Ilija Petrovic Crnogorska Pohara Kuca

Илија Петровић / ЦРНОГОРСКА ПОХАРА КУЧА

Књижевна задруга Српског народног вијећа

Библиотека ДОКУМЕНТА Илија Петровић ЦРНОГОРСКА ПОХАРА КУЧА Друго проширено издање Издавач Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе За издавача Др Момчило Вуксановић Уредник Миодраг Ћупић Рецензенти Др Стојан Бербер, Сомбор Борис Петровић, Нови Сад Лектор и коректор Елена Д. Капустина Компјутерска обрада слога и прелом Немања Петровић Штампа “АП Принт”, Подгорица Тираж 500 примерака

Илија Петровић

ЦРНОГОРСКА ПОХАРА КУЧА Друго проширено издање

Подгорица, 2011

Gde je {to Stojan Berber, Kwaz Danilo Petrovi} - skica za patografiju - 9-19 CRNOGORSKA POHARA KU^A - 21-23 Pristup - 21 KU^I - 25-45 Prostirawe - 25; Granice - 25; Najpre Erdeqanovi} - 25; Potom Du~i} - 26; Ko su Ku~i - 27; Ku~i u Brdima - 34; Vojvoda Radowa - 36; Zavist, pa mr`wa - 42; Ku~ka nahija - 44 KU^I I TURCI - 46 Jedni protiv drugih - 46 CRNA GORA - 47-54 Otkud naziv Crna Gora - 47; Duhovno nije {to i svetovno - 51 KU^I I VLADIKA RADE - 55-80 Predislovije - 55; Kwa`evske “istine” - 55; [ta je prethodilo navodnom ujediwewu - 59; Napad na Podgoricu - 60; Ku~i i Crna Gora - 63; “Proturski elementi” Tomice Nik~evi}a - 66; Presuda Vuki}u Popovu - 68; “Dr`avni~ki” zlo~ini - 69; Bez politi~kog jedinstva - 70; Uz danak i pla}ena ubistva - 72; Mimo pesme i vladi~anstva - 74; Vladici nije do pokajawa - 78 KWA@EVSKI BROD U KAMENICI - 81-95 Kad oporuka nije svetiwa - 81; Testament vladike Petra II - 85; Kwa`evski progoni - 88; Stevan Perovi} - 89; Ku}a \ura{kovi}a - 91; \ikni}i - 92; Obe}a im i {to ne iska{e - 92; Zemaqski zakonik - 93; Oda kwazu - 95 PIPERSKA POBUNA - 96-103 Zate~eni mir nije mu po voqi - 96; [ta javqaju dopisnici - 97; [ta ka`u zvani~nici - 99; Poruke i tuma~ewa - 99; [ta je tamo stvarno bilo - 101 CRNA GORA PROTIV OMER-PA[E - 104-114 Ratom protiv kwa`evstva - 104; Proklamacijom u odbranu - 104; ^iji su Ku~i - 106; Napad i odbrana - 107; Kwaz i Bjelopavli}i - 111; Kwaz opawkava Ku~e - 112; Marko Miqanov o Omer-pa{inom pohodu - 113 BJELOPAVLI]KA “BUNA” - 115-144 Opro{taji, vite{tvo - 115; Izve{taji s lica mesta - 115; “Svetovid” - 115; Nezadovoqni “Srbski Dnevnik” - 116; Opet “Svetovid” - 117; “Srbski Dnevnik” ponovo - 117; Vuk Popovi} Ri{wanin - 120; Die Presse, iz Be~a - 122; Ne{to kasnije, emigranti - 124; Duka Londrovi} - 125; Simo Popovi} - 126; Marko Vuja~i} - 126; Radoman Jovanovi} - 128; Tomo

6

Ilija Petrovi}

Oraovac - 129; Peko Vujovi} - 130; Kwaz be`i da se vrati - 131; “Va`ni” istori~ari druk~ije - 132; Pohod na Bjelopavli}e - 135; O ~emu kwaz nije pisao - 136; U izgonu - 139; Pokajni~ki povratak - 140; “Rehabilitacija” - 142; Za vreme Krimskog rata - 143 POHARA KU^A - 145-266 Separatizam ili danak - 145; “Probna” crnogorska pohara Ku~a - 147; Jago{ Jovanovi} - 147; Kakva je to pohara bila 1855 - 150; Simonovi}, Londrovi} i drugi - 151; Danilo najavquje poharu - 153; Pohara na Petrovdan 1856 - 155; Kako se to i ina~e izve{tava - 156 Agramer Zeitung, Zagreb - 156-161 : Najbli`i crnogorskoj granici 156; “Za{titni” dogovor s Turcima - 157; “Proklamacija” Ku~ima - 157; Ku~i bez turske pomo}i - 160; “Trojanski magarci” - 161 Osservatore Triestino, Trije{}e - 162-164 : S pozivom na zagreba~ke novine - 162 Ostdeutsche Post, Be~ - 164-165 : Studiozniji pristup - 164 Die Humorist, Be~ - 165 : Kriza samo prigu{ena - 165 Die Presse, Be~ - 165 : Mo`e li kultura sa zapada - 165 Svetovid, Be~ - 166-172 : Prevodi i komentari - 166; Da li se Petar I “ugovarao” s Ku~ima - 1167; Jo{ o pohari - 169; Ne~ove~ni obra~un - 170; Neposredno po pohari - 171 [umadinka, Beograd - 172-173 : Ku~i kao Ku~ani - 172; Preuzima ali ne veruje - 173 Srbski Dnevnik, Novi Sad - 174-186 : I on prema Agrameru - 174; Sa Danilom nema {ale - 175; Prijateqi i neprijateqi - 176; Srpska Sparta - 178; Danilo bi da {iri granice - 180; “Istina” sa zadr{kom -181; Crnogorci ponovo “umiruju” Ku~e - 183; Zadovoqni i nezadovoqni - 184; Kwaz je “pravac” samo Ku~i krivac - 185 Sankpeterburgskie vedomosti, Sankt Peterburg -186-188 : “Vesti iz inostranstva, Turska” - 186 Diplomatski spisi - 189-196 : Iz be~kog arhiva - 189 Journale de Toulouse, Tuluz - 200 : Uzgredno o pohodu - 200 Svedo~anstvo Marka Miqanova - 201-224 : Marko Miqanov i pohara - 201; Bilo je, dakle, ovako - 204; Kriju}i u Ku~e - 205; U i{~ekivawu “bratstva i jedinstva” - 207; Tragovi Mirkove “pobede” - 209; Pohod “gorwe vojske” - 211; Jedni brane a drugi sijeku - 213; Bezbo{tine i zla svakojaka - 215; Odu{evqeno u zlo~in - 216; Sramota i grehota crnogorska 218; Posle pohare - 219; Ku~i bez odbrane crnogorske - 221; “Sramota pade na Ku~e” - 222 Crnogorski emigranti - 224-225 : Iz daqine, ali istinu - 224 Jovan Erdeqanovi} - 225-226 : Pri~a iz kwa`evske senke - 225 Vladan \or|evi} - 226-227 : Sasvim “zbuwene” pohare - 226 Tomo Oraovac - 227 : Sa skup{tinske govornice - 227 Du{an Vuksan - 227-230 : O pohari premalo pisao - 227 Jago{ Jovanovi} - 231-235 : Kwaz “od sporazuma” - 231; Pravdawe Danilovih “podviga” - 233 Tomica Nik~evi} - 235-238; Kwa`eva spletka, ili podvala - 235; Druga pohara - 236 Marko Vuja~i} - 238 : “Dr`avotvorno” u zlo~in - 238 Duka Londrovi} - 238-241 : “Humana” pohara - 238

CRNOGORSKA POHARA KU^A

7

Peko Vujovi} - 241-244 : “Pobuna u Ku~ima” - 241 Radoman Jovanovi} - 244-245 : Pohara kao “neophodna” potreba - 244 Branko Pavi}evi} - 245-250 : Opravdati kwaza - 245; @rtve - 248 Bo`idar Mili}-Krivodoqanin - 250-253 : “Struje” u Ku~ima - 250; Jedan izve{taj o gubicima - 252 Miqan Milo{ev Jokanovi} - 253-254 : O pohari, stidqivo - 253 @ivko M. Andrija{evi} - 254-265 : Pri~e s me|umre`ja 254; Stavqeno u kwige - 260 Budo Simonovi} - 265 : Izdajnici i istori~ari - 265 PRIMIRJE, RAZGRANI^EWE - 267-287 ^iji }e Ku~i biti - 267; Evropske su sile za primirje - 269; Pridobiti Ku~e - 272; Nemiri i u Vasojevi}ima - 273; Ku~ka “afera” i daqe tiwa - 275; Kako se teritorijalno pro{iriti - 276; Me|unarodna konferencija o razgrani~ewu - 278; Razgrani~ewe - 281; Posle razgrani~ewa 284; Teritorijalni “razvoj” Crne Gore - 286 POGIBIJA DANILOVA - 288-314 Kon~ina - 288; Todor Kadi} - 288; “Ne pada iver daleko od klade” 290; Savremenici o Danilovu “liku i delu” - 292; O Danilu, tuma~i. Pavi}evi} - 295; Pejovi} - 296; J. Jovanovi} - 297; Vuksan - 297; Londrovi} - 298; Simonovi} - 298; Opet Pavi}evi} - 300; Da{i} - 302; Mitropolit Amfilohije - 302; [ukovi} - 230; Bo`o Vukovi} - 305; Napomene na kraju - 306 Boris Petrovi}, Prva krv - 315-320 Izvori i literatura - 321-324 Imenoslov - 325-334 Bele{ka o sastavqa~u - 335-338

“Dva pohoda na Ku~e predstavqaju najmra~nije stranice u istoriji kratkovjeke vladavine kwaza Danila (1852-1860). Nemilosrdnost genocidnog karaktera koju je, po kwa`evom nare|ewu, naro~ito u drugom pohodu 1856. godine, ispoqio wegov brat, vojvoda Mirko Petrovi}, te{ko da ima premca i u svoj crnogorskoj istoriji”. Budo Simonovi}

Dr Stojan Berber, Sombor

Kwaz Danilo Petrovi} - skica za patografiju Kwaz Danilo Stankov Petrovi} (1826-1860), zbog zelenih o~iju i niskog rasta nazvan Zeko Mali, koji je vladao Crnom Gorom ni nepunu deceniju (1851-1860), ostao je do danas zagonetna i kontradiktorna li~nost. O wemu su brojni autori ostavili raznoli ke zapise i saop{tewa, a ova skica za psiholo{ki portret Danilov (za wegovu medicinsku biografiju) ponajvi{e se oslawa na pisawe istori~ara Ilije Petrovi}a, rodom iz Ku~a. Prvi svetovni vladar u dotad teokratskoj srpskoj dr`avici Crnoj Gori napunio je tek 25 godina kada je priznat za kwaza. To je postao ne po kakvoj svojoj velikoj zasluzi, vojni~koj ili diplomatskoj, nego po testamentu svoga strica Rada Tomova, vladike Petra II Petrovi}a Wego{a. Danilu je u nasle|e ostavqeno vla di~anstvo, jer je prvoizabranik Pavle, sin Pera Tomova, ro|enog brata vladi~inog, u me|uvremenu umro. Posledwu voqu vladi~inu, propra}enu napomenom da mladog i neukog Danila u vladarske poslove uvede iskusni Wego{ev brat Pero Tomov, ve}ina Crnogoraca prihvatila je kao svetiwu. Sa Danilovom odlukom da se proglasi za kwaza (vladi~anstva se svojevoqno odrekao) saglasila se mnozina crnogorskih uglednika, ne mare}i za sna`nu opoziciju koja je postojala i u samoj ku}i Petrovi}a; protiv je bio ~ak i vladi~in brat Pero Tomov, predsednik Senata, odnosno crnogorske vlade. Danilo je mo}nu opoziciju savladao uz pomo} nekolicine uglednih crnogorskih prvaka, pre svega vojvode Mirka, svoga starijeg brata, tada ve} priznatog junaka, i vojvode Novice Cerovi}a, koji je u~estvovao u smaknu}u turskog silnika Smail-age ^engi}a. Ipak, ono {to je najva`nije, Danilo je imao saglasnost ruskog cara Nikolaja Prvog; wegova carska gramata, uru~ena Danilu li~no, davala je mladome kwazu neophodnu sigurnost u vladawu Crnom Gorom. Uistinu, pravoslavna Crna Gora, jo{ uvek pleme nski organizovana, sa slabom centralnom vla{}u (i pored napora prethodnih vladara da je usklade s modernim evropskim dr`avama), bez Rusije se ni do tada nije mogla odr`avati izvan vlasti turskog sultana. Odluku da se ne zavladi~i, i time prekine naslednu teokratsku vladavinu, Danilo nije doneo slu~ajno. Bi}e da se nije radilo samo o obi~nom ugledawu na moderne evropske dr`ave koje su svetovnu vlast odvojile od crkvene, ve} je u pitawu bila i wegova plotska narav: Danilo nije podnosio mantiju i zahtevni `ivot u

10

Ilija Petrovi}

celibatu, {to zna~i da mu nije bilo ni do odricawa od svakodnevnih qudskih radosti kojima je bio vi{e nego sklon. Pismen, ali ne{kolovan i neobrazovan (Wego{ ga je, nakratko pred svoju smrt, poslao da se {koluje u Petrogradu), pod sna`nim uticajem {est godina starijeg brata Mirka, veoma odlu~an u svojim naumima, osobito sklon vlastodr`a~koj poziciji u koju je dospeo, ali i zavidno zagledan u svoje wegu{ke prethodnike koji su decenijama vladali nevelikom Crnom Gorom (teritorijom oko Cetiwa i delom Brda prema Mora~i), Zeko Mali je odmah u po~etku pokazao da je spreman da se iska`e kao mo}an i opak vladalac. On se, prema svedo~ewu ostarelog Vuka Karaxi}a, stare{inama crnogorskim obratio vrlo jasnom porukom: “Vidite koli{ni sam mali, ali ako me ne uzaslu{ate, bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja }u gledati da se proslavim zlom”. Ako su poruke Danilove ta~no zapisane, a nema razloga da se u wih sumwa, one su toliko nerazumne i opasne, da je opravdano zapitati se da li ih mo`e izgovoriti mentalno zdrava osoba. Ako su izgovorene kao pretwa, a jesu, wu mo`e izgovoriti samo li~nost koja ne preza ni od najgoreg zastra{ivawa kako bi ostvarila svoje megalomanske namere, li~nost koja misli da ima toliku vlast i mo} da mo`e da radi {to ho}e! Danilo je tim i takvim pretwama o~ito zastra{ivao ne samo svoje protivnike, nego i saradnike i prijateqe, ukoliko bi se drznuli da mu se na bilo koji na~in suprotstave (“ako me ne uzaslu{ate”); on je tra`io bezuslovnu poslu{nost, na na~in kojim su vladali najgori tirani u istoriji. Istovremeno, te re~i kazuju da je Mali Zeko imao i ose}aj ni`e vrednosti: nije se to ticalo samo telesne snage (“vidite koli{ni sam mali”) svojih prethodnika (vladika Rade bio je visok skoro dva metra!), ve} i duhovne (Petar I progla{en je 1834. godine za sveca, a Petar II stekao je pesni~ku slavu jo{ za `ivota), pa je `eqenu silinu pokazivao propiwu}i se snagom tu|ih mi{ica, a pre svega svojih oru`anih perjanika. Malome Zeku bilo je to dovoqno da poku{a nadrasti svoje prethodnike, ili bar da se izjedna~i sa wima, i odmah je jasno kazao {ta ~eka onog ko mu se usprotivi. To je rekao neposredno po dolasku na vlast, da bi to ne{to kasnije i ozakonio, stavqaju}i sebe iznad svoga Zakonika Crne Gore i Brda. Ne mo`e se protivre~iti ~iwenici da je kwaz Danilo `eleo da svoju dr`avicu uredi po uzoru na dostignu}a tada{we evropske civilizacije. On se, naravno, ugledao i na dela svojih prethodnika iz ku}e Petrovi}a, po{tovanih i mudrih Petra I i Petra II, a podstrek su mu davali i doticaji s mo}nim evropskim

CRNOGORSKA POHARA KU^A

11

dvorovima - ruskim, austrijskim, francuskim. U svemu tome ne treba zanemariti ni mogu}i uticaj wegove supruge Darinke Kveki}, Tr{}anke, gra|anski obrazovane, sa znawem nekoliko jezika, koja je prihvatila da iz velikog grada s evropskom tradicijom do|e da `ivi na kamenitom i siroma{nom Cetiwu, u kome su jo{ uvek vladali obi~aji iz nekih biv{ih vremena. Svedo~i o tome i Vuk Karaxi}, koji je, po trijumfalnom povratku Danilovom iz carske Rusije 1852. godine, prisustvovao “kwa`evskom” ru~ku u Wegu{ima: “Kad gosti u|u u jednu veliku sobu bez pe}i, odmah ih po~asti hladnom vodom, kafom i rakijom. Kad obed bude gotov, namesti se pored zida jedna duga~ka trpeza od dasaka i po woj trpe`wak (ova je trpeza gotovo u pola ni`a od ovda{wih stolova ili astala); i pored we s obadve strane metnu se klupe za se|ewe. Meni je bilo odre|eno mesto blizu kwaza, koji je seo u gorwe ~elo, ali se meni zbog svoje noge u~ini te{ko onde sesti, nego sedem gotovo na dno sofre uza zid. Prvo se jelo donese u ~orbi od mesa ov~ijega pogust skuvan pirina~. Pred kwazom bili su sudovi dosta gospodski ili varo{ki, bilo je i tawira i no`eva i viqu{aka, a gde sam ja sedio, samo su meni doneli no` i viqu{ke; i ovaj se pirina~ donese u velikome drvenom ~anku, koji se onamo zove vagan, i svi smo ga amo od kwaza daqe jeli velikim drvenim ka{ikama, kakove su i u Srbiji po selima. Posle pirin~a donese se kuvano ov~ije meso u velikim komadima (gotovo u ~etvrtima), koje je jedan od gostiju posle sekao na mawe; iza ovoga mesa donese se jagwe}e meso pe~eno, isto onako u velikim komadima, koje je opet jedan od gostiju sekao u kakav sud pred sobom, a oni, koji su sedili iza mene na kraju, nemaju}i suda nikakvoga, jedan od wih uzgrne trpe`wak pa ise~e meso na trpezi; iza ovoga pe~ewa donese se {unka, koja se onamo zove pr{ut, a posle we sir. Gde je kwaz sedio, bilo je i ~a{a podosta, ali mi ovamo daqe pili smo vino stakletom od oke redom nazdravqaju}i jedan drugome, kao na primer {to se u Srbiji kad{to pije ~uturom.” Da je kwaz Danilo `eleo da Crnu Goru i Brda i zakonima u~ini modernom evropskom zemqom, Vuk Karaxi} svedo~i slede}im zapisom: “Kad bi se kwazu dosadilo u bilijardi govoriti i govor slu{ati, on bi izi{ao napoqe da se pro{eta, ali je gomila za wim i oko wega i{la jednako. Po{to bi se po poqu pro{etao, seo bi pr ed kakvom ku}om na klupu od kamena, a glavari oko wega, a gomila ispred wega i oko wega, gdekoji bi prosti Crnogorci posedali po zemqi, a koji su malo daqe, oni bi stajali da ga mogu boqe ~uti i videti, a on bi po~eo razgovor kao i u bilijardi. Koje u bi-

12

Ilija Petrovi}

lijardi koje u poqu, kwaz je govorio narodu ovo: »Ne}emo se vi{e ubijati po kantunima (t.j. po buxacima), ve} ko se osudi na smrt i pogubi, svi Crnogorci vaqa da znadu {ta je skrivio i za {to je pogubqen. Tajne se tu`be vi{e ne}e primati, nego koji {to ka`e na koga, on vaqa onde da ~eka dok se dozove onaj, na kojega on govori, da se suo~e. Koji u su|ewu, bio senator ili kapetan ili perjanik, uzme i od koga jednu paru mita, odmah }u ga isterati iz slu`be, i nek se ne nada da }e igda vi{e u wu biti primqen. Isto }e tako iz slu`be biti isteran i perjanik, koji bi od qudi, za koje se {aqe da im {to presudi ili izvidi, uzeo {to vi{e od onoga {to mu je odre|eno, kao {to je jednom pre Ivo Radowi} jo{ s jednim drugom od toga i od toga uzeo nekoliko koza, koje su pet puta vi{e od onoga {to je pripadalo.« (Kad on ovo izgovori, Ivo Radowi}, koji je iza wega podaleko sedio na jednoj klupi, ustane i skinuv{i kapu rekne: »Istina je to bila, gospodaru, ali da je onda ko kazao tako kao {to ti sada govori{, mi onda ne bi smeli u~initi, nego je onda svaki gledao kako }e svoju ku}u boqe napuniti, pa kako su ostali radili, onako sam i ja.«) »Svakome Crnogorcu, najsiroma{nijemu kao i najbogatijemu glavaru, da se sudi jednako po pravdi, jer su svi Crnogorci jednaki. U ovome da se ne gleda ni na samu rodbinu moju: ja na Wegu{ima imam ro|enoga brata i sestru i drugu mnogu rodbinu i prijateqe, pa da ~ujem da je kapetan wegu{ki ikome od wih makar najmawe {to presudio druk~ije nego {to je pravo, odmah bih ga isterao iz slu`be.” Tako je govorio Danilo, da bi 1855. godine doneo i Zakonik Danila Prvog kwaza i gospodara slobodne Crne Gore i Brdah. U 95 ~lanova ovog Zakonika ustanovio je red “po kom }e se po sad i za vazda unaprijed suditi Crnogorcu i Br|aninu malom i velikom, bogatom i siromahu, jednako po razlogu da svaki svoju pravicu imati mo`e”. U `eqi “da se svako samovoqno su|ewe ukine, da se narodu postojna pravica utvrdi”, Danilo “prekida do danas svako samovoqno su|ewe, a mjesto toga samovoqnoga postavqa zakonito i pravedno”. Ne ustru~avaju}i se da sebe ipak posebno istakne i za{titi, on u tre}i ~lan zapisuje: “Kwaz kako danas tako i ubudu}e za vazda kao Gospodar na{e zemqe ostaje neprikosnoveno lice, kao svetiwa svakom Crnogorcu i Br|aninu, i kao takovoga du`an je svaki Crnogorac i Br|anin po~itovati i o wemu ni{ta zloga ne govoriti, niti koga protiv wega i za{to nagovarati”. No, za svaki slu~aj, u strahu da to svako ba{ i ne}e “po~itovati”, u ~etvrti ~lan uneseno je drakonsko upozorewe: “Koji bi se Crnogorac i Br|anin usudio li~nost ili dostoinstvo kwaza vrije|ati, bi}e isto onako kastigat kako i oni, koji samovoqno ~oeka ubije”. Otud se i moglo desiti da mu wegova divqa narav i ozako-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

13

weno wegovo samovlasno i samo`ivo pona{awe omogu}e da vlada diktatorski i da fizi~ki uklawa sve svoje protivnike. Zakonik, ina~e, reguli{e odnos vlasti u brojnim spornim de{avawima: strogo presu|uje svakom narodnom izdajniku, ali i lopovu; osveta je mogu}a samo prema pravom ubojici a ne prema wegovim ro|acima ili deci; jataci izdajnika i ubica osu|uju se kao da su i sami takvi; sinovi su du`ni da izdr`avaju roditeqe i ne mogu da se dele od roditeqa bez roditeqske saglasnosti; razvod mu`a i `ene mogu} je samo po pravilima crkve; mu` ima pravo da `enu i bludnika ubije ako ih u bludnosti uhvati; zabraweno je za mrtvima se}i per~ine ili obraze grepsti; uvodi se porez za op{te dr`avne interese, a odre|uje i da su svi gra|ani ravnopravni: “I ako u ovoj zemqi nema nikakve druge narodnosti do jedine srbske i nikakve druge vjere do jedine pravoslavne isto~ne, to opet svaki inoplemenik i inovjerac mo`e slobodno `iviti i onu slobodu i onu na{u doma}u pravicu u`ivati kako i svaki Crnogorac i Br|anin {to u`iva.” Kada se pa`qivo analizuju Danilova li~nost (re~i, postupci i dela) i vreme u kojem je `iveo, i uzmu u obzir uslovi u kojima je wegov narod opstojavao na granici mo}nog turskog carstva (kome su neka plemena, nesigurna koju vlast da priznaju, bila prinu|ena da povre meno pla}aju i danak), kada se krv prolivala olako a pqa~ka, otima~ina i se~ewe turskih glava i wihovo nabijawe na kolac bili svakodnevna pojava (i sam je Wego{ to dozvoqavao uz svoju Biqardu!), kada su pojedinci me|usobno ratovali zbog osvete ili juna~e}i se eda bi se u{lo u juna~ku guslarsku pesmu (ko u pesmu nije u{ao, taj nije junak!), kada su bez preke potrebe i zava|ena plemena potezala pu{ke, kubure i jatagane, mo`e se zapaziti da je kwaz Danilo pokazivao dva lica, upadqivo razli~ita, a tako ~esto vi|ena kod prosve}enih vladara i drugih naroda, i Rusa, i Francuza, i Nemaca, i Engleza, i drugde. U wemu je, s jedne strane, tiwala `eqa da se civilizacijska svest naroda uzdigne na vi{i stepen, da se osna`i narodno i srpsko nacionalno zajedni{tvo, da se dr`ava postavi organizaciono na ~vrste temeqe, ~e mu su, ne osobito uspe{no, stremili i wegovi prethodnici iz ku}e Petrovi}a, a s druge strane nije prezao da ugodi sebi kao vladaru s neograni~enom vla{}u i da prema protivnicima postupa bez milosti; ve} iste godine kada se proglasio kwazom, 1852, nemilosno je, vojnom silom, kaznio Pipere, koji su odbijali da pla}aju porez, pa je ku}e piperskih buntovnika popalio, neke buntovni~ke predvodnike mu{ketao (streqao), a druge prisilio da se spasavaju bekstvom preko turske granice i potra`e uto~i{te kod tur skog pa{e u Skadru.

14

Ilija Petrovi}

Danilova bahatost po~iwala je re~ima, a zavr{avala se drakonskim kaznama. I u pismima nije birao re~i, osim kada bi ih slao diplomatskim predstavnicima velikih sila, koja bi verovatno sro~io obrazovani Milorad Medakovi}, Srbin iz Krajine, sekretar Wego{ev i potom Danilov. Jezik Danilov, izazovan i potcewiva~ki prema protivnicima, osobito spram brdskih plemena koja su se lomila da li da priznaju wegovu vlast i wegove naredbe, u{ao je i u pesmu i pri~u. Kod Matije Be}kovi}a, u pesmi “Kadi}i i Petrovi}i”, Danilo poru~uje nezadovoqnim Br|anima: “I nemojte da blejite,/ Jer ako vam tamo do|em,/ Ne}u ostaviti ni kamen na kamenu.” A zapravo je ba{ tako pisao Bjelopavli}ima koji behu, ne bez razloga, i zbog kwa`eve samovoqe i neprimerenog pona{awa u troji~inskom slavqu pod Ostrogom, spremni na bunu u leto 1854. godine: “^uo sam nekakve zborove, {to se zbori tamo u vas, od kako sam ja u Ostrog bio, ali opet razmi{qam, da nije ni{ta istina od toga, {to sam ~uo, jer kad bi sve to istina bila od vas {to sam ~uo, zaista neka bude uvjereno malo i veliko, da bi za vas gori bio, nego li {to je bio Omer-pa{a pro{le godine. No nare|ujem vama gospodi kapetanima, da vi prvi umuknete i da dr`ite va{ jezik za zubi, ina~e biste se mogli brzo kajati; i ne uzbuwujte moju pravu raju. - I ova moja zapovijed da bude progla{ena na Prentinoj Glavici. - A ~uo sam da i Piperi ne{to bleje, i s vama se dru`e, Brankovi}i i li`isahani.” Pa je potom bahato stigao u Bjelopavli}e sa {est hiqada vojnika, da bi, pred prepla{enim narodom, sa zemqom sravnio ku}e glavnih vo|a, iz bratstva Bo{kovi}a, koji su sa ~itavim familijama, da bi spasili glave, prebegli u Tursku, kod skadarskog pa{e, ne prihvataju}i da se mire s postupcima Danilovim. Posebno su mu pamtili nevaqalstvo {to je sa svojim perjanicima po~inio kod manastira Ostroga, kad su se silni~ki poneli prema Br|ankama iz plemena Bjelopavli}a, silom ih nagone}i na nedoli~ne igre, a neke i odvode}i u zasebne prostorije radi obqube. Neobuzdani kwaz, sklon jarostima, prilikom upada u Bjelopavli}e svojom je rukom zapalio ku}u svoga zeta, sestrinog mu`a, uglednog popa Rista Bo{kovi}a, pa je ~ak i wegovo dvoje maloletne dece dograbio da baci u vatru jer “{tenad treba poklati da od wih ne ostane ku~adi”; usprotivila se tome ne samo sestra Jana, nego i piperski serdar Jole Pileti}, ali to je bio samo zastoj u zlonaumu, jer su naredne no}i deca otrovana belim hlebom koji je samo Danilo koristio. Svoju surovost pokazao je Danilo i 1855. i 1856. godine, prilikom udara na Ku~e koji su odbili da pla}aju porez cetiwskom

CRNOGORSKA POHARA KU^A

15

Gospodaru (“nijesmo ga dobrovoqno nikad davali ni Turcima, pa za{to da ga dajemo Crnogorcima”), a on pohode pravdao navodnim pqa~kama koje Ku~i ~ine susedima i neprihvatawem Gospodarevih nare|ewa. Vojsku je oba puta predvodio kwa`ev brat vojvoda Mirko, koji nije bio ni{ta mawe drakonski raspolo`en. Prvi put, posle kratke pohare, vojsku je povratio na intervenciju velikih sila, a na drugom pohodu, s vojskom koja je brojala oko 6.000 vojnika, nemilosno je poharao Ku~e, narediv{i da se na licu mesta streqa dvanaest seoskih glavara (unapred progla{enih krivim za otpor poreskim davawima, isto onako kao {to su to u slu ~a ju kakve krupnije neposlu{nosti ~inili Turci), da se sve uni{ti i spali, da se niko ne {te di, pa ni `ene ni deca u kolevci. Posle kratkotrajnog ku~kog otpora “postupilo se po nare|ewu”, a bilo bi jo{ i gore da Danilovu (i Mirkovu) zlo~ina~ku naredbu nisu “pre~uli” vojvoda Novica Cerovi} i neki drugi juna~niji glavari, pa i pojedini razlo`niji crnogorski vojnici, osobito piperski. Tada je, po nekim zapisima, stradala 131 glava (243, pi{e Marko Miqanov), tri `ene, desetoro dece i pet devojaka, a popaqeno je 13 sela i opqa~kano 800 ku}a! Znao je Zeko Mali da se `estoko obra~una i s pojedina~nim protivnicima, koji su mu osporavali pravo na neprikosnovenost re~i i dela, ili smatrali da ne mo`e da bude svetovni vladar kad mu je Wego{ testamentom ostavio vladi~anstvo, ili nisu pristajali na wegovu tursku bahatost. Takve je on mu{ketao, palio im ku}e ili progonio preko granice, zbog ~ega su wegovi verni perjanici sejali strah gde god se pojave, poput opri~nika ruskog cara Ivana Groznog. Svoga brata od tetke i politi~kog protivnika Stevana Perovi}a Cucu, serdara i pesnika, poku{ao je da ukloni nasilno, ali je Stevan, spasavaju}i glavu, usko~io preko granice u austrijski Dubrovnik, a uz intervenciju austrijskog cara Frawe Josifa i po pozivu Danilovom, opet se vratio u Crnu Goru, da bi nakon ukazanih po ~asti bio 1853. godine natovaren na kowa i proteran zajedno s ocem Andrijom, ujakom Perom Tomovim (bratom Wego{evim, kwa`evim velikim oponentom, koji je slede}e godine i umro) i jo{ nekim istaknutim glavarima; na kraju ga je sustigla Danilova produ`ena ruka u Carigradu i usmrtila. Progawao je Danilo i glasitu ku}u serdara Filipa \ura{kovi}a, koju je rasku}io jer se serdar zalagao da vladi~anstvo i daqe ostane u Crnoj Gori kao vrhovna vlast, ba{ onako kako je i Wego{evim testa mentom bilo predvi|eno. Ostarelom bjelopavli}kom prvaku Stevanu \ikni}u priredio je ono {to su i stari Grci smatrali najve}om nesre}om - da

16

Ilija Petrovi}

umre posle svojih sinova: iako su optu`be bile la`ne, naredio je da mu ubiju oba sina i da se na javnom mestu obese i ostave da vise na dve nedeqe, u letwim danima, kao opomena ostalim nezadovoqnicima, ne samo u Bjelopavli}ima. Uglednom narodnom prvaku Suli Radovu, poznatom po mudrosti, oduzeo je kapetanstvo samo zbog re~i da “ne mo`e brod u kamenicu”, {to je zna~ilo da “ne mo`e kwa`evstvo u Crnu Goru”. Tako je Danilo (sa bratom Mirkom) skidao sa vlasti dotada{we prvake, a na wihova mesta postavqao svoje qude. [ta je radio Bjelopavli}ima Todoru Kadi}u i Puni{i Pavi}evi}u, posebna je pri~a, nedovoqno razja{wena, koja je zapravo deo de{avawa u manastiru Ostrogu 1854. godine. Tada je Zeko Mali primorao najlep{u `enu, mladu Danicu Pavi}evi}, ro|enu Kadi}, zvanu Vilajeta, da vreme provede s wim, a posle je naredio da mu je dovedu i na Cetiwe. Istovremeno, Zeko je zatra`io od Todora Kadi}a, wenog brata a svog ~oveka, da ubije zeta Puni{u, kwa`evog politi~kog protivnika, i tako sestru u~ini udovicom, e da bi lak{e nastavio da u`iva u woj. Todor je izbegao da ispuni nalog, pa je, spasavaju}i se, zajedno sa zetom prebegao u Tursku. A kwaz, zasitiv{i se Danice, prepustio je svome perjaniku Ki}unu Martinovi}u, {uraku vojvode Mirka, da se, i pored `ivog mu`a, s wom ven~a, {to se do tada u Crnoj Gori nije de{avalo. Sve to do{lo je glave Ki}unovom bratu, konzulu crnogorskom u Carigradu, kome je Todor smrtno presudio, a 1860. godine, u Kotoru, i samom kwazu, u koga je isti taj Todor ispalio smrtonosne kur{ume. Iako nema detaqnijih zapisa o svakodnevnom pona{awu Danilovom, niti o wegovom li~nom `ivotu pre i posle ustoli~ewa za kwaza, mo`e se iz portreta koji su ura|eni za `ivota, mi{qewa koja su o wemu iznosili wegovi saradnici i protivnici, iz pisama i naredbi koje je slao, na osnovu Zakonika koji je potpisao, te istra`ivawa istori~ara, izvesti pribli`no ta~an psiholo{ki portret ovog dr`avnika. Kako je Zeko Mali izgledao strancu, neka posvedo~i i izve{taj francuskog diplomate Ijasenta Ekara nakon posete Cetiwu aprila 1855. godine: “Danilo je ~ovjek malog rasta, ~ije lice odaje inteligenciju. Voli civilizovan na~in opho|ewa, mnogo dr`i, naro~ito otkako se o`enio, do svoje kwa`evske titule i tra`i da se oslovqava sa Presvijetlo Viso~anstvo. Mislim da je veoma sujetan, vrlo osetqiv na laskawa i naro~ito da `eli da se o wemu govori. Zamjerali su mu da je bio prije `enidbe razvratnik, rasipnik i gwevan, ali mu se priznaje, isto tako, da je energi~an i da mnogo voli reforme. Zahvaquju}i wemu, putevi su sigurni, nema nikakve kra-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

17

|e i austriske granice se po{tuju. Ovo je postigao primjenom tjelesne kazne. Ova kazna, koje se Crnogorci pla{e vi{e nego smrti, za koju ne mare, i uzimawe kwa`evske titule, stvorili su mu dosta neprijateqa, naro~ito me|u sve{tenstvom. Ono mu pravi stalno opoziciju, po{to je nekoliko puta poku{avalo da zauzme vlast i da jednog od svojih postavi na ~elo nacije. Danila ne vole, ali ga se pla{e.” Nizak rastom, kako svi svedo~e, ali ~vrste gra|e i okretan, on na portretima koji postoje, ima kratku i gustu kosu, visoko ~elo, jasan pogled, istaknut nos, tanke usne i jamicu na bradi koju je brijao, a ostavqao je, kasnije, samo tanke br~i}e. Grudi su mu prekrivene kolajnama i odlikovawima, kako bi i na taj na~in pokazao svoj zna~aj, polo`aj i vlast, i ko ga podr`ava, jer je vidqivo da su ta odlikovawa uglavnom dobijena od careva, pre svega ru skog. ^itav izgled mladog kwaza na tim portretima svedo~i o sa mosvesti da je on, glavom, svemo}ni i nedodirqivi Gospodar Crne Gore i Brda. Da je bio `ivahan, inteligentan i odlu~an, ali i osvetoqubiv, svedo~e brojni zapisi. Da je bio druk~iji, tuwav i tupav, zasigurno ga ni vladika Rade, dr`avnik, pesnik i filozof, ne bi izabrao za svoga naslednika nakon {to je prvi izabranik, Pavle Perov Petrovi}, mlad preminuo. Dr`ao se evropskih obi~aja, znao je italijanski jezik, slu`io se i ruskim, a kazuje se da je uz suprugu Darinku u~io i francuski. U naponu adolescentne mu{ke snage, samodopadqiv, sa vla{}u koju je posedovao, bez moralnih ko~nica, lako je mogao biti “razvratnik, rasipan i gwevan.” I afera sa Danicom Kadi}evom, udatom Pavi}evi}, dok je bio momak, deo je takve neobuzdane i nei`ivqene li~nosti, neretko uo~ene kod pojedinaca kod kojih nizak rast biva podstrek da se izjedna~e sa li~nostima mo}ne i umne i fizi~ke snage. Ta afera je samo kulminacija Danilovog neodgovornog pona{awa, koje je bilo ~esto u tada{wih “gospodara” u srpskom narodu (kneza Milo{a, Hajduk-Veqka, Milenka Stojkovi}a i drugih), pa i kod pojedinih vladara u civilizovanijim zemqama; naravno, takvi “uzori” ne umawuju odgovornost Danilovu. Na osionost kwa`evu mogla je da zna~ajno uti~e i podr{ka koju mu je bezuslovno pru`ao brat Mirko, vojvoda crnogorski, u vi{e bojeva s Turcima hrabar ratnik, a u dr`avnoj upravi predsednik crnogorskog Senata. I sam vrlo prek, ~astoqubiv i silovit, prakti~no je bio savladar bratu Danilu, ~ije je naloge odlu~no sprovodio vojnom silom. O svojim juna~kim podvizima i podvizima drugih crnogorskih i br|anskih junaka vojvoda Mirko je sa~iwavao i epske pesme i uz gusle ih ve{to kazivao; u wima je

18

Ilija Petrovi}

veli~ao Srpstvo i brata Danila kao srpskoga kwaza, a Crnogorce i Hercegovce kao zavetne Srbe; tvrdio je da je sve istina jer je bio svedok de{avawima, pa je 1864. godine, u ranoj fazi nominalne vladavine svoga sina Nikole (1841-1860-1921), tako|e kwi`evnika, {tampao pesmozbirku Juna~ki spomenik. Pove}ani broj perjanika, profesionalnih gardista, sa ~etiri stotine, koliko ih je bilo u po~etku vladavine, na hiqadu pri kraju, tako|e je podizalo Danilov ose}aj sigurnosti u vlast i mo} kojima raspola`e. Sigurnost mu je ipak ponajvi{e dolazila od za{titne ruke mo}noga ruskog cara, ~ija se re~ po{tovala ne samo me|u Crnogorcima, ve} i na evropskim dvorovima i u turskom carstvu. Uspe{no ustanovqewe kwa`evstva, primawe i podr{ka na koje je nailazio ne samo u Petrogradu, nego i u Be~u i Parizu, i strah kojim je vladao u Crnoj Gori i Brdima, bespogovorna poslu{nost pot~iwenih plemenskih glavara (mnogima od wih on je “darovao” taj polo`aj), pozivawe na juna~ku pro{lost srpskog naroda koju treba i osvetiti i povratiti, uz wegovu ujediniteqsku li~nost, davali su mu i ose}aj mesijanstva; obe}avao je pod Ostrogom da }e jednoga dana biti i car Balkana. Ima svedo~anstava da je na politiku Danilovu uticala i wegova supruga, obrazovana i ambiciozna, atraktivna a nelepa Darinka Kveki}. Ova Srpkiwa iz Trsta, austrijska dr`avqanka, mladica slobodnijeg pona{awa, zasigurno mu je mogla pomo}i i da se boqe sna|e u dru{tvenoj etikeciji s evropskim dvorovima. Wen uticaj nije dovoqno ispitan, ali je izvesno da je posle wenog dolaska na Cetiwe, Danilo po~eo da pravi otklon prema ruskoj politici i da se pribli`ava Be~u i Parizu. To je naro~ito do{lo do izra`aja posle poraza Rusije u Krimskom ratu, u kome su joj protivnice bile Turska, Francuska, Velika Britanija i Sardinija, uz podr{ku Austrije. Kako je posle toga Rusiji odre~eno pravo da {titi pravoslavno stanovni{tvo u Otomanskom carstvu, kwaz Danilo je u zna~ajnom delu crnogorskog javnog mwewa (ne{to preko sto hiqada stanovnika) izgubio dotada{wi ugled. Doprinelo je tome i privremeno ukidawe ruske materijalne pomo}i, koja je predstavqala polovinu crnogorskog buxeta. Stawe se popravilo posle izgla|enih odnosa sa Rusijom i sjajne pobede nad turskom vojskom kod Grahova 1858. godine, {to je naredne godine dovelo, uz pristanak i prisustvo velikih evropskih sila, do zvani~nog razgrani~ewa sa Turskom. Siguran u sebe, mada je ve} pre`iveo neke poku{aje atentata, svestan da mora odr`avati pri~u o li~noj hrabrosti (mada ima i druk~ijih svedo~ewa!) i uveren da ga perjanici i austrijska

CRNOGORSKA POHARA KU^A

19

policija dobro za{ti}uju, Danilo se i u Kotoru leta 1860. godine, dok je pratio suprugu na bawawe, kretao slobodnije no {to nala`u takve prilike. To je omogu}ilo wegovom protivniku i prognaniku Todoru Kadi}u, pristiglom iz emigracije, da mu 12. avgusta uve~e neopa`eno pri|e i da ga dobro napuwenom kuburom smrtno rani; kwaz je umro slede}eg jutra. Vi{e pojedinosti o tome saznajemo iz ispovesti Kadi}eve u austrijskoj tamnici, izgovorene pred sve{tenikom i nekolicinom oficira, uo~i izvr{ewa smrtne presude ve{awem, oktobra meseca: “Ja sam se ispovijedio najprije Bogu, pa sudijama, a sad }u vama: Sada pokojni crnogorski kwaz Danilo Petrovi} htio je da mi oduzme `ivot, jer sam odbio da poslu{am wegove krvni~ke naredbe. To moje odbijawe po{tedjelo je `ivot mnogim nevinim qudima. Primoran sam bio da ostavim otaxbinu, stare roditeqe, mladu suprugu i dva nevina sina da bih sa~uvao glavu. Po naredbi Kwa `evoj pobijeno je pet ~lanova moje rodbine, konfiskovana moja imovina i prisiqena moja sestra da se preuda iza jo{ `ivoga mu`a koji je bio prisiqen da bje`i zajedno. Moj boravak u Austriji vlasti nijesu trpjele, nijesam mogao dobiti paso{ za Rusiju da bih se kod Svetog sinoda potu`io na pretrpqenu sramotu zbog preudaje svoje sestre. S jedne strane gonio me kwaz, a s druge francuski konzul u Skadru. Obojica su tra`ili moju glavu. Pri svim tim gowewima, i pored nagovarawa drugih, nikad se ne bih odlu~io da ubijem Kwaza. Ali kad sam doznao da je Kwaz na moju glavu postavio varvarsku ucjenu od 500 forinti, rije{ih se da naplatim svoj `ivot za cijenu mnogo vi{u, da ga ubijem gdje ga budem zatekao.” Tako je svoj kratak `ivot i nedugu vladavinu zavr{io Danilo Stankov Petrovi}, prvi kwaz Crne Gore i Brda, mladi} hrabar i drzak, preke naravi a prosve}enih htewa. Nesumwivo, on je zna~ajan dr`avnik u istoriji Crne Gore: uspe{no se nosio sa spoq nim neprijateqima i izdejstvovao je prihvatawe svoje male zemqe kao druge srpske kwa`evine, kojoj je pro{irio granice, uveren da osloba|a i konsoliduje Srpstvo. Istovremeno, to je i li~nost puna ishitrenih i nerazumnih reagovawa, sve do sadisti~kih i paranoi~nih reakcija; tako to ~esto biva s osobama koje imaju veliku vlast i, nesigurni u sebe, raspeti izme|u mo}i i nemo}i, izme|u neznawa i prenapregnutih `eqa, razdirani neuroti~nim mesijanstvom i neutoqivim plotskim bi}em, isti~u tu vlast vi{e no {to je to potrebno i “tro{e” je na nesre}u onih kojima vladaju. Uo~i Mihoqa dne 2008.

CRNOGORSKA POHARA KU^A Pristup. Godinama je jedan “priro|eni” P odgori~anin, malo Piper a malo Ku~, Drekalovi}, poodavno ro|en na Kosoru, sastavqa~a ove kwi`ice “terorisao” pitawem za{to ve} jednom ne po~ne da pi{e o crnogorskoj pohari Ku~a iz 1856. godine, nego se uporno bavi temama iz “razne” srpske istorije po Vojvodini Srpskoj “i {ire”. Kao odgovor na to, uvek se moglo ~uti sastavqa~evo pravdawe da u cetiwskom arhivu nema vrednih i istinitih dokume nata o tom stra{nom zlo~inu, da li zbog toga {to su ukloweni jo{ za `ivota kwaza Danila, da li mo`da i zbog toga {to su “oslobodioci” i “nova narodna vlast” posle Drugog svetskog rata uni{tili ogromne koli~ine arhivske gra|e izuzetno va`ne ne samo za istoriju brdskih i crnogorskih plemena, ve} i za srpsku isto riju u celini. Iako je to ~iweno pod vidom da se uklawawem “stare hartije” ra {~i{}ava sa “mra~nom pro{lo{}u”, “revolucionarni zanos” bio je motivisan ideolo{kom `eqom da se zatru srpska obele`ja crnogorske povesnice; upravo tada “ro|ena” je i po~ela da se “odgaja” apokrifna (podmetnuta) crnogorska nacija, ali se ne mo`e smatrati bezna~ajnom ni neskrivena potreba da se temeq “lep{oj i svetlijoj budu}nosti” gradi na kultu upravo samonametnutih vo|a i wihove bezbo`ni~ke misli; na isti na~in kao {to se od polovine 19. veka, od kwaza Danila ka wegovom nasledniku, gradio kult vladarske ku}e cetiwskih Petrovi}a. A kad su isto pitawe po~eli da postavqaju i jo{ neki sastavqa~evi znanci, da li po dogovoru ili svaki za sebe, vi{e nije bilo uzmicawa; naro~ito se tako ne{to ni je moglo desiti po{to su u srpskoj periodici iz 19. veka, sa~uvanoj u Matici srpskoj, u Novom Sadu, “otkrivena” dva dnevna lista ([umadinka iz Beograda i Srbski Dnevnik iz Novog Sada) s kra}im izve{tajima i komentarima o crnogorskoj pohari Ku~a, na Petrovdan 1856. godine. Iz tih se tekstova moglo saznati da je crnogorska pohara Ku~a uzburkala evropsku javnost, te da su o woj pisali, vaqda, svi koji su dr`ali do svog novin(ar)skog ugleda. Po{to pomenute novine nisu imale svoje dopisnike sa Cetiwa (“sa crnogorske granice”, kako je to stajalo u vrhu svih izve{taja), one su prenosile ono {to je pisano na drugim stranama, u zagreba~kim nema~kim novinama Agramer Zeitung, tr{}anskom listu Osservatore Triestino i be~kom glasilu Ost Deutch Post; ~ini se da su se i ova dva posled wa po{tapala onim {to je pisano u Zagrebu. Kako su u srpskim vestima pomiwani francuski, engleski i austrijski konzuli u Skadru i ruski u Dubrovniku, bilo je prirodno {to se sastavqa~ ove kwi`ice upustio u potragu za wiho-

22

Ilija Petrovi}

vim izve{tajima svojim vladama. Blagodare}i svojim dobronamernim vezama, on je jedino uspeo da do|e do nekih diplomatskih spisa iz Be~a, dok su oni drugi, iz raznih razloga, do kraja ostali nedostupni. Najzabavnije je bilo pitawe ruskog dr`avnog arhiva, postavqeno posle vi{emese~nih poku{aja da se dopre do wega, da li su preci potencijalnog istra`iva~a bili u ruskoj konzulskoj slu`bi. Negativan odgovor na to “diplomatsko” pitawe, jer druk~iji nije ni mogao biti, bio je dovoqan da se arhivska vrata ~ak i ne od{krinu, zbog ~ega }e ova kwi`ica ostati bez svedo~ewa jednog savremenika koji je o crnogorskoj pohari Ku~a mo`da znao ne{to vi{e od onoga {to je nudio cetiwski dvor. Po prirodi stvari, najsigurniji i najiscrpniji izvor ovoj kwi`ici bilo je svedo~ewe crnogorskog (ali ne ku~kog!) vojvode Marka Miqanova Popovi}a, Ku~a, Drekalovi}a, u kwizi Pleme Ku~i u narodnoj pri~i i pjesmi I (pisanoj pre 1893, a prvi put objavqenoj 1904. godine u Beogradu). To je svedo~ewe preuzeto iz kriti~kog izdawa Crnogorske akademije nauka i umjet nosti i Novinske organizacije Pobjeda, iz Podgorice, gotovo u celosti, najve}im delom u neprekinutom nizu, a mestimi~no izdvojeno, eda bi se neki od zapisa sa strane mogli preko wega potvr|ivati ili osporavati. Ipak, ono {to je kqu~no za ovaj pristup, jeste sastavqa~eva odluka da jezi~ke osobenosti svih preuzetih srpskih tekstova (iz [umadinke i Srbskog Dnevnika mestimi~no, iz ostalih gdegde, a tekst Marka Miqanova mnogo ~e{}e) prilagodi dana{woj jezi~koj praksi: na mnogo mesta, naro~ito umesto apostrofa, unesena su “nedostaju}a” slova, a pojedine re~i “prevo|ene” su onima koje se danas upotre bqavaju u obi~nom govoru. Na vrlo ozbiqne stru~ne zamerke da tekst Marka Miqanova nije uputno prevoditi, jer bilo kakav prevod ne bi vi{e izra`avao wegovu slikovitu misao, ovaj sastavqa~ odgovorio je zapa`awem da bi i autori pojedinih tekstova objavqenih na bilo kom od stranih jezika mogli prigovarati odstupawu od originala. Ili, zar nije nesumwiva istina da se i tekstovi starijih srpskih autora, `itija svetih, primera radi, prevode na savremeni srpski jezik, a vrlo se ~esto ~uju zahtevi da se i kwige ne toliko starih srpskih spisateqa prevedu, ili prepevaju, na jezik lako razumqiv dana{wem srpskom ~itaocu. Sve to imaju}i u vidu, ovaj sastavqa~ opredelio se da kwigu o pohari ne pi{e samo za ~itaoce iz Ku~a, ve} i za ~itaoce s ostalih srpskih prostora; ponajvi{e za ove druge, jer im je tema potpuno nepoznata, mada se ni dana{wi Ku~i ne mogu ba{ pohvaliti

CRNOGORSKA POHARA KU^A

23

da ne{to o woj znaju. Nisu o pohari mnogo znali ni Ku~i iz prethodna dva-tri nara{taja, po{to se ~ak i u ku}ama najve{tijih i najpriznatijih ku~kih pripoveda~a o woj ponajvi{e }utalo; i Marko Miqanov pi{e da se o pohari govoriti “otvoreno ne smije, ali se prije ni ovoliko nije smjelo”. Da je “prevod” zaista potreban kazuje i ~iwenica da su Ku~i koji su se posle Drugog svetskog rata preselili u Vojvodinu Srpsku, uglavnom u Zmajevo, kod Novog Sada (odakle su tokom prethodnih {ezdesetak godina uspeli da se rasele i u mesta koja su i wihovim bli`im precima do tada bila potpuno nepoznata), u najve}em delu zaboravili na ijekavski govor, dok wihove sinove i unuke, ~esto i praunuke, sa Crnom Gorom i Ku~ima vezuje samo porodi~no predawe da su im preci do{li otud: govore ekavski, ku~ka im je leksika nepoznata, a srpski jezik Marka Miqanova zastareo i, kao takav, neupotrebqiv u govornom i pisanom op{tewu. Zbog svega toga, i u uverewu da }e poneki primerak ove kwi`ice biti ponegde, kod ponekoga, sa~uvan i za neke daleke potomke, wenom sastavqa~u ~ini se da taj “prevod” ne}e biti na {tetu osnovne Markove namere da od zaborava sa~uva pesme i pri~e o ku~koj pro{losti, “po narodnim dokazima, po kojima se mo`e doznati prava istina”, naro~ito ona o crnogorskoj pohari Ku~a i o qudskim `rtvama u woj. r Onima koje pomiwe sam Marko: “243 posje~ene glave qudi i djece... skupqene na uqa nik popa Luke i pobodene na motke u ogradi oko uqanika, kako bi ih vojvoda Mirko mogao pregledati i vidjeti koliko ih je”; r Onima koje pomiwu austrijski izvori: odred “gorwe vojske” Novice Cerovi}a “pobio je wih ~etrdeset” , a bi}e da se wihove glave nisu na{le na ogradi oko uqanika popa Luke; r Onima koje pomiwe pismo iz Trije{}a: u Ko}ima je “zakla no 200 Turaka bez razlike starosti i roda, me|u wima nekoliko mladih `ena i dece”. ^iwenica da je Marko Miqanov svoje podatke saop{tio jo{ dok je bilo `ivih svedoka o tom stra{nom zbitiju, te da ih niko, ~ak ni iz cetiwske dinastije, nije osporavao, potvr|uje da Marko ni u ~emu nije preterao; zbog toga se `rtvama koje on “priznaje” mogu pribrojiti i one koje nalazimo u drugim izvorima. *** Dopisujemo, na kraju, blagodarnost Srpskom narodnom vije}u iz Podgorice i wegovom predsedniku dr Mom~ilu Vuksanovi}u, Drekalovi}u, Ku~u, {to su ovu kwi`icu uvrstili u Dokumenta svoje Kwi`evne zadruge, i {to se sada odlu~uju da objave i ovo drugo, pro{ireno izdawe.

24

Ilija Petrovi}

KU^I Prostirawe. Ku~i, staro srpsko pleme, jedno su od ve}ih brdskih plemena u sastavu dana{we Crne Gore. “Plemenska oblast Ku~a ~ini geografsku celinu, ome|enu od okolnih plemena visokim planinama i dubokim re~nim dolinama. Zemqi{te se od juga ka severu stepeni~asto pewe i prelazi u visoravan, gde je planina @ijevo sa mnogim ograncima. Ovaj ju`ni deo plemenske oblasti je sedi{te plemena. Tu je zemqi{te sastavqeno od kre~waka i predstavqa jedan od najdivqa~nijih predela na{eg karsta. U severnom delu je planina Kom. Oblast oko Koma je bogata vodom, {umama i dobrim pa{wacima. U woj nema stalnih naseqa, slu`i kao letwe pasi{te. Terase ju`nih Ku~a imaju primorsku klimu; tu ra|aju smokve, {ipci i vinova loza. Na visoravni oko @ijeva i Koma klima je o{trija” (55, 512-513). Sredinom 19. veka Ku~i su brojili oko 15.000 du{a, od ~ega ok o 2.750 sposobnih za vojni~ku slu`bu (32, 187-201). Granice. Granice srpskog plemena Ku~a dajemo ovde u poje dinostima, onako kako su to u~inili etnolog Jovan Erdeqanovi} (Pan~evo, 1874 - Beograd, 1944) i etnograf Stefan Du~i} (Du~i}i/Ku~i, 1874 - Podgorica, 1918). . Najpre Erdeqanovi}. “Na istoku se granica ku~ke oblasti poklapa uglavnom sa dr`avnom granicom, samo na tri mesta prelazi weno zemqi{te malo vi{e i preko te granice: prvo na jugoistoku, gde Arbanasi predela Zatrijep~a imaju svoje pa{wake i preko reke Cijevne, na stranam a wene doline; drugo, na istoku od Hotskih Korita imaju Arbanasi svoje katune na mestu Gre~i; tre}e lepa dolina Vu~ina Potoka, Velipoqe, i daqe na severu od we prostrano pasi{te Poqanice svojina su celog plemena Ku~a osim jednog dela u Poqanici, koji pripada od starine samo Lediwanima iz Fundane... Severo-isto~na i severna granica odvaja se od politi~ke kod [kale Drekalove i silazi izme|u klimena~ke planine Mojana i ku~kog Sumora k reci Peru}ici. Odatle se granica pewe k severu i odvaja Ku~e od oblasti susednog plemena Vasojevi}a. Trepetli{ ostaje Ku~ima, Batlan Vasojevi}ima, a zatim ide me|a preko Borova Poda na prvi vrh planine Komova, na Bajvan, spu{ta se u duboku presedlinu izme|u oba glavna grebena komovska, preseca vrh Ku~ki Kom i silazi lagano k planini Rogamu. Daqe obu hvata granica katuni{ta Turjak i ]uru, preseca reku Opasanicu i okre}e na jug...

26

Ilija Petrovi}

Na zapadu prolazi me|a najpre zapadnom stranom Crne Planine, zatim prelazi reku Veru{u i pewe se na visoki breg \ebezu. Po{to dodirne u severo-zapadnom pravcu planinu Planinicu i si|e u dolinu reke Brskuta, po~iwe granica odvajati Ku~e od dr ugog susednog plemena, Bratono`i}a. Reka Brskut do svoga u{}a u Malu Rijeku i zatim sama Mala Rijeka sa svojom dubokom, kawonskom dolinom ~ine o{tru granicu izme|u ova dva plemena. A od u{}a Male Rijeke u Mora~u ~ini ova druga reka sve do blizu svoga sastava sa Zetom isto tako o{tru granicu prema plemenu Piperima. Ju`na granica ome|ava najpre ku~ku svojinu u ravnici Doqanima i na reci Ribnici prelaze}i mestimice i dr`avnu granicu (prema Dino{i), a zatim se nastavqa u dr`avnoj granici do Zatrijp~a (21, 6-7). Potom Du~i}. Tako Erdeqanovi} o ku~kim granicama, dok Du~i} preciznije opisuje “unutra{we granice” ku~ke oblasti: “Zbog toga {to je ju`ni i zapadni dio ku~ke oblasti ni`i i srazmerno topliji, samo su u wemu stalna ku~ka sela. ^e{}e se mo`e ~uti, da Ku~i taj svoj stalno naseqeni predio nazovu imenom »zimnica« za razliku od katuna, na kojima qetuju. - Drugi dio ku~ke oblasti (a to je ne {to vi{e od polovine), onaj na istoku i na sjeveru, ~ine same planine i pa{waci sa letwim stani{tima (katunima). Wega zovu Ku~i op{tim imenom Ku~ka Pla nina. Dio ku~ke oblasti u kome su stalna naseqa (»zimnicu«) dijele Ku~i na ~etiri predjela. Najdaqe na jugozapadu je Ku~ka @upa, koja je zaista najju`niji ku~ki predio. Daqe je na sjeveru, do velikog stjenovitog otsjeka {to se di`e vi{e naseqa Ubala i Ubaoca (imena su im: Ubli i Ubalac - IP), predio Podawe, a sjeverno od wega sve do najsjevernijeg ku~kog naseqa Brskuta, Povr{je (ili Povr{e). Jugoisto~ni pak, kraj ku~ke »zimnice« zove se Zatrijeba~ ili Ku~ka Krajina. Glavnija stalna ku~ka naseqa po~ev{i s jugozapada pa daqe na sjever i na sjeveroistok dolaze ovim redom. Najdaqe su na jugozapadu Doqani, Novo Selo i Omerbo`ovi}i. - Na sjeverozapadu od Doqana su: Zlatica, Krwan, Sjenice, Cvarin, Vidijewe, Kupusci, Bio~e (sa poselicom ^elom) i Mazanica (du` Mora~e). - Sjeveroisto~no od Fundane je najprije mali arbana{ki predio Ko}i i zatim veliki arbana{ki predio Zatrijeba~ (arbana{ki: Trije{i) sa {est sela: Nikmara{i, Mu`e~ka, Stjepohi (srpski: [}epova), Bawkani (arbana{ki: Benkai), Deqani (arbana{ki: Delai) i Bud’za. - Sjeverno je od Zatrijep~a srpsko naseqe Orahovo i zapadno od wega opet sve srpska ku~ka naseqa: Bezihovo

CRNOGORSKA POHARA KU^A

27

(ili Bezijovo), Du~i}i, Lije{ta, Kosor, Ubli, Krivi Do, Ra}esi, Ubalac i Zagreda. - Daqe su pak ka sjeveru i sjeveroistoku Mom~e, Kr`awa, Ptikaq, Brezojevice, Strav~e, Mila~i}i, i, najdaqe na sjeveru veliko naseqe Brskut. Ku~ku Planinu dijeli narod u Ku~ima na tri dijela: Dowe Planine su najdaqe na jugu i zaista obuhvataju najdowe, najni`e, ku~ke planine i pa{wake; po~ev{i od Hotskih Korita na jugo istoku pa do visoravni Strav~e na sjeverozapadu; Sredwe Pla nine, koje se prote`u od visoke pla nine @ijevo pa na sjever i sjeveroistok do Komova (tu su osim @ijeva jo{ znatnije planine i visoravni: Mala i Veqa Ko{tica, Rikavac, Momowevo, Jezera, [irokar i Magli~); i Gorwe Planine u kojima je glavno Ku~ki Kom, a u wegovu oblast spada i nekoliko mawih planina od wega: Crna Planina, Kozeq, Kurlaj, Binxa i dr” (20, 4-5). Du~i}evim i Erdeqanovi}evim navodima ni danas se ne mo`e ni{ta bitno ni dodati ni oduzeti. Od wihovog vremena dr`avna granica izme|u Crne Gore i Arbanije pretrpela je od zetske ravnice do Mojana samo neke sitnije promene i to uglavnom na onom prostoru koji je naseqen iskqu~ivo arbana{kim stanovni{tvom. Ko su Ku~i. Pri~a o Ku~ima i o poreklu Drekalovu, rodona~elniku brat stva Drekalovi}a u Ku~ima, izuzetno je va`na za srp sku istoriju u celini, naro~ito zbog toga {to se kroz wu mogu najlak{e sagledati brojne slabosti zvani~ne takozvane srpske istoriografije. Za razlo`ne ~itaoce, ili slu{aoce, naga|awa o navodnoj neposrednoj vezi srpskog plemena Ku~a sa susednim Arbanasima otvaraju mo`da najlep{u mogu}nost da se krene u raspravu s istorijskim, geopoliti~kim, lingvisti~kim, logi~kim i mnogim drugim stavovima “velikih” nau~nih imena poniklih i stasalih u nordijskoj (germanskoj, berlinsko-be~koj) {koli. Jer, samo ovla{an osvrt na Arbanase i wihovo mesto u istoriji, upu}uje nas na istinu da su se Arbanasi naselili na Srpsku Zemqu, na wen deo koji se danas zove Arbanija, tek 1043. godine, a da su Ku~i na istoj toj Zemqi `iveli odvajkada. Ili, kako to pi{e Jovan Dereti}, “doga|aji koji su prouzrokovali dolazak Arbanasa u Srbiju bio je rat izme|u Vizantije i Srbije u jesen 1042. godine. Romeji su sa velikom vojskom napali Srbiju i borbe su vo|ene na predelu Novog Epira, odnosno dana{we teritorije Albanije. U dve velike bitke Srbi su stra{no pora zili Romeje i to je prouzrokovalo nemire u Vizantiji. Jedan od pobuwenika bio je vojskovo|a \or|e Manijakis, koji je komandovao vizantijskom vojskom na Siciliji i u ju`noj Italiji. Po{to su ga bez razloga smenili, odlu~io se na pobunu i krenuo da

28

Ilija Petrovi}

uzme vlast u Carigradu. Poveo je vizantijsku vojsku koju je imao pod svojom komandom i jedan deo kavkaskih Arbanasa, odnosno Albanaca kako su ih tada zvali, kao pomo}ne ~ete. S Arbanasima i{le su i wihove porodice, kako je to bio obi~aj u tom vremenu. Manijakis se sa svojom vojskom iskrcao u Dra~u po~etkom marta 1043. godine. Na putu za Carigrad, on se kod Ostrova, blizu Dojra nskog jezera, sukobio s romejskom vojskom vernom Carigradu; u toj je borbi i poginuo, a wegova se vojska predala. Ove doga|aje opisao je vizantijski istori~ar Mihailo Ataliota (Michael Ataliota, Corpus, scriptorum historiae Byzantinae, Weber, Bonn 1844, Tome II, page 121), savremenik tih doga|awa. Vizantinci su prihvatili Manijakisove vojnike koji su se predali, ali nisu hteli da prime Albance koji su bili stranci. Wih su potisli na teritoriju Srbije. Ovi nisu mogli da se vrate natrag na Siciliju, jer su la|e sa kojima su do{li bile zaplewene. Molili su Srbe da im dozvole da se negde nasele, pa kako su oni tradicionalni sto~ari, gaji}e stoku i za sebe i za srpsku vlastelu. Knez Stefan Vojislav (koga romejski - vizantijski - izvori nazivaju Srbinom, Travuwaninom i Dukqaninom, 1036-1051 - IP) dozvolio im je da se nasele u Rabanu, jednom malom i slabo naseqenom mestu na podno`ju planine Jablanice. Koliko je bio brojan taj narod nije poznato, ali prema proceni nije ih bilo mawe od pet hiqada ni vi{e od dvadeset hiqada. U Srbiju su stigla samo ~etiri albanska plemena: Gege, Toske, Jape (Liape) i [amide. Gege su »Gosk« ili »Gog« kod jermenskih geografa. [amide su azij ski [umiksi. Ova dva posledwa plemena su bila mala, mo`da samo delovi plemena, pa su se utopili u prva dva plemena. Po Rabanu mi smo ih nazvali Arbanasima, stranci ih zovu Albancima, a oni sami sebe nazivaju [}ipetarima, {to na wihovom jeziku zna ~i Br|ani. Turci su ih zvali Arnautima. To je arapski naziv koji zna~i - oni koji se nisu vratili (iz Srbije na Siciliju - IP)... U trinaestom veku Arbanon se prostirao izme|u reka Ma}e na severu i [kumbe na jugu, bez Dra~a i okoline”. Pored pitawa kome pripada ilirsko i tra~ko nasle |e na prostoru Helmskog ili Balkanskog poluostrva (koje nordijska {kola ni pod kojim uslovom ne `eli da dovede u vezu sa Srbima), takva istina o Arbanasima povla~i i pitawe kakva mo`e biti wihova veza s Ku~ima. Na pitawe ko su Ku~i, svoj odgovor dali su mnogi, a mi }emo ovde navesti samo neke od wih: r Marjan Bolica, Kotoranin, latinski pesnik i pisac, u opisu Skadarskog sanxakata iz 1614. godine veli da su Ku~i katolici i Arbanasi;

CRNOGORSKA POHARA KU^A

29

r Krajem 19. veka, austrijski konzul Ipen u Skadru tako|e ih smat ra Arbanasima i katolicima; r Pavlu Rovinskom nije te{ko da zbuni svoje ~itaoce: a. Ne-Drekalovi}i su najstarija bratstva u Ku~ima, ali su zato, vremenom, “Drekalovi}i postali najja~e bratstvo” i od starosedelaca, koji su se tome “veoma suprotstavqali”, preuzeli (ili preoteli) vojvodska ovla{}ewa; b. Iz stava da su Ne-Drakalovi}i “nesumwivo najstarije pleme u Ku~ima za kojim su se, poslije pada Srpskoga carstva, naselili Srbi iz drugih krajeva i, kao i svud, potisli starosjedioce, kako su kasnije i wih pritijesnili Drekalovi}i”, moglo bi se zakqu~iti da je me|u tim novim dobeglicama “poslije pada Srpskog carstva” bilo “mnogo naroda iz Albanije”, mada mu nije jasno da li su se oni u Ku~ima “asimilirali sa lokalnim srpskim stanovni{tvom”. Razumqivo je {to mu to nije jasno, jer mu se nije dalo da “mnogo naroda iz Albanije” odmah prepozna “kao izbegle Srbe... iz drugih krajeva... poslije pada Srpskoga carstva”, zbog ~ega nije siguran ni u svoje naga|awe da li bi se odnos starosedela~kog i prido{log stanovni{tva, srpskog i jednog i drugog, mogao nazvati asimilacijom. U svom kasnijem domi{qawu, on }e priznati da je to “uglavnom srpski `ivaq sa primjesama iz Albanije”, ali }e tome dodati, oslawaju}i se vaqda na bratstveni~ko predawe o \ur|u Kastriotu kao wihovom pretku, da su Drekalovi}i posledwi “doseqenici direktno iz Albanije”, te da se to pleme asimilovalo sa Srbima iz Ku~a; v. I pored tolikih nedoumica, on nije mogao izbe}i zakqu~ak “da osnovu ovoga plemena (ku~kog - IP) ~ini srpski elemenat”. r Konstantin Jire~ek, [afarikov unuk (po majci), ne komentari{e Boli~ine i Ipenove stavove, {to bi se moglo protuma~iti kao da se sa wima potpuno sla`e; r Milo{ Milojevi}, tragaju}i za starim srpskim obele`jima, nare|ao je i stotinak ~isto srp skih imena koja su u dana{woj Rumuniji postojala mnogo pre dolaska Rimqana u Dakiju, a me|u wima i mesto Ku~i; r Marko Miqanov nije u nedoumici: u Ku~ima `ive Drekalovi}i, direktni potomci \ur|a Kastriota, i “ostali”, Staroku~i, od Mrwav~evi}a; Srbi i jedni i drugi, jer, da nije tako, kako bi se mogla tuma~iti wegova pitawa {ta se to desilo “poslije prospine Mrwav~i}a” i “poslije Kastriotove razure” i koja su brdska i crnogorska plemena u srodstvu, naro~ito posle konstatacije da su se “i u Staru Srbiju razbje`ivali... te se neki tur~io, a neki latinio” odnosno katoli~io;

30

Ilija Petrovi}

r Quba Kova~evi}, istori~ar, glavni sekretar Srpske kraqevske akademije, u predgovoru za kwigu Marka Miqanova o Ku ~ima (1904), prihvata stav da bi to pleme moglo biti “etni~ki me{anog porekla, naro~ito najve}e wegovo bratstvo Drekalovi}i”, dok bi stari Ku~i “vrlo verovatno” bili naslednici nekog arbana{kog bratstva ili sela koje se “postupno {irilo na okolna srpska i arbana{ka sela” u dana{wim plemenskim granicama. Na drugom mestu ~itamo da on smatra neistinitim predawe po kome Ku~i poti~u delom od Kastrioti}a a delom od Mrwav~evi}a, po{to je uveren da “ove tradicije pokazuju, da su dana{wi Ku~i postali od starijeg, srpskog, i mla|eg, arbana{kog stanovni {tva, koje se, ve}inom, doselilo, po{to su Ku~i potpali pod Tursku”. I, da neko ne bi protivre~io wegovoj tvrdwi o arbana{kom poreklu ku~koga plemena, on se poziva i na sopstveno saznawe (mo`da pozajmqeno od nekoga) da je na po~etku 17. veka me|u Ku~ima bilo mnogo vi{e Arbanasa nego tri veka kasnije. Uza sve to, Kova~evi} smatra da je i sam naziv ku~kog plemena arbana{kog porekla, “jer ku~ na arbanaskom jeziku zna~i crven”. Tu je teoriju najpre, jo{ u 19. veku, obrazlo`io Nemac Gustav Majer, ali je wu “nedavno argumentovao demantovao albanski lingvist Idriz Ajeti, koji je ukazao na vrlo va`nu fonetsku ~iwenicu da na{ (srpski) oblik Ku~ (sa afrikatom ~) nije mogao postati od albanskog palatalnog Kuq, jer u albanskom jeziku, pa i u albanskim govorima u dijaspori u Gr~koj i ju`noj Italiji, postoji apelativ kuc, u zna~ewu vrsta zemqanog suda sa dve ru~ke, a metafori~ki ozna~ava i dolinu, udolinu. Ajeti, dakle, smatra da se mikroetnik Ku~ mo`e povezati s ovim albanskim geografskim terminom, pa se, isto kao i Branislav \ur|ev, pita za{to se Ku~i nisu nazvali »Gorani« (jer se wihova stani{ta nalaze visoko, kao na obodu zemqanog lonca - IP). Profesor Milivoj Pavlovi}, me|utim ovu osnovu smatra keltskom (srpskom, dakle, iako to ne ka`e, po{to su Kelti bili vojni~ki red u srpskom narodu - IP) i povezuje je sa zna~ewem visoko, kamenito mesto”. r Jovan Erdeqanovi}, etnolog, rodom iz ju`nog Banata, tvrdi da Ku~i nisu posrbqeni Arbanasi ve} me{avina novodo{lih Slovena-Srba i zate~enog ilirsko-romanskog stanovni{tva, te da su, kao i “ostali Srbi u Zeti sredweg veka”, u plemenskoj organiza ciji `iveli od doseqewa do XV veka; r Henrik Bari} (1888-1957), Dubrov~anin, istaknuti arbanolog me|u Srbima, tvrdi da je “podru~je sjeverno od Crnog Drina (Drima - IP) do albanskog gorskog sklopa Prokle tija tvorilo u sredwem vijeku vanredno zanimqiv pojas etni~ke simbioze, u kojem se pastirski arbanaski i rumuwski elemenat stapao s po-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

31

qodjelskim slovenskim `i v qem. Stara rumuwska plemena do sta su brzo asimilirana. Amalgamizacioni proces izme|u Srba i Arbanasa nasuprot tra je jo{ i danas. Najtipi~niji mu je slu~aj onaj plemena Ku~i... koje je u 17. vijeku (1614. godine - IP) bilo jo{te arbanasko a danas je srpsko”. Za Bari}a kao da je sve jasno: Sloveni su zemqoradni~ki `ivaq, dok se sto~ari “proizvode” iz rumunskih i arbana{kih redova! Rupe u wegovom znawu javqaju se tek kad zakqu~i da su “stara rumunska plemena dosta brzo asimilirana”, a da “amalgamizacioni proces izme|u Srba i Arbanasa” jo{ uvek traje, {to je najvidqivije kod Ku~a, ~ije je pleme po~etkom 17. veka bilo “jo{te arbanasko a danas je srpsko”. “Asimilaciju” navodnih rumunskih plemena on je nekako i progutao, ali mu je bilo mnogo te`e da to u~ini s Ku~ima, za koje tvrdi da su bili Arbanasi. Jednostavnije bi mu bilo da je “pastirski arbanaski i rumuwski elemenat” prihvatio kao vla{ki, odnosno pastirski, te da je iz toga izvukao zakqu~ak da su ti “vlasi” zapravo bili “slovenski `ivaq” odnosno Srbi; posle toga ne bi trebalo ni obja{wavati kako se i za{to taj `ivaq brzo i neosetno asimilovao u srpske Ku~e. [to }e re}i: Ku~i su bili Srbi i kad su se bavili zemqoradwom, i kad su bili pastiri, i kad su kao “vla{ki” `ivaq opkoqavali i posrbqavali “etni~ke Vlase (odnosno Arbanase)”. r Branislav \ur|ev, istori~ar, ro|en u Sremskim Karlovcima, veli da pleme Ku~i, “sli~no ostalim crnogorskim i arbana{kim plemenima... nastaje teritorijalizacijom katuna i stapawem katuna i sela u `upe”, {to bi, posredno, moralo zna~iti da je predawe o zajedni~kom pretku starih Ku~a bez stvarnog osnova. On jo{ veli da je `upa organizacija izrazito slovenskog porekla, a “Sloveni su na Balkan do{li kao zemqoradnici”, pa }e se u poku{aju da jo{ pone{to objasni, i sam odmah zapitati “otkud da se Ku~i ne nazovu Gorani, kad su Srbi u toj oblasti imali Gorsku `upu kao svoju teritorijalnu organizaciju”. Imali su Ku~i, ka`e on, i Komsku `upu, a malo je verovatno da su se pod Ko mom bavili samo zemqoradwom; bavili su se, vaqda, i sto~arstvom, ~im tvrdi da su se “etni~ki Vlasi (odnosno Arbanasi)” po arbana{kim katunima “posrbqavali u oblasti gde su bili opkoqeni »vla{kim« (odnosno sto~arskim srpskim) i srpskim (odnosno zemqoradni~kim) `ivqem”; r Vaso ^ubrilovi}, Hercegovac po ro|ewu, u uvodnom delu svog rada o postanku plemena Ku~a nare|ao je neke od nezaobilaznih odgovora na to pitawe. Uz napomenu da Ilire ne smatra srpskim plemenom niti Iliroromane me{avinom srpsko-romanskom, on na svoje pitawe da, “ako Ku~i nisu staro srpsko pleme, onda ko

32

Ilija Petrovi}

ga je osnovao”, odgovara da to nisu izvorni stanovnici na podru~ju koje danas naseqavaju, niti spadaju u onaj “slovenski svet” doseqen “u ranom sredwem veku”. Te{ko je pratiti ^ubrilovi}eva domi{qawa o “doseqenom slovenskom svetu i zaostalom ilir sko-romanskom stanovni{tvu”, naro~ito zbog toga {to se, kako ka`e, po sa~uvanoj toponomastici, koja “poti~e od starih Ilira ili Iliroromana”, ne mo`e znati {ta je starije: da li ilirsko ili ono {to su “sobom doneli tamo doseqeni sredwovekovni vlasi i Arbanasi”; svi, dakle, samo ne Srbi, iako su, ka`e on, “na mnogobrojno sto~arsko stanovni{tvo srpsko nai{li Arbanasi u drugoj polovini 14. i u 15 veku, kad su po~eli prodirati prema severu” i kad se Arbanasi u Ku~ima “retko spomiwu”. Kad ka`e da su se “me|u arbana{kim bratstvima koja se od druge polovine 14. veka kre}u prema severu nalazili i Ku~i”, to samo mo`e zna~iti da su oni jedino i iskqu~ivo Arbanasi, naro ~ito zbog toga {to se na vi{e mesta po dana{woj Arbaniji sre}e toponim Ku~i, ali i zbog toga {to se “prezime Ku~ javqa... pored jo{ nekih prezimena izvedenih iz bratstveni~kih arbana{kih naziva”. Ka`e ba{ tako, ali se ne dose}a da se na mnogim stranama Srpske Zemqe sre}u toponimi u ~ijoj se osnovi nalazi re~ ku~: Ku~aj (planina u Srbiji i selo kod Ogulina), Ku~evo, Ku~ajna (selo kod Ku~eva), Ku~evi{te (selo kod Skopqa), Ku~ica i Ku~ilat (sela kod [tipa), ^evoºK~evo (kod Cetiwa), mo`da i Go~ (selo i planina kod Vrwa~ke Bawe), a Ko}i (u Malesiji) sasvim sigurno. Taj je toponim, videli smo, Milo{ Milojevi} na{ao u dana{woj Rumuniji, a postoji i u Indiji, zapadno od oblasti Vindije, odnosno Srbije. I propu{taju}i, vaqda kao neva`no, da prepozna bar neko od prezimena s istom osnovom, kojih je pun ceo slovenski prostor na kome Arbanasa nikada nije bilo, on se, kao i svi ostali lingvisti, etnolozi i istori~ari, ne dose}a da srpski na rod u nekim krajevima re~ju ku~ ozna~ava vuka; otud, za psa, kao mawe opasnog od vuka, naziv ku~ak, s izvedenicom ku~e. ^ubrilovi}eve okvirne stavove prema poreklu ku~koga plemena prili~no je te{ko pratiti, naro~ito zbog toga {to nije u mogu}nosti da razazna koliko je u ranom sredwem veku bilo “doseqenog slovenskog sveta” a koliko “zaostalog ilirsko-romanskog stanovni{tva”, {to ne mo`e odgovoriti na pitawe da li je tamo{wi zemqopisni imenoslov ilirski ili su ga sobom doneli “doseqeni sredwovekovni vlasi i Arbanasi”, i {to ne pomi{qa da savremene Srbe predstavi kao naslednike ilirskog plemena. Iako }e re}i da je “stanovni{tvo oblasti Ku~a bilo do polovine XIV veka prete`nim delom slovensko-srpsko u `upama, dok su u planinama `iveli sto~ari vlasi”, te da se do tada u Ku~ima

CRNOGORSKA POHARA KU^A

33

retko spomiwu Arbanasi, wemu ni{ta ne smeta da postavi “prvo i jedno od najva`nijih pitawa: ako Ku~i nisu staro srpsko pleme, onda ko ga je osnovao? Koliko uti~u na wegovo stvarawe sredwovekovni vla{ki katuni, koliko sela iz `upa, a kakav udeo imaju Arbanasi?” Wegovi odgovori na to “najva`nije pitawe”, dati na osnovu srpskih sredwovekovnih poveqa, ne ostavqaju mesta sumwi: 1. U planinskim predelima dana{wih Ku~a `iveli su u sredwem veku slavizovani vla{ki sto~ari, dok je u `upama `ivelo staro srpsko zetsko stanovni{tvo; 2. O Arbanasima severno od Cijevne nema pomena, isto kao {to “nema o wima mnogo vesti u XIII i XIV veku ni u oblasti oko Prokletija... (gde) wihova kolonizacija... uzima pun zamah tek posle smrti Du{anove”, pri ~emu posle skoro vek i po “zama {ne” kolonizacije, broj Arbanasa u Ku~ima nije dostigao ni jednu petinu ukupnog ukupnog tamo{weg `ivqa. Po{to jo{ objasni da nahija Ku~i, “objediwuje etni~ki dva naroda, naseqena vi{e u sto~arskim naseqima nego u ratarskim”, ^ubrilovi} izvla~i svoj nesumwivo najva`niji zakqu~ak: Ku~i su bili i ostali srpsko pleme. I daqe, za razliku od onih koji slovensko, odnosno srpsko stanovni{tvo smatraju zemqoradni~kim, on sasvim ta~no zapa`a da “zemqi{te plemena Ku~a malo ima povr{ina pogodnih za ratarstvo”, te da su bogate zimske i letwe ispa{e, “najpogodnije za polunomadsko sto~arewe” i u 15. veku i docnije, “pru`ale uslove za izdr`avawe mnogobrojnog sto~arskog stanovni{tva” brdskih pleme na Ku~a, Vasojevi}a, Bratono`i}a i Pipera. A onda ka`e da su “na mnogobrojno sto~arsko stanovni{tvo srpsko nai{li Arbanasi u drugoj polovini XIV i u XV veku, kad su po~eli prodirati prema severu”, te da, zbog toga {to starosedeoce “nisu mogli potisnuti najpre sa pa{waka a kasnije iz sela, kako su to uradili iz oblasti Prokletija... arbana{ki katuni i{~ezavaju ukoliko su dubqe bili prodrli, a ostaju samo srpska naseqa”. Ba{ tako: u Ku~ima druge polovine 14. i celog 15. veka postoje samo srpska naseqa! Svoj stav o srpskoj prirodi ku~kog plemena ^ubrilovi} potvr|uje i vremenski prili~no neodre|enom konstatacijom da se “ku~ko bratstvo Drekalovi}a ja vqa prili~ no dockan, koncem XVI i po~e tkom XVII veka. Wegov praotac bio je vojvoda Drekale, po narodnom predawu poreklom od \ur|a Kastrioti}a. Od wegovog sina vojvode Lala Drekalova poti~e celo bratstvo Drekalo vi}a... Ono {to je su {tinsko u ce loj stvari, jeste da se ovo bratstvo javqa i {iri u srpskom delu Ku~a i da je tako bilo od samog po~etka” (107, 313-333).

34

Ilija Petrovi}

^ubrilovi} gre{i prihvataju}i ovo predawe: Drekale poti~e iz isto~ne Srbije, sa severnih obronaka planine Rtaw, iz Crne Reke, iz onog dela srpskog sto~arskog plemena koje je posle 1485. a pre 1497. godine u Ku~ima oformilo katun Petrovi}i. Drekalovo prezime (i pre nastanka budu}eg porodi~nog prezimena wegovih poto maka po Petru Ilikovu, unuku Lalevu a prau nuku Drekalovu), glasilo je PÜÁtrovi}, odnosno PÜetrovi}, u ku~kom pre dawu PÂtrÜovi}, onako kako dana{wim Petrovi}ima-Drekalovi}ima nije po voqi da se wihovo prezime izgovara (108, 282-285). Ku~i u Brdima. Brda, u koja spadaju Bjelopavli}i, Piperi, Ku~i, Bratono`i}i, Rovca, Mora~a i Vasojevi}i, sve do vremena kwaza Nikole “uzimana su ne samo kao jedan geografski, nego i etnografski pojam, koji u odnosu na Crnogorce ~ini zaseban individualitet. Otuda se vladike i kwaz Danilo (pa i kwaz Nikola prvih godina svoje vlade) potpisuju kao gospodari »crnogorski i brdski«. U Zakoniku Petra I od 18 oktobra 1798 godine uzimaju se dva pojma za gra|ane dr`ave: Crnogorac ili Br|anin. Isto tako u Zakoniku kwaza Danila od 1855 godine taj dualizam dr`ave je nagla{en (»Svaki Crnogorac i Br|anin jednak je pred sudom«)... Br|ani su u daqoj pro{losti ozna~avali sedam plemenskih jedinica, potpuno zasebnih i nezavisnih od Cetiwa. Organizacija pojedinog plemena sastojala se u tome, da pleme sa~uva {to vi{e svoju samostalnost i ra{iri svoje pa{wake »komune« na {tetu drugoga plemena ili Turaka, zatim pleme je iz svoje sredine biralo sebi stare{ine i organizovalo narodni sud za prestupe. U jednom ovakvom ure|ewu mo`e se potpuno nazreti prvi oblik dr`ave, a iz odnosa plemena prema plemenu na}i dosta sli~nosti u modernom me|unarodnom `ivotu i odnosu pojedinih dr`ava” (40, 122-123). Pri~a o brdskoj zasebnosti i nezavisnosti “od Cetiwa” u daqoj pro{losti smi{qena je u uslovima koji vode ra~una iskqu~ivo o postojawu Crne Gore kao dr`ave u ~ijem se sastavu nalaze i Brda, i jedino ima za ciq da istakne zavisnost u “kwa`evskim” vremenima. Taj stav obja{wava se logikom po kojoj “misao odnosno pokret o jedinstvu svih brdskih plemena, iako je bila jedanput istaknuta za vrijeme ku~kog vojvode Radowe »guvernadura svih Brda«, nije imala nikada dovoqno predstavnika, jer te{ko je bilo zamisliti centar vlasti u jednom plemenu, onda kada je plemenski ose}aj bio u potpunosti nagla{en”. Druk~ije re~eno, Crna Gora, sastavqena od ~etiri nahije teritorijalno mnogo u`e od brdskih plemena, mogla je biti “centar vlasti” za te nahije i Brda izvan wih, vaqda samo zbog toga {to je ona uspela da grubom silom ostvari “jedinstvo” jednih i drugih.

35

CRNOGORSKA POHARA KU^A

A ta ista logika ne dopu{ta Brdima da ih jedno od wih objedini, kao {to su to poku{ali, ne samo vojvoda Radowa Petrov, ~ukununuk Drekalov, i sin mu Ilija Radowin Petrovi} Drekalovi}, vojvoda ku~ki i guvernadur brdskih plemena, “prvo Ku ~a, Klimenta, Va sojevi}a, Bratono`i}a, Pipera, Bjelopavli}a, Hota, Kastrata, vasego predjela zeckago osob sultanskago carstvija”, ve} i Ivan Ilikovi} i brat mu pop Vukoslav, jo{ tokom druge polovine 17. veka; svedo~e o tome ne samo grb i pe~at vojvode Ilije Radowina iz 1756. godine, na kojima je ugravirana tvr|ava Medun i iznad we kruna sa krstom i dva ma~a (41, fotografija iza 192. strane), ve} i pismo koje je 30. juna 1686. godine, tokom vojnih priprema Sulejman-pa{e skadarskog za napad na mleta~ke snage u Srpskom primorju, stiglo iz Brda kotorskom providuru, “od mene vojvode Ivana Ilikovi}a, popa Vukosava, Petra Ilikovi}a, Dra{ka, Prela, Qaka i Stanka - sve Ilikovi}a i od svih ostalih brdskih glavara” (41, 62). Ovo pismo kazuje da su Br|ani ozna~ili Ivana Ilikovi}a i brata mu Vukosava (trebalo bi da stoji: Vukoslava) kao svoje stare{ine, {to zna~i da su Ku~i, odnosno Drekalovi}i, i tokom vojvodovawa Ivana Ilikovi}a (pre 1658-1691) i brata mu Petra Ilikovi}a (1691-oko 1712), oca vojvode Radowe, objediwavali delovawe brdskih plemena. I kod Erdeqanovi}a ~itamo da je “doba od 1688. do 1768. godine ujedno i najsjajnije vreme ku~ke pro{losti. Ku~i su se za to vreme tako osna`ili (imali su ve} po~etkom 17. veka 3000 ratnika), da je wihov vojvoda Radowa Petrov Drekalovi} uspeo stvoriti savez od tri srpska plemena: Ku~a, Bratono`i}a i Pipera. Na `alost taj je savez trajao samo kratko vreme, do smrti vojvodine 1737. godine. Vredno je pomenuti, da je vojvoda sa 7000 svojih Br|ana u{ao u pomo} austriskoj vojsci, koja je ratovala s Turcima u dana{woj Srbiji... Odmah druge godine, 1738, Ku~i su s pomo}u Bratono`i}a i Klimenata odr`ali slavnu pobedu nad Turcima kod Veqeg Orqeva. U ovo slavno doba ku~ke pro{losti po~eli su i prvi odnosi plemena Ku~a sa Rusijom. Vojvoda Radowa je i{ao u Rusiju a posle i wegov sin, vojvoda Ilija. U jednom pismu, kojim su crnogorski Grb Petrovi}a Kosorskih

Grb Petrovi}a Kosorskih

S pe~ata iz 1756.

Po heraldi~kim pravilima izradio Mirko Stojni} (1929), arhitekta i heraldi~ar iz Novog Sada.

36

Ilija Petrovi}

glavari (i brdski! - IP) molili rusku caricu Jelisavetu za pomo}, 1742. godine, potpisan je i ku~ki vojvoda Ilija Radowin Drekalovi}, koji se kao i wegov otac Radowa nazivao vojvoda svijeh Brda ili vojvoda i guvernadur” (8, 62). Vojvoda Radowa (41, 31, 130-165). Krajem 1707. godine, kad je Ku~ima i Kli mentima zapretila opasnost od Turaka, vojvoda Petar Ilikov Drekalovi} (ro|en verovatno oko 1635, vojvoda od pre 1684, umro posle 1712) uputio je u Kotor svoje predstavnike, me|u wima i sta rijeg sina Radowu, da tra`e praha i olova, istovremeno izra`avaju}i i uverewe da ih Mle~ani ne}e ostaviti na cedilu. Mleci su, naime, bili vrlo zainteresovani za dobre odnose sa Br|anima, posebno s Ku~ima, jer su znali da se skadarski Turci ne}e usuditi da im ugroze granicu ako imaju Ku~e protiv sebe. Mogli bi se Ku~i, pi{e vojvoda Petar Ilikov u pismu mleta~kom poglavaru u Kotoru (providuru), pokoriti i Turcima i za to biti bogato nagra|eni, “ali mi ne}emo prihvatiti nijedan wihov predlog ni ponudu, jer smo sa Vama du{om i srcem i slu`imo Vas sa `eqom da zavisimo od voqe Republike”. S prole}a 1712. Br|ani i Crnogorci u{li su u vojni sukob s Turcima, oslawaju}i se u tome na “preporuku” vladike Danila I (Petrovi}a, 1700-1735) i obe}awa ruskog izaslanika Mihaila Miloradovi}a, poreklom Hercegovca, da }e im turski poraz u ratu protiv Rusije, zapo~etom 1710. godine, doneti slobodu, ne samo wima ve} i ostalim Srbima na Balkanu. Me|u glavarima koji su od kotorskog providura zatra`ili pomo} u prahu i olovu, nalazio se i Radowa Petrov (ro|en verovatno oko 1670, vojvoda od pre 1712, po{to se na jednom pismu kotorskom providuru iz te godine, umesto svog oca Petra Ilikova, on potpisuje), ali se sve to okon~alo na srpsku {tetu. Najpre, Mle ~ani su, nezadovoqni {to su se u wihovom neposrednom susedstvu po~eli motati Rusi, odbili da pru`e pomo}, a potom je turski sultan, shvataju}i kakve bi posledice po wegovo carstvo mogao imati {irok srpski vojni pokret u Brdima, Hercegovini i Crnoj Gori, nalo`io bosanskom veziru da s pa{ama iz Skadra i Hercegovine skupi vojsku i kazni odmetnike. Tako i bi: vezir je s vojskom od oko 20.000 qudi lako stigao na Cetiwe, vladika Danilo i Miloradovi} pobegli su sa Cetiwa, a Katuwani su, po{to su od wih uzeti taoci, obe}ali da }e se predati bez otpora i da se vi{e ne}e buniti. Ne zna se koliko je i kakvo bilo ku~ko u~e{}e u tom sukobu, ali pismo vladike Danila, poslato vojvodi Petru Ilikovu (koji je tada bio u dubokoj starosti) po{to su se Turci povukli s Ceti-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

37

wa, svedo~i da “vi nama nijeste mogli pomo}i, jer ste po planinama imali sra`enije (bojeve - IP) sa Turcima i Malisorima”. Istovremeno, vladika mu poru~uje da se Ku~i i daqe dr`e juna~ki, “kao i do sansega i bi}e Bog u pomo}i i Vama i nama” i pozdravqa “sve ku~ke vitezove, kao vazda slobodne i svoje gospodare, koji su umjeli ~u vati svoju srpsku slobodu”. Prema tuma~ewu istori~ara Rastislava V. Petrovi}a, “ako su Crnogorci u li~nosti vladike Danila imali smelog i velikog pregaoca koji }e ostaviti sna`an pe~at na daqi razvitak Crne Gore, Ku~i su, a sa wima i ostali Br|ani, dobili u vojvodi Radowi, sinu Petra Ilikova, osobu koja }e svojim pregala{tvom i dostignu}ima prevazi}i i svoje prethodnike i svoje savremenike”. Kad je 1714. Turska objavila rat Mle~i}ima, kotorski providur obratio se Ku~ima za pomo}, tra`e}i da, zajedno s ostalim Br|anima, budu pripravni na otpor skadarskom pa{i. Odgovor vojvode Radowe na tu ponudu, pisan na samom po~etku 1715. godine, kazuje da su stare{ine Ku~a, Klimenata i ostalih Br|ana, zate~eni na okupu “da bismo se dogovorili kako treba da se pona{amo prema sada{wem pa{i”, iskazale radost {to }e im biti pru`ena prilika da svoju vrednost poka`u kad za to do|e vreme. Taj skup dokazuje bar tri stvari: Br|ani su se tada dr`ali zajedni~ki, pismo vojvode Radowe potvr|uje da su ku~ki predvodnici bili ovla{}eni da s kotorskim vlastima, kao najbli`im predstavnicima Mleta~ke Republike, pregovaraju ne samo u svoje ime ve} i u ime ostalih Br|ana, a vojvodu Radowu ve} tada su podjednako uva`avali i Ku~i i ostali Br|ani. Tokom iste te godine (1715), Mle~ani kao da su zaboravili na Ku~e, vaqda zbog toga {to nije bilo ni vojnih okr{aja izme|u wih i Turaka. Kako je bilo sve izglednije da }e Turci napasti na Ku~e, a mleta~ka pomo} skoro da nije pristizala, vojvoda Radowa bio je vrlo zabrinut. Br|ani se wega jesu dr`ali, jer su mu verovali, ali je wegova vera u Mletke postepeno spla{wavala. Iz jednog wegovog pisma s kraja 1715. godine, upu}enom u Crnu Goru, vidi se da “gospoda mnogo obe}avaju, a malo daju. Kada nas trebaju daju po ne{to, a kada nismo potrebni prestaju sa davawem, tako da se pla{im da ponovo ne}emo uspeti... Ja ho}u da se dogovorim sa svim stare{inama Br|ana, da me ne bi posle prokliwali, jer ako se dogovorim ~vrsto sa Presvetlom Gospodom (Mleta~kom Republikom - IP) i na~inimo ugovor, oni - stare{ine ho}e da se zakrve sa Turcima i poka`u svoju vrednost, ali prethodno ho}e da znaju za{to to rade... Ja moram da objasnim sve stare{inama koji se u svemu oslawaju na mene. Tako moram da uradim da bi me po{tovali”.

38

Ilija Petrovi}

Vojvoda Radowa, kako se vidi iz ovog pisma, bio je ~ovek odmeren i nije se lako odlu~ivao za rat protiv Turaka. Bio je siguran u sebe, ali kao da nije mnogo verovao u svoje dotada{we mleta~ke saveznike; naslu}ivao je da mleta~ka vojna mo} nije ravna turskoj, pa je i to bio jedan od krupnih razloga zbog kojih je nastojao da mu i wegovi Br|ani veruju u odluke koje je morao donositi “u posledwoj instanci”. Po{to su u me|uvremenu Mle~ani u{li u savez s Austrijom, a ona aprila 1716. u rat s Turskom, vojvoda Radowa je procenio da tom savezu, uz jasno utvr|ene me|usobne obaveze, treba da se prikqu~e i Srbi. I tako, decembra iste godine, posle vi{e prethodnih “dvostranih sporazuma”, u Kotoru su se sastali predstavnici Ku~a, Pipera, Klimenata, Kastrata i Crne Gore, da bi odatle, po dogovoru, u Veneciju zajedno otputovale dve delegacije, najverovatnije obe tro~lane; jedna iz Ku~a, a druga iz Crne Gore. U predstavci mleta~kom Senatu, Radowa Petrov je 17. februara 1717. godine napisao da su “Ku~i, ~uveno pleme... odbrana i kruna cele Crne Gore koju oni {tite... Ovaj narod koji broji tri hiqade qudi (pod oru`jem)... okru`en je sa svih strana Turcima, a bi}e prvi da poka`e svoju vrednost prolivaju}i krv za qubav Republike”. Ku~i, dakle, okru`eni Turcima, {tite Crnu Goru! Razgovori u Veneciji okon~ani su mleta~kim dukalom (sve~anim aktom) po kome su Ku~i, iako samo jedno neveliko srpsko pleme, “priznati za ravnopravne saveznike u jednom ratu koji }e morati da se zavr{i mirovnim ugovorom”, ~ime su stekli pravo da se po zavr{etku rata i pri zakqu~ewu primirja pozivaju na uspostavqene me|usobne odnose “i da tra`e re{ewe koje im najvi{e odgovara”. (Ku~i od toga nisu imali koristi, budu}i da je najva`niji mleta~ki ciq bio da sa~uva kotorski kraj od skadarskog pa{e; turska vojska nije ni kretala na tu stranu, iskqu~ivo u strahu od vojnih aktivnosti srpskih Brda, pre svih Ku~a, a Po`areva~ki mir iz 1718. godine uglavnom se ticao austrijskih teritorijalnih dobitaka u Posavini, Podunavqu i Vla{koj i mleta~kih gubitaka na Kritu i u primorju ju`no od Neretve). Pored toga {to je priznat za serdara, svojom diplomatskom ve{tinom vojvoda Radowa izborio se za status kakav wegovi prethodnici u Ku~ima nisu uspeli da dosegnu. Naime, kao opipqiv izraz svoje saradwe sa Mlecima, vojvode ku~ke Ivan Ilikov i brat mu Petar Ilikov do`ivotno su primali platu od Mletaka (prvi od 1658. do1691, a drugi od 1691. do najverovatnije 1712), ali je tek vojvoda Radowa uspeo da, pored plate, stekne i priznawe kao gospodar “vazalne” dr`ave, makar to bilo i samo jedno pleme. Kako ka`e R. V. Petrovi}, to mu je priznala strana sila “koja

CRNOGORSKA POHARA KU^A

39

je u`ivala, bez obzira na sve wene slabosti, veliki ugled u me|unarodnim odnosima”. A to priznawe, po prilici, dovelo je do toga da Radowa Petrov Ilikovi}, kao ku~ki vojvoda, bude izabran za guvernadura brdskog, “i to ne samo Ku~a, Pipera, Bjelopavli}a, Bratono`i}a, Rovaca, Mora~e i Vasojevi}a, nego i arbana{kih plemena Klimenata, Hota, Gruda i Kastrata (poznatih kao Gorwa Brda - IP)... Tako se vojvoda Radowa uzdigao do velikog polo`aja, ve}eg nego iko pre wega, i to ne samo me|u Ku~ima nego i me|u ostalim Br|anima i Crnogorcima, od kada je Zeta potpala pod tursku vlast”. Narednih desetak godina, iako nije bilo krupnijih geopoliti~kih doga|aja, Ku~i su se natezali malo s Turcima a vi{e sa Crnogorcima. U jednom pismu kotorskom vanrednom providuru, pisanom krajem novembra 1722. godine, Radowa Petrov `ali se ne samo na stalne turske napade na Ku~e zbog wihove saradwe sa Mlecima, nego i na Crnogorce iz Qe{anske, Rije~ke i Katunske nahije, “od kojih ne mogu da pro|u kad im je neophodno da stignu” u Kotor. Prepiska iz narednih godina pokazuje da su Mle~ani zahvaqivali Ku~ima za “pro{la i najvernija dela”, a vojvoda Radowa ih je uveravao da su, iako se nalaze u turskoj dr`avi, uvek pripravni da ih “slu`e... sa sabqom u ruci”. Kada se saznalo da se bosanski pa{a sprema za napad na sve koji nisu voqni da mu pla}aju hara~, posebno na Ku~e, “da bi im se osvetio zbog poraza koji su mu naneli za vreme Miloradovi}a”, vojvoda Radowa je od kotorskog providura zatra`io savet {ta da radi ako bude napadnut. Mo`da providur nije ni stigao da odgovori na Radowinu molbu, a beglerbeg rumelijski Topal-pa{a udario je 1731. godine “na provinciu Piperiu, gde Piperi tada uz pomo} Radowe Drekalovi}a, vojvode ku~kog, koji im je u pomo} prisko~io s 1.500 Br|ana, Turke slavno razbi{e i od svojih granica s velikim stidom progna{e”. Vest o tom turskom “stidnom” porazu brzo je stigla u Kotor, a s wom i glas da }e sultan izdati ferman da se Ku~i i Piperi napadnu i istrebe. “Znaju}i za opasnost koja se nadnela nad wim i plemenom, vojvoda Radowa se obratio za pomo} onima kojima je bio veran (i) zbog kojih se i izlo`io opasnosti”, ali se sve zavr{ilo na prepisci izme|u kotorskog providura, vojvode Radowe i mleta~kog Senata. Mleci su brinuli o svojoj granici s Turcima, strogo paze}i da, ako Br|anima pomognu, Turke ne navuku na sebe, isto vremeno trude}i se da vojvodu Radowu, ~ak i kad mu uskra}uju pomo}, qubaznim re~ima zadr`e uz sebe. Na sre}u, napada na Ku~e nije bilo, verovatno zbog nekih turskih me|usobica u Skadru, Ulciwu i Podgorici, tako da su se

40

Ilija Petrovi}

Radowini odnosi sa Mlecima zadr`ali samo na prepisci: ako ve} nije bilo mleta~ke vojne pomo}i, barem im se aprila 1732. godine moglo prigovoriti zbog vi{egodi{weg uskra}ivawa nov~ane pomo}i. Zamoliv{i providura da to pismo prosledi Senatu, vojvoda Radowa je preneo i svoja saznawa da se Turci u`urbano pripremaju za rat, da ve} mobili{u vojsku po gradovima i da }e pre ulaska u rat, poku{ati da vojnom silom savladaju brdska plemena, pre svih Ku~e. Radowina strahovawa obistinila su se s jeseni 1735. godine, kad je do{lo do rata izme|u Turske i Rusije, ali u isto vreme i do turske pohare Vasojevi}a. O~ekivana kaznena ekspedicija protiv Ku~a izostala je, po{to je u me|uvremenu, u samom Skadru, izbio gra|anski rat, a i neka susedna arbana{ka plemena upustila su se u me|usobne nemilosrdne obra~une. Na drugoj strani, u Austriji, koja je devet godina ranije s Rusijom sklopila sporazum o me|usobnoj pomo}i za slu~aj rata s Turcima, 15. juna 1737. godine objavqen je manifest austrijskog cara kojim se balkanski hri{}ani pozivaju na ustanak, uz obe}awe da }e on pravoslavne hri{}ane primiti u svoje okriqe, dati im slobodu veroispovesti, a onima koji se ukqu~e u ustanak i posebne povlastice. Vidnog u~e{}a u pripremama budu}eg ustanka imao je patrijarh pe}ki Arsenije IV Jovanovi} [akabenta (1698-1725-1748), koji je mesec-dva ranije uveravao be~ki dvor da }e se svi oni do kojih dopire wegova arhipastirska re~ di}i na ustanak. Tim povodom, patrijarh je ubrzo odr`ao jedan tajni sastanak sa srpskim prvacima iz Stare Srbije, na kome je odlu~eno da se podigne ustanak ~im Austrija u|e u rat s Turskom. Za na{u pri~u o tim pripre mama zna~ajan je podatak da je izvesni Radi} Raketi}, haramba{a srpske milicije od vitanova~ke kompanije, ra~unaju}i vaqda na poznanstvo s vojvodom Radowom, obe}avao austrijskom dvoru da }e “u rat protiv zajedni~kog neprijateqa povesti Vasojevi}e, Drekalovi}e, Pipere, Bjelopavli}e, Bratono`i}e, Rov~ane, Pje{ivce i Lutovce, kojima je glavar Radowa Petrovi}”. Budu}i da je vojvoda Radowa, “prisan i preduzimqiv saradnik” patrijarhov, ~etiri-pet godina ranije najavio da }e se odvojiti od Mletaka ako od wih ne dobije pomo} u odbrani od Turaka, i da }e se okrenuti Austriji, koja je, u savezu s Rusijom, delovala kao mnogo sigurniji saveznik. Wemu su, naime, bile poznate privilegije koje su Srbi dobili posle Po`areva~kog mira, a do wega je stigao i carski manifest koji je tako|e puno obe}avao. I tako, kad je polovinom jula 1737. godine po~eo rat, i kad je, prema jednom Radowinom pismu vladici Savi (Petrovi}u, 1735-1781, sinovcu vladike Danila), austrijska vojska po~ela da “na-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

41

preduje kroz tursku zemqu kao bujica”, oko 1.500 Br|ana i Arbanasa-katolika (500 Ku~a, 80 Bratono`i}a, po 200 Pipera, Vasojevi}a, Klimenata i Hota, 100 Gruda), zaputilo se prema Novom Pazaru; na wihovom ~elu nalazio se vojvoda Radowa Petrov; nije poveo sve svoje plemenike koji su bili raspolo`eni da mu se prikqu~e, jer ih je ostavio da ~uvaju Ku~e ako ih napadnu skadarski ili podgori~ki Turci, ili i jedni i drugi zajedno. (Ne{to kasnije, iz mesta Inazza, koje srpska istorijska nauka nije uspela da prepozna a pretpostavqa da se nalazilo blizu Ni{a, patrijarh Arsenije pozvao je i Crnogorce da se dignu na ustanak, ali je sve ostalo bez odjeka; Crnogorci su poslu{ali “savet” mleta~kih vlasti da u teku}em ratu ostanu po strani). Dok su se Br|ani okupqali, austrijska vojska napredovala je u tri pravca: prema Bosni, prema Vidinu i po Srbiji (deo ka Vaqevu i [apcu, a deo k Ni{u i Novom Pazaru). U me|uvremenu, Turci iz Hercegovine i s Kosova dobili su nare|ewe da krenu k Novom Pazaru, tamo zaustave Br|ane i onemogu}e im da se sretnu s austrijskom vojskom. Mada je deo brdskih ustanika krenuo u napad na Spu` i Nik{i}, eda bi se tako turske snage rasturile na vi{e strana, ratna sre}a okrenula je le|a Austrijancima: 4. avgusta oni su bili te{ko pora`eni kod Bawe Luke. Brojne pobedni~ke turske snage odmah su se zaputile prema Novom Pazaru, odakle su se Austrijanci povukli i pre wihovog dolaska. Lokalni austrijski komandant tada je izdao proglas srpskim ustanicima, “kojim je stavio do znawa da se ratne operacije na ovom podru~ju obustavqaju po nare|ewu zapovednika austrijske vojske grofa Sekendorfa, zato {to interesi rata zahtevaju da se glavne snage upute prema Vidinu, gde treba da se sastanu s ruskom vojskom”. U takvim uslovima, vojvoda Radowa je sa svojim ratnicima bez velikih borbi stigao u napu{teni Novi Pazar, odakle je, shvataju}i svu te`inu novonastalih prilika na rati{tu, s jo{ osmoricom Ku~a i jednim Vasojevi}em, oti{ao u Ni{, u glavni {tab austrijske vojske; tamo je, u pisanoj formi, od grofa Sekendorfa zatra`io pomo} od 3.000 vojnika s kojima bi neprijateqa hristijanskog zaustavio i prognao. Na `alost, Radowini planovi bili su bezizgledni, po{to je u me|uvremenu austrijska vojska do`ivela potpun poraz i povukla se sa boji{ta. Ali su zato iz Dubrovnika, dotada{weg “pouzdanog saveznika” be~kog dvora, turskom pobedniku poslati milodari (svila, limun i {e}er) i izaslanik s porukom “da Vam budet qubit od na{e strane plemenite skute i prikazat na{e posebno u`ivawe poradi slavnieh diela Va{ega visokoga razuma i nedohitne hrabrosti”.

42

Ilija Petrovi}

Nekako u isto vreme, po{to se iz Ni{a vratio svojim ratnicima u Stari Vlah, vojvoda Radowa Petrov Ilikovi} Drekalovi}, “u samrtnoj muci” i “svestan da su wegove nade nepovratno propale zbog poraza Austrijanaca”, izdiktovao je svoju posledwu poruku starom prijatequ Nikoli Bolici iz Kotora: zatra`io je od wega da kod mleta~kog du`da izdejstvuje brigu za Ku~e i za sina mu Iliju, koga je “ostavio na vladi”, ali koji je jo{ uvek “neiskusan i mlad”. Upokojio se u Starom Vlahu, septembra 1737. godine, dok je govorio “otvorenih ustiju” a rukama nije se mogao slu`iti. “Tako je okon~ao `ivot jedan od najznamenitijih Ku~a, jedan od vo|a ustanka srpskog naroda protiv Turaka, ~ovek koji je sklapao ugovore sa dr`avama - Mleta~kom Republikom i Austrijom (mo`da i s Rusijom - IP), iako je bio samo vojvoda jednog plemena, odnosno predvodnik brdskih plemena koja su pripadala tre}oj sili - Turskoj Imperiji. On nije imao ni svile ni limuna, a ni {e}era, da po{aqe Ali-pa{i ili nekom drugom Tur~inu za milost. Umesto toga, on je u ~asu kad je ose}ao dah smrti smogao snage da moli Mle~ane za pomo} koju treba da pru`e wegovom sinu i plemenu u daqoj borbi protiv Turaka. Ku~i i ostali Br|ani nisu mogli da nose sa sobom telo preminulog vojvode, ve} su ga sahranili tamo gde je i umro, negde u Starom Vlahu. Danas se wegov grob nalazi ispred crkve sv. Petke Paraskeve u Bo{wacu blizu Leskovca. Tamo je wegove kosti preneo i sahranio wegov sin pop Rade (mona{ko ime Grigorije), u vreme kad je bio »nedostojni arhimandrit ni{ke obiteli i trona serbskago egzarh«. Bilo je to 1766. godine, kojom prilikom je, po `eqi Grigorijevoj, na nadgrobnom spomeniku uklesano: “RA-DO-WA, od Adama 7274”. Na kraju, mada je za ovu povest nebitno da li su Mle~i}i usli{ili predsmrtni vapaj vojvode Radowe Petrova Ilikovi}a Drekalo vi}a ili su se wihovi odnosi s vojvodom Ilijom Radowinim Petrovi}em odvijali kako druk~ije, ponavqamo da se na jednoj ispravi iz 1756. godine, koja se ~uva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, nalaze pe~at i potpis Ilije Radowina Petrovi}a Drekalovi}a, ku~kog vojvode i guvernadura brdskih plemena od 1737. do aprila 1770. godine, “prvo Ku~a, Klimenta, Vasojevi}a, Bratono`i}a, Pipera, Bjelopavli}a, Hota, Kastrata, vasego predjela zeckago osob sultanskago carstvija”. Zavist, pa mr`wa. Objediniteqski poku{aji svih pomenutih ku~kih vojvoda, od Ivana Ilikova do Ilije Radowina, u~iweni su mnogo pre onih kojima je vladika Petar I crnogorskim nahijama

CRNOGORSKA POHARA KU^A

43

pripojio Bjelopavli}e i Pipere, a ti poku{aji mogli bi se sma trati izvorom patolo{ke mr`we koju su prema Ku~ima ispoqavali svi wegovi vladarski naslednici u Crnoj Gori: vladika Rade (Petar II), kwaz Danilo i kwaz/kraq Nikola, naro~ito ovaj u sre dini. Sa gledi{ta brojnih tuma~a crnogorskih i brdskih odnosa, kwaz Danilo je prvi poku{ao “da suzbije plemensku neobuzdanost i svojom krutom vla{}u uspijeva da od plemenskih podvojenosti organizuje dr`avu”. To “suzbijawe” izazvalo je `estoke otpore po Brdima, {to je ukqu~ivalo i “pojedina~no odmetawe”. Nije se radilo o odmetawu pojedinaca, ve} se tim pojmom obele`ava “odmetawe Ku~a (1856), kada se crnogorska vojska svirepim sretstvima slu`ila da ih povrati i privoli na priznawe dr`avne vlasti. Zastra{ena kaznom Ku~a i ostala plemena savijaju svoj vrat i pokoravaju se u potpunosti Cetiwu. No to ne zna~i da ona gube sve ranije plemenske odlike, jer ni dr`ava to ne tra`i. Naprotiv ona, iako postepeno, name}e svoju vlast i pleme ~uva i ne istupa naglo u wegovom ru{ewu. Otuda vidimo da sve do kraja samostalnog politi~kog `ivota Crne Gore dr`ava nije oduzimala plemenu neku vrstu samouprave, ma da je ta samouprava sve vi{e blije|ela” (40, 123). U svim ovakvim ili sli~nim tuma~ewima “svirepih” obra~una s Ku~ima najuo~qiviji je trud svih tuma~a da se, primenom dobro poznatog pravila da ciq opravdava sredstvo, i ne pomene zlo~ina~ki put do “priznawa dr`avne vlasti”, do “savijawa vrata” i do potpunog pokoravawa cetiwskim glavarima. U ku~kom slu~aju, svi se tuma~i oslawaju na pri~e koje su na Cetiwu smi{qali kwaz Danilo i brat mu Mirko i koje su Ku~e predstavqale kao izdajnike i turske poslu{nike. Nikome od wih nije ni bilo stalo da znaju da “nijedno pleme crnogorsko nije bilo izlo`eno toliko svakodnevnim turskim napadima kao {to je bilo pleme Ku~i. Ali se ni Turci ni Arbanasi nikoga nisu tako bojali kao Ku~a. Jer su wihove ~ete krstarile svuda, ne daju}i Turcima mira, prekidaju}i karavane i svaki saobra}aj izme|u gradova. Turcima je to dodijalo i sama vlada iz Carigrada naredila je da se Ku~i po{to-poto rasele, a da se wihova sela opusto{e i uni{te. Zato je Turska vlada u drugoj polovini XVII vijeka poslala vojsku i sa sedam strana napala na Ku~e, koji su se vite{ki branili i nanosili Turcima udare, sve dok su imali municije i hrane; a kad je nestalo i jedno i drugo - bili su prinu|eni da napuste svoje domove i da gledaju, koliko se god mo`e, da spasu od kona~nog uni{tewa. Narod je bje`ao... na sve strane, a naro~ito preko Mora~e i Male Rijeke, gdje su ih Turci sustopice pratili” (42, 9).

44

Ilija Petrovi}

Ako su ~ak i znali u kojoj su meri Turci ugro`avali Ku~e, to im nije ni bio razlog da se ozbiqnije pozabave ku~kim dr`awem prema Crnoj Gori i prema Turcima. Iako }e jedan od tih tuma~a “visokou~eno” i, ~ini se, zlonamerno konstatovati da “u Brdima nije nikada pokrenuta jedna zajedni~ka akcija i organizovan jedan op{ti napad na Turke”, to mu ne}e biti podsticaj da ka`e kako takav “op{ti napad” nije organizovala ni Crna Gora, mada su, ka`e, u mnogobrojnim sukobima odbrambene ili napada~ke prirode u~estvovale sve crnogorske nahije (~etiri) zajedno ili, barem, “sva plemena jedne nahije”; zna li se koje su veli~ine ili malobrojnosti bile te nahije i wihovo stanovni{tvo, onda takav wegov zakqu~ak o “zajednosti” zvu~i zaista besmisleno. Ipak, on }e za primer plemenske saradwe navesti brdska plemena Rovca i Ku~e, koja se ogledala u zajedni~kim napadima ili zajedni~koj odbrani od Turaka. “Po{to su Ku~i bili mnogo izlo`eni napadu od Turaka, vi{e nego Rov~ani, ovi su im bili kao obavezni hitati u pomo} i pomagati im u pu{~anom barutu, koji su Rov~ani sami iz ra|ivali”. Kao primer takve saradwe uzima se turski napad na Ku~e 1774. godine, kad su Ku~i od Rov~ana zatra`ili pomo}, “jer su sva okolna plemena bila protiv Ku~a i na strani Turaka. No kako Rov~ani nijesu mogli pre}i preko Bratono`i}a sa cijelom vojskom, prebaci se samo vojvoda s tri druga i zateku Ku~e opkoqene u pe}ini u Maloj Rijeci. Vide}i da im nema spasa, rije{e se da no}u kradom prebjegnu u Rovca... Ku~i su u Rovcima ostali sedam godina i s Rov~anima zajedno odbijali napadaje turske... Sje}awe na ova stara prijateqstva i danas su u `ivoj uspomeni kod svakoga i iz jednog i iz drugog plemena. Bez pretjerivawa se mo`e re}i, da nema djeteta u Ku~ima i Rovcima, koje ne bi znalo za navedene slu~ajeve me|usobnog pomagawa... Nije ostao u uspomeni narodnoj nijedan ne samo sudar, nego ni ubistvo ni krvna osveta izme|u ova dva plemena” (40, 125-126). Isti autor, Vl. Vlahovi}, nije ni postavio pitawe kako se moglo desiti da Ku~ima u pomo} ne priteknu Crnogorci, koji su im bili teritorijalno mnogo bli`i, a bili su i broj~ano ja~i od Rov~ana! I nije li takva i tolika crnogorska nezainteresovanost za ku~ku sudbinu bila nagove{taj onoga {to }e Crnogorci u~initi Ku~ima sredinom narednog veka. Ku~ka nahija. U vremenu kojim se ova kwi`ica bavi, i u uslovima turske administracije, Ku~i su se nalazili u Ku~koj nahiji. Dimitrije Milakovi} (Jasenica/Hercegovina, ? - Drezden, 1858) veli da se Ku~ka nahija “grani~i sa severne strane s Hercegovinom i Duka|inom turskim, te gradovima Kola{inom i Gusiwem,

CRNOGORSKA POHARA KU^A

45

od istoka s Arbanijom skadarskom, te Hotima i Klimentima, od ju`ne strane s pa{alukom skadarskim, te okru`jem zetskim. Na granicu od Arbanije dijeli rijeka Cijevna, koja isti~e iz planine Tamere iz Klimenata i iz Strmeleca, koja ide izme|u Ku~a i Hota kroz pleme tursko Grude, i ide preko ravana poqa Zetskoga, te preko ]emovskoga poqa, i sastavqa se u Grle s rijekom Mora~om i tu svoje ime gubi” (6, 105). Prema wegovom saznawu, u Ku~ku nahiju spadali su: - Bratono`i}i (9 sela, 214 domova, 600 pu{aka); - Drekalovi}i (15 sela, 511 domova, 1400 pu{aka); - Vasojevi}i (6 sela, 123 doma, 500 pu{aka); - Arbanasi - Latini (3 sela, 237 domova, 600 pu{aka). U vasojevi}ka sela ubrajaju se Lutovo, Lopari, Du{ke, Ti~, Lijeva Rijeka i Ostrovica; u arbana{ka: Zatrijeba~, Ko}i i Orahovo; u Drekalovi}e: Medun Gorwi i Dowi (111 domova), Ubli (98), Krivi Do (35), Lije{ta (25), Bezjovo (56), Kosor (86), Ra}i ili Re}ehi (18), Mom~e (50), Brskut Drekalovi}a (19) i Pavli~i}i, Sjenica, Fundina, Kr`awa, Zagreda i Strav~e (ukupno 13 domova); u Bratono`i}e: Brskut Bratono`i}a (95), Klopot (17), Seo{tica (17), Potkr{ (8), Duga (7), i Pelev Brijeg, Vilac, Kisjelica i Vratigoj (zajedno 70).

KU^I I TURCI Jedni protiv drugih. O odnosima izme|u Srba i Turaka tokom vi{evekovne turske okupacije Srpske Zemqe ponajboqe svedo~e srpske epske narodne pesme, a mi }emo ovde dati svega jedan kra}i osvrt Marka Miqanova na istu tu stvar: “Svi se Srbi i Turci mrze, kao obi~no {to se neprijateqi mrze, no Ku~i i Turci vi{e no obi~ni neprijateqi mrze jedan drugoga. Me|usobna se mr`wa mo`e boqe poznati po sitnome, no po velikim sva|ama i krvoproli}ima. Istina, bilo je qudi s te strane, koji su se stidjeli sitnih osveta i prkosa, ali ve}i dio zaboravio je da mu mo`e {to gre{no ili sramotno biti ~ine}i zlo: Ku~ Tur~inu, ili Tur~in Ku~u. Marko Aqov ^ejovi} rekao je Turcima podgori~kim: »[to je ovo, Turci, od Boga platili, te sije~ete nas Ku~e u carev pazar na vjeru, {to niko nikome ne ~ini do vi nama, te se osramotiste pred Bogom i pred qudima«. Usejin Amet-Axi} odgovorio je Marku Aqovu ovako: »Turske mi vjere, Marko, pi{e nam kwiga turska da Ku~u jednom rukom damo Bo`ju vjeru, a drugom da mu glavu posije~emo«. Marko je rekao: »A za{to, posjekla vas Bo`ja sabqa?« Usejin: »Zato {to je od va{e proklete krvi prva pu{ka na Tur~ina pukla po Kosovu«. Ja ne znam za{to Turci tako govore, tek se ta rije~ od drugih Turaka i sad mo`e ~uti, ako i oni ne vjeruju, da su Drekalovi}i od \ura Kastriota, pa po tome govore, ili su izna{li da s time pravdaju svoju sramotu, {to su sjekli Ku~e na vjeru u pazar. A u na{em narodu ne mo`e se ~uti o tome govora, ko se prvi po~eo s Turcima biti poslije Kosova” (1, 227). Pa }e sa tim u vezi (uz napomenu da }e se, ne{to kasnije, mawi deo ove pri~e jo{ jednom ponoviti) biti napisano: “Ni Turci ni Arbanasi nikoga se nisu tako bojali kao Ku~a. Jer su wihove ~ete krstarile svuda, ne daju}i Turcima mira, prekidaju}i karavane i svaki saobra}aj izme|u gradova. Turcima je to dodijalo i sama vlada iz Carigrada naredila je da se Ku~i po{to poto-rasele, a da se wihova sela opusto{e i uni{te. Zato je Turska vlada u drugoj polovini XVII vijeka poslala vojsku i sa sedam strana napala na Ku~e, koji su se vite{ki branili i nanosili Turcima udare, sve dok su imali municije i hrane; a kad je nestalo i jedno i drugo - bili su prinu|eni da napuste svoje domove i da gledaju, koliko se god mo`e, da spasu od kona~nog uni{tewa. Narod je bje`ao... na sve strane, a naro~ito preko Mora~e i Male Rijeke, gdje su ih Turci sustopice pratili” (42, 9).

