IllustratorCS3.pdf

S

P

E

C

I

J

A

L

N

I

D

O

D

A

T

A

K

#144 maj 2008

Il­lus­tra­tor CS3 Uvod u vek­tor­sku gra­fiku

Bo­jan Sto­ja­no­vić

PC SPECIJALNI DODATAK

F

un­da­men­tal­ni kon­cep­ti crta­nja na računa­ru za­hte­va­ju mno­go „su­ve“ ma­ te­ma­ti­ke, ko­ja je pre­kru­pan za­lo­gaj za pro­sečnog ko­ri­sni­ka računa­ra. Srećom, računar­ski pro­gra­mi mo­gu da pre­va­ziđu ovu ba­ri­je­ru i ko­ri­sni­ci­ma po­ nu­de go­to­ve op­ci­je ko­je su­bli­mi­ra­ju zna­nje i is­kus­ tvo pro­gra­me­ra i naučni­ka. Ta­ko je i nas­tao pro­ gram­ski je­zik PostScript, nu­deći moćne pro­ce­du­re i fun­kci­je za rad sa vek­tor­skom i ras­ter­skom gra­fi­ kom. Ko­ri­snik vi­še ni­je mo­rao da se ba­vi pi­sa­njem pro­gra­ma za crta­nje pra­vih i kri­vih li­ni­ja, za is­pu­ nja­va­nje za­tvo­re­nih pov­rši­na ili o­snov­ne ge­ome­ trij­ske tran­sfor­ma­ci­je, već je mo­gao da se po­sve­ti ski­ci­ra­nju stra­ni­ce i pre­vođenju nje­nog i­zgle­da na spe­ci­ja­li­zo­va­ni pro­gram­ski je­zik. I ov­de je bi­lo pro­ gra­mi­ra­nja, iako je čitav pos­tu­pak ne­sum­ni­vo bio in­tu­itiv­ni­ji i je­dnos­tav­ni­ji. Ka­da smo već ma­te­ma­ ti­ku us­pe­li da smes­ti­mo u „crnu ku­ti­ju“, mo­že­mo li to da učini­mo i sa pro­gra­mi­ra­njem?

Već kra­jem osam­de­se­tih i počet­kom de­ve­ de­se­tih go­di­na gra­fička o­kru­že­nja počela su da pre­uzi­ma­ju pri­mat. Bio je to put ka lak­šem ko­ rišćenju računa­ra, pa je PostScript mo­rao da se po­vuče u po­za­di­nu i pre­pus­ti mes­to gra­fičkim in­ter­fej­si­ma. Adobe Illustrator je nas­tao kao po­ sre­dnik i­zmeđu crtača i pro­gram­skog je­zi­ka, za­ du­žen da vi­zu­el­ne ko­ma­nde ko­je čovek per­ci­pi­ ra kao de­lo­ve crte­ža pre­ve­de u ma­šin­ski či­tlji­ ve in­struk­ci­je ko­je se mo­gu od­štam­pa­ti. Umes­ to da na­pi­še na­red­bu za crta­nje kru­ga, ko­ri­snik je bi­rao od­go­va­ra­juću alat­ku i crtao krug, a Il‑ lustrator je u po­za­di­ni ge­ne­ri­sao PostScript kod. Ka­da se to­me do­da još ne­ko­li­ko alat­ki za crta­



PC

maj 2008

nje gra­fičkih pri­mi­ti­va, za ma­ni­pu­li­sa­nje kon­ trol­nim se­gmen­ti­ma Be­zje­ovih kri­vih, bo­je­nje i za­da­va­nje o­snov­nih tran­sfor­ma­ci­ja (tran­sla­ci­ ja, ro­ta­ci­ja, is­ko­ša­va­nje, o­brta­nje kao u o­gle­da­ lu), do­bi­ja se pro­to­tip pro­gra­ma za crta­nje prve ge­ne­ra­ci­je. Ovo je naj­kraća priča o Illustrator‑u. Sve os­ta­lo je is­to­ri­ja, do­da­va­nje no­vih op­ci­ja, udo­bnos­ti, gra­fičke sna­ge... Kon­cept pro­gra­ma za crta­nje vi­še ni­je la­ ko opi­sa­ti. Po pra­vi­lu, pro­gram za crta­nje omo­ gućava slo­bo­dno sme­šta­nje tek­sta i gra­fi­ke na stra­nu ili ra­dnu pov­rši­nu, za ra­zli­ku od pro­gra­ ma za pre­lom ko­ji su za­sno­va­ni na o­kvi­ri­ma u ko­je se tekst i gra­fi­ka učita­va­ju. Međutim, da­ nas je i Photoshop po mno­go čemu vek­tor­ski pro­gram, a nje­go­va po­drška za rad sa tek­stom, u­ključujući i na­pre­dnu ti­po­gra­fi­ju, rav­na je on­ oj u Illustrator‑u i InDesign‑u. Ne za­bo­ra­vi­mo i na činje­ni­cu da se krat­ ki i gra­fički in­ten­ziv­ni do­ku­men­ti (pla­ka­ti, pos­ te­ri, ba­ne­ri), mo­gu o­bli­ko­va­ti i u InDesign‑u u kom­bi­na­ci­ji sa Photoshop‑om. Te­ži­šte pri­me­ ne Illustrator‑a se po­me­ri­lo ka Web gra­fi­ci, ali ne­ma sum­nje da ovaj pro­gram os­ta­je ne­za­obi­ la­zan alat u pri­pre­mi za štam­pu, jer po­se­du­je na­pre­dne vek­tor­ske op­ci­je kao naj­va­žni­ji de­ talj ko­ji o­dređuje „ličnost“ ala­ta za crta­nje. Vre­ me­na se me­nja­ju, pa vi­še u cen­tru pa­žnje ni­su po­je­di­načni pro­gra­mi, već čita­vi kon­cep­ti. Za­ to ćemo se u ovom spe­ci­jal­nom do­dat­ku Illus‑ trator‑om CS3 ba­vi­ti i kao sa­mos­tal­nim pro­gra­ mom, ali i kao kom­po­nen­tom pa­ke­ta Adobe Creative Suite CS3.

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

Vek­tor­ska gra­fika

P

re ne­što vi­še od če­trde­set go­di­na računa­ ri su počeli da se ko­ris­te u pro­jek­to­va­ nju tro­di­men­zi­onal­nih kon­struk­ci­ja. Fran­cus­ki ma­te­ma­tičar Pjer Be­zje (Pierre Bézier, 1910‑1999) tra­gao je za ma­te­ma­tičkim mo­de­lom ko­ji bi omo­ gućio o­bli­ko­va­nje glat­kih pov­rši­na auto­mo­bil­skih ka­ro­se­ri­ja. U dvo­di­men­zi­onal­nom sve­tu računar­ ske gra­fi­ke Be­zje­ove kri­ve ko­ris­ti­mo za crta­nje. Nji­ ma se mo­gu pred­sta­vi­ti je­dnos­tav­ni ge­ome­trij­ski o­bli­ci – gra­fičke pri­mi­ti­ve – kao što su duž, pra­vo­

Vek­tor­ski crte­ži opi­sa­ni su pu­ta­nja­ma – pri­li­kom po­većanja sačuva­na je pre­ci­znost de­talja

uga­onik ili elip­sa, ali se ve­oma je­dnos­tav­no mo­že na­crta­ti i bi­lo ko­ji dru­gi o­blik. Slo­va u Type 1 ili TrueType fon­to­vi­ma nas­ta­la su na­ do­ve­zi­va­njem se­gme­na­ta Be­zje­ovih kri­vih. Baš kao što sva­ki mo­le­kul mo­že­mo raščla­ ni­ti na nje­go­ve sas­tav­ne de­lo­ve – ato­me, ta­ ko je i sva­ki o­bje­kat ko­ji na­crta­mo u pro­gra­ mi­ma za crta­nje sas­tav­ljen od Be­zje­ovih kri­ vih. One su gra­div­ni ele­men­ti, ato­mi vek­tor­ ske gra­fi­ke. U čemu je moć ovih za­div­lju­jućih kri­vih li­ni­ja?

kon­trol­ne tačke. Dve su poče­tna i kraj­nja tačka se­gmen­ta, a dve se mo­gu na­la­zi­ti van se­gmen­ta. Za­mi­šlje­ne du­ži ko­je spa­ja­ju kon­trol­ne tačke na se­gmen­tu i i­zvan nje­ga na­zi­va­mo ručica­ma. Po­ me­ra­njem ručica po­de­ša­va­mo o­blik se­gme­na­ ta i obe­zbeđuje­mo da se oni glat­ko na­do­ve­zu­ ju. Na taj način mo­že­mo da načini­mo crtež pro­ i­zvolj­ne slo­že­nos­ti. Oso­be­nost vek­tor­ske gra­fi­ke je u­pra­vo u nje­nom ma­te­ma­tičkom za­pi­su. Crtež mo­že­mo da po­većava­mo i sma­nju­je­mo po po­tre­ bi i uvek će bi­ti pri­ka­zan na e­kra­nu ili od­štam­pan na štam­paču u mak­si­mal­noj re­zo­lu­ci­ji i­zla­znog uređaja, bez ika­kvog 3:1 gu­bit­ka na de­ta­lji­ma. Vek­tor­ska gra­fi­ka pos­to­ji, da­kle, sa­mo kao za­pis ap­strak­ tnih ma­te­ma­tičkih o­bje­ka­ta u me­mo­ri­ ji računa­ra. Ono što vi­di­mo je­su tački­ce 24:1 na pa­pi­ru ili pik­se­li na e­kra­nu, is­crta­ni na o­sno­vu tog za­pi­sa. Pro­me­na re­zo­lu­ci­ je uređaja ili ve­ličine crte­ža ne i­gra ni­ka­

3:1

24:1

Ras­ter­ski crte­ži sas­tav­lje­ni su iz pik­se­la – po­većava­njem sli­ka sma­nju­je se re­zo­lu­ci­ja i opa­da kva­li­tet

Računar­stvo tra­ži al­go­ri­tme ko­ji va­že u op­ štem slučaju i ima­ju glo­bal­nu upo­tre­bnu vre­ dnost. Umes­to da za sva­ku li­ni­ju ko­ju crta­mo računar pro­na­la­zi od­go­va­ra­juću ma­te­ma­tičku fun­kci­ju i na taj po­sao po­tro­ši mno­go vre­me­ na, Be­zje­ove kri­ve omo­gućava­ju je­dnos­tav­nost i ele­gan­ci­ju pri ra­du. Be­zje­ov ku­bni se­gment, ko­ji je najčešće ko­rišćen u vek­tor­skoj gra­fi­ci na računa­ru, o­dređen je ko­or­di­na­ta­ma sa­mo četi­ri

kvu ulo­gu, jer se na o­sno­vu ma­te­ma­tičkog za­pi­ sa po­lo­žaj svih tački­ca ko­je čine crtež uvek mo­ že pre­ci­zno i­zračuna­ti. Pa­ra­lel­ni sve­to­vi vek­tor­ske i ras­ter­ske gra­ fi­ke se, kao što smo vi­de­li, do­di­ru­ju. Bi­lo ko­ji crtež će kad‑tad bi­ti ras­te­ri­zo­van, o­dno­sno pri­ ka­zan po­moću tački­ca. Ipak, ras­ter­ska gra­fi­ka počiva na dru­gačijim načeli­ma. Sva­ka di­gi­tal­ na fo­to­gra­fi­ja je ras­ter­ska sli­ka sas­tav­lje­na od maj 2008

PC



PC SPECIJALNI DODATAK

siću­šnih pik­se­la. Po­je­di­načne pik­se­le ne mo­že­ mo da vi­di­mo sve dok de­talj sli­ke ne uvećamo u ne­kom pro­gra­mu za ras­ter­sku gra­fi­ku, ali mno­ štvo pik­se­la stva­ra uti­sak fo­to­re­alis­tičnos­ti. Pro­ gra­mi za o­bra­du sli­ka omo­gućava­ju nam da na o­sno­vu ne­kog pra­vi­la iza­be­re­mo gru­pu pik­se­la, da im pro­me­ni­mo bo­ju ili o­sve­tlje­nje. U vek­tor­ skoj gra­fi­ci ra­di­mo sa o­bjek­ti­ma ko­ji sačinja­va­ ju crtež, a rad na ras­ter­skoj sli­ci počinje­mo ta­ko što sa­mi bi­ra­mo pik­se­le ko­ji će čini­ti o­bje­kat. Pro­gram­ski je­zik PostScript je, iz per­spek­ ti­ve osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, pred­stav­ ljao tra­si­ra­nje va­žnog pu­ta i ko­rak ka je­dnos­tav­ nim i ele­gan­tnim re­še­nji­ma ko­ji­ma i da­nas te­ži­ mo. Fun­da­men­tal­ni kon­cep­ti crta­nja na računa­ ru za­hte­va­ju mno­go „su­ve“ ma­te­ma­ti­ke, ko­ ja je pre­kru­pan za­lo­gaj za pro­sečnog ko­ri­snik računa­ra. Srećom, računar­ski pro­gra­mi mo­gu da pre­va­ziđu ovu ba­ri­je­ru i ko­ri­sni­ci­ma po­nu­ de go­to­ve op­ci­je ko­je su­bli­mi­ra­ju zna­nje i is­kus­ tvo pro­gra­me­ra i naučni­ka. Već kra­jem osam­de­se­tih i počet­kom de­ve­ de­se­tih go­di­na gra­fička o­kru­že­nja počela su da pre­uzi­ma­ju pri­mat. Bio je to put ka lak­šem ko­ rišćenju računa­ra, pa je PostScript mo­rao da se po­vuče u po­za­di­nu i pre­pus­ti mes­to gra­fičkim in­ter­fej­si­ma. Adobe Illustrator je nas­tao kao po­ sre­dnik i­zmeđu crtača i pro­gram­skog je­zi­ka, za­du­žen da vi­zu­el­ne ko­ma­nde ko­je čovek per­ci­ pi­ra kao de­lo­ve crte­ža pre­ve­de u ma­šin­ski či­tlji­ ve in­struk­ci­je ko­je se mo­gu od­štam­pa­ti. Po­što je PostScript uje­dno i ko­mu­ni­ka­ci­oni je­zik štam­ pača, na­prav­lje­na je čvrsta ve­za i­zmeđu e­kran­ skog pri­ka­za i od­štam­pa­ne stra­ni­ce. Photoshop je pre sve­ga o­smi­šljen kao alat za o­bra­du di­gi­tal­ nih pik­se­la i pri­me­nu kla­sičnih fo­to­gra­fskih te­ hni­ka na računa­ri­ma. Vre­me­nom je do­šlo do fun­kci­onal­nog pre­pli­ta­nja ova dva pro­gra­ma, pa u Illustrator mo­že­te da učita­va­te ras­ter­ske sli­ ke, dok u Photoshop‑u mo­že­te da ko­ris­ti­te vek­ tor­ski tekst. Illustrator CS3 mo­že­te da ku­pi­te i in­sta­li­ ra­te kao sa­mos­tal­ni pro­gram, ali će pu­nu sna­ gu i upo­tre­blji­vost po­ka­za­ti u sa­ve­zu sa Pho‑ toshop‑om i InDesign‑om iz CS3 pa­ke­ta. Ne­vi­



PC

maj 2008

dlji­vu spo­nu čine gra­fičke te­hno­lo­gi­je ko­je sto­ je u o­sno­vi ovih pro­gra­ma, a ko­ri­sni­ci uočava­ ju mo­gućnost ra­zme­ne da­to­te­ka i o­bje­ka­ta, kao i mo­dul Adobe Brid­ge, ras­kršće svih pu­te­ va DTP do­ku­me­na­ta i cen­tral­ni „štab“ čita­vog pa­ke­ta Creative Suite 3. Pre­ko ovog mo­du­la Il‑ lustrator CS3 ta­kođe ima pris­tup do­ku­men­ti­ma ko­ji su na­prav­lje­ni u dru­gim CS3 pro­gra­mi­ma (u­ključujući i Acrobat 8).

Il­lus­tra­tor kao alat za crtanje

Illustrator CS3 ra­di na PC računa­ri­ma na ko­ji­ma je in­sta­li­ran Windows XP SP2 ili Vis­ta. Ko­ris­ti pre­dnos­ti vi­še­pro­ce­sor­skih te­hno­lo­gi­ ja, sa vi­dlji­vim do­bi­ci­ma u per­for­man­sa­ma. Na­ kon učita­va­nja Illustrator‑a ko­ ri­snik će naj­pre za­pa­zi­ti o­kru­ že­nje ko­je de­ lu­je pre­gle­dno u po­ređenju sa dru­gim pro­gra­ mi­ma za crta­ nje. Vi­di­te pra­ zan do­ku­ment, o­dno­sno stra­ni­ cu na ko­joj ćete za­početi crta­ nje. Sa le­ve stra­ Alat­ke Il­lus­tra­tor‑a CS3 ne e­kra­na na­ la­zi se pa­le­ta sa alat­ka­ma (Toolbox) ko­je omo­ gućava­ju o­snov­ne tran­sfor­ma­ci­je o­bje­ka­ta, nji­ hov i­zbor, crta­nje gra­fičkih pri­mi­ti­va itd. Uko­ li­ko pa­le­ta sa alat­ka­ma ni­je na e­kra­nu, ak­ti­vi­ raćete je sa Window / Tools. Mno­ge alat­ke su skri­ve­ne – ako se u u­glu iko­ne ne­ke alat­ke na­la­zi stre­li­ca, pos­to­ji još ne­ ko­li­ko sro­dnih alat­ki do ko­jih do­la­zi­te ta­ko što kli­kne­te na prvu alat­ku, za­drži­te tas­ter mi­ša pri­ ti­snut dok se ne po­ja­ve os­ta­le alat­ke i za­tim pre­ vučete kur­sor do one ko­ja vam je po­tre­bna. Alat­ ke se brže ak­ti­vi­ra­ju pre­ko tas­ta­tu­re: sva­koj alat­ ki pri­dru­že­no je ne­ko slo­vo, što mo­že­te vi­de­ti ako po­sma­tra­te tooltip. Do­volj­no je da kur­sor

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

Il­lus­tra­tor CS3 ka­rak­te­ri­šu je­dnos­tav­no ra­dno o­kru­že­nje i sa­držaj­ne op­cije

pos­ta­vi­te na alat­ku i sačeka­te ne­ko­li­ko se­kun­di – po­ja­viće se nje­no ime i ka­rak­te­ris­tično slo­vo u za­gra­di. Re­ci­mo, da bis­te ak­ti­vi­ra­li alat­ku za i­zbor (prva alat­ka), do­volj­no je da u bi­lo kom tre­nut­ku pri­ti­sne­te V. Op­ci­ja­ma i fun­kci­ja­ma se u­glav­nom pris­tu­pa pre­ko me­ni­ja ili pa­le­ta. Ko­ri­snički in­ter­fejs je o­prem­ljen spe­ci­jal­ nom pa­le­tom Control ko­ja je svoj kva­li­tet do­ka­ za­la u InDesign‑u. Umes­to da ra­dnu pov­rši­nu za­uzi­ma mno­štvo sta­tičnih pa­le­ta, kon­tek­stno ose­tlji­va pa­le­ta Control pru­ža uni­ver­zal­no dej­ stvo. Vi­še pros­to­ra na e­kra­nu znači i brži rad, jer de­lo­vi crte­ža ni­su za­klo­nje­ni pa­le­ta­ma, a i ko­ri­snik ne mo­ra da gu­bi vre­me tra­žeći po me­ ni­ji­ma ko­man­de za o­tva­ra­nje pa­le­ta. Ako je ne­ ka od njih ipak ne­op­ho­dna, mo­že se o­tvo­ri­ti iz pa­le­te Control. Pre­ma na­vo­di­ma Adobe‑a, ova pa­le­ta u­prav­lja sa čak 80% svih op­ci­ja Illustra‑ tor‑a CS3. U po­dra­zu­me­va­nom sta­nju, pa­le­ta Control na­la­zi se na vrhu e­kra­na, a uko­li­ko o­tvo­ ri­mo i pos­ta­vi­mo i dru­ge pa­le­te, mo­že­mo o­kru­ že­nje sni­mi­ti kao Custom Workspace. Pri­li­kom

po­kre­ta­nja Illustrator nu­di ne­ko­li­ko una­pred de­ fi­ni­sa­nih mo­de­la do­ku­me­na­ta, pa bez pre­vi­še po­de­ša­va­nja mo­že­te o­dmah preći na crta­nje va­ šeg re­mek‑de­la. Po­nuđeni mo­de­li za­sno­va­ni su na ve­ličini do­ku­men­ta, ko­lor­nom mo­de­lu, re­zo­ lu­ci­ji ras­ter­skih efe­ka­ta... Kli­kom na tas­ter Tem‑ plate pris­tu­pićete bi­bli­ote­ci ša­blo­na od ko­jih mo­ že­te početi da ra­zvi­ja­te sop­stve­ni crtež. U Illustrator‑u CS3 ne­ka­da­šnje pa­le­te su pos­ta­le pa­ne­li i to je ne­što vi­še od pu­ke ter­mi­ no­lo­ške i­zme­ne. Pa­ne­li se si­dre uz de­snu ivi­cu e­kra­na i mo­gu da bu­du sa­že­ti na ši­ri­nu iko­ne, po­lu­pro­ši­re­ni (uz iko­nu je ho­ri­zon­tal­no pos­tav­ ljen i na­ziv pa­ne­la) i u mak­si­mal­nom pri­ka­zu ka­da se vi­di čitav sa­držaj pa­ne­la. Pa­ne­le je naj­ lak­še opi­sa­ti kao ce­li­ne ko­je sa­drže skup sro­ dnih op­ci­ja ili po­da­ta­ka. Pa­ne­li za tekst, na pri­ mer, pri­ka­zu­ju sve re­le­van­tne po­dat­ke u ve­zi sa iza­bra­nim tek­stom, kao što su font, stil, ve­ličina slo­va... Oni su gru­pi­sa­ni, a sva­ki po­je­di­načni pa­ nel se mo­že i­zdvo­ji­ti iz gru­pe i o­dvući na pro­i­ zvolj­no mes­to na ra­dnoj pov­rši­ni. Ne mo­gu se maj 2008

