Igre i Aktivnosti Dece Predskolskog Uzrasta

DECJE IGRE Odredjene igre: Igra je kompleksna ljudska aktivnost I moze da se posmatra sa mnogo aspekata. Igra je ustvari opsti pojam za veliki br.aktivnosti, ali sve one se ne mogu objasniti jednim mehanizmom tj ne odredjuje ih sve isti skup. Fenomen Fenomen igre se ne moze obuhvatiti ob uhvatiti  jednom defnicijom.  J.Hojzing igru odredjuje kao dobrovoljnu radnju ili delatnost koja koja se odvija unutar vremenskih I prostornih granica, prema dobrovoljno prihvacenim ali obaveznim pravilima. Cilj igre je u samoj igri, a prati je osecaj napetosti I radosti. J.Hojzing navodi da “vaka je igra lobodan cin, ona je slobodna. !."ajoa smatra da je igra slobodna, izdvojena, neizvesna, neproduktivna, prospisana I fktivna.

Sustina igre vidi se u: • • • • •

#ominaciji sredstva nad ciljevima $manjivanju rizika od neuspeha %rivremeni prestanak &rustracije kod igraca %ruzanje slobode #obrovoljna priroda

Sustina decje igre: 'snovni razlog zasto se dete igra je zadovoljstvo da se bude uzrok ko void ka afrmaciji svoga ja. Igra je dominantna aktivnost detinjstva.

Savremena shvatanja o decjoj igri: Dva aspekta igre: kognitivni I razvojni. (a kognitivne teorije decje igre karakteristicno je da igru posmatraju kao specifcnu saznajnu delatnost koja je od najveceg

znacaja za razvoj simbolickih &unkcija. %ijaze tumaci igru u &unkciji razvova kogniticnih sposobnosti. %o %ijazeu, &aktori &aktor i koji odredjuju intelektualni razvoj odredjuju I razvoj igre. %ijaze navodi tri vrste igara) *. %rakti %rakticne cne igre igre +. imboli imbolick cke e igre igre . Igre Igre sa pravili pravilima ma

.!rakticne igre:  %ojavljuju se u toku prvog meseca zivota deteta, sa svakim novim postignucem, a nestaju zasicenoscu njime. 'ne dostizu vrhunac u prvoj godini. ".Sim#o$icke igre: Javljaju se tokom druge godine zivota sa pojavom simbolickih sema. 'ne pocinju da opadaju posle cetvrte godine, jer kako %ijaze tumaci “ukoliko “ukoliko se dete vise prilagodjava prirodnoj I drustvenoj sredini, toliko se manje prepusta simbolickim pretvaranjima. %.Igre sa pravi$ima: $zrast od -/god zivota. %ripadaju uglavnom period od /**god. Igre sa pravilima su igre sa senzomotornim kombinacijama 0trcanje, loptanje, penjanje, itd1 ili intelektualnim kombinacijama 0sah, karte, memorija, itd1. Igre sa pravilima mogu biti rezultat cinova odraslih koji su zastareli. %ijaze izricito smatra da je decja igra jedan process obrazovanja simbola kao posrednika izmedju coveka I stvarnosti koja ga okruzuje. %ijaze citam razvoj deteta tumaci kroz + procesa) %roces akomodacije. %roces asimilacije. (a %ijazea igra je primena obrazaca stecenih imitacijom na nove situacije. Igra je samo jedna razvojna epizoda. %ijaze igru posmatra samo sa stanovnistva konceptualnog misljenja. %jaze je rasvetlio tesku povezanost izmedju structure misljenja I razvoja igre.

znacaja za razvoj simbolickih &unkcija. %ijaze tumaci igru u &unkciji razvova kogniticnih sposobnosti. %o %ijazeu, &aktori &aktor i koji odredjuju intelektualni razvoj odredjuju I razvoj igre. %ijaze navodi tri vrste igara) *. %rakti %rakticne cne igre igre +. imboli imbolick cke e igre igre . Igre Igre sa pravili pravilima ma

.!rakticne igre:  %ojavljuju se u toku prvog meseca zivota deteta, sa svakim novim postignucem, a nestaju zasicenoscu njime. 'ne dostizu vrhunac u prvoj godini. ".Sim#o$icke igre: Javljaju se tokom druge godine zivota sa pojavom simbolickih sema. 'ne pocinju da opadaju posle cetvrte godine, jer kako %ijaze tumaci “ukoliko “ukoliko se dete vise prilagodjava prirodnoj I drustvenoj sredini, toliko se manje prepusta simbolickim pretvaranjima. %.Igre sa pravi$ima: $zrast od -/god zivota. %ripadaju uglavnom period od /**god. Igre sa pravilima su igre sa senzomotornim kombinacijama 0trcanje, loptanje, penjanje, itd1 ili intelektualnim kombinacijama 0sah, karte, memorija, itd1. Igre sa pravilima mogu biti rezultat cinova odraslih koji su zastareli. %ijaze izricito smatra da je decja igra jedan process obrazovanja simbola kao posrednika izmedju coveka I stvarnosti koja ga okruzuje. %ijaze citam razvoj deteta tumaci kroz + procesa) %roces akomodacije. %roces asimilacije. (a %ijazea igra je primena obrazaca stecenih imitacijom na nove situacije. Igra je samo jedna razvojna epizoda. %ijaze igru posmatra samo sa stanovnistva konceptualnog misljenja. %jaze je rasvetlio tesku povezanost izmedju structure misljenja I razvoja igre.

