Ilin, Prof. Dr Zarko M. - Korenasto Povrce

POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin

KORENASTO POVRĆE

Familija Apiaceae-ŠTITONOŠE

Familija Chenopodiaceae-PEPELJUGE

Familija Brassicaceae-KRSTAŠICE

KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN U SVEŽEM STANJU, VARIVO, ZAČIN, DEHIDRIRAN, MARINIRAN, DUBOKO ZAMRZNUT I KAO DEČIJA HRANA

KORISTI SE I U ISHRANI KONJA, GOVEDA, SVINJA, ŽIVINE I PTICA

HEMIJSKI SASTAV MRKVE Hemijski sastav % na svežu materiju Voda Sirovi proteini Ukupni šećeri Sirova ulja Celuloza Bezazotne ekstraktivne mat. Mineralne materije

Sadržaj u zadebljalom korenu mrkve Granične vrednosti

Sadržaj u listu prosek

Prosek HEMIJSK I SASTAV MRKVE

79,2-91,1 0,53-2,23 3,36-12,08 0,10-0,71 0,54-3,47 2,33-5,57

88,77 1,88 6,42 0,29 1,67 2,64

84,8 2,1 5,6 1,7 -

0,60-1,74

1,03

2,1

ENERGETSKA VREDNOST ZADEBLJALOG KORENA JE 177,8 kJ NUTRITIVNI KVALITET ZAVISI OD SADRŽAJA: ŠEĆERA -SAHAROZE U KSILEMU -GLUKOZE U FLOEMU BELANČEVINA BOJENIH MATERIJA-KAROTENOIDI -LIKOPIN -ANTOCIJANI -HLOROFIL KAROTENOIDI- posebno β-karoten (narandžasto obojene sorte) ZADEBLJALI KOREN SADRŽI: 10-18 mg.100 g-1 karotenoida 3-10 mg.100 g-1 β-karotena

LIST MRKVE SADRŽI: 6,2-6,4 mg.100 g-1 β-karotena ZADEBLJALI KOREN PONEKAD IMA GORAK UKUS ZBOG BIOSINTEZE I NAKUPLJANJA α-karotena ili ZBOG VIRUSNIH OBOLJENJA ZADEBLJALI KOREN JE BOGAT: K, Ca, Fe, i B ali i ŠTETNIM MATERIJAMA KAO ŠTO SU: NO2 i NO3 SPECIFIČNIM ETERIČNIM ULJIMA-11,4 mg.kg-1

GEOCENTAR POREKLA MRKVE SREDNJA I MALA AZIJA DANAS JE DIVLJA MRKVA RAŠIRENA U EVROPI AZIJI I SEVERNOJ AFRICI SPOMINJE SE KOD STARIH GRKA, RIMLJANA I EGIPĆANA DANAS SE MRKVA U SVETU GAJI NA OKO 1.000.000 ha SA PROSEČNIM PRINOSOM OD 22 t/ha OKO 50 % JE U EVROPI I TO U RUSIJI, FRANCUSKOJ, POLJSKOJ U AZIJI SE NAJVIŠE GAJI U KINI A NA AMERIČKOM KONTINENTU U SAD U SRBIJI GAJI SE NA OKO 8.000 ha SA PROSEČNIM PRINOSOM OD OKO 8,7 t/ha U AP VOJVODINI MRKVA SE GAJI NA OKO 3.000 ha sa prosečnim prinosom od oko 14 t/ha

BIOLOŠKE OSOBINE MRKVE Zahtev mrkve prema temperaturi Biljka umerenog klimata Seme niče na 3-40C Optimum za nicanje je 15-180C (200) tada mrkva niče za 8-15 dana Otimalna t0C za rast vegetativnih organa je 180C, a za debljanje zadebljalog korena optimum je 20-220C Optimum za formiranje generativnih organa je na nivou od oko 250C U fazi ponika može podneti blage mrazeve, a u fazi dobro razvijene rozete i zadebljalog korena debljine olovke podnosi i do -100C Zadebljali koren može podneti kratkotrajni mraz do -30C Mrkva zaustavlja rast na temperaturi od 30C i iznad 300C Jarovizacija se odvija na temperaturi od 0-100C, optimum je 5-80C Period jarovizacije je 40-100 dana

Mrkva stadijum jarovizacije prolazi tokom čuvanja izvodnica (tokom zime) ili rano u proleće nakon sadnje izvodnica. Stadijum jarovizacije može da prođe i u fazi klice pa do 3-4 prava lista. Kod nekih sorti u predzimskoj setvi ili rano u proleće mogu se javiti cvetna stabla. Zbog pojave proraslica neophodna je pravilna proizvodnja se mena posebno visokih kategorija.

Zahtev mrkve prema svetlosti

Mrkva je biljka dugog dana izrazito heliofilna i ima najveće zahteve prema svetlosti od svih iz ove familije

ZAHTEV MRKVE PREMA VODI U odnosu na druge povrtarske vrste mrkva ima male zahteve prema vodi.

