc nja

strukturiranim

tcksюm. \.:эkо

bl sc preciznijc odredila njcgova strnktura. Grafit\.:i

prikazisuuoЫiku: Ј.

USE CASE

diagrшna -

prikaz sluCaja

kori~Cenja Ьсz

prikaza kako

је

realizovan,

sanю~tatreЬadaradi.

2. lnteraction diagrama- ir!tplcmentacija slutaja

72

kori~cnja

pontoCu obje\.:ata i por1.1ka

\'СС

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

U primcru koji ~lcdi prikazan је a~pckl spccifikacijc ~ofl•'crskih funkcija. dok se aspckt spccifikacije poslo•• rюg domeпa па пајЬоlјi rщ~iп mote uraditi prirnenom DTP Stтџkturпe sistem an~lize. Tako. Komilenl i Vlasnik Slike kao okruienje poslovnog domena nemaju (iako bl mo~da mogli. ali u posюjeCem sofl\•eNkom reknju пiје prcd••idcno) пcpoяednog "dodira" sa sofl\•erskim funkcijama (ncrnaju ncposrcdnu nюguCnost iniciranja sofll'erskih funkcija. veC па poяedan na~in blvaju informisani - dokumcntima i sli~no), tako da neCe Ьiti prikazani. 1•еС samo acюri koji imaju ncposrednu ulogu pZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

PRJMENA. RF.ёNIK I'OSI\'IATRANOG SISTEMA Pred() lzdaj UшPrcd rncl() VrнtiUmPr~'dulo'·iC

2.7. 1.6.

Bilj~na,

О ВЈ ЕСТ

Objoct diagr.am

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka. K>ZiZoltan

DIAGRAM

~adrii

objekte, kao

insl:шce

pojcdinih

kl a~a(pravougaonici)

i linko\·e (punc

linije).kaoinstancerelacijadijagranшklas3.

U odredenoш izabranom trenutku. prikazuje pre s'·ega vrednosti odredena ~tanj a tih oЬjekata

alriЬula

kla.-;a, firne su

Najfe~e ~с prirncnjuje 1.а prikaz ~iшacije nakon izvrkne ncke softverskc funkci je (use case ili scenario). Dakle. misaono sc "pokrei)C" izvr~avanje neke soft,·erske funkcije. i u nekoпt trenutku toka izvr~avanja se "zamrzпe" stanje klasa koje OCestvuju. tj. doЬije se situacija sa konkrctnim instancanш tih klasa i rclacija. Primer pokazujc "situacij u" nakon iZ\'ffiavanja USE CASE-a " l zdavaпje umetnifkog predmeta", dakle rezultat rada ove soflver,;kefunkcije. < - Јеаuюг

U MEТN tC Kt

I'R EDMET

NazivDela: "NеЬо" GodinaNaZiZolran

2.7.1,7, STAT ECHART DIAGRA!\·1 Sl3techartdiagram (d ijagrarnstanja)prikazujeprornenustanja(sмe)sislemailipojedinih

podsislcma ili objckala. uslovljcni izvrSavanjc rл akcija (action. aclivily) kojc su pokrcnulc stranc dogadaja (cvcnl). Daklc, dogadaj izaziva akciju. а akcija mc nja stanjc objckla. Prevodenjejednogstanja udrugoprikazuje linija tranzicije

ОО

Dakle. na dijagranш stanja su prika7..ani, za izaЬrani domen posmatranja (naj~e~Ce јеdпа i 10 reaktivna (~lo zna~i kl3S3 ~iji objckli mogu da menjaju slanja u zavisnosli od inicirajuCih dogadaja) klaщ odnosno slanja njcnih objekata). stanja, tranzicijc. akcijc. ak1ivnos1i i dogadaji I N I C !J ЛLNO STЛN J E - NOVЛ

FINAI.NO ST ANJE - OTPISANA

Tranzicije (lransition) predstavljaju linije koje povezuju pojedina stanja. One predstavljaju prcvodcnjcjcdnog staпja u drugo. Na linijama 1ranzicijc se пај~с~Сс na!azc nazivi dogadaja. akcija i akti\'110Sii koje su uslo\•ile prelaz iz jcdпog stanja u drugo. Akcija predstav!ja atonыmu орсг.к:iјu (daklc ncprckidi vu - un i ntcm~ptaЬic. lj. ncrnoguCc је podcliti na nыnjc i nemoguCc је prckinuti njcno i zvr~avanjc u toku samog njcnog izv~Жtvanja) kojom se jcdan oЬjekat prevOOi iz jcdnog s1anja u drugo. Akti\'ПOSI (activily) preds1avlja nca1orrшrnu

76

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

operaciju. daklc aktivnost М" пю:!:е dekomponovati па akcije i prekidivaje (interruptaЫe). lzabranje primer~like kaoobje kta_ S1ikageneralnoimad\"C \'Гste slanja· 1. Ро pitanju promel3 - da li је sloЬodna (tj. na s me~tajnom је mestu) i1i је izdata (zauzcta). 2. Ро pitanju ~tepena o~u\'Ш10sti- da li је OCuvana. delimi~no o~tcCcna i1i potpuno o~tcCcna.

2.7. 1.8.

ACТIVIТY D IAGRЛJ\·I

Activity diagram prestavlja tok kontro1e od aktivnosti do akti\'nosti. Najl:'eUe se koristi Z3 prik;д·

1. Tokapos1o vnih procesa( B ussi nesSIIIOrkПow) 2. "A1goritma" operacije neke li:lase (Ciass operation Пo~>.•chart) З. PonaSanjaklasaucollaЬoration-u,tj . realizacijijcd nogusecase-a Activity diagram se sastoji od s1edeCih elemenata· 1. AKТI VNOST- Activity state, action s\atc (ova l) 2. ТОК KONTROL E, VEZA- transition З. GRA NANJA - br.шch. fork 4 _SPAJANJA GRANA- join 1орсюпо:

5. 6.

ОБЈЕКТ!

1 VEZE КА NJlMA оЬјеZiZol1an

PRI M ER CLASS OPER ATION FLOWC H ART

Klasa:slika Opcracija: VratiSiiku

PRONADI SVETRENlJfNOZADUZENESLIKE DATOO

КОМIТЕNТА

l

"""'"оvшvш" ееюплс""'""'""" 'о""'"'--А l> ~ ~ "0" ;

Zavr~no

1

1

-

2.7. 1.9. COLLABORATION DIAGRAM CollaЬoration

diagram

је

jedan od d\'C ' 'rste

tп.

internction diagrnma. Sluti za prikaz

dinamifkihosoЬinasistcma.

Fokus о,·с vrstc diagranы је u prikazu strukturnc organizacijc objckata koji ~alju i primaju poruke. u cilju iZ\'r~a vanja 7.ajednitkog zadatka- realizacijc щ;.е case-a ili nekog pona~anja DiagrшncollaЬorationscsasюjiod·

I.Objckata - imcnovanihilincimcnovanih {anonim nih)instanci klasa 2. Linkova-instanci relacija З. Poruka- pozivi opcracija objckata( najCcSCc) ili prшlcdivanjc signala u oЫiku ''rednosti. Nazi,•u poruke pretlюdi broj i d\'OtaCka. time se prikazuje redosled {vrcmcnski slcd) u izvriiavanju niza poruka na cclom diagranш.

78

R:>dulo,,if

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Primer collaЬor.Jiion diagrama dal је za realizac iju u~e са;;е-а nabavka ~ lika. tj. e\•idcntiranje nalm\•ljene sl ike_ (Primer је slitan primeru iz !STAN OJEV IC i sar., 1999), str 88).