 2reba  2reba pomenuti I doprinos 3igotskog. 3igotskog. 3igotski smatra da je decja igra prakticna masta ili masta u dejstru pa prema tome I put da dete osmisli emocije I vrednjuje svoje drustveno iskustvo, odnosno nacin saznavanja. I za 3igotskog, igra je etapa u razvoju saznajnih procesa. #ete se krece, napredjuje kroz igru I 4bo toga 3igotski igru naziva “vodecom aktivnoscu56 %o 3igotskom igra se razlikuje od rada I drugih vidova aktivnosti. %edagozi moskovske moskovske skole posmatraju igru u ravojnoj liniji sa misljenjem I ucenjem I isticu njenu kognitivnu &unkciju. Igra s erazmatra kao “istorijski vid koji je nastao putem decje delatnosti, koja reprodukuje reprodukuje delovanje odraslih odr aslih I odnose medju me dju njima, usmerene ka snalazenju I upoznavanju predmetne stvarnosti. %o 7eontijevu igra je vodeca aktivnost I ima  odlike. %rvo to je aktivnost u obliku koje I iz koje se di&erencijaru druge dru ge aktivnosti. #rugo, u vodecoj aktivnosti se &ormiraju I razvijaju pojedini psihicki procesi. 8pr, kod deteta se tokom igre po prvi put &ormiraju procesi aktivne maste. 3alonov smatra da je svaka od &az akroz koje prolazi razvoj deteta oznacena “eksplozijom aktivnosti koje ga za izvesno vreme potpuno obuzimaju5

Igra u vaspitanju: %laton u igru vidi mogucnost za vezbanje dece I bolje upoznavanje njihovih sklonosti. "omenski zahteva da se deci omoguce igre u kojima ce vezbati zdravlje, okretnost I brzinu udova, svezinu I ostrinu duha, kao I ucenje koje ce im prirediti zadovoljstvo igre. (a uvodjenje igre u vaspitanje preds.dece najzasluzniji je Frebel. 'n je igru postavio kao okosnicu citavog vaspitnog postupka, kome je cilj bio samorazvoj, uz oslobadjanje drugih unutrasnjih snaga.

%ocetkom 99 veka, igre se sve vise javljaju u skolskim aktivnostima. Igra se smatra za jedan od najmocnijih pokretaca energije kod dece I vestina vaspitaca je da ono sto zeli da predstavi deci, moze da predstavi kroz igru. Igra se zasniva na interesu koji izaziva napor. Igra proistice iz susreta motivacije deteta I njegovih kognitivnih mogucnosti I predstavlja aktivnost koja ima najvise izgleda da angazuje dete jer ju je dete samo izabralo. Igra je uvek povezana sa decjim potrebama. Igra predstavlja licno detetovo zadovoljenje. #eca se drugacije odnose prema zadacima koji su predstavljeni u igri, nego kad sui m isti ti zadaci predstavljeni na neki drugi nacin. #eca su u igri sposobna da organizuju svoju aktivnost na visem nivou. $ igrama se menjaju I odnosi izmedju deteta I odraslog. Funkcija odraslog je uloga ucitelja I saradnika, koji nije “sudija6porota5. #ete u igri zapaza svoje akcije, svoje delovanje. $ igrama se ne postavlja pitanje discipline. $ igru se ukljucuju sva deca po njihovoj sopstvenoj odluci I upravo ta “sopstvena odluka5 motivise decu da se pridrzavaju pravila samo da ne bi pokvarili igru.  2akmicenje kroz igru je ustvari “uvod u saradnju5. #eca kroz takmicenje uce da saradjuju sa drugima, da slusaju I postuju druge. 'snovna vrednost igre, iler) Covek se igra samo onda kad je u punom znacenju reci covek I on je samo onda covek kada se igra. #ete u igri ima potpunu slobodu da odlucuje, da “diriguje5 kako ono zeli. Igra omogucuje deci da razvijaju sopstvene sposobnosti.

!rigovori koriscenju igre u didakticke svrhe: :rgumenti onih koji se protive da se igra koristi u vaspitno obrazovne svrhe, mogu se podeliti u + grupacije) !rva koja porice

koriscenje igara u vaspitobrazov. svrhe. Druga koja je u vecoj ili manjoj meri ogranicava. "ad se od igre zatrazi da prosiri znanja jedne licnosti u bilo kojoj oblasti, igra prestaje da bude igra. “Igra je delatnost koja se iscrpljuje u sopstvenoj aktivnosti, koja za sobon ne ostavlja nista..3ezba, nasuprot tome, je nametnuta I ona za sobom ostavlja rezultat5. vako mesanje u igru, dovodi do toga da igra prestaje da bude igra. Ima shvatanja po kojima je igra medijum u vaspiobraz.procesu, ali se smatra da su mogucnosti igre ogranicene u poredjenju sa ostalim organizacionim oblicima, posebno zanimanjima.