Kritičan period je faza: nicanja, stvaranje asimilacionog aparata, početak formiranja zadebljalog korena, odnosno faza 3-5 listova

Optimalna vlažnost zemljišta je 60-70 % od PVK Ne podnosi kolebanje vlažnosti zemljišta U suvim uslovima obrazuje se sitan zadebljali koren, loš kvalitet, zadebljali koren ogrubi U uslovima povišene vlažnosti zemljišta zadebljali koren puca, zaostaje u porastu i truli

DINAMIKA RASTA I RAZVIĆA MRKVE Dugo niče 21-25 dana-skarifikacija -piliranje -vlaženje -naklijavanje -podgrevanje Pri pojavi kotiledonih listića primarni koren je na oko 10 cm dubine U početku brže rastu listovi i to do pojave 3-4 lista, a zatim zadebljali koren Tehnološku zrelost mrkva dostiže za 90-120 dana U drugoj godini od sadnje izvodnica do cvetanja protekne oko 60 dana Cvetanje je dugo 25-30 dana Seme je zrelo za oko 120 dana od sadnje

PROIZVODNJA MRKVE Seje se u proleće, leto i pred zimu Proizvodi se direktnom setvom semena, a može i iz rasada

ZAHTEV MRKVE PREMA ZEMLJIŠTU

MESTO MRKVE U PLODOREDU Dolazi na II mesto Pogodni predusevi su: krastavac, paradajz, paprika i praziluk U kombinovanom plodoredu pogodna su strna žita. Na isto mesto dolazi posle 4 godine.

DOBRI PREDUSEVI

DOBRI PREDUSEVI

AL EV A

NK

PREDUSEVI?

DOBRI PREDUSEVI

PREDUSEVI? OBRADA?

OBRADA?

PRED SETVENA OBRADA?

PRED SETVENA OBRADA?

ĐUBRENJE MRKVE

ĐUBRENJE MRKVE

Sa 10 t/ha mrkva iznosi: 34 kg N, 10 kg P2 O5 i 50 kg K2 O Brojna istraživanja u različitim uslovima upućuju na velike razlike u potrbnim količinama hraniva otud se može u literaturi naći da se mrkva đubri sa:

60-200 kg N/ha, 60-240 kg P2 O5 i 60-400 kg K2 O

U našim uslovima đubrenju pristupiti na bazi kontrole plodnosti zemljišta i zavisno od toga mrkva se đubri sa:

60-140 kg N, 60-120 kg P2 O5 i 60-180 kg K2 O U uslovima navodnjavanja: 1/3 N i 1/2-2/3 P i K pod osnovnu obradu 1/3 N i preostala količina P i K predsetveno 1/3 N u prihrani Bez navodnjavanja: celokupna količina P i K Se unosi pod osnovnu obradu i 1/2 N preostala 1/2 N se unosi predsetveno

SETVA MRKVE

U 1 g se nalazi 1000-1500 semenki, važna biološka vrednost i zdravstveno stanje, ali se mora imati u vidu i tvrda semenjača i povišen sadržaj specifičnih eteričnih ulja.

RANA ILI REDOVNA PROLEĆNA SETVA Moguće je rano u proleće čim se zemljište prosuši U uslovima bez navodnjavanja sa setvom treba početi ranije u proleće-martu i obrnuto. U uslovima navodnjavanja na većim površinama za potrebe prerađivačke industrije setva je svakih 7-10 dana.

Setva započinje 20 marta i traje do kraja aprila

KASNA SETVA je u maju i junu, najkasnije do 10-15 jula- i to najčešće kao drugi usev posle ranog graška ili ranog krompira

PREDZIMSKA SETVA Kraj oktobra i tokom Novembra. U mediteranskom područiju moguća je setva mrkve od februara do oktobra.

PREDZIMSKA SETVA Kraj oktobra i tokom novembra U mediteranskom područiju moguća je setva mrkve od februara do oktobra

SNEG 27.01.2007.

Mrkva se seje na ravnoj površini i na gredicama Na ravnoj površini setva je na 20-40 X 3-5 cm ili u 6-to rede pantljike 50 X 20 X 3-5 cm

Mrkva se seje i na gredicama širine 50 ili 100 cm sa 2; 4; 6 ili 8 redi na gredici

SETVA 2 REDA NA GREDICI

2 REDA NA GREDICI

6 REDI NA GREDICI

8 REDI NA GREDICI

Setva na gredicama može biti i u 2, 3 ili 4 dvorede trake Zavisno od širine gredice Savremena tehnologija podrazumeva gust sklop 600.000-900.000 biljaka/ha

Dubina setve je na lakšim zemljištima 2,0-2,5 cm, a na težim zemljištima 1,5-2,0 cm Posle setve se preporučuje valjanje

Za jedinicu površine treba obezbediti 1,5-6,0 kg semena/ha, češće 2,0-2,5 kg/ha. Setva je sejalicama Nibex ili Stanhaj Hibridno seme se pakuje u setvene jedinice sa 20.000; 50.000 ili 500.000 semenki u setvenoj jedinici

MEĐUREDNA OBRADA PODRIVANJE

MEĐUREDNA OBRADA PODRIVANJE

NEGA MRKVE NAVODNJAVANJE

MEĐUREDNA OBRADA

PRIHRANJIVANJE

ZAŠTITA MRKVE OD PEPELNICE

Stroby Anvil Rubigan Sabithane Karathane

PEGAVOST LISTA MOGU IZAZVATI GLJIVE Cercospora carotae-pege braon do sive boje Alternaria dauci-pege tamno braon boje do crne BAKTERIA Hanthomonas carotae ŠIRE SE VETROM I VODENIM KAPIMA PREPARATI NA BAZI Trifloksistrobin-a