CRNA GORA Otkud naziv Crna Gora. Branko Pavi}evi}, istori~ar, crnogorski akademik, glavni urednik Redakcije hrvatske Enciklopedije Jugoslavije za nekada{wu brozovsku Crnu Goru, pi{e da se naziv Crna Gora prvi put pomiwe u poveqi kraqa Milutina iz 1276. godine. U italijanskim izvorima taj se naziv pomiwe 1348. kao Cerna Gora, u dubrova~kim 1379. kao Cernagora, a u kotorskim kao Montenegro 1397, a kao Crna Gora 1458. godine. U ugovoru izme|u despota \ur|a Brankovi}a i Mle~ana iz 1435. godine spomiwu se catuni Cerna Gora ili catunos Cernagora (89, 697). Ovi Pavi}evi}evi podaci (verovatno je godinu 1276. sam domislio, po{to je Milutin postao kraq 1282) uglavnom su preuzeti iz kwi`evne radwe Ivana Jastrebova, ruskog konzula najpre u Prizrenu, potom u Skadru, kome je Glasnik srpskog u~enog dru {tva objavio ve}i broj priloga za srpsku crkvenu istoriju, delom u obliku prevoda, delom kao rezultat istra`iva~kog rada. Uz napomenu da “pitawe, za {to je sada{wa Crna Gora nazvata ovim imenom, gotovo ne zaslu`uje pa`we”, on je konstatovao da “u svetu vi{e raznih mesta zovu se Crnom Gorom”. Pored Crne Gore “blizu vezirova mosta na putu od Prizrena u Skadar”, pomenute u jednoj diplomi cara Du{ana, i planine “{to se nalazi me|u Gilanom (Gwilanom) i Skopqem, gde je Uro{ V zajedni~ki sa svojom materom svr{io crkvu koju je zapo~eo bio graditi Du{an v ~rnoj gori... imamo Crnu Goru u Srbiji u crnore~kom srezu, pa Karadag u Dagestanu nedaleko od Gunida, pa Karadag u Aziji blizu Karsa, pa blizu Diajrbekira” (109, 419-426). U Istoriji Crne Gore (kwiga 1, tom drugi, Titograd/Podgorica 1970), koja se bavi i Zetom u dr`avi Nemawi}a, naziv Crna Gora pomiwe se osam puta, uvek uz izraz “dana{wa”, {to zna~i da u tom vremenu (od kraja 12. veka do 1371) nije postojala teritorijalna niti upravna (administrativna) jedinica pod tim ime nom. Prvi put se tek u 15. veku za Zetu ka`e da je “sada ve} Crna Gora” (110, Tom 1, 3-95 ). No, da bi cela pri~a bila malo jasnija, dok se pi{e o vladawu \ur|a II Stracimirovi}a (1385-1403), samo se “planin ski masiv iznad Bo ke Kotorske i Budve” smatra Crnom Gorom “u naju`em smislu rije~i” (110, Tom 2, 50). Isto to potvr|uje se i podatkom da “samo ime Crna Gora, koje se prvi put pomiwe u dubrova~kim dokumentima 1376. godine, jo{ dugo }e ozna~avati planinski masiv koji se od Risanskog zaliva, iznad Kotora, Grbqa i Budve, pru`a do iznad Pa{trovi}a, sa Lov}enom kao najvi{im vrhom. Tek kasnije }e se, u doba uspona Crnojevi}a

48

Ilija Petrovi}

CRNOGORSKA POHARA KU^A

49

(tokom druge polovine 15. veka - IP), po~eti da {iri i na okolne predjele, a na kraju zamijeniti staro ime Zeta” (110, Tom 2, 169). A kad se ve} pomiwe srpski kraq Milutin (Stefan Uro{ II, ? - 1282-1321) uz Crnu Goru, onda se prvi zapis o toj srpskoj oblasti ti~e wegove hrisovuqe (poveqe sa zlatnim pe~atom) “kojom je prilo`io manastiru svetog Nikole u Vrawini selo Orahovo i 100 perpera od svetog Sr|a” (109, 424). Izvesno je, dakle, da je Vrawina (u dana{woj Crnoj Gori) tada bila u Srbiji, i ne samo ona nego i celo Srpsko Primorje, danas preimenovano u Crnogorsko, i celo wegovo srpsko zale|e zvano danas Crna Gora. [to je to olako zaboravqeno mo`da je ba{ “zasluga” Milutinova, koji je, oslawaju}i se na ~iwenicu da je to podru~je od iskoni bilo nesumwivo srpsko (a Skadar je nekad bio prestoni grad svega Srpstva), veruju}i u ~vrstinu i postojanost srpskog duha tamo{weg `ivqa i progla{avaju}i Skopqe prestonicom Srbije, “uputio srpsku ekspansiju niz vardarsku dolinu, i tako je polako prenosio te`i{te srpske dr`avne politike sa Jadranskog na Egejsko mo re” (111, 782). Da je zavi~aj porodice Crnojevi} (i pre Ivana Crnojevi}a), one koje takozvana dukqanska istorija ni za `ivu glavu ne `eli da prepozna kao Srbe, bio srpski i posle Milutinovog vremena, potvr|uju i srpske carske poveqe sa sredine 14. veka, ~iji nam je sadr`aj obelodanio konzul Jastrebov. On, naime, pi{e da, “mi vidimo familiju Crnojevi}a u vreme Du{ana i wegova sina Uro{a. U poveqi, u kojoj Stefan (Du{an) car srpski i gr~ki re{ava raspru izme|u patrijarha Danila i grada Kotora, danoj u Nerodimqu godine 1351, Miho i Radosav ^rnovi} pomenuti su kao va`na lica, kojima je pokloweno bilo poverewe i cara i patrijarha u re{ewu ove raspre... Na isti na~in u poveqi Stefana Uro{a, kojom on potvr|uje povlastice Kotoranima (1355), opet su pomenuti isti Miho i Radosav ^rnojevi}i” (111, 421). Bi}e da se radilo o nekom dugo vo|enom sporu, po{to se patrijarh Danilo, docnije kanonizovan za srpskog svetiteqa, na tronu nalazio od 1324. do 1337. godine. Da je dana{wa Crna Gora bila srpska svedo~i i istori~ar Bo`idar Ferjan~i} (1929), kome se ve} i zbog samog naslova jednog nedugog teksta, naslovqenog kao Osvaja~ka politika kraqa Du{ana, ba{ i ne mo`e prebacivati za srbovawe. Po{to u navodnoj svojoj potrazi za istorijskom istinom ne prepoznaje ~iwenicu da kraq Du{an nije osvajao susedne krajeve ve} vaspostavqao srpsku vlast na pojedinim delovima Srpske Zemqe koje su u ranijim vremeni ma oteli ratoborni srpski susedi, on ka`e da se “u prvim godinama vladavine kraq Du{an morao suo~iti s neo~eki-

50

Ilija Petrovi}

vanim te{ko}ama u samoj Srbiji. Ve} u prole}e 1332. godine izbija pobuna ve lika{a u Zeti, ba{ u oblasti gde je jedva godinu dana ranije mladi kraq i po~eo akciju za preuzimawe prestola. Nezadovoqni svakako nagradama kojima je Du{an po preuzimawu vlasti platio wihovu pomo}, zetski velika{i su ustali... Mladi kraq Du{an brzo je ugu{io pobunu zetskih velika{a i tako uspostavio unutra{wi (kurziv u pasusu - IP) mir u dr`avi, {to je bio neopho dan preduslov za preduzimawe ofanzive prema vizantiskim oblastima na severnim obalama Egejskog mora” (112, 511). Pri~a o pobunama na zapadnoj i severozapadnoj granici srpske dr`ave ticala se borbi u Humu, delom oko Peqe{ca i Stona (sa Dubrov~anima), a delom oko krajeva do Cetine (sa bosanskim banom Stjepanom II Kotromani}em - 1322-1353, sestri}em kraqa Dragutina, ? -1316). Prvi spor okon~an je tako {to je Du{an, poveqom iz 1333. godine, deo srpske dr`avne teritorije od Stona do Dubrovnika ustupio Dubrova~koj Republici uz jednokratnu naknadu od 8.000 perpera, godi{wi tribut srpskim vladarima od 500 perpera i uz obavezu da pravoslavnom `ivqu sa tog podru~ja osigura pravo na slobodno bogoslu`ewe. Mimo toga, Dubrov~ani su preko svojih diplomatskih kanala pomogli da se i sporovi na krajwem zapadu, s Kotromani}ima, re{e na miran na~in, ~ime je mladi kraq Du{an dobio mogu}nost da svoju vojnu i politi~ku delatnost usmeri na svoje vizantijsko susedstvo (112, 511-513). Na kraju, zbog onih koji srpskog kraqa Bodina (1085-1111) svojataju kao navodnog Crnogorca, vaqa re}i i slede}e: Polovinom 5. veka, kad je ve} bilo izvesno da se Rimsko carstvo ne mo`e odr`ati, zapo~eto je s obnovom srpske nacionalne dr`ave, za vreme rimske vladavine poznate pod imenom Ilirija. No, tek 590. godine O{troilo Svevladovi}, jedan od sinova Svevladovih, kraqa Da~ke Srbije, uspeo je da stvori i potom u~vrsti Jadransku Srbiju, te da za svoju prestonicu odabere Skadar, koji je i pre rimskih osvajawa bio prestoni grad srpski. Dinastija Svevladovi}a zadr`ala se na ~elu Jadranske Srbije svega podrug veka, da bi je kasnijih vekova, do Nemawi}a (posle 1171), nasle|ivale dinastije Svetimirovi}a (640-794) i O{trivojevi}a (794 1171). Iz ove posledwe bio je i kraq Bodin, sin srpskog kraqa Mihaila (1065-1084) a unuk srpskog kraqa Dobroslava I Vojislava (1024-1065). Bodinovi prethodnici uspostavili su u Srbiji ~vrstu dr`avnu vlast, a wihovim stopama i{ao je i Bodin, izabran za kraqa dok se nalazio u Antiohiji, u zato~eni{tvu, odakle su Srbi uspeli da ga oslobode. “To je bio ~ovek velikih sposobnosti i veliki dr`avnik. Odmah po stupawu na presto Bodin je prokrstario Srbijom (kurziv IP) i smenio neposlu{ne banove i

CRNOGORSKA POHARA KU^A

51

druge ~inovnike i na wihova mesta postavio odane i savesne qude. U Ra{koj je postavio dva bana: Volkana i Marka, a u Bosni bana Stefana, svu trojicu sa Bodinovog dvora”. Na zapadu, Bodinova Srbija ukqu ~ivala je Liku i Krbavu i Dalmaciju do reke Krke, a na severu do reke Save, sve do Une (113, 14-64 ). Duhovno nije {to i svetovno. U sin|eliji, ili diplomi, kojom patrijarh srpski Arsenije Crnojevi} (“ro|en u Cetiwskom plemenu”) 1700. godine postavqa i u Se~uju (danas u maxarskom delu Barawe) posve}uje Danila Pet rovi}a, sina Stefanova, ili [}ep~eva (ro|enog u Wegu{ima) za vladiku i daje mu na upravqawe eparhiju cetiwsku, odnosno skenderijsku, nabrajaju se predeli i mesta te epar hije: Crna Gora i Grbaq, Pa{trovi}i, Krtoli, Lu{tica, gradovi Skadar, Bar, Ulciw, Podgorica i @abqak, kao i plemena Zeta, Ku~i, Vasojevi}i, Bratono`i}i, Piperi i Bjelopavli}i, “sa svim varo{ima i selima” (22, 11; 57, 156-157). Ve} iz ovog najgrubqeg opisa vidi se da je Crna Gora bila samo jedan vrlo sku~en “predeo” cetiwske eparhije, da je ~inila tek maleni deo dana{we Crne Gore i da pomenutim jerarsima srpske crkve ni u primisli nije bilo da ostale nabrojane oblasti i mesta smatraju wenim sastavnim delovima. To nam potvr|uje i Grlica iz 1835. godine, kad ka`e da, bez brdskih krajeva, “veli~inu wenu ne mo`emo sad to~no znati kolika je, no vjerojatno ima}e u sebi vi{e od 200 kvadratnih miqa”. Jer, prema Grli~inom opisu, “sada{wa Crna Gora grani~i od se vera i zapada s Hercegovinom, od istoka s Turskom Albanijom, a od juga s Austrijskom Albanijom”, a sastavqena je od ~etiri na hije i ~etvoro Brda. Nahije su slede}e: 1. Katunska, koju od 1700. godine, odnosno od vremena vladike Danila Petrovi}a “treba smatrati sasvim za nezavisnu od Turskog carstva”, i koja ima devet plemena, ili kne`ina: Cetiwe, Wegu{i, ]ekli}i, Bjelice, Cuce, Ozrini}i, Komani, Zagara~ i Pje{ivci; 2. Rije~ka, koja se od Turske odvojila i s ostalim trima nahijama (Katunskom, Qe{anskom i Crmni~kom) i Bjelopavli}ima i Piperima “1796 godine posledwi put sjedinila”, i koju sa~iwava pet plemena: Gra|ani, Qubotiw, Ceklin, Dobrsko Selo i Kosijeri; 3. Qe{anska, s plemenima: Dra`evina, Gradac i Burowi; 4. Crmni~ka, u kojoj su plemena: Boqevi}i, Limqani, Gluhi Do, Br~eli, Dupilo, Sotoni}i, Podgor. U sastavu Crne Gore tada su se nalazila i ~etvoro Brda:

52

Ilija Petrovi}

1. Bjelopavli}i, s plemenima: Petu{inovi}i, Pavkovi}i i Vra`egrmci; 2. Piperi, u kojima su plemena: Crnci, Stijena i \urkovi}i; 3. Mora~a, s plemenima: Dowa Mora~a, Gorwa Mora~a i Rovca; 4. Ku~i, koji su Crnoj Gori prikqu~eni tek 1831. godine, sa plemenima: Drekalovi}i, Bratono`i}i, Vasojevi}i, Orahovo i Zatrijeba~; u ovom posledwem “sve sami rimokatolici Albanezkoga jezika `ive”. Tada je, ka`e Grlica, Crna Gora imala oko 100.000 stanovnika, “od kojih mo`e 15.000 iza}i protiv neprijateqa. Prirodom ut vr|ena zemqa i ote~estvoqubqe Crnogoraca kadri su vazda neprijatequ odupreti se” (31, 41-43. i 48). Milo{ Popovi} veli da “Crna Gora... koja, tek da se tako ka`e, podle`i Turskoj dr`avi Rumeli-Valesi (evropskoj Turskoj - IP), i osobito je pa{i Skadarskom pot~iwena, no u delu ipak s Osmanskom vladom ne stoji ni kakvom organskom savezu, grani~i se na severu sa Hercegovinom, na istoku i jugu sa Zetom i Albanijom, a na zapadu sa Dalmacijom. Prostor joj mo`e izneti 160 kvadratnih miqa. Pouzdano se pak prostor ne mo`e kazati, po{to zemqa jo{ nije nikada merena ni ome|ena”. Da bi potvrdio ovaj svoj posledwi stav, on prenosi saznawe ruskog slaviste Ismaila Srezwevskog (1812-1880) da je ukupna povr{ina Crne Gore oko 90 kvadratnih miqa, da ima 90.000 `iteqa, od kojih jednu ~etvrtinu sposobnih za ratovawe, kao i podatak ruskog diplomate Jegora Pet rovi~a Kovaqevskog da na povr{ini od 100 kvadratnih miqa `ivi 120.000 stanovnika, od ~ega 22.000 vojnika. Pouzdanost svog osnovnog podatka o povr{ini Crne Gore, Popovi} opovrgava navodom da na pojedine nahije, odnosno okru`ja, dolazi: kvadratnih miqa, stanovnika i vojnika, kako sledi: - Katunska nahija (“prostire se od brda Lov}ena vi{e Kotora do Nik{i}a, a svoje ime nosi od re~i katuna, stana, za{to pre u woj nije niko stanovao, osim ~obani sa svojim katunima ili stanovima; obuhvata ju`no-isto~nu stranu Crne Gore”) 30 - 30.000 5.500; - Rije~ka nahija (“sastavqa sredwu stranu Crne Gore”) 6 13.000 - 2.500; - Qe{anska nahija (“pru`a se du` Mora~e”) otprilike 5 10.000 - 2.000; - Crmnica (“pru`a se uz jezero Skadarsko do blizu Antivara - Bara - u Arnautskoj, i najlep{i je i najbogatiji kraj Crne Gore. Ovde zapo~iwe Pa{trovi}ka ravnica”) preko 6 - 20.000 3.500; - Brdo Bjelopavli}a 8 - 15.000 - 2.700;

CRNOGORSKA POHARA KU^A

53

- Mora~a, otprilike 7 - 8.000 - 1.500; - Piperi 5 - 8.000 - 1.500; - Ku~i (“okru`ije koje je tek 1831. godine prikqu~eno Crnoj Gori”) 20 - 15.000 - 2.750 (32, 187-201). Sli~no pi{e i Vojvo|anin, nude}i “zvani~ni dokaz” da u Crnoj Gori, Bjelopavli}ima, Piperima, Mora~i i Rovcima, “na povr{ini od 85 ~etvorouglih miqa... ratoborno pleme Srbsko `ivi, koje... 105.000 du{a broji i izme|u 20-25.000 oru`anih qudi za odbranu svoje oblasti staviti mo`e” (81, 62). Kao {to je to u~inila Grlica, i Vuk Karaxi}, nabrajaju}i is te te podatke, “izri~ito nagla{ava da se tada{wa crnogorska dr`avna oblast sastoji iz prave Crne Gore, koja se deli na nahije, i iz Brda... Ali ne samo u pomenutoj Grlici i kod Vuka nego i kod svih ostalih i doma}ih i stranih pisaca, kako wihova vremena tako i poznijega sve do danas (do 1910 - IP), nalazimo u svemu iste podatke za oblast i za delove Crne Gore. I svi oni razlikuju i odvajaju »staru« ili »pravu« Crnu Goru od ostalih delova dr`ave Crne Gore, koji su se posle svoga oslobo|ewa sjedinili sa starom Crnom Gorom” (22, 15). A takvu Crnu Goru, zvanu Stara Crna Gora, ~inile su ~etiri nahije: Katunska, Qe{anska, Rije~ka i Crmni~ka, ~esto zvana i samo Crmnica; sve one imale su u svom sastavu i po nekoliko plemena (22, 14-15; Karta Stare Crne Gore i wenih plemena, razmer 1:294.000, u prilogu), ba{ onako kako ~itamo i u Grlici. Iz svega toga mogao je Branko Pavi}evi} zakqu~iti kako se “pouzdano mo`e re}i da je na po~etku pojam Crne Gore ozna~avao u`u oblast sredwovjekovne Zete, tzv. podlov}ensku Crnu Goru” (89, 697-698). Istovremeno, on time potvr|uje i podatke Popovi}eve, Srezwevskog i Kovaqevskog da se Stara Crna Gora, sa oko 73.000 stanovnika, prostirala na 47 kvadratnih miqa, dok je Bjelopavli}a, Pipera, Mora~ana i Ku~a bilo oko 40.000 na oko 40 kvadratnih miqa; svega, dakle, 87 kvadratnih miqa i oko 113.000 `iteqa. Pavi}evi} tome dodaje da se “pojam Crna Gora u dugotrajnom istorijskom procesu {irio prema susjednim oblastima. Godine 1796. dio Brda u{ao je u sastav Crne Gore. Po~etkom XIX vijeka ta j se proces nastavio, i ve} u doba Petra II Petrovi}a Wego{a Crna Gora obuhvata pored Bjelopavli}a, Pipera, Rovaca i Mora~e jo{ i dio Ku~a, Bratono`i}e, dio kola{inske oblasti, Lijevu Rijeku i dio Vasojevi}a. (@ivko M. Andrija{evi} kao da nije saglasan s takvim Pavi}evi}evim pisawem, po{to tvrdi da u to vreme Crnu Goru ~ine “Katunska, Rije~ka, Crmni~ka i Qe{anska nahija, te Bjelopavli}i, Piperi, Mora~a, Rovca i mawi dio plemena Ku~a”, s ukupno 80-100.000 stanovnika na oko 3.000 kvad-

54

Ilija Petrovi}

ratnih miqa - 101, 174). U doba razgrani~ewa sa Turskom 1859 do crnogorsko-turskog rata 1862. pojam Crna Gora se pro{irio i na druge oblasti, obuhvataju}i Grahovo, Rudine, dio nik{i}ke oblasti, dio Drobwaka i Jezera, [aranaca i dio Vasojevi}a. Berlinskim kongresom suverenitet Crne Gore se pro{irio na druge oblasti, naro~ito prema primorju, kad je Crna Gora postala primorska zemqa. Od 1912. istorijsko-geografski pojam Crna Gora obuhvata i pqevaqsku, bjelopoqsku oblast, podru~je na desnoj obali Lima (sa Beranama) i Metohiju. Dana{wa teritorija Crne Gore obuhvata sve oblasti crnogorske dr`ave iz 1913, izuzev Metohije... U sastav Crne Gore u{lo je u II svjetskom ratu podru~je Boke kotorske” (89, 698). Takva i tolika Crna Gora prostire se na 13.802 kvadratna kilometra, odnosno na ne{to vi{e od 5.300 kvadratnih miqa, {to je nekoliko puta vi{e od povr{ine Stare Crne Gore i {to Crnu Goru ~ini najve}om evropskom imperijalnom silom 19. i 20. veka. Ne sme se, naime, izgubiti iz vida da je teritorija poznata danas pod imenom Crna Gora u nazna~enom periodu uve}ana nekoliko puta, uvek na ra~un srpskih plemena u Brdima “i {ire”. Tako, na primer, godine 1796 (ili 1806) prikqu~eni su joj Piperi i Bjelopavli}i, 1820. Rovca i Mora~a, a 1878, posle Berlinskog kongresa, Ku~i, Nik{i}i i deo Vasojevi}a (onaj preostali deo posle balkanskih ratova). Zbog svega toga, teritorijalno pro{irewe Crne Gore na ra~un srpskih plemena iz Brda, ukoliko Crnogorci nisu Srbi, ve} - prema “nauci” savremenih dukqana - ne{to {to je sasvim razli~ito od Srba, moralo bi biti crnogorska okupacija srpskih krajeva, a sve `rtve crnogorskog otimawa tih podru~ja, ~ak i pojedina~ne, bile bi posledica crnogorskog zlo~ina zasnovanog na rasizmu.

KU^I I VLADIKA RADE Predislovije. Tekst ovog poglavqa pisan je sredinom jeseni 2008, kao prilog za nau~ni skup o Wego{u najavqen za prole}e naredne godine. Na po~etku tog teksta stajao je pasus koji je kazivao da bi “pri vrednovawu nekog kwi`evnog dela i wegovog filosofskog, misaonog, moralisti~-kog, obrazovnog i vaspitnog sklopa uputno bi bilo uzeti u obzir, barem u naznakama, i autorov qudski lik”, a na samom kraju i pitawe “da li onaj vaqda najcitiraniji dvostih iz Gorskog vijenca (“Kome zakon le`i u topuzu / tragovi mu smrde ne~ovje{tvom”) treba smatrati podalekim uvodom u Vladi~ino pokajawe i “predsmrtno pomirewem sa Hristom”. Tako prire|en prilog, 11. novembra 2008. godine uru~en je gospo|i prof. dr Jasmini Grkovi} iz Wego{evog odbora u Matici srpskoj. Sredinom januara 2009. godine autor je, u svom neznawu, sasvim slu~ajno saznao (po{to se u Odboru nisu dosetili da ga tome “pou~e”), da je nau~ni skup o Wego{u pozivne prirode, {to zna~i da na wemu mogu u~estvovati samo posve}eni, oni kojima je iz Odbora upu}en zvani~an poziv, a koji su ranije, ko zna kad i kako, stekli iskqu~ivo pravo da o Wego{u znaju sve ili bar pone{to. Po~etkom marta sa~iwen je program nau~nog skupa o Wego{u, a u tom programu, kao {to se moglo i o~ekivati, ovog teksta nije bilo. (Skup je odr`an 20. i 21. marta 2009. godine, u sve~anoj sali Matice srpske u Novom Sadu). Nekoliko dana po{to se saznalo za te pojedinosti, 16. marta, a cene}i da tema kojom se rad bavi zaslu`uje pa`wu, ovaj tekst je ponu|en Zborniku Matice srpske za istoriju. Krajem leta iste godine, od jednog ~lana redakcije ovog ~asopisa ~ule su se pohvalne re~i o prilogu, kao i mi{qewe da bi najboqe bilo objaviti ga u Wego{evom zborniku. Krajem novembra, isti taj ~lan redakcije rekao je da se svi weni ~lanovi sla`u da tekst treba objaviti u Zborniku za istoriju, ali da se ~eka mi{qewe glavnog urednika Milo{a Blagojevi}a iz Beograda. Kako se do posledweg dana decembra nije do~ekalo mi{qewe glavnog urednika, {to }e re}i da se nije ni saznalo po kojim merilima Matica srpska prihvata ili odbacuje srpske teme, sastavqa~ ove kwi`ice dogovorio se sa samim sobom, u posledwi ~as, da tekst, unekoliko prilago|en, a bez uvodne i zakqu~ne re~enice, i u uverewu da ne}e remetiti zami{qenu celinu, smesti u ovu kwi`icu kao posebno poglavqe. U ovo izdawe uvr{teni su i pogledi nekih savremenih tuma~a Wego{evih stavova prema Ku~ima, kao i Presuda Vuki}u Popovu.

Kwa`evske “istine”. Kwaz Danilo je o Ku~ima pri~ao kao o izdajnicima, a mo`da nije ni znao da su jo{ 1594. godine zapo~eti pregovori o stvarawu jednog saveza hri{}anskih vladalaca (u koji bi, vremenom, bili ukqu~eni: papa Klement VIII, be~ki car Rudolf II, {panski kraq Filip III, poqski kraq Sigismund III, a po mogu}stvu i francuska kraqica-majka Marija Medi~i, namesnica maloletnog Luja XIII) za rat protiv Turaka, koji su u to vreme sna`no nadirali prema severu i prema zapadu. Po toj ra~unici,

56

Ilija Petrovi}

savez je mogao biti uspe{an samo pod uslovom da hri{}ani pod turskom okupacijom - Srbi, dakle - pristanu na u~e{}e u nameravanom ratnom pohodu. Vode}om srpskom li~no{}u smatran je tada patrijarh pe}ki Jovan, koji je, odri~u}i se dotada{weg oslawawa na Turke, odlu~io da se prikloni nagove{tenim zapadnim saveznicima (23, 53-54); me|u Patrijarhovim najbli`im saradnicima u tom {iroko zami{qenom oslobodila~kom poduhvatu nalazio se i vojvoda ku~ki Lale Drekalov. Iako su zapo~eti dogovori o ustanku balkanskih hri{}ana tekli mu~no, patrijarh Jovan je, “ne gube}i pritom nikad iz vida interese naroda i pravoslavne crkve srpske”, i daqe nastojao da za akciju pridobije vojvodu savojskog Karla Emanuila. “Najzad, posle dugih pregovora i dogovora sa glavarima svetovnim i duhovnim, kako }e ga (vojvodu savojskog - IP) i pod kojim pogodbama primiti sebi za vladaoca, bi odlu~eno da se sastane jedan zbor i na wemu da se re{i pitawe”. I kona~no, 13. decembra 1608. godine, glavari se sastado{e u manastiru Mora~i. Na okupu su se na{li pe}ki patrijarh Jovan, sa svojim tajnikom arhi|akonom Ananijem, i trideset dvojica narodnih glavara iz ju`ne Hercegovine, Crne Gore, Zadrimqa i Brda, me|u wima nik{i}ki vojvoda Grdan (kao prvi ) i, ve} pri kraju spiska, vojvoda Lale. Samo su ~etvorica u~esnika popisana imenom i prezimenom, a svi ostali samo imenom i funkcijom. Lalevo ime nalazi se na spisku dva puta: jednom kao vojvoda, a drugi put kao knez. Verovatno se radi o gre{ci, jer mo`e biti da se i izvesni Sekul Cerovi} jednom popisuje samo imenom i prezimenom, a drugi put kao knez Sekul. Iako se ~inilo da }e “predmet dogovora biti laka stvar, ona u stvari nije bila takva. Prema ranije datoj re~i trebalo je vojvodu Emanujla primiti za svoga kraqa, ako ih oslobodi od Turaka, ali tim nije trebalo `rtvovati sve wegovoj }udi i wegovu dobru naho|ewu. Za svaki slu~aj trebalo je s wim u~vrstiti neke pogodbe, jednu vrstu ugovora, ~ije }e obaveze oni primiti na sebe samim tim {to }e stupiti u akciju, pri kojoj }e ove biti ispuwene; ali treba da ih ispuni i on, te da svojim dolaskom u novu zemqu ne izaziva nov poredak, koji }e biti protivan tradicijama naroda i pravoslavne crkve” (24, 114-116). U vezi s pripremama nepodignutog ustanka, vojvoda Lale Drekalov pomiwe se jo{ i 1. marta 1613, kao i u jednom izve{taju s po~etka oktobra 1614. godine, ovoga puta kao Conte Lalla Drecchalo da Cuggi, pod rednim brojem 2, odmah iza vojvode Grdana, koji je, uz patrijarha Jovana, nesumwivo bio kqu~na li~nost u celom srpskom ustani~kom pokretu (23, 86).

CRNOGORSKA POHARA KU^A

57

A mo`e biti da Danilu Stankovu i nije bilo poznato da su Ku ~i “umjeli sa~uvati svoju slobodu u najte`a vremena i kad im je granica s Turskom bila do Ribnice i dovrh Doqana... Prve vojvode, od Drekala do Perute (Radowina Petrovi}a), nijesu bili gospodari narodu, no sluge bez plate i u~iteqi narodni. Nigdje se ne mo`e opaziti da je vojvoda Drekalovi}a uzeo pare od naroda za svoj trud i tro{ak, osim ako su mu druge dr`ave {to davale, kao Lalu Drekalovu {to je dolazila plata od Mqetaka, ili... vojvodama Petrovi}ima {to su davali ruski carevi i carice u ime plate. No po svemu se vidi da su oni te pare za narod upotrebqavali, a ne sami tro{ili, jer su se istim parama crkve gradile u Ku~ima... Da vojvode Petrovi}i nijesu radili za svoje bogatstvo mo`e se vidjeti i po ovome: nijednome od wih ne mo`e se poznati da je {to vi{e imao, ili boqe `ivio od svojih seqana, no je od mnogih mawe imawa imao, a i `ivio prostije. U narodu se nigdje ne ~uje i vidi traga od bogatstva Petrovi}a, a {to su za narod ~inili to im se ~ulo i vidjelo” (1, 282-283). I mo`da Danilo nije znao da su u vreme “najsjajnije ku~ke pro{losti”, Ku~i “prijateqski pomagali Crnoj Gori u wenom sre}nom ratu protiv Turaka 1756. godine, a posle su i sa [}epanom Malim bili u savezu” zbog ~ega su ih Turci u dva maha napadali velikom vojnom silom. “Prvi put, 1768, Ku~i se pokori{e Turcima, ali se ubrzo opet odmetnu{e, osobito silno vojvodsko bratstvo Drekalovi}i. Turci uspeju da novcem pridobiju ve}inu ostalih Ku~a, pa napadnu 1774. godine s velikom vojskom na Drekalovi}e i wihove pristalice Krivodoqane, @ivkovi}e i jo{ neke. Posle hrabrog otpora morado{e Drekalovi}i s Krivodoqanima ipak sasvim napustiti Ku~e i skloniti se u pleme Rov~ane oko sredwe Mora~e. Turci opqa~kaju sva imawa proteranih bratstava i dopuste ostalim Ku~ima i okolnim Arbanasima, da zauzmu wihova opustela sela i zemqe” (8, 62-63). “Na ~etiri godine posle Pohare (turske, 1774 - IP) dopuste Turci svima izagnatim ku~kim bratstvima osim Drekalovi}a da se vrate u Ku~e, a Drekalovi}ima, koje su veoma mrzeli, ne samo {to to ne dopuste, nego su gledali, da istrebe svakoga od wih. Drekalovi}i su se celih sedam godina potucali koje po Rovcima koje i po drugim crnogorskim plemenima, te se neki tamo stalno nastani{e. Sre}an slu~aj pomogne Drekalovi}ima, da se ipak vrate u svoju postojbinu. Neki beg Zotovi} i pa{a Alil-agi} behu se odmetnuli od skadarskog vezira i pozvali pored ostalih Br|ana i Drekalovi}e u savez protiv vezira. Drekalovi}i se odazovu i zajedno s ostalim Srbima pomognu re~enoj dvojici zavladati Podgoricom i znatnim delom Zete. U nagradu za to dopuste im... da se

58

Ilija Petrovi}

vrate u Ku~e i da budu slobodni od svakoga danka, dok su ostali Ku~i morali pla}ati danak. Kad se Drekalovi}i, imaju}i za sobom ovako mo}ne za{titnike, vrati{e u Ku~e, rastera{e odmah sve Arbanase i ostale Ku~e, koji behu zahvatili wihove ku}e i ima wa... Drekalovi}i zahvati{e sada ponovo sve svoje pre|a{we zemqe i katune, pa se mnogima za po~iwena zla i {tetu quto osveti{e. Oni pobi{e sve one glavare ostalih Ku~a, koji se behu pre udru`ili s Turcima, pa na sve strane stado{e zauzimati mnogo vi{e zemqe nego {to su dotle imali. Od wihova zla se tada i docnije iseli{e mnoge, osobito stare, porodice iz Ku~a, a drugi se Ku~i sasvim pot~ini{e uticaju Drekalovi}a” (8, 63-64). Na po~etku 19. veka do{lo je me|u Drekalovi}ima (izme|u Ivanovi}a i Popovi}a) do razdora. Turci su to iskoristili i svoju prevlast nad Ku~ima iskazali tako {to su im postavili vojvodu, mimo dotada{we prakse da ga narod sam sebi bira. I pored toga, bojevi izme|u Ku~a i Turaka nisu prestajali. Erdeqanovi} pi{e da je “me|u Ku~ima bilo u to vreme qudi, koji su radili i na sjediwewu Ku~a sa Crnom Gorom i radi toga i{li najpre vladici Svetom Petru I a posle i Petru II. Tako su se Ku~i 1831 godine zaista i sjedinili sa Crnom Gorom. No, me|u Ku~ima je tada bilo dosta prevrtqivih qudi, koji su primali i tursko mito, te nisu bili iskreno za to jedinstvo, a osim toga i red, koji je hteo vladika Petar II zavesti, osobito pla}awe danka, nai|e me|u Ku~ima na veliki otpor. Zbog toga od sjediwewa zaista ne bi ni{ta. Ku~ima su Turci i daqe postavqali vojvode. Tek za vlade kneza Danila obnove se poku{aji za sjediwewe sa Crnom Gorom. Ali se i toga puta nai|e na plemensku samo`ivost i tvrdoglavi otpor nekih glavara, koji se ~ak ne ustezahu tra`iti tursku pomo} protiv ove te`we” (8, 64-65). Iako Erdeqanovi} veli da su se Ku~i 1831. godine “zaista i sjedinili sa Crnom Gorom”, taj mu zakqu~ak nije izdr`ao ni ~etiri-pet redova sopstvenog teksta; zbog velikog otpora Vladi~inom danku, ka`e on, “od sjediwewa zaista ne bi ni{ta”, a trud kwaza Danila da se obnovi “sjediniteqstvo” okon~an je samo kao poku{aj! [to }e re}i: iako mnogi autori pi{u, na mnogim stranama, da su se Ku~i 1831. godine ujedinili (ili prisajedinili) s Crnom Gorom, nikakvog stvarnog ujediwewa tada nije bilo. To na posredan na~in priznaje i Andrija{evi}, koji za vreme vladike Rada ne pomiwe Ku~e kao deo Crne Gore. Zbog toga, wegov navod da “turkofiliju u nekim pograni~nim oblastima (Ku~i, Bjelopavli}i) crnogorska dr`ava zadugo ne}e uspjeti da elimini{e” (101, 166), mo`e se shvatiti i kao stav da se Ku~i nalaze iza granice crnogorske.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

59

[ta je prethodilo navodnom ujediwewu. Krajem dvadesetih godina 19. veka, od kuge je u Podgorici umrlo podosta turskog `ivqa, ali ne toliko da nije imao ko oru`jem sa~ekati Ku~e i Pi pere koji su zajedno krenuli u varo{ da otud uzmu ono {to je iza te po{asti, po ku~koj i piperskoj ra~unici, ostalo bez vlasnika. Turci su, dakle, spremno do~ekali nezvane goste, lako ih razbili i proterali (vratili) u Brda. “Iza toga vladika Rade (Radivoje-Rade Tomov Petrovi}, vladika Petar II) naumi da sjedini Ku~e s Crnom Gorom. On je rekao Vuki}u Popovu: »[to ne dovede{ Ku~e da ih sjedinimo s Crnom Gorom, pa da se zajedno bijemo s Turcima?« Vuki} mu je odgovorio: »Ne mogu Ku~i iskraj Arbanije i}i okolo svih Brda i Crne Gore na Kotor ni same soli da donesu, a kamoli sve drugo {to im treba, no udarimo na Podgoricu, tada }u ti dovesti Ku~e da ih sjedinimo s Crnom Gorom, i ti da si nam poglavar«. Stanko Stijepov, otac budu}eg kwaza Danila, koji je lijep spomen ostavio u narodu crnogorskom i brdskom (Stanko, a ne Danilo - IP), kao mudar ~ovjek predvi|ao je da od toga posla ne mo`e ni{ta biti. On je govorio Vuki}u Popovu i vladici Radu: »Pro|i se ti, Vuki}u, na{ega Rada i jedinstva s wim i udarca na Podgoricu. [to }e vam Podgorica? I da je osvojite, opet }e vam je Turci uzeti, ne mo`ete je zadr`ati. Same Cigane {to ima car turski u carstvo da vam po{qe, uzeli bi vam je. Samo Muje ili Alije, koliko ih car u carevini ima, da vam po{qe, uzeli bi vam i Podgoricu, pa i svu Crnu Goru, kad bi istinski pregnuli. No se pribij, ti, Vuki}u, u onaj kr{ i ~uvaj ono malo Ku~a da ti ih Turci ne zdrobe, a Rade neka ~uva ovo malo Crne Gore, pa ako carevini turskoj po|e po zlu s druge strane, da iznemogne od drugih careva, tek onda mi da otvorimo o~i i da po~nemo raditi za jedinstvo. I nemo jte vi, kao sveti Petar (Cetiwski), mamiti sebe nekom nadom gdje je nema. On ho}a{e da sjedini Ku~e i Crnu Goru, a ne moga{e ni na Cetiwu suditi, no mu ~esto Cetiwani lomqahu pokriva~ od ku}e nad glavom, a on ni{ta drugo ne mo`e, no samo da pla~e. I po wemu i po vama vidim, i dobra prilika da vam se poka`e ne biste je umjeli Srpstvu na korist upotrijebiti, a kamoli sad, kad nikakve prilike nemate« (1, 229-230). Stanko Stijepov Petrovi} (1790-1852) imao je na umu poku{aj Svetoga Petra Cetiwskog da se s ku~kim vojvodom ^ubrom Petrovim Popovi}em i jo{ nekim ku~kim glavarima dogovori o sjediwavawu Ku~a sa Crnom Gorom. On je od Ku~a zatra`io “da mu dadnu rije~, da ne idu u Turaka, no da idu k wemu”. Na wegovu ponudu odgovorili su potvrdno svi osim Novaka Martinova Popovi}a, koji je bez uvijawa rekao: “Sveti vladiko, ako mi ne do|e

60

Ilija Petrovi}

muka na narod ku~ki od Turaka, nikad Turcima i}i ne}u; ako mi do|e muka i vidim da }e mi propasti narod ku~ki, oti}i }u k Turcima, pa da }u glavom poginuti od tebe ili od Turaka”. Nezadovoqan onim {to je ~uo, Sveti Petar je prokleo sve ~lanove deputacije, iako je “nesmisleno bilo i od svetoga Petra i od Ku~a, {to su htjeli da sjedine Ku~e i Crnu Goru, jer on nije mogao u red dovesti Brda koja su bila blizu Crne Gore: Bjelopavli}e, Pipere, Pje{ivce i druge. Nije ni Crnu Goru doveo u red, no su mu se po istome Cetiwu tukla plemena: Cetiwani, Bajice i Dowokrajci, Dobrqani i Cekliwani”. Toliko je nevoqa imao smiruju}i ih, da se u narodu pri~alo kako su Svetoga Petra “posvetili nevaqalstvo i muke koje su mu zadavali Crnogorci, rade}i on narodu dobro, a wemu narod vra}aju}i zlom” (1, 230). Napad na Podgoricu. U vreme dok se na srpskoj strani razmi{qalo o napadu na Podgoricu, turski vojni planovi okrenuli su se prema Maloj Aziji. Procewuju}i da bi to mogao biti prikladan trenutak za ostvarewe zami{qenog pohoda, vladika Rade pozvao je na Cetiwe ku~ke, piperske i bjelopavli}ke glavare i predlo`io im da zajedno udare na Podgoricu. Da bi mu se plan mogao ostvariti, najvi{e bi morali “zale}i” Ku~i i Piperi. Vojvoda Vuki} Popov ba{ i nije bio voqan da tek tako zarati protiv podgori~kih Turaka, boje}i se da bi Turci, ako napad ne uspe, mogli Ku~ima zabraniti da ulaze u podgori~ki pazar. Zbog toga, tra`io je da se napad pripremi tako “da se Podgorica mora zauzeti po svaku cijenu” (15, 211). Bez obzira na svoju mudrost i umerenost, ili mo`da ba{ zbog toga, Stanko Stijepov nije mogao odvratiti vladiku Rada od wegove namere, i februara 1832. godine Crnogorci udare na Podgoricu, o~ekuju}i pomo} od Hota i od Ku~a. Kad je napad po~eo, pokazalo se da nije sve najboqe pripremqeno, tako da su se Turci lako odbranili: Hoti ne do|o{e, a Vuki} Popov, po{to je sa ku~ke strane, od Doqana, video da se napad ne odvija kako se o~ekivalo, predlo`i crnogorskom komandantu Ivanu Ivanovi}u, koji je u me|uvremenu napao na Zetu, da se povu~e. Da li zbog Ivanovi}eve druk~ije procene vojnih prilika, ili je uredno povla~ewe bilo nemogu}e, nastavqeno je s okr{ajima: crnogorskoj strani prikqu~ili su se i Br|ani i Zatrep~ani, ali je turska vojska bila uspe{nija, te srpsku “vojsku svu rastjeraju od Podgorice” (1, 231). Posle je, da bi se kako-tako sa~uvao obraz vladici Radu i da bi se sramota za poraz prebacila na Br|ane, proturena pri~a da se to desilo jer su Turci, navodno, “uspjeli da potplate nekoliko glavara koji su i dotada bili u turskoj slu`bi” (15, 212).

CRNOGORSKA POHARA KU^A

61

O Vladi~inu napadu na Podgoricu, ruski konzul u Dubrovniku Jeremija Gagi} obavestio je svog ministra spoqnih poslova u Peterburgu: “Koncem minuloga februara (1832) Crnogorci su opet poku{ali da zauzmu Podgoricu i da prisajedine Crnoj Gori Zetu, no poku{aj budu}i besmislen, bio je neuspje{an i sasvim nesre}an za Hristijane zetske i albanske, koji su u~estvovali u ovom djelu. Crnogorci su nekako uspijevali da zetske, hotske, malisorske i miriditske `iteqe gr~kog i rimskoga vjeroispovijedawa (pravoslavce i katolike - IP) podignu protiv Turaka... Iza{li su iz svojih granica, razredili se u stanu blizu Podgorice, jednim dijelom vojske okru`ili su je i prinu|avali da se preda, ali poslije osam dana iznenada no}u ostavi{e Podgoricu i pri woj jedan top; sramno i stidno, bez nu`de, povukli su se u svoje granice, predav{i osveti turskoj pobuwene i ustale protiv wih zetske i albanske hri{}ane, ~ije sve{tenike i stare{ine Turci nemilosrdno istrebquju” (26, kwiga VI sveska 5 - maj 1930, 282). Eto ~ega su se Ku~i zaista s razlogom pribojavali ako omane “bratstvo po oru`ju” sa Crnogorcima; Crnogorci se lako mogu povu}i “u svoje granice”, a oni, Ku~i, bez ikakve i i~ije pomo}i, tada ostaju na milost i nemilost turskoj sili. Podrazumeva se da u papirima vladike Rada nema nikakvog traga o ovom proma{aju pod Podgoricom, jer je Vladici, po prirodi stvari, odgovaralo da se wegova vojni~ka nesposobnost sasvim prikrije. To se najlak{e moglo u~initi prebacivawem odgovornosti na druge, u ovom slu~aju na Br|ane, pre svega na Ku~e, ali i na “generala” Ivana Ivanovi}a, Podgori ~anina, koji je kao ruski opunomo}enik bio predsed nik crnogorskog Senata i koji je komandovao delom crnogorsk e vojske. Ponegde se mo`e pro~itati i da su Ku~i, Piperi i Bjelopavli}i omanuli, ali oni su bili na strani od Doqana, severoisto~no od Podgorice, i nisu mogli uticati na de{avawa u zetskoj ravnici; oni su ~ekali na znak da se stvari u Zeti povoqno razvijaju, posle ~ega bi borbe otpo~ele i s ku~ke strane. “Da je Stanko Stijepov imao razloga {to je osu|ivao navedeni korak sv. Petra i {to je odvra}ao Vuki}a i Rada da ne udaraju na Podgoricu, potvrdilo se docnije, kad je wegov sin, kwaz Danilo, sjedinio Ku~e (Ku~i, dakle, za vreme vladike Rada nisu ni bili sjediweni - IP), jer Turci su mu ih opet razjedinili i uzeli k sebi, iako se govorilo da je turskoj carevini krenulo po zlu” (1, 231). Andrija{evi} ne pomiwe Wego{ev napad na Podgoricu, ali zato nudi podatak da je mitropolit Petar II tra`io od ruskog cara pomo} da “od Turske izdejstvuje pristanak da se Crnoj Gori

62

Ilija Petrovi}

prisajedini okrug Gorwa Zeta, koji joj od davnina pripada” (101, 173-174), vaqda da bi izvadio {tetu koji je na~inio svojim ratnim neuspehom pod Podgoricom. A \or|e Borozan samo ka`e da se “Wego{evi planovi, da zauzimawem Podgorice prikqu~i zetsku ravnicu, nijesu ostvarili ni 1831. ni 1832. godine” (102, 159); on i ne pomiwe Ku~e u tim planovima. Nedugo zatim, mesec-dva, “veliki vezir Mahmud Re{id ponudio je vladici Petru II Dowu Zetu sa Skadrom, primorje od Bara do u{}a Crnog Drima i jedan dio Hercegovine pod uslovom da Crna Gora prizna »Investiturski sultanov ferman«, tj. da prizna sultana za svoga gospodara i »wegovu za{titu pred drugim silama«. U tome slu~aju, »Crna Gora ostaje kao autonomna oblast u turskom carstvu«. Takav polo`aj bio bi u neku ruku sli~an polo`aju Srbije za vrijeme kwaza Milo{a. Vladika Rade je odbio takvu tursku ponudu. U pismu kojim je odgovorio velikom veziru Mahmudu Re{idu, Vladika je istakao nezavisnost svoje zemqe u odnosu na Tursku, navode }i: »Dok me dr`e moji Crnogorci ne treba mi sultanov berat ni ferman da vladam, jer ja sam nezavisan vladalac, a ako me moji Crnogorci napuste, sultanov ferman ne mo`e me odr`ati« (15, 210). Taj odgovor razqutio je velikog vezira i podstakao ga da Crnu Goru natera na pokornost, tako {to }e skadarski valija (guverner) najpre pokoriti Br|ane i odvojiti ih od Crne Gore. Sa tim ciqem, 23. aprila 1832. godine arbana{ki Turci napali su Pipere i Bjelopavli}e, ali su bili potu~eni; jedva su uspeli da se, u panici, povuku ka Podgorici (15, 211). Vladan \or|evi} vrlo je kriti~an prema Vladi~inoj odluci da bez velikog premi{qawa odbije turski ferman. “Odmah na po~etku svoje vladavine, godine 1832, dokazao je Vladika Rade koliko je opasno kad je vladalac - pesnik... Odbio je ponudu velikog Vezira ponosito kao da je {panski hidalgo... Ovaj ponositi odgovor vladike pesnika ko{tao je najpre Crnu Goru a posle i celo Srpstvo ~itavo jezero krvi dok je dowa Zeta, pa i to bez Skadra, postala srpska” (16, 40-41) Primer Vladi~inog neshvatawa politi~kih i vojnih prilika, ali i samovoqe, bio je i slu~aj kad 10. marta 1835. godine ne{to oko petsto Crnogoraca, “bez znawa i odobrewa Petra II, posle trodnevne borbe, ote{e Turcima utvr|eno mesto @abqak, koji brani tok Mora~e kao i Podgoricu i Skadar. Vladika je vra tio Turcima @abqak” (16, 41), ne obaziru}i se na crnogorske `rtve pri osvojewu tog utvr|ewa. Delom i zbog toga, mitronosni arhimandrit Ni}ifor Du~i}, predsednik Srpskog u~enog dru{tva (ratovao s Turcima: 1861-62,

CRNOGORSKA POHARA KU^A

63

1876. i 1877-1878), mogao je za vladiku Rada napisati “da je bio slab vladalac koji je prodajom za novce zemaqa, nakva{enih srpskom krvqu doka zivao wenu nezavisnost” (19, 55). Ku~i i Crna Gora. Tokom prve polovine 19. veka vrlo je te{ko razaznati {ta se smatralo crnogorskom teritorijom. Na jednoj strani, Petar I je “u svojoj prepisci nazivao Ku~e crnogorskim plemenom, {to se tada moglo shvatiti kao ne{to savim uslovno. S druge strane, ~ak u poznim godinama wegove vladavine, Crmnica je, koja je ina~e od davnina smatrana sastavnim delom one »prave« Crne Gore, pokazivala otpadni~ke te`we od Cetiwa, tj. od vladike. Crmnica je ina~e bila ukle{tena izme|u skadarskog sanxaka i mleta~ke (kasnije austrijske) teritorije, a u susedstvu joj je bilo neprijateqski raspolo`eno pleme Pa{trovi}i, pa se nalazila u posebno osetqivom polo`aju” (10, 187). ^ak i u boju na Martini}ima, 11. jula 1796. godine, vo|enom sa ciqem da se odbije turski napad na Bjelopavli}e i Pipere, nije bilo Crmni~ana u crnogorskoj vojsci; mleta~ki izvori kazuju da je izvestan broj Crmni~ana ratovao na turskoj strani (13, 280). No, u boju na Krusima (22. septembra 1796), u sastavu crnogorske vojske na{li su se i Crmni~ani, delom osokoqeni crnogorskom pobedom na Martini}ima, a delom kao odgovor na vladi~ino obra}awe crnogorskim plemenima da je jedini ciq crnogorske vojske “odbrana slobode i milog ote~estva” i re{enost da se okupe sve snage za borbu protiv ne prijateqa (13, 279-280). (U pora`enoj turskoj vojsci bilo je, po prilici, i Ku~a, tako da se Rastislav V. Petrovi} na jednom mestu zapitao “{ta se to desilo sa jednim plemenom koje je toliko vremena prkosilo turskom oru`ju? Imamo pravo da verujemo da je turska pohara Ku~a 1774. godine u~inila svoje. Drekalovi}i, kada su se vratili na svoja ogwi{ta, nisu, izgleda, bili oni isti, i ako jesu, onda nisu imali vi{e snage da se nose s Turcima” - 41, 269-270). Velika crnogorska pobeda i u boju na Martini}ima stvorila je “moralne i politi~ke osnove” crnogorskog i brdskog jedinstva, tako da \oko Pejovi} konstatuje da je “na frontu uspje{ne borbe protiv Turske, najzad, rije{eno pitawe opstanka Crne Gore i Brda, jedinstva i wihovog stanovni{tva i uslova za organizovawe dr`ave”, {to podrazumeva i “unutra{wi razvitak i me|unarodni ugled wihove zajedni~ke borbe”. I jo{ }e re}i da su time “obezbije|eni uslovi za tje{we zbli`avawe crnogorskih i brdskih plemena (u prvome redu Bjelopavli}a i Pipera) i osnivawe prvih centralnih vlasti zemqe, koja je time i zapo~ela svoju istoriju kao dr`ava” (13, 282).

64

Ilija Petrovi}

Ove se re~i samo vrlo sumwivim domi{qawem m ogu tuma~iti kao stav da su se Piperi i Bjelopavli}i ba{ te godine, posle tih bitaka, prisajedinili Crnoj Gori. A kad je ve} o domi{qawu re~, Miloradu Ekme~i}u ostavqeno je da zakqu~i kako je Crna Gora, “deset godina posle poraza Turaka na Krusima (1796)... pripajawem plemena Pipera i Bjelopavli}a (vaqda 1806. godine IP) bila zaokru`ila posed na kome je mogla izgra|ivati svoju dr`avnost. Od tada, Crnogorci ne smatraju da su u turskoj dr`avi, a neuhvatqiva krhkost tih ranijih veza u novim generacijama podgrejava veru da u woj nikada nisu ni bili” (11, 232). Ipak, nude}i ~iwenicu da su Mora~ani, Rov~ani, Bjelopavli}i i Katuwani 27. septembra/9. oktobra 1820. godine, u boju u Mora~i, uspeli da te{ko poraze Turke iz Hercegovine i Bosne, Pejovi} je iskqu~iv u stavu da su “pobjede Crnogoraca (samo Katuwana, a gde su “ostali”? - IP) i Br|ana nad Turcima 1796. i 1820. godine, koje su omogu}ile stvarawe jedinstva Crne Gore prvo sa Bjelopavli}ima i Piperima a kasnije i s Mora~om i Rovcima, fakti~ki predstavqale, iako s razmakom od ~etvrt vijeka, novu fazu u wihovim odnosima sa Turskom” (13, 286-287). Ruska sovjetska istorija Jugoslavije pi{e o crnogorskim i brdskim ratnim podvizima na Martini}ima i Krusima, ali ne pomiwe prisajediwewe Bjelopavli}a i Pipera; pi{e o pobedi crnogorskih i hercegova~kih plemena nad bosanskim Turcima (1820), kao i da su Rovca i Mora~a tada prisajediweni Crnoj Gori; nema nijedne re~i o prisajediwewu Ku~a Crnoj Gori (12, 350-353). Samo posredno, pri pomiwawu Petra II, ali i pohara, moglo bi se kroz svega tri re ~enice domi{qati da su i Ku~i bili prisajediweni, ali neodre|eno kad: “Osobito uporno suprotstavqali su se separatisti iz pograni~nih oblasti prema Turskoj. Skadarski vezir snabdevao ih je novcem i oru`jem. Primenom o{trih mera (kaznenih ekspedicija i kazni), Wego{ se obra~unao sa svojim politi~kim neprijateqima, ugu{iv{i tako separatisti~ke tendencije u Ku~ima, Piperima i Crmni~koj nahiji” (12, 353). Zaista, o prikqu~ewu Ku~a Crnoj Gori mo`e se samo naga|ati, a dr`i se da se to desilo 1831. ili 1832. godine. Jedini “izvori” takvoj pretpostavci jesu ponuda vladike Rada da Vuki} Popov “privede” Ku~e Crnoj Gori, odgovor Vuki}ev da se tako ne{to mo`e desiti tek ukoliko Crna Gora i Ku~i zajedno udare na Podgoricu i uzmu je i, u me{avini s tim, neuspeli napad na Podgoricu. Sve to, ne samo sa ku~kog gledi{ta ve} i logi~kim i jezi~kim tuma~ewem navodnog me|uplemenskog sporazuma, zna~i da je crnogorski poraz pod Podgoricom onemogu}io ku~ko-crnogorsko sjediwewe, te da, uistinu, Ku~i tada i nisu prikqu~eni Crnoj Gori.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

65

66

Ilija Petrovi}

Ni \oko Pejovi} nije ba{ najsigurniji da li je Petar II postigao nekakav neodre|eni usmeni dogovor o jedinstvu s Ku~ima, ali navodi da je u prole}e 1832. godine upozorio Ku~e da se u slu~aju odstupawa od dogovora “vi{e Srbi zvati ne}ete nego Brankovi}i” (13, 460). Na drugom mestu on izri~ito ka`e da su Ku~i prisajediweni Crnoj Gori 1832. godine (13, 181 ), na dva mesta govori o kaznenim merama protiv nezadovoqnih Ku~a, a jednom to navodno prisajediwewe prebacuje na 1831. godinu, s tim {to za takvo “kona~no neodlu~eno” stawe na vrlo primitivan na~in okrivquje “objektivno proturski orijentisane snage” u Ku~ima: “Pitawe jedinstva Ku~a sa Crnom Gorom, progla{eno sredinom 1831. godine, zbog privredno-geografskog polo`aja ovog plemena nije moglo biti kona~no odlu~eno. Upu}enost Ku~a na podgori~ki pazar morala je sve vi{e slabiti wihove veze sa Crnom Gorom. Pri`eqkivano zauzimawe Podgorice zajedni~kim snagama i ostvarivawe teritorijalnog i ekonomskog jedinstva sa drugim krajevima zemqe tada nije moglo biti realizovano. U takvim okolnostima objektivno proturski orijentisane snage u Ku~ima, sa Vuki}em Popovim Petrovi}em i drugima na ~elu, sve su ja~e dolazile do izra`aja, znatno vi{e od ostalih koje su se sa nekoliko ni`ih glavara zalagale za politiku punog jedinstva sa Crnom Gorom. O{trina sukoba na ovom podru~ju za izvjesno vrijeme okon~ana je odlukom Senata, kojom je u martu 1840. godine Vuki} Popov osu|en na smrt zbog izazivawa pobune, dok su wegov brat Radowa Simonov Petrovi} i vi{e drugih ka`weni ve}im i mawim nov~anim kaznama. Tada onemogu}eni otpor stvarawu tje{wih veza Ku~a (me|u kojima je trebalo i sud ponovo uspostavqati) sa Crnom Gorom pojavi}e se u po~etku 1846. godine na istim osnovama, u vrijeme organizovanijeg i energi~nijeg suprotstavqawa centralizmu Petra II, pod neposrednim rukovodstvom vojvode \or|ija-Xuxa Radowina Drekalovi}a. Nepostojawe teritorijalne zajednice sa Ku~ima, politi~ki i drugi razlozi svakako su i daqe uticali na stepen jedinstva i na~in odnosa najve}eg dijela ovoga plemena sa Crnom Gorom” (13, 112). “Proturski elementi” Tomice Nik~evi}a. Podrobnije je o Wego{evim odnosima prema Ku~ima pisao istori~ar Tomica Nik~evi}, a sve u sklopu svoje osnovne teze da je krajem tridesetih godina 19. veka do{lo do “politi~ke diferencijacije” u Piperima, Bjelopavli}ima, Ceklinu, Crmnici i Ku~ima, {to ukqu~uje postojawe “proturskih elemenata” u tom krajevima. Po{to se uzgredno pozabavio pobunom u Piperima i Crmnici (marta 1839),

CRNOGORSKA POHARA KU^A

67

okrenuo se “veoma jakom uticaju” koje su “proturske politi~ke snage u Ku~ima imale po~etkom ~etrdesetih godina”. Ve} iz podatka da se u tim “snagama” nalazio “prili~an broj uglednijih Ku ~a”, a da su ih predvodili Vuki} Popov Petrovi} i Xuxo Radowin Prelevi}, lako se mo`e zakqu~iti da je podela na “proturske” i “procetiwske” snage i u Crnoj Gori i u Brdima pravqena smi{qeno i ciqno: sa dru{tvene i ratne pozornice trebalo je ukloniti ugledne plemenske vo|e, iz porodica koje su svoj ugled sticale vi{evekov nom borbom protiv Turaka, a na wihovo me sto dovesti “nove majstore”, osobe spremne da udvori~ki podr`e sve postupke cetiwskih gospodara. Ba{ kao {to to svedo~e pop Vuk Popovi}, da Danilovih {est hiqada Crnogoraca tokom pohare “opale i porobe mnoge poboqe ku}e (vi|enije - IP), ne gledaju}i ni na rod ni na godine (104, pismo 92, 293), i vojvoda Simo Popovi}, da je “kwaz Nikola, po smrti o~evoj, produ`io vladati u tome pravcu i kod wega se otvoreno razvila te`wa: da stare, zaslu`ne ku}e crnogorske uni{ti, kako bi nestalo pomisli, da ima wihovih zasluga u postawu nove Crne Gore i dinastije, a da podigne nove, koje }e mu za to biti obavezne i blagodarne, a ne}e se mo }i pozivati na zasluge svojih starih” (43, 455). Osnovna Nik~evi}eva teza glasi da se politi~ka borba izme|u navodno proturskih i navodno procetiwskih snaga vodila “oko pitawa prisajediwewa Ku~a Crnoj Gori”. Pri tome, kako to on tuma~i, “centralna crnogorska vlast je uporno insistirala na potpunom prisajediwewu Ku~a i savla|ivawu proturskih elemenata, pa je i u Ku~ima postavqala organe vlasti od svojih politi~kih privr`enika. U Ku~ima je zato stalno dolazilo do borbe izme|u proturskih i procrnogorskih elemenata, od kojih su i jedni i drugi imali uticaj na seqa~ku masu. (Ovo samo kao parola, po{to u Ku~ima, vaqda, tada nije ni bilo radni~ke klase i po{tene inteligencije - IP). Po~etkom 1840 godine do{lo je do otvorenih borbi. Ku~ke proturske snage su, pod rukovodstvom Vuki}a Popova, organizovale pobunu s namjerom da potpuno uni{te organe centralne crnogorske vlasti: »kako se dogodi me|u Ku~ima buna i svoj toj buni bi uzrok Vuki} Popov i wegov brat Radowa Simonov, (koji su) rerubulaciju (republiku? - IP) }eli u svom ota~estvu. I oni isti imali su vi{e dru`ine { wima«. Pobuna u Ku~ima ugu{ena je marta 1840 godine. Praviteqstvuju{~i senat kao vrhovni sud osudio je Vuki}a Popova na smrt, a ostale wegove pristalice i u~esnike pobune na nov~ane kazne. Kasnije je po nagovoru Petra II, izvr{eno ubistvo i drugog organizatora pobune Xuxa Radowina” (103, 133-134).

68

Ilija Petrovi}

Iz ovih nekoliko vrlo ideologizovanih Nik~evi}evih re~enica izbija na povr{inu istina da je presuda Praviteqstvuju{~eg senata bila ne samo pokri}e za ubistvo Vuki}a Popova, nego i Wego{evo pravdawe sopstvenih zlo~ina, budu}i da Nik~evi} i ne prikriva da su i Vuki} Popov i Xuxo Radowin ubijeni “po nagovoru Petra II”. Ono {to u Nik~evi}evom tuma~ewu crnogorsko-ku~kih odnosa mo`e biti posebno zanimqivo, jeste navod da je pomenutim ubistvima “samo privremeno savladan otpor proturskih snaga u Ku~ima”, iz ~ega izvla~i jasan zakqu~ak da “pripojewe Ku~a Crnoj Gori u to vrijeme nijesu dozvoqavali objektivni privredni i politi~ki uslovi, iako je to za centralnu crnogorsku vlast bilo potrebno”, zbog ~ega “ni uticaj proturskih politi~kih elemenata u Ku~ima, kao i u nekim drugim pograni~nim mjestima, nije bilo mogu}no uni{titi”. Da bi takvu svoju logiku u~inio {to uverqivijom, on ka`e da je uticaj “proturskih politi~kih elemenata u Ku~ima... imao korijene u samoj dru{tvenoj strukturi crnogorskog stanovni{tva”, ~ime sugeri{e da su Ku~i u Wego{evo vreme spadali u “crnogorsko stanovni{tvo”, iako nekoliko redova ranije i sam ka`e da se “pripojewe Ku~a Crnoj Gori” nije moglo ostvariti iz objektivnih privrednih i politi~kih razloga. Presuda Vuki}u Popovu.Uz napomenu da je prezimena osu|enih, stavqena u zagradu, sastavqa~ ove kwige prepoznao po ku~kim rodoslovnim tablicama, pod ovim naslovom bi}e objavqena presuda kojom je Vuki} Popov Petrovi} osu|en na smrt: “25. marta 1840. Da se zna i da je vjerovati ova danas u~iwena sentencija pred gospodarom i svakijem pravijem sudom |e bi od potrebe bilo prikazati a to kako se dogodi me|u Ku~ima buna i svoj toj buni bi uzrok Vuki} Popov i wegov brat Radowa Simonov (koji su) rerubulaciju (mo`da: republiku - IP) htjeli u svom ota~estvu. I oni isti dvojica imali su vi{e dru`ine s wima za u~initi zlo me|u cijelom nahijom Ku~kom. I tako, kada je Vrhovni Sud ovo zlo wigovo razumio, tako mi Praviteqstvo Crnogorsko i Brdsko osudismo Vuki}a Popova na smrt za wegovo zlo djelo. I tako mu bi smrt po zapovijedi Vrhovnog Suda. I sudimo da vi{e za Vuki}a Popova pogovora nije. I koji bi se na{ao te bi za Vuki}a progovorijo, sudimo da se ima izgubiti kao i Vuki}. Tako|er sudimo za `enu Sima Vuki}eva (sin Vuki}a Popova zvao se Stojan, tako da ostaje nepoznato na koga se ovaj deo presude odnosi IP) da je ima od sebe odaqiti kuda zna i da mu vi{e `ena nije. A sudimo Radowu Simonova sa zlo~incima globe da daju: prvo, osjekosmo globe na Radowu Simonova 133 cekina, a on je zamiritao (zaslu`io) da mu nije ni ku}e u dr`avu Vrhovnoga Suda, no opet se Vrhovni Sud smilovao na wegovu starost, zato uzima samo 100 talijera globe u gotovoj aspri (u novcu - IP). Tako|er sudimo za druge zlo~ince koji su k tome zlu ruku dr`ali, da dadu svaki globe po 20 talira; no opet se Vrhovni Sud smilovao na sirotiwu wiovu, tako sudimo na svakoga globe po 15 talijera: prvi Paun Velov (Ra{ovi}), Joko Mulov, Ivan Radosavov (Radowi}), Klopo Spahov

CRNOGORSKA POHARA KU^A

69

(Vujo{evi} Krqevi}), Miro Mujov (Vujadinovi}), Savo @ivkov, Jovan Krstov (Radowi}), Velo Nikolin, Bo`ina Radev (Petrovi}), Miqo Mi{ov (Milija Ivanovi}) a sudimo Luki Mi}inu (Popovi}u) i Tomu Petrovu (Popovi}u), koji su prije smrti Vuki}eve do{li i poklonili se, da dadu oba globe sudu 15 talijera” (prema 103, 134). [to nesumwivo zna~i da je Vuki} Popov prvo ubijen pa je naknadno donesena smrtna presuda, jer su istom presudom na nov~anu globu osu|ena dvojica Ku~a, “koji su prije smrti Vuki}eve do{li i poklonili se” vladici Petru II. Isto tako treba tuma~iti i re~enicu iz presude “da vi{e za Vuki}a Popova pogovora nije”, po{to je on ve} bio ubijen.

“Dr`avni~ki” zlo~ini. Pri~om o “politici punog jedinstva sa Crnom Gorom”, “separatisti~kim tendencijama u Ku~ima”, “organizovanijem i energi~nijem suprotstavqawu centralizmu Petra II” i “nepostojawu teritorijalne zajednice” Crne Gore i Ku~a, Pejovi} do kraja {titi “dr`avni~ke” zlo~ine crnogorskih duhovnih i svetovnih gospodara, iako je potpuno svestan istine da “na povode i vidove otpora politici centralne vlasti u Ku~ima svakako treba donekle druk~ije gledati nego na wegove osnovne uzro ke i oblike izra`avawa u drugim krajevima”. Bilo je, dakle, i u drugim krajevima po kreta koji su “slabili snage jedinstva zemqe i organizaciju vlasti u woj, i to u vrijeme kada je to za wen polo `aj u unutra{wim spoqnopoliti~kim odnosima imalo presudnu va`nost”, ali ni prema kome kao prema Ku~ima nisu crnogorski gospodari i “wihovi” postupali sa tolikom mr`wom i odu{evqenim zlo~iwewem. Mada Pejovi} priznaje da su “uz tendenciju plemenskog izolovawa u Ku~ima nesumwivo djelovali i drugi faktori, ~iji se objektivni zna~aj ne mo`e osporiti”, pre svega jer “ekonomska i politi~ka zajednica nijesu mogle biti ostvarene bez teritorijalne”, ni{ta mu nije smetalo da u susretu dobra sa zlom, prednost da zlo~inu (13, 112). U Istoriji srpskog naroda ne pi{e se o nazna~enim teritorijalnim pro{irewima, prema tome ni o prisajediwewu Ku~a Crnoj Gori. Jedino {to bi se na wih moglo odnositi, ali i to iskqu~ivo domi{qawem, jeste podatak da je vladika Petar II doneo Za kon ota~astva, krivi~ni zakon od svega 20 ta~aka, kojim su bile propisane stroge kazne za krivce. “Kazne je izricao i sam vladika, pri ~emu je bio neretko strog” (10, 190 ); jedna od kazni ti~e se i ku~kog glavara Vuki}a Popova, podvedena pod formulaciju da je “svako odr`avawe veza sa skadarskim vezirom i turskim vlastima uop{te, posebno od strane glavara iz grani~nih podru~ja zemqe, ka`wavao bez ikakvog oklijevawa” (13, 450). Pitawe da li su Ku~i zaista bili u sastavu crnogorske dr`ave od samog po~etka te{ko je nalazilo svoj odgovor, a skoro sve nedoumice vrtele su se oko kupqewa poreza, sa ~im je “i{lo na-

70

Ilija Petrovi}

ro~ito te{ko u tek prisajediwenim Ku~ima. Samo napla}ivawe i na~in na koji je to obavqano izazivali su otpor sve ve}eg broja pripadnika tog plemena. Sve je to moralo imati za posledicu i razli~ito orijentisawe Ku~a: jednih ka Skadru, a drugih ka Cetiwu” (13, 164). Pi{u}i o Ku~ima i trudu crnogorskih gospodara da im nametnu svoju vlast, Branko Pavi}evi} veli da je “crnogorski suverenitet imao sankciju vi{e od jednog stoqe}a” iako su se neprilike oko ku~ke teritorije sve vi{e komplikovale (9, 232). Bez politi~kog jedinstva. Bez obzira na to kako ko ocewuje sporno ujediwewe, “prve tri godine `ivota Ku~a u zajednici sa Crnom Gorom i Brdima (najverovatnije od 1832) pokazale su i sve te{ko}e polo`aja u kome su se nalazili. Wima je bilo te`e nego ijednom do tada prisajediwenom brdskom plemenu odr`avati se u potpuno nezavisnom polo`aju prema Turskoj. Nemaju}i jedinstvenu teritoriju i ekonomsku zajednicu sa Crnom Gorom i Brdima, oni sa wima nijesu mogli ostvarivati ni punije politi~ko jedinstvo. Za so i druge `ivotne potrebe nijesu mogli i}i preko Brda i Crne Gore na kotorski pazar... Nastojawa koja su ~inili u po~etku 1835. godine da »uhvate vjeru« s podgori~kim Turcima, kako bi mogli slobodno i}i na pazar i »trgovati na prijateqski na~in«, ubrzo su se pokazala uzaludnim”. Po{to su Podgori~ani napali na ku~ka zimska pasi{ta, 4. marta pobili su dvadeset ku~kih ~obana i zaplenili stoku koju su oni ~uvali. Ra~unaju}i da je taj “poduhvat” izveden s pa{inim znawem, ali i u znak solidarnosti s Ku~ima, Crnogorci su nekoliko dana kasnije napali tursko utvr|ewe @abqak i osvojili ga (a vladika Rade odmah im ga vratio 16, 41), ali ta “solidarnost” nije mogla poboq{ati snabdevawe ku~kog stanovni{tva na podgori~kom pazaru (13, 163). Zbog svega toga ne treba se ~uditi {to se i u na{em vremenu o istoj stvari pomalo naga|a; na toj se liniji nalazi i Pejovi}, koji kazuje da su Ku~i “uglavnom i daqe odr`avali jedinstvo sa Crnom Gorom”. Iako re~i “uglavnom i daqe” upu}uju na zakqu~ak da ku~ko-crnogorsko jedinstvo i nije bilo osobito izra`eno, naro~ito kad se ima u vidu da je “nekoliko uglednijih glavara u plemenu, zainteresovanih za ja~awe svog polo`aja i u odnosu prema susjednim Turcima, uspijevalo da i pored otpora suprotnih snaga uti~e na tok doga|aja u interesu politike Petra II i Praviteqstvuju{~eg senata. Dok su u aprilu 1839. te snage ja~e dolazile do izra`aja (serdar i senator Spaho Radovanov Popovi} Drekalovi} imao je ovla{}ewa crnogorsko-brdskog vladara da sa skadarskim vezirom Hasan-pa{om rje{ava sve me|usobne sporove), dot-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

71

le je u martu 1840. godine aktivnost sa vojvodom Vuki}em Popovim Petrovi}em i wegovim bratom Radowom Simonovim na ~elu (po rodoslovnoj tablici, Radowa je stric Vuki}ev - IP) dovela u pitawe jedinstvo Ku~a sa Crnom Gorom. Pobuwenici su ukazivali na neodr`ivost politi~kog jedinstva u uslovima zavisnosti Ku~a od kotorskog pazara. Predlagali su da se zajedni~ kim sna gama oslobodi Podgorica i da se obezbje|ewem tako zna~ajnog pazara u neposrednoj blizini ostvari jedinstvo pod upravom crnogorsko-brdskog vladara. Senat je vo|u pobuwenika Ku~a (Vuki}a Popova) osudio na smrt i kasnije (maja 1849 - IP) drugog organizatora pobune (Xuxa Radowina - \or|iju Prelevi}a Drekalovi}a), ali otpor politici Petra II u ovom plemenu nije tim likvidiran. I sredinom 1842. godine Ku~i su se uglavnom dr`ali na rastojawu od centralne vlasti Crne Gore i Brda, iz kojih su im upu}ivani pozivi da se »ne odbijaju od svoje vjere i od svoje bra}e«, a vladika Rade im je poru~ivao da »ne htjeste li vi k mene do}i, a vi }ete opet ako Bog da i po ru`nom«. Savjetovano im je da se uz wihovu pomo} uspostavi sud u Ku~ima, bez koga oni ne mogu biti u stawu da rje{avaju mnoge me|usobne razmirice, koje su samo wihovi zajedni~ki neprijateqi (Turci) mogli najvi{e da iskoriste. Podmi}ivawem i zabranama slu`ewa podgori~kim pazarom, i onoliko koliko je to ranije moglo biti, ovi su i daqe neprekidno bili u mogu}nosti da u nekom smislu postoje}e politi~ko jedinstvo Ku~a sa Crnom Gorom dovodi u pitawe” (13, 168-169). Priznaju}i da postoji stvarni turski uticaj na `ivotne prilike ku~kog `ivqa (ono {to Crna Gora nije mogla posti}i), Pejovi} priznaje da “jedinstvo ovog plemena sa Crnom Gorom, u punijem zna~ewu tog pojma, ni tada nije bilo obezbije|eno. U prvoj polovini 1846. godine me|u Ku~ima prosuto tursko mito je izazvalo unutra{we sporove i sukobe sa Turcima, kojima su uve}avane opasnosti neprijateqstava na znatno {irem prostoru. Od po~etka prisutni ~inilac tr`i{ta kojim je trebalo da se Ku~i neprekidno slu`e i daqe je istican u pismima crnogorskoj i brdskoj dr`avi odanih ku~kih glavara kao odlu~uju}i i u budu}im odnosima ovoga pleme na prema jedinstvu sa Crnom Gorom. (Odani glavari bili su neka sitne` koja je ra~unala da uklawawem onih uticajnih preuzmu wihove pozicije - IP)... Suprotna nastojawa plemenskih glavara u odnosima prema turskoj vlasti, na jednoj, i politici Petra II, na drugoj strani, i daqe su karakterisala raspolo`ewa u Ku~ima. Mogu}nosti turskog djelovawa u ovom plemenu nimalo se nijesu smawivale. Borba za pridobijawe jednih i uklawawe u drugom pravcu opredijeqenih glavara i kasnije je predstavqala va`an na~in obezbje|ivawa ja~eg uticaja na wih.

72

Ilija Petrovi}

Uklawawe Xuxa-\or|ije Drekalovi}a, istaknutijeg predstavnika turske politike, maja 1849. godine, izazvala je nove me|usobne sukobe i osvete ({to bi morao biti znak da je Xuxo imao i jake razloge i brojne sledbenike - IP), ali i spremnost vi{e stare{ina pleme na da sa dokazima odanosti (posje~enim turskim glavama) po|u na Cetiwe i izraze `eqe za jedinstvom sa Crnom Gorom i Brdima” (13, 177-178). Pri~a o glavarima “odanim” Petru II, i glavarima “suprotnih nastojawa”, onima koji su navodno bli`i turskim vlastima, Pejovi}u je samo uvod u tezu da je “primjer odnosa sa Ku~ima, sa kojima su skoro dvije decenije ranije uspostavqene neposrednije veze, vi{e je nego ijedan drugi uvjeravao Petra II da se realno mora ocjewivati wihov polo`aj i mogu}nost ostvarivawa jedinstva sa Crnogorcima i Br|anima. Sredstva djelovawa na pripadnike ovoga plemena trebalo je vi{e kombinovati nego {to se to ~inilo ranije. Mogu}nosti turskog uticaja na wih ni kasnije se nijesu smawivale, kao ni uvjere we Ku~a da samo sa Crnom Gorom i sjediwenim Brdima mogu oduzeti Podgoricu od Turaka i tako obez bijediti sebi znatno povoqnije ekonomske uslove `ivota (trgovinom, poqoprivredom i zimskom ispa{om za svoju stoku). Potrebe opstanka pod normalnijim okolnostima, u pravcu ostvarivawa potpunijeg jedinstva sa dr`avom koja se jo{ konstituisala, najve}i dio pripadnika plemena bio je svjestan, ali ne i drugoga, {to je tako|e bilo neophodno da se to postigne” (13, 178). Ovo je pri~a zarad opravdavawa svega onoga {to je vladika Rade ~inio protiv Ku~a, a smi{qena je na osnovu zlonamerno stvorene teorije o navodnim izdajni~kim Ku~ima, isto kao {to je smi{qena i pri~a po kojoj Xuxo-\or|ija Radowin Drekalovi}, “istaknutiji predstavnik turske politike”. Uz danak i pla}ena ubistva. Ne bave}i se pitawem kada su se i na koji su se na~in Ku~i “pridru`ili” Crnoj Gori, Marko Miqanov samo ka`e da su oni, Ku~i, po{li kod vladike Rada da im postavi sud. Taj sud zvali su “gvardija” i kapetani. Jedan od kapetana bio je Vuki} Popov Petrovi}, “a u gvardiju je iza brano 50 Ku ~a, koji su pod platom odre|eni da kupe danak i nose vladici. Kad su po~eli danak kupiti, narod se zbunio i za~udio, govore}i: »Kakav hara~ tra`ite, ho}ete kao Turci?«. Glavari su dokazivali narodu: »Nije to hara~ kao Turci {to tra`e, no ovo dajemo na{oj crkvi i vladici«. I tako ovih pedeset gvardija nijesu mogli skupiti danak od naroda, i morali su pridati na istu platu jo{ 50 gvardija, ne bi li narod doveli u red i pokupili danak, ali nijesu mogli, no su pridavali po pedeset i pedeset do dvije stotine.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

73

Tada su po~eli kupiti i grabiti danak kao na silu. Danka je bilo odre|eno talir na imu}niju ku}u, a na siroma{niju pola talira. Budu}i da tada nije bilo para, morali su stoku ku piti; za talir su uzimali tre}aka ov~jega ili kozjeg, a za pola talira dvisca, to jest brava od dvije godine i od tri. ...Glavari ku~ki, vide}i da im narod ne daje danak, prizovu i glavare crnogorske... da im pomognu da jedne godine kupe danak... Narod je jedva to i ~ekao, skupi se i rastjera glavare, i oni se nijesu vra}ali ni te ni naredne godine. Narod se ku~ki zbunio opet, da se pokoqe me|u sobom... Ku~i se podijeli{e, neko u Skadar, a neko na Cetiwe... Uskipjelo sve da se pokoqe jedno sa drugim, no Vuki} je branio i sti{avao, dok je on bio `iv, da se ne pokoqu. No Vuki} Popov, u to vrijeme jedina uzdanica ku~ka, pogibe, i to na grozan na~in. Ubi{e ga sve kumovi i pobratimi wegovi, ko ji primi{e za to pare od vladike Rada. (Quba Kova~evi} je, ka`e, ~uo od Toma Oraovca da se Vuki} zamerio vladici zbog neuspe{ne opsade Podgorice - IP). Ubice Vuki}eve bili su: Puni{a Radosavov, pop Petar Andrijin, oba Popovi}i, Bracan, sin vojvode \ura i Marko Jokov, Ivanovi}i, kalu|er Mojsije sa Duge (manastira u dolini Mora~e, blizu Bio~a - IP) i Nikola \akovac. Za Bracana se mawe znalo no za te druge, ali mene je uvjerio pop Ma{an Miju{kovi} iz Pje{ivaca, koji je donio pare vladi~ine na Dugu i tu ~ekao da Vuki} pogine, pa da podijeli ubicama pare, kao {to je i u~inio. Kad je Vuki} poginuo, pop Ma{an je dao Bracanu \urovu 100 talira kao ~etvrtome drugu. Po{to Vuki} pogibe, narod sko~i da ga tra`i, ali Popovi}i i Ivanovi}i, koji su ga ubili, domisli{e se kako }e krivicu prebaciti sa sebe na Stojana, Vuki}eva sina, da je on ubio svoga oca. No Stojana opravda{e dobri qudi, i on za Vuki}a ubi Puni{u Radosavova, koji je Vuki}u usadio sjekiru u mozak. (1, 238-239). U Ku~ima se moglo ~uti da su Vuki}a ubili Veko Beci} iz Pipera i “neki kalu|er iz ]elije Piperske”; ne zna se kako je nastala ta pri~a, a lako je mogu}e da je taj “neki kalu|er” istovetan s kalu|erom Mojsijom iz Duge. To isto ~itamo i kod Vuksana, koji se osvr}e na pisawe izvesnog St. Petrovi}a, Ku~a, o Vuki}evoj pogibiji: “Vuki}a su ka`e St. Petrovi} - po nare|ewu Vladike Rada »ubili sjekirom u glavu« Veko Beci} Piper i »neki kalu|er iz ]elije Piperske« - kome za ~udo »savremenici i sau~esnici ne pamte ni ime!« Tako legenda, ma ja ipak ne vjerujem, da je Vladika Rade odsjekao rusu glavu Vuki}u Popovu Petrovi}u Ku~u, kad je on ve} uspio da spali jedan dio Podgorice, ~ime je pokrio, bar donekle, Vladi~in poraz” (4, kwiga XII, sveska 4 - april 1933, 202).

74

Ilija Petrovi}

A Marko nastavqa da “poslije Vuki}a nije imao ko stati na put nikakvome zlu, no su ga Ku~i po svojoj voqi ~inili sami sebi... Na isti na~in kao Vuki} pogibe docnije Xuxo Radowin. Ubi{e ga Boro Bako~evi} i Milo{ Dmitrov, koji su ga pozvali da im krsti dijete, i tako ga na kumstvo prevari{e i ubi{e sjekirom u glavu, pa uteko{e kod vladike. Xuxo nije bio vojskovo|a kao Vuki}, ali je bio pravi~an glavar, te stoga ga narod zvao »siroma{na majka«. Narod je prokliwao ubice Vuki}eve i Xuxove, i Bog ih je (ubice) `estoko kaznio” (1, 238-240). I Vuki}evo i Xuxovo ubistvo bili su posledica ku~kog nezadovoqstva novostvorenim odnosom Crne Gore prema Ku~ima, ili obrnuto. Duka Londrovi}, dr`e}i se ~vrsto onoga {to su pisali zvani~ni istori~ari, objasni}e to stavom da su “Ku~i i Wego{u pru`ali otpor na planu poreza, uvo|ewa sudstva i poku{aja centralizacije. ^ak zbog toga Wego{a nijesu ni priznavali za Gospodara, {to su u svojoj plemenskoj uskogrudosti i zaslijepqenosti i javno isticali” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976). Mimo pesme i vladi~anstva. Ovde se vladika Rade, Petar II, vi{e puta pomiwe kao naru~ilac pojedinih zlodela, a Marko Miqanov pi{e da se “u narodu ra~una da je vladika Rade... bez razloga i na grozan na~in... pobio osamdeset trojicu biranih qudi, Br|ana, Crnogoraca i Primoraca. Najprije se Ku~ima predstavqalo da onaj koji ne bi u~inio sve {to mu vladika re~e, da }e Bo`ja kazna pasti na wega, i da }e ga vladika prokleti, kao {to je sveti Petar (Cetiwski) prokliwao..., jer u to je vrijeme narod i kalu|ere i popove smatrao svecima, a kamo li ne vladike. No po{to Ku~i vidje{e kako se Bog razgwevi na poslu{nike vladi~ine i ubice Vuki}eve i Xuxove, uvjeri{e se da nije Bogu ugodno sve ono {to vladika re~e. Stoga ne pomogo{e vladici pare koje je davao da se ubije vojvoda Tomo Petrov Popovi}, ~ije su juna{tvo opjevale gusle srpske i pjesme arbana{ke i mnogi drugi” (1, 240), jer posle pogibije Vuki}eve i Xuxove, “te{ko da moga{e vladika na}i kojega Ku~a da mu nekoga ubije za pare” (1, 374) O vladici Radu mo`e se pone{to pro~itati i kod Branka Pavi}evi}a, u studiji o kwazu Danilu, u odeqku koji se bavi drugim dolaskom Jegora Kovaqevskog u Crnu Goru, krajem marta/po~etkom aprila 1854. godine. Kovaqevski se sa Crnogorcima prvi put sreo s prole}a 1838. godine. Najpre, on je za posmatra~e bio “ruski neki oficir ~ijem se trudu pripisivala nastav{a ti{ina i mir po granicama, a osobito oko Grahova” (87, broj 31. od 5. avgusta), pri ~emu “dosta upada u o~i... {to se mnogo trudi... da zemqu ovu u svim delovima upozna,

CRNOGORSKA POHARA KU^A

75

da o proizvodwi i snazi wenoj, osobito pak o nedostacima wenim izvesti se, i {to Vladiku savetima svojim potpoma`e... kao agent ruske vlade... i da je on povod bio, {to su novije ove pomo}i ruske poslane, a pre neki dan i la|a iz Odese sa 25.000 stoja `ita” (87, broj 34. od 27. avgusta), potom je napadnut da je “pod prevarqivim i la`nim imenom i obe}awem ruskog pokroviteqstva narod uzmutio” ( 87, broj 39. od 5. septembra), da bi se, na kraju, “otkrilo” da je “o tro{ku ruske vlade put u Crnu Goru preduzeo bio, da zemqu ovu u pogledu rudokopa izvidi”, te da se, “zbog toga {to se neuputno u crnogorsku raspru zbog granica me{ao”, u Veneciji morao pravdati pred ruskim poslanikom Tati{~evim, koji mu je za sve ono {to je ~iweno u Crnoj Gori “puno poverewe poklonio”, tako da je Kova qevski “ve} s osobitim nalozima od strane Rusije k vladici natrag poslan” (87, broj 43. od 29. oktobra). Kovaqevski je, dakle, za vreme svog boravka na Cetiwu “imao prilike da ~uje mi{qewe istaknutih prvaka Crne Gore o Wego{u, wegovoj naravi i sklonostima, wegovim metodama upravqawa i na~inu obra~una sa onima koji nijesu po{tovali wegovu voqu. Vladiku su optu`ivali neki wegovi saradnici za prijeku narav, za `estoke obra~une sa svim licima koja se nijesu pokoravala wegovoj voqi i shvatawima. De{avalo se... da su za Vladi~ine vladavine mnogi qudi ka`weni najstro`im kaznama samo (zbog toga) {to se u wih posum walo da bi mogli napraviti ne{to {to nije bilo u skladu sa wegovom voqom. Za vrijeme wegove »stroge vlade« pobjeglo je mnogo lica iz Crne Gore na tursku teritoriju, gdje su, po pravilu, nailazili na dobar prijem kod turskih vlasti, spremnih da od crnogorskih izbjeglica stvaraju li~ne neprijateqe Vladi~ine i velike protivnike wegove politike. Da bi na neki na~in sprije ~io ovakva nastojawa turskih vlasti, Vladika je pribjegao »zavjereni~kom metodama«, pa je po Crnoj Gori i drugdje tra`io lica da organizuju ubistva takvih protivnika, ne `ale }i sredstva za takve svrhe. Tako je u Crnoj Gori bilo stvoreno »suvereno uvjerewe da se od kazne Vladi~ine ne mo`e sakriti«, pa se stoga svako bez roptawa pokoravao” (9, 54). Jedan od onih kojima nije bilo do pokoravawa bio je Nikola Vasojevi}, sin Stani{e (Mihaila) Milo{evi}a iz Lopata, u Lijevoj Rijeci, ro|en 1787. godine, ruski in`ewerijski oficir, britanski vicekonzul za Bosnu, Hercegovinu i Arbaniju (sa sedi {tem u Novom Pazaru), nameran da, oslawaju}i se na delovawe panslavisti~ke poqske emigracije u Evropi i wenog {efa Adama ^artoriskog, “izme|u postoje}e dvi je srpske dr`ave, Srbije i Crne Gore, osnuje tre}u srpsku kwa`evinu Vasojevi}e, s planom da kasnije od sve tri osnuje jednu jedinstvenu monolitnu srpsku dr`avu pod svojim vo|stvom” . Po prirodi stvari, on se u takvom

76

Ilija Petrovi}

svom razmi{qawu morao razmimoi}i sa vladikom Radem, ali mu to nije smetalo da “razvija `ivu aktivnost u obilasku plemena i ja~awu plemenske vlasti i sloge u wemu... U selu Lopatama preduzeo je bio da podigne jedan mali grad za utvr|ewe kao {to je Me dun u Ku~ima. I mjesto je ozna~io za to (Kameni Brijeg) koje je po tome i nazvano Gradac... Knezu Nikoli Vasojevi}u se, naravno, nije (u Vasojevi}ima - IP) moglo parirati, ali se raniji glavari nijesu lako ni vlasti odricali, zato, na tra`ewe Cetiwa, ~esto obavje{tavaju Wego{a o Vasojevi}evoj aktivnosti” (82, 165-166). Na kraju, kako to pi{e Qubomir Durkovi}, “Wego{ je pozvao Vasojevi}a da do|e na Cetiwe, i odlu~no se re{io da pripremi da se ubije. Na putu za Cetiwe, u Dowi Zagara~, 30. maja 1844. godine ubili su Vasojevi}a perjanici (Wego{evi) Vuko i Todor Toromani i wihov ro|ak Mi}a Toroman, svi iz Wegu{a. Sahranio ga je Petar ]upi} iz Zagar~a” (prema 82, 166). Kovaqevskom, svakako, nije bilo te {ko uo~iti da je iza mnogih pri~a koje je ~uo o Petru II bilo ne samo sujete onih koji su o wemu “znali sve ili pone{to”, o~ekuju}i da bi im ruski poslanik mogao pomo}i da napreduju u nekakvoj plemenskoj ili crnogorskoj hijerarhiji, ve} i zluradosti (9, 54). Isto tako, on je mogao zakqu~iti da je u svemu moralo biti i neke istine, utoliko pre {to je i wemu samom bilo jasno da Vladi~ini pesni~ki “poslovi” nisu uzimali toliko vremena da bi dr`avne poslove prepustio stihiji, i {to je vrlo lako zapazio da je crkveni `ivot u Crnoj Gori bio skoro zamro, da su crkve potpuno zapu{tene, da u nekim crkvama jedva da postoji po jedna ili dve ikone i da se cetiwska mitropolija “nalazi u `alosnom stawu” (9, 55). Uz ovo posledwe moglo bi se dodati, s velikom sigurno{}u, da su na nedovoqnu Vladi~inu zainteresovanost za sopstvenu “osnovnu delatnost” uticala i neka lica iz masonskih krugova: najraniji uticaj “u tom smislu” ostvario je Simo Milutinovi} Sarajlija, mason od 1826, Wego{ev u~iteq od 1827. do 1830. godine i, istovremeno, sekretar vladike Petra I; Wego{ je me|u masonima iz Kotora imao mnogo prisnih prijateqa, a bilo je masona i me|u prijateqima koje je imao u Trstu; zagonetni i tajanstveni Wego{ev u~iteq francuskog jezika Antib @om, mason, toliko je uticao na svog u~enika (1838-1839) da austrijski policijski dokumenti opisuju @oma “kao demona koji inspiri{e Wego{eve postupke i odvra}a ga od vere i zvani~nog pravoslavqa”; Srbske novine pi{u da je ruski kapetan Jegor Kovaqevski, koji je na Cetiwe stigao krajem marta/po~etkom aprila 1838. godine, imao znatan uticaj na Wego{a, tako da je “Crna Gora, osobito pak stolica Vladi~ina... neprestano sada mesto tu|ih spletaka i kojeka-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

77

kvih neugodnosti... vrlo se u javne poslove uple}e i neki Anti di @om, francuski jezi~ki u~iteq Vladi~in, koji se i kao uhoda Francuske smatra. Vladika kao da se izme|u oba ova ~oveka povodi, koji skoro ravno i jednaki uticaj kod wega imaju, koje otud mo`emo suditi, da Vladika u svim slu~ajevima wih dvojicu za savete pita. Anti di @om razgovara se ~esto preko pisama sa engleskim vicekonzulom u Novom Pazaru (knezom Nikolom Vasojevi}em IP), kome on svakim povodom kakve znamenitosti i glasnike {aqe, pa se otud domi{qamo da i on (@om) mo`da pod platom engleskom stoji. Vladika je sa`aqewa dostojan, {to se u ovakvim rukama nalazi”; na @omov izbor odlu~uju}e je uticao Andre Levaser, francuski konzul u Trstu, mason, s kojim se Wego{ poznavao odranije, i koji je, na vest da je preme{ten na sli~nu du`nost u Brazilu, pohitao u Pariz da protestuje kod nadle`nih dr`avnih vlasti, ne bi li i daqe zadr`ao svoje pozicije kod cetiwskog gospodara; godine 1847. upoznao se i sprijateqio s italijanskim kwi`evnikom Nikolom Tomazeom, masonom; za Luja Volfa, Wego{evog francuskog prijateqa iz Trsta, tamo{weg vode}eg masona, jedna austrijska policijska bele{ka od 1. aprila 1850. godine kazuje da se radi o “komunisti~kom {efu socijalisti~ke, demokratske i republikanske unije koja je nedavno osnovana u Americi” (83, 202-204; 41, brojevi 19. od 14. maja i 39. od 5. septembra); i tako daqe. Svi oni, od reda masoni, “uzi|ivali” su, neko mawe a neko vi{e, u Wego{evo duhovno bi}e pone{to od deizma (u~ewa po kome Bog jeste stvorio svet ali u daqem postojawu nema sa svetom nikakve veze, po{to se sve de{ava po zakonima prirode), antiklerikalizma (zalagawa da se sve{tenstvo istisne iz javnog `ivota), teorije prirodnog prava (u~ewa po kome je svaki ~ovek slobodan da za o~uvawe prirode i `ivota upotrebi svoju snagu po svojoj voqi, da ~ovek ima neograni~eno pravo na sve {to mo`e posti}i, te da je ~ovekova sloboda ograni~ena jedino snagom) i racionalisti~kog prosu|ivawa `ivota (filosofijskog pravca koji sve teorijske i prakti~ne probleme re{ava sa gledi{ta razuma i mi{qewa, a zanemaruje sve ono {to je iskustveno i istorijski ve} ostvareno, kao i sve {to je iznad i izvan razuma)... Znaju}i (ili ne znaju}i) sve to, mitropolit crnogorsko-primorski i skenderijski Amfilohije Radovi} (1939) prihvata da “ni je ~udo {to je bilo tuma~a Wego{a ~ak kao ateiste ili panteiste, kosmi~kog revolucionara i sl.”, a sve zbog toga {to “wegovu upitanost i krik pred tajnom, kao i skamewenost pred »grdnim sudili{tem« ovoga svijeta, wegovu slobodu u tragawu za istinom - mnogi pretvaraju u potvrdu svojim shvatawima, drugi opet, u ko na~nu istinu wegove filosofije `ivota” (37, 215).

78

Ilija Petrovi}

Vladici nije do pokajawa. Dok su ga wegu{ki plemenici nosili iz Kotora na Cetiwe, vladika Rade, ve} na umoru, pita se mo`e li biti da je “htio i ~inio vi{e no {to je kadar jedan... stas da podnese”, da li je “za{ao nekud mimo i kro~io preko, da li je posegnuo da nosi teret pod kojim se kr{i i najja~a ki~ma”, da li je “udahnuo svijeta - saznawa i otrova - vi{e no {to u sebe prima ijedna wegu{ka xigerica”; pita se to dok mu se pri~iwavaju neki wegovi savremenici zle sudbine, i Vuki} Popov me|u wima. Vladici nije mio susret s wim: - “Odlazi! Ti si nezvan, tvoj glas nema pristupa! Za wega nema stolice na ovom biranom skupu!... Ti su za nas mrtav! Ti si osu|en. Evo, ~uj presudu: »Mi praviteqstvo crnogorsko i brdsko sudismo Vuki}a Popova na smrt za wegovo zlo djelo... i sudismo da vi{e za Vuki}a pogovora nije...« Ne trpim besporedak, ne trpim da svako pleme bude dr`ava i da se plemenski glavar ko~operi kao da je persijski {ah, ne trpim da svaki ~ovjek bude svojeglavac i da samo za svojim naumom ide, makar druge gazio. Divqe samovoqstvo nije sloboda. Bog mi je svjedok, ako drugoga sad prizvati ne mogu, htio bih da ono malo dobra - ako nas sjutra ~eka - dovedem u Crnu Goru {to prije, ve} no}as, ma i silom, ma se mnogi na glavu postavili... Strada Vuki} i u wemu na{ jad i prokletstvo... Evo i sad, dok natruo i smrtan sjedim na va{im ramenima i sude}i sebi uspiwem se k Lov}enu... ne sudim ja Vuki}u, niti mu vi sudite, ni vi zajedno s wime me}ete moju savjest na terazije, zajed no s wime i sa mnom sudite meni jednome i znajte da milosti nikakve ni od vas ni od sebe ne i{tem, pa ni od tebe... - Do{ao sam da ka`em svima vama: dovi|ewa!... Sad stoji pred vama glas Vuki}a Popova s Kosora, a to je isto kao da stojim glavom ja, krivaq, kqast u jednu nogu koju mi turski fi{ek o{teti, pa se mogu kazivati i ovako: Vuki} Popov sa brwa{a, jer ovako krupan ne mogah qudski kro~iti. Vidim pred sobom i vladike i igumane, i serdare i senate, a ja nikad ne pri{ih nikakav grb, ni vojvodski ni serdarski, a opet vodih svoje pleme u mnoge qute bojeve, udarah na Klimente, na Vrmo{u, udarah na Kola{ince u Kraji~inoj rupi, sjekoh turske pastire, napadah karavane i plijen grabih i osvajah zemqu iznad Doqana. A ponajprije - sjeti se, crni kalu|eru - udarih s tobom na Podgoricu: ti od Vezirova mosta i Gorice a ja niz Ribnicu, pokraj dra~ke xamije i kroz mahalu Krwi}a. Spotaknu mi se brwa{ i ja padoh i umalo me turska sabqa ne po{kakqa pod grlom... Kako mu drago, ja se ne dadoh, no na brwa{a, pa udri vraga! A za nesre}u i za bunu u mojemu plemenu nijesam kriv ni koliko u hodu krivam. [tetni ste vi: istjerujete hara~ i ho}ete na silu Boga da pripojite moje pleme i jo{ ve}e name te da udarite i da nas slomite i ostavite bez ijedne vrijedne

CRNOGORSKA POHARA KU^A

79

glave. Znam, znam lijepo {ta biste sad rekli: pleme se podijeli jedni ka Skadru a drugi ka Cetiwu... - A ti, Vuki}u Popov, ratni~e, vojskovo|o, kapetane moje gvardije, kud ti nagiwe{? - Ja? Ne dopada mi se ni jedno ni drugo. U onome cijepawu vidjeh veliko zlo za moje pleme. Pa stadoh po sredini... - Nema tu sredine, Vuki}u Popov! I nijesam rekao da si ne~ovjek... Urastao ti korijen u ona ku~ka brda, pa se pijani{ svojom istinom i gotov si da za wu strada{. Ama zaludu - ja~a je i vi{a moja istina, oko mi dose`e daqe. Tvoja se smrt nema ~ega zastidjeti - ubi te ja~a istina! - Stadoh po sredini i viknuh da odlijegne ovamo do Cetiwa: Ne dam svoje pleme, dok ne pobijemo barjak na sastav Ribnice i Mora~e! Ne mo`emo hodati za so preko cijele Crne Gore ~ak u Kotor! I da mene nije, moje se pleme ne bi dalo nikome. I ne podnosim hara~lije, makar se krstom krstile kao ja! - ^uo si presudu senata, ~uli smo tebe i sada - zbogom. Odbija{ pleme od svoje bra}e i svoje vjere. To ti krivica. - Prete{ka kazna, gospodaru! Uzima{ mi `ivot, pa me ubija{ i posmrtno. Na ~elu mi je zapisano: Vuki} Popov. A ~elo otkriveno suncu i sva~ijem oku. Kad ~elo padne na plo~u, ime ostane, po`ivi. Ne dopu{tam da na wemu zve~e pasje verige! - Opet velim: sam si sebe osudio!... Okre}e{ lice od mene, zove{ sva zla da padnu na moju glavu. Pa neka, neka... Evo se zora bjelasa, glasovi se gube oko mene, a ja rop}em jo{, kanda i sad moram slu{ati onoga gorwega u sebi... Dosta si no}as ispisao na crnom rabo{u - Vuki} Popov bio ti je du`nik, dug si jednim mahom presjekao, ama sad }e{ ti wemu za vijeka dugovati” (54, 46. i 297-301). Tako vladika Rade, a kad je u hrvatskom ratu za istrebqewe srpskog naroda iz Srpske Krajine, krajem 1991, u okolini Gospi}a po~iwen te{ko zamisliv zlo~in, jedan od usta{kih bojovnika, star ~etrdeset ~etiri godine, izjavio je za spqetski Feral od 8. septembra 1997: “Zovem se Miro Bajramovi} i direktno sam odgovoran za smrt 86 Srba. Ja sa tom ~iwenicom uve~er zaspim i ujutru se budim, ako zaspim. Sa znawem komandantovim, svojom rukom sam ubio 72 srpska civila, me|u wima i devet `ena. Nismo pravili razliku, nismo ni{ta pitali. Srbi su za nas bili... neprijateqi. Najte`e ti je zapaliti prvu ku}u i ubiti prvog ~oveka. Posle ide po {ablonu” (59, broj 393 od 17. juna 2008), kojim se koristio i vladika Rade. Posledwim ~asima Wego{evim bavio se i mitropolit Amfilohije, podse}aju}i najpre na ono {to je Vuk Popovi} (1806-1876), koji se ponegde potpisuje i kao Vukol, rodom iz Risna a poreklom iz Pipera, sve{tenik na slu`bi u Kotoru, 22. novembra 1851. go-

80

Ilija Petrovi}

dine pisao Vuku Karaxi }u: “Sjutra dan osvane jo{ u te`oj muci, ali ga bistra pamet nije nikad izdavala, i zato se mirno ispovijedi i pri~esti, pa najposle s ra{irenim rukama ove ri je~i izgovori: »Bo`e i Sveti Trojice pomozi mi. Bo`e i Sveta Gospo|o predajem Ti na amanet sirotnu Crnu Goru. Sveti Arhan|ele Mihaile, primi moju grije{nu du{u« . “U svjetlosti Wego{evog posledweg Zavje{tawa i ovog predsmrtnog ~asa treba sagledavati wegovu li~nost i wegovo sveukupno djelo... Wegova »mirna ispovijest i pri~e{}e« pred smrt svjedo~e wegovo predsmrtno pomirewe sa Hristom i sa Crkvom i sa bli`wima, a istovremeno i predukus one svjetlosti (»svijetle sjenke«) koju je »nazrio jo{te sa brijega kojega su wegovi smrtni koraci mjerili«. To je bio, kao {to pi{e u svom Zavje{tawu, smireni odziv nad Bo`ji poziv ili pod Wegovim lonom (u wegovom krilu - IP) da vje~ni san boravi, il’ u horove vje~ne da Ga vje~no slavi” (37, 216-217). Niko ne kazuje posle koliko se ubijenih o~ekuje pokajawe.

KWA@EVSKI BROD U KAMENICI Kad oporuka nije svetiwa. Testamentom od 20. maja 1850. godine, pisanom u Pr~awu, u Boki Kotorskoj, vladika Petar II, Radivoje-Rade Tomov Petrovi}, odredio je za naslednika svog sinovca Danila Stankova Petrovi}a i ostavio mu “vladi~estvo, kako je od starine uzako weno u Crnu Goru”. Svome bratu Peru Tomovu namenio je neku vrstu namesni{tva i preporu~io mu da budu}eg vladiku “nastavqa”, odnosno podu~ava, dok ne bude spreman da preuzme vladarska ovla{}ewa. Znaju}i da Danilu nedostaje prikladno obrazovawe, stric ga je, na desetak dana pred svoju smrt, poslao u Petrograd da u~i gimnaziju. Po otvarawu testamenta, Pero Tomov zamolio je ruskog konzula u Dubrovniku Jeremiju Gagi}a, da posreduje kod ruskog cara i Danila prebaci na duhovnu akademiju, ne bi li se tamo mogao pripremiti da preuzme vladi~ansku du`nost. Istovremeno, ruski poslanik u Be~u baron Mejendorf izvestio je cara o novonastalim prilikama. Sagla{avaju}i se sa voqom vladi~inom, car je Crnogorcima savetovao da sa~uvaju mir, “da ne bi dali povoda Turcima, da se umije{aju u poslove wihove zemqe”. Ukoliko bi neko prigovorio testamentu, trebalo bi gledati da se pro|e bez sva|e, te da se mogu}i nesporazum, “kao i svako drugo te`e pitawe, prepusti rije{ewu carevu” (4, kwiga IX, sveska 4 - april 1931, 194). Nezainteresovan za sticawe {kolskih znawa, a `eqan vlasti, Danilo se (iz Be~a, jer samo je dotle stigao na putu za Petrograd) vratio na Cetiwe 3/15. decembra 1851. godine; nije mu bilo do duhovnosti, {to je, samo po sebi, moralo dovesti do sukoba s onima koji su dr`ali do posledwe voqe tek upokojenog Vladike. Bi}e da je on istovremeno ba{tinio i politi~ku misao kojoj su Rada Tomova nau~ili masoni i prosvetiteqi, a ~ija je “anarhi~na i antiharmonijska nota poslu`ila mnogim masonima kao inspiracija... za izvo|ewe Francuske bur`uaske revolucije 1789. godine. Veliki broj autora danas govori o woj kao »satanskoj klanici«, »nepotrebnom krvoproli}u« i »po~etku vladavine terora” koji je, u toj ranoj fazi, za sobom ostavio preko milion mrtvih Francuza (84, 119-120). @ive}i u blizini Stri~evoj, Danilo je “na vreme” shvatio da se “filosofski” put od deizma i prirodne religije do materijalizma i ateizma (bezbo`ni{tva) gradi na na~in koji su Wego{u ponajboqe predstavili Simo Milutinovi} Sarajlija i Vuk Karaxi}, po obrascu spravqenom i nau~enom u Dositejevoj {koli. A ta se {kola, u dobroj meri, bavila razmatrawima o dr`avi i dru {tvu. Dositej je, naime, idealnu dr`avu definisao “kao apso-

82

Ilija Petrovi}

lutnu monarhiju sa prosve}enim vladarom na ~elu, otprilike takvim kakvi su bili Petar Veliki, Katarina II, Fridrih Veliki, i Josif II, i kakve su pri`eqkivali i mnogi drugi prosvetiteqi pre francuske re volucije. Za Dositeja je bila bedna zemqa u kojoj »svaki pa{a ho}e da je car«, ili »gde se nikakva promena ne mo`e uvesti dok god na to ne pristanu i saglase se i kasapi i bakali i lon~ari i sli~ni«, ili »gde neznalica ima vlast nametati se, blebetati i praznosloviti, a onaj koji zna mora }utati i sa strahom slu{ati, gde nepravedan i nesavestan zapoveda, a po{ten i dobar prinu|en je povinovati se«... Polaze}i od toga da »varvari varvare i neu~eni neu~ene nikad nisu u dobar poredak doveli« i da bi »bez vlasti i suda qudi sasvim nesre}ni bili, a osobito slabiji i nemo}niji«, on je zakqu~ivao: »Potreban je prosve}en vladalac i ~vrsti zakoni«... A idealni vladar je »trudoqubiv, pravedan, ~ovekoqubivi otac, prosvetiteq i premudri zakonodavac«... Zauzvrat, narod treba da bude pokoran, veran” i da ume “savr{eno prepoznati dobre namere svoga vladaoca” (85, 20-21). To, s jedne strane, a Dositejeva “zasluga” {to je “do kraja potkopao temeqe najja~oj tvr|avi sredwovekovqa i jedinoj kod srpskog naroda, koji je bio... bez druge prosvete osim zlehude crkvene”, sa druge, i za Petra II i za Danila predstavqale su nauk za `ivqewe “bez praznika i postova, bez ikona i mo{tiju, bez najraznovrsnijih ~udesa, bez tajne sve{tenstva i bez mo}ne ustanove kalu|erstva”, budu}i “da su sva neprijateqstva me|u hri{}anskim narodima, nesloga i quta mr`wa zbog wih postale” (85, 24-26). Doga|aji su se po Vladi~inoj kon~ini razvijali ~udesnom brzinom. “Danilo dotr~a iz Rusije (iz Be~a, zapravo - IP), izvr{i juri{ na skup{tinu, uze vlast kao da je jedino za to `ivio i jedva do~ekao da Wego{ umre” (64, 154). Simo Popovi} veli da “kada se Kwaz Danilo vratio iz Rusije na Cetiwe, ne izi|e mu niko na susret, niti ga do~eka{e kao Kwaza i Gospodara. On razjaha kowa pred biqardom i u|e u dvoranu senatsku, gdje je u taj mah bio na okupu Senat pod predsjedni{tvom \or|ije Savova Petrovi}a (brata od strica Petra II IP). Kwaz Danilo di`e sa foteqe vladi~ine u za~equ trpeze crni zastor, kojim je bio pokriven od dana smrti vladi~ine, sjede i objavi zbuwenim senatorima, da je on Kwaz i Gospodar Crne Gore i da }e sa svakim brzo svr{iti, koji bi se usudio protiviti se. Tu je do{lo do otvorenoga i `estokoga sukoba izme|u Kwaza Danila i \or|ija i wegovih pristalica. Oni su odricali istinitost glavarskih potpisa na molbenici Caru, koju mu je podnio Vladika Petar i Ivo Rakov i da narod `eli Kwaza. Ovaj se razdor svr{io izlaskom \or|ijevim i drugih Petrovi}a i brojnih

CRNOGORSKA POHARA KU^A

83

Crnogoraca, pristalica im iz Crne Gore u Austriju, gdje ih je vlada austrijska rado primila i svakom, prema polo`aju odredila pristojno izdr`avawe” (43, 453-454). Pero Tomov, izvr{ilac vladi~ine oporuke, `eleo je da do kraja bude ispuweno ono {to u woj pi{e (da Danilo preuzme vladi~estvo, odnosno duhovnu vlast), a na wegovoj strani na{ao se i Stevan Andrijin Perovi}-Cuca, sestri} Perov, mlad ~ovek {kolovan na strani, najobrazovaniji Crnogorac toga vremena. (Delom i zbog toga, Danilo je gledao da Stevana ukloni ne samo iz svoje blizine, no i da ga ostavi bez glave; o tom odnosu svedo~i i jedno pismo Vuka Popovi}a, u kome stoji qutita Danilova pretwa Stevanu: “I ti, grdni govedaru, o}e{ da pa{uje{” - prema 103, 213). I senatori su, vo|eni mi{qu da Vladi~inu `equ treba po{tovati, u prvom trenutku za wegovog naslednika u svetovnoj vlasti proglasili Pera Tomova, ali su ubrzo, tako|e jednoglasno, pogazili svoju odluku i priznali Danilov naum da se proglasi za kwaza, odnosno za svetovnog gospodara crnogorskog. Otpor tom izboru Danilo je proglasio zaverom. Najve}i deo onih koji su se bavili Danilovim preuzimawem svetovne vlasti u Crnoj Gori skoro da i nisu “~itali” oporuku vladike Rada; ko je to i ~inio, pomiwao je taj ~in uzgredno. Bi}e da se jedino Miomir Da{i} tom stvari bavio “u vidu zanata”, tako da je u Srpskom biografskom re~niku, kwizi stvaranoj za ve~nost, sub specie aeternitatis, zapisao da je Wego{ev testament bio napisan “u pet ta~aka, od kojih se najva`nija odnosila na politi~ko pitawe - ko da ga naslijedi. U toj ta~ki se ka`e: »Za nasqednika mojega ostavqam Danila, Stankova sina, a mojega sinovca... wemu ostavqam vladi~estvo kako je od starine uzakoweno u Crnu Goru ...kao i svekoliko moje dvi`imo i nedvi`imo (pokretno i nepokretno - IP) {to imam...«. U testamentu je Danila preporu~io svojemu bratu Peru, predsjedniku Crnogorskog senata, »da Danila kako svojega sina prihvati i u~ini sposobnim narodom upravqati«. Petar II je original testamenta »za vi{u sigurnost i ta~nost« pohranio i u ruskom konzulatu u Dubrovniku” (63, 100). Iako je nesumwivo da je Danilu Stankovu u nasle|e ostavqeno “vladi~estvo” a ne kwa`evstvo, Da{i} smatra da je spor oko vladarskog nasle|a nastao kao rezultat Perove odluke “o krivotvorewu testamenta”, te da je Pero Tomov “poslije vladi~ine smrti poku{ao da druga~ije tuma~i vladi~in testament”. Senatori su, ka`e on daqe, “pod wegovim uticajem, novembra 1851. proglasili Pera za kwaza (vladara), ostavqaju}i Danilu mitropolijski tron” (63, 100). Potpuno zanemaruju}i nau~ni~ko po{tewe, Da{i} najpre sam krivotvori Wego{ev testament, na na~in koji

84

Ilija Petrovi}

kod budu}ih ~italaca wegovog prili~no obimnog teksta u Srpskom biografskom re~niku ne}e izazvati bilo kakvu sumwu. Da{i} ta~no prenosi testamentarnu odredbu da vladika Petar II ostavqa Danilu Stankovu “vladi~estvo”, ali kad Petar II ka`e da svom nasledniku ostavqa i “svekoliko moje dvi`imo i nedvi`imo {to imam”, on iza re~i “imam” stavqa tri ta~ke (...), umesto da napi{e ono {to u testamentu zaista stoji: “u Crnu Goru”, i {to, po prirodi stvari, politi~ke i dru{tvene odnose u Crnoj Gori i Brdima postavqa na druk~ije temeqe. Taj “mali” dodatak od svega tri re~i, od kojih jedna pred stavqa predlog, otvorio je Danilu {irok prostor da, ~im pre uzme vlast, po~ne sa zluopotrebama na svim stranama. A dotle, sukobi u vezi s testamentom i Danilovim pravima da preuzme vladarska ovla{}ewa okon~ani su na senatskoj i glavarskoj skup{tini odr`anoj 1/13. januara 1852. godine, na kojoj su, zahvaquju}i saop{tewu ruskog konzula u Dubrovniku “da je ruski dvor za bezuslovno izvr{ewe testamenta”, odred be vladi~inog testamenta protuma~ene u korist Danila Stankova Petrovi}a; on je, tako, potvr|en za “vladara (vladiku) Crne Gore sa svim atributima wegovog prethodnika”. O tome, sa~uvani su i neki novinski izve{taji, od kojih ovde prenosimo dva, oba objavqena u novosadskoj Ju`noj p~eli. Prvih dana po povratku iz Be~a, Danilo se, po izve{taju jednog posmatra~a iz Dalmacije, “nije me{ao u dr`avne poslove”, tako da “Pera Petrovi}, brat pokojnog Vladike, upravqa i vlada”; Danilo je strpqivo i{~ekivao “ruskog jednog ~inovnika, da s wim u Petrograd ide i tamo se za vladiku i gospodara Crne Gore pripremi” (88, broj 3. od 9/21.januara). U me|uvremenu, 6/18. januara “s crnogorske granice” javqeno je da “neizvesnost, koja je na Crnu Goru nastupila po smrti vladike Petra Drugog, smu}ivala je svako srbsko srce, boje}i se... da ne bi se me|u Crnogorcima sva|a dogodila, i tako slobodna ova na{a bra}a u svojoj slobodi {tetovala. Osobito se je bilo bojati od kako naimenovani naslednik do|e nenadno iz Be~a na Cetiwe. Ovo stawe trajalo je sve do Vasiqeva dnevi, to jest do prvog januara (13. po novom ra~unawu - IP), u koji dan po starome obi~aju skupi{e se glavari na Cetiwe; koji uvi|aju}i da ovakvo stawe stvari nimalo korisno ne mo`e biti, jednoglasno zakqu~i se: da glavari i narod crnogorski priznaju za svoga gospodara onoga koga ruski car ho}e, i nare|uje. Tada naslednik Danilo iznese pismo od samoga cara potpisano kojim sledstveno posledwem zave{tawu gospodara pokojnoga priznaje istoga Danila za naslednika i gospodara crnogorskoga i izjavquje svoju blagonaklonost kako narodu tako i istome Dani-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

85

lu. (Radilo se o Carevoj poruci Crnogorcima da izbegnu trvewa oko nasledstva - IP). Po pro~itawu ovoga pisma pristupi{e gospodin Pero i \or|ija i celiva{e ruku Danilu i tako isto senatori i glavari u znak priznawa” (88, broj 7 od 23. januara/4. februara). Ne{to kasnije, 7. marta 1852. godine, “narod crnogorski na sveop{tem zboru” na Cetiwu, odlu~io je da “crnogorska dr`ava biva mirska (svetovna - IP) i postaje nasqedno kwa`evstvo”, sa Danilom Petrovi}em kao prvim wenim kwazom na ~elu (63, 101). Ili, kako to podrobnije pi{e Dimo Vujovi}, na sveop{tem narodnom zboru odlu~eno je, u {est ta~aka (od kojih navodi samo prve dve), da se izmeni dr`avno ustrojstvo Crne Gore i da ona postane monarhija: “Prvo: Crnogorska dr`ava biva mirska i postaje nasledstveno kwa`estvo; Vtoro: Na vladawe Crne Gore biva zvan i potvr|en kao Kwaz Svijetli Gospodar Danilo Petrovi} Wego{, a posle wega na vje~no svoji naslednici u mu`eskom polu po redu prvoro|enstva, a u nestawu pravog nasledstva zvana su najbli`a mu{ka svojta i u najprvome stepenu, a u slu~aju ravnog stepena, najstariji vozrastom” (91, 10). Naravno, tvrdwa o “svim atributima” nije istinita, po{to je, ukidawem teokratske uprave u Crnoj Gori, mitropolijski tron na Cetiwu ostao upra`wen punih sedam godina. Bilo je nagove{taja da }e Danilo, neposredno po povratku iz Rusije, za vladiku crno gorskog i brdskog imenovati Nikodima Rai~evi}a, arhimandrita ostro{kog, za koga se govorilo da je “dobar ~ovek, no pitawe je da li }e wegove snage biti u stawu da ovo visoko zvawe otpravqaju” (88, broj 14 od 6/18. avgusta). Mesec i po dana kasnije, 18/30. septembra, javqeno je da su se kwaz i glavari saglasili s Nikodimovim izborom, ali je sve zavr{eno na tome (88, broj 30 od 1/13. oktobra). Tek 1858. godine, kwaz Danilo se “dosetio” da to “radno mesto” popuni, tako {to je za novog mitropolita izabrao jeromonaha Nikanora Ivanovi}a, sabrata manastira Savine, rodom iz Drni{a a poreklom iz Wegu{a; zbog toga {to se avgusta 1860. godine nije pojavio na sahrani Danilovoj, mitropolit Nikanor bio je odmah smewen, “telegrafskim putem” (57, 355). Testament vladike Petra II. Da se ne bi naga|alo {ta je testamentom vladike Petra II zaista bilo predvi|eno, ovde }emo, po{to ispustimo wegovo svehvalno i pokorno obra}awe Gospodu, satkano od devet misaonih i poetski nadahnutih stavova, dati sve pojedinosti koje ~ine sadr`inu takvih spisa u uobi~ajenim ostavinskim poslovima:

86

Ilija Petrovi}

“Ako mi se sada dogodi da umrem, ovaj na~in posqe sebe ostavqam: 1. Za nasqednika mojega ostavqam Danila, Stankova sina, a mojega sinovca. Wemu ostavqam vladi~estvo, kako je od starine uzakoweno u Crnu Goru. Istome Danilu svekoliko dvi`imo i nedvi`imo {to imam u Crnu Goru, ostavqam; a preporu~ujem mojemu bratu Peru da Danila u sva~emu, kako svojega sina, nastavqa doklen se Danil u~ini sposoban narodom upravqati. 2. Novci koji su mi u Ekonomi~eskom banku u Petroburgu, od kojih su obligacije u Ministerstvu inostranih djel, wih ostavqam narodu crnogorskome, to jest da su narodwe; dobit od wih da prima vladika, koji bi bio i za istu dobit da im kupuje praha da brane svobodu; a gladne godine da kupuje za iste novce `ito i bez pare i dinara da ga dijeli sirotiwi crnogorskoj i brdskoj, ali niko nikada re~ene novce ne mo`e iz Banka uzeti no vje~no da u wemu ostaju, samo dobi}u da se polzuju. 3. Za novce koji su mi u Be~u: 50 hiqadah fiorinah u barona Sine, a toliko upravo u gospodina Tirke, dobit s ove sto hiqadah ostavqam roditeqima i dvjema sestrama da istu dobit u`ivaju dok su oni ~etvoro `ivi, a po{to mi se prestave, i roditeqi i obije sestre, onda pare ostaju za narod crnogorski na isti na~in kako i one {to su u Banku petrobursku. Zato molim Ministerstvo mojega Pokroviteqa; kako bih se ja prestavio, da prime obligacije od ovijeh novacah u Be~u i da prenese iste novce kod onijeh u Petroburgu da ne bi poginule jadnome narodu crnogorskome. 4. 50 hiqada forintih od ra~una od `ita, koje su mi u mojega brata Pera, neka ih moj brat Pero razdava narodu i kupi od naroda na onaj laki na~in kako sam ja uredio; a po smrti mojega brata neka se spreme u Petroburgsku banku, |e su i pro~i moji novci, pak se neka s winom dobi}u postupa na isti na~in kako s dobi}u prvijeh, a u glavu winu da niko ne smije ta}i no neka vje~no u Banku stoji da bi koliko-toliko prisko~ilo u nu`di kukavome no u isto doba vite{kome narodu crnogorskome. 5. 40 hiqada forintih, koje su u kasi gvozdenoj na Cetiwu, oni se neka za nu`de narodwe tro{e, kako vide moj nasqednik i moj brat Pero. Ko i{ta iz ovoga ov|e upisanoga preina~i, bio mu crn obraz pred qudima i jarosni se Sud Bo`ji nad wim izvr{io za tu nepravdu, koju bi pred licem neba i zemqe u~inio” (66, 157-158).

Vladika Rade je, dakle, najve}i deo svoje dvi`ime imovine (novca i vrednosnih papira) dr`ao na strani, izvan Crne Gore, u Be~u i Peterburgu; samo je mawi deo dr`ao kod sebe, tako da je, kad je osetio da mu otkucavaju posledwi sati, pozvao svog zeta Andriju Krivokapi}a i darivao mu kesu sa 50.000 forinti, “da se ima na{to izdr`avati” (64, 153). Dobit od novca pohrawenog u Be~u (kamata) bila je name wena Vladi~inim roditeqima i sestrama, da im se za wihova `ivota ispla}uje po 700 forinti godi{we. Novac i vrednosni papiri iz Peterburga pripadali su crnogorskom narodu, a kamatu od tih sredstava primao bi budu}i vladika i wom je jedino mogao kupovati barut kojim bi crnogorski narod

CRNOGORSKA POHARA KU^A

87

branio slobodu. Po svemu, dakle, Vladi~ina dvi`ima imovina na strani ni po ~emu nije bila deo nasledne mase kojom bi Danilo Stankov, kao kwaz a ne vladika, mogao raspolagati. Po bratskom dogovoru, umesto da rusko Ministarstvo spoqnih poslova, kao “Pokroviteq” vladike Petra II, “prenese iste novce kod onijeh u Petroburgu da ne bi poginule jadnome narodu crnogorskome”, Stevan Perovi} doneo je sav novac iz Be~a i uru~io Danilu. Ne{to kasnije, kad mu je Stevan postavio pitawe kako }e se raspolagati donesenim novcem, Danilo se gradio da ne zna o kakvom se novcu radi; testament se nalazio kod wega, on je bio gospodar u Crnoj Gori i niko, pa ni Stevan, nije mogao dokazati da je ikakav novac postojao (64, 156-157). Da dvi`ima i nedvi`ima imovina vladike Rada ni po ~emu nije mogla pripadati kwazu Danilu, koji je pogazio zave{tawe i odrekao se vladi~estva, kazuje i stav iz druge ta~ke da je pravo na raspolagawe novcem ostavqenim u Peterburgu imao vladika koji bi bio, a ni po ~emu neki drugi crnogorski politi~ki ~inilac, ~ak ni onaj iz testamenta, Danilo Stankov, ukoliko mu nije pripadao vladi~eski tron. I Stevan Perovi} je pomogao da testament tek upokojenog vladike Petra II bude izigran, ali }e ga to ko{tati vi{egodi{wih progona i, na kraju, glave; kwazu Danilu nije bilo u interesu da u `ivotu bude svedok wegove pohlepe i te{ke zloupotrebe stri~evog materijalnog i duhovnog zave{tawa. A posledwa re~enica u Vladi~inom testamentu sadr`avala je i jednu osobenu “za{titnu” misao: “Ko i{ta iz ovoga ov|e upisanoga preina~i, bio mu crn obraz pred qudima i jarosni se Sud Bo`ji nad wim izvr{io za tu nepravdu, koju bi pred licem neba i zemqe u~inio” (66, 157-158). Moglo se to odnositi i na serdara Stevana Perovi}a Cucu i na kwaza crnogorskoga i brdskog Danila Stankova Petrovi}a. A moglo bi se postaviti i pitawe otkud vladici Radu, Petru II, tolika dvi`ima imovina u sirotnoj Crnoj Gori, u Crnoj Gori koja je, dobrim delom, `ivela od ruske pomo}i. (Ne sme se, naravno, prevideti ni zapis Ni}ifora Du~i}a da je Petar II “prodajom za novce zemaqa, nakva{enih srpskom krvqu dokazivao wenu nezavisnost” - 19, 55). I, u potrazi za odgovorom na to pitawe, moglo bi se “otkriti” da je vladika Rade iz tih sredstava pla}ao i ubistva svojih stvarnih i navodnih politi~kih neprijateqa po Brdima i Crnoj Gori. No, da bi se ja~e istakla “materijalisti~ka” priroda vladike Rada, duhovnog predvodnika crnogorskih i brdskih plemena, vaqa ovde ponoviti ono {to je, neku stranicu ranije, upisano uz ime wegovog kwa`evskog naslednika:

88

Ilija Petrovi}

“Prve vojvode ku~ke, od Drekala do Perute Radowina Petrovi}a, nijesu bili gospodari narodu, no sluge bez plate i u~iteqi narodni. Nigdje se ne mo`e opaziti da je koji vojvoda Drekalovi}a uzeo pare od naroda za svoj trud i tro{ak, osim ako su mu druge dr`ave {to davale, kao Lalu Drekalovu {to je dolazila plata od Mqetaka, ili... vojvodama Petrovi}ima {to su davali ruski carevi i carice u ime plate. No po svemu se vidi da su oni te pare za narod upotrebqavali, a ne sami tro{ili, jer su se istim parama crkve gradile u Ku~ima... Da vojvode Petrovi}i nijesu radili za svoje bogatstvo mo`e se vidjeti i po ovome: nijednome od wih ne mo`e se poznati da je {to vi{e imao, ili boqe `ivio od svojih seqana, no je od mnogih mawe imawa imao, a i `ivio prostije. U narodu se nigdje ne ~uje i vidi traga od bogatstva Petrovi}a, a {to su za narod ~inili to im se ~ulo i vidjelo” (1, 282-283). Kwa`evski progoni. Danilo Stankov stupio je na crnogorsku vladarsku stolicu u svojoj dvadeset {estoj godini. “Mlad, malen, neugledan, ali vatren i okretan, obe}avao je demokratske reforme, od prvog dana ispoqavao okrutni apsolutizam i prekora~ivao prag tiranije i zlo~instva” (45, 35), a Crnoj Gori nametnuo stawe za koje narodni mudrac Sula Radov re~e da “do|e vrijeme da se pas kobasicom ve`e i da je ne smije izjesti” (43, 457); tek toliko da bi ispunio ono svoje “programsko” obe}awe dato Crnogorcima nedugo po samoustoli~ewu za kwaza: “Vidite koli{ni sam mali, ali ako me ne uzaslu{aste, bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja }u gledati da se proslavim zlom” (35, 167). Prema pisawu vojvode Sima Popovi}a, “kad se Kwaz Danilo vratio iz Rusije na Cetiwe, ne izi|e mu niko u susret, niti ga do~eka{e kao Kwaza i Gospodara”, po{to ni wegovi najbli`i ro|aci i glavari nisu bili saglasni s odricawem od vladi~anstva i samonametawem kwa`evske titule; uvo|ewe kwa`evske titule u malu Crnu Goru pomenuti Sula Radov propratio je pitawem “gdje }e brod u kamenicu”, udubqewe u kre~wa~koj steni, u kome se posle ki{e zadr`ava voda. Nesumwivo, taj je otpor doprineo da kwaz Danilo s velikom strogo{}u otpo~ne svoju vladu kao samodr`ac, “iako se ne mo`e misliti da bi i bez toga druk~ije bilo prema `ivosti Kwaza Danila i tada{wem stawu naroda, koji nikakvih zakona nije imao i kome je sada voqa Kwa`eva jedini zakon bio. Na rije~kim pazarima (u Rijeci Crnojevi}a - IP) mu{ketano je (ubijeno iz pu{ke, mu{kete - IP) toliko Crnogoraca. Optu`ivani su bili zbog zavjera, koje su mahom... izmi{qali r|avi qudi, da se Kwazu udvore

CRNOGORSKA POHARA KU^A

89

i time uklone s puta sebi one {to im, u ~emu bilo, smetahu. Jedni su bacani u tamnice, a da ne znaju za{to, drugi su, da izbjegnu to, uskakali... u Austriju, a neki i u Tursku. Perjanici se ~esto vi|ahu po selima crnogorskim, a gdje god se oni pojave, javqao se strah, da }e neko u tamnicu, ili na strijeqawe” (43, 453-455 ). Od Vuka Popovi}a saznajemo da se Danilo obesno pona{ao i prema najuglednijim glavarima, a silexijski se ophodio, primera radi, i prema vojvodi Novici Cerovi}u i serdaru Milu Martinovi}u. Znaju}i sve to, iako skoro opsednut Danilovim “dr`avni~kim” delovawem, Tomica Nik~evi} je s razlogom napisao da je sa svojim “~inovni~kim aparatom knez Danilo sprovodio najokrutnije apsolutisti~ke metode u unutra{woj politici. Sve je bilo usmjereno u pravcu u~vr{}ivawa wegove despotije” (103, 212). Stevan Perovi}. Na listi ugro`enih na{ao se i Stevan Perovi} Cuca, koji, nezadovoqan nasilnom odlukom o promeni crnogorskog dr`avnog ustrojstva, odlazi u Dubrovnik; tamo je, samo zahvaquju}i slu~ajnosti, ostao `iv. Trag o tome sa~uvan je u jednom policijskom dokumentu iz dubrova~kog arhiva, koji ovde preuzimamo od Isa Kala~a, starinom od Mila~i}a, Drekalovi}a: “Da nije bilo jedne anonimne `ene (~ije je ime iz sigurnosnih razloga pre}utano, a koja je ~ula kako se neki Crnogorci dogovaraju da Stevana zadave `icom i s kamenom o vratu bace u more - IP), Wego{ev sestri}, serdar i pjesnik Stevan Perovi} Cuca bio bi udavqen 20. aprila 1852. godine. Tko je to pripremao ne bum znali, ali se slutiti dade na kwaza Danila i wegove qude” (64). Perovi} je iz Dubrovnika otputovao u Be~ (gde je imao neven~anu `enu Helgu Verner, sestri~nu cara Frawe Josifa, i k}erkicu Srbiju). U Be~u je ostao oko pola godine, sve dok od Danila, posredovawem carevim, nije dobio poziv da se vrati u Crnu Goru, gde bi bio imenovan za senatora i zapovednika crnogorske vojske; vratio se, da bi posle godinu dana, krajem 1853, zajedno sa svojim ocem Andrijom, ujakom Perom Tomovim i jo{ nekim istaknutijim opozicionarima, bio uhap{en, vezan i natovaren na kowa i proteran iz Crne Gore. Nik~evi} pi{e da je “knez Danilo bio pripremio saziv Senata i ~lanova ostalih organa vlasti i uprave... da bi pred wima optu`io Pera Tomova i ostale pripadnike i vo|e opozicije, ali... glavni vo|i opozicije nijesu smjeli ~ekati saziv glavara zato {to su znali da je knez ve} stvorio ve}inu u Senatu i da je imao poslu{an aparat, pa su uo~i sastanka donijeli odluku da emigriraju. 17. novembra 1853 godine izbjegli su u Kotor Pero Petrovi}, Milo Martinovi} i Stevan Perovi}-Cuca ”. Od Vuka Popovi}a, sve-

90

Ilija Petrovi}

{tenika sa slu`bom u Kotoru, koji se o Danilovim “dr`avni~kim” postupcima mogao jedino obavestiti preko glasnika ciqno slatih iz kwa`evske kancelarije, - ako je ne{to ~uo izokola, iz tre}e ruke, on je to uvek nagla{avao - saznajemo (prema 103, 214) da “na 15 o.m. naredi kwaz da se svi glavari i ostali koji kruh wegov jedu, okupe na Cetiwu, i nekako se obznani, kao da misli pred ovijem qudima najprije on svoje razloge prikazati, a poslije da prika`e svaki svoje, pak oni {to reku, onako da i bude; ali Pero i wegova dru`ina poznavaju}i Zeka i wegove kupqene perjanike, kakvi su to Despoti, ne {}e{e ~ekat skup{tinu, nego u pro{lu srijedu po no}i - mimac br`e boqe preko Lov}ena stranputicom s djecom i `enama”. Na drugom mestu, on 1. decembra 1853. godine (po novom ra~unawu) ka`e da “ju~er u podne kaza mi dobar jedan prijateq iz Crne Gore da je onomadne u Biqardi bilo grdno rije~awe me|u Kwazom, serdarom Milom (Martinovi}em) i Perom Tomovijem Petrovi}em... Sino} pred mrak... glas kroz grad pu~e kako su seradr milo i {est bai~kih familija, Pero Tomov sa `enom, i sin serdara cuckog Stevan (Perovi}) do{li u Gerbaq. Jutros pazarni dan, raspitam se za ovu bruku, i ka`u mi da ih je htio Kwaz mu{ketati. I oni kad su za ovo obaznali, da su po no}i pobjegli” (106). Uporedimo li Nik~evi}evu i Popovi}evu pri~u, obe naslowene na ono {to je smi{qeno na Cetiwu “i nekako se obznani”, lako se mo`e zakqu~iti da je sve moglo biti i druk~ije: Pero Tomov Petrovi}, Milo Martinovi} i Stevan Perovi} Cuca, progla{eni “kao glavni buntovnici i javni izdajnici svoga Gospodara i Ota~estva”, nisu pobegli ve} su, vezani i natovareni na kowe, “za vazda prognani iz Crne Gore, bez da se ikada vi{e mogu povratiti”. Nedugo zatim, januara 1854. godine, Pero Tomov umire u Kotoru (ili ga tamo, mo`da, “umiru” Danilovi pla}enici), a Stevan, kome nije bilo omogu}eno da do|e na ujakovu sahranu (uz licemerno prire|ene “dr`avne po~asti”, na Wegu{ima), i daqe u strahu od Danilove kazne, zaputi se u Be~. Pokazalo se da ni Be~ nije siguran, jer je Danilo i tamo poslao ubicu; za hvaqu ju}i svojoj fi zi~koj snazi, Stevan je savladao ubicu i predao ga policiji. Pribojavaju}i se nekog novog sli~nog susreta sa Danilovim uhodama, posle ne{to vi{e od dve godine on kre}e ka Carigradu. Tokom tog posledweg putovawa, pritisnut tugom za rodnim krajem, Stevan pi{e pismo kwazu Danilu, u kome, neki ka`u: pokajni~ki, izra`ava podr{ku wegovom trudu za “preobra`aj u korist otaxbine”, nudi svoju pomo} i od wega tra`i ovla{}ewe da deluje kod Porte, ostavqaju}i mu “da nazna~i u kojim granicama treba raditi”.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

91

Mo`e biti da je kwaz tada Stevana imenovao za crnogorskog konzula u Carigradu, ali je istovremeno u Carigrad poslao popa Joka Kusovca sa jo{ jednom osobom da ga ubiju; to su i u~inili 10. jula 1857. godine. Ponajvi{e zbog Stevanove veze sa habzbur{kim dvorom, ovo ubistvo nije u Evropi pro{lo nezapa`eno; Danilo je iskoristio Stevanovo pismo da sve koji su sumwali u wega, Danila, ubedi” kako nije imao razloga za ubistvo i “da nije umije{an u likvidaciju najkontraverznijeg crnogorskog emigranta za kojeg je u po~etku tvrdio da se preko ujaka Pera Tomova poku{ava ubaciti u trku za crnogorski presto”. Tako pred Evropom, a u Crnoj Gori nije mu smetalo da najbli`oj Stevanovoj rodbini zabrani “da ga o`ale... po drevnim... crnogorskim obi~ajima, onako kako su vazda `aqeni junaci i naro~ito mladi qudi. Nije se smjelo ni ime Stevanovo spomenuti, a ima dokaza da je ~ak uputio svoje perjanike u Cuce s naredbom da jedno vrijeme strogo paze” na ku}u Andrije Perovi}a, Stevanovog oca, serdara cuckog, i ako bi u woj neko glasno zakukao ili zalelekao za Stevanom, da mu istog ~asa i ostale sinove, a bilo ih je {estorica, “sve na vatru izgore” (45, 153-184). Ku}a \ura{kovi}a. Stradale su i mnoge druge ku}e koje su se protivile progla{ewu Danilovu za kwaza, “a od tih najvi{e ku}a \ura{kovi}a na Ceklinu. Glava woj i Rije~koj nahiji bje{e Serdar Filip \ura{kovi}, junak znan i ~uven u svoj Crnoj Gori, a ku}a mu glavarska od pamtivijeka. Vladici Radu bje{e desna ruka. Serdar Filip nije bio protivnik Danilu, ali nije pristajao, da bude Kwaz. On je htio da vladi~anstvo ostane u Crnoj Gori... \ura{kovi}i su to skupo platili. Raseli{e se po bijelom svijetu. Ima ih i danas po Arbaniji i Srbiji, po Bosni, Misiru i Rusiji. Oduze im se Serdarstvo i vojvodstvo... Crnogorcima bi zabraweno, da se `ene od wih, a da im niko ne smije dati svoju odivu. Sin vojvode Marki{e \ura{kovi}a, bje{e ve} vjeren odivom Petrovi}a, pa se i ta vjeridba razvr`e” (43, 453-455). O rasku}ewu ku}e \ura{kovi}a svedo~i i zapis Vuka Popovi}a, po kome je na Savindan 1856, 14/26. januara, “si{ao Kwaz s Kwagiwom u Kotor i preno}ili su kod na{eg cirkula (okru`nog na~elnika - IP). Pri kretawu s Cetiwa, pozdravqaju}i ga iz pu{aka, pogine jedan senator, mladi sin Filipa \ura{kovi}a... i ubije ga pu{ka iz dvora Kwa`eva s pro zora, isti wegov sluga. I zato se govori da je ovo navla{ u~iwe no! Ubicu su odmah svezali i u tamnicu metnuli” (105, 133), a do kada je u woj ostao i {ta se s wim daqe de{avalo, ne zna se.