1··

Dod"jNo'"l'· 2.а

,m_m"'"· ") UbociNaLokaciju(s. sm_mesto) : Promet

2.Ь

Ubaci lnicijalnoStanje(s.st) Stanjeivrednost

Slika 2.18.

COLЛBORЛTION

diogram

2.7. 1.10. SEQ UENCE DIAGRAM је od dva tzv. inteп:c t io n diagrama i ~ lu:!i za predstavljanje ili njegovih delova_ glavni fokus sequence diagrama је prikaz vremenskog sleda slanja i prijema poruka izmcdu objekata u cilju о:Ф'аrепја zajcdn i~kog

Sequence diagram jedan

dinami~kih osoЬina siste1тш щdatka

Elcmcntisequcnccdiagrшnasu·

I.Objekti(najteS(canonimneinstanceklasa). 2. Poruke-pozi\•ioperacijaobjekatai li prosle\li\•anjesignalasa\'redrюstima. З. Vremenske linije- Isprekidane linije koje prikazuju vremcnski tok :!ivota oЬjekta

4. Linije programske kontrole - (pг.1zan pг.1vougaonik) prikazuju koji objekat i koliko dugo ima fokus i \'lasnik је programske kontrole тшd dogadajinш u sistemu.

79

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Sliko 2.19. SEQUENCE DIAGRAM

Posebne vrs1eporukasu: 1. Call - poziv oper.~eijc

(opciorюje

navodcnjc rcti

саН

ispred naziva oper.tcijc)

2. R e1um-vтednos1kojui'Т:ICaizi'Гi;enaoperacija З.Scnd - sl;шjcsignala.••rednosli

4.Creatc- Kreiranjenovogobjckta 5. Destroy - uni~ta vanje objekta POOto su collaЬoration diagrami i scquence diagrami izonюrfni. tj. mogu se pre•·esti jedan u drugoga. dajcm primcr koji је dat kao collaЬoration diagr:шr u obliku ~cqucncc diagranш, daЬi semogloizvrSiti uporedivanjc.

2.7.1.11. COMPONENT DIAGRAM Corпponent

diagram se zasniva pre s1•ega na elementima kao irclacijcizmcdunjih

~10

su soft1·erske komponente

NajtcSCejcova •тstadiagranшkoriSCcnaza: 1. Prikaz komponenti soorce koda.tj. ЉjiOI'a koji tine source kod 2. Plikaz komponcnti kojc t ine izvr~ni ili distriЬucioni pakct fajlova.

80

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

1. Kmnpon e11te sou rce koda Projektnifaji-Galerija.VB P Baze pOOal~ka- Galerijdulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

2.7.3. DIZAJNIRANJE KORISNi ё KOG INTERFEJSA Pre poi::etka postupka dizajnir3nja sofi\'Cra potrebno је UI\'Гdi t i ciljeve IS k3o i ciljeve soflvcra (konccpcijski utvrditi unaprcd ciljcvc i principc). Primcr principa koji м: postavljaju ргс poi::ctka dizajnir.шja soft\·crd: rI.

85

м:

vik uklj uCuje u proccs

R:>dulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

U pг.Jk~i specifikжija zahte••a se vr~i tako da se najpre evidcnliraju zahtcvi za funkcionalnoSCu sisteшa. а zatiш zahte\•i za korisni~kiш iпterfejsoш_ Апа] јzа rezultata ootalih faza vr~i se kada se uradi pOCetni prototip. Analiziraju sc estetski izgled. stepen potrcb11og шсшогisаnја od stranc krajnjcg koгisnika. lakota rnda. crgonoшiC11ost, funkcionalnost. stepen fizi~ke aktivnootj korisnika da Ьi se iZ\'Г~io zadatak najfre k \'CПtnijeg posla, lokalnost (delovi interfejs.a kojj podlciu kulturnim speciblnostjnш koгisп iCkc grupe) i intemacionalnost. ' 'ernost realnorn sisternu. Raz,•oj proюtipaje iterati,•ni proces. Pri torпe sc ana]jzjrdju razna ~tanja jntcrfcjsa ј potrcbno је postil';j Sto vcCu nczavj~nost i111crfejsa od funkcjoпalnog dela. Potrebna је rcal-tjme povratna \'cza sa korisnjkom-kada koгjsnjk aktivira neku akciju treba da doЬije indikaciju da li је zal1 tev prihvaCen i da ~eka па odgovor

2 . 7.З.2. 1MPLEMENTAC IJ A KOR ISN ICKOG lNTERFEJSA lrnplementacija interfejsase spro,•odi u praksi pornoCu - toolkjt - skup clemcnata interfcjsa su jmplcmentjrani u progranњkoj ЬiЫiotcci. UkljuCuju sc u interfejs pomotu prograшskjћ pozjva_ Za iskusne - interface bujlder - gotovi elementi interfejs3-pok:ifikacije zahteva korisnika. U pr.1ksi је pokazano da ipak Co,•ek formirn izgled interfejs3 n3oono•·u predlo ~enih sol uc ija је u Yjsual Basjc 5.0 pгisut311 ADD-J n Maпger kojim sc ukljuCuju dodatni alati za ЬГLо i standardizo••ano pra vljenje aplikacije. Tako se ukljuCuju razni alati tipa Tools i Wizards. koji ornoguCuju ЬГLо kreiranje formi uz neophodne rna nje prepra••ke. tj. pril3godavanj3 na konkrctnc Z3htcve korisnika. Jedan od пjih је i Applic3tion Wiz3rd koji kreira celu aplikac iju. Tu је i Data Form \Vizard. koji kreir3 fonпe ••ezane Z3 lxlzu pojedinatni uno~. taЬcla. pojcdinaCni+ taЬcla ( nшster+ za po•·eziv3nje dveju t3Ьcla kojesuvezanekljuCern).

T3ko

2 . 7.З.З. PRINCIPIIZRADE KORISNICKOG INTERFEJSA Na ovom шestu se na\'ode principi do kojih su autori doSii u izr3di scшinarskih radova па kursu fn/omru cioni sistemi. lnaCe. о opStim principirn3 korisniCkog interfejsa videti u [MAL BA$K J. 2001].

1. Razdvojitifuпkcionalnost{svrlщradaprogr3111a)i kori sniCki interfejs 2. ОsпО\' 113 d\'3 3spekta К1 su uprnvJjaCki {upravJjaC ki pult progr31П3) i estetski (izgled.zvuki sl. ) 3. U svakoш t1"!'11utku korisnik trcba da ja~no zna st3njc ргоgrшпа (a ktivnc opcijc, Cek3nje zЬog snirnanj3 i sl.) 4. Ekrnп ne sn1e Ьiti prctrpaп inform3cijanш. funkeijшna i Ьој3nш

