Imanuel Volerstin

Im a n u e l V olerstin

GLOBALIZACIJA ILI PERIOD TRANZICIJE? - POGLED NA DUG O R O C N O KRETANJE SVETSKOG S IS T E M A *

D e v e d e se te g o d in e su bile prep lavljen e diskursom globalizacije. G o to vo svi su go vo rili da prvi put zivim o u eri globalizacije. G o vo rilo se da je globalizacija prom enila sve: suveren ite t drzava je izm enjen; sposobnost ljudi da se odupru vlad avin i trzista je nestala; m o g u cn o st kulturne auton o m ije je anulirana; po sto jan o st svih nasih identiteta d o ved ena je u pitanje. O vo p retp o stav lje n o stanje globalizacije neki su slavili, a drugi oplakivali. O vaj diskurs ;e u stvari o g ro m n o pogresno tu m acen je sadasnje stvarnosti - o b m a n a koju su n am etn u le m odne gru p e, i - sto je gore - sam i sm o je poput ocajnika sebi nam etnuli. To je diskurs koji nas v o d i ka ignorisanju stvarnih d ilem a prisutnih u proslosti i p o g resn o tu m acenje istorijske krize u kojoj se sada nalazim o. M i se zapravo nalazim o u trenutku tran sfo rm acije. O vo nije vec izgraden novi globalizovani svet sa jasn im pravilim a. Rec je o to m e da sm o u periodu tranzicije koja ne znaci da sam o nekoliko zaostalih zem alja tre b a da uhvati prikljucak sa duh o m globalizacije vec je posredi tranzicija u kojoj ce citav kapitalisticki svetski sistem biti transform isan u nesto d ru g o . Buducnost daleko od toga da je o d red en a i bez altern ative, ona ce biti uslovljena o vo m tran zicijo m , a njen ishod ce biti krajnje neizvestan. Procesi koji se o b icn o im aju na um u kada g o v o rim o o g lobalizaciji nisu u stvari p o tp u n o novi. Oni traju vec 500 god in a. Izb o r koji m o ra m o n ap rav iti danas nije da li se tre ­ ba pokoriti ili ne o vim p ro c es im a, v e c sta da se radi kada ovi procesi pocnu da se m rve p o s to su vec sada poceli da se krune. M o g lo bi se na o sn o vu citanja vecine objasnjenja „g lo b alizac ije " p o m isliti da je to nesto sto p ocin je 9 0 -ih , n e p o sre d n o po kolapsu S o v jetsk o g S aveza, ili koju godinu ranije. M e d u tim , nisu d e v e d e s e te znacajna vrem enska pre* Im m a n u e l W a lle rs te in , G lo b a liz a tio n o r The A g e o f T ra n s itio n ? - A L o n g -T e rm V ie w o f th e T ra je c to ry o f th e W o rld -S y s te m , 1 9 9 9 , sa w w w .fb c .b in g h a m to n .e d u

G l o b a l i z a c i j a Hi p e r i o d t r a n z i c i j e ?

93

kretnica ukoliko zelim o da an aliziram o sta se stvarno d esava. N ajkorisniji p o g led na sadasnju situaciju su dva drug a vrem en sk a okvira, jed an koji pocinje 1945. i koji traje do danas i drugi koji traje od otprilike 1450. g o dine do danas. Period od 1945. do danas tipican je K ondratijevljev (Kondratieff) ciklus kapitalisticke svetske ekonom ije koji je uvek im ao dva dela: A fazu ili uzlazni hod (u p w a rd sw in g ), o d n o sno ekonom sku ekspanziju koja je trajala od 1945. do 19 6 7 /1 9 7 3 , i B fazu ili silazni hod (d o w n w a rd sw in g ), o d n o sno ekonom sku kontrakciju koja je trajala od 1967/1973. do danas i vero vatn o ce se nastaviti u toku sledecih nekoliko godina. Period od 1450. do danas, nasuprot to m e, oznacava zivotni ciklus kapitalisticke svetske eko n o m ije, koji je im ao period geneze, period no rm aln o g razvoja a sada je usao u fazu term in aln e krize. Da bism o shvatili sadasnju situaciju, p o treb n o je da razlikujem o ova dva drustvena (social) vrem ena i da potrazim o em pirijsku evidenciju za svako od njih. K on d ratijevljev ciklus u ko m e se sada nalazim o lako je razu m eti buduci da je na m n o g o nacina slican svim preth o d n im ciklusim a koji su bili d etaljn o analizirani. Faza A sadasnjeg K on d ratijevljevo g ciklusa bio je , sto bi rekli fran cu zi, „les tre n te g lo rieu ses". On koincidira sa n ajviso m tacko m am ericke h e g e m o n ije u svetskom sistem u i nalazi se u okviru svetskog poretka koji su S A D ustanovile nakon 1945. g o d in e. S je d in jen e A m e ric k e D rzave, kao sto je p o znato, izasle su iz D ru g o g svetskog rata kao jedina velika industrijska sila cija je industrija bila netaknuta i cija terito rija nije bila znatnije ostecena ratnim razaranjim a. A m ericka industrija usavr§avala se, n ara v n o , duze od jedn og veka. O vaj dugotrajni ekonom ski razvoj kom binovan sa p otpunim kolapso m eko n o m skih struktura u svim d rugim vazn im svetskim p ro izvo d n im zo n am a dao je am erickoj p roduktivnosti izuzetnu snagu i ucinio da su am ericki proizvodi lako zagospodarili svetskim trzistem . To je stvorilo m o gucnost za najzivlju ekspanziju vred n o sti i stvarne pro izvo d n je u istoriji svetske kapitalisticke eko n o m ije, stvarajuci istovrem en o veliko bog atstvo i velike d ru stven e napetosti u sv e t­ skom d ru stven o m sistem u. Od 1945. g o d in e S jed in je n e A m ericke Drzave su se suocile sa dva velika p ro b lem a . S je d n e strane, bio im je p o-

Im a n u e l V ole rstin

94

treb an relativn o stabilan svetski po red ak u kom bi m ogle ostvariti p ro fit od svojih eko n o m skih p red n o sti. S druge strane, bilo im je p o treb n o da p o n o vo stvore efektivnu potraznju u o stalim d e lo v im a sveta da bi im ali kupce za robu p red u ze ca koja su p ro sp erirala. U p erio d u od 1945. do 1955. g o d in e S A D su uspele da rese oba p ro b lem a bez nekih vecih p o tesko ca. R esenje za p ro b le m svetskog poretka sastojalo se iz dva dela. S je d n e strane, stvo reno je niz m ed u n aro d n ih institucija - pre svega U je d in je n e nacije, M e d u n aro d n i m o n e ta rn i fond i Svetska banka - koje su SA D m o g le politicki k o n tro lisati i koje su o b e zb e d ile fo rm aln i okvir poretka. S d ru g e strane, i vazn ije od to g a, S A D su nakon 1945. n ap ra vile sp o razu m sa S o vjetskim S avezom kao je d in o m p re o s ta lo m o zb iljn o m v o jn o m silom u svetu sp o razu m p o zn a iiji pod im e n o m „Jalta". S p o razu m na Jalti, razraden u d etalje u periodu citave d ecen ije, im ao je tri o snovne klauzule. Prvo, svet je treb alo da bude d e facto p o d eljen na am ericku (veci deo sveta) i sovjetsku zonu (ostatak sveta), pri cem u bi granicg bila povu cen a po liniji na kojoj su njihove tru p e bile locirane na kraju D rugog svetskog rata, s tim sto bi se obe strane slozile da vo jn o o stanu u okviru tih granica. D rugo, sovjetska zona bi m o g la da, ukoliko to zeli, razvija kolektivnu m erkantilisticku politiku, to jest da sm anji na m in im u m trgovacke transakcije sa a m e rick o m zo nom dok ne razvije svoju sopstvenu p ro izvo d n u m asineriju, pod u slo vo m da u eko n o m skoj rekonstrukciji ne ocekuje p o m o c od SAD. Trece, obe strane su bile slo b o d n e, pa cak i o h rab riva n e , da se ukljuce u aktivnu m e d u s o b n u neprijateljsku p ro p ag an d u , cija je glavna funkcija po svoj prilici bila vezana za konsolidaciju politicke kontrole koju su S A D i SSSR im ale nad svojim zonam a. Blokada Berlina i Korejski rat koji su okoncani m iro vnim s p o ra zu m im a kojim a su p o tv rd e n e o rig inaln e linije razdvajanja, bili su finalni elem en ti ovog globalnog dogovora. M a rs a lo v plan za zapadnu E vropu i e kvivalen tn a ekonom ska p o m o c Ja p a n u , do koje je do slo nakon izbijanja rata u Koreji - i pod izg o vo ro m rata - resili su p ro b lem kreiranja p o trazn je za am eric k im p ro iz v o d im a . S jed in jen e A m e ric k e D rzave su iskoristile h la d n o ra to v s k e tenzije da vo jn im veza m a ojacaju eko n o m ske veze - NATO i O d b ram -