ZAŠTITA OD ŠTETOČINA Mrkvina muva, Lisne vaši, Nematode, Žičari, Gundelj

Tab. 1. Suzbijanje korova u mrkvi herbicidima Aktivna materija

Naziv preparata

Kg-l/ha

Pre setve, Trifluralin uz inkorporaciju

“Treflan 48 EC”

2,0 l/ha

Posle setve, a pre nicanja mrkve

Linuron (450 g/l) Linuron (500 g/kg) Linuron (450 g/l) Pendimetalin (330 g/l) Alahlor (480 g/l) Metolahlor (960 g/l) Flurohloridon (250 g/l)

“Liron tečni” “Afalon” “Afalon tečni” “Stomp 330 E” “Lasso” “Dual Gold 960 EC” “Racer”

2,0 l/ha 2,0 l/ha 2,0 l/ha 4,0-5,0 l/ha 4,0 l/ha 1,0-1,4 l/ha 2,5 l/ha

Posle nicanja mrkve

Linuron (450 g/l) Linuron (500 g/kg) Fluazifop-p-butil (125 g/l) Fluazifop-p-butil (150 g/l)

“Liron tečni” “Afalon” “Fusilade super” “Fusilade forte”

1,5 l/ha 1,5 l/ha 2,0 l/ha 0,8-1,3 /ha

Vreme primene

BERBA MRKVE

U ekstezivnoj proizvodnji prinos korena je 25-30 t/ha U intenzivnoj 40-60 t/ha

BERBA TRANSPORT

SKLADIŠTENJE

PRANJE

KALIBRIRANJE

PAKOVANJE

PROIZVODNJA SEMENA MRKVE Dvogodišnji način proizvodnje, Jednogodišnji način proizvodnje Prostorna izolacija 1000-1500 m Sadnja izvodnica 50-70 X 40 cm rano u proleće Setva za jednogodišnji način 1-15. jula. Prinos semena 600-1000 kg/ha

PERŠUN-Petroselinum hortense KORENASTI PERŠUN-varijetet tuberosum LISNATI PERŠUN-varijetet foliosum

KARAKTERISTIČNOG PRIJATNOG MIRISA I UKUSA

ZADEBLJALI KOREN JE BOGAT BELANČEVINAMA SAHAROZOM-246 KJ VITAMINOM PP

LISTOVI SE ISTIČU POVIŠENIM SADRŽAJEM PROVITAMINA A i do 19,8 mg/100 g i VITAMINOM C ZADEBLJALI KOREN I LISTOVI SU BOGATI MINERALNIM MATERIJAMA: Fe, K,Ca i P ETERIČNIM ULJIMA

KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN I LIST U SVEŽEM STANJU KAO DODATAK JELIMA-ZAČIN, DEHIDRIRAN I DUBOKO ZAMRZNUT

DIVLJI PERŠUN SE I DANAS SREĆE U PLANINAMA OD ITALIJE DO GRČKE

BIOLOŠKE OSOBINE PERŠUNA ZAHTEV PERŠUNA PREMA TEMPERATURAMA SEME PERŠUNA NIČE NA TEMPERATURI OD 2 0C OPTIMUM JE OKO 10-15 (20) 0C I TADA NIČE ZA OKO 20 DANA ZA FORMIRANJE VEGETATIVNIH ORGANA OPTIMUM JE 18 0C OTPORNIJI JE NA NISKE TEMPERATURE OD MRKVE MLADE BILJKE PODNOSE MRAZEVE I DO -10 0C A U FAZI OBRAZOVANJA ZADEBLJALOG KORENA I DO -20 0C

BIOLOŠKE OSOBINE PERŠUNA ZAHTEV PERŠUNA PREMA SVETLOSTI PERŠUN JE BILJKA DUGOG DANA SA POVIŠENIM ZAHTEVIMA PREMA SVETLOSTI

ZAHTEV PERŠUNA PREMA VODI

OTPORNIJI JE NA NEDOSTATAK VODE OD MRKVE, A NAJVEĆE ZAHTEVE IMA U VREME NICANJA I INTENZIVNOG RASTA LISNE ROZETE PA SE ZALIVA SA 30 mm, 3-4 PUTA U VEGETACIJI

PERŠUN DOLAZI NA II MESTO U PLODOREDU LISNATI PERŠUN SE USPEŠNO GAJI I NA I MESTU U PLODOREDU

ZAHTEV PERŠUNA PREMA ZEMLJIŠTU NAJBOLJE PERŠUN USPEVA NA LAKŠIM, SREDNJE-LAKIM DO SREDNJE TEŠKIM ZEMLJIŠTIMA NE PODNOSI TEŠKA I KISELA ZEMLJIŠTA OTIMALNA KISELOST ZEMLJIŠTA JE ph 6-8

OBRADA ZEMLJIŠTA OBRADA ZEMLJIŠTA JE NA DUBINU OD 25-30 cm U JESEN, U PROLEĆE-KVALITETNA PREDSETVENA PRIPREMA SITNO SEME UJEDNAČENO NICANJE