PC



PC SPECIJALNI DODATAK

uvećanje u Illustrator‑u. Dru­gi se­gment sta­tu­sne li­ni­je po že­lji ko­ri­sni­ka pri­ka­zu­je ne­ko­li­ko vrsta po­da­ta­ka – najčešće na­ ziv ak­tiv­ne alat­ke, ali tu mo­gu bi­ti da­tum i vre­ me, ko­ličina slo­bo­dne me­mo­ri­je, broj Undo ko­ ra­ka ili na­ziv te­kućeg ko­ Pa­le­ta Con­trol o­bje­di­nja­va fun­kci­onal­nost vi­še stan­dar­dnih pa­leta lor­nog pro­fi­la. Za početak ra­da ve­oma je va­žno ra­zu­me­ va­nje op­ci­ja u me­ni­ju View. O­snov­ne op­ci­je su Preview i Outline i o­dno­ se se na re­ži­me pri­ka­zi­ va­nja crte­ža na e­kra­nu. U stan­dar­dnom, Pre‑ view re­ži­mu crtež se pri­ ka­zu­je sa svim a­tri­bu­ti­ ma o­bje­ka­ta (kao što su po­pu­na, oivičenje, ša­ra is­tov­re­me­no o­tvo­ri­ti dva pa­ne­la, čak i ka­da su u itd.), u­pra­vo ona­kav ka­kav je u stvar­nos­ti. Po­ ra­zličitim gru­pa­ma. Ako že­li­te da ne­ki pa­nel vi­ ne­kad je zgo­dno preći u Outline re­žim – pri­ di­te u pu­noj ve­ličini, je­di­ni i­zbor je da pri­ka­že­ ka­zu­ju se sa­mo kon­tu­re o­bje­ka­ta (ne i nji­ho­va te sa­mo taj pa­nel ili sve pa­ne­le. Međutim, pa­le­ta oivičenja), što va­ži i za ras­ter­ske sli­ke. O­bje­kat Control sa­da pru­ža vi­še op­ci­ja, bez ob­zi­ra na re­ ko­ji ne­ma po­pu­nu ni­ti oivičenje neće se vi­de­ti žim u ko­me se na­la­zi­mo, a na to utiče i ve­ličina u Preview re­ži­mu ali će, ako pređemo u Outline, mo­ni­to­ra, o­dno­sno re­zo­lu­ci­ja. Illustrator CS3 nje­go­va kon­tu­ra bi­ti vi­dlji­va. Pixel Preview slu­ži na widescreen mo­ni­to­ri­ma pri­ka­zu­je sa­držaj­ni­ za pro­ve­ru kva­li­te­ta vek­tor­ske gra­fi­ke ko­ja je na­ ju pa­le­tu Control, ko­ris­teći nje­nu pu­nu ši­ri­nu. me­nje­na pos­tav­lja­nju na Web. Op­ci­ja Overprint Ov­de se na­la­ze i no­ve prečice za brze tran­sfor­ Preview na­me­nje­na je pri­pre­mi za štam­pu i pre­ ma­ci­je o­bje­ka­ta i za­da­va­nje efe­ka­ta. Ima­jući u vi­ ci­zno pri­ka­zu­je pre­kla­pa­nje bo­ja. du da je i pa­le­ta Tools sa­da u je­dnoj ko­lo­ni (la­ko Naj­lak­ši način za kon­tro­lu pri­ka­za je pre­ko je mo­že­mo vra­ti­ti u „sta­ro“ sta­nje), lo­gi­ka ko­ja pa­le­te Navigator, ko­ja omo­gućava brzo kre­ta­nje sto­ji u o­sno­vi re­di­zaj­na ko­ri­sničkog in­ter­fej­sa je po kom­plek­snim crte­ži­ma u kom­bi­na­ci­ji sa pro­ te­žnja za bo­ljim i eko­no­mični­jim ko­rišćenjem i­zvolj­nim zoom‑om. Do­volj­no je da pov­lačimo pros­to­ra na e­kra­nu, ta­ko da što vi­še pros­to­ra za­ pra­vo­uga­onik na uma­nje­noj sli­ci stra­ni­ce i ta­ko u­zme do­ku­ment na ko­me ra­di­mo. o­dre­di­mo se­gment ko­ji će bi­ti „fo­ku­si­ran“. Pro­ Pri dnu e­kra­na na­la­zi se uobičaje­na sta­ ce­nat uvećanja mo­že se za­da­ti i uno­še­njem od­ tu­sna li­ni­ja ko­ja sa­drži dva po­lja. U je­dnom go­va­ra­juće vre­dnos­ti u po­lje na pa­le­ti ili po­sred­ određuje­mo pro­ce­nat uvećanja crte­ža na e­kra­ stvom kli­zača. nu; mo­že se upi­sa­ti bi­lo ko­ja vre­dnost i­zmeđu Ve­oma ko­ri­sna i upo­tre­blji­va op­ci­ja pri­li­ 3,13% i 6400%, što je uje­dno i mak­si­mal­no kom ra­da sa kom­pli­ko­va­ni­jim crte­ži­ma jes­te kre­



PC

maj 2008

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

ira­nje ra­zličitih pri­ka­za. Uko­li­ko ima­mo po­tre­ bu da na­i­zme­nično ra­di­mo na vi­še de­lo­va crte­ža ko­je pri tom mo­ra­mo da uvećava­mo, Illustrator mo­že da „za­pam­ti“ po­lo­žaj pri­ka­za, što se pos­ti­ že op­ci­jom New View. Pri­ka­zi­ma imo­že­te da da­ te ime­na – ka­sni­je je do­volj­no da ih iza­be­re­te u me­ni­ju ili po­moću Ctrl+Alt+ Shift+1, 2, 3 itd. Na sa­mom dnu pa­le­te sa alat­ka­ma na­la­ze se tri mi­ni­ja­tur­ne iko­ne ko­je ta­kođe utiču na način pri­ka­zi­va­nja do­ku­men­ta. Stan­dar­dni re­ žim je onaj u ko­me je pro­zor Illustrator‑a pri­

Pa­ne­li se si­dre uz de­snu ivi­cu e­kra­na. Mo­gu da bu­du sa­že­ti, po­lu­pro­ši­re­ni ili da pri­ka­žu čita­vu pa­le­tu sa op­ci­jama

ka­zan kao i sva­ki dru­gi pro­zor u Windows‑u – na vrhu e­kra­na Title Bar sa na­zi­vom pro­gra­ma, a u dnu Taskbar. Ako vam je po­tre­bna veća ra­ dna pov­rši­na, kli­kni­te na sre­di­šnju iko­nu (ili pri­ ti­sni­te F) i sa e­kra­na će se i­zgu­bi­ti Title Bar i Taskbar, kao i kli­zači (Scroll Bar). Ako že­li­te da is­ko­ris­ti­te sva­ki mi­li­me­tar pros­to­ra, kli­kni­te na de­snu iko­nu (ili po­no­vo pri­ti­sni­te F) i sa e­kra­na će nes­ta­ti čak i li­ni­ja sa me­ni­ji­ma. Osim kli­zača, za po­me­ra­nje ra­dne pov­rši­ne mo­že­te da ko­ris­ti­ te i alat­ku Hand. Za lak­še po­zi­ci­oni­ra­nje o­bje­ka­ta na ras­po­ la­ga­nju su vođice (Guides) i mre­ža (Grid). Da bi­ smo na­pra­vi­li o­snov­ne vođice, do­volj­no je da kli­ kne­mo na ho­ri­zon­tal­ni ili ver­ti­kal­ni le­njir i da vođicu o­dvučemo na crtež. Uko­li­ko le­nji­ra ne­ ma na e­kra­nu, ak­ti­vi­raćemo ga sa View / Show

Rulers (Ctrl+R). Ivi­ca o­bjek­ta će pri­li­kom po­me­ ra­nja auto­mat­ski bi­ti o­dvučena na vođicu ako joj se pri­bli­ži na dva pik­se­la ili bli­že. Ka­da smo je­dnom pos­ta­vi­li vođicu, mo­že­mo je po­me­ra­ti u že­lje­nom prav­cu ako is­ključimo op­ci­ju Lock Guides, a ako že­li­mo da priv­re­me­no u­klo­ni­mo vođice sa e­kra­na, ak­ti­vi­raćemo Hide Guide. Po­se­bna po­go­dnost je što sva­ki o­bje­kat mo­ že­mo pre­tvo­ri­ti u vođicu i ko­ris­ti­ti ga za po­rav­ na­va­nje dru­gih o­bje­ka­ta. To se pos­ti­že pri­me­ nom op­ci­je Make Guides, a su­pro­tno dej­stvo ima op­ci­ja Release Guides, ko­jom o­bje­ kat vraćamo u prvo­bi­tno sta­nje. Po­de­ša­ va­nje mre­že ćemo ka­sni­je de­talj­ni­je opi­ sa­ti, za sa­da je naj­bi­tni­je da uočite op­ ci­je Show Grid i Snap to Grid, ko­ji­ma u­ključuje­te pri­ka­zi­va­nje mre­že i omo­ gućava­te po­me­ra­nje o­bje­ka­ta sa­mo po mre­ži. Ako je po­de­še­no da li­ni­je mre­že bu­du na sva­kih 10 mm, o­bje­kat se pri­li­ kom po­me­ra­nja kreće „sko­ko­vi­to“, a nje­ go­ve ivi­ce „le­pe“ za li­ni­je mre­že. Illustrator CS3 po­se­du­je i „pa­me­ tne vođice“ (Smart Guides) ko­je in­te­rak­ tiv­no pri­ka­zu­ju in­for­ma­ci­je pri­li­kom crta­nja o­bje­ka­ta. U sva­kom tre­nut­ku mo­že­mo da vi­di­mo ugao po­rav­na­va­nja ili pre­ se­ca­nja pu­ta­nja, pre­la­zak kur­so­ra pre­ko čvo­ra ili međuso­bne po­lo­ža­je o­bje­ka­ta. Smart Guides ima­ju priv­re­me­ni efe­kat priv­lačenja (snap) ta­ko da ko­ri­snik brzo i pre­ci­zno kon­tro­li­še tran­sfor­ ma­ci­je i po­zi­ci­oni­ra kom­po­nen­te crte­ža. Da bis­ te ko­ris­ti­li ovu po­go­dnost, ne­op­ho­dno je da bu­ de is­ključena op­ci­ja Snap to Grid. Kao i sva­ka pra­va Microsoft Windows a­pli­ ka­ci­ja, Illustrator po­drža­va context‑sensitive me­ ni­je. Ako pri­ti­sne­te de­sni tas­ter mi­ša, po­ka­zaće se lis­ta op­ci­ja ko­je su na ras­po­la­ga­nju za tre­nu­ tno ak­tiv­ni o­bje­kat ili op­ci­je ko­je mo­že­te da pri­ me­ni­te u da­tom tre­nut­ku. Upo­tre­ba de­snog tas­ te­ra u ne­kim si­tu­aci­ja­ma mo­že da u­brza rad, ali ne očekuj­te da u me­ni­ji­ma ko­ji će se po­jav­lji­va­ti pro­nađete baš sve op­ci­je ko­je su vam po­tre­bne.

maj 2008

PC



PC SPECIJALNI DODATAK

O­sno­vi vek­tor­skog crtanja

O

(na vrh), dok su­pro­tno dej­stvo ima op­ci­ja Send to Back (Ctrl+Shift+[), ko­ja iza­bra­ni o­bje­kat stav­lja u po­za­di­nu (na dno). Op­ci­je Bring For‑ ward (Ctrl+]) i Send Backward (Ctrl+[) iza­bra­ ne o­bjek­te „po­di­žu“ o­dno­sno „spu­šta­ju“ za po je­dan ni­vo. Re­ci­mo, ako smo naj­pre na­ crta­li krug, za­tim tro­ugao i na kra­ju pra­vo­uga­onik, a on­da iza­be­re­mo krug i pri­me­ni­mo Send Forward – u prvom pla­ nu je pra­vo­uga­onik, is­pod je krug, a „na dnu“ tro­ugao. O­bjek­ti ko­je na­crta­mo se pri­ka­zu­ju u Preview ili Outline Alat­kom Direct Selection re­ži­mu. Ako že­li­mo da ne­ki mo­že­mo da bi­ra­mo i po­me­ra­ deo crte­ža priv­re­me­no učini­ mo čvo­ro­ve na pu­ta­nja­ma. Ako mo ne­vi­dlji­vim, upo­tre­bićemo su iza­bra­ni svi čvo­ro­vi, dej­stvo op­ci­ju Object / Hide Selection ove alat­ke je iden­tično dej­stvu Ele­men­tar­ni o­blik u Il­lus­tra­ (Ctrl+3, na nu­me­ričkoj tas­ta­ alat­ke Selection. Ako kli­kne­mo tor‑u CS3 je pu­ta­nja, o­dno­ tu­ri). O­bje­kat ko­ji je sa­kri­ven na alat­ku Direct Selection i za­ sno Be­zje­ova kriva ne pri­ka­zu­je se na e­kra­nu (čak ni nje­go­ve kon­tu­re u Artwork drži­mo tas­ter mi­ša pri­ti­snut, po­ ja­viće se i alat­ka Group Selection, ko­ja bi­ra o­bjek­ re­ži­mu), ne­mo­guće ga je iza­bra­ti ili na nje­ga te ili gru­pe unu­tar gru­pa. O­bjek­te (ili gru­pe) ko­ pri­me­ni­ti bi­lo ka­kvu tran­sfor­ma­ci­ju. Op­ci­jom ji su na taj način iza­bra­ni mo­že­mo po­me­ra­ti ili Show All (Ctrl+Alt+3Num) svi sa­kri­ve­ni o­bjek­ tran­sfor­mi­sa­ti, ali će oni i da­lje os­ta­ti unu­tar ti po­no­vo pos­ta­ju vi­dlji­vi (i is­tov­re­me­no se­lek­ svo­je gru­pe. to­va­ni). Op­ci­ja Lock (Ctrl+2Num) ima slično O­bjek­ti ko­je crta­mo se, u za­vi­snos­ti od re­ dej­stvo, ali su o­bjek­ti ko­je za­ključamo vi­dlji­vi. do­sle­da ko­jim ih crta­mo, hi­je­rar­hij­ski ras­po­ Ako ne­ki o­bje­kat ne mo­že­te da iza­be­re­te, po­ku­ ređuju po ra­dnoj pov­rši­ni. O­bje­kat ko­ji je po­ šaj­te sa op­ci­jom Unlock All (Ctrl+Alt+2Num), sle­dnji na­crtan je uvek i­znad svih os­ta­lih o­bje­ a ako je o­bje­kat i po­sle to­ga „ne­do­dir­ljiv“, naj­ ka­ta; ako taj o­bje­kat ima po­pu­nu, on će pre­kri­ ve­ro­va­tni­je se na­la­zi na slo­ju ko­ji je za­ključan, ti o­bjek­te ko­ji se na­la­ze is­pod nje­ga. Ovo je, na­rav­no, mo­guće sa­mo ako se o­bjek­ti pre­kla­pa­ju – ako se na­la­ze je­dan po­red dru­gog, za po­sma­trača su u is­tom ni­vou. Re­do­sled o­bje­ka­ta mo­že­mo pro­me­ni­ti op­ci­ja­ma iz Ar‑ range me­ni­ja. Ko­man­dom Bring to Front (Ctrl+Shift+]) bi­lo ko­ji iza­bra­ ni o­bje­kat pos­tav­lja­mo u prvi plan Sva­koj gra­fičkoj pri­mi­ti­vi od­go­va­ra po je­dna alatka s­ nov­ne alat­ke su one ko­ji­ma bi­ra­mo (se­ lek­tu­je­mo) je­dan ili vi­še o­bje­ka­ta. U naj­ većem bro­ju slučaje­va sve fun­kci­je u Illustrator‑u o­dno­se se sa­mo na iza­bra­ne o­bjek­te. Prva alat­ka u pa­le­ti je Selection, ko­jom o­bjek­ te bi­ra­mo ta­ko što kli­kne­mo na njih ili uz pri­ti­snut tas­ter mi­ ša pređemo pre­ko bi­lo kog de­la o­bjek­ta. Na ovaj način mo­že­mo is­ tov­re­me­no iza­bra­ti i vi­še o­bje­ka­ta. Al­ter­na­ti­va je da iza­be­re­mo je­dan o­bje­kat a za­tim, držeći pri­ti­snut Shift, iza­be­re­mo sle­deći o­bje­kat. Alat­ka za i­zbor is­tov­re­me­no slu­ži i za po­me­ra­nje o­bje­ka­ta.



PC

maj 2008

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

što ćemo o­bja­sni­ti ka­da bu­de­mo opi­si­va­li upo­ tre­bu slo­je­va. Gru­pi­sa­nje dva ili vi­še o­bje­ka­ta olak­ša­va or­ ga­ni­za­ci­ju crte­ža. O­bjek­ti ko­ji su gru­pi­sa­ni se, u­slov­no rečeno, po­na­ša­ju kao je­dan o­bje­kat – is­ tov­re­me­no ih bi­ra­mo, po­me­ra­mo, tran­sfor­mi­še­ mo... Ako že­li­mo da pris­tu­pi­mo po­je­di­načnom o­bjek­tu u gru­pi, upo­tre­bićemo alat­ku Direct Se‑ lection. Po­što mo­že­mo i da pos­to­jeću gru­pu ta­ kođe gru­pi­še­mo sa dru­gom gru­pom ili o­bjek­ tom i ta­ko do pro­i­zvolj­ne (u gra­ni­ca­ma me­mo­ ri­je) du­bi­ne, efi­ka­sna alat­ka za rad sa gru­pa­ma je Group Selection. Ka­da ovom alat­kom kli­kne­ mo je­dnom na bi­lo ko­ji o­bje­kat, on će bi­ti se­lek­ to­van. Ka­da kli­kne­mo sle­deći put, bi­ra­mo gru­pu ko­joj on pri­pa­da, sle­dećim kli­kom bi­ra­mo gru­pu ko­joj ta gru­pa pri­pa­da itd. Mo­že­mo, da­kle, pre­ci­ zno pra­ti­ti hi­je­rar­hi­ju gru­pe i nje­nih čla­no­va. Stan­dar­dne mo­gućnos­ti za međuso­bno urav­na­va­nje o­bje­ka­ta u Illustrator‑u pri­su­tne su u pa­le­ti Align. Pos­to­ji po šest ra­zličitih op­ci­ja za urav­na­va­nje i dis­tri­bu­ci­ju. Urav­na­va­nje mo­ že da bu­de le­vo, de­sno, gor­nje, do­nje, kao i cen­ tri­ra­no po ho­ri­zon­ta­li ili ver­ti­ka­li. Svi­ma ko­ji su prve ko­ra­ke u vek­tor­skoj gra­fi­ci načini­li po­ moću pro­gra­ma CorelDraw kon­cept za po­rav­ na­va­nje o­bje­ka­ta u Adobe pro­gra­mi­ma na prvi po­gled de­lu­je ne­lo­gično. Ka­da u Adobe Illustra‑ tor‑u iza­be­re­mo dva ili vi­še o­bje­ka­ta i kli­kne­mo na ne­ki od tas­te­ra iz pa­le­te Align, o­bjek­ti se po­ rav­na­va­ju na o­sno­vu gra­ničnog pra­vo­uga­oni­ka svih iza­bra­nih o­bje­ka­ta. U prak­si je čes­to po­tre­bno da je­dan od o­bje­ ka­ta os­ta­ne na svom mes­tu, a da se dru­gi rav­na­ju pre­ma nje­mu. U pro­gra­mu CorelDraw va­žno je bi­lo ko­ji smo o­bje­kat prvo iza­bra­li, jer je on bio re­fe­ren­tni o­bje­kat, dok Adobe pro­gra­mi sle­de dru­gačiji lo­gi­ku. U Illustrator‑u tre­ba naj­pre iza­ bra­ti sve o­bjek­te, za­tim alat­kom Selection kli­knu­ ti je­dan­put na o­bje­kat ko­ji tre­ba da bu­de re­fe­ren­ tni, pa po­tom kli­knu­ti na tas­ter iz pa­le­te Align.

O­bli­ko­va­nje pu­tanja

U Illustrator‑u pos­to­ji ne­ko­li­ko alat­ki za rad sa pu­ta­nja­ma i čvo­ro­vi­ma. O­snov­na je alat­

ka Direct Selection, ko­jom mo­že­te da po­me­ra­te po­je­di­načne čvo­ro­ve i kon­trol­ne tačke. Uko­li­ko je pu­ta­nja iza­bra­na običnom alat­kom za i­zbor, pri­me­na alat­ke za rad sa čvo­ro­vi­ma uti­caće na sve čvo­ro­ve – bi­lo ka­kvo po­me­ra­nje o­dno­siće se na čitav o­bje­kat. Da bis­te ovo i­zbe­gli mo­ra­te pr­ vo de­se­lek­to­va­ti o­bje­kat, o­dno­sni kli­knu­ti neg­ de na pra­znu pov­rši­nu crte­ža. Za odu­zi­ma­nje ili do­da­va­nje čvo­ro­va pos­ to­jećoj pu­ta­nji za­du­že­ne su alat­ke Add Anchor Point i Delete Anchor Point, ko­je se „kri­ju“ iza alat­ ke Pen. Uko­li­ko kli­kne­te na ovu alat­ku i za­drži­te tas­ter mi­ša pri­ti­snut, po­ja­viće se i dve po­me­nu­te alat­ke – iko­na je pe­ro sa zna­kom plus ili mi­nus. Da bis­te do­da­li čvor, kli­kni­te bi­lo gde na pu­ta­nju, a da bis­te čvor i­zbri­sa­li, kli­kni­te na nje­ga. U oba slučaja od­go­va­ra­juća alat­ka mo­ra bi­ti ak­tiv­na, a pu­ta­nja iza­bra­na. Čvo­ro­vi se mo­gu bri­sa­ti i ta­ko što ih se­lek­tu­je­te i pri­ti­sne­te tas­ter De­le­te. Glat­ki pre­vo­ji i pu­ta­nje sa op­ti­mal­nim bro­ jem čvo­ro­va do­bi­ja­ju se crta­njem u Bezier mo­ du, ali ovaj način ra­da za­hte­va is­kus­tvo i ni­je po­go­dan za poče­tni­ke. Na­su­prot to­me, alat­ka Pencil omo­gućava in­tu­itiv­ni­je kre­ira­nje pu­ta­ nje „slo­bo­dnom ru­kom“, ma­da su ta­kve pu­ta­nje čes­to gru­be i sa pre­vi­še kon­trol­nih tačaka. Sa­ da je tu do­da­tna alat­ka (Smooth Tool) ko­ja po­ je­dnos­tav­lju­je o­blik pu­ta­nja – do­volj­no je sa­mo da pređemo pre­ko se­gme­na­ta i da ih „is­pe­gla­ mo“. Na sličan način gu­mi­com (iza­be­re­te alat­ ku Eraser) bri­še­mo de­lo­ve pu­ta­nja, a mo­že­mo da ih ko­ri­gu­je­mo i ta­ko što se alat­kom vra­ti­mo na is­crta­na po­dručja i po­no­vi­mo po­tez mi­šem ili olov­kom na gra­fičkoj ta­bli. Ma­ka­za­ma (scissors) pu­ta­nju ras­tav­lja­mo na dva ili vi­še se­gme­na­ta. Ka­da ovom alat­kom kli­kne­mo na iza­bra­nu pu­ta­nju, na njoj će se po­ ja­vi­ti dva čvo­ra ko­ji se na­la­ze tačno je­dan na dru­gom. Na prvi po­gled i­zgle­da kao da smo do­ bi­li sa­mo je­dan no­vi čvor, ali je na tom mes­tu pu­ta­nja ra­zdvo­je­na – oba čvo­ra mo­že­mo za­se­ bno po­me­ra­ti. Za­tvo­re­na pu­ta­nja na ko­ju smo kli­knu­li ma­ka­za­ma pos­ta­je, da­kle, o­tvo­re­na pu­ta­nja. Nož (knife) je je­di­na alat­ka u Illustra‑ tor‑u ko­ja fun­kci­oni­še i na pu­ta­nja­ma ko­je ni­ maj 2008