G l o b a l iz a c i j a Hi p e r i o d t r a n z i c i j e ?

95 beni pakt izm ed ii S A D i Japana - sto je tre b a lo da osigura lojalnost zona p rem a p olitickom vocJstvu S A D u svim vaznijim pitan jim a na m e d u n aro d n o j sceni. N aravn o , bilo je onih koji nisu bHi zad o vo ljn i ovakvim a ra n zm a n o m . Rec je o o n im a koji nisu osetili prednosti sporazu m a na Jalti - ceo Treci svet, n a jm a n je p rivilegovane g ru p e u nutar zap ad n o g sveta, i so vjetske satelitske d r­ zave u cen traln o j i istocnoj Evropi koje su nevoljn o nosile svoj jaram . U tim ze m lja m a dolazilo je do stalnih erupcija, koje su p o v re m e n o bile vrlo jake: Kina u p erio d u od 1945. do 1948, V ije tn a m , Alzir, MacTarska 1956, Kuba, Juzna A frika. O ve uzasto p n e e ru p cije p red s ta v lja le su p ro b lem za am ericki svetski p o red a k, kao i za S ovjetski Savez. Ali one su vise b,ile kao udarci u stom ak jako g boksera; udarci su m ogli biti ap so rb o van i i bili su. Izuzetak je bio rat u V ijetn am u, koji je slabio S je d in je n e A m eric ke D rzave, ne sam o finansijski vec i u p o g led u gubitka ljudskih zivota, a sam im tim je uticao i na am erick o ja v n o m n jen je. Ali najsnazniji udarac za SA D , koji je bilo najteze apsorbovati, bio je eko n o m ski o p o ravak i p ro c va t zapadne Evrope i Jap an a. Do kraja sezdesetih g o d in a jaz u pro d u ktivn o sti izm ed u ovih zem a lja i S A D bio je m an je ili vise elim inisan . Z a p a d n o -e v ro p s k e zem lje i Ja p an su povratile kontrolu nad svo jim n acio n aln im trzistim a i p ocele su da se efikasno ta k m ic e s am erick im p ro izv o d im a na trzistim a ostalih zem alja. Postali su konkurentni cak i na am erickom trzistu. Pocetna eko n o m ska p red n o st S A D je krajem sezde­ setih g o d in a tako u g la v n o m nestala. C'

Porast ukupne svetske p ro izvo d n je, uzrokovan o p oravkom i ekspanzijom zap a d n o -e vro p s ke i jap anske p rivred e, d oveo je do prezasicenja na svetskom trzistu i do ostrog pada profitabilnosti u m n o g im o snovnim industrijskim sekto rim a kao sto su p ro izvo d n ja celika, au to m o b ila i elektronike. Dva vazna d o g ad aja predstavljala su posledice o padanja svetske e ko n o m ije : nuznost za S A D da se „otkace" od zlatnog standarda i svetska revolucija 1968. godin e. Prvo je bilo uzrokovano tim e sto se ispostavilo da su politidko-vojni troskovi s p ro vo d en ja am ericke h e g em o n ije , kom binovani sa sm an jen o m ko nkurentnoscu am ericke p rivred e na svet­ skom trzistu, prilicn o skupi, te da je to istrosilo am ericki

Im a n u e l V o le rs tin

96

finansijski visak. Pred S jed in jen im D rzavam a stajao je tezak politicki posao vezan za ocuvanje ekonom ske prednosti koju su tako lako o stvarile u A periodu. Takode, predstojalo im je d elim icn o m o n e ta rn o „stezanje kaisa". >, S vetska re v o lu c ija 1968. g o d in e bila je inicirana nezad o v o ljs tv o m svih o n ih koji su bili iskljuceni iz d o b ro o rg anizo van o g svetskog p o retka am erick e h e g e m o n ije . Pobune to k o m 1 9 6 8. g o d in e razliko vale su se u d e ta ljim a u zavisnosti od razlicitih aren a svetskog sistem a, ali su se desile svuda: kao d o d atak u o b ic aje n im p rim e rim a zap ad ne E vro p e i J a p an a n a v o d im kulturnu revo luciju u Kini ko­ ja je po cela 1966. g o d in e , zatim zao kret ka „socijalizm u sa lju d skim licem " u C eh o slo va c ko j 1 968. g o d in e , kao i raznovrsn a d e s a v a n ja u M eksiku , S e n e g a lu , Tunisu, Indiji i m n o g im d ru g im z e m lja m a Treceg sveta. U svim tim zem lja m a , bez o b zira na razlike u lokalnoj situaciji, m o g la se uociti d vo stru ka „zajednicka nit". N a jp re , supro tstavljan je a m e ric k o j h e g e m o n iji ali i so vjetsko m pristanku na tu heg e m o n iju (Kinezi su s p o razu m na Jalti zvali sp o ra zu m o m izm ed u d v e s u p ersile). D ruga zajednicka karakteristika bilo je razo ca re n je u klasicnu levicu, bez obzira na o blik u kom e se ja vljala (ko m u n is ti, s o c ija l-d e m o k ra ti, pokreti za nacio n a ln o o s lo b o d e n je ). O vo razoS arenje bilo je neocekiva na p o sled ica s am o g u speha tih p o kreta. Svi ovi po kreti su u kasnom X IX veku kreirali identicnu d vo stepenu strategiju b o rb e - n ajp re osvojiti drzavnu vlast, a zatim tran sfo rm isati d ru s tv o . C in jen ica je da su u p erio d u am ericke h e g e m o ­ nije, p ara d o k sa ln o (ili m o zd a i ne bas tako p aradoksalno ) po kreti klasifine levice zaista dosli na vlast g o to vo svuda: ko m u n isticke p a rtije u socijalistickim zem lja m a (koje su se p ro stira le od Elbe do J e li*); so cija l-d e m o k ra tske p artije (ili n jihovi e k v iv a le n ti) u p a n e v ro p s k o m svetu (zapadna E vropa, sev e rn a A m e rik a i pacificka A zija); n a c io n a ln o o s lo b o dilacki p o kreti u T re ce m svetu (ili, ekviv a len tn o to m e , populisticki po kreti u Latinskoj A m e ric i), O ni su osvojili vlast ali nisu u sp eli, ili su bar re vo lu cio n a ri iz 1968. m islili da n i­ su usp eli, da d o stig n u d ru g i stad iju m koji su p re d v id e li, * Yalu - reka u ju g o is to c n o j A ziji. P redstavlja p riro d n u g ranicu izm e d u K ine i S e v e rn e K o reje. (P rim , p rev.)

G l o b a l iz a c i j a Hi p e r i o d tr a n z i c i j e ?