86

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

5. E krantrcba dasadr.!i~tovikinformacija 6. Put do informacija treba d:~ је ~to kraCi 7. Putdoaktivi r.шja funkc ija trchadajc ~tokraCi 8. Poruke i upщorcnja u•·ckda~u na i~юш n1esш nackranu 9. Progr.tm mora da ima hclp sistcm 10. К! trcbada budc podcSijiv 11. Princip upra••ljanjem mikm - koristili r.tz.blitc pokaz.iva~c Window~) za odrcdcna яаnја i pozicijc u prograшu

mi~a

(standardne

12. Principupro~vljanjackro~noш - prikazuuklanjanjcckra naiosve.!avanjc11IOПilorau skladusapotrchanщ

13. Principi rukovanja Ьојоm - poslovnc aplikacijc ne smcj u Ьiti ~arcnc. Ьоја slu.!i da odredeni dco ekrana (u odredeniш stanjima progranш) istakne (Cf\'ena-alarm: .!utainformacija. upoz.orcnjc). Ьlink јо~ vik privla~i pa.!nju. istc vrstc poruka UI'C k isto111 Ьојош 14. Principi rukovanja z.vukom . z.vuk sc koristi u 2 smisla: 1 - kao alarm (u komЬinaciji sa СГ\'1'110111 i Ьlink) . 2- afinnativrю (а- nakon du.!cg posla lюji ra~unar radi sшnost:~lno. Ь- kod intcr:~ktivnog posla nakon segntenta koji ra~unar radisamostalno) 15. Z:~ isti posao koji KI treba da omoguti postoji •·ik realizacij:~. Kreativnosl је i tllltctnost proccniti koja varijanta naj••ik odgo•·ara buduCcm korisniku. (Primcr: da li brisanje podatka raditi sa lastcrom: B ri~i. sa taslerom sa ikoпicom ""kanta za O(p:~tke". ili da se vr~i prc•·l~eпje: ""drag a11d drop"' siste m: kori snik uzmc podatak i prevu~c ga u kantu za otp;:~tke) . Pri lzЬoru V!trlj tшte ruko•·odlmo .w sl ed e~i ш raktoriшa koristtika: na•·ike u radu (•·r sta posla) i Zi•·ot u (loka ltti oЬifajl), z naпjc (strufno 1 о ra~unarlrna ) , metodologUa rada (s tandardпa 1 lokalna), zanюr (da је lako za kori SCe njc, Sto nшnje tшpora da Ьi se 11cki efckat spro•·eo) jezlk komuniknclje program asa korl snikont.

2.7.4. OSNOVNE FUNKCIJE U SOJdulo•·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

3. SOFТVERSКI ALA Тll JEZICI ZA RAZVOJ INFORМAC IONIН SISTEMA 3.1 . PO\ VER DES IGNER Po1>;er Designer је soflversli:i paket firrne Sybase narnenjen analizi posiOI'Пill i organizocionih siste nш. projektovanju razlieitih шodela i nforшacionog sis tenш. dizajniranjusoftl'erskihdelova IS. kaoidokurnentOI'anjuurazvoju IS.

3. 1.1. PROCESS ANALYST Process Analy.;t је аlш za kreiranje шodela procesa IS. О1• ај prograш је nшпenjen podrSci kreiranju funkcionalnill nюdela koji odgo1•araju razlititirn metodama: Object Modelin g Technique (ОМТ). Yo urdon!DeMarco. Ganc & Sarson i Struclured Systeш Analysis and Design Methodology (SSA DM). U okv iru OI'Og alata nюguCc је v~iti dckompoziciju procesa. kreirati rc~пik podataka. odrcdi1•ati i opisivati clcшcntarnc proccsc oЬradc podataka. krcirati i ~taшpati iZI'C~tajc iz шodcla, kao i koristiti OI. E tchnologiju za po1•czivanjc va~ih шodcla sa drugiш aplikacijaшa Prvi korak u krciranju nol'og шodela proce~a jestc krciranje novog (DTP). lzabrati opciju: Filc -:> Ncw Modcl.

!oQMTF.";;IюмiModol

CJ:ouoniO.М"""'

Q !i_one,sar..., C5,SдDM

Slika J. I. El:ron:w.odredi••anje••rsJc modd ulo,·iC

B ilj~na ,

KoziLjubka. K>ZiZol1an

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

OsoЬineprocesa

1---1--1

-~г

Prozor koji odreduje

osoЬine

tokova podataka, za razliku od inlerfejsa i procesa. ima

karticu Dara lrems u koju se unose clemenlarni JIOdaci koji

~inc

laj tok.

'""

Sl i~aЗ.7. E1 mnz:oodm:li l'anjcoSdulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana

Kozi Ljubka.K>ZiZollan

U zavisrюsti od tipa toka pod:нaka. proces u skladi;tu podat~ka:

пюtе

uraditi sledeCe operocije

pogl~•·lja

(Operџtioщ) щ1

oЬjektim~

С-

Kreiranje podataka u skladi;lu podataka

(Сrеше).

R- Citanje podatka iz skladi;ta podataka (Reщf). lnicijalno za юkove koji izlaze iz sk ladBta]Юdataka

U-

A~uriranje

sk ladi~te

podataka u podataka

D- Brisanje

pod.:нaka

iz

sk ladi ~tu (Uptlџte).

skladi ~t a

Jnicijalno

7.а

tokove koji ulazc u

podataka (Delne)

Nakon definisanja пazi va. koda i OZitake toka podщaka. pristupa se uпosu koji su IIOrcd imen~ i koda odredeni i tipom podatk~ (kolona Туре):

elernentarпih

podatak~

::,EZI~E

~

IMtAODШlJA

Al6

:Тu~o~AODJENJA ~

I;;Јiгг....Ј ГГ

F~

IФ\ZJ\/Io!E STMШDJENJA35

ГГ ГГ

=R~EAOOJ(~

_f ~

MESTO

AIO

NAZJ\I'МESTA

АЗ5

рГ ГГ

ШZNZEMI..IE

.щЈ

MESTORODJENJA

ozi..Z«*

1

AIO

"'Г ..:Ј

--""'..Ј-=-1~

.±l!.Jl'l

о_.,.

:::Ј.Ј~~~

]iN ono)

~~.!J.~.!J.!I

~ ~__ј--"'!...Ј Slika3.8.Ekr~nl:lodredi>'OJ\jeelemeo >l amЉpod01akauoln

стм.......,

Slil:a3.9.EIO-.. nzaizlx:>r1ipapoZiZol1an

Ti me - Vreme (l:as, minш. i ~kunda) Date & T ime- Datutr1 i vreme Ti mestam p - Sistemski d~tutn i vreme CMa lll lpu vl podataka: Birшry- Binarni ~tringovi UJng Binary- Binarni stringovi l nшge - Siike

Bitmap - Slikc u Ьitmap forшatu ( В М Р) OLE - OLE Jinko,•i Drugo (Othcr)- K orisni~ki dclinisani tipovi Nedefinisani (Undefined)- Ј о~ nedcfinisani tipovi podataka

3.1.1.2. DEFINISANJE DOMENA Domeni idcntifikujctc tipove informacija u projcktu. U PAM -u.

је

nюgutc

pridru:!:iti

slcdcCcinformacijcdoшenu Gcncri~ki

• •

tip podatka. du:!:inu. i prcciznost. Paramctrcpro,·cre(CIJcck), Poslovnapravila(Bussines Rttles).