PC



PC SPECIJALNI DODATAK

su iza­bra­ne – on seče o­blast ko­ju za­hva­ta pu­ta­ nja. Ova alat­ka se ko­ris­ti na za­tvo­re­nim pu­ta­ nja­ma; u pro­tiv­nom ima is­tu fun­kci­ju kao i ma­ ka­ze. Pre­se­ca­njem za­tvo­re­ne pu­ta­nje do­bićemo dve za­tvo­re­ne pu­ta­nje, a mes­to pre­se­ka imaće o­blik ko­ji smo o­dre­di­li kre­ta­njem alat­ke. Uko­ li­ko pri­li­kom upo­tre­be no­ža pri­ti­sne­mo Alt, sačuvaćemo ori­gi­nal­nu pu­ta­nju, a za ra­se­ca­nje će bi­ti upo­tre­blje­na ko­pi­ja. Illustrator po­se­du­je i fun­kci­ju Slice (Object / Path / Slice), po­moću ko­ je iza­bra­nu pu­ta­nju mo­že­mo pre­tvo­ri­ti u „nož“ ko­jim sečemo dru­ge pu­ta­nje. Me­nja­njem o­bli­ ka „sečiva“ mo­že­mo efi­ka­sno de­li­ti pu­ta­nje, do­ bi­ja­jući na naj­lak­ši način u­pra­vo one o­bli­ke ko­ je smo za­mi­sli­li. U ne­kim slučaje­vi­ma tre­ba spo­ji­ti dve ra­ zličite pu­ta­nje u je­dnu. Za to ćemo is­ko­ris­ti­ti fun­kci­ju Join (Object / Path / Join). Da bi­smo li­ ni­jom spo­ji­li dva uda­lje­na čvo­ra, iza­braćemo ih alat­kom Direct Selection i pri­me­ni­ti fun­kci­ju Join. Uko­li­ko se čvo­ro­vi na­la­ze je­dan i­znad dru­gog, Join će ih pre­tvo­ri­ti u je­dan čvor. Ovom pri­li­kom biće nam pos­tav­lje­no i pi­ta­nje u ve­zi sa ti­pom no­ vo­nas­ta­log čvo­ra. Tip čvo­ra za­vi­si od po­lo­ža­ja nje­go­vih kon­trol­nih tačaka. Uko­li­ko su obe kon­ trol­ne tačke na čvo­ru, u pi­ta­nju je li­nij­ski uga­oni (straight corner) čvor. Ako su obe kon­trol­ne tačke van čvo­ra, ali su ko­li­ne­ar­ne sa čvo­rom (na­la­ze se na is­toj za­mi­šlje­noj li­ni­ji i po­me­ra­nje je­dne tačke o­dra­ža­va se na po­lo­žaj dru­ge) do­tični čvor je gla­dak (smooth). Kon­trol­ne tačke ko­je su van čvo­ra, ali ih mo­že­mo ne­za­vi­sno po­me­ra­ti, de­fi­ni­ šu tan­gen­tni o­dno­sno kri­vi uga­oni čvor (curved corner). Naj­zad, uko­li­ko je je­dna tačka na čvo­ru a dru­ga van nje­ga, to je ta­ko­zva­ni kom­bi­no­va­ni uga­oni čvor (combination corner point). Za pro­me­nu ti­pa čvo­ra ko­ris­ti­mo alat­ku Convert Direction Point. Ovoj alat­ki naj­brže pris­ tu­pa­mo (ka­da je ak­tiv­na ne­ka dru­ga Pen alat­ka) ta­ko što pri­ti­sne­mo Alt. Pro­me­na ti­pa čvo­ra sas­ to­ji se od pro­me­ne po­lo­ža­ja kon­trol­nih tačaka: ako je­dnom kli­kne­mo na čvor, obe kon­trol­ne tačke nes­ta­ju (za­pra­vo pos­tav­lja­ju se di­rek­tno na čvor) i ti­me bi­lo ko­ji čvor pre­tva­ra­mo u uga­ oni. Slično to­me, ako kli­kne­mo na uga­oni čvor

10

PC

maj 2008

i pov­lačimo mi­šem, do­daćemo mu kon­trol­ne ručice i ta­ko ga pre­tvo­ri­ti u glat­ki. U pa­le­ti Control mo­že­mo pre­ci­zno za­da­je­ mo ko­or­di­na­te Be­zje­ovih tačaka na pu­ta­nja, ali ne i kon­trol­nih ručica (Be­zjo­ve tačke van pu­ta­ nje). Ta­kođe, auto­mat­ski se pri­ka­zu­ju i alat­ke za rad sa pu­ta­nja­ma (ise­ca­nje, pro­me­na ti­pa kon­ trol­ne tačke itd.) Kad kur­so­rom pre­la­zi­mo pre­ ko pu­ta­nje i naiđemo na kon­trol­nu tačku, njen pri­kaz se po­većava ka­ko bi­smo je lak­še uočili, a ve­ličinu tog pri­ka­za mo­že­mo i da po­de­ša­va­mo. Naj­zad, na kon­trol­ne tačke pu­ta­nja mo­že­mo da pri­me­ni­mo op­ci­je Align i Distribute, kao da je reč o o­bjek­ti­ma. Gu­mi­ca za bri­sa­nje u Photoshop‑u je stan­ dar­dna op­ci­ja od sa­mog počet­ka, a pri­ro­da pik­ se­la je ta­kva da se nji­ho­vo bri­sa­nje svo­di na pro­ me­nu bo­je. Im­ple­men­ta­ci­ja gu­mi­ce ko­ja bi ima­ la slično dej­stvo u pro­gra­mi­ma za vek­tor­sku gra­ fi­ku, ne­upo­re­di­vo je slo­že­ni­ja. Pro­las­kom gu­mi­ ce kroz iole slo­že­ni­ji crtež mo­ra­ju se mo­di­fi­ko­ va­ti sto­ti­ne pu­ta­nja i do­da­ti hi­lja­de no­vih kon­ trol­nih tačaka. Illustrator CS3 je do­ras­tao ta­ kvom za­dat­ku – do­volj­no je da iza­be­re­te alat­ ku Eraser, po že­lji po­de­si­te pa­ra­me­tre, i počne­ te da bri­še­te. Sve nu­me­rički in­ten­ziv­ne ope­ra­ci­ je će u po­za­di­ni oba­vi­ti Illustrator, a do­bi­je­ni re­ zul­ta­ti su im­pre­siv­ni. Ako že­li­te da bri­še­te sa­mo po­je­di­načne vek­tor­ske pu­ta­nje, iza­braćete alat­ ku Path Eraser. Što se tiče pa­ra­me­ta­ra, mo­guće je po­de­si­ti ve­ličinu i o­blik gu­mi­ce, a na Wacom gra­fičkim ta­bla­ma i pri­ti­sak. Za efi­ka­san rad pri­li­kom o­bli­ko­va­nja pu­ ta­nja ve­oma je ko­ri­sna op­ci­ja Isolate ko­ja omo­ gućava da se i­zdvo­ji bi­lo ko­ja gru­pa o­bje­ka­ ta na crte­žu, a da svi os­ta­li o­bjek­ti pos­ta­nu ne­ dos­tu­pni. Ta­ko ćemo lak­še o­brađiva­ti i me­nja­ ti de­lo­ve crte­ža ko­ji se na­la­ze u po­za­di­ni dru­ gih o­bje­ka­ta, a da pri tom nećemo mo­ra­ti da ih pos­tav­lja­mo na no­ve slo­je­ve sa­mo da bi­smo im lak­še pris­tu­pi­li.

Ana­to­mi­ja vek­tor­skog crteža

Ve­oma po­je­dnos­tav­lje­no rečeno, crtež se sas­to­ji iz pra­vih ili kri­vih li­ni­ja i o­snov­nih ge­

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

Gum­com se u­kla­nja­ju de­lo­vi vek­tor­skog crteža

ome­trij­skih fi­gu­ra. O­snov­ni za­da­tak sva­kog pro­ gra­ma za vek­tor­sku gra­fi­ku je da nam omo­gući crta­nje ovih ele­me­na­ta – gra­fičkih pri­mi­ti­va. Naj­je­dnos­tav­ni­ji o­blik ko­ji se mo­že na­crta­ ti je pra­va li­ni­ja. Naj­pre kli­kne­mo na alat­ku Pen a za­tim bi­lo gde na ra­dnu pov­rši­nu, čime smo na­crta­li poče­tni čvor. Ako sa­da kli­kne­ mo na dru­go mes­to, do­bićemo još je­dan čvor i i­zmeđu ova dva čvo­ra će se po­ja­vi­ti li­ni­ja. Mo­ že­mo da nas­ta­vi­mo i da na­crta­mo još je­dan li­ nij­ski se­gment ko­ji se nas­tav­lja na pret­ho­dni;

ako že­li­mo da za­tvo­ri­mo kon­tu­ru, kli­knućemo na poče­tni čvor. Ni­je ne­op­ho­dno da mu­ko­ trpno „gađate“ kur­so­rom poče­tni čvor: ako se do­volj­no pri­bli­ži­te, na kur­so­ru u o­bli­ku pe­ra će se po­ja­vi­ti i kru­žić ko­ji o­značava da će se na­ re­dnim kli­kom auto­mat­ski za­tvo­ri­ti kon­tu­ra. Alat­kom Pen mo­že­te da crta­te i Be­z­je­ove kri­ve, ta­ko što kli­kne­te, za­drži­te tas­ter na mi­šu i po­ de­ša­va­te kon­trol­ne čvo­ro­ve. O ti­po­vi­ma čvo­ro­ va i načini­ma nji­ho­vog po­de­ša­va­nja ka­sni­je će bi­ti vi­še reči. maj 2008

PC

11

PC SPECIJALNI DODATAK

Dru­gačiju fun­kci­ju ima­ju olov­ka i čet­ki­ ca (alat­ke Pencil i Paintbrush). Olov­kom mo­že­ mo da crta­mo pu­ta­nje pro­i­zvolj­nog o­bli­ka, baš ona­ko ka­ko pov­lačimo mi­šem. Is­to va­ži i za čet­ ki­cu, ko­jom do­bi­ja­mo pu­ta­nje sa oivičenjem. Pu­nu sna­gu ove alat­ke pos­ti­žu ako ima­mo gra­ fičku ta­blu ko­ja je ose­tlji­va na pri­ti­sak – pre­ ci­znost i la­koća crta­nja se ti­me značaj­no po­ većava­ju. Ako že­li­mo da se pri­li­kom crta­nja na­ do­ve­že­mo na kraj već na­crta­ne o­tvo­re­ne pu­ta­ nje, po­sma­traćemo mi­ni­ja­tur­nu gu­mi­cu na kur­ so­ru u o­bli­ku olov­ke. Ka­da gu­mi­ca pro­me­ni bo­ ju do­volj­no smo bli­zu čvo­ra, pa će se no­va pu­ta­ nja na­do­ve­za­ti na pos­to­jeću. Ako to­kom crta­nja pu­ta­nje pri­ti­sne­mo Ctrl, kur­sor se me­nja u gu­mi­cu, pa se mo­že­mo vraćati una­zad i bri­sa­ti de­lo­ve na­crta­ne pu­ta­nje. Uko­li­ko dva pu­ta kli­kne­mo na alat­ku Paint‑ brush, po­ja­viće se di­ja­log u ko­me po­de­ša­va­mo op­ci­je. Tu je naj­pre de­blji­na pu­ta­nje i­zra­že­na u tačka­ma; pri­me­ti­te da se ov­de ne ra­di o pra­vom oivičenju, već o is­pu­nje­nom o­bjek­tu ko­ji ima o­dređenu de­blji­nu. Na pu­ta­nju ko­ju na­crta­mo čet­ki­com mo­gu se pri­me­ni­ti svi stan­dar­dni a­tri­ bu­ti u­ključujući i oivičenje, s tim što je op­ci­ja Variable dos­tu­pna sa­mo ako ima­mo gra­fičku ta­ blu ose­tlji­vu na pri­ti­sak. Sku­pom op­ci­ja na dnu po­de­ša­va­mo za­o­blje­nost kra­je­va i pre­vo­ja li­ni­ja (pu­ta­nja) ko­je crta­mo. Alat­ka Brush obu­hva­ta i ne­ko­li­ko ti­po­va čet­ki­ca, među ko­ji­ma su Art Brush, Pattern, Scatter i Caligraphic. Kao „mus­tra“ za Art Brush čet­ki­cu mo­že po­slu­ži­ti bi­lo ko­ji vek­tor­ski o­bje­ kat, u­ključujući i tekst. Nje­gov o­blik se auto­mat­ ski pri­la­gođava pu­ta­nji ko­ju ste na­crta­li, pri čemu se ona i da­lje mo­že me­nja­ti. Sle­deći tip čet­ki­ce (Scatter) omo­gućava „ras­prši­va­nje“ vek­ tor­skih o­bje­ka­ta po pu­ta­nji, što je ko­ri­sno pri­ li­kom na­su­mičnog ras­po­ređiva­nja ele­me­na­ta crte­ža ko­ji se po­nav­lja­ju. Ako dva pu­ta kli­kne­ te na uzo­rak čet­ki­ce u pa­le­ti, po­jav­lju­ju se do­da­ tne op­ci­je ko­ji­ma mo­že­te pre­ci­zno po­de­si­ti sve pa­ra­me­tre upo­tre­blje­nog uzor­ka. Tu je i di­ja­log Tips, ko­ji vam u­krat­ko o­bja­šnja­va način na ko­ji Illustrator bo­ji kon­tu­re pu­ta­nja ko­je ste na­crta­li

12

PC

maj 2008

čet­ki­com. Pattern čet­ki­ce do­de­lju­ju o­bje­kat kon­ tu­ri pu­ta­nje, pri čemu se o­dređeni uzo­rak po­ nav­lja sa­mo po du­ži­ni, što je po­go­dno za „i­zvi­ja­ nje“ stre­li­ca, grančica i sličnih crte­ža. Na ras­po­ la­ga­nju je ve­li­ka bi­bli­ote­ka uzo­ra­ka za čet­ki­ce ko­ja se mo­že učita­ti sa in­sta­la­ci­onog CD‑a. O­blik ko­ji najčešće crta­mo je pra­vo­uga­ onik i za nje­ga je re­zer­vi­sa­na po­se­bna gru­pa alat­ki. Pra­vo­uga­onik crta­mo ta­ko što naj­pre ak­ ti­vi­ra­mo ne­ku od Rectangle alat­ki i za­tim di­ja­go­ nal­no pov­lačimo mi­šem. Ako pri­ti­sne­mo Alt, pra­vo­uga­onik se is­crta­va ta­ko što se ši­ri od cen­ tra pre­ma spo­lja­šnjos­ti. Pri­tis­kom na Ctrl crta­ mo kva­drat, a do­da­tna alat­ka slu­ži za crta­nje pra­vo­uga­oni­ka sa za­o­blje­nim u­glo­vi­ma. Uko­li­ ko pri­li­kom crta­nja pra­vo­uga­oni­ka sa­mo kli­kne­ mo neg­de na ra­dnu pov­rši­nu, po­ja­viće se di­ja­ log u ko­me mo­že­mo pre­ci­zno za­da­ti di­men­zi­je, po­lo­žaj cen­tra (po­dra­zu­me­va­na vre­dnost je ta­ mo gde smo kli­knu­li) i za­o­blje­nost u­glo­va. Ve­oma slična je i alat­ka Ellipse, ko­jom crta­ mo elip­se i kru­go­ve. Pos­tu­pak je is­ti kao i za crta­ nje pra­vo­uga­oni­ka – sa Alt crta­mo o­dvlačenjem od cen­tra, a ako pri­ti­sne­mo Ctrl do­bi­ja­mo krug. Na mes­tu ove alat­ke na­la­zi se još ne­ko­li­ko do­da­ tnih, ve­oma za­nim­lji­vih alat­ki po­moću ko­jih crta­mo pra­vil­ne mno­go­u­glo­ve, zve­zde i spi­ra­le. Za za­da­va­nje pa­ra­me­ta­ra (re­ci­mo bro­ja stra­ni­ca mno­go­u­gla) kli­knućemo je­dnom na ra­dnu pov­ rši­nu i ak­ti­vi­ra­ti od­go­va­ra­jući di­ja­log.

Ras­prši­va­nje vek­tora

Ra­di se za­pra­vo o „ras­prši­va­nju“ vek­tor­ skih o­bje­ka­ta, čime se omo­gućava da se u crte­ žu brzo do­bi­je ve­li­ki broj in­stan­ci je­dnog o­bjek­ ta. Poče­tni ko­rak sas­to­ji se u i­zbo­ru alat­ke Sym‑ bol Sprayer i na­no­še­nju sim­bo­la ko­ji smo pret­ ho­dno iza­bra­li u pa­le­ti Symbols. Do­da­tne kon­tro­le na ras­po­la­ga­nju su nam uko­li­ko dva pu­ta kli­kne­mo na iko­nu alat­ke. Mo­ že­mo da po­de­ša­va­mo in­ten­zi­tet ras­prši­va­nja i ve­ličinu zo­ne crte­ža na ko­ju sprej utiče. Sim­bo­li ko­ji se auto­mat­ski is­crta­va­ju pri­pa­da­ju je­din­stve­ noj gru­pi. Uko­li­ko je ta gru­pa se­lek­to­va­na ka­da po­no­vo pri­me­ni­mo Symbol Sprayer alat­ku, ras­

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

Sim­bo­le mo­že­mo za­mi­sli­ti kao „pot­pro­gra­me“ crte­ža – ažu­ri­ran sim­bol me­nja se u čita­vom do­ku­mentu

prši­va­nje će se o­dra­zi­ti i na pos­to­jeće o­bjek­te – ko­ju da­lje mo­že­mo me­nja­ti. Na taj način se u ne­ki od njih će bi­ti po­me­re­ni ili ro­ti­ra­ni. Sku­pu ne­ko­li­ko po­te­za do­bi­ja­ju crte­ži za čiju bi i­zra­du Symbol ko­man­di pri­pa­da­ju kla­sičnim me­to­di­ma bi­lo i alat­ke Sizer, Styler, Shifter, ne­op­ho­dno mno­go tru­da. Spinner, Scruncher, Stainer, Screener ko­je su za­du­že­ne 3D crteži za do­da­tno o­bli­ko­va­nje in­ Sa svođenjem tro­di­ stan­ci o­snov­nog o­bjek­ta. men­zi­onal­ne stvar­nos­ti na Po­lje pri­me­ne Symbol‑ ra­van pa­pi­ra sva­ko od nas ism alat­ki je kre­ira­nje crte­ se su­sreo još u o­snov­noj ško­li, na časo­vi­ma ma­te­ ža sa ma­sov­nim po­nav­lja­ njem iden­tičnih ili sličnih ma­ti­ke i li­kov­nog. Ko god je ov­la­dao per­spek­ti­vom i o­bje­ka­ta, kao što je na pri­ mer lišće u kro­šnji ne­kog Iza­bra­ni sim­bol se mo­že ras­prši­ti senčenjem imao je šan­se drve­ta. Alat­ke za rad sa ko­rišćenjem alat­ki iz gru­pe Symbo­lism da pos­ta­ne do­bar crtač, ali sim­bo­li­ma ima­ju tu do­bru mo­der­ni gra­fički pro­gra­ oso­bi­nu da im se zo­na dej­stva mo­že pre­ci­zno mi omo­gućava­ju i ma­nje ta­len­to­va­ni­ma da, bez po­de­ša­va­ti, čime se pos­ti­žu re­alis­tični efek­ti. mno­go ra­zmi­šlja­nja, svo­jim crte­ži­ma do­da­ju Ka­da ras­prši­mo sim­bo­le, ne­ke od njih čemo po­ treću di­men­zi­ju. Za im­ple­men­ta­ci­ju 3D vek­tor­ većati ili sma­nji­ti, pro­me­ni­ti im bo­ju ili za­da­ti ske gra­fi­ke Adobe je imao so­li­dnu o­sno­vu u sop­ no­vi gra­fički stil, ko­ri­go­va­ti po­lo­žaj i slično. Iza­ stve­nom pro­gra­mu Dimensions, iz ko­ga je pre­ bra­nim o­bjek­ti­ma mo­že ras­ki­nu­ti ve­zu sa o­snov­ uzet ve­li­ki broj op­ci­ja. Ra­zum­lji­vo je da Illus‑ nim sim­bo­lom i do­bi­ti ne­za­vi­snu kom­po­nen­tu trator CS3 ne­ma pre­ten­zi­je da pos­ta­ne 3d stu‑ maj 2008

PC

13

PC SPECIJALNI DODATAK

dio, ali se i sa ne­ko­li­ko do­ pen ro­ta­ci­je za sva­ku bro o­smi­šlje­nih op­ci­ja ko­ri­ od x‑y‑z osa. Pri­li­kom upo­tre­be op­ci­je Re‑ sni­ci­ma pru­ža so­li­dna kre­ ativ­na po­dlo­ga. volve za­daćemo ugao ro­ta­ci­je, kao i to da li Da bi­smo do­bi­li tro­ di­men­zi­onal­ne o­bjek­te, se opi­su­ju za­tvo­re­na ge­ počinje­mo od 2D crte­ža ome­trij­ska te­la ili sa­mo ko­ji­ma do­da­je­mo per­spek­ nji­ho­vi omo­tači. Vi­tal­ ti­vu i du­bi­nu i po­tom ih ni sas­to­jak tro­di­men­zi­ senčimo. Sve po­tre­bne op­ci­ onal­nos­ti je i senčenje ko­je Illustrator obav­lja je na­la­ze se u me­ni­ju Effects auto­mat­ski, pru­ža­jući / 3D. Za pos­ti­za­nje du­bi­ne nam vi­sok ste­pen po­ za­du­že­na je op­ci­ja Extrude de­ša­va­nja. U pri­prem­ ko­ju mo­že­mo da pri­me­ni­ lje­ne op­ci­je u­bra­ja­mo mo na tekst ili bi­lo ko­ji dru­ gi o­blik. Dej­stvo ove op­ci­je, Plastic Shading, Difuse u naj­kraćim crta­ma, sas­to­ji Shading, No Shading i se u do­da­va­nju bočnih stra­ Wireframe, a mo­že­mo da po­de­si­mo jačinu ni­ca i vrha (za­mi­sli­te da ste o­sve­tlje­nja, „am­bi­jen­ na­crta­li ko­cku). U „pa­ke­tu“ Op­ci­je za po­de­ša­va­nje 3D efe­kata tal­nog“ sve­tla, ve­ličinu sa Extrude je i op­ci­ja Bev‑ el ko­jom de­fi­ni­še­mo i­zgled ivi­ca. Ova op­ci­ja se od­sja­ja, da o­sve­tlje­nje po­me­ra­mo i pos­ta­vi­mo najčešće ko­ris­ti za i­zra­du kon­tro­la (tas­te­ra) u ga iza o­bjek­ta, da de­fi­ni­še­mo ne­ko­li­ko i­zvo­ Web di­zaj­nu. Mo­že­mo da za­počne­mo i sa op­ ra sve­tlos­ti kao i nji­ho­vu bo­ju itd. Kom­bi­no­va­ ci­jom Revolve ko­ja oko iza­bra­ne ose ro­ti­ra dvo­ njem o­sve­tlje­nja i od­sja­ja si­mu­li­ra­mo ra­zličite di­men­zi­onal­ni uzo­rak i na taj način „opi­su­je“ te­lo u pros­to­ru. Ka­da je­dnom do­bi­je­mo 3D o­bje­kat, mo­že­mo da ga ro­ti­ra­mo u pros­to­ru po­ moću op­ci­je Rotate. Kon­tro­le 3D op­ci­ ja su je­dnos­tav­ne i efi­ ka­sne za­hva­lju­jući pre­ gle­dnom o­kvi­ru di­ja­ lo­ga. U vrhu se na­la­zi se­gment Position ko­ji omo­gućava in­te­rak­tiv­ nu ro­ta­ci­ju 3D o­bjek­ ta, pri čemu mo­že­mo da iza­be­re­mo ne­ku od una­pred iza­bra­nih po­ zi­ci­ja, tj. pri­ka­za o­bjek­ ta, ili da une­se­mo ste­ Pos­tav­lja­nje 2D crte­ža na 3D o­bje­kat