97

tra n s fo rm a c iju drustva. D ru g im re cim a, s m a tra lo se da pokreti koji su dosli na vlast nisu uspeli da ispune svoja istorijska o b ecan ja. U p ra vo je tada svetska e ko n o m ija usla u d ugotrajan p e ­ riod stagnacije. Krucijalna m era stagnacije u svetskoj ekonom iji je znacajno o p ad an je stope profita iz pro izvo d n je u odnosu na nivo na kom su bili u p reth o d n o j A fa z i. To ostavlja citavu seriju posledica. O so b e koje p o sed u ju kapital radije se o rijen tisu na p ro fit iz fin an sijske sfere nego na profit iz p ro izvo d n e sfere. D rugo, nezap o slen ost sirom s v e ­ ta se znacajno povecava. Trece, pro izvo d n ja se prem esta iz oblasti u kojim a su plate visoke u oblasti u kojim a su plate niske (ova pojava se nekada nazivala „beg fabrika"). Ovaj trio posledica m oze se od 70 -ih p rim e titi u celo m svetu. O sim to g a , izuzetno raste sp eku lacija, sto je naravno vrlo p rofitab iln o za relativno m alu g rupu ljudi, b ar do onog m o ­ m en ta dok „balon ne pukne". Dolazi do zn acajnih p o m e ra nja industrijske p ro izvo d n je iz S e v ern e A m e rik e , zapadne E vrop e, pa cak i Jap an a, ka d ru g im d e lo v im a svetskog sistem a, koji stoga tv rd e da se industrijalizuju i sam im tim i razvijaju. A lte rn ativ n i nacin da se opise ono sto se desilo jeste da se kaze da se industrija cija je p ro fitab iln o st opala preselila u p o lu p e rife rn e z e m lje . Takode se svuda belezi p o rast nezap o slen osti - n aravno u vecin i zem alja na Jugu, ali i na S everu . Da razjasnim , nivo n ezap o slenosti ne m ora biti je d n a k u svim z e m lja m a. N ap ro tiv! Z a p ra v o , jedn a od glavnih aktivnosti vlada svih drzava jeste da te re t n ezap o ­ slenosti p reb ace na neke d ru g e drzave, ali takva prebacivanja m ogu biti uspesna sam o p riv rem e n o . P og led ajm o , ukratko, kako se odvijala ova prica. Najznacajniji ekonom ski dogadaj ranih sedam desetih, ko­ ji je sada skoro zaboravljen, ali koji je u to m periodu punio naslovne strane novina u citavom svetu, bilo je podizanje cena nafte od strane OPEK-a. Iznenadno, glavne drzave proizvodaci nafte su stvorile ozbiljan kartel i znacajno podigle cenu nafte na svetskom trzistu. U pocetku je bilo onih koji su to pozdravili kao inteligentan potez drzava Treceg sveta uperen protiv vodecih drzava Severa. Ali, odm ah se uocava nesto cudno. Odluka OPEK-a, odluka koju su dugo zagovarale takozvane radikalne drzave, kao sto su Libija i Alzir, bila je ne

Im a n u e l V o le rs tin

98

sam o o m o g u cen a vec i odusevljeno podrzana od strane Saudijske A rabije i Irana pod sahom - dva najbliza saveznika Sjedinjenih Drzava na Bliskom istoku. Neobicno! Efekat poskupljenja nafte bio je tren u tan . Skocile su cene goto vo svih p ro izvo d a, ali je taj rast bio neujednacen. To je izazvalo sm an je n je pro izvo d n je m nogih artikala, sto je s ob ziro m na zasicenje trzista bilo korisno. Z em lje koje su zavisile od izvoza sirovina g led ale su kako njihovi prihodi iz tih izvora op ad aju , u p ravo u m o m en tu kada su poskupeli uvozni p roizvodi, sto je proizvelo akutne teskoce u balansu naplate. U vecani p rih o d i od p rodaje nafte isli su najpre ze­ m ljam a p ro izvo d acim a, i naravno velikoj naftnoj transnacionalnoj m eg as tru ktu ri, poznatoj pod im en o m „S edam sestara". Z e m lje p ro izv o d a ci nafte iznenada su dosle do viska novca. N esto od to g novca je p otroseno zbog p o vecan e p o tro s n je u g la v n o m uvoznih p ro izvo d a, sto je zem ljam a S evera o m o g u c ilo da o b n o ve potraznju za svojim proizvodim a. Drugi deo n o vca, m e d u tim , otisao je na bankovne racu ne, pre svega u S A D i N em acku. U vecani fo n d o vi u bankam a m o rali su n eko m biti po zajm ljen i. O ve banke su ag resivn o nudile za jm o v e m in istrim a finansija sirom asnijih zem alja koje su im ale p ro b le m a sa balansom isplata, akutnom nezap o slen o scu i, tim e uslovljenim , unutrasnjim nem irim a. O vakve ze m lje su inten zivn o p o zajm ljivale, ali su im ale p ro b le m a sa vra c a n je m d u g o va, koji su se gom ilali do k nivo rasta nije p o rastao do n ep o d n o sljivo g nivoa. U p ravo u to m m o m e n tu k o m p arativn e prednosti Japan a su dosle do izrazaja, m ada ni zapadna Evropa nije lose stajala, dok su se S A D nosile sa tzv. stagflacijom . U m e d u v re m e n u , S A D su pokusavale da odrze politicki uticaj nad E v ro p o m i J a p a n o m kreiran jem svojevrsnog kolaza konsultativnih struktura kao sto su: Trilateralna kom isija , G -7 (cije o sn ivan je je ideja Valeri Ziskara D estena /V a ­ lery G iscard d 'E s ta in g /, koji je m islio da ce tim e ograniciti am ericku m o c, a desilo se zap ravo suprotno). S je d in jen e A m e ric k e D rzave su p riv re m e n o politicki reag o vale na fijasko u V ije tn a m u p o s ta v lja n je m „u m e ren o g stava" p rem a T recem svetu - postajuci fleksib iIn ije u zonam a kao sto su A n g o la, N ikarag va, Iran i K am bodza. Ali nisu svi bili sp rem ni da na takav stav reaguju s m a n je n je m zahteva. N ova re-

G lo b alizacija Hi p e r io d tranzicije?

99

vo lu cio n arn a vlada Irana, pod ajato lah o m H o m e in ije m , odbila je da igra po p ravilim a m e d u n a ro d n e igre, nazivajuci S A D Velikim satanom (a S o vjetski Savez satan o m broj dva), te zatvaran jem am erickih d ip lo m ata. Klasicni liberalizam i kejnzijanska eko n o m ija su iznenada izasli iz m o d e . M a rg a re t Tacer (M a rg a re t T h atch er) je lansirala takozvani n eo lib e ra liza m , koji je zapravo agresivni ko nzervatizam kakav se nije javio jos od 1848, a koji je pokusao da p ro m en i redistrib u tivn u politiku d rzave blagostanja tako da veci deo odlazi visim a ne nizim klasam a. A ko su se d am d ese te g o d in e b urno oko ncane, ni o sam d e s e te nisu m n o g o zao stajale. Z a jm o v i siro m asn ijim zem ljam a su izm akli kontroli i pocela je duznicka kriza. U pocetku, ne kao sto se o b icn o sm atra 1982. god in a, kada je M eksiko o b javio da ne m oze platiti dug, vec 1980 - kada je G erko va vlad a, u Poljskoj, odlucila da' pokusa da p ro b le m d u g o va n ja resi „ced en jem " radnicke klase - potez koji je naisao na spektakularan o tp o r nakon stvaranja „S o lid arn o sti" u G danjsku. D o g ad aji u Poljskoj oznacili su p o cetak propasti sovjetskog sistem a satelita u istocnoj i cen traln o j E vropi, iako je prosla citava d ecen ija do okoncanja procesa d ezin teg racije, a tim e su d o veli u pitanje okosnicu sporazum a na Jalti. O vo je bio u p ra v o onaj m o m e n a t u ko m e S S S R , ulaskom u A vg an istan , pravi krucijalnu takticku g resku i na taj nacin sebe iscrpljuje bas kao sto su to S A D ucinile u V ije tn a m u , ali sa m an je d ru stven e elasticnosti koja bi o m o g u c ila p revazilazen je p o sled ica. O sam d e s e te godine X X veka m ogu biti su m irane sa nekoliko kljucnih faza. Prva je duznicka kriza, koja je slom ila ne sam o veci deo Latinske A m e rik e (da ne p o m in je m o A friku) vec i istocnu i cen traln u E vropu. Duznicka kriza je otkrila step en u kom su e ko n o m ske realnosti istocne i cen tra ln e E vrope slicne o n im a iz Treceg sveta. D ruga faza su „letece guske" Istocne A zije - zapanjujuca po b ed a Jap an a u svetskoj e ko n o m iji, p racen a u sp eh o m prva cetiri zm aja (Juzna K oreja, Tajvan, H o n g k o n g i S in g ap u r), a p o to m i uspesim a ju g o isto cn e A zije i ko p n en o g dela Kine. Treca faza je „vojni kejnzijanizam " R eg a n o v e ad m in istracije koji je p re b ro d io am ericku recesiju i visoku stopu nezaposlenosti e n o rm n o velikim zad u zivan jem vlad e , cija je glavna konse-

