I GRUPA

Miodrag Kadić, dipl. el. inž. mr Dragan Sekulović, dipl. maš. inž.

ZAŠTITA OD POŽARA I EKSPLOZIJA SAVEZNI PROPISI OSTALI SAVEZNI PROPISI ELEKTROTEHNIČKI PROPISI PRIRUČNIK ZA PROJEKTANTE REPUBLIČKI PROPISI I PROPISI GRADOVA

nova prosveta

UPUTSTVO

Zbirka propisa iz oblasti zaštite od požara i eksplozija (savezni, republički i gradski) sa objašnjenjima za praktičnu primenu radi lakšeg korišćenja podeljena je u pet tematskih grupa. Da bi se obezbedila stalna ažurnost Zbirke, redovnom zamenom listova (Izmene i dopune), neophodno je da se Izmene i dopune, koje ćemo vam redovno dostavljati, uredno i pravilno odlažu. Zamena listova Osnovnog izdanja, odnosno tekstova propisa koji su prestali da važe, ili se u delu menjaju ili dopunjuju, vrši se uvek pema uputstvu koje vam obavezno dostavljamo sa izmenama i dopunama. U navedenom uputstvu biće naznačeno: "izbaci list", "ubaci list". Naime, iz osnovnog izdanja treba izbaciti listove, odnosno zakonske tekstove na kojima su nastale promene i na njihova mesta ubacrti nove listove iz dostavljenih Izmena i dopuna, sa istom oznakom grupe i strane. Razlika između starog i novog lista može se uočiti prema oznaci u dnu svakog novog lista gde je odštampan broj izmena i dopuna (na primer: Izmene i dopune 1/90). U slučaju da zbog obimnosti Izmena i dopuna, odnosno novih tekstova propisa treba povećati broj listova u odnosu na postojeće, nastavak tj. sledeće strane nose i dalje oznake postojećeg broja poslednje strane ali sa novim, dodatnim brojem u nastavku, (na primer: povećan je tekst na strani 6, sledeća strana nosiće paginaciju 6-1,6-2, 6-3, itd.). Izmene i dopune dostavljaćemo vam prema potrebi, kada se budu menjali propisi, a najmanje tri puta godišnje. Autori

I GRUPA

SAVEZNI PROPISI KOJI NAJUŽE REGULISU ZAŠTITU OD POŽARA I EKSPLOZIJA SA KOMENTARIMA

I GRUPA

SADRŽAJ

Pravilnik o tehničkom normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata povećanog rizika od požara.......................................3 Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara.....................................7 Pravilnik o tehničkom normativima za zaštitu visokih objekata od požara .....................................15 Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija..................................23 Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih tečnosti........................................................................................................ 31 Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i pretakanju goriva.................................................................................................. 57 Pravilnik o smeštaju i držanju ulja za loženje...................................................................................63 Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara i eksplozije pri čišćenju sudova za zapaljive tečnosti............................................................................................................ 71 Pravilnik o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa..................................................................................................... 75 Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara i eksplozije pri čišćenju sudova za zapaljive tečnosti.......................................................................................101 Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje u kojima se nanose i suše premazna sredstva............................................................................................................. 105 Pravilnik o tehničkim normativima za sisteme ventilaciju ili klimatizaciju........................................121 Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje za automatsko zatvaranje vrata i klapni otpornih prema požaru...................................................................................................... 131 Pravilnik o tehničkim normativima za sisteme za odvođenje dima i toplote nastalih u požaru........................................................................................................................... 135 Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica....................................................................................................... 147 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne uređaje za gašenje požara ugljen-dioksidom................................................................................................................ 163 Pravilnik o tehničkim zahtevima za gašenje požara pirotehnički generisanim aerosolom................................................................................................................. 171 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara .................................183 Pravilnik o tehničkim normativima za izradu tehničke dokumentacije kojom moraju biti snabdeveni sistemi, oprema i uređaji za otkrivanje požara i alarmiranje..................................195

I GRUPA

P R AV I L N I K O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA PRISTUPNE PUTEVE, OKRETNICE I UREĐENE PLATOE ZA VATROGASNA VOZILA U BLIZINI OBJEKTA POVEĆANOG RIZIKA OD POŽARA ("SI. list SRJ", br. 8/95) Član 1. Ovim pravilnikom propisuju se tehnički normativi za pristupne puteve, okretnice i platoe uređene za kretanje vatrogasnih vozila i izvođenje intervencija u blizini objekata povećanog rizika od požara, zavisno od ukupne mase ovih vozila, mase opreme i sredstva za gašenje, gabaritnih mera vozila sa nadgradnjom (lestve sa samopogonom za izvlačenje, hidraulične platforme i si.) i stopa za obezbeđivanje stabilnosti prilikom intervencija na visini (slika 2). Član 2. Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeće značenje: 1) pristupni put za vatrogasna vozila je deo javnog puta ili posebna saobraćajnica kojom se prilazi objektu, a kojoj najudaljenija tačka kolovoza nije dalja od 25 m od gabarita objekta, (slika 1); 2) okretnica je uređeni deo puta na kome se menja smer kretanja vozila za više od 120°; 3) plato je uređeni prošireni deo puta po kome se kreću vatrogasna vozila i na kome se organizuje i izvodi vatrogasna intervencija.

Slika 1 - Pristupni putevi oko objekta povećanog rizika od požara

Član 3. Karakteristike vozila sa nadgradnjom u skupljenom položaju značajne za karakteristike puta, okretnice i platoe su: 1) širina - b < 2,5 m; 2) visina - h < 3,7 m; 3) dužina - L < 14 m; 4) unutrašnji radijus krivine - r > 6,2 m; 5) osovinsko opterećenje - q < 13 kN; računa se da su vozila troosovinska; 6) klirens - K, cm 15 < k < 30; 7) savladavanje uspona - trenje zavisi od stanja kolovoza.

Slika 2 - Izgled i gabaritne mere vatrogasnog vozila sa nadgradnjom

Član 4. Pristupni put za vatrogasna vozila ima sledeće karakteristike: 1) najmanja širina kolovoza za: 1. jednosmerno kretanje vozila je 3,5 m, a 2. za dvosmerno kretanje vozila je 6 m; unutrašnji radijus krivine koji ostavljaju točkovi vozila je 7 m, a spoljašnji radijus krivine je 10,5 m (videti sliku 4 b); 2) uspon (rampa) nagiba manjeg od 12% - ako se kolovoz ne ledi; a ako se kolovoz ledi manjeg od 6%. Član 5. Na pristupnom putu za vatrogasna vozila nije dozvoljeno parkiranje i zaustavljanje drugih vozila na strani na kojoj je objekat povećanog rizika od požara. Sprečavanje pristupa drugim vozilima uz objekat na pristupnom putu za vatrogasna vozila vrši se: 1) preprekama na kolovozu u vidu rasklopivih „piramida" prema slici 3; 2) žardinijerama mase veće od 60 kg, a manje od 100 kg; 3) žičanom ili sličnom ogradom koja se može lako iseći alatom koji koriste vatrogasci. Ako se na pristupnom putu nalaze natkriveni prolazi, njihov gabarit, mora biti usklađen sa gabaritom vozila, najmanje 3,5/4,5 m (slika 6). Član 6. Okretnice za vatrogasna vozila mogu biti: a) kružne, oblika "O" ili "P" - gde se vozilo kreće samo unapred (slika 4a) Unutrašnji radijus krivine kolovoza je r > 7 m. Širina kolovoza je B > 3,5 m. Nadgradnja vozila može izlaziti izvan kolovoza do z = 0,7 m pa je potrebno da na tom rastojanju od kolovoza nema saobraćajnih znakova, nadzemnih hidranata i drugih prepreka. Okretnica mora biti pregledna i u unutrašnjem krugu može biti samo nisko rastinje. b) okretnica oblika "T" gde je dozvoljeno manevrisanje vozila. Osnovne mere okretnice oblika ,,T" su date na slici 5.

Slika 3 - Rasklopiva piramida

IGRUPA Član 7.

Član 8.

Plato za vatrogasna vozila se izrađuje tako da se može da primi opterećenje od stope vatrogasnog vozila (10 t na 0,1 m2). Minimalna širina platoa B = 5,5 cm; Minimalna dužina platoa L = 15 m; Maksimalni nagib iznosi 3°.

Jedan plato može se predvideti samo za širinu fasade objekta koja odgovara dohvatu automehaničkih lestava sa samopogonom za izvlačenje i hidrauličnih platformi, odnosno najviše 50 m. Položaj platoa prema fasadi objekta na kojoj postoje otvori (prozori, balkoni) bira se tako da ugao nagiba automehaničkih lestava i hidrauličnih platformi može da bude u granicama a = 60° do 75° (slika 6).

Slika 6 - Uređeni plato za vatrogasna vozila za rad na visini Slika 4a - Kružne skretnice oblika "O" / "P"

Član 9. Ovaj pravilnik stupa na snagu 15 dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRJ"1. Ovim Pravilnikom su propisani tehnički normativi za pristupne puteve, okretnice i platoe uređene za kretanje vatrogasnih vozila i izvođenje intervencija Položaj zgrade treba da obezbedi odgovarajuću širinu puta, radijus krivine, prostor za pokrivanje na čvrstoj podlozi za protivpožarna vozila. Treba izbegavati veštačke i prirodne prepreke koje bi mogle da ometaju kretanje vatrogasnih vozila. Lako manevrisanje vatrogasnim vozilima je moguće ako se izbegnu duge uzane saobraćajnice (duže od 50 m) koje nemaju odgovarajuće okretnice. Izbegavati slepe ulice. Dalje su prikazani projekti saobraćajnica radi lakšeg manevrisanja vatrogasnim vozilima u smeru porasta propusne moći.

Slika 4b - Kretanje vozila u okretnici i zahvatanje okolnog prostora šasijom i nadgradnjom

prepreka za parkiranje drugih vozila

Slika 5 -"7~" okretnica

1 Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SRJ", broj 8/95. od 10.02.1995. god. a stupio je na snagu 25.02.1995. godine.

I GRUPA Šlepa ulica Može da prouzrokuje gubitak vremena i teškoće u manevrisanju unazad.