14

PC

maj 2008

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

pov­rši­ne, što uz ma­lo ume­šnos­ti obe­zbeđuje re­ alis­tične de­ta­lje. Već i ovo što smo na­bro­ja­li do­volj­no je da se ste­kne uti­sak o ne­ve­li­kom, ali de­lo­tvor­nom sku­pu op­ci­ja za do­bi­ja­nje efek­tnih tro­di­men­zi­ onal­nih crte­ža. Illustrator ima još ne­ko­li­ko va­ žnih po­go­dnos­ti u ovom do­me­nu. Sva­ki 2D crtež, snim­ljen kao sim­bol, mo­že­mo da pos­ta­ vi­mo na tro­di­men­zi­onal­ni o­bje­kat pri­me­nom op­ci­je Map Art. Tom pri­li­kom bi­ra­mo pov­rši­ nu 3D o­bjek­ta na ko­ju ma­pi­ra­mo crtež (na pri­ mer, bi­ra­mo stra­ni­cu ko­cke) i po­de­ša­va­mo di­ men­zi­je i po­lo­žaj ta­ko da se crtež u­klo­pi – os­ta­ tak po­sla će o­dra­di­ti Illustrator. Na­po­me­ni­mo i to da tekst na ko­ji su pri­me­nje­ni tro­di­men­zi­ onal­ni efek­ti os­ta­je i­zmen­ljiv i da ne­ma po­tre­be da ga pre­tva­ra­mo u kri­ve li­ni­je. Po­red to­ga, pa­ ra­me­tre sa­mog efek­ta mo­že­mo da i­zme­ni­mo ta­

ko što ćemo dva pu­ta kli­knu­ti na nje­go­vo ime na pa­le­ti Appearance. Uko­li­ko nam je po­tre­ban ku­mu­la­ti­van efe­kat, po­no­ve ćemo po­se­gnu­ti za op­ci­jom 3D Effects čime do­da­je­mo no­vi „sloj“ tro­di­men­zi­onal­nos­ti. Sva­ki efe­kat za­sno­van na 3D op­ci­ja­ma mo­ že se sni­mi­ti kao gra­fički stil i na­kon to­ga pri­me­ ni­ti u je­dnom po­te­zu. I u pret­ho­dnim ver­zi­ja­ma ovog pro­gra­ma je, te­oret­ski, bi­lo i­zvo­dlji­vo da se pos­to­jećim op­ci­ja­ma si­mu­li­ra većina ono­ga što da­nas ra­di auto­ma­ti­ka. Slo­že­nost ta­kvih za­ hva­ta, kao i u­tro­šak vre­me­na po­tre­bnog za nji­ ho­vu re­ali­za­ci­ju, mno­ge ko­ri­sni­ke su sprečava­li da ek­spe­ri­men­ti­šu sa 3D efek­ti­ma. Sa­da je o­tvo­ re­no no­vo po­lje pri­me­ne Illustrator‑a, a pro­fe­si­ onal­ni di­zaj­ne­ri do­bi­li su alat­ke ko­je će im u­šte­ de­ti mno­go tru­da i pru­ži­ti o­dličan te­melj za kre­ ativ­nu nad­gra­dnju.

maj 2008

PC

15

PC SPECIJALNI DODATAK

Tran­sfor­ma­cije

P

o­što na­crta­mo ne­ki vek­tor­ski o­bje­kat, uka­zu­je se po­tre­ba da me­nja­mo nje­ gov o­blik. O­snov­ne tran­sfor­ma­ci­je su pro­me­na di­men­zi­ja, ro­ta­ci­ja, re­flek­si­ja i is­ko­ša­va­nje. Ra­di se o o­snov­nim PostScript tran­sfor­ma­ci­ja­ma ko­je Illustrator di­rek­tno po­drža­va. Za sva­ku od po­me­ nu­tih tran­sfor­ma­ci­ja pos­to­ji je­dna ka­rak­ te­ris­tična tačka ko­ju zo­ve­mo cen­tar tran­ sfor­ma­ci­je i sve pro­me­ne na o­bjek­ti­ma de­ ša­va­ju se u o­dno­su na tu tačku.

da se u Illustrator‑u sve tran­sfor­ma­ci­je obav­ lja­ju na o­sno­vu re­la­tiv­nih vre­dnos­ti. Illustra‑ tor ne pra­ti ap­so­lu­tne i­zno­se pro­me­na – po­sle sva­ke tran­sfor­ma­ci­je, do­bi­je­ni o­bje­kat je auto­no­ man i sle­deća tran­sfor­ma­ci­ja ni­je u lo­gičkoj ve­ zi sa pret­ho­dnom – ako ste ne­ki o­bje­kat, na pri­

O­snov­ne tran­sfor­ma­ci­je u Illus‑ trator‑u obav­lja­ju se po­moću od­go­va­ra­ jućih alat­ki ko­je se na­la­ze na pa­le­ti. Za pre­ci­zno uno­še­nje pa­ra­me­ta­ra pos­to­ji po­se­bna pa­le­ta Transform, ko­ja je ste­ ci­šte svih mo­gućnos­ti ve­za­nih za tran­ Uno­som vre­dnos­ti u pa­le­tu Tran­sform obav­lja­ju se o­snov­ sfor­ma­ci­je. Ov­de mo­že­te za­da­ti ko­or­di­ ne tran­sfor­ma­cije na­te cen­tra i os­ta­le po­dat­ke (npr. ugao ro­ ta­ci­je), ali je čes­to po­tre­ban ne­po­sre­dan rad sa mer, ro­ti­ra­li za 30 ste­pe­ni, taj po­da­tak neće os­ alat­ka­ma. U tom slučaju naj­pre ak­ti­vi­ra­mo alat­ ta­ti sačuvan. Ta­kođe, ako ne­ki o­bje­kat po­većate ku ta­ko što je­dnom kli­kne­mo na nju, za­tim kli­ na 120% nje­go­ve prvo­bi­tne ve­ličine, a za­tim po­ kne­mo na crtež, čime smo pos­ta­vi­li cen­tar, i naj­ no­vi­te tu tran­sfor­ma­ci­ju, kao kraj­nji re­zul­tat zad pov­lačimo mi­ša na dru­gu lo­ka­ci­ju te ta­ko do­bićete o­bje­kat ko­ji je 44% veći od po­la­znog in­te­rak­tiv­no me­nja­mo o­bje­kat. Uko­li­ko to­kom (1,2×1,2=1,44). ručnog i­zvođenja bi­lo ka­kve tran­sfor­ma­ci­je pre Alat­kom za pro­me­nu ve­ličine (Scale) me­ ot­pu­šta­nja tas­te­ra na mi­šu pri­ti­sne­mo Alt, na­ nja­te ho­ri­zon­tal­nu ili ver­ti­kal­nu di­men­zi­ju pra­vićemo ko­pi­ju iza­bra­nog o­bjek­ta. Tran­sfor­ o­bjek­ta (ili obe is­tov­re­me­no) u pro­i­zvolj­nom ma­ci­ja se ta­da o­dno­si sa­mo na ko­pi­ju, dok ori­ i­zno­su. Po­dra­zu­me­va­ni po­lo­žaj cen­tra ove tran­ gi­nal­ni o­bje­kat os­ta­je ne­i­zme­njen. Ako drži­mo sfor­ma­ci­je na­la­zi se u cen­tru o­bjek­ta (pre­ci­zni­ pri­ti­snut tas­ter Alt i kli­kne­mo na crtež, pos­ta­ je rečeno, cen­tar se na­la­zi u cen­tru pra­vo­uga­oni­ vićemo cen­tar i uje­dno ka – bounding box – ak­ti­vi­ra­ti di­ja­log od­go­va­ ko­ji o­gra­ničava o­bje­ ra­juće alat­ke u ko­me mo­ kat), što znači da će že­mo da une­se­mo pre­ci­ se o­bje­kat, uko­li­ko zne nu­me­ričke vre­dnos­ ga uni­for­mno ska­li­ ti. Dvos­tru­kim kli­kom ra­mo, kon­cen­trično na po­me­nu­tu alat­ku pos­ ši­ri­ti ili sku­plja­ti. ta­vićemo cen­tar tran­sfor­ Na ovo tre­ba o­bra­ti­ ma­ci­je u cen­tar iza­bra­ ti pa­žnju, po­go­to­vo nog o­bjek­ta i ak­ti­vi­ra­ti ako ste pos­ta­li fa­mi­ di­ja­log. li­jar­ni sa Corel‑ovim Mer­ni sis­tem se po­de­ša­va za­se­bno za de­blji­ne Bi­tno je na­gla­si­ti načinom tran­sfor­ma­ li­ni­je i ve­ličine slova

16

PC

maj 2008

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

ci­je o­bje­ka­ta. Na­rav­no, u sva­kom tre­nut­ku mo­ že­mo po­de­si­ti da se ve­ličina o­bjek­ta me­nja u o­dno­su na tačku ko­ja nam od­go­va­ra – to, re­ci­ mo, mo­že da bu­de do­nji le­vi ugao. Ako to­kom upo­tre­be alat­ke drži­mo Shift, pro­me­na ve­ličine je uni­for­mna. Ako dva pu­ta kli­kne­mo na alat­ku za pro­ me­nu ve­ličine, pri­ka­zu­je se od­go­va­ra­jući di­ja­ log. U po­lje Scale upi­su­je­mo i­znos pro­me­ne u pro­cen­ti­ma – 100% o­značava ori­gi­nal­nu ve­ ličinu, ta­ko da neće doći do bi­lo ka­kve pro­me­ ne na o­bjek­tu. Ov­de mo­že­mo po­de­si­ti i da li že­li­mo sa­mo ho­ri­zon­tal­nu, sa­mo ver­ti­kal­nu ili uni­for­mnu (i ho­ri­zon­tal­nu i ver­ti­kal­nu u is­tom i­zno­su) pro­me­nu di­men­zi­ja. Po­lje Scale line weight o­dređuje da li će se i oivičenje (li­ni­ja) o­bjek­ta po­većati ili sma­nji­ti u is­tom pro­cen­tu, ili će os­ta­ti ne­pro­me­nje­no. Uko­li­ko o­bje­kat sa­ drži ne­ku ša­ru, op­ci­jom Patterns me­nja­mo i nje­ nu ve­ličinu; do­zvo­lje­na je i pro­me­na ve­ličine ša­ re, pri čemu se o­bje­kat ne me­nja. Ako pri­li­kom upo­tre­be alat­ke pri­ti­sne­te tas­ter til­da (~), me­ nja­te sa­mo ša­ru; to va­ži i za alat­ku za po­me­ra­ nje o­bje­ka­ta, čime je omo­gućeno da me­nja­mo po­zi­ci­ju ša­re u o­kvi­ru sa­mog o­bjek­ta. Ne­ga­tiv­ne vre­dnos­ti u po­lju Scale (ili o­dvlačenje mi­šem pre­ko cen­tra) do­vešće do re­ flek­si­je o­bjek­ta. Mno­go je pri­ro­dni­je da se za to upo­tre­bi u­građena alat­ka ko­ja o­kreće o­bje­ kat kao u o­gle­da­lu. Upo­tre­ba alat­ke Reflect ve­ oma je slična upo­tre­bi alat­ke Scale – o­snov­na ra­zli­ka je u to­me što sa­da mo­že­mo ne­po­sre­dno uti­ca­ti na to da i ve­ličina o­bjek­ta i nje­go­ve pro­ por­ci­je os­ta­nu kon­stan­tne. Re­flek­si­ja o­bjek­ta se obav­lja u o­dno­su na osu: nju o­dređuje­mo ta­ko što naj­pre kli­kne­mo da bi­smo pos­ta­vi­li (u­slov­ no rečeno) „cen­tar“ ose a za­tim kli­kne­mo još je­dnom, čime je osa pot­pu­no o­dređena, pa će se sa­mim tim i­zvrši­ti i re­flek­si­ja. Mo­že­mo i da sve oba­vi­mo u je­dnom po­te­zu, pri čemu smo u pri­li­ci da po­sma­tra­mo i­zgled o­bjek­ta u o­dno­ su na ra­zličite ose. Tas­ter Shift omo­gućava da ose re­flek­si­je pos­tav­lja­mo u ko­ra­ci­ma od po 90 ste­pe­ni. Pod­se­tićemo se da se sve tran­sfor­ma­ ci­je obav­lja­ju u o­dno­su na ko­or­di­na­tni sis­tem

ko­ji je de­fi­ni­san u General Preferences, op­ci­jom Constrain Angle. Po­moću alat­ke za ro­ta­ci­ju, iza­bra­ni o­bje­ kat ro­ti­ra­mo za pro­i­zvo­ljan ugao u o­dno­su na o­značeni cen­tar; i ov­de je po­dra­zu­me­va­ni po­ lo­žaj cen­tar sa­mog o­bjek­ta. Uko­li­ko dva pu­ta kli­kne­mo na alat­ku, po­ja­viće se di­ja­log u ko­me mo­že­mo da une­se­mo ugao ro­ta­ci­je. Ne­ga­ti­van ugao o­značava ro­ta­ci­ju u sme­ru ka­zalj­ke na sa­ tu, a po­zi­ti­van ugao ro­ta­ci­ju u su­pro­tnom sme­ ru. Uko­li­ko pri­li­kom ro­ti­ra­nja o­bjek­ta drži­mo pri­ti­snut Shift, ugao ro­ta­ci­je me­nja se u ko­ra­ci­ ma od po 45 ste­pe­ni. Pro­me­na ve­ličine, ro­ta­ci­ja i is­ko­ša­va­nje naj­lak­še se obav­lja­ju alat­kom Free Transform: do­volj­no je da iza­be­re­mo o­bje­kat i po­ja­viće se uobičaje­ne kon­trol­ne tačke, ko­ji­ma je de­fi­ni­san bounding box, čijim pov­lačenjem o­bje­kat ro­ti­ra­ mo ili ga ska­li­ra­mo zna­tno je­dnos­tav­ni­je, bez za­da­va­nja re­fe­ren­tne tačke. Za is­ko­ša­va­nje tre­ ba pri­ti­snu­ti Ctrl+Alt i pov­lačiti tačke ko­je ni­ su uga­one. Alat­ku Rotate pra­ti alat­ka Twirl, ko­jom se o­bjek­ti „uvrću“ oko za­da­tog cen­tra: ako pri­ti­sne­ mo Alt, mo­že­mo za­da­ti ugao i­zmeđu ‑360 i 360 ste­pe­ni. Vi­dećete da, za ra­zli­ku od ro­ta­ci­je gde se u­glo­vi čija je ap­so­lu­tna vre­dnost veća od 360 ste­pe­ni mo­gu sves­ti na o­snov­ni in­ter­val, alat­ ka Twirl nas­tav­lja svoj po­sao i ako pređete pun krug. Pos­to­ji i fil­ter ko­ji se ta­kođe zo­ve Twirl i ra­di is­to što alat­ka; ra­zli­ka je sa­mo u to­me što ne mo­že­te da ra­di­te in­te­rak­tiv­no, već se za­hte­va unos že­lje­nog u­gla. Is­ko­ša­va­nje se obično vrši za­da­va­njem cen­tra i u­gla, ali je mo­guće is­tov­re­me­no za­da­ ti i ose, kao i nji­hov ugao. Ova alat­ka se naj­ bo­lje upo­tre­blja­va in­te­rak­tiv­no, ka­da tačno vi­ di­te do ka­kve je pro­me­ne na o­bjek­tu do­šlo. U sva­kom slučaju ćete ra­di­ti dva po­sla, jer pov­ lačenjem mi­ša is­tov­re­me­no kon­tro­li­še­te ugao is­ko­ša­va­nja i u­glo­ve osa. I ov­de va­ži pra­vi­lo da se u­glovi me­nja­ju u ko­ra­ci­ma od 45 ste­pe­ni ako držite Shift. Na­crta­ne o­bjek­te najčešće po­me­ra­mo „odo­ka­tiv­nom“ me­to­dom. Ka­da nam je po­tre­ maj 2008

PC

17

PC SPECIJALNI DODATAK

bna pre­ci­znost, ko­ris­tićemo di­ja­log Object / Sve tran­sfor­ma­ci­je ko­je smo do sa­da opi­ Transform / Move. Ov­de mo­že­mo da une­se­ sa­li mo­gu se pri­me­ni­ti i na ne­ko­li­ko o­bje­ka­ta: mo ho­ri­zon­tal­no ili ver­ti­kal­no ras­to­ja­nje za ko­ iza­bra­ni o­bjek­ti se tre­ti­ra­ju kao je­dan i tran­sfor­ je po­me­ra­mo o­bje­kat. Po­me­ra­nje mo­že da bu­ ma­ci­ja se obav­lja u o­dno­su na za­je­dničku re­fe­ de i di­ja­go­nal­no, ta­ko što ćemo o­dre­di­ti ras­to­ ren­tnu tačku, o­dno­sno cen­tar tran­sfor­ma­ci­je. ja­nje i ugao. Ako za ras­to­ja­nje une­se­mo sa­mo Transform Each će, ka­da je iza­bra­no vi­še o­bje­ broj, va­ži mer­ni sis­tem ko­ji smo po­de­si­li u di­ja­ ka­ta, sva­ki od njih za­se­bno tran­sfor­mi­sa­ti – kao lo­gu General Preferences. Mo­ ka­da bi­smo prvo iza­bra­li je­ že­mo, međutim, po­sle bro­ja dan o­bje­kat i tran­sfor­mi­sa­ une­ti i mer­nu je­di­ni­cu, na li ga, a za­tim is­tu ope­ra­ci­ pri­mer in o­značava inče, pt ju po­no­vi­li na nekom dru­ gom o­bjek­tu. tačke, a mm i cm su mi­li­me­ tri o­dno­sno cen­ti­me­tri. U di­ja­lo­gu Transform Pa­le­ta Transform pru­ža Each pos­to­ji i op­ci­ja Ran‑ ko­ri­sne mo­gućnos­ti za pre­ dom; ka­da je ona ak­tiv­na, ci­zno po­de­ša­va­nje o­bje­ka­ sve tran­sfor­ma­ci­je se obav­ ta. Uko­li­ko smo, na pri­mer, lja­ju po prin­ci­pu slučaj­nih na­crta­li pra­vo­uga­onik, ov­ vre­dnos­ti, pri čemu je broj de mo­že­mo vi­de­ti nje­go­vu ko­ji ste une­li mak­si­mal­na Di­ja­log Tran­sform Each – za­se­bna tačnu vi­si­nu i ši­ri­nu. Mo­že­ vre­dnost. Uko­li­ko, na pri­ tran­sfor­ma­ci­ja sva­kog od iza­bra­nih mo na­kna­dno une­ti dru­ge mer, une­se­te tekst, pre­tvo­ o­bje­kata vre­dnos­ti i ta­ko pro­me­ni­ti di­ ri­te ga u kon­tu­re, po­kre­ne­ men­zi­je o­bjek­ta. Pra­va po­slas­ti­ca je po­zi­ci­oni­ te Transform Each i za­da­te ro­ta­ci­ju od 45 ste­ ra­nje: sa le­ve stra­ne pa­le­te na­la­ze se ka­rak­te­ris­ pe­ni, sva­ko slo­vo će bi­ti ro­ti­ra­no za ugao ko­ji tične tačke o­bjek­ta kao što su cen­tar i uga­oni je slučajan broj i­zmeđu 0 i 45. Sva­ku od pri­me­ čvo­ro­vi. Stan­dar­dno je ak­ti­vi­ra­no pri­ka­zi­va­nje nje­nih tran­sfor­ma­ci­ja (u­ključujući i Transform ko­or­di­na­ta cen­tra, ali to mo­že­te pro­me­ni­ti ta­ Each) mo­že­te po­no­vi­ti po­moću op­ci­je Trans‑ ko što kli­kne­te na od­go­va­ra­juću tačku. Na taj form Again ili ta­ko što pri­ti­sne­te Ctrl+D. način, u sva­kom tre­nut­ku mo­že­te pre­ci­zno za­ Po­me­ni­mo na kra­ju i alat­ku Reshape, po­ da­ti ap­so­lu­tne ko­or­di­na­te o­bjek­ta i ta­ko mu pro­ moću ko­je mo­že­mo da lo­kal­no me­nja­mo o­blik me­ni­ti lo­ka­ci­ju. Za re­la­tiv­no po­me­ra­nje o­bje­ka­ pu­ta­nje ta­ko što ćemo iza­bra­ti ne­ki njen se­ ta ko­ris­ti­mo po­me­nu­tu op­ci­ju Move. Pa­le­ta In‑ gment ili čvo­ro­ve i me­nja­ti im po­lo­žaj. Po­zi­ci­je fo (na­la­zi se uz pa­le­te Transform i Align) da­je po­ iza­bra­nih čvo­ro­va me­nja­ju se u o­dno­su na čvor dat­ke o po­lo­ža­ju o­bjek­ta i nje­go­vim di­men­zi­ja­ ko­ji pred­stav­lja re­fe­ren­tnu tačku. Alat­kom Re‑ ma. Ka­da ni­je se­lek­to­van ni­je­dan o­bje­kat, ov­de shape je mo­guće glat­ko „i­zvlačenje“ de­ta­lja i do­ mo­že­te pročita­ti tre­nu­tne ko­or­di­na­te kur­so­ra. te­ri­va­nje pu­ta­nja. Za slo­že­ne tran­sfor­ma­ci­je o­bje­ka­ta ko­ris­ti­ mo op­ci­ju Transform Each. Mo­guće je is­tov­re­ Vek­to­ri­za­ci­ja ras­ter­skih slika me­no za­da­ti ho­ri­zon­tal­no i ver­ti­kal­no ska­li­ra­ Ve­ro­va­tno se sećate ko­li­ko su ne­ka­da bi­ nje, po­me­ra­nje i ro­ta­ci­ju. Ako kli­kne­mo na Pre‑ le po­pu­lar­ni Trace ala­ti za vek­to­ri­za­ci­ju, tj. pre­ view, sve tran­sfor­ma­ci­je mo­že­mo ne­po­sre­dno vođenje ske­ni­ra­nih crte­ža u vek­tor­ski o­blik. po­sma­tra­ti i ta­ko se o­dlučiti za naj­po­go­dni­je pa­ Sa­da su gra­fičke ta­ble do­bi­le sta­tus oba­ve­znih ra­me­tre. Pra­va sna­ga op­ci­je Transform Each pos­ har­dver­skih do­da­ta­ka ko­ji­ma se slu­že crtači, ta­je oči­gle­dna tek ka­da je pri­me­nju­je­mo na vi­še pa većina crte­ža o­dmah nas­ta­je na računa­ru. iza­bra­nih o­bje­ka­ta. I da­lje pos­to­ji po­tre­ba za brzim i kva­li­te­tnim

18

PC

maj 2008

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

pre­vođenjem di­gi­tal­nih fo­to­gra­fi­ja u vek­tor­ski o­blik, i nji­ho­vim ko­rišćenjem kao o­sno­ve za slo­ že­ni­je crte­že. Računa­ri su sa­da do­volj­no moćni – sa obi­ljem me­mo­ri­je i pro­ce­sor­ske brzi­ne – da mo­gu od ras­ter­ske sli­ke da ge­ne­ri­šu vek­tor­ ski crtež pro­i­zvolj­ne slo­že­nos­ti. Da bis­te to ura­ di­li u Illustrator‑u CS3, naj­pre tre­ba po­moću ko­ man­de File / Place da učita­te sli­ku i po­tom da na pa­le­ti Control kli­kne­te na Live Trace. Po­dra­ zu­me­va­na op­ci­ja je da fo­to­gra­fi­ja bu­de pre­tvo­ re­na u mo­no­hro­mat­ski line‑art crtež, što mo­že­ te pro­me­ni­ti ako kli­kne­te na je­zičak tas­te­ra Live Trace – uka­zaće se me­ni sa 13 ras­po­lo­ži­vih op­ci­ ja, među ko­ji­ma su Comic Art, Detailed Illustra‑ tion, Technical Drawing, Photo Low/High Fidel‑ ity, Hand Drawn Sketch i dru­ge. Pre­ci­zni­ja kon­tro­la se pos­ti­že i­zbo­rom stav­ ke Tracing Option gde se mo­gu po­de­si­ti svi pa­ ra­me­tri ko­je Illustrator CS3 uzi­ma u ob­zir pri­li­ kom vek­to­ri­za­ci­je. Tu spa­da­ju za­o­blje­nost u­glo­ va, de­blji­na pu­ta­nja ko­je se is­pu­nja­va­ju bo­jom, za­mućiva­nje itd. Skup po­de­še­nih pa­ra­me­ta­ra se mo­že sni­mi­ti i ka­sni­je bi­ra­ti iz me­ni­ja, rav­ no­prav­no sa pre­de­fi­ni­sa­nim op­ci­ja­ma. Po­što se učita­na sli­ka za­pra­vo ne u­građuje u Illustrator, već je sa­mo re­fe­ren­ci­ra­na, na ras­po­la­ga­nju su i op­ci­je Embed i Edit Original. Ova dru­ga je po­se­ bno za­nim­lji­va, za­to što nam omo­gućava da fo­ to­gra­fi­ju i­zme­ni­mo u Adobe Photoshop‑u i da

se to auto­mat­ski o­dra­zi na vek­to­ri­zo­va­ni crtež u Illustrator‑u. Op­ci­ja Live Trace o­prav­da­va svo­je ime di­ na­mičnošću – u sva­kom tre­nut­ku mo­že­mo da pro­me­ni­mo način vek­to­ri­za­ci­je ili bi­lo ko­ji po­je­ di­načni pa­ra­me­tar, a kraj­nji re­zul­tat će o­dmah bi­ti auto­mat­ski ažu­ri­ran. Po­red to­ga, dva tas­ te­ra na pa­le­ti Control nam omo­gućava­ju da u­ključuje­mo ili is­ključuje­mo pri­ka­ze ori­gi­nal­ne sli­ke i do­bi­je­nog vek­tor­skog crte­ža. U naj­va­žni­je kon­tro­le op­ci­je Live Trace spa­da­ju Threshold, Max Colors i Minimum Ar‑ ea. Threshold o­dređuje ko­li­ko će pik­se­la na ras­ ter­skoj sli­ci bi­ti pre­tvo­re­no u vek­tor­ske o­bjek­ te. I­zbor veće vre­dnos­ti pa­ra­me­tra da­je crte­že sa i­zra­že­ni­jim pu­ta­nja­ma. Max Color o­dređuje broj bo­ja na crte­žu, ko­ris­teći me­tod pod ime­ nom Selective color reduction za svođenje bo­ja sa ori­gi­nal­ne sli­ke na za­da­tu vre­dnost. Pa­ra­me­ tar Minimum Area značajan je za gra­nu­lar­nost crte­ža i sma­nji­va­nje „šu­ma“. Za­da­va­njem mi­ni­ mal­nog po­dručja mo­že­mo da i­zbe­gne­mo po­jav­ lji­va­nje ne­že­lje­nih tački­ca na crte­žu i pos­ti­gne­ mo je­dnos­tav­ni­je i čis­ti­je o­bli­ke. Ka­da u ne­kom tre­nut­ku pro­ce­ni­mo da smo pos­ti­gli že­lje­ni re­ zul­tat, klik na Expand u pa­le­ti Control ge­ne­ri­še kla­sičan Illustrator‑ov crtež ko­ji da­lje mo­že­mo da o­brađuje­mo po­moću stan­dar­dnih alat­ki za rad sa pu­ta­nja­ma.