92

Ilija Petrovi}

Kako to o Danilovom dolasku na vlast pi{e Vladan \or|evi}, “otkri se zavera protivu `ivota kwa`eva. Marko \ura{kovi} i Mihailo Vukov Radowi} platili su `ivotom tu zaveru, a vi{e senatora je proterano iz Crne Gore” (16, 116). \ikni}i. Tragedija sedamdesetogodi{weg bjelopavli}kog prva ka Ste vana \ikni}a, kome Zeko Mali nije bio po voqi, jo{ crwe odslikava prirodu Danilove li~nosti. Da bi “opametio” i wega i druge, Danilo je, pod la`nom optu`bom da dvojica Stevanovih sinova ubijaju ne samo Turke ve} i Crnogorce, poslao svoje perjanike da ih uhvate i ubiju. Po{to su “savesno” obavili posao, perjanici ih po zapovesti Danilovoj “objese da vise za petnaest dana kao opomena svim ostalim Bjelopavli}ima kako }e pro}i oni koji su nepokorni i nevjerni gospodaru Crne Gore. Povje{anim Stevanovim sinovima niko se za petnaest dana nije smio prima}i sem wihove oja|ene majke koja je svakoga dana dolazila iz sela La}a, udaqenog oko sat i po hoda, da brani mrtve sinove od muva, a bilo je qetwe doba” (45, 43-44). Gowewe ne samo \ura{kovi}a i \ikni}a, ve} i drugih znamenitih ku}a po Crnoj Gori i Brdima (pi{e Vuk Popovi} 1. aprila/1. maja 1857. godine, da je Danilo “na Cetiwu pozatvarao mnoge glavare i metnuo pod stra`om, osobito neke s glave - ugledne, glavare - Br|ane i Crnogorce. A mnogi su dobjegli u Kotor, i {etaju se kao izgubqene du{e” - 105, 150), uz istovremeno uzdizawe novih, dotle mawe uglednih (da se ne ka`e: neuglednih), produ`eno je i poja~ano posle pogibije Danilove, kada je vojvoda Mirko, u ime svog sina Nikole (ro|enog 1841), naslednika Danilovog, sve do svoje smrti (1867) bio pravi vladar u Crnoj Gori. “Kwaz Nikola, po smrti o~evoj, produ`io je vladati u tome pravcu i kod wega se otvoreno razvila te`wa: da stare, zaslu`ne ku}e crnogorske uni{ti, kako bi nestalo pomisli, da ima wihovih zasluga u postawu nove Crne Gore i dinastije, a da podigne nove, koje }e mu za to biti obavezne i blagodarne, a ne}e se mo}i pozivati na zasluge svojih starih” (43, 455). Obe}a im i {to ne iska{e. Po{to je preuzeo vlast, kwaz Danilo je Crnogorcima po~eo da obe}ava red, jednakost, pravdu i sve ono {to oni nisu ni iskali: “Ne}emo se vi{e ubijati po kantunima (t. j. po buxacima), ve} ko se osudi na smrt i pogubi, svi Crnogorci vaqa da znadu {ta je skrivio i za{to je pogubqen. Tajne se tu`be ne}e vi{e primati, nego koji {to ka`e na koga, on vaqa ondje da ~eka dok se dozove onaj, na kojega on govori, da se suo~e. Koji u su|e wu, bio senator ili kapetan ili perjanik, uzme i od

CRNOGORSKA POHARA KU^A

93

koga jednu paru mita, odmah }u ga istjerati iz slu`be, i nek se ne nada da }e igda vi{e u wu biti primqen. Isto }e tako iz slu`be biti istjeran i perjanik, koji bi od qudi, na koje se {aqe da im {to presudi ili izvidi, uzeo {to vi{e od onoga {to mu je odre|eno... - Svakome Crnogorcu, najsiroma{nijemu kao i najbogatijemu glavaru, da se sudi jednako po pravdi, jer su svi Crnogorci jednaki. U ovome da se ne gleda ni na samu rodbinu moju: ja na Wegu{ima imam ro|enoga brata i sestru i drugu moju rodbinu i prijateqe, pa da ~ujem da je kapetan wegu{ki ikome od wih makar najmawe {to presudio druk~ije nego {to je pravo, odmah bih ga istjerao iz slu`be. - Ko god misli da mu je u ~emu krivo u~inio ili senator ili kapetan ili perjanik, svakome je slobodno do}i u svako doba meni i tu`iti se na wega. Ako se kome u~ini i ja saÉm da sam mu u ~emu krivo u~inio, slobodno mu je do}i i na mene potu`iti mi se... - Ako da Bog zdravqe, ja `elim na~initi novi zakonik, po kome }u vam ja samo dobro mo}i ~initi, a zla ni ja ne}u mo}i nikakvoga” (35, brojevi 136-140). Iako je Crnogorcima obe}avao pravdu, jednakost i red, i sve ono {to im nije ni na um padalo da od wega tra`e, “od prvog dana vladavine jasno je stavio do znawa da vlast ne `eli dijeliti ni sa kim. Ukinuo je op{tenarodni zbor, gurnuo je u stranu Senat, sudio bez milosti, za rije~ je bio spreman i glavu da skine - o bunxijama i onima koji su wemu radili o glavi da se i ne zbori. Je dini koji je smio unekoliko da mu se suprotstavi, preporekne mu i uti~e na wega, bio je wegov brat, vojvoda Mirko, i sam nemilosrdnik, kojemu posebno nikada nije zaboravqeno ono {to je u~inio Ku~ima” (45, 185). Zemaqski zakonik. U okviru svojih napora da uspostavi sna`nu dr`avnu vlast, “koja ne bira sredstva da u Crnoj Gori stvori dobro organizovan i efikasan dr`avni aparat” (55, 430), Danilo je, 1855. godine, svoje reforme krunisao dono{ewem Op{teg zemaqskog zakonika. Podrazumeva se da uvodna re~enica ovog zakonskog akta ne pomiwe sistem “koji ne bira sredstva”, ve} isti~e kwa`ev nalog “po kom }e se po sad i za vazda unaprijed suditi Crnogorcu i Br|aninu malom i velikom, bogatom i siromahu, jednako po razlogu da svaki svoju pravicu imati mo`e”. To “nalogodavno obe}awe” iskazuje se u beskrajno pitomom obliku: “Staraju}i se Kwaz i Gospodar za sre}u i blagostojanije (blagostawe) svoje dr`ave, svoga naroda, svoje juna~ke bra}e, koji su kroz toliko vijekova prolijevaju}i svoju krv, sohranila (o~uvala) svoju ponositu slobodu, kojom se i danas ponose, `eli da mu qubezni narod wegov, mila bra}a

94

Ilija Petrovi}

Crnogorci i Br|ani imaju kako spoqa{wu tako i doma}u slobodu, da se mogu pravedno s wome pred svijetom ponositi”. Takva namera potvr|ena je odredbom (odre|ewem, pod oznakom Drugo) da “svakome Crnogorcu i Br|aninu po naslije|enoj i do sad sa~uvanoj slobodi ostaje i po danas i unaprijed, ~est, imu}e, `ivot i sloboda wegova obezbije|ena, niti mo`e i jedan Crnogorac i Br|anin niti sud pravednome bratu Crnogorcu i Br|aninu u ove svetiwe dirati”. Nasuprot tome, odre|ewe Tre}e predvi|a da “Kwaz kako danas tako i ubudu}e za vazda kao Gospodar na{e zemqe ostaje neprikosnoveno lice, kao svetiwa svakom Crnogorcu i Br|aninu, i kao takvoga du`an je svaki Crnogorac po~itovati i o wemu zloga ne govoriti, niti koga protiv wega i za{to nagovarati”. Da neko, nekim ~udom, to ne bi pogre{no razumeo, odre|ewe ^etvrto jasno je stavilo na znawe da “koji bi se Crnogorac ili Br|anin usudio li~nost ili dostoinstvo kwaza vrije|ati, bi}e isto onako kastigat kao i oni, koji samovoqno ~oeka ubije”. A takva kazna bila je predvi|ena pod Dvadeset sedmo: “Da bi se mir i poredak i jedinstvo u narodu odr`alo i da nema me|usobnog krvoproli}a, za onoga zlo~inca bio Crnogorac ili Br|anin, koji bez krivice ili bez nu`de, ve} od sile i opa~ine, ubije brata Crnogorca ili Br|anina, takovi ubica ne mo`e se nikakovim blagom odkupiti, ve} ako se uhvati da bude ogwem iz pu{aka razne{en”. Istori~ari koji su se bavili nabrajawem Danilovih zasluga za crnogorsku dr`avnost nisu se osvrtali na takve pojedinosti, ve} su uop{teno, mawe-vi{e u obliku hvalospeva, isticali da su Zakonikom “regulisane mnogobrojne oblasti dru{tvenog, politi~kog i ekonomskog `ivota, posebno apsolutan polo`aj kwaza kao {efa dr`ave, zatim nadle`nost sudova, kao i prava i du`nosti gra|ana. On je bitno omogu}io regulisawe pravnih odnosa, posebno krivi~nopravnog karaktera, i znatno doprineo razvoju pravne svesti kod Crnogoraca... Reformama kwaza Danila u~vr{}en je polo`aj centralne vlasti prema plemenskom separatizmu. Lokalni dr`avni funkcioneri postali su mnogo zavisniji prema centralnoj vlasti nego ranije, ~inovni{tvo je bilo poslu{no oru|e u rukama kwaza, ~ime je osiguran ap solutisti~ki karakter wegove vlasti. To omogu}ava crnogorskom kwazu da surovo ugu{i svaki otpor prema centralnoj vlasti u Crnoj Gori u pograni~nim plemenima u kojima je `eleo da u~vrsti svoju vlast. Tako je kwaz pomo}u vojske i odanih mu plemena ve} u po~etku ugu{io oru`ani ustanak u Bjelopavli}ima 1854, a naro~ito se surovo obra~unao s plemenom Ku~a na koje je dva pu ta, 1855. i 1856, slao kaznene ekspedicije” (55, 430-432).

CRNOGORSKA POHARA KU^A

95

Ili, kako to predstavqa Peko Vujovi}, dovode}i u neposrednu vezu Danilovu zakonodavnu delatnost i Danilovu poresku politiku, “odmah po usvajawu Zakonika pristupilo se popisu imovnog stawa po kapetanijama, a ve} u oktobru 1855. godine morao je biti predat porez za tu godinu. Prilikom skupqawa poreza, bilo je negodovawa u svima plemenima, a u Ku~ima je do{lo do otvorene pobune” (49, 13. nastavak, 30. januar 1980). Oda kwazu. Hvalospeve Danilu pisali su i oni kojima je bilo po voqi da se u wega kunu, kao, na primer: “Po{to umrije vladika Petar II mjesto wega postade gospodar kwaz Danile I, koji se ne htjede vladi~iti nego se stavi za kwaza. Odijeli gra|ansku vlast od crkvene vlasti. Kad on postade za gospodara Crne Gore tada ogrija sunce Crnu Goru. I on je bio za crnogorsku sirotiwu kao proqe}no sunce koje u proqe}e o`ivi, voskresne svaku i najmawu travicu, koja ute~e `iva preko zime, ~ak i gdje padahu veliki i dugi swegovi. Ovako i pod wegovom vladom o`ivi sirotiwa i narod kojega su davali i zatucali zli qudi, - svako na|e kod wega pravicu i veliku odbranu kad je zaslu`ena. On promijeni Sud, cio, a stavi da sude one qude koji su najdostojniji {to ih je na{ao za to, ne boje}i se nikoga do Boga. Stavi senatore, kapetane, barjaktare, stotina{e, perjanike, dese~are, popisa vojsku, izagna mito da mu nema traga, izagna lupe`e iz sve zemqe, propisa danak, uredi Crnu Goru, nagna i nejunake da su junaci, nepo{tene da moraju biti po{teni, razgrani~i Crnu Goru i u~ini da je sve dr`ave priznaju za nezavisnu. Nagna najvi{ega neprijateqa Crne Gore - Tursku da je prizna za nezavisnu... No na veliku nesre}u i `alost na{u, crnogorsku, on ne `ivje dugo, - nego 1860. godine avgusta, pogibe u Kotoru i prekrati se wegov sokolovski najskupqi `ivot od Kosova koji je bivao. Ovo je nesre}a ne samo za nas bila, nego za sve Srpstvo, to sami Bog zna koji ga je bio i dao” (51, 28. februar 1976).

PIPERSKA POBUNA Zate~eni mir nije mu po voqi. Do Danilovog povratka iz Rusije, odnosi s Turskom bili su uglavnom podno{qivi, po{to se Pero Tomov, u ulozi “vladi~anskog namesnika” (ali ne u arhijerejskom delu), vrlo trudio da se mir na granicama o~uva. Tako, na primer, kad su skadarski Arnauti januara 1851. godine pobili nekoliko piperskih ~obana i opqa~kali veliku stoku, Pero je 9. februara zatra`io od skadarskog Osman-pa{e Skopqaka da ispita ceo slu~aj i da na @abqak po{aqe dvojicu svojih predstavnika, kako bi se sa dvojicom wegovih, Perovih, izaslanika “pogodili o svemu i da se proglasi po svima granicama, da je u~iwen mir”. Predlog je bio prihva}en, te je 28. februara uglavqen mir sa va`ewem do 6. decembra (4, kwiga VIII, sveska 5 - maj 1931, 258-259). ^im se Danilo vratio iz Rusije i preuzeo vladarsko nasledstvo, odnosi su po~eli da se mewaju. Austriji i Turskoj ba{ i nije bilo po voqi {to je Danilo odustao od vladi~anske ~asti i sebi pridr`ao kwa`evsko dostojanstvo; da se zavladi~io, uvek bi se mo glo re}i da je on duhovni poglavar crnogorski, dok svetovna vlast, hteo to on priznati ili ne, pripadala bi Turskoj. Ova je promena, dakle, bila dobar razlog Turskoj da nastavi s rovarewem po srpskim plemenima u Crnoj Gori i u Brdima, ne bi li se ukinula kwa`evska vlast i ta plemena ponovo woj pot~inila. Turci su, naime, ra~unali da }e u svojim nakanama najlak{e uspeti ukoliko do|e do pobune u nekom od plemena, a kod zvani~nih istori~ara mo`e se pro~itati da je skadarski pa{a u takvom svom delovawu najvi{e uspeha imao u Piperima. Iako je primirje sa Skadrom jo{ trajalo, Danilu se prohtelo “da muti i buni po Crnoj Gori”. Po~eo je najpre s Piperima, za ~ije je glavare “saznao” da ih skadarski pa{a podmi}uje i javno i tajno. Iz pisma Jeremiji Gagi}u, pisanom 7. novembra 1852. godine, Danilo obja{wava da su “ve} glavni qudi od piperskog plemena odbjegli k pa{i u Skadar, i kako mi javqaju moji qudi, koje sam onamo poslao, umno`ava se broj ovih odmetnika, i bojim se, da se jo{ k wima mnoga plemena u prevari ne udru`e i k pa{i ne odu radi velikih darova i novca, koje im on prekomerno obe}ava, i tako prouzrokovati me|usobno krvoproli}e... Na{ao sam za dobro u ovaj ~as krenuti u Pipere su nekoliko vojske, i sva je prilika da }e Skadarski pa{a oru`anom rukom i svojom silom protiv mene udariti i u ovakvoj zgodi bi}u prinu|en boriti se koliko mi narodne sile dozvole protiv zakletog neprijateqa povjerenog mi na roda i ote~estva” (4, kwiga VIII, sveska 5 - maj 1931, 260-261).

CRNOGORSKA POHARA KU^A

97

Na turskoj strani o~ekivalo se da bi iz otvorene pobune i za wih moglo biti neke koristi, te su Piperima ponudili pomo}. Kako to obja{wava Peko Vujovi}, ponuda je glatko odbijena: “Hvala, Tur~ine, tvoja nam pomo} nije potrebna, jer mi ostajemo vjerni Crnoj Gori, a na{e nesporazume rije{i}emo sami”; ostali “tuma~i” navodne piperske pobune za upravo navedenu re~enicu kao da uop{te nisu ~uli. Pipersko-crnogorski nesporazumi ticali su se iskqu~ivo poreskih davawa, jer je tih dana trebalo da se, po Danilovu nare|ewu, po~ne kupiti tek uvedeni porez. Piperi su odmah poru~ili Cetiwu da “ko ho}e od nas da ubira poreze, mora}e ih silom ubirati, ali neka zna da na silu silom odgovaramo”. Piperski odgovor protuma~en je na Cetiwu kao pobuna, te Danilo, bez oklevawa, “skupi oko 1.000 Katuwana, pa sa wima i bratom Mirkom stigne u Pipere 9/21. novembra 1852. godine i otpo~e borbu. Ali ve}ina Pipera nije htjela da se bori, osim jedne grupe oko organizatora pobune, a wih Crnogorci brzo pohvata{e i rastjera{e. Strijeqano je 14 Pipera, onih koji su pru`ali otpor, a Radovan Mr~arica pobjegne u Podgoricu, zatim u Skadar, pa u Carigrad”. (Kasnije, bave}i se pitawima da li je u Piperima i Bjelopavli}ima bilo pobune i ko se smatra izdajnikom, Danilo je u odre|ewe [esnaesto svog potoweg Zakonika upisao da “svaki izdajnik ote~estva na{ega i na{e bra}e, koji bi sa neprijateqima na{ijema dogovora imao, da zlo na{oj zemqi u~ini, ili da narod pomutiti uzho}e ili mutiti po~ne, takovi }e biti odma, dok se pred dva dostavjerna svjedoka doka`e, ogwem iz pu{aka razne{en”. Najbrojnije Danilove `rtve, najpre piperske, potom bjelopavli}ke, a o ku~kim da se i ne govori, “proizvo|ene” su kwa`evskom samovoqom, bez ijednog “dostavjernog svjedoka”, {to samo potvr|uje da je taj Zakonik pisan za na{i protivnici). [ta javqaju dopisnici. Na drugome mestu, u Srbskom Dnevniku, dopisnik sa Cetiwa mogao je 11/23. novembra o tome javiti samo ono {to je ~uo iz zvani~nih izvora: “Piperska nahija odbila se od mladog kwaza i naumila je ostati pod vlast skadarskog pa{e. Kwaz je razaslao svuda po Crnoj Gori pisma, sa Vrtijeqke iz prangija dao zemqi oglasiti, da se vojaci u boj na Pipere spremaju, i da }e on tu vojsku predvoditi. Bilo je ~eqadi, koji su kwaza od toga odvra}ali, da on ne ide tamo, nego da drugi predvodi vojsku; no on nikako ne htede i ve} je ju~e put Pipera krenuo. A {ta je Pipere, ina~e vjerne i najhrabrije na granici Br|ane, do ogor~enosti dovelo, ni{ta drugo ka`u, do `estoka postupawa od strane vlasti. Kwaz je uveo, kao {to je ve} javqeno po svoj zemqi pla-

98

Ilija Petrovi}

}awe danka, i mnoge nahije taj su isplatile. Piperi budu}i da su svagde s Turcima u ratu i kao najkrajwi na granici, `eleli su u tom imati neki vi{e od drugih izuzetak i po{qu svoga kapetana do kwaza da ispro ba da ne bi uvedeni danak kao i ostali pla}ali. Kwaz ovu molbu od sebe odbije, a kapetan, vele, da mu je divqa~ki odgovorio, a na to kwaz, tako se ~uje govoriti, da je kapetana pred senatom zlovoqno otpustio. - A kapetan sad za osvetu, da je Pipere podbunio da po|u pod vlast tursku - dok se kwaz s vojskom iz Pipera vrati, i kako }e se me|usobna nesre}a ova svr{iti, javi}u vam” (3, broj 44 od 13. novembra 1852). U istom broju Srbski Dnevnik objavio je i drugo pismo s Cetiwa, pisano 12/24. novembra, u kome je dopisnik javqao “mnogo prijatniji glas, nego se nadati moglo... da se Piperi nisu svi odmetnuli od kwaza zakonitog svog Gospodara, nego samo neki deo”. U nedostatku “zvani~nih izvora”, a takav izvor mogao je biti samo kwaz, on prepri~ava ono {to se moglo ~uti “od vi{e qudi, koji su iz Crne Gore danas do{li”. Dopisnik je, tako, saznao da se kwaz “nalazi s vojskom u Manastiru Svetog Stefana (u ]eliji Piperskoj - IP) me|u Piperima, i najbli`im Bjelopavli}ima, i da jo{ boja nije bilo nikakvoga. Neki Radovan Mr~arica, kwa`ev sluga ina~e vjerni, rodom iz Pipera, neko veli, da je i on izdao ote~estvo i u pa{e skadarskog s pobuwenicima po{ao, neko opet dokazuje, da su ga pobuwenici silom vezana u pa{e poveli, budu}i je bio od kwaza u Pipere poslat da kupi porez od naroda. Da je kapetan bio {akom (mitom; danas bi neko rekao: plavom kovertom IP) zaslepqen neki potvr|uju, a neki vele da on nije nego neki drugi Piper. Sad opet govori se, da su Cekliwani od Turaka oteli grad @abqak, i Crnogorci svoj barjak na wemu razvili, i da boj nije samo s Piperima nego i s Turcima, i da ove (Turke - IP) odvrate od svake pomo}i, koju bi pobuwenicima mogli dati... Ho}e li se Piperi predati, ili }e se barem oduprijeti za sad to se ne zna, daj Bo`e da me|usobna ova nesre}a mirnim na~inom legne. Neki jo{ ka`u da su se i Ku~i slo`ili s pobuwenim Piperima” (3, broj 44 od 13/25. novembra 1852). Tre}i izve{taj Srbskom Dnevniku stigao je sa crnogorske granice, a iz wega se moglo razabrati da “koliko god je glasova iz Crne Gore dolazilo svaki je razli~itiji jedan od drugog bio... Jedni vele, da su se Piperi predali kwazu, jedni opet da se to po~isto jo{ ne zna; neki ho}e da je tako navla{ (namerno - IP) od Pipera u~iweno kako }e Turke izvarati, da s druge strane lak{e Crnogorci mogu na turske gradove napadati”. Dopisnik je ovu posledwu pretpostavku naslonio na vesti da su Crnogorci uzeli @abqak, da s wegove tvr|ave topovima ga|aju turske ku}e u

CRNOGORSKA POHARA KU^A

99

vidokrugu, da nameravaju i @abqak da spale, da se kwaz Danilo ve} zaputio ka @abqaku, nameran “udariti na Lesendru i wu sad ili nikad od Turaka uzeti”, te da se “jedno odeqewe” crnogorske vojske sprema da napadne na Spu` (3, broj 45 od 17/29. novembra 1852); nije iskqu~eno da je i ova pri~ica, makar koliko delovala kao rezultat “istra`iva~kog novinarstva”, pripremqena u kwa`evskoj kancelariji na Cetiwu, utoliko pre {to se navodnoj piperskoj pobuni ni tada ni kasnije nije pridavala posebna pa`wa. [ta ka`u zvani~nici. ^im se vratio na Cetiwe, kwaz je o svom “uspe{nom poslu” izvestio konzula Gagi}a, ali nije rekao {ta se sve tamo de{avalo. Vi{e po jedinosti saop{tio mu je (Gagi}u) 17/29. novembra kwa`ev a|utant Marko Bjeladinovi}, rekav{i da je jedan deo Pipera “odmah pao pred noge kwazu”, te im je svima oprostio. Drugi, mawi deo prebegao je na tursku stranu; wima su ku}e popaqene i razru{ene, a wihove familije proterane iz Crne Gore (49, 8. nastavak - 25. januar 1980 ). Ili, kako je to stajalo u pismu, “odmah, kako je Wegova Svjetlost prispio s vojskom u Pipere za pokoriti one odmetnike, jedan se dio wih pokorio i pao pod noge Wegove Svjetlosti, kojima je milostivo oprostio, a ve}i dio glavnijih odmetnika odbjegli su Osman-pa{i. Domovi ovih odmetnika, po pravednoj `eqi oru`anog naroda (kurziv IP), odmah su bi li oboreni i razru{eni, a wihove familije u cjelini protjerane iz Crne Gore” (4, kwiga VIII, sveska 5 - maj 1931, 261). Narednog dana, 18/30. novembra, kad se ve} znao zvani~an stav cetiwskog kwa`evstva, Srbskom Dnevniku mogle su biti poslate nove vesti: “Danas je povoqan glas iz kwa`estva ovog stigao, da su odista Piperi glavu svoju u skut zakonitog vladateqa preklonini, i ovaj da ih je milostivo primio, i da boqe uvere kwaza svoga o predaji i iskrenoj poslu{nosti svojoj, da su se u velikom broju iskupili i sami na ostatak otpadnika napali i sve wih na pokornost kwazu priveli” (3, broj 46 od 3/15. decembra 1852). Poruke i tuma~ewa. Sa~uvano je pismo popa Vuka Popovi}a, pisano iz Kotora 22. novembra/4. decembra Vuku Karaxi}u, u kome o piperskim de{avawima prenosi glas dobijen sa Cetiwa, iz kwa`evskog kruga: “U o~i Aran|elova dnevi doleti glas na Cetiwe da su se odmetnuli od Crne Gore svi Piperi. A za{to? Zato: {to im je kwaz Danilo digao s vladawa (smenio - IP) prve starje{ine, {to im je metnuo ara~ (porez - IP) na ku}e, {to im je zabranio da ne kupuju fi{eke na drugu stranu do na Rijeku (Crnojevi}a - IP) i jednom {to im je zalijepio (o{amario - IP) u Senatu wihovog vojvodu.

100

Ilija Petrovi}

Po ovome glasu kwaz 10. novembra s alaj barjakom okupi do 1.000 Crnogoracah iz Katunske nahije, i poleti s wima u Pipere. Sjutra dan druga opet vojska otide za wim, i pred wom \or|e i Pero (Petrovi}i - IP), i tek {to su ovi u Rije~ku nahiju stigli, tre}a se vojska otisne pono}i, i na juri{ udare na @abqak, i osvoje grad i sve okolne ku}e... Piperi, oko 900 pu{aka svi quti ubojnici, bili su ugovor u~inili s Turcima, ako bi po~em na wih jaka sila Crnogorska do{la, da im pomogu biti (boriti se - IP) s wima. - Ma kad je dowa vojska na @abqak s udarcem pretekla kwaza, i s topovima oglasila, da je ve} u wihove ruke grad (pao), tada i kwaz zapo~ne boj s Piperima, i gone}i ih naprijed prepanu se i Turci, pa niti Piperima dado{e pomo}, niti ih pu{ti{e da se k wima primi~u. Vide}i se Piperi u nevoqi predaju se kwazu, i o~ituju mu (potka`u - IP) sve one {to su o pobuni i izda(j)i radili. Tada kwaz u istom ~asu pred wima, ~inio je mu{ketati (streqati - IP) wih 14 qudi (104, pismo 41, 135-136). Sve to bilo je napisano “po ~uvewu”, a Vuk Vr~evi}, dve i po godine sekretar kwaza Danila (6. septembar 1852 - 1855), mogao je posvedo~iti kada se (mada nedovoqno precizno), gde i kako saznalo za pipersku “pobunu”. On je, dakle, petnaestak godina kasnije zapisao da je kwaz “okolo 20 mjeseca oktobra 1852” (“okolo” 1. novembra po novom ra~unawu) krenuo “u dr`avni~ku posetu” Rije~koj nahiji, da bi se posle tri dana obreo u Ceklinu. A tamo, u neko doba, do{ao je kwa`ev perjanik Smajo Piper, sav zadihan i u znoju, po{to je, ka`e, tr~ao sve od Pipera (ba{ kao onaj davni Filipides, od Maratona) da kwazu javi za tamo{wu “pobunu”: “Eto, Gospodaru, podmiti ih vjerolomni skadarski zabit Osman pa{a, a na~elnik je ovoj raboti bezobrazni Radovan (Mr~arica - IP), gubao ga onaj tvoj lijepi hqeb {to si mu iz tvojih ruku dao, najzadwi Brankovi} i li`isahani}, crn mu obraz bio«. »A je li ve} ko od Pipera u ovo wihovo kolo poigrao?« - upita kwaz. »Nije, gospodaru, ne dao Bog, niti }e, uzdam se u Boga jakoga, niko drugi svoj obraz pod noge bacati, i svoga gospodara izdati, pa pod krvni~ki jaram ostati«. »Ada kad su mi ostali Piperi vjerni, za nevjernike mi nije ni stalo, nego igrajte, djeco, i veselite se! Bi}e kako Bog ho}e«, re~e kwaz” (114, 48). Nastavqaju}i svoje svedo~ewe o zbivawima u Piperima, ovoga puta najverovatnije “po ~uvewu”, Vr~evi} veli da je “prva i najpoglavitija stvar kwazu bila to, odmah kad je do{ao na Cetiwe (po{to se vratio iz zapo~ete »dr`avni~ke posete« crnogorskim nahijama - IP) da one Pipere Stijewane (fnajkrajwe na granici selo u PipereQ), {to su pod turskom za{titom (jer se, vaqda, gra-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

101

ni~e s Turcima - IP), radi lakomstva i podlog mita po{li, pokori i odmah djelom poka`e za izgled (za primer - IP) drugoga naroda strogost wegova novoga vladawa i silu wegove prirodne energije, i do dva tri dana po{qe jednu hiqadu Crnogoraca, i pred wima svojega brata Mirka (a ne sebe!?), i tek u Pipere do|u, neki na~elnici-glavari odbjegnu u Skadar, a drugi se svi poko re, govore}i: »Mi, gospodine Mirko, nijesmo ni{ta kri vi nego Bo`ji i na{ega gospodara mrtvi i `ivi (!? - IP), a tko je ovu sramotu na na{ obraz bacio eto ga u Skadru«” (114, 54). Istori~ar Tomica Vuk~evi} kao da nije znao za zapis Vuka Vr~evi}a, ali se zato nije mnogo udaqavao od onoga {to je Vuk Popovi} javqao Vuku Karaxi}u; neke pojedinosti iz toga pisma samo je preneo u svoj rad, da bi potom vrlo studiozno obrazlo`io Danilovu “strategiju”: “Knez Danilo je, na osnovu ranije propagande koju su vr{ile turske vlasti iz Skadra, ~ija je neka pisma imao u rukama (a da li ih je imao, pitawe je i sad - IP), ta~no ocijenio da se radi o uticaju i nagovoru Turaka, pa je, da bi sprije~io tursku pomo} Piperima, rije{io da u toku ugu{ivawa pobune u Piperima istovremeno izvr{i napad na turski grad @abqak. Tim razlogom knez Danilo opravdava napad na @abqak ruskom poslaniku u Dubrovniku Gagi}u: »[to su Crnogorci albanski grad juna~ki posobili (osvojili - IP), to nije moja namjera bila, no sam sqedstvije opredjeqenija nekolike vojske, koje sam iz okolnosti nu`de poslao u zgodi, ako bi se Piperi protivo mene i moje vojske vooru`ali (kad sam po{ao, da ih pokorim), da im ne bi prisko~ila turska vojska u pomo}, kao {to i bi nepremjeno, da se Osman-pa{a nije zadr`ao s vojskom okolo @abqaka«. Tako je knez Danilo onemogu}io Turcima da pru`e vojnu pomo} piperskim pobuwenicima” (103, 190). [ta je tamo stvarno bilo. Posebno je zanimqivo da ni kwaz, ni wegov a|utant, ni dopisnik Srbskog Dnevnika ne pomiwu `rtve ove Danilove kaznene ekspedicije. Ali zato, pu{tena je vest da su “poslu{ni” Piperi napali na “neposlu{ne” Pipere, savladali ih i “na pokornost kwazu priveli”. Ako je, dakle, i bilo `rtava, one su nastale u me|upiperskom sukobu, dok je kwazu samo preostalo da se saglasi sa “pravednom `eqom oru`anog naroda” da domovi “odmetnutih” Pipera “odmah budu oboreni i razru{eni, a wihove familije u cjelini protjerane iz Crne Gore”. Nebitno je kako su Radovan Be{ov Mr~arica i Kwaz “poravnali ra~une”, tek, ovo nije bio wihov prvi sukob. Najpre je Radovan bio nezadovoqan Danilovom odlukom da se ne zavladi~i, te je

102

Ilija Petrovi}

stoga tra`io da bude oslobo|en perjani~ke slu`be i da se vrati u Pipere, na Stijenu, porodici. Kwaz mu je obe}avao da }e `iveti i raditi kao i u vreme dok je Crnom Gorom upravqao vladika Rade, ali, kako je Radovan bio uporan, 1854. godine kona~no ga je otpustio. U putu prema Piperima, Radovana su presrela dvojica perjanika i rekla mu da ih je Kwaz poslao da ga ubiju; po{to je jedan od wih bio kum s Radovanom, ostavili su ga `ivog, ali su ga zamolili da, ukoliko negde sretne Kwaza, ne ka`e da su se videli. Narednih dana Radovan je usput obilazio svoje brojne kumove iz vremena dok ih je krstio u ime Vladi~ino, tako da kad je stigao na Pri~eqe, kod Spu`a, saznao je da je Danilo u me|uvremenu dolazio na Stijenu, “ubio nekoliko qudi, Radovanu zapalio ku}u, pa se vratio na Cetiwe”. (Sasvim je izvesno da se Danilo nije prise}ao ovog “podviga” kad je, ne{to vi{e od dve godine kasnije, u svoj Zakonik unosio odre|ewe ^etrdeset prvo, po kome, “ako bi koji Crnogorac ili Br|anin od opa~ine - nevaqalstva, zle namere - zapalio Crnogorcu ili Br|aninu ku}u, to da se od wegovog imu}a, kako ku}a, tako i sve ostalo, {to bi u ku}i propalo i izgorelo, namiri; a ovaj zlikovac preko svega da glavom plati i mo`e ga slobodno onaj ubiti, kojemu je ku}u zapalio”). Na pred loge vi|enijih piperskih glavara da se ne{to u~ini, Radovan ih je umirio re~ima da stvar treba prepustiti vremenu, “a Zeka Malog trpjeti, ne bi li se dozvao pameti” (50, 12. jun 1976). O piperskoj pobuni pisano je i u jednom srpskom kalendaru iz 1856. godine, ali tamo, na piperskoj strani, nema `rtava, nema popaqenih i razru{enih ku}a i nema proteranih familija, makar onih koje i sam kwaz Danilo i wegov a|utant Bjeladinovi} priznaju u svojim pismima. Naravno, podrazumeva se da nije pomenut ni piperski odgovor Turcima da im u jednom me|uplemenskom nesporazumu wihova pomo} ne}e biti potrebna. “Kad kwaz Danilo leti 1852 godine novi danak uvede, podbada{e Osman pa{a ovo otud proiza{lo nezadovoqstvo i privla~a{e Pipere velikim obe}awima da se wemu podvrgnu. Kwaz Danilo izi|e 9/21. novembra sa 1.000 oru`anih (qudi) protiv Pipera... Kwaz Danilo je nahiju Pipersku napao s ju`ne strane, gde reka Zeta granicu sa~iwava, i po nu`di se upustio u bitku s Turcima skupqenim oko Spu`a, koji su Piperima u pomo} do{li. Piperi tako od turske pomo}i odvojeni, predaju se kwazu i dobiju savr{eno opro{tewe osim wih petorice, koji su se ve} u turskoj vojsci nahodili” (81, 69). I “pobuna” u Piperima prepu{tena je vremenu, tako da se i da nas o woj uglavnom }uti; samo je u kalendaru va`nijih piperskih doga|aja, objavqenom 1994, \. R. Popovi} zabele`io u (65) da je 21. decembra 1852. godine “kwaz Danilo sa 1000 Katuwana do-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

103

{ao u Pipere koji su se pobunili protiv poreza koje je kwaz zaveo, zadr`ao se tri dana i u mjestu pobune strijeqao 14 Pipera”. U datumu koji je u prethodnom pasusu upisan kurzivom dve su gre{ke: nije se radilo o decembru ve} o novembru, a sam dan, 21, u koji pada Aran|elovdan (piperska slava), rezultat je nedovoqnog razumeva wa kalendarske razlike izme|u starog i novog ra~unawa u 19. i 20. veku; datum \. Popovi}a “tehni~ka” je gre{ka, dakle, za razliku od datuma (i drugih prate}ih podataka) koje su sa vremenici Danilovog pohoda na Pipe re i potowi tuma~i wegove strategije ponudili ~itaocima ciqno, u skladu s “vi{im dr`avn(i~k)im interesima”: - pismo od 12/24. novembra Srbskom Dnevniku naga|a da su “ne ki Cekliwani oteli grad @abqak, i Crnogorci svoj barjak na wemu razvili” (3, broj 44 od 13/25. novembra 1852); - Vuk Vr~evi} veli da je kwaz saznao za “pobunu” Radovana Mr~arice (po tvrdwi perjanika Smaja Pipera, taj “pobuwenik” ostao je usamqen i niko mu se od Pipera nije pridru`io) oko 3. novembra (po novom ra~unawu), a iz kwa`eve poruke da }e biti “kako Bog ho}e”, mora se zakqu~iti da se kwaz ve} u tom trenutku “sa sobom dogovorio” da sebe “proizvede” u boga i da s Piperima postupi kako je postupio; ne vojvoda Mirko, ve} on sam; - Vuk Popovi}, kao da se nalazio na licinom mestu, veli da je vest o pobuni stigla na Cetiwe 7/19 (uo~i Aran|elova dne), da je prva vojna kolona krenula u Pipere 10/22, druga 11/23, tako|e u Pipere, a tre}a u no}i izme|u 12/13 (23/24) novembra na @abqak (104, pismo 41, 135-136), tako da je to utvr|ewe, i pored turskog otpora, bilo zauzeto “na juri{” (55, 427-428); - jedan vojvo|anski kalendar (81, 69) tvrdi da je Danilova vojska krenula na Pipere 9/21. novembra, {to }e re}i: na pojutarje Aran|elova dne; - Nik~evi}u se nije dalo da zapazi protivre~nost dvaju svojih sopstvenih stavova: prvog, kojim se obrazla`e Danilova zamisao da “u toku ugu{ivawa pobune u Piperima... izvr{i napad na turski grad @abqak” ne bi li tako “sprije~io tursku pomo} Pipe rima”, i drugog, kojim Danilo u pismu ruskom konzulu Gagi}u obja{wava da mu nije “namjera bila” da poslatom vojskom osvaja @abqak, ve} su to uzeli “neki tamo” bez wegovog znawa (103, 190). Bilo kako bilo, Danilov “izlet” u Pipere dogodio se na dan koji su Piperi sa~uvali u svom plemenskom pam}ewu: na Aran|elovdan, 8/20. novembra 1852. godine, odnosno, po dana{wem ra~unawu, 21. novembra.

CRNA GORA PROTIV OMER-PA[E Ratom protiv kwa`evstva. Ustanovqewe kwa`evskog dostojanstva u Crnoj Gori nije bilo po voqi ni Austriji ni Turskoj; prva je u tome videla ja~awe ruskog uticaja na wenu {tetu, dok je druga s pravom smatrala da bi politi~ko i vojno ja~awe Crne Gore moglo podsticajno delovati na oslobodila~ko i ustani~ko raspolo`ewe wenih srpskih suseda, naro~ito u Hercegovini. Za Crnu Goru, od posebnog zna~aja bila je turska namera da sp re~i weno daqe ja~awe, koje bi, po pretpostavci, dovelo i do crnogorskog teritorijalnog pro{irewa. “Kao neposredan povod za napad na Crnu Goru, Turskoj je poslu`ilo to {to su Crnogorci 23/24. novembra 1852. godine zauzeli tvr|avu @abqak na Skadar skom jezeru, istureno tursko utvr|ewe prema staroj Crnoj Gori. Jo{ s prole}a 1852 - da bi spre~ila Crnu Goru da poma`e hercegova~ke ustanike - Turska je po~ela gomilati trupe u Hercegovini, a posle crnogorskog osvajawa @abqaka, po~etkom de cembra 1852. koncentrisala je znatne snage i u tom kraju. Turskom vojskom komandovao je... Omer-pa{a Latas po kome je crnogorsko-turski rat 1852-1853. ostao u crnogorskom narodu poznat kao Prva Omer-pa {ina vojna” (55, 427-428). Najpre, s jeseni 1852. godine, dok je kwaz Danilo oru`anom si lom smirivao pipersko nezadovoqstvo wegovom “poreskom politikom”, Osman-pa{a skadarski udari na Rije~ku nahiju, ali ga Crnogorci tamo u grdnom okr{aju savladaju. Turcima je to bio razlog da skadarski, hercegova~ki i bosanski pa{a zapo~nu pripreme za napad na Crnu Goru i pokore je “zbog ne~ove~nih wihovih postupaka”. Po{to su Turci u me|uvremenu preoteli @abqak i, uprkos pobedi, tamo pretrpeli velike `rtve, Osman-pa{a pi{e Ismail-pa{i mostarskom da je sultan, budu}i mu je “neodlo`na `eqa Crnu Goru sasvim iskopati za bezbrojna wena zlo~instva, odredio Omer-pa{u i Osman-pa{u, da sva mogu}na sredstva upotrebe i da ni~ega ne {tede, samo da Crnu Goru pokore i uni{te” (4, kwiga VIII, sveska 5 - maj 1931, 262). Ne ~ekaju}i mnogo, Omer-pa{a je prikupio vojsku i izme|u 15. i 17. decembra 1852. godine, “sa 12.000 “regularne vojske”, krenuo iz Bitoqa prema Skadru. Proklamacijom u odbranu. Na Cetiwu se posle desetak dana saznalo za turske namere, tako da je kwaz Danilo 29. decembra uputio slede}u proklamaciju Piperima i Mora~anima: “^ujete i vidite, kako je sila turska sa sviju strana nas opkolila i ho}e da na nas udari i nemilo da sijeku, pale i robe. Sva

CRNOGORSKA POHARA KU^A

105

je Crna Gora ustala na oru`je, da svog neprijateqa do~eka, i svaki koji se ~asnim krstom krsti gotov je za svoj zakon, ote~estvo i di~nu slobodu, svoju krv proliti, a uzdam se, da ovako i vi mislite i da }ete, kao i do sada svi zajedno zlo i dobro dijeliti. Nemojte se, moji vitezovi, prepanuti, ako i silna vojska na nas udari, nego imajte nadu u Gospoda Boga, pak je slo`no i u jedinstvu do~ekajte, kao {to ste vazda juna~ki do~ekivali. Eto zgode, da oku{amo na{u staru sre}u i da ne osramotimo na{e prve vitezove, da hrabro do~ekamo na{ega zakletoga neprijateqa, koji nam gazi za kon i obraz na{, i da vidimo ko je vjera, ko li je nevjera; i neka se sad odlikuje pleme od plemena, a boqi od boqega, koga juna~ko srce slu`i. Spomenite se prvih bojeva i prvih junaka, kako su se borili protiv agarjanske sile za svoje ote~estvo, za zakon i za svoju slobodu i kako su besmrtno ime pred svijetom i obraz pred qudima zadobili, i nemojte da ih osramotimo. Sad ili ikad!” Narednog dana, Kwaz je poslao proklamaciju i Pje{ivcima, ^evqanima, Markovqanima, ]ekli}ima, Bjelicama, Cucama, Zagar~anima, Komanima i Ku~ima; wen tekst ne razlikuje se mnogo od onog poslatog u Pipere i u Mora~u, a samo je proklamacija Ku~ima dopuwena jo{ nekim porukama: “Spomenite se, o juna~ki narode, starih srpskih junaka, kako su se oni hrabro borili, da ne robuju pod turskim igom, da im slu`ewe ne ~ine, da im opskrbu ne daju, da im puteve ne napravqaju i kowe provodaju. I u jednu rije~ spomenite se, kako stradaju na{a pravoslavna bra}a Hercegovci, gdje su im crkve bez zvonaÉ, gdje hara~ pla}aju, gdje svake zulume i bezakowa turska trpe, pa onako bi smo isto i mi i vi, da u nas jo{ srpska i juna~ka krv ne te~e. Do|e vrijeme, da jednom du{om i jednim srcem oku{amo na{u sre}u i da slo`no udarimo na starog na{eg du{manina. Do|e vrijeme, da se vidi ko je vjera, ko li je nevjera! I evo zgode, da vas, hrabri narode, oku{am, jer sam se vazda nadao i uzdam se, da bi nam takav juna~ki kom{ija u muci pomogao, kako {to bismo i mi vama, Bog neka zna. Nemojte, da ova moja goru}a preporuka kod vas pogine, jer Srbin danas nema nikoga do Boga i svoga brata Srbina. I Bog vama i nama bio u pomo}!” (4, kwiga VIII, sveska 5 - maj 1931, 265-266). Su{tina ove dopune u proklamaciji nedvosmislena je: Ku~i su Srbi, pravoslavci, hrabri narod, juna~ke kom{ije. Sve to bilo je suprotno svemu onome {to je Danilo govorio o Ku~ima tri godine kasnije, a {to je bilo objediweno tvrdwom da su oni izdajnici; govorio je tako, iako mu je moralo biti poznato da se “ni Tu rci ni Arbanasi nikoga nisu tako bojali kao Ku~a. Jer su wihove ~ete krstarile svuda, ne daju}i Turcima mira, prekidaju}i karavane i svaki saobra}aj iz me|u gradova” (42, 9).

106

Ilija Petrovi}

Mimo toga, ista ta dopuna Danilove proklamacije, poslate Ku~ima kao juna~kim kom{ijama, jasno kazuje da 1852. Ku ~i nisu bili crnogorski podanici i da prisajediwewa iz 1831. godine nije ni bilo. I ne samo to; tom se Danilovom proklamacijom potvr|uju nedvosmisleni navodi Marka Miqanova da Ku~i u vreme Omer-pa{inog napada na Crnu Goru “nijesu bili pri kwazu... odnosno crnogorski podanici” (1, 378), te da su “stajali s Turcima u zajednicu do 1862. godine i rata s Turskom”. ^iji su Ku~i. U vezi s ovim posledwim, va`na je i napomena Marka Miqanova o po~etku rata 1876. godine: “Do velikoga rata Ku~i su `ivjeli u miru s Turcima, wihovi glavari primali su platu od wih i narodu je dobro bilo, ali su oni opet osje}ali svoj slom i poni`ewe, jer prije im je bila granica oko Ribnice, a sada, kad je Turcima krenulo po zlu a Ku~ima napredak, ...stidjeli su se od svakoga, pa i od samih sebe. Tako su stajali do posqedwega rata. Kad se po~elo o wemu govoriti, kwaz (Nikola - IP) je vije}ao sa svojima kako }e rat voditi i vojske raspore|ivati. Rije{eno je da kwaz uzme jaku vojsku i da je vodi u Hercegovinu, a na druge strane Crne Gore da budu stra`e i da se niko ne bije, osim kad bi bio napadnut, da se brani. Kako su Ku~i bili u turskoj granici, to se o wima po~ne u vije}u premi{qati: ho}e li mo}i ustati da se biju s Turcima, kad i Crnogorci. Ja sam rekao da }e Ku~i ustati na Turke kao vazda, ali wima ne}e mo}i biti da se biju od prve, jer poslije bi ih Turci opsjeli, te ne bi mogli Crnogorcima pomo}i, i bi ih utvrdili za sebe. Po tome, meni je bilo dopu{teno bilo da se Ku~i pobiju s Turcima, kad ja vidim priliku da ho}e Turci da ih ugrabe i utvrde, il i da ~ekam {to najdaqe mognem da ne ~inim boj. Kad sam do{ao u Dugu, vidio sam da Ku~i jedva ~ekaju da se pobiju s Turcima. No kad sam opazio pokret u Ku~ima, pa{a do|e s vojskom na Medun, kako bi dr`ao Ku~e u stegu i pridobio ih za sebe. Ja sam morao odmah do}i na Kosor. Tek {to sam ja stigao tamo, pa{a ode u Podgoricu... Kod mene su se iskupili Ku~i i Bratono`i}i i oti{li smo na Sjenice. Po dogovoru na Cetiwu, gledao sam da ne zapo~iwem boj, ali ne dado{e Turci... Ja sam morao pustiti Ku~e i Bratono`i}e, te su potjerali Turke niz Goru Kakaricku... Tome boju su drugi veliku va`nost davali, ne toliko radi prolivene krvi, koliko zbog toga {to se vidjelo da u ovom prvom boju Ku~i i Bratono`i}i zatvori{e u Podgorici toliku silu turske vojske... Prije ovoga mislilo se da na Turke sva Crna Gora udari, lo{e bi se provela, a sami Ku~i i Bratono`i}i vrati{e se kao pobjednici...

CRNOGORSKA POHARA KU^A

107

Poslije toga do{ao je vojvoda Bo`o Petrovi} u pipersko selo Rogame za glavnoga komandanta na ove strane; s wim je do{ao i pop Ilija Plamenac... Ja sam oti{ao... da se vidim s wim. Kad smo po~eli razgovarati gdje }emo koju vojsku razmjestiti, pop Ilija re~e da je nare|eno s Cetiwa da vojska crnogorska ne preska~e Mora~u (u Ku~e - IP), no Ku~i s Turcima {to u~ine. Ja sam mu rekao da nije tako nare|eno... Ne znam za{to bje{e pop Ilija to izvrnuo, tek stvar ispade tako da nijedan vojnik crnogorski ne pre|e granicu” (1, 288 ). Ku~i, tako, ostado{e bez oslonca u crnogorskoj vojsci i, shodno tome, prepu{teni sopstvenoj sudbini. Napad i odbrana. Pripreme Omer-pa{ine za napad na Crnu Goru i weno uni{tewe ne bi li se “za uvijek” u Hercegovini zaveo red, bile su za vr{ene januara 1853. godine, a da bi se izbegao mogu}i udarac s le|a, podrazumevalo se da najpre treba “sredi ti” Bjelopavli}e, Pipere i Ku~e. Kako 3/15. januara (u jeku Omer-pa{inih priprema) pop Vuk Popovi} pi{e Vuku Karaxi}u, ali ne pomiwu}i kwa`evu proklamaciju, “Ku~i su `estoki lavovi.Oni nijesu nikad nikome hara~ pla}ali, a sad im ga je zaiskao Omer pa{a, pa su se uzjarili (razjarili), i zato onomadne do|u na Cetiwe wihovi glavari, te kwazu se obe}aju da }e wegovi biti i za wega od prvoga do posqedwega krv proliti, samo da im ne uzimqe hara~ i da im daÉ praha i olova. - I za tvr|u vjeru ostave mu 12 ledenica - srebrnih pu{aka. Kwaz im zahvali za ovo prijateqstvo, ustavi (zadr`a) pu{ke, dade im wekoliko tovara praha (baruta), po~asti lijepo, i najposle re~e im: da izaberu oni me|u sobom 24 po{tena ~ovjeka, koje }e on u~initi za senatore. I ovo je u sadawoj nevoqi velika radost i pomo} za wih” (104, pismo 44, 145-146). Samo nedequ dana kasnije, opet iz Kotora, pop Vuk mogao je javiti svom imewaku Karaxi}u da “izgorje{e Turci Martini}e. ^uje se zlo i za Pipere i Ku~e! E da Boga! e da jokle (otkud - IP) pomo}i! Propa{}e bo(j)im se!” (104, pismo 45, 150). Ubrzo su Piperima, Ku~ima i Bjelopavli}ima nametnute “uvodne borbe”, ali su Turci svuda bili pobe|eni i vra}eni na polazne polo`aje (53, nastavak 4, 8. januara 1976). Prema Vujovi}evom pisawu, “Osman-pa{a Skopqak, skadarski pa{a, najprije napadne Pipere i Bjelopavli}e. ^etiristo Pipera... na Stijeni Piperskoj nanese Turcima te{ke gubitke, zaplijeniv{i im ~itavu komoru. A po{to im prisko~e u pomo} Ku~i i Rov~ani, potpuno razbiju Turke... Komandant ovog turskog odreda pobje`e u Spu` a zatim u Podgoricu. I drugi Osman-pa{in odred upu}en na Bjelopavli}e... tako|e je razbijen” (49, 8. nastavak - 29. januar 1980).

108

Ilija Petrovi}

Za odbranu od Omer-pa{inog napada, kwaz Danilo mobilisao je oko 4.000 boraca. Bila je to brojno malena snaga prema sili kojom je zapovijedao turski glavni komandant” (49, 8. nastavak - 29. januar 1980), ali su zato Br|ani “listom po{li u pomo}” ugro`enim Crnogorcima, odnosno Katuwanima, Rije~anima, Crmni~anima i Qe{wanima (53, nastavak 4, 8. januara 1976). Na drugom mestu ~itamo da je za rat protiv Omer-pa{e po Staroj Crnoj Gori mobilisano oko 9.000 vojnika, dok austrijski izvori ka`u da ih je bilo svih 10.300; wima se prikqu~ilo i 10.000 ratnika iz Bjelopavli}a, Pipera, Ku~a, Rovaca i Mora~e (9, 128 ). Februara 1853. godine zapa`eno je da se na turskim polo`ajima ne{to de{ava, a crnogorske predstra`e javqale su o svojoj spremnosti da se odupru turskom napadu. Spremnost na odlu~nu odbranu izra`avali su i oni koji su se nalazili na podru~ju iza linije fronta. “Tako su Ku~i poru~ivali kwazu Danilu da su “ujediweni da ginu i da brane svoju vjeru od neprijateqa”. Zajedno sa Rov~anima i Bratono`i}ima, delegacija Ku~a otputovala je kod vojvodaÉ Rista Bo{kovi}a i Jola Pileti}a i izrazila spremnost da prisko~i u pomo} ugro`enim Bjelopavli}ima, “kad bi imali xebane” (9, 140). I tako, sredinom marta 1853. godine, ne mewaju}i prvobitnu zamisao “da jednim sna`nim prodorom kroz Bjelopavli}e odvoji brdska plemena od Crne Gore, a onda, po{to sastavi svoje snage, »na putu od Nik{i}a do ^eva«, da krene u pravcu Cetiwa” (49, 8. nastavak - 29. januar 1980), Omer-pa{a je, od Bara, Crmnice, Zete, Nik{i}a i Trebiwa, sa 60.000 vojnika napao Crnu Goru. Ili, kako to ~itamo kod Marka Vuja~i}a, sam Omer-pa{a nadirao je od @abqaka i Podgorice, prema Cetiwu, Dervi{-pa{a od Grahova, a Osman-pa{a Skopqak, skadarski, prema ^evu. “Sva Crna Gora bila je ratni logor, a svi mu{karci od 13 do 60 godina pod oru`jem. Omer-pa{a ponovo uputi proglas plemenima da se predaju, ali se nijedno pleme nije odazvalo wegovom pozivu. Umjesto wih odgovorio mu je kwaz: »Crnogorci se ne}e predati dok ijednog traje, a kad ostane onaj posqedwi i on }e biti Crna Gora i bori}e se dok mu ne iskapqe posledwa kap krvi«. Ali i pored borbene spremnosti Crnogoraca, snage su bile neravnopravne, a uz to Crnom Gorom je harala glad. Kwaz Danilo zatra`io je hitnu pomo} Rusije i Austrije i one su se, iako iz razli~itih pobuda, zauzele kod Porte da se obustave neprijateqstva. Po naredbi sultanovoj, Omer-pa{a povu~e vojsku do Spu`a i Podgorice. Borbe prestado{e. Juna~ki otpor Crnogoraca u ratu sa Omer-pa{inom vojskom odjeknuo je u svijetu, a naro~ito kod Ju`nih Slovena. Narod u Sr-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

109

biji, Vojvodini i drugim krajevima pozdravqao je crnogorske borce, divio se wihovoj neustra{ivosti i upore|ivao ih sa kosovskim vitezovima” (5, 28-29). Utoliko je ~udnije {to pop Vuk 9/22. marta pi{e svom imewaku iz Be~a da tokom Omer-pa{inog pohoda “i Piperi, Rov~ani i Ku~i, koji su stijena i kqu~ sve Crne-gore, prevari{e i izdado{e bra}u svoju. I Omeru lako je bilo, i bez mita kroz tvr|e (tvr|ave) s vojskom prodirati u Crnu Goru, sela osvajati i paliti, nevjeste i |evojke grabiti i razvra}ati, glavare sje}i i u gvo`|e zakivati” (104, pismo 47, 158-159). No, bi}e da je Vuk Popovi} sadr`aj svog pisma “pozajmio” od kwaza Danila, koji na taj na~in poku{ava da opravda svoju molbu Austriji i Rusiji da interveni{u kod Porte, ne bi li Omer-pa{in napad bio zaustavqen i “wegova” dr`ava spasena od propasti. Na kraju, Vuja~i} mo`da neoprezno pi{e samo i jedino o “juna~kom otporu Crnogoraca” i crnogorskim borcima, po{to su u ratu s Omer-pa{om u~estvovali i Br|ani, koji su, ~ini se, bili i brojniji od Crnogoraca; i jedni i drugi pru`ili su Turcima sna`an otpor, a nebitno je pri tome {to se desilo da neki prvaci brdskih plemena, iz sigurnosnih razloga, izjave svoju pokornost Omer-pa{i (9, 128). A kad je kwaz Danilo stvarao crnogorsku krstonosnu vojsku (1853) nije se otvoreno bavio brojno{}u jednih i drugih, Crnogoraca i Br|ana, u ratu protiv Omer-pa{e, ali je posredno ipak priznao da nije bio najzadovoqniji odzivom onih prvih: “Mnoga plemena ne pregnu{e onako kao {to su pregiwali na{i stari neumrli junaci, kad su se na sve strane s krvnicima klali, i nekrst s ku|nog praga odgonili. Ja ne znam ali je to zato {to smo se izrodili, ili {to se nijesmo onoj turskoj sili u goste nadali, ali bojim se da je najvi{e s doma}e nesloge. Zato ho}u da se uvjerim do ~ega je to lani bilo, i za{to svaki ne sko~i na svome sentu (zavi~aju - IP) s pu{kom u ruci, no mrcino (sramotno, kukavi~ki - IP) upu{tasmo na{u bra}u Bjelopavli}e i juna~ko pleme gra hovsko”, one, dakle, koji nisu bili Crnogorci (103, 191). Bezmalo ceo vek kasnije, Tomica Nik~evi}, jedan od “va`ni h” Danilovih biografa, “otkrio” je da su se crnogorski ratnici slabo odazvali na otpor Omer-pa{i zbog “defetisti~kog” delovawa “udru`ene opozicije” u Crnoj Gori. Pa ka`e: “Izgleda da je otkazivawe borbe protiv Turaka u toku rata 1852-1853 godine organizovala udru`ena opozicija \or|ija Petrovi}a i Pera Tomova sa jednim dijelom crnogorskih glavara i starje{ina. Pero Tomov Petrovi} i \or|ije Petrovi} su u toku ovoga rata u~estvovali u vojnim operacijama Crne Gore, pa je wihova antidanilovska djelatnost iz ovoga perioda ostala neuo~e-

110

Ilija Petrovi}

na. Me|utim, neki podaci daju razloga za pretpostavku da su oni, i pored u~e{}a u ratu, ipak doprinijeli, a vjerovatno i organizovali otkazivawe mnogih vojni~kih starje{ina i wihovih jedinica u ovom ratu... Po nekim podacima, koji dodu{e nijesu ni potpuni ni neposredni, a ni obilati, ali koji, kad se posmatraju u svjetlosti ranijeg i kasnijeg politi~kog stava Pera Tomova i \or|ija Petrovi}a, da se zakqu~iti da su i Pero i \or|ije mogli biti organizatori defetizma. U Arhivu Dr`avnog muzeja u Cetiwu nalazi se jedan dokumenat koji se u tom pogledu direktno odnosi na \or|ija Petrovi}a. To je jedno pismo piperskog pobuwenika u emigraciji, Radovana Pipera Mr~arice, upu}eno \or|iju Petrovi}u 1852 godine, u kojemu ga ovaj obavje{tava o razgovoru s Omer-pa{om i pa{inim pristalicama da pomognu \or|iju u wegovim eventualnim planovima protiv kneza Danila... Nijesmo prona{li vi{e nikakvih dokumenata koji bi objasnili da li je \or|ije Petrovi} {to preduzimao povodom ove ponude... Karakteristi~no je da je \or|ije Petrovi}... takve ponude dobijao i u toku politi~kih borbi protiv Petra II. \or|ije Petrovi} nije, koliko je bar dosada poznato o wegovoj politi~koj djelatnosti stupao u neposredne politi~ke veze s Radovanom Mr~aricom, ali nije iskqu~ena mogu}nost da je podr`avao sve unutra{we otpore protiv kneza Danila, bez obzira na wihove politi~ke tendencije. O drugom predstavniku opozicije iz ovoga perioda, Peru Tomovu Petrovi}u, nema direktnih dokumenata. Ali podaci koje imamo o politi~kom stavu i defetizmu mnogih glavara, i to wegovih ro|aka, prijateqa i politi~kih privr`enika, posredni su dokaz da je u takve poslove bio umije{an i Pero Tomov. Da pretpostavimo takvu mogu}nost daje nam povoda poznata ~iwenica da je me|u organizatorima defetizma bio, pored ostalih vo|a tada{we opozicije, i Perov najbli`i saradnik i zet, senator Andrija Perovi}-Cuca” (103, 192-193). Ako je Danilov kult stvaran kao deo porodi~nog truda da se razvije kult takozvane svetorodne (sa samo jednim svecem!) dinastije Petrovi}a-Wego{a, i to je razumqivo, ali se ~italac ovog ne{to {ireg izvoda iz Nik~evi}eve kwige mora zapitati kakvi razlozi nagone pojedine istoriopisce da se, po{to su se mnoge stva ri u me|uvremenu slegle, po~nu baviti proizvodwom najraznovrsnijih zakqu~aka zasnovanih iskqu~ivo na domi{qawima. Kao, na primer: Izgleda da je protiv rata s Turcima bila udru`ena opozicija, ~ija antidanilovska delatnost tada nije uo~ena, tako da je we mu, Nik~evi}u, ostavqeno da “otkrije” pretpostavku kako su

CRNOGORSKA POHARA KU^A

111

vjerovatno \or|ije Savov i Pero Tomov uticali da se Crnogorci ne odazovu pozivu u rat, iz ~ega zakqu~uje da bi ba{ oni, Pero Tomov i \or|ije Savov, mogli biti organizatori defetisti~kog dr`awa raznih vojnih stare{ina i wihovih jedinica. Podaci na osnovu kojih za jednog od wih izvla~i zakqu~ke nepotpuni su i posredni, a nema dokumenata koji bi potvrdili nekakve navodne ponude, utoliko pre {to je takvih ponuda bilo i ranije ali na wih nije odgovarano, mada nisu odr`avane veze s ponu|a~ima, {to ne iskqu~uje mogu}nost da je time podr`avana antidanilovska delatnost. Za drugog nema dokumenata, ali se pretpostavqa da je me|u organizatorima defetizma bio i on, po{to mu se i zet nalazio me|u “udru`enim” opozicionarima. Ali, neka, i takvi su nam naopaki istoriopisci potrebni, jer da nije wih, kako bismo mi znali {ta je uistinu bilo. Kwaz i Bjelopavli}i. Od na{ih savremenih tuma~a “Omer-pa{ine godine” saznajemo da je stalna napetost na granicama s Turcima uticala da Danilova i Mirkova o{trina prema opoziciji u zemqi donekle popusti, kako bi snage bile ujediwene za bo qu odbranu. Jer, “Danilo i Mirko su bili svjesni da sa protivnicima moraju kona~no raskrstiti i o~istiti Crnu Goru od svakoga ko je protiv wihovih reformi u dr`avnoj upravi. Ipak, budnost prema Turcima i wihovom povezivawu sa nekim glavarima nije popu{tala”, te je, iz bezbednosnih razloga, “vojvoda Mirko naredio da se preostala municija i hrana smjeste u manastir Ostrog, na granici prema Nik{i}u, da se tamo ~uva, kao u vojnom slagali{tu, za svaku potrebu. Oni (Danilo i Mirko - IP) su mislili da }e ponovo do}i do rata sa Turskom i da zbog toga treba imati ne{to municije i hrane prema Br|anima, za hitne potrebe ako ih Turci napadnu i poku{aju ponovo odvojiti od Katuwana. U Omer-pa{inom napadu Br|ani su bili u vrlo te{kom polo`aju, naro~ito Bjelopavli}i. Turska vojska je pre{la preko wih, zapalila oko tri stotine ku}a i opqa~kala im veliki dio stoke, najvi{e zbog toga {to im se nije mogla brzo pru`iti pomo} u municiji i hrani” (53, nastavak 5, 9. januara 1976). O~igledno, ovaj se tuma~ bavi crnogorskom pomo}i Bjelopavli}ima u nekoj vremenski neodre|enoj ugro`enosti, a ne dose}a se da Crna Gora, koja se pripremala za odbranu od Omer-pa{inog napada, u uslovima dok se turski napad tek o~ekivao, nije bila ni spremna ni voqna da Bjelopavli}ima pru`i pomo} (“nije mogla brzo pru`iti pomo}”) u odbrani od turske vojske; Turci jo{ nisu bili u{li na teritoriju Crne Gore, crnogorska vojska bila je pripravna za odbranu, a od Bjelopavli}a se o~ekivalo da “svoj”

112

Ilija Petrovi}

rat za Crnu Goru dovr{e samostalno, bez crnogorske pomo}i, pa {to im Bog da! I onda, isti taj tuma~, iz ~ista mira, potpuno nemotivisano i nekontrolisano, u igru uvodi “zaverenike” protiv kwaza Danila i ka`e da su “zavjerenici odlu~ili da napadnu ovo slagali{te da bi se naoru`ali. Na ~elo ovih zavjerenika nalazili su se Bo{kovi}i iz Orje Luke, prijateqi kwa`eve ku}e (kwa`eva sestra Jana bila je udata za vojvodu Rista Bo{kovi}a). Vojvoda Mirko htio je u prvi mah da mirno rije{i »nemili slu~aj«, namjeravaju}i da ga »pripi{e« svojim »prijateqima«, a ne drugim bjelopavli}kim bratstvima. Poslao je zbog toga perjanike za najuglednije Bo{kovi}e (ali) bratstvenici nijesu dali da ih odvedu... I Danilo i Mirko prividno su pre{li preko ovog »slu~aja«, ali nijesu htjeli da ga zaborave. Poja~ali su stra`u oko ostro{kog manastira i uglavnom to je tom prilikom bilo sve... Tra`ili su na~in da izazovu Bjelopavli}e i da se osvete kako su oni znali. To im nije bilo te{ko, s obzirom na ponos tako jakog i uglednog plemena kao {to su bili Bjelopavli}i” (53, nastavak 5, 9. januara 1976). Kwaz opawkava Ku~e. Zbog toga {to je kwaz Danilo, tri godine kasnije, smislio obmawiva~ku pri~u o ku~kom “doprinosu” Omer-pa{inoj vojni, i u novinama na strani pisano je onako kako je on hteo; poruke svetu i{le su preko Trsta, gde je, zahvaquju}i ~iwenici da je odskora bio zet jedne tamo{we ugledne srpske porodice, wegov uticaj mogao biti najopipqiviji. Otud je i krenula pri~a da su “Ku~i bili odvajkada neverno i nepostojano pleme, oni su bili svakad na strani onoga, koji im je ve}e koristi pru`ao. Oni su Crnoj Gori grdne {tete u~inili, i bili su uvek u najopasnijem polo`aju i vremenu podle izdajice; kao na primer i u posledwem ratu s Omer-pa{om. Tada su bili oni svi na strani Turaka, misle}i da }e Omer-pa{a Crnu Goru pokoriti. Kad su pak videli da se Omer-pa{a natrag povukao, onda su oni napali iz zasede na jedno odeqewe turskih kowanika i pobiju ih, ~ime su se oni naime hteli kod crnogorskog kwaza nanovo dodvoriti” (2, broj 70. od 10(22) jula 1856, 465). Na drugoj strani ~itamo da su “Ku~i stari otpadnici. Oni su qudi nepostojani, jer ~as su turski, a ~as crnogorski. Oni su onoga, ko im vi{e dade. Oni su od velike {tete Crnoj Gori, izdaju}i je u najopasnija vremena, kao i u posledwem ratu sa Omer-pa{om, {to su bili svi listom Turcima pre{li. Da, oni su se u velike nadali da }e Omer-serdar Crnu Goru pokoriti sa svojim golotrbim nizamima; a kad Ku~i vide{e da se turska ordija golih {aka vra}a, za umiliti se kwazu i Crnogorcima, i za pokazati da su oni

CRNOGORSKA POHARA KU^A

113

svagda verni svome ote~estvu, napadnu iz zasede na jednu ~etu turskih kowanika i toliko ih iseku da je jedva glasnik utekao (3, broj 57, 19(31) jul 1856). I francuske novine javqale su da su se “u vreme Omer-pa{inog pohoda na Crnu Goru Ku~i borili na turskoj strani” (60, broj 335 od 5. decembra 1858). Tako za `ivota Danilova, ali i u na{em vremenu, ne{to savremenijom terminologijom: “Zbog takvog opozicionog stava prema kwazu i reformama Ku~i se u vrijeme Omer-pa{ina napada na Crnu Goru i ne tuko{e sa Turcima, ve} ih pusti{e da pro|u kud su planirali (52, nastavak 56, 30. decembar 1976). Ovom autoru kao da nije poznato da je Omer-pa{a krenuo na Crnu Goru sa nekih drugih strana, a ne preko Ku~a, koji su na nekoj tre}oj strani; Ku~i su se, videli smo, u pripremnoj fazi za Omer-pa{in pohod, sukobili s jedinicama pa{e skadarskoga i porazili ih, a krenuli su i u pomo} Crnoj Gori. Kasnije, vode}i istrebqiva~ki rat protiv Ku~a, Danilo je izmi{qao kojekakve pri~e koje bi wegov odnos prema Ku~ima opravdao, pa je tako “slo`io” pri~u da su se Ku~i u tom ratu, Omer-pa{inom, na{li na turskoj strani. Mnogi se tuma~i Danilove vladavine, i danas, naravno, dr`e Danilovih la`istavova, naj~e{}e kazivanih u prepisci sa ruskim, francuskim, engleskim i austrijskim konzulima u Skadru i Dubrovniku, ~ime se istina potpuno krije i zloupotrebqava. Marko Miqanov o Omer-pa{inom pohodu. Za razliku od Danilove pri~e o Ku~ima “izdajnicima i otpadnicima”, Marko Miqanov mogao je ispri~ati kako je stvarno bilo u Omer-pa{inoj vojni na Crnu Goru; kao dvadesetogodi{wak i, najverovatnije, u~esnik u ku~kom otporu turskoj sili, on je svedo~io i slede}e: “Kad je poturica Omer-pa{a 1852. godine krenuo na Crnu Goru i do{ao u Podgoricu, svi Ku~i su se okupili naspram wega, navrh Vijetro{e (iznad Peute - IP), i odatle su u~inili slavqe iz pu{aka, da bi ga izazvali da ide s vojskom na wih, a ne na Crnu Goru, jer to je slavqe zna~ilo da ga zovu na mejdan, i da okrene vojsku na wih. No Omer-pa{a ne okrenu vojsku na Ku~e, no otide u Bjelopavli}e. Ku~i se ni tada ne olijeni{e, no krenu{e nekoliko vojske s barjacima da idu preko Pipera u Bjelopavli}e, da se biju s Turcima, ali Piperi im ne dado{e pro}i preko sebe, govore}i: »Gdje }ete, Ku~i, kud ste digli te barjake?«. Onda se nekoliko Ku~a vratilo, a nekoliko prijekim putem i po no}i, kriju}i se, preko Pipera do|o{e u Bjelopavli}e na Orju Luku, gdje je bio kwaz Danile naspram Omer-pa{e. Ovim se Ku~ima kwaz Danilo obradovao i blagodario im, tako da Savo Matov Martinovi} nije imao

114

Ilija Petrovi}

pravo {to je u jednoj pjesmi... da ugodi kwazu i vladi... nazvao Ku~e izdajnicima... Kad je do{ao Omer-pa{a s vojskom u Bjelopavli}e, Ku~i su tada juna~ku pjesmu zaslu`ili, a ne izdajni~ku, jer Ku~i tada nijesu bili pri kwazu, kao Piperi, odnosno crnogorski podanici... Oni su tada pod Turcima bili, pa im se nije moglo pripisati da su kwaza izdali; ako mu i ne bi pomogli, a... Ku~i su toga puta ~inili za Crnu Goru sve {to su mogli”, ni{ta im se ne bi smelo prebaciti, jo{ mawe izdajni{tvo pripisivati (1, 255. i 378). Uz Danilovu pri~u da su Ku~i uvek izdavali i wega i Crnu Goru, vaqa navesti primer koji takvu pakosnu i zlonamernu tvrdwu u potpunosti obezvre|uje: Januara 1855. godine, pove}a grupa Turaka iznenadno je usko~ila u Vasojevi}e i tamo, u napadu na ~obane, trojicu posekla i otela stoku. Pre`iveli ~obani, ~im su se pribrali, pohitaju za wima, stignu ih, pobiju ~etvoricu, petnaestoricu rane i stoku vrate. To je bilo dovoqno da se sukob pro{iri i da se u wega ukqu~e i neka brdska i hercegova~ka plemena. Krajem februara, moglo se od Novice Cerovi}a saznati da je u brojnim okr{ajima poginulo 76 naoru`anih Br|ana, i Ku~a me|u wima, i Vasojevi}a, te da su Turci pobili (“u ogaw bacili”) i 35 `ena i dece; Turaka je poginulo 64. Na drugoj strani, turska vojska koja je istovremeno udarila na \ur|eve Stupove, imala je 114 mrtvih i vi{e od sto rawenih, dok je svega pet Srba poginulo (4, kwiga XI - jul 1932, 64).

BJELOPAVLI]KA “BUNA” Opro{taji, vite{tvo. Nezadovoqna Danilovim nepristajawem da preuzme cetiwsko vladi~anstvo i uspostavqawem kwa `evstva u Crnoj Gori, opozicija tek samoprogla{enog kwaza, u kojoj se nalazio i Pero Tomov, brat vladike Rada i izvr{iteq wegovog testamenta, naziva prvog svetovnog upravqa~a Crne Gore “krivokletnikom i huliteqem koji misli da nas zauzda da igramo kako on ho}e” i, prema zvani~nom tuma~ewu, nastoji da protiv wega organizuje zaveru. U tom je ciqu bilo zami{qeno da se otmu zalihe municije i hrane iz Ostroga i da se razdele zavereni~kim pristalicama. (Pou~en tim slu~ajem, desio se on ili ne, ali i s krajwom namerom da opravda svoje postupke u Bjelopavli}koj “buni”, Danilo je u svoj budu}i Zakonik uneo odre|ewe Osam dest drugo, po kome “koji bi ze maqsku xebanu krao, odma prvi put, dok se uhvati da krade, ima se na smrt osuditi; isto }e tako biti i svaki drugi kastigat, koji bi se usudio javno ili potajno zemaqsku xebanu grabiti”). ^im je saznao za to, kwaz je naredio da mu na Cetiwe dovedu Bo{kovi}e s Orje Luke i vojvodu Vujovi}a s Qubotiwa, na koje je pala sumwa da su ume{ani u zaveru, kako bi ih kaznio. Sve wih ro|aci su uzeli u za{titu, tako da im je kwaz sve “privremeno oprostio”, uz pret wu da se ne {ale svojim glavama, jer }e u ponovqenom slu~aju biti nemilosrdno ka`weni. Ali, zato, da bi posle “privremenog opro{taja” uspostavio kakvu-takvu ravnote`u, kwaz Danilo je po`urio da u Bjelopavli}ima isproba svoje “vite{tvo” i do kraja iska`e sva obele`ja svoje “qudskosti”. Izve{taji s lica mesta. Odlazak kwaza Danila u Bjelopavli}e razli~ito je opisivan, a ovde }e, po{to nazna~imo da Tro ji~indan (Trojice, Duhovi) pada u pedeseti dan po Vaskrsu, te da je 1854. godine Vaskrs bio 11/23. aprila, a Troji~indan 30. maja/11. juna, najpre biti ponu|eni tekstovi najstariji po postanku, iz be~kog Svetovida i iz novosadskog Srbskog Dnevnika. “Svetovid”. Prvi tekst, objavqen u Svetovidu, novinski je izve{taj iz Kotora, pisan 16/28. juna o de{avawima pod Ostro{kim manastirom: “O skup{tini u Ostrogu manastiru o Troji~inu dne mogu vam javiti da Br|ani malo da se nijesu s Crnogorcima krvno pobili. Uzrok vele bio je taj {to su se `ene sramotno natjerivale, da igraju, i {to su se na wih Crnogorci naturivali i t. d. koje se ovdje

116

Ilija Petrovi}

spomiwati ne mo`e. Vidjev{i to, Vido Bo{kovi} dohvati se oru`ja i povi~e: »Za mnom, ko je Br|anin! Vi{e se ovaj zulum trpjeti ne mo`e, sem ako }emo se tur~iti«. U taj mah sko~i gomila naoru`anih Br|ana za Vidom, sa namjerom ogaw da obore na Crnogorce, no sko~i brat Vidov, kapetan i protopop \or|ije Bo{kovi} i povi~e: »Ne, Br|ani, zakliwem vas silom nebeskom, nemojte danas kod svetoga Vasilije, koga smo pro{le godine od Turaka branili, da krv prosipqemo; ne, bra}o, za krst ~asni i za ime svetoga Vasilije!« I tako on i drugi pouti{aju ih, ali se svi razbje`e ku}ama `estoko ogor~eni. Ovaj i jo{ gori razdor koji od ~uda i pokora svijetu javiti ustru~avamo se, donijeli su nama ovdje u Kotoru, i svakome Srbinu, da mora srce proplakati, kad ovo ~uje, {to se u slobodnoj zemqi ~ini” (61, broj 9 od 30. juna 1854). Nezadovoqni “Srbski Dnevnik”. Na ovaj izve{taj reagovao je Srbski Dnevnik, ve{}u sa Cetiwa, poslatom 8/20. jula: “^itaju}i danas jedan ~lanak u Svetovidu od 30. juna, pod naslovom »Crna Gora a iz Kotora«, vidimo da i ovaj novoro|eni srpski list jedva do~eka da {togod nepovoqnoga o Crnoj Gori ~uje i da {tampa, pa makar i la`no stidno bilo. Doista se nijesmo nadali... da }e nam od na{ega stabla perje svojim vowom zaudarati... [to dopisnik kotorski javqa da su Crnogorci s br|anskim `enama u Ostrogu na silu i bestidno igrali, mi ne znamo kakav je to stid i u kojoj je strani svijeta zabraweno da mu{karci javno sa `enskiwama ne igraju... I {to vi{e, mo`e li ko posumwati a nekmoli vjerovati da se ikakve sabla`wive stvari mogu i pomisliti a kamo li u delu privesti gdje na hiqade o~iju gleda i u~estvuje u jednom prostom, obi~ajnom i nezlobivom narodnom igrawu i pjevawu... Tu nijesu igrali samo Crnogorci sa Br|ankama nego i Br|ani sa Crnogorkama kad god su htjeli i kad su red mogli ugrabiti, pa i mnogi qudi iz obli`wih turskih granica, koji k svecu na zavjet dolaze. A me|u ovima igrao je i Vido Bo{kovi} koji je, kao {to dopisnik ka`e, sa golim no`em u ruci vikao: »Za mnom, ko je Br|anin!« Ovo se nije desilo samo ove godine, nego bogzna otkad, ali se nikad nije ni{ta grdnoga doga|alo, a kamoli bi ondje gdje je wegova svjetlost kwaz sa mnogo odli~nih svojih qudi, do{av{ih k ovom bo`jem ugodniku” (3, broj 59 od 25. jula 1854). I Srbskom Dnevniku moralo je biti jasno sve ono {to je napisao Svetovidov dopisnik iz Kotora, ali je pri~om o “javnom igrawu” svih koji su “red mogli ugrabiti... gdje na hiqade o~iju gleda i u~estvuje u jednom prostom, obi~ajnom i nezlobivom narodnom igrawu i pjevawu” trebalo zaba{uriti “sramotno nat jerivawe” i “naturivawe... koje se ovdje spomiwati ne mo`e”.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

117

Opet “Svetovid”. Naravno, Svetovidovom ve{}u bili su ne zadovoqni i na Cetiwu, vaqda zvani~nom, tako da je 8/20. jula, ali privatnim pismom, otud upu}en protest, u kome se pisawe od 30. juna “za izmi{qeno progla{uje”. Sveto vid se opravdavao ~iwenicom da u Kotoru nema svog dopisnika, da Cetiwe nema svoje novine koje bi mogle izve{tavati istinito, ali i navodom da je kotorskom dopisni{tvu spornu vest saop{tila osoba koja u punoj meri u`iva austrijsko poverewe i po{tovawe (61, broj 15 od 21. jula 1854). U me|uvremenu, Svetovid je objavio pismo iz Skadra, koje kazuje da “ju~e, 5. jula, do|e ovamo u Skadar pop, ujedno i kapetan iz Bjelopavli}a, \oko Bo{kovi} sa 33 druga, da se ovda{wem veziru Osman-pa{i predaju i ovde ostanu. Isti pop \oko imao je sa kwazom neki spor, ~iju su{tinu jo{ pravo nisam doznao” (61, broj 13 od 14. jula 1854). Mnogo obave{teniji bio je dopisnik iz Zadra, koji pismom od 18. jula javqa da je u pitawu osveta porodice Bo{kovi} zbog toga “{to je kwaz Danilo kad je vladu primio, jednog od Bo{kovi}a sa zvawa kapetanskog zbacio, a dirawe Crnogoraca u br|anske `ene probudilo je jarost svih Bjelopavli}a i Br|ana, i pobunu ubrzalo”. Nameran da pobunu ugu{i, kwaz Danilo, ~ija je sestra bila udata za popa Rista Bo{kovi}a, 1/13. jula “gotovo sa 7.000 qudi, koje je iz Katunske i jo{ dvije nahije okupio bio, iznenada se pojavi u Brdima te povrati mir. Familija Bo{kovi} pobjegne u tursko mjesto Spu`” (61, broj 13 od 14/26. jula 1854 ). “Srbski Dnevnik” ponovo. Srbski Dnevnik kasnio je s izve{tavawem o ovom doga|aju, tako da je tek 18/30. jula objavio pismo koje mu je dopisnik sa crnogorske granice poslao 3/15. jula: “Danas sam iz kwa`estva do~uo da se Kwaz Danilo slo`io sa mi{qewem svoga strica \or|ija (\or|ija Savova Petrovi}a IP) i po{ao u Brda, najpre s wim i mnogim glavarima bez vojske, da Br|ane opet na svoju stranu obrati, ostaviv{i nalog, da se drugi dan posle wegovog odlaska vojska za wim u Brda krene; za tu se vojsku ju~e u Kotoru kupilo rakije i za wom otpravilo. Ve} se sad i glasovi o uspehu raznose, da }e se tim na~inom pre Br|ani smiriti i da se ne}e Kwazu mnogo odupirati. Kwaz }e, ka`u, nastojati da pohvata samo kolovo|e: popa \oka i brata mu Vida, popa Rista wegovoga zeta, sve Bo{kovi}e... i jo{ gdekog glavnijeg, i time kraj svemu u~initi. Ovi su qudi najvi{e u boju u~estvovali i pomogli spasti Bjelopavli}e u vreme Omer-pa{ina napada, pa gledajte na kakvu gnusnu misao do|o{e predati se Turcima! Kad ovakvi qudi odme}u se od zakonitog svog Kwaza, {ta mora ~ovek

118

Ilija Petrovi}

misliti o drugima i ne mora li zakqu~ivati da moraju to me biti i va`ni uzroci? Da je sve do Kwaza, to ne mo`e niko re}i; bi}e tu i turskih spletaka, zato opet i velim da ne verujem svemu {to se pro{lih dana ~ulo. Daj Bo`e, kao {to se i nadam da ho}e, da Kwaz i \or|e Br|ane smire, i da se tako {to u Brdima vi{e ne pojavi, a istra`ivati uzroke i verovati svim glasovima to na{e nije, znaju}i da i Kwaz i kwa`estvo osobito danas ima neprijateqa i klevetnika, koji osim wega na sve {to je slavjansko stra{no mrze i grde. Koliko me je u po~etku nesre}ni taj glas potresao, toliko sad spokojnije svr{etak stvari i{~ekujem, doznav{i da se sva Rije~ka i Crmni~ka na hija po digla i po{la sa svojim Kwazom u Brda da odmetnike kazni i u pokornost dovedu i nadam se prvom po{tom obradovati vas, da je nered taj po `eqi svr{io se, to jest lepim i blagim postupkom bez prolivawa bratske krvi” (3, broj 57 od 18. jula 1854). Iako dopisnik priznaje “da ne veruje svemu {to se pro{lih dana ~ulo”, izvesno je da je ovo pismo pisano za na{i protivnici, po{to je, opet po dopisnikovom priznawu, sro~eno u kwa`estvu; nije Kwaz u Bjelopavli}e krenuo bez vojske, da bi }askaju}i s wima otklonio nesporazume, niti je vojsku ostavio da za wim krene “drugi dan posle wegovog odlaska”, po{to se on tamo ve} 1/13. jula iz nenada pojavio s vojskom; Danilo je u Bjelopavli}e oti{ao s namerom da ubija, pali, pqa~ka i uni{tava. U Srbski Dnevnik postepeno sti`u vesti o onome {to se “na crnogorskoj granici” de{avalo, a treba podrazumevati da su sve one bile pa`qivo pripremqene u kwa`evskom dvoru. Saznajemo, tako, iz pisma od 7/19. jula da je “ju~e iz kwa`estva pouzdani glas stigao, da se mir opet u Bjelopavli}e vratio. Kolovo|e pobune i odmetnici kwa`evi: pop \oko, brat mu Vido i pop Risto sa nekoliko Bo{kovi}a, usko~ili su u Spu`. Drugi koji su ostali, kwaz ih je kaznio. Vojska se ku}i mirno vratila, jer kwaz nije imao nu`de protiv Brda upotrebiti je. Ko je imao dela od ugrabqenog baruta, platio je globu... Govori se da }e Kwaz odsad ukloniti svakoga za koga posumwa, da mu o izdajstvu ote~estva radi... Ako je istina, dobro }e u~initi, - boqe je `rtvovati jednoga-dva, nego celo ote~estvo - samo vaqa na takve pogoditi, da ne bi ko nevin nastradao” (3, broj 58 od 21. jula/2. avgusta 1854). U narednom broju objavqena je vest koja je sa Cetiwa poslata 6. jula, a koja kazuje da “podmi}eni od Turaka iz Spu`a, pop \oko, Vido i pop Risto Bo{kovi} pobune narod da se odmetnu od svoga zakonitog gospodara i kwaza. Uzmu iz Ostroga municiju gospodarevu i podele je na narod. Dok stigne Kwazu glas na Cetiwe, za 24 sata skupi Crmni~ku, Rije~ku i Katunsku nahiju i do|e s 8.000

CRNOGORSKA POHARA KU^A

119

vojnika i tri topa na Po{kaqe. Bjelopavli}i se odmah prepado{e. A Turci, znaju}i ko su Crnogorci, ne smjedo{e prite}i u pomo} Bjelopavli}ima, te se tako lako i brzo neprijateqsko kolo rasturi. Bje{e se sva quta Arbanija slegla u Spu` da se raduje krvavom boju Br|ana i Crnogoraca; no se prevari{e u ra~unu. Br|ani ne smjedo{e, a preko svega Br|ani su na{a bra}a, niti bi oni radi Turcima robovati, na koje su ih ~etiri ~ovjeka bez srca i du{e, bez stida i bratske qubavi navesti htjela. Kolovo|e kako su igrale, onako su i doigrale: odigra{e u Spu` da budu izme}ari tu|i umesto svojih gospodara” (3, broj 59 od 25. jula/6. avgusta 1854). Kad su se prilike nekako smirile, iz Be~a je stigla vest da je 16/28. jula Ramo Bo{kovi} na ~elu pedeseto~lane deputacije izjavio na Cetiwu da se Bjelopavli}i “pot~iwavaju kwazu bezuslovno”; u Bjelopavli}e je tako vra}en mir. Cetiwski izvori kazuju da je u “buni” poginuo samo sin popa \oka i sad se ~ine strogi ispiti protiv poglavara Br|ana. O~ekuju se nova pogubqewa (a samo jedan poginuo! - IP) i oduzimawe svojine. U me|uvremenu bila je neka kontribucija nalo`ena, te su familije buntovnika morale dati desetak u ovcama i kozama” (61, broj 15 od 21. jula/2. avgusta 1854). Posle svega, Srbski Dnevnik uzeo je na sebe da od pisawa raznih novina brani postupke kwaza Danila pod Ostrogom; imenovane su samo “neke” zagreba~ke novine (misli se na nema~ki Agramer Zeitung) i be~ki list Die Presse, u kojima je pomiwano “usilovawe `ena, javne sablazni perjani~ke i u svemu grubijansko vladawe i postupci Kwa`evi”. Takvo pisawe nazvano je “javnim bezobrazlukom”, a Srbski Dnevnik, osim {to ima nameru da te novine “u la` utjera”, obja{wava o ~emu se u Bjelopavli}ima radilo: “Ustado{e tri ~ovjeka od ku}e Bo{kovi}a: odmetnu{e sva Brda, Ku~e i Pipere, i obli`we Turke u pomo} pozva{e da u~ine nekakvo svoje kwa`estvo... Ka`emo da ovo nije zbog igrawa sa `enama niti zbog drugih la`no navedenih uzroka, nego da se bila ve} razvila ona pogubna klica koja je bila zametnuta pri tajnom dogovoru pokojnog Pera Tomova (brata vladike Rada - IP), serdara Mila Martinovi}a i jo{ jednog (~ije bi ime sramotno bilo pomiwati), ali se vidjelo da je i Bo{kovi}ima ispalo iz ruke taman kao i ovoj trojici”. Desilo se, zapravo, da za samo dvadeset ~etiri sata “sko~i{e, i u Bjelopavli}e kao na krilima doletje{e, vjerni i hrabri Crnogorci, te od 12 do 13 hiqada za svoga gospodara sko~i{e na mjesto gdje gospodar re~e (i ovde je Crnogoraca vi{e bilo no kad je Danilo uspeo da mobili{e 4.000 vojnika za odbranu od Omer-pa{e - 49, 8. nastavak - 29. januar 1980 - IP), pokori{e se i oni Br|ani koji su sqepa~ki za Bo{kovi}ima po{li bili; poglo-

120

Ilija Petrovi}

bi{e one koji su dio od municije kwa`eve imali, Bo{kovi}ima ku}e popalili, a Turcima... za obe}anu vojsku i municiju protiv kwaza dadosmo u zamjenu {esnaest gubavaca za prvobitni mir, slogu i vjernost svih ostav{ih Br|ana, Pipera i Ku~a, pak neka pop \oko knezuje u Skadru s izdajnicima ote~estva” (3, broj 62 od 5/17. avgusta 1854). Vuk Popovi} Ri{wanin. Jedan od prvih pisanih tragova o zbivawima pod Ostrogom ostavio je pop Vuk Popovi}, u pismu svom imewaku Karaxi}u, datovanom u Kotoru u subotu 3/15. jula 1854. godine. A tamo je, uz napomenu ovog sastavqa~a da se ovde pod Brdima podrazumevaju samo Bjelopavli}i, pisalo: “Za pjevawe i igrawe Brdskijeh nevjesta Podostrog (pod Ostrogom - IP), zaboravio sam vam pisat; dakle ~ujte sad kako je bilo, i {ta se od ovoga rodilo. Na Troi~in-dan pred ve~er, }eifan (dobro raspolo`en - IP) Kwaz i Perjanici, i u }eifu silom povuku oko 40 najqep{ijeh nevjestah, da im u Manastiru igraju i popijevaju: Pri ovoj zloj igri zate~e ih i zora, i na razlaz re~e Kwaz Perjanicima: »koji od vas ne omrsi ove nevjeste s mu{kijem fi{ekom ne}e moga kruva jesti!« Na ove rije~i uspale se svi kao pras ci, i poja{e svaki na svoju, kao (na) ku~ki, pa ih opreme ku}i grdne i raskubqene (rastrgnute - IP), da ka`u svojim |uvegijama kako im je bilo kod Kwaza na piru! I u ovaj ~as kad su ove nevjeste silom povu~ene bile na igru ovu, te{ko su se na{li svi Br|ani uvrije|eni, a po{to ~u{e za ovo grdilo sami glavari pristupe Kwazu na `albu, a Kwaz ih o}era s ovijem rije~ma: »ako im smrde struke (ogrta~i - IP) a vi ih operite!!« Po ovome na Petrov dan do|e kwazu jedno pismo iz Brdah od wegova ista sestri}a (pogre{no: zeta, sestrinog mu`a - IP) popa Rista Bo{kovi}a, u kome mu javqa da su Br|ani 700 ka{eta (sanduka - IP) praha uzeli silom iz Podostroga, i da su se svi na oru`je digli, i da vi~u svi da ga vi{e ne}e poznavat za Gospodara, i ako se do tri dana ne odre~e sam Kwa `estva, i ne preda vladawe \or|u, i ne pozove Serdara Mila (Martinovi}a) natrag da }e se svi predat veziru Skadarskom. ^uv{i ovo Kwaz, odmah sjutri dan raza{qe pisma i poruke kroz Katunsku i Cr(m)ni~ku nahiju, da svak pod cijenom `ivota koji je za pu{ku {to prije tr~i na Cetiwe, i kako ~ujem krenuo je onomadne u ^etvrtak sa samom Katunskom nahijom put Rijeke (Crnojevi}a), i jo{ se ne ~u ni{ta jesu li se udarili, niti se zna s kim }e pristati (uz koga }e se svrstati - IP) Mora~ani, Rov~ani, Piperi i Ku~i. Zbog ovog grdila grmjeli su silni topovi u ^etvrtak ve~er na Spu`u, Podgorici, @abqaku i na samome gradu Skadru! I \or|e je po{ao s Kwazom i zato se nadam da }e

CRNOGORSKA POHARA KU^A

121

on gledati, kako god bez boja da se smiri ovaj posao. Kaza{e mi ov|e da je Kwaz na{oj vlasti (austrijskoj - IP), ako mu bude do nevoqe, da mu se po{qe odmah pomo} gore!!” (104, pismo 72, 237-238). Iz ovoga teksta, po vremenskom redosledu, nedvosmisleno se vidi se da je pismo koje je, navodno, pisao pop Risto Bo{kovi}, a ~iju sadr`inu kwaz Danilo potura kao svoj razlog za napad na Bjelopavli}e, stiglo na Cetiwe desetak dana po Troji~inu dne, te da je Danilo “prawe” od sopstvenih sramotnih postupaka pod Ostrogom zasnovano na li~no smi{qenim neistinama. Ako ve} Danilo prigovara Ku~ima zbog povremene naklowenosti turskim vlastima u Skadru, vaqa postaviti i pitawe kakve je moralne i dr`avni~ke vrednosti wegovo tra`ewe da mu, ako do|e do neke ve}e nevoqe u obra~unu protiv “svojih”, onih koje su wegovi vladarski preci uspeli da prikqu~e Crnoj Gori a on ih okrenuo protiv sebe, Austrija pru`i pomo}. I iz nade da bi \or|e Petrovi}, bliski ro|ak Danilov, mogao uticati da se “kako god bez boja smiri ovaj posao”, vidi se da je Danilovo nekontrolisano pona{awe svima bilo dobro poznato; i u Crnoj Gori, “i {ire”. Nekoliko dana kasnije (7/19. jula) Vuk Karaxi} je od svog imewaka iz Kotora saznao jo{ nekoliko pojedinosti o zbivawima pod Ostrogom: “U Subotu pro{lu, kako sam na~uo za onu smutwu Crnogorsku, onako sam vam u pre{i (brzini) isti dan javio. Danas opet ~ujem, ba{ je onako s onijeh `ena (s onim `enama - IP) i bilo, i da se ovako do sad isti posao okon~ao. Kwaz kad je sa 6000 pu{akah i dva topa u Komane prispio, do|u mu nekolika Br|ana na poklon i na predaju, javiv{i mu sve po redu, kako ih je ku}a Bo{kovi}a nagovorila da prah iz Ostroga uzmu, i protiv wega oru`je da dignu. Br|ani ne bi se ovako me|u se izdavali, ni na Bo{kovi}a bratstvo krivicu bacili, da su im Piperi i ostali u pomo} do{li, ali Piperi prevari{e, i Br|anima uo~i pogibije pisa{e, da se pro|u u ove zgode sa svojom bra}om boj biti. Vide}i tada ku}a Bo{kovi}a, kako se bra}a izdaju, i da }e oni sami izginuti, pobjegnu wih 20 pu{aka mu{kijeh u Spu`, i malo poslije kad je Kwaz stigao s vojskom u Brda, zapali Bo{kovi}a sve ku}e, pograbe im Crnogorci svu stoku i silno imawe. - I neki bili su pregli da sijeku i wihove `ene i nejaku djecu, govore}i isti Mirko (vojvoda, brat kwa`ev - IP): »da od vraga ne ostane traga«. Kwaz je tamo tri dana stajao i od svakog je Br|anina uzeo desetog brava, i koji je go| imao dio od onog praha iz Ostroga globio ga je po cekin, i da povrati prah natrag. Molili su Br|ani

122

Ilija Petrovi}

Kwaza da im pozove natrag barem popa \oka, i kwaz mu je pisao da na vjeru do|e on i svi ostali osim Vida i popa Rista; a zaludu, nije mu htio ni jedan do}i, nego ~ujem da im je tamo lijepo kod Turaka, i da }e Vido krenuti put Be~a i Petrburga. Na Oruju luku (Orju Luku - IP) ostavio je Kwaz dva topa, i nekoliko stra`ara, i namjerava tamo zidati jednu fortecu (utvr|ewe - IP). Mjesto ovo popa \oka je zemqa, i o Troji~inu dnevi kad je kwaz naqegao (nai{ao - IP) iz Ostroga, rekao je istom popu, da }e na onom mjestu fortecu graditi, i pop mu je odgovorio ru`no: »To ni moje ni tvoje o~i ne vi|ele Gospodaru!« S ovoga su se onaj dan dobro po|eli (zavadili - IP) i s ijedom rastali. Kwaz je do{ao na Cetiwe, i premda se s pobjedom di~i, bojim se s ovoga da }e jo{ dosta znoja i ijeda imati” (104, pismo 73, 238-239). Bez obzira na to od koga je dobijao obave{tewa o zbivawima u Bjelopavli}ima (koje uporno zove Brdima), i predvi|aju}i da }e zbog toga kwaz Danilo “jo{ dosta znoja i ijeda imati”, pop Vukol je sa sigurno{}u ocenio da je pohod crnogorske vojske, izveden posle nesojskog Danilovog “u~e{}a” na Troji~kim sve~anostima pod Ostrogom, bio prevashodno pqa~ka{ke prirode: “Kad je Kwaz stigao s vojskom u Brda, zapali Bo{kovi}a sve ku}e, pograbe im Crnogorci svu stoku i silno imawe”, a sam je , vaqda za sebe, “od svakog Br|anina uzeo desetog brava”. Die Presse, iz Be~a. Obra~unavaju}i se s onima koji su i po koju nelepu re~ o Danilu napisali, Srbski Dnevnik pomiwe i be~ku Presu ali se ba{ i ne “ka~i” za ono {to se iz jednog wenog obimnijeg teksta u vezi sa “bunom” moglo pro~itati. A tamo je pisalo: “Severni delovi Crne Gore: Bjelopavli}i, Mora~a i Piperi (bez Ku~a, dakle, koje je pomiwao dopisnik Srbskih novina IP), pobunili su se. Osmog jula, u prisustvu velikog broja okupqenog naroda, proglasili su nezavisnost i osnovali privremenu republiku pod rukovodstvom popa \oka Bo{kovi}a, Vida No vakova Bo{kovi}a, popa Rista Bo{kovi}a i vojvode Bla`a Martini}a. Jedanaestog jula, serdar Brda i jo{ dva perjanika, koji su rukovodili ovim oblastima, proterani su s polo`aja i vra}eni na Cetiwe, kako bi kwazu Danilu objasnili da ga Brda za svoga suverena vi{e ne `ele i da kwa`evinu smatraju mrtvom. Istog je dana privremena uprava uzela municiju iz skladi{ta u Ostrogu, te je ogromnu koli~inu baruta podelila svim mu{karcima sposobnim da nose oru`je. Dva dana kasnije, privremena uprava poslala je dva opunomo}enika, jednoga nik{i}kom begu a drugoga skadar-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

123

skom pa{i, kako bi s Turcima uspostavili mir i od wih u slu~aju potrebe potra`ili pomo} za odbranu od snaga koje bi kwaz poslao protiv ustanika. ^im je na Cetiwe stigla vest o ustanku u Brdima, sastao se Senat i ~lanove privremene uprave osudio na smrt, a pucwima iz pu{aka upoznao sve Crnogorce s nastalom krizom. Kwaz je odmah skupio 2.000 qudi i uputio se u Zagara~, kome ustanici predstavqaju najve}u pretwu; istovremeno je naredio da se skupi jo{ 6.000 dodatnih vojnika, od kojih je jedna polovina upu}ena prema Zagar~u, a druga polovina iz ^eva prema Ostrogu, sa ciqem da prese~e komunikaciju izme|u ustanika i Turaka. (Koliki je zna~aj pridavao kwaz Danilo ovom svom pohodu, vidi se i iz podatka da je za odbranu od Omer-pa{inog napada mobilisao ~ak 4.000, slovima: ~etiri hiqade vojnika - 49, 8. nastavak - 29. januar 1980 - IP). Privremena uprava je do danas skupila i naoru`ala 4.500 qudi i poslala poziv Ku~ima da im se pridru`e. Op{te je mi{qewe da }e bez ovog ujediwewa i bez turske podr{ke ustanak biti brzo ugu{en. Ku~i bi ustanike mogli pomo}i sa 5-6.000 qudi, a Port a bi mogla da ih pomogne municijom i hranom. Jo{ ne{to ide u prilog ustanicima: Crnogorci se nerado bore sa svojom sabra}om iz Brda i po{tuju razloge wihovog ustanka. ^uje se da ustanku ima vi{e razloga, ali je pravi taj {to je kwaz, neobrazovan i surov ~ovek, za Pedesetnicu (pedeseti dan po Vaskrsu, Troji~indan) do{ao pod Ostrog, gde je `eleo da sprovede neku vrstu agrarne reforme. Kwaz je stanovnicima Brda oduzeo planinu Lukavicu, koja ima bogate pa{wake, kako bi ih dodelio `iteqima @upe nedavno prikqu~enim Crnoj Gori. Po{to `iteqi Brda uglavnom `ive od sto~arstva, wima se ne mo`e tek tako oduzeti planina osvojena juna{tvom i krvqu, te su ih kwa`eve mere podstakle na otpor. Ne{to daqe u Bjelopavli}ima zemqa nije ravnopravno podeqena. Stare porodice koje su tamo stigle prve dobile su ogromne posede koje ve} vekovima obra|uju. Usko~ke i druge porodice koje su do{le pred turskim progonom ostale su bez i~ega. Kwaz je `eleo novu raspodelu zemqe, neku vrstu komunizma - lo{e shva}enog i jo{ lo{ije primewenog. Drugi razlog nezadovoqstvu mo`e se tra`iti u ~iwenici da je kwaz, qut zbog svesti Br|anki koje su na Pedesetnicu do{le u Ostrog na sve~anost, naredio svojim perjanicima da ih prisile da igraju do zore, {to se protivi obi~ajima i ponosu ovoga naroda. Veruje se da je kwaz sa svojom pratwom tada izvr{io neka bestidna i sramna dela, {to mogu da razumeju samo oni koji poznaju wegov karakter.

124

Ilija Petrovi}

Proklamacija ustanika, koju nisam video, navodi, kako sam ~uo, sve ove razloge kao uzrok svoga nezadovoqstva, a kwa`evu vladu slika najcrwim bojama. Danas se na Cetiwu govori o kwa`evoj abdikaciji u korist Krsta Ma{anova Petrovi}a. Verovatnija je tvrdwa da kwaz putuje u Rusiju da bi predao vlast u ruke \or|ije Petrovi}a. Ovo posledwe pri`eqkuju svi prijateqi reda i mira. Ne zna se da li }e austrijske snage u}i u Crnu Goru da bi ponovo uspostavile red. Navodno je kwaz tra`io wihovu intervenciju, a tra`io je i od serdara Mila Martinovi}a, koji se nalazi u Zadru, da se vrati iz progonstva” (71, broj 171. od 26. jula 1856). Ne{to kasnije, emigranti. U najstarije zapise o zbivawima pod Ostrogom i wihovim posledicama spada i onaj koji je crnogorska emigracija u Beogradu objavila krajem 19. veka, u vreme dok su mnogi mogli svedo~iti o “buni” kojom se bavimo. U tom se tekstu, u kwizi pod naslovom Nekoliko krvavih slika iz albuma Petrovi}-Wego{evog doma, u vidu poruke kraqu Nikoli, podse}a na oko osam do devet hiqada politi~kih ubistava tokom Danilove vladavine (pro se~no oko hiqadu godi{we) i, izme|u ostalog, opisuju “podvizi” Danilovi u Bjelopavli}ima: “Zbog krvolo{tva, wega je ve}i dio naroda crnogorskog smrtno mrzio, a osobito Bjelopavli}i od kojih je preko sto i pedeset najotmenijih qudi, u roku od devet godina... poubijano preko perjanika. Znaju}i da ga Bjelopavli}i strahovito mrze, dao je svoju ro|enu sestru Janu ~uvenom junaku i vojvodi popu Ristu Bo{kovi }u za `enu, e da bi mu ovaj svojim uplivom povratio qubav i zadobio odanost Bjelopavli}a, u ~emu je relativno uspio. Na taj na~in dakle, Danilo se i usudio da do|e u manastir Ostrog jednog Troji~ina-dana, gdje se o toj slavi manastirskoj skupi obi~no cio narod iz Bjelopavli}a, a mnogo svijeta tako|e iz ostale Crne Gore i Hercegovine. U takvim prilikama, obi~aj je, da roditeqi dovedu sobom i svoje k}eri, a sa ciqem, da bi ih zaru~ili i poudavali. To se i dan-dawi praktikuje, i obi~aj je, da sve djevojke i skoro udate nevjeste, {to tu do|u, sjednu jedna do druge na jednom dugom sjedi{tu, koje je od kamena oko cijele crkve sagra|eno. Na tom sjedi{tu mo`e ih se pore|ati preko ~etiri stotine. I tom prilikom, kad je Danilo bio, one su kao obi~no sjedjele jedna do druge, a me|u wima je bila i `ena popa Puni{e iz Bjelopavli}a; - `ena mlada i neobi~no lijepa, koju je pijani kwaz, pro{av{i tuda, spazio i na woj svoj pogled zaustavio. Uve~e, po{to se dobro izban~io i

CRNOGORSKA POHARA KU^A

125

ispijan~io, naredio je svojim perjanicima, da svaki uzme po jednu od ovih djevojaka, a wemu da dovedu `enu popa Puni{e, koja je bila sestra Todora Kadi}a, docnije wegovog (Danilovog) ubice. Djevojke su se otimale koliko su mogle, ali najzad, bile su obja~ane od ovih zvjerova i svojih gnusnih obes~astiteqa, te tako tridesetak wih budu silom odvedene u odaje manastirske, gdje su ih serdari, vojvode i perjanici kne`evi, ~itavu no} dr`ali i silovali, a Danilo, razumije se, skra}ivao je ~asove te no}i sa `enom popa Puni{e - sestrom Todora Kadi}a, koji je proveo neko vrijeme kao sluga u kuhiwi kne`eva dvora na Cetiwu. Me|u ovim djevojkama bile su tri-~etiri iz porodice Bo{kovi}a, a one ostale iz najuglednijih bjelopavli}kih ku}a” (prema 45, 241-244). Duka Londrovi}. Op{irno pi{u}i o Novici Cerovi}u, i u potrazi za razlozima koji su Bjelopavli}e naveli na “bunu”, Duka Londrovi} se ne udaquje mnogo od ove pripovesti. On, tako, veli da je juna 1854. godine, o Troji~inu dne, boravio u Ostrogu i kwaz Danilo. Uz lozova~u, pr{utu i smokve, bahat i podnapit, pri~ao je da }e postati car Balkana i da }e s wega oterati Turke. (Londrovi} to ne ka`e, ali je izvesno da je Danilo svoje “carske” zamisli oslonio na masonske ideje kneza Nikole Vasojevi}a, zami{qenog osniva~a kne`evine Holmije - sastavqene od Vasoje vi}a i susednih Brda - kojoj bi se docnije prikqu~ile i Crna Gora i Srbija, a potom i drugi slovenski narodi na Balkanu; knez je jedno vreme bio vrlo blizak Petru II, toliko da je od wega dobio povequ o vladarskom poreklu - 82 -, a o planovima i jednog i drugog, i Petra II i kneza Nikole Vasojevi}a, Danilo je morao pone{to ~uti i tokom porodi~nih razgovora u vrhu wegu{kog kruga - IP). I u takvim uslovima, me|u svetom koji je sa raznih strana stigao na ovu sve~anost, zapazio je jednu lepu mladu `enu, kojoj, govorilo se, po lepoti nije bilo ravne u Crnoj Gori; bila je to Danica Pavi}evi}, poznatija kao Vilajeta, nevesta popa Puni{e Pavi}evi}a a sestra Todora Kadi}a. A onda, po kwa`evoj zamisli, bi re~eno da, posle skupa, kod manastira ostane tridesetak devojaka i mladih `ena, i Vilajeta sa wima, e da bi na miru mogle da im se poka`u ikone koje je kwaz darivao Ostro{kom manastiru, prethodne godine razurenom u Omer-pa{inom pohodu na Crnu Goru. Kad se uve~e kwaz povukao na po~inak, jedan od perjanika, po kwa`evom nalogu, pozvao je Vilajetu da svrati do kwaza. Ona, ni{ta ne sumwaju}i, pristupila mu je, a on, ~im je Vilajeta u{la u odaju, zgrabio ju je i oborio na krevet. Pou~eni kwa`evim prime-

126

Ilija Petrovi}

rom, a po prethodnom kwa`evom nalogu, perjanici nasrnu{e na ostale devojke, “koje vriskom brawahu svoju nevinost i ~ast, grebu}i napada~e noktima po licu i otimaju}i se iz wihovih zagrqaja kao srne iz vu~jih ~equsti” (prema 45, 65-66). Simo Popovi}. Vojvoda Simo Popovi} ostavio je o tom doga|aju {tur zapis u svojim Memoarima, ali je to on u~inio po pri~awu svojih crnogorskih sagovornika; umesto u 1854, ceo doga|aj sme{ta u 1859. godinu, gre{i u rodbinskim vezama, pri~u “vodi” na preskok, a glavnom li~no{}u u pri~i smatra vojvodu Mirka, brata Danilova; za wega, kwaz Danilo je tek “uzgredna” `rtva: “O Troji~inu dne kupi se u Manastiru Ostrog veliki svijet, mu{ko i `ensko staro i mlado. Godine 1859. bio je u Manastiru i Mirko s Kwazom Danilom. Sa ~ardaka gledahu kolo, koje igra{e pred wima. U kolu bje{e i snaha Todora Kadi}a, zgodna mlada, a bje{e mu`a napu{tila. Mirko je ponudi S. M. iz Bajica i ovaj je rado primi, i povede ku}i i vjen~a se s wom. Ku}a Kadi}a u Bjelopavli}ima bila je dobra i juna~ka. Ovo im se ti~e obraza. »Nijesu se nama `ivijema nikada uzimale nevjeste i darivale drugijema«, govora{e Todor Kadi}. Da se osveti, po|e Todor u Carigrad i ubije M., brata S. koji je bio kapetan Crnogorcima u Carigradu. S. nije htio ubiti, jer nije toliko vaqao, a M. je bio dobar junak. Ni time se nije umirio, nego se sprema{e da ubije Kwaza Danila. I tu mu bje{e osveti ja~a naslada, da ubije Kwaza nego samoga Mirka. I ubi ga sqede}e godine 1. avgusta u Kotoru. Tamo i wega sud kotorski osudi na smrt i objesi. Mirko je sve Kadi}e prognao iz Crne Gore. Oni se nastani{e u Skadru” (43, 456). Ako se Skadar pomiwe kao pribe`i{te mnogih koji su umakli Danilovoj ruci, to naj~e{}e ne treba smatrati bekstvom u Turke; u Skadru je tada `ivelo mnogo Srba, a najve}i broj “obi~nih” begunaca, kao {to je to bio slu~aj sa Kadi}ima, skrasio se u Vraki, predelu sastavqenom od sedam ~isto srpskih sela, na oko pet kilometara severno od Skadra, uz isto~nu obalu Skadarskog jezera. Marko Vuja~i}. Marko Vuja~i} opisao je ceo doga|aj malo druk~ije, priznaju}i da je perjanicima bilo dato tri dana “da ~ine {ta ho}e”, ali potpuno iskqu~uju}i kwaza iz pri~e o silovawu mladih `ena i devojaka iz Bjelopavli}a; samo se iz zabele{ke jednog kalu|era mo`e naslutiti da je i kwaz bio “napasnik”: “Vladalo je prazni~no raspolo`ewe a oko Doweg i Gorweg manastira bio se slegao silan narod. Mladoga kwaza i wegovu gardu, sve stasite momke, narod je sa odu{evqewem pozdravio. Hodo-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

127

~asnici sa strane, Hercegovci, Bosanci i drugi, koji su do{li da se poklone sv. Vasiliju, ~udili su se kako Crnogorci mogu vi{e da se igraju, vesele i sabor ~ine pred svojom svetiwom no da joj se klawaju, poput wih, u vjerskom zanosu. Stare za|evice, na dan praznika, niko ne pomiwe, a ako ih se ko i sjeti, ~ini sve da ih zaboravi i poka`e da na wih ne misli. Me|utim, na ovoj sve~anosti to nije u~inio crnogorski kwaz. On nije mogao da zaboravi Bjelopavli}ima {to su protiv wega kovali zavjeru. Svojim stavom i pona{awem podstakao je svoje gardiste da ~ine {ta ho}e. I ako sinovi zemqe koja je ~uvala obi~aje i moral kao ijedna druga, gardisti su za tri dana u Bjelopavli}ima po~inili toliko izgreda i prestupa da je svo bjelopavli~ko pleme od muke pucalo. »Zar garda, cvijet svake vojske i na{a vojska odabrana, mo`e da se ruga na{im ovje{tanim obi~ajima i pote`e ruku na na{u ~ast grabe}i na{e `ene poput turskih hara~lija. Ostro{ki kalu|er Vladimir pisao je u svome pismu od 27. decembra 1854. godine da su postupci kwa`evi i wegove garde izazvali mr`wu kod naroda »prema kwazu napasniku«. Me|utim, kwaz se na to nije obazirao. Pretjerano slavoqubqe i nagla{enu slavoqubivost ovoga puta nije mogao ni htio da smiri. Posqedice nijesu izostale, a Bjelopavli}i su se digli na oru`je. Wih sedam stotina na broju polo`ili su zakletvu da }e mu se osvetiti i wegova nare|ewa vi{e ne}e slu{ati. I, u svojoj qutwi, donijeli su odluku da se pove`u sa Ku~ima, Piperima, Mora~anima i Rov~anima, misle}i da zajedni~kim snagama doka`u kwazu da on nije wihov gospodar” (5, 30-31). Dovde koliko-toliko okrivquju}i kwaza za we gova nedela, Vuja~i} odjednom staje u odbranu kwa`evih “dr`avotvornih” vrednosti, potpuno zapu{taju}i qudsku stranu cele stvari: “Ovo, razumqivo, nije vi{e bio revolt ve} pobuna i cijepawe Crne Gore. Mawe zlo izazvalo je ve}e, koje se moralo u korijenu sasje}i. I kwazu nije ostajalo ni{ta drugo no da se silom oru`ja brani. Osam stotina Katuwana, pod komandom vojvodaÉ Mirka i Krca Petrovi}a, do{li su u Bjelopavli}e, spremni da za odbranu kwa`eve vlasti proliju bratsku krv. Narod, me|utim, nije htio da di`e ruku na svoju bra}u. On je snagom svoga instinkta i ste~enim iskustvom znao da postavi granicu svoga otpora. Kwaza je osu|ivao, ali je bio uvjeren da pod zastavom toga istoga kwaza mo`e o~uvati slobodu i da je wegova sudbina vezana za sudbinu naroda crnogorskoga. Bo{kovi}i, organizatori pobune, pobjegli su u Spu`. Bjelopavli}i su se bez borbe poklonili kwazu. Vojvodi Mirku to nije bilo dovoqno. U svemu i u svakoj prilici odlu~an i beskompromisan izdao je naredbu da svaka ku}a,

128

Ilija Petrovi}

radi kazne, daÉ svakog desetog brava. Sa isukanom sabqom, u toku tri dana, koliko je ostao u Bjelopavli}ima, ulijevao je strah u ko sti svakome ko je bio spreman da mu se suprotstavi. Prijetio je okrutno i bezobzirno i izdao zapovijest svojim Katuwanima, na osnovu nare|ewa kwa`evog, da zapale ku}e Bo{kovi}a, {to ovi u u~ini{e. Crni dim vijao se iznad Bjelopavli}a, sa ogwi{ta ku}e Bo{kovi}a, zloslutno pomiwu}i svakog potomka Bijelog Pavla da Crna Gora ima samo jednog gospodara - kwaza Danila Petrovi}a” (5, 31-32). Radoman Jovanovi}. Ako bi se Vuja~i}evom svedo~ewu o jednom zna~ajnom istorijskom doga|aju moglo prigovoriti da sadr`i i izvesne crte beletristi~kog, ~ak i zbog svo|ewa brojnog stawa crnogorske vojske na svega “osam stotina Katuwana”, tu je Radoman Jovanovi} (1934) da istu temu izlo`i po svim istoriografskim pravilima, ali bez pomiwawa kwa`evih “zasluga”: “U junu 1854. godine kwaz Danilo je sa perjanicima i nekoliko senatora do{ao u Ostrog, gdje se zadr`ao nekoliko dana zbog tradicionalnih troji~indanskih sve~anosti. (Vojvoda Mirko je za to vrijeme bio dosta blizu, u Pje{ivcima, kod Konti}a, na kr{tewu). Za to vrijeme, dok je bio u Ostrogu, pratwa kwa`eva, svakako s wegovim znawem, u~inila je toliko izgreda i te{kih istupa da je to izazvalo kod naroda mr`wu prema »kwazu napasniku koji nema obzira prema moralu i narodnim obi~ajima«. Svaki plemenik zbog takvih postupaka bio je uvrije|en i pogo|en u svome ~astoqubqu” (53, nastavak 5, 9. januara 1976). Iz ove prili~no neodre|ene pri~e o “kwazu napasniku” i izgredima “s wegovim znawem” proizilazi da je kwa`eva pratwa tri dana ~inila po Ostrogu “toliko izgreda i te{kih istupa”, a niko od “ponosnih” Bjelopavli}a, iako je i wima morala biti poznata izreka da je “ja~e selo od svatova”, ni{ta nije preduzeo da bar nekoga iz te pratwe “urazumi” najobi~nijim fizi~kim obra~unom ili uzimawem glave; o{trije, dakle, od onoga {to je odre|ewe Osamdeset {esto budu}eg Danilovog Zakonika predvi|alo: “Koji bi Crnogorac ili Br|anin pred crkvom smutwu ili sva|u ili druge ~esove nepristojnosti ~inio, takovi se ima globiti sa dvadeset pet talira ili kastigat tavnicom”. I reklo bi se, po Jovanovi}evom pri~awu, da se tamo, u Ostrogu, ni{ta vi{e nije de{avalo, izuzimaju}i wegovu uzgrednu napomenu da je “svaki plemenik zbog takvih postupaka bio uvrije|en i pogo|en u svome ~astoqubqu”, zbog ~ega “Bjelopavli}i, gotovo bez izuzetka, polo`e zakletvu da }e se osvetiti”. Nije mu ba{ najjasnije zbog ~ega bi se konkretno svetili, ali on ka`e da

CRNOGORSKA POHARA KU^A

129

“zavjerenici stupe u vezu s nekim Piperima, Ku~ima, Rov~anima, Mora~anima i sa nekim kwa`evim neprijateqima u staroj Crnoj Gori. Sada tek, ~vrsto organizovani, odlu~e da zaplijene oru`je u Ostrogu, da bi se dobro naoru`ali”. Ranija zavera, dakle, nije bila “~vrsto organizovana”, a veliko je pitawe da li je i{ta od oru`ja “ranije” i bilo uzeto iz slagali{ta. I sad, kad su “~vrsto organizovani” i uvre|eni Bjelopavli}i skovali zaveru, “zavjera je brzo otkrivena. Vojvoda Mirko sa oko hiqadu vojnika po|e u Bjelopavli}e. Otpora nigdje nije bilo. Bo{kovi}i i jo{ neki »najkrivqi« glavari pobjegli su u Spu`, a vojvoda Mirko je plijenio i ka`wavao kako je htio, bez obzira i bez milosti. Jedan srpski novinar nazvao je ovaj doga|aj u vezi s Ostrogom Ostro{ka ludovawa” (53, nastavak 5, 9. januara 1976). Tomo Oraovac. I Tomo Oraovac, kao trogodi{we dete umalo `rtva crnogorske pohare Ku~a, prepri~ava pri~u koja kwaza Danila iskqu~uje iz doga|aja pod Ostrogom i, prema tome, osloba|a ga svake odgovornosti za Bjelopavli}ku “bunu”: “Jovan Ma{anov Vukoti}, kapetan Ozrini}ki, u~inio je jedan veliki ispad i bez ikakvog stvarnog povoda nanio uvredu svim Bjelopavli}ima koji broje skoro 4.000 qudi. O Troji~inu-dne, za vrijeme sabora, kad je pod Ostrogom bilo deset do petnaest hiqada du{a, iz svih srpskih krajeva, Jovan je me|u narodom ludo postupio, rekav{i neistinu: da je spavao me|u tri popadije, tri prva brdska sve{tenika, kao i to: da je nare|eno Katuwanima da hvataju bjelopavli}ke `ene - kako bi se od wih ra|ali junaci. Vojvoda pop Risto Bo{kovi}, senator crnogorski, a zet kwaza Danila, kao vo|a svoga velikog i vite{kog plemena, nije mogao ovakvu uvredu podnijeti, ni preko we lako pre}i, te je do{ao kod Kwaza Danila i tra`io da se Jovan... za ovakvu stra{nu uvredu javno izvini, i da on i Bjelopavli}i ne mogu ovakvu uvredu ostaviti neka`wenu. Kwaz je ovo olako odbio... Kad je to pop Risto video... oti{ao je bez zbogom od wega, po{ao u gorwi manastir, razbio barutanu, podijelio fi{eke Bjelopavli}ima i naredio da ne {tede Jovana, i sve one koji ovakvu uvredu ne smatraju kao te {ku” (42, 114). Tako na jednom mestu, da bi drugom prilikom Oraovac napisao da je do sukoba do{lo kad se ~ulo za hvalisawe ~evskog kapetana Jovana Ma{anova Vukoti}a, ina~e perjani~kog komandira, “kako su on i wegovi perjanici, na ~elu sa kwazom, lijepo no} proveli u dru{tvu nevjesta i djevojaka bjelopavli}kih” . Bjelopavli}i su, ka`e daqe Oraovac, zadu`ili popa Rista Bo{kovi}a, vojvodu bjelopavli}kog i senatora crnogorskog, da

130

Ilija Petrovi}

mu Kwaz objasni o ~emu se, zapravo, radi. Ako je istina ono {to je Jovan Ma{anov pri~ao, da se on osudi na smrt i odmah obesi ispred manastira, na o~igled svega naroda; ukoliko Kwaz ne udovoqi wihovom zahtevu, Bjelopavli}i }e sami uzeti pravdu u svoje ruke, {to bi zna~ilo da }e poubijati i Kwaza i sve Katuwane koji su se na{li u wegovoj pratwi. Pop Risto je svoja pitawa postavio Kwazu pred francuskim konzulom u Skadru Ijasentom Ekarom, Jolem Pileti}em i jo{ nekolicinom senatora, a Kwaz je sve to nazvao neslanom {alom Jovana Ma{anova. Za popa Rista bio je to dovoqan razlog da ka`e “kad je tako, onda meni i Bjelopavli}ima nema mjesta u tvojoj dr`avi dok krvqu ne operemo na{ vazda svijetli obraz”. Znaju}i koliko pop Risto dr`i do zadate re~i, Jole Pileti} je savetovao Kwaza da uhapsi Jovana Ma{anova i vezanog, ispred naroda, sprovede na Cetiwe da mu se tamo sudi. “Tvrdoglavi i svojevoqni crnogorski suveren ostao je gluv na sva ta upozorewa... mo`da i zato {to je osje}ao i sam krivicu, jer je, kako je ostalo u narodnom predawu, tu ka{u on li~no zakuvao” (45, 62-65). Peko Vujovi}. O pobuni u Bjelopavli}ima, koju naziva “zavjerom”, pi{e i Peko Vujovi}, mada na samom po~etku svoje pri~e koristi i re~ “mr`wa”: “U svojoj mr`wi kwaz nije birao sredstva. Tako je u junu 1854. godine sa perjanicima do{ao u Ostrog. Bio je Troji~in dan, tradicionalna svetkovina, i puno svijeta sa raznih strana, hodo~asnika, naro~ito iz Bosne i Hercegovine. Pred Dowim Manastirom igralo je kolo. Sve lijepi momci i djevojke, da je milina bilo pogledati. Ali kwaz sve pokvari svojim nepromi{qenim i kobnim postupkom. Kad je bilo najve}e veseqe u narodu, on naredi svojim perjanicima da ugrabe najqep{u Br|anku, Danicu, zvanu Vilajetu, sestru Todora Kadi}a i `enu popa Pavi}evi}a, da bi o`enio jednog svog perjanika, koga je osobito volio. Wen mu`, pop Pavi}evi}, kako je kwaz obavije{ten, i bra}a Kadi}i bili su u zavjeri sa zavjerenicima Bo{kovi}ima, pa se na taj na~in htio osvetiti svima wima. Ovo se smatralo velikom uvredom, ne samo Kadi}ima i Pavi}evi}ima nego svima Bjelopavli}ima. K tome treba dodati i jedno vrlo uvredqivo pismo, koje je ubrzo zatim stiglo bjelopavli}kim glavarima. Ova su dva kwa`eva postupka dovela do ozbiqne zavjere. Sedam stotina Bjelopavli}a polo`i zakletvu da }e se osvetiti i da vi{e ne}e slu{ati kwa`eva nare|ewa. Stupili su u vezu s Piperima, Ku~ima, Rov~anima i Mora~anima, da se zajedni~kim snagama odupru i doka`u kwazu da on nije wihov gospodar”.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

131

Kwaz be`i da se vrati. Prema kazivawu Toma Oraovca, koji u pri~u o pobuni pogre{no ukqu~uje Todora Kadi}a i Puni{u Pavi}evi}a, na vest da su Bjelopavli}i po~eli da se di`u na oru`je, Kwaz je sa pratwom, po no}i, preko Pje{ivaca, jedva umakao na Cetiwe. Ili, kako to Oraovac pi{e na drugom mestu, “za tu qagu, koju im je sramotna i krvolo~na zvijer... nanijela, svi Bjelopavli}i, na ~elu sa popom Ristom Bo{kovi}em, popom Puni{om i Todorom Kadi}em - listom usta {e na oru`je. Danilo je u toliko, kao svaki podlac i kukavica, zagrebao sa svojom sramotnom svitom preko ^eva na Cetiwe, i u bjekstvu preko rijeke Zete izgubio kapu i jedan opanak (prema 45, 243-244). A tamo, iako su mu Senat i svi glavari koje je pozvao na savetovawe, preporu~ivali “da mirnim putem likvidira ovaj nesre}ni i `aqewa dostojni doga|aj” (znali su, dakle, za kwa`eve orgije pod Ostrogom), kwaz Danilo odlu~uje da Bjelopavli}e kazni zbog same pomisli da protiv wega dignu ustanak (koji je za ti priliku izmislio), te nare|uje vojvodama Mirku Petrovi}u i Krcu Petrovi}u da sakupe vojsku iz Rije~ke i Katunske nahije, krenu na Bjelopavli}e i pokore ih, “a wemu na Cetiwe dovedu nekoliko vi|enijih Bo{kovi}a ili donesu wihove glave” (prema 45, 68-69). Bo{kovi}a, dakako, jer su u celoj pri~i o Bjelopavli}koj “buni” oni bili meta a ne “ostali” Bjelopavli}i. “Ku}a Bo{kovi}a je od starina bila vojvodska, serdarska, senatorska i sve{teni~ka. Ona je imala nekad jednoga, nekad dva ili sva tri ova visoka zvawa, ~ina ili jednovremeno po nekoliko wih. Isti je slu~aj i sa sve{tenicima. Stare{instvo je pripadalo najstarijem po godi nama i tako su Bo{kovi}i kroz nekoliko vjekova kao nosioci ovih zvawa bili stalno starje{ine velikog i juna~kog plemena Bjelopavli}kog” (prema 45, 57-58). Trebalo je najpre poraziti stvarne plemenske uglednike i predvodnike, jer je Danilo samo u tom slu~aju mogao ra~unati na u~vr{}ivawe svog kwa`evskog uticaja i uticaja svoje porodice u jo{ uvek nesigurnom skupu brdskih i crnogorskih plemena. Pop \oko Bo{kovi} verovao je u re~ svojih saplemenika i, prema tome, u uspe{an otpor cetiwskom silniku. Pokazalo se da je plemenski i bratstveni~ki dogovor bio isprazna pri~a, po{to se na pojavu crnogorskih vojnika s vojvodama Mirkom Petrovi}em i Krcom Petrovi}em na ~elu, ali i kwazom Danilom, niko nije usudio da pru`i i najmawi otpor. Kako je to rekao jedan od “vidovitih” tuma~a ovog doga|aja, “narod je donio mudru odluku: nije htio da se sa bra}om bije. On je osu|ivao kwa`ev postupak u Ostrogu, ali je znao da pod upravom toga istoga kwaza mo`e o~uvati slobodu, koju je uz velike `rtve stekao”.