Uspon pristupnog puta za vatrogasna vozila ne srne biti veći od 12% tamo gde se kolovoz ne ledi, odnosno, veći od 6% tamo gde se kolovoz ledi. Nagib platoa sa kojeg se vrši intervencija ne srne da bude veći od 3%. Plato mora da primi opterećenje od 10 t na 0,1 m 2. Minimalna širina platoa mora da bude 5,5 m, a minimalna dužina 15 m. Rastojanje od bliže ivice pristupnog puta do objekta visine do 10 spratova treba da iznosi od 5-8 m, a za objekte preko 10 spratova od 8-10 m. Građevinski raspored ne bi trebalo da omete prilaz protivpožarnim vozilima ka zgradama. Na sledećim crtežima su prikazane moguće prepreke. Ograda Zaštitna ograda treba da bude snabdevena kapijom dovoljne širine (W) da kada je otvorena obezbedi prolaz vatrogasnog vozila do zgrade.

Stub \ Prepreke radi sprečavanja prolaza motornim vozilima (na primer: pešačke zone, trgovačke četvrti, privatni prolazi) treba da budu pokretne radi prolaza vatrogasnih vozila. Stubovi, kako je dole prikazano, mogu da se osiguraju katancima koje vatrogasna služba može da otključa.

U članu 4. Pravilnika obrađeni su zahtevi za pristupni put ka objektu za vatrogasna vozila. Osnovni podaci o pristupnom putu vezuju se za tehničke karakteristike vatrogasnih vozila koje su date u članu 3. Pravilnika. Vatrogasnim vozilima mora biti omogućeno da priđu objektu s onih strana na kojima se nalaze prozori, vrata ili drugi otvori. Za intervenciju pri gašenju požara mora se obezbediti plato na kome je moguće korišćenje automehaničkih lestava. Pristupni put oko objekta i plato za intervencije moraju se izraditi tako da su pristup i kretanje vatrogasnih vozila uvek mogući samo vožnjom unapred. Pristupni put za vatrogasna vozila mora da izdrži opterećenje koje po osovini iznosi, minimalno 13 kN (za troosovinska vozila). Najmanja širina kolovoza za jednosmerno kretanje vozila mora da iznosi min. 3,5 m, a za dvosmerno kretanje vozila min. 6 m. Visinska prohodnost koja se mora obezbediti za vatrogasna vozila mora da iznosi min. 4,5 m. Saobraćajnice moraju da obezbede unutrašnji radijus krivine od 7 m i spoljašnji radijus krivine od 10,5 m.

Karakteristike građevine mogu da ometaju efikasno sprečavanje požara i operacije spašavanja. Na sledećim crtežima dati su primeri građevina i karakteristike koje mogu da ometu postavljanje vatrogasnih vozila sa lestvama ili neko drugo vatrogasno vozilo.

Kod visokih objekata sa izbočenim delovima zgrade najprostiji i najefikasniji je proračunsko-grafički metod koji omogućava definisanje mogućnosti pristupa požarnih jedinica sa auto-lestvica bilo kom stanu na višem spratu. Suštinu proračunske (analitičke) metode izražava formula

I GRUPA tanje. Tabelarne vrednosti su izložene za širinu lokalnog puta (W) i dužine vozila (L).

gdeje:

2,5-0,1 U™

Hmax maksimalno dozvoljena visina izbočenog dela zgrade, m Lmax zadata vrednost širine izbočenog dela zgrade, m Grafički se Hmax može definisati (videti crtež) postavljajući vrednost Lmax ili 'proveriti vrednost Lmax postavljajući Hmax Metodika je istinita pod uslovom postavljanja autolestvice na rastojanju 15 m od zgrade i zato kod izgradnje aneksa uz zgradu, ili izgradnje zgrade sa izbočenim delovima, osa prolaza treba da bude na rastojanju 15 m od zgrade (videti šemu). d =TABELARNE VELIČINE 3,6 3m "\^ w L~\ 11 9,4 10,6

4,2m

4,8

7,6

5,8

12,2

11,6

9,6

8,4

7,5

13,6

14,2

11,3

10,3

9

L i W u metrima (m)

U članu 6. Pravilnika obrađene su okretnice za vatrogasna vozila koje mogu biti: a) kružne oblika ,"O" ili "P" gde se vozilo kreće sa mo unapred. b) okretnice oblika "T" gde je dozvoljeno manevrisanje vozila. Okretnice za vatrogasna vozila se grade na krajevima slepih ulica kako bi se izbeglo opasno manevrisanje unazad. Na skici su prikazani primeri okretnica koje omogućuju brzu pramenu smera. Parkiranje se ne bi dozvoljavalo na T - okretnicama ili raskrsnicama. Primeri su dati za put širine 6 m, što je minimalno prihvaćena širina za dvosmerni put.

KRUG (bez parkiranja)

Prostor za okretanje na ulaznim putevima: Na crtežu i tabeli je prikazano najpovoljnije minimalno rastojanje (d) u metrima otvorenog prostora za okre-

Vatrogasna kola sa lestvama, prilikom postavljanja iziskuju dovoljno prostora kako bi se pri potpuno izbačenim lestvama omogućilo sigurno penjanje ili pramena ugla Q od 60-80°. Sledeći dijagram pokazuje dužinu (W) u metrima koja daje radni prostor na putevima za dosezanje zgrada raznih visina (H) u metrima. Na primer: radi dosezanja krova zgrade visine-18 m potrebno je najmanje rastojanje od 7,3 m za izabrani ugao dizanja od 70°. Pogledaj isprekidanu liniju na dijagramu.

I GRUPA

P R AVI L N I K O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA HIDRANTSKU MREŽU ZA GAŠENJE POŽARA ("Službeni list SFRJ", br. 30/91)

I OSNOVNE ODREDBE Član 1. Ovim pravilnikom propisuju se tehnički normativi za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara, kojima se utvrđuju zahtevi za izvore, kapacitet, protok i pritisak vode u hidrantskoj mreži. Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na automatske uređaje za gašenje požara vodom, kao ni na hidrantske mreže kojima se štite objekti za koje su posebnim propisima određeni stroži zahtevi u odnosu na zahteve propisane ovim pravilnikom. Član 2. Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja: 1) visina objekta je visina poda najvišeg sprata iz nad kote terena na koju je moguć pristup vatro gasnim vozilima; 2) neposredno gašenje požara je gašenje požara upotrebom hidranta, creva i mlaznice, bez upot rebe vatrogasnog vozila i njegove opreme; 3) privremeno postrojenje za zahvatanje vode je postrojenje za neposredno napajanje hidrant ske mreže korišćenjem prenosnih vatrogasnih pumpi ili vatrogasnih vozila sa ugrađenom pumpom za zahvatanje vode; 4) računski broj istovremenih požara je broj poža ra koji mogu nastati u toku tri uzastopna časa na području za koje je dimenzionisana hidrantska mreža; 5) rezervni izvor za snabdevanje energijom je uređaj koji nestankom energije u primarnom iz boru automatski stupa u rad, a može da se uk ljuči i ručno; 6) spoljna hidrantska mreža je skup građevinskih objekata i uređaja kojima se voda od izvora za snabdevanje vodom dovodi cevovodima do hidrantskih priključaka koji se neposredno koriste za gašenje požara ili se na njih priključuju vat rogasna vozila s ugrađenim pumpama ili prenosne vatrogasne pumpe; 7) stalno postrojenje za zahvatanje vode je postro jenje za posredno napajanje hidrantske mreže pomoću stacioniranog postrojenja; 8) suva hidrantska mreža je skup uređaja u objek tu koji su u normalnim uslovima bez vode, a u slučaju požara služe da se voda za gašenje požara transportuje od vatrogasnih vozila ili drugih izvora za snabdevanje vodom do mesta potrošnje; 9) ukupna količina vode potrebna za gašenje po žara je količina vode potrebna za gašenje spoIjnom i unutrašnjom hidrantskom mrežom u tra janju najmanje 2 h i količina vode za potrebe drugih sistema za gašenje požara u trajanju predviđenom za te sisteme;

10) unutrašnja hidrantska mreža je skup uređaja u objektu koji vodu razvode do hidrantskih ormarića, iz kojih se, primenom vatrogasnih creva određene dužine sa mlaznicom, prostorije štite od požara.

II IZVORI ZA SNABDEVANJE HIDRANTSKE MREŽE VODOM Član 3. Za napajanje hidrantske mreže koristi se svaki izvor čiji kapacitet može da obezbedi potrebnu količinu vode takvog kvaliteta da se može upotrebiti za gašenje požara. Član 4. Za napajanje hidrantske mreže koristi se i podzemna voda iz kopanih ili bušenih bunara. Ako se za crpljenje vode iz bunara koristi usisna pumpa, nivo vode ne srne da padne više od 6 m ispod kote terena, a ako se koristi potopna pumpa, nivo vode može da padne i više od 6 m ispod kote terena. Priliv vode u bunar mora se dokazati probnim crpIjenjem vode u najnepovoljnije vreme (posle sušnog perioda od najmanje 60 dana). Ako se potrebna količina vode ne može obezbediti iz jednog bunara, dozvoljeno je spajanje dva ili više bunara. Član 5. Prilazni putevi i platforme za vatrogasna vozila i pumpe izrađuju se do privremenog postrojenja za zahvatanje površinske vode, s tim da zahvatanje vode mora biti moguće bez obzira na nivo vode. Član 6. Stalno postrojenje za zahvatanje površinske vode izgrađuje se na osnovu hidroloških podataka za period od najmanje 15 godina. Stalno postrojenje za zahvatanje površinske vode mora imati rezervni izvor za snabdevanje energijom koji može da se uključi i ručno. Usisna korpa stalnog postrojenja za zahvatanje vode na otvorenom vodotoku zaštićuje se, odgovarajućim napravama, od mehaničkih oštećenja (kretanje leda ili većih otpadaka). Usisna korpa i cevovod koji je povezuje sa pumpom postavljaju se tako da se mogu lako održavati i brzo zameniti. Član 7. Atmosferske vode namenjene za napajanje hidrantske mreže prikupljaju se u rezervoare ili bazene koji su konstruisani tako da se mogu puniti i da se iz njih voda može uzimati i pomoću vatrogasnih vozila ili prenosnih vatrogasnih pumpi. Član 8. Rezervoari koji služe za napajanje hidrantske mreže mogu biti ukopani, poluukopani ili nadzemni i moraju biti napravljeni tako da se mogu puniti i da se iz njih voda može uzimati u svako doba i pomoću privremenih i stalnih postrojenja za zahvatanje vode. Član 9. Ako se za napajanje hidrantske mreže koriste visinski rezervoari bez posredstva pumpi, visinska razlika između rezervoara i hidranata, preko kojih se voda koristi za gašenje požara, mora biti takva da ispuni uslove iz člana 21. stav 2. ovog pravilnika.