maj 2008

PC

19

PC SPECIJALNI DODATAK

Rad sa bo­jom

O

s­ nov­ne op­ci­je u ve­zi sa bo­ja­ma o­dno­se san (ka­li­bra­ci­ja mo­ni­to­ra spa­da u slo­že­ne ope­ se na oivičenje (Stroke) i po­pu­nu (Fill) ra­ci­je, ko­ji­ma se nećemo ba­vi­ti u ovom tek­stu). o­bje­ka­ta. Na dnu pa­le­te sa alat­ka­ma na­la­ze se dva Naj­bo­lje re­zul­ta­te u počet­ku ćete pos­tići uko­li­ pre­klo­plje­na obo­je­na kva­dra­ta – gor­nji pred­stav­lja ko se ne oba­zi­re­te mno­go na i­zgled bo­ja na mo­ bo­ju po­pu­ne o­bjek­ta, a do­nji bo­ju oivičenja. Ka­da ni­to­ru i na­ba­vi­te ko­lor­ne kar­te sa od­štam­pa­nim na­crta­mo za­tvo­re­nu pu­ta­nju, ona će bi­ti is­pu­nje­na CMYK pro­cen­ti­ma. i oivičena tim bo­ja­ma, a ako kli­kne­mo na već na­ Ka­da ak­ti­vi­ra­mo pa­le­tu Color, vi­dećemo crta­ni o­bje­kat, bo­je za po­pu­nu i oivičenje će se pro­ kli­zače ko­ji­ma po­de­ša­va­mo pro­cen­te pri­mar­nih me­ni­ti u skla­du sa tim o­bjek­ bo­ja. Is­pod njih se na­la­ tom i ta pro­me­na će va­ži­ti za zi spek­tar iz ko­ga mo­že­ mo di­rek­tno da iza­be­re­ o­bjek­te ko­je ka­sni­je crta­mo. Ako že­li­mo da me­nja­mo bo­ mo bo­ju. Dve alat­ke ko­ ju oivičenja, kli­knućemo na je su u ne­po­sre­dnoj ve­zi do­nji kva­drat (čime ga do­ sa bo­je­njem o­bje­ka­ta su vo­di­mo u prvi plan). Sa le­ Paint Bucket (kan­ti­ca sa ve stra­ne ovih kva­dra­ta na­la­ bo­jom) i Eyedropper (pi­ zi se nji­ho­va uma­nje­na ko­pi­ Ako je bo­ja de­fi­ni­sa­na kao glo­bal­na, pe­ta). Po­moću kan­ti­ce ja, ko­ja o­značava po­dra­zu­me­ pro­me­ne u nje­noj de­fi­ni­ci­ji o­dra­ža­va­ju se mo­že­mo da obo­ji­mo bi­ va­nu bo­ju po­pu­ne i oivičenja u ce­lom do­ku­mentu lo ko­ji o­bje­kat ta­ko što (Default Fill and Stroke). Ka­ kli­kne­mo na nje­ga. Ova da kli­kne­mo na ovu iko­nu, bo­ja se­lek­to­va­nog alat­ka me­nja i a­tri­bu­te oivičenja – ako že­li­mo o­bjek­ta biće be­la a oivičenje crno, de­blji­ne je­dne da i­zme­ni­mo po­lje nje­nog dej­stva, kli­knućemo tačke. Luk sa dve stre­li­ce, ko­ji se na­la­zi ne­po­sre­ dva pu­ta na alat­ku i po­de­si­ti od­go­va­ra­juće op­ dno uz Fill i Stroke, pred­stav­lja iko­nu ko­jom se ak­ ci­je. Sro­dna alat­ka je pi­pe­ta, ko­jom „uzi­ma­mo ti­vi­ra op­ci­ja za međuso­bnu za­me­nu bo­je po­pu­ne i uzo­rak“ bo­je sa dru­gog o­bjek­ta – pro­me­niće se oivičenja (Swap Fill and Stroke): ako je o­bje­kat bio ak­tiv­ni a­tri­bu­ti po­pu­ne i oivičenja, ta­ko da će is­pu­njen crve­nom bo­jom, a oivičenje je bi­lo crno, va­ži­ti i za na­re­dne o­bjek­te ko­je crta­mo. o­bje­kat će po­sle kli­ka na iko­nu pos­ta­ti crn, sa crve­ nim oivičenjem. Po­pu­na i oivičenje

Mo­gućnost pre­ci­znog kon­tro­li­sa­nja bo­je pru­ža pa­le­ta Color (do­bi­ja­mo je pri­tis­kom na F6). Mo­že­mo iza­bra­ti od­go­va­ra­jući mo­del: na ras­po­la­ga­nju su grayscale, RGB, HSB i CMYK. Ako ra­di­mo pri­pre­mu za štam­pu, naj­bo­lje je da bo­je za­da­je­mo u CMYK pro­cen­ti­ma. S dru­ge stra­ne, mo­ni­tor fun­kci­oni­še u RGB mo­de­lu, ta­ ko da čak ni te­oret­ski ni­je mo­guće da sve bo­je ko­je vi­di­mo na e­kra­nu na is­ti način bu­du re­pro­ du­ko­va­ne na pa­pi­ru. Illustrator obe­zbeđuje i­zve­ sno pri­la­gođava­nje, ta­ko da se pri­li­kom i­zbo­ra CMYK bo­ja na e­kra­nu pri­ka­zu­ju naj­pri­bli­žni­je ni­jan­se, po­go­to­vo ako je mo­ni­tor do­bro ka­li­bri­

20

PC

maj 2008

O­bjek­te mo­že­mo da bo­ji­mo i po­pu­nja­va­ mo i ako ak­ti­vi­ra­mo pa­le­tu Swatches. U ne­ko­li­ ko re­do­va pri­ka­zu­ju se uzor­ci ne­ko­li­ko o­snov­ nih pro­ce­snih i spot bo­ja, ša­ra, pre­li­va i dru­gih ele­me­na­ta. Mo­že­mo da bo­ji­mo i ta­ko što kli­ kne­mo na uzo­rak i bo­ju pre­vučemo na o­bje­kat. Ako ne­ku bo­ju čes­to ko­ris­ti­mo, mo­že­mo je do­ da­ti u pa­le­tu i do­de­li­ti joj ime. Uzor­ci se u pa­le­ ti mo­gu pri­ka­zi­va­ti kao ma­le ili ve­li­ke iko­ne ili po ime­nu (ka­da su u pi­ta­nju pro­ce­sne bo­je, vi­ dećemo i pro­cen­te kom­po­nen­ti). Po­moću iko­na na dnu pa­le­te mo­že­mo u­ključiti pri­kaz po­je­di­nih (re­ci­mo sa­mo ša­ra

Adobe Il­lus­tra­tor CS3 R

G

B

način se uki­da i bo­ja po­ ili pre­li­va) ili svih vrsta po­ pu­na. Ta­kođe, mo­že­mo po pu­ne, pa o­bje­kat na taj že­lji i­zba­ci­va­ti uzor­ke iz pa­ način pos­ta­je pro­vi­dan. le­te. Uko­li­ko ste po­mi­sli­li da Mo­že­te da bi­ra­te je na ras­po­la­ga­nje stav­ljen re­ tri o­bli­ka zav­ršet­ka li­ni­ la­tiv­no si­ro­ma­šan i­zbor uzo­ je: Butt, Round i Project‑ ra­ka, ak­ti­vi­raj­te do­da­tne bi­ ing. O­snov­ni o­blik zav­ bli­ote­ke uzo­ra­ka (Swatch Li‑ ršet­ka li­ni­je je pra­vo­uga­ onog o­bli­ka, a ako iza­be­ braries) iz ko­jih mo­že­te da re­mo Round, na kra­ju se bi­ra­te Pantone pro­ce­sne ili spot bo­je, za­tim kom­pa­ra­ Ko­lor­ni mo­del RGB ko­ris­ti se za is­crta po­lu­krug čiji je po­ tiv­ne sis­te­me Diccolor, Fo‑ Web gra­fiku lu­prečnik je­dnak po­lo­vi­ coltone, Truematch ili Toyo, ni de­blji­ne li­ni­je; na taj sis­tem­ske Windows bo­je, kao i Web bo­je. Po­se­ način se uku­pna du­ži­na li­ni­je po­većava za nje­ bna bi­bli­ote­ka je značaj­na uko­li­ko kre­ira­te crte­ nu de­blji­nu. Sličan efe­kat se pos­ti­že ako se iza­ že za Web pre­zen­ta­ci­je, ka­ko bis­te bi­li si­gur­ni be­re Projecting tip zav­ršet­ka li­ni­ja, sa­mo što je da bo­je pri­pa­da­ju tzv. Web‑safe bo­ja­ma, o­dno­ o­blik zav­ršet­ka pra­vo­uga­oni. Upo­tre­bom po­sle­ sno da se bez pro­ble­ma pri­ka­zu­ju u ra­znim gra­ dnje dve op­ci­je oivičenje se, da­kle, pros­ti­re rav­ no­mer­no oko pu­ta­nje ko­ju is­crta­mo. fičkim re­ži­mi­ma. Join op­ci­ja­ma kon­tro­li­še­mo u­glo­ve (pre­vo­ C M Y K je) oivičenih li­ni­ja. Miter o­značava da će u­glo­ vi bi­ti o­štri, što kod de­bljih li­ni­ja do­vo­di do ve­ oma ru­žnih efe­ka­ta. Zbog to­ga pos­to­ji po­lje Miter limit, u ko­je uno­si­mo vre­dnos­ti i­zmeđu 2 i 500 – ako je du­ži­na li­ni­je za­da­ti broj pu­ta veća od nje­ne de­blji­ne, u­glo­vi će auto­mat­ski bi­ti „pod­sečeni“, baš kao da smo iza­bra­li op­ci­ ju Bevel. Po­dra­zu­me­va­na vre­dnost u po­lju Mi‑ ter limit je 4, što znači da će ka­da je li­ni­ja četi­ri pu­ta du­ža od oivičenja tip pre­sa­vi­ja­nja bi­ti pro­ me­njen u Bevel. Na ras­po­la­ga­nju je još i op­ci­ja Pri­pre­ma za štam­pu za­sno­va­na je na Round Join, ko­ja da­je o­ble pre­vo­je. CMYK mo­de­lu boja Pri dnu pa­le­te Stroke na­la­zi se po­lje U a­tri­bu­te oivičenja spa­da i de­blji­na li­ni­ Dashed Line i niz do­da­tnih po­lja Dash i Gap, po­ je, kao i o­bli­ko­va­nje nje­nih kra­je­va i pre­vo­ja. moću ko­jih o­bli­ku­je­mo is­pre­ki­da­ne li­ni­je: sva­ De­blji­nu li­ni­je za­da­je­mo u ti­po­gra­fskim tačka­ ko po­lje Dash pred­stav­lja du­ži­ne crti­ce, a po­lje ma (po­in­ti­ma): Illustrator pos­tav­lja li­ni­ju ta­ko Gap ra­zmak. Na ras­po­la­ga­nju je ve­li­ki broj kom­ da po­lo­vi­na de­blji­ne ide ka spo­lja­šnjos­ti, a dru­ bi­na­ci­ja, jer mo­že­mo da pra­vi­mo is­pre­ki­da­ne li­ ga po­lo­vi­na ka unu­tra­šnjos­ti o­bjek­ta. Bri­sa­nje ni­je čiji se ele­men­ti po­nav­lja­ju tek na­kon tri crti­ oivičenja mo­že da bu­de pro­ble­ma­tično: ako ce i tri ra­zma­ka. Di­rek­tno sa pa­le­te Color mo­že­mo da ak­ti­ une­se­te vre­dnost 0 pt, o­bjek­ti će se pri­ka­zi­va­ ti i štam­pa­ti sa de­blji­nom li­ni­je od je­dnog pik­se­ vi­ra­mo i pa­le­tu Attributes, u ko­joj se na­la­ze op­ la. Da bis­te za­is­ta i­zbri­sa­li oivičenje, naj­pre kli­ ci­je od ve­li­kog značaja u pri­pre­mi za štam­pu: kni­te na iko­nu Stroke (ili pri­ti­sni­te X), a po­tom Overprint Fill i Overprint Stroke. Po­moću njih na iko­nu None (od­go­va­ra­jući tas­ter je /). Na is­ti kon­tro­li­še­mo štam­pa­nje obo­je­nih o­bje­ka­ta ko­ji maj 2008

PC

21

PC SPECIJALNI DODATAK

se do­di­ru­ju ili pre­kla­pa­ju. Uko­li­ko, na pri­mer, štam­pa­mo pla­vi kva­drat na žu­toj po­za­di­ni, na mes­tu gde je kva­drat neće se štam­pa­ti žu­ta bo­ja, već sa­mo pla­va. U pro­tiv­nom bi do­šlo do me­ša­ nja bo­ja, pa bi­smo do­bi­li ze­le­ni kva­drat. Da­kle, pla­vi kva­drat se ne štam­pa pre­ko žu­te, već pre­ ko be­le po­za­di­ne. U štam­pi ni­je mo­guće pos­tići sav­rše­nu pre­ci­znost pri­li­kom „pa­so­va­nja“ ko­lor­ nih se­pa­ra­ci­ja, a bo­je ko­je se do­di­ru­ju su na­jo­se­ tlji­vi­je mes­to – u na­šem pri­me­ru bi se oko kva­ dra­ta po­ja­vi­lo be­lo oivičenje. Ovo se mo­že ot­ klo­ni­ti mi­ni­mal­nim pre­kla­pa­njem bo­ja (trap‑ ping), obično ta­ko što će tam­ni­ja bo­ja „pre­ga­zi­ ti“ sve­tli­ju. Za­to bi­smo mo­ra­li da kva­dra­tu za­da­ mo oivičenje u bo­ji po­pu­ne i da u­ključimo op­ ci­ju Overprint Stroke. Ta­da će doći do pre­kla­pa­ nja kva­dra­ta i po­za­di­ne za de­blji­nu oivičenja, čime ćemo i­zbeći pro­ble­me sa „pa­so­va­njem“. Na sličan način mo­že­mo i is­pu­nje­ne o­bjek­ te pro­gla­si­ti za Overprint. Ta­da se bo­ja o­bjek­ta me­nja, a tu pro­me­nu mo­že­mo na e­kra­nu si­mu­ li­ra­ti po­moću fil­te­ra Hard i Soft, ko­je ćemo ka­ sni­je opi­sa­ti. Trapping vek­tor­skih o­bje­ka­ta pred­ stav­lja na­pre­dnu te­hni­ku i njo­me se u počet­ku nećete pre­te­ra­no ba­vi­ti; bi­tno je da zna­te do ka­ kvih si­tu­aci­ja mo­že da dođe i da se po­sa­ve­tu­je­te sa štam­pa­rom ili sa prepress agen­ci­jom ko­ja će vam o­sve­tli­ti fil­mo­ve. Us­ko­ro ćemo upo­zna­ti je­ dnu ve­oma moćnu fun­kci­ju Illustrator‑a (Trap Pathfinder), ko­ja auto­ma­ti­zu­je ve­li­ki deo po­sla ve­zan za trapping. Na pa­le­ti Attributes mo­že­mo po­de­si­ti i vi­ dlji­vost cen­tra o­bjek­ta ko­ji crta­mo. Ka­da na­crta­ mo pra­vo­uga­onik ili elip­su, uvek se po­jav­lju­je i tačka ko­ja pred­stav­lja cen­tar o­bje­ka­ta. Kli­kom na Don’t Show Center i Show Center po že­lji u­kla­nja­mo ili pri­ka­zu­je­mo ovu tačku. Op­ci­ju za za­da­va­nje re­zo­lu­ci­je ko­jom će se pu­ta­nja štam­pa­ti na i­zla­znom uređaju već smo ra­zmo­tri­li ka­da smo opi­sa­li po­de­ša­va­nje do­ku­ me­na­ta. Ova op­ci­ja ima lo­kal­ni uti­caj i o­dno­si se sa­mo na iza­bra­ni o­bje­kat; ko­ris­tićemo je ka­ da že­li­mo da na­kna­dno pro­me­ni­mo re­zo­lu­ci­ju štam­pe. Mo­guće je, na pri­mer, da su sa­mo ne­ke pu­ta­nje u do­ku­men­tu isu­vi­še slo­že­ne i do­vo­de

22

PC

maj 2008

do pro­ble­ma na o­sve­tlji­vaču. Da ne bi­smo glo­ bal­no uti­ca­li na sve o­bjek­te, mo­že­mo iza­bra­ti sa­ mo one ko­ji su „pro­ble­ma­tični“ i sma­nji­ti nji­ho­ vu re­zo­lu­ci­ju. „Pa­me­tno“ bo­jenje U pos­tup­ku i­zra­de vek­tor­skog crte­ža bo­ je­nje je naj­kom­pli­ko­va­ni­ji deo po­sla, pre sve­ga zbog ne­sav­rše­nos­ti pos­to­jećih alat­ki i zbog sa­ mog kon­cep­ta vek­tor­ske gra­fi­ke. Na­ime, ne­ki o­bje­kat mo­že da se obo­ji sa­mo ako je o­gra­ničen za­tvo­re­nom pu­ta­njom. To je sa­svim ja­sno, ali su pro­gra­mi za crta­nje ovu de­fi­ni­ci­ju tu­mačili pre­vi­ še do­sle­dno. Da li je pu­ta­nja za­tvo­re­na ako nam ta­ko i­zgle­da, ili ako je to „ma­te­ma­tički“ tačno? Sa­svim je mo­guće da pu­ta­nja ni­je za­tvo­re­na za de­lić mi­li­me­tra, ili da i­zgle­da kao za­tvo­re­na, a za­pra­vo se sas­to­ji od dve pu­ta­nje ko­je se do­di­ru­ ju... Du­gačak je spi­sak okol­nos­ti ko­je su sprečava­ le ko­ri­sni­ka da o­bje­kat na vek­to­ri­zo­va­nom crte­ žu obo­ji pre ne­go što se po­za­ba­vi pu­ta­nja­ma i nji­ ho­vim kon­trol­nim tačka­ma. Povrh to­ga, tre­ba­lo je i da ra­zmi­šlja­mo lo­gi­kom pro­gra­ma – ono što je za nas deo ne­za­vi­snog o­bjek­ta ko­ji že­li­mo da obo­ji­mo, za pret­ho­dne ver­zi­je Illustrator‑a bio je deo pu­ta­nje ko­ji se ne mo­že obo­ji­ti ako se ne „fi­ zički“ ne o­dvo­ji od os­tat­ka crte­ža. Live Paint pred­stav­lja lu­ci­dno za­mi­šlje­nu alat­ku ko­ja fun­kci­oni­še in­te­li­gen­tno i crtež po­ sma­tra sa sta­no­vi­šta ljud­ske per­cep­ci­je. Za­mi­ sli­mo je­dnos­ta­van pri­mer – tri kru­ga ko­ji se se­ ku. Ka­da ih na­crta­mo, ja­sno vi­di­mo se­dam ra­ zličitih de­lo­va ko­je mo­že­mo da obo­ji­mo, ali su za pro­gram to i da­lje tri o­bjek­ta. Međutim, ako ih sve za­je­dno iza­be­re­mo i po­tom na njih kli­ kne­mo alat­kom Live Paint Bucket, oni će bi­ti pre­tvo­re­ni u Live Paint gru­pu. Na­kon to­ga je do­ volj­no da alat­kom Live Paint Bucket pre­la­zi­mo pre­ko gru­pe i auto­mat­ski će se vi­zu­el­no i­zdvo­ ji­ti (biće oivičena po­dra­zu­me­va­nom crve­nom bo­jom) sva­ka kom­po­nen­ta crte­ža ko­ja se mo­ že obo­ji­ti. U na­šem pri­me­ru mo­že­mo da obo­ ji­mo sa­mo pre­sek sva tri kru­ga ili sa­mo pre­sek prvog i dru­gog kru­ga mi­nus pre­sek svih kru­go­ va itd. O­bjek­ti­ma u Live Paint gru­pi pris­tu­pa­mo

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

ako alat­kom Selection dva­put kli­kne­mo na gru­ pu. Bez ob­zi­ra na i­zme­ne o­bje­ka­ta, efe­kat Live Paint se o­drža­va sve dok ne kli­kne­mo na Ex‑ pand i pre­tvo­ri­mo gru­pu i stan­dar­dni Illustra‑ tor‑ov o­bje­kat. Uko­li­ko dva­put kli­kne­mo na Live Paint alat­ ku, o­tvo­riće se di­ja­log sa pa­ra­me­tri­ma u ko­me je mo­guće ak­ti­vi­ra­ti i bo­je­nje se­gme­na­ta pu­ta­nja. Da­kle, ne sa­mo da mo­že­mo da po­pu­nja­va­mo o­blas­ti ko­je nam vi­zu­el­no i­zgle­da­ju kao da su za­ tvo­re­ne, već mo­že­mo da za­bo­ra­vi­mo na je­dnu prin­ci­pi­jel­nu ra­zli­ku i­zmeđu vek­tor­skih o­bje­ka­ ta. Na­ime, kva­drat stra­ni­ce 5 cm, is­pu­njen pla­ vom bo­jom, mo­že se na­crta­ti i kao li­ni­ja du­ži­ne 5 cm, ko­joj je za­da­to pla­vo oivičenje de­blji­ne 5 cm. Na e­kra­nu i­zgle­da­ju pot­pu­ni is­to, ali je sa sta­ no­vi­šta pro­gra­ma u prvom slučaju reč o za­tvo­re­ noj pu­ta­nji ko­joj je za­da­ta po­pu­na, a u dru­gom slučaju ima­mo po­sla sa o­tvo­re­nom pu­ta­njom ko­ joj je za­da­to ovičenje. Taj „te­hnički“ de­talj nas pri­mo­ra­va da ko­ris­ti­mo dve ra­zličite alat­ke da bi­ smo pos­ti­gli u o­sno­vi is­ti re­zul­tat. Pri­li­kom vek­ to­ri­za­ci­je ske­ni­ra­nog crte­ža ili di­gi­tal­ne fo­to­gra­ fi­je, mo­dul Trace mo­ra u mno­go slučaje­va da o­dluči da li će pik­se­le pre­tvo­ri­ti u pu­ta­nju ko­ja ima de­blji­nu ili u za­tvo­re­ni, is­pu­nje­ni o­blik. Ako bi ko­ri­snik tu činje­ni­cu stal­no mo­rao da ima na umu, od kom­fo­ra pri­li­kom upo­tre­be alat­ke Live Paint ne bi ni­šta os­ta­lo. Za nje­nu efi­ka­snost za­slu­žna je, međutim, i op­ci­ja Gap Detection. Po­što si­tne ne­pre­ci­znos­ti na crte­žu mo­gu ta­kođe da one­ mo­guće bo­je­nje, jer pu­ta­nji ne­ dos­ta­je mi­li­me­tar ili dva da bi bi­la za­tvo­re­na, u­ključiva­njem op­ci­je Gap Detect za­daćemo ve­ličinu „pro­ce­pa“ ko­je će Il‑ lustrator CS3 i­gno­ri­sa­ti ka­da o­dređuje ko­je o­bjek­te mo­že da obo­ji. Gap Detect se ak­ti­vi­ ra ta­ko što iza­be­re­mo gru­pu Live Paint i kli­kne­mo na iko­ni­ cu Gap Detect na pa­le­ti Con‑ trol ili i­zbo­rom op­ci­je Object

/ Live Paint / Gap Options. U di­ja­lo­gu ko­ji će se ak­ti­vi­ra­ti mo­že­mo da iza­be­re­mo za­ne­ma­ri­ va­nje ma­lih, sre­dnjih i ve­li­kih o­tvo­ra (pri­bli­žno 1, 2 i 4 mm), a mo­že­mo i da ručno za­da­mo ve­ ličinu. Ako kli­kne­mo na Close gaps with paths, parče pu­ta­nje ko­je ne­dos­ta­je biće auto­mat­ski do­ da­to. Ma­na op­ci­je Gap Detect ko­ju tre­ba ima­ti na umu jes­te us­po­ra­va­nje ra­da ako vek­to­ri­zo­va­ ni crtež ima mno­go (vi­še hi­lja­da) pu­ta­nja. Zbog to­ga je pri­li­kom kon­ver­zi­je Live Trace o­bje­ka­ta di­rek­tno u Live Paint gru­pu op­ci­ja Gap Detect po­dra­zu­me­va­no is­ključena.