132

Ilija Petrovi}

Vide}i da su ostali usamqeni, Bo{kovi}i su, na ~elu s popom Ristom, ne bi li sa~uvali `ive glave, preko Spu`a usko~ili u Skadar. Iako bez o~ekivanog oru`anog otpora i ikakvog stvarnog protivnika, vojvoda Mirko i vojvoda Krco potrudili su se da iska`u svoju silu: s isukanom sabqom pretili su kolovo|ama i svakome ko bi i pomislio da uradi {to i oni. “Zapalio im je ku}e, a na narod razrezao rekviziciju za izdr`avawe kaznenog odreda. Svaka porodica morala je dati desetog brava. Crni dim izvijao se iznad ku}a Bo{kovi}a, zloslutno opomiwu}i svakog potomka Bijelog Pavla da Crna Gora ima samo jednog gospodara - Kwaza Danila Petrovi}a”. “Va`ni” istori~ari druk~ije. Branko Pavi}evi} i Du{an Vuksan, kojima je istoriopisawe bilo zanat a istra`ivawe samo korak ka utvr|ivawu istine, stvorili su o Bjelopavli}koj “buni” sasvim druk~iju sliku. Istina, i oni kao neposredan povod za nemire u Bjelopavli}ima ozna~avaju pona{awe kwa`evih pratilaca prilikom wegove posete manastiru Ostrogu juna 1854. godine, ali, da bi utemeqili svoje potowe pisawe, dodaju da je uo~i same pobune uhva}eno jedno pismo u kome se isticalo da “ovaj zulum vi{e trpjeti od Crnogoraca ne mo`emo” (9, 209). A u tom pismu, bez datuma, koje su sve{tenicima \oku, Stevanu i Radosavu, iz drugih bjelopavli}kih parohija (po prilici, iz Martini}a), napisali pop \oko Bo{kovi} i pop Petar Pavi}evi}, stoji i slede}e: “Draga i qubezna na{a bra}o, vidite i sami kakav je zulum i poruganije postavio Danile Stankov na nesre}ne Bjelopavli}e, koji se vi{e nositi ne mo`e, niti se pred qude po{tene izi}i mo`e. Sad mi od vite{ke nevoqe poslasmo za barut i podijelismo ga svim Bjelopavli}ima osim Martini}ima, no krenite i vi, jer odista ovaj zulum vi{e trpjeti od Crnogoraca ne}emo, ni s wima vi{e mije{awa imati, no sjutra idite i zovite svakoga Martini}a, koji ho}e s vama i koji se osje}a Bjelopavli}em, na zbor na Podojnice, da tu ne{to radimo. Koji je Crnogorac neka ide k wima, ra{ta se ni s takvima mije{ati ne}emo. I tebe, pope Stevane, zovemo i ko ho}e s vama, kako smo do lani bra}a i dru`ina bili, tako i po danas da budemo do na{e smrti, pa {to nam Bog da. Ako je koga voqa, da pere ga}e Crnogorcima, neka ide; k nama }e, ako Bog da, i grdni do}i” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 262). Ustanici su, dakle, za slu~aj da im se narod pridru`i, skoknuli do Ostroga i otud, iz dr`avnih magazina, za “ustani~ke” potrebe, uzeli ne{to baruta.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

133

Saznav{i za “buntovni~ku delatnost”, Danilo je 18/30. juna 1854. godine uputio jedno prete}e pismo serdaru Ramu Bo{kovi}u i bjelopavli}kim kapetanima, u kome, umesto da poku{a smiriti narodno neraspolo`ewe, isti~e svoju preku narav. “U korespondenciji crnogorskih vladara s narodom i wegovim prvacima te{ko je na}i tekst {to se svojim sadr`ajem mo`e porediti s ovim pismom. Ono pokazuje kwa`ev sistem dr`avni~kog raspolo`ewa, shvatawa o ulozi vladara i pravima i obavezama gra|ana u sistemu vlasti. Kwaz Bjelopavli}ima prijeti, isti~u}i da }e wegova odmazda biti te`a od postupaka Omer-pa{e, narod Bjelopavli}a naziva svojom »rajom«, pravi aluzije na pona{awe Pipera 1852. godine, kvalifikuju}i wihove postupke najpogrdnijim rije~ima, napomiwu}i da nijesu ni jedni ni drugi (tj. Bjelopavli}i i Piperi) bili dostojni da imaju za gospodare wegove velike prethodnike” (9, 211). Danilo je, ko zna na koji na~in, i pre no {to mu je do ruku do{lo ovo pismo (a pitawe mo`e biti i ko je i po ~ijoj naruxbini to pismo pisao), “znao” da Bjelopavli}i pripremaju pobunu. Kwaz, “prijek ~ovjek, neobuzdane prirode i vru}e krvi”, ali koji je, kako to pi{e wegov biograf Du{an Vuksan, “rijetko izlazio iz takta”, Bjelopavli}ima je “te{kim rije~ima”, po{to je “rijetko iza{ao iz takta”, odgovorio 18. juna: “Od Nas Danila Petrovi}a, Kwaza Crnogorskoga i Brdskoga, serdaru Ramu i svijema kapetanima bjelopavli}kim pozdrav. ^uo sam nekakve zborove, {to se zbori tamo u vas, od kako sam ja u Ostrog bio, ali opet razmi{qavam, da nije ni{ta istina od toga, {to sam ~uo, jer kad bi sve to istina bila od vas {to sam ~uo, zaista neka bude uvjereno malo i veliko, da bi za vas gori bio, nego li {to je bio Omer-pa{a pro{le godine. No ja nare|ujem vama gospodi kapetanima, da vi prvi umuknete i da dr`ite va{ jezik za zube, ina~e biste se mogli brzo kajati; i ne uzbuwujte moju pravu raju. - I ova moja zapovijed da bude progla{ena na Prentinoj Glavici. - A ~uo sam da i Piperi ne{to bleje, i s vama se dru`e, Brankovi}i i li`isahani. A mene nije stalo ni za vas, ni za Turke; i nemojte misliti, da ja ne znam iz ~ije su glave ove rije~i proiza{le, jer vama je dobro poznato, da niti sam ja, ni stari vladateqi, koji su bili crnogorski, nikad nikome zuluma u~inili nijesu, no su se vazda mu~ili za obdr`ati vas i ostale Crnogorce, koje vi dostojni nijeste bili imati za Gospodare. A ubudu}e ~inite kako ho}ete, ako smijete. I tako znadite!” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 262; 45, 54). ^im su ~uli {to je u pismu Bjelopavli}ima napisano o Piperima, piperski glavari Vule Nikolin i Jole Pileti} pohitali

134

Ilija Petrovi}

su da se kod Danila opravdaju: “[to ~uje{ zborove bjelopavli}ke, mi u to nijesmo, zadajemo ti Bo`ju vjeru, glavari piperski, niti znamo za to. No te kumimo Bogom i svetim Petrom (Cetiwskim IP) nemoj vjerovati na{im du{manima Bjelopavli}ima; a to }e do}i vi|en dana, na koga krene{ krivoga, mi smo to gotovi vazda. A mi ~ujemo, gdje nas neko opada u vas, a to }e se znati, ko }e biti Vuk Brankovi}” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 263; 45, 55). Malo prepla{en sadr`inom Danilovog pisma, a vi{e mogu}no{}u da bi i kaznena ekspedicija krenula na Bjelopavli}e, pop Petar Pavi}evi}, jedan od potpisnika one bjelopavli}ke poruke, pokajao se odmah. On priznaje da je bio u Ostrogu kad je obijano barutno skladi{te i da je uzeo “malo praha, neka se na|e u moju ku}u”, ali je jedini razlog {to se na{ao s tom dru`inom bio da na glavne zaverenike uti~e “da se ne pokoqu i da ne slome ku}u Ri stovu i Ramovu i da im ne pokoqu |ecu”. Zbog toga, on Danila moli i kumi da ne {aqe “ovamo nikoga, da se ne pokoqe narod... da se ne ugna{ u ogaw `ivi i da ne objesi{ o tvojoj du{i ovoliko naroda” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 263) O ovim de{avawima kwaz Danilo je 30. juna izvestio ruskog generalnog konzula u Dubrovniku; u pismu je krivicu za sva de{avawa u Bjelopavli}ima prebacio na Osman-pa{u skadarskog, koji “i ove godine kao pro{lih godina podbuwuje `iteqe Ku~a, Pipera i Bjelopavli}a, da se od mene odmetnu, i to preko nekih vjerolomnih glavara, obe}avaju}i im, kao {to se nau~io, novac i bogato odijelo s oru`jem. Ja sam ove glasove kao nevjerovatne i nemogu}e smatrao, zbog toga {to sam bio uvjeren, da }e Osman-pa{a barem u dana{woj zgodi u miru stojati, kada i ja, povinuju}i se ote~eskim savjetima visokoslavnog ruskog poslanstva, od wegove raje stojim (u miru)... Ju~e do|e mi glas, da su se neki glavari od pomenuta tri plemena protiv mene naoru`ali i da su ve} po nekoliko qudi za sobom povukli, Bog zna kakovim laskawem i pak obe}awem, da ako ja ustanem da ih pokorim, da }e im Osman-pa{a dovoqno vojske i xebane dati. Da ne bi po~em ovi izdajnici ote~estva napredovali u varawu ostalog, meni jo{ vjernog naroda i da ne bi uspjele naopake namjere Osman-pa{e, prinu|en sam sjutra onamo krenuti sa dvije-tri hiqade vojske, e da bi ih lijepim ubijedio, a ne budu li kadre moje moralne sile, onda s mojom `alo sti moram fizikalne (sile) upotrijebiti, gdje u posledwem slu~aju predvi|am ne malo zlo, no opet ni veliko, ako im samo Os man-pa{a ne po{qe vojsku u pomo}, kao {to je sva prilika da ho}e” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 264; 45, 55-56). Kwaz je pismo skoro istovetne sadr`ine uputio i austrij skom namesniku Dalmacije, Mamuli, ali je na kraju objasnio i sa

CRNOGORSKA POHARA KU^A

135

kakvim pobudama sve to ~ini: “Prvo, da ne biste po~em pomislili, da je kakva druga moja namjera, ili odustajawe od moje zadate Vam rije~i; a drugo, da biste od strane Va{e upotrebili sva mogu}a sredstva spram Osman pa{e, kako biste mu zabranili, ne samo da ne bi u moju granicu kakove vojske {iqao, nego da se ve} jednom pro|e svojih otrovnih obe}awa koja ~esto prouzrokuju podobne bune u mom narodu” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 264). Pohod na Bjelopavli}e. Vaqda cene}i da bi “dve-tri hiqade vojske” bilo nedovoqno, kwaz je 1/13. jula sa 6.000 vojnika krenuo na Bjelopavli}e, u skladu sa svojim obe}awem da se ne}e ustru~avati ni od upotrebe “fizikalne sile”. Iako se ve}ina sela zahva}enih nemirima u me|uvremenu izjasnila za vernost, te je pobuna “ve} u po~etku bila smirena”, kwaz je, veran svojoj vladarskoj logici, tamo stigao s vojskom. Trojica pobuweni~kih predvodnika, svi Bo{kovi}i, kad su videli vojsku i raspolo`ewe ve}ine svojih plemenika, prebegli su na tursku teritoriju, u Spu`, pa preko Podgorice u Skadar, a kwaz je izdao naredbu da se ku}e svih pobuwenika sravne sa zemqom. “Tako je pobuna smirena lak{e no {to se o~ekivalo” (9, 211). U novim pismima Gagi}u i Mamuli, kwaz Danilo 6/18. jula izve{tava da je u Bjelopavli}e stigao sa “pet-{est hiqada vojske” ali se tamo uverio “da {to se ti~e op{teg naroda Bjelopavli}a, Pipera i Ku~a, on se nije upustio u neku izdaju, no je po nagovoru wihovih glavara ve }i dio naroda krenuo za wima, ali mojim dolaskom me|u wih prepadne se sav narod bez razlike od gore nazna~ene tri nahije, te se meni pokorio i vjeran pokazao, osim gla vnih buntovnika od same ku}e Bo{kovi}a, popa \oka s Orje Luke i drugih pet-{est wihovih privr`enika, koji su sa svom ku}nom ~eqadi odbjegli” u Tursku (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 264; 45, 56). Zbog svega toga, Kovaqevski je, iz Be~a, u jednom pismu kwazu Danilu poru~io da treba “da {tedi krv pravoslavnih” i da ne pribegava “okrutnim mjerama”, jer “ne zaboravqajte - ako se Crnogorci bune, da to nije iz wihove glave, ve} po intrigama, koje dolaze izvan granica crnogorskih” (9, 211); vaqda iz Turske. Bave}i se tom pojedino{}u, Vujovi} je ustvrdio da intrige dolaze iz Skadra i da je “glavni zaverenik” Osman-pa{a koji odbegle Br|ane “naoru`ava dobro i {aqe natrag, u Crnu Goru, da vr{e razne diverzije, jer se nada da }e preko ovih uskoka dosaditi kwazu” (49, nastavak 14, 31. januar 1980). Vujovi} jo{ izmi{qa zaveru, ne bi li se “nepromi{qeni i kobni” postupak Danilov posle mogao pravdati, a ispu{ta celu pri~u o orgijama koje su Kwaz i wegovi perja-

136

Ilija Petrovi}

nici priredili sebi pod Ostrogom, tokom no}i, po{to su namamili devojke i mlade neveste; naivna mu je i tvrdwa da su perjanici u toku narodnog veseqa, dawu, oteli Vilajetu Pavi}evi} e da bi Kwaz wome, udatom `enom, odmah o`enio svog “najmilijeg” perjanika. Da se to zaista desilo u toku slavqa, niko od otmi~ara, pa ni kwaz Danilo, ne bi odatle izvukao `ivu glavu, naro~ito ako se zna za narodnu izreku da je ja~e selo od svatova. Danilo je Kovaqevskom odmah odgovorio, ali taj odgovor nije sadr`avao ni jednu jedinu re~ o pobuni u Bjelopavli}ima (9, 211). Samo ga je uveravao u svoje mirotvorstvo, tvrde}i kako se neprestano trudi da spre~i crnogorske napade na tursku granicu: “Vidjev{i ovo Turci, a osobito oni albanski, da je nama sasvim zabraweno, ustado{e oni sad na nas, da svakodnevno pakoste ubijaju}i i robe}i i qude i `ene, zabrawuju}i obra|ivati Crnogorcima pograni~ne zemqe i najposlije po~e{e i ku}e neke zapaqivati, tako da na ve}e ~udo i muku nikada nijesam bio... od naroda, zaustavqaju}i ih da se ne svete, s jedne strane, a sa druge od austrijske vlade, koja mi javno prijeti, da }e (raditi) protivu mene, ako se Crnogorci protiv Turaka naoru`aju. Doista, ako austrijska vlada ne uzmogne Osman pa{u zaustaviti ovako kao mene, a Turci uznapreduju napadawem na moje qude, predvi|am veliko zlo” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 265). O ~emu kwaz nije pisao. I, naravno, nije bilo re~i ni o Kwa`evim postupcima nepo sredno po{to je saznao da su Bo{kovi}i izbegli u Tursku, a on ostao praznih {aka. Najpre, kwaz je zapovedio da se zapale ku}e Bo{kovi}a, a sam je, prema pri~awu prisutnog piperskog serdara Jola Pileti}a, koje je zabele`io Tomo Oraovac, “uzeo ugarak i zapalio ku}u svog zeta, popa Rista Bo{kovi}a”. Potom je, ogor~en pona{awem svoje sestre Jane, koja mu nije poslu{ala naredbu da ostavi mu`a, popa Rista, i odmah se uda za popa \ura Kusovca, udovca, zgrabio weno dvoje mu{ke dece od dve i ~etiri godine u sunuo da ih baci u vatru. Dok je kwaz pretio da “{tenad treba poklati da od wih ne ostane ku ~adi”, u tom ga je naumu spre~io Jole Pileti}. Kwa`evi sestri}i bili su tada spaseni, ali ih je ve} naredne no}i neko otrovao, belim dvopekom be{kotom koji je samo kwaz koristio. Narodno predawe jo{ kazuje da je kwaz Danilo, kad je Jana odbila da ga poslu{a i preuda se za popa \ura Kusovca, uzeo burilo vode i ugasio tek za paqenu ku}u (“ogwi{te”), a sestra ga je onda proklela: “Da Bog da se tebi ugasilo i ogwi{te i uli{te” (45, 72-78). Svoje “zvani~no” mi{qewe o svemu {to se pod Ostrogom de{avalo, ali i kasnije, Danilo je 6/18. jula 1854. godine izlo`io u

CRNOGORSKA POHARA KU^A

137

pismu konzulu Gagi}u. Za razliku od pojedinih “tuma~a” istog tog doga|aja, koji iz podani~kih razloga tvrde da je na Bjelopavli}e krenulo svega 800 Katuwana (i Rije~ana), Danilo izve{tava da je tamo krenuo “sa pet do {est hiqada qudi”, te da se, suo~en s nepobedivom silom, “sav narod od nahija Bjelopavli}a, Pipera i Ku~a meni isti ~as pokorio i vjeran pokazao, osim same ku}e popa \oka Bo{kovi}a s Orje Luke, koja je glavnu bunu u narod uzrokovala sa drugih pet-{est privr`enika, ili boqe re}i sqepa~kih podr`ateqa, koji su odmah tek {to su ~uli, da ja onamo s vojskom kre}em, pobjegli s wihovom ~eqadi u Spu`, a odande preko Podgorice u Skadar, gdje se primqeni od onda{weg Osman-pa{e danas nalaze. Tako dakle danas, Bogu hvala, zaostao je u goreozna~ene tri nahije prvobitni mir, sloga i nesumwiva vjernost meni” (4, kwiga XI, sveska 1 - jul 1932, 61). Kwaz je sli~no pismo uputio i Mamuli (19/31. jula), s tim {to wemu saop{tava da su neki bjelopavli}ki pobuwenici uspeli da pobegnu u Skadar, odakle, pod rukovodstvom Osman-pa{e, udaraju na Crnogorce. Pa{a je, ka`e Danilo, javno nagovorio crnogorske uskoke, koji se “pod wegovom obranom nalaze”, da “oru`anom rukom napadaju na pograni~na sela moje dr`ave, namjesto {to bi im Osman pa{a zabranio, kao {to ja zabrawujem onim uskocima, te su u Crnu Goru dobje`ali. Govori se da je on javno rekao: »Nek vla{ki ajduci na ajduke udaraju, i neka se grdna fukara koqe, stalo mi za to nije«. Stoga, kwaz je zamolio Mamulu da posreduje kod Osman-pa{e ne bi li odustao od podr{ke bjelopavli}kim buntovnicima, “jer ina~e ja Vas uvjeravam, da ve} nikako ne mogu, niti }u ova zla i javnu sramotu podnositi, nego }u i ja popustiti moje doma}e uskoke”, da i oni na Tursku po~nu udarati. Mamula je {est dana kasnije odgovorio da je austrijskom vicekonzulu u Skadru preneo Danilovu poruku, ali bio je to bezuspe{an poku{aj; Turci su i daqe napadali (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 259), {to zna~i da je pri~a o napadima bjelopavli}kih “uskoka” bila smi{qena za diplomate evropskih sila. Ba{ kao {to je to pokazao Danilov razgovor sa francuskim diplomatom Ijasentom Ekarom, o kome je 15. aprila 1855. godine, posle prve posete Cetiwu i prvog “prijateqskog i kurtoaznog” razgovora, Ekar prili~no iscrpno izvestio svog ministra spoqnih poslova: “Danilo je ~ovjek malog rasta, ~ije lice odaje inteligenciju. Voli civilizovan na~in opho|ewa, mnogo dr`i, naro~ito otkako se o`enio, do svoje kwa`evske titule i tra`i da se oslovqava sa Presvijetlo Viso~anstvo. Mislim da je veoma sujetan, vrlo osjetqiv na laskawa i naro~ito da `eli da se o wemu govori. Za-

138

Ilija Petrovi}

mjerali su mu da je bio prije `enidbe razvratnik, rasipnik i gwevan, ali mu se priznaje, isto tako, da je energi~an i da mnogo voli reforme. Zahvaquju}i wemu, putevi su sigurni, nema nikakve kra|e i austriske granice se po{tuju. Ovo je postigao primjenom tjelesne kazne. Ova kazna, koje se Crnogorci pla{e vi{e nego smrti, za koju ne mare, i uzimawe kwa`evske titule, stvorili su mu dosta neprijateqa, naro~ito me|u sve{tenstvom. Ono mu pravi stalnu opoziciju, po{to je nekoliko puta poku{avalo da zauzme vlast i da jednog od svojih postavi na ~elo nacije. Danila ne vole, ali ga se pla{e”. Kad mu je Ekar pomenuo crnogorske oru`ane upade u Arbaniju, zbog ~ega se obe}avana neutralnost crnogorske kwa`evine ne mo`e o~uvati, Danilo se odmah proglasio neodgovornim za takvo stawe. “Upadi koje pomiwete, rezultat su starih mr`wi koje postoje izme|u selaÉ. Jednog dana Turci napadnu Crnogorce, opqa~kaju neko selo i povuku se. Drugog dana to isto urade Crnogorci i poubijaju iz osvete izolovane Turke na koje nai|u. Te{ko mi je da efikasno sprije~im ove upade sve dok granice moje zemqe nijesu odre|ene i dok Turci sa svoje strane ni{ta ne preduzimaju da ih sprije~e. Ja danas imam dokaz da je Osman pa{a izazvao pokret u Bjelopavli}ima, stavqaju}i mu na ~elo neke sumwive individue s namjerom da odvoji Brda od Crne Gore i od wih obrazuje jednu nezavisnu oblast s vladikom na ~elu, a pod za{titom Porte. Poslije ove afere Turci su tako|e stalno izazivali sukobe dr`e}i u Spu`u popa \oka i wegove drugove koji su, pale}i `etvu u jednom selu, stvarali nered me|u Bjelopavli}ima. Ja ne bih ni{ta boqe tra`io nego da se na|e neko sredstvo i sprije~i ovo stawe koje nanosi {tete i nama i Turcima” (68, 196-197). Razlika izme|u ove Danilove pri~e i one koju je {irio neposredno po povratku iz Bjelopavli}a pokazuje se barem u dve pojedinosti; i jedna i druga, van svake sumwe, neistinite su: 1. Ranije su pop \oko i drugovi oti{li u Skadar, pod Osman-pa{inu za{titu, a sad su u Spu`u i otud pale `etvu i stvaraju nered me|u Bjelopavli}ima; 2. Ranije su Bjelopavli}i s nekim drugim Br|anima (vaqda: Ku~ima, Piperima i Bratono`i}ima) stvorili pokret za nezavisnost, a sad ispada da je u tome glavni bio Osman-pa{a, koji namerava da Brda odvoji od Crne Gore i od wih stvori “nezavisnu oblast s vladikom na ~elu”, makar i pod za{titom Porte. Pa se mora postaviti pitawe otkud “danas dokazi” Danilu da Porta, koja se svim silama trudila da suzbije crnogorske napore za sticawe nezavisnosti, odjednom stvara neku novu srpsku nezavisnu teritoriju “s vladikom na ~elu”.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

139

U izgonu. Posle svega, Budo Simonovi} re}i }e da “osvetoqubivom i nazlobrzom kwazu Danilu nije bilo dovoqno to {to je Bjelopav li}e pregazio s vojskom, {to je popalio ku }e i pobio qu de, {to je Bo{kovi}e na ~elu s popom Ristom prisilio da spas potra`e pod turskim skutom, {to je toliko zla u~inio svojoj sestri i zetu, ve} je po~eo da vreba i traga za svima koji su onog dana pod Ostrogom stali do popa Rista i digli glas zbog sramote koju je kwaz nanio Bjelopavli}ima. Preko `bira i {pijuna provjeravao je pojedine sumwive qude koji su na neki na~in uspjeli da izmaknu wegovom nemilosr|u u prvom naletu” (45, 218). Me|u prvima na{ao se na udaru Puni{a Bajov Pavi}evi}, kapetanski pisar u Martini}ima, ponegde upisivan i kao sve{tenik; osudio ga je na smrt i presudu poslao jednom od bjelopavli}kih glavara, koji je, sre}om po Puni{u, bio nepismen i koji je, stoga, pismo dao Puni{i da ga on pro~ita. Kad je video o ~emu se radi, Puni{a je “pro~itao” ne{to drugo i, ne ~ase}i, zaputio se u Spu`, pod tursku za{titu. Tamo je zatekao svog {uraka Todora Kadi}a, koji je stigao sa Cetiwa neki dan ranije. Wega je, naime, kwaz prizvao i naredio mu da ubije zeta Puni{u, te sestru tako u~ini udovicom. Navodno, Puni{a mu je, zajedno s popom Ristom, ve} du`e vreme radio o glavi. Kwaz je, zapravo, `eleo da u Bjelopavli}e poseje jo{ malo razdora, te da od Todora, po{to uprqa ruke zetovom krvqu, stvori vernog i poniznog slugu. Ostavqen da tokom no}i razmisli o kwa`evom nalogu, Todor je jedini izlaz na{ao u bekstvu u Spu` (45, 219). Sticajem okolnosti, dakle, Puni{a je izbegao zamku, posle ~ega i Todor i on preko Skadra odlaze u Carigrad. Za odmazdu, kwaz protera iz Crne Gore Todorovu `enu i dva sina, a `enu Puni{inu, Vilajetu, dovedu mu na Cetiwe, gde ju je, u`ivaju}i u wenoj lepoti, dr`ao mesec ili dva “za svoje potrebe”. Kad se izdovoqio, prepustio ju je za `enu izvesnom Ki}unu Stevanovu Martinovi}u, kwa`evom perjaniku (vaqda onom “koga je osobito volio”) i {uraku svog brata vojvode Mirka. (U zadarskom arhivu ~uva se izve{taj kotorskih vlasti od 11. septembra 1859. godine iz koga se vidi da se Ki}un Martinovi}, perjanik kwaza Danila, po naredbi kwa`evoj ven~ao 4. septembra sa Danicom Kadi}, sestrom Todora Kadi}a a `enom Puni{e Pavi}evi}a, i odveo je u Bajice. Tu je i podatak da je Todor Kadi} u Carigradu ubio Ki}unovog brata (45, 232, 243-244). Danica nije dugo ostala u tom “braku”; umrla je posle dve godine, ne zna se od ~ega, ali najverovatnije od ~emera. Pri~u o nasilnoj udaji svoje sestre Todor je ~uo od Mi{ana Stevanova Martinovi}a, crnogorskog konzula u Carigradu, ro|e-

140

Ilija Petrovi}

nog brata svog novog “zeta”. Ta je pojedinost okon~ana tako {to je Todor ubio konzula a sa Puni{om se razi{ao, jer ovaj nije bio saglasan s Todorovim postupkom. Kod Vladana \or|evi}a ~itamo ne{to bla`u verziju istog doga|aja: “Da bi se osvetio Puni{i (Pavi}evi}u) zbog wegovih ne prijateqskih ose}awa za tim da bi ga zavadio sa {urakom (Todorom Kadi}em - IP), kao i da bi ovu dvojicu zavadio sa porodicom Mila Martinovi}a, jednog od najuglednijih crnogorskih emi granata, Knez Danilo primorao je mladu `enu popa Puni{e Pavi}evi}a da se preuda za jednoga Martinovi}a, i za `ivota zakonitog mu`a, Danilo je... dao ven~ati Puni{evicu sa Martinovi}em” (16, 147-148) Svoj opis istog doga|aja ponudio je i Du{an Vuksan: “Nemogu}e je odobriti postupak, kojim je Kwaz izazvao ovu osvetu. Kwaz je, naime, na silu naredio da se Todorova `ena preuda za jednog perjanika, Kwa`eva favorita. Ne mogav{i se osvetiti, i od sramote `ivjeti u Crnoj Gori, Kadi} je emigrirao u Carigrad. Mu~en `eqom za osvetom vratio se u blizinu Crne Gore i ~ekao zgodan momenat, koji je... i do~ekao” (4, kwiga XVIII sveska 4 oktobar 1937). [to se ti~e Bo{kovi}a izbeglih pred Danilovim gnevom, barem prema pisawu jednog od Bjelopavli}a ranije odbeglih u Skadar (koji tih dana svoje ro|ake i prijateqe podse}a na pro{logodi{wu nameru Danilovu da dvojicu wihovih plemenika domami sebi pa da ih obesi, ali i spremnost da, u pogodnom trenutku, po{to “sve razuri... nikoga ne ostavi, a i vas gleda da nekako prevari i da vas pobije”), pop \oko je dobro pro {ao u Skadru, jer mu je pa{a “jatagan darivao i jo{ mnogo stvari”. Pokajni~ki povratak. Bez obzira na toliku skadarsku “dobrotu”, pop \oko i pop Risto su krajem septembra iste godine napisali kwazu jedno pokajni~ko pismo i tra`ili da im dozvoli povratak u Bjelopavli}e, jer oni nisu krivi za otimawe municije u Ostrogu koliko neki drugi kojima je opro{teno, “no vas, Gospodaru, molimo i Bogom i silom bo`jom zakliwemo, ako nemamo drugog nada i izlaza, pusti nas, da se s grdnim krvnicima iskoqemo, a zara{ta da zna{, {to se preda mnom na bo`ju vjeru oko vas zborilo, pustio bi i nas k sebe” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 266). \oko i Risto pisali su Danilu i sredinom decembra i kumili “silnim i stra{nim Bogom i svetom Gospo|om i Svetim Petrom (Cetiwskim - IP) i va{im zdravqem i napretkom, izbavite nas iz turskoga ropstva i ne dr`ite nas u wihovim rukama, pa ako Bog da, kad nas izbavite, svi }emo do|i pred vas, pa kojeg }ete

CRNOGORSKA POHARA KU^A

141

udaviti - udavite, kojega }ete pustiti - mo`e vam biti” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 266-267).

Oni su pisali jo{ jednom, petnaestak dana kasnije, ali im je tek naredne godine dozvoqeno da se vrate. Naime, po~etkom 1855. godine likvidirano je i pitawe svih bjelopavli}kih izbeglica. Po~elo je tako {to je Mamula 25. februara napisao kwazu Danilu da su mu se iz Skadra javili neki bjelopavli}ki begunci s molbom da ih kwazu preporu~i za pomilovawe. Mamula, sa svoje strane, moli kwaza da mu saop{ti pod kojim bi se uslovima ovi begunci mogli vratiti svojim domovima. Kwaz je odgovorio ve} 2. marta, a uslovi su mu bili, kako je to sam rekao, “jednostru~ni”, odnosno jednostavni: “Dopustio sam svima, da se bez svakog podlagawa kazni mogu u svoje ote~estvo povratiti, svoje imawe mirno u`ivati, koje }e im se povratiti, samo da podmire dug kojim je imawe optere}eno”. Kwaz je tako|e dao i saglasnost da se vrate i kolovo|e pomenute pobune (pop \oko, brat mu Vido, Mina Markov i Risto, Danilov zet, sve Bo{kovi}i), pod uslovom da vi{e ne mogu koristiti dotada{we prezime “i da ne mogu oru`je u mojoj zemqi nositi, a i ina~e i wima dozvoqavam, da mogu slobodno u mojoj zemqi `ivjeti i svoje imawe u`ivati” (4, kwiga XVI sveska 6 - decembar 1936, 329-330). Taj je doga|aj bio propra}en i pismom cetiwskog dopisnika novosadskom Srbskom Dnevniku, pisanim 23. aprila/5. maja: “Povra}enim bjeguncima Bjelopavli}kim velikodu{no je op rostio kwaz. S po~etka nije im htio nikako oprostiti, iz uzroka {to su oni bez ikakvog povoda, bez svake uvrede bunu podigli. Oni to sami ispovedaju. Dopisnici nema~kih novina nisu se stidili samu stvar izopa~avati i samo kwaza crniti i svu krivicu na wega baciti”. Svoju pri~u o “velikodu{nom opro{taju” ovaj dopisnik gradi na bahatom dr`awu Danilovom u susretu s “povra}enim bjeguncima”. Istina, Danilo se druk~ije nije ni mogao dr`ati, jer je to bio susret jednog samodr{ca s qudima koji su se u otaxbinu vra}ali rizikuju}i svoje `ivote; wemu je to bila i prilika da ponovi svoju pri~u o krivici samih Bjelopavli}a za zlo koje ih je sna{lo, ne pomiwu}i pri tome sramotu koju su im on i wegovi perjanici priredili na Troji~kim sve~anostima u Ostrogu: “Svijet bi rekao da ste vi od sile i nepravde pobjegli, a tako svaki zna da je to va{ grijeh i da ste vi od sile i opa~ine zlo u narodu u~inili. Ja sam vam podijelio milost, zato da poka`em i vama i svijetu, da se ja od vas ne bojim i da mo`ete ili u mojoj ili u tu|oj zemqi `ivjeti, i da od vas nigda ni najmawe zazirati ne}u. Idite doma i `ivite kako mo`ete, ali glavari vi{e nigda biti ne}ete. Znam

142

Ilija Petrovi}

dobro, da vi ovakvog velikodu{ija spram mene ne biste pokazali, kad biste na mom mjestu bili. Vi ste pokazali va{e srce i va{u snagu, a ja sam svoju, iako sada znate da ni vi ni ko drugi ne mo`e mi ni{ta, jer ja }u prije li{iti se `ivota nego zemaqsko pravo i pravo moje upu{tati ikom da ga gazi” (3, broj 37 od 12/24. maja 1855). I, kako to ka`e Vuksan, “tako se napokon svr{ila ova afera, koja je Crnoj Gori stvarala dosta neprilika. U woj se naro~ito kristali{e jedna velika mana Danilova, koju vladalac ne smije da ispoqava, a to je neodoqiva mr`wa. Onoga, koga je mrzio, Danilo je gonio do iskopa, ni jedno poni`ewe, nije mu bilo dovoqno, samo kad se radilo, da protivnika smrvi. Ova velika mana Danilova sta}e ga kroz koju godinu i glave” (4, kwiga XI sveska 6 - jul 1932, 62). “Rehabilitacija”. Pop Risto, pop \oko i Vido Novakov, svi Bo{kovi}i, vratili su se, dakle, u Bjelopavli}e, da bi ih ubrzo kwaz Danilo pozvao na Cetiwe i pred najvi|enijim crnogorskim glavarima uru~io im srebrne sabqe. “Nedugo zatim, kwaz je morao da uka`e jo{ jednu po~ast Bo{kovi}ima: da im oka~i na grudi visoka odlikovawa koja im je preko crnogorskog vladarskog doma uputio li~no sultan, zadovoqan wihovom hrabro{}u i odva`nim dr`awem u Skadru”, iskazanom ~vrstom `eqom da ne ostanu u obe}avanom izobiqu na turskoj teritoriji, ve} da se vrate u Bjelopavli}e, rizikuju}i i sopstvene `ivote. Risto je to odlikovawe, zvezdu sa polu mesecom prvog reda, kasnije uvek nosio pod grlom iznad odlikovawa koja je dobijao sa crnogorskog dvora. “A mo`da najve}e priznawe i satisfakciju dobio je dvije godine nakon smrti kwaza Danila. Prilikom pohoda na Crnu Goru, 1862. godine, Omer-pa{a je nekoliko dana boravio u napu{tenoj ku}i popa Rista Bo{kovi}a na Orjoj Luci. Na odlasku, me|utim, nije dopustio da se ku}a spali kao i ve}ina ostalih po Bjelopavli}ima, ve} mu je napisao i ostavio poruku: »Dragi vojvodo, `alim {to tvoju glavu ne nosim u Skadar. Iz po{tovawa prema tvom juna{tvu i kura`i, ostavqam ti ku}u u kojoj sam boravio nekoliko dana netaknutu, kao znak da junak junaka i krvnik krvnika mora po{tovati« (45, 82-83). Znaju}i ili ne znaju}i za sva ta odlikovawa, cetiwski Petrovi}i nisu se prema Bo{kovi}ima odnosili kao Omer-pa{a. Pokazao je to i Danilov naslednik, kwaz Nikola, koji je, prema svedo~ewu Toma Oraovca, ~inio sve da zagor~a `ivot Savu Bo{kovi}u, sinu Ristovu a svom bratu od tetke i, istovremeno, pa{enogu (`ene su im bile k}eri vojvode Petra Vukoti}a). Svoju mr`wu prema wemu ispoqavao je tako {to ga je vi{e puta ka`-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

143

wavao, li{avao ~ina i ograni~avao mu slobodno kretawe; toliko da je Savo, iako narodni poslanik, 1912. godine tra`io paso{ ne bi li se iselio u Srbiju. Po{to za to nije dobio Nikolinu saglasnost, on, budu }i kratkovid od ro|ewa, “zatra`i paso{ za Austriju ili Italiju, radi lije~ewa, jer ni sa nao~arima nije mogao da ~ita. Kwaz odbije i taj zahtjev. Iz straha da ne oslijepi, 19. agusta 1912. godine on izvr{i samoubistvo. Svi Bo{kovi}i za Savovu smrt smatraju krivcem kwaza Nikolu” (45, 85-86). Za vreme Krimskog rata. O Bjelopavli}koj “pobuni” i Danilovom krvavom odgovoru na wu, pisali su i hroni~ari sa strane, dovode}i je u vezu sa crnogorskom neutralno{}u u Krimskom ratu (vo|enom 1853-1856. godine izme|u Rusije i Turske, kojoj su se kasnije pridru`ile Francuska, Velika Britanija i Sardinija), ali i sa crnogorskim upadima u hercegova~ka sela, po~etkom jula 1854. godine, i pqa~kom po wima. I pored toga {to je kwaz Danilo uveravao Portu u svoju miroqubivost, zbog ~ega je bio neutralan u Krimskom ratu, ovo posledwe nije za Turke bilo ni neutralno ni miroqubivo; oni su protestovali, a Danilo je odgovorio da on nije u stawu da zadr`i svoje podanike. Prema tuma~ewu Vladana \or|evi}a, koji se pri tome po{tapao na zvani~ne cetiwske izvore, one koji su izra`avali Danilovu kwa`evsku logiku, nezadovoqni Piperi, Ku~i i Bjelopavli}i pobuni{e se “i zbaci{e Kwaza zbog wegove stra{qivosti”. Kao odgovor na to, Danilo di`e tri hiqade Katuwana i krvavo ugu{i pobunu. \or|evi} ne ka`e da li se ta pobuna desila 1854. godine ili kasnije, ali za ilust raciju svoje pri~e koristi podatke Marka Miqanova o crnogorskoj pohari Ku~a na Petrovdan 1856. godine (29. juna/11. jula, u petak). I ka`e potom da “ovde po~iwe ~itav niz tragi~nih krivica kneza Danila Petrovi}a Wego{a”, koje naziva “groznim presudama wegovim... i divqa~kim izvr{ewem Mirkovim”. (Mora biti da je Danilo ve} tada predose}ao da mu nedela ne mogu pro}i neka`weno, jer je sredinom aprila 1855. godine pred skup{tinom na Cetiwu pro~itan wegov dekret po kome }e za slu~aj da on umre bez mu{kog naslednika, kwa`evsko dostojanstvo pre}i na vojvodu Mirka, a potom na tada maloletnog Mirkovog sina Nikolu (16, 95-96). Uz napomenu da je Rusija zamerala Crnoj Gori {to je tokom Krimskog rata izabrala neutralnost, ovde }emo uvrstiti i nekoliko redaka koje je o tom vremenu i prilikama u Crnoj Gori i Brdima ispisao engleski istori~ar Vilijem Miler. Nesumwivo, Miler je svoju pri~u oslonio iskqu~ivo na Danilova pisma engle-

144

Ilija Petrovi}

skom konzulu u Skadru i na konzulove izve{taje engleskoj vladi, u kojima su svi kwa`evi postupci opravdavani gomilawem turskih trupa na crnogorskim granicama, u~e{}em brdskih plemena u zaveri protiv kwa`evske centralne vlasti, separatisti~kim te`wama istih tih plemena i wihovom navodnom odlukom o progla{ewu sopstvene nezavisne dr`ave; ni re~i nema o doga|awima pod Ostrogom, jer ih ni Danilo nije pomiwao u svojim pismima: “Ruski car je imao vi{e razloga da od Crne Gore o~ekuje pomo}. Uprkos ~iwenici da je jedan rat protiv Turske bio tek zavr{en (misli se na napad Omer-pa{e na Crnu Goru - IP), uticajne struje na Cetiwu, koje je predvodio Danilov stric \or|e Petrovi}, nestrpqivo su i{~ekivale novi rat. Danilo, me|utim, po savetima Austrije, koja mu je u~inila neke zna~ajnije usluge, odlu~no se protivio ratnoj opciji, uz rizik da izgubi popularnost, ~ak i vladarski tron. Naime, protiv wega bila je skovana zavera, u koju su bili ume{ani wegovi stri~evi \or|e i Pero, a agitacija za novi rat postala je intenzivna kad su Turci nagomilali trupe uz hercegova~ku granicu i time dra`ile ratoborne Br|ane; neki su se zalagali za napad na Bar, a drugi na Hercegovinu. Danilo je svoj stav prema ratnom raspolo`ewu iskazivao tvrdwom da stvari vi{e ne mo`e dr`ati pod kontrolom. Nezadovoqstvo je dostiglo vrhunac kad su se Piperi, Ku~i i Bjelopavli}i, brdski krajevi relativno skoro pripojeni Crnoj Gori ali nedovoqno integrisani u wu, jula 1854. godine proglasili nezavisnom dr`avom. Danilo je bio primoran da se pobuwenicima vojno suprotstavi; neki od wih pobegli su na tursku teritoriju, dok su ostali pokoreni i primorani da plate naknadu za gra|anski rat koji su izazvali”. [to se ti~e crnogorske neutralnosti u odnosu na rusko u~e{}e u Krimskom ratu, Danilo je, ne bi li smirio narodno nera spo lo`ewe tim ~inom, proglasio trodnevni post za uspeh ruskog oru`ja (62, 218-219).

POHARA KU^A Separatizam ili danak. Na sam po~etak poglavqa o crnogorskoj pohari Ku~a stavi}emo re~i Buda Simonovi}a, jer je on, iako “samo” publicista a ne i istori~ar od karijere, uz to neoptere}en navodnom “ideolo{kom obavezom” istih tih istori~ara da za ve~nost pro~itaju, i napi{u, {ta se to u odre|enom vremenskom periodu de{avalo i kakvu je ulogu u tim de{avawima imala neka odre|ena li~nost, ponajboqe shvatio su{tinu svih onih zbivawa kojima se ovaj rad bavi: “Nezadovoqstvo vladavinom kwaza Danila koje je tiwalo u narodu, naro~ito u Brdima, podjarivano... gole mim nevoqama koje su na samom po~etku wegove vladavine donijeli dvogodi{we vojevawe sa Turcima, a potom i nezapam}ena glad tokom 1854. i 1855. godine, poslije Pipera i Bjelopavli}a kulminiralo je u Ku~ima. U stvari, ovo ratoborno gor{ta~ko pleme koje je stalno bilo na vjetrometini uticaja i interesa i Turske i Crne Gore, uvijek je bilo pomalo dr`ava u dr`avi. Nepokorni i neposlu{ni, Ku~i se nijesu dvoumili oko svoje nacionalne pripadnosti, ali ni pristajali da trpe i }ute pred tiranijom i samovla{}em cetiwskog gospodara. Jo{ kad ih je pritisla dvogodi{wa glad, nije su vi{e hajali za kwa`evu izri~itu naredbu o ukidawu hajdu~ije i strogoj zabrani upadawa na tursku teritoriju i teritoriju drugih susjednih plemena gdje su se snabdijevali hranom, plijene}i stoku i pqa ~kaju}i od onih koji su imali. Istori~ari to uglavnom uzimaju kao neposredan povod za oru`anu akciju crnogorske vojske, iako je potpuno jasno da je ciq bio sasvim druk~ije prirode: kwaz Danilo je o~igledno `elio da Ku~ima pesnicom utjera rogove u glavu i jednom za svagda od wih stvori tvrdu krajinu i pouzdanu branu prema skadarskom pa{aluku, te da i Turcima i cijeloj Evropi stavi do znawa da je to Crna Gora” (45, 117-118). Pavel Rovinski veli da je bio u pitawu “plemenski separatizam u sukobu sa dr`avno{}u koja je te`ila ujediwewu”. Po jednostavnom obja{wewu Marka Miqanova, kwaz Danilo slao je vojsku na Ku~e jer nije uspeo da ih privoli na pokornost, odnosno da ih natera “da pla}aju danak i da im postavi sud”. Bave}i se vladarskim zaslugama kwaza Danila, Branko Pavi}evi} isti~e i da su na crnogorskoj granici prema Skadarskom pa{aluku, godinama, u vidu neobjavqenog rata i bez ikakvih me|usobnih obzira, trajali oru`ani sukobi izme|u Turaka i Crnogoraca. Turske vlasti, ka`e on, neprekidno su podsticale sve

146

Ilija Petrovi}

{to je moglo destabilizovati crnogorsku dr`avu, ~emu je kqu~ni razlog bilo osporavawe crnogorskog suvereniteta na neke grani~ne oblasti, me|u wima i na Ku~e. Kada je ve} uspeo da i Ku~e svrsta u crnogorske grani~ne oblasti, nije mu predstavqalo te{ko}u da domisli kako je nad wima, Ku~ima, “crnogorski suverenitet imao sankciju vi{e od jednog stoqe}a” i oko kojih se situacija sve vi{e komplikovala. Turci su, ka`e on, “stalno nalazili na~ina da podstrekavaju Ku~e da odbiju saradwu sa kwazom i Senatom. Sredinom maja 1855. godine kwaz Danilo je uputio svoje trupe, pod komandom vojvode Mirka, sa zadatkom da sprije~e Turke da podbuwuju Ku~e i podsti~u ih na upade na teritoriju Bratono`i}a i Pipera. Zabrinuti razvojem doga|aja konsuli velikih sila su odmah intervenisali kod kwaza Danila da hitno povu~e svoje trupe. Spreman da doprinese rje{avawu sporova na miran na~in, kwaz Danilo je izdao naredbu o povla~ewu crnogorske vojske. Na pritisak predstavnika velikih sila kwaz je prihvatio sporazum o primirju, po ~ijim se odredbama u izvjesnom smislu privremeno odrekao svojih prava nad Drekalovi}ima, s tim da oni ostanu mirni i da ubudu}e ne vr{e upade na teritoriju van svojih plemenskih granica” (9, 232). Najzabavnije u celoj Pavi}evi}evoj pri~i jeste to {to upad crnogorske vojske u Ku~e on opravdava namerom kwaza Danila “da sprije~i Turke da podbuwuju Ku~e i podsti~u ih na upade na teritoriju Bratono`i}a i Pipera”, ne obja{wavaju}i pri tome za{to je kwaz svoju vojsku poslao na Ku~e a ne protiv Turaka, da wih “urazumi” i odvrati od “antipiperskih i antibratono{kih” postupaka. Da bi opravdao svoju uop{tenu postavku da su ve} godinama trajali sukobi izme|u Crnogoraca i Turaka oko nekih gra ni~nih oblasti, Pavi}evi} kao najsporniju oblast pomiwe Ku~e, nad kojima je navodni “crnogorski suverenitet imao sankciju vi{e od jednog stoqe}a”. U tom je stavu vi{e neistine no {to jedna re~enica mo`e da izdr`i. Najpre, ako je Crna Gora ratovala s Turcima zbog nekih grani~nih oblasti, to nije moglo biti zbog Ku~a, po{to su se Ku~i nalazili izvan crnogorskih granica. Potom, neobja{wivo je otkud Pavi}evi}u “nalaz”da je Crna Gora pre “vi{e od jednog stoqe}a” imala svoj suverenitet nad Ku~ima, budu}i da su se Ku~i sre dinom 18. veka nalazili daleko od Crne Gore, izvan bilo kakvog wenog nepostoje}eg suvereniteta, i da, tada, ni Bjelopavli}i, ni Piperi, jo{ mawe Bratono`i}i, nisu bili u sastavu crnogorske dr`ave. Pored toga, u tom nepromi{qeno izmi{qenom Pavi}evi}evom vremenu, Ku~i su bili dovoqno samostalni i vrlo ujediniteqski raspolo`eni, tako da se wihovi tada{wi predvodnici, vojvoda Radowa Petrov i sin mu Ilija

CRNOGORSKA POHARA KU^A

147

Ra dowin Petrovi} Drekalovi}, potpisuju kao vojvode ku~ke i guvernaduri brdskih plemena, “prvo Ku~a, Klimenta, Vasojevi}a, Bratono`i}a, Pipera, Bjelopavli}a, Hota, Kastrata, vasego predjela zeckago osob sultanskago carstvija” (41, prilog iza 192. strane). Ili, kako to pi{e Marko Miqanov, u doba vojvode Radowe Petrova Drekalovi}a (oko 1712-1737) “Ku~i su sasvim sna`ni postali, osobito pri kraju wegove vlade, i to ne samo zbog toga {to su osvojili turske zemqe oko sebe, no i zbog poznanstva s Rusijom, jer je vojvoda Radowa vi{e puta i{ao u Rusiju i otud donosio para. S ovim novcem ozidane su crkve na Kosoru i Medunu, ali medunska nije cijela s tim parama izgra|ena, no je nedostajalo, pa su i drugi dodavali... Vojvoda Ilija (1737-1774), kao i otac mu, ~esto je i{ao u Rusiju. Wemu je tamo davana zemqa da preseli sve Ku~e i spase ih od nevoqe. Ta se zemqa zvala KreÉmija (Krim - IP), iz koje su (iz Ker~a i okoline, 1768 - IP) Rusi istjerali Turke i dali je vojvodi Iliji” (1, 118. i 123). Ina~e, za Pavi}evi}evu pri~u izuzetno je zna~ajna i pohvala Danilovoj spremnosti “da doprinese rje{avawu sporova na mira n na~in”, zbog ~ega je “izdao naredbu o povla~ewu crnogorske vojske”, ali ne obja{wava ni jedno ni drugo. S jedinim ciqem da opravda “mirnu dr`avotvornost” Danilovu, i potpuno zanemaruju}i ono {to se ponekad zove nau~ni~ko po{tewe, on ispu{ta podatak, wemu mo`da i neva`an, da je to “mirno povla~ewe” bilo rezultat Danilove naredbe vojvodi Mirku, svom bratu, da Ku~e umiri vojno, “po svaku cijenu”. A “svaka cijena” tog vrlo preduzimqivog vojnog pohoda bilo je osamdesetak pobijenih Ku~a, “skoro sve staraca i djece” (14, 19-20). “Probna” crnogorska pohara Ku~a. Ne mo`e se re}i da je Pavi}evi}u bila nedostupna pri~a o crnogorskoj pohari Ku~a iz 1855. godine, po{to se tom stvari Jago{ Jovanovi} bavio ~etrdesetak godina ranije. Po svoj prilici, ti su mu podaci, barem u onom “`estokom” delu, morali biti neprijatni, pa se on radije oslonio na Marka Miqanova, koji o tom mra~nom doga|aju, ne zna se zbog ~ega, nije zabele`io ni jedno jedino slovo. Jago{ Jovanovi}. Poharu iz 1855. godine Jovanovi} dovodi u vezu s planovima kwaza Danila i vojvode Mirka da Ku~e ve`u za Crnu Goru i tako ostvare ono {to nije po{lo za rukom Petru II. U tim wihovim planovima, isto kao i u planovima Wego{evim, Ku~i su bili “najosetqivija ta~ka, jedno strategiski (a i po svojoj slobodarskoj tradiciji) vrlo zna~ajno pleme, susjedno sjevernoalbanskim plemenima, na koje se ra~unalo kao na saveznike u

148

Ilija Petrovi}

borbi protiv Turaka, ali stalno nemirno i neposlu{no, za razliku od drugih plemena u Brdima, koja su se ve} bila milom ili silom potpuno sjedinila s Crnom Gorom. Ku~i su se i daqe dr`ali odvojeno od Crne Gore, iako je jo{ Wego{ uporno radio da im postavi vlast kakva je bila u Crnoj Gori i da im nametne porez kao i drugim plemenima... Ku~i tu vlast nisu smatrali svojom... (a) za porez niko nije htio ni da ~uje... Ali ono {to Wego{ nije mogao posti}i, morao je posti}i kwaz Danilo u sasvim drugim uslovima i prilikama, kada se odlu~nije moralo raditi u interesu jedne politike pribirawa po svaku cijenu svih snaga potrebnih Crnoj Gori za poja~anu oslobodila~ku borbu protiv Turaka. [to nije mogao posti}i na mirni na~in, on nije prezao od sile, jer je znao da }e i takva upotreba sile u krajwoj liniji biti korisna za Crnu Goru i dr`avnu politiku, koja je na istom stepenu dr`avnog razvitka zaista bila najkorisnija. Zbog toga je on krajem juna 1855 g. poslao s vojskom u Ku~e svog brata vojvodu Mirka s naredbom da po svaku cijenu umiri Ku~e i natjera ih na po{tovawe dr`avnih odluka. S vojskom vojvode Mirka trebalo je da sara|uju i sva plemena u susjedstvu Ku~a, jedno {to je kwaz znao da }e Ku~i dati `estok otpor, a drugo {to ni sam kwaz nije `elio da se samo Katuwani obra~unavaju sa jednim plemenom, koje prkosi na vratima Skadra i Podgorice kao organizovanoj dr`avi. Zbog toga je morao {to prije skr{iti wihov otpor, jednim muwevitim iznenadnim napadom prisiliti ih na predaju, kako Turci ne bi imali vremena da interveni{u... Borba je bila vrlo `estoka za tri dana, i u woj je poginulo 80 Ku~a (skoro sve starci i djeca), a od napada~a 12 qudi. Ali, ova vojni~ki uspjela akcija nije, {to je najva`nije, uspjela politi~ki, jer je vojska ubijala mirno stanovni{tvo, {to joj Ku~i nijesu mogli oprostiti, nego su sa jo{ vi{e mr`we do~ekivali sve {to im je dolazilo s Cetiwa” (58, 18-20). Jovanovi} je ovu svoju pri~u slo`io prema “Sje}awima” serdara Jola Pileti}a i pribele{kama dr Milana Jovanovi}a Batuta (1847-1940) koje je ovaj tokom svog sanitetskog slu`bovawa na Cetiwu (1880-1882) pravio uz povremene razgovore s Novicom Cerovi}em. Ipak, najvi{e podataka dobio je od Marka Ra{ovi}a koji je za svoju Istoriju Ku~a (u vreme dok je i Jovanovi} pisao studiju o Marku Miqanovu), na osnovu se}awa raznih svojih ku~kih plemenika gradio predstavu o crnogorskoj pohari. Ima li se na umu Jovanovi}eva pri~a o “krajwoj liniji”, o “korisnosti za dr`avnu politiku”, o “istom stepenu dr`avnog razvitka”, te{ko se mogu razumeti wegovi uporedno izlo`eni stavovi o Ku~ima kao plemenu sa “slobodarskom tradicijom”, o

CRNOGORSKA POHARA KU^A

149

savezni{tvu s wima u borbi protiv Turaka, ali i o wihovoj “nemirnosti i neposlu{nosti”. I mora se postaviti pitawe da li su ova dva obele`ja negativna samo zbog toga {to se radi o ku~kom odnosu prema Crnoj Gori, ili ih treba primeniti i na vi{evekovno ku~ko ratovawe protiv Turaka. I nemogu}e je objasniti ~ime Jovanovi} pravda Danilov i Mirkov trud da Ku~e umire i na teraju na po{tovawe dr`avnih odluka, iako Ku~i tada nisu teritorijalno pripadali Crnoj Gori. I ne zna se da li prkos “na vratima i Skadra i Podgorice” va`i samo kad se radi o odnosu Ku~a prema Crnoj Gori a ne i prema Turcima; ili se, mo`da, sve to moglo odnositi na Crnu Goru, koja je, umesto da prkosno udari na sli~na vrata s druge strane, svoje vojnike i vojnike ostalih brdskih plemena okrenula protiv Ku~a. A kad ih je ve} tamo poslala, mora se postaviti i pitawe da li se oni koji su u Ku~ima ratovali protiv staraca i dece mogu nazvati qudima, kao {to ih je nazvao Jovanovi}. Tomica Nik~evi} nije mnogo {irio pri~u o toj pohari, tako da se od wega mo`e saznati da je “prvu kaznenu ekspediciju na Ku~e poslao knez Danilo... juna 1855 godine. Ovom prvom »poharom«, koju je izvelo nekoliko hiqada vojnika kneza Danila (po re~ni~kom tuma~ewu: neodre|eno koliko, ali vi{e od pet hiqada IP), opqa~kana je i popaqena imovina u ku~kim selima. Vojsci i wenim starje{inama nare|eno je da nikoga i ni{ta ne {tede i da ne razbiraju (da se ne raspituju - IP) ko je privr`en Crnoj Gori a ko nije. Prva »pohara« opomenula je ostala br|anska plemena, u prvom redu Bratono`i}e... ali nije dovela do formirawa organa vlasti u Ku~ima” (103, 224). Samo toliko, ne pomiwu}i da li je bilo i qudskih `rtava; izvesno je da ih je bilo, po{to saop{tewe da je “ekspedicija” iz 1856. “po~inila jo{ stra{nija zvjerstva”, podrazumeva stra{na zverstva u pohari iz 1855. godine. Ali se zato iz uvodnih redova za upravo dat navod vidi da su se u Ku~ima, “pod objektivnim i nu`nim uslovima, diferencirale dvije politi~ke snage - jedna, koja je bila proturska i koja nije `eqela prisajediwewe Crnoj Gori, i druga, koja je htjela i politi~ki djelovala da se ujedini sa Crnom Gorom, ali koja to nije mogla izvr{iti” (103, 224). ^ini se da su ba{ na ovom stavu o “politi~koj snazi... koja nije `eqela prisajediwewe Crnoj Gori” zasnovane sve kasnije cr nogorstvuju{~e “teorije” o proturskom raspolo`ewu u Ku~ima ili, kako to kod nekih lep{e zvu~i, o turkofiliji. Takvim je teoreti~arima lak{e bilo da se po{tapaju samo na tu jednu re~, no da se bave Jovanovi}evim razmatrawima o Ku~ima kao “najosetqivijoj ta~ki, jednom strategiski (a i po svojoj slobodarskoj

150

Ilija Petrovi}

tradiciji) vrlo zna~ajnom plemenu, susjednom sjevernoalbanskim plemenima, na koje se ra~unalo kao na saveznike u borbi protiv Turaka, ali stalno nemirnom i neposlu {nom, za razliku od drugih plemena u Brdima, koja su se ve} bila milom ili silom potpuno sjedinila s Crnom Gorom” (58, 19). O “probnoj” pohari iz 1855. godine pi{e i Bo`idar Mili}, ce o doga|aj vezuju}i za poku{aj od dve godine ranije (1853, po zavr{etku Omer-pa{inog pohoda na Crnu Goru) da jedan wegu{ki kapetan uspostavi “crnogorsku” upravu u Ku~ima i da im dodeli crnogorske barjake i ~inove. Danilovo pismo, koje je taj kapetan doneo, pro~itano je na ku~kom zbornom mestu na Roge, a tuma~i tog doga|aja vele da Ku~i tada “izjavi{e vernost kwazu Danilu i Crnoj Gori”. Ta je “vernost” bila vrlo sumwive prirode jer kad kwaz zatra`i porez, mnogi se Ku~i pokoleba{e. Nova Danilova poruka, uz podse}awe na obe}anu vernost, sadr`avala je pretwu svima koji se budu okrenuli skadarskom pa{i, a ve}ina Ku~a odgovori kwazu da “mi ne znamo ni za kakvog gospodara, ve} samo za Boga, pa zato i ne primamo nikoga drugog za gospodara”. “Qut na ovakav odgovor Kwaz naredi vojvodi Mirku, serdarima i vojvodama Bla`u Radovi}u i Jolu Pileti}u, Novici Cerovi}u, Miqanu Vukov(i})u i kapetanima Vuku Mitrovi}u i Be{i \elevu da prikupe vojsku i do|u s vojskom kod Rogama i na No`icu. Ku~i su saznali za ovo, skupili su vojsku i rasporedili je na Retu prema Bio~u, prema vojsci vojvode Mirka. U pomo} im je do{lo i oko 1.000 Turaka iz Podgorice. Vojvoda Mirko je pregovarao s Ku~ima o pokornosti, ali Ku~i nisu prihvatili wegove pred loge, pa je naredio komandantima da udare... (i) »da popale, uni{te i ubiju sve {to pred sobom na|u«. Komandanti su izvr{ili nare|ewa bez otpora. Katuwani, Crmni~ani, Rije~ani, Qe{wani i jedan deo Bjelopavli}a su i ubijali koga su stigli: odrasle, decu, `ene i starce. Posebno je stradala Ku~ka krajina: Orahovo, Ko}i, Zatrijeba~ i Fundina, gde su popaqene sve ku}e. Crnogorci su posekli 80 glava, ve}inom dece i staraca, dok je Crnogoraca poginulo 12. Ova pohara Ku~a izvr{ena je 28. juna 1855. godine” (80, 93-94). Isto to, u svega jednoj re~enici (78, 854) saop{tava i Miqan Jokanovi}: “Za vrijeme Prve pohare Ku~a od strane Crnogoraca 1855. godine, posje~eno je 80 glava, najve}i broj iz Ku~ke Krajine (Zatrijeba~, Ko}i, Orahovo i Fundina)”. Kakva je to pohara bila 1855. Mora se ovde postaviti pitawe da li su Jovanovi}evi i Mili}evi podaci o pohari Ku~a iz 1855. godine uop{te ta~ni, po{to je Innsbrucker Nachtrichten od 28. jula

CRNOGORSKA POHARA KU^A

151

1856. godine, pozivaju}i se na pismo iz Crne Gore, upravo pristiglo preko Dalmacije, potvrdio da je vojvoda Mirko Petrovi} “sa 10.000 qudi krenuo na Ku~e i tamo pobio 80 qudi, spalio ku}e i zaplenio veliku koli~inu stoke koja je bila raspodeqena izme|u Crnogoraca” (67, broj 172 od 28. jula 1856). Samo zbog toga {to je na oba mesta, i u prvoj i u drugoj pohari, na zna~en isti broj `rtava, izri~e se ova sumwa. I utoliko pre {to jedna vest sa crnogorske granice od 15. jula 1856. godine, objavqena u zagreba~kim nema~kim novinama, ne govori o vojnom pohodu, ve} samo kazuje da je zbog neuspelih nastojawa da Ku~ima uvede poreze, kwaz Danilo “u protekloj godini pojedine wihove glavare na prevaru pohapsio, a vi{e wih streqao, ali uprkos tome Ku~i se nisu pokorili; naprotiv, jo{ vi{e su se okura`ili i proglasili nezavisnim, iako je tra`ena turska za{tita izostala” (69, 26. jul 1856). No, prepiska Danilova sa skadarskim konzulima iz 1856. otkriva da se prethodne godine u Ku~ima ipak ne{to de{avalo, da je crnogorska vojska tamo dejstvovala i da je “nastojawem konzula u~iweno primirje i okon~an rat. Uslovi primirja su bili da Drekalovi}i ostanu na miru na svojoj teritoriji, a ja da suspendujem vr{ewe mojih prava nad wima” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 5); ne govori se o `rtvama, ali je izvesno da ni ratni pohod crnogorske vojske na Ku~e nije pro{ao bez wih. Simonovi}, Londrovi} i drugi. Bez obzira na sve to, pri~a Jago{a Jovanovi}a o prvoj crnogorskoj pohari Ku~a ostala je kusa, jer u woj nedostaje pojedinost kako je okon~ana; skoro pola veka kasnije, wegov propust ispravio je Budo Simonovi}: “A kwaz Danilo je dva puta voj{tio na Ku~e. Prvi put u maju 1855. godine, crnogorska vojska pod komandom vojvode Mirka Petrovi}a krenula je na Ku~e sa vi{e strana, ali je tada diplomatija velikih sila reagovala brzo i odlu~no i izvr{ila pritisak na kwaza Danila da obustavi operaciju i vrati vojsku. Tako se sve zavr{ilo bez posqedica, ali to nije urazumilo Ku~e da uvide kakva im opasnost prijeti i kud ih wihov nepokor i tvrdoglavost vodi, niti je ohladilo usijanu glavu mladog kwaza, odlu~nog da izvr{i {to naumi. Povukao je vojsku, ali je nastavio sa propagandom pred svijetom kako Ku~i, podsticani iz Skadra, i daqe upadaju na teritoriju drugih crnogorskih plemena i zlostavqaju ih, pqa~kaju, ubijaju i pale ku}e. Zato, samo godinu dana kasnije, jula 1856, kwa`eva vojska, predvo|ena opet velikim vojvodom Mirkom i znatno poja~ana ~etama Br|ana, ponovo kre}e put Ku~a i Bratono`i}a,

152

Ilija Petrovi}

odlu~na da ovog puta utjera strah u kosti i Ku~ima i wihovim za{titnicima i pomaga~ima iz Skadra” (45, 118-120). Makar koliko se Simonovi} trudio da li~nost kwaza Danila i wegove postupke objasni pojmovima tiranija, samovla{}e i usijana glava, ipak mu neoprezno promi~u stavovi da Ku~i imaju u Skadru svoje “za{titnike i pomaga~e”, te da su sami krivi za svoje stradawe: jedan upad crnogorske vojske nije ih urazumio, samo zbog toga {to su tvrdoglavi i nepokorni! Bilo bi, dakle, uput no i razumno da tvrdoglavost zamene popustqivo{}u i da se pokore tiraniji; ba{ kao {to je to Jago{ Jovanovi} preporu~io primerom drugih srpskih plemena u Brdima, “koja su se ve} bila milom ili silom potpuno sjedinila s Crnom Gorom”, naro~ito silom. U obja{wavawu tih “sjediniteqskih” prilika oti{ao je daqe Duka Londrovi}, tvrde}i da su crnogorska plemena (u koja, po prilici, ubraja Pipere, Ku~e i Bjelopavli}e - ove posledwe nazivaju}i “Br|anima”) “te{ko napu{tala svoj vjekovni na~in `ivota pred neumoqivim zahtjevima reformi koje je uvodio kwaz Danilo na planu centralizacije vlasti i modernizacije dr`avne uprave i administracije, koju je pretvarao u monarhisti~ku i nasqednu. Pojedina plemena davala su i otpor tim kwa`evim zahtjevima, nastoje}i da zadr`e pre`ivjeli na~in plemenskog `ivota” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976). Kad ka`e da su se u otporu kwa`evskoj politici “isticali Piperi, Br|ani i Ku~i”, te da su Ku~i “u tom pogledu bili najuporniji, jer su, kao pograni~no periferno pleme, mislili da }e u tome uspjeti naslawaju}i se na susjedna albanska plemena kod kojih je shvatawe po tim pitawima u to vrijeme bilo istovjetno ka o kod Ku~a”, Londrovi} zbuwuje i sam sebe; za wega su Piperi, i Ku~i crnogorska plemena, iako se i jedni i drugi nalaze u Brdima i, prema tome, nisu “crnogorska plemena”. Ku~i su, tako|e, “pograni~no i periferno pleme”, kao da to, u odnosu na tursku dr`avnu upravu, nisu bile i crnogorske nahije! Londrovi} ne obja{wava kako se to Ku~i naslawaju na arbana{ka plemena a ne na ostala brdska plemena, tako|e nezadovoqna Danilovom “poreskom politikom”, niti kazuje kakve veze imaju shva tawa susednih arbana{kih plemena “po tim pitawima”, budu}i da su ona bila pod turskom upravom i, stoga neinteresantna za Danilovu “dr`avotvornu” politiku. I, na kraju, mada tvrdi da su Br|ani pru`ali otpor Danilovim reformama u oblasti “centralizacije vlasti i modernizaciju dr`avne uprave i administracije, koju je pretvarao u monarhisti~ku i nasqednu”, ispostavilo se da su se svi oni naro~ito suprotstavqali Danilovoj poreskoj politici.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

153

Uobi~ajeno je u doma}oj istoriografiji da se crnogorski udar na Ku~e pravda “vi{im dr`avnim interesima”, ali se mo`e nai}i, mada vrlo retko, i na negativne ocene tog ~ina. Jedan od takvih zapisa jeste i onaj vojvode Sima Popovi}a, crnogorskog “vojvode od pera”, koji veli da je “poharu Ku~a (maja 1855 i jula 1856) izvr{io Mirko, onako grozno, a bez potrebe, bez povoda i bez razloga” (43, 455); van svake sumwe, bila je to ta~na ocena, ali je u woj sramotno {to je iz ~itavog “poduhvata” iskqu~en kwaz Danilo, onaj koji je vojvodi Mirku naredio da “sredi” Ku~e! Podrobno pi{u}i o ~etvrtoj godini (1855) vladavine kwaza Danila, Vuksan ni jednu jedinu re~ ne posve}uje tom “podvigu” (4, kwiga XVI, sveska 6 - decembar 1936). Danilo najavquje poharu. Ali zato, i najpovr{nijim i{~itavawem Danilove note konzulima u Skadru, kojom on 15. maja 1856. ratoborno nagove{tava budu}a doga|awa, ipak se otkriva da je 1855. godine bio izveden pohod crnogorske vojske na Ku~e: “Stalna nepokornost i upadi Drekalovi}a (iz plemena Ku~a) prisilili su me da pro{le godine po{aqem moje trupe. Da bih odgovorio va{im `eqama za odr`awem mira i da bih dao dokaza o mojoj rije{enosti, da se ova afera svr{i mirnim putem, kako bi do{lo do nagodbe izme|u Porte Otomanske i mene, ja sam povukao moje ~ete iz Ku~a, pored svega toga {to su se Turci umije{ali u moju ~isto unutra{wu stvar. Nastojawem konzula u~iweno je primirje i okon~an rat. Uslovi primirja su bili da Drekalovi}i ostanu na miru na svojoj teritoriji, a ja da suspendujem vr{ewe mojih prava nad wima. Ja sam savjesno izvr{io sve ta~ke ugovora, ali su ih Drekalovi}i u vi{e mahova kr{ili” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 5). Ako se zna da je kwaz Danilo mnoge svoje izve{taje konzulima evropskih sila (u Skadru) ude{avao prema svojim trenutnim li~nim interesima i ciqevima, prenebregavaju}i ponekad i konzulska pitawa o pojedinim spornim temama, ima dovoqno razloga da se ne poveruje onome {to }e u nastavku napisati o navodnim nevoqama koje mu pri~iwavaju Drekalovi}i: “Wihove pqa~ke nijesu prestajale i od toga su stradali moji podanici Piperi, a naro~ito Bratono`i}i. Ba{ ovih dana Drekalovi}i su izgorjeli u Bratono`i}ima pet ku}a i plijenili preko 200 komada sitne stoke. Danas, uprkos izri~nim uslovima primirja, da ne izlaze iz svoje teritorije, oni namjeravaju da izgone svoje stado na pa{wake planine Koma preko imawa bratono`i}skih i prijete, da }e sebi silom prokr~iti put. Ako do|e do ovoga ja }u biti prisiqen da branim Bratono`i}e od svakoga napadaja.

154

Ilija Petrovi}

Ili zar nema na~ina da se izbjegnu ove krajnosti? Neka Drekalovi}i ispuwavaju uslove primirja, koje je zakqu~eno, neka ostanu u granicama, za koje su konzuli utvrdili, da ih ne prelaze, i tada ne}e do}i do novih neprilika. Ja ra~unam na intervenciju konzula, da Bratono`i}i dobiju od{tetu za zapaqene ku}e i upqa~kanu stoku. Kona~no, ja sam poslije primirja primio oko 500 Bratono`i}a, koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e. Ovi siromasi ho}e da se vrate svojim ku}ama, ali ne mogu, dok im se ne zagarantuje li~na sigurnost. Po{to sam ja na va{e insistirawe napustio privremeno svaku akciju protiv Drekalovi}a, to vas molim da se u duhu primirja zalo`ite, da se ovi Bratono`i}i mogu vratiti bezbjedno svojim ku}ama. U ovim prilikama i pred opasno{}u, kojom prijete zemqi stalne pobune Ku~a, mo`da izazvan, ~ast mi je poslati identi~nu notu svima skadarskim konzulima, skre}u}i im naro~itu pa`wu na dr`awe Ku~a, i nadam se, da }e oni po svom iskustvu i blagovoqewu wihovih vlada prema meni, na}i na~ina, da se s ove strane izbjegnu nove komplikacije” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 5-6). Ovaj izve{taj konzulima pokazuje ne samo Danilovo licemerje, ve} i s kolikom otvoreno{}u on otkriva svoje namere prema Ku~ima. Na jednoj strani, Danilo obja{wa va kako su “ba{ ovih dana (po~etkom maja 1856 - IP) Drekalovi}i izgorjeli u Bratono`i}ima pet ku}a i plijenili preko 200 komada sitne stoke”, dok na drugoj tvrdi da je “poslije primirja (po~etkom leta 1855 IP) primio oko 500 Bratono`i}a, koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e”. Te{ko da iko mo`e kao istinitu prihvatiti Danilovu pri~u o “oko 500 Bartono`i}a”, od ukupno oko 1.400 du{a iz ne{to preko 200 domova (6, 105) koji pred Ku~ima be`e u Crnu Goru, u uslovima kad su Ku~i bili pritisnuti crnogorskom vojnom silom i kada je jedina wihova briga bila da se odbrane od te napasti. Iako se u vreme dok je pisao ovaj svoj izve{taj jo{ nije ni pomi{qalo na ku~ki izdig u planinu, Danilu je, ko zna iz kakvih izvo ra, ve} bilo “poznato” da “danas, uprkos izri~nim uslovima primirja, da ne izlaze iz svoje teritorije”, Ku~i nameravaju “da izgone svoje stado na pa{wake planine Koma preko imawa bratono`i}skih i prijete, da }e sebi silom prokr~iti put”. Tako ka`e, iako je “pravo prolaza za stada kod izmene letwih i zimskih pa{waka bilo... regulisano starom obi~ajnom praksom, progonom” (90, 283). Ono {to u svemu mora biti najsumwivije, ali na to niko od tuma~a Danilovog “lika i dela” nije obratio pa`wu, ~ak ni kon-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

155

zuli kojima je izve{taj od 15. maja 1856. godine bio upu}en, jeste otvoren Danilov iskaz, koji ponajvi{e zvu~i kao pretwa, da je na konzulsko insistirawe samo privremeno odustao od “svake akcije protiv Drekalovi}a”, {to zna~i i vojne. Posle samo mesec dana, kwaz Danilo je krenuo u vojnu akciju. Pohara na Petrovdan 1856. Mada se i u Kwa`evstvu i u tada {wim srpskim novinama stalno isti~e da se Ku~i vrlo opiru dr`avnoj politici kwaza Danila i da su nakloweni Turskoj, tokom druge polovine juna 1856. godine oni su imali dva boja s Turcima. “Posledwi bojevi ku~ki s Turcima, prije crnogorske pohare Ku~a, koja se desila na Petrov dan 1856 godine, bili su: jedan na Ledine, a drugi navrh Doqana. U prvom boju, koji je bio petnaest dana prije pohare, mnogo se Ku~a ranilo”, a poginuo je samo jedan. “Osam dana poslije ovoga boja udari{e Turci navrh Doqana. Ku~i ih potjera{e niz Doqane, a tjerali su ih do Ribnice, no uteko{e na brzinu”, a samo jedan od wih pogibe (1, 255). Pa se pre prelaska na pri~u o crnogorskom vojnom pohodu na Ku~e mora postaviti pitawe nije li kwaz Danilo izabrao vreme za napad u uslovima kad je bilo o~igledno da je ku~ki `ivaq, a naro~ito wegov vojni~ki deo, bio izuzetno premoren u~e{}em u dvama pomenutim bojevima. Kako Londrovi} ka`e, navodno ku~ko neu~estvovawe u ratu protiv Omer-pa{e (1853), nedovr{en “posao” u Ku~ima po~etkom leta 1855. godine, u prvoj crnogorskoj pohari, kao i ku~ki otpor Danilovoj poreskoj politici vrlo su naqutili “ionako qutog i plahovitog kwaza Danila. Jedva je ~ekao priliku da im se za to osveti. To u~ini 1856. godine, rije{iv{i da silom slomi samovoqu Ku~a. Skupi oko 6.000 vojnika, a za vo|e odredi brata vojvodu Mirka i Novicu Cerovi}a. Pre polaska vojske kwaz u qutwi i bijesu naredi da se sve po Ku~ima uni{ti i spali, a da se seoski glavari koji pru`e otpor na licu mjesta mu{ketaju (streqaju - IP). Kwaz na kraju podvu~e da se ne {tedi niko pa ni `ene ni djeca u kolijevci” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976). Po svemu, Londrovi}eva logika vrlo je neobi~na: Kwa`eva “qutwa i bijes” te{ko da su mogli trajati koliko “jedva-~ekawe” od ~etiri godine na osvetu zbog navodnog ku~kog neu~estvovawa u ratu protiv Omer-pa{e, a naredba da se samo “glavari koji pru`e otpor na licu mjesta mu{ketaju” besmislena je u dodiru s “podvla~ewem” kwa`evim “da se ne {tedi niko pa ni `ene ni djeca u kolijevci”. O~igledno, niti su bes i qutwa u pitawu, ne radi se ni o osveti, ve} o nameri Danilovoj da Ku~e zatre do posledweg!

156

Ilija Petrovi}

A dok ne dogledamo sve pojedinosti u vezi s tom namerom, pri~u o crnogorskoj pohari Ku~a zapo~e}emo tekstovima koji su nastajali u danima vrlo bliskim tom mra~nom doga|aju. Najve}im delom, te su tekstove pisali qudi sa strane, po{to Crna Gora tada nije imala svojih novina; dopisnici raznih stranih novina ogla{avali su se “sa crnogorske granice”, {to zna~i da, zbog nepostojawa saobra}ajnih veza, nisu videli nijedno od brdskih plemena, ali i da su se najmawe javqali sa Cetiwa; javqali su se ponekad iz Skadra, Kotora, Dubrovnika ili Zadra, a naj~e{}e prepri~avawem ili pre vo|ewem tekstova koji su objavqeni u novinama iz Zagreba. Kako se to i ina~e izve{tava. Harvej Kejn, izvr{ni direktor Jevrejske kanadske lige za odbranu, u kanadskom listu The Globe and Mail, Globus i po{ta, u tekstu “Medijske la`i o Srbima”, u vreme jugoslovenske krize, krajem novembra 1992. godine, napisao je slede}e: “Iz nepoznatih razloga, urednik Sibisiovog »@urnala« Mark Starovic i wegov glavni saradnik Bil Kamerun nikad od po~etka jugoslovenske krize nisu intervjuisali nikoga ko bi mogao da ponudi srpski ugao posmatrawa stvari. Nijedan reporter do sada nije objasnio kanadskoj publici da strani novinari mogu da zavr{e u hrvatskom zatvoru s kaznom do pet godina robije ako ne podnesu svoje izve{taje na odobrewe hrvatskoj vladi. Nezavisna federa cija novinara izjavila je da je jedan od ~etvorice ubijenih no vinara na zadacima {irom sveta u 1991. godini ubijen u Hrvatskoj i da su posebno bili na ni{anu oni koji nisu izve{tavali u korist Hrvatske” (prema prevodu novosadskog Dnevnika, broj 16552 od 24. novembra 1992, 8). Stoga, i uz napomenu da objavqivanim tekstovima ne treba premnogo zamerati za (ne)objektivnost (ili pristrasnost prema jednoj od dveju strana u sukobu) ovde }e, na prvom mestu, biti preneseno ono {to je pisano izvan srpskog kruga, a potom i me|u Srbima sa strane. Dakle:

Agramer Zeitung, Zagreb

Najbli`i crnogorskoj granici. Najpre Agramer Zeitung, zagreba~ki dnevni list na nema~kom jeziku, koji je, po prilici, imao najvi{e izve{taja sa crnogorske granice, ali je, to se sa sigurno{}u mo`e re}i, u drugim novinama naj~e{}e bio navo|en kao izvor za pisawe o crnogorskoj pohari Ku~a. Srpske novine: Svetovid iz Be~a, [umadinka iz Beograda i Srbski Dnevnik iz Novog Sada, koje su svoja izdawa obele`avala po julijanskom kalendaru,

CRNOGORSKA POHARA KU^A

157

naj~e{}e su objavqivale prevod zagreba~kih tekstova datovanih po gregorijanskom kalendaru (po novom ra~unawu). Da bi se pojedini doga|aji mogli pratiti datumski, sve vesti iz srpskih novina datovane su i po starom i po novom ra~unawu. “Za{titni” dogovor s Turcima. I tako, prvi izve{taj sa crnogorske granice glasio je da je 10. jula 1856. godine delegacija grada Nik{i}a stigla u Ostrog, kod kwaza Danila, kako bi postigla dogovor sa Crnom Gorom” (69, 15. jul 1856). Tek iz vesti od narednog dana moglo se videti da su ~etvorica nik{i}kih muslimanskih prvaka, zabrinutih zbog net olerantnog odnosa turskih vlasti prema hri{}anima u Bosni i Arbaniji, do{li u Ostrog, gde se tada, ka`u, nalazio kwaz Danilo, “kako bi mu ponudili svoje podani{tvo i kako bi utvrdili odgovaraju}e uslove” (69, 16. jul 1856); ne ka`e se kakve uslove, a naro~ito nejasno ostaje zbog ~ega je “netolerantan odnos turskih vlasti prema hri{}anima u Bosni i Arbaniji” brinuo muslimanske prvake iz Nik{i}a. Malo je verovatno da je i{ta od toga bilo, jer se taj “podani~ki” susret vi{e ne pomiwe. Nije iskqu~eno da je kwaz Danilo, ne iz Ostroga ve} sa Cetiwa, takvu vest poslao u Evropu ne bi li wome prikrio pravi smisao crnogorske kaznene ekspedicije na Ku~e. S jedne strane, on je “poru~ivao” da mu ime ne treba povezivati sa tom ekspedicijom, a na drugoj strani trebalo je unapred obezvrediti mogu}e vesti o pogromu nad hri{}anskim Ku~ima, po{to, eto, kwa`evskoj vlasti u Crnoj Gori nude svoje podani{tvo i muslimani iz Hercegovine, navodno zabrinuti zbog verske netrpeqivosti u Arbaniji i Bosni, odnosno zbog pritisaka kojima su izlo`eni tamo{wi pravoslavni Srbi! Najzabavnije u svemu jeste {to Danilo “paktuje” s Turcima, a Ku~e optu`uje... Tri dana kasnije, sa crnogorske granice stigao je izve{taj da je kwaz Danilo poslao u Ku~e naoru`anu ekspediciju kojom rukovodi vojvoda Mirko Petrovi}, wegov brat; ekspedicija }e za “protivnika” imati ku~ko stanovni{tvo, nevoqno da pla}a porez i da se pot~ini kwa`evskoj vlasti (69, 19. jul 1856). “Proklamacija” Ku~ima. U me|uvremenu, 11. jula, izve{ta~ je sa crnogorske granice mogao javiti da “danas pristigli izve{taji o ekspediciji protiv Ku~a glase da je wen komandant Mirko Petrovi} iz svog glavnog stana u Piperima uputio proklamaciju ustanicima u kojoj ih poziva da polo`e oru`je i prihvate dogovore postignute jo{ za vreme vladike Petra I; obe}ava im op{tu amnestiju i poreske olak{ice. Umesto da polo`e oru`je, Ku~i su od susednih turskih mesta i samog skadarskog pa{e zatra-

158

Ilija Petrovi}

`ili pomo}. Susedno mesto Grude ve} ime je u pomo} poslalo 800 naoru`anih qudi i nekoliko kowa s municijom. Na ovo je Crna Gora poja~ala svoje snage sa 2.000 qudi, tako da se broj crnogorskih snaga popeo na 6.000, koji su podeqeni u tri grupe sa po 2.000 qudi. Kada bi skadarski pa{a dozvolio stanovnicima Arbanije da u~estvuju u borbama, to bi imalo dalekose`ne posledice, ali ovaj slabi ~ovek, kojim je upravqala grupa muslimanskih fanatika, nije doneo nikakvu odluku, niti da osigura granicu (prema Ku~ima - IP) niti da obezbedi unutra{wi mir. Jedino ~ime se on bavi jeste da neprekidno {aqe izve{taje u Carigrad, koje je, ko zna kako, sastavio. Francuski konzul se nalazi na Cetiwu. Taj ~ovek izuzetnih sposobnosti ostavio je iza sebe velike probleme u Arbaniji, i samo zahvaquju}i ogromnoj energiji uspeo je da izmiri sukobqene strane” (69, 21. jul 1856). Istog dana objavqena je i jedna sve`ija vest, poslata sa crnogorske granice dan ili dva posle one prethodne; iz we se moglo saznati da “pristigli izve{taji sa bojnog poqa govore da su Crnogorci u zoru 10. jula napali utvr|ewa koja su Ku~i podigli na mestu nekada{we Dukqe, ~ije se ru{evine jo{ i danas vide. Borba je trajala do podneva, ali Crnogorcima nije uspelo da zauzmu ku~ke {an~eve uprkos trima napadima i jednoj pu{~anoj vatri. Gubici Ku~a iznose 55 mrtvih, 60 rawenih i 2 zarobqena, koji su sino} preba~eni na Cetiwe. Crnogorci su, prema sopstvenim re~ima, izgubili samo tri ~oveka, mada se zna da napada~i po pravilu vi{e izgube nego neprijateq iza {an~eva. Ku~i nisu dobili tra`enu pomo} i pitawe je da li }e je i dobiti, tako da je komandant crnogorske vojske Mirko Petrovi} pisao kwazu da }e Ku~i morati da polo`e oru`je ako za mawe od nedequ dana ne dobiju pomo}”. Isti izve{taj bio je “oboga}en” i ve{}u da se u crnogorskom logoru 9. jula dogodio ozbiqan sukob, “i to izme|u dveju ~eta iz Qubotiwa i Kosijera, oko raspodele vode za pi}e. Qubotiwski barjaktar Kusovac ubio je svojim hanxarom ~etiri ~oveka i smrtno ranio jo{ dvojicu, posle ~ega je pobegao na Cetiwe, kako bi se tamo opravdao. Malo je nedostajalo pa da ova prepirka dovede do vrlo ozbiqnih nereda u logoru i ugrozi dobar ishod ove operacije” (69, 21. jul 1856). Zbog toga {to su izve{taji sa crnogorske granice i{li nejednakom brzinom ili, mo`da, razli~itim pravcima, moglo se desiti da istog dana, 21. jula, bude objavqena i vest poslata pune dve nedeqe ranije (7. jula): “Danas sa Cetiwa polazi ekspedicija od 3.500 qudi pod komandom Mirka Petrovi}a, brata kwaza Danila. Ova ekspedicija po-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

159

krenuta je protiv plemena Ku~a koje se protivi pla}awu poreza i priznavawu kwa`eve vlasti. Ovaj stenoviti i brdoviti okrug grani~i se na istoku s turskom Arbanijom, na zapadu s okrugom Pipera, na severu s Mora~om i brdima Vasojevi}a, a na jugu sa zetskom ravnicom. Okrug Ku~a ima oko 3.300 qudi pod oru`jem, me|u kojima 200 iz bratstva Drekalovi}a, koji se najvi{e protive kwa`evoj vlasti. Ve}ina stanovni{tva izja{wava se kao pravoslavno, a pojedinci kao katolici i muslimani. Wihov je dijalekt ~isto srpski, a ode}a i naoru`awe crnogorsko. Oni su sto~ari i ne priznaju ni tursku ni crnogorsku vlast, ve} se prikqu~uju jednoj ili drugoj strani, ve} prema tome kako zahtevaju trenutni interesi. Kad do|u zabiti skadarskog pa{e da kupe porez ili da uvedu nove da`bine, bili bi maltretirani i samo bi saznali da oni zavise od Crne Gore. Kada kwaz poku{a da sprovede neki zakon ili da naplati porez, oni ~ine isto, tvrde}i da su turski podanici. Vi{e puta je Crna Gora poku{ala da ovaj okrug osvoji, ~esto su odatle dolazili glavari na Cetiwe da priznaju vlast gospodara Crne Gore, ali stvarni podani~ki savez nikada nije ostvaren, osim na zemqopisnoj karti. Ova nova kwa`eva ekspedicija, koji `eli da u~vrsti svoju vrhovnu vlast, mo`e imati razli~ite posledice, iz slede}ih razloga: prvo, Ku~i }e se na svom terenu lak{e boriti nego Crnogorci; drugo, {to ovi posledwi nisu ba{ voqni da se bore protiv hri{}ana i {to u slu~aju pobede nemaju izgleda za plen, i kona~no, za slu~aj da susedni Klimenti i Hoti pru`e Ku~ima pomo}, crnogorske snage mogle bi biti dovedene u te`ak polo`aj. Ina~e, ovaj trenutak ide na ruku Crnogorcima, jer u Arbaniji vladaju nemiri, a bez toga crnogorski poduhvat ne bi imao nikakvog smisla. Upravo zbog ove ekspedicije kwaz je napravio dogovor sa `iteqima Nik{i}a, kako bi sa hercegova~ke strane bio siguran, a protiv Ku~a mogao da povede ve}i broj naoru`anih qudi” (69, 21. jul 1856). To je, dakle, bio rezultat onog “dogovora” s predstavnicima nik{i}kih muslimana koji su do{li u Ostrog “kako bi mu ponudili svoje podani{tvo i kako bi utvrdili odgovaraju}e uslove” (69, 16. jul 1856). I nije iskqu~eno da je taj dogovor podrazumevao i izvesnu nov~anu sumu kojom je kwaz Danilo pla}ao tursku “lojalnost”, te da je kraq Nikola od wega nau~io kako da 1915. godine osla bi polo`aje srpske vojske na frontu prema austrougarskoj vojsci. (“Blagajnik Crnogorske banke... odnio je austrougarskom konzulu u Skadar 300.000 kruna u zlatu, da se baci me|u vo|e arnautskih plemena da se pomo}u wih digne ustanak u Albaniji, koji }e veliki dio srpske vojske povu}i na jug i na taj na~in oslabiti sjeverni front” - 33, 28-29).

160

Ilija Petrovi}

Ku~i bez turske pomo}i. Dva dana kasnije, sa crnogorske granice stigla je vest, poslata 14. jula, da su Ku~i, “koji su se uzalud nadali turskoj pomo}i i koji su uvideli da ne}e mo}i zadr`ati svoje polo`aje, 11. jula napustili utvr|ewa i dali se u beg. Crnogorci su nadirali u nase qa ubijaju}i sve bez obzira na starost i pol, sve {to im se na{lo na putu, i pqa~kaju}i domove nesre}nih Ku~a. Lako je ste}i predstavu o delima nedisciplinovane vojske. Od Ku~a je ostala samo prazna, pusta zemqa; ko je izbegao smrt, pobegao je na turska podru~ja; vi{e od 200 pu{aka je zarobqeno; stoka je jo{ pre borbe odvedena na sigurno, u obli`wa turska naseqa. Stari i deca su svojim `ivotima pla}ali za svoje izbegle ro|ake. Krivica za ne sre}nu sudbinu Ku~a mo`e se pripisati skadarskom pa{i. Upravo ih je on preko obe}awa i poklona doveo dovde da istupe iz ne utralnosti u kojoj su dotad `iveli, pa ih je onda prepustio sudbini. Turska plemena Klimenti, Grude i druga, ~ekala su samo na pa{in mig, ali je taj mig izostao ili do{ao kasno. Pomo} u pravo vreme odlu~ivala bi o budu}oj nezavisnosti Ku~a ili bi im omogu}ila povoqniju kapitulaciju. Tako se brzo zavr{ila ova ekspedicija, koja pobednicima nije nikakvu drugu prednost donela osim zadovoqavawa strasti” (69, 23. jul 1856). Osim na uobi~ajenom izvoru, onom iz kwa`evske kancelarije (upu}uju}i navodnu proklamaciju kojom “ustanike” poziva da polo`e oru`je i prihvate navodne dogovore postignute jo{ za vreme vladike Petra I, vojvoda Mirko je Ku~ima obe}ao op{tu amnestiju i poreske olak{ice; Ku~i su ostali bez turske pomo}i; Ku~i su se razbe`ali; nema cifarskih podataka o `rtvama; za ku~ku sudbinu kriv je skadarski pa{a, koji im je obe}avao pomo}, ali ih je ostavio na cedilu, - sve su to pojedinosti koje je kwaz Danilo osmislio zarad uno{ewa u pisma konzulima evropskih sila); ova je vest utemeqena i na saznawima sticanim na drugoj strani (crnogorska vojska je ubijala “sve {to im se na{lo na putu”; izve{ta~u nije nepoznato da je kwaz Danilo sa svojom vojskom prethodne godine ve} upadao u Ku~e, te da je ovo “nova kwa`eva ekspedicija”). Ali zato, po{to tom izve{ta~u sa crnogorske granice nije bilo poznato ni gde se nalaze Ku~i, mogla je kwa`eva “informativna slu`ba” re}i da su “Crnogorci u zoru 10. jula napali utvr|ewa koja su Ku~i podigli na mestu nekada{we Dukqe, ~ije se ru{evine jo{ i danas vide”. Dukqa je, zapravo, uba~ena u pri~u kao mesto koje bi budu}im ~itaocima moglo biti po ne~em poznato, iako ~iwenica da se nekada{wa Dukqa nalazila na desnoj obali Mora~e, u oblasti koja Ku~ima nikada nije pripadala, nikome od wih ne bi ni{ta ni zna~ila.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

161

Pored toga {to se zagreba~ki izve{ta~ vrlo trudio da zbivawa u Ku~ima predstavi objektivno, tako {to }e oslu{nuti sve {to se o wima moglo saznati na Cetiwu (po{to mu nije moglo biti da stigne do Ku~a i tamo se uveri u ono {to se uistinu doga|alo) on je poharu video iskqu~ivo kao priliku da Crnogorci, da li oni koji su se u Ku~ima na{li zbog zlo~iwewa, da li onaj koji je naredio pohod, zadovoqe svoje strasti. Ako se radi o prvima, za wih bi se moglo re}i da su, pod utiskom kwa`eve naredbe da ubiju sve na koje nai|u, iz normalnog stawa iskora~ili u bolesno - prolazno stawe strasti; ako se radi o drugom, kwazu Danilu, on je, svu svoju energiju “utapaju}i” u mr`wu prema Ku~i ma, zakora~io u strasnu sumanutost. “Trojanski magarci”. I daqe nemaju}i potpunijih podataka o `rtvama u Ku~ima, zagreba~ki dopisnik pozabavio se politi~kom pozadinom crnogorsko-ku~kih odnosa, ali nije propustio da uka`e i na varku kojom je vojvoda Mirko uspeo da br`e i lak{e savlada Ku~e. S tim u vezi, on je u pismu od 15. jula javio i slede}e: “Politi~ko-administrativna organizacija, kojom wegovo vi so~anstvo kwaz Danilo namerava da reformi{e Crnu Goru, kako bi ovaj nezreo narod doveo do neophodnog prvog koraka ka poda ni~koj poslu{nosti, nailazi ovih dana na prve prepreke. Stanovnici Ku~a, najisto~nijeg okruga Crne Gore prema Arbaniji, oko prijatne zaravni Mora~e, nedaleko od turskog grada Podgorice, od tre}e dekade ovog stole}a deo ove teritorije i pod vladikom Petrom I kao Nahija Ku~i prikqu~ena Crnoj Gori, - protive se ve} izvesno vreme da priznaju svoju podlo`nost Crnoj Gori, kao glavni motiv navode}i kwa`eva nastojawa da im uvede porez. Zbog ovoga su u protekloj godini wihovi glavari na prevaru uhap{eni, a vi{e wih streqano, ali uprkos tome Ku~i se nisu pokorili; naprotiv, oni su se jo{ vi{e okura`ili i proglasili nezavisnim, iako im je izostala turska za{tita. Kako bi se pobuwenici doveli u red, kwaz je okupio sve svoje snage, kojima je komandovao wegov brat Mirko i koje su... u broju od 10.000 qudi krenuli na Ku~e, koji su se povukli iza reke odakle su pru`ali beznade`an otpor. Vojvoda Mirko je 9. jula naredio, prekidaju}i operacije, povratak na Cetiwe, kako bi sam prisustvovao proslavi svog pretka, vladike Petra, koji se svake godine 11. jula s izuzetnim fanatizmom odr`ava i koju je on ustanovio. U no}i izme|u 10. i 11. jula, iznenada, Mirko je svim snagama napao Ku~e preko reke sa druge strane i u tom okrugu sve uni{tio ogwem i ma~em, bez ikakve milosti prema starima i deci, od kojih je oko 80 bilo ubijeno, i uzeo je brojnu stoku kao plen, ka-

162

Ilija Petrovi}

ko bi je po starom obi~aju podelio. Naoru`ani Ku~i su, zbuweni, prebegli na tursku teritoriju, odakle su bili proterani i na{li zaklon u {umama, iz kojih }e, pod wihovom za{titom, ~ini se, pru`iti posledwi beznade`ni otpor” (69, 26. jul 1856). Nesumwivo, izvor svih ovde navedenih podataka bio je “kabinet” kwaza Danila. Ako je dopisnik dva puta pogre{no upotrebio ime vladike Petra I, i to se lako mo`e razumeti: u prvom slu~aju, navodno ku~ko prikqu~ewe Crnoj Gori po~etkom tridesetih godina 19. veka, za vreme vladike Petra II, on je stavio u pri~u o navo dnim upravnim vezama ku~kog plemena sa vladikom Petrom I, dok je u drugom, ne shvataju}i do kraja srpski pravoslavni mesecoslov, praznik posve}en apostolu Svetom Petru izjedna~io s uspomenom na Svetog Petra Cetiwskog - 31. oktobra. Tako|e, izve{ta~ je, nemaju}i predstavu o ku~kom prostoru, obja{wewa o prelasku crnogorske vojske preko Mora~e preneo na “Ku~e, koji su se povukli iza reke”. (Oni su se tamo jedino i nalazili, tako da je pri~a o “povla~ewu” izmi{qena ne bi li se lak{e opravdala upotreba broj~ano velikih vojnih snaga - IP) . I, daqe, pri~a o Mirkovom povla~ewu zarad petrovdanske proslave na Cetiwu trebalo je da uka`e na wegov “olimpijski” duh, ali sve je to bilo smi{qeno da zaseni prostotu: on se nije micao iz Ku~a, jer je “u no}i izme|u 10. i 11. jula, iznenada, svim snagama napao Ku~e preko reke sa druge strane i u tom okrugu sve uni {tio ogwem i ma~em, bez ikakve milosti prema starima i deci”. No ono {to se u ovoj vesti mora smatrati izuzetno vrednim, iako se crnogorski upad u Ku~e 1855. godine ne pomiwe, jeste podatak da su Crnogorci tada na prevaru uhvatili i streqali nekoliko ku~kih glavara; Ku~e ni to nije “odobrovoqilo” da se pokore Crnoj Gori, ve} su se, kako je to izve{ta~u obja{weno, proglasili nezavisnim, {to je Danila i prisililo da krene s ekspedicijom o kojoj je re~.

Osservatore Triestino, Trije{}e

S pozivom na zagreba~ke novine. Iako bi se moglo o~ekivati da }e Tr{}ani, kao tazbina Danilova, imati stalnog dopisnika s crnogorske granice, tamo ga nije bilo. Stoga, tr{}anske novine su uglavnom prenosile ono {to su pisali Zagrep~ani. Tako, na primer, oni su u broju od 23. jula, na strani 672, objavili tekstove iz Agramera od 7, 11. i 12. jula, ali su zato {tampali i sopstvenu “korespondenciju sa granice Crne Gore datovanu 15. jula a prispelu danas brodom iz Dalmacije”. Ova posledwa, koja nije premnogo odstupala od ve} objavqene u zagreba~kim novinama, glasila je: “Politi~ko-administrativna organizacija, s Wegovom Presvetlom Visosti kwazom Danilom na ~elu, razmi{qa da refor-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

163

mi{e Crnu Goru, tako {to }e od ovog primitivnog stanovni{tva u prvom trenutku stvoriti poslu{ne subjekte. To ovih dana nailazi na te{ko}e zbog pobune u Ku~ima, oblasti isto~no od Crne Gore, na pitomoj ravnici s one strane Mora~e, koja se grani~i s Arbanijom, nedaleko od otomanskog grada Podgorice. Ta je oblast oko 1815. godine, za vladavine vladike Petra I, ukqu~ena u Crnu Goru pod imenom Ku~ka nahija. Smatra se da je glavni razlog ku~kim nemirima bio kwa`ev dekret o uvo|ewu poreza i, {tavi{e, ~iwenica da Ku~i nisu priznali suverenitet Crne Gore. Pro{le godine su neki ku~ki glavari bili na prevaru zarobqeni i potom pogubqeni, {to ne samo da nije smirilo Ku~e, ve} ih je podstaklo na jo{ `e{}e nemire. I pored izostajawa tra`ene turske pomo}i, Ku~i su nedavno proglasili nezavisnost. Sa ciqem da ograni~i pobuweni~ku aktivnost, kwaz je ujedinio sve svoje vojne snage i vrhovnu komandu, s neograni~enim ovla{}ewima, poverio bratu Mirku; on je 1. jula, sa dobrih 10.000 vojnika, krenuo protiv pobuwenika, koji su se, pru`aju}i o~ajni~ki otpor, odmah povukli na drugu stranu reke. Pretvaraju}i se da prekida operacije, komandant Mirko je 9. jula naredio povratak na Cetiwe radi proslave Petrova dana, u spomen wegovog pretka vladike Petra I, koji se s velikim odu{evqewem proslavqa 11. jula, u dan koji je ina~e posve}en prvom apostolu Svetome Petru. No, umesto da se vrati na Cetiwe, Mirko je u no}i izme|u 10. i 11. jula pre{ao reku i sa svojom vojskom iznenada upao u Ku~e i, ogwem i ma~em, bez milosti prema starima i deci, poklao dobrih 80 du{a. Pored toga, poneo je bogat plen u vidu brojnih stada dobro uhrawenih ovaca, da bi ih po drevnom obi~aju razdelio svojim Crnogorcima. Prekaqeni ku~ki seqani su usred konfuzije i o~aja uzmakli na otomansku teritoriju, ali su, ne dobiv{i pomo} od Turaka, potra`ili uto~i{te u {umama koje su im pru`ale posledwu, o~ajni~ku mogu}nost za odbranu” (93, 23. jul 1856, strana 672). Iako je korespondent tr{}anskih novina (preko Dalmacije, 15. jula) poslao obave{tewe o zauzimawu Ku~a, wihovo uredni{tvo procenilo je da }e boqe biti da vest s istom sadr`inom (poslatu 14. jula) preuzme iz Agramera. A tamo je, izme|u ostalog, pisalo da su Crnogorci upali u Ku~e i da po selima “ubijaju bez obzira na godine i na pol sve {to im je dolazilo pod ruku i haraju wihove domove... Od Ku~a sada vi{e ni{ta ne postoji, jer je to sada opusto{eno mesto. Ko je mogao izbe}i smrti, sklonio se na tursku teritoriju... Stari i deca u mestima iz kojih je izbegla wihova vojska bili su pobijeni” (93, 25. jul 1856, strana 680). Nedequ dana kasnije, tr{}anske novine objavile su vest iz Skadra, pisanu 20. jula:

164

Ilija Petrovi}

“Ku~i nisu pokoreni crnogorskim pohodom, oni su wime samo ka`weni. ^iwenica je da vojvoda Mirko Petrovi} nije postigao ni{ta sem pqa~ke - uni{tio je ku~ka naseqa ogwem i ma ~em i ostavio Ku~e u wihovoj bedi. Deo ku~ke vojske je, zato {to je zajedno sa stokom izbegao u planine na obli`wu otomansku teritoriju, ostavio svoje stare, decu i `ene na milost i nemilost crnogorskom ma~u, a Crnogorci su nemilice pobili wih 300, ne po{tedev{i ni dojen~ad na grudima wihovih majki. Na ovaj na~in Ku~i nisu bili podjarmqeni, ve} samo razoru`ani i sasvim unaza|eni. Budu}i da Crnogorci nisu u Ku~ima ostavili vojne jedinice, preduzeli su druge potrebne mere da o~uvaju svoju dominaciju. Francuski konzul na Cetiwu nastojao je da odvrati kwaza od planirane ekspedicije, znaju}i kakve bi te{ke posledice mogle da proisteku u odnosu na Pariski ugovor (posle Krimskog rata IP) i u odnosu na aktuelno stawe u Arbaniji. Kwaz je ~ak poslao pismo svome bratu s naredbom da se povu~e, ali je ta naredba stigla prekasno, kada je krvavi pohod ve} bio okon~an. Skadarski pa{a, koji je ra~unao na konzulov uticaj i nadao se da }e pohod biti odgo|en, nije poslao nikakvu pomo} Ku~ima i tako je doprineo wihovoj surovoj sudbini. U Crnoj Gori je zabraweno da se govori o ovom pohodu” (93, 1. avgust 1856, strana 704), {to najre~itije, samo po sebi, govori o namerama i postupcima kwaza Danila i brata mu vojvode Mirka.

Ostdeutsche Post, Be~

Studiozniji pristup. Izve{taj sa crnogorske granice, pisan 15. jula za be~ki Ostdoj~e Post, bez obzira na to {to su Vasojevi }i i Bratono`i}i pogre{no svrstani me|u ku~ka plemena, u informativnom pogledu ne{to je bogatiji i studiozniji, a naro~ito dobronamerniji, od onih koji su se tih dana, o istoj temi, pojavqivali u be~koj i drugoj {tampi: “Crna Gora, na ~ijem su podru~ju po~eli orijentalni ratovi, ~ini se da }e i posledice toga osetiti, jer sve ukazuje da }e opet do}i do borbe Crnogoraca i Turaka. Ne mo`e se pretpostaviti da je posledwa grozna i uni{tavaju}a crnogorska ekspedicija protiv Ku~a pro{la kod Turaka nezapa`eno i da }e Turci tek tako uva`iti wene posledice. Razlog za borbu sada nije napad na turska podru~ja, kao pre tri godine, kad su neki Crnogorci na vlastitu odgovornost upali u grad @abqak, ve} je to krvava uni{tavaju}a borba protiv jednog takore}i neutralnog plemena koje u stvari trenutno ne pripada crnogorskom kwazu i za koje bi, iz nu`de trenutnog pritiska, najboqe bilo ukoliko bi s Turcima i

CRNOGORSKA POHARA KU^A

165

Crnogorcima uspeli da postignu dobar sporazum. Ina~e, Ku~i su 1831. godine formalno u{li u sastav Crne Gore, ali se, i pored toga, zbog svog geografskog polo`aja nikad nisu mogli otrgnuti od Turaka. Wihova plemena: Drekalovi}i, Bratono`i}i, Vasojevi}i, Orahovo, Zatrijeba~ - prvenstveno Drekalovi}i, koji iako malobrojni, ali ipak najsr~aniji i zbog toga najugledniji, kwazu su trenutno najnepo`eqniji. Oblast Ku~a je u posledwem crnogorskom napadu potpuno opqa~kana i spaqena, a bili su ubijeni svi wihovi stanovnici koji nisu mogli pobe}i. Ovaj napad crnogorske vojske protiv wihove hri{}anske bra}e dogodio se sa znawem i po zapovesti kwaza Danila i pod komandom Mirka Petrovi}a, wegovog brata, te je neoprostivo {to su qudski `ivoti na tako stravi~an na~in uni{teni” (72, broj 174 od 27. jula 1856).

Die Humorist, Be~

Kriza je samo prigu{ena. Prema pisawu be~kog lista Humorist, zasnovanom na podacima zagreba~kih nema~kih novina od 14. jula, Ku~i su ve} 11. jula shvatili da ne}e uspeti da odr`e svoje polo`aje, jer su znali da im je 1.800 ratnika pod komandom Novice Cerovi}a krenulo iza le|a, od planine Koma. Crnogorci su u ku~ka naseqa upadali sa divqom vriskom, nesre}ne Ku~e ubijali bez obzira na wihovu starost i wihovu imovinu pqa~kali. U Ku~ima je ostala pusto{; vi{e od 2.000 pu{aka je zapleweno; stoka je jo{ pre napada preterana na tursko podru~je. Povla~ewe odras lih `iteqa (sposobnih za borbu) svojim `ivotima platili su starci i deca, a skadarskom pa{i pripada zahvalnost {to je izvestan broj dece bio za{ti}en. Pa{a je tako|e dozvolio Klimentima i Grudama da priteknu u pomo} Ku~ima, ali je to bilo prekasno; ako pravovremena pomo} ne bi mogla odlu~iti o budu}oj nezavisnosti ku~kog plemena, mogla je doprineti wihovoj povoqnijoj kapitulaciji. Ova je ekspedicija okon~ana vrlo brzo, a pobedniku je donela samo privremeno smirivawe jedne o{tre krize (73, broj 201 od 26. jula 1856).

Die Presse, Be~

Ima li kulture na zapadu. Bi}e da ova be~ka novina nije imala svog izve{ta~a sa Cetiwa, po{to je svoje pisawe o zbivawima u Ku~ima zapo~ela pozivaju}i se na Agramer Zeitung. Konstatuju }i najpre da “mala Crna Gora jo{ jednom privla~i na sebe op{tu pa`wu”, Presa tek sad saop{tava da kwaz crnogorski naoru`ava ekspediciju od 3.500 qudi (“austrijski dopisnici govore o 10.000”)

166

Ilija Petrovi}

koju priprema za napad na Ku~e, pleme koje ne priznaje ni tursku ni crnogorsku vlast i koje, brane}i se od jedne strane, tvrdi da politi~ki pripada onoj drugoj strani. I ovde se pomiwe “nova ekspedicija na Ku~e”, bez obja{wewa {ta se postiglo “starom” ekspedicijom iz 1855. godine, ali se ukazuje na te{ko}e i prednosti obeju strana u sukobu. Pomenut je Danilov dogovor s Nik{i}anima, ali nije re~eno kad je on postignut. Podrazumeva se da nije propu{tena pri~a o Mirkovoj “proklamaciji na ustanike”, op{toj amnestiji i poreskim olak{icama. Pomiwe se i pri~a vojvode Mirka o nekakvom navodnom ugovoru koji su Ku~i potpisali sa vladikom Petrom I, ali Presa ne zna da je taj ugovor izmi{qen (isto kao i Mirkova proklamacija) ne za Ku~e ve} za beli svet. Pru`eni su podrobni podaci o pomo}i Ku~ima, kao i o oja~awu crnogorskih snaga. Pomenuta je Dukqa kao ratno popri{te (iako se ona nalazi izvan ku~ke granice), a ponovqen je broj poginulih, rawenih i zarobqenih Ku~a, kao i nesrazmerno mali broj crnogorskih `rtava. Novo u be~koj Presi mo`e biti podatak da “dana{wa depe{a austrijskih dopisnika kazuje da je komandant crnogorske ekspedicije popalio ku}e po Ku~ima i velika sto~na stada zaplenio, koja je razdelio me|u crnogorskim narodom”, ali i komentar da se “po svemu mo`e tvrditi” da Crna Gora, koja se nalazi zapadno od Ku~a, “ba{ i nije neko ko bi mogao {iriti kulturu prema istoku” (71, broj 170 od 24. jula 1856).

Svetovid, Be~

Prevodi i komentari. Ovaj srpski list, koji je 1852. godine po~eo da izlazi u Temi{varu a potom prenesen u Be~, o pohari Ku~a pisao je sa pove}im ka{wewem, na osnovu tekstova iz zagreba~kih (na nema~kom jeziku), be~kih i tr{}anskih novina. Neki put to su samo prevodi, a povremeno se radi o mawe ili vi{e op{irnim uredni~kim komentarima. Kao {to smo to u~inili i sa pisawem be~ke Prese, i ovde }emo dati samo kratak pregled onoga {to je Svetovid “pozajmio” od Agramera: Kwaz Danilo “izaslao je brata svoga Mirka Petrovi}a s oru`anom ekspedicijom protiv Ku~a, koji se protive pla}awu poreza i wegovu vladu ne priznaju” (61, broj 54. od 12/26. jula 1856); Sedmog jula krenulo je sa Cetiwa “jedno odeqewe od 3.000 qudi pod zapovedni{tvom Mirka Petrovi}a... Oni idu protiv Ku~a, koji ne}e da pla}aju porez ni da priznaju kwaza za gospodara... Srez Ku~i ima otprilike 3.300 oru`anih qudi, me|u wima 200 iz plemena Drekalovi}a, koje se kwazu najvi{e protivi... Crna Gora

CRNOGORSKA POHARA KU^A

167

poku{ala je vi{e puta da kona~no osvoji taj srez, odakle su vi{e puta dolazili glavari na Cetiwe kwazu na poklowewe, ali pravi podani~ki savez nije nikad postojao”. Po prirodi stvari, i u Svetovidovoj vesti ratovalo se “na onom mestu gde se nalazila stara Dukqa”, da je boj trajao letwi dan do podne, da su Crnogorci tri puta juri{ali na {anac, da su Ku~i “izgubili 55 mrtvih, 60 rawenih i 2 zarobqenika” i da je Mirko poru~io bratu, kwazu Danilu, “da }e Ku~i, ako im ne do|e pomo}, za koji dan da se predaju”; van svake sumwe, pod mogu}im ku~kim “pomo}nicima” podrazumevali su se Turci. I Svetovid se zadovoqava konstatacijom da je to “nova ekspedicija kwa`eva”, ne bave}i se pitawem {ta bi taj izraz mogao zna~iti, ali ne propu{ta da ka`e kako bi crnogorska ekspedicija na Ku~e bila “nepametna” da Arbanija nije “uznemirena” i da se kwaz, tek na neki dan pre napada na Ku~e, posebnim ugovorom s Nik{i}anima nije osigurao “od hercegova~ke strane, pa da mo`e povesti ve}u silu protiv Ku~a”. Tako|e, “proklamacija” vojvode Mirka i Svetovidu slu`i kao po{tapalica u predstavqawu crnogorske ekspedicije na Ku~e, eda bi se neupu}enoj javnosti stavilo na znawe ne samo da Ku~i ne po{tuju nekakav navodni ugovor sa vladikom Petrom I, ve} i da tra`e pomo} “od obli`wih turskih sela i od skadarskog pa{e”, koji, umesto da brani arbana{ku granicu i unutra{wi mir u svome pa{aluku, “jednako pi{e kwige, te ih {aqe u Carigrad, a {ta javqa, ko }e to znati” (61, broj 55. od 15/27. jula 1856). Da li se Petar I “ugovarao” s Ku~ima. Poziv vojvode Mirka da se Ku~i pokore kwazu “u skladu s ugovorom sa~iwenim jo{ u vreme vladike Petra I”, najobi~nija je verbalna smicalica upu}ena evropskoj javnosti; wu su dopisnici sa crnogorske granice prenosili onako kako im je na Cetiwu re~eno, bez ikakve mogu}nosti da i{ta od toga provere. A istina o tom navodnom ugovoru jeste slede}a: Ku~i su u duhovnom pogledu pripadali mitropoliji cetiwskoj, ali o administrativnim nadle`nostima cetiwskog vladike nad Ku~ima nije moglo biti ni re~i. Vladika Petar I je ~ak i u crkvenim poslovima vezanim za Ku~e bio vrlo obazriv. Me|u Ku~ima su, na primer, popisivani mogu}i prilo`nici “za svoju i op{tenarodnu crkvu”, ali prilozi za tu svrhu nikada od wih nisu kupqeni, po{to se vladika pribojavao “da im ne bi Turci koju pakost u~inili... jer bih radiji bio izgubiti najboqi ~iflak (~ifluk, ~itluk, zemqi{ni posed - IP) negoli da wima makar mala {teta poradi toga u~iwena bude”. Znaju}i za prilike u Ku~ima,

168

Ilija Petrovi}

ponajvi{e one koje se ti~u pazara i unutra{wih sukoba izme|u “proturske” i “procrnogorske” struje, vladika je 1823. godine zatra`io od wih da budu obazrivi prema Turcima i da ja~aju veze sa Crnom Gorom i Brdima. Pet godina kasnije, u vreme kad je bilo lako vidqivo da se Ku~i i Bratono`i}i “u veliki strah i rizik nahode”, vladika ih je hrabrio svojom nadom u skoro oslobo|ewe “ispod qutog jarma agarjanskoga”. Istovremeno, koriste}i se svojim crkvenim ovla{}ewima, uspeo je da onemogu}i postavqawe jednog sve{tenika rodom iz Ku~a koji bi bio “podlo`nik vezira skadarskoga” (13, 154. i 158; 80, 82). Prema pisawu \oka Pejovi}a, predawe o vezama vladike Petra I s Ku~ima ne mo`e se potvrditi sa~uvanim dokumentima, ali se ne mo`e iskqu~iti mogu}nost da su Ku~i, primera radi, zahvaquju}i vladi~inim preporukama, dolazili u Primorju do olova za pravqewe pu{~anih metaka. Isto tako, “iako su povremeni nesporazumi i sukobi u ovom plemenu uslovqavali orijentaciju wegovih glavara, u borbi za prvenstvo, jednih ka Skadru a drugih ka Cetiwu, Petar I je sasvim realno procjewivao da jo{ nijesu nastali najosnovniji uslovi za sjediwavawe Ku~a sa Crnom Gorom u smislu do tada stvorenog jedinstva sa Bjelopavli}ima, Piperima, Rov~anima i Mora~anima. Geografski polo`aj Ku~a, neprekidni pritisak Turaka, upu}enost na podgori~ki pazar i potrebe obezbje|ivawa zimske ispa{e - bili su dovoqan razlog da se u politici crnogorsko-brdskih vladara prema wima ne izrazi odlu~nost za bezuslovno jedinstvo sa Crnom Gorom... Od Ku~a su se jedino mogli zahtijevati me|usobni sporazum (sloga u plemenu IP), krajwe obazriv odnos prema Turcima i ja~awe veza sa Crnom Gorom i ve} prisajediwenim brdskim plemenima” (13, 158). Sve su to, dakle, bili razlozi o kojima kwaz Danilo, ali i stric mu vladika Petar II, nije vodio ra~una, ili ga to nije ni zanimalo; naro~ito upu}enost na pazar! A ba{ je to, na primeru Mora~ana, Jegor Kovaqevski lepo zapazio, i zapisao u svojoj kwizi ^ernogori~ i slov~~nski~ zemli: “Mora~anin nema dobru pro|u za svoje proizvode. Tamo nema pazara. Ulazak u susjedne turske gradove im je zatvoren, a Kotor je veoma daleko. Jedino Spu`, koji je otuda udaqen dva dana pje{a~ewa, za vrijeme dok je u miru s Crnom Gorom, ponekad posje}uju mora~ke `ene, koje tamo dogone svoju stoku. Ali Spu` nije bogat, trgovine je u wemu siroma{na... U Mora~i se vrlo malo slu`e novcem. Trampa je i danas osnov trgovine... Tamo kupci ne zalaze ni da kupuju ni da prodaju” (prema 103, 220). A Nik~evi}, koga u toj pojedinosti savremeni dvorski istori~ari ne slede, jo{ je zapisao da “Ku~i... nijesu imali doma}ih tr`i{ta, daleko

CRNOGORSKA POHARA KU^A

169

su im bili i crnogorski i austriski (primorski) pazari, pa su zato u prvom redu bili upu}eni na turske pazare” (103, 220). Jo{ o pohari. U nekoliko narednih brojeva Svetovid je, bilo u obliku pre voda bilo u obliku rasprave s nekom od stranih novina, dao niz korisnih obave{tewa o crnogorskoj pohari Ku~a. Najpre, on se upustio u raspravu s pisawem be~ke Isto~nonema~ke Po{te, koja, po shvatawu Svetovidovog autora, “ogovara” politi~ke odnose Crne Gore sa Br|anima, “te izme|u ostalog smatra Ku~e nekakvom neutralnom dr`avicom, koja se Crnoj Gori pridru`ila samo po formi, a zbog svog polo`aja nije se mogla od Turske sasvim otrgnuti. U tome se Po{ta jako vara, jer Ku~i sa~iwavaju okrug Crne Gore, tako da i po istorijskim predawima pripada i po formi i po delu Crnoj Gori, niti ikoja dr`ava ima pravo na Ku~e, osim silom oru`ja. No zato su Crnogorci na oprezu, da ovu zemqu srpsku brane, a bez wih bi Ku~i odavno poslu`ivali kadune. Po formi bi pre prili~ilo da se Skadar pot~ini crnogorskom Kwazu kao i Nik{i}, a po delu vaqa da pripadne ja~em... Daqe veli Po{ta da je pohod Crnogoraca preduzet sa znawem i na zapovest Kwaza Danila, pa je neoprostivo {to se postupalo na~inom kojim se te{ko povredi{e vladateqska prava sultanova i prava ~ove{tva protiv svoje hri{}anske bra}e. [to se sultanovih prava ti~e, neka se dopisnik te{i time {to ona nikad nisu postojala, nego se ma~em presu|uju ve} 400 godina. Prava postoje samo po ugovoru, a po{to ugovora nema izme|u Crne Gore i sultana, to se ne mogu ni prava ovoga povrediti. Nerazumqiv je, veli Po{ta, postupak Kwa`ev, kad se uzme u obzir, da je ba{ sad vaqao da se uzme na um, da sa kom{ijom `ivi na miru i da ne daje povoda ozbiqnoj tu`bi, sad kad moli evropske kabinete da mu se oblast pro{iri. Na ovo moramo primetiti da crnogorski Kwaz sasvim pravo ima protiv buntovnog dela svoga Kwa`estva svim sredstvima postupati. Kwaz koji ima silu ne ustupa buntovnicima. Nadamo se, dakle, da }e Kwaz strogo postupati s vinovnicima, ali pravedno, da se sli~ne bune vi{e ne ponove. Samo vaqa paziti na ~ove~nost, da se starci, `ene i deca ne ubijaju, kao {to vele da se desilo. [to se Crnogorci izme|u sebe glo`e, to ne daje povoda nikome da se tu`i. Pozori{te krvave me|usobne kavge ne smeta niti trgovini susednih zemaqa niti se treba bojati da }e buntovni duh pre}i u koju susednu zemqu, kao {to se Francuska od [panije boji. Skadarski pa{a veli da sedi s mirom i da on ne daje povoda »ozbiqnim tu`bama« Crne Gore da ne podbuwuje hri{}ane pro-

170

Ilija Petrovi}

tiv crnogorskog Kwaza, ako ne `eli da mu se vra}a `ao za sramotu” (61, broj 56. od 19/31. jula 1856). Kad je ceo “posao” bio obavqen, Agramer cajtung javio se iz Skadra, 20. jula, a Svetovid preneo da “Crnogorci nisu svojom ekspedicijom pot~inili nego samo kaznili Ku~e. Uistinu, vojvoda Mirko Petrovi} preduzeo je samo pqa~kawe, sela je - kao {to se to obi~no ka`e - vatrom i ma~em opustio, pa se onda natrag vratio, ostaviv{i `iteqe u nesre}i.Oru`ani i odrasli deo Ku~a pobegao je na tursku stranu, u planinu, ostaviv{i starce, decu i `ene ma~u Crnogoraca (vaqda ra~unaju}i s wihovim vite{tvom, te da ne}e svoj bes iskaqivati na wima - IP), koji su 300 ubili, ne {tede}i ni dete na sisi. Ku~i, dakle, nisu podjarmqeni, nego samo ve}im delom razoru`ani i upropa{}eni, jer Crnogorci nisu ostavili posade niti su u~inili ikakvu pripremnu radwu da se po{tuje wihova vrhovna vlast. Francuski konzul trudio se u Cetiwu svakojako da odvrati Kwaza od te ekspedicije, razlo`iv{i mu te{ke posledice koje bi mogle otud proizi}i... Kwaz je odmah poslao zapovest svome bratu Mirku da se natrag vrati, ali je ona dockan prispela, paqevina je ve} bila okon~ana. Skadarski pa{a uzdaju}i se u uticaj konzulov, mislio je da }e se odlo`iti ekspedicija, pa nije poslao Ku~ima pomo}, te tako strada{e (61, broj 57. od 22. jula/3. avgusta 1856). Ne~ove~ni obra~un. Izve{taj iz Skadra da su Crnogorci vatrom i ma~em opusto{ili Ku~e, bio je 28. jula potvr|en i pismom iz Trije{}a: “[to se ti~e doga|aja u Ku~ima, sve vesti se sla`u u tome da su Crnogor ci s najve}om ne~ove~no{}u postupali i bezobzirno »praktikovali« ubistva, pqa~ku i paqevinu. ^etrdeset katoli~kih familija skupa sa svojim parohom sre}no se uklonilo, 13 izgubi{e ku}e i sve imawe, i sama je crkva opqa~kana (u Ko}ima IP). Zaklano je 200 Turaka bez razlike starosti i roda, me|u wima nekoliko mladih `ena i dece. Jedan katoli~ki `iteq taman se spremao da skloni svoju imovinu, ali u tom trenutku na wega napadne nekoliko Crnogoraca, te ga na komade iseko{e. Vide}i to, wegova `ena si|e s uma, zapali kolevku u kojoj je ~edo weno nekoliko meseci staro le`alo, razmrska ~etvorogodi{wu k}er, zapali ku}u i sko~i u vatru” (61, broj 60. od 2/14. avgusta 1856). Na drugim stranama nema podataka o ovom zlo~inu, ali se crnogorski upad u Ko}e potvr|uje dokumentom iz koga se vidi da je Austrija, preko svog skadarskog konzula Rudolfa Borovi~ke, 15. jula tra`ila od Kwaza naknadu za opqa~kanu crkvu “kod prilike zadwega boja u der`avu Ku~a od Drekeqa” (vaqda Drekalovi}a -

CRNOGORSKA POHARA KU^A

171

IP). Od{tetu u iznosu 1.190 pijastera trebalo bi isplatiti {to pre, “jer }e wezin prvi braniteq Wihova Jasnost ]esar od Austrije, moj premilostivi gospodin, poradi toga zauzeti se”. Kako je crnogorska strana pre}utala ovaj zahtev, Borovi~ka je bio prinu|en da se posle dva meseca ponovo oglasi; ovoga puta on ka`e da mu se katoli~ki biskup uporno obra}a s pitawem kad }e se opqa~kane stvari povratiti i moli kwaza da se to ve} jednom sredi. Kwa`ev odgovor napisan je 1/13. oktobra i u wemu stoji da se, na`alost, “jo{ nije mogao u}i u trag zlo~incima, koji su opqa~kali crkvu u Ko}ima, a razlog je taj, {to jo{ nije u Ku~ima zaveden potpuni red. Ako se stvari prona|u, on }e ih poslati, a ako ne prona|u, on }e ih platiti po procjeni. Uostalom, wemu se ~ini da su neke od utvari iz te crkve ve} do{le u ruke austrijskih vlasti u Kotoru” (4, kwiga XXI, sveska 5, maj 1939, 74). Ne bi trebalo smatrati ~udnim {to se u ovoj prepisci ne pomiwu qudske `rtve (~ak i kad se radi o “200 Turaka”, odnosno katoli~kih Malisora), po{to se takve broj~ane sitnice iz crnogorske pohare Ku~a ne sre}u ni u drugim diplomatskim spisima. Neposredno po pohari. A kad se, po nedatovanom izve{taju Agramer cajtunga, crnogorska vojska “posle kravog ~ina u Ku~ima” povukla, ostavqeno je “100 momaka u utvr|enom mestu Medunu da odr`e osvojenu oblast. Skadarski pa{a po{aqe iz okolnih sela 1.000 Turaka da isteraju Crnogorce iz ovog utvr|enog mesta. Po{to je boj trajao nekoliko sati, u kome je poginulo deset Crnogoraca, gradi} bi se predao da mu ne do|e u pomo} od 400 momaka iz Pipera. Oni iza le|a napadnu na Arbanase i rasteraju ih. No Turci se kupe iz dana u dan, jer misle da }e novim juri{om Medun osvojiti, premda je grad prirodno vrlo utvr|en, a pristup mu je zbog kamena pe{~ara vrlo te`ak. Kad je Kwaz ~uo {ta se dogodilo, naredio je da se sav narod digne (na oru`je), a ugovoreni mir s Arbanijom prekr{io je utoliko {to je trgovinu i svaki saobra}aj sasvim prekinuo i zabranio. Po svoj prilici, ova nova ekspedicija ima}e mnoge i velike posledice. Ku~i }e, dakle, biti po drugi put popri{te krvavih dela. Kao {to se ~uje, sam }e ska darski pa{a udariti s Arbanasima koji su `eqni osvete za okrutna dela u Ku~ima. U ovom uglu od Evrope spremaju se, dakle, doga|aji prema kojima }e wihovi susedi te{ko biti mirni gledaoci” (61, broj 63. od 12/24. avgusta 1856; 2, broj 78. od 14/26. avgusta 1856; 93, 20. avgust 1856, strana 764). Svoje izve{tavawe iz Ku~a, Zagreba~ke novine nastavile su podse}awem od 2. avgusta “da }e se tvrdo mesto Medun (u Ku~ima), koje su Crnogorci zauzeli, te{ko mo}i odr`ati, Tako se i dogo-

172

Ilija Petrovi}

dilo, jer Crnogorci morado{e predati to mesto Arnautima. Na taj glas kwaz Danilo po{aqe 5.500 vojnika u podgori~ku oblast, da oteraju Arnaute. Jula 25. zavrgne se boj izme|u predwih stra`a. A do{lo bi opet do glavnog boja da nisu engleski i francuski konzuli u Skadru u~inili mir na mesec dana, kojim je ugovoreno: Arnauti da iza|u iz ku~ke oblasti za {est dana a Medun da povrate natrag. Pa{a skadarski da plati za 40 Crnogoraca koji su poginuli kod Meduna, za svakog po 130 dukata u zlatu. Na jezeru skadarskome da se ne sme ometati izvoz hrane i robe, te da se ponovo uspostavi veza izme|u (jezerskih ostrva) Vrawine i Lesendra i Crnogorskog primorja... Najposle se napomiwe, da se primirje naru{ava ako se pogazi makar i jedna ta~ka, bilo koja. Govori se tako|e o op{toj amnestiji za Ku~e, ali se o tome jo{ ni{ta pouzdano ne zna” (61, broj 65. od 19/31. avgusta 1856; 2, broj 80. od 21. avgusta/3. septembra 1856).

[umadinka, Beograd

Ku~i kao Ku~ani. O crnogorskoj pohari Ku~a pisala je i beogradska [umadinka, mada ponajmawe od triju srpskih listova ko je ova tema nije mimoi{la; prvi tekst objavila je tek tri nedeqe po doga|aju, 31. jula 1856. godine. Ono {to za [umadinku mo`e biti najinteresantnije, jeste ~iwenica da je weno znawe o Ku~ima bilo toliko da ih je redovno imenovala kao Ku~ane. “Mi smo propustili op{irno razlo`iti vojni~ki pohod Crnogoraca pod predvodni{tvom serdara Mirka Petrovi}a protiv nepokornih Ku~a. Mi dakle naknadno javqamo, da su iznajpre Crnogorci sa 6.000 momaka uzaludno juri{ali na rovove Ku~a i da ih je s obe strane dosta izginulo” (2, broj 66. od 19/31. jula 1856). Istoga dana, bez poziva na izvor, objavqeno je da su Ku~i 29. juna/11. jula, uzaludno i{~ekuju}i pomo} od Turaka “i uvidev{i nemogu}nost odr`ati se, a pritom vide}i da ih s planine Koma ugro`ava serdar Novica Cerovi} sa 1.800 momaka, ostavili svoje rovove i nagnuli be`ati. Crnogorci do|u u mesta ostavqena od vojske i sve, bez razlike starosti i pola {to im je u jarosti do ruku pa lo, iseku a ku}e nesre}nih Ku~a oplene... Predeo Ku~ki sada je prava pustiwa, i oni `iteqi, koji su od ma~a crnogorskog izbegli, pobegli su u Tursku i Crnogorci su oko 2.000 pu{aka zadobili. Stada pak svoja Ku~i su jo{ zarana preveli preko granice u Tursku, i tako su spasena”. Kako je tekst o crnogorskom upadu u Ku~e preuzet sa strane, najverovatnije od Zagreba~kih novina, razumqivo je {to se i ovde ponavqa cetiwska pri~a da je ku~ku nesre}u izazvao “pa{a ska darski, budu}i ih je on svojim poklonima i la`nim kojekak-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

173

vim obe}awima iz dosada{weg wihovog neutraliteta izvukao i tako im ovu nesre}u i propast navukao” (2, broj 66. od 19/31. jula 1856). Preuzima ali ne veruje. [umadinka je nastavila da preuzima vesti iz Ku~a, i ~inila je to pozivaju}i se, naj~e{}e, na Agramer Zietung i Osservatore Triestino. ^ak }e jednom prilikom re}i da “smo nekoliko puta saop{tavali vesti iz Crne Gore, crpqene iz Zagreba~kih novina”, a da tako ne{to pre toga nijednom nije bilo u~iweno. No, bilo kako bilo, ona se od pisawa Zagreba~kih no vina “ogradila” napomenom da se “iz izraza re~enog lista moglo otprilike nazirati, da on te`i kakogod ocrniti crnogorski narod i wihovog kwaza”. Tako|e, zlonamernim je ocewen navod da su Crnogorci podvrgli Ku~e “groznim svirepostima” zbog toga {to su odbili da kwazu pla}aju danak i da se povinuju nekim wegovim uredbama, mada se “i u tom slu~aju ne bi se mogao vojni pohod serdara Mirka protiv Ku~a ni~im pravdati”. A zatim, bez uzmaka prihvataju}i ono {to su pisale novine iz Trije{}a, usledilo je obja{wewe i Zagreba~kim novinama i ~itaocima [umadinke: “Crnogorci su Ku~e kaznili zato {to su oni ne~uveno neverstvo prema Crnogorcima pokazali... Oni su Crnoj Gori ve} grdne {tete u~inili, i bili su uvek u najopasnijem polo`aju i vremenu podle izdajice”. Da stvar ne bi ostala samo na gruboj tvrdwi, dopisano je kako su se Ku~i “pre nekoliko nedeqa za`eleli... pomiriti s Crnogorcima, s kojima su bili u zavadi zbog neke krvnine, i toga radi zamole kwaza i sovjet wegov da se izabere nekoliko odli~nih Crnogoraca, koji }e u dogovoru s wihovim stare{inama tu stvar pretresti i raspraviti. Tako i bude. Kad su pak poslanici crnogorski ve} stigli, i izjavili, da su gotovi stupiti u pregovore, napadnu Ku~i na wih neverno i potuku ih. Doznav{i za ovo ne~uveno neverstvo, Kwaz po{aqe 5.000 Crnogoraca da ih za to kazni” (2, broj 70. od 10. jula 1856). Ubrzo, crnogorska pohara Ku~a postala je nezanimqiva kao vest, tako da je [umadinka tu temu zakqu~ila pismom sa Cetiwa da je “kwaz Danilo buntovne Ku~e na wihovu sopstvenu molbu pomilovao i dozvolio im slobodan povratak u ote~estvo. Svuda na granici vlada mir. Velika skup{tina crnogorskih i brdskih poglavica dr`ana je 8. septembra. Na ovoj skup{tini prisustvovao je i francuski konzul. Govori se da }e se veliki delovi Bosne, Arbanije i Hercegovine ustupiti Crnoj Gori... Govori se, naime, da }e se od Crne Gore na~initi kwa`estvo, podobno Srbiji, i da }e se Crnoj Gori neki deo turskih oblasti povratiti. Uslovi ovog izmirewa jo{ nisu sastavqeni” (2, broj 101. od 9/21. oktobra 1856).