ĐUBRENJE PERŠUNA Sa 10 t/ha peršun iznosi: 30 kg N, 10 kg P2O5 i 40 kg K2O ŠTO JE ZA 4 kg MANJE N I ZA 10 kg MANJE K20 NEGO KOD MRKVE NAJČEŠĆE SE ĐUBRI SA: 80-120 kg N, 80-100 kg P2O5 i 100-140 kg K2O LISNATI PERŠUN IMA VEĆE ZAHTEVE PREMA AZOTU PA SE ZATO UNOSI I DO 140 kg/ha N NAČIN UNOŠENJA JE KAO KOD MRKVE STIM DA KOD LISNATOG PERŠUNA TREBA PLANIRATI VEĆI BROJ PRIHRANA (2-3 PUTA) POSLE SVAKE KOSIDBE

SETVA PERŠUNA RANO U PROLEĆE ILI PRED ZIMU NA DUBINU 2,0-2,5 cm i razmak 20-30 cm između redova ili U TRAKE 50-60 cm IZMEĐU TRAKA I IZMEĐU REDOVA 15-30 cm NAJBOLJA JE SETVA U TAKOZVANE ŠIROKE REDOVE ŠIRINE 10 cm SA 70-80 BILJAKA/m2 RAZMAK U REDU JE 5-15 cm SETVENA NORMA JE 1,5 kg semena/ha s setvom preciznim sejalicama ili čak do 5 kg semena/ha

NEGA PERŠUNA

IDENTIČNE REDOVNE MERE NEGE ZAŠTITE OD BOLESTI, ŠTETOČINA I KOROVA KAO KOD MRKVE MEĐUREDNA KULTIVACIJA NAVODNJAVANJE

UBIRANJE PERŠUNA LISNATI PERŠUN SE KOSI 2-3 PUTA U TOKU VEGETACIJE KOSI SE NA 2-3 cm IZNAD GLAVE KORENA KORENASTI SE VADI U SEPTEMBRU I OKTOBRU MESECU PRINOS LISNATOG PERŠUNA JE 10-15 t/ha KORENASTOG 25-35-40 t/ha ZADEBLJALOG KORENA i 3-4 t/ha LISTA MOŽE PREKO ZIME OSTATI U NJIVI, A NAJBOLJE SE ČUVA U SPREMIŠTIMA PODRUMIMA TRAPOVIMA SA MEĐUSLOJEM PESKA KONTROLISANIM USLOVIMA

PROIZVODNJA SEMENA PERŠUNA DVOGODIŠNJI NAČIN JEDNOGODIŠNJI NAČIN OBAVEZNA JE PROSTORNA IZOLACIJA KAO KOD MRKVE SETVA JE KRAJEM JULA POČETKOM AVGUSTA PRI JEDNOGODIŠNJEM NAČINU PROIZVODNJE SETVA JE NA RASTOJANJE REDOVA 50-80 cm PRINOS SEMENA PERŠUNA JE OD 800-1.500 kg/ha

PAŠTRNAK-Pastinaca sativa KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN I LIST KAO VARIVO, ZAČIN, SVEŽ, DEHIDRIRAN I DUBOKO ZAMRZNUT

SADRŽI UGLJENE HIDRATE-POSEBNO SAHAROZU BELANČEVINE IMA NAJVEĆU ENERGETSKU VREDNOST OD SVIH IZ OVE FAMILIJE 296,6 KJ OD MINERALNIH MATERIJA BOGAT JE K, Ca, A LIST SADRŽI VITAMIN C β-KAROTEN VISOK SADRŽAJ SPECIFIČNIH ETERIČNIH ULJA ČAK U DODIRU SA KOŽOM MOŽE IZAZVATI ALERGISKE PROMENE NA KOŽI

VODI POREKLO OD DIVLJEG PAŠTRNAKA LOJI SE I DANAS NALAZI U MEDITERANU I U AZIJI PRE KROMPIRA OVO JE BILA GLAVNA POVRTARSKA VRSTA U ISHRANI

BIOLOŠKE OSOBINE PAŠTRNAKA ZAHTEV PAŠTRNAKA PREMA TEMPERATURAMA SEME PAŠTRNAKA KLIJA I NIČE NA TEMPERATURI OD 1-2 0C OPTIMUM JE NA OKO 18 0C ZA FORMIRANJE VEGETATIVNIH ORGANA OPTIMUM JE 18 0C ZA CVETANJE OPTIMUM JE 22 0C JAROVIZACIJU PROLAZI NA 10-15 0C I TO U TOKU 45 DANA IMA IZRAŽENE ZAHTEVE PREMA SVETLOSTI, ALI JE NEUTRALAN PREMA DUŽINI DANA

U ODNOSU NA MRKVU BOLJE PODNOSI SUŠU, ISTOVREMENO VODU VEOMA DOBRO KORISTI

ZAHTEV PAŠTRNAKA PREMA ZEMLJIŠTU PAŠTRNAK NAJBOLE USPEVA NA STRUKTURNIM SREDNJE TEŠKIM ZEMLJIŠTIMA ph 6,5 BOLJE PODNOSI TEŠKA VLAŽNA NEGO LAKA PESKOVITA ZEMLJIŠTA