Op­ci­ja Li­ve Co­lor

Po­red ra­da sa pu­ta­nja­ma u ključne me­ha­ ni­zme Illustrator‑a spa­da rad sa bo­ja­ma. Ado‑ be se po­tru­dio da o­smi­sli o­kru­že­nje u ko­me će kre­ativ­ni ek­spe­ri­men­ti bi­ti je­dnos­tav­ni i efi­ka­ sni. Op­ci­je za rad sa bo­ja­ma su i do sa­da bi­le o­dlično re­še­ne u Illustrator‑u, ali je čak i na tom te­re­nu gde ne­ma mno­go pros­to­ra za ma­nev­ri­sa­ nje Adobe načinio ne­ko­li­ko va­žnih po­bolj­ša­nja. Uočimo naj­pre no­vi pa­nel Color Guide u ko­me mo­že­mo da is­tra­žu­je­mo ni­jan­se na o­sno­vu pra­ vi­la o har­mo­ni­ji bo­ja ko­ja su u­građena u Illus‑ trator. Na ras­po­la­ga­nju su nam op­ci­je Analo‑ gous, Complementary, Shade Triad i mno­ge dru­ ge, a na počet­ku po­de­ša­va­mo o­snov­nu bo­ju ko­ ja slu­ži kao po­la­zna tačka za ek­spe­ri­men­ti­sa­nje. Mo­že­mo de­fi­ni­sa­ti broj va­ri­ ja­ci­ja ko­je će pri­ka­za­ti Illus‑ trator, a uko­li­ko že­li­mo da bo­ je o­gra­ničimo na ne­ki od pos­ to­jećih ko­lor­nih mo­de­la (na pri­mer CMYK ili Pantone), iza­braćemo ga sa spis­ka. Po­se­bna po­go­dnost je u to­me što no­ve uzor­ke bo­ja mo­že­mo auto­mat­ski da smes­ ti­mo u pa­nel Swatches. Ov­de ćemo uočiti i do­da­tnu fi­ne­su – bo­je se mo­gu or­ga­ni­zo­va­ti po gru­pa­ma ko­ji­ma do­de­lju­ je­mo ime. Gru­pe mo­že­mo shva­ti­ti i kao fol­de­re ko­je pra­ maj 2008

PC

23

PC SPECIJALNI DODATAK

Za ek­spe­ri­men­ti­sa­nje sa bo­ja­ma u do­ku­men­tu i la­ku glo­bal­nu pro­me­nu bo­ja za­du­že­na je op­ci­ja Li­ve Co­lor

vi­mo i u njih sme­šta­mo bo­je. Pri­me­nom op­ci­je Add Selected Colors mo­že­mo da bo­je sa sa­mog do­ku­men­ta sme­šta­mo na pa­nel Swatches. Iako su i dve opi­sa­ne op­ci­je vre­dan do­pri­nos kva­li­te­ tni­je ra­du u Illustrator‑u, pra­va u­zbuđenja kri­je no­vi pro­gram­ski mo­dul pod ime­nom Live Col‑ or, ko­ji je glav­na no­vost Illustrator‑a CS3. Live Color omo­gućava in­te­rak­tiv­nu i glo­bal­ nu pro­me­nu bo­ja u čita­vom do­ku­men­tu, na o­sno­ vu pa­ra­me­ta­ra i pra­vi­la ko­je ko­ri­snik sam pos­tav­ lja. Pret­pos­ta­vi­mo da že­li­te da proučite mo­guće kom­bi­na­ci­je bo­ja na crte­žu. Uko­li­ko se nis­te po­ tru­di­li da or­ga­ni­zu­je­te i de­fi­ni­še­te uzor­ke bo­ja, već ste ih za­da­va­li na­vođenjem CMYK pro­ce­na­ ta, is­pro­ba­va­nje bo­ja je za­me­tan po­sao sa ne­i­zve­ snim is­ho­dom. Je­dnos­tav­ni­ja va­ri­jan­ta je do­ku­ ment u ko­me su bo­je ime­no­va­ne ili su ko­rišćene pre­de­fi­ni­sa­ne ni­jan­se ne­kog od pos­to­jećih ko­lor­ nih mo­de­la. Međutim, čak i u tom slučaju mo­ra­te da me­nja­te po­je­di­načne bo­je, da pam­ti­te ili za­pi­ su­je­te nji­ho­ve nu­me­ričke vre­dnos­ti, da se vraćate na pret­ho­dne kom­bi­na­ci­je... Ka­da iza­be­re­te ceo crtež ili deo crte­ža i o­tvo­ri­te di­ja­log Live Color ta­ ko što kli­kne­te na nje­go­vu iko­nu na pa­le­ti Con‑

24

PC

maj 2008

trol ili iza­be­re­te op­ci­ju Edit / Edit Colors / Recol‑ or Artwork, pred va­ma će se po­ja­vi­ti pre­ci­zan pri­ kaz svih ko­rišćenih bo­ja u do­ku­men­tu u vi­du kru­ žnog spek­tra ili pra­vo­uga­onih tra­ka. Bo­je ko­je su ko­rišćene u do­ku­men­tu pred­ stav­lje­ne su kru­pnim tačka­ma na spek­tru bo­ja, a po­me­ra­njem tih tačaka me­nja­mo međuso­bne o­dno­se bo­ja. Uko­li­ko ni­smo si­gur­ni šta že­li­mo da pos­ti­gne­mo, mo­že­mo se za po­moć o­bra­ti­ti Illustrator‑u i ko­ris­ti­ti opi­sa­ne op­ci­je za har­mo­ ni­ju bo­ja. Za sva­ku od ko­rišćenih bo­ja mo­že­mo une­ti no­ve pro­ce­sne kom­po­nen­te, ne­ime­no­va­ nim bo­ja­ma mo­že­mo za­da­ti ime i smes­ti­ti ih na pa­le­tu Swatches, kon­ver­to­va­ti ni­jan­se spot bo­ja u pro­ce­sne ili o­brnu­to. Di­ja­log Live Col‑ or ve­oma la­ko pre­uzi­ma ulo­gu naj­va­žni­je lo­ka­ ci­je za rad sa bo­ja­ma u Illustrator‑u. Čak i ako je crtež slo­žen, po­moću in­te­li­gen­tnih Live Col‑ or op­ci­ja la­ko ćemo ima­ti pu­nu kon­tro­lu nad svim bo­ja­ma. Ako, na pri­mer, že­li­mo da po­sve­ tli­mo i za­tam­ni­mo crtež to ćemo ura­di­ti pov­ lačenjem sa­mo je­dnog kli­zača. U sva­kom tre­nut­ ku mo­že­mo se vra­ti­ti na ori­gi­nal­ne bo­je na crte­ žu, a uko­li­ko je u­ključena op­ci­ja Recolor Art, sve pro­me­ne se di­na­mički o­dra­ža­va­ju. Na spis­ ku op­ci­ja se na­la­zi čak i mo­gućnost da iza­bra­ nu bo­ju pro­nađemo na crte­žu: naj­pre tre­ba da se­lek­tu­je­mo bo­ju sa spis­ka Current Colors, a po­ tom da kli­kne­mo na iko­nu u o­bli­ku lu­pe; Illus‑ trator CS3 će is­taći tra­že­ne o­bjek­te ta­ko što će os­ta­tak crte­ža pri­ka­za­ti ble­dom ni­jan­som. Za ne­ke no­ve te­hni­ke ra­da sa bo­ja­ma čak i ne mo­ra­te da o­tva­ra­te Live Color. Da bis­te crtež u bo­ji pre­tvo­ri­li u crno‑be­li do­volj­no je da iza­be­ re­te op­ci­ju Edit / Edit Colors / Convert to Gray‑ scale. U po­dme­ni­ju se na­la­ze i dru­ge ko­ri­sne op­ ci­je kao što su Adjust Color Balance, Saturate ili Overprint Black. U mo­du­lu Live Color pro­naći ćete op­ci­je ko­je će vam u­brza­ti rad, kao i re­še­ nje za brzu za­me­nu bo­ja ili kon­ver­zi­ju ko­lor­nog mo­de­la, za čim se čes­to uka­zu­je po­tre­ba u pri­ pre­mi za štam­pu.

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

O­bjek­ti i pu­tanje

P

o­bjek­ta ko­ji je bio „na vrhu“. Minus Front od pu­ ta­nje na dnu (ako ima­mo dve ili vi­še se­lek­to­va­ nih pu­ta­nja) „odu­zi­ma“ sve pu­ta­nje ko­je se na­ la­ze is­pred nje. Minus Back ima su­pro­tnu fun­ kci­ju – od pu­ta­nje na vrhu „odu­zi­ma“ sve pu­ta­ nje ko­je su is­pod nje. Fun­kci­ja Divide je pri­men­ lji­va ako iza­bra­ni o­bjek­ti ima­ju oivičenja: po­sle pri­me­ne ove fun­kci­je o­bjek­ti će bi­ti gru­pi­sa­ni, a na mes­ti­ma pre­kla­pa­nja po­ja­viće se oivičene pu­ta­nje (bo­ja o­bje­ka­ ta se neće pro­me­ni­ti). Fun­kci­ja Outline je une­ko­li­ko slična pret­ Fun­kci­ja Unite slu­ži za o­bje­ ho­dnoj, ali se bo­ja o­bje­ka­ta pos­ tav­lja na None. di­nja­va­nje iza­bra­nih o­bje­ka­ Pa­le­ta Pat­hfin­der je ste­ci­ ta; ako se sećate uni­je sku­po­va, Trim u­kla­nja de­lo­ve obo­je­ šte op­ci­ja za rad sa vi­še znaćete šta Unite ra­di. Ko­rišćenje nih o­bje­ka­ta ko­ji se na­la­ze is­pod pu­ta­nja is­tov­re­meno ove fun­kci­je ima smi­sla ako se dru­gih o­bje­ka­ta. Slična je fun­kci­ o­bjek­ti na ko­je je pri­me­nju­je­mo pre­kla­pa­ju. Na ja Merge, ko­ja će uz to kom­bi­no­va­ti o­bjek­te is­te mes­tu pre­kla­pa­nja vi­še neće bi­ti pu­ta­nja (kao bo­je. Ove fun­kci­je je te­že opi­sa­ti, ta­ko da pre­dla­ da smo o­bjek­te „sto­pi­li“), a no­vi o­bje­kat će po­ že­mo da ih upo­zna­te na pri­me­ri­ma. Fun­kci­ju pri­mi­ti bo­ju „gor­njeg“ o­bjek­ta. Po­ku­šaj­te da Crop je u počet­ku naj­lak­še shva­ti­ti kao mas­ku ručno o­bje­di­ni­te dva o­bjek­ta i vi­dećete ko­li­ko ko­ja slu­ži za „o­bre­zi­va­nje“ o­bje­ka­ta: ako pos­ta­ vre­me­na šte­di fun­kci­ja Unite. vi­mo je­dan o­bje­kat pre­ko dru­gog (pri čemu gor­ Ka­da već mo­že­mo da na­pra­vi­mo uni­ju dva nji o­bje­kat tre­ti­ra­mo kao mas­ku) i pri­me­ni­mo o­bjek­ta, lo­gično je da pos­to­ji i fun­kci­ja Inter‑ Crop, sve ono što ni­je mas­ki­ra­no biće i­zbri­sa­no, sect, po­moću ko­je do­bi­ja­mo pre­sek iza­bra­nih u­ključujući i de­lo­ve gor­njeg o­bjek­ta ko­ji su se o­bje­ka­ta; os­ta­tak o­bje­ka­ta se bri­še. Da bi fun­kci­ na­la­zi­li van po­dručja dru­gog o­bjek­ta. ja Intersect ra­di­la, svi iza­bra­ni o­bjek­ti mo­ra­ju ima­ti po­dručje na ko­me se pre­kla­pa­ju. Su­pro­ Slo­že­ne pu­tanje tno dej­stvo ima fun­kci­ja Exclude, ko­ja će i­zbri­ Dve ili vi­še pu­ta­nja mo­že­mo o­bje­di­ni­ti u je­ sa­ti pre­sek, a os­ta­vi­ti po­dručja ko­ja se ne pre­ dnu slo­že­nu pu­ta­nju ko­rišćenjem op­ci­je Object kla­pa­ju. Pre­ci­zni­je / Compound Paths rečeno, ta­mo gde se / Make. Za ra­zu­me­ pre­kla­pa pa­ran broj va­nje slo­že­nih pu­ta­ o­bje­ka­ta na­pra­viće nja ne­obično je va­ se pra­zni­na, a mes­ žno upo­zna­ti se sa to gde se pre­kla­pa poj­mom sme­ra pu­ ne­pa­ran broj o­bje­ ta­nja: sva­ka pu­ta­nja ka­ta os­taće is­pu­nje­ ko­ju smo na­crta­li u no. I ov­de va­ži pra­ Adobe Illustrator‑u vi­lo da će no­vi o­bje­ ima svoj smer, ko­ji U Il­lus­tra­tor‑u CS3 op­ci­je za urav­na­va­nje se mo­gu pri­ kat po­pri­mi­ti bo­ju mo­že bi­ti us­klađen me­ni­ti na kon­trol­ne čvo­ro­ve pu­tanja ra­va sna­ga Illustrator‑a se na­la­zi u fun­ kci­ja­ma ko­je ra­de sa vi­še pu­ta­nja is­tov­re­ me­no. Ove fun­kci­je ima­ju po­ma­lo ne­običan na­ziv, Pathfinder, i na­la­ze se u od­go­va­ra­jućoj pa­le­ti. Po­ red ime­na sva­kog Pathfinder‑a na­la­zi se sličica ko­ ja aso­ci­ra na nje­go­vu fun­kci­ju. Iako se u­glav­nom sve što ra­de Pathfinder‑i mo­že ura­di­ti i ručno, ove op­ci­je po­većava­ju efi­ka­snost, jer ve­li­ki deo po­sla obav­lja­ju auto­mat­ski. O­snov­ne ope­ra­ci­je ko­je ra­de Pathfinder‑i su kom­bi­no­va­nje, pre­kla­pa­nje i me­ša­ nje pu­ta­nja.

maj 2008

PC

25

PC SPECIJALNI DODATAK

Dej­stvo op­ci­ja Pat­hfin­der

sa kre­ta­njem ka­zalj­ke na sa­tu ili su­pro­tan od nje­ ga. Pra­vi­lo ko­je glo­bal­no va­ži za sve PostScript pu­ta­nje (a u­pra­vo su to one ko­je crta­mo u Il‑ lustrator‑u) jes­te da is­pu­nje­na pu­ta­nja tre­ba da ima smer su­pro­tan sme­ru ka­zalj­ke na sa­tu. Elip­ se ili pra­vo­uga­oni­ci ima­ju u­pra­vo ta­kav smer, a pu­ta­nje ko­je crta­mo slo­bo­dnom ru­kom ima­ju smer u ko­me ih crta­mo. Bez ob­zi­ra na smer, za­ tvo­re­nu pu­ta­nju mo­že­mo da is­pu­ni­mo. Ako dve za­tvo­re­ne pu­ta­nje ko­je se pre­kla­pa­ ju pre­tvo­ri­mo u slo­že­nu pu­ta­nju, na mes­tu pre­ se­ka for­mi­raće se pra­zni­na sa­mo ako pu­ta­nje ima­ju su­pro­tne sme­ro­ve. U većini slučaje­va ovo će se de­si­ti auto­mat­ski – ako je­dan krug pos­ta­ vi­mo unu­tar dru­gog i na­pra­vi­mo slo­že­nu pu­ta­ nju, unu­tra­šnji krug će o­dmah po­pri­mi­ti smer ka­zalj­ke na sa­tu, ka­ko bi mo­gao da for­mi­ra pra­ zni­nu. Po­ne­kad ćemo mo­ra­ti sa­mi da pro­me­ni­ mo smer pu­ta­nje da bi­smo do­bi­li že­lje­ni efe­kat. Ovo ra­di­mo po­moću op­ci­je Object / Attributes / Reverse Path Direction. Da bi­smo vi­de­li smer pu­ ta­nje, mo­že­mo se po­slu­ži­ti ma­lim tri­kom: ako pu­ta­nju na bi­lo kom mes­tu pre­sečemo ma­ka­za­ ma (scissors) i pri­me­ni­mo Filter / Stylize / Add Arrowheads, pri­ka­zaće se stre­li­ce ko­je uka­zu­ju na smer pu­ta­nje. Na­rav­no, op­ci­jom Undo ćemo o­dmah za­tim sve vra­ti­ti u poče­tno sta­nje. Ako že­li­mo da u o­kvi­ru slo­že­ne pu­ta­nje iza­

26

PC

maj 2008

be­re­mo po­je­di­načnu pu­ta­nju, ko­ris­tićemo alat­ku Group Se‑ lection, što je po­se­bno ko­ri­sno ka­da že­li­mo da pro­me­ni­mo smer pu­ta­nje. Slo­že­ne pu­ta­ nje mo­gu da se do­bi­ju i Path‑ finder fun­kci­jom Unite, ma­da se ta­da ne me­nja auto­mat­ski smer iza­bra­nih pu­ta­nja, ta­ko da ne do­bi­ja­mo pra­zni­nu. Slo­že­ne pu­ta­nje se mo­gu ve­oma efi­ka­sno upo­tre­bi­ti kao mas­ke. Iako su mas­ke spe­ci­jal­ nost pro­gra­ma za o­bra­du sli­ka kao što je Photoshop, Illustrator ta­kođe omo­gućava nji­ho­vo ko­ rišćenje. Mas­ke se u­glav­nom ko­ris­te da bi se ne­ki de­lo­vi crte­ža učini­li ne­vi­dlji­ vim: ako, re­ci­mo, ima­mo ras­ter­sku sli­ku u o­bli­ ku pra­vo­uga­oni­ka, a že­li­mo da i­zdvo­ji­mo njen deo kru­žnog o­bli­ka, upo­tre­bićemo mas­ku. Mas­ ku ćemo naj­lak­še na­pra­vi­ti ako na­crta­mo pra­vo­ uga­onik ko­ji je veći od sli­ke ko­ju mas­ki­ra­mo; ovo je ne­pro­vi­dni deo mas­ke. Za­tim na­crta­mo krug unu­tar pra­vo­uga­oni­ka, se­lek­tu­je­mo krug i pra­vo­ uga­onik i na­pra­vi­mo slo­že­nu pu­ta­nju; krug sa­da pred­stav­lja pro­vi­dni deo pu­ta­nje. On­da mo­že­mo pos­ta­vi­ti mas­ku pre­ko sli­ke, a za fi­no do­te­ri­va­nje po­slu­žiće alat­ka Group Selection, ko­jom ćemo po­ me­ra­ti sa­mo krug. Je­dan od načina za mas­ki­ra­nje ras­ter­skih sli­ka je da na­crta­mo pu­ta­nju za ise­ca­nje (clip‑ ping path) u Photoshop‑u, sni­mi­mo je kao EPS (op­ci­ja je File / Export / Paths to Illustrator) i uve­ze­mo je u Illustrator. Umes­to mas­ki­ra­nja, za vek­tor­ske o­bjek­te mo­že po­slu­ži­ti i o­bre­zi­va­ nje, čime se u­kla­nja „vi­šak“ mas­ki­ra­nog o­bjek­ ta. Ras­ter­ske sli­ke mo­že­mo sa­mo mas­ki­ra­ti.