174

Ilija Petrovi}

Srbski Dnevnik, Novi Sad

I on prema Agrameru. Novosadski Srbski Dnevnik, koji po~etkom jula 1856. godine nije na Cetiwu imao svog dopisnika, “sa svakom predostro`nosti” preuzeo je pisawe zagreba~kih nema~kih novina da je 25. juna/7. jula “sa Cetiwa oti{ao Mirko Petrovi}, brat kwaza Danila sa 3.500 momaka protiv Ku~a, koji ne}e da plate porez niti da kwaza za svoga gospodara priznaju. Nahija Ku~i grani~i se na istoku sa Arbanijom, na zapadu sa Piperima, na severu sa Vasojevi}ima i na jugu sa ravnicom zetskom; mo`e dati jedno 3.300 pu{aka. Niti priznaju tursko niti crnogorsko gospodstvo, nego su ~as na jednoj ~as na drugoj strani, kako im je kad korisnije. Ho}e li skadarski pa{a da uzme od wih porez, Ku~i vele da su Crnogorci, te zlostavqaju pa{ine zabite; kad pak kwaz po{aqe po porez, onda vele da su turski podanici. Crna Gora poku{avala je ~e{}e da tu nahiju pot~ini, ~esto su dolazili odat le glavari na Cetiwe, da se poklone crnogorskom gospodaru, ali Ku~i nikada nisu bili pravi crnogorski podanici. O~ekuje se da im Hoti i Klimente pomognu protiv kwaza Danila”. Istom listu javqeno je 29. juna/11. jula, da je vojvoda Mirko stigao u Pipere i otud “izdao jednu proklamaciju na pobuwenike, u kojoj ih poziva, da polo`e oru`je i da se pot~ine kwazu; on im obe}ava o{tu amnestiju i poreske olak{ice. Ali umesto da polo`e oru`je, Ku~i su zatra`ili pomo} od obli`wih Turaka i u Skadru. Pleme Grudi poslalo im je 800 momaka i nekoliko tovara hrane. Na to je po{lo od Crne Gore jedno 2.000 momaka kao pomo} Mirku Petrovi}u, i tako ima Crnogoraca do 6.000 momaka, koji su se na tri ~ete podelili. Tu dopisnik Agramer Cajtunga `ali, {to skadarski pa{a ne}e Ku~ima da pomogne. Vidi se iz toga kakav je on prijateq crnogorski. - On pi{e daqe 30. juna/12. jula, da su Crnogorci pred zoru 28. juna/10. jula napali na ku~ke {an~eve, koji su na ovom mestu, gde je nekada stara Dukqa stajala. Boj je trajao do podne, i Crnogorci ne mogo{e {anca oteti iako su tri puta juri{ali. Ku~i su izgubili 55 mrtvih, 60 rawenih i 2 zarobqena, koji su 29. juna/11. jula odvedeni na Cetiwe. Crnogorci su izgubili 3 momka. (^udne cifre, s obzirom na to da su Crnogorci tri puta neuspe{no juri{ali na {anac, a mnogo je opasnije za one koji napadaju nego za one koji se iz {anca brane - IP). Ku~ima nije pomo} do{la i Mirko Petrovi} pisao je kwazu, da }e Ku~i za koji dan polo`iti oru`je, ukoliko ne dobiju pomo} sa strane” (3, broj 56 od 15/27. jula 1856). U nastavku se na{ao i kratak pregled dotad prispelih vesti sa crnogorske granice: “U na{em srpskom narodu, Crna Gora je oblast oko koje se oblaci nikad ne razilaze i oko koje se sad pono-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

175

vo po~iwu savijati i vitlati. Mi smo videli u kakvom su sta wu Crnogorci; videli smo {ta su naumili; u posledwem listu videli smo kako su nik{i}ki Turci naumili svoj okrug sa Crnogorcima sjediniti i kwazu crnogorskom podlo`iti se. Sad nam opet zagreba~ke nema~ke novine javqaju da su Ku~i, pleme i okrug Crne Gore u Brdima, koje do 3.000 pu{aka ima, zategli sa pla}awem danka, koji je vlast crnogorska i na wih razrezala kao i na ostale Crnogorce i Br|ane”. Sa ciqem da Ku~e prinudi na po{tovawe propisanih obaveza, Danilo je poslao vojsku na Ku~e i u{ao u boj protiv wih. “Do sada, ako je boja bilo, morao je i on biti re{en. Mi smo vrlo nestrpqivi da ~ujemo je li ta stvar svr{ena i kako. Ku~i su u Brdima do Albanije. Turci su ih svakad na nepokornost podsticali. Oni su se, ili bar neki od wih, ~esto protivili crnogorskoj vlasti, ali su vi{e puta zajedno sa drugom bra}om na Turke udarali. Uzdamo se da }e kwaz mo}i i znati nepokorne Ku~e umiriti i u red dovesti, kako }e od sada tamo biti stalni mir” (3, broj 56 od 15/27. jula 1856). Sa Danilom nema {ale. Samo ~etiri dana kasnije, Srbski Dnevnik objavio je novu ve st sa crnogorske granice, ovoga puta preuzetu iz tr{}anskih novina. Mada s izvesnim rezervama prema svom izvoru, saop{teno je da je “nemir” u Ku~ima “odmah uti{an”, te se “ne zna da li se br`e pojavio ili je br`e prestao”. Istovremeno, dat je i jedan osvrt na prilike u Crnoj Gori i Brdima, ali i na daqu slovensku pro{lost, iz koga se vidi da te krajeve naseqavaju “plemena koja su uvek `ivela odvojeno jedno od drugog a opet ujedno. To je prastari slovenski obi~aj. Tako su nekad `iveli svi Sloveni, tako su i Srbi od 6. do 10. veka u dana{wim svojim zemqama `iveli. Sukoba i sva|a bilo je me|u slovenskim plemenima i u najstarija vremena, pa ih eto ima i danas u plemenima Brda. - Na takav na~in `ive i arbana{ka plemena oko Crne Gore. Pleme Ku~a prostire se uglavnom uz Arbaniju. Polo`aj zemqe na kojoj Ku~i `ive tako je ~udan, da je wima moglo biti da ne priznaju ni crnogorsku ni tursku vlast. ^esto su se okretali na onu stranu na koju su hteli. Na crnogorskoj zemqopisnoj karti vidimo da je ku~ki predeo nazna~en kao pograni~ni Crnoj Gori a ne kao predeo Crne Gore. Ku~i su Crnogorcima ~esto zadavali nevoqe, time {to su ih u nu`di ostavqali ali su jo{ ~e{}e oni s Crnogorcima na Turke udarali. Turci su takav polo`aj Ku~a koristili protiv Crnogoraca uvek kad su mogli; po{to nisu smeli na wih navaqivati da ih pot~ine, mitom su ih potpla}ivali i podsticali i nagovarali da se ni crnogorskoj vlasti ne pokoravaju.

176

Ilija Petrovi}

Onako prost narod na onako nezgodnom polo`aju lako je na to bilo nagovoriti. Kwaz Danilo od posledweg rata (protiv Omer-pa{e - IP) stegao ih je bio pod svoju vlast. Kao deo crnogorsko-brdskog naroda, Ku~i su vlast kwa`evu za ovo dosada{we vreme priznavali. Turci su sad morali na}i izme|u wih nekoliko lakomislenika koji su svo pleme na nepokornost spram kwaza Danila podstakli. Pravi povod jo{ ne znamo, ali }emo skoro znati; me|utim je to na svaki na~in tako nekako moralo biti. Kao {to smo za ovo nekoliko godina videli, kwaz Danilo ne}e nikad i nigde da se {ali. ^im je ~uo da su se Ku~i uzbunili i da se wegovim naredbama protive, poslao je na wih vojsku da ih umiri i da me|u wima red i poslu{nost uvede. A Ku~i, dok su crnogorsku vojsku spazili i videli da nema {ale, odmah su svoje {an~eve ostavili i razi{li se. Mir je odmah bio povra}en a bi}e brzo i red povra}en. Sumwamo da su Ku~i poslanike kwa`eve, koji su do{li da ih mirnim putem primire, onako na veru poubijali, kao {to na{ dopisnik iz Trsta javqa. Tako isto ne verujemo da je crnogorska vojska s Ku~ima postupila onako, kao {to Agramer Zeitung javqa. Glavno je na svaki na~in istina: da su se Ku~i pobunili i da ih je kwaz sa svojom vojskom umirio. Za nas je za sada ovo posledwe dovoqno” (3, broj 57 od 19/31. jula 1856). Srbski Dnevnik mogao je svoju “dovoqnu istinu” potvrditi u istom tom broju, objavqivawem tek pristiglih vesti sa crnogorske granice: “Ku~i su pokoreni. Agramer Cajtung ka`e da su Ku~i 29. junija/10. jula uzaludno o~ekivali tursku pomo}; uvideli su da se ne mogu dr`ati ~im su primetili da im od Koma serdar Novica Cerovi} preti sa 1.800 momaka. Te novine ka`u da su Crnogorci posle za{li po selima, da su bezobzirno tukli sve {to im je palo {aka i da su plenili ku}e ku~ke. Dobili su vi{e od 200 pu{aka. Da je taj dopisnik prijateq Crnogoraca i da wegovom op isu treba verovati, mo`e se otuda videti, {to on krivi skadarskoga pa{u za stradawe Ku~a. Nego nije lepo, kad on brani Ku~e, a ovamo opet veli, da ih je pa{a mitom i re~ima naveo da se odmetnu od Crnogoraca. Time i sam dopu{ta da Crnogorci imaju pravo {to su udarili na Ku~e”. Prijateqi i neprijateqi. Najneobi~nije u logici Srbskog Dnevnika jeste na~in na koji procewuje objektivnost pojedinih vesti preuzetih od Zagreba~kih novina: u jednom trenutku dopisnik tih novina prijateq je crnogorski, budu}i da za ku~ko stradawe okrivquje skadarskog pa{u; na drugoj strani, nije lepo od

CRNOGORSKA POHARA KU^A

177

istog tog dopisnika {to Ku~e brani navodom “da ih je pa{a mitom i re~ima naveo da se odmetnu od Crnogoraca”; dopisnik ipak dr`i stranu Crnogorcima, po{to pomiwawem turskog mita opravdava udar na Ku~e, a ne mo`e biti lepo od wega ni to {to tvrdi da su crnogorski vojnici “bezobzirno tukli sve {to im je palo {aka i da su plenili ku}e ku~ke”. Sve u svemu, Agramer cajtung srpski je neprijateq, isto kao i be~ka Ostdoj~e Po{ta, koja Crnogorcima ne opra{ta postupke prema Ku~ima, “kad su i jedni i drugi hri{}ani. (U Srbskom Dnevniku kao da ne znaju da su Ku~i Srbi - IP). Osim toga, {to ne dajemo ni poÉ pare za wenu hri{}ansku qubav... Po{ta ne zna kako su Crnogorci postupali sa Ku~ima, jer wen dopisnik tek ako je Crnu Goru video na zemqopisnoj karti. Osim toga, u odnosima u kojima su se na{li Crnogorci i Ku~i, ne treba ni najmawe pravdati mere koje preduzima Crna Gora, jer se one samim okolnostima pravdaju. Svaka dr`ava ima pravo da preuzme odgovaraju}e mere da otkloni opasnost koja joj preti, bilo da ona dolazi iznutra, bilo da dolazi spoqa. Kada mo`e kakva evropska dr`ava napasti na drugu s vojskom, da ostvari ili odbrani pravo u koje joj se dira, za{to ne bi i Crna Gora napala na Ku~e da ih kazni zbog nevere i odmetni{tva? Sasvim nam je nerazumqivo kako je Ostdaj~e Po{ta mogla re}i da Crnogorci vre|aju suverenska prava sultanova; oni ta suverenska prava sultanova vre|aju ve} nekoliko vekova, jer su ostali nezavisni. Vaqda }e znati Ostdaj~e Po{ta, da se ne mo`e o turskom suverenskom pravu nad Crnom Gorom ni toliko re}i, ukoliko se to pravo ti~e osvajawa, jer Crna Gora ne be{e nikad pokorena od Turaka. Ali tako je: pre malo godina (vaqda za vreme Omer-pa{inog napada na Crnu Goru - IP) bijahu joj Crnogorci hri{}anski junaci, krstonosci, braniteqi svoje slobode itd., a sad su i oni odmetnici kad vre|aju sultanova prava. Ali da! Sad su Turci u modi! Povod crnogorskog pohoda protiv Ku~a mogu na{i ~itaoci videti iz dana{weg dopisa iz Trije{}a, a daqe pouzdane glasove o~ekujemo svaki ~as” (3, broj 57, 19/31. jul 1856). A tamo, u istom broju, pismo iz Trije{}a, datovano sa 9. julom, kazuje da “Agramer Cajtung ne pri~a pravo kad ka`e da je Wegovo Viso~anstvo kwaz Danilo poslao vojsku protiv Ku~a zato {to on i ne}e da pla}aju danka. Ku~i nisu ni dosad nikada danka pla}ali. Drugi je tu razlog zbog koga su Crnogorci protiv Ku~a uzvoj{tili. Ku~i su stari otpadnici... Pre nekoliko nedeqa za`ele Ku~i da se mire zbog neke osvete, te zamole kwaza i senat za nekoliko odli~nih qudi koji }e to, u dogovoru sa ku~kim stare{inama, u delo privesti. Tako i bude. Jest, ali kad poslanici cr-

178

Ilija Petrovi}

nogorski tamo do|u i po~nu zbor zboriti, sko~e Ku~i i poubijaju ih sve na veri. Eto, dakle, za{to 5.000 crnogorske vojske po|e protiv Ku~a, i eto razloga zbog koga su neverni Ku~i na{li ono {to su tra`ili” (3, broj 57, 19/31. jul 1856). Bi}e da je Srbski Dnevnik ovu nakaznu i zastra{uju}u pri~u o ubistvima crnogorskih poslanika, upu}enih da mire Ku~e zbog neke krvnine, “pozajmio” od [umadinke (2, broj 70. od 10. jula 1856), ali se mora uzeti kao sasvim izvesno da je i to na Cetiwu izmi{qeno, ne bi li se pred evropskom javno{}u opravdala “vojna intervencija” u Ku~ima. Srpska Sparta. Pri~a novosadskog Srbskog dnevnika da su Ku~i stari otpadnici, nepostojani, neverni, od velike {tete Crnoj Gori, da na veri ubijaju crnogorske poslanike koje su sami pozvali, i tako daqe, najlak{e se mo`e razumeti ako se zna kakve su politi~ke prilike tada bile u krajevima severno od Save i Dunava. Iako su tokom Bune 1848/49. godine Srbi stekli Vojvodstvo Srbiju, ili Vojvodinu Srpsku, ugu{ewem revolucije u Ugarskoj i zavr{etkom rata (1848/49) zapo~eto je i gu{ewe srpskog nacionalnog pokreta i na teritorijalnoj i na duhovnoj osnovi. S jedne strane, pokazalo se da je Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat bio bezizgledan poku{aj, za Srbe utoliko vi{e i utoliko gore {to su wihovi nacionalni zahtevi na sopstvenom crkveno-narodnom saboru dosledno potiskivani za ra~un drugih i {to je ovde “prvi put do{lo do otvorenog sukoba izme|u srpskog pravoslavnog duha i srpske gra|anske demokratije, a tu se i “za~ela ideja o posta vqawu jugoslovenskog nacionalnog pitawa na novu osnovu”: Svetozar Mileti}, docniji “vo| i pretstavnik Srba u Vojvodini”, s ideologijom usmerenom “ka {irim, op{tejugoslovenskim horizontima i demokratskim, republikanskim i federalisti~kim koncepcijama”, bio je nezadovoqan zahtevom “da samo Srbi imaju prava birati vojvodu i tra`io je punu ustavnu slobodu za sve nacionalnosti u Vojvodini”, a Jovan Suboti} se “zalagao za bratstvo Srba i Hrvata, te za ujediwewe Vojvodine i Trojedne Kraqevine”, odnosno Hrvatske. Na drugoj strani, svakim danom sve je jasnije bilo “da je prijateqstvo kojim nas Maxari u nevoqi wihovoj i na{oj obasipa{e - prijateqstvo za nevoqu bilo... Znali smo mi, da kad orkan zagrmi, da i kurjak i jagwe moraju mirno jedno pokraj drugog le`ati, ali kad bura prestane, onda neka glede da nablizu nebudu, no opet smo dr`ali da smo i mi i oni qudi, pa kad sine, da }e nam jednako sijnuti. No to nam je najve}a pogre{ka bila, {to zaboravismo da narod i dr`ava nije isto. Maxari nisu vi{e narod, oni

CRNOGORSKA POHARA KU^A

179

su sa dr`avom identi~ni. [to su nam kao narod obe}ali, sad nam kao dr`ava ne}e ispuniti. Dok su nam jednaki u nevoqi bili sre}a i dobro naroda bio im je prvi zakon, a sad salus rei publicae prima lex est (spas dr`ave najvi{i je zakon) - a narodima kako bilo”. Ba{ onako kao {to je pisao @ivojin @ujovi}: “Istorijski, mi smo neprijateqi jedan drugom... Nikad do danas nisu Maxari pru`ili nama iskrenu, ne velim bratsku, jer je to za wih nemogu}e, no ni iskrenu savezni~ku ruku”. I ba{ kao {to je to pisao Mihailo Polit Desan~i}: “Ma|ari kad prevrnu listine povestnice 1848, mora da im srbski ustanak kao kakav te`ak san du{u probija. Al’ i nama taj ustanak du{u probija. Se}amo se grobova na{ih mu~enika, vidimo pepeo na{ih izgorelih sela i varo{i, `ivo nam pred o~i izlazi ono stra{no stawe na{eg naroda posle bune, kad bez opaklije morade zimu provesti i samo jo{ utehu u svom gorkom humoru nalaza{e: da ne mo`e biti i opaklije i Vojvodine” (29, 97-103). Srbima je u takvim uslovima bio potreban neko ko }e im pru`iti duhovno i moralno ohrabrewe. Srbi iz Kne`evine, ne samo zbog toga {to su brojni dobrovoqci otud vojevali za Vojvodstvo Srbiju, nego i zbog neostvarene srpske `eqe da se Vojvodstvo Srbija prikqu~i svojoj prekodunavskoj Matici, nisu bili dopu{teni za tu svrhu; svako wihovo pomiwawe moglo je izazvati sumwu u lojalnost ugarskoj dr`avi i habzbur{koj kruni. Pomiwawe Srba iz Crne Gore, takozvane Srpske Sparte, u kojoj “blagorodstvom Srpstvo di{e”, ni po ~emu nije moglo biti ni sumwivo ni opasno, barem iz dva razloga: Crna Gora bila je mala, jedva uo~qiva na zemqopisnoj karti, a bila je i dovoqno daleko da bi oslawawe na wu moglo imati i nekakav stvarni zna~aj. Stoga je Ja{a Igwatovi}, u Slavu Crnogorstva, mogao napisati i ovih nekoliko stihova u prozi: “U staro doba [partanci su bili uz svoje juna{tvo slobodni i silni. Dok su mnogi drugi narodi kao {tir rasli i plodili se, do|e vrijeme pa im se spomen sbri{e, dok [partanci ostado{e zanavijek uzor juna{tva i svijetlo slobode. Crna Gora se sa ve}im, stra{nijim du{manima borila nego [parta, ona se pet stole}a bori protiv cijelog muslomanstva - poÉ Azije, protiv svojih otpadnutih i zablu|elih sinova; i kad tisu}e godina pro|u, bezpristrasan nara{taj Evrope podignu}e u povjesnici Crnoj Gori spomenik pored spomenika [parte na desnoj strani - s gledi{ta ~ovje~anstva”. Pa }e toj svojoj pesmi, s razlogom, na sam wen kraj staviti re~i: “Crna Goro, ti si Srpstva ukras, grob i slava” (30, 290-293 ).

180

Ilija Petrovi}

Za razliku od takve srpske [parte, Ku~i su srpskom ~itali{tu Vojvodine Srpske, iako po svemu nepoznati, stari otpadnici, nepostojani, neverni, od veqe {kode Crnoj Gori, i tako daqe, i tome sli~no. Danilo bi da {iri granice. U i{~ekivawu “izvornoga i pouzdanog glasa” iz Ku~a, uredni{tvo Srbskog Dnevnika okrenulo se “te`wi kwaza Danila da granice Crne Gore razmakne donde dokle je nekada dr`ava Ivan-begova (Crnojevi}a - IP) dopirala. Ka`e se da su mu poslanici wegovi, koje je slao u Be~, Pariz, Berlin i Petersburg, doneli dobre glasove. Mi ~isto ne mo`emo verovati, ali Agramerka, koja za sada ima priqe`nijeg dopisnika na onoj strani nego mi, re~e pre nekoliko dana, da su poslanici kwaza Danila do{li na Cetiwe s porukom da dvorovi kojima su poslani bili, razloge kwa`eve za umesne nalaze i da }e se granice Ivan-begove povratiti” (3, broj 59, 26. jul/7. avgust 1856). Potvrda takvih glasova nije dobijena ni u pismu koje je dopisnik sa crnogorske granice poslao 17/29. jula, po{to u wemu “niti {to ima o Ku~ima... niti o vesequ na Cetiwu posle povratka poverenika kwaza Danila iz Pariza i Peterburga! Ovo nam je tim vi{e za ~udo, {to je dopisnik pre 17/29. jula mogao i iz samog Dnevnika videti {ta se o Ku~ima... po svetu govori. Zacelo je od toga ne{to bilo, ina~e bi on u pismu svom kazao da nije istina. Dopisnik mo`e sebi predstaviti kako nam je bilo kad smo wegovo pismo otvorili i videli da u wemu nema ni slovca o tako va`nim stvarima. Za nas je to zaista velika zagonetka. @ao nam je {to ~itateqi na{i toliko vremena o tome pouzdano ~uti ne mogu” (3, broj 60, 29. jul/10. avgust 1856). Trebalo je da pro|e punih deset dana ne bi li dopisnik javio da “s Ku~ima posao jo{ nije svr{en, jer ju~e su opet Crnogorci na wih po{li. ^uje se da }e Ku~ima Turci da poma`u, kao i da to nije pravo konzulima koji u Skadru sede; oni su zbog toga sa skadarskim pa{om imali `estoke prepirke. Sva tri su konzula (engleski, francuski i austrijski - IP) bili onomadne na Cetiwu a ju~e su se u Skadar vratili. U gostionici na Cetiwu razvili su bili svoje barjake i vili su im se tu dok god nisu po{li. Iz svega se mo`e re}i da ima ne{to zamr{enoga” (3, broj 63, 9/21. avgust 1856). Novi glasovi “jedva jednom dobijeni od Crne Gore”, koje Srbski Dnevnik smatra vrlo pouzdanim, kazuju da se jedan deo Ku~a “otpadio” od kwaza i zbog toga se zavadio i pobio “s onima iz svoga plemena koji su kwazu poslu{ni ostali”. Nije se, dakle, vi{e radilo o odmazdi za one navodno “na veri” pobijene crnogorske poslanike koji su do{li da Ku~e mire zbog neke krvi; na Cetiwu

CRNOGORSKA POHARA KU^A

181

je u me|uvremenu izmi{qen nov razlog “za{to 5.000 crnogorske vojske po|e protiv Ku~a... da pleme to umiri i buntovnike kazni. Vojska je kwa`eva odmah posao svoj svr{ila, ku}ama se posle odmah vratila a u Ku~ima samo neznatnu posadu ostavila... Me|utim su neki buntovnici Turcima odbegli. Turci, koji su ih na svaki na~in morali na to podsta}i, zauzmu se za wihovu stvar i u|u u Ku~e, te po~nu `ariti, paliti i ubijati. (^udno, zaista, jer Turci, koje Danilo uvek pomiwe kao ku~ke saveznike, odjednom upadaju u Ku~e i po~iwu da pale i `are, tako da }e se zlo~ini po~iweni u tek okon~anoj crnogorskoj pohari lako pripisati Turcima - IP). Kwaz je nanovo ve}u vojsku poslao u te strane. Konzuli rade... da bude mir. Sad moramo ~ekati koji dan da ~ujemo ho}e li se Crnogorci i Turci pomiriti... ili }e zapo~eti rat biti nastavqen” (3, broj 64, 12/24. avgust 1856). “Istina” sa zadr{kom. Novosadski dopisnik sa crnogorske granice javio se 29. jula/10. avgusta i ve} u prvoj re~enici saop{tio da tek minule doga |aje u Crnoj Gori i wenoj okolini predstavqa “u svojoj istinitosti”, po{to su “mnoge novine razli~ne glasove donosile i izvestiteqi pisalo kako se kome svi|alo ili kakve je }udi koji od wi h bio. Ku~i, koji su jednako bili pot~iweni gospodarima crnogorskim, po~eli su bili {urovati s Turcima, a {to je jo{ gore, po~eli su bili uznemiravati druga miroqubiva i kwazu pokorna plemena. (Jo{ jedna cetiwska spletka, eda bi se mogla na Ku~e po vika di}i - IP). Srezovi Vasojevi}i i Bratono`i}i bili su vazda pa i ovog puta verni i pokorni kwazu crnogorskom, a Drekalovi}i, podbodeni od Turaka, tra`ili su da u~ine bunu i dovedu do me|usobnog bratskog krvoproli}a. Doznav{i kwaz za wihove protivzakonite namere, a najposle uvjeriv{i se da su oru`anom rukom ustali protiv svoje bra}e, po{aqe jedno vojno odeqewe u Ku~e, da se prestupnici kazne. Videv{i Crnogorce, oni se prepadnu i pobegnu u Turaka, i{tu}i od wih oru`anu pomo}. Vojno odeqewe crnogorsko povrati se odma u svoj zavi~aj, uspostaviv{i u Ku~ima red i zakonitost. ^im vide{e da Crnogoraca u Ku~ima vi{e nema, Turci saberu vojsku, te 19/31. teku}eg meseca udare na Ku~e, gdje su popalili domove, ubili qude, pqa~kali, druge u ropstvo odveli i mnoga zla po~inili. Na ovaj glas izvestan broj Br|ana krene se protiv nasilnih Turaka, no ne mognu ih suzbiti; me|utim stigne 60 Crnogoraca, koji su bili opredeqeni da kule u Ku~ima ~uvaju, udare odmah na Turke, osvoje kulu na Medunu i istisnu Turke iz cijelog predela. Sjutradan do|e 6.000 Malisora u Podgoricu da udare na

182

Ilija Petrovi}

Ku~e i Pipere. ^uju}i kwaz za ovu navalu tursku, izda nalog da se kre}e crnogorska vojska u pomo} Brdima. Ima ve} osam dana kako se `estoki boj u Ku~ima bije i ako prispiju Crnogorci u boj, bi}e jo{ ve}e pogibije i Turci bi lako mogli svoju navalu skupo platiti. 27. jula/8. avgusta uve~e do|o{e tri ~ovjeka s barjacima engleskim, francuskim i austrijskim na Cetiwe i predaju kwazu pismo od tri konzula, u kome mole da se krv ne bi uzalud prolivala, da se mir u~ini, budu}i da je i pa{a na mir pristao i da se u nedjequ (to je danas) primirje vojno u~ini. Kwaz je po istim kuririma odgovorio konzulima da }e pristati na mir, ali da Turci povuku vojsku iz Ku~a i da Ku~e protiv zakonitosti i doma}eg zemaqskog poretka ne podbadaju i da }e on svaki protivzakoniti pokret koje bi se pojavio, oru`anom rukom kazniti; da su Turci veliki prestup u~inili {to su se usudili buniti wegove podanike, a najposle i s vojskom pre{li wegovu granicu i ~inili bezakowa. Tako ova stvar za sada stoji a za koji dan dozna}e se {ta se svr{ilo, koliko li je kojih u ovom boju poginulo” (3, broj 64, 12/24. avgust 1856). Turci su, dakle, pre{li u “wegovu” granicu i tamo “~inili bezakowa”, tako da }e kasnije, vide}emo, Danilo sve zlo~ine crnogorske vojske tokom pohare pripisati wima. A dotle, cetiwski dopisnik Srbskog Dnevnika posla}e 30. jula/11. avgusta novo pismo u kome }e “otkriti” da se “pobuna jednog plemena u Ku~ima rastrubila ve} po celoj Evropi”. Za wega, ta je pojedinost skoro neva`na, ali on svojim ~itaocima sugeri{e da se “~ovek mora sit nasmejati dopisniku Agramer Cajtunga, koji se nigde nije mnogo obazirao na istinitost, ve} je klevetao vazda ovaj narod, koliko je vi{e mogao. [teta samo {to novine objavquju takve izve{taje, pa se posle i druge time slu`e. Vreme }e pokazati da onaj dopisnik osvetnim duhom di{e; no opet malo nam se do wega mari, kad mi najboqe na{e stawe poznajemo. - Ku~i nisu nikada bili turski, ve} uvek crnogorski, a da su mnogo novca poneli iz Skadra, to je izvesno; jer Turci ne samo da su novcem i praznim obe}awima prizivali Ku~e, ve} su to ~inili i sa Bjelopavli}ima i Piperima. Zbog turskog podbuwivawa u Piperima porodio se rat 1852. godine, a Bjelopavli}ka buna (1854) umirena je jednim mahom. Ova ku~ka ova buna, koju su tako|e Turci podboli, umirena je; a {to su Turci oru`anom rukom stupili u crnogorsku zemqu, za to }e oni odgovarati... 18/30. jula pre{li su Turci crnogorsku granicu, popalili selo Rogame i na wega ga|ali iz topova. Ovo su bili Turci podgori~ki, no ~im su pritekli Br|ani na bojno mesto, Turci pobegnu.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

183

24. jula/5. avgusta do|e Hasan Hot sa 6.000 Malisora i nenadano udari na Ku~e, popali im ku}e, popqa~ka ih i neke u ropstvo odvede. Na ovo se krenu ostali Br|ani i do~ekaju Turke, te sa prispelih 60 Crnogoraca nadja~aju ih, osvoje kulu na Medunu i tjerali su tursku vojsku do Zatrijep~a. Crnogorska vojska krenula je u pomo}. Grahovqani, Cuce, ^evqani, Crmni~ani i ve}i deo Rije~kog i Qe{anskog okru`ja i sav srez `upski ostali su doma da svoje granice ~uvaju. Turci se boje Crnogoraca, jer ovi, vele, ska~u `ivim qudima na ramena... Ako se skupi sva vojska crnogorska i brdska, a zate~e tursku vojsku u Ku~ima, mo`e lako velika pogibija biti. No sva je prilika da }e Turci, dok ugledaju crnogorsku vojsku, okrenuti le|a, jer }e pri svojoj nevoqi i pogibiji zaboraviti na nekoliko Drekalovi}a. Turci su dosta {tete u Drekalovi}ima u~inili; no ovo }e opet zagreba~ki novinski dopisnik re}i, da su sve Crnogorci u~inili” (3, broj 64, 12/24. avgust 1856). Crnogorci ponovo “umiruju” Ku~e. Novim pismom sa crnogorske granice, datovanim s 30. julom/11. avgustom, dopisnik Srbskog Dnevnika izve{tava da je “danas na~uo” kako je kwa`evska vojska ponovo umirila Ku~e, tako da se “mo`e o~ekivati da }e posao biti brzo okon~an u korist kwa`evu. Turci pod pritiskom triju konzula ne}e smeti Ku~ima pomagati. Oni su samo nagomilali veliku vojsku i do{li u Podgoricu; ka`u da je ima 12.000. Oni }e motriti da ne bi Crnogorci i Br|ani preko Qe{kopoqa na Ku~e udarili... Turci }e, ako ni{ta drugo, privr`enike svoje u Ku~ima hranom snabdevati, a Ku ~i }e svakako morati da bez ja~e pomo}i saviju glavu, po{to sami nisu u stawu odupreti se Br|anima i Crnogorcima. Konzuli su samo nekoliko ~asova na Cetiwu bili, posle ~ega su se vratili u Skadar. Govori se da je taj wihov dolazak bio zbog Ku~a, i da su preporu~ili kwazu da s vojskom ne prelazi granicu tursku. U svemu, dakle, sti~u se sve dobri glasovi za Crnogorce i kwaza. Povod ovom ratu, ~ujem, dala je ona stranka u Ku~ima koja je za kwaza, nude}i onoj drugoj, mnogo ja~oj, koja je za Turke, da pod kwazom ostane. Ova ja~a i silnija stranka najpre se s prvom malo sukobila, a posle i vi{e, posle ~ega je kwaz odmah svojima prisko~io u pomo}, i tako se krvavi boj zapo~eo” (3, broj 64, 12/24. avgust 1856). Tri dana kasnije, 2/14. avgusta, dopisnik novosadskog lista javio je da je “u Ku~ima mir povra}en i da su se Turci povukli, {to ne zna~i da }e se oni svoga {urovawa lako okanuti. Crnogorska vojska nije zatekla Turke u Ku~ima, jer Turci dok su opa-

184

Ilija Petrovi}

zili Crnogorce ostave ratno popri{te i povuku se u Podgoricu. Gospodin Mirko Petrovi} prispeo je prvi u Ku~e i raspustio ono malo vojske Br|ana {to je u Ku~ima bilo. Po povratku svome zate~e na Prentinoj glavici (bjelopavli}kom zbori{tu) okupqenu vojsku, koje je bilo oko 10.000 i koja se u tri dana sabrala i bila gotova da megdan podeli. S obe strane u prethodnom boju poginulo je svega 50 qudi. Turci su jo{ u Drekalovi}ima i u Kosoru neke ku}e popalili i stoku plenili. Kwaz sada zahteva da mu Turci svu {tetu koju su u~inili podmire... Kwaz je ostao pri tome da Ku~i ostaju i daqe wegovi i da se Turci ne smeju u Ku~e nimalo me{ati, niti iste na bunu podsticati, jer u slu~aju protivnog postupawa, on }e svaki buntovni pokret oru`anom rukom preduprediti i prestupnike kazniti” (3, 65, 16/28. avgust 1856). Zadovoqni i nezadovoqni. Kako je vreme proticalo i prilike se u Ku~ima smirivale, dopisnik novosadskog Srbskog Dnevnika bio je sve spremniji za bagatelisawe onoga {to se u Ku~ima stvarno de{avalo. On se, tako, 12/24. avgusta samo podsmevao dopisniku zagreba~kih nema~kih novina zbog tekstova o stawu u Crnoj Gori, “o wenoj budu}nosti i o svemu, pa najposle i najvi{e o ~emu ni pojma nema. Drugi neka mu veruju koliko ho}e, a mi ni malo, jer znamo da istinu nikad govorio nije”. On je samo ra~unao da }e “iz onolike graje u~iwene kroz novine” (Agramer Cajtung IP), di}i ugled i sebi i svojim novinama. “Jer po stranim novinama uzvaqale su se bile Gore i Brda, potresla se zemqa i gradovi, propao narod i mrave`; a znate, da kad najvi{e grmi, najmawe ki{e ima, te i na ove glasove iz Ku~a koji su bili naro`ili rogove, a naje`ili ko`u, spu{taju sad krila, uvla~e rogove, pa sa stadom pre`ivaju kao da ni{ta nije ni bilo” (3, broj 67. od 23. avgusta/4. septembra 1856). Te{ko da je i kwaz Danilo, koliko novosadski Srbski Dnevnik, bio toliko zadovoqan “uspesima” koje je crnogorska vojska postigla u Ku~ima, tako da se mora smatrati razlo`nim {to je i pismo poslati 11/23. avgusta sa crnogorske granice bilo vrlo kratko: “Crnogorci su se odavna vratili u Ku~e. ^im su Ku~i ~uli da Crnogorci opet na wih idu, ra{trka{e se i pobego{e preko svoje granice ka Hotima u Tursku. Hoti su Latini i ovi su posjekli, ka`u, do 40 glava brdskih. Vi{e nije bilo boja sa Ku~ima, niti }e ga biti”. (Ovako se pi{e posle svakog rata! - IP) (3, broj 69. od 30. avgusta/11. septembra 1856). A kad je ve} postalo “jasno” da je u Ku~ima ostvaren “ve~iti mir”, iz Skadra su razneseni glasovi “da se otomanska Porta sada sa svom ozbiqno{}u pripravqa Crnu Goru osvojiti i pokori-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

185

ti. Da su Turci bili prvi koji su takvi glas u svet pustili, u to nema nikakve sumwe, i za boqu vjerovatnost navode posledwe doga|aje u Ku~ima. No mi znamo, da Ku~i nikad turski nisu bili, i da nad wima nemaju prava koliko ni nad ostalim Br|anima i Crnogorcima” (3, broj 72 od 9/21. septembra 1856). Utoliko pre {to je dopisnik Srbskog Dnevnika, pismom od 30. avgusta/11. septembra, jo{ jednom uzeo “pod svoje” dopisnika Zagreba~kih novina, koji “kroji stvar na svoj na~in, ne pitaju}i se nimalo koliko se to s istinom sla`e. On tako u svojim dopisima govori, kao da je na mestu u Crnoj Gori, te veli da je pri u~iwenom primirju ugovoreno da pa{a za 40 poginulih Crnogoraca plati po 130 dukata (a Crnogoraca nije polovina toga poginulo), no ovo je samo u glavi dopisnika zakqu~eno, a u ugovoru nije” (3, broj 73 od 13/25. septembra 1856). Kwaz je “pravac”, samo Ku~i krivci. I, na kraju, sa crnogorske granice, pismom od 13/25. septembra 1856. godine, dopisnik novosadskog Srbskog Dnevnika potrudio se da svoje ~itaoce jo{ jednom uveri u pravednost crnogorske stvari i, istovremeno, u krivicu “pobuwenih” Ku~a: “Velika se vika digla, a koja se jo{ ni danas smirila nije, protiv pokorewa pobuwenih Ku~a. Kwaz je po svr{etku vojnoga pohoda svima oprostio i dozvolio da se u svoje ote~estvo vrate, osim petorici. Kao najve}i dokaz da su Ku~i vazda pripadali Crnoj Gori, te da se i sad, posle pretrpqene kazne, sami nazivaju podanicima kwaza crnogorskog, mo`e se iz najnovijeg pisma iz Ku~a kwazu crnogorskom videti. Isto pismo glasi ovako: »Pismo i pozdrav svijetlome kwazu na Cetiwe od ^ejovi}a i od Vujo{evi}a, i od Mihovi}a (Mijovi}a - IP) i od Krivodoqana, i od Bezehova (Bezjova - IP) i od Orahova, od svakoga roba ku~koga {to ga je svijetli kwaz izgorio, od velikoga do maloga, od mu{koga do `enskoga, svi te kumimo Bogom i zlatnim svetim Jovanom i tvoju svijetlu krunu, u~ini nam toliko dok iznesemo glavu iz Turaka. Kada je sila tvoja nas izgorela i prognala, to {to je od sile tvoje ostalo to je u turske ruke ostavqeno i oni sve ~ine dokle to izvadimo, te nam to pritiskaju; mi se od tebe braniti ne mo`emo, to sad vidimo, no od tvoje glave nikada nam ne do|e pismo, ni tvoga pe~ata, no nas zovu Piperi i Mrke, Klopo}ani i Potkr{ani, mi sad mislimo da ti za nas i ne pada na um kad si nas ovako prognao. Ako ti padne na um za nas, ti nam {aqi pismo tvoje i pe~at tvoj i opet te kumimo Bogom i svetim Jovanom, uradi ne{to dok iz turskih ruku sirotiwu izvadimo i drugi nam odgovor ~ini, i pismo nam pi{i po amanetu Bo`jem koga tjera{, a koga ne tjera{; tvoju ruku i svijetlu krunu qubimo, drugu ruku

186

Ilija Petrovi}

ni~iju ne qubimo, bez ruke kwaza Petrovi}a i wegova bratstva i wegovu ruku i svijetlu ruku qubimo. Ovo pismo pi{u svi Ku~i {to ih je kwaz izgorio«. Turci su neprestano mitili i mite Ku~e, daju im novce, haqine i obe}awe da hara~a davati ne}e; no Ku~i sami i svojom voqom izjavquju da sva turska dobra preziru, i da pristupaju svijetlome gospodaru kwazu i da }e mu dragovoqno danak pla}ati. Iz svega se vidi jasno da su Ku~i i po samom sopstvenom uverewu podanici kwaza crnogorskog, a ne onako kao {to ih dopisnik Agramer Cajtunga imenova{e... Ku~i sad ho}e da daju danak, od kojeg su se u po~etku ustezali; a kad su vidjeli da se kwaz ne {ali, pristali su i danak davati” (3, broj 78 od 30. septembra/12. oktobra 1856). Jedino {to dopisnik Srbskog dnevnika nije razabrao, a jo{ mawe wegov urednik u Novom Sadu, jeste jasan navod u pismu “svijetlome kwazu na Cetiwe” da je Kwaz u Ku~ima “svakoga roba ku~koga... izgorio od velikoga do maloga, od mu{koga do `enskoga”, da je sila wegova “nas izgorela i prognala”, da je ono {to je od wegove “sile ostalo to je u turske ruke ostavqeno”, te da “pokajni~ko” pismo pi{u “svi Ku~i {to ih je kwaz izgorio”. U svakom slu~aju, ovo pismo iz Ku~a mnogo je mawe pokajni~ko a mnogo vi{e optu`ba za stravi~na nedela kwaza Danila.

Sankt-Peterbgurgskie Vedomosti

“Vesti iz inostranstva, Turska”. Ove ruske slu`bene novine, tada najve}e u Sankt Peterburgu, nisu imale svog dopisnika iz Crne Gore (koja je smatrana sastavnim delom turskog carstva), nego su prepri~avale vesti objavqivane u zapadnoj {tampi; bila su to povremena javqawa, tako da su se u ponekoj od kra}ih bele`aka sustizale pojedinosti preuzimane iz vi{e kori{}enih priloga sa strane. Iz prve vesti, date 19. jula, moglo se videti, “prema pismima iz Crne Gore”, da je Mirko Petrovi}, brat kwaza Danila, “sa 10.000 qudi ustao protiv plemena Ku~i, koji su odbili da plate danak i da se pot~ine kwazu. On je tamo ubio 80 qudi, popalio im ku}e i oteo veliko stado, koje je razdelio me|u Crnogorcima”. Svojim su ~itaocima ove novine objasnile da su Ku~i planinski okrug na granici s turskom Arbanijom, da na bojno poqe mogu izvesti 3.300 qudi, da govore “na ~istom srpskom jeziku, a ode}a i or u`je su im crnogorski. To je pastirsko pleme koje ne priznaje ni tursku ni crnogorsku vlast, i koje pripada jednoj ili drugoj strani, zavisno od svojih interesa. Crna Gora je u vi{e navrata poku{avala da taj okrug osvoji, ali uzalud; sada{wi trenutak je pogodan za Crnogorce, jer su u Arbaniji nemiri”. I dodato je da

CRNOGORSKA POHARA KU^A

187

je kwaz Danilo, ne bi li, dok ratuje protiv Ku~a, osigurao mir sa hercegova~ke strane, sa Nik{i}ima sklopio ugovor o wihovoj neutralnosti (90, broj 160 od 19. jula 1856, strana 891). [est dana kasnije, kratko je javqeno da su “nema~ke novine pune detaqa o ekspediciji koju su Crnogorci preduzeli protiv plemena Ku~i, koje je odbilo da pla}a danak kwazu Danilu”, te da su Ku~i, “posle nekoliko okr{aja i izgubiv{i nadu na tursku pomo}, napustili busije i pobegli. Crnogorci su upali u sela, otimaju}i i uni{tavaju}i sve {to im se na{lo na putu, bez obzira na pol i uzrast” Vest je zakqu~ena re~enicom da “Ku~i vi{e ne postoje, a oni koji su izbegli smrt, pobegli su na otomansku zemqu” (90, broj 165 od 25. jula 1856, 919 ). U narednoj vesti o Ku~ima koji “vi{e ne postoje”, ovoga puta prema pisawu be~kih novina, dato je obja{wewe zbog ~ega je kwaz Danilo digao crnogorsku vojsku i “preduzeo oru`anu ekspediciju protiv zajednice Drekalovi}a u ku~koj nahiji... Prema kwa`evim re~ima” (kwaz je, dakle, uvek u rezervi imao “sve`e razloge” zbog kojih je svoju vojsku poslao na Ku~e), ta je ekspedicija bila pokrenuta zbog toga {to su “drekalovi}ki `iteqi pre nekog vremena upali u tursku Arbaniju i izveli razbojni~ke napade na susednu plemensku zajednicu Pipera, a osim toga bili su du`ni odre|enu nov~anu sumu pokojnom vladici”. Zaista je te{ko poverovati u prvi od navedenih razloga, naro~ito ako se ima u vidu da je kwaz tvrdio kako su Ku~i turski izme}ari, a on je ovom ekspedicijom prinu|en da Turke brani od Ku~a, i to na turskoj teritoriji. I navodni razbojni~ki napad na Pipere nemogu}e je zdravorazumski objasniti, naro~ito ako se ima u vidu da jedno vojni~ki slabo pleme, kao {to su to bili Ku~i sa svega 3.300 ratnika, mo`e istovremeno ratovati na dve strane: protiv jake turske sile i piperskog plemena ne{to slabijeg od sebe. Pri~a o dugovawu “odre|ene sume pokojnom vladici”, neobi~an je “izum”, naro~ito ako se zna da je od upokojewa vladike Rada pro{lo celih pet godina i da kwaz Danilo u tom me|uvremenu nije pomiwao ku~ko dugovawe, ali se na samom kraju 1852. godine, uo~i Omer-pa{inog napada na Crnu Goru, Ku~ima obra}ao kao “juna~kom narodu” i ne pomiwu}i wihove nov~ane obaveze. Ocena je be~kih novina, a wu, bez ikakve ograde, preuzimaju i Vjedomosti, da Danilovo “ka`wavawe drekalovi}ke zajednice mo`e izazvati politi~ke neprilike, jer je skadarski pa{a drekalovi}ke posede proglasio turskim, a prema tome i sam taj doga|aj upadom Crnogoraca u tursku provinciju. Ekspedicija koju je predvodio Danilov brat Mirko zavr{ila se velikim krvoproli}em: ...govori se o ubistvu 100 `ite qa zajednice, ukqu~uju}i i

188

Ilija Petrovi}

`ene, starce i decu koji nisu ni mogli pru`iti otpor, o spaqivawu 300 ku}a i odvo|ewu 6.000 grla rogate stoke. Na drekalovi}ku zemqu izjavqivali su svoje pretenzije i Crnogorci i Turci; wihovi `iteqi - Drekalovi}i - dr`ali su se, zavisno od interesa, malo jednih, malo drugih” (90, broj 168 od 29. jula 1856, 932). Bilo kako bilo, “nemiri u Crnoj Gori su nastavqeni. Kwaz Danilo je zapovedio da se pristupi kupqewu velike vojske, a skadarski pa{a, kako bi se osvetio za pokoq u Ku~ima i za arbana{ki poraz pred medunskom tvr|avom, tako|e je koncentrisao zna~ajne snage. O~ekuje se sukob, a evropske sile ne mogu ostati kao posmatra~i te varvarske borbe, koja bi se mogla pro{iriti i na ve}i deo Balkanskog poluostrva” (90, broj 184 od 19. avgusta 1856, 1011). “Kako se i moglo predvideti, Crnogorci se nisu mogli odr`ati u medunskoj tvr|avi, u Ku~ima, i morali su je predati Arbanasima. Po{to je primio vest, kwaz Danilo poslao je 5.500 qudi prema Podgorici, kako bi izagnao Arbanase koji su otud upali u Ku~e. Sedmog avgusta (26. jula po starom ra~unawu) sukobile su se crnogorske i turske predstra`e, a tom je prilikom poginuo 21 Crnogorac. Sveop{ti sukob spre~en je zajedni~kom intervencijom engleskog i francuskog konzula u Skadru, koji su sukobqene strane naterale da sklope jednomese~no primirje, uz uslov da se Arbanasi povuku iz Ku~a za {est dana, da Medun predaju Crnogorcima i da skadarski pa{a za 40 poginulih Crnogoraca (pod Medunom i Podgoricom) plati po 130 dukata za svakog poginulog. Tako|e, bi}e objavqeno da }e se trgovina na Skadarskom jezeru odvijati bez smetwi, a obnovi}e se i veza izme|u ostrvskih jezera Vrawine i Lesendra i crnogorske obale. Isto tako, govori se i o op{toj amnestiji za Ku~e, ali za te glasine nema nikakvih potvrda” (90, broj 191 od 30. avgusta 1856, 1053). Ova posledwa vest, objavqena kao naga|awe i “glasina”, a potvr|ena posle mesec i po dana, glasila je: “Kwaz Danilo je sa blagonaklono{}u primio ku~ko poslanstvo koje mu je podnelo molbu s potpisima plemenskih glavara o pripajawu wihove zemqe Crnoj Gori. Oni su se po`alili da se turska vlast i muslimansko stanovni{tvo r|avo ophode prema wima i zamolili su kwaza za dozvolu da se to pleme vrati u zavi~aj; ako ne svi, onda makar neke porodice” (90, 225 od 14. oktobra 1856, 1254). Po svoj prilici, radilo se o “pismu i pozdravu svijetlome kwazu na Cetiwe od ^ejovi}a i od Vujo{evi}a, i od Mihovi}a i od Krivodoqana, i od Bezehova i od Orahova, od svakoga roba ku~koga {to ga je svijetli kwaz izgorio, od velikoga do maloga, od mu{koga do `enskoga”, objavqenom u novosadskom Srbskom Dnevniku (3, broj 78 od 30. septembra/12. oktobra 1856).

CRNOGORSKA POHARA KU^A

Diplomatske spisi

189

Iz be~kog arhiva. S izrazima “najvi{eg po{tovawa i poniznosti”, kapetan Borovi~ka, austrijski vicekonzul u Skadru, u iz ve{taju Wegovoj ekselenciji tajnom savetniku Wegovog apostolskog veli~anstva i ministru spoqnih poslova carskog dvora, nosiocu Velikog krsta i visokih odli~ja itd, itd, itd, grofu Buol-[auen{tajnu (broj 53 od 14. jula 1856), pi{e: “Na zapovest kneza Danila, wegov brat Mirko Petrovi} prikupio je u Piperskoj nahiji jedinicu od oko 3.000 naoru`anih qudi i 10. ovog meseca poslao u ju`nu oblast Ku~a, koja se grani~i s Arbanijom, - to je oblast Drekalovi}a - i koja u posledwe vreme pripada Skadru. Nakon bitke, u kojoj su Drekalovi}i izgubili oko 50 glava, pot~inio ih je, a pre`iveli su delom izbegli u Podgoricu a delom u Gusiwe, dok su mnoge ku}e spaqene. Knez Danilo tvrdi da ku~ka sela ni u kom slu~aju ne pripadaju Skadru nego Crnoj Gori i primeweno nasiqe pravda navodom da je Ku~e morao da kazni ne samo zato {to {to su se nedavno neprijateqski poneli prema tri crnogorska sela (u Piperima, koje pomiwu Sankt-Peterburgskie vedomosti - IP), nego i zato {to su nedavno zapo~eli krvav sukob sa susednim plemenom Grude, koji su pod turskom vla{}u, to jest da su protiv wegove voqe i protiv odredaba Pariskog mira upali na tursku teritoriju. Po{to turska strana tvrdi da je knez Danilo upadom u Ku~e zaposeo integralnu teritoriju Otomanske carevine, jer su se ove op{tine i u stara i u nova vremena ~esto borile pod turskom zastavom i da od 1847. godine stvarno pripadaju Skadru, mislilo se na preduzimawe ozbiqnih mera za odbranu od tog napada, koji je sada svr{ena stvar. I sama nastojawa da katoli~ka brdska plemena s obe strane jezera (Skadarskog) pomognu Ku~ima ostala su bezuspe{na. Guverner (skadarski - IP) se, naime, ograni~io na preduzimawe uobi~ajenih odbrambenih mera du` granice, i potvrdio mi je da }e se i daqe pona{ati defanzivno, sve dok mu ne stignu daqa nare|ewa iz Konstantinopoqa (Carigrada, Stambola - IP). Francuski vicekonzul Ekar, koji od 7. ovog meseca boravi na Cetiwu, tvrdio je Guverneru da nije `alio truda da spre~i to nasiqe, ali da kneza nije uspeo odvratiti od wegove namere - {to je tvrdwa u ~iju se istinitost mo`e donekle sumwati, po{to je smatrao za potrebno da za vreme ove ekspedicije ostane na kne`evom dvoru, a nije ni nepoznato da gospodin Ekar namerno knezu predo~ava mogu}nost teritorijalnog pro{irewa. Nasuprot tome, ~iwenica je da je engleski vicekonzul gospodin Bonati poslao svog kancelara knezu Danilu da u ime engle-

190

Ilija Petrovi}

ske vlade ulo`i protest protiv akta nasiqa, koje je u suprotnosti s odredbama Pariskog mira. Ovaj protest, uostalom, nije imao nikakvog efekta, osim {to je knez Danilo u jednoj noti francuskoj strani, o~igledno prema Ekarovom konceptu, izneo razloge koji su ga naveli na preduzimawe mera protiv Ku~a, s obe}awem da }e svoje jedinice povu}i iz okupiranih podru~ja. Nastojao sam da se u ove doga|aje {to mawe me{am, najmawe da dr`im stranu kwazu Danilu, o ~emu sam vi{e izve{taja dostavio guverneru Dalmacije feldmar{al-lajtnantu baronu Mamuli, ali sam se trudio da ubedim Guvernera da je u wegovom interesu, u sada{wim te{kim prilikama za Albaniju, da ne preduzima korake koji bi mogli dovesti do neprijateqstava izme|u Crne Gore i sada{wih sultanovih podanika pre no {to mu stignu naredbe visoke Porte, na koje se u ovom slu~aju mora sa~ekati, jer tu treba da je besumwe definitivna odluka o stavu kneza Danila prema Wegovom veli~anstvu sultanu”. Vidimo, dakle, da se austrijski vicekonzul na po~etku svog izve{taja oslawa na cifru koju je vojvoda Mirko saop{tio u stihovanoj poruci svome bratu, kwazu Danilu. Kwaz, opet, pravda svoj upad u Ku~e navodnim ku~kim neprijateqstvom prema trima crno gorskim selima, iako je Crna Gora dovoqno daleko od Ku~a da bi se oni tamo mogli tek tako upustiti u bilo kakve sukobe, ali istovremeno tvrdi da su Ku~i u{li u sukob sa Grudama, za koje, ina~e, na drugom mestu ka`e kako su od wih tra`ili pomo} za rat protiv crnogorske vojske. ^ini se, tako|e, da je ona vest objavqena u zagreba~kim i tr{}anskim novinama o Ekarovom trudu da nagovori Danila da zaustavi pohod na Ku~e samo obi~na manipulacija, po{to je iz ovog izve{taja jasno da francuski konzul Ekar “ kneza nije uspeo odvratiti od wegove namere - {to je tvrdwa u ~iju se istinitost mo`e donekle sumwati, po{to je (Ekar) smatrao za potrebno da za vreme ove ekspedicije ostane na kne`evom dvoru, a nije ni nepoznato da gospodin Ekar namerno knezu predo~ava mogu}nost te ritorijalnog pro{irewa”. Borovi~ka je 2. avgusta, pod brojem 65, napisao novi izve{taj austrijskom ministru spoqnih poslova: “Od mog izve{taja od 14. jula ove godine, broj 53, u kome sam Va{u ekselenciju obavestio da je knez Danilo sa jakom silom prodro u distrikt Ku~a od Drekalovi}a, stawe u ovoj stvari izme|u Crne Gore i Skadra ostalo je neodlu~no. Koliko sam uspeo da saznam, knez Danilo je iz osvojenih krajeva povukao deo svojih jedinica; gotovo je sigurno da je u utvr|enom selu Medunu, koje su we-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

191

govi qudi zauzeli 10. jula, ostavio posadu koja se ceni na 100-300 qudi. O daqim neprijateqstvima Crnogoraca protiv Ku~a, priznatim turskim podanicima, nemam novih saznawa. Pre otprilike deset dana... po{to je crnogorski upad u oblast Ku~a kod Drekalovi}a bio svr{ena stvar, skadarski guverner Ata-pa{a - iz popustqivosti prema onima koji vode glavnu re~ u mexlisu - zatvorio je bazar u Podgorici, a kako neki tvrde bi}e zatvoren i onaj u Spu`u, koji su Crnogorke pose}ivale. Kao opravdawe za tu meru, koja bi bila potpuno odgovaraju}a ukoliko bi trebalo onemogu}iti neprijateqske Crnogorce da se tamo snabdevaju hranom, naveo je Guverner svoju `equ da se izbegne krvavi sukob Crnogoraca sa Ku~ima na bazaru u Podgorici. Nije mi poznato da su Crnogorci, zbog Guvernerovih odluka, preduzeli bilo kakva neprijateqstva prema turskim krajevima. Nema sumwe da su podgori~ki Turci podstrekivali izbegle Ku~e iz distrikta Drekalovi}a na neprijateqstvo protiv Crne Gore. Naime, 31. jula velika grupa Ku~a, uz pomo} pripadnika plemena Gruda i oko 1.000 podgori~kih Turaka, napala je na selo Medun, proterala crnogorsku posadu i zarobila devetoricu, od kojih su ~etvorica odvedena u Podgoricu a petorica ovamo, u Skadar. Sem toga, ovamo su kao pobedni~ki trofej doneseni jedna odse~ena glava i dva uva. Kada sam danas u Guvernamentu pokrenuo pitawe crnogorskih prilika, a zbog ~ega je i pa{a sazvao mexlis, saznao sam od nekih Ku~a, koji su mi predstavqeni, da su od turskog Guvernementa zatra`ili pomo} protiv Crnogoraca koji se, navodno, zbog doga|aja oko Meduna, okupqaju u hiqadama. Iz otvorenog govora najuglednijih ~lanova mexlisa i uvek dvosmislenih odgovora Guvernerovih, lako sam zakqu~io da ovde postoji spremnost da se ovaj slu~aj iskoristi za pro{irewe neprijateqstava sa Crnogorcima. Rezonovalo se na slede}i na~in: Upadom Crnogoraca u Drekalovi}e, Turci iz Skadra napadnuti su u svojoj sopstvenoj ku}i, {to zna~i da imaju puno pravo da se brane. Sem toga, postoji i obaveza da se Ku~ima pru`i pomo}, jer oni nikada nisu bili uz Crnu Goru, ve} uvek uz Skadar. Ukoliko bi sultan nekad rekao da Ku~i ne pripadaju turskoj Albaniji, onda }e se Skadrani obra~unati sa samim sultanom. Protiv ove izjave Vu|us Hams-age, stalnog slu`benika Guvernerovog, ni Guverner nije imao bilo kakvih primedaba. Po{to su me pitali za savet, rekao sam: Pitawe da li Ku~i, koje je knez Danilo nedavno napao, pripadaju Skadru ili Crnoj Gori, izvan je nadle`nosti mexlisa i o

192

Ilija Petrovi}

tome }e odlu~ivati sultan. Ukoliko Crnogorci ne ~ine neprijateqstva i ne upadaju u nesporne turske teritorije, nema razloga da se s wima ratuje i da se oni (skadarski Turci - IP), prikupqawem vojnih snaga koje Crnogorcima nisu dorasle, izazivaju, a to mo`e imati te{ke posledice. Preporu~io bih, zato, strogo nad ziranu defanzivu, jer bi bez toga uskoro mogla sti}i zapovest iz Konstantinopoqa. Nisam ni sumwao da je ovaj savet dat gluvima, jer je jasno da se po svaku cenu `eli otkloniti dosada{wi prekid vatre, za {ta je nesumwivo povoda dao knez Danilo svojom ekspedicijom protiv Ku~a. Guverneru sam u ~etiri oka uputio nekoliko prijateqskih predloga koje je, ~ini se, ozbiqnog lica, uva`avao i rekao mu da su podgori~ki Turci, bez wegovog odobrewa, samo na svojevoqnu zapovest tamo{weg zapovednika Halil-bega Spahi}a preduzeli pohod na Medun. Ali, to ne verujem. Od posledwih nereda u Skadru, Guverner se predstavqa kao vrlo odmeren i uvek kao bespo mo}no i nevoqno sredstvo mexlisa, `ele}i da tako sakrije svoju zlovoqu. Bar nije verovatno da su svi mudiri (upraviteqi) u celom pa{aluku toliko neposlu{ni kako ih on predstavqa. Po mojim saznawima, u Guvernamentu je odlu~eno da se brdska plemena s obe obale Skadarskog jezera odmah dignu na oru`je, i jo{ danas }e im se odavde dostaviti municija. U slu~aju nu`de ili ukoliko brdska plemena budu neodlu~na, krenu}e i Turci iz Skadra. Regularne jedinice u Podgorici i Spu`u treba da ~uvaju ova mesta. Prvi pucaw iz Crne Gore bi}e signal za napad. Ve~eras je gospodin Ekar dobio pismo od kneza Danila, ~ija mi je sadr`ina nepoznata. Van svake sumwe, knez namerava da prikupi brojnije vojne snage, te treba o~ekivati izbijawe ve}ih neprijateqstava. Ovo se naravno potpuno uklapa u plan pobuweni~ke frakcije u Skadru i Podgorici da otomanske jedinice, koje bi ovamo mogle do}i da zapo~nu dejstva izvan Skadra radi uspostavqawa reda, po mogu}nosti iz toga iskqu~i.” Ve} 6. avgusta, pod brojem 67, Borovi~ka se ponovo obratio novim izve{tajem svom ministru: “Da bi se spre~ilo ve}e krvoproli}e sa Crnom Gorom, saglasio sam se s predlogom gospodina Ekara da se posreduje u prekidu vatre izme|u Ku~a i Crnogoraca. Ju~e smo sa~inili kratku notu, koju sam potpisao zajedno s ovda{wim agentima Francuske i Engleske, u kojoj smo guverneru ponudili prijateqske usluge radi spre~avawa svakog nepotrebnog krvoproli}a, dok ne stigne zapovest iz Konstantinopoqa. Ovaj predlog je prihva}en i danas popodne turski mexlis se u prisustvu guvernerovom saglasio da se ovda{we oru`ane snage, ukoliko to isto u~ine i Crnogorci,

CRNOGORSKA POHARA KU^A

193

povuku 10. ovog meseca, u nedequ, te da se tako uspostavi status quo, odnosno stawe koje je u podru~ju Ku~a bilo pre 10. jula. Zbog toga su tri konzulata ve~eras poslala zajedni~ku notu knezu Danilu, kojom ga prijateqski i privatnim putem mole da prihvati sporazum. Moje sumwe da gospodin Ekar i nije ba{ neume{an u zaplete koji su zapo~eli za vreme wegovog boravka na Cetiwu, i to samo lo{im pravdawem upada Mirka Petrovi}a u ju`ne krajeve Ku~a, nalaze potvrdu u pla{qivoj revnosti kojom je prihvatio sudelovawe svojih kolega u smirivawu sukobqenih strana. Mislim da nisam smeo da odbijem svoju intervenciju, po{to mi je veoma stalo da ne uve}avam i onako veliku guvernerovu slabost i nemo}, te da se ovde opet vladaju}i nemir i poja~ana neprijateqstva svrsishodno spre~e, do o~ekivanog dolaska dovoqno jake oru`ane sile. Guverner je, naime, 3. ovog meseca poslao }ehaju (zastupnika - IP) Beja i vi{e spahija da preuzmu rukovo|ewe doga|ajima; tamo su poslati municija i `ivotne namirnice, a Turci iz Podgorice i pleme Grude, kao i Ku~i, svi su pod oru`jem. Od 3. ovog meseca vode se svakodnevne borbe i dolazi do velikih razarawa. Uostalom, izri~ito sam naglasio turskim vo|ama da sa knezom Danilom nisam ni u kakvim slu`benim odnosima i da sam samo iz humanitarnih razloga i interesa mira i sigurnosti pristupio posredovawu; moje posredovawe ne mo`e imati nikakav zvani~an karakter, po{to ja samo `elim da spre~im daqe krvoproli}e me|u sultanovim podanicima. Ukoliko bi neprijateqstva bila zaista obustavqena, {to je jo{ neizvesno, konzulati bi posredovali i u obustavi vatre do prispe}a odluke iz Konstantinopoqa. Engleski ratni brodovi Miranda i Konflikt usidreni su na ovda{woj obali, a wihovi zapovednici bili su ju~e ovde i govorili u smislu suspenzije svih neprijateqstava.” Novi izve{taj o odnosima izme|u otomanskih vlasti u Skadru i Crne Gore, pod brojem 74, vicekonzul Borovi~ka je svom ministru napisao 9. avgusta: “Ovih dana je u oblasti Ku~a, navodno u selu Fundina, do{lo do krvavog sukoba izme|u Ku~a koji su uz Skadar i onih koji su uz Crnu Goru, u kome su, ~ini se, u~estvovali i Crnogorci i ovda{wi stanovnici. Ju~e ujutru donesene su tri odse~ene glave i jedna crnogorska zastava u Skadar, gde se na javnom mestu, pored reke Bojane, okupilo vi{e hiqada Turaka, koji u kletvama nisu {tedeli kaure.

194

Ilija Petrovi}

Potom su glave odnesene u ka{tel i postavqene pred prozore Guvernamenta; na tra`ewe trojice konzula one su otud uklowene i, po{to su preba~ene preko tvr|avskih zidina, zakopali su ih Cigani. Donosioci tih glava dobili su uobi~ajenu nagradu od 50-100 pijastera po glavi i albansko odli~je: »~elenku« od posrebrenog metala, koja se nosi na kapi, kao i »kokarda«. Upravo sam od dve `ene, koje su iz Budve preko Crne Gore ovde prispele, saznao da ~ak iz Crmni~ke nahije kre}e mnogo naoru`anog naroda prema boji{tu. Knez Danilo nije u potpunosti prihvatio predlog trojice konzula za posredovawe; spreman je da 10. ovog meseca povu~e svoje jedinice ukoliko se Turci prvi povuku iz Ku~a, dok bi po na{em sporazumu trebalo da to obe strane u~ine istovremeno. Po{to na{a zajedni~ka nastojawa danas nisu uspela da pokrenu ovda{we stare{ine na preduzimawe mera - bez obzira na sve te{ko}e - radi ponovnog uspostavqawa mira, makar i kratkotrajnog, obznanili smo kraj na{eg poku{aja da posredujemo; o tome smo obavestili i kneza, isti~u}i svoju stalnu spremnost da posredujemo u pomirewu... Na`alost, ratnih strahota ne}e nedostajati izme|u ovih sirovih i varvarskih qudi. Carsko-kraqevska eskadra nalazi se od pre nekoliko dana u ovim vodama”. Odgovor Danilov na ovu notu, pisan 1/13. avgusta, u austrijskom konzulatu u Skadru zaveden pod brojem 224, bio je slede}i: “Samo {to su crnogorske jedinice stigle u Ku~e, Turci su zapo~eli s povla~ewem. Moj brat Mirko, ~im je dobio nalog za povla~ewe crnogorskih jedinica, okupio je zapovednike jedinica i saop{tio im naredbu da sva odeqewa moraju napustiti ku~ko podru~je i vratiti se ku}i. ^im se moj brat sa svojim jedinicama povukao iz Ku~a, revolucionari (tako! - IP) koji su pobegli u Tursku vratili su se u Ku~e i popalili ku}e onima koji su mi ostali verni. Ovim obave{tavam cewene konzulate... da }u i ubudu}e svaki neprijateqski i ustani~ki postupak Ku~a strogo kazniti. Ipak se nadam da }e se ti stanovnici vladati mirno, samo ukoliko ih Turci ne bi podstrekavali. Stoga molim cewene konzulate da izvole posavetovati tursku vlast da se uzdr`i od svakog me{awa u moje podru~je. Pri prvom nenadnom upadu Turaka odvedeno je pet zarobqenih osoba u Podgoricu, i oni do ovog ~asa nisu predati mojoj vlasti, te stoga molim cewene konzulate da deluju tako da isti budu pu{teni {to pre, kako bi se spre~ila svaka osvetoqubivost i novi zapleti ili od{teta.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

195

Ovim ponavqam svoj postavqeni zahtev za obe{te}ewe Rogamqana i prila`em popis nanesene {tete. Pouzdano se nadam da }e se na osnovu uticajnog posredovawa cewenih konzulata kod turskih vlasti uskoro posti}i poravnawe u pogledu pravilno postavqenog zahteva, ~ime }e dosada{wa trvewa biti obustavqena”. Pod brojem 78 od 16. avgusta, Borovi~ka je svom ministru napisao slede}e: “Ju~e je prispeo dopis kneza Danila ovda{wim trima misijama povodom wihove ranije note, (kao) i od{tetni zahtev za 50 porodica iz piperskog sela Rogame u iznosu 3.125 forinti. Jo{ nisam bio u prilici da sa svojim kolegama razgovaram o ovom dopisu, a {to se ti~e od{tetnog zahteva, mislim da se u to ne treba me{ati. Turci }e, zastupaju}i Ku~e, postaviti ve}i od{tetni zahtev, a to na osnovu wihovih preteranih tvrdwi da je opqa~kano 800 ku}a, da je 400 ku}a spaqeno, mnogo stoke opqa~kano i ubijeno oko 140 qudi. Danas sam Guvernamentu predlo`io humani postupak prema petorici zarobqenih i okovanih Crnogoraca, i preporu~io da bi bilo svrsishodnije da se isti puste i tako Crnogorcima oduzme svaki izgovor za daqe nasiqe nad turskim podanicima. Obojica pa{a su meni i mojim kolegama u poverewu predlo`ili da, u trenutku kad turske jedinice do|u u Skadar, odmah zatra`imo zvani~no obja{wewe zbog ~ega su te jedinice poslate, po{to su neprijateqstva, uz na{e posredovawe, ve} obustavqena. Pa{e, naime, nameravaju da, zarad spre~avawa izgreda do kojih bi moglo do}i pri dolasku tih jedinica, stanovni{tvo navedu da poveruje kako te jedinice dolaze zbog posledwih borbi sa Crnogorcima. Taj bi manevar mogao biti prili~no razlo`an, ali povla~i za sobom i neophodnost da se knezu Danilu nekoliko dana kasnije objasni o ~emu se radi, kako on ne bi do{ao u isku{ewe da sve to druk~ije protuma~i. Ovih dana do{lo je u Spu`u do krvavih sukoba albanskih milicija, sa vi{e mrtvih i rawenih. Guvernerov }ehaja Ata-pa{a zauzet je istragom povodom ovog slu~aja”. Od Isto~nonema~ke po{te moglo se 4. septembra saznati da su se francuski, engleski i austrijski konzuli u Skadru zauzeli za Ku~e i da su od kwaza Danila zahtevali da se sva neprijateqstva prekinu i uspostavi primirje; sa svoje strane, oni su ponudili svoje dobre usluge u nastojawu da se nastali spor izgladi. Danilo im je odgovorio pismom slede}e sadr`ine: “Na u~iwene mi predloge Slavnog Konzulata ja sam kao hri{}anin spreman pristati, no samo pod uslovom da se Turci u dela mojih oblasti ne me{aju, i da oni pobunu, naro~ito u Ku~koj na-

196

Ilija Petrovi}

hiji, ne izazivaju i ne potpoma`u. Ku~i nisu turski podanici, a to {to su Turci buntovnim Ku~ima u pomo} do{li, smatram i kao naru{ewe moje oblasti; ja sam potpuno u mom pravu, kad se staram da svako buntovno kretawe u klici ugu{im. Strano me{awe, kao {to je tursko, o~evidno je neprijateqstvo protiv mojih podanika. Kada bih ja sve nezadovoqne turske podanike hteo potpomagati, u mnogim turskim provincijama zavladala bi anarhija i buna. Ja sam u doba mnogo zgodnije za mene, kada je Turska u veliki rat zapletena bila, ostao miran u granicama mojim. Ja sam od po~etka poslao protiv Ku~a samo jedno neznatno odeqewe vojske, da mir i poredak povratim i me|usobne raspre u zemqi uti{am. Po{to je sve umireno i po{to se ve} vojska vratila, upali su Turci u Ku~ku nahiju, palili su i pqa~kali i ~inili nasilna i bezbo`na dela. Turci su pretvorili nahiju Ku~ku u bojno poqe i dali su povoda sada{woj ozbiqnoj razmirici. Toga radi i `elim da Slavni Konzulat predlo`i pa{i Skadarskom, da se {teta koju su Turci Ku~ima i Piperima naneli, naknadi. Da bi se odr`awe mira i poretka mogu}im u~inilo, zahtevam ja da Turci Ku~e vi{e ne razdra`uju, i daqe, da sami Ku~i izme|u sebe ostanu na miru, da se me|u sobom ne krve i svete; jer bih i u ovom slu~aju bio prinu|en da prestupe oru`anom rukom ugu{im i kaznim” (2, broj 93. od 20. septembra/2. oktobra 1856; 3, broj 73 od 13/25. septembra 1856). Veran svom spletkarskom duhu, kwaz Danilo ni ovaj odgovor ne ostavqa bez barem tri la`na stava: ekspedicija od oko 6.000 naoru`anih Crnogoraca koje je “poslao protiv Ku~a samo je jedno neznatno odeqewe vojske, da mir i poredak povratim i me|usobne raspre u zemqi uti{am”; ~im je on povukao svoju vojsku, “upali su Turci u Ku~ku nahiju, palili su i pqa~kali i ~inili nasilna i bezbo`na dela”; pretvoriv{i Ku~e “u bojno poqe”, Turci su, a ne Ku~i, “dali su povoda sada{woj ozbiqnoj razmirici”. [to bi, prema Danilovom tuma~ewu, zna~ilo da se pre ulaska Turaka u Ku~e tamo ni{ta nije de{avalo i da, prema tome, tamo i nije bilo razloga “sada{wim ozbiqnim razmiricama”.

Vuk Popovi} Ri{wanin

Drugi o wemu. Svi su autori, ~ak i kad je pokoji priznavao da je kwaz Danilo povremeno zlo~inio, isticali wegove poteze kao neprevazi|enu dr`avotvornost. Izvorni podaci o Danilovom delovawu, izuzimaju}i neobrazlo`enu Andrija{evi}evu tvrdwu (u me|umre`nom tekstu pod naslovom Protiv plemenskog zaborava - 95) da je Marko Miqanov u svom znamenitom radu o pohari napisao la` (“imao je kratke noge”), ba{ i nisu podvrgavani istorij-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

197

skoj ili kakvoj drugoj kritici; pisma Vuka Popovi}a na{la su se pod lupom Goluba Dobra{inovi}a (1925-2008), istori~ara kwi`evnosti, dugogodi{weg kustosa Vukovog muzeja u Beogradu. Najpre u vrlo pohvalnom obliku: “Radoznao duh, Vuk Popovi} iz dana u dan, poput negda{wih letopisaca, pribira podatke, pre svega o zbivawima u bliskom ali toliko i svakodnevo nemirnom crnogorskom zale|u. Dobijao ih je uglavnom posredno, od prijateqa, kao {to je poznati crnogorski pop Joko Kusovac, ili od Crnogoraca, koji su silazili na kotorski pazar... Objektivno pak V. Popovi} je posedovao zavidne kvalitete da sve svoje utiske... prezentuje na jedan `iv i sugestibilan na~in. Dovoqno pronicqiv i ne mawe o{trouman, zapa`ao je u wima ono {to je karakteristi~no i zanimqivo; izuzetno darovit pripoveda~, umeo je da to plasti~no prenese na papir. Iz kraja koji je jezi~kim bogatstvom zadivio, da ne ka`em, op~inio takvog znalca kao {to je Vuk (Karaxi}), on je, jo{ pre svoga proslavqenog zemqaka Stjepana Mitrova Qubi{e, otkrio to u svojim pismima. ^italac uistinu ne zna ~emu pre da se divi: bogatstvu leksike ili izra`ajnosti i melodioznosti wegove re~enice. Sem ve} navedenog, Popovi}eva pisma imaju vrednost i kao vrelo prvorazrednih, ako ne i iz prve ruke, informacija o jednom burnom vremenu crnogorske istorije. U toku bezmalo tri decenije, on hroni~arski pasionirano registruje sve va`nije doga|aje i pojave wene”. Potom i tako i tako: “Nije on istori~ar u savremenom smislu; nije to ni po metodu - izvor mu je iskqu~ivo usmena re~, ni po interpretaciji stvari - subjektivan je vi{e no {to treba. S druge strane, on je u izvesnom smislu {iri i puniji: svojim perom fiksirao je ono {to izmi~e oku istori~ara - narav vremena i wegovih protagonista. A to }e wegova pisma ~initi uvek sve`im i aktuelnim, u neku ruku i priru~nim. Istina, Popovi}ev stav zahteva katkad reviziju. Jer, ono {to mu je vrlina predstavqa u isto vreme i wegovu manu: neposrednost, a u isti mah i uskogrudost o~evica”. Ne{to kasnije, sve mu to ne vredi, sve je to luk i voda: “Nebitnim detaqem zaklawa on ponekad istorijsku perspektivu doga|ajaÉ, wihove su{tinske dimenzije; iza drveta, kako se to ka`e, ne vidi {umu. U vladavini kwaza Danila, na primer, gleda iskqu~ivo samovoqu wegovu, ne i zna~ajnu dr`avotvornu misiju stvarawa savremenije, ~vr{}e objediwene zajednice od sku pa razbijenih, labavo vezanih ratni~kih plemena. Gubi iz vida duboku misao, re~enu drugim povodom, da su ~ove~anstvu bila

198

Ilija Petrovi}

potrebna varvarska sredstva da bi se uzdiglo iznad varvarskog stupwa, da je veoma izra`ene »centrifugalne« te`we dvanaest crnogorskih plemena bilo potrebno suzbiti - po istorijskom imperativu, a u interesu svih - silom. Sli~nim sredstvima, u ime istih ciqeva, pribegao je, kao {to znamo, i wegov prethodnik Vladika Rade - Wego{”. A onda, mo`da je Danilo i kriv, ali bio je u pravu: “To, naravno, ne zna~i da kwaz Danilo nije ~esto ispoqavao i previ{e samovoqe, delom, mo`da, zbog svoje plahovite naravi. Ali je isto tako izvan sumwe i istorijska opravdanost wegovih nastojawa: kr{ewe plemenskog samovla{}a radi interesa {ire zajednice, uvo|ewe mera, ne uvek i rado primqenih, kao {to je porez, itd.” Na samom kraju, za Popovi}a kakvo-takvo opravdawe: “Na Popovi}ev sud bile su... od uticaja i prilike u kojima je `iveo: s jedne strane, podozrivost austrijskih vlasti, wihova izvrsno organizovana obave{tajna slu`ba, sumwi~ava pre ma prema slovenskom, a osobito prema buntovnom bokeqskom `ivqu; s druge strane, Popovi}eva podani~ka lojalnost: kao ~ovek s platnog spiska ]esarije, on je i nevoqno ~inio ustupke wenim stavovima. Stoga su wegove ocene izvesnih pitawa (na primer, odnosa Crnogoraca prema Austriji i obratno, crnogorske opozicije, revolucionarne 1848. godine i sl.) veoma bliske zvani~im gledi {tima crno-`ute monarhije. Ne smemo, razume se, smetnuti s uma wegovo rodoqubqe, wegov nacionalni ponos: ne retko iz wegovih tekstova izbija iskreno saose}awe sa sudbinom napa}enih gor {taka, divqewe prema wihovim podvizima” (105, 13-15). Sve se, tako, za Popovi}a mo`e re}i: i da je podani~ki lojalan, i da je na platnom spisku ]esarije, i da je blizak zvani~nim gledi{tima crno-`ute monarhije, i da je rodoqub, i da je nacionalno ponosan, i da saose}a sa sudbinom napa}enih gor{taka, sve, dakle, samo ne dirati u Danila i wegovu dr`avotvornost! Iz Kotora, pismo imewaku. U prepisci popa Vuka Popovi}a, ili Vukola, s Vukom Karaxi}em nalazi se i vest o crnogorskoj pohari Ku~a, poslata iz Kotora, na Preobra`ewe 1856. godine. Po{to zapi{e da su Crnogorci prethodne godine “udarali na okoline Nik{i}ke nekoliko puta, i ni{ta im nijesu mogli u~initi”, i da su s prole}a 1856. “do na pogled Trebiwa i Gacka, sva gotovo Turska sela popalili i opqa~kali, a Ri{}anska kao Zubce, Bajkove Kru{evice i Bawane oglobili i podar~ili”, ~ime su se “pomogli s mukom siroma{kom... ina~e umrli bi od gladi”, Vuk se okre}e Ku~ima:

CRNOGORSKA POHARA KU^A

199

“Ku~i nijesu imali gospodara vrhu sebe (nad sobom) niti su nau~ili hara~ pla}ali nikome. Kad bi im zla godina nastala, da ne mogu `ivjeti mamili bi (izvla~ili bi) `ita i dinara nekad kod pa{e skadarskog, a nekad kod Gospodara Crnogorskog s obe}awem da }e im se pokoriti, i naredbe slu{ati, pa bi najposle prevarili, i zajam im i|eli (izjeli). Pleme Bratono`i}a (s) oko 2000 pu{aka preda se oko troi~ina dnevi Kwazu na lijepe, i Kwaz ih primi, kapetane im postavi, i svoj sud obavi, i krste im na kape metne da nosi svaki, kao i ostali Crnogorci; ali (ku~ko) pleme Drekalovi}a, koje je jo{ ja~e od Bratono`i}a, ne{}ene nikad pokoriti se Kwazu nego po{to vi|a{e Bratono`i}e da primi{e sud Crnogorski i pri{i{e na kapama krste, stado{e ih koriti, psovati i bruku s wima nabijati, da je s ovoga me|u wima bilo dosta zla i krvi. Po ovome tu nedavno spravi Kwaz svoga brata Mirka sa 6000 Crnogoraca te iz busije napanu krvni~ki na Drekalovi}e, i opale i porobe mnoge poboqe (vi|enije) ku}e, i isijeku sve, ne gledaju}i ni na rod ni na godine, {to im nije moglo ispod no`a i pu{ke pobje}i, oko 300 ~eqadi! Jo{ da ih nije Novica Cerovi} {tedio sa svoji(h) hiqadu Mora~ana, ne bi im ostala |avoqa (ni jedna jedina) `ena, ni dijete ni starac. Kad su se nasitili bracke krvi i wihove muke, drugi dan vratili su se doma hvale}i se svuda i svakom pobjedom i plijenom! Malo poslije ostav{i (pre`iveli) nesretwi Drekalovi}i udare opet na svoju bra}u Bratono`i}e, odagnaju stoku i ubiju 37 vaqanijeh qudi; i s ovijem opet razdra`e Kwaza i Crnogorce, te na Pantelijev dan (dan svetog velikomu~enika Pantelejmona, 27. jula/8. avgusta - IP) do|u opet jedno 2000 Katuwana a najvi{e Cuca na wih, i ovi ih sad vje{to i s pomo}u Arnauta Latina i Turaka napu{te me|u se, pa ih opkole i posijeku oko 70 glava, a ostali pobjegu kud je koji prije mogao bez strva (traga), da i danas nezna se jo{ za mnoge. - Iza toga onako uskrvqeni udare na Pipere, te posijeku 40 dobrijeh Piperah, i glave im po{aqu u Skadar” (104, pismo 92, 6/18. avgusta 1856). Vukovo pismo, kako vidimo, ne bavi se premnogo samom poharom. Uop{teno su pomenuti Ku~i, koji su bili “nekad kod pa{e skadarskog, a nekad kod Gospodara Crnogorskog”, i upad 6.000 crnogorskih vojnika pod komandom vojvode Mirka, koji “iz busije napanu krvni~ki na Drekalovi}e, i opale i porobe mnoge poboqe ku}e, i isijeku sve, ne gledaju}i ni na rod ni na godine, {to im nije moglo ispod no`a i pu{ke pobje}i, oko 300 ~eqadi”. Izvesno je da su ova dva podatka uzeta iz dvaju razli~itih izvora: prvi iz Kwa`estva, a drugi od onih koji su mogli znati pravi ishod crnogorske pohare. Mimo toga, nu`no se mora odbaciti cela pri~a, opet kwa`evska, o ku~kom napadu na Bratono`i-

200

Ilija Petrovi}

}e, o pogibiji “37 vaqanijeh qudi” iz toga plemena, o novom napadu Katuwana na Ku~e i porazu “s pomo}u Arnauta Latina i Turaka”, o izgubqenih “oko 70 glava”, o bekstvu pre`ivelih glavom bez obzira, te o ku~kom napadu na Pipere u kome je pose~eno jo{ ~etrdeset glava. Utoliko pre {to na drugom mestu, u Pavi}evi}evim hvalospevima kwazu Danilu, tih podataka nema; kod wega se samo ~ita da je Danilo (odnosno vojvoda Mirko, kao slepi izvr{ilac bratovih naredaba) “poslije povla~ewa glavnine crno gorskih trupa iz Ku~a, ostavio posadu u Medunu, sa zadatkom da nadgleda spornu teritoriju i slu`i kao odbrana od eventualnog upada turskih trupa. Ubrzo zatim, turske trupe, sa jednim dijelom pobuwenika, izvr{ile su upad na crnogorsku postaju i zauzele Medun. Kwaz Danilo je odmah uputio ponovo jedan ve}i odred Crnogoraca. Po izvje{tajima koji su prispjeli ruskom ambasadoru u Be~u odred je brojao oko 5.500 qudi. Do prvog sukoba do{lo je 7/19. avgusta i Crnogorci su izgubili 21 ~ovjeka, a na drugim sektorima oko Podgorice jo{ 19 qudi” (9, 236). Ona prva pri~a, kwa`evska, imala je za ciq da pred strancima {to vi{e ocrni Ku~e, da bi kasnije, kad su se u tursko-crnogorski vojni sukob ukqu~ili i konzuli velikih evropskih sila u Skadru, na videlo izbila istina da je kwaz, kao pomo} svojoj posadi u medunskoj tvr|avi, poslao ~ak pet i po hiqada vojnika, od kojih je tamo pogi nulo dvadesetak a uz Podgoricu jo{ toliko. To, daqe, zna~i, da su i kwa`evske pri~e o ku~kim napadima na Bratono`i}e i Pipere bile ~ista izmi{qotina, a pop Vuk prihvatio ih je u prvom trenutku kao istinite, jer drugih izvora, osim la`nih, kwa`evskih, nije imao.

Journale de Toulouse, Tuluz

Uzgredno o pohari. Bave}i se razgrani~ewem Crne Gore i Turske (1858), dnevni list Journale de Toulouse iz Tuluza (Francuska) nekoliko redova posve}uje i crnogorskoj pohari Ku~a: “Ku~i, koji su tokom prethodnih osamdeset godina u crkvenom pogledu priznavali vlast crnogorskih vladika a u politi~kim odnosima tursku vlast, 1852. godine, posle smrti posledweg vladike Petra II odvojili su se od cetiwske crkve. U vreme Omer-pa{inog ratnog pohoda na Crnu Goru Ku~i su se borili na turskoj strani. Godine 1856. vojvoda Mirko je prodro u nahiju, spalio sedamnaest sela, pobio Ku~e i okupirao wihovu teritoriju. Nahija Vasojevi}i, ugro`ena vojnim pusto{ewem skadarskog pa{e, dobrovoqno je predata Crnogorcima. Ove dve nahije prihvatile su crnogorske kapetane, i bile predstavqene u crnogorskom senatu sa po dva ~lana” (60, broj 335 od 5. decembra 1858).

CRNOGORSKA POHARA KU^A

Svedo~anstvo Marka Miqanova

201

Marko Miqanov i pohara. Kako }e svedo~ewu Marka Miqanova o crnogorskoj pohari Ku~a biti dato ponajvi{e prostora, jer jedino on ne krije kakva je bila priroda te po{asti i koliko je i kojih `rtava bilo, ovde }e biti zapisano i nekoliko re~i o Markovom (ne)u~e{}u u tim stravi~nim doga|ajima. Zbog ~iwenice da je Marko u vreme pohare imao dvadeset tri godine, a ve} je bio poznat po svom juna~kom dr`awu, mnogi qubopitqiviji slu{aoci ili ~itaoci pri godnih tekstova ili pri~a o tom skoro zaboravqenom zbitiju sebi su postavqali pitawe gde se on tada nalazio. Tome pitawu dosta pa`we posve}uje i Jago{ Jovanovi}, uvek uz Markovo ime vezuju}i ime Jo{a Stanojeva Ra{ovi}a sa kojim je ~etovao. Najpre, on ka`e da je vojvoda Mirko “nagovorio kwaza da Marka i Jo{a uzme za perjanike kako bi ih {to vi{e vezao za Cetiwe, a to zna~i za jednu odre|enu i s planom vo|enu oslobodila~ku borbu, koju je `elio i kwaz Danilo od prvog dana kada je izabran za kwaza Crne Gore. Poziv da do|u na Cetiwe upu}en im je jo{ u junu 1855, ali po{to oni tada nijesu bili u Ku~ima, doznali su za wega tek u septembru 1855. i kada su se spremili, svr{iv{i usput i neke plemenske poslove, do{li su na Cetiwe u proqe}e 1856 godine. Na Cetiwu su srda~no do~ekani: kwaz ih je istog dana pozvao na razgovor, a vojvoda Mirko je bio stalno s wima, dok god su bili na Cetiwu. I kwaz i vojvoda Mirko su morali odmah uo~iti da su im ova dva junaka vrlo potrebni u kraju jo{ neujediwenom sa Crnom Gorom (Aha! 1856. godine Ku~i jo{ nisu bili u sastavu Crne Gore - IP), a vrlo zna~ajnom za wihove planove, pa su i jednog i drugog primili u perjanike, u koje su, kao {to je poznato, tada, a i mnogo kasnije, primani samo najodabraniji qudi, najistaknutiji i po juna{tvu i po ugledu u svome plemenu (14, 18). Nesumwivo, Marko tada jeste bio junak, ali mu ugled i nije bio osobit, s obzirom na ~iwenicu da mu ni otac Miqan Jankov nije spadao u vi|enije Ku~e. Stariji kosorski Petrovi}i prepri~avali su jedan doga|aj iz vremena kad je Marko imao petnaestak godina, i kad je do{ao na Kosor da Bo`inu Radovanova (~ukununuka Jova Petrova Ilikovi}a), jednog od onda{wih ku~kih predvodnika, pozove na megdan. Po{to se oglasio iznad Bo`inine ku}e, na Bo`inino pitawe ko je i {ta tra`i, odgovorio je da je on Marko Miqanov, sin Miqana Jankova, s Meduna, i da zove Bo`inu na megdan. Na to deo prisutnih, a pri~aju da se tu zateklo tridesetak mla|ih Bo`ininih bratstvenika, krene qutito k wemu, da ga izudaraju, da mu vi{e ne pada na um nikakav megdan s Petrovi}ima. Bo`ina ih zaustavi, a Marku poru~i: “Idi, dijete, ku}i, da te ovih

202

Ilija Petrovi}

trideset qeva~a (levorukih) ne rastrgnu”. Marko se odmah uda qio, a Bo`ina, umiruju}i svoje mlade bratstvenike, prozbori: “Neka, mom~adi, neka, ovo }e dijete jednoga dana biti glava Ku~ima!” Svoju nedoumicu oko pitawa gde se Marko nalazio za vreme pohare, Jovanovi} pro{iruje i pitawem da li su kwaz Danilo i vojvoda Mirko razgovarali s Markom Miqanovim i Jo{om Stanojevim o svojim namerama, kao i “da li su tada obavije{teni i o drugom pripremanom napadu na Ku~e”. Jovanovi}evi odgovori, za~iweni udvori~kom tvrdwom da naredbu za poharu nije izdao kwaz Danilo ve} vojvoda Mirko (“Vojvoda Mirko... od kwaza - prema svim podacima kojima raspola`emo - nije tada dobio naredbu za borbu po svaku cijenu, nego za sporazum”), zasnovani su na sopstvenom neverovawu “da oni o tome nijesu znali, jer je poznato (otkud je to i kome pozna to, ne ka`e - IP) da se nijesu slagali sa dr`awem ku~kih gla vara i s wihovim, iako labavim, vezama sa Skadrom. Naprotiv, vi{e je vjerovatno da su oni znali za namjeravani napad i da su bili saglasni sa wim, samo nijesu bili za to da se ubija nevino stanovni{tvo, {to je izvr{ila vojska po vojvodinoj naredbi. U memoarskoj gra|i serdara Rada Turova Plamenca ima nekih, iako nedovoqno jasnih, podataka o tome da je Marko Miqanov kasnije korio na Cetiwu neke Petrovi}e (wegu{ke) zbog »dva nebratska pokoqa Ku~a« i da se on s tim ne sla`e, mada je bio i ostao »vatreni pobornik za ujediwewe Ku~a sa Crnom Gorom, koje su spre~avali neki samo`ivi glavari« ku~ki (14, 20-21). U neposrednu vezu s ovom posledwom konstatacijom treba dovesti i stav dvojice prire|iva~a kriti~kog izdawa Markovih dela da je Marko “pripa dao onim ku~kim glavarima koji su te`ili ujediwewu svoga plemena sa Crnom Gorom, dok su mnogi drugi bili orijentisani na saradwu sa skadarskim vezirom i na odr`avawe mira sa Turcima”( 1, 11). Pa Jovanovi} ka`e daqe da se “ne mo`e ta~no utvrditi gdje je bio Marko Miqanov i {ta je ~inio prilikom drugog crnogorskog napada na Ku~e, koji je izvr{en krajem juna 1856 (po starom kalendaru - IP), za vrijeme tzv. druge pohare Ku~a, kad je opet protiv wih predvodio vojsku brat kwa`ev vojvoda Mirko. Marko Miqanov o tome ni{ta ne ka`e, iako u svojoj kwizi Pleme Ku~i s bolom pomiwe taj doga|aj kao »bratski pokoq«, u kojemu je stradalo mnogo vi{e nevinog stanovni{tva nego prilikom prvog napada. Najvjerovatnije je da on tada nije bio u Ku~ima, nego ili na Cetiwu ili s Jo{om negdje u ~etovawu da osveti svoga osamnae stogodi{weg brata Radowu koji je poginuo na Ledinama (“fundansko selo” - IP) u jednoj borbi (14-VI-1856) izme|u Ra{ovi}a i Gruda... Istina, on je bio obavezan kao kwa`ev perjanik da dolazi

CRNOGORSKA POHARA KU^A

203

na Cetiwe poslije svaka dva mjeseca, jer su tako redom perjanici slu`ili (“u po~etku slu`bovawa perjanici su provodili po mjesec dana na Cetiwu a drugi mjesec kod ku}e” - 1, 10), pa da li mu je tada bio red ili je radije pretpostavio osvetu brata perjani~koj slu`bi, to ne znamo, ali smo prije za ovo drugo, tj. da je tragao za ubicom svoga brata, bez obzira na sve druge obaveze. Ali, bez obzira na to gdje je prilikom druge »pohare« bio Marko Miqanov, sigurno je da je bio saglasan sa stavom Cetiwa prema ku~kim glavarima, koji su ponovo okrenuli protiv svoga plemena crnogorsku vojsku” (14, 21). ^ak i ako se ne zna s kojom koli~inom podani~ke “dr`avotvornosti” Jovanovi} pi{e crnogorsku istoriju, te{ko da i najnaivnijoj qudskoj pameti mo`e pod kapu stati wegov stav da su ku~ki glavari okrenuli crnogorsku vojsku protiv svoga plemena; ba{ kao da je to bio neposredni izazov na boj i kao da crnogorska vojska nije ratovala pod komandom kwaza Danila i vojvode Mirka!? A Markova nesaglasnost s istim tim ku~kim glavarima imala je za jedini ciq, kada se “poslovi” oko pohare posmiruju, da se i za wega na|e neko glavarsko mesto. Otud, svedo~ewe Jola Pileti}a, strica Markove `ene, sadr`ano u memoarima, trebalo je da Marku sa~uva obraz pred plemenicima; lako bi moglo biti da je Marko za vreme pohare boravio u Piperima, pod za{titom Jolevom, mada mo`e biti istinita i zezalica koja se i danas ~uje po Ku~ima da je Marko tada “bio na Kom, sklonio se da muze ovce”. Nije iskqu~eno da se i Trifun \uki} ba{ na tu “varijantu” naslawao kad je 1930. godine, u predgovoru za Celokupna dela Marka Miqanova napisao da se ne zna ta~no gde se Marko nalazio za vreme pohare i {ta je tada radio, ali pretpostavqa da se on “po svoj prilici tada nalazio u planini, odakle je pratio (ba{ tako: pratio - IP) ovaj svire pi bratski pokoq, koji }e kasnije opisati u svom delu Pleme Ku~i” (8, XII-XIII). Markovo docnije podrobno pisawe o pohari, koje }emo dati na narednih dvadesetak stranica, moglo bi biti plod wegove duboke gri`e savesti i pokajni~ki ~in, ali i rezultat nedavnog raskida sa cetiwskom dinastijom. Kwaz Nikola mu taj raskid nije zaboravio, te je, kad je Marko umro u Hercegnovom, zabranio da mu se u crnogorskim plemenima odaje po~ast; svi su poslu{ali naredbu, osim Simona Ivanova Vuk~evi}a, koji je sa svojim plemenicima preneo Markove posmrtne ostatke preko Qe{anske nahije, zbog ~ega je izgubio brigadirski grb i polo`aj. A da Marku nije lako palo da iscrpno opi{e crnogorsku poharu Ku~a kazuje i podatak da se “ovoj temi stalno vra}ao, dopuwavao i ispravqao ve} napisano, stalno raspiwan i mu~en dilemama

204

Ilija Petrovi}

da li je pravednije i po{tenije re}i cijelu istinu o nezapam}enoj tragediji i bratskom polomu ili tu veliku bruku i bratsku sramotu pre}utati i zaboraviti. O tome, kad je prelomio preko koqena i odlu~io da sve ka `e”, pi{e Qubi Kova~evi}u da “u istoriji Ku~a, koju sam... predao na {tampu, izostavio sam jedan dio doma}ega nevaqalstva. No po{to se ne mo`e tim izostavqawem uni{titi ni umawiti, a ni u~initi da ga nije bilo, no ga narod zna i sve vi{e o wemu govori”, to je, veli, rije{io da “izjasni” sve {to o tome zna (45, 144-145; 1, 416). A na drugom mestu ka`e: “Jednom sam upisao {to sam mislio, pa sam se povrnuo. Zbog toga... nabrajaju}i sve gore od gorega... rekoh da se s ovim paklenim doga|ajem vrtim kao u kolovrat. Meni u dio pade da brojim i svjedo~im {to je ~ije i {ta kome u dio pada, jer u narodu je poznato {to je ko u Ku~ima radio i da je to sve po naredbi kwaza Danila u~iweno. Drugi tome nijesu ni{ta dodali, no su mnogi umawili ono {to je kwaz `elio da se u~ini” (1, 456). Bilo je, dakle, ovako: ^im je Danilo uspostavio kwa`evsku vlast, glavari crnogorskih i ve} prisajediwenih brdskih plemena pristupili su mu i celivali ruku “u znak priznawa”. Ku~i nisu bili me|u wima, a novine su sredinom jeseni 1852. godine mogle javiti da “najnoviji glasovi iz ovog kwa`evstva sti`u, da nahija Ku~ka nije jo{ ni poslala svoje glavare na poklon mladome kwazu Danilu” (88, broj 32, od 15. oktobra). Iz takvog stava jedino se moglo zakqu~iti da su “u odnosu prema Crnoj Gori Ku~i bili nemirno i neposlu{no pleme, crnogorskim vlastima nijesu htjeli da daju porez jer su ga smatrali simbolom ropstva. Po{to nije mogao mirnim putem da prisajedini Ku~e Crnoj Gori, kwaz Danilo je dva puta na wih slao vojsku pod vo|stvom svoga brata vojvode Mirka Petrovi}a. Prvi put Crnogorci su po{li na Ku~e 1855. godine sa ciqem da ih pot~ine i umire, da ih natjeraju na pokornost. Napad na Ku~e izvr{en je uz pomo} brdskih plemena i izveden je sa vi{e strana. Druga crnogorska pohara Ku~a izvr{ena je jula 1856. godine uz u~e{}e brdskih plemena. Napad je izvr{en sa raznih strana i bilo je mnogo `rtava. Najvi{e je stradalo nejako stanovni{tvo, starci, bolesnici i djeca” (1, 10-11 ). “U ovo vrijeme kwaz Danilo zatra`i od Ku~a da pla}aju danak i da im postavi sud. Ku~i ne htje{e ~uti za danak, jer ga nijesu ni Turcima pla}ali. Ovakav odgovor razquti kwaza Danila, te po{aqe na wih veliku vojsku sa svojim bratom Mirkom, da ih silom »posudi«, odnosno podvrgne svojoj sudskoj i upravnoj vlasti, i protivnike kazni. Vojvoda Mirko do{ao je s vojskom na Bio~e

CRNOGORSKA POHARA KU^A

205

kod Mora~e i odatle poslao Ku~ima ovu naredbu kwaza Danila: da mu do|u Ku~i, dvanaest wihovih glavara da se strijeqaju gdje se uhvate, a drugi narod neka se ne boji, da mu je Bo`ja vjera, samo da im postavi sud i sjedini ih s Crnom Gorom i Brdima, kao jedan narod i jedna bra}a da budu” (1, 269). Ovo je, dakle, bila naredba kwaza Danila, a ne “proklamacija” vojvode Mirka, kako je za upotrebu u evropskim konzulatima u Skadru i Dubrovniku i wihovim vladama bilo smi{qeno; znao je cetiwski gospodar da Ku~i ne}e prihvatiti wegov zahtev, ali je jo{ boqe znao da }e mu to odbijawe poslu`iti kao izgovor da otpo~ne svoj krvavi pir. “Iako su se Ku~i ~udili naredbi da se ubiju 12 glavara, me|u kojima su tri sve{tenika, jer nijesu priznavali da su u~inili pogre{ku za koju bi smrt zaslu`ivali, opet su se skupili na dogovor da vije}aju o kwa`evoj naredbi. Me|u Ku~ima je u to vrijeme bila velika nesloga, te su se oni koji vi{e znaju i zbog nazatka i nesloge o~ajavaju, nadali da }e se tako izlije~iti bratsko jedinstvo sa Crnom Gorom, govore}i: »Boqe je da se svi zajedno bijemo, nego redom jedan po jedan«, ali evo muke {to ne mogo{e pristati da im se pogube dvanaest glavara. Zbog ovoga Ku~i se jo{ vi{e razdvoji{e. Ve}i dio Ku~a ode kod Mirka na Mora~u, a mawi dio ne htje se odvojiti od glavara i sve{tenika, kojima se smrt obe}avala; od bratstva ^ejovi}a ne ode niko, no svi osta{e kod svojih glavara i popova. Oko glavara i bratstva ^ejovi}a skupi se ne{to vojske u kojoj je bilo i ~etrdeset podgori~kih Turaka, i ulogori se naspram vojske crnogorske i brdske, da se bije kad vojvoda Mirko krene s vojskom u Ku~e. No Ku~i koji odo{e kod Mirka nijesu mnogo marili za ovu vojsku, jer je sva snaga ku~kih bratstava bila s wima a koji nijesu s wima tu do{li, ti su ~ekali u svojim selima kao ozebao sunce, svaki se raduju}i nekome dobru: neki bratskome jedinstvu, a neki grbu i poglavarstvu, neko medaqi ili krstu, a ko je boqi i pametniji, taj se veselio bratskome oja~awu naspram Turaka. I onaj koji nije umio na ve}u srpsku sre}u misliti, da mu jedinstvo koristi prinese, i on se nadao da }e vi{e zla Turcima u~initi kad bude jedinstvo, - tek svaki se Ku~, osim onih dvanaest glavara s dru`inom, radova{e, jer i oni najsiroma{niji nadao se, ako ne ~emu drugom, a ono pravome sudu, koji }e ga braniti od ja~ega”. Kriju}i u Ku~e. “Vojvoda Mirko sjedio je s vojskom pet-{est dana kod Mora~e i tra`io na~in kako bi zauzeo Ku~e bez velike pogibije. Prvo je nudio Turu \urovu Petrovi}u i jo{ nekima da

206

Ilija Petrovi}

mu, kriju}i, uvedu crnogorsku vojsku u Medun. Turo mu je odgovorio: »Ne}u sam sebi nadjenuti ime izdajnika, a otvoreno ako }e{ da idemo, drug sam ti« (1, 269). Shvataju}i da bi “otvoren” upad u Ku~e bio vrlo rizi~an, vojvoda Mirko je, prema pri~awu nekih o~evidaca, bio spreman da se, ~ak i kad bi slomio Ku~e koji su bili u{an~eni povrh Bio~kih strana, vrati u Crnu Goru; mislio je da }e se ostali Ku~i zatvoriti po kulama i u gradu Medunu, te da }e mu u takvim uslovima vojska izginuti (1, 380). “Onda se na|o{e Baco Dragojev Bo`ovi}-Ivanovi} sa Doweg Meduna i pop Spaho Bo`ov Popovi}, serdar ku~ki, i jo{ neki koji primi{e tu ponudu. (Vojvoda Marko najpre je napisao da je serdar Jole Pileti}, stric potowoj Markovoj prvoj `eni, koji je “kao pograni~ar - sused, iz Pipera - imao mnoge prijateqe u Ku~ima”, odabrao neke da ga dovedu do Meduna, te da je on sa svojom vojskom u{ao u grad. Quba Kova~evi} pretpostavqa da je Marko kasnije namerno izostavio Jola iz ove pri~e, da bi ga za{titio pred Ku~ima - 1, 270). Oni su pri~ali da su tada rekli vojvodi Mirku: »Ne brini ti kako }e{ u Ku~e do}i i sud postaviti, no nam daj Bo`ju vjeru da se nijedan Ku~ ne boji, pa }emo ti otvoriti put da u|e{ u Ku~e bez ikakve pogibije i {tete, ni va{e ni na{e«. Vojvoda Mirko im na to odgovori: »Ja ne znam za koga vi tra`ite Bo`ju vjeru; vjera je data svakome osim onima dvanaestorici glavara koji su zapisani da se mu{ketaju, odnosno strijeqaju. Wima ne smijemo od kwaza vjeru dati; to mo`e u~initi samo on, a drugi ne. Ako tra`ite vjeru za druge Ku~e, to vam je ru`na mana, kad sami znate da ja ne}u, niti sam krenuo, da se koqem s hri{}anskim narodom, no da sud i red postavim i Ku~e zdru`im s Crnom Gorom i Brdima«. Ku~i, kao prekoreni {to mu iska{e vjeru, rekli su: »Znamo da nijesi do{ao narod da koqe{, no ti i{temo vjeru za one dvanaestoricu Ku~a, pa mirno da ide{ u Ku~e i da radi{ {to je potreba; i ina~e svi Ku~i `eqno ~ekaju da se sjedine s kwa`evom zemqom, a ako koji ima da to ne `eli, takvi nam ne mo`e smetati!« Vojvoda Mirko im je odgovorio: »Onima dvanaestorici ne mogu vjeru dati prije no kwaza vidim, no neka se oni uklone iz Ku~a, a vi u~inite, kako najboqe znate, da ja s vama idem u Ku~e, da postavimo sud i uredimo Ku~e, pa kad to svr{imo, vi }ete ostati da sudite narodu kao wegovi glavari, a ja }u oti}i na Cetiwe, da ka`em kwazu kako smo stvar uredili. U to se nadam da }e kwaz onih dvanaest glavara i sve{tenika prizvati k sebi i oprostiti im `ivote, pa mo`e biti i za glavare poslije postaviti da upravqaju narodom kao i prije; i jo{ lak{e, jer }e im kwaz pomagati, a

CRNOGORSKA POHARA KU^A

207

do sad su se sami s narodom mu~ili, a ja znam da je glavarima muka upravqati narodom, kad nema gospodara i strogog suda«. Ali Ku~i koji su vjeru tra`ili za glavare, tra`ili su samo da glavari ne budu ubijeni, a prvijenstvo su, kao {to to Srbi obi~avaju, `eqeli sebi prisvojiti; `eqeli su da oni budu glavari plemenu, iako im je narod dobro znao nedostatke; ne bi im smetalo da sa boqih od sebe prenesu glavarstvo na sebe i da se `mure}i grabe na prvijenstvo, na tu staru Bogom neblagoslovenu Srbinovu ba{tinu. No, kako mu drago, Ku~i se pogodi{e s vojvodom Mirkom ovako: da vojsku brdsku i crnogorsku po no}i dovedu u grad medunski i da tu k wima svi Ku~i do|u, da se po re~enom ugovoru sud i red postavi. Samo je jo{ uglavqeno da se izgore ku}e onoj dvanaestorici, da tako kwazu splasne qutwa i prije im oprosti. Tada Ku~i koje je vojvoda Mirko odredio, uze{e jedan dio crnogorske vojske, odvedo{e je po no}i uo~i Petrova dne niz Mazanicu povrh Doqana i uvedo{e u Medun. Oni Ku~i koji s glavarima bjehu povrh bio~kih strana pripravni da se biju s crnogorskom vojskom, kad ~u{e iz grada slavqe i vidje{e za sobom vojsku i me|usobno izdajstvo, nijesu boja ~inili, no su utekli kud je ko mogao” (1, 269-271). Na drugom mestu dao je Marko ne{to vi{e podataka: “Na Petrovdan ujutru, kad je osvanula vojska u gradu i Ku~i vidjeli me|usobno izdajstvo, kako su bili povrh Reta i Bio~kih strana, prema vojsci crnogorskoj, a vide}i sve za sobom, ostave svoja mjesta i rasprsko{e se kud ko mo`e, tako da niko nije boja ~inio, bezmalo u Fundanu i Zatrijeba~, no je crnogorska vojska palila i `arila po Ku~ima i pokazala zlo}u kakvu nikakva vojska do danas nije pokazala na ovim stranama, ni Srbi Turcima, ni Turci Srbima. Niska nevaqalstva koja je crnogorska vojska tada u~inila u Ku~ima ne mogu se sva izbrojiti” (1, 381-382) Pojedinost da Ku~i raspore|eni na Bio~kim stranama “nijesu boja ~inili”, kazuje da su Danilove pri~e o navodnim `rtvama navodnog crnogorskog oru`anog sukoba sa Ku~ima u{an~enim iznad Bio~a, bile smi{qene s jedinim ciqem da se “pokriju” `rtve budu}eg pogroma po ku~kim selima. U i{~ekivawu “bratstva i jedinstva”. Dok su se oni sa Bio~kih strana razbe`ali kud je ko mogao, “ostali narod mirno je doma sjedio, a neki od vi|enijih qudi iza{li su iz selaÉ da sret nu vojvodu Mirka, koji je tada s vojskom okrenuo na Medun, kao sre}ni, vide}i bratsko jedinstvo i slogu. No, ~im je vojvoda Mirko krenuo prema Medunu, moglo se vidjeti da on ne misli ono {to je govorio, jer ne povede svu vojsku sa

208

Ilija Petrovi}

sobom. Vojvoda qe{anski Ivan Uskokovi} sa svojom vojskom ode uza selo Ra}ese na Mom~e, a Novica Cerovi}, Pavi} \ikanov, kapetan rova~ki, i Milisav Mi{ni}, kapetan mora~ki, sa svojim vojskama oti{li su gorwim krajem Ku~a preko Brskuta i [irokara, kako }e pohvatati neja~ - `ene, djecu i stare - i stoku u planini ku~koj. Ku~i koji prvi sreto{e veselu bra}u Ku~e i vojvodu Mirka s vojskom bjehu svi ubijeni i posje~eni, a za tim po selima sve pu{ka pobi i no` posije~e. Ne bjehu po{te|ena ni djeca u kolijevkama, no pod ma~. Nijesu gledali je li lani ili ove godine ro|eno. Tako se nije gledalo je li mu{ko ili `ensko. A to se razumije: nijesu imali kad razvijati djecu iz kolijevaka da gledaju je li mu{ko ili `ensko (1, 443), jer je svaki hitao da mu ga drugi ne ugrabi i za to medaqu ili krst dobije, a wega bez ugleda ostavi. Tako i starci i bolesnici, pa i da se nijesu mogli di}i od starosti ili bolesti, bjehu posje~eni i glave im ponesene na mjesto gdje treba da se izlo`e i wihov broj ne zaboravi. Jednom rije~ju: ili je bilo hroma, ili slijepa, kqasta, gluva, nijema, odvojenikaÉ koji se ne mije{aju s ~eqadima, no se zovu gubavci, i od tih su neke no` i sabqa posjekli toga puta. U narodu se broji koliko je koje vrste poginulo i od koliko godina starci i djeca, jer nije bio obi~aj ni u hri{}ana ni u Turaka da ubiju jedan drugome dijete, ni da se osvete djetetom prije no oru`je po~ne nositi, a tako i starcem kad baci pu{ku i boj ostavi, i ko bi ga ubio za osvetu - taj se osramotio, a ne osvetio. Tako je pop Mijailo Vojvodi} iz Crmnice zaklao troje djece: dvoje Ivana Radojeva (starije od dvije i po godine, mla|e od tri mjeseca), a tre}e Nikole Markova, obojice s Ubala. Ru`ica Nikolina o tome pri~a ovako: Kako je nosila dijete u kolijevku (upr}enu na le|ima - IP), vojnici je uhvate i po~nu raskubati. Ona je mislila da }e uzeti haqine s we kao sa drugih, no ostave ju nesvu~enu. Ona veselo krenu daqe, misle}i da je potrefila na vojnike kojima je nisko `enu svla~iti. No idu}i opazi krv niza sebe, spusti kolijevku na zemqu da vidi odakle je krv, kad - ali dijete nema glave, no ju je otkinuo i oti{ao re~eni pop Mijailo. (Vaso Ivov Vojvodi}, istori~ar iz Novog Sada, ro|en 1928. godine u Ruskom Selu, iz Rije~ke nahije poreklom (iz Gra|ana), se}a se da je u roditeqskoj ku}i slu{ao pri~u o u~e{}u svojih plemenika u pohari Ku~a. Nije se krilo da su neki od wih ubijali sve na koje su nai{li, ali je to, kako se pokajni~ki pravdalo, ~iweno po naredbi koja je u sebe ukqu~ivala i stav da Ku~i nisu pravoslavci i da ih treba istrebiti. Iz pri~e o popu Mijailu posebno

CRNOGORSKA POHARA KU^A

209

je upamtio pojedinost da je iz grla jednog zaklanog deteta prokapalo tek posisano maj~ino mleko - IP). Neke su majke kumile i bogoradile vojnike da im dijete ne zakoqu, no vojnici, po{to ga zakoqu, bacali su ga u ogaw gdje ku}a gori, i pri~aju da je od djeteta zelen plamen. Koruna Radowina s Kosora nosila je dijete u kolijevku, a Crnogorac, tr~e}i za wom, re~e joj: »Stani, `eno! [to ti je to te nosi{ na ple}ima?« Koruna re~e: »Dijete, i to nekr{teno; evo ga tebi na Boga i svetoga Jovana, ti da ga krsti{«. On joj re~e: »Krsti}u ga, no ~ekaj«. Koruna pri~eka. Crnogorac, kad do|e, zakla joj dijete i ponese glavu gore na Medun i re~e vojvodi Mirku: »Evo sam posjekao glavu«. Kad je iznio djetetovu glavu bez kose, stresli su se svi koji su tu bili i to vidjeli. Pri~aju da mu vojvoda nije ~estitao, no ga je otjerao od sebe, govore}i mu: »Poganski sine, nijesi je mogao metnuti gdje svi drugi?« (Vojvodi Mirku nije, dakle, bilo mrzno {to wegovi vojnici ubijaju decu, ali mu je bilo “nezgodno” da vidi wihove odse~ene glave - IP). Tragovi Mirkove “pobede”. Po{to je vojska Mirkova opqa~kala Medun, ko je {to stigao, i zapalila ku}e, Mirko je krenuo ku}i, na Cetiwe, preko Kosora. “Kad su do{li kod crkve kosorske, wegovi vojnici kamewem su joj vrata slomili, iz crkve {to su mogl i ponijeti ponijeli su: kwige, krstove i kolo Presvete Bogorodice, a {to mu nije vaqalo, to je spalio ogwem i polo mio” (1, 271-272). Za kosorsku crkvu Marko Miqanov jo{ ka`e da je “bogato ukra{ena bila. To su bogatstvo vojvode Petrovi}a od ruskih careva i carica donosili. Tu je bilo jevan|eqa, ode`di, i sve drugo srebro i zlato. Vojvoda Radowa (Petrov Ilikovi} Drekalovi} IP) imao je ~a{u srebrnu, na kojoj je bio natpis: Jekaterina tre}a, carica ruska, i vi{e toga orao dvoglavi. U vojvode Radowe i sina mu Ilije bili su pe~ati ruski i drugih vojvodaÉ Petrovi}aÉ, ali za pe~ate... kazano je da su sad kod kwaza Nikole na Cetiwu. Tako je kazano i da su crkve kosorska i medunska parama ruskim gra|ene i ukra{ene, a sad vojvoda Mirko sve iz wih ponese” (1, 384). “Ni grobove pred crkvom nije ostavio, no sve polomi{e, {to nije ogaw mogao izoreti” (1, 272). “Kad je ovo grozno bezakowe ~iweno, rekao mu je stari Turo \urov, potomak vojvodaÉ Petrovi}aÉ: »Za{to, vojvoda Mirko, ovo da se ~ini od crkve i grobova?« Vojvoda mu je odgovorio: »Nije ovo crkva no xamija, Turo!« (iako je u Ku~e u{ao pod parolom da tamo nije krenuo da se koqe sa hri{}anskim narodom - 1, 270). »Nije no crkva hri{}anska i hri{}ani su je gradili, da se u woj hri{}an-

210

Ilija Petrovi}

ski Bogu mole, od nekoliko stotina godina, pa joj ti danas tursko ime daje{, po{to je krvni~ki pohara i satrije. Dosta si zla u~inio, a da ne ru{i{ i pali{ bogomoqe. Evo koliko ti je glava kr{tenih pore|ano, imao si se ~ime zadovoqiti i bez crkava«. Ovo je rekao stoga {to su posje~ene glave qudi i djece bile skupqene na uqanik (p~eliwak) popa Luke i pobodene na motke u ogradi oko uqanika, kako bi ih vojvoda Mirko mogao pregledati i vidjeti koliko ih je. Govore da ih je bilo 243 i da je u te glave bilo 17 vojni~kih koji su mogli u boj oti}i da se biju s Turcima, a drugo su bili starci, bolesnici i djeca. Ne znam je li ovaj broj ta~an, samo ovo znam: da nijesu vojnici brdski i crnogorski {titili seqane, Bog zna koliko bi tu jo{ glava posje~eno bilo. Tom prilikom poharana je crkva medunska i ponesen iz Ku~a sveti Arsenije (Bogdanovi} Sremac). Kazuju da su ga kalu|eri donijeli iz Pe}ke patrijar{ije u Manastir mora~ki, no iguman mora~ki Dimitrije rekao je kalu|erima da ga nose u Ku~e, govore}i: »Tu je slobodan od Turaka, a ovdje ga ne smijemo dr`ati blizu Kola{ina i drugih Turaka« I donijeli su ga u crkvu medunsku, gdje je stajao dok je vojvoda Mirko do{ao i ponio sveca kao i drugo”. (Svetiteqeve mo{ti nalaze se danas u manastiru @drebaoniku, kod Danilovgrada - IP). Vojvoda qe{anski Ivan Uskokovi} do{ao je sa svojom vojskom u selo ra}e{ko. Seqani su ga bratski sreli, a on ih je bratski primio u svoju vojsku. Kad je tu, s jo{ nekoliko Vujo{evi}a, do{ao Vu~eta Mirkov, pobratim vojvodin, on upita vojvodu: »Bojimo li se {to, pobratime?« Vojvoda mu je rekao: »Ti kao da si zaboravio, pobratime, da smo ja i ti po Bogu bra}a, pa kako da vjeru i{tem«. Vu~eta primijeti: »Ja znam da se ne bojim kod tebe, samo se ~uje za neke Ku~e da im nema vjere«. Vojvoda re~e: »Ko je to rekao, ja ne znam. Mi smo svi bra}a hri{}ani, Bo`ja je vjera data svakome, no me vodi u tvoju i moju ku}u«. Vu~eta s dru`inom povede vojsku i vojvodu preko Ubalca i Zagrede na Gorwe Mom~e. Tu zapali{e dva dubiroga (kupaste staje) za znak dokle je vojska do{la, pa se vrati{e u Ra}e, gdje su kona~ili i u dru{tvu proveli kao doma}a ~eqad. Kad su sjutradan ~uli za glas sa Meduna da je vojska vojvode Mirka sve {to je stigla posjekla, onda vojvoda qe{anski Uskokovi} olabavi i pusti te wegovu vojsku (vojnike-seqane iz Ra}a koje je prethodnog dana “bracki primio u svoju vojsku” - IP) posjeko{e kod wega na guvno u selo ra}e{ko. Zaludu mu je Vu~eta rekao: »[ta je ovo, pobratime! Kamo ti bratska i Bo`ja vjera, koju ju~e dava{e svakome hri{}aninu?« Vojvoda mu je odgovorio: »Bogami, pobratime, ne mogu ni{ta, no stariji zapovijeda«. Tako Ra}esi i Vujo{evi}i pogibo{e, selo im popali{e i oplijeni{e.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

211

Vojvoda nema{e hri{}anskoga srca da odbrani pobratima i wegovu dru`inu koju bje{e primio u svoju vojsku, kao {to su drugi odbranili neke kojima nijesu amanet i vjeru davali. Kao senator i vojvoda mogao ih je i od drugih braniti, ali je do`ivio da mu stihovima ka`u da »ima vlasti, no ne ima ~asti«. Narod o vojvodi govori, da nije imao namjeru da to u~ini, kad nije prvi dan pobratima s dru`inom ubio, no je uga|ao ja~emu, a ne Bogu i svojoj ~asti; ali se u narod i to govori, da je i on sabqom pomagao sje}i svoje nove vojnike (1, 272-273). U prvobitnom opisu crnogorske pohare Ku~a, vojvoda Marko je “doprinos” qe{anskog vojvode Ivana Uskokovi}a smestio u tek nekoliko re~i, zapo~iwu}i pitawem prisutnim Ra}esima “koji je najboqi od vas”. Jedan izme|u wih, “misle}i da ih pita zato da da im najboqega metne za glavara, i `ele}i da bude glavar, re~e: “Ja sam najboqi”. Onda vojvoda posije~e ovoga najboqega, a wegovi vojnici one druge sve do posledweg” (1, 273) Qe{anskog vojvodu Ivana Uskokovi}a ru`ili su i wegovi vojnici i drugi Crnogorci. Tako mu je Joko Savi}ev Vukoti}, ~evski plemenski kapetan, rekao: »[to u~ini, vojvoda, od bra}e i svoje dru`ine, da Bog da mi ne ispala du{a iz tijela, dok tebi ne vidio sramotnu pogibiju« (1, 273). “Tako su ga i drugi Br|ani i Crnogorci psovali i pquvali. I danas traje govor me|u narodom o vojvodi i Ra}e{kom guvnu - i prolivenoj krvi na wemu” (1, 448). “Vidi se da je qe{anski vojvoda iz straha prosuo bratsku krv preko zadane vjere, po{to je to nedjelo za sjutradan ostavio; prepao se kad je ~uo {to je vojvoda Mirko sa svojom vojskom u~inio, pa nije smio da ne okrvavi ra}e{ko guvno i da ostane bez vojni~kog ugleda”. Pohod “gorwe vojske”. Marko Miqanov tvrdi da “gorwa vojska kojom su zapovijedali Novica Cerovi}, Milisav Mi{ni} Vujisi}, kapetan mora~ki, i serdar Pavi} \ikanov Vlahovi}, kapetan rova~ki, nigdje za sobom traga od zlo~instva nije ostavila. Kad su od planine do{li u sela ku~ka, svr{ena je kasapnica bila (1, 445), i vid jeli su {to nijesu mislili da }e ikad vidjeti: staro i mlado, hromo i slijepo pod ma~ je palo, stari i mladi na gomile skup qeni, a le{evi ba~eni u bunare i ogweve - ne mo`e se ovdje opisati `a lost i tugovawe vojske i vojskovo|a. Na{av{i se pred tim bezbo` nim u`asom, vojnici su zatvarali o~i da ne gledaju srp ski pokor. Milisav Mi{ni} i Pavi} \ikanov udarali su sami sebe rukama u prsi, lele~u}i i nari~u}i za doma}om nesre}om, s kojom se gubi pred Bogom i pred svijetom” (1, 273).