&aspitno'o#razovne vrednosti decje igre: Igra ima veoma znacajnu ulogu u razvoju I ucenju predskolskog deteta. #eca se igraju iz sopstvenog zadovoljstva, za decu je igra aktivnosti kojom deca zadovoljavaju svoje potrebe, razvijaju stvaralacke I umne sposobnosti, jacaju zdravlje, uce I socijalizuju se kroz igru. Igra se javlja kao napor malog deteta da prevazidje raskorak izmedju sopstvenih mogucnosti I obrazaca ponasanja koje mora da usvoji. 8ajveca vrednost igre je u tome sto igra moze da privuce I odrzi paznju svakog deteta, kao I sto igra moze da motivise svako dete da aktivno ucestvuje. #ete u igri stvara situacije koje su pod njegogom kontrolom, koje razume I u kojima se sigurno oseca. Igra angazuje dete vise nego realan zivot, u igri se dete ponasa savrseno na svoj sopstveni nacin. matra se d aje igra u predskolskom detinjstvu, vodeca aktivnost upravo zato sto je usmerena na zadovoljavanje potreba deteta.

3aspitanje kroz igru, putem igre, moze da predstavlja najbolji nacin vaspitanja, pogotovo u mladjem uzrastu.

(u$tivisanje decje igre: :ko se usmereno I organizovano deluje na nacin I sadrzaj igre, moguce je izazvati napredak u svakom aspektu razvoja deteta I njegovo uopstem razvoju u celini. !azradjuju se postupki kojima se igra neguje, usmerava I podstice, ali se I dalje cuvaju potencijali igre I nenarusavaju se osnovne karakteristike igre. %roblem kultivisanja decje igre je jedan od sloznijih problema predsk.pedagogije. %reterano mesanje odraslih, narusuje igru. $ kultivisanju decje igre treba da se podje od negovanja decjih pokreta, zatim se prelazi na sve ostale medijume koji se nalaze u umetnosti. Igru treba postepeno kultivisati. Igru treba postepeno prenositi sa motorickog na imaginarni, duhovni plan.

Igra I socio'emociona$ni razvoj: Igra kao dru;tvena aktivnost prunost. 'na omogu=uje detetu da ulazi u aktivne odnose sa drugom decom i odraslima, da u njih unosi smisao i tako mu pomaito u raznim dru;tvenim igrama sa gotovim pravilima. Igre sa gotovim pravilima pruin treba se pona;ati i ;ta treba posti=i, kao i ko dobija, a ko gubi. @e?utim, socijalni odnosi i emocije, koji nastaju tokom ove igre ne sadrkom kontekstu. 8a taj na>in, ove igre pomae da kontroli;u svoje pokrete, ose=aju se slobodno, raduju se. Igre razumevanja ' !azvoj >ulne osetljovosti, raspoznavanje i razumevanje gestova, uo>avanje i procenjivanje tu?eg drin deteta pomo=u koga ono u procesu razvoja pro;iruje svoje iskustvo i ostvaruje neke svoje sposobnosti. Igra nema cilj van sebe, dete moi kao kreativan >in kojim se dete izraiju pomo= otkriva, u>i, stvara, a stvarala;tvo odre?uje kao igra misaonim elementima. tvarala>ke aktivnosti ako su na odgovaraju=i na>in organizvane, osloba?aju decu briga, koje im ponekad preterano usa?uju odrasli, da se ne uprljaju i ne naprave nered, ;to ih >ini opu;tenim i posebno zadovoljnim. 'ne su i prilke da se dete postepeno nau>i da se kontroli;e, bude strpljivo i istrajno, oni se u>e da razumeju ideje, prihvate kritiku.

Igre I inte$ektua$ni procesi: @nogi psiholozi koji su se bavili razvojnim pojavama ranog detinstva utvrdili su povezanost izme?u igre i razvoja mi;ljenja. #ete sa svojom okolinom stupa u dodir na na>in koji se razlikuje od na>ina odraslog >oveka, i otuda se kod njega razlikuje kako put sticanja iskustva, tako i oblici njegovog istrain u>enja dece pred;kolskog uzrasta. #e>ije saznajne aktivnosti imaju empirijiski karakter, ;to zna>i da dete usvaja uglavnom ono ;to mu je potrebno sada, a ne ono ;to =e se javiti potreba u neodre?enoj budu=nosti. 8a>in na koji dete misli u igri je jedan od osnovnih pokreta>a njegovog

intelektualnog razvoja. $ igri ono Bprelazi sa plana na konkretne misli zasnovane pomo=u stvari, na plan aspekta reprezentativne misli“, zbog >ega se kroz nju sti>e &unkcije reprezentacije, kao Bkapitalna &unkcija naseg psihizma“. Igra uti>e na intelektualni razvoj budu=i da se u njoj dete u>i da uop;tava predmete i radnje, kao i da se koristi re>ima koje se ne odnose na konkretne stvari ve= na ono ;to se stvari predstavljaju. 3e= samo ula