Slo­jevi

Upo­tre­ba slo­je­va značaj­no u­brza­va i olak­ ša­va rad u Adobe Illustrator‑u. To se prven­stve­ no o­dno­si na mo­gućnost bo­lje or­ga­ni­za­ci­je crte­ ža i nje­go­vo efi­ka­sni­je do­te­ri­va­nje i is­prav­lja­nje. Iako se po­ne­kad dos­ta to­ga mo­že pos­tići i pro­

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

mi­šlje­nim gru­pi­sa­njem o­bje­ka­ta, slo­je­ vi do­da­ju no­vu di­men­zi­ju pro­gra­mu za vek­tor­sku gra­fi­ku. Sli­ko­vi­to ćemo ih opi­ sa­ti kao pro­vi­dne fo­li­je na ko­je pos­tav­lja­ mo o­bjek­te. Te fo­li­je ređamo je­dnu na dru­gu i one za­je­dno for­mi­ra­ju crtež. U sva­kom tre­nut­ku mo­že­mo ne­ki sloj pro­ gla­si­ti za ne­vi­dljiv ili pre­me­šta­ti o­bjek­te sa je­dnog slo­ja na dru­gi. Rad sa slo­je­vi­ma o­dvi­ja se pre­ko pa­le­te Layers (ak­ti­vi­ra­mo je sa Win‑

Slo­je­vi su sna­žno oruđe za or­ga­ni­za­ci­ju crteža

dows / Show Layers ili pri­tis­kom na F7). Sva­ki crtež u počet­ku sa­drži sa­mo je­dan sloj, ko­ji je o­značen kao Layer 1. Ra­di lak­še ori­jen­ta­ci­je na crte­žu, slo­je­vi­ma se pri­dru­žu­ju bo­je – ka­da iza­ be­re­mo bi­lo ko­ji o­bje­kat, nje­go­vo oivičenje (i čvo­ro­vi) će po­pri­mi­ti bo­ju ko­ja od­go­va­ra slo­ju na ko­me se o­bje­kat na­la­zi. Pri­li­kom do­da­va­nja no­vog slo­ja nje­mu se auto­mat­ski do­de­lju­je dru­ ga bo­ja, ko­ju po po­tre­bi me­nja­mo. U dnu pa­le­te Layers na­la­ze se iko­ne za do­da­va­nje no­vog slo­ ja i bri­sa­nje pos­to­jećih. Ka­da do­da­mo no­vi sloj, on će do­bi­ti ime Layer 2, ali je po­želj­no da se ime­na slo­je­va pro­me­ne ka­ko bi nas aso­ci­ra­la na re­al­nu si­tu­aci­ju na crte­žu. Slo­je­vi se ređaju hi­je­ rar­hij­ski – ako se Layer 2 na pa­le­ti na­la­zi i­znad

Layer 1, svi o­bjek­ti na tom slo­ju su na crte­žu „i­znad“ o­bje­ka­ta sa prvog slo­ja. Međuso­bni po­ lo­žaj slo­je­va me­nja­mo prev­lačeći iko­nu sa ime­ nom slo­ja na no­vu po­zi­ci­ju. Ak­ti­van sloj je o­značen pe­rom po­red ime­ na; svi o­bjek­ti ko­je crta­mo pos­tav­lja­ju se na ak­ ti­van sloj. Ka­da kli­kne­te na ne­ki o­bje­kat, sa de­ sne stra­ne iko­ne slo­ja po­ja­viće se kva­dra­tić ko­ji o­značava da je ba­rem je­dan o­bje­kat na slo­ju iza­ bran. Uko­li­ko kva­dra­tić o­dvučete na ne­ki dru­gi sloj, svi iza­bra­ni o­bjek­ti se pre­no­se na taj sloj – ta­ko pre­me­šta­te o­bjek­te sa je­dnog na dru­gi sloj. Le­vo od ime­na slo­ja na­la­ze se dve iko­ne ko­ ji­ma kon­tro­li­še­te oso­bi­ne slo­je­va. Oči o­značava­ ju da je sloj vi­dljiv – ako kli­kne­te na ovu iko­ nu, oči nes­ta­ju i sa­mim tim svi o­bjek­ti na tom slo­ju pos­ta­ju ne­vi­dlji­vi. Ako po­no­vo kli­kne­te na (sa­da pra­zno) mes­to, oči se po­no­vo po­jav­ lju­ju i sloj pos­ta­je vi­dljiv. Ako pri tom pri­ti­sne­ te Ctrl, me­nja­te re­žim pre­gle­da: mo­guće je da je­ dan sloj bu­de u preview, a dru­gi u Artwork re­ži­ mu. Sle­deća iko­na je pra­zna, ali se, ako kli­kne­te na nju, po­jav­lju­je pre­crta­na olov­ka ko­ja si­gna­li­ zi­ra da je sloj za­ključan – ni­je­dan o­bje­kat na nje­ mu ne mo­že se iza­bra­ti ni­ti tran­sfor­mi­sa­ti. Ka­ da po­no­vo kli­kne­te olov­ka nes­ta­je. Sve ove op­ci­je mo­že­te pos­tav­lja­ti i u od­go­ va­ra­jućem di­ja­lo­gu, ko­ji do­bi­ja­te ka­da dva pu­ta kli­kne­te na ime slo­ja. Pri­su­tne su dve no­ve op­ci­ je: Print o­značava da li će se sloj štam­pa­ti (stan­ dar­dno je ova op­ci­ja u­ključena), a Dim Images čini da ras­ter­ske sli­ke na slo­ju bu­du sna­žno po­ sve­tlje­ne. Ako kli­kne­te na stre­li­cu ko­ja se na­la­ maj 2008

PC

27

PC SPECIJALNI DODATAK

zi u gor­njem de­snom u­glu pa­le­te slo­je­va, po­jav­ lju­ju se do­da­tne op­ci­je. Osim onih ko­ji­ma bri­še­ mo i do­da­je­mo slo­je­ve, mo­že­mo u tre­nut­ku sa­ kri­ti ili za­ključati sve slo­je­ve (ili sa­mo one ko­ji ni­su iza­bra­ni). Op­ci­ja Paste Remember Layers osi­gu­ra­ va da se o­bjek­ti ko­je ko­pi­ra­mo (Cut) umeću (Paste) sa­mo na slo­je­ve sa ko­jih smo ih ko­pi­ra­li; to se mo­že glo­bal­ no po­de­si­ti u di­ja­ lo­gu General Pref‑ erences. Ova op­ci­ ja je stan­dar­dno is­ključena, što znači da po­moću Cut & Paste o­bjek­ te mo­že­mo pre­ me­šta­ti sa je­dnog Pri­me­na fil­tera Fe­at­her slo­ja na dru­gi. Po­ moću Merge Layers iza­bra­ni slo­je­vi se „sta­pa­ju“ – svi o­bjek­ti pre­la­ze na ak­tiv­ni sloj, a os­ta­li slo­ je­vi, ko­ji ti­me pos­ta­ju pra­zni, bri­šu se. Adobe Il‑ lustrator CS3 omo­gućava de­fi­ni­sa­nje hi­je­rar­hi­je slo­je­va – u o­kvi­ru je­dnog slo­ja mo­gu se za­da­va­ ti i pod­slo­je­vi, što do­pri­no­si pre­gle­dni­joj or­ga­ ni­za­ci­ji crte­ža.

Fil­te­ri i efekti

Fil­te­re mo­že­mo naj­lak­še za­mi­sli­ti kao spe­ ci­ja­li­zo­va­ne mo­du­le ko­ji obav­lja­ju slo­že­ne ope­ ra­ci­je nad o­bjek­ti­ma. Ako ste pri­me­ti­li da je sličan bio i opis fun­kci­ja Pathfinder, on­da je to ve­ro­va­tno zbog to­ga što su mno­ge od tih fun­kci­ ja u ra­ni­jim ver­zi­ja­ma Adobe Illustrator‑a za­is­ ta bi­le fil­te­ri. Fil­te­ri su re­ali­zo­va­ni kao ek­ster­ni pro­gra­ mi (plug‑in) i na­la­ze se u Plug‑Ins fol­de­ru (i ne­ ke alat­ke su plug‑in pro­gra­mi). Fil­te­re mo­že­mo gru­bo svrsta­ti u vek­tor­ske i ras­ter­ske, što je ja­ sno na­značeno u me­ni­ju Filter. Uko­li­ko ko­ris­ti­ te Photoshop, pri­me­tićete mno­ge po­zna­te ras­ter­ ske fil­te­re. Illustrator, po­red to­ga što već sa­drži ne­ko­li­ko fil­te­ra iz Photoshop‑a, omo­gućava upo­

28

PC

maj 2008

tre­bu bi­lo kog Photoshop fil­te­ra ta­ko što od­go­va­ ra­jući fajl is­ko­pi­ra­te u Plug‑Ins di­rek­to­ri­jum. Na­ ža­lost, izu­ze­tno a­trak­tiv­ni vek­tor­ski fil­te­ri Vec‑ torTools fir­me Extensis još uvek su na ras­po­la­ga­ nju sa­mo za Macintosh ver­zi­ju Illustrator‑a. Prva ka­te­go­ri­ja vek­tor­skih fil­te­ra no­si ime Color i u ve­zi je sa ra­znim op­ci­ja­ma pove­za­nim sa po­de­ša­va­njem i pri­la­gođava­njem bo­ja. Po­moću fil­ te­ra Adjust Col‑ or mo­že­mo da me­ nja­mo vre­dnos­ti pri­mar­nih kom­ po­nen­ti obo­je­nog o­bjek­ta. Ovaj fil­ ter ra­di na prin­ci­ pu odu­zi­ma­nja i do­da­va­nja bo­ja i to u ras­po­nu od ‑100% do 100% (za CMYK mo­del). Ne mo­gu se, bez ob­zi­ra na une­to po­većanje ili sma­nje­nje, preći gra­nične vre­dnos­ti – sva­ka kom­po­nen­ta će uvek os­ta­ti u in­ter­va­lu od 0 do 100% bo­je. Ovaj fil­ter se mo­ že pri­me­ni­ti i na bo­ju oivičenja i na bo­ju po­pu­ ne, a mo­guće je i i­zme­ni­ti ko­lor­ni mo­del iza­bra­ nog o­bjek­ta (op­ci­ja Convert). Ako kli­kne­mo na preview, bićemo u pri­li­ci da na o­bjek­tu pra­ti­mo pro­me­nu bo­je. Fil­te­ri Convert slu­že za pro­me­nu ko­lor­nog mo­de­la. Op­ci­je su Convert to CMYK, Convert to RGB i Convert to Grayscale. Upo­tre­bom ovog fil­te­ra mo­že­mo ta­kođe kon­ver­to­va­ti bi­lo ko­ju spot bo­ju u je­dan od tri po­me­nu­ta mo­de­la. Fil­ ter Invert Colors o­dra­ža­va se sa­mo na prve tri kom­po­nen­te u ko­lor­nom mo­de­lu: vre­dnos­ti bo­ ja se odu­zi­ma­ju od 100%, dok vre­dnost crne bo­ je os­ta­je ne­pro­me­nje­na. Ka­da su u pi­ta­nju gray‑ scale ili RGB o­bjek­ti, do­bićemo nji­hov ne­ga­tiv, ali ovo ne va­ži za CMYK bo­je, baš zbog to­ga što crna kom­po­nen­ta os­ta­je ne­i­zme­nje­na. Mo­že­mo se ipak snaći ta­ko što ćemo naj­pre upo­tre­bi­ti fil­ ter Convert to RGB, za­tim Invert Colors i na kra­ ju in­ver­znu ope­ra­ci­ju Convert to CMYK. Pos­to­

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

ji mo­gućnost da ne do­bi­je­mo pra­vi ne­ga­tiv, kao ka­da bi­smo čita­vu ope­ra­ci­ju i­zme­ne pro­ce­na­ta i­zve­li ručno, jer pri­li­kom i­zme­ne ko­lor­nih mo­ de­la do­la­zi do i­zve­snog „po­me­ra­nja“ bo­ja. Saturate po­većava ili sma­nju­je in­ten­zi­tet bo­je: ka­da ak­ti­vi­ra­mo ovaj fil­ter, po­ja­viće se kli­ zač po­moću ko­ga mo­že­mo da me­nja­mo pro­ce­ nat ni­jan­se bo­je o­bjek­ta. Ako smo „po­jačali“ ni­ jan­su za 20%, efe­kat je is­ti kao da smo ručno sva­koj CMYK kom­po­nen­ti do­da­li 20% nje­ne prvo­bi­tne vre­dnos­ti. Object Mosaic je in­te­re­san­ tan fil­ter ko­ji će od učita­ne ras­ter­ske sli­ke na­pra­ vi­ti mo­za­ik ra­zno­boj­nih kva­dra­tića. Ovo je vek­ tor­ski fil­ter, ali je po fun­kci­ji ve­oma sličan fil­te­ ru Mosaic iz Photoshop‑a; ako ovaj fil­ter že­li­te da pri­me­ni­te na vek­tor­sku sli­ku, naj­pre je ras­te­ ri­zuj­te op­ci­jom Rasterize (re­zo­lu­ci­ja od 72 dpi će bi­ti do­volj­na). Fil­ter Object Mosaic je ve­oma spor (na­ročito ako iza­be­re­te gust mo­za­ik) i tro­ši dos­ta me­mo­ri­je, ta­ko da se mo­že de­si­ti da u ne­ kim si­tu­aci­ja­ma Illustrator ni­je u sta­nju da čita­ vu sli­ku pre­tvo­ri u mo­za­ik.

Fil­ter Free Distort je po­go­dan za do­da­va­ nje per­spek­ti­ve o­bjek­ti­ma. Ka­da ga ak­ti­vi­ra­te po­ja­viće se pro­zor u ko­me, pro­me­nom po­lo­ža­ ja četi­ri kon­trol­ne tačke, me­nja­te o­blik pu­ta­nje. Ovo je mno­go je­dnos­tav­ni­je ne­go ka­da bi­smo is­tu stvar ra­di­li i­zme­nom po­je­di­načnih čvo­ro­ va. Free Distort se mo­že pri­me­ni­ti i na tekst ko­ji je pret­ho­dno pre­tvo­ren u kon­tu­re. Iako je Punk & Bloat je­din­stven fil­ter, ra­ di se o dve ra­zličite mo­gućnos­ti tran­sfor­ma­ci­je o­bje­ka­ta. Ak­ti­vi­ra­njem fil­te­ra do­bi­ja­te di­ja­log sa kli­začem čijim po­me­ra­njem ule­vo do­bi­ja­te Punk, a ude­sno Bloat. Naj­bo­lje je da sa­mi u­tvrdi­ te šta ra­de ovi fil­te­ri – oči­gle­dno je čim po­gle­da­ te efe­kat. U­krat­ko, reč je o ne­koj vrsti is­te­za­nja o­dno­sno sa­ži­ma­nja o­bjek­ta, kao ka­da bis­te ga „u­hva­ti­li“ za u­glo­ve i ra­zvlačili ili sku­plja­li. Ia­ ko Punk i Bloat ima­ju su­pro­tno dej­stvo, o­bje­kat ni­je mo­guće vra­ti­ti u prvo­bi­tno sta­nje ta­ko što ćemo pri­me­ni­ti „kon­tra­fil­ter“ u is­tom i­zno­su. Fil­ter Roughen do­da­je iza­bra­nom o­bjek­tu pro­i­zvo­ljan broj čvo­ro­va a za­tim te čvo­ro­ve po­

In­te­gra­ci­ja sa pro­gra­mom Flash CS3 maj 2008

PC

29

PC SPECIJALNI DODATAK

me­ra po prin­ci­pu slučaj­nih vre­dnos­ti. Ovaj fil­ ro­va­tno naj­je­dnos­tav­ni­ji fil­ter u Illustrator‑u ter ćete upo­tre­blja­va­ti za brzo kre­ira­nje re­alis­ jer ima sa­mo je­dan pa­ra­me­tar – Radius: što tičnih efe­ka­ta kao što su ivi­ca is­ce­pa­nog pa­pi­ra veću vre­dnost une­se­mo, to će o­bjek­ti bi­ti za­o­ ili ras­prsnu­to sta­klo. Ka­da ak­ti­vi­ra­te fil­ter, po­ blje­ni­ji. Da bis­te pri­me­ni­li fil­ter na tekst, mo­ jav­lju­je se di­ja­log u ko­me o­dređuje­te za ko­li­ko ra­te ga pret­ho­dno pre­tvo­ri­ti u kri­ve li­ni­je. Na se čvo­ro­vi po­me­ra­ju u o­dno­su na prvo­bi­tni po­ tekst aso­ci­ra i ime fil­te­ra Calligraphy, ko­ji pri­la­ lo­žaj. Vre­dnost je u pro­cen­ti­ma i pred­stav­lja re­ gođava o­blik pu­ta­nja ta­ko da i­zgle­da­ju kao da la­tiv­no po­me­ra­nje, pri čemu se u ob­zir uzi­ma smo ih crta­li pe­rom. Ipak, ovi efek­ti ni­su pri­ du­ži­na pu­ta­nje na ko­joj se čvo­ro­vi na­la­ze. U sle­ men­lji­vi na tekst: pra­va ka­li­gra­fi­ja je ne­što sa­ dećem po­lju (Detail) o­dređuje­te broj do­da­tih svim dru­go... čvo­ro­va po je­di­ni­ci du­ži­ne pu­ta­nje. Mo­že­te kli­ Illustrator CS3 ima i do­da­tne op­ci­je u me­ knu­ti na Smooth ili na Corner, u za­vi­snos­ti od ni­ju Effect, kao što su Warp, Liquify ili Flare, ko­ to­ga da li že­li­te da no­vi čvo­ro­vi bu­du glat­ki ili je mo­gu da se po­ka­žu kao in­te­re­san­tne i ko­ri­ uga­oni. Roughen se mo­že ko­ris­ti­ti u kom­bi­na­ci­ sne za do­bi­ja­nje ra­zličitih efe­ka­ta. Skup op­ci­ja ji sa Punk & Bloat. Warp, na pri­mer, de­for­mi­še iza­bra­ni o­bje­kat Još je­dan fil­ter ko­ji se o­sla­nja na slučaj­ne u skla­du sa iza­bra­nim ša­blo­nom – to mo­gu da bro­je­ve jes­te Scribble & Tweak; po­moću nje­ga bu­du kru­žni luk, zas­ta­va (flag), ri­blje oko, ta­las se mo­gu do­bi­ti a­trak­tiv­ni efek­ti sa slo­vi­ma ko­ja i slično. su pret­ho­dno pre­tvo­re­na u kon­tu­re. Ra­di se o ne­koj vrsti ha­otičnog po­me­ra­nja čvo­ro­va u ho­ Web gra­fika ri­zon­tal­nom ili ver­ti­kal­nom prav­cu, pri čemu Illustrator CS3 je in­te­gri­san sa pro­gra­mom se o­bjek­ti izo­bličava­ju. Za ovaj i pret­ho­dni fil­ter Flash CS3. Illustrator i Flash kom­pa­ti­bi­lan gra­ va­ži je­dna ne­obična na­po­me­na – ne mo­že­te dva fički mo­del pa će sve pu­ta­nje i nji­ho­ve kon­trol­ pu­ta do­bi­ti is­ti efe­kat, baš zbog to­ga što se ko­ris­ ne tačke, pre­li­vi, mas­ke, sim­bi­li i dru­gi ele­men­ ti crte­ža bi­ti očuva­ni ka­da se pre­ te slučaj­ni bro­je­vi. Međutim, po­ što je način pro­me­ne u prin­ci­pu ne­su u Flash. Da bi­smo ima­li pot­ is­ti, o­bjek­ti na ko­je su pri­me­nje­ pu­ni­ju sli­ku o sa­ra­dnji Illustra‑ ni ovi fil­te­ri (sa iden­tičnim pa­ra­ tor‑a i Flash‑a mo­ra­mo ima­ti u vi­ me­tri­ma) međuso­bno će bi­ti ve­ du da je Adobe po­sle ne­us­pe­šnih oma slični. po­ku­ša­ja da na­me­tne stan­dard za Sle­deći fil­te­ri pri­pa­da­ju ka­ vek­tor­sku gra­fi­ku na Web‑u Ado‑ te­go­ri­ji Stylize. Je­dan od na­ju­po­ be mo­rao da po­vuče ra­di­ka­lan po­ Il­lus­tra­tor mo­že da i­zve­ze tre­blji­vi­jih zove se Drop Shadow, tez. Fir­mi Macromedia upućena op­ti­mi­zo­va­ne ras­ter­ske a po­moću njega mo­že­mo brzo je po­nu­da ko­ja ni­je mo­gla bi­ti od­ sli­ke pri­la­gođene Web‑u i la­ko na­pra­vi­ti sen­ke o­bjek­ta. bi­je­na, pa je Adobe do­šao u po­sed Rad je zapravo za­sno­van na du­pli­ra­nju o­bjek­ta, us­pe­šnih i zre­lih Web te­hno­lo­gi­ja. U ta­kvoj kon­ po­me­ra­nju za o­dređeni o­fset, sme­šta­nju u po­za­ ste­la­ci­ji Illustrator je do­ži­veo no­vu mla­dost jer di­nu i pro­me­ni bo­je. Sve pa­ra­me­tre mo­že­mo da se mo­že upo­tre­bi­ti za pri­mar­nu pro­i­zvo­dnju kon­tro­li­še­mo u od­go­va­ra­jućem di­ja­lo­gu: pro­me­ vek­tor­ske Web gra­fi­ke. Do­ku­ment iz Illustrator‑a CS3 uvo­zi­mo u nu bo­je o­dređuje­mo u po­lju Intensity, gde uno­ si­mo pro­ce­nat crne ko­ji se do­da­je bo­ji o­bjek­ Flash ko­man­dom File / Import / Import to Stage, ta‑sen­ke, a os­ta­le kom­po­nen­te pro­ce­snih bo­ja pri čemu je čita­va struk­tu­ra očuva­na, a po­go­to­ vo je va­žno što za­drža­va­mo kon­tro­lu nad slo­je­ os­ta­ju ne­prome­nje­ne. Ako že­li­mo da za­o­bli­mo u­glo­ve o­bjek­ta, vi­ma i sim­bo­li­ma. Sim­bo­li su vi­tal­ni za ani­ma­ upo­tre­bićemo fil­ter Round Corner. Ovo je ve­ ci­je u Flash‑u jer im se di­rek­tno pris­tu­pa iz Ac‑

30

PC

maj 2008

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

tionScript ko­da. Po­red stan­dar­dnog uvo­že­nja, o­bjek­ti iz Illustrator‑a se u Flash mo­gu pre­ne­ti i ko­man­da­ma copy i paste. Za rad sa ra­zličitim i­zla­znim me­di­ji­ma značaj­na je op­ci­ja Crop ko­ja omo­gućava da i­zdvo­ji­mo se­gment crte­ža ko­ji po svo­jim di­men­ zi­ja­ma od­go­va­ra iza­bra­nom i­zla­znom uređaju.

Za to je na­me­nje­na alat­ka Crop Area, slična on­ oj u Photoshop‑u, a ve­ličine se­gmen­ta mo­gu se za­da­ti u pik­se­li­ma. Ni­je te­ško vi­de­ti značaj­ nu pri­me­nu ove alat­ke uko­li­ko ra­di­te sa vi­deo ma­te­ri­ja­li­ma, jer mo­že­te bi­ra­ti i­zmeđu broj­nih stan­dar­da TV pro­duk­ci­je, sa ra­znim re­zo­lu­ci­ja­ ma i o­dno­si­ma ši­ri­ne i vi­si­ne e­kra­na.

Štam­panje

K

a­da u Illustrator‑u CS3 za­da­mo ko­man­ du za štam­pa­nje, najčešće se opis stra­ni­ ce u svom i­zvor­nom o­bli­ku dos­tav­lja PostSript i­zla­ znom uređaju. Da bi­smo us­pe­šno sa­rađiva­li sa stu­di­ji­ma za o­sve­tlja­va­ nje fil­mo­va mo­ra­mo da proučimo tri sce­na­ri­ja ko­ja se u prak­si ko­ris­ te. To je, naj­pre, pri­pre­ma PDF do­ ku­me­na­ta kao di­gi­tal­nih mas­te­ra, za­tim štam­pa­nje u PostScript da­to­te­ ku i na kra­ju pri­ku­plja­nje i­zvor­nih do­ku­me­na­ta sa fon­to­vi­ma i sli­ka­ma u vi­so­koj re­zo­lu­ci­ji. Sva tri me­to­da ima­ju svo­je pre­dnos­ti i ma­ne ko­je tre­ba do­bro upo­zna­ti.