Im a n u e l V o le rs tin

100 kvenca stvaran je n e v ero va tn o g am erickog d rzavnog duga. C etvrta karakteristika bio je p ro cvat na am erickoj berzi takozvanih J u n k b o n d s " , sto je u osnovi oznacavaio e n o rm no zad u zivan je velikih korporacija da bi ubrzano ostvarile p rofit kroz sp eku lacije, a na ustrb proizvodnog m eh an izm a, uzrokujuci tim e sm an jiv an je firm i, odnosno nasilno p rem estanje sre d n je g staleza na losije p lacene poslove. Citava svetska ek o n o m ija to k o m o sam d esetih god in a, izuzev isto cn e A zije , d e lo va la je kao da je u losoj fo rm i, m ada to nije s m e ta lo finansijskim speku lan tim a da ostvare n e v e ro v a tn o v e lik e profite. Is to v re m e n o , o d re d e n i deo v i­ se sred n je klase (takozvani japiji) p ro sp erirao je uzrokujuci sirom sveta in fla to rn e pritiske na trzista nekretnina i luksuznih d o b a ra. A li, veci deo sveta b o lo vao je od u m an jen ih prih o d a i d e flac ije koja se o g led ala u kolapsu valu ta. U brzo nakon ovih svetskih poteskoca raspao se i Sovjetski Savez. G o rb a c o v je sp ektaku larno p okusao da spreci ekonom ske tesko ce „o d b a c iv a n je m tereta". Sovjetski S avez se unilateraln o razo ru zao , prisilivsi S A D na recip ro cn e m ere. N apustio je A vg an istan i, zap ravo , istocnu i centralnu Evropu. Takode je p o ku sao da o p rezn o refo rm ise unutrasnji po li­ ticki sistem . N je g o v n euspeh uzrokovan je cin jen ico m da je , nazalost, p o tc en io nadirucu snagu n acionalizm a unutar S o vjetsko g S aveza, a najvise ruskog nacionalizm a. N a p re g n u ta , snaga d o g o vo ra po stig n u to g na Jalti opala je koliko zbog a m eric k e, toliko i zbog sovjetske slabosti. Ni S je d in je n e A m e ric k e D rzave, ni G o rb a co v nisu zeleli da s p o ra zu m p ro p a d n e . Ali d u g o tra jn a stagnacija svetske e k o n o m ije u p ro p astila je sp o razu m . A H am pti D a m p ti* n i­ je m o g a o biti p o n o v o sastavljen. Od 1 970. g o d in e svetska e ko n o m ija je prosla kroz tri ciklusa d u g o v a n ja , koji su pred stavljali pokusaje da se ocuva potrosacka m o c svetskog sistem a: p ozajm ice novca - koji v odi po reklo od nafte - ze m lja m a Treceg sveta i socijalistickim ze m lja m a ; zad u zivan je am erick e vlad e i zaduzivanje velikih ko rp o racija. Svaka od ovih pojava izazvala je u pojedinim sekto rim a vestacki rast cena proizvoda, odnosno rast * H a m p ti D a m p ti (H u m p ty D u m p ty ) - d ec ija igracka koja se staln o IjuIja bez m o g u c n o s ti da stoji u u s p ra v n o m p o lo za ju . (Prim , prev.)

G l o b a l i z a c i j a Hi p e r i o d t r a n z i c i j e ?

101

iznad njihove trzisne vrednosti. Svaka je, takode, stvarala velike poteskoce prilikom otplate dugova, koje su resavane kroz razna pseudobankrotstva. Konacno, 1990. godine pukao je i balon jap an sko g trzista n e k re tn in a m a , sto je e n o rm n o um anjilo cenu v red n o sn ih papira. T im e je i poslednji b a ­ stion p ro izvo d n e snage na svetskom trzistu bio napadnut. O vo ce biti prica o d ev ed e s e tim . Politicka pozicija S jed in jen ih D rzava biva napadnuta, ne uprkos, vec upravo zbog kolapsa S o vjetsko g Saveza. Sad am H usein odlucuje da iskoristi reain o st „n ako n -Jalte", i invazijom na Kuvajt d irektn o vo jn o izaziva S jed in jen e A m e ricke D rzave. M o g ao je to da ucini je r SS S R nije vise bio u poziciji da ga o g ran icava. On je to ucinio je r je, kratkorocno, to m q g lo p red stavljati nacin za Irak da resi p ro b lem svojih zad u zen ja (m n o g o je d u g o v ao K uvajtu), i da poveca p rih o d e kroz zaradu od nafte. Takode je to ucinio je r se nadao da ce, s red n jo ro c n o , iskoristiti ocekivanu invaziju kao osnovu za vo jn o u je d in je n je arap sko g sveta pod svojim v o d s tv o m , u jed in jen je koje je v id e o kao n eo p h o d an korak za direktan vojni izazov S everu u celini, a pre svega S jed injenim A m e ric k im D rzavam a . Pred S a d a m o m H u s ein o m su se nalazila dva m o guca ishoda - da ce se SA D p ovuci ili da to nece uciniti. Ukoliko bi se desilo prvo, n jeg o va p o b ed a bila bi tre n u tn a. No, on je racunao na cinjenicu da cak i ako se ostvari druga m ogucnost, on ce, g le d an o d u g o ro c n o , biti na dobitku. Do sa­ da ga istorija nije o p o vrg la. S je d in jen e A m e ricke Drzave su naravno m o b ilisale vo jn u silu n e o p h o d n u da isteraju Iracane iz Kuvajta i da nakon to g a n am etn u Iraku ostre m e d u n a ­ rodne sankcije. A li, cena je za S A D bila visoka. Pokazalo se da S A D nisu u stanju da finansijski izdrze izvodenje takve operacije. Saudijska A ra b ija , Kuvajt, Japan i N em acka podneli su sve vo jn e tro sko ve. Takode se pokazalo da nije bilo m o guce ukloniti S a d a m a H useina sa vlasti je r SA D nisu b i­ le vo ljn e da posalju tru p e u u n u trasn jo st Iraka. A m ericko javno m n je n je , koje je diktiralo d ve vrste ogranicenja - finansijsko i vo jn o , bilo je sp re m n o da ap lau d ira nacionalfstickoj p o b e d i, pod u slo vo m da ona ne kosta m no g o - ni u novcu ni u zivo tim a. O vo je o sn o vn o o b jasn jenje za Sadam ovo p rezivljavan je od tad a do danas, kao i razlog zbog