U PLODOREDU DOLAZI NA II MESTO NE GAJI SE POSLE KULTURA IZ ISTE FAMILIJE OSNOVNA OBRADA JE DUBOKA JESENJA NA 30-35 cm U PROLEĆE PREDSETVENA PRIPREMA

ĐUBRENJE PAŠTRNAKA Sa 10 t/ha paštrnak iznosi: 40 kg N, 10 kg P2O5 i 60 kg K2O ŠTO JE ZA 6 kg više N I ZA 10 kg više K20 NEGO KOD MRKVE NAJČEŠĆE SE ĐUBRI SA: 100-120 kg N, 80-100 kg P2O5 i 120-140 kg K2O POD OSNOVNU OBRADU SE UNOSI ½ NPK PREDSETVENO ¼, A OSTATAK U PRIHRANI

SETVA PAŠTRNAKA

SETVA JE NA 50-60 x 25-30 x 10-12 cm 4-6 REDNE TRAKE

MOŽE I U REDOVE SETVOM NA 30-40 x 8-10 cm ŠTO RANIJE U PROLEĆE DUBINA SETVE JE NA 1,5-2 cm TREBA POSEJATI 2-6 kg semena/ha i zavisi od?

BERBA PAŠTRNAKA ČUVANJE I PAKOVANJE PAŠTRNAKA LAKO PREZIMLJAVA VADI SE U JESEN PRINOS JE 20-70 t/ha

CELER-Apium graveolens Apium graveolens var. rapaceum Apium graveolens var. foliosum ili secalium Apium graveolens var. dulce

U ISHRANI SE KORISTI ZADEBLJALI KOREN, LIST I LISNE DRŠKE I TO KAO SALATA, VARIVO, SVEŽ, DEHIDRIRAN I KAO ZAČIN ZADEBLJALI KOREN BOGAT JE: PROTEINIMA MASTIMA (ENERGETSKA VREDNOST JE 185,7 KJ) VITAMINIMA C, PROVITAMINOM A K, Cl, Mg, Ca SPECIFIČNA ETERIČNA ULJA CELULOZA

VODI POREKLO OD DIVLJEG CELETRA KOJI JE I DANAS SAMONIKLA VRSTA U EVROPI, AZIJI, SEVERNOJ AFRICI U STAROM EGIPTU CELER JE GAJEN KAO LEK, ČESTO SE SPOMINJE KAO AFRODIZIJAK GAJI SE U BAŠTI I NA NJIVI, A KOD NAS NEZAUZIMA ZNAČAJNE POVRŠINE

BIOLOŠKE OSOBINE CELERA SLIČAN JE MRKVI, ALI BOLJE PODNOSI NISKE TEMPERATURE KLIJA I NIČE NA 3-4 0C OPTIMUM JE 20 0C DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE I DO -5 0C ZA NORMALAN RAST I RAZVIĆE ZAHTEVA 18-20 0C STADIJUM JAROVIZACIJE PROLAZI NA 4-10 0C U TOKU 10-25 DANA ZAHTEVA 70 % OD PVK I R.V.V. 70-80 %

CELER ZAHTEVA BOGATA, PLODNA, STRUKTURNA DUBOKA ZEMLJIŠTA pH 6,5 CELER NEPODNOSI HLADNA, ZBIJENA ILI LAKA I RASTRESITA ZEMLJIŠTA

CELER DOLAZI NA I MESTO U PLODOREDU ILI NA II MESTO POSLE KULTURA OBILNO ĐUBRENIH STAJNJAKOM DOBRI PREDUSEVI SU KUPUSNJAČE PARADAJZ CELER JE DOBAR PREDUSEV ZA BORANIJU PASULJ KUPUSNJAČE

OBRADA ZEMLJIŠTA U JESEN NA 25-30 cm ČEŠĆE NA 30-35 cm NA DUBOKIM PLODNIM ZEMLJIŠTIMA

U JESEN ZATVARANJE ZIMSKE BRAZDE I FINA PROLEĆNA PREDSETVENA PRIPREMA ĐUBRENJE CELERA

SA 10 t CELER IZNOSI: 40 kg N 10 kg P2O5 80 kg K2O PREMA TOME POD OSNOVNU OBRADU U JESEN SE ZAORAVA 30-50 t/ha STAJNJAKA PORED TOGA PROSEČNO SE UNOSI 120-140 kg N 90-100 kg P2O5 120-160 kg K2O 1/2 PK U JESEN 1/3 PK U PROLEĆE 1/2 N U PROLEĆE OSTATAK U PRIHRANI

SETVA CELERA PROIZVODI SE DIREKTNOM SETVOM SEMENA ČEŠĆE PUTEM RASADA RANA PROIZVODNJA RASADA JE SA SETVOM KRAJ FEBRUARA POČETAK MARTA SREDNJE RANA PROIZVODNJA RASADA JE SA SETVOM U ZAŠTIĆENOM PROSTORU KRAJ MARTA DO POLOVINE APRILA