Du:!:ina i preciznost su osoЬine koje ;;е ne primenjuju na sve tipO\'C podataka. $ta vik, u z_a,•isnosti od tipa podatka. du:!:ina nюt.c da oznш~ava nшksimalan ili fiksni broj karaktcra. Za krciranjc korisniCki dclinisanih (seman t ~kih) donrcna је potrcbno izabrati opciju:

Dictionary -> List of Domains. PojaviCe sc lista domcna (slika ispod). Кl ikoш па

zatim se

dugme Nc11' sc pojavljuje nova linijc u koju unosimo imc i kod novog domena. tip podatka, cvcntualno du:!:ina i precizпoм. tc ograni~cnja nad njim (C/,cck)

Ьira

-

~ ~~~ ~~~ 95

а

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

Zд uvodenje ogпшi~enja n:~d elementarnim podacima usled spccifi~nosti rcalnog sistema koji se modelira ili zahteva korisnik~ se Ьi ra taster Cl1eck za selektov~no polje. tj. elementarni podatak iz re~nika i otvara ekran (CI1cck Purumcters) kao na slici dole

D••~oщ.\IIISIJII$1\01,1;~ Dd~~

А

!..81qh31

s::.P-jv.,_,A.Jo,l

··г- F.E~~::E --г­

-

Otfd~

"• r-

г­

г--

P"~r"~

.:Ј

г""'-

Sl ika 3.11.Ekranzaodredivanjeogranitenja

Nao,•omekranumoguCejeclcfinisati Vrednosti koje Се elementami podatdulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZoltan

svim dijagг.tmima, pomOOelima i mOOelu. Na primer. ako entitetimaCeime.tj. kodStudent 2. Po-;tupak dup1iranja se (ili CТR L+U)

sa~toji

u izboru

oЬjckta

na

dupliranю

dijagranш

entilel Studenl. novi

i zatim: Edit -> Duplicate

3. Sirюninti- kreiranje dOOatnih vizue lnih simЬola Zi1 postojeCi objekt l::ime se na razlil::itim meяima u mOOclu. moZemo poЬoljSati titljivost i preglcdnost nюdcla. Pri prikazivanju. simlюli s inoniшa su razlil::iti u zavisnosti od mctOOc i tipaobje kta:

Prcs_2

R Slik~

Stor_З : 2

3. 12. Sinonimi

oЬjckoto

Za krei ranje sinoninш objekta је potrebno odaЬcrati CreateaSynonym

oЬjekat а

zatitn izabrati opc iju: Edit ->

Za dekompozk iju procesa potrebno је odabrati dekompoziciju sa Тоо/~· palete i kliknuti na proces koji se Zeli dekomponovati ili prvo se!ektovati proces. otvorili desniш tasterom miSa i~kal::uCi tпcni i i1.abrati Оестщюsс opciju. Pojavljujc se novi prozor za podprocesc koji se crtaju i dcfiniSu na idcntiCan naCin kao i tшdrcdcni. Dckompozicija proccsa sc moZe izvrSiti onolikoputakolikoto:!:elisistemanalitiCar. Prelazak u \' i~i nivo ро hijerarlt iji nю:!:е se \' ~ ili izЬorom: Dictionary -> Up One l.ei'CI (ili Ctri +A). Za dostizanje osnovnog (korenog) procesa. ponoviti O\'U oper.tciju onoliko puta koliko је potrebno S\'e dok se osnovni proces ne poja\'i ldentifikovanje dekomponO\'anog i nedekomponovanog procesa Kada se kori ste ОМТ ili Yourdo ru' DeMarco and Gane & Sarson ntctOOologije, znak plus (+) oznaCava da је proccs dckoшpono1•an. u suprotnom radi sc о clcmcntarnottt , primitivnom procesu koj i se ne moZe dalje dekomponovati

Prcs_ t

StikaJ.tJ.I"roo::csoЬr-.dcpdulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>Z iZollan

ls

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

- 1,___1.._

1

--. ~

1

ispr3vnosli n~CГI3nih dij3gr.:tma ne \'Г~i sistem analitiCar rutno. pomoCu opc ije: Diclionary - > Check Model (F4)