Im a n u e l V ole rstin

102

kojeg nastojanja da se ogranici iracka proizvodnja oruzja za m aso vn o u n isten je nisu urodila p lo d o m . Tokom d ev e d e s e tih godina X X veka zapadna E vropa je stvaran jem evra nacinila kljucni korak ka ujedinjenju i na taj nacin d o seg la finansijsku osnovu n eo p h o d n u za slabljenje, do tada, jakih politickih veza sa SAD. O vo ce bez su m nje, to ko m n a re d n e d ekad e, dovesti do stvaranja prave ev ro p ske vojske, a sam im tim i do vo jn o g udaljavanja od SAD. D ezin teg racija na Balkanu jasno je d em o n s trirala o g ran icenje efikasnosti N A TO -a kao politicke snage, i tim e uspela da jos vise zateg n e o dnose izm ed u SA D i Evrope. U sred svega o vo g a doslo je do tako zvan e Azijske krize. Finansijski kolaps „cetiri zm aja" i zem alja ju g o isto cn e A zije bio je p racen n esrecn o m in te rferen cijo m M M F -a, sto je pojacalo e k o n o m sk e i politicke konsekvence krize. O sn o vn o sto bi tre b a lo da zn am o jeste da je deflacija konacno pogodila istocnu A ziju i sa njom p o vezan u zonu, a p o to m stigla i do Rusije i Brazila. Svetu je zastao dah u ocekivanju da deflacija p o g o d i i SA D , cim e bism o usli u poslednju Kond ratijevljev u p o d -fazu op ad an ja. Da li c em o posle toga napokon videti novu Kondratijevljevu A fazu? Da, naravno, ali onu koja se odvija u uslovim a stogodisnje deflacije kao u X V II i X IX veku, a ne u uslovim a stogodisnje inflacije kao u X V I, X V III i X X . Ali vid ecem o i nesto razlicito. M o ra m o se sada odvojiti od K ondratijevljevog ciklusa i posvetiti paznju d u g o ro c n o m razvoju m o d ern o g svetskog sistem a kao istorijskog sistem a. Kapitalisticka svetska ek o n o m ija se d ugo odrzavala, kao sto to sistem o b icn o cini, p u te m m e h a n izm a koji o b navlja ravnotezu svaki put kada ga n jeg o vi procesi izbace iz tog stanja. E kvilib riju m se nikada ne o b n avlja o d m ah , vec tek posto se d o v o ljn o odstupi od n o rm e , i naravn o nikada se perfektno ne o b n avlja. Kao u bilo kom d ru g o m sistem u, raznovrsni ciklicni ritm ovi su rezultat zahteva da se u o d red enoj m eri javi o d stu p a n je pre neg o sto se inicira ko n trap o kret kapitalisticke svetske e k o n o m ije . K o n d ratijevljev ciklus sm o razm atrali kao jed an od vazn ijih , ali on nije jed in i. R avnoteza se nikada ne u sp o stavlja u p o tp u n o sti, jer kontrap o kreti zahtevaju p ro m e n e bitnih p a ram etara siste­ m a. Zato je ekvilibrijum uvek e kvilib riju m u pokretu, i stoga

G l o b a l iz a c i j a Hi p e r i o d t r a n z i c i j e ?

103

sistem im a stog o d isn je tre n d o v e . U p ra v o kom binacija ciklicnih ritm o va i stogodisnjih tre n d o v a definise sistem koji n o rm aln o fu n kcio n ise. M e d u tim , sto g o d is n ji tre n d o v i ne m ogu vecn o trajati je r d o segnu a s im p to tu . Kada se to jed nom desi, ciklicni ritm o v i vise ne m o g u da vrate sistem u ravnotezu, i sistem upada u nevolju. S istem ulazi u fatalnu krizu i racva se, od n o sn o pronalazi sebi bar dva (ili vise) altern ativ n ih puteva ka novoj strukturi, sa n o vo m ravn o tezom , novim ciklicnim ritm o v im a i n o vim sto godisnjim tren do vim a. N o, koji ce od njih izabrati, o d n o s n o kakva vrsta novog sistem a ce biti u sp o stavljen a, nije m o g u ce p red videti u n ap red , je r je to funkcija bezbroj p osebnih odluka ko­ je nisu sistem ski o gran icen e. O vo se up ravo sada desava u svetskoj kapitalistickoj eko n o m iji. Da bism o ovo razu m eli, m o ra m o p o sm atrati g lavne sto­ godisnje tre n d o v e koji dosezu svoje a s im p to te. Svaki od njih stoga o g ran icava aku m u laciju kap itala. No, posto je beskrajna aku m u lacija kapitala g lavn a odlika kapitalizm a kao istorijskog sistem a, tri su vrste pritisaka koje im aju tendenciju o n e m o g u c a v a n ja g lavn o g p o kretaca sistem a, te ti­ m e kreiraju strukturalnu krizu. Prvi stoletni tren d p red stavlja nivo realnih plata koje su deo tro sko va p ro izvo d n je a koje se m o g u izracunati u proseku za celo ku p n u svetsku e k o n o m iju . O c ig le d n o , sto je udeo zarada nizi, nivo p rofita je veci i o b ratn o . Sta o d red u je realnu platu? S asvim jasn o , o d g o v o r je odnos snaga izm edu zap o slen ih u d ato j zoni, o d n o sn o sektoru svetske eko n o m ije i njihovih po slo d avaca. O vaj odnos snaga je prven stve n o funkcija politicke snage d v e g ru p e u o n o m e sto nazivam o klasnom b o rb o m . Iluzorno je g o vo riti o trzistu kao o g ra n ic a v a ju c e m e le m e n tu u o d re d iv a n ju zarad a, s obzirom na to da je trzisna v re d n o s t rada funkcija brojnih odnosa snaga u razlicitim zo n am a svetske eko n o m ije. A li, ova razlika u politickoj snazi zavisi od efikasnosti politicke o rganizacije radnika i realn ih altern ativ a koje p o slodavci im aju u sm islu m o g u cn o sti relokacije p ro izvo dnih o p eracija. Oba fakto ra se stalno m enjaju. O no sto m o ze m o reci jeste da ce v re m e n o m , u bilo ko­ joj geografskoj ili sektorskoj oblasti, radna snaga pokusati da stvori neki oblik sin d ikaln e organizacije i d elo van ja koji