PROIZVODNJA CELERA PREKO RASADA IMA PREDNOST U OLAKŠANOM SPROVOĐENJU REDOVNIH MERA NEGE U POČETNIM FAZAMA RASTA I RAZVIĆA NEMA OPASNOSTI OD PROLASKA STADIJUMA JAROVIZACIJE JER JE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU TEMPERATURA ZNAČAJNO IZNAD 10 0C ZA PROIZVODNJU JEDNOG HEKTARA POTREBNO JE 150-200 g semena

SADNJA RASADA U FAZI 5-8 DOBRO RAZVIJENIH LISTOVA VREME SADNJE JE OD POLOVINE MAJA DO POLOVINE JUNA MESECA

30-50 x 20-30 cm ČEŠĆE NA 40 x 25-30 cm 7-9 biljaka po m2 ODNOSNO 70.000-90.000 biljaka/ha

MOŽE I NA: 50-60 x 25-30 x 25-30 cm

R AZM

R

AK I ZMEĐ U

R ED OVA

M AZ

AK

U

DU E R

CELER REBRAŠ SE SADI NA 30-40 cm IZMEĐU REDA CELER LIŠĆAR SE SADI NA 12-25 cm

DIREKTNOM SETVOM SEMENA TREBA OKO 600 g SEMENA/ha A SETVA JE KRAJEM MARTA POČETKOM APRILA

CELER IMA VELIKE ZAHTEVE ZA VODOM ZAHTEVA U TOKU VEGETACIJE OKO 600 mm, ŠTO ZNAČI DA JE DEFICIT MINIMUM 200-250 mm U POJEDINIM GODINAMA ČAK I DO 400 mm NAVODNJAVA SE SA 25-30 mm SVAKIH 10-12 DANA

MEĐUREDNO KULTIVIRANJE OKOPAVANJE ZAŠTITA KAO KOD MRKVE

UBIRANJE CELERA

CELER REBRAŠ SE UBIRA OD POLOVINE SEPTEMBRA DO KASNE JESENI PRINOS 15-20 t/ha KORENASTI CELER VADI SE OD POČETKA OKTOBRA DO JAČIH MRAZEVA PRINOS KORENA JE 25-35 t/ha i 10-15 t/ha LISTA LISNATI CELER-KOSI SE 2-3 PUTA U TOKU VEGETACIJE PRINOS LISTA JE 10-20 t/ha

PROIZVODNJA SEMENA CELERA JEDNOGODIŠNJI NAČIN KLASIČAN DVOGODIŠNJI JE ČEŠĆI IZVODNICE SE SADE KRAJ MARTA POČETAK APRILA NA 45 x 35-45 cm ili 60-70 x 35-40 x 30-35 PRINOS SEMENA JE 150-500 kg/ha

CVEKLA-Beta vulgaris ssp. esculenta

NEKADA SE KORISTIO SAMO LIST KAO SALATA I VARIVO DANAS SE KORISTI LIST ALI I ZADEBLJALI KOREN MARINIRAN, ZA SPRAVLJANJE SALATA ILI KAO IZUZETNO KVALITETAN SOK CVEKLE ZADEBLJALI KOREN JE BOGAT: UGLJENIM HIDRATIMA-POSEBNO SAHAROZOM IMA MALO PROTEINA ALI SU ZASTUPLJENE NAJZNAČAJNIJE AMINO KISELINE SADRŽI BETANALE ZNAČAJNE ZA SINTEZU HOLINA U ORGANIZMU ČOVEKA SADRŽI Fe, K, Mn, Zn

VODI POREKLO OD Beta maritime-RASTE U SREDOZEMLJU DELOVIMA AZIJE, AFRIKE A IMA JE I KOD NAS GAJI SE U BAŠTI I NA NJIVI

BIOLOŠKE OSOBINE CVEKLE UMERENIH JE ZAHTEVA PREMA TEMPERATURI MINIMALNA TEMPERATURA ZA NICANJE JE 50C PONIK MOŽE IZDRŽATI MRAZEVE DO -40C ODRASLE BILJKE I DO -60C IZVAĐEN Z.K. NEĆE STRADATI NA -20C OPTIMALNA TEMPERATURA ZA VEGETATIVNI PORAST IZNOSI 15-230C ZA GENERATIVNE ORGANE OPTIMUM JE 20-250C JAROVIZACIJA 5-150C, OPTIMUM JE 10-150C I DUŽINA DANA 15 SATI

Zahtev cveke prema svetlosti Cvekla je biljka dugog dana. Traži intenzivnu svetlost i ne podnosi zasenjavanje

Zahtev cveke za vodom IMA POVEĆANE ZAHTEVE U POČETNIM FAZAMA KASNIJE UMERENE, ZAŠTO? ZAHTEVA REDOVNO ZALIVANJE SA 20-30 mm POSEBNO KAO DRUGI USEV

ZAHTEV CVEKLE ZA ZEMLJIŠTEM CVEKLA ZAHTEVA PLODNA, DUBOKA BOGATA ZEMLJIŠTA ORGANSKOM MATERIJOM POGODNA SU ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA ČERNOZEM ph 6,5-7

MESTO CVEKLE U PLODOREDU

Dolazi na II mesto POSTRNO SE GAJI POSLE: GRAŠKA BORANIJE STRNINA NETREBA JE GAJITI POSLE KUKURUZA I ŠEĆERNE REPE ?