I GRUPA Član 10. Snabdevanje hidrantske mreže vodom ne srne da bude onemogućeno zamrzavanjem vode. Član 11. Spajanje vodovoda za vodu za piće sa drugim izvorima za napajanje hidrantske mreže nije dozvoljeno. Član 12. Količina vode u sekundi potrebna za gašenje požara u naseljima gradskog tipa, zavisno od broja stanovnika i računskog broja istovremenih požara, data je u tabeli 1. Ako je naselje podeljeno u zone prema izvorima za napajanje vodom za gašenje požara koji nisu među sobom povezani, računski broj istovremenih požara i količina vode za gašenje požara određuju se prema broju stanovnika koji pripadaju odgovarajućoj zoni. Tabela 1. Broj stanovnika u

Računski broj ictnvrprnpnih

Najmanja količina vode u l/s po jednom požaru,

hiljadama

1 o\\J VI CIIICI ili 1

požara

bez obzira na otpornost objekta prema požaru

do 5 6 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100 101 do 200 201 do 300 301 do 400 401 do 500 501 do 600 601 do 700 701 do 800 801 do 1000 1001 do 2000

1 1 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 4

10 15 20 25 35 40 45 50 55 60 65 70 80 90

Član 13. Ukupna količina vode potrebna za gašenje požara u industrijskim i drugim objektima, zavisno od stepena otpornosti objekta prema požaru i kategorije tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara, data je u tabeli 2.

Član 14. Simboli za kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara dati u tabeli 2 imaju sledeća značenja: K1 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa materijalom koji se može zapaliti ili eksplodirati pod dejstvom vode ili kiseonika, lako zapaljivim tečnostima čija je tačka paljenja ispod 23° C i gasovima i parom čija je donja granica eksplozivnosti ispod 10 % (VA/), na primer: pogoni u kojima se radi sa metalnim natrijumom ili kalijumom, fosforom i karbidom, pogoni za proizvodnju viskoznih vlakana, ekstrakciju benzinom, hidriranje, rekuperaciju i rektifikaciju organskih rastvarača i skladišta benzina, ugljen-disulfida, etra, acetona i si.; K2 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa lako zapaljivim tečnostima čija je tačka paljenja između 23° C i 100° C i zapaljivim gasovima čija je donja granica eksplozivnosti iznad 10% (VA/), pogoni u kojima se obrađuju čvrste zapaljive materije, pri čemu se razvija eksplozivna prašina, na primer: pumpna postrojenja i stanice za tečne materije čija je tačka paljenja, između 23° C i 100° C, pogoni u kojima se stvaraju ugljena prašina, drvene strugotine; brašno, šećer u prahu, sintetički kaučuk u prahu i si; K3 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa ugroženosti prema požaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa zapaljivim tečnostima čija je tačka paljenja 100° C do 300° C i čvrstim materijama temperature paljenja do 300° C, na primer: pogoni za mehaničku preradu drveta i proizvodnju hartije, pogoni za proizvodnju tekstila, pogoni za regeneraciju ulja za podmazivanje, skladišta goriva i maziva, sredstva za transport ugIja, zatvorena skladišta uglja, pumpne stanice za tečnosti čija je tačka paljenja 100° C do 300° C, garaže za automobile i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da prime više od 500 lica; K4 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa ugroženosti prema požaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa tečnostima čija je tačka paljenja iznad 300° C, čvrstim materijama čija je tačka paljenja iznad 300° C i materijama koje se prerađuju u zagrejanom, razmekšanom ili rastopljenom stanju, pri čemu se oslobađa toplota praćena iskrama i plamenom, na primer: pogoni za topljenje, livenje i preradu metala,

Tabela 2.

Stepen otpornosti objekta prema požaru

Kategorija tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara

Količina vode u litrima na sekund potrebna za jedan požar, zavisno od zapremine u kubnim metrima objekta koji se štiti

do 3000

3001 do 5000

5001 do 20000

20001 do 50000

50001 do 200000

200000 do 400000

iznad 400000

Vi IV

K4, K5

10

10

10

10

15

20

25

Vi IV

K1.K2, K3

10

10

15

20

30

35

-

III

K4, K5

10

10

15

25

-

-

-

lili

K4, K5

10

15

20

30

-

-

-

lili

K3

15

20

25

-

-

-

-

* Prazna polja u tabeli 2 ne znače da za odnosne objekte nije potrebna voda za gašenje nego da se, zavisno od stepena otpornosti prema požaru i njihove veličirfe, u takve objekte ne postavljaju tehnološki procesi određene kategorije ugroženosti od požara.

I GRUPA gas-generatorske stanice, odeljenja za ispitivanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kotlarnice, transformatorske stanice i pogoni u kojima sagoreva čvrsto, tečno i gasovito gorivo, kao i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da prime od 100 do 500 lica; K5 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa ugroženosti prema požaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa negorivim materijama i hladnim mokrim materijalom, na primer: pogoni za mehaničku obradu metala, kompresorske stanice, pogoni za proizvodnju negorivih gasova, mokra odeljenja industrije tekstila i hartije, pogoni za dobijanje i hladnu obradu minerala, azbesta i soli i za preradu ribe, mesa i mlečnih proizvoda, vodne stanice i objekti koji mogu da prime od 20 do 100 ljudi. Stepen otpornosti objekta prema požaru utvrđen je standardom JUSU.J1.240. Član 15. Ako je površina na kojoj se nalazi kompleks industrijskih objekata od 150 ha, računa se sa jednim požarom, a ako je površina veća, računa se sa dva istovremena požara.

III SPOLJNA HIDRANTSKA MREŽA Član 16. Za spoljnu hidrantsku mrežu izrađuje se prstenasti sistem cevovoda. Izuzetno od stava 1. ovog člana, dopušta se izrada slepog cevovoda za objekte namenjene stanovanju i druge objekte čije požarno opterećenje ne prelazi 1.000 MJ/m2, s tim da dužina slepog cevovoda iznosi najviše 180 m. Na cevovode iz st. 1. i 2. ovog člana ugrađuje se potreban broj zapornih ventila za odvajanje pojedinih sektora. Član 17. Rastojanje između spoljnih hidranata određuje se zavisno od namene, veličine i sličnih karakteristika objekta, s tim da se požar na svakom objektu može gasiti sa najmanje dva spoljna hidranta. Dozvoljeno rastojanje između dva hidranta iznosi najviše 80 m. U naseljenim mestima, u kojima se nalaze pretežno stambeni objekti, rastojanje između spoljnih hidranata iznosi najviše 150 m. Rastojanje hidranata od zida objekta iznosi najmanje 5 m, a najviše 80 m. Član 18. Ako se od požara štite visoki objekti, na mestu priključka hidrantske mreže na javnu vodovodnu mrežu postavlja se priključak za vatrogasno vozilo tako da se, osim napajanja vatrogasnog vozila vodom, voda iz vozila može potiskivati ka objektu koji se gasi. Ako je javna mreža namenjena za snabdevanje vodom za piće, priključak za vatrogasno vozilo ne srne da se koristi za potiskivanje vode ka objektu koji se gasi. Član 19. Oko objekta koji se štiti od požara postavljaju se nadzemni hidranti, a ako nadzemni hidranti ometaju saobraćaj, postavljaju se podzemni hidranti. Hidranti moraju biti nezakrčeni i dostupni, a označavaju se tablicama sa upisanim rastojanjima od oznake do mesta na kome se nalazi hidrant.

Član 20. Prema protoku koji treba ostvariti, ugrađuju se hidranti N° 80 ili N° 100. . Hidranti moraju biti postavljeni ili se moraju zaštititi tako da se ne smeju zamrznuti ili oštetiti. Član 21. Cevi razvodnog cevovoda u mreži hidranata i cevi za pojedini hidrant moraju imati prečnik prema proračunu, ali ne manji od 100 mm. Potreban pritisak u spoljnoj hidrantskoj mreži određuje se proračunom u zavisnosti od visine objekta i drugih uslova, ali ne srne biti niži od 2,5 bar. Član 22. Ako spoljna hidrantska mreža raspolaže dovoljnom količinom vode, a pritisak ne ispunjava uslove iz člana 21. ovog pravilnika, mora se ugraditi uređaj za povišenje pritiska vode, čiji napor pumpe mora odgovarati potrebama pri pritisku koji na mestu potrošnje iznosi najmanje 2,5 bar. Član 23. U neposrednoj blizini hidranta predviđenog za neposredno gašenje požara postavlja se ormar za smeštaj creva, mlaznice ključa i druge potrebne opreme. Broj Greva standardne dužine određuje se zavisno od udaljenosti hidranta od objekta i od potreba za intervencijom sa spoljne strane objekta.

IV UNUTRAŠNJA HIDRANTSKA MREŽA Član 24. Unutrašnja hidrantska mreža u stambenim i javnim objektima i proizvodnim pogonima može biti zasebna ili zajednička sa mrežom vode za piće. U zasebnoj unutrašnjoj hidrantskoj mreži može se koristiti i voda upotrebljena u tehnološkom procesu. Član 25. Unutrašnja hidrantska mreža mora stalno da bude pod pritiskom vode, bez obzira na izvor iz kog se snabdeva vodom, tako da na najvišem spratu objekta na mlaznici ima najniži pritisak od 2,5 bar pri protoku vode datom u tabeli 3. Na unutrašnjem hidrantskom priključku najviši hidrostatički pritisak iznosi 7 bar. Član 26. Za unutrašnju hidrantsku mrežu upotrebljavaju se cevi najmanjeg unutrašnjeg prečnika 52 mm, odnosno hidrantski priključak najmanjeg unutrašnjeg prečnika 52 mm, tip C, prema standardu JUS M.B6. 673. Cevi za unutrašnju hidrantsku mrežu postavljaju se tako da budu zaštićene od mehaničkog oštećenja. Cevi za unutrašnju hidrantsku mrežu ne postavljaju se kroz prostorije ugrožene požarom. Ako nije moguće ispuniti zahteve iz st. 2. i 3. ovog člana, cevi za unutrašnju hidrantsku mrežu mogu u većim prostorijama da se postavljaju i uz unutrašnje stubove objekta. Član 27. Međusobno rastojanje hidranata određuje se tako da se celokupan prostor koji se štiti pokriva mlazom vode, pri čemu se vodi računa o tome da dužina creva iznosi 15 m, a dužina kompaktnog mlaza 5 m.