Im a n u e l V ole rs tin

104

bi im o m o g u c io da efektn ije p re g o v a ra , bilo direktn o sa p o s lo d a v c im a , bilo indirektno kroz uticaj na relevan tn i p o ­ liticki m e h a n iza m . N es u m n jiv o je da politicks snaga zap oslenih m oze biti oslabljena na o d re d e n im p o drucjim a politicko m k o n tra o fa n ziv o m kapitalistickih grupa, ali je tako d e tacn o da je , d u g o ro cn o p o s m atran o , „d em okratizacija" politickih m e h a n iza m a to k o m istorije m o d ern o g svetskog si­ s tem a ucinila da kriva rasta politicke m oci radnicke klase im a uzlazni tre n d i da je trajn o poboljsan polozaj radnika u g o to v o svim d rza v a m a svetskog sistem a. O sn o vn i m e h a n iza m kojim su kapitalisti sirom sveta m o g li da o g ran ic e ovaj politicki pritisak radne snage bilo je p re m e s ta n je o d re d e n ih sektora p ro izvo d n je u d ru g e zone svetske e k o n o m ije , u kojim a su zarade u proseku nize. O vo je politicki teska o p eracija, koja p o d razu m eva da se kod racunanja e v e n tu a ln o g p rofita m ora uzeti u obzir i nivo o b u cenosti rad n e snage. S to g a postoji ten d en cija da do takvih p o m e ra n ja d olazi u B fazi K o n d ratijevljevo g ciklusa. Ipak, p o m e ra n ja su se p o v re m e n o d e savala to ko m istorijskog razvoja m o d e rn o g svetskog sistem a. Pitanje je zasto se p roizvo d n i sektori sele u oblasti sa m alim platam a. Nista se ne resava ukoliko kazem o da je to posledica „istorijskog" kretanja n ivo a zarad a. O tkuda takva kretanja? Prim arni izvor je ftin e rad n e snage su o duvek bill novi m ig ran ti iz ruralnih p red ela, koji cesto prvi put ulaze na trziste rada. Oni su sp rem n i da p rih vate ono sto je po svet­ skim sta n d a rd im a m ala zarada iz dva razloga. N eto zarada koju prim aju je zapravo visa od one koju su preth o d n o prim ali za p o ljo p riv re d n e poslove. Uz to , oni su socijalno iskoren jen i, te se, zbog to g a, nalaze u politickoj konfuziji i stoga su nesposobni da d o b ro o d b ran e svoje interese. Oba razlo ­ ga se v re m e n o m iscrpljuju, n esu m n jivo nakon trid eset g o ­ dina, na prim er, kada takvi radnici pocinju da vrse pritisak da bi se p o d ig le zarade, koji je slican o n o m e sto traze ra d ­ nici u d ru g im reg io n im a svetske eko n o m ije. U o vo m slucaju , glavna opcija za kapitaliste je dalja relokacija. O vakav o b lik vo d en ja klasne b o rb e zavisi od stalnog postojanja novih oblasti svetskog sistem a, pogodnih za relokaciju, sto pak, zavisi od postojanja znacajnog ruralnog sek­ to ra koji jos uvek nije ukljucen u trziste radne snage. Ali,

G l o b a l i z a c i j a Hi p e r i o d t r a n z i c i j e ?

105 upravo ovo p oslednje je ono sto nestaje kao posledica stog odisnjeg trenda. D eruralizacija sveta tece ubrzano. U proteklih 500 godina kriva deruralizacije je kontinuirano rasla, ali do n ajd ram aticn ijeg porasta dolazi nakon 1945. Sasvim je m og u ce predvideti da ce ruralne oblasti u glavnom nestati u narednih 25 godina. J e d n o m , kada citav svetski sistem bude d eru ralizo van , jed in a opcija za kapitaliste bice nastavak klasne borbe ta m o gde su tre n u tn o locirani. A tu su im sanse m ale. Cak i sa uvecan o m p o larizacijo m reajnih prihoda, ne sam o u svetskom sistem u kao celini vec i u okviru najbogatijih zem alja, politicka i trzisna sofisticiranost nizih slojeva je u porastu. Cak i ta m o g d e je veliki broj osoba ko­ je su n ezap o slen e i koje o stvaru ju zarad e u n efo rm aln o j eko n o m iji, realne altern ative d o stu p n e rad n icim a, koji zive u sirotinj'skim naseljim a svetskog sistem a, takve su da su u poziciji da zahtevaju razum ne nivoe zarada da bi usli u fo rm aln u ek o n o m iju . S tvarni rezu ltat ovih pojava je ozbiljan pritisak na stope profita, koji ce v re m e n o m porasti. D rugi stogodisnji tren d koji uznem iruje kapitaliste je sa­ svim drugaciji. On nije ni u kakvoj vezi sa cenom rada, vec sa c en o m m aterijalnih troskova (inputa). Sta je ukljudeno u cenu inputa? N e sam o cena onoga sto kupuju od drugih firm i vec i troskovi p rerad e. O b icn o kupovnu cenu snosi firm a koja ce e ven tu aln o ostvariti p rofit, dok troskove o b rad e d e lim ic n o snosi neko drugi. Na prim er, pri obradi sirovih m aterijala stvara se toksican ili opasan o tp ad , te deo tro ­ skova p o d razu m eva uklanjanje tog o tp ad a, a ukoliko je o t­ pad toksican - to se m ora uciniti na bezbedan nacin. Kom panije, naravno, zele da u m an je tro ik o v e vezane za otpad. J ed an od nacina na koji to m ogu uciniti, vrlo rasprostranjen, jeste o d n o sen je o tpada dalje od fab rike nakon m inim alne detoksikacije, na prim er, izlivanje hem ijskih otrova u v o d e n e to ko ve. E konom isti ovo nazivaju „eksternalizacija troskova". N aravn o , ovo nije kraj price o tro sko vim a vezanim za otpad. D rzacem o se p rim era. Ukoliko se otpad izlije u reku, m oze je zagaditi i e ve n tu aln o (m ozda d ecen ijam a kasnije) naskoditi ljudim a ili okolini (cenu to g a je tesko izracunati). U takvoj situaciji m oze se doneti d rustvena odluka da se toksicne m ate rije ociste, a u to m slucaju telo koje takvu odluku sprovodi u delo, cesto je to drzava, snosi tro -

Im a n u e l V ole rstin

106 skove. Jos jed an nacin sm an jen ja troskova odnosi se na koriscenje sirovina a da se pri to m ne vodi racuna, o d n o ­ sno ne placa se n jiho vo obnavljanje. Ovaj p rob lem je narocito znacajan kada su u pitanju organske m aterije. Ovakva eksternalizacija tro sko va znacajno sm anjuje cenu sirovina za p ro izvo d ace i stoga uvecava profitnu m arginu. O vaj p ro b le m je slican p ro b le m u ve zan o m za relokaciju kao resenje p ro b le m a plata. To uspeva sve dok jos im a neiskoriscenih oblasti g d e se otpaci m o g u odloziti. V re m e n o m nece biti reka koje bi se m o g le zag ad iti, ili drveca ko­ je bi bilo p o s e c e n o , o d n o sn o to nece biti m o g u ce bez o zb iljn ih p o sled ica po biosferu. U takvoj situaciji se nalazim o dan as, posle 5 0 0 g o d in a ovakve prakse, zbog cega postoji ekoloski p o k re t koji se brzo siri citavim svetom . Sta se m o ze uciniti? Pa, vlade m o g u p reduzeti raspros tran jen u kam p an ju ciscenja i organskog o b n avljanja. Pro­ b le m je velika cena efe k tiv n e o p e ra c ije , koju neko m ora p o d n e ti kroz neku vrstu poreza. Postoje d v e m ogucnosti kada je u p itan ju o b e zb e d iv a n je sred stava: to m ogu biti ko m p a n ije koje p ro izv o d e o tpad ili m i ostali. Ukoliko tro sko ve p o d n esu k o m p a n ije , pritisak na p rofitnu m argin u bi­ ce v e o m a jak. U koliko se o d lu cim o za d ru g o resenje, zna­ c ajn o ce po rasti p o reske o b av eze , p ro b le m koji nam p red sto ji. D alje, n em a m n o g o svrhe cistiti i obnavljati o r­ ganske izvore ukoliko se produzi sadasnja praksa, po§to bi to im alo isti efek at kao i ciscenje A u g ijev ih stala. Stoga je logican zakljucak da svi troskovi m o raju biti internizovani. To ce, m e d u tim , d alje p o vecati pritisak na p rofit pojedinih k o m p a n ija . N e v id im neko plauzibilno resenje za ovu drus tven u d ile m u u okviru kapitalisticke svetske eko n o m ije i sto g a s u g e rise m da je o vo drugi stru ktu ralni pritisak na aku m u lac iju kapitala. Treci pritisak je u oblasti poreza. O p o rezivanje je, narav­ no, placan je socijalnih usluga i stoga je p rih vaceno kao razu m an deo troskova p ro izvo d n je ukoliko porezi nisu suvi§e visoki. Sta o d re d u je nivo o p orezivanja? S vakako, stalan za h te v za sigurnoscu (vojska, policija). O vi troskovi su, kao sto znam o , veko vim a postojano rasli kao posledica povecanja relativnih troskova i m era sigurnosti, o b im a vojnih operacija i ocig led n e p o treb e za policijskim aktivnostim a. Drugi

G l o b a l i z a c i j a Hi p e r i o d t r a n z i c i j e ?