OBRADA ZEMLJIŠTA ĐUBRENJE SA 10 t PRINOSA CVEKLA IZNOSI Kg N

Kg P2O5

Kg K2O

30

10

50

ĐURI SE SA Kg N

Kg P2O5

Kg K2O

80-120

100

100-120

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE CVEKLE PROIZVODI SE DIREKTNOM SETVOM SEMENA I IZ RASADA SETVA JE U PROLEĆE I U LETO-POSTRNO OPTIMALAN ROK ZA PROLEĆNU SETVU JE PRVA DEKADA APRILA LETNJA SETVA-1-15 JULA SETVA JE U REDOVE NA 40-50 x 8-10 cm POTREBNO JE 5-6 kg SEMENA/ha PILIRANO SEME SE SEJE 2-3 kg/ha

NEGA CVEKLE KULTIVIRANJE PRIHRANJIVANJE ZALIVANJE-4-5 UTA SA 25-30 mm TALOGA ZAŠTITA OD KOROVA-PRE SETVE RONIT POSLE SETVE A PRE NICANJA NORTON+VENZAR, DUAL, GOLTIKS A POSLE OBRAZOVANJA PRVOG PRAVOG LISTA BETANAL UBIRAJE CVEKLE PRINOS 20-30 t/ha PROIZVODNJA SEMENA CVEKLE JEDNOGODIŠNJI CIKLUS-SETVA KRAJ JULA POČETAK AVGUSTA PO DVOGODIŠNJEM CIKLUSUSETVA JE U JUNU-JULU SADNJA IZVODNICA JE U MARTU NA 50-60 x 40-60 cm I NA 15 cm DUBINE PRINOS 1.200-1.500 kg/ha SEMENA

ROTKVICA-Raphanus sativus var. radicula

ROTKVICA-Raphanus sativus var. radicula ROTKVICA JE CENJENA I TRAŽENA SALATA U PROLEĆE I U JESEN ZADEBLJALI KOREN JE MALE ENERGETSKE VREDNOSTI- 73,2 KJ BOGAT JE PANTOTENSKOM KISELINOM, VITAMINOM C, VITAMINOM U MINERALNIM MATERIJAMA-K, Fe, Ca i JEDINJENJENJIMA NA BAZI SUMPORA GAJI SE U BAŠTI I ZAŠTIĆENOM PROSTORU ROTKVICA VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJE

BIOLOŠKE OSOBINE ROTKVICE UMERENIH JE ZAHTEVA ZA TOPLOTOM SEME NIČE NA 2-3ºC, OPTIMUM ZA NICANJE SEMENA JE 22ºC (20-25oC) I TADA NIKNE ZA 4-6 DANA ZA VEGETATIVNI RAST OPTIMUM JE 16-18ºC MLADE BILJKE MOGU PODNETI NISKE TEMPERATURE I DO -3ºC VISOKE TEMPERATURE UZ NEDOSTATAK VODE POGORŠAVAJU KVALITET KORENA ZAHTEVA PUNO SVETLA KAO BILJKA DUGOG DANA IMA VELIKE ZAHTEVE ZA VLAŽNOŠĆU ZEMLJIŠTA VLAGU U ZEMLJIŠTU TREBA ODRŽAVATI NA 80 % PVK

ZAHTEV ROTKVICE ZA ZEMLJIŠTEM IMA IZRAŽENE ZAHTEVE ZA ZEMLJIŠTEM ZAHTEVA BLAGO KISELU DO NEUTRALNU REAKCIJU-pH 5,2-6,7

MESTO ROTKVICE U PLODOREDU U PLODORED DOLAZI NA DRUGO MESTO, ČEŠĆE SE GAJI KAO PODKULTURA, MEĐUKULTURA ILI NAKNADNA KULTURA

OBRADA ZEMLJIŠTA OSNOVNA OBRADA USLOVLJENA JE VREMENOM PROIZVODNJE OBRADA JE NA DUBINU DO 30 cm

ĐUBRENJE SA 10 t PRINOSA ROTKVICA IZNOSI IZ ZEMLJIŠTA

Kg N

Kg P2O5

Kg K2O

55

15

40

NA OSNOVU KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJIŠT A, IZNOŠENJA HRANIVA I PLANIR ANOG PRINOSA ROTKVICA SE N A SREDNJE DO DOBRO OBEZBEĐENIM ZEMLJIŠTIM A ĐUBRI SA

Kg N

Kg P2O5

Kg K2O

60-80

60-80

80-100

ROTKVICA SE PROIZVODI DIREKTNOM SETVOM SEMENA NA STALNO MESTO SETVA JE KRAJEM FEBRUARA POČETKOM MARTA (ako to dozvole uslovi) U TOKU APRILA ZA LETNJU PROIZVODNJU I U SEPTEMBRU ZA JESENJU PROIZVODNJU SETVA JE SVAKIH 7-10 DANA SEJE SE U PANTLIKE I TO NA 50-60 cm IZMEĐU PANTLIKA 10-15 cm IZMEĐU REDOVA U PANTLICI I 3-5 cm U REDU KONAČAN SKLOP JE NA: 50-60 cm x 10-15 cm x 5-10 cm DUBINA SETVE JE NA 2 cm U 1 g SE NALAZI 100-130 (115) SEMENKI, U ZAVISNOSTI OD PRECIZNOSTI SETVE, PLANIRANOG BROJA BILJAKA I KVALITETA SEMENA (energije klijanja i klijavosti) POTREBNO JE OKO 15 kg SEMENA PO ha