РГО\'Сrа

~~~1.

,·еС

10 radi CASE

Va:l:nojc primctili da sc ovakva auloшatska provcra korckшosli nacnaпih dijagraшa vr~i za lrenutno OI\'Oreni. а da Ьi se iZ\'Г~ila provera celog modela. пюrа se otvorili kontekst dijagram. U slutajujc nюdcl proccsa korcktani u skladu sapraviliшaSSAdoЬiCcscckran kao па prethodnoj slici. u proti\' ПOIП se ispisuju gre~ke i upozorenja

98

R:>dulo,·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZoltan

Ako postojc gre;ke. one М" otkl List of Data l teшs

2 З

!:F~~~;~=~\~~6~~A

Ne«•v- ...._ t.oda reМ:oto~ opto

t...:t. opooko•odulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>ZiZoltan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

ISPITNI _ SPISAK : ISPITNIROK, NAZIVSMERA , GODINA , SEMESTAR , PREDМET ,

NAZIVPREDMEIA, DAIUМPOLAGANJA ,

NACINPOLAGANJA , PREZIMENASIAVNIКA , IМENASIAVNIКA ,

PREZIMEISPIIIVACA , IMEISPITIVACA , {< REDNIBROJ , BROJINDEKSA , PREZIМE ,

,,

,,

IME , NAC I NS I UDlRANJA ,

Analizoш opisa posla uOCavaju se cntitcti kao imenicc O\'og izmeduentiteta

opi~a. а

glagoli kao ''cZc

Prikazekrшшza dcfini sanjeatriЬutacntitcta·

D~ ј~,.,..

i]_j Pr.aol•

~~.=Ј

Pм..u.ovi'DИ

[bl~~

Slika3.20.fJ;ran7.aodrcdivaлjc500inaatriЬuta

Dodava njc novog S\'Ojstva. 1ј. atriЬuta u ctttilct, se vr~i izЬorotn opcijc Add. pri tcmu sc otvara prozor sa listoш svih c1cmentarnih podataka i preuzitna se jcdno ili viS.C podataka koja postaju atributi. Znatenje osobina atributa: Mandatory - oOOvezan podatak. isto ~10 i Not Null \'rednost atriЬuta. Ako је po~tavljeno па TR UE. znati da konkretna vrednost (podatak) atriЬuta ne

102

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZoltan

mo~e Ьiti nedelinisana (Nu11). ldentilier је atirbut koji М' progla~ava za kandidala za primarni k1ju~ entiteta. Uvek se пalazi na \'rhu [iste atriЬuta entiteta. Display S\'Ojstvo, koje odreduje,da li Се atribut Ьiti prikazan naekranu ili ne.

U РО\\'СГ Designer-u se \'Cza izmedu 2 entiteta uspostavlja jednostavnim izЬorom opcije Relшionship sa palctc alata (Tools ) i prc\•laCcnjctlt iz povrSinc jcdnog cntitc\a u povrSinu drugogentiteta. koji su umcdusobnoj ,-ezi:

Slika3.21.Ekr:~ns:~a l otimazoizraduER dijagramo

Slcdi OOrcdivanjc naziva veze (glagol. glagoslka konяrukcija koja proi~tite iz prirOOe same \'CZC), vrste veze izmedl! entiteta ( 1: 1. 1:М, ~ 1 :М) i kardinaliteta preslikavanja preko ekrnпa Relшionsblp Properties. koji se otvara izOOrom opcije Properties па tri natina rav nopravno (d••ostruki klik na gralitkoш prikazu veze.jednostruki klik koji daje iskatuCi шепi ili izЬoromopcije sa paletealata).

Slik~3.22 .Ek r~nzaodredi,• an_jeoooЬi"'-'proceso

103

R:>dulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Naziv ' 'cZe se upi~ujc u poljc Name. dok polje С()(/е prcd~lavlja j1:dins1,·cni idcnlifikalor oЬjekta u celokupnom modelu podataka, шшlogno radu u Process Analystu. Tip \'CZC se odreduje preko polja (option buuon-a) Cardinaliry. Gornja gra ni ca kardinalitetaje od redena tipom (vr~tom) \'CZC i mo~e blti: 1.1 (\·eza jedan prenшjedan ): l.n i n,l (veza jedan prema vi~) : n.П(\'Cza vi it.epremavi~e)

Donju granicu kardinaliteta odreduje polje Mandatory i to u 2 smera. posebno. U printeru kaonaslici.poыavljaju seu\·ek2pitanjakojaodredujudonjugranicukardinalitcla: SMER MESTO PR EMA STUD ENТU : Da li za bllo koju pojavu prvog entiteta (levi па slici) нюrа postojati (u evideнciji u ВР. а ne i u fi zi~kom. realnom sistem u) njcnш zavi~na pojava u dru gom cntitetu? Ako је odgovor potvrdan Ьira sc Mamlatvry (True) u рюti\' ПОП1. ne SMER STUDENТ PREMA MES TU: Da 1i za Ьilo koju pojavu drugog entiteta (desni па slici) mora postojati njemu za,•isna роја\'а u prvonюm cntitetu? Akoje odgo,·or potvrdanЬiraseMumfшory(True)uprotivnont.ne

Prirner: Zernlja ima rnesto. mesto pripada z.eпtlji (m isli se na drtavu). Kada se pitanю za kardinalitet veze. tada se ne posmatra da li zemlja fizi~ki mOJa da IMA grad (mesto) da Ьi postojala. nego da \i је za evidenciju u 1аЬе\i zema\ja neophodno da postoji i u taЬeli mcsta bar 1 шeslo koje odgovara toj zeшlji. Odgovor је Ne. lako daje za \'CZU Zemlje prema Mesta Maшlatory = Fu/~·e Dependeпt znati identifikacionu W.\' i~nos1 cntiteta od cntiteta. а prikazujc se па odgovarajuCem preslika,•a nju. То se jav\j~ kod s laЬih objekata i agregacija. То zпati da Се onaj en titet koji је dependent (idcntifikac.iono zavistan) doЫti prinшrni kljuC ovog drugog entiteta ali u funkciji dela njegovog primamog kljOCa (entitet ima svoj klju~ + doЬijeni. koji wjedno ~ine sloteni primami klju~ u sluCaju JAK-SLAB oЬjekat ili Ьеz svog klju~a ako је u pitanju AGREGAC IJ A).

Oomimmt se ukljuCuje sarno akojc \'eZa 1:1. Dorninanlanje onaj koji је stariji u vremenu (opet u u evidcnciji u ВР. а не i u fizi~kom. realnom s istenщ). Polje Generu/e se odnosi na toda li Ceod izabranogcntitcta nastati tаЬе\а ili ne. Napomc.na: U Ро\\·ег Desigпeru se kod S\'ake relacije (I:M) ubacuje па strani М kljuC iz strane 1. takoda nijepotrebпoubacivati polje(a) kojcuCestvuje urcl ac iji. TouЬacivanjese \'~i kada se sa Korrecptualnog prel:цi na FiziCki rnodel (Gencrate Physical Model) Konvencija: Priшarпi kljuC treba u navodcnju u taЬcli unositi na prvortr шcstu (najviSa pozicija u taЬeli definicija). Ako smo uneli ncgde dole. pomera se navBe strelicarrta sa strane. U meniju Dictionary. se za svaki primi1ivan proces Ьiг.1 opeija: Dictionary -> Subtпodel -> New. Nakon ot\'aranja podюodela se dodaju. izbororrt (se lekюvanjetп ). cntileli potrcbni za izvclZiZolran

~а distiЬuiг.шim Ьаzаша

fiOdataka.

ыњtојi

sc iz vik

prograш~kih

m. U zav isnosti od aktiv11og oЬjckta, razlikuju sc opcijc ovog рапсlа. Ро pokrcta11ju prograпш pojavljujesesaopcijama· о Openafi/e - salistomfajlovakoji su poslcd11ji koriМ:e11 i , о Ne"· - sa орсiјаша za pokretanje ПО\'С bazc iJ i projekta. о Ne,.· from exi~·ting file (tnщJ/are)- pokretaпje Ьаzе na OSПO\'U postojeCe (i li ~аЫоп а).