I GRUPA Hidranti se smeštaju u prolaze, stepenišne prostore i puteve za evakuaciju, u neposrednoj blizini ulaznih vrata prostorija koje mogu biti ugrožene požarom, tako da ne ometaju evakuaciju. Član 28. U hidrantski ormar postavlja se vatrogasno crevo nazivnog prečnika 52 mm sa mlaznicom prečnika 12 mm. Izuzetno od stava t. ovog člana, u stambenim objektima, pored standardnog priključka prečnika 52 mm na koje se priključuju creva stalnog preseka i nazivnog prečnika 25 mm, sa mlaznicom prečnika 8 mm, sa loptastom slavinom. U slučajevima iz stava 2. ovog člana nije obavezno postavljanje standardnog vatrogasnog creva iz stava 1. ovog člana. Ventil u hidrantskom ormaru postavlja se na 1,50 m, od poda, a ormar se označava oznakom za hidrant (slovom "H"). Član 29. Prostorije sa visokim specifičnim požarnim opterećenjem štite se sa najmanje dva mlaza. Član 30. Unutrašnja hidrantska mreža se ne srne postaviti u proizvodnim pogonima i skladištima u kojima korišćenje vode može stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksploziju, požar i širenje požara. Član 31. Unutrašnja hidrantska mreža u objektima postavlja se tako da je moguće štititi od požara sve prostorije. Protok unutrašnje hidrantske mreže na najvišem spratu mora biti u skladu sa vrednostima datim u tabeli 3. Tabela 3. Visina objekta, m

Najmanji protok, 1/s

do 22 23

5 7,5

do 40 41

10

do 75

12,5

tavljena tako da se u tu prostoriju ulazi iz prostora koji ne može da bude ugrožen požarom. Član 33. U objektima kategorije opasnosti Ki, K2, i K3 mora da postoji rezervni izvor za snabdevanje uređaja za povišenje pritiska energijom. U objektima kategorije opasnosti KU i K5 uređaj za povišenje pritiska može da se snabdeva električnom energijom preko posebnog kabla iz posebne kućne priključne kutije koja se nalazi na fasadi zgrade. Ako kablovi za napajanje električnom energijom uređaja za povišenje pritiska prolaze kroz prostorije koje mogu biti ugrožene požarom, moraju se zaštititi i tako da njihova otpornost prema požaru iznosi najmanje 2 h. Član 34. Uređaj za povišenje pritiska mora imati obilazni vod.

VI SUVA HIDRANTSKA MREŽA Član 35. Suva hidrantska mreža može da bude spoljna i unutrašnja. Član 36. Spoljni priključak za vatrogasno vozilo na cevovod za suvu hidrantsku mrežu postavlja se što je moguće bliže glavnom ulazu u objekt, na visini od 60cm do 120cm od terena, u posebnom limenom ormaru koji se otvara ključem namenjenim za otvaranje hidrantskih ventila. Cevovod za suvu hidrantsku mrežu mora biti bez zapornog elementa. Cevovod u suvoj hidrantskoj mreži mora se automatski prazniti. Svi priključci na suvoj hidrantskoj mreži označavaju se uočljivim tekstom: MOŽE UPOTREBLJAVATI SAMO VATROGASNA JEDINICA. Član 37. Unutrašnji deo suve hidrantske mreže projektuje se i izvodi prema odredbama poglavlja II, III i IV ovog pravilnika.

iznad 75

V UREĐAJI ZA POVIŠENJE PRITISKA Član 32. Ako se hidrantska mreža snabdeva vodom iz vodovodne mreže čiji je pritisak nedovoljan, postavlja se uređaj za povišenje pritiska vode u hidrantskoj mreži. Ako uređaj za povišenje pritiska ima dve pumpe ili više pumpi i mogućnost za svakodnevnu automatsku samokontrolu svih pumpi, ne mora imati i rezervnu pumpu. Ako uređaj za povišenje pritiska nema mogućnost za svakodnevnu automatsku kontrolu, mora imati i jednu rezervnu pumpu. Uređaj za povišenje pritiska postavlja se u objekat koji se štiti od požara ili u posebno izgrađen objekat. Ako se uređaj za povišenje pritiska postavlja u objekat koji se štiti od požara, prostorija u koju se uređaj postavlja mora da bude odvojena od ostalih prostorija zidovima otpornim prema požaru najmanje 2 h, a ulazna vrata moraju biti otporna prema požaru 1,5 h ili pos-

10

VII TEHNIČKA KONTROLA HIDRANTSKE MREŽE Član 38. Hidrantska mreža, sa svim uređajima i armaturom, kontroliše se najmanje jednom godišnje. Prilikom kontrole meri se pritisak vode u hidrantskoj mreži pri istovremenom radu svih spoljnih i unutrašnjih hidranata koji daju potreban protok vode za gašenje požara na pojedinom objektu. Na spoljne hidrante postavljaju se mlaznice sa usnikom prečnika 16 mm, a na unutrašnje hidrante postavljaju se mlaznice sa usnikom prečnika 12 mm. Pritisak se meri na kontrolnoj mlaznici na najvišem spratu ili na hidrantu koji je najudaljeniji od priključka. Pritisak se meri pri isticanju vode u punom mlazu iz svih hidranata, i to posle 2 min isticanja, a u izveštaju 0 merenju pritiska navode se datum i vreme merenja. Član 39. Uređaj za povišenje pritiska u hidrantskoj mreži mora imati mogućnost svakodnevne automatske kontrole svih

I GRUPA pumpi i signalizaciju kvara na kontrolnom mestu, a ako to nije moguće obezbediti, uređaj se kontroliše ručnim uključivanjem jednom mesečno. Član 40. Creva u hidrantskim ormarima kontrolišu se najmanje jedanput godišnje, pri čemu se moraju ispitati pritiskom vode od 7 bar. Član 41. Ako se cevovod suve hidrantske mreže ne koristi duže vreme, njegova nepropustljivost kontroliše se najmanje jedanput u dve godine vazdušnim pritiskom do 1,5 bar.

VIII ZAVRŠNE ODREDBE Član 42. Odredbe ovog pravilnika, osim odredaba čl. 38. do 41. neće se primenjivati na hidrantsku mrežu koja je izgrađena ili rekonstruisana pre stupanja na snagu ovog pravilnika. Član 43. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara (",S). list SFRJ", br. 44/83). Član 44. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ". Pravilnik je objavljen u „Službenom listu SFRJ", br. 30/91, a stupio je na snagu 4. maja 1991. godine. Stu panjem na snagu ovog pravilnika prestao je da va ži Pravilnik o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju mrežu za gašenje požara koji je bio objavljen u „Službenom listu SFRJ", br. 44/83. Odredbe ovog pravilnika, osim poglavlja koje se odnosi na tehničku kontrolu hidrantske mreže ne primenjuju se na hidrantske mreže koje su izgrađene pre stupanja na snagu ovog pravilnika. Ovim pravilnikom propisuju se tehnički normativi za spoljašnju i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara kojima se reguliše kapacitet, protok, pritisak i izvori snabdevanja vodom. Osnovno sredstvo za gašenje požara je voda. Voda je podesno sredstvo za gašenje požara klase A (požari čvrstih zapaljivih materija - drvo, papir, slama, tekstil, ugalj i si.). Voda u vidu vodene magle je podesno sredstvo za gašenje požara klase A, a ograničeno podesno sredstvo za gašenje požara klase B (požari zapaljivih tečnosti - benzin, ulja, masti, lakovi, vosak. smole, katran i dr.) i požara klase E (požari na uređajima i instalacijama pod električnim naponom - elektromotori, transformatori, generatori, razvodna postrojenja i dr.). Snabdevanje vodom hidrantske mreže može se vršiti iz podzemnih izvora (kopani i bu šeni bunari) površinskih izvora (reke, jezera, rezervoari za vodu i vodovodna mreža), a za snabdevanje se mogu koristiti i atmosferske vode. Snabdevanje vodovoda za vodu za piće sa drugim izvorima za napajanje hidrantske mreže nije dozvoljeno. Bez obzira na vrstu izvora za snabdevanje vodom, mora se obezbediti rezerva vode za neprekidan rad hidrantske mreže u trajanju od 2 časa.

Za postrojenje za zahvatanje površinskih voda preporučujemo postavljanje rezervne pumpe kao što je to obaveza za pumpno postrojenje za unutrašnju hidrantsku. mrežu (čl. 38. Pravilnika). Ovo postrojenje mora imati dva nezavisna izvora napajanja električnom energijom. Drugi izvor napajanja električnom energijom je dizel-električni agregat. Može se primeniti i rešenje kada se kao rezerva električnoj pumpi postavlja druga pumpa sa pogonom preko dizel-motora (dizel pumpa). Za zahvatanje površinskih voda za neposredno napajanje hidrantske mreže izrađuju se prilazni putevi i platforme za vatrogasna vozila i pumpe. Minimalna širina puteva je 3,5 metra, nosivost 10 tona po osovinskom pritisku, maksimalni nagib je 1%, a minimalna visinska prohodnost 4,5 metara, a unutrašnji poluprečnik krivine 11 m. Za snabdevanje vodom suve hidrantske mreže koja se postavlja u objekte koji su viši od 75 m, koriste se vatrogasna vozila. Voda u izvorima za snabdevanje hidrantske mreže mora biti obezbeđena od zamrzavanja. Ukoliko se voda za napajanje spoljnje i unutrašnje hidrantske mreže drži u poluukopanim i nadzemnim rezervoarima, van objekta, rezervoari moraju imati termoizolaciju ili grejače kako bi se izbeglo zamrzavanje vode u zimskom periodu. Kada se rezervoari smeštaju u objektu, prostorije u kojima mogu da se pojave niske temperature (ispod 0° C), moraju se grejati ili se rezervoari moraju termički izolovati. U članu 10. ovog Pravilnika traži se da visinska razlika između rezervoara u kojima se drži voda za gašenje i hidranata iznosi minimalno 80 m kada nema pumpnog postrojenja. Mišljenja smo da visinsku razliku treba odrediti proračunom što znači da bi u nekim slučaj e vi m a v i si ns k a ra zl ik a m ogl a b i ti i m anj a od 80 m. Potrebna količina vode koja se obezbeđuje za naseljena mesta zavisi od broja stanovnika i broja istovremenih požara, a data je u tabeli u članu 12. ovog Pravilnika. Potrebna količina vode koja se obezbeđuje za gašenje požara industrijskih objekata određuje se na osnovu tri kriterijuma: a) zapremine objekta koji se štiti b) kategorije tehnološkog procesa prema ugro ženosti od požara c) stepena otpornosti objekta prema požaru. Pod zapreminom objekta, iz tabele, smatra se neto zapremina objekta u m3. Kategorije tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara definisane su članom 14. ovog Pravilnika, dok je stepen otpornosti objekta prema po žaru definisan JUS-om U.J1.240. Zgrada ili deo zgrade (požarni sektor) može imati sledeće stepene otpornosti protiv požara: I stepen - bez otpornosti, II stepen - mala otpornost, III stepen - srednja otpornost, IV stepen - veća otpornost, i V stepen - velika otpornost Ovi stepeni otpornosti dati su u kolonama od 4 do 8 u priloženoj tabeli u časovima:

11

Metoda ispitivanja JUS

Položaj

I GRUPA

Nosivi zid

U.J1.090

Stub

U.J1.100

Unutar požarnih sektora

Greda Međuspratna konstrukcija Nenosivi zid

Vrsta konstrukcije

I (NO) neznatna 1/4

Stepen otpornosti prema požaru (SOP) elemenata/konstrukcije zg rade (u satima) II (MO) IV (VO) III (SO) mala veća srednja 1/2 1 1,5

V(WO) velika 2

1/4

1/2

1

1,5

2

U.J1.114

-

1/4

1/2

1

1,5

U.J1.11O

-

1/4

1/2

1

1,5

U.J1.090

-

1/4

1/2

1/2

1

-

1/4

1/2

1/2

1

1/4

1

1,5

2

3

1/4

1/2

1

1,5

2

U.J1.160

1/4

1/4

1/2

1

1,5

U.J1.160

1/4

1/2

1

1,5

2

Konstrukcija evakuacionog puta Fasadni zid

1/2

1/2

1

1,5

U.J1.092

negoriv materijal -

1/2

1/2

1

1

Krovni pokrivač

U.J1.140

-

1/4

1/2

3/4

1

Krovna konstrukcija Zid

U.J1.092

Međuspratna konstrukcija Vrata i klapne do 3,6m2 Vrata > 3,6m2

U.J1.110

Na granici požarnih sektora

Spoljna konstruk.

Zgrada ili požarni sektor (deo objekta) ima onaj stepen otpornosti protiv požara, ako su pojedinačne otpornosti građevinskih konstrukcija navedene u tabeli veće ili jednake naznačenim vrednostima. Ako zgrada ili požarni sektor ima pojedine građevinske konstrukcije sa otpornošću većom ili jednakom onoj naznačenoj za pojedini stepen, a samo jedna konstrukcija ima tu vrednost manju, objekt ima onaj stepen otpornosti koji odgovara navedenoj manjoj otpornosti. Ako se zgrada sastoji od više požarnih sektora različitog stepena otpornosti protiv požara, zgrada ima onaj stepen otpornosti protiv požara koji ima požarni sektor sa najmanjim stepenom otpornosti prema požaru. Za industrijske komplekse na velikim površinama sa visokim požarnim rizikom i velikim požarnim opterećenjem (fabrike boja i lakova, velike hemijske industrije i dr.) preporučujemo da se i na površinama manjim od 150 ha potrebna količina vode određuje za potrebe gašenja dva istovremena požara Spoljašnja hidrantska mreža je skup građevinskih objekata i uređaja kojima se voda, od izvora pogodnog za snabdevanje vodom, cevovodima dovodi na hidrantske priključke koji se neposredno koriste za gašenje požara ili se na njih priključuju vatrogasna vozila. Ona mora da se sastoji od prstenastog sistema cevovoda (izuzetak su slučajevi obuhvaćeni članom 16. Pravilnika), da bi u slučaju kvara bilo i dalje omogućeno nesmetano snabdevanje svakog priključka. Maksimalno rastojanje između dva hidranta spoljašnje hidrantske mreže (izuzetak su naseljena mesta sa stambenim objektima) iznosi max. 80 metara, s tim da se mora zadovoljiti uslov da se požar na svakom delu objekta može gasiti sa najmanje dva spoljna hidranta. Pod rastojanjem se podrazumeva put kojim se mogu vodili vatrogasna creva. Rastojanje hidrantskog priključka od zida objekta iznosi najmanje 5 metara (da ne bi došlo do zatrpavanja istih pri požaru i da bi se zbog blizine objekta moglo 12

prići priključku), a najviše 80 metara sa mogućnošću za priključenje vatrogasnog vozila na hidrant. Ako se od požara štite visoki objekti, na mestu priključka hidrantske mreže na javnu vodovodnu mrežu postavlja se priključak za vatrogasno vozilo. Oko objekta koji se štiti od požara postavljaju se nadzemni hidranti. Potreban pritisak u spoljašnjoj hidrantskoj mreži određuje se proračunom, ali ne srne biti niži od 2,5 bar. Unutrašnja hidrantska mreža je skup uređaja koji vodu razvode tako da se primenom creva određene dužine, sa mlaznicom, prostorije štite od požara. Ona služi za gašenje požara u unutrašnjosti objekta. Unutrašnja hidrantska mreža može biti zasebna ili zajednička sa mrežom vode za piće. U zasebnoj unutrašnjoj hidrantskoj mreži može se koristiti i voda upotrebljena u tehnološkom procesu. U ovim slučajevima količina vode potrebna za gašenje požara mora da bude stalno obezbeđena i ne srne se koristiti za druge potrebe. Kod upotrebe unutrašnje hidrantske mreže mora se voditi računa o tome da se voda u vidu mlaza kao sredstvo za gašenje ne srne upotrebiti za gašenje električnih uređaja pod naponom, jer je voda odličan provodnik električne energije, zapaljive tečnosti, zatim požari natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma i drugih. Za gašenje vodom nekih materija u hemijskoj ili nekoj drugoj industriji neophodno je znati da li je dozvoljena upotreba vode kao sredstva za gašenje. Voda hemijski reaguje sa velikim brojem materija, oslobađajući pri tom velike količine toplote, kao na primer, sa negašenim krečom, karbidom, sumporom i alkalnim materijama, tako da ta toplota može biti uzročnik požara. Isto tako u dodiru sa užarenim predmetima razlaže se na svoje osnovne komponente vodonik i kiseonik koji obrazuju eksplozivnu gasnu smešu (praskavi gas).

I GRUPA Unutrašnja hidrantska mreža u stambenim i javnim objektima i proizvodnim pogonima može biti spojena sa vodovodom kojim se objekat napaja vodom za piće ili vodom za higijenske i tehnološke potrebe s tim da se uvek mora obezbediti minimalna količina vode potrebna za gašenje (potrebno je na rezervoaru imati isključivač koji ne dopušta dalje korišćenje vode za gašenje). U članu 31. Pravilnika u priloženoj tablici određen je najmanji kapacitet'unutrašnje hidrantske mreže u zavisnosti od visine objekta. Unutrašnja hidrantska mreža mora biti stalno pod pritiskom, tako da na najnepovoljnijem hidrantskom priključku ima pritisak najmanje 2,5 bara, dok pritisak na unutrašnjem hidrantskom priključku ne srne biti veći od 7 bara. Zbog toga što najveći dozvoljeni pritisak na hidrantskom priključku ne srne biti veći od 7 bara, kod najviših zgrada moraju se predvideti dodatna postrojenja za povećanje pritiska, koja se smeštaju na prvoj etaži na kojoj je pritisak manji od 3 bara. Na sledećoj slici prikazan je primer jedne visoke zgrade kod koje se pritiskom iz mreže bez posredstva postrojenja za povećanje pritiska postiže zadovoljavajući pritisak do trećeg sprata. Nakon toga postavlja se novo postrojenje za povećanje pritiska u hidrantima na višim spratovima.

Prilikom projektovanja unutrašnje hidrantske mreže mora se voditi računa da hidrant pokriva sve tačke koje su od njega udaljene najviše 20 m, što podrazumeva da udaljenost između dva najbliža hidranta ne srne biti veća od 40 m. U prostorijama koje su ugrožene požarom, hidranti se postavljaju tako da svaka tačka prostorije mora biti pokrivena sa dva mlaza, što podrazumeva odstojanje između dva najbliža hidranta koje ne srne biti veće od 20 m. U ovom slučaju napajanje hidranata se vrši iz prstenastog sistema ili se hidrantska mreža izvodi sa dva ogranka. Cevi unutrašnje hidrantske mreže ne smeju se postavljati kroz prostorije koje su ugrožene požarom, prostorije sa tehnološkim procesom u kom bi prskanje cevi hidrantske instalacije moglo dovesti do eksplozija, velikih kratkih spojeva koje bi mogle dovesti do požara i havarija (livnice trafo-stanice i si.), kao ni kroz prostorije koje su podložne uticajima spoljnih niskih temperatura.

Ako hidrantska mreža u pogledu pritiska ne zadovoljava date uslove za gašenje požara, a u pogledu kapaciteta obezbeđuje dovoljne količine vode, korisnik mreže mora da postavi uređaj za povećanje pritiska (pumpa ili uređaj za povećanje pritiska sa rezervoarima pod pritiskom). Uređaji za povećanje pritiska sa dve pumpe ili sa više pumpi i mogućnost svakodnevne automatske samokontrole svih pumpi, ne mora imati i rezervnu pumpu, u suprotnom mora imati jednu rezervnu pumpu. Uređaj za povišenje pritiska postavlja se ili u posebni objekat ili u posebnu prostoriju objekta koji se štiti od požara. Ova prostorija mora da bude poseban požarni sektor otporan na požar 2 časa sa ulaznim vratima otpornim na požar 1,5 časa. U objektima kategorije opasnosti Ki, K2 K3 mora da postoji rezervni izvor za snabdevanje uređaja za povišenje pritiska energijom. U objektima kategorije opasnosti K4 i K5 uređaj za povišenje pritiska može se snabdevati električnom energijom preko posebnog kabla iz posebne kućne priključne kutije koja se nalazi na fasadi zgrade. Kablovi koji napajaju električnom energijom uređaj za povišenje pritiska i prolaze kroz prostorije koje mogu biti ugrožene požarom, moraju biti otporni na požar 2 časa. Uređaj za povišenje pritiska mora da ima obilazni vod. Kod visokih objekata ekonomičnije rešenje od hidrantske mreže pod stalnim pritiskom, predstavlja suva hidrantska mreža, sa mogućnošću priključka na vatrogasno vozilo. Tom prilikom se vatrogasno vozilo veže na spoljni hidrant, kao stoje prikazano na sledećoj slici.