212

Ilija Petrovi}

Uz pohvale “gorwoj vojsci” i wenom komandantu Novici Cerovi}u, vaqalo bi ovde dodati bar jo{ dva zapisa ne{to druk~ije sadr`ine: Prvi, suprotno Markovom podatku da je odred pod komandom Novice Cerovi}a, raspore|en po planinskom vencu iznad Ku~a, spasao sve `iteqe sa kojima se sreo, austrijski izvori tvrde da je i ovaj odred “pobio wih ~etrdeset” i zaplenio oko 6.000 grla stoke (9, 234); I drugi, koji kazuje da je “mudri bratono{ki plemenski kapetan pop Radoje Simovi} odbio da se prikqu~i pogromu na Ku~e. Nije digao barjak na svoju bra}u jer ga je rodila ku~ka odiva, k}i Vuki}a Popova Petrovi}a s Kosora, pa ga je kwaz Danilo osudio na smrt. Radoje je pokupio svoje plemenike i uklonio ih kaznenoj ekspediciji s puta. Poveo je brskutske Bratono`i}e u Rikavac i tamo ih sklonio po gladama i pe}inama, te im tako sa~uvao glave. Brskut je, me|utim, spaqen do temeqa, mada se ka`e da vojska koju su vodili Novica Cerovi}, Milisav Mi{ni} i Pavi} \ikanov nigdje za sobom trag zlo~instva nije ostavila” (47, 350-351). A kao {to su zlo~inima sopstvene vojske, crnogorske, bili zaprepa{}eni Milisav i Pavi}, tako su i “mnogi vojnici i glavari ~inili gledaju}i na gomile skupqene posje~ene glave od staraca i djece. Mnoge od wih nijesu imale kose: dje~ije nijesu jo{ po~ele kosmatiti, a stara~ke o}elavile, i zubi od starosti pali, da ih je tu`no bilo i `ive gledati. U gomili glava posje~enih bogaqa, iako nikad ne bjehu mrski drugome osim Turcima, u toj gomili }elavih glava bile su i glave Zeka Jokanovi}a, Nikole Radowina, Ivana Nikolina, Radovana Stankova, Jovana Nikolina i drugih, starih turskih krvnika, koji su u svoje vrijeme bili stra{ilo za Turke. Rekoh da ih je bilo tu`no gledati, a kad sam kao dijete o wima slu{ao kako se govori, ne htjedoh ni{ta vi{e `eqeti, no da mi je kao koji od wih biti. Suze mi na o~i udare, kad zborim i pi{em o junacima, koji su me u moje mlade godine nasla|ivali svojim djelima, a i brige mi zadavali u misli da li }u ja biti kao oni. Mnogi od vojnika i glavara tu`nim srcem kazivali su mi s kakvim su bolom te glave gledali i razgledali, tra`e}i me|u wima glave svojih prijateqa. Gorwa vojska i wene vojskovo|e tu`nim srcem gledali su pokoq koji je dowa vojska izvr{ila. Pavi} \ikanov i drugi glavari toqagom su iz ubalske crkve tjerali svoje vojnike koji bjehu u{li da se prekrste i Bogu pomole. Pavi} je kao nezdrav od tuge udarao svoje vojnike, govore}i: »Izlazi iz crkve, bezbo`na vojsko, ne zaslu`uje{ u crkvu da ulazi{, ni da se Bogu moli{!« Vojnici su mu govorili: »Nijesmo mi krivi, kapetane, za zlo~instvo

CRNOGORSKA POHARA KU^A

213

koje su drugi ~inili«. Pavi} i dru`ina prokliwali su i prave i krive, i sami sebe, govore}i: »Sve }e nas Bog kazniti {to ovako ~inimo; pa i od Turaka ovo da ~inimo, a ne od samih sebe«. Ovo nije govorio samo Pavi}, no svi Br|ani i Crnogorci, osim onih koji su to po~inili”. Jedni brane, a drugi sijeku. “No nije samo gorwa vojska sa svojim vojvodama zaslu`ila hvalu {to nijesu vr{ili zlo~instva nad svojom bra}om, no je i u dowoj vojsci vojvode Mirka bilo dosta glavara i vojnika koji su radili da mawe zla bude. Jole Pileti} i Petar Vukoti} prvi su po~eli braniti i odbranili su od vojvode Mir ka da im ne ubije popa \oka Mila~i}a, Nikolu Jovanova Popovi}a, Sava Paunova Ivanovi}a i Ujka Ra{ovi}a, srpskog junaka i velikog turskog krvnika, koji bje{e do{ao iz Fundane da pozdravi vojvodu Mirka. Ramo Petrovi} iz Markovine, kao junak junaka, odbranio je [uta Radowina Spahi}a, jednog od onih koji su sreli vojvodu Mirka na Mora~i i uveli mu vojsku u Medun, te mu je sva vojska, makar i kriju}i, zbog toga pohvalu dala”. A u nastavku, Marko kazuje “malo vi{e kako je bilo s Nikolom Jovanovim i Savom Paunovim, obojicom s Meduna. Nikola Jovanov sa dru`inom srio je vojvodu Mirka na Mora~i i uveli su vojsku po no}i u grad. Mirko je u wegovoj ku}i kona~io sa svojom gospodom i slugama. Kad je iz ku}e krenuo, htjede da Nikolu ubije, ali ga odbrani{e Jole Pileti} i Petar Vukoti}. Odbrani{e mu `ivot, a imovinu ne mogo{e, no mu sve {to je imao uze: samoga oru`ja srebrnoga, pu{aka i no`eva, naramak, sabqu koju je sveti Petar Cetiwski darovao pra|edu Nikolinu, i »amajliju« koju je vladika Rade darovao ocu Nikolinu. Narod se ~udio {to u~ini vojvoda Mirko: da opusto{i ku}u u kojoj je kona~io i hqeba jeo. Narod je nabrajao koliko je turskih pa{a sa~uvalo srpske ku}e u kojima su kona~ili kad su srpska sela palili i plijenili, a vojvoda Mirko opusto{i svoje! Wegova mla|a i starija gospoda osje}ala su se jadno i sramotno, gledaju}i {to ~ini vojvoda, ali nijesu mogli odbraniti vi{e no pojedini `ivot, jer on je imao vladala~ku vlast” (1, 273-275). Oni koji su prisustvovali Mirkovom poku{aju da ubije svog doma}ina Nikolu pretpostavqaju da se to desilo zbog Nikolinog “neprotokolarnog” pona{awa prema vojvodi: nije ga slu`io po “dvorskim” pravilima, nego je “mirno, sa kapom na glavi, sjedio i pred vojvodom pu{io duvan u luli”. Marko Miqanov veruje da se Nikola tako dr`ao jer nije znao, kao ni ostali Ku~i, “da pred starje{inom ne vaqa dr`ati kapu na glavi, ni sjedjeti ni duvan pu{iti” (1, 275)

214

Ilija Petrovi}

Pomenuti Savo Paunov “rawen je osmi dan prije toga u boju s Turcima, vi{e Doqana, i jo{ le`a{e u posteqi. Kako je mogao »na {tap« iza}i u selo, oti{ao je da vojvodu Mirka s gospodom vidi u ku}i Nikolinoj, `ale}i {to ga nije mogao na Mora~i sresti kao i drugi, i nadaju}i se pohvali od vojvode, kad ga vidi rawena od pu{ke. No umjesto toga, onakav junak, kome je rijetko para na}i me|u mladim junacima, na{ao bi otvoren grob da ga ne odbrani{e Petar i Jole, ali imovinu mu poneso{e kao i drugima”. Savovog sina spasao je od smrti pop Mi}o Lubarda s Qubotiwa, koji se tu zadesio. Kad je zapitao Savovu `enu da li joj dete kr{teno, i kad je ~uo da nije, re~e joj: “Ja sam pop, daj krstimo ga, ako Boga zna{, da ti ga ne zakoqu ovi bogozaboravnici, kakvih nije prije bilo”. I dete ne zakla{e, a bio je ~ovek `iv i u Markovim poznim godinama (1, 275). O zlo~instvima koja su tada u Ku~ima izvr{ena i sad se s tugom govori po Crnoj Gori i Brdima. U svakom plemenu i selu broji se ko je {to u Ku~ima toga puta ~inio. Ko je dobro ~inio, dobro mu narod i zbori; ko je zlo ~inio - prije ga prokliwahu a sad ga `ale, jer im se zlo dogodilo, pa narod nabraja kakva je kojega zlo~inca Bo`ja kazna stigla. Evo da ka`em, makar i mali dio, wihovog nabrajawa: Piperska vojska uop{te branila je Ku~e i `alila ih kao {to bi `alila sebe u sli~nom zlu, a samo mali dio na{ao se u dru{tvu sa zlo~incima. Tako i Bjelopavli}i, osim onih iz Vra`egrmaca (iz \avoqega Grma - IP) s malim dijelom `alili su i branili Ku~e kao svoju bra}u. (Pop Petar Vujo{evi} s Raseqenove Glavice odbranio je popa Laki}a i jo{ nekoliko Meduwana da ih ne pobiju - IP). ^evqani su odbranili Ku~e gdje su god mogli do}i. Vojske wegu{ka, cucka, bjeli~ka, }ekli~ka, pje{iva~ka, ~uvale su se od zlo~instva, osim ako je koji od wih ne{to kriju}i u~inio. Od Cetiwana bilo je onih koji su ~inili zlo~instva, a bilo ih je koji su branili; wihov vojvoda Marko Martinovi} odlikovao se gramzivo{}u ali nije sjekao. Iz ceklinskog plemena ima ih koji su pone{to oteli, a uop{te su Ku~e `alili i {tedjeli. Neki su Qubotiwani zlo ~inili, a mnogi branili, no wihov vojvoda, pop \uro Kusovac, koji je bio prvi do vojvode Mirka, pokazao je juna{tvo na jednog siromaha iz @ivkovi}a, imenom Joko Durkov, kojega »ne bi iz kupusa izagnao, {to je ona rije~« (1, 275). Desilo se, tako, da je Joko Durkov do{ao kod popa \ura da mu se po `ali na Drekalovi}e {to ga biju. Na tra`ewe da se primakne i poka`e gde su ga udarali, Jovo sagne glavu a pop \uro mu je jednim udarcem otkine, uz komentar: “Ne}e te vi{e biti”. Narod je popa \ura kleo i ukleo zbog tog nepo~instva, nikoga mu u pu-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

215

stoj ku}i nema, “do wegova stara popadija, gdje pjeva uz gusle, i s time se u jadu svome razgovara” (1, 276). Marko veli da to pop \uro nije u~inio “iz bestiluka, no je kwazu }ef ~inio, stoga mu je i bio toliko blizu” (1, 454); {to }e re}i: i }efovi kwaza Danila bili su bestijalni, a odlu~ivao je i postupao vo|en `ivotiwskim nagonom najopakije zveri! Bezbo{tine i zla svakojaka. Nabrajaju}i kakav je i kolik bio “u~inak” pojedinih crnogorskih i brdskih plemena u pohari Ku~a, Marko Miqanov veli da su “najvi{e svakojakoga zla u~inili i bezbo{tine pokazali jedan dio Crmni~ke nahije i Vra`egrmci iz Bjelopavli}a. Wih je narod kleo i pquvao, pa i oni poslije stado{e da sami sebe pquju i okrivquju; prekorijevaju sebe i kaju se, po{to vidje{e kakva Bo`ja kazna na wih pade, te ih sad narod `ali kao {to ih je prije prokliwao. Tako, nekom su o~i ispale, nekom se ruke osu{ile, neki se razgubao te se ne mije{a u ~eqad, nekom su djeca pomrla, nekom su poboqela, a nekome ku}a istra`ila i ostala bez potomstva. I sami zlo~inci, a ne samo narod, nabrajaju {to je ko ~inio i {to je do~ekao. Pop Jovo Vojvodi} iz Gluvoga Dola govora{e: »Ne}e od na{e ku}e ni traga ostajati, zato {to je moj brat pop Mijailo prvi po~eo klati djecu u kolijevke, pa sad nema ni wega ni od wega nikoga, no mu je pusta ku}a zatvorena. I ja sam imao tri-~etiri |eti}a, sad je samo jedno `ivo, i wemu se ne nadam da }e `ivjeti, no }e mi se trag iskopati, kao svim zlo~incima i bezbo`nicima«. Marko Perazi} pitao je Ne{ka Dupiqanina: »Kako si, Ne{ko? Odavna te nijesam vidio«. Ne{ko mu je odgovorio: »Ja nikako, Marko, no me sti`e ono kad mi re~e da ne zakoqem ono dijete, jer }u Bogu platiti. Ja ne poslu{ah, no ga zaklah, i Bogu platih. Tri sam sina imao: jednoga mi je izjela zmija, jedan mi se udavio u vodi, a jedan mi se na posteqi raspao od bolesti; sad nijednog nemam `ivog. Stoke {to sam imao i od we `ivio, sve mi se pogubalo, i Bog mi je sve moje nagrdio«. Marko, o`alo{}en, re~e: »Nemoj sam sebe tako ubijati, mo`e biti da je to Bo`ja sudbina«. Ne{ko re~e: »Nije to Bo`ja sudbina, no je to |avoqa sudbina, koja nagna mene i druge da koqemo djecu u kolijevke i starce, te nas Bog nagrdi, mene i druge koji smo to ~inili, te se srami narod s nama.« Marko re~e: »Ne srami se narod, no vas `ali«. Ne{ko: »Nema pravo niko da nas `ali; zgrije{io bi Bogu, ko bi nas `alio«. Jedan Qubotiwanin zapita \oka Puni{ina, Ku~a, odakle je, i kad mu on re~e da je iz Oraova, upita ga: »A je li sad onaj dub (hrast) kod bunara blizu sela?« Kad mu \oko kaza da jest, on mu

216

Ilija Petrovi}

re~e: »Pod onim dubom zaklao je dijete jedan na{: eto ga slijep kod oba oka, a ruke osu{ene«. Zatim mu je nabrajao po selima i plemenima {ta se kome dogodilo, a slijepac, ~uju}i {to mu pri~a, re~e: »Neka, Bogu fala, {to smo ja i drugi ovo do~ekali, dadosmo primjer narodu«. Zdravi mu re~e: »Vas `ali narod, da vam {to mo`e pomo}i«, na {to slijepi odvrati da »ne zaslu`ujemo Bogu ni qudima da nas `ale« (1, 276 ). Kapetan Pavi} Perazi} govora{e da »Ku~i one godine plati{e od nas kao {to niko prije platio nije, a mi platismo od Boga toliko da se ne zna je li ko Bogu tako pla}ao«. Pa je nabrajao poimence ko je i kako ka`wen. Koliko je ovakve pri~e u narodu, ne bih lako opisao ni da je samo u jednom selu, a ne u svoj Crnoj Gori i Brdima, osobito sad, kad se sve vi{e u narodu o ovom doga|aju govori, iako se otvoreno ne smije; ali se prije ni ovoliko nije smjelo, a sad se svako smije hvaliti i kazati svoje dobro~instvo, a osobito kad se govori o onima koje je Bog kaznio”. Odu{evqeno u zlo~in. “U prvi mah mislilo se da je crnogorska vojska u~inila onolika zla bez zapovijesti starijega, kao kakva raspu{tena gomila. Nije se moglo vjerovati svojim o~ima i razumu, dok se nije vidjelo koliko je vojvoda Mirko s tim zadovoqan. Po{to se nije moglo ni naslutiti kad je na Mora~i bio, da }e i pomisliti {to r|avo, no kao u svoju ku}u da je i{ao, narod je naga|ao »zarad ~ega u~ini ovo«. Jedni su jedno govorili, a drugi drugo, ali se brzo saznade da je kwaz Danilo naredio da tako bude; vojvoda Mirko nije mogao da prekr{i naredbu... Istina, mogao je da ne u~ini cio ovaj pokor i kaznu, ali nare|eno mu jeste bilo. Ovo su posvjedo~ili glavari brdski i crnogorski, prekorijevaju}i sami sebe {to dopusti{e da se ono zlo u~ini, nro~ito otkad se ~ulo da narod zavidi onima koji odbrani{e, a kori i kune one koji zlo ~ini{e. I cetiwski kapetan Lazo Puranov, kad su ga korili, rekao je: »Nijesam ja kriv, no je kwaz naredio da se zakoqe i dijete u kolijevku« (1, 277). Za sva nedjela koja su u Ku~ima u~iwena, narod s razlogom osu|uje kwaza Danila, jo{ vi{e ga okrivquju}i da ho}a{e vi{e biti zadovoqan da je vi{e zla u~iweno Ku~ima, kao i {to bi se u~inilo da su ga poslu{ali i da nijesu branili” (1, 393). “I Bog zna koliko bi jo{ Ku~a poginulo da nijesu branili, i to vojnici vi{e no glavari, jer su vojnici boqu priliku imali da vi{e `ivotaÉ sa~uvaju. Glavari su pojedine odbranili da ih ne ubije vojvoda Mirko, a vojnici su ih u velikom broju odbranili jedan od drugog na razne na~ine. Neki su ih odbranili govore}i

CRNOGORSKA POHARA KU^A

217

dru`ini kako »}e se osramotiti ako ubiju svoju bra}u«. Neki su krili Ku~e odsje~enim granama s li{}em, gdje je {ume bilo. Neki su ih preobla~ili u svoje haqine, a najvi{e su ih sa~uvali kapama, jer Ku~i nijesu tada kape crnogorske nosili, pa su im crnogorski i brdski vojnici davali svoje kape. I mnogi je Ku~ spasao svoj `ivot time {to je kojega crnogorskog vojnika nazvao kumom i pobratimom, i ako ga ranije vidio nije, jer tada ga onaj vojnik odbrani od drugog vojnika rije~ima: »To je moj kum (ili pobratim), no mi ga nemoj ta}i bez tvoje i moje zle sre}e, jer }emo se me|u sobom klati, ako mi kuma (ili pobratima) ubije{«. Ako bi mu drug rekao: »Otkud ti je kum, a ne zna{ mu ni ime«, dobio bi odgovor: »Kako otkud mi je kum, pasji sine! Da li nijesi ~uo, gdje mi je sad rekao: »Od mene ti Bog i sveti Jovan«. Zar ne zna{ da je to jednako re~eno kao i kr{teno kumstvo?« Ovaj objesi ruke, ne zna {to ga na|e, jer mu je kazano da »Ku~i nijesu ri{}ani« i da }e »gre{an« biti pred Bogom i pred sudom, ako Ku~a ne ubije i ne posije~e” (1, 277-278). Tako su vojnici spasli mnoge Ku~e, koliko se moglo i kriju}i od vlasti, a da su zapovijed izvr{avali drugi bi broj poginulih Ku~a bio. Jer mnogi vojnici koji su se natjecali da sijeku Ku~e (koji su mirno sjedjeli u svojim selima i, ne misle}i na opasnost, nijesu bje`ali kao {to se pred neprijateqem tokom boja mo`e pobje}i), kad vide nekog vojnika da brani Ku~e, vi~u}i: »Ne udri brata Srbina, Crnogor~e, crn ti obraz, kao {to ti i jeste, mimo bra}u!« za~u|eni na ovaj glas, po~nu i oni braniti. Koji su Ku~e branili, u po~etku su krili od vlasti, a poslije svi se kaza{e jedan drugom, hvale}i se koliko je koji Ku~a sa~uvao, i di~e}i se pred narodom vi{e no da su turske mejdane dobili. Mladi vojnici, koji su se nadali grbu ili krstu i medaqi, ili drugome daru u budu}nosti, vi{e su krili ako su nekog Ku~a sa~uvali od pogibije; onaj koji se nije tome nadao, pa bio glavar ili vojnik, taj se nije krio, no je rado pri~ao o onome {to su on i drugi u~inili. Ali najvi{e su o zlo~inima u Ku~ima govorili, i zlo~ince osu|ivali, oni koji su smjeli slobodno govoriti. Kapetan cetiwski Lazar Puranov, bra}a Stefan i Ma{an Perkov Vukoti}i, Vido Bo{kovi}, pop Risto Pileti}, Vule Nikolin Markovi}, Sula Radov Radulovi} i mnogi starci ove vrste, koji se nijesu budu}nosti bojali, niti se stepenu ni ordenu nadali, do onome velikome krstu koji }e ih s ovoga svijeta ispratiti, smijahu govoriti da je kwaz Danilo naredio »i djeca u kolijevke da se koqu« i da je rekao: »Udri Ku~a na Bo`ju vjeru, ako ga druk~ije uhvatiti ne mo`e{!« ...I drugo sve ru`no govorahu za kwaza i sve one koji ga poslu{a{e da onakva nedjela ~ine. Ne samo da stari qudi kore

218

Ilija Petrovi}

zbog toga, no i svaki vojnik koji malo vi{e karaktera ima (1, 455). Mnogi su se vojnici, kao na ispovijedi, jedan drugom `alili kako su neke Ku~e na vjeru ubili. Takvi su se vojnici pravdali, govore}i da im je tako re~eno i da su mislili da }e zlo u~initi ako bi i jednoga Ku~a ostavili `iva: »Kad vidjesmo druge gdje ne sijeku, no brane i prijete svakom sramotom, tada po~esmo i mi braniti, i ako nam za ~udo bi, kako smiju braniti od suda. Ali branili smo, misle}i: ako poginu oni {to brane, neka i mi poginemo od suda, a jo{ vidjesmo da su boqi oni {to brane, no mi koji se grabqasmo da vi{e posije~emo, da nam ne ugrabi drugi i re~e pred gospodarom: boqi sam od tebe« (1, 278). A bilo je Crnogoraca koji su svoj “ru~ni rad” u Ku~ima krili i od svojih `ena, da im se ne rugaju, kunu ih ili preziru (1, 278). Sramota i grehota crnogorska. [to se samog kwaza Danila ti~e i wegovih postupaka u Ku~ima, narod “sve ru`no” govora{e za wega. Marko je dobro znao da se Srbi boje Boga i kletve, te da su jednako umeli ceniti i nesre}u ku~ku i sramotnu nesre}u Danilovu, koji je stravi~nom poharom “srpska srca ubio i zaplakao”. I vi{e je narod `alio kwaza i op{ti gubitak nego Ku~e, jer se i kroz jedno i kroz drugo prelamalo tursko zadovoqstvo srpskom nesre}om. Mada “suvi{e tu`no i gre{no bje{e {to je s Ku~ima u~iweno, svi po Brdima i Crnoj Gori uzdisahu i bolnim srcem tu`ahu zbog turskog veseqa nad doga|ajima u Ku~ima, jer o`ivje i oveseli se i najgora turska sirotiwa. Turci, koji bjehu u strahu od kwaza Danila i srpske sloge, mi{qahu da }e dobiti time {to }e Srbi od Srba bje`ati k wima i utok tra`iti, kao {to je ponegdje i bilo. Turci, veseli, podsmijevahu se Srbima koji su me|u wima `ivjeli, nabrajaju}i sve {to su Crnogorci u~inili Ku~ima i najposle im i crkve poharali, a me|u Turcima sve su o~uvane; ali, to su zborili Turci razbojnici i pustahije, ostali ne” (1, 278-279). ^ak i posle dosta godina, kad je poneki Ku~, ponegde, znao s kojim Crnogorcem zapodenuti razgovor o pohari, umeo je izgovoriti i slede}e: “Mi smo malo {tete podnijeli prema sramoti i grehoti koju Crnogorci i sada podnose”. Na prigovor da je ku~ku nesre}u nazvao “malom”, on bi rekao: “Ne ka`em da je mala, no velim da je Crnogorcima ve}a i da je wino srce `alosnije od na{eg kad o tome pri~aju”. Jer, me|u Ku~ima, na sjednicima, uz po{alice i smeh, moglo se ~uti “kako su Crnogorci neke starce sjekli kad su ih srijetali s dobrodo{licom, blagodare}i Bogu {to su do`ivjeli da im se ispuni davna `eqa da se, na tursku `alost i {tetu, Ku~i i Crna Gora sjedine. Ja priznajem da je bezbo`no zamahnuti po tak-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

219

vom... a vi se rugate glavi Joka Pejova, koja je, po{to je pala na zemqu, jo{ izgovorila: »Bi {to bi«. Na pitawe ko Crnogorce nagna da ~ine to {to su ~inili, odgovor je glasio: “Nagnao ih je onaj {to bi i tebe sad nagnao, dok si pod wegovom vla{}u. Da ti je ~uti kako narod za to kune kwaza, {to im je rekao da nije grehota Ku~u zlo u~initi, no je grehota ne u~initi sve {to mo`e{ i {to gospodar re~e, i ko ne bi gospo dara poslu{ao, taj je bo`ji otpadnik. A bestije, misle}i da je to istina, nijesu umjeli napraviti razliku izme|u Boga i gospodara, no su mislili da, ako ne poslu{aju jednoga, to bi bilo kao da ne slu{aju nijednoga. Ovakve divqe bestije i bezbo`nici nadali su se nagradi od kwaza i dobili su je, a mnogi koji ga nijesu poslu{ali pali su u nemilost... Da je svako poslu{ao kwaza, znamo koliko bi jo{ Ku~a poginulo; poslu{ali su ga oni koje je sav narod prokleo i popquvao, najprije kwaza, pa sve one koji su ga poslu{ali, a s wima i Ku~e koji do|o{e na Mora~u i uvedo{e vojsku u Medun” (1, 452-453). Posle pohare. Podrazumeva se da je Marko Miqanov posvetio pa`wu i danima iza upravo okon~ane pohare. I podrazumeva se da od obe}awa vojvode Mirka datih na Mora~i, pre upada u Ku~e, “kako }e sud postaviti i Ku~e s Crnom Gorom sjediniti, ne bi ni{ta. Vojvoda, po{to je kao velikokrivce strijeqao Jovana Nikolina iz Bezjova i \ura Novakova s Lije{ti, koje ne bje{e vojska ubila, popalio je i plijenio sve {to se moglo, `ivo i mrtvo, i potom krenuo s vojskom ka Cetiwu; samo je u gradu Medunu ostavio jedan broj Pipera i Baca Dragojeva s nekoliko Ku~a. Poslije odlaska vojvode Mirka nastade u Ku~ima jo{ ve}a zavada i me|usobna borba. Ku~i se skupe, udare na grad i zarobe crnogorske vojnike i Baca s dru`inom. Oni koji su se prikqu~ili vojvodi Mirku a ne bjehu pobjegli s crnogorskom vojskom, tjerani su kao izdajnici. Dragoje Bo`ov, otac Bacov, nije htio da bje`i, no se zatvorio u svoju ku}u, koji su Ku~i zapalili, a wega posjekli kao i wegova tri sina. Baca i dru`inu, koji su se predali na vjeru, nijesu posjekli. I tako, Ku~i dvojako pogibo{e: jedno od Crnogoraca, a drugo od samih sebe. Protjerani su morali ostaviti Ku~e praznih {aka. Sa svojom neja~i, oni su po Brdima i Crnoj Gori kao prosjaci skitali, trpe}i glad i golotiwu i sve od ~ega du{a qudska `ivi; vrati{e se na prazna zgari{ta tek kad se, u zlo doba, Ku~i na wih sa`ali{e. Ipak, Ku~i im nijesu u~inili sve {to bjehu zaslu`ili: zaboqe{e ih wihove muke kad vidje{e kako Baco i Spaho, liju}i suze, kazuju da ih je vojvoda Mirko prevario. Uz psovke i kletve,

220

Ilija Petrovi}

oni su govorili: »Nadali smo se sre}i i jedinstvu, a ko bi i{ao k wemu da smo se nadali i malome zlu, a ne ovome ne~uvenome porazu?« Ku~i su im za ovu priliku vjerovali da su, tra`e}i sre}u, na{li nesre}u, te plati{e od Ku~a i od vojvode Mirka; najve}i im jad bje{e {to se nazva{e izdajnicima i {to crno ime nadjenu{e sebi i svome plemenu. Oni sami sebe okrivqavahu {to u~ini{e “da koqe brat brata Srbina, a osladi i osna`i krvnika Tur~ina”. I svu sramotu na sebe primahu zbog toga {to uvedo{e vojsku u grad, ~ime onemogu}i{e Ku~e da juna~ki brane svoje ku}e i neja~, a sami sramotno pogibo{e kao nikad... Kwaz Danilo je preko popa \oka Mila~i}a i drugih pozivao Ku~e da do|u na Cetiwe, obe}avaju}i im da }e za glavare postaviti iste one iste koji su bili odre|eni da se strijeqaju. Poslije dugog dogovarawa oni prihvate poziv i odu na Cetiwe, i kwaz im postavi senatora, kapetana, perjanike i drugi sud, kao {to je rekao. Ovo je bilo u septembru 1858. godine. No nije mnogo trajalo, dok do|e komisija evropska, koja presudi da Ku~i ostanu u turskoj granici. Tada kwaz Danilo pozove glavare ku~ke i kaza im da su ostali u turskoj granici i da treba Turcima i}i. Ne treba da pi{em kako je ovaj crni glas djelovao na Ku~e. Oni su mislili, kad su oti{li kod kwaza i sjedinili se s Crnom Gorom, da }e se osvetiti Turcima i da }e oni pjevati a Turci plakati. No sad se ponizi{e, kao da idu puze}i Turcima. To {to su stotinama godina Turcima prkosili i klali se s wima, sad do|e red da im sve sramotno plate. Ali kwaz Danilo i ruski konzul lijepim rije~ima umawi{e Ku~ima brigu i sramotu, obe}avaju}i im, {to se ono veli, zlatna brda: da }e izraditi kod Turske da Ku~i sami sebi sude, i to oni isti koji su pod kwazom sudili, da }e glavarima, preko ruskog konzula, i}i onakva i onolika plata kolika im je od kwaza i{la, a Turci da s Ku~ima nikakva posla imati ne}e. Ovo obe}awe obradova glavare, te malo zaboravi{e na tek mi nulu nesre}u. Oni se vrati{e ku}ama sre}ni, misle}i da su oni, s Rusijom i Crnom Gorom, gospodari Turcima a ne Turci wima. I tako po~e{e strogo i ~vrsto suditi narodu, jo{ stro`e no kad bjehu pri kwazu, preziru}i Turke, i ne znaju}i da turskom dr`avom ne mogu suditi druge dr`ave. Kad je kwaz Danilo ~uo za takav strog i uredan sud, poru~io im je: »Dr`ite se, Ku~i, sokolovi, kao {to ste po~eli, pa ako do|e muka od Turaka zajedno }emo ginuti, i ne}u vas pustiti prije no Cetiwe pustim«. Ku~i, ohrabreni time, nijesu se mnogo ni na ruskog konzula okretali... Wima se ~inilo da u Crnoj Gori i Ku~ima ima dosta sile koja }e se usprotiviti Turcima”.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

221

Ku~i bez odbrane crnogorske. Tako na re~i, a kad je Odo-beg digao vojsku na Ku~e i stigao na Korita Hotska, Ku~i su zauzeli polo`aje u orahovskom selu Lazorcu. Dok su vojske tako stajale jed na naspram druge, na Kr`awu, u Ku~ima, gde je bila granica izme|u Turske i Crne Gore (Crna Gora severoisto~no, do reke Tare, Turska jugozapadno, prema Podgorici, obuhvataju}i i Ku~e), stigla je crnogorska vojska. “Vo|a ove vojske bio je vojvoda Ivo Rakov Radowi}, iz Wegu{a. Nekoliko Ku~a oti{lo je kod wega da mu i{tu vojsku da udare zajedno s Ku~ima na Turke. Vojvoda je rekao: »Treba da se jednom pobijete vi Ku~i sami, pa ja da vam pustim vojsku u pomo}«. Ku~i se onda navrh Li~nika pobi{e s turskom vojskom, ali vojvoda Ivo ne pusti svoju vojsku. Uzalud su drugi glavari crnogorski i vojska tra`ili da pomognu Ku~ima, no on, kao zapovjednik, odbijao je sve takve zahtjeve. Ku~i su ga pitali: »Za{to ne pusti{, ako ne vi{e, barem stotinu vojnika, ili pedeset, samo da vide Ku~i da su zajedno s Crnogorcima?« Vojvoda Ivo im je rekao: »Ne smijem vam pustiti jednoga vojnika preko granice, jer bi i kwaz i sva Crna Gora propali od Evrope i wenoga suda; s jednom rije~i da vam ka`em: ne smijem vam pomo}i u turskoj granici prije no vas Turci popale i pretjeraju vas i neja~ u crnogorsko zemqi{te. Po{to Turci presko~e na{u granicu, tada }u ja u winu. Jedan turski vojnik ako presko~i u na{u granicu, onda }u pustiti moje vojnike na hiqade«. Ku~i su mu na te rije~i ovako zahvalili: »Po{to nas Turci izgore i protjeraju, onda ne vredi ni ti nama da pomogne{, ni Bog tebi«. Po{to su Ku~i oti{li iskraj Iva, serdar Jole Pileti}, serdar Vuko Milo{ev i drugi glavari od vojske prekoreli su Iva Rakova, govore}i: »[to u~ini, te ovako izdajni~ki pustismo i prevarismo Ku~e?« Ivo, da se opravda glavarima i vojsci, pokazao im je pismo kojim mu kwaz nala`e: »Natrag s vojskom; nemoj pustiti vojnika crnogorskoga u tursku granicu, jer }emo propasti i ja i Crna Gora«. I jo{ je pisalo da konzuli prijete kwazu {to je slao vojsku tamo. Vojvoda Ivo ne pusti crnogorsku vojsku da pre|e tursku granicu, no se vrati natrag, a ku~ki glavari popusti{e i odo{e kod pa{e u Podgoricu. Pa{a naredi da se gradi grad Medun i utvr|ewa od Meduna do Podgorice, u koje namjesti tursku vojsku. Tako i sudnicu (po turski hu}umet) na~ini kod grada, u koju postavi jednoga turskog zabita (administratora), te je sudio narodu s ku~kim glavarima, koji su se zvali mexlis (vije}e) i zaptije (redari, policajci). U tom je sudu bilo stotinu ku~kih glavara, kojima su Turci platu davali. Zabit nije imao ovla{}ewa da i{ta pre-

222

Ilija Petrovi}

sudi bez ku~kih glavara, a oni su bez wega mogli. Ku~i su mogli tog zabita mijewati kad god su htjeli i tra`iti drugoga, po `eqi. Turci Ku~ima nijesu smetali, jer nijesu nigdje iz grada izlazili, osim xadom od Meduna do Podgorice, i natrag, a Ku~i su, osobito poznije, sami sudili, bili slobodni kod ku}e i slobodni u pazare. Ali se izme|u wih odr`avala stara navika: stalna ubistva oko najmawih stvari, ~esto i bez ikakva uzroka, zatim otimawe i kra|e. Ova su ubistva ~inili pojedinci, a cijeli se Ku~i nijesu nikad pobili za to vrijeme. ...Ku~i su umjeli sa~uvati svoju slobodu u najte`a vremena i kad im je granica s Turskom bila do Ribnice i dovrh Doqana, a sad, kad ustaju oko wih svi, koji su bili stotinama godina robqe tursko, Ku~ima je krenulo naopako. Za ovo su najvi{e krivi glavari i mije{awa sa strane; ovima posqedwim namjera je bila da zavade i za krve bratstva u Ku~ima, {to su uspjeli; posqedica toga bila je da su Turci podigli grad na Medunu”. Pomiwu}i ku~ke glavare kao krivce za plemensko nazadovawe, Marko Miqanov je, ne samo pore|ewa radi, istakao da prve ku ~ke vojvode, od Drekala do Perute Radowina Petrovi}a, “nijesu bili gospodari narodu, no sluge bez plate i u~iteqi narodni. Nigdje se ne mo`e opaziti da je neki vojvoda Drekalovi} uzeo pare od naroda za svoj trud i tro{ak, osim ako su mu druge dr`ave {to davale, kao Lalu Drekalovu {to je dolazila plata od Mqetaka, ili... vojvodama Petrovi}ima {to su davali ruski carevi i carice u ime plate. No po svemu se vidi da su oni te pare za narod upotrebqavali, a ne sami tro{ili, jer su se istim parama crkve gradile u Ku~ima... Da vojvode Petrovi}i nijesu radili za svoje bogatstvo mo`e se vidjeti i po ovome: nijednome od wih ne mo`e se poznati da je {to imao vi{e, ili boqe `ivio od svojih seqana, no je od mnozine mawe imawa imao, a i `ivio prostije. U narodu se nigdje ne ~uje i ne vidi traga od bogatstva Petrovi}a, a {to su za narod ~inili to im se ~ulo i vidjelo. Docniji glavari, kao Bracan \urov Ivanovi} sa dru`inom, ne ugleda{e se na prve, no se zakrvi{e me|u sobom i po~e{e primati darove i mita od Turaka i nadjenu{e sebi crno ime kod svoga naroda”. “Sramota pade na Ku~e”. Marko Miqanov svedo~i, a to je mogao s punim pravom ~initi (jer je ku~ku nesre}u pratio izbliza, i iz Ku~a i sa Cetiwa, kao kwa`ev perjanik), da su Ku~i bili na stalnom udaru Danilovoj zlovoqi. “U to su vrijeme Ku~i pre`ivjeli grdwu i anatemu od kwaza Danila i vojvode Mirka i mnogih drugih wihovih pomaga~a, a osobito su okrivqivani glavari, najvi{e Baco Dragojev i pop Spaho Bo`ov. Po{to kwaz nije mogao

CRNOGORSKA POHARA KU^A

223

sa~uvati Ku~e no pripado{e Turcima, i izgradi se Medun, sva ta sramota pade na Ku~e; oni postado{e izdajnici, kao da za to niko kriv nije bio: ni kwaz, ni Rusija, ni Evropa, no kao da su to oni, Ku~i, sami svojim ~eki}em skovali. Ja ne znam je li igdje bilo da se protiv jednog naroda vi ~e tako slo`no, da je svako gre{nik a niko pravedan. Ovo je Bo`ja nepravda, kakve nije padalo na druge narode” (1, 279-283). Sa koliko su se mr`we cetiwski Petrovi}i odnosili prema Ku~ima, pre svih Drekalovi}ima, kazuje i podatak da “od Cetiwa bje{e do{la naredba da se niko djevojkama od Drekalovi}a ne `eni, niti da im se daÉ k}er; bi nare|eno da se ~ak i udata, koja je od Drekalovi}a, mo`e otjerati iskraj vjen~anoga mu`a i svoje djece, a doma}in da mo`e drugu tra`iti i ponovo se o`eniti. Pop Milovan Rado{evi} iz Klopota govorio je Bratono`i}ima, me}u}i ruku na prsi: »Odvajajte k}eri Drekalovi}a, ja mi~em na svoju du{u, a ja }u prvi po~eti«. Popova `ena bila je k}i Dragoja Bo`ova i rodila mu je sedam sinova. On se pravdao da to nije rekao, ali se nije smio zakleti. Stanko Stefanov, Potkr{anin, govorio je: »Vi{e bih volio da mi majka nije od Drekalovi}a, no da mi je imati blago koje ne}u nikad ste}i«; majka mu je bila k}i Luke Mijatova ^ejovi}a. Slu{ao sam od barjaktara Spasoja Nikolina Gili}a, Bratono`i}a, i od mnogih drugih istoplemenika gdje govore za wu da je bila »kraq `enski« me|u wima. Stanko mi se nije pravdao da to nije rekao. Bio sam na sjedniku kod kapetana bratono`i}kog Milovana Radojeva u selu Kisjelici. Glavari vasojevi}ki koji i|ahu sa Cetiwa bjehu svrnuli kod wega na konak. Milovan ima{e k}er, ispro{enu za Drekalovi}em, Savom Milovanovim Ivanovi}em, sa Sjenice. Woj je vi{e puta te no}i govorio Pavi} Radovanov, stotina{ iz Lijeve Rijeke: »Vrati, djevojko, presten Drekalovi}u, pa uzmi mene, Srbina«, kao da Drekalovi}i nijesu Srbi! Drugi su mu govorili: »Kako da uzme tebe, kad ima{ `enu i djecu s wom?« On je odgovarao: »Ta `ena mi je od Drekalovi}a, pa ho}u da je otjeram i drugu da uzmem« (1, 283) Takvih je pri~a bilo mnogo, ali k}er Drekalovi}a niko nije otjerao, iako se pakosno govorilo da je to najgori rod qudski. I, na samom kraju Markovog svedo~ewa o crnogorskoj pohari Ku~a, nave{}emo i nekoliko wegovih re~i o posledicama koje cetiwski zlotvori nisu imali na umu kad su krenuli u ostvarewe svojih ~udovi{nih zamisli: “Godine 1862, kad smo rat s Turcima imali, mislilo se da }e srpski narod odmah ustati na Tur~ina i da takvu priliku za svoje

224

Ilija Petrovi}

oslobo|ewe do~ekati ne mo`e. Na `alost, ne bi tako, no je tada isti taj narod bje`ao od kwaza i wegove vojske i kod Turaka uto~i{te tra`io. Uzalud su stare{ine govorile narodu: »Ne bje`ite k Turcima, bra}o, no udrite Tur~ina krvnika! Pomozimo bra}i i sebi kad smo hri{}ani, a prilika nam se pokazala za ota~astvo i vjeru hri{}ansku«. Narod je odgovarao: »I Ku~i su hri{}ani, pa su od kwaza i wegove vojske poginuli«. Opet su vikali: »Ne boj se, narode! Na{i }e popovi, kao crkveni i narodni sve{tenici, iznijeti pred kwaza i wegovu vojsku so i hqeb, krste, ikone, barjake crkvene, pa se ne bojte onda ni od tu|e vojske, a ne od svoje bra}e«. Narod je odgovarao: »I Ku~i su od bra}e poginuli glavom i imawem, a krstovi, ikone, barjaci i drugo crkveno sve je ugrabqeno i kwazu na Cetiwe poneseno«. Opet su im govorili: »Sve se u Ku~ima bez kwa`eva pitawa u~inilo i svako se kaje od toga zlo~instva. No, ne k Turcima, narode, za ~asni krst«! Od naroda se drugog odgovora nije ~ulo, no samo: »Bje`i k Turcima« (1, 439-440). I daqe, “da ne bjele`im ovdje koliko je nevaqalstva bilo, no samo da ka`em toliko da su se Srbi i Turci zajedno bili s Br|anima i Crnogorcima dokle je rat trajao... Ako do|e{ u narod, boqe }e te izvijestiti o toj svojoj {teti i sramoti koja ih nagna da sami sebi izdaju i Turke brane, i biju bra}u Crnogorce i Br|ane” (1, 440).

Crnogorski emigranti

Iz daqine, ali istinito. U veza s poharom Ku~a, ve} pomiwana crnogorska emigracija u Beogradu, krajem 19. veka objavila je poruku kwazu Nikoli: “Evo, Viso~anstvo, na kakav nebratski i nehri{}anski na~in Va{ stric i otac prisajedini{e Ku~e Crnoj Gori. Po{to Ku~i, i pored wihove najboqe voqe, nijesu smjeli sami da se prisajedine Crnoj Gori, a ova ih opet nije bila kadra da ~uva i brani od obijesti i nasiqa arnautskog, oni su `eqeli da do boqih vremena ostanu i daqe pod Turskom. No ovi dva bratoubice i krvoloka ne pristanu na to, ve} namisle da ih silom oru`ja prisajedine. Na wihovu vje~itu bruku i sramotu, dignu vojsku na bra}u svoju, da koqe brat brata, i to slobodni podjarmqenoga, pa jo{ u vojsci puste ovakav stra{an i u`asan glas: Ko posije~e ku~ku glavu dobi}e zlatnu medaqu! I, zaista, boj je bio stra{an i u`asan, da su ~ak klali djecu na maj~inim prsima. Tu je poklato preko 1.800 lica, koje lude djece, koje momaka, a koje djevojaka, baba i sijedih staraca. Pri~aju... da je ovdje Va{ otac pokazao kako ima pasje i okorelo srce, i {to je istiniti fakt. Ma{ut Mili} bje{e doveo Mirku na vjeru jedno mom~e ku~ko, koje bija{e zarobio.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

225

Mirko je... onako nemarno i hladno rekao: ne primam wegovu vjeru! pa naredio, da se posije~e, {to je ovaj u isti ~as na o~i Mirkove u~inio; a popu Stevanu iz Dupila (Crmnica) dade zlatnu medaqu, {to je zaklao jedno mu{ko dijete od pola godine majci u krilu, te joj se sinovqa krv prolila na grudi! Ma{uta je docnije, pri jednoj sva|i u Beogradu, stukao Ivo Jovov Ivanovi}” (prema 45, 148-149) iz Ku~a.

Jovan Erdeqanovi}

Pri~a iz kwa`evske senke. Nekako ba{ u vreme kad je kwaz Nikola vodio svoj privatni rat protiv Ku~a, Erdeqanovi} je, borave}i u Ku~ima i u Staroj Crnoj Gori, najvi{e na Cetiwu, od raznih svojih sagovornika ~uo najrazli~itije pri~e o crnogorskoj pohari Ku~a. Na osnovu svega {to mu je moglo biti ispri~ano, i vode}i ra~una o snazi onovremene politi~ke vlasti u Crnoj Gori, on je slo`io slede}u pri~u: “Me|u Ku~ima je bilo u to vreme qudi koji su radili i na sjediwewu Ku~a sa Crnom Gorom i radi toga i{li najpre vladici Svetom Petru I a posle i Petru II. Tako su se Ku~i 1831. godine zaista i sjedinili sa Crnom Gorom. No, me|u Ku~ima je tada bilo dosta prevrtqivih qudi, koji su primali i tursko mito, te nisu bili iskreno za to jedinstvo, a osim toga i red koji je hteo vladika Petar II zavesti, osobito pla}awe danka, nai|e me|u Ku~ima na veliki otpor. Ku~ima su i daqe postavqali vojvode Turci. Tek za vlade kneza Danila obnove se poku{aji za sjediwewe sa Crnom Gorom. Ali se i toga puta nai|e na plemensku samo`ivost i tvrdoglavi otpor nekih glavara, koji se ~ak ne ustezahu tra`iti tursku pomo} protiv ovih te`wa. Posledica toga je bila Druga pohara Ku~a 1856. godine. Ovu je poharu op{irno ali na `alost i dosta pristrasno opisao vojvoda Marko i time se ogre{io o vrednost svoje kwige. Quba Kova~evi} svakako se nije i s druge strane obave{tavao o toj pohari, te se, `ali Bo`e, ta pogre{ka nije izbegla. Glavna je stvar u ovome. Knez Danilo je bio poslao vojsku sa svojim bratom Mirkom, da milom ili silom, prisajedini Ku~e sa Crnom Gorom i da kazni neposlu{ne glavare. Kad je vojvoda Mirko do{ao s vojskom na Bio~e na Mora~i, prema wemu se namesti onaj deo Ku~a, koji je ostao uza svoje glavare, a sa wima i 40 podgori~kih Turaka. Me|utim, ve}ina Ku~a pre|e na stranu vojvode Mirka, a tre}i dio Ku~a ostane po selima, ne dr`e}i stranu ni jednima ni drugima. Pri~alo mi je vi{e qudi da je vojvoda Mirko poku{avao skloniti one Ku~e vi{e Bio~a da se izmire sa wim i da ga puste u Ku~e. Ali oni nisu hteli za to ni ~uti i {ta vi{e jedan od wih, Bewo No-

226

Ilija Petrovi}

vakov Petrovi} s Kosora, vikne s vrha Reta, brda nad Bio ~em: »A ko mi dovedete kwegiwu crnogorsku da joj na~inim jednoga Drekalovi}a, pusti}emo vas u Ku~e«. Ovakva uvreda ujela je za srce i vojvodu Mirka i vojsku, koja je bila s wim. Zato je crnogorska vojska, kad je s medunske strane u{la u Ku~e, i sama mnogo preterala u postupawu s porodicama neposlu{nih Ku~a. Vojvoda Marko opisuje, a i ja sam slu{ao, da su mnogi vojnici sekli glave ~ak i deci u kolevkama i starim i bolesnim qudima, te ih donosili vojvodi Mirku. Za ovo divqa{tvo mawine pala je posle sramota na celu vojsku” (8, 65-66). Erdeqanovi} zamera vojvodi Marku {to je poharu opisao “dosta pristrasno i time se ogre{io o vrednost svoje kwige”, a Qubi Kova~evi}u {to se nije “i s druge strane obave{tavao o toj pohari”, te se Markova pogre{ka nije izbegla. No, kad ka`e da je i sam slu{ao “da su mnogi vojnici sekli glave ~ak i deci u kolevkama i starim i bolesnim qudima”, on Budu Simonovi}u daje za pravo da mu ocenu Markove pri~e o crnogorskim zlo~inima proglasi proizvoqnom. Erdeqanovi} se, istina, “ne izja{wava samo o broju `rtava, a sve ostalo {to je naveo Marko Miqanov u potpunosti potvr|uje. Uz to vaqa imati na umu da je Marko Miqanov bio savremenik, ve} zreo ~ovjek kad se ovo de{avalo, a da je Erdeqanovi} u Ku~e do{ao pola vijeka kasnije, kada su grobovi `rtava pohare Ku~a bili odavno zatravqeni i sje}awa neminovno izblijedjela. Vaqa tako|e napomenuti, i to sigurno nije bilo bez zna~aja i odre|enog, makar posrednog uticaja, da je Erdeqanovi} boravio u Crnoj Gori i gra|u za svoje djelo prikupqao kada je kwaz Nikola bio u zenitu mo}i svoje vladavine i kada je na sve na~ine nastojao da izbri{e tragove i spere krv sa ku~kuh litica koju su prolili wegov stric i posebno otac” (45, 137-138). “A sve izgleda ~udnije i paradoksalnije, sve se okre}e na to da u pitawu ipak nije bila nikakva »dr`avna politika« niti vi{i interes Crne Gore ve} zloba i pizma uskogrudog i pako{}u optere}enog crnogorskog kwaza, ako se zna da je kwaz Danilo poslije svega, samo dvije godine kasnije, hladnokrvno popustio pred zahtjevom velikih sila i bez zrna baruta dopustio da Ku~i ostanu u granicama Turske” (45, 138).

Vladan \or|evi}

Sasvim “zbuwene” pohare. Mada je kwigu o crnogorsko-austrijskim odnosima pisao s vrlo ozbiqnim namerama, \or|evi} je pri~om o crnogorskoj pohari Ku~a uspeo da zbuni i svoje ~itaoce i sebe. Najpre, on ka`e da su “5. jula 1854. Crnogorci opqa~kali neka sela u Hercegovini”, zbog ~ega je Porta energi~no protesto-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

227

vala, a kwaz Danilo odgovorio da “on nije u stawu da zadr`i svoje podanike. Usled ove izjave pobuni{e se Brda, Piperi, Ku~i i Bjelopavli}i i »zbaci{e kwaza zbog stra{qivosti« jula 1854. godine. Danilo I di`e tri hiqade svojih vernih Katuwana, i krvavo ugu{i pobunu” (16, 95). ^ak i ako se zanemari wegovo nepoznavawe zemqopisnih prilika u Crnoj Gori i wenoj okolini, jer Brda nisu posebna administrativna celina izvan, na primer, Pipera, Ku~a i Bjelopavli}a, mora se postaviti pitawe pomo}u kojih je trikova uveo Ku~e i Pipere u “pobunu” iz 1854. godine, koju vaqa vezati iskqu~ivo za onaj sramotni Danilov dolazak na Troji~ki sabor pod Ostrogom i, potom, wegov vojni pohod na Bjelopavli}e. Ne{to kasnije, \or|evi} veli da se “u leto 1856. desi{e neredi na granici izme|u Crmnice i Bara. Danilo je imao muku dok je spre~io da zbog toga ne do|e do rata sa Turskom. Usled toga buknu nova buna u Ku~ima protivu Kneza. Vojvoda Mirko i Cerovi} sa 3.000 qudi ugu{i{e i tu bunu krvavo” (16, 101). Ne zna se kako je \or|evi} doveo u vezu “nerede” izme|u Bara i Crmnice sa “novom bunom” u Ku~ima, ali je o~igledno da je isti doga|aj smestio u dve godine; najverovatnije, desilo se to zbog toga {to je znao da su Crnogorci dva puta upadali u Ku~e, ali on, isto kao i mnogi drugi, o prvom upadu nije imao ni jednu jedinu ~iwenicu.

Tomo Oraovac

Sa skup{tinske govornice. U jednom svom govoru u Narodnoj skup{tini Kraqevine Jugoslavije (1924), Tomo Oraovac ka`e da je “godine 1856. crnogorski Kwaz Danilo i Vojvoda Mirko Petrovi}, otac Kraqa Nikole, poveo skoro svu crnogorsku vojsku i udario na Ku~e. U tome vremenu Ku~i su se borili s Arbanasima po Komovima. Crnogorci su popalili sve, opqa~kali sve i uni{tili sve. Nijesu {tedjeli, `ao mi je da ka`em, ni dijete u utrobi materinoj, a to isto pleme 1862. godine, kad je turska sila udarila na Crnu Goru, i vite{ki Crnogorci mjesecima odbijali Turke, Ku~i su pohitali posle da pomognu bra}i Crnogorcima i borili se do posledweg ~asa borbe ostavqaju}i svoje ku}e i svoja imawa na milost i nemilost Turaka. Da, oni su tako poimali svoju du`nost” (44, 24-25).

Du{an Vuksan

O pohari premalo pisao. Kod Du{ana Vuksana, rodom Li~anina, osniva~a i urednika cetiwskih istorijskih Zapisa, koji je svaku kalendarsku godinu vladavine kwaza Danila pojedina~no

228

Ilija Petrovi}

obradio i u “svom” glasilu objavio u vremenu od 1931. do 1937. godine, na 183 {tampane strane, u ukupno 8.790 redova, na poharu Ku~a, koju je nazvao “ku~ka afera”, utro{io je punih sedam redova, vaqda zbog toga {to je cetiwski Arhiv “prazan” izvornim tragovima o pohodu na Ku~e: “28. juna/10. jula bio je Mirko u Ku~ima, otkuda izvje{tava Kwaza (u desetercu!): »Pozdravqam te, dragi Gospodaru; / Bogu fala i Petru svetome; / krenuh jutros u zoru bijelu / i razredih tvoje sokolove; / {to smo k}eli, to smo u~iweli / i 50 glava okinuli, / a drugije nije poginulo, / do dva druga te dosta r|ava. Do 7 ura sve fatam«. - Drugih dokumenata nema o ovom pohodu, on se mo`e pratiti po prepisci s konzulima” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 6). A obrada pomenute prepiske zapo~iwe kwa`evim pismom ruskom konzulu Gagi}u od 25. jula/6. avgusta, kojim ga skoro ~etiri nedeqe dana po pohari izve{tava “da Turci podbuwuju pograni~na mjesta crnogorska. Tako su koncem juna zavadili plemena ku~kog okru`ija Bratono`i}e sa Drekalovi}ima, te posqedwima protiv prvih davali pomo}: »Za preduprijediti svaki doma}i neporedak i mete`, otpravio sam Crnogorce u pomenuto okru`ije, da se mir povrati, a protivnici kazne. Odmetnici su na{li pribje`i{ta u podgori~kim i hotskim Turcima i nezadovoqni samo time {to su ih pod za{titu uzeli, okupe vojsku, te 17 o. m. udare nenadno na mirne pograni~ne `iteqe ku~kog okru`ija, ubijali su i sjekli qude, a druge u ropstvo odveli. Kako u Turskoj nikakva reda i zakonitosti nema, meni ne ostaje drugo ve} jednako na vje~noj stra`i stojati i braniti se od navale varvarske« (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 6). Moglo bi se iz ovog kwa`evog pisma zakqu~iti da su Drekalovi}i krajem juna (po starom ra~unawu) napali na Bratono`i}e, te da je on tamo poslao Crnogorce da mir povrate. Gagi}u, naravno, nije bilo poznato da su Ku~i tih dana imali dva oru`ana sukoba s Turcima, zbog ~ega im nije ni bilo do napada na Bratono`i}e, i da je, prema tome, Danilova pri~a o ku~ko-bratono{koj zavadi, kao i slawe crnogorske vojske da tamo povrati mir, ~ista la`. Tako|e, pri~om o turskoj vojsci koja je 17/29. jula udarila “ne nadno na mirne pograni~ne `iteqe ku~kog okru`ija, ubijala i sjekla qude, a druge u ropstvo odvela”, on nastoji da sebe opravda za zlo~ine koje je wegova vojska po~inila u Ku~ima tokom pohare. Na takvo pravdawe ukazuje i Vuksanov zapis da nema dokumenata o pohodu crnogorske vojske na Ku~e; nema, naravno, po{to su oni, ako ih je i bilo, jo{ tokom Danilove vladavine uklawani, a na wihovo mesto ubacivani izve{taji koje je Danilo, s la`nim podacima, slao konzulima kao zvani~ne.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

229

S Vuksanovim “prostornim utro{kom” na poharu mo`e se, ali samo domi{qawem izdaleka, dovesti u vezu i navod da je Danilo, ne{to ranije, juna 1856. godine, poslao svog a|utanta caru Napoleonu III, ne bi li wegovim posredovawem dobio izlaz na more i kakav-takav izgled na opstanak u ina~e velikoj nema{tini. Francuska je kwazu savetovala da prizna visoki uticaj Turske, a da potom nastavi pregovore s wom. Kwaz je bio voqan da to u~ini, ali uz uslov da dobije jednu morsku luku i pro{irewe u Hercegovini. Porta na taj uslov nije pristala, a Danilo je odbio daqe pregovore, ~ak i o razgrani~ewu sa Turskom. Po prilici, u svetlosti takvih nastojawa treba gledati i na jedan memorandum kwaza Danila, pisan maja iste godine, a poslat svim dvorovima velikih sila. U tom se memorandumu zahteva: “1. priznawe nezavisne Crne Gore diplomatskim putem; 2. pomerawe crnogorskih granica prema Hercegovini i Arnautskoj: 3. strogo i ta~no ozna~ewe granica prema Turskoj i Austriji; 4. da se susedna primorska varo{ Bar sjedini sa Crnom Gorom”. Danilo jo{ podse}a da su “evropske sile za vreme ratova hri{}anstva protivu nekada{weg nadmo}nog islama zvali Crnogorce u pomo}, kao {to posvedo~iti mogu Austrija, Rusija i negda{wa mleta~ka republika. Francuzi i Englezi upoznali su se od godine 1806-1814, samo sa delom Crnogoraca, kad su ovi tu |im nagovorom izme|u dvije vatre do{li. U ono doba imali su Crnogorci u svojoj vlasti Grahovo, @upu, Pivu, Drobwake, Kru{evicu, Zubce i Vasojevi}e do reke Tare i Lima, i za ove oblasti biju se Crnogorci i dan dana{wi sa Turcima” (2, broj 91. od 12/24. septembra 1856). Ipak, i bez obzira na {irinu postavqenih zahteva, Vuksan smatra da se su{tina celog spora nalazila u Ku~ima, na koje je, potom, Danilo poslao kaznenu ekspediciju, ne bi li ih, pre eventualnog razgrani~ewa s Turskom, imao u svojoj politi~koj vlasti. Ali, sa gledi{ta uticajnijih crnogorskih i brdskih glavara, bio je potpuno neprihvatqiv Danilov pristanak da s Turskom pregovara o priznavawu wenog suvereniteta, ~ak i pod uslovom da Crna Gora za taj “ustupak” dobije izlaz na more i teritorijalno pro{irewe u susednim oblastima pod turskom upravom. Naklonost koju je, mo`da, sebi pribavio odlu~nim i ume{nim uklawawem svojih suparnika na vladarsku stolicu u Crnoj Gori, “Danilo je po~eo gubiti ve} sa prvim znacima apsolutizma i samovla{}a. Da nevoqa bude ve}a, nastupile su nekolike izuzetno su{ne i nerodne godine, zavladala je velika glad, a povrh svega dvogodi{wi rat sa Turcima... Zato je velik broj Crnogoraca ostavqao rodna ogwi{ta i kretao u svijet da negdje drugdje svije gnijezdo i na|e

230

Ilija Petrovi}

spas. Naj~e{}e je to bila Srbija (po nekim podacima, od 1854. do 1860. godine u isto~nu Srbiju se iz Crne Gore preselilo oko 7.000 Crnogoraca, uglavnom u okruge Negotina i Aleksinca). Kwaz Danilo je posebno probudio nezadovoqstvo kada je nakon rata sa Turcima po~eo da okre}e le|a Rusiji, a da tajno {uruje sa Francuskom i Napoleonom Tre}im. U tome je veliku ulogu igrao francuski konzul u Skadru, Ekar, dugogodi{wi i po mnogo ~emu kontraverzni prijateq kwaza Danila, naro~ito iz vremena kad je u dvor pod Orlovim kr{em stigla kwagiwa Darinka”. Po svedo~ewu Vuka Popovi}a, kwaz Danilo “dobro se ostudenio (ohladio) spram iste Rusije, i postane veliki prijateq s konsulom francuskim, te odonda ja mislim da re~eni konsul nije svega mjesec dana proveo u Skadru, nego ov|er na Cetiwu, s Kwazom zajedno i jede i {eta, qube se i darivaju se, i od vi{e qubavi ne zovu se po imenu ni po gospodstvu, nego amice! amice!” (105, 139-140). Danilov pristanak da Crnu Goru stavi u vazalni odnos prema Turskoj, izazvao je “burne reakcije, naro~ito me|u glavarima br|anskih plemena. On je, istina, za to ponudio i odre|enu cijenu da Crnoj Gori prisajedini Hercegovinu, dio Bosne, Sanxak, dio stare Srbije i veliki dio Albanije sa Skadrom. Sve to ipak nije bilo dovoqno da umiri Crnogorce ni evropsku diplomatiju koja je sve ~inila da takvu nagodbu osujeti. Tu vrstu samostalnosti pod vrhovnom vla{}u Carigrada niko nije prihvatio - Crnogorci (Br|ani naro~ito - IP), jer su vi{e voqeli slobodu u golom kr{u i tijesnim granicama koje su od iskona ~uvali i branili, evropske sile, jer bi takva nagodba dovela do velikih poreme}aja na Balkanu i omogu}ila Turskoj da bez zrna baruta kona~no stavi ruku i na taj prkosni i jedini slobodni kamen na ju`nom dijelu poluostrva. Crnogorski glavari, prije svih Jole Pileti}, pop Risto Bo{kovi} i Novica Cerovi} (Piper, Bjelopavli} i Drobwak - IP), kwazu su nedvosmisleno stavili do znawa da se mora okaniti ili takvih namjera ili crnogorskog prestola, a sli~na upozorewa su stigla i iz Be~a i Moskve. Peko Vujovi}... ~ak tvrdi da je i sam kwa`ev brat bio protivu takve poni`avaju}e nagodbe, da je vojvoda Mirko li~no potpisao jedno pismo koje su senatori uputili kwazu Danilu u Pariz za vrijeme wegove posjete Francuskoj: »U slu~aju da potpi{e{ takav ugovor sa Turcima - stajalo je, navodno, u tom pismu - ja i veliki dio glavara napu{tamo Crnu Goru«, poru~io je vojvoda Mirko bratu. Veliko je pitawe, me|utim, da li bi sve to prenulo i odvratilo od nauma tvrdoglavog i samovoqnog kwaza da Turska nije postavila dodatne uslove, takve da ih ni on nije mogao prihvatiti” (45, 187-190).

CRNOGORSKA POHARA KU^A

Jago{ Jovanovi}

231

Kwaz “od sporazuma”. Nastavqaju}i svoju pri~u o crnogorskim upadima u Ku~e, Jago{ Jovanovi} tvrdi da je “sigurno da vojvoda Mirko Petrovi} nije htio drugom »poharom« ponoviti zvjerstva iz prve »pohare« sa svim wihovim posqedicama, nego je namjeravao da pregovara sa glavarima i da sporazumno rije{e sve {to bi omogu}ilo poslu{nost Ku~a prema Cetiwu. Bilo je dovoqno uslova da se ponovni dolazak vojvode Mirka na Bio~e tako svr{i, jer je nekoliko istaknutih Ku~a ve} bilo do{lo k wemu radi pregovora (Baco Dragojev Ivanovi}, serdar Spaho Bo`ov Popovi} i dr.), pristav{i da oni povedu crnogorsku vojsku u Ku~e, ali pod uslovom da ne pali i ub ija. Vojvoda Mirko je, navodno, pristao na to, jer od kwaza (prema svim podacima kojima raspola`emo) nije tada dobio naredbu za borbu po svaku cijenu, nego za sporazum, s obzirom na spoqnopoliti~ku situaciju u kojoj se nalazila Crna Gora. I da nije bilo jednog ispada Ku~a Bewa Novakova Petrovi}a, koji je sa vrha Reta psovkama izazvao vojvodu Mirka i onako plahovitog kakav je bio natjerao na akciju, pogotovo {to je oko Bewa Petrovi}a vidio u pravcu Ubala i Meduna znatan broj naoru`anih Ku~a, spremnih na otpor (kako li je to on mogao videti iz bio~ke kotline - IP), do ovoga napada ne bi do{lo, nego bi se sve svr{ilo sporazumno, {to su nesumwivo `eqeli i jedni i drugi. Napad je izvr{en ponovo sa svih strana snagama crnogorskim i br|anskim, pod komandom onih istih, koji su u~estvovali i u prvoj »pohari«. U broju poginulih ne sla`u se svi koji su o tome pisali, nego se znatno razilaze” (14, 21-22). Po{to se podaci razilaze, Jovanovi} u sedam-osam redaka prenosi cifre Marka Miqanova, a potom dodaje ono {to prihvata kao “najpreciznije” i {to je preuzeo iz onda neobjavqenog rukopisa Marka Ra{ovi}a: “Vojska vojvode Mirka posjekla je 131 glavu, ubila tri `ene, desetoro djece u kolijevci i pet djevojaka. Zatim, vojska je zapalila 13 sela, opqa~kala 800 ku}a, 985 komada raznog oru`ja, zaplijenila 3.000 sitne i 1.000 grla krune stoke” (14, 22); sve su to podaci koje je Ra{ovi} preuzeo iz jednog francuskog izve{taja o pohari. Jovanovi} se potrudio da podrobno, “teorijski”, opravda poharu, pa ka`e: “Sva ova {teta pri~iwena Ku~ima za vrijeme ove »pohare«, tako veliki broj posje~enih glava u bratoubila~koj borbi u ime dr`ave sa jednim plemenom, koje se nije tako lako stapalo sa dr`avnom cjelinom, bio je te`ak doga|aj koji je za prvo vrijeme potresao Crnu Goru jezovito{}u i brutalno{}u (kao i prije toga, samo u mnogo mawoj mjeri, sli~ni doga|aji u Piperima i Bjelo-

232

Ilija Petrovi}

pavli}ima), ali u krajwoj liniji bio je nu`an u procesu u~vr{}ewa dr`ave, pred kojom su se nalazili vrlo zna~ajni unutra{wi i spoqni zadaci. Crna Gora je zbog wega do{la u te{ku situaciju pred spoqnim svijetom, jer ju je Porta optu`ila za oru`ani napad na svoju teritoriju, ali su Ku~i (a i neka druga plemena kod kojih su se ispoqavale sli~ne te`we) priznali dr`avnu vlast, pristav{i (istina ne odmah, nego godinu i po dana kasnije, {to je svejedno, jer je to do{lo kao posqedica ovog doga|aja) da se imenuju glavari i postavi sud kako je htjelo Cetiwe. Glavarstvo su dobili qudi koji su bili i dotad za prikqu~ewe Ku~a Crnoj Gori (pop \oko Mila~i}, pop Zeko ^ejovi} i Joko Radovanov Vujadinovi}), a uticaj u plemenu onih koji su »otsko~ili« i ~etovali protiv Turaka u sporazumu sa Cetiwem. Ali Turci su jo{ imali u plemenu svojih qudi u redovima nekih starih glavara kojima je oduzeta vlast ili svedena najmawu mjeru, a koji su u odnosima sa Turcima imali koristi, i ekonomskih i politi~kih. Karakteristi~no je za to jedno pismo skadarskog vezira, upu}eno neposredno poslije »pohare« dvanaestorici ku~kih glavara (koje je vojvoda Mirko tra`io prije »pohare« od Ku~a da mu ih predadu, pa da povuku vojsku), kojim ih poziva u Skadar s obe}awem da }e ih uzeti u za{titu i dati im ubudu}e sve one »milosti i darove, koje su imali i oni i wihovi preci«). Karakteristi~no, ka`em, ali ne zbog toga {to je takvo stawe bilo samo me|u starim ku~kim glavarima, nego zbog toga {to se to ispoqavalo u svakom plemenu gdje su Turci u pro{losti imali uticaj, a gdje se u dugotrajnom procesu izgra|ivawa crnogorske dr`ave ve} uzdizao novi glavarski sloj, biran sa Cetiwa izme|u onih koji su vodili borbu protiv Turaka i zalagali se svim snagama da se dr`ava oja~a i pro{iri. Taj odnos mo`emo jasno uo~iti u nekim plemenima po~ev od Wego{eva perioda pa daqe i on se nije razvijao mirno, nego upornom borbom izme|u starih glavara i odnosa u plemenu ~iji su oni bili izraz i novih glavara koje je prisvajao narod kao nosioca nepomirqive oslobodila~ke borbe za potpuno razbijawe feudalnih odnosa. Stare glavarske ku}e, najve}im dijelom ekonomski najja~e u plemenu, s velikim politi~kim uticajem, sticanim dugo vremena u periodu ~iji su bili predstavnici, slabile su pred novim snagama, koje su se izdizale u borbi u druk~ijim uslovima, kada se Crna Gora sna`ila kao dr`ava, nu`no razbijaju}i sve dotada{we odnose koji su spre~avali wen daqi razvitak. Ti stari glavari (bez obzira gdje su ponicali, u staroj Crnoj Gori ili u Brdima, pod uticajem Turaka ili u uslovima kada su plemena `ivjela slobodnim `ivotom) i odnosi u plemenima ~iji su bili izraz, vukli su razvitak natrag. Pleme u ~vrstoj qusci koje ih je

CRNOGORSKA POHARA KU^A

233

rodilo, wih i sve snage okupqane oko wih, trebalo je da ostane i daqe, sa svim me|ama i ~esto vje{ta~ki stvaranim obiqe`jima, bez obzira na razvitak u samim plemenima i druk~ijem polo`aju u kojem se na{lo pleme u procesu ja~awa centralne vlasti. Upravo, zatvarali su o~i pred razvitkom, a vodili borbu (`e{}e ili slabije, {to je zavisilo od snaga koje su imali u plemenu i sredstava kojima su raspolagali u raznim fazama borbe) protiv novog, koje je nosilo u sebi oru`je za razbijawe plemenske quske i oslobo|ewe dotad sputanih plemenskih snaga. S obzirom {to su ekonomski uslovi razvitka i dotad bili slabi i {to su rasli vrlo sporo, ne mo`emo re}i da su te stare plemenske snage predstavqale ozbiqnu ko~nicu za porast novih snaga koje su revolucionisale stare feudalne odnose i zamjewivale ih novim, progresivnijim, ali po{to su se one oslawale na tursku vlast (tada vi{e nego ikad ranije), gledaju}i u woj potporu za opstanak, zbog toga su bile opasne kao oru|e porobqiva~a. Stalna borba protiv Turaka, razvijana vjekovima, bilo u porobqenim plemenima, prigwe~enim feudalnim odnosima, bilo u slobodnim plemenima, nezavisnim od turske vlasti (kao u starocrnogorskim) ra|ala je nu`no nove revolucionarne snage, kojima je plemenski okviri postajao kamen spoticawa pred novim jo{ `e{}im borbama za oslobo|ewe. Razbiti taj okvir, zna~ilo je ubrzati razvitak dr`ave i osposobiti je za nove revolucionarne zadatke, koje je ona morala izvr{iti. Te nove snage, razvijane u borbi protiv Turaka i protiv onih odnosa koji su stvarani u plemenu pod uticajem Turaka, izbijale su na ~elo plemena, utoliko br`e ukoliko ih je ja~e pomagala dr`avna vlast, i one nijesu vi{e bili organi plemena, nego organi dr`avne vlasti u plemenu, koji su kroz dr`avu gledali pleme, a ne kao dotad - kroz pleme dr`avu” (14, 22-25). Pravdawe Danilovih “podviga”. Beskrajno glagoqiv, ali i na “revolucionarnoj” liniji tek izmi{qene crnogorske nacije, Jago{ Jovanovi}, ne prate}i ni ono {to je sam napisao, pravda sve Danilove “podvige” u crnogorskoj pohari Ku~a, mada je taj “te`ak doga|aj... za prvo vrijeme potresao Crnu Goru jezovito{}u i brutalno{}u”: - U plemenu koje je stalno bilo na ratnoj nozi s Turcima (15, 262-263), “stari glavari bili su turski qudi”; - “Novi glavarski sloj” u Ku~ima oformqen je na Cetiwu od onih “koji su vodili borbu protiv Turaka”, ba{ kao da tek tada po~iwu borbe s Turcima, i kao da su stari glavari na to mesto dolazili do{li zbog toga {to Ku~i nisu ratovali s wima. Ako su i jedni i drugi ratovali protiv Turaka, onda prednost novima,

234

Ilija Petrovi}

u sada{woj politi~koj terminologiji: kvislinzima ili kolaboracionistima, daje samo ~iwenica {to su ih postavili “oni” sa Cetiwa; - Narod prihvata nove glavare kao nosioce nepomirqive oslobodila~ke borbe za potpuno razbijawe feudalnih odnosa, ba{ kao da mu je bilo poznato {ta su to feudalni odnosi; - Stare glavarske ku}e bile su, “najve}im dijelom” ekonomski najja~e u plemenu i s velikim politi~kim uticajem, ali su po~ele slabiti ba{ u trenutku kad je Crna Gora osna`ila kao dr`ava i kad je uspela da Ku~ima nametne malo~as pomenute kolaboracioniste; - Stare plemenske snage nisu predstavqale ozbiqnu ko~nicu za porast novih snaga, ali su bile opasne kao oru|e porobqiva~a; - I pleme Ku~i, makar bilo i porobqeno, opstajalo je u vekovnoj borbi protiv Turaka; - Plemenski okviri ote`avaju borbe za oslobo|ewe; - Iz borbi protiv Turaka ra|ale su se nove revolucionarne snage; - Dr`ava se mogla revolucionisati tek ako plemena budu ukinuta; - Nove snage razvijaju se borbama na dva fronta: protiv Turaka i protiv dotada{wih glavara, {to zna~i da se to mo`e posti}i samo “vojnim udarom” u plemenu, da li “unutra{wim” snagama, da li snagama potpomognutim sa strane, kao {to se to dogodilo u Ku~ima; - Nove snage mogu do}i na vlast tek po{to budu likvidirani dotada{wi glavari, {to se mo`e desiti samo pod uslovom da one budu nametnute sa strane i da ih potom ista ta “strana” podupire svojom vojnom silom; - Posle prikqu~ewa Crnoj Gori, plemenski glavari vi{e ne predstavqaju pleme ve} dr`avnu vlast, nametnutu sa Cetiwa; - I tako daqe, u nedogled, jer se sa misaonim konstrukcijama Jovanovi}evim ne mo`e ni izi}i na kraj. A sve to moglo se posti}i samo zbog toga {to “vojvoda Mirko od kwaza (prema svim podacima kojima raspola`emo) nije tada dobio naredbu za borbu po svaku cijenu, nego za sporazum”. I sve to mogao je Jago{ Jovanovi} ispri~ati, jer tada nije znao da }e ~etiri godine kasnije napisati i slede}e: “Skupqawe poreza nije prolazilo bez pobuna i negodovawa u svim plemenima. Ali najja~a se pobuna dogodila u Ku~ima, gdje su plemenici odlu~ili na svome plemenskom skupu na Ublima da ne}e pla}ati kwazu porez, navode}i kao razlog da porez nijesu do-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

235

brovoqno pla}ali ni Turcima. Takvo dr`awe Ku~a obrazlagano je i drugim ~iwenicama. Naime, Ku~i su bili na granici i stalno na ratnoj nozi sa Turcima, pa kad su doznali da kwaz `eli da se Turci »bez razloga ne napadaju«, boje}i se wihove osvete, poru~ili su mu da se sa wima ne}e miriti, »pa ti ako ho}e{ podijeli i biqardu sa wima«. Usqed ovakve izjave, a najvi{e zbog pla}awa poreza, kwaz je skupio oko 3.000 Katuwana, koje je pod komandom vojvode Mirka poslao u Brda, naro~ito u Ku~e, da ih kazni i da ugu{i pobunu” (15, 262-263). Svode}i broj “intervencionisti~kih” snaga na “oko 3.000 Katuwana”, Jovanovi} sugeri{e da je Danilova naredba za pohod “naro~ito u Ku~e, da ih kazni i da ugu{i pobunu” - ne obja{wavaju}i otkud mu “otkri}e” da ih je poslao i “u Brda” -, trebalo da ima ponajvi{e “vaspitni” karakter i da Ku~i, sami po sebi, ba{ i nisu bili nameweni za `rtvu. S tim u vezi, wegova pri~a o tako malom broju Katuwana koje je kwaz poslao u Brda i u Ku~e trebalo bi da navede na pomisao da kwaz i nije ni ra~unao s vojnim sukobom sa brojnijim Br|ani ma i Ku~ima (“naro~ito Ku~a” bilo je pribli`no isto koliko i Katuwana!), zbog ~ega, podsvesno, makar koliko se trudio da kwaza Danila opravda pred nedovoqno obave {tenim i obi~nim i stru~nim ~itaocima, sve qudske `rtve, sve paqevine ku~kih domova, sve pqa~ke i zaplene po Ku~ima, i sam svrstava u kwa`evsko zlo~iwewe. Mimo toga, pre}utkivawem ne samo stvarnog brojnog stawa crnogorske vojske ve} i wenog plemenskog sastava, Jovanovi} prikriva istinu da je u woj bilo ratnika i sa drugih strana, iz Hercegovine, primera radi, ali i Br|ana, i wegovih Pipera, naravno.

Tomica Nik~evi}

Kwa`eva spletka, ili podvala. Nastavqaju}i pripovest o crnogorskoj prvoj pohari Ku~a iz 1855. godine, Nik~evi} veli da je to bila opomena za “ostala br|anska plemena, u prvom redu za Bratono`i}e”. I onda sledi ono {to je samo jedan od autora, Vuk Popovi} u pismu Vuki Karaxi}u, pre wega to pomiwao: “Bratono`i}i su poslali svoje glavare na Cetiwe kod kneza Danila s molbom da im formira organe vlasti”. Vuk Popovi}, kao savremenik, raspolagao je s ne{to vi{e podataka, te u jednom svom pismu kazuje da “pleme Bratono`i}a (s) oko 2000 pu{aka preda se oko Troi~ina dnevi Kwazu na lijepe, i Kwaz ih primi, kapetane im postavi, i svoj sud objavi, i krste (krstove) im na kape metne da nosi svaki kao i ostali Crnogorci”. Vukov podatak o 2.000 pu{aka te{ko da mo`e biti ta~an, po{to je Milakovi} pet godina kasnije pisao da Bratono`i}i mogu

236

Ilija Petrovi}

imati najvi{e 600 pu{aka iz ne{to preko dvesta domova (6, 105). Vaqa pretpostaviti da je Vuk ovaj pre}erizam o 2.000 bratono{kih ratni ka (“pu{aka”) dobio sa Cetiwa, najverovatnije od kwa za Danila, ali se iza ~itave pri~e o opomeni “u prvom redu za Bratono`i}e” krije i kwa`eva spletka, ili podvala, da su Ku~i te 1855. godine, neposredno posle crnogorske pohare koju su pre`iveli zahvaquju}i intervenciji evropskih konzula u Skadru, napali Bratono`i}e. Naime, iz Danilovog pisma istim tim konzulima (15. maja 1856) vidi se da je on “pro{le godine... poslije primirja primio oko 500 Bratono`i}a, koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 5-6), ali je istina sasvim druk~ija: kwaz je “opomenute” Bratono`i}e, odnosno wihove glavare, na Cetiwu primio na poklowewe i odmah im oformio nove organe vlasti. Druk~ije re~eno, nije kwaz primio petsto navodno izbeglih Bratono`i}a, ve} je primio wihove glavare koji su, u strahu da bi ih mogla sna}i sudbina ku~koga plemena, priznali kwa`evsku vlast. Podatkom o oko petsto Bratono`i}a koje je primio na Cetiwu, jer se oni nisu smeli vratiti u svoj kraj od “ratobornih” Ku~a, pre svega Drekalovi}a (sposobnih da iz ~ista mira rasteraju 2.000 navodno naoru`anih Bratono`i}a), Danilo je nameravao da malo “ra`alosti” konzule i uveri ih ne samo u ku~ku krvo`ednost ve} i u svoju plemenitost i svoje mirotvorstvo. Druga pohara. Da bi opravdao crnogorske zlo~ine u Ku~ima (koje uop{te ne osporava!) Nik~evi} u igru uvodi “politi~ke grupe”, jednu proturski nastrojenu i drugu koja je mawe-vi{e gravitirala Cetiwu. Pri tome, da bi sve to delovalo uverqivije, po{tapa se na izraze neodre|enog zna~ewa (ponekad, neki od wih, jo{ uvijek brojni i jaki, vode}i qudi), ne pomiwe nijedno ime i koristi se politi~kim re~nikom iz vremena koje je Crnoj Gori darovalo posebnu naciju, posebne dr`avne vlasti, posebne politi~ke organe nazvane ~lanstvo, politi~ki funkcioneri, partijski centralni komitet, ali i elemente, agitaciju, oportunizam... Te grupe su, ka`e daqe Nik~evi}, uticale da se razvije “jo{ netrpeqiviji odnos izme|u kneza Danila i nekih ku~kih i drugih br|anskih glavara”, {to se ogledalo i u prevelikim te{ko}ama kwa`evske vlasti da u Ku~ima uspost avi kakve-takve svoje kapetanske, per jani~ke i druge pla }ene “funkcionerske” privr`e nike. Ku~ki “politi~ki funkcioneri odr`avali su ponekad ~vr{}e i stalnije veze sa dr`avnim centrom Crne Gore, pa su zato neki od wih bili ~lanovi Senata. Ali su ti organi vlasti bili najslabiji. Neposredan uticaj turske agitacije pre ko, jo{ uvijek

CRNOGORSKA POHARA KU^A

237

brojnih i jakih, proturskih elemenata, direktna opasnost od ~estih vojnih turskih intervencija i stoga zavisnost stanovni{tva od turskih pazara, sve je to onemogu}avalo da se na teritoriji Ku~a odr`e organi centralne crnogorske vlasti. Takvi uslovi su onemo gu}avali svaku uspjeh. Ku~ki vode}i politi~ki qudi nalazili su se izme|u pritisaka kneza Danila i turske vlasti... U Ku~ima je... zbog jakog uticaja proturskih politi~kih elemenata, padao u oportunizam i onaj dio politi~kih snaga koji je u su{tini te`io centralnoj crnogorskoj vlasti, ali koji nije imao dovoqno snage da se prisajedni Crnoj Gori, jer nijesu za to bili povoqni ni materijalni ni privredni uslovi... Za centralno politi~ko rukovodstvo Crne Gore, koje je ve} dugo vremena imalo posla sa takvim politi~kim stawem u Ku~ima i kojemu je problem prisjediwewa - »pokoravawa« - Ku~a, kao i ostalih pograni~nih krajeva, postao akutan, malo je bilo razlike izme|u tih politi~kih snaga. Pored pravih proturskih elemenata, crnogorsko centralno politi~ko i dr`avno rukovodstvo proglasilo je za »izdajnike« i ove druge. Centralna vlast bila je prinu|ena da se obra~una sa takvim stawem. U tom ciqu ona je izvela dvije »pohare« Ku~a, jednu juna 1855, a drugu juna 1856 godine” (103, 223-224). Pozivaju}i se najvi{e na Marka Miqanova i koriste}i stari kalendar, on ka`e da je kwaz Danilo “juna 1856 godine, poslao drugu kaznenu ekspediciju koju je predvodio opet vojvoda Mirko Petrovi}, kne`ev brat. Ekspedicija je bila sastavqena od oko 6.000 vojnika iz sve Crne Gore. Marko Miqanov saop{tava da je knez Danilo tom prilikom naredio »i |eca u kolijevku da se koqu i da je rekao: Udri Ku~a na bo`ju vjeru ako ga drugoja~e ufatit ne mo`e{«. ...Ku~i su se, ~uv{i za dolazak ekspedicije, podijelili u dvije politi~ke grupe. Jedna grupa sa porodicom ^ejovi}a, koja je ina~e proturski nastrojena, pripremila je bila borbu protiv crnogorske vojske... Druga politi~ka grupa, koja je mawe-vi{e gravitirala Cetiwu, po{la je da sretne crnogorsku vojsku, kako bi izbjegla pogrome i s namjerom da ovoga puta, uz pripomo} crnogorskih glavara, formira lokalne organe vlasti u Ku~ima... Vojvoda Mirko je... ovom prilikom zahtijevao od Ku~a da mu predaju 14 ku~kih glavara da ih strijeqaju crnogorske vlasti, pa da drugi Ku~i ostanu mirni i da ih niko ne}e dirati”. Zadr`avaju}i se na nivou uop{tenog, Nik~evi} u nastavku preuzima zapis Vuka Popovi}a iz koga se vidi da su Ku~i tokom druge crnogorske pohare do`iveli “jo{ stra{nija zvjerstva” od onih iz prethodne godine, jer Crnogorci “opale i porobe mnoge poboqe ku}e, i isijeku sve, ne gledaju}i ni na rod ni na godine,

238

Ilija Petrovi}

{to im nije moglo ispod no`a i pu{ke pobje}i, oko 300 ~eqadi”. Ova mu se cifra ~ini previsokom, isto kao i ona koju saop{tava Marko Miqanov, te u zakqu~ku svojih “`rtvenih” razmatrawa (“Ekspedicija je, izgleda, poubijala mnoge i od onih koji su joj po{li u sretawe”) ka`e da su “vjerovatno nasigurnije podatke o `rtvama u Ku~ima dali ku~ki glavari Ata-pa{i”: “Ubijenih qudi bilo je 131... Tri nose}e `ene... Deset devojaka... Pet dje~aka”. Na kraju, konstatacijom da “knez Danilo ni ovom prilikom nije uspio da prisajedini Ku~e, niti da u wima uspostavi svoje organe vlasti, jer su Turci energi~no nastojali da Ku~e odr`e pod svojom vla{}u”, Nik~evi} posredno priznaje da se Ku~i te 1856. godine nisu nalazili u sastavu crnogorske dr`ave, te da su pri~e pojedinih dvorskih istori~ara i publicista o ku~kom turkofilstvu iskqu~ivo plod zlonamernih crnogorstvuju}ih domi{qawa (103, 224-226).

Marko Vuja~i}

“Dr`avotvorno” u zlo~in. U najmawu ruku ~udna, ali zato i vrlo “dr`avotvorna”, Vuja~i}eva razmi{qawa o pohari Ku~a zaslu`uju da se ovde upi{u: “Ma koliko bili stra{ni opisi (ove pohare), osnovna ~iwenica ne mo`e se zamagliti: do pohoda u Ku~e do{lo je zbog otpora Ku~a, kao svojevrsne pobune protiv kwaza i centralne crnogorske vlasti. A pobune - u~i nas ne samo crnogorska i srpska istorija, ve} i istorija drugih naroda - ka`wavane su takvom surovo{}u koja se godinama pamtila i po mnogo ~emu bila je `e{}a od one koju donosi rat i borba s neprijateqem” (5, 36). Neprijateqa, dakle, treba pri{tedeti, ali zato prijatequ i bratu vaqa pokazati “~ija majka crnu vunu prede”, tako da su “poslije ovoga krvavog doga|aja, sva br|anska plemena pristala da pla}aju porez i priznala su kwa`ev sud koji je imao da sudi po Op{tem zemaqskom zakoniku” (5, 36).

Duka Londrovi}

“Humana” pohara. Obiman Londrovi}ev feqton o Novici Cerovi}u, pisan za podgori~ku Pobjedu, nije mogao pro}i bez podse}awa na crnogorsku poharu Ku~a, naro~ito zbog toga {to je ovaj drobwa~ki vojvoda i crnogorski senator u tim zbivawima komandovao takozvanom gorwom vojskom. Londrovi}evo podse}awe mawe se ti~e pojedinosti vezanih za poharu, a vi{e je okrenuto “humanom djelu Novice Cerovi}a”. “Pojedinost” koju nije smeo pre}utati, ako je ve} imao nameru da iska`e li~ni sud o pohari, jeste da je “vojvoda Mirko vi{e

CRNOGORSKA POHARA KU^A

239

nego prestrogo shvatio svoju du`nost u tom pohodu. Svoj zadatak je izvr{io ta~no onako kako je kwaz u nastupu qutwe i bijesa naredio. Vojnici pod wegovom komandom sve su redom spaqivali i uni{tavali. Ubijali su ~ak i `ene i djecu... Uhva}ene plemenske prvake vojvoda Mirko je povezao i poslao na dar... kwazu Danilu, na Cetiwe, a ovaj je naredio da se svi odmah bez ispita i milosti strijeqaju, {to je i u~iweno” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976). Londrovi} grubo gre{i u svom osnovnom stavu da je kwaz Danilo naredio pogrom “u nastupu qutwe i bijesa”, kao i u zakqu~ku da je vojvoda Mirko “prestrogo shvatio svoju du`nost”. Jer, ne mo`e biti da je Danilova naredba nastala kao plod “qutwe i bijesa”, budu}i da je on jo{ 15. maja 1856. godine ratoborno nagovestio da bi mogao odustati od svog obe}awa da }e privremeno napustiti svaku akciju protiv Drekalovi}a i, sa tim u vezi, da }e i od svog “izleta” u Ku~e odustati; u~inio je to, kako sam isti~e, “mo`da izazvan”, u pismima konzulima evropskih sila u Skadru, “pred opasno{}u, kojom prijete zemqi stalne pobune Ku~a... i nadam se, da }e oni (konzuli) po svom iskustvu i blagovoqewu wihovih vlada prema meni, na}i na~ina, da se s ove strane izbjegnu nove komplikacije” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 5-6). U odnosu na bratovu naredbu, moglo bi se re}i da je Mirko, zapravo, bio preblag a ne prestrog: on je ubio svega (ili: najmawe!) 243 osobe, a ostale koje je, u skladu sa dobijenom naredbom trebalo da poubija, ostavio je u `ivotu. Londrovi} ovde pro{iruje listu `rtava, jer ka`e, ne zna se na osnovu kog izvora, da je kwaz Danilo “bez ispita i milosti” streqao neodre|eno velik broj zarobqenih ku~kih glavara, ~ije se glave nisu nalazile pored pose~enih glava skupqenih oko uqanika popa Luke. A da Danilov i Mirkov “intelektualni i ru~ni rad” u Ku~ima nisu bili iz “qutwe i bijesa” ili na mah, kako bi to savremeni krivi~ari rekli, svedo~i i pesma koju je narod ispevao: “Koga sti`u tome glavu di`u / Posjeko{e i mlado i staro, / Posjeko{e, ogwem sagorje{e, / I sva ku~ka sela osvoji{e, / Osvoji{e te ih satrije{e...” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976). Iz daqeg Londrovi}evog pripovedawa o Novici Cerovi}u mo`e se otkriti jo{ pone{to o pohari, mada ne mnogo: “Novica u ovom pohodu nije shvatio du`nost kao vojvoda Mirko Petrovi}. On ni prema Turcima nije tako postupao, a ne prema svojoj bra}i u Ku~ima. Izvr{io je svoj vojni~ki zadatak, ali uz puno takta i obazrivosti. Svojim vojnicima je naredio da u pohodu nikog ne smiju bez razloga ubiti, a od neja~i - staraca, `ena i djece - nikog ne smiju ubiti. Zbog straha od plahovitoga kwaza dopu{tao je da se spali poneka ku}a i {tala, jer »ku}e i {tale }e

240

Ilija Petrovi}

qudi opet napraviti a ubijenom `ivot niko ne mo`e vratiti«. Sijena i slame nije dozvolio da se spaquju”. Uz pohvale Novici, zbog kojih je feqton i pisan, razumqivo je {to Londrovi} pose`e i za literarnim sredstvima i ka`e, na primer, da su mnogi od Ku~a, “vidje}i da Novi~ina vojska ne ubija, bje`ali tamo kuda je on nailazio”. To samo opstaje kao epska figura, jer se u jugozapadnom delu Ku~a nije ni znalo za “gorwu vojsku” niti kako wen komandant, wima tako|e nepoznat, postupa sa Ku~ima. Ako se ve} pi{e o `rtvama Novi~ine vojske, zna~i da se i on, u “strahu od plahovitoga kwaza”, jednim delom pona{ao kao i vojvoda Mirko; naredba Novi~ina da se ne sme bez razloga ubijati, a naro~ito ne neja~, iskqu~uje verovatno}u da je wegovih do dve hiqade vojnika kroz Ku~e pro{lo bez ijedne qudske `rtve, ku~ke ili svoje . “I Novica pohvata i zarobi 18 ku~kih glavara i prvaka, ali ih ne posla odmah na Cetiwe kao vojvoda Mirko, ve} ih zadr`a u svom logoru pod stra`om”. Posle ih je poveo na Cetiwe i od kwaza, po{to ga je zakumio svetim Jovanom, svetim Petrom Cetiwskim i svetim Vasilijem Ostro{kim, za wih izmolio slobodu. “Novica je kasnije sa svakim od zarobqenih Ku~a razgovarao pojedina~no, a na kraju skupa sa svima... Ku~ki prvaci shvati{e da nisu bili u pravu {to su se zbog poreza digli na bunu... Po{to pro|e nekoliko dana, zarobqeni ku~ki prvaci se zakle{e Novici da }e u svemu po{tovati zakon i uredbe, da }e biti vjerni kwazu i Crnoj Gori i da }e to isto tra`iti od svojih saplemenika... Ku~ki prvaci odr`a{e rije~... Novi~in postupak pri pohari Ku~a izazvao je velike simpatije u narodu... To je moralo da bude zabiqe`eno u pjesmi” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976). Sve u svemu, iz svojih svehvalnih re~i o Novici, Londrovi} je izvukao zakqu~ak da se “gu{ewe i slom otpora u Ku~ima 1856. godine od strane kwaza Danila smatra opravdanim s istorijskog gledi{ta, jer je plemenski separatizam i konzervativizam bio ko~nica i prepreka na putu modernizacije dr`ave i centralizacije vlasti, {to je bio imperativ vremena, jer se bez toga nije moglo i}i u napredak i progres”. Nebitno je pri tome da li takva Londrovi}eva “istorijska” logika “bez ubijawa qudi... u ve}im razmjerama” va`i i na po~etku 21. veka, kad je Crna Gora “izbegla” iz zajednice sa Srbijom, “ali je jasno da su metodi koje su izabrali kwaz Danilo i brat mu Mirko bili okrutni i svirepi. Da je to tako svjedo~i i postupak Novice Cerovi}a: on je postigao iste ciqeve bez ubijawa qudi i uni{tavawa materijalnih dobara u ve}im razmjerama”. Na kraju, ne propu{taju}i da istakne kako je “humano djelo Novice Cerovi}a iza{lo na povr{inu kao osobita qudska vrli-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

241

na koja krasi qude”, da je sve “ostalo zabiqe`eno u narodnoj pjesmi i pri~i, a dijelom i u kwizi iako je suzbijano i gu{eno od strane vojvode Mirka i vladaju}e ku}e”, te da su cetiwskim Petrovi}ima “po pravilu pripisivane sve zasluge i uspjesi vezani za Crnu Goru i wen uspon u tim vremenima”, Londrovi} s pravom konstatuje da se “istina ne mo`e nikakvom silom uni{titi” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976); nesumwivo, istina na koju on misli ti~e se vojvode drobwa~kog i senatora crnogorskog Novice Cerovi}a, a moglo bi biti da je, u epskoj raspri~anosti s uobi~ajenim crnogorskim pre}erizmima, stidqivo mislio i na istinu o crnogorskoj pohari Ku~a.

Peko Vujovi}

“Pobuna u Ku~ima”. U svom obimnom feqtonu o vojvodi Mirku Petrovi}u, “vojskovo|i i zaslu`nom dr`avniku”, Peko Vujovi} je za ~itaoce podgori~ke Pobjede pisao i o crnogorskoj pohari Ku~a, koju, da ne bi remetio osnovnu tezu o Mirkovim vojni~kim, dr`avni~kim, desetera~kim i raznim drugim zaslugama, naziva “pobuna u Ku~ima”. “Sve nerede na turskoj granici prema Albaniji izazivao je i podsticao skadarski pa{a. Wegovi prsti su se osjetili i u pobuni Ku~a, koji su na plemenskom zboru u Ublima rije{ili da ne pla}aju porez. »Nijesmo ga dobrovoqno nikad davali ni Turcima - pa za{to da ga dajemo Crnogorcima«. Kad ~uje za ovu odluku kwaz dade vojvodi Mirku 1.000 boraca i o{tro zapovijedi: »Ajde smjesta i posijeci svih 12 ku~kih glavara! Ne {tedi nikoga, ko se i najmawe suprotstavi, zakoqi mu i dijete u kolijevku!« Vojvoda Mirko do{ao je s vojskom na Bio~e kod Mora~e i odatle pozvao Ku~e da mu do|u i predadu se, obe}avaju}i da nikome ne}e u~initi ni{ta, osim dvanaestorici glavara koje }e mu{ketati kao vinovnike. Jedan broj Ku~a je do{ao. Mirko je rasporedio vojsku na dva dijela. Jedan odred, pod komandom Novice Cerovi}a, Milisava Mi{ni}a (komandira mora~kog) i Pavi}a \ikanova (kapetana rova~kog) napao je na planinu ku~ku. To je bila »gorwa vojska«. Drugim odredom komandovao je sam vojvoda Mirko, koji je zahvatio sve ostale Ku~e. To je »dowa vojska«. Vojvoda Mirko je izdao vrlo o{tro nare|ewe da se nemilosrdno postupa, naro~ito gdje se pojavi i najmawi otpor. A otpora u stvari, nije bilo, ili ga je bilo vrlo malo. Qudi su se razbjegli i sklonili u planine. No Mirko je uni{tavao sve pred sobom. Bilans ove akcije bio je grozan, jer je stradao i jedan broj nedu`ne djece, `ena, staraca i bolesnika, kako navodi Marko Mi-

242

Ilija Petrovi}

qanov... On veli da su posje~ene 243 glave. »Ne znam je li ovaj broj pravo re~en, ali ovo znam: da nijesu vojnici brdski i crnogorski branili, Bog zna koliko bi tu jo{ glava posje~eno bilo«. Vojvoda Mirko je imao nare|ewe od kwaza i on ga je dosqedno sprovodio... Zlo~ini su bili ne~uveni, {to potvr|uje i narodna pjesma: »[to stigo{e sabqi predado{e. / Koliko je kamenijeh Ku~a, / previja~e (kolibe od pru}a - IP) nije ostanulo, / a kamoli kule al’ ~ardaka / {to no nije vatra izgorjela«. Imamo i jedan izvje{taj vojvode Mirka kwazu Danilu, od 18. jula 1856. godine. On je u desetercu”, kako je imao obi~aj da govori, javio svome bratu i naredbodavcu da je ve} smirio Ku~e, da ih je ubio okruglo pedeset, “a na{ijeh nije poginulo / do dva druga i dosta r|ava« (49, nastavak 14, 31. januara 1980). Pogledaju li se samo brojevi koje je Mirko smestio u svoje stihove, lako se mo`e zakqu~iti da oru`anog sukoba nije ni bilo, te da su Crnogorci ubijali redom, kako su koga sreli. Pitawe je da li su i ona dvojica od “na{ijeh” poginula, jer bi za sopstvene ratnike, naro~ito poginule, nepristojno bilo re}i da su bili “dosta r|avi”. Najve}i deo Vujovi}eve pri~e o pohari odnosi se na ulogu cu ckog serdara Milo{a Krivokapi}a, koji je, sa svojim odredom, “bio je u ovoj akciji »pri~a za sebe«. Wegov qudski postupak u Ku~ima ostao je kao izuzetan primjer ~ovje~nosti. Poznavao je prijeku narav Danila i Mirka i dobro znao {ta mo`e proizi}i iz toga. Zato je jo{ prije ulaska u Ku~e okupio svoje Cuce i o{tro im zapovijedio: - Slu{ajte, Cuce! Nemoj koji bez velikoga grdila ubiti brata Ku~a, uzeti mu {to ili zapaliti ku}u, jer }u svakoga toga ja li~no strijeqati! Serdar Milo{, iako je bio sa svojim odredom u sastavu ostale Mirkove vojske, morao je svojim o~ima da gleda u`as koji se {irio na sve strane. ^ovjeku prekipje, pa u jednom trenutku kad vidje da i sam vojvoda Mirko uze ugarak u ruke, da zapali ku}u jednog ku~kog glavara, re~e: - [to to radi{, vojvodo, za ime Bo`je? To je ku}a brata Ku ~a, a ne turska. Boqe bi bilo da si moju ili svoju zapalio! - Ne budali, Milo{u, no slu{aj gospodara, jer }e ti oti}i glava! Pri|o{e i drugoj ku}i iz koje bje{e sve pobjeglo, osim starice sa mu{kim djetetom. Jedan Crnogorac zgrabi no` da zakoqe dijete. Starica zakuka i po~e da kumi i bogoradi. Serdar kao soko priletje, odgurnu vojnika i obrnu se vojvodi Mirku:

CRNOGORSKA POHARA KU^A

243

- Vojvoda Mirko, juna{tva ti tvoga i oru`ja svijetloga koje se kroz borbe proslavilo, oprosti `ivot ovome djetetu, da ne pane krv me|u nama! - Zar bi ti, Milo{u Androv, zbog ovog izroda ubio Mirka Stankova? - Ne ja, ni dao Bog! Za ~ast i slavu prvoga crnogorskog vojvode spreman sam i `ivot da dam, samo mi se danas pomuti svijest, kad vidjeh da se crnogorski no` vadi na ovu neja~ ku~ku! Mirko ode svojim putem, stavqaju}i pod no` sve one koji su se protivili, a ~esto i one koje nijesu davali nikakvog otpora. Dijete se spasi, a Milo{ se povrati me|u svoje Cuce, bore}i se s grdnim mislima kako da se Ku~i {to boqe spasu od jarosti i osvete Crnogoraca” (49, nastavak 14, 31. januara 1980). Bez obzira na svoju publicisti~ku prirodu, i zanemaruju}i besmisleni stav (ne samo Vujovi}ev) da je skadarski pa{a ume{ao svoje prste u ku~ku pobunu protiv poreza, vaqda saglasan s ku~kom logikom da ne pla}aju porez ni Crnogorcima kad ga nisu “dobrovoqno nikad davali ni Turcima”, ovaj tekst sadr`i u sebi i bar dva pitawa na koja wihov autor nije ni poku{ao da odgovori. Prvo, s kojim su razlogom Crnogorci krenuli u poharu, kad se i jedan od “ve}ih” vojskovo|a brine “kako da se Ku~i {to boqe spasu od (wihove) jarosti i osvete”, utoliko pre {to Ku~i nisu ni potrzali oru`je. Drugo pitawe vrti se oko onih navodnih “1.000 boraca” koje je kwaz Danilo poslao na Ku~e, po{to tako mali broj vojnika za tako kratko vreme ove zlikova~ke ekspedicije ne bi ni stigao da “poradi” ono {to je pribli`no 6.000 (ili, verovatnije, i svih 10.000) Danilovih ubica, pqa~ka{a i paliku}a uspelo da sa lako}om postigne; ne mo`e biti da Vujovi} prihvata tu Danilovu cifru samo zbog toga da bi se od crnogorske vojske i wenih komandanata mogle odbiti optu`be za sve nesumwive zlo~ine wegove vojske. A samo pore|ewa radi, tek da bi se videlo koliki je zna~aj pridavao kwaz Danilo svom pohodu na Ku~e i naredbi da se Ku~i pobiju, - ako treba, i na Bo`ju vjeru, ako ga druk~ije uhvatiti ne mo`e{! - opqa~kaju i spale, i ovde dajemo podatak da je za odbranu od Omer-pa{inog napada na Crnu Goru mobilisao ~ak 4.000, slovima: ~etiri hiqade boraca (49, 8. nastavak - 29. januar 1980)! Postupke Milo{a Krivokapi}a tokom pohare neki pripisuju Novici Cerovi}u, za koga se i ina~e naga|alo da se u Ku~ima dr`ao ~ove~no, ali vrlo `ivo narodno predawe u Katunskoj nahiji, isto kao i Mirko Vuja~i} u svojoj kwizi, ne dopu{taju nikakvu sumwu u ono {to je o ovde napisano o cuckom serdaru. “Pohod na Ku~e i nedjela tamo po~iwena osta}e da se uvijek pomiwu. Nema sumwe, Ku~e je trebalo dovesti u red i kazniti wi-

244

Ilija Petrovi}

hovu samovoqu, ali ne ovako okrutno. Stvarawe i ja~awe crnogorske dr`ave bio je revolucionaran proces i ona je imala i morala imati neprijateqa protivu kojih se trebalo boriti, ali nejaka djeca nijesu bila neprijateqi, pa ih je trebalo po{tedjeti, bez obzira na kwa`evo nare|ewe. ^uveni vojvoda je pri ugu{ivawu pobune u Ku~ima prenaglio i napravio neoprostivu gre{ku”. Za pokoq u Ku~ima kwaza su kritikovale sve velike sile, naro~ito Austrija; ono {to su rekli Turci niko nije ni uzimao u obzir, jer oni ni ina~e nisu imali lepih re~i za Crnogorce. Na pismo francuskog konzula u Skadru, u kome je dao spisak ku~kih gubitaka (prema podacima odbeglih ku~kih glavara, saop{tenih neposredno po pohari), Kwaz je odgovorio 5. avgusta; priznao je u wemu da je ubijeno samo pedeset qudi. “[to se ti~e `ena i djece, to je sramna izmi{qotina, razgla{ena po svijetu od strane neprijateqa Crne Gore. Crnogorci ne ubijaju `ene i djecu, pa makar bila i turska. Mirko je, ulaze}i u Ku~e, nastojao da ih lijepim rije~ima nagovori da se predaju, ali mu je odgovoreno mecima iz pu{aka. Tada je Mirko navalio i zarobio vi{e od 1.000 qudi, koji su odmah pu{teni na slobodu. Oru`ja je uzeto samo 500 komada. Kad bi bila istina da su Crnogorci metnuli sve Ku~e pod no`, onda bi bili pobili i ove qude, kojima je oduzeto ovo oru`je”. Saop{tavaju}i sve to, Vujovi} sugeri{e da se Kwaz u svom odgovoru francuskom konzulu pravdao za postupke crnogorske vojske u Ku~ima, “jer je uvidio da je pretjerao” (49, nastavak 15, 1. februar 1980). Izvesno je da se Danilo tim pitawem nije ni optere}ivao, po{to podaci saop{teni konzulu kazuju da se on prema posledicama svog pohoda odnosio s nipoda{tavawem: cifra od pobijenih 50 (pedeset) Ku~a svakako je neprihvatqiva, naro~ito zbog toga {to je okrugla; ako je zarobqeno okruglo 1.000 ku~kih ratnika, kako to da je, opet okruglo, samo 500 primeraka oru`ja uzeto; ili je, mo`da, me|u zarobqenicima bilo 500 nenaoru`anih; i pitawe je da li je uop{te bilo zarobqeno 1.000 qudi i kako se moglo desiti da ne budu odmah pobijeni, ako se ve} crnogorski vojnici, prema vestima sa drugih strana, i nisu ustezali da ubijaju decu, `ene i starce.

Radoman Jovanovi}

Pohara kao “neophodna” potreba. Po prilici, ovaj istori~ar nije se neposredno bavio crnogorskom poharom Ku~a, zbog ~ega }e ov de biti date svega dve ili tri wegove napomene koje se mogu vezati za taj doga|aj; sve one ti~u se odnosa Crne Gore s Turskom, naro~ito u grani~nim podru~jima. U tom pogledu, smatralo se “ne-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

245

ophodnim da crnogorska vlada doka`e svoj autoritet u o~uvawu mira i namjeru da ne uznemirava susjedne turske pokrajine”. Ijasent Ekar, francuski konzul u Skadru, u vi{e navrata savetovao je kwaza Danila da se “prema Turskoj pona{a vrlo miroqubivo, da izbjegava bilo kakve sukobe i da se, ako do|e do wih, ne suprotstavqa svom silom, jer bi sukobi na crnogorsko-turskoj granici mogli na{koditi zajedni~kim akcijama zapadnih sila u Carigradu, prije svega rje{avawa spornih teritorijalnih pitawa s Turskom”. Bez obzira na to, na svim grani~nim podru~jima s Turskom (prema Arbaniji, oko Podgorice i Spu`a) dolazilo je do mawih ili ve}ih sukoba, a kwaz Danilo je za sve wih optu`ivao Turke. “Da bi se, naro~ito pred zapadnim silama, pokazao kao miroqubiv vladar, on je isticao da stalno spre~ava odmazdu, po{to ona ogor~ava pograni~no stanovni{tvo i mo`e sprije~iti rje{avawe razgrani~ewa spornih imawa” (27, 30). I nije samo Tursku okrivqivao, ve} i austrijskog konzula u Skadru, mo`da s razlogom, da je podstrekavao tursku vlast na me{awe u unutra{we crnogorske stvari. Ono u ~emu je Danilo nesumwivo preterao, jeste wegova uobi~ajena tvrdwa da je ba{ tim i takvim me{awem izazvana pohara Ku~a, teritorije koju je smatrao crnogorskom. “Ku~ka afera je izazvala raznovrsna pri~awa, koja su se naro~ito po Skadru {irila. Engleski konzul u Skadru Bonati protestovao je kod kwaza zbog navodnih velikih ratnih priprema u Crnoj Gori i odlaska crnogorske vojske prema turskoj granici. Te vijesti su uznemiravale albanske Turke. Kwaz je bio prinu|en da tra`i intervenciju konzulaÉ u Skadru da bi skadarskog guvernera privoleli da ne podsti~e nemire na crnogorskim granicama i da se ne mije{a u unutra{wa crnogorska pitawa. Molio ih je i da uka`u na zlonamjerne i neistinite izvje{taje austrijskog konzula. Surovost koju su Crnogorci pokazali u Ku~ima mogla je {tetiti ostvarewu spoqnopoliti~kog plana, pa je kwaz molio Ekara da doka`e ispravnost wegove akcije i demantuje zlonamjerne glasine. Na intervenciju konzulaÉ u Skadru, do{lo je do likvidirawa ku~ke afere” (27, 31).

Branko Pavi}evi}

Opravdati kwaza. Bez obzira na svoj ugled istori~ara od karijere, ili mo`da ba{ zbog toga, Branko Pavi}evi} uspeo je da unese op{tu pometwu u predstavu o zbivawima poznatim kao crnogorska pohara Ku~a. Pavi}evi}eve konstrukcije, koliko zbuwuju}e toliko proizvoqne, za jedini ciq imaju da opravdaju ono {to se tada zaista de-

246

Ilija Petrovi}

{avalo. Nesumwivo je samo da je wegova pri~a o crnogorskoj pohari Ku~a na Petrovdan 1856. godine nastajala na osnovu obmawiva~kih izve{taja kwaza Danila ruskom konzulu u Dubrovniku Jeremiji Gagi}u (22. jula/3. avgusta 1856) i ruskom poslaniku u Be~u Balabinu (29. jula/10. avgusta 1856), ali i ostalim konzulima evropskih sila u Skadru. Pa }e tako Pavi}evi} napisati: “Izgledalo je da }e sporazum o miru (iz 1855. godine, po{to se crnogorska vojska, na zahtev evropskih sila, povukla iz Ku~a IP) ispuniti o~ekivawa konsula velikih sila i kwaza Danila. Takva se nadawa, me|utim, nijesu ostvarila. Posle nepunu godinu dana do{lo je do novih sukoba. Ve} u maju 1856. Ku~i su napali na teritoriju Bratono`i}a, zaplijenili stoku i popalili jedan broj ku}a. Na Cetiwu je to izazvalo ogor~ewe. Kwaz je o~ekivao od evropskih konsula da interveni{u u korist Bratono`i}a i da se `iteqima ovog plemena isplati od{teta za zaplijewenu stoku i popaqene domove. Crnogorskog vladara i wegovog brata vojvodu Mirka po~eo je da obuzima gwev, naro~ito onog trenutka kad je 500 Bratono`i}a napustilo domove, izjaviv{i da se ne smiju povratiti na svoja ogwi{ta od svoje »pobuwene bra}e«. Pobuwenici iz Ku~a su ponovo, i to »nenadno«, udarili (17/29. VII) na mirne »pograni~ne `iteqe ku~kog podru~ja«, ~ine}i svakakva zla, »ubijaju}i i sijeku}i qude«, a druge »u ropstvo odvode}i«. Gagi} je o ovome odmah obavijestio ruskog poslanika u Be~u Balabina, sprovode}i u prilogu ovog pisma i kopiju kwa`evog izve{taja, koji se ina~e zavr{avao molbom da uti~e na austrijsku vladu da suspenduje odluku o zabrani izvoza municije, kako bi se i Crnoj Gori pru`ila puna mogu}nost da se brani. ^im je Balabin dobio ovo pismo, (2/14. avgusta - IP) poslao ga je Gor~akovu”, ruskom ministru spoqnih poslova. U novom pismu od 11/23. avgusta, Balabin je upozoravao Gor~akova na ~iwenicu da skadarske vlasti sistematski provociraju sukobe na granici prema Crnoj Gori (9, 232). Pavi}evi} je bez ikakvih ograda poverovao Danilovoj la`noj optu`bi, ili obmani, da su “odmetnici na{li pribje`i{ta u podgori~kim i hotskim Turcima i nezadovoqni samo time {to su ih pod za{titu uzeli, okupe vojsku, te 17 o. m. udare nenadno na mirne pograni~ne `iteqe ku~kog okru`ija, ubijali su i sjekli qude, a druge u ropstvo odveli” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 6). Nije se ~ak ni zapitao kako su i otkud ku~ki “odmetnici” okupili vojsku, koji su to “mirni pograni~ni `iteqi ku~kog okru`ija” koje su odmetnici sekli i kud su isti ti “odmetnici” mogli “u ropstvo odvesti” svoje zarobqenike; i nije se zapitao ni kako to da su ne-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

247

pune ~etiri nedeqe posle svog stravi~nog stradawa mogli da se pripreme za protivudar, ali ne na Crnu Goru nego na neko neodre|eno “pograni~no ku~ko okru`ije”. A mo`da se to moglo protuma~iti tako da su Turci, nezadovoqni time {to su primili “odmetnike”, krenuli u dodatni rat protiv tek poharanih Ku~a. Moglo se, naravno, ali Pavi}evi}, iako je napisao nekoliko redova “u tom smislu”, ili ni je umeo, ili nije `eleo, ili nije smeo, da svoja saznawa iskoristi za izvo|ewe sopstvenih zakqu~aka o obmanama kwaza Danila. Prvo: “Odmah po povla~ewu glavnine crnogorske vojske iz Ku ~a, turska strana je grubo naru{ila mir na granici. Zapravo, krajem jula, odmah po povla~ewu crnogorske vojske iz Ku~a, u{le su otomanske trupe u Medun, spremaju}i se da tamo izgrade utvr|ewe, ~ime je obe}awe dato konsulima grubo opovrgnuto” (9, 234). I drugo: “Po povla~ewu crnogorske vojske ku~ki »buntovnici« do{li su u svoja naseqa i tamo »popalili ku}e onih koji su bili na strani kwaza Danila« (9, 234). Nije, dakle, bilo ubistava i nije bilo “odvo|ewa u ropstvo”, a nije iskqu~eno da je i paqewe ku}a Danilovim pristalicama pripisano “buntovnicima”, ne bi li se zlo~instva crnogorske vojske svela na bezna~ajnu meru, s obele`jima karakteristi~nim za pojedina~ne i mestimi~ne izgrede. Bilo kako bilo, i jedno i drugo nije bilo po voqi kwazu Danilu, tako da je on zapo~eo s vrlo ozbiqnim pripremama da ponovo krene s vojskom na Ku~e; pod pritiskom diplomatskih predstavnika Engleske, Austrije i Francuske, odustao je od svoje nakane i prepustio wima da potra`e mirovno re{ewe (9, 235). Pavi}evi} je sve to znao, ali je opet sebi dopustio da novi izve{taj kwaza Danila ruskom poslaniku u Be~u (29. jula/10. avgusta) proglasi “obave{tewem o pravom karakteru tih sukoba”. Kwaz je, naime, isticao “da skadarske vlasti stalno »preduzimaju mjere« protiv Crne Gore i »potstrekavaju crnogorski narod na me|usobni obra~un«, upadaju}i pri tome svojim regularnim trupama na crnogorsku teritoriju. Kwaz je, tako|e, optu`ivao i austrijsku vladu, za ~iju je politiku rekao da se rukovodi iskqu~ivo `eqom da »podobi ovaj narod« (da ga podjarmi - IP). Bilo je o~evidno da se ku~ka afera mora rje{avati oru`jem. Na Cetiwu je tada donesena odlu ka da vojvoda Mirko sa jednim ja~im crnogorskim odredom krene ka Ku~ima. Pripremaju}i novi pohod ka Bratono`i}ima i Ku~ima, kwaz Danilo i vojvoda Mirko o~ekivali su da bi ovoga puta moglo do}i do ozbiqnijeg sukoba, ~ak i sa turskom vojskom iz Podgorice i Skadra. Da bi izbjegli takvu mogu}nost, smatrali su da crnogor-

248

Ilija Petrovi}

ski odred mora biti jak, tako da svakog eventualnog protivnika zastra{i brojem. Po nekim podacima sa vojvodom Mirkom krenuo je oru`ani odred od 3.500 vojnika (Srbski Dnevnik), dok drugi izvori spomiwu cifru od 4.000, 5.000, od 7.000 (iz Zadra, austrijskom ministru unutra{nih poslova Aleksandru Bahu), a neki ~ak i 10.000 vojnika (Die Presse iz Be~a). Bilo kako bilo, odred vojvode Mirka predstavqao je za ono vrijeme sna`nu oru`anu formaciju, sastavqenu iz svih krajeva Crne Gore i jednog dela Brda. Udarnu snagu predstavqali su odredi iz Stare Crne Gore (9, 233) Kako nas Pavi}evi} uverava, “miroqubivog” kwaza Danila ogor~io je navodni ku~ki napad na Bratono`i}e (maja 1856), a naro~ito ga je razgnevilo “saznawe” da su “pobuwenici iz Ku~a”, 17 /29. jula 1856. godine, nepune tri nedeqe posle crnogorske pohare na Petrovdan (30. juna/12. jula), “nenadno udarili na mirne pograni~ne `iteqe ku~kog podru~ja, ~ine}i svakakva zla, ubijaju}i i sijeku}i qude, a druge u ropstvo odvode}i”. Uop{te ne vode}i ra~una o redosledu doga|awa, po~ev od pohare, pa preko pojedinih kwa`evih pisama kojima obja{wava svoje razloge za navodno umirivawe “pobuwenih” Ku~a (izme|u ostalog, i navod o upadima turskih regularnih trupa na “crnogorsku teritoriju”, odnosno u Ku~e, ali ne pomiwu}i da su samo dve nedeqe ranije Ku~i imali dva okr{aja s Turcima, u kojima im Crnogorci, na navodnoj svojoj teritoriji, nisu ni pomislili da pru`e pomo}), Pavi}evi} ne pokazuje samo krajwu nekriti~nost prema kori{}enim spisima, ve} sebe predstavqa kao osobu bez imalo nau~ni~kog i qudskog po{tewa; za sva zla koje je kwaz Danilo po~inio Ku~ima, on odgovornost prebacuje na same Ku~e! Opisuju}i crnogorski upad u Ku~e, Pavi}evi} veli da je “vojvoda Mirko bio uvjeren da su veoma male mogu}nosti da neko od ku~kih pobuwenika i pomisli na otpor tolikoj vojsci. Radi svake sigurnosti vojvoda je sa svojim odredom, raspore|enim u ~etiri kolone, pri{ao Ku~ima u no}i izme|u 9. i 10. jula (novi kalendar) i uputio se ka selima Medun, Ubli, Kosor i Sjenice. Na vojvodin poziv pobuwenicima da se predaju, odgovoreno je pu{~anom vatrom, {to je plahovitom vojvodi Mirku bilo dovoqno da izda naredbu o upotrebi oru`ja. Nije trebalo mnogo napora da wegov brojno nadmo}niji oru`ani odred skr{i otpor pobuwenika i da u nekim ku~kim selima napravi pravu pusto{”. @rtve. Pavi}evi} ne protivre~i ~iwenicama da je bilans ovog sukoba bio je tragi~an. “Po zvani~nim podacima, datim od strane vojvode Mirka (kurziv IP), {to preuzima i dopisnik Srp skog dnevnika (a {ta bi drugo i mogao napisati sa Cetiwa,

CRNOGORSKA POHARA KU^A

249

osim onoga {to mu se zvani~no tutne u ruke - IP), u sukobu je poginu lo 50 pobuwenika, dok je iz sastava odreda vojvode Mirka poginu lo samo nekoliko vojnika. Po podacima Marka Miqanova broj poginulih Ku~a iznosio je nekoliko stotina. (Ovo je Pavi}evi}eva zloupotreba Markovog podatka, najsigurnijeg o Danilovom zlo~inu; pobijena 243 Ku~a ni po kakvom zna~ewu kori{}enih re~i ne mogu biti “nekoliko stotina”, budu}i da po osnovnom tuma~ewu Mati~inog Re~nika srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika iz 1969. godine, re~ nekoliko predstavqa neodre|eno koliko, ali svakako vi{e od pet - IP). Neki austrijski onovremeni izvori tako|e tvrde da je broj poginulih iznosio 200, me|u kojima jedan broj djece, `ena i staraca. Be~ka Die Presse navodi broj od 44 poginulih i 60 rawenih. Isti podatak o broju rawenih daje i Srbski dnevnik (9, 233-234); naravno, po{to se Srbski Dnevnik vrlo trudio da ~uva obraz crnogorskom kwazu. Po podacima koje su dali Ata-pa{i ku~ki starje{ine, ispada da je u Ku~ima crnogorska vojska ubila 131 ~ovjeka, me|u kojima i tri trudne `ene, desetoro djece u kolijevkama, i pet |evojaka. Zapaqeno je 13 sela, opqa~kano 800 ku}a, zaplijeweno 985 komada raznog oru`ja i odvedeno 4000 grla sitne i krupne stoke. Ku~ki prvaci su Ata-pa{i tada dostavili spiskove svih poubijanih qudi” (9, 234). Samo zarad razumevawa ovde datih cifara, vaqa re}i da su ih saop{tili oni koji su jedva uspeli da izbegnu pogrom; oni su mogli dati podatke samo o onome {to su zapazili u svojoj neposrednoj okolini. Pavi}evi} daqe navodi da je “kwaz Danilo bio gwevan zbog {irewa razli~itih vijesti o `rtvama u pohari Ku~a. On je u razgovoru s francuskim konsulom iz Skadra ponovio podatak, saop{ten u izvje{taju (desetera~kom - IP) vojvode Mirka, da je u Ku~ima poginulo 50, a da je crnogorska vojska zarobila 1.000 qudi, koji su odmah pu{teni na slobodu, a zaplijenila samo 500 primjeraka oru`ja” (9, 234). Moglo bi se re}i da je Danilov gnev zbog “razli~itih vijesti” bio opravdan, po{to je o onome {to je radio po Ku~ima “saznavao” i od Filipa Lainovi}a, svog poverenika u Skadru. Tako na primer, Lainovi} javqa 13/25. jula kako mu je pa{a rekao: “^uje se da kupite vojsku na Ku~e. Pobjedu koju ste u~inili na Ku~e, ostavila je u srce ku~ko i u tursko mnogo veliku strah”. - 20. jula/1. avgusta javio je da su Turci do{li na Medun i nijesu na{li vojske. - 24. jula/5. avgusta javio je da je u Podgoricu stiglo oko 6000 turskih vojnika; ne zna se na koju }e stranu krenuti, da li }e mo`da udariti na Ku~e. “Glavare ku~ke, koji su bili u Skadru, pa{a je lijepo do~ekao i obdario”. - 29. jula/10. avgusta

250

Ilija Petrovi}

pi{e da je u Skadru izdata naredba da se ne udara na Ku~e, po{to je “mir s Crnom Gorom (postignut)... i da se vojska razilazi”. 31. jula/12. avgusta prenosi izjavu (jednog turskog zvani~nika iz Skadra) da engleski konzul tra`i od wega opis svega onoga {to se de{avalo u Ku~ima (4, kwiga XVII - februar 1937, 78). Za~u|uju}e je pisawe Branka Pavi}evi}a o razlozima zbog kojih je crnogorska vojska udarila na Ku~e; on u tridestak redova obja{wava da je dono{ewu kwa`eve odluke da po~etkom jula (po novom kalendaru), pod komandom vojvode Mirka, po{aqe vojsku na Ku~e (9, 233), prethodio “nenadni” udar na mirne pograni~ne Bratono`i}e, izveden 17/29. jula (9, 232), odnosno vi{e od deset dana po izvedenoj pohari! Van svake sumwe, Pavi}evi}eva pri~a o izve{tajima kwaza Danila ruskoj vladi, posredovawem konzula Gagi}a, kao i onovremena zbivawa u vezi sa crnogorskom poharom Ku~a, jesu lep primer kako istoriografija mo`e biti zloupotrebqena u interesu jednog vladaoca i wegovih zlo~ina~kih postupaka. A s razlogom vaqa pretpostaviti da je sadr`inu pomenutih pisama kwaz Danilo bezo~no izmislio s jedinim ciqem da pred Rusima opravda svoje sumanute postupke. Utoliko pre {to je nezamislivo da neko ko je samo nekoliko dana ranije pretrpeo stravi~an pokoq i kome je zapleweno oru`je, kao {to se to desilo sa Ku~ima (~iji su se stanovnici, o~i u o~i s pogibijom, “razbjegli i sklonili u planine”), krene da napada susedno pleme, da ubija qude, pali im domove i pleni stoku.

Bo`idar Mili}-Krivodoqanin

“Struje” u Ku~ima. Moglo bi biti da je Bo`idar Mili} jedini me|u svim tuma~ima crnogorske pohare Ku~a koji ta stravi~na zbivawa jasno imenuje i vremenski odre|uje: “Za razliku od Prve pohare Ku~a 1774, koju su izvr{ili Turci, ova se u narodu prozvala Druga pohara Ku~a. Vojska vojvode Mirka u{la je no}u na Medun, 11. jula, a sjutradan, na Petrov dan, 12. jula 1856. godine izvr{ena je od Crnogoraca Druga pohara Ku~a, jer se napadi Crnogoraca na Ku~e od 28. juna 1855. i od 11-12. jula 1856. godine u Ku~ima identifikuju kao jedna poara” (80, 96). Svoju pri~u o pohari iz 1856. godine (80, 95-99) Mili} zapo~iwe sasvim “nenajavqeno”, bez ikakve uvodne napomene, re~enicom da je “vojvoda Mirko do{ao s vojskom na Bio~e, a Br|ane (i Hercegovce, koje pre}utkuje - IP), pod komandom Novice Cerovi}a, poslao na ku~ke planine, da otuda po~nu napad na Ku~e”; ovome stavu nije potrebno obja{wewe: Crnogorci su o~ekivali otpor oko Bio~a, te je Ku~e trebalo iznenaditi i udariti s le|a!

CRNOGORSKA POHARA KU^A

251

Sve {to se daqe po Ku~ima de{avalo on je oslonio na svedo~ewe Marka Miqanova, ukqu~uju}i i podatak da su se Ku~i u{an~eni povrh bio~kih strana bez ikakve borbe povukli, “odnosno rasturili, tako da nije bilo ma i najmawe odbrane Ku~a, odnosno suprotstavqawa crnogorskoj vojsci”. Ono {to Mili}evo pisawe pomalo razlikuje od ostalih, jeste uporno istrajavawe na “strujnim” razlikama me|u Ku~ima, i me|u obi~nim svetom i me|u wihovim glavarima, iskazanim la`nom podelom na “procrnogorsku struju” i “protursku struju”; nije sigurno da li je postojala “procrnogorska struja”, ali je sasvim izvesno postojala “struja” za samostalnost a protiv prikqu~ewa Crnoj Gori, ne{to iz razloga koje je branio Vuki} Popov, a ne{to zbog lo{eg iskustva iz pohare krajem juna 1855. godine. Uistinu, Mili} svojim podelama, iako ne skriva da je Danilo naredio da se ubijaju i deca u kolevkama, unapred opravdava sve wegove postupke, jer, zaboga, Danilo nastoji da Ku~e, bez obzire na delovawe wegovog brata Mirka u Ku~ima, “spase” od Turaka i “antinacionalnog” dr`awa. “Sve {to je obe}ao procrnogorskoj struji vojvoda Mirko je prevario i otpo~eo nesmi{qena (u zna~ewu: nerazumna - IP) varvarstva. Wegova vojska je palila ku}e, ubijala qude odrasle, starce, `ene, devojke, sekla malu decu, ~ak i onu u kolevkama i ono najbezumnije - streqao je ve}i broj onih koji su ga pred vojskom doveli na Medun”. (Maw ako se nije pribojavao da }e ga, kasnije, negde, izdati, kao {to su izdali svoje saplemenike - IP). Po Mili}evom tuma~ewu, “druga pohara Ku~a imala je nevi|en odjek. Prosti narod koga su vodili glavari obe struje nije mogao do}i k sebi od ~u|ewa zbog se~ewa glava deci u kolevkama do staraca i bolesnika, masakrima, ru{ewima i pqa~kawima kakva qudi nisu pamtili ni ~uli da je ~inila ma ~ija strana vojska, pa ni turski jaramazi (zlikovci), arbana{ki nasilnici ili ma ko drugi. Vo|e procrnogorske vojske dovedeni su u polo`aj izdajnika, pa su se ogra|ivali od postupaka crnogorske vojske, posebno vojvode Mirka, i zbog toga i od crnogorskih glavara, osim kwaza Danila, nazivani izdajnicima. Za Turke, ovo je bio najve}i politi~ki uspeh: razbijeno jedinstvo raje, onemogu}eno ujediwewe Ku~a sa Crnom Gorom, ja~awe proturske struje, slabqewe procrnogorske, ja~awe turskog ugleda kod neoslobo|enih srpskih i malisorskih plemena. Kada su bili jedinstveni, Ku~i su odoqevali i najve}im turskim napadima, pomagali su jedan drugoga i zajedni~ki podnosili i najte`e posledice, me|utim, ovo je bio najte`i unutra{wi me|usobni poraz. Dve struje su toliko rascepkale porodice, brat-

252

Ilija Petrovi}

stva i rodove u Ku~ima da su jedni drugima bili ve}i neprijateqi nego {to to biva izme|u okupatora i okupiranih i kada su u nepodno{qivim odnosima. Dve struje postale su me|usobno quti neprijateqi i takvi su se odnosi izme|u wih produbqivali... Neprijateqsko dr`awe proturske strane kao da je dobilo opravdawe pred doma}om i stranom javno{}u zbog varvarskog postupka vojvode Mirka i jednog dela wihove vojske. Politi~ke struje sada su zamewene neprijateqskim taborima koji su svoje netrpeqive odnose zasnivale na kriminalnim postupcima vojske Crne Gore nad plemenom koje je pravno bilo ujediweno s Crnom Gorom od 1831. godine, tj. nad svojim narodom. Prema tome, politi~ki odnosi izme|u qudi koji su bili vode}i u Crnoj Gori i pripadnika proturske strane u Ku~ima postali su kriminalni po razbojni{tvima koja su pre{la u krivi~na dela. U Ku~ima i van wih qudi su se pitali ko je to naredio. Ustanovqeno je da je kwaz Danilo naredio vojvodi Mirku i glavarima: »Djeca u kolijevke da se koqu« i »Udri Ku~a na Bo`ju vjeru, ako ga druk~ije uhvatiti ne mo`e{«. Na ovakve zlo~ine reagovali su i vo|e procrnogorske struje, jer su se i prema wima gotovo jednako odnosili kao i prema prvacima proturske strane, po{to je vojvoda Mirko neke ubio, a neke su spasili wegovi glavari. Zbog wihovog reagovawa kod kwaza Danila i vojvode Mirka i wihovih pristalica sada su bla}eni Ku~i kao narod i pleme, a ne proturska, antinacionalna struja... Oja~ana zlo~inima vojvode Mirka, proturska struja je dobila ohrabrewa i preduzimala daqe mere u poja~avawu odnosa sa Turcima i uni{tavawu svojih protivnika u Ku~ima... Najte`i sukobi i borbe vo|eni su izme|u pristalica Turaka i pristalica Crne Gore. Po Medunu i Ku~ima su vo|ene ~itave borbe, pored toga bilo je grupnih i pojedina~nih okr{aja. Jedan broj Ku~a je isteran ili su i sami be`ali i skitali po Crnoj Gori i plemenima. Tek posle izvesnog vremena vra}ali su se po odobrewu ili sami”. Jedan izve{taj o gubicima. Posebnu dragocenost Mili}eve kwige predstavqa spis o ku~kim gubicima tokom pohare, ranije neobjavqivan kod nas. Radi se o izve{taju trojice izbeglih ku~kih glavara skadarskom pa{i, koga su potom prepisali strani konzuli i preveli za svoje potrebe. Uz napomenu da je Mili}ev tekst ra|en na osnovu italijanskog primerka, dobijenog od profesora Andrije Lainovi}a, potomka Danilovog poverenika Filipa Lainovi}a, ovde ponavqamo da izve{taj nije potpun, po{to su ga dale osobe koje su jedva uspele da izbegnu ispred Danilove sabqe, ne znaju}i do kraja {ta se sve de{avalo po Ku~ima:

CRNOGORSKA POHARA KU^A

Miqan Milo{ev Jokanovi}

253

O pohari, stidqivo. U obimnoj kwizi Miqana Milo{eva Jokanovi}a Pleme Ku~i : Etni~ka istorija, Beograd 1995, u uvodnom pregledu, istorijskom (strane 11-263), nema ni jedne jedine re~i o crnogorskoj pohari Ku~a. Tek u Posebnom delu, u spiskovima poginulih u raznim bojevima, po{to je saop{tio da je u pohari iz 1855. pobijeno osamdeset Ku~a, on daje “potrebne” pojedinosti i za poharu iz 1856. godine (78, 854-857):

254

Ilija Petrovi}

“Bra}i Crnogorcima i vladaju}oj ku}i Petrovi}a bilo je malo da se zadovoqe sje~om glava, paqevinom i pqa~kom, ve} u narednoj godini (1856) izvr{ili drugi pokoq i poharu. Za vrijeme pohare Ku~a od strane Crnogoraca 28. juna 1856. godine, napravili su pravu pusto{. Zapalili su 13 sela, ubijeno je: qudi 131, `ena trudnih tri, djece u kolijevci 10 i devoj~ica pet. Opqa~kano je 800 ku}a, odnijeto je 985 komada pu{aka, kubura i no`eva, zaplijeweno je 3000 grla sitne i 1000 grla krupne stoke”. Sve to zapravo su podaci sadr`ani u izve{taju Ata-pa{i skadarskom, onome koga pomiwe i Bo`idar Mili}, s tim {to Jokanovi}, uz snimak tog izve{taja, daje i “prevod” 50 poimeni~no popisanih `rtava. Podrazumeva se da je to samo delimi~an spisak, po{to i Jokanovi}, posle sto ~etrdeset godina sa~iwavaju}i Spisak poginulih Ku~a za 1856. godinu (78, 858-859), u wega uvr{}uje svega 36 imena, kako sledi: Bo`ovi}i: Vuko \urov i Spaho Ramov Bulatovi}i: \uro Mili}ev, Joko Pejov, Milovan Mili}ev i Puni{a Lukin Vujo{evi}i: Jovan Vukov i Nikola Lazov \ur|evi}: Radovan Ma{ov @ivkovi}: Joko Axijin (Durkov, Turkov) Ivanovi}i: Qako Radovanov i Mijat Milo{ev Jokanovi}: Stojan (Zeko) Radev Milovi}i: Jovan Nikolin i Marko Savov Mijovi}i: Ba{a Ivanov, Stanko Lukin, Vu~eta Stojanov, \uro Veqov, \uro Novakov, Novak Vasov, Perovan \ukov i Tomo Mitrov Mirkovi}: pop Jefto Lekin Petrovi}i: Jovan Veqov, Paun Veqov i Radovan Paunov Popovi}: Radoje Perunov Prelevi}i: Drago (Rako) Radojev i Radovan Stankov Rajkovi}: Luka [}epanov Radowi}i: Maxo Borov, Nikola Borov i Stefo Bo`ov Ra{ovi}i: Vu~eta Mikov i Petar Mikov.