ćemo iza­bra­ti Adobe PostScript File. Ne­op­ho­ dno je i da iza­be­re­mo od­go­va­ra­juću PPD da­to­ te­ku ko­ja sa­drži spe­ci­fične mo­gućnos­ti iza­bra­

Uko­li­ko prepress stu­dio pri­ hva­ta PDF da­to­te­ke, vaš za­da­tak je sa­svim je­dnos­ta­van: iza­be­ri­te op­ci­ju File / Save As (tip da­to­te­ ke je Adobe PDF) i po­tom iza­be­ ri­te skup pa­ra­me­ta­ra Press. Ovi je­dnos­tav­ni ko­ra­ci su sasvim do­ volj­ni za kre­ira­nje uni­ver­zal­nog Mo­dul za štam­pa­nje pru­ža pre­ci­znu kon­tro­lu pre­press op­cija PDF faj­la ko­ji se mo­že upo­tre­bi­ ti za pro­be na la­ser­skim ili inkjet štam­pačima u nog uređaja. Ako nam tre­ba ma­šin­ski ne­za­vi­ bo­ji, ali i za kasnije do­bi­ja­nje ko­lor­nih se­pa­ra­ci­ sni PostScript i­zlaz, kao PPD iza­braćemo De‑ ja na o­sve­tlji­vačima. vice Independent. Naj­zad, ako ko­ris­ti­mo štam­ Mo­dul za štam­pa­nje po­de­ljen je u ne­ko­li­ko pač u ko­ji ni­je u­građen PostScript in­ter­pre­ter, ode­lja­ka, a na­kon po­kre­ta­nja ko­man­de Print, me­ni PPD je ne­ak­ti­van, o­dno­sno ne sa­drži ni­ka­ pred na­ma se naj­pre po­jav­lju­je ode­ljak Gener‑ kve in­for­ma­ci­je. al. Ov­de se na­la­ze o­snov­ne op­ci­je ko­je obu­hva­ Adobe Illustrator CS3 po­drža­va is­ključivo ta­ju i­zbor i­zla­znog uređaja i op­se­ga stra­ni­ca ko­ PostScript Level 2 i PostScript 3 i­zla­zne uređaje; je že­li­mo da od­štam­pa­mo. Uko­li­ko že­li­mo da pro­gram neće do­zvo­li­ti da iza­be­re­mo draj­ver ili štam­pa­mo u PostScript da­to­te­ku, kao štam­pač PPD da­to­te­ku za Level 1 o­sve­tlji­vač i na to tre­ maj 2008

PC

31

PC SPECIJALNI DODATAK

ba o­bra­ti­ti pa­žnju. Ode­ljak Setup obu­hva­ta op­ Skup op­ci­ja ko­je se na­la­ze u odelj­ku ci­je ko­ji­ma po­de­ša­va­mo for­mat pa­pi­ra ili fil­ma, Graphics o­dno­si se na način u­građiva­nja fon­ nje­go­vu ori­jen­ta­ci­ju, even­tu­al­no pro­por­ci­onal­ to­va u PostScript da­to­te­ku. Naj­bo­lje je da omo­ no ili ne­pror­ci­onal­no ska­li­ra­nje stra­ni­ce itd. Da gućite pre­no­še­nje kom­ple­tnih fon­to­va, jer se na bi se me­dij efi­ka­sno upo­tre­bio, u­glav­nom se bi­ taj način pru­ža mo­gućnost is­prav­ke si­tni­jih slov­ ra po­du­žna štam­pa. Za for­mat mo­že­mo iza­bra­ nih gre­ša­ka ne­po­sre­dno pred o­sve­tlja­va­nje fil­ ti Custom, upi­sa­ti ši­ri­nu fil­ma, a u po­lju Height mo­va, uko­li­ko se ta­kve gre­ške uoče. Pre­os­ta­le os­ta­vi­ti Auto. U odelj­ku Marks & Bleed ak­ti­vi­ra­ op­ci­je utiču na i­zbor ni­voa PostScript je­zi­ka (što mo štam­pa­nje o­zna­ka za op­se­ca­nje, pa­se­ra, „si­ ima smi­sla sa­mo na PostScript 3 štam­pačima), vog kli­na“. Na ovom kao i sla­nja po­da­ mes­tu po­de­ša­va­mo ta­ka u AS­CII ili i štam­pa­nje o­bje­ka­ bi­nar­nom o­bli­ku. ta ko­ji za­la­ze u mar­ Sve je ma­nji broj gi­nu stra­ni­ca. Uko­ i­zla­znih uređaja ko­ji ne mo­gu da li­ko su sve četi­ri pri­hva­te bi­nar­ vre­dnos­ti za Bleed pos­tav­lje­ne na 0, ne PostScript da­ InDesign štam­pa sa­ to­te­ke, a nji­ho­va mo iza­bra­ni for­mat prednost je u to­ stra­ni­ce – auto­mat­ me što su kom­ ski se od­ba­cu­ju de­ paktni­je. lo­vi o­bje­ka­ta ko­ji se U­prav­lja­nje pro­te­žu van tog for­ bo­jom po­de­ša­va­ ma­ta. Po­ne­kad je te u odelj­ku Col‑ međutim značaj­no Il­lus­tra­tor CS3 ima o­dličnu po­dršku za ra­zličite vrste or Management. da od­štam­pa­mo i Ne­op­ho­dno je da pa­se­ra i o­zna­ka za o­bre­zi­vanje pre to­ga ak­ti­vi­ra­te de­lo­ve mar­gi­ne, ka­ ko bi na­kon o­bre­zi­va­nja pu­bli­ka­ci­je is­ko­ris­ti­li ovaj pod­sis­tem i­zbo­rom op­ci­je File / Color Set‑ pun for­mat pa­pi­ra. U tom slučaju, po­de­sićemo tings. Ra­di se o re­la­tiv­no slo­že­noj te­hno­lo­gi­ji ko­ja že­lje­ne vre­dnos­ti za Bleed. tre­ba da do­pri­ne­se kon­zis­ten­tnom pri­ka­zu i štam­ Ode­ljak Output je „srce“ mo­du­la za štam­ pa­nju bo­ja na ra­znim ula­znim i i­zla­znim uređaji­ pa­nje jer tu po­de­ša­va­mo ključne pa­ra­me­tre za ma. Ni­je oba­ve­zno da u­prav­lja­nje bo­jom ko­ris­ti­ PostScript i­zlaz. Mo­že­mo da iza­be­re­mo kom­po­ te u va­šem o­kru­že­nju. U tom slučaju od­go­va­ra­ zi­tnu štam­pu, kao i CMYK se­pa­ra­ci­je, a je­dna jući ode­ljak mo­du­la Print os­ta­je ne­ak­ti­van. Po­ od op­ci­je je In‑RIP Separations za PostScript me­ni­mo, na sa­mom kra­ju, sti­lo­ve štam­pa­nja kao RIP‑ove ko­ji sa­mi i­zdva­ja­ju pro­ce­sne bo­je. Naš značaj­nu po­go­dnost Illustrator‑a. Ka­da je­dnom i­zbor u me­ni­ju Color će najčešće bi­ti Separa‑ prođete kroz pro­ces po­de­ša­va­nja pa­ra­me­ta­ra za tions. O­brnu­tu štam­pu po­de­ša­va­mo u me­ni­ju ge­ne­ri­sa­nje PostScript da­to­te­ke, mo­že­te ih sni­mi­ Flip (ni­je pre­vi­še bi­tno da li ćete iza­bra­ti Hor‑ ti kao stil i ka­sni­je im pris­tu­pi­tu u je­dnom po­te­ izontal ili Vertical). Re­zo­lu­ci­ju štam­pe i li­ni­ja­ zu. To va­ži i za po­de­ša­va­nja pri­li­kom i­zvo­za u tu­ru ras­te­ra bi­ra­mo iz me­ni­ja Screening ko­ji sa­ PDF, a upo­tre­ba ovog kon­cep­ta u­brza­va rad. drži sve fun­kci­onal­ne kom­bi­na­ci­je za naš i­zla­ zni uređaj. U prak­si se čes­to do­gađa da pa­ra­me­ Štam­pa­nje pro­vi­dnih o­bje­kata tri ras­te­ra ko­je ko­ri­snik po­de­si bu­du eli­mi­ni­sa­ Pro­vi­dnost du­go ni­je bi­la na re­per­to­aru ni u RIP‑u o­sve­tlji­vača. gra­fičkog mo­de­la PostScript‑a. Tek no­vi­je Ado‑

32

PC

maj 2008

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

be‑ove ar­hi­tek­tu­re, prven­stve­no gra­fički mo­ del u­građen u PDF for­mat, po­drža­va­ju pro­vi­ dne vek­tor­ske o­bjek­te. Zbog to­ga i da­lje tre­ba vo­di­ti računa o pri­ro­di stan­dar­dnih PostScript Level 2 i PostScript 3 uređaja ko­ji ne po­drža­va­ ju pro­vi­dnost na ni­vou je­zi­ka ko­ji ra­zu­me­ju. Ka­da dođe do štam­pe, Illustrator mo­ra da kon­ ver­tu­je pro­vi­dne o­bjek­te u ne­što što je ra­zum­ lji­vo PostScript RIP‑u. Pos­to­je sa­mo dva ti­pa o­bje­ka­ta u ko­je Illustrator mo­že da kon­ver­tu­je a­tri­bu­te pro­vi­dnos­ti, a to su vek­tor­ski o­bjek­ti i ras­ter­ske sli­ke. Kod vek­tor­skih o­bje­ka­ta, pos­tu­ pak je ve­oma sličan ne­ka­da­šnjim transparency efek­ti­ma pri ko­ji­ma je do­la­zi­lo do ras­parčava­ nja o­bje­ka­ta ka­ko bi se si­mu­li­ra­la pro­vi­dnost – pre­sek dva o­bjek­ta auto­mat­ski pos­ta­je no­vi o­bje­kat sa za­se­bnom bo­jom. Što vi­še pro­vi­dnih kom­po­nen­ti ima­mo na crte­žu, vi­še će bi­ti kre­ ira­no no­vih o­bje­ka­ta, a po­većanje bro­ja o­bje­ka­ ta us­po­ra­va štam­pu. Na dru­goj stra­ni, uko­li­ko do­la­zi do pre­kla­pa­nja vek­tor­skih o­bje­ka­ta i ras­ te­ra, nji­hov pre­sek se mo­ra kon­ver­to­va­ti u ras­ ter­ski o­bje­kat. Način na ko­ji Adobe Illustrator štam­pa efek­ te pro­vi­dnos­ti mo­že­mo da kon­tro­li­še­mo u di­ja­ lo­gu File / Document Setup / Transparency ili u di­ja­lo­gu Print, na kar­ti­ci Advanced. Naj­si­gur­ni­ je je iza­bra­ti ne­ki od već de­fi­ni­sa­nih sku­po­va pa­ra­me­ta­ra, kao što je High Resolution. Pot­pu­ ni­ju kon­tro­lu do­bi­ja­te ka­da kli­kne­te na tas­ter Custom. Kli­zač Quality/Speed o­dređuje me­tod

kon­ver­zi­je. Ka­da se kli­zač na­la­zi na kraj­njoj de­ snoj po­zi­ci­ji, Illustrator kon­ver­tu­je sve tran­spa­ ren­ci­je u vek­to­re, a ras­te­ri­zu­je sa­mo one o­bjek­ te ko­ji se ne mo­gu kon­ver­to­va­ti. Ti­me se do­bi­ja crtež mak­si­mal­nog kva­li­te­ta ko­ji se mo­že ska­li­ ra­ti bez gu­bit­ka na kva­li­te­tu, ali se uje­dno ge­ne­ ri­šu naj­veće PostScript da­to­te­ke ko­je se naj­du­že štam­pa­ju. Ka­da se kli­zač na­la­zi skroz ule­vo, Il‑ lustrator ras­te­ri­zu­je sve de­lo­ve crte­ža u ko­ji­ma pos­to­ji pro­vi­dnost. Re­zo­lu­ci­ja je o­dređena pa­ra­ me­trom o ko­me će ka­sni­je bi­ti reči. Ovaj me­tod pru­ža naj­ma­nji kva­li­tet, ali je ide­alan za pro­be ko­je će se brzo od­štam­pa­ti. Tri sre­di­šnja po­de­ša­va­nja kre­ira­ju me­ša­vi­ nu vek­to­ra i ras­te­ra. Obim ras­te­ri­za­ci­je se sma­ nju­je ako kli­zač po­me­ra­te sle­va nade­sno. Na dru­goj po­zi­ci­ji sa le­ve stra­ne Illustrator uvek po­ ku­ša­va kon­ver­zi­ju u vek­tor­ske o­bjek­te, ali i pro­ ce­nju­je brzi­nu štam­pe, ta­ko da se pri­me­nom ovog me­to­da vek­to­ri za­drža­va­ju sa­mo kod ve­ oma je­dnos­tav­nih o­bje­ka­ta. Pos­to­je si­tu­aci­je u ko­ji­ma će se pro­vi­dni o­bjek­ti štam­pa­ti sa ne­do­ volj­nim kva­li­te­tom. Uko­li­ko na crte­žu pos­to­je pu­ta­nje sa ve­oma fi­nim oivičenji­ma, nji­ho­va de­ blji­na se mo­že pro­me­ni­ti ako dođe do ras­te­ri­ za­ci­je. Ne­ke bo­je u štam­pi dru­gačije i­zgle­da­ju uko­li­ko je o­bje­kat ra­zdvo­jen na vek­tor­ski i ras­ ter­ski deo. Je­dan od načina da se ove nus­po­ja­ve i­zbe­gnu jes­te upo­tre­ba naj­ni­žeg ni­voa kon­ver­zi­ je, što do­vo­di do ras­te­ri­za­ci­je svih efe­ka­ta, ali se pri tom i­zbe­ga­va­ju ne­do­sle­dnos­ti.

maj 2008

PC

33

PC SPECIJALNI DODATAK

Di­gi­tal­na ti­po­gra­fija

S

e­gmen­tu gra­fičkog di­zaj­na ko­ji po­kri­va Illustrator CS3 pre­ko je po­tre­bna na­pre­ dna di­gi­tal­na ti­po­gra­fi­ja oličena u OpenType fon­to­ vi­ma. Fon­to­vi ni­su do­volj­ni uko­li­ko a­pli­ka­ci­je ne po­drža­va­ju Unicode. Mno­gi gra­fički ko­ri­sni­ci sa­ svim ne­o­prav­da­no sma­tra­ju da je je­di­na pre­dnost OpenType for­ma­ta u to­me što je omo­gućio skok sa o­smo­bi­tnih ko­dnih stra­na na še­sna­es­to­bi­tni tek­stu­al­ni za­pis, o­dno­ sno do­sle­dnu pri­me­nu Unicode‑a. Pra­va sna­ga OpenType fon­to­va je u struk­tu­ra­ma po­da­ta­ka ko­ je opi­su­ju međuso­bne ve­ ze i­zmeđu slo­va i pru­ža­ju o­sno­vu za i­zbor od­go­va­ ra­juće va­ri­jan­te slov­nih zna­ko­va unu­tar is­tog ko­ di­ra­nja tek­sta. Na pri­mer, za sma­nje­na ve­li­ka slo­va (Small Caps), kla­sične ci­ fre (old‑style figures) i li­ ga­tu­re do sa­da su nam bi­ Pa­le­te Cha­ra­cter, li ne­op­ho­dni po­se­bni ek­ Pa­ra­graph sper­tski fon­to­vi. Kva­li­te­ i OpenType tni­ja ti­po­gra­fi­ja je os­tva­ri­ – ko­man­dni cen­tar va­na na u­štrb je­dnos­tav­ di­gi­tal­ne ti­po­gra­fi­je nos­ti ko­di­ra­nja tek­sta, ali u Il­lus­tra­tor‑u je ne­ke si­tu­aci­je bi­lo ne­ mo­guće re­ši­ti. Ker­ning in­for­ma­ci­je va­že i­zmeđu dva zna­ka u je­dnom fon­tu, a ra­zmak i­zmeđu zna­ ko­va ra­zličitih fon­to­va mo­že se po­de­si­ti je­di­no ručno. U ce­loj priči je po­en­ ta u to­me da se „ra­zličiti“ fon­ to­vi o­dno­se na je­dno ti­po­gra­ fsko pi­smo ko­je je si­lom pri­li­ ka mo­ra­lo da bu­de po­de­lje­no na ne­ko­li­ko fon­to­va.

U Illustrator‑u CS3 di­ gi­tal­na ti­po­gra­fi­ja počiva na op­ci­ja­ma u pa­le­ta­ma Para‑

34

PC

maj 2008

graph, Character i OpenType. Umes­to da bi­ra­ te, re­ci­mo, font Minion Expert ka­ko bis­te pro­ me­ni­li i­zgled bro­je­va u tek­stu, iza­braćete op­ci­ju Small Caps iz pa­le­te Character. Po­dra­zu­me­va se da je za tekst ko­ji for­ma­ti­ra­te iza­bran Open‑ Type Pro font (u na­šem slučaju Minion Pro), jer ovaj for­mat kon­tur­nih fon­to­va po­drža­va auto­ mat­ske sup­sti­tu­ci­je. Illustrator CS3 mo­že da slo­ ži obos­tra­no po­rav­na­te pa­su­se upo­tre­bom me­ to­da Adobe Single‑line Composer i Adobe Ev‑ ery‑line Composer. Iako Adobe čes­to me­nja ime­ na ovim te­hno­lo­gi­ja­ma, reč je o dva kon­cep­ta sla­ga­nja tek­sta od ko­jih prvi (Single‑line) pos­ to­ji u svim pro­gra­mi­ma za pre­lom, dok je dru­ gi (Every‑line ili Composer) ek­sklu­ziv­na po­go­ dnost fir­me Adobe. Mo­gućnost da se pri­li­kom do­no­še­nja o­dlu­ka o u­kla­pa­nju obos­tra­no po­rav­ na­tog tek­sta naj­pre ana­li­zi­ra ceo pa­sus i na­pra­ vi sta­blo pro­ce­na, pa tek on­da us­ta­no­vi naj­bo­lja va­ri­jan­ta za po­de­lu reči na slo­go­ve, pred­stav­lja mak­si­mum ono­ga što računar­ski pre­lom mo­že da po­nu­di u ovom tre­nut­ku. U pa­le­ti Glyphs pris­tu­pa­mo sva­kom slov­ nom o­bli­ku u fon­tu, bez ob­zi­ra na to da li mu je do­de­lje­na Unicode o­zna­ka. Iako to mo­že i­zgle­ da­ti u naj­ma­nju ru­ku ne­obično sa sta­no­vi­šta TrueType ili Type 1 fon­to­va, u OpenType fon­to­vi­ ma mno­gi do­da­tni ka­rak­te­ri pos­to­je sa­mo kao va­ri­ja­ci­je o­snov­nih slo­va i mo­ra pos­to­ja­ti me­ha­ ni­zam ko­ji omo­gućava nji­hov is­pis na e­kra­nu. Za sma­nje­na ve­li­ka slo­va ko­ja smo po­me­nu­li pos­to­ji op­ci­ja Small Caps, ali za spe­ci­fična kur­ ziv­na slo­va srpske ćiri­li­ce ne­ma od­go­va­ra­juće op­ci­je iako su pri­su­tna u vi­še Pro fa­mi­li­ja. Pro­ble­ me re­ša­va pa­le­ta Glyphs ko­jom se la­ko sti­že do svih es­tet­skih va­ri­ja­ci­ja u fon­tu. U Illustrator‑u pos­ to­ji po­se­ban me­ni Type, gde su sme­šte­ne sve op­

Adobe Il­lus­tra­tor CS3

ci­je ve­za­ne za rad sa tek­stom. Na ras­po­la­ga­ Font i ve­ličinu slo­va mo­že­mo pro­me­ni­ nju su i pa­le­te Character i Paragraph, sa broj­ ti i pu­tem me­ni­ja Type, ali je upo­tre­ba pa­le­ta nim mo­gućnos­ti­ma kon­tro­le tek­sta. Međutim, Character i Paragraph pri­ro­dni­ji i­zbor. U pa­le­ti naj­pre je po­tre­bno da tekst une­se­mo u do­ku­ Character (ko­man­da sa tas­ta­tu­re je Ctrl+T) me­ ment. Za unos ko­ris­ti­mo alat­ku Type, ko­ja sa­ nja­mo font, stil, ve­ličinu slo­va, pro­red, ra­zmak drži šest alat­ki: po tri za ho­ri­zon­tal­ni i za ver­ti­ i­zmeđu slo­va i ker­ning (pri­bli­ža­va­nje po­je­di­ kal­ni tekst. Naj­je­dnos­tav­ni­ nih slo­va zbog pri­ro­dni­ ji tip tek­sta u Illustrator‑u jeg i­zgle­da; naj­po­zna­ti­ji jes­te slo­bo­dan tekst (Point ker­ning par je AV). Uko­ li­ko kli­kne­mo na stre­li­cu type); ako prvom alat­kom Type kli­kne­mo bi­lo gde na ko­ja se na­la­zi u gor­njem pov­rši­nu do­ku­men­ta i une­ de­snom u­glu pa­le­te, do­ se­mo bi­lo ko­je slo­vo, reč Pris­tup sva­kom zna­ku u fon­tu omo­gu­ bićemo i do­da­tne op­ci­je: ili rečeni­cu, do­bi­li smo slo­ ćava­ju Uni­co­de po­drška i pa­le­ta Glyph ho­ri­zon­tal­nu i ver­ti­kal­nu bo­dan tekst. Ovaj tekst je de­for­ma­ci­ju tek­sta (u pro­ o­dređen čvo­rom ko­ji se na­la­zi uz prvo slo­vo – cen­ti­ma – 100% je ori­gi­nal­na ve­ličina) i po­lo­žaj ako kli­kne­mo na taj čvor i po­me­ra­mo ga, po­me­ o­snov­ne li­ni­je. Ve­ličinu slo­va mo­že­mo me­nja­ti raće se čitav tekst. Slo­bo­dan tekst se ne pre­la­ma kao i ve­ličinu bi­lo kog dru­gog o­bjek­ta, ko­ris­teći po pa­su­si­ma auto­mat­ski – za pre­la­zak u no­vi alat­ku Scale. red tre­ba pri­ti­snu­ti En­ter. Ve­ličina slo­va u Illustrator‑u mo­že se me­nja­ ti u ras­po­nu od 0,1 ti­po­gra­fske tačke (1 inč = 72 Rad sa tek­stom po­in­ta) do 1.296 tačaka, u ko­ra­ci­ma od 1/10000 Klik alat­kom Type na do­ku­ment i is­crta­va­ tačke. Ako že­li­te da ide­te pre­ko ve­ličine 1.296 nje pra­vo­uga­oni­ka bez ot­pu­šta­nja mi­ša smes­tiće tačaka, mo­raćete da pre­tvo­ri­te tekst u kri­ve op­ tekst u is­crta­ni pra­vo­uga­onik. Ovaj tekst vi­še ni­ ci­jom Create Outlines; o to­me će bi­ti reči ne­što je slo­bo­dan i pre­la­ma se u gra­ni­ca­ma ko­je de­fi­ ka­sni­je. Ver­ti­kal­na ili ho­ri­zon­tal­na de­for­ma­ci­ja ni­še pra­vo­uga­onik. Tekst mo­že­mo pos­ta­vi­ti u bi­ mo­guća je u ras­po­nu od 1% do 10000%. Za ra­ lo ko­ju za­tvo­re­nu pu­ta­nju upo­tre­bom alat­ke Ar‑ zli­ku od tran­sfor­ma­ci­ja o­bje­ka­ta gde su une­te ea Type – pu­ta­nju u ko­ju je sme­šten tekst na­zi­va­ vre­dnos­ti re­la­tiv­ne, kod op­ci­ja ve­za­nih za ti­po­ mo o­kvir sa tek­stom. Uko­li­ko smo pret­ho­dno gra­fi­ju uno­se se ap­so­lu­tne vre­dnos­ti. Ako smo, ko­ris­ti­li običnu alat­ku Type, Area Type ćemo ak­ na pri­mer, slo­va pro­ši­ri­ ti­vi­ra­ti pri­tis­kom na Alt. Area Type ćemo is­ko­ li na 200% nji­ho­ve ši­ri­ ris­ti­ti i ako že­li­mo da tekst pos­ta­vi­mo u pra­vo­ ne, uno­še­njem vre­dnos­ uga­onik: iako se to mo­že pos­tići i običnom alat­ ti od 100% vra­tićemo ih kom za tekst, čes­to nam je po­tre­bno da pre­ci­ na prvo­bi­tnu ši­ri­nu. zno o­dre­di­mo di­men­zi­je o­kvi­ra. Ta­da ćemo na O­snov­ne pro­me­ ne na tek­stu čes­to je uobičaje­ni način na­crta­ti pra­vo­uga­onik že­lje­nih Sti­lo­vi pa­su­sa fun­kci­ mno­go zgo­dni­je oba­ di­men­zi­ja i u nje­ga une­ti tekst. oni­šu kao u Word‑u vi­ti sa tas­ta­tu­re. Ve­ Tekst mo­že da se pos­ta­vi i na pro­i­zvolj­nu ili In­De­sign‑u ličinu me­nja­mo po­ pu­ta­nju, ko­rišćenjem alat­ke Path Type (treća u ni­zu alat­ki za tekst). Naj­pre na­crta­mo pu­ta­nju moću Ctrl+Shift+> o­dno­sno Ctrl+Shift+