Odredbom člana 38. Pravilnika propisano je da se hidrantska mreža sa svim uređajima i armaturom, kontroliše jedanput godišnje. Prilikom kontrole meri se pritisak vode u hidrantskoj mreži pri istovremenom radu svih spoljnih i unutrašnjih hidranata koji daju potreban protok vode za gašenje požara. Pritisak se meri na najnepovoljnijem hidrantu. Creva se ispituju pritiskom vode od 7 bar najmanje jedanput godišnje. Merenje i kontrolu ispravnosti vrše ovlašćene radne organizacije, a vlasnik objekta je obavezan da kod sebe ima rezultate merenja.

13

I GRUPA

PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU VISOKIH OBJEKATA OD POŽARA ("Službeni list SFRJ", br. 7/84) Član 1. Pod visokim objektom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se zgrade sa prostorijama za boravak ljudi, čiji se podovi najvišeg sprata nalaze najmanje 22 m iznad najniže kote terena na koji je moguć pristup i na kome je moguća intervencija uz korišćenje automehaničkih lestava (u daljem tekstu: objekt). Član 2. Vatrogasnim vozilima mora biti omogućeno da priđu objektu s onih strana na kojima se nalaze prozori, vrata ili drugi slični otvori. Prilaz objektu sa strane zabatnog zida bez otvora ne smatra se prilazom za intervenciju. Član 3. Za intervencije pri gašenju požara mora se obezbediti plato na kome je moguće korišćenje automehaničkih lestava u ovim položajima. Pristupni put i plato za intervencije moraju imati kolovoze nosivosti najmanje 10 tona osovinskog pri-tiska. Član 4. Pristupni put oko objekta i plato za intervencije moraju se izgraditi tako da su pristup i kretanje vatro gasnih vozila uvek mogući samo vožnjom unapred. Član 5. Na najmanje dva fasadna zida objekta otvori moraju biti pristupačni za vatrogasnu opremu da bi se pri gašenju požara moglo intervenisati sa spoljne strane. Ako se objekt gradi u nizu sa drugim objektima, pa i sa onim koji nisu visoki, granični zid visokog objekta ne srne imati otvore i mora biti otporan prema požaru najmanje 2 h. Član 6. Ako se na naspramnim zidovima objekta i susednog objekta bilo koje visine nalaze otvori preko kojih bi se mogao preneti požar s jednog objekta na drugi, najmanje rastojanje između tih otvora određuje se računski, a ako to nije moguće, rastojanje mora iznositi pola visine višeg objekta. Član 7. Objekt se deli na požarne sektore, čija veličina zavisi od visine objekta, kako je prikazano u tabeli Tabela Visina objekta um

Veličina požarnog sektora u m2

22 do 40 41 do 75 76 do 160 preko 100

do 1500 do 1000 do 800 do 500

Član 8. Ako je površina jednog sprata objekta visine do 40 m manja od polovine površine predviđene u članu 7. ovog Pravilnika, požarni sektor može obuhvatiti i dva sprata. Dužina strane požarnog sektora iznosi, najviše 60 m. Član 9. Dozvoljeno je spajanje dva požarna sektora ako se između njih nalaze vrata otporna prema požaru najmanje 1 h, koja se pri pojavi dima automatski zatvaraju. Pri spajanju požarnih sektora na objektima višim od 100 m mora se napraviti tampon-zona sa dvoja vrata koja su otporna prema požaru najmanje 1 h. Tamponzona mora se prirodno ili veštački provetravati. Vrata iz stava 2. ovog člana moraju imati automatski mehanizam koji će ih u trenutku kad se pojavi dim zatvoriti, pri čemu se mora uključiti ventilacija tamponzone. Član 10. Pregradni zid koji odvaja požarne sektore mora da preseca ćelu konstrukciju. Ako su tavanice spuštene, pregradni zid mora da preseca vidljivu oblogu tavanice i da se vezuje sa međuspratnom konstrukcijom. Ako se u krovnoj konstrukciji objekta koristi i gorivi materijal, pregradni zid na poslednjem spratu mora da preseca krovnu konstrukciju i da je nadvisuje najmanje 50 cm. Član 11. Kod objekata čiji su pojedini delovi različite visine, na zidu višeg dela objekta, na visini najmanje 10 m iznad nižeg dela, kao i na spoljnjem zidu objekta koji je prislonjen uz niži objekt, ne srne biti nikakvih otvora. Član 12. Ako se objekt ili delovi objekta grade sa složenim oblicima osnove, prilikom deljenja objekta na požarne sektore, rastojanje pregradnog zida od unutrašnjeg ugla objekta mora da iznosi najmanje 5 m, kako je prikazano na slici. Horizontalno prekidno rastojanje na mestu pregradnog zida koje odvaja požarne sektore iznosi najmanje 1 m. Član 13. Noseći elementi i konstrukcije i elementi puteva za evakuaciju, s kojih se požar može preneti iz jednog požarnog sektora u drugi ili sa jednog sprata na drugi, prave se od negorivog građevinskog materijala otpornog prema požaru najmanje 1,5 h. Član 14. Noseći i ojačani spoljni zidovi moraju biti od negorivog materijala i otporni prema požaru najmanje 1,5 h. Izolacioni materijal na spoljnim stranama zidova iz stava 1. ovog člana može biti i goriv pod uslovom da je nalepljen na zid i ankerovan tako da ne otpada u slučaju požara i da je sa spoljne strane obložen negorivim materijalom koji je otporan prema požaru najmanje 1 h. Izolacioni materijal u zidovima iz stava 1. ovog člana može biti goriv ako je obloga s unutrašnje strane tih zidova otporna prema požaru najmanje 1,5 h, a ako je postavljen sa unutrašnje strane tih zidova, izolacioni materijal mora biti negoriv.

15

I GRUPA ju dim, koja su napravljena od negorivog materijala i opremljena mehanizmom koji ih uvek drži zatvorenim; 4) ako se prirodno provetravanje ne može obezbediti preko fasade objekta, tampon-zona se provetrava veštački sa 20 izmena vazduha na čas; 5) liftovi moraju biti izdvojeni od stepenišnog pro-stora i tampon-zona.

Č/an 15. Unutrašnji noseći pregradni zidovi, osim pokretne pregrade, harmonika-vrata i si., moraju biti otporni prema požaru najmanje 1/2 h. Pregradni zidovi između dva stana moraju biti otporni prema požaru najmanje 1,5 h. Član 16. Izolacija i obloge zidova u prostorijama u kojima se nalaze mokri čvorovi mogu biti i od gorivog materijala (plastika, emajlirani tvrdi lesonit i si.). Oblaganje stepenišnog prostora gorivim materijalom nije dopušteno. Član 17. Fasada objekta mora biti izgrađena od materijala koji ne može da prenosi vatru s jednog sprata na drugi. Prekidno rastojanje između otvora na dva susedna sprata na fasadnoj strani mora iznositi najmanje 1 m. Ako je prekidno rastojanje manje od 1 m, put plamena između dva sprata produžava se postavljanjem konzolnih delova konstrukcije objekta u nivou svakog sprata. Član 18. Svaki požarni sektor objekta mora biti dostupan preko najmanje jednog sigurnosnog stepeništa ili najmanje dva međusobno nezavisna stepeništa. Jedno od nezavisnih stepeništa ne mora da vodi u prizemlje ako vodi u deo objekta ili drugi objekt koji su ni ži od 22 m i koji su povezani sa drugim stepeništem koje vodi van objekta. Sigurnosno stepenište mora biti obezbeđeno tako da vatra i dim ne prodiru za sve vreme dok požar traje u objektu i mora biti dostupno iz svih prostorija jednog požarnog sektora putevima koji nisu ugroženi požarom. Član 19. Stepenišni prostor mora imati otvore za prirodno provetravanje, koji se otvaraju iz prizemlja ili sa odmorišta na stepenicama. Ukupna površina otvora za prirodno provetravanje mora biti najmanje 5% površine horizontalnog preseka stepenišnog šahta kome pripadaju, ali ne manja od 0,5m2. Član 20. Najduži put iz neke prostorije u jednom požarnom sektoru do stepeništa ne srne biti duži od 30 m za objekte visine do 75 m, odnosno 20 m za objekte više od 75 m. Član 21. Unutrašnja sigurnosna stepeništa za objekte više od 40 m moraju ispunjavati sledeće uslove: 1) moraju biti odvojena od unutrašnjih komunikacija objekta tampon-zonom koja se provetrava prirod nim ili veštačkim putem; 2) površina tampon-zone mora iznositi najmanje 5 m2 s tim što zona ne može biti uža od 1.25 m; 3) tampon-zona mora biti odvojena od stepeništa i unutrašnjih komunikacija vratima koja ne propušta-

16

Član 22. Unutrašnja sigurnosna stepeništa za objekte visine od 22 m do 40 m moraju se od ostalih komunikacija odvojiti vratima koja ne propuštaju dim i koja su opremljena mehanizmom koji ih uvek drži zatvorenim. Član 23. Dim iz stepenišnog predprostora odvodi se sa najvišeg mesta predprostora, ispod tavanice, a svež vazduh se ubacuje pri podu predprostora. Provetravanje se predviđa samo za jedan požarni stepenišni sektor od četiri sprata. Uređaj za provetravanje uključuje se automatski preko signalnih uređaja za dim, koji su postavljeni u unutrašnjim komunikacijama ispred stepenišnog predprostora na najvišoj tačkf ispod tavanice. Osim automatskog, mora biti obezbeđeno i ručno uključivanje sistema za provetravanje. Član 24. Stepenišno okno mora biti odvojeno od unutrašnjih prostora objekta zidovima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h. Član 25. Najmanja širina sigurnosnog stepeništa određuje se tako što se za svakih 100 ljudi obezbeđuje širina od 60 cm, s tim da ukupna širina ne može biti manja od 1,25 m. Ako bi, saglasno odredbi stava 1. ovog člana, trebalo obezbediti stepenište šire od 2,20 m, morala bi se napraviti najmanje dva sigurnosna stepeništa. Stepenišni kraci i gazišta moraju se napraviti od materijala otpornog prema požaru najmanje 1,5 h. Konzolna i spiralna stepeništa u objektima nisu dozvoljena. Član 26. Spoljna sigurnosna stepeništa moraju ispunjavati sledeće uslove: 1) da su pristupačna iz hodnika ili najmanje iz dve prostorije zgrade na svakom spratu: 2) da se ne postavljaju bliže od 1,5 m od otvora na fasadi objekta, osim ako su ozidana prema tom otvoru; 3) da korisna širina nije manja od 80 cm, a da nagib nije veći od 45°; 1) da se ne prave kao spiralno stepenište i penjalice; 4) da zaštitna ograda otvorenih stepeništa nije niža od 1,20 m; 2) da je građevinski materijal negoriv; 5) da je korišćenje moguće bez obzira na vremenske prilike. Član 27. U objektima višim od 40 m povezivanje podruma sa gornjim spratovima zajedničkim stepeništima nije dozvoljeno. U objektima visine do 40 m može se spajati stepenište podruma i gornjih spratova pod uslovom da je ulaz u podrumske prostorije obezbeđen provetravanom tampon-zonom i vratima otpornim prema požaru 1 h.