@ivko M. Andrija{evi}

Pri~e s me|umre`ja. Pisawe istori~ara @ivka Andrija{evi}a, poreklom iz Drobwaka, verovatno ro|enog u Vilusima, i tu i tamo Hercegovca, u novije vreme preobra}enog, ili unapre|enog u Crnogorca, i to nacionalnog, na najlep{i na~in svedo~i o otpadni{tvu u srpskom narodu i spremnosti nekih biv{ih Srba da se olako odreknu ne samo istorijske istine ve} i svojih preda~kih pasova, te da isto takvo “znawe” podmetnu i drugima:

CRNOGORSKA POHARA KU^A

255

“U pojedinim djelovima Crne Gore, ili preciznije, u dijelu koji istori~ari romanti~arske {kole zovu crnogorskim Brdima, postoji tradicionalni animozitet prema dinastiji Petrovi}-Wego{. Istorijsko izvori{te tog animoziteta uglavnom su dva kontroverzna doga|aja: navodno nasiqe nad bjelopavli}kim `enama u manastiru Ostrog (1854) i pohara Ku~a (1856). Krivcem za »ostro{ki slu~aj« plemenska istorija je ozna~ila kwaza Danila, a wegovog brata, vojvodu Mirka, smatra najodgovornijim za tzv. poharu Ku~a. Iako su istori~arima uglavnom poznate ~iwenice u vezi sa ovim doga|ajima, wihova plemenska verzija, koja dva ~uvena Petrovi}a prikazuje nasilnicima, i daqe dominira u svijesti qudi. Pod uticajem takve svijesti mnogi }e i danas ustvrditi da su Danilo i wegov brat Mirko bili surovi prema Bjelopavli}ima i Ku~ima, ali se nijednom ne}e zapitati: za{to je kwaz Danilo morao da {aqe vojsku na Ku~e i Bjelopavli}e? Naravno, zna se da su vojne ekspedicije protiv Bjelopavli}a i Ku~a preduzete zbog postojawa sna`nog turskog uticaja u ovim plemenima. Nepobitni istorijski izvori svjedo~e da su u periodu od 1853. do 1856. mnogi Ku~i i Bjelopavli}i, me|u wima i oni najugledniji, pristupili ruci skadarskog Osman-pa{e. Uticaj Crne Gore u ove dvije va`ne pograni~ne oblasti (jedna prema Podgorici, druga prema Skadru) time je bio ozbiqno doveden u pitawe. Kwaz Danilo je sa nekoliko pisama poku{ao da br|anske turkofile odvrati od Osman-pa{e, a kada wegove poslanice najprije nijesu dale `eqeni rezultat, kwaz je na Br|ane poslao vojsku. Prema tome, nijesu se Bjelopavli}i i Ku~i sukobili s Petrovi}ima brane}i svoju ~ast, nego su se Petrovi}i sukobili s wima da bi ih od ne~asnih namjera odlu~ili. Naravno, plemenska istorija, jasno je zbog ~ega, oba doga|aja prikazuje kao posqedicu nasilni~ke prirode dvojice Petrovi}a. I sve dok takva istorijska vizura postoji, dana{wi potomci ovih turskih saveznika iz Brda mogu dr`ati u pozla}enom ramu svoje nesolidne pretke. Na taj na~in, turski prijateqi iz opjevanih plemena umjesto jedinice iz »istorijskog vladawa«, dobijaju oreol `rtava i stradalnika, a istinski borci za crnogorsku nezavisnost, Danilo i Mirko, postaju nasilnici i tirani. Naravno, dvojica velikih Petrovi}a - Danilo i Mirko, nijesu ba{ bili dr`avnici mirotvora~kog profila. Da su prilikom obra~una sa turskim pristalicama u Brdima Petrovi}i bili netakti~ni, iskqu~ivi, surovi i ponekad nepravedni, ne treba ni sumwati. Pa ipak, nije wihov katunski mentalitet glavni uzrok takvog odnosa prema pobuwenicima iz Brda, ve} je glavni uzrok sama priroda politi~kih obra~una sa veleizdajnicima. Kada se

256

Ilija Petrovi}

dr`ava obra~unava sa svojim `ivotnim neprijateqima, onda tu, po prirodi stvari, nema mnogo suptilnosti i obzira. Tako je i kod najcivilizovanijih naroda, a ne samo kod Balkanaca iz plemensko-patrijarhalnog kruga. Uostalom, da su se neki Ku~i i Bjelopavli}i borili protiv zvani~ne vlasti novinama i bro{urama, vjerovatno bi im vojvoda Mirko razvalio {tampariju, ali budu}i da su se Cetiwu poku{ali suprotstaviti oru`jem, sudbinu koja ih je sna{la sami su izazvali. Ni Ku~ima ni Bjelopavli}ima Petrovi}i nijesu krivi {to su izme|u Cetiwa i Skadra, izabrali Skadar. Dr`ava ~ijem su stvarawu nesumwivo doprinijeli, surovo ih je kaznila zbog po~iwene izdaje. Iako su Petrovi}i ponajmawe krivi za wihov nesre}ni izbor, animozitet prema ovoj dr`avotvornoj dinastiji postoji do dana{weg dana” (95). Na drugom mestu, pozivaju}i se na svedo~ewe Marka Miqanova (vojvode crnogorskog, a ne ku~kog!) da su Ku~i odbili da pla}aju porez Crnoj Gori jer ga nisu pla}ali ni Turcima, on }e se potruditi da neke od svojih stavova dodatno objasni, te }e tako ostati zabele`eno i slede}e: “Ono {to se na Cetiwu znalo o uzrocima odmetawa Ku~a od crnogorske vlasti najprije je poku{ao da ukrije vojvoda Marko Miqanov. On je u svojoj kwizi »Pleme Ku~i« naveo da je do crnogorsko-ku~kog sukoba do{lo zbog nepristajawa (Ku~a - IP) da pla}aju porez... O~igledno, vojvoda Marko je poku{ao da prepravqa istoriju, ne bi li nekako ukrio neugledniji dio plemenske pro{losti. Kada su se pedesetih godina 20. vijeka ovom problematikom u svojim kwigama pozabavili istori~ari Branko Pavi}evi} i Tomica Nik~evi}, pokazalo se da je vojvoda imao kratke noge”, odnosno da ja la`ao. To samo kao uvod u Andrija{evi}evo sopstveno nastojawe da opravda sopstvenu konstrukciju o Skadru kao ku~kom i bjelopavli}kom izboru, zasnovanu na sopstvenom pronalasku da “jedan od najranijih dokaza da su Ku~i bili nakloweni Turcima poti~e iz 1842. godine; radi se, zapravo, o jednom Wego{evom pismu koje nije ni{ta drugo do pretwa Ku~ima da bi ih moglo sna}i ono {to ih je sna{lo u vreme wegovog zlo~ina~kog naslednika: “[to se odbijate od svoje vjere i od svoje bra}e? Ja }u vama svaki lijepi na~in od svake stvari u~initi. Ne h}este li vi k mene sada do}i, a vi }ete jopet akobogda po ru`nom”. Za slu~aj da ovo pismo ne bi ~itaocima bilo dovoqno uverqivo, Andrija{evi} nudi “sigurne” austrijske izvore. Jedan od wih kazuje da, “prema saznawima austrijske diplomatije, koja je pratila prilike u crnogorskom okru`ewu, u Ku~ima su bile brojnije pristalice skadarskog pa{e nego crnogorskog vladike

CRNOGORSKA POHARA KU^A

257

Wego{a”, {to se potvr|uje podatkom da je “sredinom 1845... na Cetiwe do{lo oko 60 Ku~a da bi izrazilo pokornost Wego{u, dok je u Skadar na poklowewe po{lo 113 Ku~a”. Isto to, ali samo u kra}oj formi, nudi depe{a iz iste godine, kojom zadarski namesnik “decidno tvrdi” da “postoje dve struje u Ku~ima. Jedni Ku~i `ele da priznaju Wego{evu vlast, dok drugi ho}e da ostanu pod turskom vla{}u”. U trudu da i sebe samog uveri u sopstvene tvrdwe, ali i u Danilovu ispravnost, Andrija{evi} podastire i sopstveni zakqu~ak, izvu~en iz obave{tajnog rada Filipa Lainovi}a, Danilovog diplomate u Skadru: “Ako je kwaz Danilo zbog politi~kih razloga mogao biti pristrasan, Lainovi} nije. On je, jednostavno, biqe`io ono {to je kao obavje{tajac saznao, i ta saznawa dostavqao je kwazu na Cetiwe”. Na kraju, vaqda kao najsigurniji dokaz, Andrija{evi} u celu pri~u o crnogorskoj pohari Ku~a uvla~i i Bjelopavli}e: “Ako Ku~i mogu svoje veze sa skadarskim pa{om obja{wavati nedostatkom `ita, Bjelopavli}i ne mogu. Ako ni zbog ~ega drugog, a ono zbog toga {to su im crnogorski pazari bili bli`i i dostupniji nego skadarski. Bjelopavli}i su mogli nabavqati `ito tamo gdje i Katuwani, ako im je bilo za nevoqu. I koji je onda uzrok pojave turkofilske struje u pitomim i plodnim Bjelopavli}ima? Nedostatak `ita, nesumwivo, nije...” U svojih mo`da i stotinak redova nabacao je @ivko Andrija{evi}, zbrda-zdola, gomilu misaonih konstrukcija namewenih, samo prividno, zasewivawu montenegrinske prostote, a kojima je stvarni ciq da pretke dana{wih Bjelopavli}a i Ku~a beskrajno obezvredi i da u dana{we Bjelopavli}e i Ku~e, na na~in ve} poznat u odnosima savremenih uteriva~a demokratije prema srpskom narodu u celini, usadi mr`wu ne samo prema svojim mawe ili vi{e slavnim precima ve} i prema sebi samima: - Istori~ari koji govore o Brdima kao nekakvoj posebnosti u dana{woj Crnoj Gori, za wega su “romanti~arski”, {to zna~i da Brda treba izbrisati iz pam}ewa dana{wih Br|ana, ali i kao zemqopisni i istorijski pojam; na stranu ~iwenica da nikakvog romantizma nema u podatku da se kwaz Danilo i maja 1856. godine, dok je pripremao napad na Ku~e, potpisivao kao knez Crne Gore i Brda, te da se ista ta Brda i danas nalaze u sastavu osamostaqene crnogorske dr`ave a ne neke druge, zbog ~ega za wih i va`i odrednica crnogorska; - Za wega, pohara Ku~a je “takozvana” a doga|aji pod Ostrogom “navodni”, po{to se samo uz upotrebu tih re~i mo`e za Bjelopavli}e i Ku~e re}i ono {to je u ta dva pasusa sme{teno;

258

Ilija Petrovi}

- Istori~arima su “uglavnom poznate ~iwenice”, {to bi kod neobave{tenih ili nedovoqno obave{tenih ~italaca trebalo da odagna bilo kakvu sumwu u ono {to o Ku~ima i Bjelopavli}ima pi{u dvorski istori~ari, ali {to, sa druge strane, navodi na nesumwiv zakqu~ak da oni, istori~ari, s wima i on sam, jo{ uvek naga|aju o ~emu se radi, a sve sa ciqem da se proizvede la`na slika te poodavne pro{losti; - Da bi sebi, ali i onima kojima nije do upu{tawa u vrednost izre~enih stavova, olak{ao falsifikovawe istorije, kwaza Danila i vojvodu Mirka on unapred progla{ava “~uvenim” i “velikim”, pri ~emu je takvom ~uveno{}u i veliko{}u mogao, a nije to u~inio, pretstaviti i wihovo zlikova~ko delovawe; - Turski uticaj u Bjelopavli}ima i Ku~ima uzima se kao podatak za koji nisu potrebni dokazi, po{to se to “zna”; - Iako mu to ne mo`e biti nepoznato, Piperima i wihovom navodnom bunom iz 1852. godine on se ne bavi, po{to bi mu verovatno poremetili logiku primewenu na Bjelopavli}e i Ku~e; - “Nepobitni izvori” svedo~e ono {to mu je ciq da doka`e, iako je, videli smo, “dokaze” za to proizvodio sam kwaz Danilo; - Kad pomiwe Ku~e kao “pograni~nu oblast” ne zna se na {ta misli ali, po prilici, ima nameru da ih unapred proglasi sastavnim delom katunske nahije; to s jedne strane, a sa druge, zapisima o “crnogorsko-ku~kom sukobu” i da su se Ku~i nalazili u “crnogorskom okru`ewu”, neoprezno priznaje da Ku~i ba{ i nisu bili crnogorski; - Ne kazuje o kojim se poslanicama Ku~ima radi, ali kao da podrazumeva da je pomo}u wih Danilo trebalo da ih “uvede u red”; - Iz tolikog broja proizvoqnih stavova izvla~i zakqu~ak da se “nijesu Bjelopavli}i i Ku~i sukobili s Petrovi}ima brane}i svoju ~ast, nego su se Petrovi}i sukobili s wima da bi ih od ne~asnih namjera odlu~ili”, pa domi{qa da su i jedni i drugi (Ku~i i Bjelopavli}i) svoje potrebe za hranom i drugom neophodnom robom zadovoqavali na skadarskom pazaru (zaobilaze}i podgori~ki), iako su im “crnogorski pazari bili bli`i i dostupniji”; - Sve pretke dana{wih Ku~a naziva “nesolidnim” (nepouzdanim, nesigurnim), eda bi posle toga Danila i Mirka proglasio “istinskim borcima za crnogorsku nezavisnost”, mada je wihov upad u Ku~e ponajmawe bio borba za “crnogorsku nezavisnost”: bi la je to crnogorska okupacija srpskoga ku~kog plemena; - Priznaje da su cetiwski Petrovi}i, koje crnogorstvuju}i ~esto zovu svetorodnom dinastijom, iako je samo jedan od wih kanonizovan za srpskog svetiteqa, “bili netakti~ni, iskqu~ivi, surovi i ponekad nepravedni” prema “turskim pristalicama”

CRNOGORSKA POHARA KU^A

259

a protivnicima Danilove “dr`avotvornosti”, skoro sve `enama, starcima, bolesnicima, nemo}nima i, naro~ito, deci u kolevkama, ali im se zbog toga, kao “istinskim borcima”, ne sme re}i da su nasilnici, tirani, zlo~inci...; - S namerom da Br|ane proizvede u “izvorne” Crnogorce, on nastoji da im nakalemi i “katunski mentalitet”; - Navodom da “jedan od najranijih dokaza da su Ku~i bili nakloweni Turcima poti~e iz 1842. godine”, Andrija{evi} i sam priznaje da su zlo~ina~ke zamisli crnogorskih vladara o uni{tewu ku~kog plemena za~ete ba{ tada i da su “dokaze” o ku~kim vezama sa skadarskim pa{om i ostalim Turcima stvarali vladika Rade i kwaz Danilo. Vaistinu, da je bilo “prvijih” dokaza o tim vezama, Andrija{evi} bi, van svake sumwe, objavio wih a ne bi se pozivao na pismo vladike Rada kojim je pravdano ne samo naru~eno ubistvo Vuki}a Popova (s naknadnom presudom!), ve} i neuspe{an crnogorski napad na Podgoricu od deset godina ranije. O tom je napadu, videli smo, Jeremija Gagi}, ruski konzul u Dubrovniku, obavestio svog ministra spoqnih poslova u Peterburgu, a ovde }e biti ponovqeno da je to bio “poku{aj... besmislen... neuspje{an i sasvim nesre}an za Hristijane zetske i albanske, koji su u~estvovali u ovom djelu”, da su Crnogorci “iza{li iz svojih granica, razredili se u stanu blizu Podgorice, jednim dijelom vojske okru`ili su je i prinu|avali da se preda, ali poslije osam dana iznenada no}u ostavi{e Podgoricu i pri woj jedan top; sramno i stidno, bez nu`de, povukli su se u svoje granice, predav{i osveti turskoj pobuwene i ustale protiv wih zetske i albanske hri{}ane, ~ije sve{tenike i stare{ine Turci nemilosrdno istrebquju” (26, kwiga VI sveska 5 - maj 1930, 282). Podrazumeva se da u papirima vladike Rada nema nikakvog traga o ovom proma{aju pod Podgoricom, jer je Vladici odgovaralo da se wegova vojni~ka nesposobnost sasvim prikrije. To se najlak{e moglo u~initi prebacivawem odgovornosti na druge, pre svega na Ku~e; - Pozivawe na “sigurne” austrijske izvore, kao {to to ~ini Andrija{evi}, nije osobito uverqivo, po{to su i austrijska diplomatija i zadarski namesnik svoje i prostorno i narodnosno neznawe o Ku~ima sticali iskqu~ivo preko obave{tewa koja su poticala iz cetiwskog vladaju}eg kruga. Kad jedno wihovo obave{tewe ka`e da je “na Cetiwe do{lo oko 60 Ku~a da bi izrazilo pokornost Wego{u, dok je u Skadar na poklowewe po{lo 113 Ku~a”, jasno je da su oba podatka, oboga}ena izrazima “do{lo” i “po{lo” potekla s istog mesta, sa Cetiwa; kako bi ina~e austrijski konzul u Skadru znao koliko je Ku~a do{lo na Cetiwe a koliko ih je po{lo u Skadar;

260

Ilija Petrovi}

- Neuverqivo mora biti i pozivawe na Lainovi}ev obave{tajni rad, naro~ito zbog toga {to se dokaz zasniva na ~iwenici da je on “~esto bio u pa{inoj blizini”. ^ak i da je ~e{}e bio u pa{inoj blizini i u pa{inom okru`ewu, treba smatrati da podaci koje je od wih saznavao nisu bili “ono pravo”, iskreni, ve} da su uvek morali biti unapred i namenski pripremqeni, naj~e{}e kao izazov kwazu Danilu. Moralo bi to biti poznato Andrija{evi}u, makar i preko onog 1123. Wego{evog stiha iz Gorskog vijenca da “niko krupno kaÉ Tur~in ne la`e”; - Upore|ivawe “najcivilizovanijih naroda” sa “Balkancima iz plemensko-patrijarhalnog kruga” na {tetu je onih prvih, budu }i da su oni davno odstupili od duhovnosti koju su na{i daleki srpski preci utkali u temeqe svetske civilizacije; - Pri~a o “novinama i bro{urama” i o “razvaqivawu {tamparija” data je kao dosetka, tako da se na wu ne vredi ni osvrtati; - Ista je takva, malo dosetka a vi{e podvala, pri~a o navodnoj ku~koj i bjelopavli}koj izdaji i “izboru” izme|u Skadra i Cetiwa. Stavqeno u kwige. Ako bi neko mogao sumwati uautorstvo onoga {to se ~ita s me|umre`ja, mora se verovati onome {to je Andrija{evi}, pod svojim imenom, stavio u kwige. Najpre uxbenik Istorije za osmi razred devetogodi{we osnovne {kole, namewen takozvanoj indoktrinaciji, odnosno nastojawu da se deci, u wihovom najranijem uzrastu, “svim sredstvima uticaja nametne odre|eno verovawe, ideologija, pona{awe”: “U vrijeme kwaza Danila u pojedinim oblastima Crne Gore bilo je nekoliko pobuna protiv dr`avne vlasti. Ove pobune su u velikoj mjeri podsticane od okolnih osmanskih vlasti. Tokom 1852/53. godine protiv crnogorske vlasti pobunio se dio Ku~a, Pipera i Bjelopavli}a. Otpor crnogorskoj dr`avi u Piperima slomqen je 1853, a pobuweni~ki pokret u Bjelopavli}ima 1854. godine. Ne{to ja~i otpor crnogorskoj vlasti bio je u Ku~ima, gdje je skadarski pa{a imao brojne pristalice. Da bi ugu{io pokret dijela Ku~a protiv crnogorske dr`ave, kwaz Danilo je na pobuwenike poslao jedan odred vojnika. Pobune je ugu{ena surovim mjerama jula 1856. godine” (98, 73). Iz ovih desetak redova ne vidi se da li je wihovom autoru poznato da doga|aji koje on naziva pobunama nisu bile “u pojedinim oblastima Crne Gore”, ve} u Brdima, a kad ka`e da je ne{to ja~i otpor bio u Ku~ima, on to ~ini samo zbog toga da bi pre}utao da se radilo o dvema poharama ku~koga plemena. Osim toga, podatke o navodnim pobunama on pobuwuje svojim “pronalascima”:

CRNOGORSKA POHARA KU^A

261

- Takozvana pobuna u Piperima nije ugu{ena 1853. godine, ve} je Danilova ekspedicija zapo~eta i okon~ana na Aran|elovdan 1852. godine; - Pohare Ku~a pravda navodnim postojawem navodnih brojnih pristalica skadarskog pa{e, a Danilo je, da bi surovim mjerama ugu{io otpor dijela Ku~a, poslao na wih jedan odred vojnika. U savremenoj vojnoj teoriji odredom se naziva “jednorodna ili zdru`ena jedinica privremenog sastava, razli~ite ja~ine, naj~e{}e improvizovana za posebne zadatke (borbene, tehni~ke, pozadinske)”, uz dodatno obja{wewe da se “usled nerazvijene vojne organizacije, odredima gotovo sve nazivalo - i vojska u celini i weni delovi (ve}i ili mawi, stalni ili privremeni)” (99, 278). U slu~aju kojim se ovde bavimo, taj odred brojao je najmawe 6.000, a prema nekim izve{tajima i svih 10.000 vojnika, od ukupno 13.500 (32, 187-201), odnosno 15.000 (31, 11-43. i 48), koliko ih je Crna Gora mogla podi}i u ratnim uslovima, ili “blizu 10.000”, koliko ih se samo dve godine ranije (1854) upisalo u vojne spiskove zarad u~e{}a u ratovima protiv Turske (101, 197). Po svemu, dakle, odnosno po broju anga`ovane vojne sile, nije se radilo o ugu{ewu pokreta dijela Ku~a protiv crnogorske dr`ave, ve} o ratnom pohodu celokupne crnogorske vojske (mnogo brojnije od one koju je poslao pred Omer-pa{u) zami{qenom da Ku~e uni{ti do posledweg. Potom Kratka istorija Crne Gore 1496-1918, ne{to siroma{nija od uxbenika za decu iz osnovne {kole, u kojoj se isti~e da se kwaz Danilo “odlu~no borio protiv pojedinih plemena koja nijesu htjela da se podvrgnu dr`avnoj vlasti, i protiv onih plemena koja su sara|ivala sa Turcima”, pri ~emu je, navodno, i jednog i drugog najvi{e bilo u Piperima, Bjelopavli}ima i Ku~ima, ali je, “zahvaquju}i kwa`evoj energi~nosti... o~uvano politi~ko jedinstvo Crne Gore” (100, 116). Autor je smatrao da ne mora obja{wavati koja to plemena, da li crnogorska da li brdska, nisu htela da se podvrgnu dr`avnoj vlasti a koja su sara|ivala s Turcima, namerno zaboravqaju}i da su Piperi, Ku~i i Bjelopavli}i u Brdima a ne u Crnoj Gori; on i ina~e ka`e da se kwaz Danilo, suzbijaju}i plemenski separatizam i ja~aju}i dr`avnu vlast, “na surov na~in obra~unavao sa svim politi~kim protivnicima, a posebno sa pripadnicima proturske struje u Crnoj Gori” (100, 120). Takav pristup otvara mogu}nost i Andrija{evi}u i wegovim istomi{qenicima, spremnim na zloupotrebe u makrotoponimiji, da kasnije rasprave na zadatu temu neistorijski “produbquju” mimo dobro poznatog pravila da je istorija potraga za istinom. I, na kraju, obimna Istorija Crne Gore od najstarijih vremena do 2003, {tampana latinicom ({to je, po Uneskovim stan-

262

Ilija Petrovi}

dardima, u me|unarodnom informacionom sistemu za kulturni i nau~ni razvoj i u svetskim bibliote~kim katalozima kwi`i u hrvatsku kulturnu ba{tinu), koja nudi podatak da je mo`da po~etkom druge polovine 1853. godine a mo`da i nekih drugih neutvr|enih dana, “preko svojih povjerenika, kwaz Danilo do znao da je izme|u Osman-pa{e i plemenskih prvaka Ku~a, Pipera i Bjelopavli}a do{lo do sporazuma”. Bez obzira na redosled koji je sam uspostavio, Andrija{evi} {aqe kwaza Danila s odredom od 6.000 vojnika najpre u Bjelopavli}e (juna 1854), a tek posle toga, dve godine kasnije, po{to je ve} u narednoj re~enici na Pipere potpuno “zaboravio”, u Ku~e. Pa ka`e, ba{ kao da se nalazio u sredi{tu tih burnih doga|awa, istovremeno sramotnih i stravi~nih, ali i izbegavaju}i da pomene crnogorsku poharu iz 1855. godine: “Za razliku od turskih privr`enika u Bjelopavli}ima, koji su polo`ili oru`je ~im su se sreli sa crnogorskom vojskom ({to bi moralo zna~iti da tamo nije ni bilo pobune, ali pri~u o tome Andrija{evi} preska~e kao neva`nu - IP), turkofilska struja u Ku~ima nije bila spremna, i pored prijetwi sa Cetiwa, da promijeni stranu. Uporno odbijawe proturske grupacije u Ku~ima da se prikloni kwazu mo`e se objasniti wenom brojno{}u i podr{kom koju su joj pru`ale turske vlasti iz Podgorice i Skadra, a glavni razlog {to je odlu~ila da joj umjesto crnogorskog kwaza skadarski pa{a bude gospodar - jeste novac. Potkupqeni i nagovoreni od skadarskog pa{e, nekoliko stotina Ku~a od sredine 1855. godine stalno je izazivalo pograni~ne incidente, uglavnom ~ine}i {tetu crnogorskim podanicima. Maja 1856. godine godine turkofilska grupacija u Ku~ima izvr{ila je napad na crnogorske podanike u Bratono`i}ima. Tada su zapalili veliki broj ku}a i oko 500 Bratono`i}a natjerali da napuste svoje domove. Kivan na Ku~e zbog ovog napada, kwaz Danilo je odlu~io da ih surovo kazni. S nekoliko hiqada vojnika, kwa`ev brat, vojvoda Mir ko, izvr{io je po~etkom jula 1856. godine napad na pobuwene Ku~e, i za kratko vrijeme uspio je da ih porazi. Ovom akcijom crnogorska dr`ava se surovo obra~unala s turkofilskim snagama u Ku~ima, pokazuju}i odlu~nost i snagu u borbi protiv svojih protivnika. Prema popisu `rtava koji su napravili sami pobuwenici, od crnogorske vojske stradali su: 131 mu{karac, tri `ene, desetoro djece i pet djevojaka. Nakon ove ekspedicije, kwaz Danilo je francuskom konzulu u Skadru rekao da }e ponovo poslati vojsku u Ku~e, ukoliko to bude neophodno, jer je to wegovo legitimno pravo. Oblast Ku~a, tvrdi kwaz, dio je crnogorske dr`avne teritorije, a Ku~i su »moji podanici, a ne, nikako, turski i

CRNOGORSKA POHARA KU^A

263

nikada ja wih kao takve priznati ne}u, budu}i da su Ku~i bili sastavni dio crnogorske teritorije i za vrijeme mojega pra|eda i nikada oni nijesu pripadali Albaniji«. Iako je i poslije ekspedicije protiv proturskih snaga u Ku~ima bilo otpora kwa`evoj vlasti, pa i otvorene saradwe s Turcima u pograni~nim oblastima, ovaj anticrnogorski pokret nikada vi{e nije imao pre|a{wu snagu i politi~ki zna~aj. Surovim vojni~kim mjerama, kwaz Danilo je porazio svoje protiv nike... i u~inio sigurnom svoju apsolutnu vlast... Da bi ovaj pokret bio slomqen, dr`ava je surovim mjerama ka`wavala turske pristalice u pograni~nim plemenima, a svim drugima ulivala je nevi|eni strah. U toj borbi, ka`wavani su i oni ~ija krivica nije bila takva da je zaslu`ivala smrtnu kaznu, pa i oni koji nikakvog grijeha nijesu imali. Odgovornost za takve postupke iskqu~ivo snosi kwaz Danilo. No, i pored te wegove nesporne krivice, vaqa imati u vidu da kwaz Danilo nije ratovao protiv Ku~a, Bjelopavli}a i Pipera, ve} protiv turkofilskih grupacija koje su u ovim plemenima postojale. Svi oni Ku~i, Bjelopavli}i i Piperi koji su bili odani crnogorskoj dr`avi i wenom vladaru u`ivali su prava kao i ostali Crnogorci. Da je to ta~no, pokazuje primjer vojvode Marka Miqanova, jednog od najznamenitijih Ku~a, koji je u vrijeme napada (sa 10.000 na “grupaciju”, a sa 4.000 protiv Turske! - IP) na Ku~e 1856. godine bio kwa`ev perjanik” (101, 196-197). Andrija{evi}u se mora priznati da je vrlo ma{tovit: za wega, dio Ku~a odjednom postaje vrlo brojan; Ku~i su izazivali pograni~ne incidente, ali ne kazuje da li su to bili pograni~ni sukobi s Turcima ili Crnogorcima, {to zna~i da nisu ni bili u sastavu Crne Gore; Ku~i su, veli, pravili {tetu crnogorskim podanicima, u koje ubraja Bratono`i}e, koji tako|e nisu bili u sastavu Crne Gore; u ostalim crnogorskim pohodima uvek navodi cifre, a ovde ih ispu{ta, ne bi li mogao lak{e manipulisati sa svojim ~itaocima; popis stradalnika na~inili su izbegli Ku~i, koji nisu mogli znati {ta se u Ku~ima do kraja pohare doga|alo i koliko ih je stradalo u selima izvan wihovog vidokruga; i brojne pogibije nevine neja~i, `ena, dece, starih i bolesnih, naziva kaznom, vaqda ne shvataju}i da brojna ubistva bez krivice ubijenih nisu kazna ve} masovni zlo~in. Za razliku od mnogih drugih tuma~a crnogorske pohare Ku~a koji su krivcem za taj sramotni ~in smatrali vojvodu Mirka, on iskqu~ivu krivicu (danas bi se to reklo: po komandnoj odgovornosti) za sva ubistva, sve pqa~ke i sve paqevine svaquje na kwaza Danila. Tom pojedino{}u on poku{ava da spere grehe i s u~esnika u pohari i sa wihovih potomaka, sa svih koje je, kako svedo~i

264

Ilija Petrovi}

Marko Miqanov u svojoj kwizi o Ku~ima, stizala Bo`ja kazna u godinama bliskim pohari. A svete kwige ka`u da }e grehovi otaca pasti do devetog kolena. Kako o doga|ajima vezanim sa dvema crnogorskim poharama Ku~a pi{e strogo ciqno, Andrija{evi} prikriva (on bi rekao: ukriva) neke pojedinosti iz Danilove note konzulima u Skadru, kojom on 15. maja 1856. ratoborno nagove{tava budu}a doga|awa, ali i otkriva da je 1855. godine bio izveden pohod crnogorske vojske na Ku~e. Priznaje tako|e da je prihvatio konzulske `eqe “za odr`awem mira”, da je posle potpisivawa primirja “povukao svoje ~ete iz Ku~a”, uz uslov “da Drekalovi}i ostanu na miru na svojoj teritoriji, a ja da suspendujem vr{ewe mojih prava nad wima”. Daqe, on pi{e da su “ba{ ovih dana Drekalovi}i izgorjeli u Bratono`i}ima pet ku}a i plijenili preko 200 komada sitne stoke”, te da je “poslije primirja primio oko 500 Bratono`i}a, koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e. Ovi siromasi ho}e da se vrate svojim ku}ama, ali ne mogu, dok im se ne zagarantuje li~na sigurnost. Po{to sam ja na va{e insistirawe napustio privremeno svaku akciju protiv Drekalovi}a, to vas molim da se u duhu primirja zalo`ite, da se ovi Bratono`i}i mogu vratiti bezbjedno svojim ku}ama” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 5-6). Vaqa i ovde ponoviti da ovaj izve{taj konzulima pokazuje ne samo Danilovo licemer je, ve} i s kolikom otvoreno{}u on otkriva svoje namere prema Ku~ima. Na jednoj strani, Danilo obja{wava kako su “ba{ ovih dana (po~etkom maja 1856 - IP) Drekalovi}i izgorjeli u Bratono`i}ima pet ku}a i plijenili preko 200 komada sitne stoke”, dok na drugoj tvrdi da je “poslije primirja (po~etkom leta 1855 - IP) primio oko 500 Bratono`i}a, koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e”. Te{ko da iko razlo`an mo`e kao istinitu prihvatiti Danilovu pri~u o “oko 500 Bartono`i}a”, od ukupno oko 1.400 du{a iz ne{to preko 200 domova (6, 105) koji pred Ku~ima be`e u Crnu Goru, u uslovima kad su Ku~i bili pritisnuti crnogorskom vojnom silom i kada je jedina wihova briga bila da se odbrane od te napasti. To na jednoj strani, a na drugoj, neobja{wivo je kako Andrija{evi} nije zapazio da se pri~a o 500 “prognanih” Bratono`i}a ne odnosi na maj 1856. ve} na prve dane primirja posle prve crnogorske pohare Ku~a iz 1855. godine, i kako mu se moglo desiti da u Nik~evi}evoj kwizi, koju nije zaobi{ao u svom radu, presko~i svedo~ewe Vuka Karaxi}a ne o izgnanim Bratono`i}ima ve} o bratono{kim glavarima spremnim da priznaju kwa`evu vlast (103, 224).

CRNOGORSKA POHARA KU^A

265

Ono {to u svemu mora biti najsumwivije, ali na to niko od tuma~a Danilovog “lika i dela” nije obratio pa`wu, ~ak ni konzuli kojima je izve{taj od 15. maja 1856. godine bio upu}en, jeste otvoren Danilov iskaz, koji ponajvi{e zvu~i kao pretwa, da je na konzulsko insistirawe samo privremeno odustao od “svake akcije protiv Drekalovi}a”, {to zna~i i vojne. Posle samo mesec dana, kwaz Danilo je krenuo u vojnu akciju. Mada se i u Kwa`evstvu i u tada {wim srpskim novinama stalno isti~e da se Ku~i vrlo opiru dr`avnoj politici kwaza Danila i da su nakloweni Turskoj, tokom druge polovine juna 1856. godine oni su imali dva boja s Turcima. “Posledwi bojevi ku~ki s Turcima, prije crnogorske pohare Ku~a, koja se desila na Petrov dan 1856 godine, bili su: jedan na Ledine, a drugi navrh Doqana. U prvom boju, koji je bio petnaest dana prije pohare, mnogo se Ku~a ranilo”, a poginuo je samo jedan. “Osam dana poslije ovoga boja udari{e Turci navrh Doqana. Ku~i ih potjera{e niz Doqane, a tjerali su ih do Ribnice, no uteko{e na brzinu”, a samo jedan od wih pogibe (1, 255). Po{to je ve} “zaboravio” na te bojeve, Andrija{evi} je, pre konstruisawa sopstvene pri~e o crnogorskom vojnom pohodu na Ku~e, mirne du{e mogao prevideti i ~iwenicu da je kwaz Danilo krenuo u napad u vreme kad je bilo o~igledno da je ku~ki `ivaq, a naro~ito wegov vojni~ki deo, bio izuzetno premoren u~e{}em u dvama pomenutim bojevima.

Budo Simonovi}

Izdajnici i istori~ari. Kao {to je poglavqe o crnogorskoj pohari Ku~a zapo~eto pisawem Buda Simonovi}a, bi}e wegovim re~ima i zatvoreno: “Kwaz Danilo je za poharu okrivio Ku~e, otvoreno ih progla{avaju}i izdajnicima. Na ruku su mu u izvjesnom smislu kasnije i{li i mnogi istori~ari... koji smatraju da jedna uvreda koju je na ra~un kwagiwe Darinke izgovorio neki Ku~, bila neposredan povod velikog pokoqa i pohare ovog plemena - da je to, tobo`, razgoropadilo vojvodu Mirka da naredi krvavu odmazdu” (45, 138).

[kolski uxbenici

Treba li deca ne{to da znaju. U vreme kad su u Crnoj Gori po~eli da se pi{u uxbenici, o crnogorskoj pohari Ku~a nije se ni govorilo. Tako se i moglo desiti da Kratka istorija Crne Gore za {kolu (obima svega 100 strana), koju je @. Dragovi} objavio 1910. godine na Cetiwe, to istorijsko zbitije uop{te ne pomene (18). Trebalo je, dakle, decu od malih nogu nau~iti da pohare nije

266

Ilija Petrovi}

ni bilo; taj zlo~in nije se smeo ni pomiwati, kako se budu}e generacije ne bi “pogre{no” nau~ile istoriji sopstvenog naroda. Bezmalo ceo vek kasnije, u vreme antisrpske pomame u Crnoj Gori, sve je druk~ije: crnogorska pohara srpskog plemena Ku~a postaje obrazac ne samo za brisawe srpskog nacionalnog bi}a u osamostaqenoj savremenoj crnogorskoj dr`avi, ve} i rasisti~ka osnova za odricawe od sopstvenih srpskih narodnosnih korena i stvarawe nekakve nove nacije s jo{ uvek neodre|enim obele`jima. Pri tome, potpuno se zanemaruju uslovi pod kojima su, u ~lanu 27, potpisnice Berlinskog ugovora (Nema~ka, Austrija, Francuska, Engleska, Italija, Rusija, Turska) nekada{woj Kne`evini Crnoj Gori 1878. godine priznale nezavisnost: “U Crnoj Gori ne}e mo}i nikome smetati razlika u veri i veroispovesti kao razlog za iskqu~ewe ili nesposobnost u pogledu u`ivawa gra|anskih i politi~kih prava, pripu{tawa u javne slu`be, funkcije i ~asti ili vr{ewa raznih profesija i obrta na kojem bilo mestu. Sloboda i vr{ewe obreda svih veroispovesti bi}e osigurano svima pripadnicima Crne Gore i strancima, i ne mo`e se postaviti nikakva smetwa ni hijerarhijskoj organizaciji raznih verskih zajednica ni wihovim odnosima prema wihovim verskim poglavicama”. Pa se odmah pojavquju uxbenici kojima tako raspolo`ena dr`avna uprava nastoji da, svim raspolo`ivim sredstvima, sopstvenu ideologiju, verovawe i pona{awe nametne podru~nom stanovni{tvu {kolskog uzrasta. U tom se krugu nalazi i ve} pomenuti Andrija{evi}ev uxbenik istorije za osmi razred devetogodi{we osnovne {kole, a dru{tvo mu pravi, u ne{to skromnijoj meri i bez ikakvog obja{wewa saop{tenih stavova o plemenskoj samovoqi, separatnom pona{awu, saradwi s turskim vlastima i upotrebi voj ske pri suzbijawu tih pojava, uxbenik \or|a Borozana et all., namewen u~enicima tre}eg razreda gimnazije. Tamo se mo`e pro~itati da je Danilovim reformama u dr`avnoj upravi “usavr{en poreski sistem, a lokalni plemenski prvaci postali su zavisni od centralne vlasti. Time je onemogu}ena plemenska samovoqa, separatno pona{awe i saradwa s osmanskim vlastima. U suzbijawu pojava suprotnih ovim reformama, vojskom su gu{eni otpori u Bjelopavli}ima 1854. i Ku~ima 1855. i 1856” (102, 164).

PRIMIRJE, RAZGRANI^EWE ^iji }e Ku~i biti. “Doga|aji u Ku~ima”, ili “ku~ka afera”, u zavisnosti od toga kako koji od autora nazivaju crnogorsku poharu Ku~a, u Evropi su razgla{eni na sva zvona. Gotovo svi evropski listovi koji su pratili zbivawa na Istoku, “prenosili su o tome razli~ite vijesti. Srpski dnevnik je, po pravilu, stao na stranu zvani~ne Crne Gore” (9, 234). Po prirodi stvari, zbog blizine, pohara je najsna`niji odjek imala u Arbaniji, osobito u Malesiji. Turske vlasti bile su zaprepa{}ene `estinom kojom su kwaz Danilo i brat mu vojvoda Mirko poku{ali da pokore Ku~e, a Filip Lainovi}, 13/25. jula izve{tavaju}i o tome kwaza Danila, isti~e da je “strava turska neiskazana, a ime va{e svjetlosti proslavi}e se po svemu svijetu, a osobito me|u Srbima” (9, 234). Prema Pavi}evi}evom tuma~ewu, koji ne dovodi u sumwu ku~ku pripadnost Crnoj Gori i podlo`nost Danilovoj vlasti, “ku~ka afera je pokazala lokalnim administrativno-upravnim zajednicama crnogorske dr`ave mjeru samostalnosti do koje se moglo i}i i odredila granicu preko koje se nije smjelo prelaziti. Ovaj doga|aj je, istovremeno, jo{ vi{e zategao ina~e prenapregnuti konopac ravnote`e crnogorsko-turskih snaga na granici prema Podgorici i Skadru. Lako se mo`e desiti da taj konopac ne izdr`i daqe zatezawe (9, 234). Trud diplomatskih predstavnika evropskih sila da sa~uvaju mir na crnogorsko-turskoj granici, ali i prili~no rezevirsano dr`awe austrijskog konzula, koji je Ku~e nedvosmisleno smatrao sastavnim delom Skadarskog pa{aluka, ponukali su kwaza Danila da se 29. jula/10. avgusta obrati austrijskom namesniku Dalmacije Danilu (mo`da: Lazaru?) Mamuli (i, putem kopije, posredovawem Gagi}evim, ruskom dr`avnom kancelaru) s tvrdwom da se takav odnos mo`e pripisati samo nedovoqnoj obave{tenosti austrijskih diplo ma tskih i konzularnih predstavnika. “Ako se otomanskoj imperiji dozvoqava da uzbuwuje wegov narod, i wemu treba omogu}iti da se brani. Osporavaju}i austrijske tvrdwe da su Ku~i teritorija pod osmanskim suverenitetom, kwaz je isticao da je ovo pleme jo{ od kraja XVII i po~etka XVIII vijeka otpo~elo da ratuje zajed no sa Crnogorcima protiv Turaka, da su kroz ~itav XVIII vijek to nastavili, da su zajedno sa Crnogorcima opsijedali Spu`... i, {to je najva`nije, nikada Turcima nijesu pla}ali danak, a da su wegovom prethodniku, Petru II Petrovi}u Wego{u, tu obavezu redovno ispuwavali” (9, 235).

268

Ilija Petrovi}

Narednih dana i nedeqa, i crnogorska i turska strana trudile su se da svim raspolo`ivim sredstvima stvore uslove iz kojih bi se do{lo do u~vr{}ivawa vojnih i politi~kih pozicija u Ku~ima. Turci su `eleli da o~uvaju i oja~aju svoj uticaj u Ku~ima i da na Medunu izgrade ozbiqno utvr|ewe, dok su se Crnogorci, smatraju}i da su Ku~i wihovi, svim snagama upirali da tamo zadr`e svoj zami{qeni suverenitet. Ovo posledwe je ukqu~ivalo i navodnu pripremu svih 15.000 crnogorskih vojnika da sa {est topova krenu prema granici s Turskom, {to je vrlo zabrinulo i francuskog i engleskog konzula u Skadru. I jedan i drugi upozorili su Danila da se po stoje}e stawe, zbog opasnosti od {ireg sukoba, ne bi smelo mewati. Iako je to upozorewe prihvatio kao dobronamerno, kwaz je konzulima, u skladu sa svojim shvatawima, ukazao na su{tinsku razliku izme|u turskih i crnogorskih stavova prema Ku~ima: “Dok Turci ratuju protiv crnogorskih podanika, ugro`avaju}i interese crnogorske dr`ave, dotle crnogorske vlasti preduzimaju kaznene mjere protiv vlastitih podanika”. Uzgred, on je optu`io austrijskog konzula i austrijsku vladu da, neta~no tuma~e}u poharu Ku~a, `ele ne samo da Ku~e predstave svetu kao turske podanike, ve} “da tako bude i sa Crnom Gorom” (9, 236) U skladu sa takvom svojom logikom, Danilo je (odnosno vojvoda Mirko, kao izvr{ilac wegovih naredbi) “poslije povla~ewa glavnine crnogorskih trupa iz Ku~a, ostavio posadu u Medunu, sa zadatkom da nadgleda spornu teritoriju i slu`i kao odbrana od eventualnog upada turskih trupa. Ubrzo zatim, turske trupe, sa jednim dijelom pobuwenika, izvr{ile su upad na crnogorsku postaju i zauzele Medun. Kwaz Danilo je odmah uputio ponovo jedan ve}i odred Crnogoraca. Po izvje{tajima koji su prispjeli ruskom ambasadoru u Be~u odred je brojao oko 5.500 qudi. Do prvog sukoba do{lo je 7/19. avgusta i Crnogorci su izgubili 21 ~ovjeka, a na drugim sektorima oko Podgorice jo{ 19 qudi” (9, 236). Ni mesec dana po pohari, kwaz Danilo je zatra`io od ruskog poslanika u Be~u da se kod otomanskih vlasti zauzme ne bi li skadarski pa{a i wegovi doglavnici prestali da “podstrekavaju crnogorski narod na me|usobne obra~une”, s jedinim ciqem da takvim slu~ajem opravdaju svoj upad na crnogorsku teritoriju, najpre u Ku~e, a mo`da i drugde (9, 245). U celoj stvari najzanimqivije je da se ruska vlada bavila i anga`ovawem austrijske, francuske i engleske diplomatije u odnosima Crne Gore sa Turskom; nije videla ni{ta lo{e u austrijskoj “poluslu`benoj pomo}i”, po{to je to Crnoj Gori “grani~na sila” i mora joj biti u interesu da s wom odr`ava odnose “dobrog

CRNOGORSKA POHARA KU^A

269

susjedstva”, ali bi bilo uputno da Francuskoj i Engleskoj ne dopusti preveliko uplitawe, jer bi se tim dvema zemqama moglo dopasti da se u budu}nosti po~nu sve vi{e me{ati u unutra{we crnogorske stvari (9, 244). Evropske su sile za primirje. Da se sukob u Ku~ima, koji je u evropskoj javnosti dobio neo~ekivano velike razmere, ne bi pretvorio u rat sa nesagledivim posledicama, francuski i engleski konzul zatra`ili su od kwaza Danila da svoju vojsku povu~e od granice, uz preporuku da se vojnici uzdr`e od “varvarstava” zbog kojih ih cela Evropa ve} optu`uje. Austrijska vlada posebno je protestovala zbog pqa~kawa katoli~ke crkve u Ko}ima, dok dvesta pobijenih tamo{wih `iteqa nije pomiwano. Sli~an protest uputili su i Francuzi, pa je 11. septembra engleski konzul preneo kwazu poruku svog ministra spoqnih poslova da je “kraqi~ina vlada saznala ne sa mawe nezadovoqstva nego `aqewa za oru `ani napad na Ku~e”. Sa svoje strane, kwaz je smatrao da bi spor bio potpuno re{en ukoliko bi konzuli uspeli da ubede skadarskog pa{u da izvu~e vojsku iz Ku~a; bio bi to najpre znak Ku~ima da se smire, a potom i osnov za zapo~iwawe mirovnih pregovora i zakqu~ewe mira. Konzuli su, opet, smatrali da pregovore o primirju treba voditi sa po~etnih pozicija, {to zna~i da pregovara~i moraju po{tovati stawe koje je vladalo pre napada na Ku~e (9, 237; 4, kwiga XVII sveska 2 - februar 1937, 69). Po~etkom avgusta, u prisustvu skadarskog pa{e, konzularni predstavnici velikih sila sa~inili su tekst sporazuma o primirju, kako sledi: “1. Uspostavqawe status quo-a prije bitke od 10. jula i povla~ewe s obje strane svih lica poslanih na granicu pod bilo kojim vidom; 2. Povla~ewe naoru`anih lica treba da po~ne istovremeno u nedequ jutro 10. avgusta i da se zavr{i u toku dana; 3. U ponedeqak izjutra, 11. avgusta, primirje treba da stupi na snagu; 4. Ku~ima se prepu{ta da u~ine izme|u sebe umir, prema obi~ajima u Brdima; 5. Kako je sklopqenom primirju jedina svrha da se izbjegne daqe prolijevawe krvi, to se ne povre|uju ni~ija prava i objema stra nama rezervi{e se dokazivawe wihovih prava i razloga”. Uru~uju}i kwazu Danilu tekst ovog sporazuma, britanski konzul istakao je da vlada wegove zemqe nikada ne}e dopustiti “da se jedan narod `rtvuje”, ali s obzirom na “velike potrebe op{te politike, ne mo`e se ostvariti sve {to se `eli” (9, 237).

270

Ilija Petrovi}

Nekoliko dana po uspostavqawu stawa pre|a{weg, crnogorski “dr`avni sekretar” Milorad Medakovi} obavestio je ruskog generalnog konzula u Dubrovniku da je “raspra ku~ka svr{ena”, te da su se “obje vojske s ratnog pozorja povukle” (9, 237). Svega sedam-osam dana kasnije, 14/26. avgusta, ne veruju}i da }e Turci po{tovati pomenuti mirovni sporazum, kwaz je pozvao sve Crnogorce koji su se tada nalazili “na privremenom radu u inostranstvu”, da se do kraja septembra vrate u otaxbinu, “pod prijetwom gubitka gra|anskih prava i konfiskacije cjelokupne imovine”. Istovremeno, nadaju}i se novom ratu, naru~io je veliku koli~inu municije (9, 238). U vrednost postignutog primirja nije mnogo verovala ni ruska diplomatija, naro~ito posle obave{tajnih saznawa da se u Carigradu obavqaju obimne pripreme za novu “veliku ekspediciju” protiv Crne Gore. O tome se pone{to znalo i u Be~u, a “govorkalo se ~ak da otomanska vlada priprema jednu armiju od 50.000 vojnika koja treba da bude stacionirana du` granica Crne Gore”. Uz saglasnost cara Aleksandra II, a na molbu kwaza Danila, ruska vlada donela je odluku da se “hitno iz crnogorskih kapitala deponovanih u petrogradskim bankama izdvoji suma od 5.000 zlatnih rubaqa za nabavku ratnog materijala za Crnu Goru” (9, 238). I pored dogovorenog primirja, prilike u Ku~ima i daqe su bile nestabilne. Engleski konzul, 12 oktobra, pisao je kwazu o svom sastanku s Mustafa-pa{om i carskim izaslanikom u Skadru. Izve{taji koji wima pristi`u od ~inovnika poslatih u Ku~e u suprotnosti su s onim {to pi{e i govori kwaz. Turci tvrde da su “Gorwi Ku~i prvi naru{ili mir i status quo te nahije. Pa{a je energi~no tvrdio, da je u velikom interesu ovim buntovnicima, kao i organima u Podgorici, da pod svaku cijenu remete mir na granici, a da je Kwa`eva `eqa posve suprotna, prema ~emu za nerede na granici treba okriviti qude, koji se pokoravaju skadarskom pa{aluku. Pa{a je poslao najstro`u naredbu vlastima u Podgorici i u pograni~nima mjestima, da se pod svaku cijenu dr`i mir... (Konzul) moli Kwaza, da se strpi i da izda stroge naredbe, da se Crnogorci sustegnu od svakoga djela, koje bi moglo izazvati dvosmislenu ocjenu” (4, kwiga XVII - februar 1937, 69). No, bilo kako bilo, trud ovih triju sila da uti~u na smiri va we crnogorsko-turskih odnosa bio je velik, a ni kwaz Danilo nije tome protivre~io; moglo bi biti da je i on iskreno `eleo da do mira do|e, ali je to, barem po wegovom shvatawu, ponajvi{e zavi silo od stalnih sva|a Ku~a i Bratono`i}a. Kwaz je, naime, stalno optu`ivao Ku~e da oni izazivaju sukob, ali je on na tom svom razlogu istrajavao iskqu~ivo zbog toga da bi se i daqe mog-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

271

lo razgovarati o spornim teritorijama. Konzulski posrednici su uticali na kwaza da to pitawe ne potr`e, ve} da se komisija za uspostavqawe novog primirja bavi samo umirewem Bratono`i}a i Ku~a, koji su se po~etkom 1857. godine, 5. februara, sukobili u Brskutu; tom prilikom ubijena su ~etiri ~oveka a rawena su jo{ sedmorica. Kwaz je naredio svojim qudima da se ne me{aju, a od francuskog konzula Ekara zatra`io je da poradi kod pa{e skadarskog da se ni Turci ne me{aju, “jer oni Ku~i, pogani milet (narod, ali i svet lo{ih karakternih osobina - IP), mene u `ivo srce dira”. Sredinom maja saznalo se da su konzuli i pa{a poslali svoje qude prema Drekalovi}ima, eda bi oni sklopili primirje izme|u wih i Bratono`i}a. Stvar se iskomlikovala kad je kwaz izjavio da u mirovnoj komisiji ne mo`e u~estvovati nijedan Tur~in, po{to bi se wihovo prisustvo moglo tuma~iti kao priznawe turskog gospodstva nad Crnom Gorom. Francuski posrednici poku{ali su da kwazu objasne kako se ne radi o pravima nad Ku~ima, ve} o neophodnoj potrebi da se uspostavi mir; ako se u komisiji nalazi i neki predstavnik turske vlasti, “to je stoga... da }e tim primirje biti ja~e i da bi dokazali Drekalovi}ima, ako bi htjeli slomiti mir, da }e biti ka`weni od vlasti, koju oni danas priznaju. Odbijaju}i intervenciju ovog zvani~nog agenta, bi}e povrije|ena osjetqivost turskih vlasti, te ni oni ne}e htjeti da dozvole, da u komisiji u~estvuje jedan crnogorski senator”. Posebno se isti~e da Francuska u ovom slu~aju nije nekakav zvani~ni posrednik, niti joj je namera da se bavi bilo ~ijim pravima nad Ku~ima, turskim ili crnogorskim, ve} iskqu~ivo da se urede odnosi izme|u Drekalovi}a i Bratono`i}a. Kad je kwaz kona~no pristao na francusku logiku, preostalo je samo da komisija formuli{e predlog o primirju, u ~etiri ta~ke: 1. da se odmah ostvari umir; 2. da sporni tereni zadr`e status komunice, odnosno zajedni~kog zemqi{ta, na na~in kako je to bilo i pre sukoba; 3. da se Drekalovi}ima prizna “posjed zemaqa” koje su se nalazile u granicama Crne Gore; i 4. da se odredi rok za va`ewe ovog primirja (9, 245). Bez obzira na to da li bi ove ta~ke bile prihvatqive ili ne, “su{tina spora na granici prema Albaniji sastojala se u `eqi Crne Gore da natjera vlasti u Skadru da se odreknu suvereniteta nad ku~kom teritorijom. U tom smislu su crnogorske vlasti stalno isticale istorijske veze Ku~a s Crnom Gorom i praksu po kojoj su crnogorski vladari imenovali sve ku~ke stare{ine”. Ko-

272

Ilija Petrovi}

liko je kwaz gawao ovu logiku, toliko su i konzuli bili uporni u tra`ewu da se o razgrani~ewu ne razgovara dok se brdska plemena ne umire. Pridobiti Ku~e. Kwaz je takve sugestije nevoqno prihvatio, ali je zato, umesto wega, piperski kapetan po~eo da ube|uje Ku~e kako bi najboqe bilo da se oni odreknu “turskog protektorata” i da se “prisajedine Crnoj Gori”. Da je to bila kwa`eva zamisao vidqivo je i iz kapetanove pretwe da }e, ukoliko ne prime tu ponudu, biti primewena i “sila”. I samo to bilo je dovoqno da neki Ku~i, pou~eni krvavim iskustvom iz dveju crnogorskih pohara, obaveste skadarskog pa{u da Crna Gora priprema novi pohod na Drekalovi}e (9, 245; 4, kwiga XVII sveska 3 - mart 1937, 130-132). ^inilo se da je novi sukob neizbe`an, ali su konzuli iz Skadra uspeli da zami{qenu ratnu igru zadr`e pod svojom kontrolom, tako {to su morali podsetiti kwaza Danila da su se Drekalovi}i, sporazumom sa~iwenim avgusta 1856. godine, saglasili da ostaju pod turskom vla{}u; ako je sporazum zbog i~ega pod znakom pitawa, ili je mo`da ve} naru{en, onda se krivica za to mo`e tra`iti samo na crnogorskoj strani, po{to je kwaz Danilo dva meseca kasnije odlu~io da “primi Drekalovi}e pod svoj protektorat”. Kwaz je ~ak oti{ao i korak daqe {aqu}i vojsku pod komandom Petra Filipova Vujovi}a, vojvode qubotiwskog i senatora crnogorskog, “da spali Fundinu, Zatrijeba~ i Ko}e ako se ne pokore kao Drekalovi}i, ~iji su oni... sastavni dio” (9, 246). I konzuli i Turci bili su zabrinuti zbog svih tih vesti, a kwaz, od koga su konzuli zatra`ili da ne remeti mir, izjavio je da “nema nikakvih neprijateqskih namjera, ali mu se ~ini, da poticaj na bunu me|u Ku~ima i Bratono`i}ima poti~e iz Podgorice i moli konzule” da obrate pa`wu i na tu pojedinost. Konzuli su, po prilici, mislili i na to, jer sredinom leta pi{u kwazu da bi dobro bilo da on pripazi na Pipere i Bratono`i}e, dok }e se oni starati da pod kontrolom dr`e Ku~e i Turke. Krajem oktobra (12/24) 1857, konzuli iz Skadra obavestili su kwaza Danila da se Ku~i i Drekalovi}i “nalaze u stawu, u kome su se nalazili prije Kwa`eve ekspedicije”; oni su sami odlu~ili da ostanu pod turskom za{titom, bez obzira na ugovor o miru iz avgusta 1856. godine, kad ih je on, kwaz Danilo, po wihovoj `eqi, primio pod svoj protektorat. Iako je u me|uvremenu do{lo do nekih mawih sukoba na tursko-crnogorskoj granici, konzuli se nadaju da }e se Kwaz dr`ati pomenutog ugovora, te da ne}e do}i do komplikacija u vidu op{teg sukoba. Kwaz je obe}ao da }e se dr`ati ugovora, a ako ima grani~nih sukoba, to je samo znak da

CRNOGORSKA POHARA KU^A

273

u {to skorijem vremenu treba pristupiti stvarnom razgrani~ewu izme}u Turske i Crne Gore. [to se ti~e Drekalovi}a, “oni su sami do{li k meni i pokorili se. Drekalovi}i su moji podanici i ja se nikakvim ugovorom nijesam wih odrekao. Ja mogu suspendovati vr{ewem du`nosti tamo, ali i protestujem protiv svake interpretacije, po kojoj bi se moglo misliti, da ja priznajem Turcima ma kakvo pravo nad wima. Drekalovi}ima treba ostaviti svaku slobodu akcije” (4, kwiga XVII sveska 3 - mart 1937, 130-132). Nemiri i u Vasojevi}ima. U me|uvremenu, po~etkom avgusta 1857. godine, do{lo je i do ne{to ozbiqnijih nemira u Vasojevi}ima. “Wima je kwaz Danilo poslao u pomo} ve}i odred, sastavqen od Mora~ana, Rov~ana i Bjelopavli}a (Br|ana, dakle, jer boqe je da ginu oni no “wegovi” Crnogorci - IP), pod komandom senatora Iva Rakova Radowi}a. I tamo su... postavqeni crnogorski kapetani, istjerani turski funkcioneri i pokupqen porez (27, 62). Po{to konstatuje da je “odlu~nim pomagawem ustanka u Vasojevi}ima i postavqawem {est kapetana u Gorwem Polimqu crnogorski kwaz prikqu~io Crnoj Gori jednu relativno bogatu oblast od velikog strategijskog zna~aja za daqa {irewa u sanxaku”, te da su odnosi s Turskom po~eli jo{ vi{e da se komplikuju “kada i Ku~i Drekalovi}i 11. IX 1857. godine izjavi{e pokornost kwazu Danilu”, Radoman Jovanovi} obja{wava da je ustanak u Vasojevi}ima bio “vrlo {iroko zami{qen i dobro organizovan”, da mu je ciq bio “ne samo osloba|awe od turskih da`bina ve} i da, naro~ito s gledi{ta crnogorske dr`ave, evropskoj diplomatiji poka`e da Gorwe Polimqe pripada Crnoj Gori i da wegovo prikqu~ewe treba i me|unarodno priznati. Svojim posredovawem kwaz je o~ito dokazivao svoju premo} nad turskom vla{}u u Vasojevi}ima i Ku~ima” (27, 62). Kakva je to “premo}” bila i kolika, pokazuje da su Turci, i pored ozbiqnih vasojevi}kih napora da se prisajedine Crnoj Gori, vrlo lako uspeli da umire taj buntovni kraj. Turska vojska upala je u Vasojevi}e krajem septembra 1857. godine, a predstavnici Francuske i Rusije, ve} ukqu~eni u poslove oko razgrani~ewa Crne Gore sa Turskom, i da im ve}i ratni sukob izme|u wih ne bi poremetio te napore, nastojali su da iz mogu}eg sukoba iskqu~e Crnu Goru. Ponajvi{e zalagawem francuske diplomatije, Turci su se po~etkom oktobra povukli iz Vasojevi}a, a i kwaz Danilo je naredio da se iz Vasojevi}a povuku i Crnogorci (27, 63). U isto to vreme poku{avali su crnogorski ~inovnici da uspostave vlast i u delu Ku~a naseqenom Arbanasima, {to je dovelo do protesta skadarskog pa{e.

274

Ilija Petrovi}

O istoj stvari pi{e i Vladimir ]orovi}: “Ne{to {iri pokret be{e kod Vasojevi}a. I oni su se pobunili krajem avgusta (1857) ne htev{i da pla}aju Turcima hara~ i s toga, po~etkom decembra (vaqda septembra - IP), polazi pa{a skadarski s redovnom vojskom, da ih smiruje. Knez Danilo, koji je uzeo na sebe ulogu za{titnika raje i neke vrste posrednika, poku{ava, pomognut od evropskih konzula, da u zadwi ~as spre~i ve}e krvoproli}e. Stvar zbog toga dobiva ozbiqniji karakter, izaziva diplomatsko posredovawe u Carigradu i donosi kao rezultat pa{ino povla~ewe. To, naravno, di`e kne`ev ugled i samopouzdawe i ~im se povukla turska vojska ulaze Crnogorci tamo (kurziv IP) i obrazuju neku vrstu narodne i svoje vlasti, {to odmah izaziva proteste s turske zvani~ne strane i zao{travawe odnosa. To se pove}ava jo{ vi{e, kad 11. septembra Ku~i izjavquju pokornost kwazu Danilu i prilaze Crnogorcima. Carigradski listovi tim povodom pi{u: »Hajdukovawe ne ~ine samo pojedini qudi, u wemu su pome{ana ~itava sela hercegova~ka, koja odmetnuv{i se od carske vlasti svojevoqno se pod~ini{e Crnogorcima«. Uveren, da je na taj na~in poja~ao svoj polo`aj knez poru~uje u Carigrad, da je gotov naplatiti porezu od svih nahija, koje grani~e s Crnom Gorom i ta~no je predati Porti. Iz Carigrada, naravno, pitaju odmah u kom svojstvu on to nudi. Ako je to usluga wegova, kao sultanova podanika, onda mu se odmah mo`e odrediti i ~in (mu{ira, odnosno mar{ala), a ako je u ulozi nekog za{titnika, onda se to odbija bezuvjetno” (46, 32). Naravno, ]orovi} pi{e samo o rastu kwa`evog ugleda i samopouzdawa; ne kazuje da je isti taj kwaz Danilo podsticao bunu u Vasojevi}ima, ali nije ni pomi{qao da, u trenutku kad je skadarski pa{a poslao vojsku da umiri Vasojevi}e, iz Crne Gore po{aqe vojnu pomo}. Tek kad su se Turci povukli otud, jedino zahvaquju}i posredovawu evropskih sila, kojima tada nije bilo do izazivawa nekog ve}eg vojnog sukoba, Danilo je svoju vojsku “u{etao” u Vasojevi}e; samo nakratko, po{to se, ~im su se Turci oglasili, i on povukao. Te{ko da mu je taj ra~unxijski manevar ba{ mogao podi}i ugled, a ni u pogledu samopouzdawa nije mu mogao pomo}i. I ne komentari{e Danilovu ponudu Turskoj da za wen ra~un kupi porez u nahijama koje se grani~e sa Crnom Gorom, te da joj skupqenu sumu “ta~no” preda; mo`da zbog toga {to ni wemu, ]orovi}u, nije jasno da li se ponuda ti~e nahija koje pripadaju Brdima i koje kwaz tek namerava da sjedini s Crnom Gorom. Istovremeno, u sporu se na{lo i pitawe da li kwa`evi perjanici imaju pravo da idu po Vasojevi}ima i Ku~ima i tamo kupe porez. Za kwaza, to je pitawe bilo neumesno, tako da je on,

CRNOGORSKA POHARA KU^A

275

bave}i se samo Ku~ima, izjavio da su Drekalovi}i “sami do{li k meni i pokorili se”, jer su oni “moji podanici i ja se nikakvim ugovorom nijesam wih odrekao”, i jer Turci nemaju “nikakvo pravo nad wima”. Ne upu{taju}i se u pitawe da li je sve bilo ba{ onako kako su pojedine zainteresovane strane predstavqale svoje interese tokom diplomatskih pregovora, kwazu Danilu mora se priznati da je bio u pravu kad je tvrdio da u tako nesre|enim okolnostima mo`e u svakom ~asu izbiti sukob, te da }e takvo stawe potrajati “sve dok se ne izvr{i zvani~no dr`avno razgrani~ewe” (9, 246). Ku~ka “afera” i daqe tiwa. I, bez obzira na sve “mirovne” dogovore, ku~ka kriza stalno je tiwala, tako da je 12/24. avgusta 1858. godine kwaz izvestio rusku vladu da je wegov spor sa Turcima oko statusa ovog srpskog plemena ponovo dospeo do ta~ke iza koje se mo`e naslutiti otvoreni sukob. “Daju}i relativno op{iran istorijat sukoba s Turskom oko polo`aja Ku~a, s te`wom da doka`e da je »narod ku~ki neprestano pripadao oblasti crnogorskoj«, zato {to je uvijek i danak davao »kao i ostali Crnogorci«, kwaz Danilo je podsje}ao na politiku nekada{wih skadarskih guvernera... koji su stalno nastojali da se Ku~i »pobune« protiv Crne Gore. Po{to se pribli`avao dan za utana~ivawe dr`avne granice, kwaz Danilo je isticao... da »Zatrijeba~, Ko}e i Fundina sa~iwavaju deo Ku~a« i da tako|e pripadaju »u granicu crnogor sku«. Nastavqaju}i da izla`e istorijat teritorijalnog spora oko Ku~a”, kwaz je tra`io od ruske vlade da uti~e na Portu kako bi odustala ne samo od pomenuta tri ku~ka sela nego i od Bratono`i}a (9, 371). Zanemarimo li polaznu obmanu da su Ku~i (prema tome i Zatrijeba~, Ko}e i Fundina) do tada neprekidno bili crnogorski i da su uvek danak davali, posebnu zanimqivost ovoga pisma predstavqa kwa`ev prili~no zakasneo osvrt na samu poharu: “Do godine 1856 pomenuti Ku~i neprekidno su bili kao i danas - crnogorski; i ostali su (status quo) tako; Turci, ipak s tim nezadovoqni, ponovo po~nu Ku~e k sebi mamiti, odvra}ati ih od vlasti crnogorske. Za odr`ati, pak, red i slogu unutra{wu, vlast crnogorska iste godine na|e za dobro prekratiti jednom wihovu samovoqu, i udari na Ku~e silom oru`ja, gdje budu isti pora`eni, kao izdajnici i buntovnici ote~estva, i k miru i pokornosti privedeni. Turci, pak, u to vrijeme, znaju}i da su Ku~i podanici crnogorski, nijesu se usudili u tome boju protiv Crnogoraca pomagati im, boje}i se ostalih sila evropskih; jer da su i sami ruski, francuski i austrijski konsuli iz Skadra pisali mi... da se

276

Ilija Petrovi}

odr`i pograni~ni mir i poredak, na koje tako i u~inim mojom naredbom” (9, 371). Danilo pogre{no zakqu~uje; nisu se Turci pla{ili da u|u u sukob sa crnogorskom vojskom kojom je komandovao vojvoda Mirko zbog toga {to je to bila neka velika i nepobediva sila, ve} iskqu~ivo zbog toga {to bi se preko otvorenog boja srpskih Ku~a i srpskih Crnogoraca, i obostranih `rtava u tom boju, (po logici: mawe Srba, mawe i protivnika) olak{ala budu}a turska borba za uklawawe wenih srpskih neprijateqa sa granica iza skadarskog pa{aluka. Nastavqaju}i prepisku s ruskom vladom, i od we dobiv{i obe}awe da }e u pogodnom trenutku “poduprijeti opravdane zahtjeve Crne Gore”, kwaz je nagovestio da “ako Turci rade prisvojiti vlast nad Ku~ima, ja ne odustajem od nahije Dowih Vasojevi}a, [aranaca, Bawana, Zubaca, Kru{evice i Sutorine i da ostajem na prava iz 1856. godine”. @ale}i se na neopravdane zahteve turskih vlasti, kwaz isti~e i ~iwenicu da su »pod moju vladu« bila sva pomenuta plemena i da »nijesu od godine 1853. pa nigda ni danas Turcima hara~a pla}ali« (9, 372). I onda sledi Pavi}evi}eva ocena: “Dok se me|unarodna komisija za crnogorsko-tursko razgrani~ewe pripremala za utana~ivawe trase, vodio se jedan svojevrstan diplomatsko-politi~ki rat. On je stavqao na probu dr`avni~ku mudrost crnogorskog vladara. U toj delikatnoj politi~koj igri kwaz Danilo je bio svjestan koliko svaki kutak zemqe zna~i za opstanak Crne Gore. Osjetiv{i takvu te`wu kod crnogorskog kwaza, otomanske vlasti su, tako|e, sa stra{}u branile svaku spornu parcelu zemqi{ta kao da je od we zavisila sudbina Carigrada. Tako je stvarana atmosfera mu~ne neizvjesnosti, koja je do krajwih granica zatezala ina~e labave nerve crnogorskog vladara” (9, 372 ). Kako se teritorijalno pro{iriti. U tim diplomatskim natezawima, Danilo je, ne{to kasnije, po savetu diplomatskih predstavnika nekih evropskih sila, predlo`io plan za teritorijalno pro{irewe Crne Gore uz priznavawe suvereniteta Porte. Kako taj plan nije nai{ao na razumevawe ruske vlade, pitawe crnogorsko-turskih odnosa on je sveo na me|usobno razgrani~ewe, a ostavio je da budu}i me|unarodni polo`aj svoje Kwa`evine potra`i u boqim vremenima. Crnogorska pobeda na Grahovcu, maja 1858, pokazala se kao sjajan povod da se pred evropsku diplomatiju ponovo iznese plan za regulisawe crnogorsko-turskih odnosa, {to bi moglo zna~iti i priznavawe wene nezavisnosti. Ve} sredinom juna, kad se sazna-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

277

lo “da je turskim trupama bilo zabraweno da napadaju crnogorsku teritoriju prema Hercegovini, ruska diplomatija je procenila da se Crnoj Gori ukazuje lepa prilika da potvrdi svoju dr`avnost i nezavisnost. Ili, kako je to svom ministru Gor~akovu pisao ruski otpravnik poslova u Be~u, Crnogorci uskoro treba da “ispi{u novu stranicu u svojoj istoriji” (9, 380). Sve to bilo je u sklopu evropskih napora da se oformi komisija koja bi trebalo da razgrani~i Crnu Goru i Tursku, i koju bi sa~iwavali po jedan predstavnik Francuske, Rusije, Engleske, Pruske, Turske i Srbije, i dva predstavnika Austrije. Po{to je Porta uporno odbijala svaki razgovor “na zadatu temu”, Francuska i Rusija pribegle su izvesnim vojnpomorskim manevrima u Jadranskom moru. Porta je tada prihvatila da se pristupi razgrani~ewu, ali samo na osnovu stawa iz 1853. godine i uz uslov da Crna Gora prizna turski suverenitet. I Crna Gora i wene za{titnice odbijale su takvu mogu}nost, tra`e}i da se razgrani~ewe ostvari prema stawu iz vremena Pariskog mira (1856, posle poraza Rusije u Krimskom ra tu, u kome je Crna Gora istakla svoju neutralnost) i, naravno, bez pomiwawa Porte u budu}em grani~nom sporazumu. Ovo posledwe zna~ilo bi da }e i Turska priznati stvarnu nezavisnost Crne Gore. Obnovqene demonstracije rusko-francuske vojne sile, pra}ene zajedni~kom diplomatskom akcijom, privolele su Tursku da pristane na razgrani~ewe (55, 435). Ve} krajem jula komisija je po~ela da se bavi granicom oko Grahova, a zatim po Bawanima, Rudinama, u okolini Nik{i}a i u @upi Nik{i}koj. Za kwaza Danila sve je to bilo vrlo zna~ajno, ali se on ipak najvi{e pribojavao sporova koji bi mogli iskrsnuti kad se otpo~ne s ucrtavawem grani~ne linije u Ku~ima. Da bi za svaki slu~aj potvrdio svoje istorijsko pravo na ovu teritori, ali i dokazao, makar i naknadno, da je slawe oru`ane ekspedicije u Ku~e, jula 1856. godine, bilo unutra{we pitawe, te da je to bilo samo ka`wavawe neposlu{nih na crnogorskoj dr`avnoj teritoriji, kwaz je poslao u Ku~e jedan broj senatora i glavara “da se tamo na|u i prikupe »danak« od stanovni{tva. Time se `elelo staviti do znawa komesarima da kwaz svoje istorijsko pravo na ovu teritoriju temeqi, pored ostalog, i na ~iwenici {to su Ku~i redovno ispuwavali svoju gra|ansku obavezu crnogorskoj dr`avi. Same bune koje su se, pak, de{avale na ovom dijelu crnogorske teritorije, podsticane su, uglavnom od strane turskih vlasti, a ne `eqom stanovni{tva” (9, 382-383). U takvim uslovima, kad je Dani lu bilo vrlo stalo da kupqewem poreza doka`e svoja prava nad Ku~ima, i kad su Drekalovi}i dosta lako prihvatili

278

Ilija Petrovi}

tu obavezu, Fundina i Zatrijeba~, po nagovoru turskih vlasti, opirali su se i pripremali za oru`ani sukob sa Crnogorcima (17, 401-402; 27, 143). Za to vreme, komesari delegirani da na terenu vide kojom se linijom najkvalitetnije mo`e uspostaviti granica izme|u Bratono`i}a i Ku~a, obavili su svoj posao, da bi 18. jula stigli u Podgoricu. “Tu su iskrsle osobito velike te{ko}e oko utvr|ivawa dr`avne pripadnosti Ku~a. Turci, koje je podr`avao austrijski komesar, uporno su dokazivali da Ku~i pripadaju Turskoj, da crnogorski kwaz 1856. godine nije ni silom mogao u~vrstiti svoju vlast u tome kraju i da su sami Ku~i tada odbacili crnogorsku vlast i priznali tursku. U tome su ih podr`avali i podgori~ki gra|ani, tvrdwom da ~itavi Ku~i pripadaju Turskoj i da se crnogorska vlast tamo nije mogla u~vrstiti ni veoma surovom poharom 1856. godine. Svedoci iz plemena Ku~a dokazivali su, me|utim, da su oni jo{ u vrijeme vladike Petra II pripadali Crnoj Gori” (17, 399) i da su “samo u izuzetnim situacijama (kao 1847), nagovarani od skadarskih vezira, protivili nekim postupcima crnogorskih gospodara. Sam kwaz Danilo, uo~avaju}i da crnogorske pretenzije prema Ku~ima ne}e biti u potpunosti ostvarene, usprotivio se turskim tvrdwama, pa je, posebno o~ekuju}i naro~ito rusku podr{ku, uvjeravao ruskog konzula Petkovi}a u opravdanost svojih zahtjeva. On je ve} znao da je »turski faktor« u procesu prisajediwewa Ku~a Crnoj Gori od velike va`nosti, pa je i ranije, prilikom u~vr{}ewa svoje vlasti u wima dokazivao konzulima velikih sila svoja prava nad tim plemenom. Kwazu je naro~ito bilo stalo do Zatrijep~a, Ko}a i Fundine, jer su to bila povoqna upori{ta za politi~ko djelovawe u sjevernoj Albaniji i za uticaj na tamo{wa oslobodila~ka kretawa” (27, 142-143). Kad se na Cetiwu saznalo da u Komisiji preovla|uje mi{qewe da Ku~e treba ostaviti Turskoj, kwaz je, smatraju}i da se time ~ini “velika istorijska nepravda Crnoj Gori”, zatra`io od Petkovi}a da se Rusija zalo`i za crnogorske interese. Konzul je Danilov zahtev svesrdno podr`ao i prosledio svom nadle`nom ministarstvu (9, 383). Me|unarodna konferencija o razgrani~ewu. Krajem avgusta iste godine Komisija je zavr{ila svoj rad na terenu, ali se u kancelarijskim uslovima nije u svemu dogovorila. Zbog toga, ona je otputovala u Carigrad, da bi tamo, po~ev od 9. septembra, svoje spise jo{ doradila i potom kona~ne predloge dala da se o wima odlu~uje na ambasadorskom nivou.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

279

280

Ilija Petrovi}

“Ku~i su i za Tursku i za Crnu Goru bili od osobite va`nosti. Crnoj Gori pru`ali su mogu}nost daqeg u~vr{}ewa wenog uticaja prema severu i zadobijawa ja~eg uticaja me|u albanskim plemenima. Preko wih bi se izazivale stalne nestabilnosti u okolini Podgorice, a bili bi od osobite va`nosti i za daqe {irewe Crne Gore prema Albaniji. Turci su bili svjesni toga, pa nikako nijesu htjeli da priznaju argumente koje su potrzali svjedoci iz Ku~a. I samo stawe u Ku~ima 1856. godine ~inilo je da se dokazi Turaka ne mogu ba{ lako odbaciti” (17, 400). Osobito je za Ku~e bio zainteresovan kwaz Danilo, zbog ~ega se uporno trudio da doka`e wihovu teritorijalnu pripadnost Crnoj Gori. “Tra`e}i podr{ku ruskog i francuskog konzula, on je dokazivao da su Ku~i odavno crnogorski podanici, da su crnogorska vlast i uticaj u tom kraju apsolutni i da se on (uticaj - IP) ni u ~emu ne razlikuje od ostalih crnogorskih krajeva. Crnogorski kwaz nije priznavao da se to {to su Ku~i za kratko vrijeme posle wihove pohare od strane Crnogoraca 1856. priznali tursku vlast mo`e uzimati kao dokaz da su oni turski podanici, jer su mnogo godina i prije toga priznavali vlast crnogorskog vladara. Sama intervencija Crnogoraca u Ku~ima 1856, kako je to kwaz Danilo dokazivao, bila je unutra{wa stvar Crne Gore, pa je na svaj na~in i dokaz da je crnogorski kwaz i tada imao pravo na Ku~e; napokon da su to i sami Turci priznavali time {to tada nijesu intervenisali protiv Crnogoraca” (17, 392). Krupan nedostatak u Danilovom razmi{qawu o svojim ili turskim pravima na Ku~e krio se naro~ito u nepostavqenom pitawu zbog ~ega bi Turci uop{te intervenisali u bilo ~iju korist, boqe im je i lak{e da se Srbi sami me|usobno poubijaju. Iza Danilovih “dokaza” krio se jo{ jedan veliki nedostatak: sve {to je dokazivao temeqilo se iskqu~ivo na re~ima, bez ijednog dokumenta. Stoga, iako je raspolo`en da Crnoj Gori izradi {to povoqnije uslove za razgrani~ewe, francuski konzul Ekar ba{ i nije bio uveren u Danilove “dokaze” da su Drekalovi}i 1856. zaista pripadali Crnoj Gori. Tako|e, on je skepti~ki gledao i na brojne druge crnogorske zahteve u krajevima u kojima su crnogorski i turski posedi bili tako izme{ani “da ih je bilo vrlo te{ko razgrani~iti” (17, 392). U raspravi o granici u Ku~ima i o ku~koj dr`avnoj pripadnosti, Turci su raznim diplomatskim dokumentima uporno dokazivali da su Ku~i oduvek (vaqda od ulaska turske vojske u dana{wu Crnu Goru - IP) bili sastavni deo Turske, te se ne mogu prihvatiti Danilovi zahtevi da pripadnu Crnoj Gori. Ruski i francuski delegati u Konferenciji ukazivali su na gre{ke i

CRNOGORSKA POHARA KU^A

281

turskim dokumentima i ponavqali dokaze o ku~koj pripadnosti Crnoj Gori. “Intimno nijesu bili uvjereni da su oni u martu 1856. godine bili podanici crnogorskog kwaza” (17, 424). Na ambasadorskom nivou, ali ne uvek u istom sastavu, odr`ano je nekoliko sastanaka, od kojih ovde pomiwemo samo one koji su se bavili grani~nom linijom u Ku~ima: drugi po redu, odr`an 6/18. oktobra, na kome je, posle `ustre rasprave, u na~elu prihva}en predlog da se “dio Ku~a - Drekalovi}a, »gotovo u cjelini«, prikqu~i Crnoj Gori, osim tri sela: Zatrijeba~, Ko}e i Fundina”; i posledwi, peti po redu, na kome je 27. oktobra/8. novembra 1858. godine odlu~eno da Ku~i pripadnu Turskoj. Kako se moglo o~ekivati da }e taj na~elni predlog opstati do kraja, konzuli iz Skadra potrudili su se da Danila umire, ukazuju}i na neke pojedinosti koje govore protiv wegovih tvrdwi da su Ku~i crnogorski. U~inili su to pismom od 12/24. oktobra, podse}aju}i da se po mirovnom ugovoru od avgusta 1856. godine, Ku ~i i Drekalovi}i nalaze u istom stawu “u kome su se nalazili prije kwa`eve ekspedicije i sami su odlu~ili, da `ele da ostanu pod turskom protekcijom. Ovaj ugovor stojao je na snazi sve do nazad malo vremena, »kad ste vi primili Drekalovi}e pod svoj protektorat, po wihovoj `eqi. Iako je ovim naru{en ugovor, pa{a nije ~inio od ovoga pitawe sve dok Petar Filipov nije po{ao da spali Fundinu, Zatrijeba~ i Ko}e, ako se ne pokore kao Drekalovi}i, ~iji su oni, po Va{em mi{qewu, sastavni dio. Mudir iz Podgorice krenuo im je u pomo}, ali je napadnut i nalazi se opsa|en u jednoj kuli. Pa{a je izjavio, da ste Vi slomili primirje i da }e poslati svoje trupe u Podgoricu«. Nadaju se, da }e kwaz dr`ati ugovor od 1856, kako ne bi do{lo do komplikacija. Kwaz je odgovorio istog dana, da se on dr`i ugovora, a {to se na granici desio neki nemio doga|aj, to je znak da treba pristupiti razgrani~ewu {to pre. [to se ti~e Drekalovi}a, »oni su sami do{li k meni i pokorili se. Drekalovi}i su moji podanici i ja se nikakvim ugovorom nijesam wih odrekao. Ja ne mogu suspendovati vr{ewe du`nosti tamo, ali i protestujem protiv svake interpretacije, po kojoj bi se moglo misliti, da ja priznajem Turcima ma kakvo pravo nad wima. Drekalovi}ima treba ostaviti pravo na svaku slobodu akcije« (4, kwiga XVII, sveska 3 - mart 1937, 141-142). Razgrani~ewe. “Posle du`eg odugovla~ewa i diplomatskih zapleta, Turska je bila prinu|ena da prihvati razgrani~ewe sa Crnom Gorom; to je re{eno na konferenciji diplomatskih predstavnika velikih sila u Carigradu, od 14. oktobra do 8. novembra 1858. godine (55, 435 ). Granicu su diktovali Nemci, a nema~ki

282

Ilija Petrovi}

delegat Lihtenberg, konzul u Skadru, priklonio se Ekarovom stavu da su, zbog turskih zverstava nad neza{ti}enom rajom `eqnom da se ujedini sa Crnom Gorom, crnogorski grani~ni zahtevi opravdani. Iako je turski delegat protestovao zbog takvog opredeqewa u komisiji, ~ak prete}i da }e napustiti kongres ukoliko se ne budu po{tovali interesi Porte naspram malene Crne Gore, utvr|ena je nova granica; ne onako kako je to zahtevala Crna Gora, ali ni prema turskim interesima: Crna Gora dobila je Grahovo, pola Bawana, @upu Nik{i}ku, dve tre}ine Drobwaka, Tu{inu, Uskoke, Lipovo, Gorwe Vasojevi}e, skoro tre}inu Dowih Vasojevi}a, Dodo{e i jedan mali deo Ku~a (14, 32-33; 55, 435). Pored zapisnika o odluci kojom su Turska i Crna Gora razgrani~ene, predstavnici evropskih sila i Turska potpisali su i “kartu o razgrani~ewu Albanije, Hercegovine i Crne Gore”. Ova formulacija bila je, zapravo, turski diplomatski manevar; woj nije odgovaralo da se potpi{e sporazum o razgrani~ewu izme|u Crne Gore i Turske, po{to bi to zna~ilo da ona formalno priznaje Crnu Goru kao ravnopravan subjekt u zakqu~ivawu me|unarodnih sporazuma (9, 389-390). Po{to su dovr{eni pregovori o razgrani~ewu, francuski poslanik u Carigradu Tuvnel napisao je 2. novembra 1858: “Posao oko razgrani~ewa, izuzev promjena na obiqe`enim mjestima, mo`e se smatrati da je zavr{en. Mi smo spasili nezavisnu egzistenciju Crne Gore, ili bar sa~uvali smo zemqu od jedne te{ke nesre}e. Poslije tog prvog rezultata, francuska carska vlada privoqela je svojim naporima ostale velike evropske sile da se zajedno s wom zauzmu za ovaj mali narod, koji je do tada bio zaboravqen i izazivao samo nepotpune simpatije. Ve} sam taj ~in stvorio je ovom narodu neo~ekivani polo`aj i stavio ga u budu}e pod neku vrstu kolektivne garantije. Wegova teritorija nije bila ograni~ena, a od sada }e po~ivati na zakonskoj osnovi. Grahovo, Uskoci, Rudine, @upa i Bijela, krajevi toliko sporni i poznati po stalnim pobunama protiv turske vlasti, nijesu ~inili sastavni dio Crne Gore pri smrti posqedweg vladike. Sada u ovoj novoj tekovini, intervencija Francuske pru`a mogu}nost kwazu Danilu da bude spokojan. Ova tekovina je tim vi{e zna~ajna {to je dala Crnoj Gori strategijske i isturene polo`aje prema Hercegovini, provinciji srpskog naroda i isto~ne religije. Kwaz Danilo je istina izgubio Ku~e-Drekalovi}e, ali ovaj gubitak ne mo`e se uporediti sa dobitkom na drugoj strani. Ovo se pleme ne mo`e pretopiti sa svojim susjedima, plemenima albanske i latinske religije. Ono }e prvom prilikom pri}i Crnoj Gori i Porta }e uvijek biti nemo}na da mu nametne svoj jaram. Uo-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

283

stalom, Ku~i-Drekalovi}i odvojeni su sada od ostalih Crnogoraca samo zato {to su ih trenutno bili napustili 1856. i {to su se tom prilikom bili pokorili Turcima, tra`e}i wihovu pomo}. Ovo im je do{lo kao kazna, koja ne znam ho}e li kwazu Danilu nanijeti bol” (49, nastavak 25, 11. februar 1980). Kona~nim razgrani~ewem Ku~i su bili vrlo nezadovoqni. Jedan od tuma~a tog doga|aja primetio je da bi oni “najradiji bili da ne pripadaju nikom, ve} da zadr`e svoje ranije plemensko ure|ewe. Sada su se na{li u vrlo nezgodnom polo`aju: Turci su ih sumwi~ili za saradwu sa Crnogorcima, a od Crnogoraca se bo je da ponovo ne navoj{te na wih kao 1856. godine... Ali, kada ih je ruski poslanik u Skadru po~eo uvjeravati da kwaz nema namjeru da ih napada, to ih je ohrabrilo i po~eli su ozbiqno sara|ivati sa Crnom Gorom. Ukoliko je ta saradwa bila o~itija, u toliko je skadarski pa{a vi{e prijetio” (49. nastavak 26, 12. februar 1980). I na drugoj strani, kod autora sklonog parolama ali i uverenog da su Ku~i “stvarno i dotad pripadali” Crnoj Gori i da su podoavno “cjelina u (wenom) sastavu”, ~itamo da se Ku~i “nijesu pomirili sa razgrani~ewem... na wihovoj teritoriji, jer im je pleme bilo podijeqeno tako da to nije odgovaralo ni politi~kim, ni ekonomskim interesima plemena nego je wihov najve}i dio (vi{e od dvije tre}ine) potpao pod tursku, a samo mali dio, od Kr`awe prema istoku, pod crnogorsku vlast. Takva podjela jako ih je ogor~ila, pa ~ak i one u Ku~koj Krajini, i zbog toga su stavili do znawa komisiji da tu odluku ne}e prihvatiti, nego da }e se i daqe smatrati kao cjelina u sastavu Crne Gore, kojoj su stvarno i dotad pripadali, bez obzira {to izme|u wih i ostalih plemena nije uvijek bilo saglasnosti ~ak ni u najosnovnijim pitawima saradwe sa centralnom dr`avnom vla{}u na Cetiwu. (Jovanovi} i ne pomi{qa da iz takve pri~e izvede zakqu~ak da su Ku~i na jedinstvo s ostalim brdskim i crnogorskim plemenima gledali kao pripadnici srpskog naroda, a da nisu bili spremni da prihvate dr`avnu vlast onakvu kakvu su zlo~ina~kim metodama nametali vladika Rade i kwaz Danilo - IP). I kada je skadarski vezir pozvao wihove glavare da im potvrdi dotada{we glavarstvo, oni nijesu htjeli po}i, izuzev nekolicine wih, ali ni oni nijesu po{li radi toga {to su to htjeli, nego {to su ih nagovorili oni koji su ostali, tobo`e da vide {ta ho}e vezir i kakve }e im poruke poslati. Koliko su glavari u toj situaciji bili obazrivi prilikom dono{ewa odluka o saradwi sa Skadrom, najboqe se vidi i po tome {to su me|u onima koje su odredili za Skadar, izabrali i jednog kwa`evog perjanika, za kojeg se i dotad znalo da je potpuno odan Cetiwu. Tu je, nesumwivo, bilo i ogor~ewa,

284

Ilija Petrovi}

jer su glavari mislili da se kwaz odlu~nije zauzeo, ne bi oni pali pod tursku vlast, nego bi se kao i druga susjedna plemena kona~no ujedinili sa Crnom Gorom. Bilo je nekih glavara... koji su javno govorili, ne kriju}i svoje ogor~ewe, da je kwaz Danilo tako s wima postupio zbog toga {to ih je mrzio i {to je, s obzirom na dvije »pohare« radije zadr`ao neko drugo sporno pleme, nego wih, s kojima je bio u stalnoj zavadi. Iako im je vezir nudio svakovrsne povlastice i olak{awa wihovog te{kog polo`aja, bogate pijace u Skadru i Podgorici i skoro neosjetno pla}awe hara~a... Ku~i su vi{e iz ~astoqubqa i ponosa, nego iz drugih razloga, ostali i daqe s Crnom Gorom, odbijaju}i vrlo uporno svaku saradwu s Turcima” (14, 33-34). Posle razgrani~ewa. I daqe nastoje}i da Ku~e pridobije, vezir je u Ku~e poslao svog visokog saradnika (Odo-bega, kome je namenio upravu nad wima) s jednim vojnim odredom, samo da bi “proverio” kakvo je tamo raspolo`ewe i da bi stupio u vezu s najuglednijim glavarima i nagovorio ih da se priklone veziru. No, pre ikakvog “civilnog” kontakta, Ku~i su presreli taj odred i u toku istog dana dva puta ga potukli (14, 33-34). Mada su kwaz Danilo i vojvoda Mirko tada bili zauzeti sre|ivawem prilika u novopripojenim plemenima, ovi bojevi nisu na Cetiwu mogli pro}i nezapa`eno. Ku~i su im ve} bili izvan vidnoga poqa, ali je kwaz smatrao uputnim da se ne ulazi u sukobe s Turcima sve dok Crna Gora ne oja~a; savete Ku~ima u tom smislu saop{tavao je Petar Vukoti} a ne on li~no, “jer je znao da bi to Ku~e jo{ vi{e ogor~ilo”. I ne samo to, Crna Gora je morala biti vrlo obazriva, po{to nije smela dopustiti da krivica za bilo kakav vojni sukob s Turcima bude pripisana woj; bila je raspolo`enija da sukob izazovu Turci, kako bi ona stekla pravo da se brani i u toj odbrani poradi ne {to i sa Ku~ima. Dva pomenuta boja, makar koliko malenog obima, bili su svojevrstan znak da Ku~i ne prihvataju tursku vlast, mada wihovim glavarima nije bilo do novih otvorenih i ve}ih sukoba za koje se zalagao i Marko Miqanov, tada kwa`ev perjanik. Jedan od Markovih nauma bio je da protera Turke sa Meduna pre no ga pretvore u utvr|ewe. Oprezni ku~ki glavari tra`ili su od wega da ne napada i ubija Turke po Ku~ima, strahuju}i od osvete, a vojvoda Bracan \urov Ivanovi} vrlo je razlo`no primetio da je “Crna Gora daleko pa ne bi imala kad ni da okrene glavu” na wih (14, 37). S ovim bi vaqalo dovesti u vezu optu`be Danilove na ra~un Ku~a da su oni “izdajnici” i sli~no: Danilo izbegava vojne sukobe s Turcima, po{to ne `eli da bude okrivqena za wih, a Ku~ima,

CRNOGORSKA POHARA KU^A

285

bez stvarne teritorijalne veze sa Crnom Gorom i uglavnom upu}enima samo na sopstvene snage, prebacuje za oprezno dr`awe i povremeno “diplomatsko” pregovarawe sa skadarskim vezirom i odr`avawe mawe ili vi{e poslu{ni~kih veza. Po{to su, dakle, Ku~i i Vasojevi}i “dodeqeni” Turskoj, wihovi predstavnici pismom su zatra`ili da po{qu jednu svoju deputaciju na “poklowewe” skadarskom Avdi-pa{i. Odgovaraju}i poslanicom na to pismo, Avdi-pa{a iskazuje svoju radost {to su Ku~i i Vasojevi}i pripali Turskoj: “Bogu i Velikim Dr`avama ovako je ugodno bilo, da po razgrani~ewu Dr`ave Otomanske od predjela Crne Gore, vi ste ostali u granicu Wegovog Veli~anstva Sultana. Mi znamo da ste htjeli do}i da se poklonite Ve}ilu (zastupniku - IP) Wegovog Veli~anstva Sultana i da ste `eqeli da jedan na{ ~ovjek izi|e sresti vas; dakle {iqem vam gospodina Ibrajima, juzba{u na{ega i ovo na{e pismo od na{e strane. Predajem vam moje Gubernatorsko slovo, da bez ikakvog straha imate slobodu do}i”. Po prilici, sli~no pismo iz Ku~a i Vasojevi}a bilo je upu}eno i Su~enkovu, ruskom konzulu u Skadru, jer je i od wega “vojvodama i kapetanima Ku~a Drekalovi}a i Ni`nih (Dowih) Vasojevi}a” stigla pisana poruka da bez ikakvog straha mogu oti}i u Skadar (4, kwiga XVIII, sveska 2 - avgust 1937, 74). I pored toga {to je pristala na ovu deobu, turska vlada je ~inila raznovrsne smetwe u prakti~nom sprovo|ewu odluka carigradske konferencije, pa je granica na terenu “ucrtana” tek 1859, a protokol o razgrani~ewu potpisan aprila 1860. godine (55, 435). Kako su ruski i francuski konzuli posle obja{wavali kwazu, za wihovu akciju da se Ku~i prikqu~e Crnoj Gori bilo je nepovoqno i to {to su Ku~i 1856. godine priznali pokornost Turcima. Oni su kwazu jo{ preporu~ili da se zadovoqi rezultatima postignutim na konferenciji o razgrani~ewu. A zarad smirewa onih koji su ostali izvan crnogorske granice, pu{teni su glasovi, najverovatnije iz neposredne kwa`eve okoline, da }e Crnogorci povesti vojnu akciju za prikqu ~ewe Ku~a i Dowih Vasojevi}a; nije govoreno kad i uz ~iju potporu. “Narodu je kazivano da je razgrani~ewem Porta u stvari priznala nezavisnost Crne Gore” (17, 433-434). Mada je u prepisci s jednim francuskim admiralom nazna~io da ga vrlo ~udi {to “Komisija priznaje status quo od 1856 za Tursku, a za mene ne pristaje, a naro~ito koliko se ti~e Ku~a, koji su do 1853. bili moji”, kwaz Danilo je bio “odu{evqen rezultatima rada Carigradske konferencije ambasadora”. Za~udo, on je s velikim razumevawem prihvatio ~iwenicu da su u Carigradu

286

Ilija Petrovi}

odlu~ivale zemqe s nesumwivim politi~kim autoritetom, kao i da je Crna Gora, prema ohrabruju}oj konstataciji jednog francuskog diplomate, “stvarno dobila potpuno nov polo`aj”, te da wene granice, “koje su dosad bile neodre|ene, po~ivaju sada na zakonskoj osnovi, a samo wena egzistencija nalazi se u neku ruku pod zajedni~kom garantijom velikih sila”, {to je, zapravo, “od najve}eg zna~aja” (9, 390-391). Posle svega, Pavi}evi} je zakqu~io da “utana~ivawem zvani~ne dr`avne granice prema Turskoj Crna Gora nije dobila nikakve nove teritorije; ome|eni prostor... bio je ~ak mawi od onoga koji je prije razgrani~ewa kwaz kontrolisao i dr`ao pod svojim fakti~kim suverenitetom”. Odmah zatim on tvrdi da je Crna Gora “osigurala potpuni suverenitet nad... jednim dijelom Ku~a”, koji “niko nije mogao osporiti, ako je `elio da po{tuje fakti~ko stawe stvari” (9, 433); ~udna Pavi}evi}eva logika, po{to je na Carigradskoj konferenciji odlu~eno “da Ku~i pripadnu Turskoj”. “Teritorijalni razvoj” Crne Gore. Posle razgrani~ewa, Crna Gora je, po wenim zvani~nim podacima, obuhvatala prostor od oko 4.400 kilometara kvadratnih, a imala je 120.000 du{a, od ~ega 65.500 nastawenih u Staroj Crnoj Gori, a 54.500 u Brdima; podatke su prikupili plemenski kapetani tokom rada Me|unarodne komisije za razgrani~ewe, a sa~uvao ih je onda{wi ruski generalni konzul u Dubrovniku (9, 433). Bave}i se istom stvari, odnosno “teritorijalnim razvojem” Crne Gore, Poqak dr Henrik Batovski napisao je da je “prvo utvr|ewe granice Crne Gore i Turske provedeno 1859 godine, a rad o razgrani~ewu zavr{ila je komisija, koju su sa~iwavali pretstavnici velikih sila, Crne Gore i Porte, tek 1864 godine. (26 oktobra 1866 potpisan je po tome pitawu zadwi protokol). Crna Gora je u ovo vrijeme dopirala do sjeverozapadnoga (u`ega) dijela Skadarskog Jezera, odatle je grani~na linija djelimi~no desnom, a djelimi~no lijevom (sjeverno od Podgorice) obalom Mora~e, dolazila do izvora Lima i vra}ala se na sjeverozapad, k izvoru Tare. Zatim je skretala na jugozapad, obilaze}i u ovo vrijeme Hercegovini pripadaju}i Nik{i} i od hercegova~kog mjesta Grahova, priznatoga Crnoj Gori, spu{taju}i se k jugoistoku paralelno s ivicom Bokokotorskoga Zaliva i i{la daqe uporedno s morskom obalom, da se naposqetku vrati k Skadarskom Jezeru na sjeveroistok od Sutomora (Spi~a), gdje se rijekom @eqeznicom svr{avala austrijska teritorija” (4, kwiga XVIII, sveska 2 - avgust 1937, 75). Risto J. Dragi}evi}, istori~ar, prevodilac ovoga teksta, u napomeni dodaje da se Crna Gora razgrani~ila s Turskom jo{

CRNOGORSKA POHARA KU^A

287

1838. godine, ali Batovski “ove podatke, izgleda, nije imao pri ruci”. Dakle, te 1838. godine, 20. oktobra, veziri bosanski i hercegova~ki sklopili su sa vladikom Radem ugovor, ~ija peta ta~ka glasi: “U isto vrijeme ~ini se vje~ni mir me|u nezavisnom oblasti Crnogorskom s jedne strane i me|u Pa{alucima bosanskijem i hercegova~kijem s druge strane, to jest po~iwu}i od vrha Koma Ku~koga do Dragaqa”, seoceta na putu od Grahova ka Risnu. I, ka`e Dragi}evi}, ponovo je 1842. godine Ali-pa{a sklopio s Wego{em ugovor u kome se ponavqa stara formula da se ugovor sklapa “o granicama izme|u nezavisne oblasti Crne Gore i pa{aluka hercegova~koga”, te da ona “po~iwu}i od vrh Koma Ku~koga do Dragaqa ostane isto kao {to je sada, t. j. da i jedna i druga strana, i to sada dr`i i u`iva ono {to koja sada dr`i i u`iva” (4, kwiga XVIII, sveska 2 - avgust 1937, 75; 79, 194). Re~eno je ve} da su Ku~i, za razliku od kwaza Danila, bili nezadovoqni rezultatima carigradske konferencije o crnogorskom razgrani~ewu s Turskom, a lepo i korisno svedo~anstvo o tome ostavio je Marko Miqanov: “Ku~i su stajali u zajednici s Turcima do 1862. godine i rata s Turskom. Kad se znalo da }e biti rata, nijesu ~ekali da ko prije wih po~ne, no su se prije sve Crne Gore digli na oru`je i udarili na Turke, poru{ili fortice (utvr|ewa) od Meduna do Podgo rice, a Turke ko ji su bili u wima, pobili i pohvatali. Ku~e tako |avo mu~i kad se neko vrijeme ne biju s Turcima, pa se zapale da se biju, kao svrbqivo tijelo da se ~e{e. Ja sam im govorio da se ne po~iwu biti prije (ostalih) Brda i Crne Gore, no da pri~ekaju dok im se ne vrati neja~ iz Turske do Pe}i i \akovice, da se hqebom prehrani dok do|e proqe}e, i jo{ - da je muka udariti na grad i fortice. Ali wima to ne bje{e muka, koliko da sve to bje{e pru}em pleteno i slamom pokriveno, i kumqahu me Bogom i svetim Jovanom da {to prije otpo~nu borbu s Turcima... I pobi{e se, kao {to rekoh. Kwaz im je poslao u pomo} serdara Jola Pileti}a i serdara Bla`a Radovi}a (iz Bjelopavli}a) s ne{to vojske i Ma{a Vrbicu sa dva topa, kojima je tukao grad Medun. No turska vojska udari, rastjera na{u vojsku i uze topove, popali Ku~e, pa odatle okrenu sa drugom vojskom na Crnu Goru. Pale}i sela, Turci do|o{e na Rijeku Crnojevi}a i pripremi{e se da idu na Cetiwe. Nas ~etiri stotine Ku~a odosmo da branimo Cetiwe, a na{e `ene i djecu ostavismo u planini pri Komu. Ali Turci ne iza|o{e na Cetiwe, no se ... po~e pregovarati o miru, a turska se vojska vrati s Rijeke. Tako i Crnogorci otido{e ku}ama, a Ku~i kod svoje neja~i u Komu (1, 284).

POGIBIJA DANILOVA Kon~ina. U poglavqu o Bjelopavli}ima pisano je o posledicama “bune” koju je kwaz Danilo izazvao svojim bahatim i ne~ove~nim pona{awem pod Ostrogom, o Troji~inu dne 1854. godine (30. maja/11. juna), a ovde }e biti ponovqeno da je zbog uvreda nanesenih ne samo bjelopavli}kom plemenu ve} i wegovoj porodici, Todor Kadi} izbegao najpre u Skadar, preko Spu`a, a potom u Carigrad. “Mu~en `eqom za osvetom” i nameran da ubije kwaza, posle neku godinu vratio se u blizinu Crne Gore, u Bar, i tu ~ekao zgodnu priliku da ostvari svoj naum. Prilika mu se ukazala kad je kwaz si{ao u Kotor, 31. jula/12. avgusta 1860. godine. Kwaz je u atentatu bio rawen, ali je ve} narednog dana umro; pri~alo se da je sa~ma kojom je kubura napuwena bila zamo~ena u zmijski otrov. Istoga dana kad je na Cetiwe stigao glas da je Danilo izdahnuo, “u prvi mrak navali velika ~eta naoru`anih perjanika... na trideset ku}a Kadi}a no`evima i pu{kama i po~e{e klati i ubijati sve `ivo. Prolomi se zrakom vapaj, vrisak `ena i djece, kletva i krik junaka. Planu {qeme prve ku}e, druge ku}e, a oko pola no}i utihnu{e qudski glasovi. Sve `ivo je poklano i pobijeno. Trideset kula iz bijela mramora, le`e u ru{evinama, a iz wih sukqa dim zasi}ena po`ara. Dvadeset i dva Kadi}a le`e mrtva, a drugi pobjego{e, neko se vrijeme kri{e u vrletima, a onda presko~e tursku granicu i spuste se u Vraku, kod Skadra”. Todor Kadi}. U tekstu pod naslovom “Biqe{ke o primjernom pona{awu Kadi}a od ~asa hap{ewa do smrti” pi{e, izme|u ostalog, da su Todorovi odgovori istra`iteqima i sudijama “bili krat ki, o{troumni i uqudni. Nije jadikovao ni prokliwao, ni je nikad nikoga zamolio da ima sa`aqewa prema wemu. Jednom rije~i, dr`ao se uvijek primjerno i dostojno po{tovawa. Ni u tamnici, ni na putu iz zatvora do suda, ni pred sudijom nije dao povoda nikakvoj zamjerci, nikad nije upotrijebio kakav nepristojan gest ni psovku. Kada mu je tokom rasprave skrenuta pa`wa na zlo~in... nije se ni najmawe zbunio ni promijenio boju lica, - odricao je ono {to je morao odricati, a priznavao samo ono {to nije mogao nikako odre}i... Istra`ni sudija... zamolio ga je da mu ka`e da li je mrzio Kwaza. Kadi} odgovori: »Kunem se Bogom da nemam nikakve mr`we prema mrtvome Kwazu, ali ipak, molim vas da mi svu~ete ko{uqu pa je vi obucite, i onda mi sudite«... Prvog dana iza pre-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

289

sude pjevuckao je u tamnici i govorio da je Kwaz poginuo kao pas, a da }e on umrijeti kao hri{}anin, pa je zatra`io da mu iz tamni~ke pravoslavne kapele donesu duhovnu kwigu koju je po cio dan ~itao... Vi{i sud je potvrdio presudu Okru`nog suda; 10 oktobra u 4 sata poslije podne stigao je xelat, a oko 4 i po sata Kadi} je odveden u sud gdje mu je saop{teno da je vi{i sud svojim dopisom br. 14156 od 28 septembra 1860 godine osna`io presudu Okru`nog suda, a smrtna presuda }e biti izvr{ena 13 oktobra u 9 sati prije podne... U jutro 12-og ispovijedio se, a zatim je podu`e razgovarao sa istra`nim sudijom i dr`avnim tu`iocem, a malo kasnije je u prisustvu prote K. Jovanovi}a, nekoliko oficira i nekoliko privatnih osoba, odr`ao ovaj govor: »Gospodo moja! Svakome ~ovjeku je mio `ivot pa ga s toga sama priroda obavezuje da na wegovo odr`awe upotrijebi sve mogu}e sile, ali kad sve nastojawe ostane besplodno i kad vidi da mu se pribli`ava posqedwi ~as, potrebno je da se ispovijedi. Ja sam se ispovijedio najprije Bogu, pa sudijama, a sada }u vama: Sada pokojni crnogorski kwaz Danilo Petrovi} htio je da mi oduzme `ivot, jer sam odbio da poslu{am wegove krvni~ke naredbe. To moje odbijawe po{tedjelo je `ivot mnogim nevinim qudima. Primoran sam bio da ostavim otaxbinu, stare roditeqe, mladu suprugu i dva nevina sina da bih sa~uvao glavu. Po naredbi Kwa`evoj pobijeno je pet ~lanova moje rodbine, konfiskovana moja imovina i prisiqena moja sestra da se preuda iza jo{ `ivoga mu`a koji je bio prisiqen da bje`i sa mnom zajedno. Moj boravak u Austriji vlasti nijesu trpjele, nijesam mogao dobiti paso{ za Rusiju da bih se kod Svetog sinoda potu`io na pretrpqenu sramotu zbog preudaje svoje sestre. S jedne strane gonio me kwaz, s druge francuski konzul u Skadru. Obojica su tra`ili moju glavu. Pri svim tim gowewima i pored nagovarawa drugih, nikad se ne bih odlu~io da ubijem Kwaza. Ali kad sam doznao da je Kwaz na moju glavu postavio varvarsku ucjenu od 500 forinti, rije{ih se da naplatim svoj `ivot za cijenu mnogo vi{u, da ga ubijem gdje ga budem zatekao. ...Ja sam smrt zaslu`io. Moje krivice i one Kwa`eve, bile su prete{ke zemqi, pa je morala da nas pro`dere. Obojica smo bili krivci i eto nas do malo obojica pod zemqom. Ali ja umirem s jednom `alosti: prolio sam nevinu krv za vrijeme mog boravka u Carigradu. Ubio sam bez ikakve wegove krivice brata onoga koji se po naredbi Kwa`evoj o`enio mojom sestrom. To je jedino zbog ~ega me grize savjest, ali Bog je velik i milostiv, pa se uzdam da }e mi oprostiti«.

290

Ilija Petrovi}

No}u izme|u 12 i 13 oktobra te{ko se isplakao, zatim se umio, o~e{qao i popio {oqu crne kafe sa biskvitom. Poslije je razgovarao sa dva sve{tenika, pa sa istra`nim sudijom i dr`avnim tu`iocem... Za to vrijeme dvije ~ete pje{adije u potpunoj paradi postrojile su se ispred tamnice... Zamolio je da mu donesu ~a{u vina i da mu dozvole da popu{i cigaretu. Vino je popio, a cigaretu nije imao vremena da ispu{i, jer se ~itava pratwa uputila ka vje{alima... Na vje{alima se hrabro dr`ao. U 9 sati i 29 minuta izdahnuo je. Za to vrijeme vojska je gologlava kle~ala” (34, kwiga I, sveska 5-6, 268-271). Jovan Vuk~evi} smatra da ovaj dokument mnogo gubi od svoje vrednosti zbog simpatija koje wegov autor pokazuje prema ubici, te da iz Kadi}evog priznawa proizilazi “da je on bio `rtva Kne`eve stroge politike i da je, kao primitivac, zaista bio prinu|en da izvr{i ubistvo” (34, kwiga I, sveska 5-6, 271). Vuk~evi} bi, dakle, mnogo vi{e voleo da je zapis o Todoru i posledwim wegovim satima bio pri~a o prostom, sirovom, budalastom i ni{tavnom gor{taku, po{to bi mu tada mogla opstati i “misaona” ocena da je on, Todor Kadi}, “kao primitivac bio prinu|en da izvr{i ubistvo”. Saznawe da se radilo o ~asnoj, hristoqubivoj, smirenoj i ~ojstvenoj osobi, za Vuk~evi}a predstavqa prepreku osnovnoj ideji da li~nost Todora Kadi}a treba do kraja ocrniti, te da bi i to mogao biti prilog za dizawe nerukotvornog spomenika kwazu Danilu. “Ne pada iver daleko od klade”. Smena na crnogorskom kwa`evskom prestolu nije dovela do smirivawa uzavrelih strasti. Prvi “dr`avni~ki” korak mladog kwaza Nikole, naslednika Danilovog (makar taj korak u~inio i wegov otac, vojvoda Mirko), bio je da sve svoje snage usmeri na svirepu odmazdu prema celom bratstvu Kadi}a. ^ini se da je jedan broj Kadi}a i wihove najbli`e rodbine, wih oko osamdeset, odmah izbegao u Skadar, odnosno u Vraku, me|u Srbe, a ne{to preko petsto na{lo ih se na Kosovu; neki su se skrasili u okolini [avnika (u Star~u), a neki su potegli ~ak u Vojvodinu Srpsku, do Vrbasa, na primer; godine 1860. stigla su tamo ~etvorica bra}e, od kojih danas nema `ivih mu{kih potomaka. O sudbini onih koji su ostali na svojim ogwi{tima kazuje jedno obra}awe grupe crnogorskih emigranata kwazu Nikoli, objavqeno u Beogradu, u kwizi Nekoliko slika iz albuma Petrovi}-Wego{evog doma: “Prvo zlo~instvo koje ste, kao gospodar Nesretwe Crne Gore, u~inili u dru{tvu Va{eg zloglasnog oca (no, i kud }e kru{ka, do pod kru{ku?!), ako uop{te takve »malenkosti« smatrate

CRNOGORSKA POHARA KU^A

291

za zlo~instvo, bilo je to {to ste odmah, ~im ste nesre}om Srpstva, stupili na crnogorski presto - t. j. ~im je stu~en Danilo dali zaklati i podaviti cijelo bratstvo Todora Kadi}a (devedeset i dvoje ~eqadi), te se, kao sramna i bezrepa kukavica i kao krajwe podao i pokvaren ~ovjek, svetite i nad nejakom dje~icom u kolijevkama i nad slabim `enama i starcima”. Brojem pobijenih ne vredi se baviti, jer neki vele da je ubijeno “svega” dvadeset ~etvoro, ali je va`no ista}i da osvetni~ki postupci kwaza Nikole nisu bili plod trenutnog besa, ve} dalekose`na zamisao, da li wegova, da li oca mu vojvode Mirka. Jer, u jednom aktu iz februara 1861. godine pi{e i slede}e: “Tad op{ti viknu da ni u odivu wihovu djeteta ne ostave, no ne da{e glavari no istoga rukostavnoga zlo~inca (ubicu) Jovicu Kadi}a (misli se na Todora) na konop objesi{e, kao razbojnika, i re~eni Jovica sam sebe optu`i da je o tome radio kao i Juda oko Hrista. Tad glavari i cio narod izagna{e preko na{e granice {to god bi od Kadi}a i ovako osudi{e: da nema nikad od te ku}e niko u na{u granicu dok je Crne Gore, no koga bi neko vidio, pa ga ne bi ubio, taj }e `estoku kaznu Verhovnoga suda dobiti, isto kao da bjehu buntovnika u ruke uhvatili”. I daqe, u izve{taju policijskog komesara u Kotoru, pisanog 30. jula 1863, ravno tri godine posle atentata, pi{e da su turske vlasti tokom juna predale kwazu Nikoli popa Puni{u Pavi}evi}a i jo{ petnaestoricu Crnogoraca. Puni{a je zatvoren, osu|en na smrt i ubijen u Bjelopavli}im, na ]erani}a glavici, ispred crkve; tu je i sahrawen. Novi izve{taj kotorskog policijskog komesara, pisan 25. septembra iste godine, kazuje da je “Mirko naredio svima koji su rod s Kadi}im da za osam dana napuste svoje ku}e, svoja imawa, i da se sele iz Crne Gore, ina~e }e ih on silom iseliti. Dva glavara toga plemena odjuri{e na Cetiwe da mole Kneza. Pred samim Kne`evim dvorom, Mirko ih je dao iskasapiti na komade. Ubice su uhva}ene, ali ih je Knez Nikola pustio da pobegnu u Tursku, gde ih dobro primaju” (4, kwiga XXV, sveska 1 - januar 1941, 26). A da pre`iveli Kadi}i nisu imali mira ni posle bekstva iz Crne Gore, svedo~i Radomir Guberini} iz Berana: “Tako su (cetiwski Petrovi}i - IP) poku{ali biolo{ki istra`iti kadi}ki ogranak Pe{i}a u Gorwim selima u Staroj Srbiji, u turskoj granici. Pred bjesomu~nom hajkom, gorwoselski Pe{i}i (Kadi}i) iz sela Bastaha, iz Vasojevi}a, potra`ili su za{titu od vasojevi}kih kapetana, ali i od bratije manastira Visoki De~ani, uz te{ku zakletvu da oni nijesu od te »zle ku}e Kadi}a« koja je ubila kwaza”.