11 6

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>Z iZolran

Sli~ a

3_33 _Т.,;~ P:mcl

~"""''

OSNO\' NI OIJJ E KТI Bilo koji na~in Ol\'aranja baze podataka stanuje osnovni prozor za rad u Ассеп- u. prozor DЛTABASE \VfNDO\V (slika 3.34)_ Podeljen је па nekoliko osnO\' Пih celina koje omoguCavaju rad sa osno\•nim kornponentanш (objektinш) rkce.~s- a Tahles( taЬele ) - organizacionccclinc.u rclocionim ВР. u kojescfiziCkisme5taju podoc;. Queries (upiti ) - mchanizam koji oшoguCavZi Zo11an

IP!:!onW 01110ZiZollan

procc~u krciг.шjto i Qfiold<

No

Slik~

3.37. Dijalogpi"Ol.Ofzo odredivanje jndeksa

Prva kolona ovog dijalog prozora se odnosi па naziv indeksa (lnde.t Name). druga n;~ in1e polja iz taЬcle ( Fieltl Name ) koje ulazi u sastav indeksa. а treCa (Sor/ Onler) na na~in soni ranja podalaka u tom polju (koloni ). Svaki indeks nюk sadr:l:ati шaksinшlno 10 ро!ја. Donji deo dojalog prozora se OOпosi па osoЬine svakog pojed ina~nog indcksa· Prinшry - ovu osoblnu rтю!с inшti samo jedan indeks koji se lOVC primarni klju ~ Unique - oЬczЬcduje jedi n~lvenost slogova koji sadr!e podatke iz datog indeksa. 0\'О prakti~no lna~i da ne mogu posюjati d\'3 sloga sa istim vтedrюstima polja iz datogindcksa lgnore Nlrl/s- ukoliko indeks nijc primarni klju~. dOZ\'Oijeno је da polja u indeksu rnogu irnati "Null" \'rcdnosti. tj. da nijc nBta uneto u to ро!је

-

••м

:~

." ...,., ''" ."

......

...... ll lll:~ · м

..

:и.м

~:~ Oџrtf'ol. •

''"

'•• ,_ ,,,

....

~".",..,

.. ... "'"'

$1olloiЬ~•

,

-"~ P~nlt

!дт4 nlll'it

lri10•C

·~·

Da8:1 or•

,;_.....сl.;Јг------;-~- 1(1

'= "~

'""' """' """' '""" '""" '""" """'

Sl ik a3 . 38.ЂЬc l~ sapodoci ma

121

n

~..'::;"'5' J"""oJ.-•tr>1• CI ~ .o tlo

=~~ь:.~~·~~ &llмrNbЬIIOI~IIO

Pio>!..-.!1 1$ ~1rrtr11: 1 Ь11

..

~.~ (~~"'"

ј

R:>dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana

KoziLjubka.K>ZiZolran

REI. ACIJE I ZM JШ U

pogl~•·lja

TA I~ E LA

Access је relacioпi sistem za rukovaпje Ьazama poclatak~. tako d~ se u jednom lreпutku mogu uzeti i koristiti podaci iz \'i~e taЬcla. 0\'О је rnoguCe po\•ezivanjern taЬcla relacijama Kada se kreiraju taЬele i za svaku postavi prirnarпi kljut (Primшy Кеу - polje koje jedi nstvcno identifikujc svaki red taЬclc. tj. svaki konkrctan podataka iz nekog rcalnog sisterna). pristupa se spajaпju. tj. • ~ povczivanju taЬcla. Opcija koju treba

;"·ь·с"·.·ј"'.'.' ." '.·->«·с·/ш;, , ;р о ·- -1~· 1 ~ Otvaraseprozorkaona~licigore.koji г ~ ..•

. .•..... tr:Jit ocl nas da ..rzaЬcremo taЬc le rz ba7-t podatak~ koje ~elirno po,·ezati. Pr,•o је potrcbrroklrknuti rшnazt\' taЬcle,azatrm па tasterA(Ii/kojr uЬacujejednu pojedпu taЬclu u prozor Refatюns/11ps kojr ЈС prrkazaп па sl rci rspod. Kada srno iz vrSrlr prebacrvaПJC svth tzabraшh taЬela. zatvar,шю prerhodni prozoc opcijom С/ще.

-========------' Slika3 .J9. Dod.oval1jctaЬclaudulo'·iC

Bilj~na ,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

primarni kljut. Ako. na primcr. poslojc taЬcle RADNIK (S IFRAD. IME. SIFODEL) i ODEUENJE (S IFODEL, NAZ IV), onda u шЬсli radnik S\'aka Шrа odeljenja (S IFODEL) mora imati pojavljivanje u taЬc l i ODEUENJE. u atributu SIFODEL. Drugim rdima. radnik ne шоtс rnditi u ncposюjeCem odeljenju. Ukoliko је w radika uneш ~ifrn odeljenja 1234. onda u relaciji ODE UE NJE mor.1 postojati odeljenje sa istom blrom. То zn Ш::i. da sc pri unosu no\•ih podaшka пюга \"oditi rnCuna о vred1юsti spoljnog kljuta. оdпоsпо. пюrа sc p.1zi ti da sc ne ubaci rndnik koji r.1di u nepostojeCem odeljenju. Ali. 10 nije dovoljno. pri brisaпju podaшka iz relacijc ODEUENJE. mom sc voditi raCuna о tome da se ne oЬriSe odeljenje u komc radc neki radniei. jer Се isti oыati vezani za nероыојеСе odeljeпje Uer је oЬtisano) а)

Ako ne :!:elimo da postoji ОСU\'апје jediпst\'a podataka пе treba izabrati opciju ENFORCE Tada sc mo:!:e desiti da ostanu viseti podaci u taЬcli RADN IK (strana М - \'i~). Tim slogoviпш sc \'i~ nc mo~.c pristupiti. јег iпшјu мaru vrednost prim. kljuta. NIКAKO NI JE DOBAR IZBOR. јег dO\'odi do potpunog informativnog haosa u bazi podataka Ь) CASCADE UPDATE RELATED FIELDS nije izabrano (vrednost Fulse==Restrict). Restri ktivno OCuvanje referencijalnog ontegriteta. Ukoliko sc u taЬcli na strani 1 (ODLEJ ENJE) promeni vrednost priшarnog kljuta. а postoje na slraпa vi~ (RAD NIK) \"ezani slogovi. Ассеп- ne dOZ\'Oijava promenu te vrednosti ptimarnog kljuta. Samo u slutaju da nc postoji upolreЫjc n prim. kljut па straпi vik. moguCc Се Ьiti promeniti REFERENТIAL INТEGRITY.

\'redпostpriпшrnogk1juta с)

CASCADE UPDATE RELATED F/ELDS је izabrano (vrednost Tme==Cascшle). Kaskadno oCuvaпjc rcfcrcпcijalnog oпtcgritcш. Ukoliko sc u шЬсli па straпi 1 (ODE U ENJE ) promeni \'Гednost primamog kljuta. а postoje па strana vi~ (RADNIK) \'ezaпislogovi.Accessautomatski\'liipromenutevrednosti na strani \'i~ d) CASCADE DLEГE RELATED RECORDS nijc izabraпo (vrcdnost Fulse==Reslricl) Ukoliko se u taЬeli na strani 1 (ODEUENJE) obri~ podatak. а роsюје na strana vi~ \"CZani slogovi. Access пс doz\·oljava ovo brisanjejcr је primarni klj ut upotrcbljen. Samo u s1uCaju da ne postoji upotreЬijen ptim. k1jut па strani vik пюguСе је btisati podatak е) CASCADE DLEТE RELA TED RECORDS је izabrano (vrL-dпoы True==Restrict). Ukoliko scu taЬcli na strnni 1 bri~\'rednostprimarпogk1juta,apostojc пastraпa vi~ vezani slogovi. Л ссе.џ auюmatski \' Г~i brisaпje svih s1ogo\'a sa tom vrcdno:ku i mпogo podataka nastraпi\· i~шot.cЬitiizguЫjcпo! ?

Formc ~u prozori. tj. шaskc. ckrani koji predstavljaju osпovni objekat u Access- u za komunikaciju sa korsnikorп. l111aju istu ttarпeпu kao i papimi oЬrnsci za unos. izmenu ili brisanjc podataka. Forшe. takodc. oшoguCavaju prikaz. pretragu. pregled i ~tamopanjc podataka_ Osпovna karakteristika forщi jeste ta da ona 1110ra Ьiti preglcdna i jedпostavna za kori~cnjc