107

postojan porast se o gleda u velicini ja v n e u prave sirom sveta, sto je rezultat, pre svega, p o treb e za prikupljanjem poreza, ali i rezultat prosirenja funkcija m o d ern ih drzava. G lavn a funkcija sirenja funkcija d rzave bilo je ispunjenje od red e n ih populistickih zahteva. O vaj trosak nije opcionalan. Porast ovih m era bio je o sn o vn o sred stvo osiguranja relativn e politicke stabilnosti u o d g o vo ru na rastuce nezad o v o ljs tv o nizih slo jeva, v e za n o m za rastucu polarizaciju realnih p rih o d a, koja je bila postojana osobina svetskog si­ stem a. N ap o r vlada da o b e zb e d e socijalnu sigurnost o g ledao se u „p o d m ic iva n ju " ko riscen o m da se u m ire „opasne klase," o d n o sn o da se ogranici klasna b o rb a. O d g o v o re na o ve p o p u listicke zah tev e nazivam o „dem okratizacija" i to je v e o m a realan stog o d isnji tren d . Postoje tri o sn o vn e v rste ovih zah teva: o b ra zo vn e institucije, zdravstven a briga i do zivo tn a garancija zarade pojedincim a (p o seb n o o sig u ran je n ezap o slen ih i so cijaln o osigu ranje starih lica). Postoje d ve stvari koje treb a nagiasiti kod ovakvih zah teva. Oni se javljaju u sve vise zona svetskog siste­ ma i danas su g o to v o u niverzalni. N ivoi zah teva su postojano rasli u svakoj ze m lji, bez jasno vid ljivih granica. O vo je znacilo, m o ralo je znaciti, porast poreza u goto vo svakoj zem lji, uz p o v re m e n e m anje p ad o ve. A li, naravno, u o d re d e n o m tren u tku o vakvo red istrib u tivn o o p o rezivan je dostize nivo na ko m e se ozbiljno utifie na m o g u cn o st akum ulacije kapitala. Stoga danasnja reakcija na ono sto izgleda kao „fiskalna kriza drzave" predstavlja za kapitaliste zahtev za korak unazad, te stoga traze siru podrsku zasnovanu na cinjenici da p o jed in acn o o p o rezivan je ta ko d e ubrzano raste. Ironija je u to m e sto, s jed n e strane, postoji opsti zahtev za lim itiranje poreza, a s d ru g e, nem a interesovanja za sm an jen je troskova d rustvenih usluga (bilo da je u pitanju o b razo v an je , zdravstvo ili g aran cije zarada). Isto vrem en o dok se cuje vapaj zbog visokog poreza, nivo potraznje za vlad in im uslugam a raste. Tako i o vd e im a m o strukturalni pritisak na akum ulaciju kapitala. I tu sm o - tri g lavna strukturalna pritiska na m ogudnost kapitalista da aku m u liraju kapital rezultati su stogodisnjih tre n d o v a , tako da aku m u lacija konstantno im a zastoje u rastu. O va kriza, ne u rastu, vec u akum ulaciji kapitala, dalje

Im a n u e l V o le rs tin

108

je zako m p lik o v an a d ru g ac ijim fe n o m e n o m , g u bitkom legitim a c ije d rzavn ih stru ktu ra. D rzave su krucijalne za sposobnost kapitalista da aku m u liraju kapital. D rzave o m o g u cuju kv a zim o n o p o le , koji su izvor znacajnih nivoa profita. D rzave sm iru ju „o p asn e klase", bilo rep re sijo m , bilo popustanjem . Drzave su osnovni nosilac ideologija koje uspevaju da u bed e veci d eo p o p u lacije da b u d e relativno strpljiv. G lavni a rg u m e n t za strpljenje bila je neizbeznost reform i. Stvari ce se p o p rav iti ako ne o d m a h , onda za naredne gen era cije . Pred n am a je bogatiji, ravn o p ravn iji svet. U p i­ tanju je , n a ra vn o , zvanicna liberalna id e o lo g ija, koja je d om inirala g e o ku ltu ro m od X IX veka. O vo je takode bila tem a svih an tisistem skih p o kreta, pre svega onih koji su sebe sm atrali n a jre v o lu c io n a rn ijim . Takvi pokreti su naro cito nag lasavali o vakve te m e nakon p reu zim an ja d rzavn e vlasti. Tum acili su p rip a d n ic im a sop stven e radnicke klase da m o raju „rai:viti" svoje e k o n o m iju i da se od rad nicke klase ofiekuje da b u d e strpljiva sve dok p lo d o vi e konom skog napretka e v e n tu a ln o ne u n a p re d e uslove zivota. P ropovedali su strp ljen je u o d n o su na zivotni stan d ard , ali i u odnosu na n ed o statak politicke jed n ako sti. D okle god su ovakvi antisistem ski pokreti (bilo da su u pitanju kom unisticki, so cijaldem okratski ili pokreti za nacionaino o slo b o d e n je ) bili u fazi m o b ilizacije protiv n ejed n akosti, m ilitaristickih , diktatorskih, fasistickih, kolonijalistickih ili cak sam o ko n ze rv ativn ih re zim a , ova te m a je bila zataskavana i nije se m esala sa sp o so b n o scu an tis is te m ­ skih po kreta da o b e z b e d e inten zivn u javn u podrsku. No, kada bi je d n o m ovakvi pokreti preuzeli vlast, kao sto se to desilo siro m sveta to ko m perio d a 1 9 4 5 -1 9 7 0 (K ondratijevljeva A faza o kojoj sm o vec g o v o rili), bili su testirani. I otkriveno je , siro m sveta, da im nesto n ed o staje. Rezultati post-„re vo lu c io n a rn ih " rezim a pokazali su da oni nisu bili u stanju da znacajnije u m an je svetsku ili bar unutrasnju polarizaciju, niti su uspeli da ustan o ve unutrasnju politicku je d nakost. N e m a su m n je da su ostvarili m n o g e re fo rm e , ali su obec av a li m n o g o vise od to g a. Z ah valju ju ci to m e sto je svetski sistem n astavio da fu n k cio n is e kao kapitalisticka svetska e k o n o m ija , rezim i van c e n tra ln e zone nisu bili struktu raln o sposobni da d ostignu b o g atije zem lje sveta.

G l o b a l i z a c i j a Hi p e r i o d t r a n z i c i j e ?