292

Ilija Petrovi}

Nema pisanih tragova, bar ih do sada niko nije obeloda nio, o tome kako su se Ni{avi}i, tako|e kadi}ki ogranak, pona{ali tih godina. Ako ve} nisu bili na cetiwskoj meti, treba verovati da su oni sve to vreme }utali o svom kadi}kom poreklu; samo tako su mogli pre`iveti zlu voqu Danilovih sledbenika. Po prilici, oni se i danas ne dose}aju o ~emu se sve radilo, tako da se i u winom rodoslovu o tome mnogo ne pi{e (74); ba{ kao da je vrlina zaboraviti pre`ivqeno zlo. A koliko je to zlo bilo neizmerno, vidi se i iz na~ina na koji je, na po~etku Prvog balkanskog rata, kraq Nikola do~ekivao srpske dobrovoqce iz Amerike. Tokom jedne smotre tek pristiglih dobrovoqaca, ispred dvora, kraq se trudio da sa svakim od wih progovori koju re~. Kad je stao ispred jednoga, zapitao ga je za ime. Na odgovor “Kadi}”, kraq je zabezeknuto stao, da bi odmah, u nekontrolisanom gnevu, tom momku razvalio te`ak {amar, propra}aju}i ga re~ima: “Ti si mi ubio strica”. Ime tog Kadi}a ostalo je nezapisano i on se u kwigama o srpskim dobrovoqcima iz prekomorskih zemaqa vodi samo s prezimenom; mogao je to biti neki Kadi} iz Star~a, kod [avnika, ali i sa neke druge strane, budu}i da je zabele`eno i ime dobrovoqca Ivana Kadi}a iz Male Va{ice, u Sremu (75, 187; 76, 173). Savremenici o Danilovu “liku i delu”. Od svih tekstova koji }e o kwazu Danilu biti dati u nastavku, samo je jedan nastao za wegova `ivota; napisao ga je jedan “odu{evqeni” Francuz, kad je kwaz po~etkom marta 1857. godine stigao u Pariz: “Stanovni{tvo Pariza, uvek `eqno iznena|ewa, primi sa simpatijom ove neo~ekivane goste u neobi~nom elegantnom odelu, visoka rasta, ratni~ka izgleda sa blistavim oru`jem. Princ, koji u`iva glas smele hrabrosti obratio je pa`wu na sebe wegovom mlado{}u, inteligencijom, sretnom me{avinom odlu~nosti, dobrodu{nosti i oholosti” (4, kwiga VII sveska 6 - jun 1930, 329). Ovj izve{ta~ nije to napisao, ali je onaj iz Tuluza objavio da je kwaz u Parizu boravio sa svitom od 14 osoba (60, broj 335 od 5. decembra 1858). Deo tekstova pisan je u vidu nekrologa, neposredno po Danilovoj smrti, tako da i tu pojedinost vaqa imati na umu kad se procewuje wihova sadr`ina. Letopis srbski, potowi Letopis Matice srpske, veli za Danila da se “zakne`io” 1851. godine; da je odvojio svetovnu od duovne vlasti; da je “imao za vojevawe najve}e sposobnosti, najvi{e voqe i najvi{e juna~ke smelosti”; da je, zahvaquju}i wegovom trudu, “Me|unarodni odbor velikih sila, kojega je i jedan Crno-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

293

gorac bio ~lan, u Carigradu 8. novembra 1858. i 17. aprila 1860. godine uzakonio granice me|u Crnogorskom kne`evinom i Turskom carevinom”, posle ~ega se Crna Gora “ra{iri od Grahova do Klobuka, oko @upe do Nik{i}a i Vojnika, oko Vasojevi}a do Kola{ina, a u zamenu je ustupila jedan deo Ku~a i Drekalovi}a, koji joj se u ratu ~esto odmeta{e”; te da je umro od rane “koju mu zadade krvni~ka ruka” (7, 211-213). Malo pa`qivijem ~itaocu moglo bi se u~initi da je Danilo ulo`io vrlo velik trud da Ku~e, koji mu se “u ratu ~esto odmeta{e”, ustupi Turcima, eda bi, u zamenu za wih, dobio pro{irewe “od Grahova do Klobuka, oko @upe do Nik{i}a i Vojni ka, oko Vasojevi}a do Kola{ina”! A onda, letopisana je kwa`eva li~nost: “Knez Danilo bio je ispod sredwe visine, jaka sastava, {irokih ple}a i kratka vrata, o~i su mu vatrom sevale i bile su zelenkaste, pa ga zato Crnogorci po svom obi~aju i prozva{e »zekom«. Naravi je bio malo nagle, imao je osobito bistar um i sve je lako sva}ao. Uvek je u crnogorskom narodnom odelu i{ao, ali uvek bez oru`ja” (7, 214). Novosadski Srbski Dnevnik pisao je o kwa`evoj pogibiji tri puta, ali mnogo kra}e nego Letopis. Prvi put samo je kratko javqeno da je ubijen (2, broj 62 od 6/18. avgusta 1860 ), dok je u drugom broju dat opis wegove li~nosti, istovetan kao i u Letopisu, sa dodatkom da je “sve Srbe jednom qubavqu obuzimao, a sam je govorio, da niko nije Crnogorce tako kao on milovao” (2, broj 63 od 8/20. avgusta 1860). Tre}i prilog mogao bi biti interesantan samo zbog toga {to opisuje wegove posledwe ovozemaqske trenutke: “U 11 sati po~ne knez u mukama buncati. Najprije je govorio francuski, pa je stao. I po~ne opet ja~im glasom: »Bosna, Ercegovina, Crna Gora, Srbija - pa {ta! pa {ta, oni kwaz ... neka, neka bude, a ja }u prost soldat«. Nanovo umukne i poslije desetak minuta po~ne mahati desnom rukom kao da sabqu dr`i i nogom da u postequ udara kao da ja{e na kowu, i stane u glas vikati: Dr` ne pu{ti - ne izdaj - ^evo - Cuce - Grahovo - Ku~i - juri{ - tan tan - bum - bum!, i izdahnu” (2, broj 70 od 4/16. septembra 1860). I zvani~ne novine u Kwa`evini Srbiji zabele`ile su Danilovu pogibiju: “U malo vremena on je ne~uvenom slavom odbio dva stra{na rata od Crne Gore, i takore}i naveo Evropu da pogleda na wegovu otaxbinu. Wemu se ima najvi{e pripisati, {to je Crna Gora priznata za dr`avu nezavisnu, i {to su joj granice odre|ene” (77, broj 92 od 4/16. avgusta 1860). Vojvoda Gavro Vukovi} ispisao je u svojim Memoarima jednu od lep{ih `alopojki za Danilom: “U najvi{em jeku stvarawa dr`ave, sudbina je htjela da Crna Gora pretrpi te{ki udar. Kwaz Danilo je poginuo na Rivi Kotorskoj, od najmqene pu{ke nekog

294

Ilija Petrovi}

Todora Kadi}a, 1. avgusta 1860. godine. Tako je Crna Gora izgubila svog prvog svjetovnog vladara kojeg je imala poslije nekoliko vladika; izgubila je mu`evnog, dobrog, nenadma{no energi~nog, pravi~nog, pristupa~nog narodu, i u svemu razboritog vladara” (prema 45, 295). Ba{ kao {to bi to, epski raspolo`en, napisao i Ni}ifor Du~i}: “Knez Danilo bio je veliki duh i imao je divnih osobina. On je sa svojom izvanrednom odva`no{}u i neumornom radwom oko granica i nezavisnosti Crne Gore i svojim ~vrstim karakterom i gotovo{}u da svoje li~ne interese pot~ini srpskim op{tim interesima, ostavio lijep i vje~it spomen u srpskom narodu i srpskoj istoriji” (19, 47). Namesnik Dalmacije, austrijski general Mamula, 31. decembra 1851. godine, ubrzo po Danilovom povratku u Crnu Goru, izvestio je svoje naredbodavce iz Be~a, da je “iz slu`benog izvora” saznao da su ga svi senatori, ukqu~uju}i i wegovog predsednika Pera Tomova, do~ekali vrlo hladno i postavili mu pitawe {ta tra`i on u Crnoj Gori? (16, 64) Mamula je u jednom izve{taju iz 1853. godine, tako|e poslatom u Be~, vrlo slikovito opisao kwaza Danila: “Knezu Danilu tek je 22-ga godina. (Pogre{no; on je ro|en 1826 - IP). Kao i drugi Crnogorci od rane mladosti naviknut na telesna naprezawa i na voqu za ratovawe, za koje je o~eli~en, imao je prili~no zanemareno vaspitawe. Od civilizacije zapadne, koju je vrlo povr {no poznao, tre{ko da je primio druge kakve utiske, sem naklonosti za sjaj i luksuz, i ~astoqubqa da svoj polo`aj uzvisi. On govori samo srpski i talijanski, jako je naklowen vojni~kom pozivu, ali po mome mi{qewu vi{e zbog spoqa{weg sjaja, nego zbog unutra{weg poziva, tako da mi je on jednom ranijom prilikom u razgovoru predlo`io da mu izradim kod ]esara polo`aj oficira u jednom husarskom puku. On je li~no vrlo hrabar i pokazao je prema svojoj opoziciji veliku energiju, ali, svestan svoje nedovoqne obrazovanosti vrlo je podlo`an uticaju inteligentnih qudi. Ima ~vrstu voqu da se proslavi, odu{evqeno je odan ideji ujediwewa sviju Ju`nih Slovena, i evo {ta je govorio pred glavarima Crne Gore, kada se vratio iz Rusije: »Ja ne dolazim u va{u sredinu da vama miroqubivo upravqam, nego da zaslu`im besmrtnu slavu. Ako ho}ete da mi pomognete da do toga do|em dobrim, uveri}ete se da }ete u meni imati oprobanog prijateqa, ako ne htednete, ja }u postati slavan ~ine}i zlo« (16, 65). Po svemu, to je isti onaj vladarski program koji je taj prvi svetovni vladar Crne Gore, ne po{tuju}i posledwu voqu svog

CRNOGORSKA POHARA KU^A

295

prethodnika, vladike Petra Drugog a svog strica Rada Tomova, i odustaju}i od vladi~anske ~asti, iskazao re~ima: “Vidite li koli{wi sam mali, ali ako me ne uzaslu{aste, bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja }u gledati da se proslavim zlom”. Ne mo`e se zameriti wegovom sinovcu, potowem kwazu i kraqu Nikoli, {to ga u jednoj svojoj pesmi iz 1859. godine, upore|uje sa Kara|or|em, jer i @ivko Andrija{evi} u jednoj svojoj studiji tvrdi da kwaz Danilo, “ba{ kao i Kara|or|e, predstavqa primjer po`eqnog pona{awa u vremenu nezavr{enog nacionalnog oslobo|ewa i ujediwewa”. Pavel Rovinski, u Crnoj Gori Pavle Rus a u Rusiji Pavel ^ernogorec, kao da ga pravda, zabele`io je da je “kwaz licem u lice stajao prema narodu i sve {to se u kne`evini ~inilo, nosilo je karakter wegove li~ne voqe. Takva situacija dovodila ga je u kontakt sa narodom te su bili neizbje`ni razli~iti sukobi. Isuvi{e je bio prgav kwaz Danilo i u tim sukobima se nije ustezao da nanese li~ne uvrede, a Crnogorci u to vrijeme jo{ nijesu bili naviknuti da ih podnose, pa je on i pao kao `rtva osvete za jednu takvu uvredu” (prema 45, 14). Moglo bi se re}i da se i Marko Miqanov odu`io nekrologom kwazu Danilu, makar i sa zaka{wewem od tridesetak godina: “Lijepa je stvar dobra nada, lijepa je misao na{ega naroda koju je odr`avao i pored svih muka koje su ga snalazile, a i sad ga snalaze, ali mu je lijepa nada i to {to se Boga i kletve boji i {to umije `aliti za srpski izgub u Ku~ima. Vi{e su `alili kwaza i op{ti izgub nego Ku~e, iako im ono odvi{e tugaqivo i gre{no bje{e. Koliko je bilo po Brdima i Crnoj Gori siromaha, golih i bosih, gladnih i smrznutih, gledaju}i u muku svoje familije, i sve ih to ne moga{e pobrkati da ne uzdi{u i slomqenim srcem ne tuguju zbog turskog veseqa, kojega ~iwahu za doga|aj u Ku~ima, jer se Turcima ~iwa{e da su time dobili, te da }e Srbi od Srba bje`ati Turcima i kod wih uto~i{te tra`iti, kao {to je toga i bilo” (1, 458). O Danilu, tuma~i. Pavi}evi}. [to je vreme vi{e prolazilo, tuma ~i Danilovog lika i dela sve su se vi{e utrkivali u nala`ewu {to lep{ih i vrednijih re~i o wemu, a ~ini se da je Branko Pavi}evi} u tome predwa~io. On to ~ini po{tapaju}i se na priloge ili veznike uslovne prirode, podme}u}i tvrdwe da je Danilo “umio da sa osje}a sa wegovim neda}ama” i da je vladarski, odnosno li~ni interes va`niji od dr`avnog. Istovremeno, on pre}utkuje da “prijeki postupak” u Ku~ima nije bio ni od dr`avnog ni od

296

Ilija Petrovi}

vladarskog interesa, po{to su Ku~i i posle pohare ostali pod turskom vla{}u, ali i da je ba{ za wega, Danila, wegov cetiwski prethodnik napisao onaj dobro poznati dvostih: “Kome zakon le`i u topuzu / Tragovi mu smrde ne~ovje{tvom”. Po{to, dakle, ka`e da je “mo`da novosadski Srbski Dnevnik najvjernije okarakterisao posqedice atentata u Kotoru, iznose}i shvatawe da }e poginulog crnogorskog vladara najvi{e `aliti »sirotiwa hercegova~ka i bosanska, koja je od wega uspjehe i nade za budu}nost imala« (9, 448), Pavi}evi} iscrpno obrazla`e Danilove zasluge za Crnu Goru i Brda: “Ako su tekovine vi{evjekovne oslobodila~ke borbe crnogorskog naroda i dr`avotvora~ki napori vladike Petra I i vladike Petra II Petrovi}a Wego{a predstavqali najve}e istorijsko nasle|e koje je palo na ple}a prvom crnogorskom svjetovnom vladaru - onda se mora re}i da je wemu po{lo za rukom da ga ne samo sa~uva ve} i uzdigne do visina koje mu je istorija bila ome|ila. (^udno, jer on }e na drugom mestu re}i da mu je u Carigradu, aktom me|unarodne konferencije o razgrani~ewu s Turskom, data Crna Gora ne{to mawa od one koju je dobio u nasle|e - IP). Daqe nije moglo. Pod wegovom vladavinom crnogorska dr`ava postala je va`an ~inilac u razvoju oslobodila~kih i narodnih pokreta u ju`noslovenskim zemqama pod tu|inskom vla{}u. S druge strane, on je u~vrstio temeqe za razvoj gra|anske dr`avne organizacije u Crnoj Gori i svojom smi{qenom djelatno{}u podsticao dru{tveno-ekonomske tendencije koje su unutra{wi razvoj u zemqi vodile u gra|ansko dru{tvo. Kwaz je dobro poznavao du{u crnogorskog naroda, umio da saosje}a sa wegovim neda}ama, ali se stalno dr`ao na~ela da nikad ne treba ustuknuti pred samovoqom i ne prezati od prijekog postupka, kad su bili u pitawu dr`avni i, prije svega vladarski interesi... Pokazalo se da je Petar II... dobro ocijenio kome treba ostaviti u nasqe|e dotada{we tekovine crnogorskog naroda” (9, 448-449). Pejovi}. Polaze}i od stava da je vojvoda Mirko bio “najsna`nija li~nost crnogorskog naroda u ~itavom 19. vijeku”, Pejovi} obja{wava da je kwaz Danilo bio junak i dobar politi~ar, ali je bio plahe naravi, koja ga je ponekad nagonila na brza i nepromi{qena djela. “Kao da je znao da ne}e dugo `ivjeti, on je `ivio brzo i djela i wegove rije~i su od momenta; on kao da nije imao vremena {ta }e re}i {to li uraditi. To najboqe dokazuju wegov postupak u Ostrogu i wegova naredba vojvodi Mirku pri polasku na Ku~e. Trebalo je braniti i pro{iriti mladu, tek oformqenu dr`avu, pa nije mnogo birao sredstva prilikom obra~una sa svo-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

297

jim mnogobrojnim neprijateqima. Tako ih je iz dana u dan imao sve vi{e, a prijateqa sve mawe... Todor Kadi} ubio je kwaza iz osvete (za) onaj kwa`ev postupak u Bjelopavli}ima (koga) je nemogu}e pravdati, ali se jo{ mawe mo`e odobriti Kadi}eva osveta” (49, nastavak 27, 13. februar 1980). J. Jovanovi}. Ni Jago{ Jovanovi} nije propustio priliku da pohvali Da nilov u~inak u stvarawu crnogorske i brdske istorije, zbog ~ega je najpre ustvrdio da je “smr}u kwaza Danila (1/13. avgusta 1860) nanesen te`ak udarac {iroko zasnovanom planu razgorijevawa borbe protiv Turaka u svim krajevima gdje je `ivjela raja u okvirima feudalnih odnosa”. Odmah potom on je podrobno objasnio da je “wegova smrt bila posqedica spleta borbe suprotnosti u unutra{wem ravitku Crne Gore i krajeva na koje je Crna Gora polagala pravo, kao i neprijateqskog dr`awa obiju ovih sila (svaka sa gledi{ta svojih interesa) prema Crnoj Gori, koja je tada (oko polovine XIX vijeka) bila vi{e nego ikad na ~voru tih raznovrsnih suprotnosti. Kwaz Danilo je u toj sutuaciji bio izraz svih tih suprotnosti u Crnoj Gori i oli~avao je u najve}oj mjeri one snage u crnogorskom dru{tvu koje su to dru{tvo pokretale naprijed, u prvom redu u pravcu bespo{tedne oslobodila~ke borbe za razbijawe feudalnih odnosa i pridobijawa raje za ujediwewe sa Crnom Gorom. Zbog toga je, dakle, wegovom smr}u bio zadat te`ak udarac takvom planu, utoliko vi{e {to su unutra{we snage razvitka u Crnoj Gori bile jo{ krajwe zaostale i slabe da se brzo pokre}u naprijed u pravcu rje{avawa tih zadataka, od kojih je stvarno na tom stepenu razvitka zavisio i daqi opstanak Crne Gore kao nacionalne dr`ave, koja je bila tek u procesu formirawa” (14, 39-40). Pa, kad je ve} tako bilo, na drugom mestu je zapisao da su kwa`evi protivnici u Crnoj Gori i u Brdima do~ekali wegovu pogibiju “kao kona~an prekid sa svim reformama u dr`avnoj upravi koje je on izvr{io za `ivota i kao pobjedu separatisti~kih te`wi nad centralnom vla{}u” (15, 290) Vuksan. Du{an Vuksan, koji je pa`qivo i{~itavao istorijsku gra|u pohrawenu u cetiwskom arhivu, i koji je u cetiwskim Zapisima obelodanio svoja saznawa o devetogodi{woj vladavini kwaza Danila, samouvereno tvrdi da Danilo “nije dobio mjesto, koje mu pripada u istoriji. Tvrditi za Kwaza Danila da je bio genije, bilo bi pretjerano, ali i ako malo pismen i bez {kole, on je bio jedan od rijetkih na{ih vladara, koji, dodu{e, nije uvijek znao koliko mo`e, ali je uvijek znao {to ho}e. Kad se dobro prou~i,

298

Ilija Petrovi}

vidi se, da je bilo ne{to veliko u ovom ~ovjeku sitna tijela. Glavno poqe wegovoga rada nije bila wegova dr`avica Crna Gora, osim u toliko da stegne Crnogorce, koji su za slabog vladara Vladike Rada bili dobro olabavili u svakom pogledu. On je prvi poku {ao, da koliko-toliko uvede Crnogorce u kolosjek gra|ana zapadne Evrope, ne ipak koliko je mogao, nego koli ko je umio. Glavni teren wegovoga rada bilo je oslobo|ewe naroda ispod turskoga jarma, a naro~ito onog u Hercegovini. Tom radu posvetio je on sav svoj `ivot. Ili zar to nije bio besprimjeran podvig, da se jedan vladar jedne male zemqe, opkoqene sa svih strana Turcima, zala`e sav, da bi potisnuo iz Hercegovine otomansku imperiju, koja tada jo{ nije bila sasvim trula. Oslobo|ewe Hercegovine omela je wegova rana smrt. U wegovo vrijeme rezultati ovoga rada mogli su biti pozitivni. Kasniji napori iz godine 1876-1878 morali su pro}i naprazno. Tu je ve} izbio rivalitet velikih sila, a kako mali prolaze u sukobu velikih, to nam je, na `alost, predobro poznato iz na{e istorije. I kao li~nost, i kao vladar, i kao vojnik Kwaz Danilo bio je uvijek na svom mjestu. (I pored svih nepo~instava, kwaz je, dakle, osoba uvijek na svom mjestu” - IP). Ja sam uvjeren, da o wemu misle tako i oni, koji su o wem r|avo pisali po sumwivim dokumentima, jer nijesu imali boqih” (4, kwiga IX, sveska 4 - april 1931, 193-194). Mada je, {to se Danilove vladavine ti~e, Vuksan verovao samo dokumentima iz cetiwskog arhiva, nije mu bilo nepoznato ni pisawe novosadskih srpskih novina da “niko nije Crnogorce tako kao on milovao”. Znaju}i na {ta li~i “milovawe” ogwem i sabqom i drugim priru~nim sredstvima kojima se Danilo slu`io tokom svoje kratkoveke vladavine, on ipak ne}e propustiti da, osamdesetak godina po Danilovoj pogibiji, istakne “koliko je Danilu bilo na srcu srpstvo”, i da za budu}nost zapamti posledwe Kwa`eve re~i: “Bosna... Hercegovina... Crna Gora i Srbija” (4, kwiga XVIII - oktobar 1937, 198-199). Pa, kad su ve} tako svi lepo pisali o kwazu Danilu, druk~ije nisu mogli ni ostali, naro~ito publicisti. Londrovi}. Duka Londrovi} je, tako, saop{tio svojim ~itaocima da je “kwaz Danilo znao i u ratu i u te{kim situacijama da bude human drug prema junacima i borcima. I sam ih je opomiwao: »Crnogorci, uvijek imajte u mislima dok ste u borbi {ta }e poslije toga o vama gusle kazivati« (52, nastavak 44, 4. decembar 1976). Simonovi}. Budu Simonovi}u, koji se vrlo kriti~ki bavio kwazom Danilom i wegovom vladavinom i koji je pred ~itaoce iz-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

299

300

Ilija Petrovi}

neo velik broj sramotnih i obezvre|uju}ih podataka o wemu, sve to ne}e smetati da zapi{e kako je Danilo “bio jedna od najzna~ajnijih li~nosti koja je sjedala na Crnogorski presto, dr`avnik dostojan divqewa i prim jer po`eqnog pona{awa u vremenu nezavr{enog nacionalnog oslobo|ewa i ujediwewa, vladar koji je u svijesti Crnogoraca slovio kao uzor nevi|ene upornosti i kura`i, apsolutista ~ija je voqa bila vrhovni zemaqski zakon, koji nije dozvoqavao ni da se misli protivu wegove vlasti, prijek i nemilosrdan u sukobima, prgav i nazlobrz - nije prezao ni od li~nih uvreda i poni`ewa od kojih ga je jedno i glave ko{talo” (45, 9. i 11). Opet Pavi}evi}. Vra}amo se ponovo Branku Pavi}evi}u, koji je, verovatno svestan svojih preterivawa u pohvalama kwazu Danilu ali i zbog nepomiwawa wegovih slabosti, bio nameran da krivicu za Danilove grehe, barem jednim delom, prebaci na starijeg mu brata, vojvodu Mirka Petrovi}a. Po{to ka`e da su Danilo i Mirko “li~nosti gotovo identi~nih naravi i shvatawa” (9, 73), Pavi}evi} }e utro{iti malo prostora da uka`e u ~emu se sastoji ta istost, ne propu{taju}i da Mirka, i sa tek navr{enih trideset godina, proglasi osobom “velikog `ivotnog iskustva” i potpunim znalcem svega i sva~ega ~ak i u Brdima: “Stariji kwa`ev brat vojvoda Mirko Petrovi} (19/31. avgust 1820) viceprezident pa prezident Praviteqstvuju{~eg senata crnogorskog i brdskog, vojvoda od Grahovca, pa veliki vojvoda crnogorski, bio je najsna`niji kwa`ev oslonac u zemqi, kwa`eva desna ruka. Mirko je bio li~nost odlu~nog karaktera, ali prijeke naravi, mo`da ~ak i `e{}e od kwa`eve. Wegova je uloga presudna u borbama oko vladarskog nasle|a 1851. i 1852, u strana~kim sukobima 1853, 1856. i 1857, kao i u slamawu plemenskog separatizma. U Crnoj Gori nije bilo ~ovjeka koji je tako poznavao Crnogorce i Br|ane, wihove plemenske karakteristike, srodni~ke veze, uticaj u bratstvu i plemenu, mane i osobine, zablude, strepwe i uvjerewa. To svoje veliko `ivotno iskustvo stavqao je iskqu~ivo u slu`bu u~vr{}ivawa kwa`eve vlasti. Te{ko je na}i sli~nog primjera u vladarskim ku}ama da brat tako `ivi i radi za u~vr{}ivawe bratovqeve vlasti. Savremenici nijesu bez razloga govorili da je on bio vladar uz vladara” (9, 449). Pavi}evi} daqe ka`e da je kwaz Danilo “s lako}om shvatao su{tinu diplomatskih i politi~kih kretawa u Evropi i osje}ao istorijsko zna~ewe narodnih pokreta u jugoslovenskim zemqama. Mo`da je ponekad i pretjerivao u prosu|ivawu o stvarnim mogu}nostima svoje zemqe da organizuje {ire ustanke na Balkanu. Bio je fanati~an zastupnik ideje o ujediwewu Ju`nih Slove-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

301

na, pa je zbog toga stekao popularnost i van granica Crne Gore. Kao i wegov prethodnik imao je sna`no izra`enu sugestivnu mo} na sabesjednika. (Tako je moglo biti me|u Crnogorcima i Br|anima, koji su znali za wegovu narav i `iveli u “sugestivnom strahu” za sopstvenu glavu - IP). To mu je davalo velike prednosti u nekim slo`enim diplomatsko-politi~kim pregovorima, a istovremeno respekt kod protivnika i simpatije kod pristalica... Bio je apsolutista po ubje|ewu. Wegova voqa bila je vrhovni zemaqski zakon. Kwaz nije trpio nikakvu opoziciju. U sukobu sa wom bio je nemilosrdan. Mo`da je takvu `estinu podsticao wegov brat - vojvoda Mirko Petrovi}... koji nije dozvoqavao ni da se misli protiv strogosti kwa`evske vlasti, a kamoli da se ne{to protivu we preduzima” (9, 8-9). Neko }e, mo`da, re}i da ova Pavi}evi}eva ocena “katkad izgleda prenagla{ena i preo{tra, jer je ove karakterne osobine, svoju surovu i vrletnu narav, kwaz Danilo najvi{e ispoqavao u nedr`avni~kim poslovima i li~nom `ivotu” (45, 12), ali nije najprihvatqivija ni pretpostavka da je na mladoga kwaza uticao iskqu~ivo wegov brat Mirko; on je imao uzor i u vladikama Pet ru Prvom i Petru Drugom, ~ijom je politikom malena Crna Gora krenula da postane najve}a evropska imperijalna sila 19. veka. Ne sme se, naime, izgubiti iz vida da je teritorija poznata pod imenom Crna Gora u nazna~enom periodu uve}ana nekoliko puta, uvek na ra~un srpskih plemena u Brdima “i {ire”. Tako, na primer, godine 1796 (ili 1806) prikqu~eni su joj Piperi i Bjelopavli}i, 1820. Rovca i Mora~a, a 1878, posle Berlinskog kongresa, Ku~i, Nik{i}i i deo Vasojevi}a (onaj preostali deo posle balkanskih ratova). U svom “plutarhovskom” sudu o Mirku i Danilu, makar koliko bio spreman da wihovu “prijeku narav” posmatra kao manu, Pavi}evi}u se nije dalo da ode dovoqno daleko kao {to je to u~inio vojvoda Simo Popovi}, u vreme kad je kwaz Nikola, sin Mirkov a sinovac Danilov, bio na vrhuncu svoje vladala~ke mo}i: “Vojvoda Mirko u svome samovla{}u vi{e se rukovodio li~nim raspolo`ewem, koje je, do{av{i najednom do vlasti zadovoqavao bez obzira. Kwaz Danilo mu je dopu{tao veliku vlast... bilo to kao bratu, ili je nalazio ja~u sposobnost i neku nadmo}nost u wemu... Poharu Ku~a (u maju 1855 i u julu 1856) izvr{io je Mirko, onako grozno, a bez potrebe, bez povoda i bez razloga. Daju}i maha neograni~enoj voqi i vlasti svojoj on nije ovakvim radom svojim doprinosio ugledu i dobrom imenu Kwaza i brata svoga, {ta vi{e bio je tim i uzrok smrti Danilovoj... Kwaz Danilo mo`da i ne bi toliko svoj gwev izlijevao, da ga nije posticao brat

302

Ilija Petrovi}

mu Mirko. Pored mnogih vrlina, Mirko je bio jako osjetqiv, bezobziran. Do{ao je do sile i vlasti, koju ku}a mu nije imala dokle se Danilo ne zakwazi, i ja~a bratstva dala su im to osjetiti” (43, 455. i 458). Da{i}. Miomir Da{i} veli da se Danilo “u politici ja~awa centralne vlasti i stvarawa jedinstvenog dr`avnog prostora `estoko obra~unavao sa plemenskim separatizmom i u tom obra~unu slu`io se i tiranskim metodama - slamao je pobune u Bjelopavli}ima, Piperima, `estoko se obra~unao sa Ku~ima i to u dva navrata 1855. i 1856. I pravi i krivi qudi su ubijani i wihovi domovi razoreni. Sve to stvaralo mu je protivnike koji su tra`ili osvetu” (63, 102). Ipak, prema Da{i}evom “dr`avotvornom” uverewu, koje, po prilici, ne be`i od stava da se svaka revolucija zasniva na poslu{ni~kom a ne svesnom delovawu wenih izvr{ilaca (inspiratori su ne{to sasvim drugo!), protivnici i mogu}a osveta nisu Danilovim “dr`avnim reformama” predstavqali prepreku. Kwaz Danilo je, ka`e on, “ispoqio energi~nost, do granica surovosti, i bezobzirnosti, prema plemenskom partikularizmu uop{te, o ~emu svjedo~e obra~uni sa plemenima Ku~a i Bjelopavli}a, wihove pohare pra}ene prolivawem krvi bile su upozorewe da ne}e biti milosti prema bilo kakvoj opoziciji dr`avnim reformama i wegovom autokratskom vladawu. Takvim sredstvima dr`avne prinude uspio je da slomi plemenski partikularizam i separatizam i da onemogu}i samovoqu glavara, stare prvake zamijenio je senatorima, kapetanima i drugim nosiocima dr`avne vlasti koji su bez prigovora prihvatili dr`avne reforme” (86, 71). Mitropolit Amfilohije. Zabriwavaju}e je {to i mitropolitu crnogorsko-primorskom gospodinu Amfilohiju (Radovi}u), Br|aninu iz Mora~e, nije poznato kojim je i kakvim zlim poslovima bio opsednut kwaz Danilo i po ~emu je ostao poznat onima koji su pre`iveli wegove “dr`avotvorne” zlo~ine. Danilovim `rtvama on se nije bavio; ako je ispustio one pojedina~ne i mawe brojnije po Crnoj Gori i Brdima (kojih bi, ka`u, bilo do osam hiqada), nije mu se smelo dogoditi da “presko~i” ku~ke stradalnike za veru hri{}ansku i veru u srpsko bratstvo crnogorskih i brdskih vojnika i wihovih zapovednika. Za gospodina Amfilohija, “kwaz Danilo je ostao poznat u istoriji kao pragmatista, kao ukrotiteq plemenskog partikularizma, nemilosrdni iskorjeniteq svojih protivnika, donositeq poznatog »Danilovog zakonika«. Izdr`ao je napad pa{e Latasa (1851/52), izvojevao jednu

CRNOGORSKA POHARA KU^A

303

od najsjajnijih crnogorskih pobjeda na Grahovu (1858), doprinijev{i samostalnosti Crne Gore i wenom pro{irewu” (37, 218). Dodao je tome {irewe crnogorskih politi~kih veza sa zapadnim narodima, nastojawe da se ostvari “stara te`wa o osnivawu crnogorsko-srpske dr`ave”, oblikovawe Danilovog zakonika prema tradicijama Du{anovog zakonika i Zakonopravila Svetoga Save, ali se nu`no mora postaviti pitawe da li se Danilovo mesto u istoriji mo`e odre|ivati bez podrobnije pri~e o “ukro}ivawu plemenskog partikularizma” i “nemilosrdnom iskorjewivawu svojih protivnika”. I da li, mo`da, treba podse}ati na Pestalocijevu misao da je “pravo ~ove{tvo dragocenije od sve lepote zemqe”, {to bi, u slu~aju kwaza Danila, moglo zna~iti da je sav wegov trud oko pro{irivawa Crne Gore, i uvo|ewa mawe ili vi{e “modernih” zakonopravila u woj, obezvre|en sopstvenim ne~ove{tvom. Ako se ve} kwaz Danilo nije dose}ao da ga je vladika Rade, pou~en li~nim vladala~kim iskustvom, stalno upozoravao da “kome zakon le`i u topuzu / tragovi mu smrde ne~ovje{tvom”, ta turobna istina nije smela biti zanemarena u potowim tuma~ewima Danilove kratke vladavine. [ukovi}. A jedno od tih tuma~ewa, zasnovano na “internacionalisti~kom u~ewu”, jeste i ono koje nudi Mijat [ukovi}: “Za vrijeme vladavine kwaza Danila postignuto je da prvaci crnogorskih, brdskih i hercegova~kih plemena, koja su i daqe bila pod okupacijom Turske, dosqedno slijede instrukcije Cetiwa. U~vr{}eno je uvjerewe u tim krajevima da je wihovo »prisajediwewe Crnoj Gori najsigurniji put za wihovo oslobo|ewe od turske okupacije«. »Vojnim pohodima«, energi~no{}u i dr`avni~kom strogo{}u, ne i bez surovih ~iwewa, primorao je na pokornost centralnoj dr`avnoj vlasti glavare pojedinih plemena (Ku~a, Bjelopavli}a i Pipera), suzbio tendenciju konkurentskog pona{awa plemenskih i nahijskih zajednica centralnim dr`avnim organima u vr{ewu dr`avnih poslova. Time je obezbijedio da se o~uva i u~vrsti dr`avno jedinstvo crnogorske dr`ave. Ocjewivan sam za sebe, taj rezultat je, bez sumwe, istorijski vrijedan i progresivan. O~uvao je i u~vrstio jedinstvo crnogorske dr`ave. Oja~ao je crnogorsku dr`avu i jedinstvo wenog funkcionisawa. Mjereno savremenim na~elima, me|utim, ne mogu se pozitivno ocijeniti surovosti koje je u~inio da bi to ostvario. Ali, konstatovane surovosti moraju se ocjewivati u kontekstu situacije u onda{wem vremenu, {to podrazumijeva da vrijedno-

304

Ilija Petrovi}

sna ocjena zavisi od utvr|ewa da li bi se to jedinstvo moglo o~uvati i bez u~iwenih surovosti kwaza Danila... Jer, nu`no je odvajati pozitivno i surovosti i odvojeno ih vrednovati” (36, 128-129. i 131). [ukovi}eve ocene o Danilovoj “vrijedno}i i progresivno sti”, nastale kao plod wegovog vi{edecenijskog “nau~no-marksisti~kog” rada na uni{tewu srpskog naroda i, potom, na demokratskom rasrbqivawu Crnogoraca i, naro~ito Hercegovaca i Br|ana (koji nikad, sve do nastanka wegove “nauke” i “nauke” wegovih antisrpskih istomi{qenika, nisu bili Crnogorci), u idejnom smislu strogo su ciqne i, stoga, potpuno neta~ne. Prvo, surovosti kwaza Danila u Bjelopavli}ima nemaju nikakve veze s o~uvawem i u~vr{}ewem “jedinstva crnogorske dr`ave”, budu}i da su Bjelopavli}i jo{ od 1796. godine bili u sastavu Crne Gore i da je Danilo svoje pohode na to pleme izveo po{to je bjelopavli}ki otpor izazvao sam, svojim ne~ove~nim postupcima; nisu se bjelopavli}ki glavari opirali crnogorskoj dr`avi i wenom ustrojstvu, ve} samovoqi i nesojlucima wenoga kwa`evskog ~elnika. I drugo, Danilovi upadi u Ku~e nisu bili usmereni na o~uvawe i u~vr{}ewe dr`avnog jedinstva Crne Gore, ve} iskqu~ivo na porobqavawe ovog srpskog plemena. Sve pri~e o navodnom ukqu~ewu ku~kog plemena u Crnu Goru jo{ za vreme vladike Rada (da li 1831, da li 1832. godine, po{to to teoreti~arima crnogorskog teritorijalnog {irewa jo{ uvek nije jasno) plod su pukog naga|awa; dogovori vladike Rada i vojvode Vuki}a Popova zavr{avali su se samo na dogovorima, a svojim postupcima prema Ku~ima i wihovim glavarima vladika Rade samo je odbijao Ku~e od Crne Gore. Dve crnogorske pohare Ku~a, koje je osmislio i naredio, i izveo, kwaz Danilo, jo{ vi{e su udaqili Ku~e od Crne Gore, a razgrani~ewe Crne Gore sa Turskom, izvedeno 1859. godine, jasan je dokaz da su Ku~i i tada bili, i daqe ostali, pod turskom vla{}u; Ku~i su u crnogorsku dr`avu u{li tek posle oslobodila~kih ratova sedamdesetih godina 19. veka, odnosno na osnovu odluka Berlinskog kongresa 1878. godine (78, 38). Potvr|uje to i jedan crnogorski godi{wak za 1865. godinu, iz koga se vidi da u popisu Poglavarstva gra|anskog, datog po crnogorskim i brdskim plemenima, nema glavara iz Ku~ke nahije, niti su Ku~i tamo upisani (28, 24-27). Samo po se bi, to zna~i da Ku~i tada i nisu bili sastavni deo Crne Gore! Ali to {to Ku~i nisu bili u sastavu Crne Gore nije smetalo da 1862. godine, kad Omer-pa{a s velikom vojskom udari na Crnu Goru, Marko Miqanov, tada kabadahija bratono{ki, povede ~eti-

CRNOGORSKA POHARA KU^A

305

ri stotine svojih saplemenika da brani Cetiwe. “Po zakqu~enom miru Ku~i se na|o{e u naro~ito te{kom polo`aju. U neuspe{nim borbama protiv turske sile, ovoga puta sela behu popaqena i opusto{ena. Neja~ se bila sklonila u Komove i tamo o~ekivala svr{etak bitke”. Na svoja ogwi{ta vrati{e se ~im je sklopqeno primirje” (58, XV) Znaju li se barem ta dva stava, lako je shvatiti besmisao [ukovi}evevog zakqu~ka da, iako razgrani~ewem s Turskom “nijesu uva`eni zahtjevi kwaza Danila da se Crnoj Gori prizna istorijsko pravo i na druge teritorije... ovo je veliki uspjeh Crne Gore i wenog vladara Danila” (36, 130). Docnije prikqu~ewe Ku~a Crnoj Gori, kao i “drugih teritorija” na koje je Crna Gora imala navodno istorijsko pravo, vi{e je bilo plod trenutnih politi~kih odnosa evropskih sila no Danilovih zasluga. Bo`o Vukovi}. Ravno podrug veka po Danilovoj pogibiji, jedan autor, Bo`o Vukovi}, doktor medicinskih nauka, najverovatnije psihijatar, zapita}e se da li je ubistvo kwaza Danila bilo prouzrokovano ~iwenicom da se on proslavio zlom u~iwenim bjelopavli}kim Kadi}ima i da li su ga Crnogorci onemogu}ili da ~ini dobro Crnoj Gori i Brdima. Odgovor na sopstveno pitawe ne ostavqa me sta nikakvoj sumwi: “Crnogorci nijesu bili, bar ne svi, ni poslu{ni ni po korni, ali ti nijesu sami stradali, nego su uz wih stradali i bezazleni i nevini. Kwaz Danilo je preuzeo na sebe odgovornost za represalije i ka`wavawa. Nije to radio posredno, preko sudstva i perjanika, nego neposredno, {to ga je mrazilo kod naroda” (38, 58). Ovaj autor nije ni postavio pitawe da li je zlo~in prema Kadi}ima bilo jedino zlo kojim se proslavio, ali ni pitawe da li je za kwaza Danila va`ilo ono mnogo ponavqano pravilo da “zakoni nisu pisani za nas nego za na{i protivnici”. On se jedino pozabavio, ali zaista vrlo povr{no, zakqu~kom Jovana Vuk~evi}a da “iz Kadi}eva priznawa i obrazlo`ewa ubistva izlazi da je on bio `rtva Kne`eve stroge politike i da je kao primitivac, zaista bio prinu|en da izvr{i ubistvo - okolnostima (progonstvo, udaja sestre, ucjena i t. d.) koje je iznio u svojoj ispovijesti. Ali name}e se pitawe kako je na tu stvar gledala Austrija. Da ni je Kadi} nesvjesno poslu`io kao oru|e za izvr{ewe ubistva? Francuski konzul bio je umije{an u ovu stvar, a Napoleon III je bio naklowen knezu Danilu. Zvani~na Austrija je sve to morala znati i imati svoje gledi{te. Mislim da bi u tome pravcu trebalo tra`iti potpuno re{ewe ovog pitawa” (34, kwiga I, sveska 5-6, 271; 38, 58-59).

306

Ilija Petrovi}

Doktor Vukovi} ne odbacuje Vuk~evi}evu nedoumicu da li je Todor Kadi} ubio kao primitivac ili po francuskom ili austrijskom nagovoru, ali predla`e da “tre}i i najva`niji razlog” bude u Kadi}u samom, “u wegovoj du{i, u psihi~kom stawu li~nosti”. Kadi}evu tvrdwu da nije mrzio Kwaza on koristi kao povod za naga|awe da bi “mo`da psiholog rekao da Kadi} nije mrzio Kwaza, ali je mrzio wegove postupke, mu~ilo ga je sve ono {to je Kwaz uradio. Psihoanaliti~ar bi trebao da pronikne {ta je Kadi}u pokrivala ko{uqa, kakva ga je unutra{wa sila natjerala da izvr{i ubistvo... Taj pritisak u du{i, to tjeskobno stawe, koje medicina naziva anksiozno stawe, tek u posledwe vrijeme se opisuje u stru~noj literaturi kod Crnogoraca. To tjeskobno stawe Wego{ je opisao... u Gorskom vijencu: »Pritiska me sva nesre}na mora / kako zaspim, ne da mi krknuti« (stihovi 1230-1231). [ta ~ovjek krije u du{i te{ko mo`e i psihoanaliza otkriti, a kakve su to du{evne tegobe najboqe je izrazio qekar i pjesnik Zmaj Jovan Jovanovi} rije~ima: »Ko bi ~uo moju tajnu, taj bi smesta si{o s uma«” (38, 59). Vukovi}eva povr{nost u bavqewu Danilovom pogibijom, naro~ito potpuno odsustvo jednostavnog, nezaobilaznog i kqu~nog pitawa {ta je bilo “u wegovoj du{i (Danilovoj), u psihi~kom stawu li~nosti” ne kazuje samo koliko je u Crnoj Gori potisnuta istina o wegovim zlo~inima, ve} i koliko je me|u Crnogorcima, bez obzira na wihov obrazovni nivo i polo`aj u dru{tvu, “razvijeno” ropstvo po duhu, koje ni po ~emu nije dru{tvena nego moralna kategorija. Vukovi} se zadovoqava “studijskim” osvrtom na Kadi}ev predlog istra`nom sudiji da mu se sudi tek po{to sudija obu~e wegovu, Todorovu, ko{uqu, i nudi ga kao “su{tinski podatak” za psihoanaliti~are. Pa ka`e: “Kadi} je znao da ga sudije ne mogu shvatiti, jer nijesu trpjeli ono {to on trpi, tra`io je psihoanalizu, koja bi otkrila, {ta se nagomilalo u wegovoj du{i, {ta je su{tina we gove li~nosti i `ivota, {ta mu je ispod ko{uqe, odnosno ko`e” (38, 56). Vrlo inspirativni zakqu~ci, naro~ito ako se zna da je do wih do{ao po{to je prihvatio proizvoqno Vuk~evi}evo “otkri}e” da je Todor Kadi} bio primitivac koji je “zaista bio prinu|en okolnostima da izvr{i ubistvo” (38, 59). Napomene na kraju. Posle svega, sastavqa~ ove kwi`ice dopisuje jo{ nekoliko re~enica. Trojica posledwih crnogorskih vladara, vladika Rade, kwaz Danilo i kwaz/kraq Nikola, o Ku~ima su “brinuli” s neiscrpnom zavi{}u pred wihovim zaslugama za o~uvawe srpskog nacionalnog

CRNOGORSKA POHARA KU^A

307

duha. Jer, Ku~i su vekovima uspevali da, iako najve}im delom izolovani od ostale srpske narodnosne mase, pod stalnim pritiskom turske vojne sile i wenih arbana{kih poslu{nika, odr`e svoj plemenski prostor i oja~aju svoju nacionalnu supstancu. Ako se vladika Rade trudio da svoju duhovnu vlast nad Br|anima pro{iri i na svetovnu, kao i da ubistvima najvi|enijih ku~kih glavara Ku~ima stavi do znawa “ko je ko i ko je {ta” i da im, tako, “sabije rogove”, wegov naslednik kwaz Danilo zasnovao je svoju politiku prema Ku~ima iskqu~ivo na `eqi da to srpsko pleme biolo{ki uni{ti; trebalo je ukloniti svaki trag da su Ku~i najmawe jedan vek pre vladike Petra I, svetog Petra Cetiwskog, po~eli s ujediwavawem brdskih plemena za borbu protiv turskog okupatora (1, 118. i 123; 41, prilog iza 192. strane), po{to su samo na taj na~in mogli “ozakoniti” svoj napor da Staru Crnu Goru proglase sto`erom oko koga, makar i silom, vaqa okupiti srpska plemena iz Brda. Posle smrti kwaza Danila, najpre pod stvarnom upravom wegovog brata vojvode Mirka Petrovi}a, a potom i pod nominalnom vladom kwaza Nikole, sinovca Danilovog a sina Mirkovog, nastavqeno je sa takvom politikom. To je najsurovije do{lo do izra`aja tokom Prvog svetskog rata, kad je kraq Nikola, svojim komandnim manevrima, nastojao da uni{ti pripadnike Ku~ko -bratono{ke brigade, najpre na hercegova~kom rati{tu, potom na drinskom i, na kraju, na ve} izgubqenom rati{tu pod Lov}enom. Ovo posledwe odigralo se tako {to je kwaz Petar, Nikolin sin, naredio da se levo krilo lov}enske odbrane povu~e, s obrazlo`ewem da je desni sektor, wegu{ki, pora`en. ^im je levo krilo odstupilo, Petar nare|uje wegu{kom krilu da se povu~e, po{to je i levo krilo ve} ranije moralo da napusti svoje polo`aje. U tom trenutku kraq Nikola odlu~uje da nastavi nedovr{enu misiju svog vladarskog prethodnika i nare|uje da se Ku~ko-bratono{ka brigada, “jedna od najhrabrijih jedinica crnogorske vojske”, po{a qe na Lov}en, u centar fronta. “Ove hrabre brigade kraq se bojao kao vatre `ive, i s toga je trebalo udesiti da ona bude zarobqena. I tako... dok su se jedinice s levog i desnog krila ve} bile povukle, Ku~ko-Bratono {ka brigada {aqe se u centar, na samu kupu Lov}ena, da bude zarobqena. Kad je ova brigada stigla na Presjeku, glavni polo`aj, i otpo~ela borbu, neprijateq ju je ve} bio opkolio sa dvije strane. U tom momentu kraq je ve} bio napustio Cetiwe i bje`ao ka Podgorici”. Blagodare}i velikoj hrabrosti, Ku~ko-bratono{ka uspela je da se izvu~e i da pod borbom odstupi ka Podgorici (33, 49-52). [to se Danila ti~e, on je, neizgledan, visine malo iznad de~je, morao ose}ati ne samo zavist nego i mr`wu prema svima

308

Ilija Petrovi}

koje je morao gledati iz “`abqe” perspektive. U grupu onih koje je morao tako gledati spadao je i wegov stric Rade Tomov, vladika Petar II, sa kojim se, osim u zlo~iwewu, ni po ~emu drugom nije mogao upore|ivati, niti bi mogao izdr`ati bilo kakvo pore|ewe koje bi mu tek “zadobijeni” podanici nametnuli, ~ak i najdobronamernije. Dodamo li tome i svedo~ewe vojvode Sima Popovi}a da je bio “qubomoran... ne lijep, i jako surevwiv” (prema 91, 65), odnosno da je u svojoj nelepoti, ili ru`no}i, bio zavidqiv, qubomorno zloban, pun zavisti (92, 100), onda se za mnoge postupke kwaza Danila mo`e tvrditi, bez ikakvog preterivawa, da su nastajale iz mra~nog kutka wegove psihe. A razlo`no mir otvora~ko delovawe Pera Tomova, brata vladi~inog, onoga koji mu je testamentom ostavqen da ga nastavqa (podu~ava) dok se ne priu~i dr`avnim poslovima, Danilo je bahato odbacio i uklonio sa crnogorske politi~ke pozornice; najpre ga je proterao u Austriju, a posle godinu dana, lako je i to mogu}e, preko svojih qudi “umro”. Perova sahrana uz dr`avne po~asti bila je samo priredba “za zaseniti prostotu”. Budu}i ne{kolovan, bez elementarnih znawa o svetu koji bi mu vladi~anskim du`nostima bio namewen, izbegao je da se u taj svet upusti. Pijanom pri~om o svom budu}em “balkanskom carstvu”, izgovorenom na Troji~kim sve~anostima 1854. godine, pod Ostrogom, on je jasno iskazao maniju veli~ine i nazna~io svoju `equ da se izvu~e ispod senke stri~eve i da strica nadma{i bar u ne~emu: da ne bude vladika crnogorski i brdski, duhovni predvodnik jedne {a~ice poluslobodnih qudi, ve} da on istom tom svetu, ali “i {ire”, bude novi Spasiteq. Uzor za kwa`evstvo, kao zamenu za vladi~anstvo, na{ao je u srpskom isto~nom susedstvu, ali mu je to slu`ilo samo kao podloga “organizacione” prirode, po{to mu je osnovni ciq, makar koliko dalek i bezizgledan, bio da “wegova” Crna Gora, ta “srpska Sparta”, postane krov celom Srpstvu. Nije iskqu~eno da je svoju samoumi{qenu veli~inu video kao ve}u i od one koja je pripadala caru Du{anu i koju je ~esto pomiwao i stric mu, vladika Rade. Takve wegove te`we uo~io je i ruski konzul u Dubrovniku Stremouhov, koji je novembra 1856. godine boravio na Cetiwu, ne bi li osujetio Danilov plan o priznavawu turskog sizerenstva, “{to je uglavnom odgovaralo francuskim savjetima”. U izve{taju o toj svojoj poseti, Stremouhov je istakao veliki uticaj francuskog konzula Ekara, “~ijim se laskawem, pri~ama o kraqevstvu i sl. Danilo zanosi”. U svemu tome, prime}uje Stremouhov, veliku ulogu ima i kwagiwa Darinka, zbog svojih neprikrivenih ambicija da na Cetiwu stvori rasko{ni dvor (91, 51).

CRNOGORSKA POHARA KU^A

309

Neobrazovanom kao {to je bio, svako ko je i{ta u tom pogledu zna~io u Crnoj Gori (a lo{ primer u tom smislu bio mu je brat od tetke Stevan Perovi} Cuca, mo`da jedan od obrazovanijih Srba toga vremena, iz Crne Gore svakako), morao mu je u takvoj i tolikoj zavisti i mr`wi biti velik neprijateq. Svoju prirodnu bistrinu, koju pojedini wegovi “tuma~i” isti~u kao nesumwivu, koristio je na nesre}u onih koji su mu, po `eqi vladike Rada, stavqeni u podani~ki polo`aj, mada je uputno postaviti i pitawe kolika je to i kakva pamet bila, kad su i wemu bliski savremenici znali da ka`u da “Zeka Malog treba trpjeti, ne bi li se dozvao pameti” (50, 12. jul 1976). Brojne ugledne srpske porodice po Crnoj Gori i Brdima samoproglasio je svojim neprijateqima, jer je samo wihovim uni{tewem mogao ista}i zna~aj i primat wegu{kih Petrovi}a. To se naro~ito ti~e kosorskih Petrovi}a, potomaka nekada{wih ku~kih vojvoda, onih koji su generacijama ranije, mnogo pre cetiwskih vladika, nastojali da srpska plemena iz Brda objedine u borbi protiv Turaka i koji su, istovremeno, odr`avali “diplomatske” odnose s Rusijom. (Gowewe zaslu`nih pojedinaca i znam enitih ku}a po Crnoj Gori i Brdima, uz istovremeno uzdizawe novih, dotle mawe uglednih, ~ak i neuglednih, produ`eno je i poja~ano posle pogibije Danilove, kada je vojvoda Mirko, sve do svoje smrti, bio stvarni vladalac u Crnoj Gori. “Kwaz Nikola, po smrti o~evoj, produ`io je vladati u tome pravcu i kod wega se otvoreno razvila te`wa: da stare, za slu`ne ku}e crnogorske uni{ti, kako bi nestalo pomisli, da ima wihovih zasluga u postawu nove Crne Gore i dinasti je, a da podigne nove, koje }e mu za to biti obavezne i blagodarne, a ne}e se mo}i pozivati na zasluge svojih starih” - 43, 455). Navodne pobune pojedinih brdskih plemena: Pipera, Bjelopavli}a i Ku~a, naro~ito ovih posledwih, Danilo je sam izmi{qao i izazivao, paranoi~no ih progla{avaju}i poku{ajima da se ta plemena “udru`e” s Turcima a protiv wega, pretvaraju}i ih tako u svoj privatni rat: 1. Nezadovoqstvo koje su Piperi iskazali zbog wegove poreske politike nazvao je pobunom i poku{ajem da se to pleme okrene Turcima, iako mu je moglo biti dobro poznato da su Piperi odbili tursku ponudu za pomo} u trudu da se re{e nastale poreske nevoqe; 2. Bjelopavli}ku bunu, koja se do kraja svela na verbalno nezadovoqstvo osramomo}enih Bjelopavli}a, Danilo je sam izazvao svojim nemoralnim (nequdskim, sramotnim) napadom na dostojanstvo tamo{weg patrijarhalno vaspitanog `enskog sveta i wihovih porodica. Bjelopavli}ko nezadovoqstvo takvim postupci-

310

Ilija Petrovi}

ma, Danilo je iskoristio kao povod da digne crnogorsku vojsku i ogwu i ma~u podvrgne celo bjelopavli}ko pleme; 3. Dve pohare Ku~a izveo je sasvim prora~unato, a rezultat wegovih “pobeda”, naro~ito one iz 1856. godine, bile su brojne `rtve me|u ku~kom neja~i, od dece u kolevkama do bolesnih, starih i nemo}nih lica; bio je to smi{qen napor da se Ku~i istrebe do posledweg, a po genocidnosti wegovog “podviga” ne mo`e se u dugoj srpskoj povesnici na}i pri kladan primer za upore|ivawe. I nije slu~ajno {to je Danilo sve te svoje pohode vezao za velike hri{}anske svece: u Piperima - za Aran|elovdan; u Bjelopavli}ima - za Troji~indan; u Ku~ima - za Petrovdan. Kad je ve} zloupotrebio posledwu voqu vladike Rada (odbijaju}i vladi ~anski tron), mora biti razumqivo {to tokom svoje kratke vladavine nije po{tovao ni osnovne hri{}anske vrednosti. Sve to, zapravo, svedo~i da je on u najranijoj mladosti, uz Petra II, dolaze }i u dodir s osobama iz prosvetiteqskog i masonskog kruga, ba{tinio wihove osnovne filosofske poglede: antiklerikalizam, odnosno za lagawe da se sve{tenstvo istisne iz javnog `ivota, i teoriju prirodnog prava, po kojoj je ~ovek slobodan da svu svoju snagu upotrebqava po svojoj voqi i da ima neograni~eno pravo na sve {to mo`e posti}i svojom silom; i jednu i drugu filosofsku misao on je primewivao s krajwom bezobzirno{}u. (U pismu Vuku Ka raxi}u od 4/16. decembra 1854. godine, Vuk Popovi} saop{tava da je od Vuka Vr~evi}a (1811-1882) iz Risna, skupqa~a narod nih umotvorina, ~uo “kako je Gospodar pametan i sre}an mimo ijednog, kako je u red, u strah, i u posluh doveo Crnogorce; kako sad niko ne smije me|u wima ni ru`nu rije~ re}i nikome; kako ima hitre uhode i sva{ta ~uje. Ka ko ve} ne smiju slaviti krsna imena, ni kad ko umre ~initi trpeze. I tako veli da ih je stegao i upla{io sad da ne smiju ni sv. Petra Cetiwskog spomiwati, ni s wim se vi{e kleti”. O posledicama takvog bezbo`ni{tva najboqe govore Vr~evi}eve re~i “da na Cetiwu niko nikome ne `udi dobra. Prestali su jedan drugome i »poma ga bog« nazivati, a svetijem Petrom niko se vi{e ne zakliwe, niti ga drugo spo miwu. Pomrzjeli su i na ostele svace, niti ih zovu niti im se mole. Pomrzjeli su i na svaku quckotu i bave se poganlukom, bezobrazlukom i gubom lacmanskom” (105, 123-124. i 128). Ono {to se u svim tim plemenskim “bunama” i kwa`evskim “podvizima” i “pobedama” mo`e svesti na zajedni~ku crtu, jeste poslu{ni~ki rad Danilovih pisara i sekretara, qudi dovoqno {kolovanih da Danilove naume “teorijski” pokriju i opravdaju. Zbog toga, svi Danilovi izve{taji stranim konzulima o razlozima zbog kojih je navodne bune smirivao ogwem i ma~em u su{tini

CRNOGORSKA POHARA KU^A

311

su la`ni; druk~ije izve{taje nije ni mogla pisati (potpisivati, slati) osoba koja je i posledwu predsmrtnu `equ (testament, oporuku, zave{tawe) svog vladarskog prethodnika u Crnoj Gori zloupotrebila. Ta Danilova “konzulska” pravdawa imala su za jedini ciq da prikriju stvarnu zlo~ina~ku prirodu wegovih postupaka. Logi~no je {to Danilovi savremenici nisu ostavili bilo kakav zapis o wegovom uobi~ajenom dr`awu u obi~nijim prilikama, o wegovim stvarnim i “nename{tenim” osobinama, o pojedinim postupcima u svakodnevnom `ivotu. Najpre, qudi koji su se kretali u wegovoj blizini na{li su se tamo po na~elima “negativnog odabira”; bili su to qudi koje je on doveo na mesta koja im ba{ i nisu pripadala po svojim vrednostima, {to zna~i da oni, wegovi du`nici, nisu ni mogli svedo~iti o wegovim postupcima. Osim toga, najve}i deo wih bio je nepismen, ili jedva pismen, a svoja saznawa o kwazu Danilu i wegovom vremenu nisu se ni usu|ivali da, u uslovima samodr`a~ke i tiranske vladavine wegu{kih Petrovi}a, usmeno prenesu svojim plemenicima ili kome drugo. Zar i Marko Miqanov, vojvoda crnogorski, ~etrdeset godina po crnogorskoj pohari Ku~a, ne pi{e da se o tom doga|aju nije ni smelo govoriti. Pa se onda o Danilu govori samo na osnovu sumwivog podatka da je on iskqu~ivo radio na ujediwewu brdskih plemena sa crnogorskim, a koliko mu je bilo stalo do tog ujediwewa vidi se i iz ~iwenice da Ku~ima, najugro`enijem srpskom plemenu u Brdima, nikad nije ni poku{ao (kao ni wegovi prethodnici) da pru`i oru`anu pomo} “svoje” Crne Gore. Ako pojedini wegovi pisari ili sekretari, i Milorad Medakovi}, naravno, nisu kasnije ostavili bilo kakav “tajni” zapis o Danilovoj vladavini (da se, recimo, objavi posmrtno), razlog treba tra`iti i u wihovoj sramoti pred u~iwenim i u strahu od Bo`je kazne za sau~esni{tvo u Danilovim zlo~inima; zlo~inima pomagawem, pravdawem i pre}utkivawem. I ina~e, prema pismu Vuka Popovi}a od 14/26. maja 1856, kwaz se ubrzo po `enidbi sukobio sa svima iz svoje neposredne okoline, “samo jo{ s jedinim Medakovi}em sla`e se u pameti i provodi vrijeme u smijehu i u kojekakvom gatawu o budu}nosti” (105, 129). U celoj stvari osnovno je pitawe {ta zavist i mr`wa mogu proizvesti, {ta se iz nesumwivog Danilovog kompleksa ni`e vre dnosti mo`e izroditi (kod Vuka Popovi}a ~itamo da je kwaz, nedugo po `enidbi, po~eo sa svojom mladom da “`ivi na prkos, i kad i kad stane ga rika u pono}i govoriti: “Zna{, Da{e, da sam ja kwaz i gospodar crnogorski, pa i tvoj” - 105, 129), da li su se gresi wegovog vladarskog prethodnika Petra II iskazali ve} na wemu, Danilu, i da li su Danilovi i Mirkovi gresi (zajedni~ki ili po-

312

Ilija Petrovi}

jedina~ni) dokraj~ili ne samo dinastiju Petrovi}a Wego{a ve} i crnogorsku dr`avnu tvorevinu nastalu na imperijalnim zlo~inima. Ako u svetim spisima stoji da }e grehovi otaca pasti do devetog kolena, to zna~i da su mogli pasti i na prvo, i drugo, i tre}e (ili na svako pomalo), kao {to se to desilo do crnogorskog sloma 1916. godine, sloma kojim je ozna~en najpre stvarni nestanak imperijalne Crne Gore a potom i zator cetiwske dinastije: - Prvo je obele`eno rezolucijom kojom se “Srpska Velika Narodna Skup{tina u Crnoj Gori, kao vjerni tuma~ `eqa i voqe cjelokupnog Srpskog naroda u woj, vjerna istorijskim predawima i zavjetima svojih predaka, koji su se za wih vjekovima borili, jednoglasno i poimeni~nim glasawem”, izjasnila “da se Crna Gora sa bratskom Srbijom ujedini u jednu jedinu dr`avu” (94, 137); - Drugo se pokazalo kroz ~iwenicu da je od tri sina kraqa Nikole samo Mirko (1879-1918) imao decu, te da je od pet wegovih sinova samo Mihajlo (1908-1986) nastavio lozu preko svog sina Nikole (1944), koji sebe zove princom i koji nema potomstva. Pitawe je tako|e da li je Danilo patio i od kakvih drugih nerazre{enih kompleksa, koji bi u wegovom nesumwivo patolo{kom slu~aju predstavqali uzrok poreme}enog pona{awa. ^ak i Du{an Vuksan, jedan od onih koji su veli~ali Danilovu li~nost, nije mogao prevideti da se u woj “kristalisala jedna velika mana Danilova, koju vladalac ne smije da ispoqava, a to je neodoqiva mr`wa. Onoga, koga je mrzio, Danilo je gonio do iskopa, ni jedno poni`ewe, nije mu bilo dovoqno, samo kad se radilo, da protivnika smrvi. Ova velika mana Danilova sta}e ga kroz koju godinu i glave” (4, kwiga XI sveska 6 - jul 1932, 62). Iz takve mr`we, kao {to to zapa`a Vladan \or|evi}, “po~iwe ~itav niz tragi~nih krivica kneza Danila Petrovi}a Wego{a”, koje naziva “groznim presudama wegovim... i divqa~kim izvr{ewem Mirkovim”. Da se u ovim dvema ocenama ne preteruje, pokazuje Danilova zapovest da se dvojica ubijenih \ikni}a “objese da vise za petnaest dana kao opomena svim ostalim Bjelopavli}ima kako }e pro}i oni koji su nepokorni i nevjerni gospodaru Crne Gore” i kojima “niko se za petnaest dana nije smio prima}i sem wihove oja|ene majke koja je svakoga dana dolazila... da brani mrtve sinove od muva, a bilo je qetwe doba” (45, 43-44). Razlo`nom umu te{ko je objasniti da li se ovim primerom potvr|uje samo Danilova moralna izopa~enost, ili se radi o izuzetno agresivnoj osobi sa sadisti~kim sklonostima za dominacijom nad svojim okru`ewem i podre|ivawem svega sopstvenom ~astohlepqu, kao i neprikrivenom sklono{}u da uni{ti sve {to se po hri{}anskom u~ewu smatra bli`wim.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

313

A da je Danilo bio daleko od hri{}anskih moralnih na~ela, ne kazuje samo wegova odluka da vladi~ansku ~ast zameni kwa`evskom, ve} to potvr|uje i wegova naredba vojvodi Mirku, pre polaska na Ku~e: “Udri Ku~a na Bo`ju vjeru, ako ga druk~ije uhvati ti ne mo`e{!”; to je samo otvoreniji oblik one poruke vladike Rada istim tim Ku~ima da “ne htjeste li vi k mene do}i, a vi }ete opet ako Bog da i po ru`nom”. A onaj wegov poziv Crnogorcima i Br|anima, Ku~ima posebno, uo~i Omer-pa{inog napada na Crnu Goru da “svaki koji se ~asnim krstom krsti” treba da stane u odbranu ote~estva, samo je epska figura za trenutne potrebe jedne budila~ke proklamacije. U takvim okolnostima, zaista je te{ko je objasniti zbog ~ega su Danilovi biografi i tuma~i wegovog dela pravdali sve wegove “dr`avotvorne” zlo~ine, isto kao {to je, u na{em vremenu, skoro nemogu}e domisliti {ta je tu po svemu malu i ni{tavnu osobu navodilo na postupke ko ji se ni po ~emu ne mogu smatrati ~ove~nim, ve} se pre mogu svrstati u beslovesno. Ipak, nesumwivo mora biti da se radilo o paranoi~noj osobi, “ugro`enoj” svim i sva~im, po{to se sve ono {to je on ~inio mo`e podvesti pod {kolske definicije paranoje i paranoi~ne su manutosti. Sa tim u vezi, izvesna je i Danilova manijakalna potreba da se preko navodnih plemenskih pobuna bavi ujediwewem ve} ujediwenih i jo{ neujediwenih brdskih plemena. Po svemu, zlehudu sudbinu cetiwske dinastije, navodno svetorodne, odredili su neuravnote`eni i patolo{ki postupci wenih posledwih ~elnika. Cetiwski Petrovi}i pro{li su kako su pro{li, a wihove `rtve, oli~ene u Kadi}ima i Boanu, ~udesno su se vaznele iznad sopstve nog zavi~aja; po re~ima Matije Be}kovi}a, oni “vaskrsnu{e ispod mnogih prezimena, kapa i vera” i ponovo se okupi{e na rodnom ogwi{tu u Boanu. Kadi}i veruju da se sve to de{ava po qudskoj meri i Bo`joj pravdi. “Kao jednu od potvrda da im je i priroda naklowena isti~u kako je na jednoj zaravni u sred Boana - da li ba{ na onoj gde je i nekada rasla i ~iji je pad prije 140 godina protuma~en kao zloslutni znak velike nesre}e i istrage ovoga bratstva - prije nekoliko godina ponovo iznikla bukva, iako tog drveta nema nigdje uokolo mo`da ni na desetinu kilometara”. Da}e Bog da se i kod svih onih koji znaju da su stradali kao Kadi}i, i te`e od wih, a i kod ostalih Srbaqa, ne samo onih u dana{woj Crnoj Gori, razgrana “bukva od obnove”, te da se ponovo po~nu ra|ati deca u broju kojim se {titi opstanak i svake pojedina~ne porodice i svekolikog Srpstva. I, za sam kraj, ono {to je zapisao Budo Simonovi}:

314

Ilija Petrovi}

“Od Zeka Maloga ostala je samo pri~a i ime - Danilovgrad. Na pu{komet od Boana i Orje Luke, na pogled k Ostrogu, wegov naslednik i sinovac kwaz Nikola, osnovao je varo{ sa Danilovim imenom, kao posledwi prkos, osvetu i inat kwaza Danila. A mo`da je to i neka vrsta pokajnice za sve ono ~ime je zadu`io Bjelopavli}e - da mu ime nikad ne zabo rave, da vazda pamte kako je ispunio svoje zlokobno obe}awe” dato Crnogorcima na po~etku svoje vladavine: “Vidite li koli{wi sam mali, ali ako me ne uzaslu{aste, bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja }u gledati da se proslavim zlom”.

Boris Petrovi}, Novi Sad

Prva krv

“Dokle }e{, Gospodaru Sveti i Istiniti, odlagati da sudi{ i osveti{ krv na{u na onima {to `ive na zemqi?”

Otkrovewe Jovanovo 6.10

“A satana vojske podigao, Od zvjeriwa svoga i qudskoga, Sve od samih Bo`jih protivnika, I svojijeh jednomi{qenika, Kojih bi se marva zasti|ela, I veprovi divqi posramili. Paklenim ih ogwem naoru`o, Poveo ih na zemqu Srbiju.”

Nebesna Liturgija

Mu~eni~ka krv dvije stotine ~etrdeset i troje pravoslavnih Hristovih Srba ku~koga plemena, koje su, na Petrovdan 1856. Leta Gospodwega, rukama svojih podru~nih crnogorskih krvnika zaklali samonazvani “kwaz svijetli” Danilo Petrovi} i wegov brat vojvoda Mirko Petrovi}, i danas, silnije nego ikad, vapije na Nebo. Ta je krv samo kapqa u bezobalnom svetom okeanu krvi pravedne {to je prolivena na zemqi od krvi Aveqa do krvi Zaharije, nesliveno i nerazdjeqivo smije{ana sa Krvqu Jagweca Bo`jeg i svih Svetih Mu~enika za Ime Wegovo postradav{ih. Ali ta mala kapqa je Srbqima zna~ajna jer je ona postala vrelo iz koga su u slede}em vijeku na ~etiri strane potekle bujice krvi i poto pile svu Zemqu Srbsku. Bila je to prva krv koju je biv{i srbin prosuo Srbinu, u vojni onoga koji, avaj, si|e k nama “u jarosti velikoj, znaju}i da malo vremena ima”, u potowem manitom poku{aju da usmrti Srbski rod, i Hrista Boga u wemu. Za tim zaboravqenim i neokajanim pokoqem hiqadila su se poklawa Srba rukama biv{ih srba, od kojih su najefikasniji bili poklonici pape, polumjeseca i pentagrama, i vijek docnije za svaku zaklanu glavu ku~ke neja~i pala je mirijada srbskih glava (svi pamte kako je Adolf mazdio za jednu germansku glavu stotinom srbskih, a malo ih je koji pozna{e mazdu Pravde Bo`je - za jednu ku~ku deset hiqada bratskih). Pohara Ku~a bila je stra{no ~udili{te, pohara ostatka Srba samo statistika. I pritom nedovr{ena. Rat koji i u dana{wem primirju bjesnuje me|u Srbima po~eo je u Ku~ima. Poveo ga je maleni glavar maloga plemena crnogorskog iz katunske nahije namjeriv{i da u ime gospodara svojega srca zagospodari i prisnoslobodnim Srbskim Brdima, u wih uvede novus ordo saeclorum i na mjesto Teokratije demo/no/kratiju, a

316

Ilija Petrovi}

Srbe Br|ane privede u novomrtvoro|eni nacion crnogorski. Taj biv{i srbin i biv{i ~ovjek, tijelom mali a maligni duhom, koji se javno zavjetovao da }e se zlom proslaviti, krenuo je da la`ju, ma~em i ogwem pokori Srbsko pleme koje je odbilo da prizna wegovu i |avoqu vlast nad svojom svagda{wom slobodom, Bogom darovanom i u neprekidanom ratu krvqu odbrawivanom. Ku~i nisu imali znawa i izvjestija koja su nama danas dostupna, ali su vi{im duhovnim ~ulom umjeli da raspoznaju dobro od krupnoga zla. Poimali su ono {to su i mnogi ~estiti mu`evi Crnogorci tada znali, zbog toga uglavnom mu{ketavani, - da je odricawe od Bo`je vlasti i podani{tvo ~ovjeku samoporobqavawe pod vlast “kwaza ovoga svijeta”. Ili, kako bi to filosof formulisao - kada se ~ovjek odrekne Boga, dr`ava postaje bog. U crnoj crnogorskoj epopeji nije bilo ni~ega {to mi okameweni, koji gledasmo toga boga na djelu, nismo vidjeli u hiqadu puta ve}im razmjerama u potowim mahovima srbskog autogenocida u HH vijeku. Ali tada je to bilo nebivano, nevi|ano i sasvim nepoznato zlo - masovna organizovana bratoubistva hri{}ana, klawa djece, `ena, staraca i bolesnih, masakrirawa i porugawa mrtvih tijela, ritualna zlo~iwewa koja su “u ime bo`je” i “na bo`ju vjeru” predvodili “sve{tenici”, nasilovawa djevojaka i `ena, skrnavqewe, pqa~kawe i paqewe hramova Bo`jih, lomqewe grobova, strategija spaqene zemqe... Ni najgr|i Turci zulum}ari tako nikada nisu ~inili Srbima i, vaistinu, Turska je bila boqa. A ~uditi se onome {to su, samo tri-~etiri generacije kasnije, biv{i srbi ~inili sa Srbima u NDH i revolucionarnoj Jugoslaviji mo`e samo onaj koji je zaboravio, ili nikada nije znao, {ta je najprije u~iweno sa ku~kom neja~i. U istoriji savremenih ratova, kao prvi vojskovo|a koji je sa predumi{qenom namjerom upotrijebio totalni rat protiv civila kao vojnu strategiju, ostao je zapisan komandant dobrovoqa~kog odreda i general W. T. Sherman; on je takav rat vodio 1862-1864, najmawe {est godina po{to je nepravedno zaboravqeni crnogorski junak vojvoda Mirko ovakvom strategijom otpo~eo srbski genocid, koji se u istom duhu rasplamsao i u HH vijeku a ni do danas nije okon~an. Svi posqeduju}i ratovi bivali su i jesu usmjereni protiv “civila”, dok su “kolateralna {teta” u wima upravo vojn ici (da nije vojnika, primarni ciqevi ratova za novi poredak svijeta - depopulacija i destrukcija - bili bi neostvarivi, a industrija rata ostala bi bez egzekutivnog resursa). Nemamo razlog da sumwamo da je inventivni vojvoda Mirko, sa svojim glavnokomanduju}im bratom, na odredi{tu ostvarewa vje~ne pravde dobio mjesto koje je krvavo zaslu`io i da je tamo, makar za o{tricu svoga no`a, ispod efikasnijeg ameri~kog kolege.

CRNOGORSKA POHARA KU^A

317

Kao i svaki rat, i ovaj je bio vjerski. Ku~i su bili Bogu gre{ni, i ~iwahu {to je zlo pred Gospodom, ali bili su Pravoslavni Hri{}ani. Na wih je u kaznenu ekspediciju izvan svojih granica sa 6.000 vojnika (neki izvori pomiwu i 10.000) krenula crnogorska vojska, sa zvani~nom naredbom kwaza Danila da se pohvataju i pobiju plemenski glavari, wih dvanaestorica, i me|u wima tri sve{tenika. Po{to im je jedina krivica bila {to ne priznavahu vlast novoformirane se kularne dr`ave crnogorske nad svojim iskonskim plemenskim suverenitetom u Teokratskom poretku, ku~ki Srbi ovo nisu mogli pojmiti. Jo{ su mawe mogli zamisliti {ta }e im u~initi “bratska” crnogorska vojska i wen vojvoda koji je poru~io da “nije krenuo da se koqe s ri{}anskijem narodom” no “da ujedini Ku~e sa Crnom Gorom”, a da je svakome sem glavara “Bo`ja vjera data”. Jer, da jesu mogli zamisliti, Ku~i bi vjerovatno bili jedinstveni; neja~ bi skrili u planinu, a od “sramotne se pogibije” odbranili, makar “ginu}i juna~ki na svoje ku}e, ka qu|i a ne ka `ivotiwe”. Tim prije {to ni crnogorske vojvode ne smijahu na Ku~e u otvorenom boju udariti, znaju}i dobro kako je turska Carevina tamo prolazila; nije slu~ajno Danilo, za razliku od pret hodnih ekspedicija na Pipere i Bjelopavli}e kad je u pohari srbskih domova vojsku crnogorsku dr~no predvodio, ovaj put ostao na Cetiwu, kao i svaka poluinteligentna kukavica slute}i da bi se iz Ku~a lako mogao bez glave vratiti, ali ne znaju}i da bi mu boqe bilo da ju je tad izgubio jer bi mu mo`da u Vje~nosti ostala. Legion crnogorski tajno su, pod okriqem no}i, u Ku~e uveli nesre}ni Ku~i koji su se bezumno obradovali la`i |avolskoj, od |avola tra`e}i mir i Bo`ju vjeru. I na te dveri je u Srbqe u{ao ~itav pakao, koji je za malo vremena - “u Boga je sa hat sto godina” - progutao sve zemqe srbske. Naredba crnogorskoj vojsci od wihovoga kwaza, novoga Iroda, ni to Ku~i nisu znali, bila je: “Da se zakoqe i dijete u kolijevku”; re~eno je i “udri Ku~a na Bo`ju vjeru ako ga drugoja~e ufatit ne mo’{”, jer “Ku~i nijesu ri{}ani” no “drugovjernici” i “najgori rod qucki”, da sveti Bo`ji hramovi u Ku~ima “nijesu crkve, no xamije”, i da }e “gre{an bit pred Bogom i pred sudom ko Ku~a ne ubije” (zar je ~udo {to i danas Srbe svuda bije eho istoga ovoga glasa?). Prebezumni apostoli crnogorske zlovijesti za poharu su izabrali Praznik Svetih Apostola Petra i Pavla, da u krvi slave Krsno ime cetiwskih petrovi}a - i u tome su biv{i srbi crnogorske vjere zapo~eli, a oni latinske i agarjanske samo nastavili satanisti~ku tradiciju klawa Srba na Pravoslavne Praznike. Crnu crnogorsku slavsku liturgiju predvodili su popovi, najmawe trojici zlopomenika ostalo je ime zapisano: “U klawe male |ece najboqe se odlikova pop Mihajlo Vojvodi} iz Crmni-

318

Ilija Petrovi}

ce”, koji je “najprvi po~eo klat |ecu u kolijevke” i “zakla troje, jedno od tri mjeseca”; “pop Stevan iz Dupila zakla je jedno mu{ko dijete od pola godine majci u krilu, te joj se sinovqa krv prolila na grudi”; “vojvoda pop \uro Kusovac, koji je bio prvi do vojvode Mirka, pokaza je juna{tvo na jednog siromaa kojega »ne bi iz kupusa izagna«; on bija{e do{a vojvodi Mirku da se po`ali na Drekalovi}e kako ga biju, za{to je od nejaka brastva; pop \uro mu re~e: »Primakni glavu da vidim jesu li te bili, ali la`e{ vojvodu Mirka«; on je saga glavu da poka`e rane, a pop \uro mu je otkide jednijem maom, govore}i: »Ne}e te vi{e bit!«”. U epskoj depe{i, kojom preliminarno blagovijesti kwazu o u~inku svoje litije kroz Ku~e, Mirko ovako hvalu i blagodarewe uznosi: “Bogu fala i Petru svetome, krenuh jutros u zoru bijelu i razredih tvoje sokolove; {to smo k}eli, to smo u~iweli, i pedeset glavah okinuli” (u zapisanom kona~nom bilansu broji se da je od 243 posje~ene ku~ke glave, 17 bilo vojni~koga uzrasta, a i one “okinute” ne u boju no na “bo`ju vjeru” crnogorsku). Veliko je i nadumno ~udo vi|eno toga dana u Ku~ima, toliko da se “nije moglo vjerovat svojijema o~ima i razumu”, a i sami crnogorci su se ~udili pone~emu {to nikad prije nisu gledali ni slu{ali: da glava odsje~ena mo`e govoriti svome krvniku i kad na zemqu padne, kao Joka Pejova {to je progovorila - poput Sve~asne glave Prete~e i imewaka wegovog, i poput Svete zaklane glave sledbenika wegovog Vuka{ina jasenova~kog; da je “od |eteta zelen plam” kad se u ogaw baci - poput zelene boje Duha Svetoga Koji je sa obezglavqenim tijelima mladenaca u ogwu gorio a nije sagorijevao... Ali, nadasve su nau~ili da je tvrda ona Rije~ Bo`ja: “Moja je osveta, Ja }u vratiti” - kasnije su mnogi sami ispovijedali: “Mi platismo od Boga, da se ne ~uje da je ko Bogu tako pla}a”, ali da “nitko nema pravo da nas `ali, jer bi zgrije{io Bogu ko bi nas `alio”. Dakle, Ku~i su kao Pravoslavni Hristijani poklani “na Bo`ju vjeru”, na Pravdi Bo`joj, sa svojim sve{tenicima, pod optu`bom da “nijesu ri{}ani”. Poklani su samo zato {to su bili Srbi i nisu mogli ni htjeli da postanu crnogorci. Poklani su u ratu protiv Boga, jer On je toga dana, kao i u svakom zlo~inu, bio glavna `rtva - svi Wegovi u Ku~ima domovi, {to pod Turcima svagda stojahu netaknuti u Slavi, bili su poharani, popaqeni i poru{eni, poneki dom raÉba wegovih ostao je ceo; On je bio zaklan u svakom kr{tenom, i ponekom nekr{tenom, obrazu i podobiju Svom kojem su crnogorci `ivot zemni uzeli, On 243 puta, nejaki rabi Wegovi samo po jednom; Wegova je glava na koqe pobadana, Wegovo tijelo u ogweve i ublove bacano, paki i paki, kao u doba slave prvoga dukqanina Diocletiana; Wegov lik je iz svakog

CRNOGORSKA POHARA KU^A

319

hrama iznesen, svijetlo i sve~esno znamenije Pobjede Wegove ponovo okrvavqeno, doticano rukama skvernoubistvenim, i svako nebozemno evharistijsko blago Liturgije ku~ke i vaseqenske oskvrweno i okradeno, da u klasi~noj kri`arskoj tradiciji ubudu}e ukra{ava museum, hram muza montenegrinskih; a On Sam, divan u Svetitequ Svome Arseniju, svezan i poveden crnogorskome Irodu. Ovo djelo su u~inile ruke onih koji su sebe predstavqali kao Pravoslavne Srbe, a bijahu u stvari apostoli i vjernici nove vjere crnogorske, oci i osniva~i nacije “iz koje izqego{e takvi bezbo`nici, kakvije se ne ~uje danas ni u jednu vjeru na svijet” oni za koje je u posledwem poglavqu Pisma kazano: “Napoqu su psi (...) i krvnici (...) i svaki koji voli i ~ini la`”. I tako su Ku~i, mo`da i ne znaju}i u tom ~asu, postradali kao rabi Boga Istinoga, za Krst ^asni i Slobodu zlatnu. A svaki Hristijanin koji na Pravdi Bo`joj i u Vjeri Pravoslavnoj postrada za Krst ^asni i sve{tenu Slobodu “koju imamo u Hristu Isusu” - Mu~enik je, neubijeni Svjedok Te Pravde i Te Vjere. Skudome ~ovje~ijem umu nepojmqiva je velika tajna bezakowa. Ne mo`emo znati kako je svetorodna loza wego{kih Petrovi}a postala smrtorodna otrovna dra~a iz koje se guje izgnijezdi{e; mo`emo samo vidjeti u kojem se paÉsu degeneracija zbila i naslutiti sa koje je strane zlo dogmizalo - od svetoga Petra Cetiwskoga do vladike Rada, i od ~estitoga Stanka Stijepova do Mirka i Danila, mali pad za rod ~ovje~iji, ali velika “pobjeda” gra|evinskih radnika velikoga arhitekte svemira. Ne pi{e se ovo sa mr`wom ili zlurado{}u, nego samo sa bestrasnom `eqom da se zna i ne zaboravi. Jer ako mi i na{a djeca ne budemo ovo znali i pamtili, ako izgubimo iz vida kako se postaje biv{i srbin i za{to je takvome ~ovjeku “boqe bilo da se nije ni rodio”, i budemo li na{e poklane praoce i bra}u i sestre iz pamjati istra`ili, osta}emo sau~esnici u zlu. I zlo se ne}e odvajati od nas do kraja vremena. Sindrom partizanke Zorke, usta{ke nevjeste, koja je jednu glavu zmiji odsjekla a potom se sa drugom vjen~ala, stra{na je opomena za kakav su pad Srbi sposobni. Za one koji ovu povijest ne znaju: Jedna usta{ka satnija pod komandom Mirka Rado~aja, u maniru wegovog slavnijeg crnogorskog imewaka i prethodnika, upala je 7. maja 1942. u Ma{vinu, srpsko selo na Kordunu. Odmah su zapalili crkvu i u {koli poklali sedamnaestoro djece, `ena i staraca. Ne{to kasnije uhvatili su dvije sestre, djevojku Zorku i wenu sestru Dragicu koja je na rukama nosila sina od dvije godine. Neki li~anin Antun, ~uveni koqa~, sasvim izvjesno biv{i srbin, potjerao je sestre da ih zakoqe. Vidjev{i {ta im se sprema, Zorka je na stazi zastala i sagnula se kao da treba da zave`e

320

Ilija Petrovi}

opanak; usta{a je pro{ao pokraj we i nastavio za Dragicom. Istoga trena Zorka je sko~ila na wega s le|a, oborila ga na zemqu i zaklala ga wegovom kamom; skinula mu je uniformu, obukla se u wu i neopa`eno pobjegla sa sestrom i djetetom, pravo u partizane. Satnik Mirko krajem rata prelazi u partizane i postaje narodni odbornik u svome selu. Tri godine posle rata Zorka se udaje za wega. Na pitawa bli`wih kako je mogla da se uda za onoga koji je predvodio pokoq u wenom selu, odgovara: “Sada je nastupilo bratstvo i jedinstvo. Ne treba sve Hrvate optu`ivati za zlo~ine”. To je morbidni trijumf satanin - ubiti hri{}ansku du{u, zatim je mrtvu vjen~ati za sebe, u~initi da mu se zakune na vje~nu qubav, i jo{ pritom u utrobi wenoj na~initi svoja i{~adija. Ovo su, u ve}ini, srbi danas. I ku~ki Srbi su sli~no, i sli~no brzo, zaboravili pokoq od crnobratske ruke i, zarad stare frana~ke la`i o “slobodi, jednakosti i bratstvu”, samo dvadesetak godina poslije pohare ve}inom su mirno prihvatili da se vjen~aju sa svojim ubicama. I tako je Crna Gora svojim crnim imenom nazvala sva Srbska plemena, i u svoje crnilo do danas obukla, sa Primorjem i Hercegovinom, sva oteta Srbska Brda. Nama preostaje amanet da, dok je posledweg Srbina Br|anina i dok Car Slave ne do|e, pamtimo i ispo vijedamo da ona nisu Crna Gora no oteta, i montenegru svagda prokleta, Srbska Zemqa. To je na{a Nebesna tapija na zemaqsku Srbiju - dok je samo jedan Srbin koji ovo zna i ispovijeda. I danas, gordi samoopjevani “sinovi stijewa” crnogorskog upe~atqiv su dokaz kako satana, imitiraju}i Svetu Svemo} Bo`ju - ~uv{i od Proroka da “Bog mo`e i od kamewa podignuti djecu Avraamu”, - proizvodi samo jade i ~emer. Blagodarewe Bogu Otaca na{ih Koji nas je razvjen~ao od toga zla, i neka bi nas do velikoga Dana Suda sa~uvao od wega. I neka bi du{e i tijela na{a hranio daleko od crnogorstvuju}ih, a u Dan onaj neka bi ih pomilovao i oprostio, ako ih bude koji su za Opro{taj i Milost sposobni. “Ako smo mi `ivi nedostojni Tvoje milosti, a Ti poslu{aj na{e mrtve, koji Tebe slavnom smr}u proslavi{e. I zbog wih, prizri i usli{i nas nedostojne.”

Amin. O Ro`destvu, na Svetih ~etrnaest hiqada mladenaca Vitlejem skih Leta Gospodweg 2010.

Izvori i literatura 1. Marko Miqanov Popovi}, Pleme Ku~i u narodnoj pri~i i pjesmi, Sabrana djela - Kriti~ko izdawe, Titograd(Podgorica) 1989; 2. [umadinka, List za kwi`evnost, zabavu i novosti, Beograd; 3. Srbski Dnevnik, Novi Sad; 4. Du{an D. Vuksan, Kwaz Danilo Petrovi} Wego{, Zapisi, najpre ~asopis za nauku i kwi`evnost, potom glasnik Cetiwskog istorijskog dru{tva, Cetiwe; 5. Marko Vuja~i}, Vojvoda Mirko Petrovi}, Beograd 1969; 6. Dimitrije Milakovi}, Opisanije Crne Gore, Magazin srbskodalmatinski - Qubiteq prosvete i narodnog jezika, Be~ 1860; 7. Srbski letopis, ~ast druga, kwiga 102, Budim 1860; 8. Jovan Erdeqanovi}, Ku~i pleme u Crnoj Gori : Etnolo{ka studija, Srpski etnografski zbornik kwiga 8 - Naseqa srpskih zemaqa kwiga IV, Beograd 1907; 9. Branko Pavi}evi}, Kwaz Danilo I Petrovi} Wego{ : Kwaz crnogorski i brdski 1851-1860, Beograd 1990; 10. Jovan Mili}evi}, Crna Gora 1797-1851, Istorija srpskog naroda V-1, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1801-1878, Beograd 1981; 11. Milorad Ekme~i}, Borba za nacionalne dr`ave i moderno dru{tvo, Istorija Jugoslavije, 1972; 12. ^. V. Bromley et all., Istori~ ^goslavii, Moskva 1963; 13. \oko D. Pejovi}, Crna Gora u doba Petra I i Petra II, Beograd 1981; 14. Jago{ Jovanovi}, Marko Miqanov : Istoriska i kwi`evna studija, Cetiwe 1952; 15. Jago{ Jovanovi}, Stvarawe crnogorske dr`ave i razvoj crnogorske nacionalnosti, Cetiwe 1948; 16. Vladan \or|evi}, Crna Gora i Austrija 1814-1894, Beograd 1924; 17. Radoman Jovanovi}, Razgrani~ewe Crne Gore i Turske 1858. godine, Istorijski zapisi kwiga XXIII sveska 3, Titograd/Podgorica 1966; 18. @. Dragovi}, Kratka istorija Crne Gore za {kolu, Cetiwe 1910; 19. Ni}ifor Du~i}, Crna Gora, Beograd 1874; 20. Stefan Du~i}, @ivot i obi~aji plemena Ku~a, Podgorica 2004; 21. Jovan Erdeqanovi}, Ku~i, Bratono`i}i, Piperi, Beograd 1997; 22. Jovan Erdeqanovi}, Stara Crna Gora, Beograd 1978; 23. Jovan N. Tomi}, Sastanak i dogovor srpskih glavara u Ku~ima 1614. god. radi ustanka na Turke ; Prilog kritici izvora za istoriju srpskog naroda, Beograd 1901; 24. Jovan N. Tomi}, Pe}ki patrijarh Jovan i pokret hri{}ana na Balkanskom poluostrvu 1592-1614, Beograd 1903; 25. Dragoslav Strawakovi}, Kwaz Danilo i pitawe priznawa sizerenstvva sultanova nad Crnom Gorom od Pariskog kongresa (1856) do smrti Stefana Perovi}a-Cuce u Carigradu 11. juna 1857, Zapisi, ~asopis za nauku i kwi`evnost, Cetiwe, 1930; 26. Du{an D. Vuksan, Pohod vladike Rada na Podgoricu, Zapisi, ~asopis za nauku i kwi`evnost, Cetiwe, 1930; 27. Radoman Jovanovi}, Crne Gora i velike sile 1856-1860, Titograd/Podgorica 1983;

322

Ilija Petrovi}

28. Orli}, Crnogorski godi{wak za 1865. godinu, Cetiwe 1865; 29. Ilija Petrovi}, Kerci u Pa{i}evu : Prilog za monografiju Zmajeva, Novi Sad 2002; 30. Jakov Igwatovi}, Slava Crnogorstva, Zapisi, ~asopis za nauku i kwi`evnost, Cetiwe 1939; 31. Kratki pogled na geografi~esko-statisti~esko opisanije Crne Gore, Grlica 1835; 32. Milo{ Popovi}, Zemqopisanije srbsko : Crnagora i Crnogorci, Glasnik Dru`tva srbske slovesnosti, svezka I, Beograd 1847; 33. Lazar Ra{ovi}, Crna Gora u evropskom ratu, Sarajevo 1919; 34. Jovan Vuk~evi}, O ubistvu kwaza Danila u Kotoru : Biqe{ke o primjernom pona{awu Kadi}a od ~asa hap{ewa do smrti, Istoriski zapisi, Cetiwe 1948; 35. Vuk Stefabovi} Karaxi}, Dolazak kwaza Danila u Crnu Goru, Srbske novine Novi Sad 1852; Zapisi Cetiwe, kwiga XXIII, sveska 3 mart 1940; 36. Mijat [ukovi}, Crnogorska novovjekovna dr`ava i wen razvojni uspon do 1914 godine : Istorijski najzna~ajnija tekovina u plodovima dr`avotvornog djelovawa dinastije Petrovi} Wego{, Zbornik radova “Dinastija Petrovi} Wego{, tom I”, Podgorica 2002; 37. Mitropolit Amfilohije Radovi}, U~e{}e svetorodne loze Petrovi}a u `ivotu Crkve i naroda : Bogoslovqe epohe Petrovi}a, Zbornik radova “Dinastija Petrovi} Wego{, tom I”, Podgorica 2002; 38. Bo`o Vukovi}, Ubistva iz osvete : Melanholija i manija `alosti, Podgorica 1994; 39. @eqko Vujadinovi}, Vladarska loza Petrovi}a - porijeklo, loza, dinasti~ka obiqe`ja, Zbornik radova “Dinastija Petrovi} Wego{, tom I”, Podgorica 2002; 40. Vl. Vlahovi}, Me|uplemenski odnosi u Brdima, Zapisi Cetiwe, kwiga XXII sveska 2. i 3 - avgust i septembar 1939); 41. Rastislav V. Petrovi}, Pleme Ku~i 1684-1796, Beograd 1981; 42. Tomo P. Oraovac, Znamenite Crnogorke, Zemun 1940; 43. Vojvoda Simo Popovi}, Memoari, Cetiwe 1995; 44. Tomo P. Oraovac, Crna Gora i Skadarsko pitawe, Beograd 1924; 45. Budo Simonovi}, Zeko Mali, Beograd 2000; 46. Vladimir ]orovi}, Luka Vukalovi} i hercegova~ki ustanci od 1852-1862 godine, Beograd 1923; 47. Milorad Predojevi}, Moj Brskut : Pam}ewe i sje}awe, Novi Sad 1998; 48. Za balkanskimi frontami Pervoy mirovoy voyn, Moskva 2002; 49. Peko Vujovi}, Vojvoda Mirko Petrovi}, vojskovo|a i zaslu`ni dr`avnik, feqton, Pobjeda Titograd/Podgorica 1980; 50. Mitar Mr~arica, Wego{ev perjanik Radovan Piper, feqton, Pobjeda Titograd/Podgorica 1976; 51. Pavle \onovi}, @ivot popa Laza, feqton, Pobjeda Titograd/Podgorica 1976; 52. Duka Londrovi}, Novica Cerovi} i tri gospodara, feqton, Pobjeda Podgorica/Titograd 1976; 53. Jago{ Jovanovi}, Grahovski pobjednik Mirko Petrovi}, feqton, Pobjeda Titograd/Podgorica 1976; 54. ^edo Vukovi}, Sudili{te, roman, Cetiwe 1999;

CRNOGORSKA POHARA KU^A

323

55. Radoman Jovanovi}, Crna Gora 1851-1878, Istorija srpskog naroda V-1, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1801-1878, Beograd 1981; 56. Petar [obaji}, Ku~i, odrednica u Narodnoj enciklopediji srpsko-hrvatsko-slovena~koj II kwiga I - M, Zagreb 1924-1928; 57. Sava Vukovi}, episkop {umadijski, Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka, Beograd/Podgorica/Kragujevac 1996; 58. Trifun \uki}, Marko Miqanov, predgovor za Celokupna dela Marka Miqanova, Beograd 1930; 59. Ico Kla{wa, Spaqivali su srpske civile, Pravda Beograd; 60. Journale de Toulouse, Toulouse/France; 61. Svetovid, Centralni list za prosvetu, novosti, trgovinu i modu, Be~/Austrija; 62. William Miller, The Ottoman Empire 1801-1913, Cambridge University Press, Cambridge/England 1913; 63. Miomir Da{i}, Danilo I Petrovi} Wego{, odrednica u Srpskom biografskom re~niku, kwiga 3, Novi Sad 2007; 64. Iso Kala~, Izgnanik, roman, Titograd/Podgorica 1992; 65. \or|ije Ristov Popovi}, Piperi u tradiciji i istoriji, Beograd 1994; 66. Aleksandar Mladenovi}, Prilozi o Wego{u, Vaqevo 1996; 67. Innsbrucker Nachrichten, Insbruck/Ostereich; 68. Andrija Lainovi}, Francuski konzul u Skadru Ijasent Ekar i wegova prva posjeta Crnoj Gori, Istoriski zapisi, kwiga XII 1-2, Cetiwe 1956; 69. Agramer Zeitung, Agram/Zagreb; 70. Konstatin Jire~ek, Istorija Srba : Prva kwiga do 1537 godine (Politi~ka istorija), Beograd 1952; 71. Die Presse, Wien/Ostereich; 72. Ostdeutsche Poste, Wien/Ostereich; 73. Der Humorist, Wien/Ostereich; 74. Radisav V. Ni{avi}, Bratstvo Ni{avi}a : Od Ostroga do Svete Trojice, Bijelo Poqe 2006; 75. Ilija Petrovi}, Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, Novi Sad 2005; 76. Ilija Petrovi}, Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, Novi Sad 2005; 77. Srbske novine Beograd; 78. Miqan Milo{ev Jokanovi}, Pleme Ku~i : Etni~ka istorija, Beograd 1995; 79. Danilo Tunguz-Perovi}, Da li je u pro{losti Crna Gora bila politi~ki samostalna zemqa?, Zapisi, kwiga XII sveska 4, Cetiwe 1933; 80. Bo`idar Mili}-Krivodoqanin, Ku~i u Crnoj Gori : Etnolo{ko-istorijska razmatrawa prema Crnoj Gori i hercegova~ko-brdskim plemenima 1416-1918, Beograd 1994; 81. Vojvo|anin, srbsko-narodni kalendar za prestupnu 1856. godinu, Be~ 1856; 82. Radomir P. Guberini}, Knez Nikola Vasojevi}, Andrijevica 1997; 83. Zoran D. Nenezi}, Masoni u Jugoslaviji 1764-1999, knjiga I, Beograd 1999; 84. Biqana \ur|evi}-Stojkovi}, Verske sekte i pokreti : Lovci na du{e, Beograd 1997;

324

Ilija Petrovi}

85. Vojislav \uri}, Predgovor Izabranim spisima Dositeja Obradovi}a, Srpska kwi`evnost u sto kwiga, Novi Sad/Beograd 1969; 86. Miomir Da{i}, Uloga dinastije Petrovi} Wego{ u stvarawu, sna`ewu i teritorijalnom oblikovawu crnogorske dr`ave, Zbornik radova “Dinastija Petrovi} Wego{, tom I”, Podgorica 2002; 87. Novine srbske, Beograd 1838; 88. Ju`na p~ela, Novi Sad 1852; 89. Branko Pavi}evi}, Crna Gora : Op{ti podaci - Ime i granica, Enciklopedija Jugoslavije knjiga 2 Bje-Crn, Zagreb 1982 90. Sankt-Peterburgskie vedomosti, Sankt Peterburg/Rusija; 91. Dimo Vujovi}, Kwegiwa Darinka : Politi~ka aktivnost, Cetiwe 1968; 92. Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika, kwiga {esta S-[ (stotina), Novi Sad 1976; 93. Osservatore Triestino, Trieste/Italia; 94. Ferdo ^ulinovi}, Jugoslavija izme|u dva rata I, Zagreb 1961; 95. @ivko Andrija{evi}, Crnogorci protiv dinastije, Montenegrina, digitalna biblioteka crnogorske kulture; 97. @ivko M. Andrija{evi}, Protiv plemenskog zaborava, Montenegrina, digitalna biblioteka crnogorske kulture; 98. @ivko M. Andrija{evi} et all., Istorija za osmi razred devetogodi{we osnovne {kole, Podgorica 2008; 99. Odred, odrednica u Vojnoj enciklopediji, knjiga 6 Nauloh-Podvodni, Beograd 1973); 100. @ivko M. Andrija{evi}, Kratka istorija Crne Gore 14961918, Bar 2000; 101. @ivko M. Andrija{evi} i [erbo Rastoder, Istorija Crne Gore od najstarijih vremena do 2003, Podgorica 2006; 102. \or|e Borozan et all., Istorija za tre}i razred gimnazije, Podgorica 2003; 103. Tomica Nik~evi}, Politi~ke struje u Crnoj Gori u procesu stvarawa dr`ave u XIX vijeku (otpor stvarawu dr`ave), Cetiwe 1958; 104. Vukova prepiska, kwiga sedma, Beograd 1913; 105. Vuk Popovi}, Kotorska pisma, Beograd 1964; 106. Vuk Popovi}, Pisma Vuku Karaxi}u, Podgorica 1999; 107. Vasa ^ubrilovi}, Postanak plemena Ku~a, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu kwiga XII-1, Spomenica Viktora Novaka, Beograd 1963; 108. Ilija Petrovi}, Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, Novi Sad 2009; 109. Ivan Jastrebov, Bele{ka o imenu Crne Gore, Glasnik srpskog u~enog dru{tva, kwiga XLVIII, Beograd 1880; 110. Istorija Crne Gore, druga kwiga tom 1. i 2, Titograd 1970; 111. Vladimir ]orovi}, Milutin, odrednica u Narodnoj enciklopediji srpsko-hrvatsko-slovena~koj, II kwiga I-M, (drugo izdawe), Novi Sad 2000; 112. Bo`idar Ferjan~i}, Osvaja~ka politika kraqa Du{ana, Istorija srpskog naroda I kwiga, Beograd 1981; 113. Jovan I. Dereti}, Zapadna Srbija : Kratki istorijski pregled od 3. veka pre Hrista do 20. veka, ^ikago 1995; 114. Vuk Vr~evi}, Ogranci za istoriju Crne Gore, Cetiwe 1950.

Imenoslov Avdi-pa{a 285 Aveq “sin”, prema Bibliji, jedan od dvojice Adamovih sinova; ubio ga brat Kain; simbol ubijenog nevinog ~oveka 315 Avraam “praotac mno{tva”, prema Bibliji: praotac Jevreja i Arapa 320 Ajeti, Idriz 30 Alanovi}, Milivoj 23 Aleksandar II Romanov (1818-1855-1881), car ruski 270 Alija, ime 59 Alil-agi}, pa{a 57 Ali-pa{a 42, 287 Amet-Axi}, Usejin 46 Amfilohije Radovi} (1939), mitropolit crnogorsko-primorski i skenderijski 77, 79, 302 Ananije, |akon 56 Andrija{evi}, @ivko M., istori~ar i pisac 53, 58, 61, 196, 254, 256, 257, 259, 260, 262-266, 295 Antun Hrvat iz Like, usta{ki koqa~ 319 Arsenije III Crnojevi} (^arnojevi}),v. Crnojevi}, Arsenije Arsenije IV Jovanovi} [akabenta, patrijarh pe}ki 40, 41 Arhan|el Mihailo (ko je kao Bog), svetkuje se 21. novembra 99, 103, 261, 310 Ataliota, Mihailo 28 Ata-pa{a 191, 195, 249, 254 Bajramovi}, Mijo 79 Bako~evi}, Boro 74 Balabin, poslanik 246 Bari}, Henrik 30, 31 Batovski, Henrik (1907- ? ), istori~ar 286, 287 Bah, Aleksandar (1813-1893), po wemu nazvana apsolutisti~ka, centralisti~ka i antislovenska politika be~kog dvora od 1850. do 1859. godine 248 Berber, dr Stojan (1941), lekar, kwi`evnik 9 Be}kovi}, Matija (1939) pesnik 14, 313 Beci}, Veko 73 Be{a \elev 150 Bijeli Pavle, rodona~elnik plemena bjelopavlovi}kog 128 Bjeladinovi}, Marko, a|utant 99. 102 Blagojevi}, Milo{ (1930), istori~ar, istra`ivao poqoprivrednu proizvodwu i agrarne odnose u sredwovekovnoj Srbiji 55 Bogdanovi}, sveti Arsenije Sremac ( ? -1233-1263-1266), arhiepiskop srpski, naslednik Svetoga Save; zbog opasnosti od maxarskih upada u Srbiju, sedi{te arhiepiskopije preneo iz @i~e u Pe}, gde je sagradio crkvu Svetih apostola, kasnije Vaznesewa Gospodweg. Srpska crkva svetkuje ga 10. novembra 210 Bodin 50, 51 Bo`ovi}-Ivanovi}, Baco Dragojev 206, 219, 222; Vuko \urov 254; Dragoje Bo`ov 219, 223; Spaho Ramov 254 Bolica, Marjan 28, 29; Nikola 42 Bonati, vicekonzul 189, 245 Borovi~ka, Rudolf 170, 189, 192, 195 Borozan, \or|e 62, 266 Bo{kovi}, Vido Novakov 116-118, 122, 141, 142, 217; \or|ije \oko, pop 116--119, 122, 131, 132, 135, 137, 138, 140-142; Jana (1817-1902), sestra kwaza Danila 14, 136; Mina Markov 141; Ramo 119, 133, 134; Risto 14, 108, 112, 117, 118, 120-122, 124, 129-131, 134, 136, 139-142, 230; Savo Ristov 142, 143 Bo{kovi}i, porodica s Orje Luke 14, 112, 115, 117-120, 122, 125, 128, 129,, 131, 132, 135, 136, 138-143 Brankovi}, Vuk ( ? - 1398), zet kneza Lazara, sudelovao u Kosovskom boju 134

326

Ilija Petrovi}

Brankovi}, \ura| 47 Brankovi}i, prezime kojim Srbi obele`avaju izdaju 100, 133 Bulatovi}, \uro Mili}ev 254; Joko Pejov 254; Milovan Mili}ev 254; Puni{a Lukin 254 Buol-[auen{tajn, baron, austrijski ministar 189

Vasilije Ostro{ki (Stojan Jovanovi}, oko 1610-1639-1671), episkop zahumski i skenderijski, a od 1651. godine mitropolit cele Hercegovine; svetiteq, svetkuje se 12. maja 116, 127, 240 Vasojevi}-Milo{evi} Nikola Stani{in (1787-1844) 75-77, 125 Velo Nikolin 69 Verner, Helga 89 Vilajeta, v. Pavi}evi}, Danica Vladika Rade v. Petrovi}, Petar II Vladimir, kalu|er ostro{ki 127 Vlahovi}, Vl. 44; Pavi} \ikanov 208, 211-213, 241 Vlkan, ban 51 Vojvodi}, Vaso Ivov (1928), istori~ar iz Novog Sada 208; Jovo, pop 215; Mijailo, pop 208, 313 Volf, Luj 77 Vrbica, Ma{o (1833-1898), crnogorski vojvoda 287 Vr~evi}, Vuk 65, 100, 101, 103, 310 Vu|us Hams-aga 191 Vujadinovi}, Joko Radovanov 232; Miro Vujov 69 Vuja~i}, Marko (1889-1974), politi~ar, kwi`evnik 108, 109, 126, 128, 238, 243 Vujovi}, Dimo-Dimitrije (1922-1995), istori~ar; profesor Vi{e pedago{ke {kole, direktor Istorijskog instituta Crne Gore 85 Vujovi}, Peko 95, 97, 107, 130, 135, 230, 241-244; Petar Filipov 115, 272, 281 Vujo{evi}, Vu~eta Mirkov 210; Jovan Vukov 254; Krqevi} Klopo Spahov 68, 69; Nikola Lazov 254; Petar, pop 214 Vujo{evi}i, porodica 185, 188, 210 Vuka{in Jasenova~ki ro|en u Klepcima, u Hercegovini, ubijen u usta{kom logoru u Jasenovcu, srpski velikomu~enik 318 Vuko Milo{ev 221 Vukovi}, Bo`o 305, 306 Vukovi}, Gavro (1852-1928), prvi pravnik iz Crne Gore (diplomirao 1872. godine u Beogradu); dugogodi{wi ministar spoqnih poslova Crne Gore 293 Vukoti}, Jovan Ma{anov (1817-1887), kapetan ozrini}ki, kapetan perjani~ki; za kwaza Nikolu, bio je katunski vukoba{a 129, 130; Joko Savi}ev 211; Ma{an Perkov ( ? -1861) 217; Petar (1826-1903), vojvoda, senator i vojskovo|a, tast kwaza/kraqa Nikole 142, 213, 214, 284; Stefan Perkov (1781-1867), serdar i pametar, potpredsednik Senata 217 Vuksan, Du{an (1881-1944), istori~ar 73, 132, 133, 140, 142, 227-228, 297, 298, 312 Vuksanovi}, Mom~ilo 23 Vuk~evi}, Jovan 290, 305, 306; Simon Ivanov 203 Vule Nikolin 133 Vu~eta Mirkov 210 Gagi}, Jeremija (1783-1859), ro|en u Srbiji, ruski konzul u Dubrovniku 61, 81, 96, 99, 101, 103, 135, 137, 228, 246, 250, 259, 267 Gili}, Spasoje Nikolin 223 Gor~akov, Aleksandar Mihajlovi~ (1798-1883), ruski diplomata i politi~ar 246 Grdan, vojvoda nik{i}ki 56 Grkovi}-Mejxor, dr Jasmina (1959), filolog, profesor univerziteta 55 Guberini}, Radomir 291 Danilo, patrijarh 49 Da{i}, Miomir (1931), istori~ar 83, 302

CRNOGORSKA POHARA KU^A

327

Dereti}, Jovan, istori~ar, ~lan ruske Petrovske akademije nauka 27 Dimitrije, iguman 210 Dioklecijan, Gaj Aurelije Valerije (oko 243-284-316), rimski car 318 Dobroslav I Vojislav, kraq 50 Dragi}evi}, Risto(1901-1980), istori~ar 286, 287 Dragica 319, 320 Dragovi}, @. 265 Dragutin, kraq 50 Drekale (izme}u 1525. i 1530 - oko 1575), vojvoda ku~ki 33-35, 57, 88, 222 Drekalovi}, Vukoslav 35; Dra{ko 35; Ivan 35, 38; Jovo Petrov 201; Qako 35; Petar Ilikov 34-38; Radowa Petrov 34-41, 146, 147, 209; Stanko 25 Dupiqanin, Ne{ko 215 Durkovi}-Jak{i}, Qubomir (1907-1997), istori~ar, bavio se srpskom kulturnom i politi~kom istorijom 19. i 20. veka, posebno istorijom Srpske pravoslavne crkve 76 Du~i}, Ni}ifor (1832-1900), arhimandrit, predsednik Srbskog u~enog dru{tva 62, 87, 294 Du~i}, Stefan (1874-1918), etnograf 25-27 Du{an Stefan (oko 1308-1331-1346-1355), srpski car; po wegovom nalogu 1349. i 1353/54. godine izra|en Zakon blagovjernago cara Stefana, poznatiji kao Du{anov zakonik 33, 47, 49, 50, 303, 308

\akovac, Nikola 73 \ikni}, Stevan 15, 92 \ikni}i, porodica 92, 312 \oko, pop 132 \oko Puni{in 215 \or|evi}, Vladan, kr{teno ime Hipokrat (1844-1930), lekar, politi~ar, pisac 62, 92, 143, 226, 227, 312 \uki}, Trifun (1885-1966), pesnik, romansijer, kwi`evni istori~ar, prevodilac 203 \ura{kovi}, Filip 15, 91; Marki{a 91; Marko 92 \ura{kovi}i, porodica 91, 92 \ur|ev, Branislav 30, 31 \ur|evi}, Radovan Ma{ov 254 \uro Novakov 219 Ekar, Ijasent (1814-1866), francuski diplomata 16, 130, 137, 138, 189, 190, 192, 193, 230, 245, 271, 282, 308 Ekme~i}, Milorad (1928), istori~ar 64 Erdeqanovi}, Jovan (1874-1944), etnolog. Zna~ajna su mu izu~avawa etni~kih prilika u Crnoj Gori, Brdima, Ma}edoniji, Vojvodini Srpskoj i [umadiji; ~lan Srpske kraqevske akademije 25-28, 30, 35, 58, 225, 226 @ivkovi}, Joko Axijin (Durkov, Turkov) 254 @ivkovi}i, porodica 57 @om, Antib (Anti de?) 76, 77 @ujovi}, @ivojin (1840-1870), ekonomski pisac, prvi socijalista me|u Srbima 179 Zaharija “Bog misli na tebe” (ili: “sluga Bo`ji”), li~nost iz Biblije 315

Z eko Mali v. Petrovi}-Wego{, Danilo Stankov Zorka partizanka 319 Zotovi}, beg 57

Ivan Grozni, Ivan IV Vasiqevi~ Rurikovi~ (1530-1584), na presto do{ao 1533, a za ruskog cara krunisan 1547. godine; wegova majka Jelena bila je unuka srpskog velika{a Stefana Jak{i}a (umro 1489), a k}i Ane Stefanove Jak{i} i

328

Ilija Petrovi}

kneza Glinskog, Vasilija Qvovi~a. Reformisao sudstvo i upravu, organizovao regularnu vojsku, nastojao da Rusiju ekonomski i kulturno uzdigne. Nadimak (ispravan prevod: Stra{ni) dobio zbog svoje okrutnosti prema plemstvu 15 Ivan Nikolin 212 Ivan Radojev, s Ubala 208 Ivanovi}, Baco Dragojev 231; Bracan \urov (umro 1868), vojvoda ku~ki 73, 222, 284; \uro 73; Ivan 60, 61; Ivo Jovov 225; Qako Radovanov 254; Marko Jokov 73; Mijat Milo{ev 254; Milija- Miqo Mi{ov 69; Savo Milovanov 223; Savo Paunov 213, 214 Ivanovi}, Nikanor ( ? -1894), ro|en u Drni{u, poreklom iz Wegu{a, arhimandrit, sekretar i potpredsednik Senata, a od 1858. do 1860. godine mitropolit crnogorski 85 Ivanovi}i-Drekalovi}i, porodica 58, 73 Igwatovi}, Ja{a (1824-1889), kwi`evnik 179 Ipen konzul 29 Irod 317 Ismail-pa{a 104 Isus Hristos 55, 80, 291, 315, 319

Jastrebov, Ivan 47, 49 Jekaterina III, ruska carica 209 Jelisaveta Petrovna (1709-1741-1762), carica ruska, k}i Petra Velikog 36 Jire~ek, Konstantin 29 Jovan, sveti 315, 318 Jovan (1592-1614) pe}ki, patrijarh srpski 56 Jovan Nikolin 212, 219 Jovanovi}, Aleksandar (1934), lekar-ortoped, profesor univerziteta 23; Jago{ 147-149, 151, 152, 201-203, 231, 234, 235, 297; K., prota 289; Nada 23; Radoman (1934), istori~ar 128, 244, 273, 283 Jovanovi}, Jovan Zmaj (1833-1904), pesnik 306 Jovanovi}, Milan Batut (1847-1940), lekar, zdravstveni prosvetiteq, 18801882. radio na Cetiwu kao gradski lekar i upravnik bolnice Danilo I 148; Jokanovi}, Stojan (Zeko) Radev 212, 254; Miqan Milo{ev 150, 253 Joko Durkov 214; Joko Mulov 68; Joko Pejov 219, 318 Josif II (1741-1790), sin Marije Terezije, od 1765. nema~ko-rimski car 82 Juda 291 Kadi}, Danica v. Pavi}evi}, Danica Kadi}, dobrovoqac iz Amerike 292; Ivan 292 Kadi}, Todor Aleksin (1830-1860), ubio kwaza Danila 16, 19, 125, 126, 130, 131, 139, 140, 286, 290, 291, 294, 297, 306 Kadi}i, porodica 14, 126, 130, , 288, 290-292, 305, 313 Kala~, Iso (1938- ? ), poreklom Mila~i}, kwi`evnik 89 Kamerun, Bil 156 Kara|or|e, \or|e Petrovi} (oko 1768-1817), vo|a Prvog srpskog ustanka i vo`d oslobo|ene Srbije; ubijen po zapovesti Milo{a Obrenovi}a; rodona~elnik dinastije Kara|or|evi}a 295 Kapustin, dr Vladimir Vladimirovi~, matemati~ar 23; Elena D., klasi~ni filolog 23 Karaxi}, Vuk (1787-1864), lingvist, etnograf i istori~ar, skupqa~ srpskog usmenog pesni~kog i pripoveda~kog stvarala{tva, reformator srpskog jezika 10, 11, 53, 80, 81, 101, 107, 120, 121, 197, 198, 310 Karlo Emanuil, vojvoda savojski 56, 235 Kastriot, \uro, Skenderbeg (1405-1468), istaknuti borac protiv turskog gospodstva na Srpskoj Zemqi; otac mu Jovan poti~e iz ugledne porodice iz okoline Bosanskog Grahova, a za zasluge za srpsku dr`avu bio je nagra|en posedom u Ma}edoniji, u Pologu; majka mu Voisava, iz Pologa, srpska je plemkiwa. U nedostatku sopstvenih zaslu`nika, Arbanasi ga svojataju 29, 30, 33, 46 Katarina II (1729-1762-1796), po{to joj je ubijen mu`, car Petar III, ruska carica 82

CRNOGORSKA POHARA KU^A

329

Kveki}, Darinka, v. Petrovi}-Wego{, Darinka Kejn, Harvej 156 Klement VIII, Ipolito Aldobrandini (1536-1592-1605), papa 55 Kovaqevski, Jegor Petrovi~ (1809-1868), diplomata, ~lan peterbur{ke Akademije nauka 52, 53, 74-76 , 135, 136, 168 Kova~evi}, Quba (1848-1918), istori~ar, profesor Velike {kole, dr`avni savetnik 30, 73, 204, 206, 226 Konti}i, porodica 128 Koruna Radowina 209 Kotromani}, Stjepan II 50 Krivokapi}, Andrija 86; Milo{ Androv 242, 243 Kusovac, \uro, pop 136, 214, 215; Joko 91, 197; qubotiwski barjaktar 158

Lazo Puranov 216, 217 Lainovi}, Andrija (1903-1986), bavio se politi~kom istorijom Crne Gore, Srbije i Ma}edonije 252; Filip, crnogorski diplomata u Skadru 249, 252, 257, 260, 267 Laki} (li~no ime), pop 210 Lale Drekalov, vojvoda ku~ki (oko 1559- ? ) 34, 56, 57, 88, 222 Levaser, Andre 77 Lihtenberg, delegat 282 Londrovi}, Duka 74, 125, 151, 152, 155, 238-240, 298 Lubarda, Mi}o, pop 214 Luj XIII Burbon (1601-1610-1643), francuski kraq 55 Luka, pop 210, 239 Qubi{a, Stjepan Mitrov 197 Majer, Gustav 30

Mamula, Lazar (1795-1878), baron, in`ewerijski general, veleposednik, carski namesnik u Dalmaciji 134, 135, 137, 141, 190, 294 Manijakis, \or|e 27, 28 Marko, ban 50 Marko Miqanov v. Popovi}-Drekalovi}, Marko Miqanov Markovi}, Vule Nikolin 217 Martini}, Bla`o 122 Martinovi}, Ki}un Stevanov 16, 126, 139; Marko 214; Milo 89, 90 119, 120, 140; Mi{an Stevanov 126, 139; Savo Matov 113 Mahmud Re{id, vezir 62 Medakovi}, Milorad (1824-1897), novinar i istori~ar 14, 270, 311 Medi~i, Marija (1573-1642), unuka Kozima I Medi~ija (1519-1574), velikog vojvode od Toskane i vojvode od Firence, posle udaje za kraqa Anrija IV (1553-1610), kraqica Francuske 55 Mejendorf, baron 81 Mijovi}, Ba{a Ivanov 254; Vu~eta Stojanov 254; Dragica 23; \uro Veqov 254; \uro Novakov 254; Novak Vasov 254; Perovan \ukov 254; Stanko Lukin 254; Tomo Mitrov 254 Mijovi}i (Mihovi}i), porodica 185, 188 Miju{kovi}, Ma{an 73 Milakovi}, Dimitrije ( ? - 1858), kwi`evnik i istori~ar 44, 235 Mila~i}, \oko, pop 213, 220, 232 Mila~i}i-Drekalovi}i, porodica 89 Miler, Vilijem 143 Mileti}, Svetozar (1826-1901), srpski politi~ar i pisac; osniva~ Srpske slobodoumne stranke i wen vo}a do 1883; ideolog i organizator zajedni~kog otpora nemaxarskih naroda u Ugarskoj protiv sve izra`enije maxarizacije 149, 178 Mili}-Krivodoqanin, Bo`idar, istori~ar 150, 250-252, 254; Ma{ut 224 Milojevi}, Milo{ 29, 32

330

Ilija Petrovi}

Milovan, Radojev, barjaktar 223 Milovi}, Jovan Nikolin 254; Marko Savov 254 Miloradovi}, Mihailo 36, 39 Milo{ Dmitrov 74 Milo{evi}, Stani{a 75; Mihailo 75 Milutin, kraq srpski 47, 49 Milutinovi}, Simo Sarajlija (1791-1847), pesnik i istoriograf; od 1827. do 1831. godine boravio na Cetiwu i tamo jedno vreme bio u~iteq Radu Tomovu, budu}em vladici Petru II 76, 81 Miqan Vukov (1820-1886) 150 Mirkovi}, Jefto Lekin, pop 254 Mitrovi}, Vuko 150 Mihailo, srpski kraq 51 Mi{ni}-Vujisi}, Milisav 208, 211, 212, 241 Mojsije, kalu|er sa Duge 73 Mrwav~evi}i 29, 30 Mr~arica, Radovan Be{ov 97, 98, 100-103, 110 Mujo, ime 59 Mustafa-pa{a 270

Napoleon III (1808-1873), francuski car 229, 305 Nemawi}i, srpska dinastija 47, 50 Nikola Markov 208; Nikola Radowin 212 Nikoli}, Milenko, istori~ar umetnosti 23 Nik~evi}, Tomica, istori~ar 66-68, 89, 90, 103, 109, 149, 168, 235-237, 256, 264 Ni{avi}i, porodica 292 Obradovi}, Dositej, kr{teno ime Dimitrije (1742-1811), kwi`evnik, prosvetiteq 81, 82 Obrenovi}, Milo{ (1780-1860), sin Todora Mihailovi}a, kwaz Srbije; rodona~elnik dinastije Obrenovi}a 17, 62 Odo-beg 221, 284 Omer-pa{a Latas (1806-1871), turski vojskovo|a, poreklom Srbin iz Jawe Gore (kod Pla{kog), potur~en u Bawoj Luci 14, 104, 107-109, 11-114, 117, 119, 125, 133, 142, 144, 150, 155, 176, 177, 302, 304, 313 Oraovac, Tomo Petrov Vu~ini} (1853-1939) 73, 129, 131, 136, 142, 227 Osman-pa{a Skopqak 96, 99, 101, 104, 107, 108, 134, 135, 137, 138 255, 262 O{trivojevi}i, srpska dinastija 50 Pavi} (ime) Radovanov 223 Pavi}evi}, Branko (1922- ? ) istori~ar 47, 53, 70, 74, 132, 145-147, 200, 245-250, 256, 267, 276, 286, 295, 296, 300; Danica (Vilajeta, Puni{evica) 16, 17, 125, 130, 136, 139, 140; Petar, pop 102, 103, 132, 134; Puni{a Bajov 16, 124, 125, 130, 131, 139, 140, 291 Pavi}evi}i, porodica 130 Pavlovi}, Milivoj 30 Pejovi}, \or|ije-\oko (1914-1983), istori~ar, bavio se istorijom Crne Gore 19. i 20. veka 63, 66, 69-71, 168, 296 Perazi}, Marko 215; Pavi} 216 Perovi}, Andrija Cuca 15, 89, 91, 110; Srbija, k}i Stevanova 89; Stevan Andrijin Cuca (1830-1857) 15, 83, 87, 89-91, 309 Pestaloci, Johan Hajnrih (1746-1827), {vajcarski pedagog 303 Petar I Aleksejevi~, Veliki (1672-1682-1725), ruski car 82 Petkovi~, Konstantin Dimitrijevi~ (1830- ? ), ruski konzul, Srbin 278 Petrovi}, Veqko, Hajduk Veqko (oko 1780-1813), vojvoda u Prvom srpskom ustanku 17 Petrovi}-Drekalovi}, Bewo Novakov 225, 226, 231; Bo`ina Radev 69; Bo`ina Radovanov 201, 202; Boris 315; Vuki} Popov-Ota{ev (oko 1787-1841) 55, 56, 59-61, 64, 66-69, 71-74, 78, 79, 212, 251, 259, 304; Ilija Ma{anov 9; Ilija Radowin (oko

CRNOGORSKA POHARA KU^A

331

1720-1770) 35, 36, 42, 146, 147, 209; Jovan Veqov 254; Paun Veqov 254; Peruta Radowin (oko 1720-1772) 57, 88, 222; Rade (u mona{tvu Grigorije) 42; Radovan Paunov 254; Radowa Simonov 66-68, 71; dr Rastislav Vulev (1928-2003), istori~ar 37, 38, 63; St. 73; (Simo?) Stojan Vuki}ev 68, 73; Turo \urov 205, 209 Petrovi}i-Drekalovi}i, kosorski 34, 35, 57, 88, 201, 209, 222, 309 Petrovi}-Wego{, Bo`o 107; \or|ije Savov 82, 85, 100, 109-111, 117, 118, 120, 121, 124, 144; Krsto-Krco Ma{anov 124, 127, 131, 132; Mirko, sin Nikolin, knez 312; Mihajlo, sin Nikolin 312; Nikola, sin Mihajlov 312; Olga (1859-1896), k}i Danilova i Darinkina; Pavle Perov, sin Pera Tomova, brata vladike Petra II 9, 17; Pero Tomov, brat vladike Rada 9, 15, 81, 83, 85, 86, 89-91, 96, 100, 110, 111, 115, 119, 144, 294; Petar, sin Nikolin, knez 307; Ramo 213; Stanko Stijepov (1790-1852), otac kwaza Danila 59-61, 83, 86, 319; Stefan-[}epac, otac vladike Danila 51 Petrovi}-Wego{, Danilo [}epanov ( ? -1700-1735), mitropolit crnogorski; dukalom od 7. maja 1718. godine priznato mu je pravo “da vr{i crkvenu jurisdikciju nad pravoslavnima u krajevima i mestima koja su do{la pod vlast mleta~ku u tada{wem ratu, sa slobodnim vr{ewem del rito Greco Serviano, s pravom popravke starih i podizawa novih crkava u svima mestima pot~iwenim vladi~inoj jurisdikciji” 36, 37, 40, 51 Petrovi}-Wego{, Danilo Stankov, Zeko Mali (1826-1860), prvi svetovni vladar Crne Gore 9-19, 21, 34, 43, 55, 57, 61, 104-106, 109-115, 117-144-155, 157-162, 164-167, 170-181, 184-205, 207, 212, 215-218, 220, 222, 226-230, 233, 235-240, 242-252,, 255, 257-265, 267-278, 281-285, 287-290, 292-298, 300-315, 317, 319 Petrovi}-Wego{, Darinka (1837-1892), kwagiwa crnogorska, k}i Marka Kveki}a, trgovca iz Trije{}a (~iji su poslovi propali nedugo po Darinkinoj udaji), poreklom iz Herceg Novog, a `ena kwaza Danila 10, 11, 17, 18, 91, 230, 265, 308, 311 Petrovi}-Wego{, Mirko (1820-1867), vojvoda 9, 15-17, 43, 92, 93, 97, 101, 81-103, 111, 112, 121, 126-129, 131, 132, 139, 143, 146-151, 155, 157, 158, 160-167, 170, 172-174, 184, 186, 189, 190, 193, 194, 199, 200-211, 213, 214, 216, 219, 220, 222, 224-228, , 230, 231, 235, 237-244, 247-252, 255, 258, 263, 267, 268, 276, 284, 290, 291, 296, 300-302, 307, 311-313, 315, 316, 318, 319 Petrovi}-Wego{, Nikola I (1841-1921), od 1860. kwaz, a od 1910. do 1918. godine kraq Crne Gore. Bavio se poezijom; napisao pesmu Onam’ onamo, koja je jedno vreme bila crnogorska himna 18, 34, 43, 67, 92, 106, 124, 142, 143, 159, 203, 209, 224, 225, 227, 290-292, 295, 301, 306, 307, 312, 314 Petrovi}-Wego{, Petar I (1747-1830), vladika i gospodar Crne Gore, postavio temeqe dr`avnoj vlasti u Crnoj Gori; Sveti Petar Cetiwski; Srpska crkva svetkuje ga 31. oktobra 10, 34, 42, 58-60, 63, 74, 76, 134, 140, 157, 160-163, 166-168, 213, 225, 240, 296, 301, 307, 310, 318, 319 Petrovi}-Wego{, Petar II (1813-1851), vladika Rade, gospodar Crne Gore, pesnik 9, 10, 13-15, 17, 43, 53, 55, 58-64,66-87, 91, 95, 110, 115, 125, 147, 148, 162, 168, 198, 200, 213, 225, 256, 257, 259, 267, 278, 283, 295, 296, 298, 301, 303, 304, 306-311, 313, 319 Petrovi}-Wego{, dinastija 255, 290, 291, 312 Petrovi}i, wegu{ki (cetiwski) 13, 14, 21, 82, 124, 142, 203, 223, 241, 254-256, 258, 291, 309, 313, 317 Petrovi}, Sava mitropolit skenderijski od 1735. do 1781. godine 40 Pe{i}i, porodica 291 Pileti}, Jole Ilijin (1814-1900) 14, 108, 130, 133, 136, 148, 150, 202, 206, 213, 214, 221, 230, 287; Risto, pop 217 Plamenac, Ilija, pop 107; Rade Turov 202 Polit-Desan~i}, Mihailo (1833-1920), politi~ar, novinar, borac za srpska nacionalna prava u Ugarskoj 179 Popov, Rus, autor karte Crne Gore (1842) 65 Popovi} Ri{wanin, Vuk-Vukol (1806-1875), sve{tenik 67, 79, 107, 109, 120, 196-198, 230, 235-237, 264, 310, 311 Popovi}-Drekalovi}, Marko Miqanov (1833-1901), perjanik, crnogorski vojvoda, ~lan senata; zbog neslagawa sa kwazom Nikolom povukao se iz politike (1883), ostaju}i i daqe narodni vojvoda; tek tada nau~io da pi{e: izjedna~uju}i mu tekstove s narodnim i anegdotskim kazivawem, kwi`evna kritika jo{ uvek nije na pravi na~in vrednovala wegovo kwi`evno stvarala{tvo 15, 22, 23, 29, 30, 46, 72, 74,

332

Ilija Petrovi}

83, 89-91, 99 103, 106, 113, 143, 145, 147, 148, 196, 201-203, 206, 209, 211, 213, 215, 218, 219, 222, 223, 225, 226, 231, 237, 238, 241, 249, 251, 256, 263, 264, 284, 287, 295, 304, 311 Popovi}, \or|ija Ristov 102, 103; Luka Mi}in 69; Milo{ 52, 53; Miqan Jankov 201; Nikola Jovanov 213; Novak Martinov 59; Petar Andrijin 73; Puni{a Radosavov 73; Radoje Perunov 254; Radowa Miqanov 202; Spaho Bo`ov 206, 219, 222, 231; Spaho Radovanov 70; Tomo Petrov 69, 74; ^ubro Petrov 59 Popovi}, Simo (1844-1921), ro|en u Zapadnom Sremu; pesnik i novinar, crnogorski vojvoda “od pera” i dr`avnik, jedno vreme ministar prosvete; zaslu`an je za modernizovawe {kolskog sistema u Crnoj Gori 67, 82, 88, 126, 153 Popovi}i-Drekalovi}i, s Meduna 58, 73 Prelevi}-Drekalovi}, Drago (Rako) Radojev 254; \or|ija-Xuxo Radowin 66-68, 71, 72, 74; Radovan Stankov 212, 254

Radovi}, Bla`o 150, 287 Radowi}, Ivan Radosavov 68; Ivo Rakov 12, 82, 221, 273; Jovan Krstov 69; Maxo Borov 254; Mihailo Vukov 92; Nikola Borov 254; Stefo Bo`ov 254 Radosav, pop 132 Rado~aj, Mirko, usta{ki satnik, potom narodni odbornik 319, 320 Rado{evi}, Milovan, pop 223 Radulovi}, Sula Radov, kapetan iz Komana, narodni mudrac 16, 88, 217 Rai~evi}, Nikodim, arhimandrit ostro{ki 85 Rajkovi}, Luka [}epanov 254 Raketi}, Radi} (ime) 40 Ra{ovi}, Vu~eta Mikov 254; Marko 148, 231; Jo{o Stanojev 201, 202; Paun Velov 68; Petar Mikov 254; Ujka 213 Ra{ovi}i, porodica 202 Rovinski, Pavel Apolonovi~ (1831-1916), ruski nau~nik, publicist i revolucionar. Od 1879. do 1906. godine (s kra}im prekidima) `iveo u Crnoj Gori, gde mu je nastala kwiga ^ernogori~ v eÏ pro{lom i nasto~xem, Crna Gora u pro{losti i sada{wosti; u ovom svom najzna~ajnijem radu, u tri toma, predstavio je zemqopisne prilike, arheologiju, etnografiju, istoriju, kulturu i savremeno stawe Crne Gore 29, 145, 295 Romanov, Nikolaj I Pavlovi~ (1796-1825-1855), car ruski 9 Rudolf II (1576-1612), austrijski car 55 Ru`ica Nikolina 208 Sava, sveti (Rastko Nemawi}, 1169-1235), prvi arhiepiskop srpski 303 Savi}, dr Dijana, univerzitetski profesor 23 Savo @ivkov 69 Svevlad, kraq srpski 50 Svevladovi}. O{troilo, kraq srpski 50 Svetimirovi}i, srpska dinastija 50 Sveti Petar Cetiwski v. Petrovi}-Wego{, Petar I Sekendorf, grof 41 Sigismund III (1587-1632, iz {vedske dinastije Vasa), poqski kraq 55 Simovi}, Radoje (1, 139790-1892), pop 212 Simonovi}, Budo 8, 145, 151, 152, 265, 298, 313 Sina, austrijski baron, bankar 8, 2266 Smajo Piper 100, 103 Spahi}, Halil-beg 192 Spahi}, [uto Radowin 213 Spaho Bo`ov 219, 222 Srezwevski, Ismail Ivanovi~ (1812-1880), ruski slavist 53 Stanko Stefanov 223 Starovic, Mark 156 Stevan, pop 132; Stevan, pop iz Dupila 225, 318 Stojkovi}, Milenko ( ? -1831), vojvoda u Prvom srpskom ustanku 17 Stefan Vojislav, knez srpski 28 Stojni}, Mirko 35

CRNOGORSKA POHARA KU^A

333

Stracimirovi}, \ura| II 47 Stremouhov, konzul 308 Suboti}, Jovan (1817-1886), kwi`evnik i politi~ar; zalagao se za ujediwewe Srba i Hrvata i za slovensku solidarnost 178 Sula Radov, v. Radulovi}, Sula Radov Sulejman-pa{a 35 Su~enkov, konzul 285 Sherman, v. [erman

Tati{~ev 75 Tirka, austrijski bankar 86 Tomazeo, Nikola (1802-1874), poreklom iz [ibenika, kwi`evnik i leksikograf; prvi je prevodio srpske narodne pesme na gr~ki jezik 77 Topal-pa{a 39 Toroman, Vuko 76; Mi}a 76; Todor 76 Tuvnel, francuski diplomata 282 ]orovi}, Vladimir (1885-1941), istori~ar, filolog po obrazovawu; bavio se temama iz kwi`evne i politi~ke istorije; ~lan Srpske kraqevske akademije 274 ]upi}, Petar 76 Uro{ V 48, 49 Uskokovi}, Ivan 208, 210, 211 Ferjan~i}, Bo`idar 49 Filip III (1598-1621), {panski kraq 55 Filipides 100 Frawo Josif (1830-1916), austrijski car i ugarski kraq (od 1867. austrougarski car); nosilac ideje o pangermanskoj ulozi Austrije; okupacija Bosne i Hercegovine 1878. godine najavila wegovu otvorenu ekspanzionisti~ku politiku prema svom srpskom susedu 17, 89, 171 Fridrih II Veliki (1712-1784-1786), pruski kraq, jedan od najve}ih vojskovo|a svoga doba; vladao u duhu prosve}enog apsolutizma 82 Hajduk Veqko, v. Petrovi}, Veqko Hasan-pa{a 70 Hasan Hot 183 Hitler, Adolf (1889-1945) nema~ki nacisti~ki diktator i vo|a Nacionalsocijalisti~ke radni~ke partije Cerovi}, Novica Milutinov (1801-1895) 9, 15, 89, 125, 148, 150, 155, 172, 156, 199, 208, 211, 212, 27, 230, 238-241, 250; Sekul 56 Crnojevi} (^arnojevi}), Arsenije III (1633-1674-1706), patrijarh srpski, mitropolit pe}ki i hvostanski, predvodnik velike srpske sobe u Ugarsku (1690); sve vreme provedeno na srpskom patrijara{kom tronu zalagao se da se “uspravi davno pali stub srpske dr`avnosti” 33, 51 Crnojevi}, Ivan (Ivan-beg), vladao od 1465-1490; pred opasno{}u od Turaka najpre u savezu sa Mlecima, a posle turske pobede i povratka iz izgnanstva, turski vazal. Godine 1484. podigao manastir na Cetiwu 49, 180 Crnojevi}i, porodica 47 ^artoriski, Adam (1770-1861), poqski knez, jedno vreme ruski ministar spoqnih poslova, vo|a poqske emigracije 75 ^ejovi}, Zeko 232; Luka Mijatov 223; Marko Aqov 46 ^ejovi}i-Drekalovi}i, porodica 185, 188, 205, 237 ^engi}, Smail-aga (1778-1840), muselim gata~ki, pivski i drobwa~ki 9 ^rno(je)vi}, Miho 49; Radosav 49 ^ubrilovi}, Vaso 31-34

334

Ilija Petrovi}

[afarik, Pavel Jozef (1795-1861), filolog i istori~ar 29 [erman, Viqem Tikjumseh (1820-1891), general u ameri~kom Gra|anskom ratu (1861-1862); komandant ameri~ke kopnene vojske (1868-1884) 316 [o{ki}, Bojana 23 [}epan Mali, vladao Crnom Gorom od 1766. do 1774, izdaju}i se za ruskog cara Petra III (iz dinastije Hol{tajn-Gotorp-Romanov), mu`a budu}e carice Katarine Velike, koji je 1762. godine uklowen s ruskog prestola 57 [ukovi}, Mijat (1930), politi~ar komunisti~ke ere, bavio se prou~avawem pravosudnog sistema 303, 304.

Bele{ka o sastavqa~u

Ilija Petrovi} (1938, Kosor, kod Podgorice), istori~ar i publi-

cista. Ceo radni vek proveo u PTT saobra}aju. Posledwih petnaestak godina bavi se srpskom istorijom novijega vremena.

Objavqene kwige:

1. Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966, str. 157; 2. Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968; 3. Zmajevo 1973 (u koautorstvu), Zmajevo 1974, str. 65-85; 4. Zmajevo - Prilozi za monografiju (u koautorstvu), Zmajevo 1979, str. 9-15, 48-66. i 77-136; 5. Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koautorstvu sa Borivojem Veqkovi}em), Novi Sad 1990, str. 286; 6. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, str. 80; 7. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, Novi Sad 1994, str. 264; 8. Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi Sad 1996, str. 373; 9. Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, str. 374; 10. Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad 1997, str. 309; 11. Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998, str. 436; 12. .Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, str. 397; 13. Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, str. 214; 14. Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, str. 192; 15. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa Vasom Kolakom), Novi Sad 1999, str. 126; 16. Starinci i novci, Novi Sad 2000, str. 175; 17. Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, str. 310; 18. Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001, str. 151; 19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi Sad 2001, str. 120; 20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002, str. 556; 21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, str. 133; 22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, str. 427; 23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, str. 169; 24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em), Novi Sad 2004, str. 5-172; 25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, str. 248; 26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, str. 95; 27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi Sad, Novi Sad 2005, str. 544; 28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, str. 308; 29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, str. 298; 30. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina - Nara{taj 1951-1956; Nastavnici, Novi Sad 2006, str. 224; 31. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2006, str. 331;

336

Ilija Petrovi}

32. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em), Vaqevo/Beograd/Srbiwe 2006, str. 348; 33. Srpska Krajina - Jul-oktobar 1992, Novi Sad 2007, str. 429; 34. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno izdawe), Novi Sad 2007, str. 142; 35. Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, str. 370; 36. Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2007, str. 501; 37. Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918, Novi Sad 2008, str. 138; 38. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, Novi Sad 2009, str. 301; 39. Stepanovi}evo 1919-1945 (Drugo popravqeno izdawe), Novi Sad 2009, str. 318; 40. Nastavnici novosadske gimnazije 1731-1960, Novi Sad 2010, str. 381; 41. Crnogorska pohara Ku~a, Prvo izdawe, Podgorica 2010, str. 296; 42. Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 : Prekomorske zemqe, Novi Sad 2010. str. 82; 43. Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876, Novi Sad 2010, str. 136; 44. [kotske `ene uza Srbe 1914-1918, Novi Sad 2010, str. 122; 45. Srpska Krajina - Novembar 1992-februar 1993, Novi Sad 2010, str. 422; 46. Crnogorska pohara Ku~a, Drugo pro{ireno izdawe.

Sitniji prilozi:

1. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisajediwewe Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupa odr`anog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamdeset ~etvrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Novi Sad 1993, 141-158. 2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Vojvodine, Novi Sad 1993, 29-39. 3. O autorstvu kwige “Hrvati u svetlosti istoriske istine”, Rad Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994, 159-171. 4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, beseda na osniva~koj skup{tini Dru{tva srpsko-italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994 (objavqeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad 1997, 258-271). 5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istoriju Matice srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995, 137-211. 6. Srpska Zemqa, prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca u Beogradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995, 183-188. 7. Srem - iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj I/1997, Ruma 1997, 29-45. 8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, ^asopis za kulturu, umetnost i nauku “Lu~a” Subotica sveska 9/98, Subotica 1998, 112-117. 9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913, saop{tewe na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i pouke, u Domu Vojske Jugoslavije, Beograd, 15. oktobar 1997 (zbornik radova nije objavqen).

CRNOGORSKA POHARA KU^A

337

10. Dragutin J. Risti} - uzorni srpski ratni komandant, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998, 141-171 11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir, saop{tewe na “okruglom stolu” u Arhivu Srbije, Beograd, 5. novembar 1998 (zbornik radova nije objavqen). 12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi} Moj Brskut, Novi Sad 1998, 470-479. 13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Matice srpske za kulturu usmene i pisane re~i “Jezik danas” br. 7, Novi Sad 1998, 14-16. 14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj III-IV, Ruma 2001, 159-206. 15. Srbi su stariji no {to smo mislili, Jozef [afarik, O poreklu Slovena, Arhiv Vojvodine i Slovenski institut, Novi Sad 1998, objavqeno u ~asopisu Srpski Sion, godina 110, sveska 1, Sremski Karlovci 2001, strane 52-54. 16. Biv{i Srbi crnogorski (predato za Letopis Matice srpske u Novom Sadu i za suboti~ku “Lu~u”, ali je pre}utano; objavqeno u autorovim kwigama Starinci i novci, Novi Sad 2000, 81-107. i Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, 341-367). 17. Srpski dobrovoqci 1912-1918. iz Sremskih Karlovaca, Karlova~ke novine, broj 10, Sremski Karlovci januar 2002, 11-12. 18. Hram i sve{tenici u Zmajevu, Glasnik Srpske pravoslavne crkve Beograd, broj 4/2002, 96-108. 19. Ni pismo, ni polemika, Pogovor za spis Milorada Predojevi}a Brskutski inkvizitori, Novi Sad 2002, 81-84. 20. Tri veka srpske {kole, Norma, ~asopis U~iteqskog fakulteta u Somboru, posve}en 225. godi{wici osnivawa U~iteqske {kole u Somboru, broj 10/2003, 45-60). 21. Pripovest o Aleksiju Vezili}u, Sveske Matice srpske broj 40, Novi Sad 2003, 55-72. 22. Re~nik nepoznatih i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi}, Pile ^ondola, Beograd 2003, 117-127. 23. Povijest o Brskutu i Brsku}anima, predgovor za kwigu M. Predojevi}a Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 7-14. 24. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi} Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 301-310. 25. Kerski imenoslov 18. veka, Onomatolo{ki prilozi Srpske akademije nauka i umetnosti, Odeqewe za jezik i kwi`evnost - Odbor za onomastiku, broj 17, Beograd 2004, 421-455. 26. Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 80-86. 27. Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim ratovima 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 5, Beograd 2005, 193-201. 28. Pomenik medovskih stradalnika (Dato za Dobrovoqa~ki glasnik u Beogradu; jo{ nije objavqeno, a da li }e, ne zna se). 29. Srpski dobrovoqci iz rumunskog Banata 1914-1918, Temi{varski zbornik Matice srpske broj 4, Novi Sad 2006, 211-219. 30. Srpski dobrovoqci iz sredi{we Ba~ke 1912-1918 (Dato za Zbornik Muzejske zbirke u Vrbasu; jo{ nije objavqeno).

338

Ilija Petrovi}

31. Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine 1912-1918 (Dato za Zbornik Muzeja grada Novog Sada; jo{ nije objavqeno). 32. Koreni srpskog dobrovoqa{tva (Dato za suboti~ku “Lu~u”, jo{ nije objavqeno). 33. Novo doba (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em), “Slovo”, ~asopis za srpski jezik, kwi`evnost i kulturu broj 12, Nik{i} 2007, 168-221. 34. \or|e Nato{evi} i obrazovawe mladih Srpkiwica, Zbornik radova sa nau~no-stru~ne konferencije s me|unarodnim u~e{}em “Zdravstveno vaspitawe u savremenim osnovnim {kolama”, Sombor 2007, 153162; objavqeno u autorovoj kwizi Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, 313-332). 35. Pomenik brodolomnika sa Brindizija, pod Medovo, Prilog u knjizi: Marijan Milji} - Ilir ^apuni, Medova 1916-2008 - U spomen potopljenim crnogorskim dobrovoljcima, Podgorica 2008, 41-57; 36. Nije dobro pisati hvalospeve francuskim generalima, Srpske internetske novine “Istina”, broj 228, Be~ 21. septembar 2008. 37. Vladika Rade i Ku~i (Septembra 2008. dato za nau~ni skup o Petru II Petrovi}u Wego{u, odr`an sredinom marta 2009. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu, u okviru Wego{evog odbora; rad nije uzet u obzir, po{to se wegov sastavqa~ prijavio ne znaju}i da je to pozivni skup. Potom je tekst dat za Mati~in Zbornik za istoriju, ali do kraja 2009. godine nije objavqen niti je nagove{teno {ta }e se dogoditi s wim. Kako je autor na samom po~etku 2010. godine pripremio za {tampu svoju kwigu Crnogorska pohara Ku~a, ovaj je rad, neznatno izmewen, u wu ukqu~en kao posebno poglavqe pod naslovom Ku~i i vladika Rade). 38. Za istinu o srpskoj pro{losti od po~etka. Saop{tewe na nau~nom skupu “Faktori odnosa snaga u srpsko hrvatskom sukobu”, u organizaciji Udru`ewa rezervnih vojnih stare{ina Srpske Krajine u Srbiji, Bawa Junakovi}, kod Apatina, 28-29. novembar 2009; objavqeno u zborniku Rat za opstanak Srba Kraji{nika I, Beograd 2010, 85-94. 39. Vojvoda Radowa Petrov Ilikovi} Drekalovi} (oko 1670-1737). (Pripremqeno za skupove koji }e, najverovatnije tokom jeseni 2010, biti prire|eni povodom prenosa zemnih ostataka Vojvode Radowe ispred hrama u selu Bo{wace, kod Leskovca, u wegovo rodno selo Kosor, kod Podgorice). 40. Strana medicinska pomo} u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. (Saop{tewe na 15. studeni~koj akademiji “800 godina srpske medicine”, Studenica 9-12. jun 2010). 41. Kako je 1915. godine u Srbiji ugu{ena epidemija pegavog tifusa. (Saop{tewe na 15. studeni~koj akademiji “800 godina srpske medicine”, Studenica 9-12. jun 2010).

Priredio:

1. Mile Matejin, Eniologija : Energoinformacije beskraja, Novi Sad 1998; 2. \uro ]uk, Ruji{ka kod Zrmawe : Prilog za monografiju, Novi Sad 2006; 3. Dragoqub Petrovi}, Zlovremenik (pripremqeno za {tampu).

CIP – Каталогизација у публикацији Централна народна библиотека Црне Горе, Цетиње ISBN 978-9940-27-006-3 COBISS.CG-ID 17532176