Prilikom krciraпja по\·с formc rcdoslcd radnji је isti koo i kod kreirnпja taЬclc. Prvo је polrebno da u DшаЬаsе !Vi11do"· (prozoru) izaЬcrete kмticu Form. Ponudena su dva o:dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZol1an

Design Vie"·- krciru sc Ьlanko form~ i za nju nije •·ez~na nijcd na talx:la ili upil. а nijc krcirana nijcdn~ kontrola (viz uelni objckti za r.td sa \Vimlmп radnim okruienjem. npr. prozor (\Vindo1t', f"orm ). laster (Commaml IJdulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Kozi Ljubka.K>ZiZolran

оЬјеktош. Опо ~ю је

moguCe uraditi је pode~ i ti za ovaj dogadaj kakav Се Ьiti odziv forшe. tj. koja Се se operacija iz,•rSiti, а pokrenuta је nastupanjem ovog dogadaja. Dakle, potrebno defin isati aktivnosti koje Се se izv~iti kada se desi dogaduj. npr. Click nad Commaml Вu//Щ1·ОШ. Da ы~шо definisali akeiju koja Се ...!1 se iz vr;iti ро nastupanju nckog dogadaja. 1 r..t. [.-1(81-.. Al1 1

је

iшaшos!cdeCcnюguCnosti· о

rnakroo. pretlюdno ali ne rrюr.1 da bude sarno za ovaj dogadaj. veC sc rno,;e pozivati i koristi ti па vBe Pokretanje

napi ~a nog. nupi~an me~ta.

о

dulo>·iC

о

Bilj~na ,

KoziLjubka.K>ZiZol1an

Odrcdivanjc koja

laЬcla

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

idc u zaglavljc

а

koja u lelo (p'stavkeџ)forme. о о о о

l zЬor

tipa podforme: Tabular- jednoslavno laЬelarno po~lavljanje polja za urюs. DataSireet - posebna vrota taЬelamog poslavljanja polja za unos, l zЬora slila prikaza fom1e. izЬor pozadinske slike. Ьоја i sl. Poslcdniji korak - uпos nazi\'a forrnc i podforшc. Finislr- opcija kojo111 se za\•Tha\'3 kreiranje forrni i isle se prikazuju korisniku na ckranu.

r.-..."

Sli~"

3.48.

Fonnir~njc '"gla••lj~

i 1dulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Op!itioЬiikSQLrыredЬejcslc: SELECТ Dl ST lNCТ ime_kolonel , irne_ko1oпe2 FROM taЬel;~ 1. l:tЬe1a2... WHER E uslov_ ili_kritcrijurn_pretrage GROUP ВУ ime_kolone ORDER ВУ iшe_kolonc

(izdvajanje kolona) (iz I~Ьela) (za 1.adati uslo\', kritcrijuш) (grupisano ро polju) (sortirarю ро polj u)

(Qиer)" Ьу Exшtrple) cdilor za gcncris.anjc upila koji је prcthOOno opisan , SQL kod. kako korisnik koristi opcije edilor3. Upil koj i prikazuje ~ve podatke о pacijentima nю:!:е se kreirati ,к:arobnjakom« i u QBE ediюru ima izgled. kao na slici3.50.

Access- ov QBE

aulonшt~ki kreiш

Sl ikaЗ . 5U. I'п:ladulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

l zl:юr lip;:! iz•'e ~taja: Co/umnar- polja rasporedjenZ iZolran

Prol'erties - pode~ vaпje osoЬina. svojstava elemenata programa. Windows Form Designer - alal za rad sa objekюm Form pri1i1юrn izrade aplikocije ТQQ/Ьщ - paleta alata i kontrola koji se dodaju na nosioce objekata u progranш Ompur- poruke korisniku oizvr~vanju programa. gre~karna i sl Dynumic Не/р- sistem za pornoC programero. kreir:ш dodaju ~е Form oЬjekti kao nooioci kontrola. koшJIOncnti i za formiranje korisnitkog inteгfejsa softvera i oЬjekata za rad sa bazom podataka i sl.).

U okviru projekta kojije oЬjekata

(DшaPror·i(/ers. DaшSer

3.3.2. KREI.RANJE GLAVNOG M.E NIJ A Kreiraпje gla\' Пog meпija aplikacije se sastoji iz dodavanja Form objekta sa padaj uCim menijem (kontrola МаiпМпш) u projekat aplikacije. Stavke meпija treba da su: ~ifamici. Obrada podataka. Upiti, l пc~taji i Program. Forrna trcba da је fik~ne vclitine sa aktivпirn tasteront za minimiziranje prozora (Minimize Brmon). neaktivn im tasteroПJ za rnaksiП1iziranjeprozora (Minimize Brrllmr)i aktivnirпtasterornzaizlazizaplikaeije(Ciose Bшtmr ) .

lzgled fomte "'Glavni rneni" u retimu rada za izradu i kreiranje apl ikacije (Design )

jcprikazaп ШlslcdcCojslici

Eltid'""""_, ... Q,ooo.oj _ _ " " " ' _ " " ' ,.;l· u · ~ lil"

_. _

~ Ј

.. • -

__, _ _ ...

,,....

1а0о

_-..(J:ooorJi

о

•

'"- -;,..-.......

,~:~ . r,.

_.ЬfOdulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>ZiZolran

3.3.4. KONEKCIJA SA BAWM PODATAKA Da Ьi se rnogle realizovati funkcije prik.1za. unosa i afuriranja podataka. rпoraju se u daljern proccsu razvoja forme krcirati objekti za rad ~а iпororn podtaka- bazorn podataka. Koraci u dodavanju objekata za konekciju s.a Ьazom podataka su sledeti: 1. Posta,·ljanje OLEDBCmmectia11 objt•kta za formu (jcr је baza podataka krcirana u sistcrnu za upra\•ljanjc Ьazama podataka)_ Sa palctc alata - Tw/Вo.r. postaviti kontrolu OLEDBConnectio1r radi ostvarivanja konekcije sa bazorn podataka. Miaщofr А сп•s.,·

~-------·~ ~

:::

.tГL~ ------L---.:11 • ~·~ :::..,.r.;:::;;;;="-4 · --Slik~

3.63.

Kricr-.шjc kartic~ .ш

" . ,.

lii! j,·~ •.и

formi

Nije neophodno promeniti naziv (Name) konekc ije do bazc podataka: OLEDBConneclimrf $\•ojstvo О\'С konckcije Cmmet·tionString postaviti tako ~to Се se sa spiska izabr:~ti Ne.,·Comrecrion i zalim pri~tupiti izЬoru opcija pomoCnog ekrana. Potrebno је vratiti se se па kanicu Pr01·itler i izabrati odgovarajuCi drajver za pristup bazi _Za AcceJ'S је toMicrosoft Jer 4.0. OLE llh Prm·ilfer. Opcijom Nexr se prelazi па karticu Comrectimr. lzЬorom PrQI·itlera, kanica Comrel.'lion шсnја izglcd. U okviru polja SeleCI or Enter Databa.~e Name Ьira se putanja datotcke Ассеп lжze (пнЈЬ fajla). Na kon ~to se komplctna putaпja i naziv Љјlа pojavi u polju, tastcrom Tesr Cormecrion se pro\·crava da li је uspcSno uspostavljcna koпekcija do baze podataka. Na ekranskoj kartic i Alfo-шrcell se pode~vaju prava pristupa korisпika bazi podataka. Nak on Sto је pritisnut tastcr ОК. doЬija se prozor za pro\'Cru da 1i se ipak feli posta\•ljanje (S ifre) па konekciju do baze podataka. Ukoli ko se ne postavlja Sifг.1 . nakon opcije Don't inci"Je pщ,,· oo·nrd, \'Г~i se povratak rщ forrnu

Pasлo·orda izЬo.-a

143

R:>dulo'•iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

Kozi Ljubka., K>Zi Zo11an

~ ~~:~~~:lja~ja~~~~~o~;~~~;P::rs~c~:~:~ ~"""""""""--....~~ :::::.."'::'""_ _ _ .,._"'""" koracim;~

роsюјеСе konekcije do baze 3.64) ili kreir.шje no\·e konekcijc • lzbor na~ina pri~tupa podacima • lzbora podalaka koje Dara Atlapter treba da [Ю\'е~е sa Dal« Set memorijskom