MERE NEGE KULTIVIRANJE NAVODNJAVANJE-SVAKIH 7-10 DANA SA PO 20-30 mm ZAŠTITA OD BUVAČA INSEKTICIDIMA KRATKE KARENCE (Decis) ROTKVICA JE KRATKE VEGETACIJE, SVEGA 30-45 DANA

BERBA ROTKVICE U FAZI OPTIMALNE TEHNOLOŠKE ZRELOSTI U VEZICE SA PO 5-10 KOMADA PRINOS ROTKVICE NA OTVORENOM POLJU JE 8-12 t/ha U ZAŠTIĆENOM PROSTORU OKO 4 kg/m2 (40 t/ha)

PROIZVODNJA SEMENA ROTKVICE SETVA JE U MARTU ili APRILU MESECU NA 40-50 cm x 10 cm PROSTORNA IZOLACIJA JE NA 2000 m PRINOS SEMENA JE 500-1000 kg/ha

ROTKVA-Raphanus sativus var. maior SADRŽI VIŠE PROTEINA I SAHAROZE OD ROTKVICE, NEŠTO JE VEĆE KALORIČNE VREDNOSTI OD ROTKVICE-117 KJ ZADEBLJALI KOREN BOGAT JE KOMPLEKSOM VITANINA B i VITAMINOM U IMA VISOK SADRŽAJ MINERALNIH MATERIJA-K, P, Mg, Ca KAO I ROTKVICA VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJE

BIOLOŠKE OSOBINE ROTKVE UMERENIH JE ZAHTEVA ZA TOPLOTOM SEME ROTKVE NIČE NA 2-3ºC, OPTIMUM ZA NICANJE SEMENA JE 22ºC I TADA NIKNE ZA 4-6 DANA ZA VEGETATIVNI RAST OPTIMUM JE 16-18ºC MLADE BILJKE MOGU PODNETI MRAZEVE I DO -8ºC ZAHTEVA PUNO SVETLA KAO BILJKA DUGOG DANA IMA VELIKE ZAHTEVE ZA VLAŽNOŠĆU ZEMLJIŠTA VLAGU U ZEMLJIŠTU TREBA ODRŽAVATI NA NIVOU OD OKO 80 % PVK

ZAHTEV ROTKVE ZA ZEMLJIŠTEM ROTKVA ZAHTEVA LAKA DO SREDNJE TEŠKA DUBOKA I PLODNA ZEMLJIŠTA

MESTO ROTKVE U PLODOREDU U PLODORED DOLAZI NA DRUGO MESTO ili KAO NAKNADNA KULTURA

OBRADA ZEMLJIŠTA OSNOVNA OBRADA JE U JESEN NA DUBINU OD 25 DO 30 cm ZA LETNJU SETVU OSNOVNA OBRADA JE PLITKA 20-25 cm

ĐUBRENJE SA 10 t PRINOSA ROTKVA IZNOSI IZ ZEMLJIŠTA

Kg N

Kg P2O5

Kg K2O

50

15

40

NA OSNOVU KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJIŠT A, IZNOŠENJA HRANIVA I PLANIR ANOG PRINOSA ROTKVICA SE N A SREDNJE DO DOBRO OBEZBEĐENIM ZEMLJIŠTIM A ĐUBRI SA

Kg N

Kg P2O5

Kg K2O

80-100

80-100

80-100

ROTKVA SE PROIZVODI U BAŠTI I NA NJIVI DIREKTNOM SETVOM SEMENA NA STALNO MESTO RANA SETVA JE U MARTA KADA ZA TO DOZVOLE USLOVI ZA JESENJU POTROŠNJU SETVA ROTKVE JE U JULU I AVGUSTU NA 30-35 cm x 8-10 cm. POTREBNO JE OKO 10 kg SEMENA PO ha SETVA ROTKVE MOŽE BITI I U PANTLIKE NA 50-60 cm x 20-25 cm x 5-10 cm SVAKIH 7-10 DANA I NA DUBINU OD 2-3 cm

MERE NEGE 2-3 KULTIVIRANJA 3-4 PUTA SE ZALIVA SA OKO 30 mm

BERBA ROTKVE BERBA JE TOKOM JUNA I JULA MESECA, A IZ LETNJE SETVE TOKOM OKTOBRA PRINOS JE 20-25 t/ha

PROIZVODNJA SEMENA ROTKVE PROIZVODI SE NA JEDNOGODIŠNJI I DVOGODIŠNJI NAČIN ZA JEDNOGODIŠNJI CIKLUS SETVA JE U SEPTEMBRU, A ZA DVOGODIŠNJI CIKLUS ZA DALJU REPRODUKCIJU SE KORISTE IZVODNICE IZ LETNJE SETVE SADNJA IZVODNICA JE TOKOM MARTA MESECA NA 80 x 40 cm PRINOS SEMENA JE 500-700 kg/ha