109

Ovo nije sam o znacajno za akadem ske analize. Rezultat ovakvih realnosti bilo je veliko razocaranje u antisistemske pokrete. Nivo na kojem su zadrzali podrsku je u najboljem slucaju pis alter, kao reformisticka grupa koja je verovatno bolja od alternativa koja je vise desnicarska, ali sigurno ne preteca novog drustva. Glavni rezultat je bilo m asovno sm anjenje ulaganja u drzavne strukture. Veci deo sveta, okrenuvsi se prem a drzavam a kao akterim a transform acije, sada se vratio fundam entalnijem skepticizmu prem a sposobnosti drzava da promovisu transform aciju, ili cak odrze drustveni poredak. Ovaj sirom sveta rasp ro stran jen an tid rzavni p okret ubrzo je ostavio dve p o sled ice. Jed n a se o g led a u eskalaciji d rustven e panike, pa p o jed in ci p reu zim aju od drzave funkciju zastite sop stven e sigurnosti. A li, n aravn o , to stvara negativnu spiralu. Sto se to desava cesce, po jacava se i haoticno nasilje, sto d alje vo d i ka n es p o so b n o sti drzava da kontrolisu situaciju, o d n o s n o sve m an je ljudi je sp rem n o da investira u drzavu, sto jos vise slabi njene sposobnosti da prekine n egativnu spiralu. Razlicite d rzave svetskog si­ stem a usle su razlicitom b rzin o m u ovu spiralu, ali brzinom koja g o to vo svuda raste. Druga posledica se odnosi na kapitaliste. D rzavam a ko­ je su izgubile leg itim n o s t znatno je teze da obavljaju svoje funkcije kroz koje g aran tu ju kvazim o n o p o listicke p o treb e kapitalistim a, a da ne g o v o rim o o sp osobnosti da ukrote „opasne klase". S to g a , u p rav o u m o m e n tu kada se kapitalisti suocavaju sa tri strukturalna pritiska na g lobalne stop e profita, a tim e i na njihovu sopstvenu sp o so b n o st aku m u lacije kapitala, oni d o laze do otkrida da su d rzave m an je nego ranije sp o so b n e da im p o m o g n u u resavanju d ilem a. Zato m o zem o reci da je kapitalisticka svetska eko n o m ija sada usla u fataln u krizu, koja m oze traja ti i do p ed eset godina. Pravo pitanje koje stoji pred nam a je sta ce se d esiti toko m o ve krize, o d n o sn o tranzicije od sadasnjeg s v e t­ skog sistem a ka n eko m d ru g o m ili n ekim dru g im istorijskim sistem im a. A n aliticki, kljucno pitanje je odnos izm edu K ondratijevljevih ciklusa koje sam ranije o pisao i sistem ske krize o kojoj g o vo rim sada. Politicki, postavlja se p ita­ nje koja vrsta d ru stven e akcije je m oguca i pozeljna to ko m sistem ske tranzicije.

Im a n u e l V o le rstin

110

K ondratijevljevi ciklusi su deo „norm alnog" funkcionisanja kapitalisticke svetske eko n o m ije. Takvo, takozvano norm alno funkcionisanje se ne zavrsava je r je sistem usao u sistem sku krizu. Razliciti m eh an izm i kojim a se objasnjava ponasanje kapitalistickog sistem a jos uvek su na m estu. Ka­ da se iscrpi trenutna B faza, sigurno ce se pojaviti nova A faza. ipak, sistem ska kriza se ozbiljno ukrsta sa pu tanjom si­ stem a. To predstavlja teskocu slicnu onoj kada bi neko pokusao da nizbrdo vozi kola ciji je m o to r ispravan, ali ciji su tockovi i sasija pokvareni. Kola ce se sigurno kretati nadole, ali ne po onoj putanji po kojoj bism o zeleli, niti s garancijam a da ce kocnice raditi kako treba. Ponasanje takvog auta bi bilo tesko p red vid eti. D o d avan je gasa m otoru m oze im ati neocekivane posledice. A u to m o b il bi se verovatn o slupao. S u m p e te r nam je o d av n o ukazao na ideju da kapitalizam nece propasti zbog svojih neu sp eh a, vec zbog svojih u speha. Pokusali sm o da u kazem o na to kako su uspesi (m o d eli o p ad aju cih ko n trad e lo v an ja u svetskoj ek o n o m iji, m o d eli uvecan ja a ku m u lacije kapitala) v re m e n o m stvorili struktu raln e g ran ice sam oj aku m u laciji kapitala koju je tre balo da osiguraju. O vo je konkretan em pirijski dokaz S u m p e te ro v e p retp o stav ke . Bez s u m n je , ako bi se nastavila analog ija sa a u to m o b ilo m , p am e ta n vozac m oze voziti vrlo sporo u tako teskim uslovim a. N o, n em a tako m udrih vozaca u kapitalistickoj svetskoj e ko n o m iji. N ijedan po jed in ac niti grupa ne m oze sam da d o n o se n eo p h o d n e odluke. Cinjenica da takve odluke donosi veci broj ucesnika koji d elaju o d v o je n o i u so p s tv en o m in teresu , g o to vo da cini sig u rn o m p retp o stavku da a u to m o b il nece usporiti kretanje. V ero va tn o ce ici sve brze i brze. P osledicno, ono sto m o ze m o o cekivati je bezobzirnost. D ok svetska eko n o m ija ulazi u novi perio d ekspanzije, pogorsace se uslovi koji v o d e ka te rm in a ln o j krizi. U te h n ic kom sm islu, ko leb an je ce biti sve bu rn ije i burnije, ili sve „haoticn ije", a sm er u ko m e se p ro m e n a krece nesigurniji, dok put sve vise krivuda, a au to juri sve veco m b rzin o m . Is to v re m e n o , m o zem o o cekivati o p a d an je in d iv id u a ln e i ko lektivn e sigurnosti, m ozda v rto g la v o , dok d rzavne struktu re sve vise gu b e leg itim itet. Sve ce ovo, n esu m n jivo , povecati svako d n evn o nasilje u svetsko m sistem u. Bice to zastrasujuce za vecinu ljudi, kao sto bi i tre b a lo da bude.

G l o b a l i z a c i j a Hi p e r i o d t r a n z i c i j e ?

111

Politicki, ovakva situacija ce biti ve o m a konfuzna, s obzirom na to da ce standardna politicka analiza koju sm o razvili kako bism o razum eli m o d ern i svetski sistem , v e ro v a tno d elo v ati ili kao n e u p o tre b ljiv a ili kao zastarela. O vo nece biti potpuno tacno. N o, ovakve analize ce se p rim en jivati prven stven o na tek u c e p ro cese p o sto jeceg svetskog sistem a, a ne na realnost tranzicije. Zato je vrlo vazno bolje o bjasniti razliku izm edu ova d va fe n o m e n a , kao i nacine na koje ce se ova dvostruka realn o st obistiniti. U uslovim a trenutne stvarnosti politicka akcija gotovo da nece im ati uticaja. Ako se v ra tim o na p o red e n je sa pokvarenim kolim a koja idu n izbrdo, m o zem o se osecati p o m alo n em o cn o , a najvise sto m o zem o uciniti jeste da pokusam o da m anevrise m o i tako sm an jim o m o g u cn o st povredivanja. No, u sm islu tranzicije kao celine, istina je potpuno drugacija. U p ravo zato sto je rezu ltat n ep red vid iv, a oscilacije velike, cinjenica je da ce i n ajm an ja politicka akcija im ati velike posledice. Na ovo vo lim da g led am kao na m o m e n a t u istoriji kada ce slobodni zaista m oci da igraju. Ovakvu dugu tranziciju m o zem o sm atrati velikom politickom borb o m izm edu dve velike strane: onih koji zele da zadrze privilegije postojeceg sistem a nejednakosti, iako u drugacijim oblicim a, m ozda u vrlo razlicitim oblicim a; kao i stranu onih koji bi zeleli da vide stvaranje novog istorijskog sistem a u kom e ce biti vise d em o kratije i ravnopravnosti. Ipak, ne m ozem o ocekivati da ce clanovi prve grupe predstaviti sebe onakvim a kakvim sam ih ja opisao. Oni m ogu tvrditi da su m odernizatori, novi dem okrati, zastupnici slobode i progresivni. M ogu cak tvrditi da su revolucionari. Kljuc nije u retorici, vec u stvarnoj realnosti onog sto se predlaze. R ezultat politicke b o rb e bice d elo m rezu ltat toga ko koga m o ze da p okrene, ali ce ujedno zavisiti i od step en a sposobnosti da se bolje analizira ono sto se desava i sta su stvarne istorijske altern a tiv e sa kojim a se kolektivno srecem o . D ru g im recim a, tre n u ta k je kada tre b a da s jed in im o znanje, m astu i praksu. U s u p ro tn o m , rizikujem o da kroz sto godina kazem o plus ga change, plus c'est la m e m e cho­ se. R ezultat je, insistiram , u osnovi nesig u ran , a sam im tim p o tp u n o o tvo ren za ljudsku intervenciju i kreativnost.