• lzbor

..... ............................... _

.

podaшka (~ lika

~:~i~~:~шn

podatka

-

opcija

Qaery

Ru~no pi~anje

SQL upila ili izOOr jedne sa spi~ka. pri ~emu sc ~utomatski fonnira SQL izraz sa moguCim izmenama skripta. Za primer ~ifamika predmela. izabrati laЬclu PREDMET i dodati u donjem zapisu SQL izraza • . Sada је za na~ primer formiran је SQL upit Sefecl • From ili \'iSc

taЬcla

1

---=~=._,-"'..Ј=·~'="с:::::Ј;: -;"''-==="" Sli~a

•

-с.-~"··

3.64.

Krie г.mjc OLEDDBDa1:>Adap1eroЬjck1a

""'1':111:1"!"'.....1':111:1-- --':.lr'l.,.-'1 ~~..:::::-'

-•-•~-.._..,.,

1:;-.:-------···-

Premet(~lika3.65) .

-==.Ј

3.6~.

~~:~aSA~I:,,~;~ыndi

koje

Се ы:

kreiral i

~ ~;;:;;· о о

SQL upi1

D;ц ~Ad:>p 1cr оЬјсk1а

--==-----:~l

:;.':::~~-=·- ..-~-~

ta

UPDATE, DELETE.

sakreiranimmapiranjcmtaЬelan {s lika

3.66). Postupak krciranja

oЬjekta Dutџ Adщner

sezavr~vaFinishopcijom.

Na kraj u se kreiranom Dma Set objektu menja imc, tj. svojslvo Name sa 0/eDBDutalнlщнer/ na 0/eDB ......, ~......:;___ј~ Datш\dulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZolran

3. Doda•·aoje Data Set objt•kta za formu. DaraSet objckal sadrti kolckciju podataka iz taЬele i1i upita_ Nakon ~10 је selektovana 0/eDB DalaЛdapterPretlmeti kontro1a. u okviru Properies prozora za adaptcr. pojavljujc se opcija Generшe Dmaset. Ovde postoje dvc rnoguCnos ti: izЬor postojeCih DutuSet·O\'a ili dcfinisanjc novih (izЬor). Naziv DatuSer-a se unosiuok••iruNe"·sta••kekaoDataSetPret/meri. 4. l'onjcnjc Data Set-a podи cinщ preko DataAllщнer provajdera izvr~avanjcm SQL kornandc. U okviru f"orm Loшl dogadaja za fornш , pi$c sc narcdba:

SE L ECТ

OleDbDataAdapterP redmeti . Fil l (DataSetPredme t i)

5. Po•·ezi•·anj e odgo•·arajш' ih kontrola sa iz•·oro111 podalaka Prorneniti Data/Ji/l(fings osoЬine ova dva TexllJox-a u: txllDPredmeta--> Text svojstvo: DataSct Prcdmcti • PR EDMET.J DPR EDMETA. • txtNazivPrcdrncta -> Tcxts\'ojst\·o: DataSctPrcdmcti . PREDM ET.NAZIVPR EDMETA

Za DutuGrid na drugoj kartici Pretraga: S\'ojstvo DulaSource, izabrati: DataSetPredmeri: s••ojstvo DataMemЬer. izabrati: Prellmet s•·ojstvo TaЬ/eStyfes. dodati stil: DulaGridTaЬ/eStylePredmeli - name s••ojst\'O stila taЬelc: MappingName izabг.tti: Prcdmct: GrilfCo/шmrStyles: dodati dve kolone: DuraCriliTexrBoxCo/шmriDPrellmera i DutaCridTextBoxColumnNuzir•Predmetu (Name svojtva kolona taЬelarnog prikaza podataka). Promeniti Heщ/erText u: iD PRE DMETA i NAZ IV PREDMETA (nazi••i kolona u taЬclamorлprikazuuokviruformc).

Promeniti MappingName u: IDPREDMETA i NAZIVPREDM ETA (nazivi kolona u bazi podataka) Kolona IViOOAV ANJ F. N ARF.DНI ZA AZURIRA NJE Ј>ОЈ)ЛТ А КА NaredЬc

za navigacij u medu

zapisiшa

kolekcijc

pod~taka о

predmetima

(promen~

f'osition

S\'Oj~t\'au Ddulol'if

Bilj ~na,

KoziLjubka.K>ZiZollan

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

Stampaпje spiska svih predmcta iz Ьаzе poddulo'·iC

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI- odJ Ьrana pogl ~•· lja

Kozi Ljubka. K>Z iZol1an

liinder As Syst~>m . Obj O! ct , ByVal е As Syst~>m.Ev~>ntl'lr.s btnSnimi . Click DimmyRowl'l.sDataRow Dim idprij&v l> l'l.s Long idprijav" - DataSetPrijaval . TaЫ e з("ISPПNI'I__PRIJI'IVI'I "!. Rows.Count + l myRo>< - DataS .. tPrijaval . T.oЬl~>s( " lspitna__prijava"! . N~>wRow myRow ( "rbprijavl> ") - idprijave myRow("idpredmeta"! • DataSI>tPrl>dmetl.PREDМET . Rows(cmЬPrl>dm l> t . Seli>Ctl>dinde>xt myRow (" ~kol~kaqodin a "! - 2005 myRowl"datumprijave"! - Now . ToShortDateString myRow l "polo~io ") • "ne" myRowl"kojiput") - V.ol(txtKoj1Put .T1>xt! myRowl"ponist~>n"! - ralse DataSe tPrijaval .T aЬles i "Ispitna__prijava"!.Rows.l'ldd(myRow! Me.s.sag~>Box . Show i" Iзpitnaprijavajeuspe s no

Informacija о unoзu podataldulo,·iC

Bilj~na ,

Kozi Ljubka. K>Z iZolran

INFORMACIONI SISTEMI - odJ Ьrana pogl ~•· lja

Privdulo'·iC

5

Bilj~na,

INFORMACIONI SISTEMI - odJЬrana pogl~•·lja

KoziLjubka.K>ZiZollan

Opcijo111 lnscrt--+ Text Ficld. dodati u zagla\•ljc iн·c~taja (Pugc 1/еш/еr sckcija) podatke о organizaciji (Fakultet u nakш priшeru). Rc1юn Titfe se шоfе шcnjati isюш opcijom /1/Sert --+ Тех/ FieM. U Dnuils sekciji se nalaze TextBox kontrole koje Се prikazivati podшke о sшdcnlinш koji ~u prijavili neki ispit npr. (poSto је izabran izve~taj ISPITNI SPISA К) i 10 su podaci iz taЬele u okviru Ьаzе podataka

Sadajc kreir:~n iпe~t:Jj crpPгcdmeti. rpt u okviru Viщal Ba.~ic. NEТ projckt:J _Sledi kreiranje formc koja Се slufiti za prikazi\•anjc iт.vc~t:Jja u progrшnu. Dodati novu fornш opcijo111 Projcct---+ Ad,/ \Vimlo\t"S Pom1. Na111c svojstvo formc proшcniti ufrmStшщшPredmeta. U Text svojst\'O forшc uncti: Spisak prcdшcta. Dodati Crystal Rc1юn Vie11·cr kontrolu. sa imc noш: crp\lie\\·erPredmeti. u ReportSot~rce osoЬini izabrati put:шju do datotcke iZ\'C~taja: npr. C:\SSi uzbaNEl\crpl'redtneti .rpt Zд osoЬinu DispluyCroщ,Tree, izabrati False.

.

__ ,

ISPITNI

SP I SЛ I.:

Slib3.

1

74.Crysr~IR~pon Vieи ·j

лз вool.,an ·promenljivabulovogtiPdulo,·iC

Bilj ~na,

Kozi Ljubka.K>ZiZol1an

spiskova koji odgovaraju

INFORMACIONI S ISTEMI - odJЬran a pogl ~•· lja

paramctrim~

kojc

је

korisnik odabrao na formi za pokretanje

iZ\'C~tajll - frml.lpitniSpi$/щ,,;

Privat" Sub Аз

"""cl"r А~ Syзt.,m . Obj.,ct , ByVal е Handl"~ MyBase . Load CrystalReportViO!we rl . S"l"ctionFormula • "{PREDМET . NAZIVPREDMETA)•'" Pr e dmet ~ " ' дND {ISPITNA_PRIJдVд . ISPПNIROK)• ' " ~ IзpitniRok ~ •· • frmStarnpalspSpiskova_Load(ВyVal

Sy~tem . EventArqsl ~

CrystalReportVi e werl . R.,freзhR.,porttl

IfStampaj • TrueTh"n

~:~~~:~=~fortVi.,werl, PrintReport 11

Endrf 0\'i parametri ~lampe se prenose. u О\'0111 primeru. gloЬalnim promenljivama: Pretlmel i lspimiRok. kojelakodelrebadeklarisati kao globalnepromenlji,·e u rnodulu PuЬlic5tampajдзBool.,an

' prom e nljivabulovo