I GRUPA Član 28. Pod hodnika mora biti ravan i bez suženja. Oblaganje zidova hodnicima gorivim materijalom nije dozvoljeno. Zidovi koji odvajaju hodnike od ostalih ugroženih prostorija moraju biti otporni prema požaru 1,5 h. Širina hodnika određuje se kao kod sigurnosnih stepeništa, prema odredbama člana 25 ovog pravilnika. Vrata koja povezuju hodnike sa prostorijama visokog požarnog opterećenja moraju biti otporna prema požaru najmanje 1,5 h i uvek zatvorena. Na svim putevima za evakuaciju dozvoljeno je postavljanje samo zaokretnih vrata, koja se moraju otvarati samo u smeru izlaženja. Član 29. Širina izlaza iz objekta određuje se tako što se na svakih 100 ljudi obezbeđuje širina od 60 cm, s tim da izlaz ne može biti uži od 1,25 m niti širi od 2,20 m. Izlazi i prilazi izlazima moraju biti uvek pristupačni. Put do izlaznih vrata ne srne voditi kroz prostoriju koja se zaključava i mora biti vidljivo obeležen. Član 30. Prilazni putevi izlaznim vratima ne smeju da prolaze pored ili preko prostorija ako u slučaju požara u tim prostorijama postoji opasnost po život. Ako do nekog izlaza iz objekta vodi više pristupnih puteva, dimenzije svakog od tih puteva moraju da zavise od broja ljudi koji se njima koriste. Svi izlazi iz objekta moraju voditi neposredno na ulicu, dvorište ili u drugi bezbedan prostor. Izlaz iz objekta ne sme biti niži od 2,30 m. Član 31. Ako su izlazna vrata na objektu zaokretna, moraju se otvarati u smeru izlaženja. Vrata moraju biti podešena tako da se u svako vreme mogu otvarati sa strane s koje treba izlaziti. Ako sa unutrašnje strane vrata postoje brave, one se ne smeju otvarati ključem. Izlazna vrata koja su namenjena samo za evakuaciju u slučaju požara moraju se s unutrašnje strane lako otvarati i moraju biti vidljivo označena kao izlazna vrata u slučaju požara. Član 32. Krilo izlaznih vrata ne sme biti uže od 70 cm niti šire od 1,20 m. Pod sa obe strane izlaznih vrata mora biti ravan i podjednako izdignut na udaljenosti od najmanje 1,50 m. izuzetno, ako izlazna vrata nisu natkrivena, dozvoljava se postavljanje jednog stepenika sa spoljne strane izlaznih vrata, visokog najviše 18 cm. Član 33. Ako se izlazna vrata pokreću električnom energijom, moraju biti konstruisana tako da se, u slučaju nestanka energije za napajanje, mogu otvoriti ručno. Obrtna vrata se ne smatraju izlaznim vratima u slučaju požara. Član 34. Svaki izlaz iz objekta u slučaju požara mora biti označen uočljivim znakovima ako izlaz ili put do izlaza nisu vidljivi neposredno iz prostorija. Pri označavanju izlaza iz objekta ne smeju se koristiti jako osetljivi znakovi namenjeni drugoj svrsi niti se u liniji pogleda prema znaku izlaza smeju izlagati roba ili drugi predmeti koji bi mogli da odvuku pažnju od izlaza.

Član 35. Svaka vrata, prolaz ili stepenište koji ne služe za izlaz niti su pristupni put izlazu a smešteni su tako da bi se zabunom mogli smatrati izlazom, moraju biti vidljivo označeni znakom koji ukazuje na stvarnu namenu vrata, prolaza ili stepeništa. Član 36. Znakovi za usmeravanje kretanja ljudi moraju biti osvetljeni izvorom svetlosti koji na osvetljenu površinu daje jačinu svetla najmanje 50 lx. Član 37. Požarni sektor u prostorijama ispod nivoa terena ne sme iznositi više od 250 m i mora biti odvojen zidom otpornim prema požaru 1,5 h. Svaki podrumski sprat mora imati najmanje dva izlaza, od kojih jedan vodi neposredno napolje. Ako postoji više podrumskih spratova, dozvoljeno je postavljanje zajedničkog stepeništa koje mora biti napravljeno kao sigurnosno i koje mora imati zaseban izlaz napolje, nezavisno od izlaza sa nadzemnih spratova. Član 38. Podrumska prostorija ne sme biti udaljena od izlaza iz objekta više od 20 m. Sva vrata na putu za evakuaciju moraju biti otporna prema požaru 1,5 h. Vrata koja vode neposredno napolje moraju biti napravljena tako da se sa unutrašnje strane mogu otvarati bez ključa. Član 39. Ako se u podrumskim prostorijama objekta, duže ili kraće, zadržavaju ljudi, kao drugi izlaz može poslužiti prozor ako je takvih dimenzija da se može koristiti za prolaz. Član 40. Vrata u jednom požarnom sektoru koja povezuju pojedine prostorije sa putevima za evakuaciju moraju biti otporna prema požaru 1,5 h. Na javnim objektima vrata moraju biti otporna prema požaru 1,5 h. Vrata na putevima za evakuaciju moraju se otvarati u smeru izlaženja iz objekta. Član 41. Vrata koja spajaju požarne sektore moraju imati mehanizam koji ih uvek drži zatvorenim. Ako se iz tehnoloških ili drugih razloga, vrata iz stava 1. ovog člana drže otvorena, ona moraju imati mehanizam koji ih u trenutku pojave dima zatvara. Član 42. Žaluzine i sve vrste roletni postavljenih sa spoljne strane prozora moraju biti izrađene od negorivog materijala. Sa unutrašnje strane prozora dozvoljena je upotreba zastora od gorivog materijala. Član 43. Zidovi vertikalnih kanala za smeštaj instalacija moraju biti otporni prema požaru 1,5 h. Pristupni otvori za kontrolu instalacija moraju se osigurati vratima ili kapcima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h. Član 44. Vertikalnim kanalima za smeštaj instalacija u objektu ne sme se prilaziti iz stepenišnog prostora, već samo iz prostora koji je od ostalih komunikacija u objektu od-

17

I GRUPA vojen vratima koja moraju biti izrađena od negorivog materijala. Na najvišem spratu objekta vertikalni kanali za smeštaj instalacija moraju se provetravati preko bočnih otvora ukupne površine 5% od površine poprečnog preseka kanala. Član 45. Horizontalni kanali u koje se postavljaju instalacije moraju biti otporni prema požaru 1 h. Sve obloge horizontalnih kanala i otvora na tim kanalima moraju biti od negorivog materijala. Član 46. Izolacije na kanalima u koje se postavljaju instalacije moraju biti od negorivog materijala i postavljene tako da dim ili plamen ne mogu prodirati u susednu prostoriju. Otvori na kanalima za smeštaj instalacija, ako se nalaze u prostorijama, moraju biti osigurani poklopcima ili vratima otpornim prema požaru 1,5 h. Član 47. Horizontalni kanali u koje se postavljaju instalacije moraju se provetravati. Za provetravanje se ne smeju upotrebljavati stepenišni prostor niti prostorije u objektu koje se koriste ili u kojima se nalazi zapaljiv materijal. U horizontalnim kanalima bez protivpožame pregrade koja sprečava prenošenje požara duž instalacija dozvoljena dužina instalacija može da iznosi najviše 15 m. Član 48. Vertikalni kanali za odvođenje otpadaka sa pojedinih spratova moraju imati svoj provetravani pretprostor, osim ako se otvor za ubacivanje otpadaka sa poklopcem, nalazi na spoljnjem zidu. Kanal za odvođenje otpadaka ne srne biti u neposrednoj vezi sa stepenišnim prostorom. Unutrašnja površina kanala mora biti glatka. Član 49. Zidovi vertikalnih kanala moraju biti otporni prema požaru 1,5 h. Otvori za ubacivanje otpadaka u vertikalne kanale moraju se nalaziti u posebnoj prostoriji, čija površina ne srne biti manja od 2 m 2 i koja mora imati posebno provetravanje. Poklopac na otvoru kroz koji se ubacuju otpaci mora biti od negorivog materijala, uvek zatvoren i dobro zaptiven. Član 50. Zidovi prostorije za sakupljanje otpadaka iz vertikalnih kanala moraju biti otporni prema požaru najmanje 1,5 h. Prostorija iz stava 1. ovog člana predstavlja zaseban požarni sektor. Vrata na prostoriji za sakupljanje otpadaka moraju biti otporna prema požaru najmanje 1,5 h i moraju imati mehanizam koji ih drži uvek zatvorenim. Prostorija za sakupljanje otpadaka mora se provetravati. Član 51. Svaki požarni sektor u objektu mora biti povezan sa najmanje jednim liftom za prevoz lica. Liftovi za prevoz lica u objektima višim od 40 m moraju biti pristupačni iz pretprostora koji se provetrava.

Član 52. liftove moraju biti

otporni prema

Zidovi okna za požaru 1,5 h. U objektima višim od 40 m okna za liftove moraju biti odvojena od stepenišnog prostora, a u objektima visine do 40 m dozvoljeno je da provetravani pretprostor bude zajednički za liftove i stepenište. Osim instalacija potrebnih za rad lifta, u okno za lift postavljaju se još samo instalacije za automatsko otkrivanje požara i javljanje o požaru u oknu za lift i kabini. Član 53. Kabine liftova i vrata na oknu za lift moraju biti od negorivog materijala. Ta vrata moraju se zatvarati automatski. Član 54. Lift mora biti opremljen uređajima koji omogućavaju da se, u slučaju pojave požara u požarnom sektoru u kome se lift nalazi, kabina automatski dovede u prizemlje i da se, posle izlaska lica, lift automatski isključi iz rada. Dimni detektori, zbog osetljivosti, ne smeju biti povezani sa komandom za blokiranje lifta. Član 55. U objektima višim od 75 m jedan od liftova koji se normalno koriste predviđa se kao lift za evakuaciju u toku požara (u daljem tekstu: sigurnosni lift). Sigurnosni lift mora biti smešten u sopstveno okno čiji su zidovi i vrata otporni prema požaru najmanje 1,5 h. Okno sigurnosnog lifta može biti smešteno u stepenišni prostor, u provetreni prostor stepeništa ili locirano tako da ima poseban pretprostor za provetravanje, sa najmanje 20 izmena vazduha na čas. Član 56. Jedna od dimenzija sigurnosnog lifta mora iznositi najmanje 2,10 m. Pretprostor iz koga se ulazi u sigurnosni lift mora biti takvih dimenzija da se nesmetano mogu unositi i iznositi bolnička nosila sa bolesnikom u ležećem položaju. Član 57. Komanda za upravljanje sigurnosnim liftom mora biti napravljena tako da se kabina, pozivom iz prizemlja, preko posebnog prekidača, može bezbedno, u svako vreme, dovesti u prizemlje. Sigurnosni lift se koristi za vreme požara samo pomoću posebnog ključa za upravljanje. Član 58. Temperatura nastala od požara ne srne da utiče na rad sigurnosnog lifta tokom 1 h. Član 59 Sigurnosni lift se mora označiti natpisom. Ako natpis nije vidljiv sa ulaza u prizemlje, moraju se postaviti posebni natpisi za usmeravanje. Član 60. Prostorija u koju je smešten pogonski agregat za lift (mašinska prostorija) mora se nalaziti na najvišem mestu u objektu i mora biti odvojena od ostalih komunikacija vratima otpornim prema požaru najmanje 1,5 h. Zidovi te prostorije moraju biti otporni prema požaru 1,5 h.

18

I GRUPA Član 61. Kotlarnica za zagrevanje može se postaviti u objektu visine do 40 m ako ispunjava sledeće uslove: 1) da su zidovi kotlarnice i međuspratna konstrukcija otporni prema požaru 1,5 h; 2) da su vrata za ulaz u kotlarnicu postavljena sa spoljne strane objekta. Kotlarnica može biti povezana sa objektom preko tampon-zone sa veštačkim provetravanjem i vratima otpornim prema požaru 1,5 h; 3) da kotlarnica ima najmanje dva izlaza, od kojih jedan vodi neposredno van objekta; 4) da se vrata na kotlamici otvaraju u smeru izlaženja; 5) da se skladišni prostor za gorivo (čvrsto, tečno ili gasovito) ne nalazi u objektu. Član 62. Kotlarnica za objekte visine preko 40 m mora biti locirana van objekta. Ako se kotlarnica postavlja nepos redno uz objekat, ona mora da ispunjava sledeće zahteve: 1) da zid objekta uz koji se prislanja kotlarnica nema otvora na visini najmanje 5 m iznad kotlarnice; 2) da je zid kotlarnice prema objektu otporan prema požaru najmanje 3 h; 3) da su krovna konstrukcija i krovni pokrivač kotlar nice izrađeni samo od negorivog materijala; 4) da na zidu kotlarnice prema objektu ne postoji veza sa objektom. Član 63. Podstanica za toplu vodu u objektu mora se smestiti u posebnu prostoriju. Član 64. Za zagrevanje vode za centralno grejanje može se koristiti i gas, s tim da se kotlarnica postavlja na najviši sprat objekta. U prostoriju kotlarnice mora se ulaziti samo sa terase. Kotlarnice se snabdevaju gasom pomoću cevovoda koji se postavlja sa spoljne strane objekta na zidu bez otvora, a ako je zid s otvorom, cevovod se postavlja 2 m od otvora i zaštićuje od uticaja atmosferilija i visokih temperatura. Deo cevovoda koji je pristupa čan sa nivoa terena mora biti zaštićen od mehaničkog oštećenja. Član 65. U objektima nije dozvoljeno postavljanje transformatorskih stanica. U objektima visine do 40 m može se, izuzetno, dozvoliti postavljanje transformatorske stanice pod uslovom da je prostorija u koju se postavlja stanica odvojena od ostalih prostorija. Zidovi prostorije u koju se sme štaju transformatori moraju biti otporni prema požaru 3 h. Iznad ulaznih vrata u transformatorsku stanicu mora se napraviti nadstrešnica koja ima dobro zaptivenu vezu sa objektom i čija dužina mora da iznosi najmanje 2 m, a širina, od vrata na jednu i drugu stranu, po 1 m.

3) uređaje za zatvaranje dimnih klapni u objektu; 4) hidroforsko postrojenje i pumpe (ako postoje u ob jektu); 5) uređaj za automatsko otkrivanje i javljanje o požaru; 6) automa tske ure đa je za ga šen je pož ara (ako su postavljeni); 7) uređaje za provetravanje pretprostora, tamponzona i električnih uređaja koji služe za zaštitu od požara. Član 67. Ako se kao rezervni izvor za snabdevanje elektri čnom energijom koristi agregat sa motorom sa unutra šnjim sagorevanjem, za taj agregat mora se obezbediti posebna prostorija čiji su zidovi i vrata otporni prema požaru najmanje 1,5 h. Agregat iz stava 1. ovog člana mora se automatski uključivati i mora biti sposoban da obezbe đuje energiju najmanje 2 h. Član 68. Akumulatorske baterije koje se koriste kao rezervni izvor električne energije moraju biti smeštene u posebnu prostoriju koja se dobro provetrava. Prostorija iz stava 1. ovog člana mora imati električne instalacije koje su izvedene u protiveksplozivnoj zaštiti. Vrata na prostoriji moraju biti otporna prema požaru najmanje 1 h i prilikom otvaranja i zatvaranja ne smeju varničiti. Akumulatorske baterije moraju biti sposobne da obezbeđuju energiju najmanje 2 h. Član 69. Električna instalacija u objektu mora biti napravljena tako da se iz prizemlja ili spolja može brzo isključiti. Razvodne table i druge table sa mernim ure đajima postavljaju se u ormare od negorivog materijala koje se ne smeju nalaziti na putu za evakuaciju iz objekta. Glavni naponski vodovi, kao i ostali vodovi koji pro laze kroz jedan požarni sektor ili više požarnih sektora postavljaju se tako da se preko njih ne mo že preneti vatra sa jednog sprata na drugi sprat, odnosno iz jed nog požarnog sektora u drugi požarni sektor. U okna namenjena za električne kablove ne smeju se postavljati druge instalacije. Član 70. Za svaki požarni sektor izgrađuje se, po pravilu, zaseban sistem za klimatizaciju, odnosno provetravanje. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ako se ne može izbeći spajanje dva požarna sektora ili više požarnih sektora kanalima za klimatizaciju ili prove travanje, na mestima na kojima prolaze ovi kanali kroz tavanice ili zidove koji odvajaju požarne sektore moraju se postaviti klapne otporne prema požaru koje se automatski zatvaraju pri pojavi dima ili povećane toplote. Vertikalni otvori za provetravanje moraju sa svih strana biti otporni prema požaru 1,5 h. Materijal koji se koristi za toplotnu ili zvu čnu izolaciju uređaja za klimatizaciju i provetravanje mora biti negoriv.

Član 66.

Član 71.

Osim redovnog napajanja električnom energijom iz mreže, u objektima se mora obezbediti rezervni izvor koji će električnom energijom napajati sledeće uređaje: 1) sigurnosni lift ili najmanje jedan lift namenjen kori snicima objekta; 2) osvetljenje puteva za evakuaciju (stepeništa, hod nici, pristupni putevi, natpisi za bržu evakuaciju i slično);

Pri aktiviranju signalnog ure đaja za dim ili uređaja za automatsko otkrivanje i javljanje o požaru uređaji za dovod svežeg vazduha moraju biti izvedeni tako da se automatski isključuju. Uređaji za provetravanje i klimatizaciju ponovo se uključuju iz prizemlja prekidačem postavljenim na lako do stup no m m estu .

19

I GRUPA Član 72. Klima-komore i drugi uređaji za provetravanje moraju se smestiti u zasebnu prostoriju koja je od ostalih prostorija u objektu odvojena zidovima otpornim prema požaru 1,5 h. Vrata na prostoriji za klima-komore i uređaje za provetravanje moraju biti otporna prema požaru 1,5 h. Član 73. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku 12 meseci od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ"

Ovaj Pravilnik je objavljen u "SI. listu SFRJ", br. 7/84. Pod visokim objektima podrazumevaju se zgrade sa prostorijama za boravak ljudi, čiji se podovi najvišeg sprata nalaze najmanje 22 m iznad najniže kote terena na koju je moguć pristup na kome je moguća intervencija uz korišćenje automehaničkih lestava. Požar u 32-spratnom hotelu u Seulu, odneo je 163 života, a požar u 25-spratnoj banci u Sao Paolu, 180 ljudskih života. Ovi podaci o broju žrtava, prilikom požara u visokim zgradama, ukazuju na to koliko pažnje treba posvetiti zaštiti od požara visokih zgrada. Karakteristične negativne osobine visokih zgrada, sa stanovišta zaštite od požara, sadržane su u: - otežanoj mogućnosti korišćenja i primeni vatro gasne opreme za intervenciju od spolja, a kod najviših u potpunoj nemogućnosti za upotrebu va trogasne tehnike od spolja, - lakom i brzom zadimljavanju komunikacija, i - vrlo kratkom vremenu za evakuaciju zbog mogu ćeg brzog širenja dima i vatre. Karakteristične osobine i problemi koji se javljaju prilikom požara u visokim zgradama, ukazuju na pravce i principe o kojima se mora voditi računa pri projektovanju, izgradnji i održavanju visokih objekata. U daljem tekstu navešćemo neke zahteve o kojima se mora voditi računa prilikom projektovanja i održavanja visokih objekata: - saobraćajnice moraju biti tako rešene da omogu će što bezbedniju, bržu a time i efikasniju akciju gašenja požara, - statička sigurnost objekta ne srne biti narušena za vreme trajanja požara, - zadimljavanje komunikacija i prostora za evakua ciju mora biti sprečeno, - komunikacije i prostori za evakuaciju moraju biti zaštićeni od požara, tj. mora se sprečiti širenje požara iz graničnih prostora sa komunikacija na komunikacije, - moraju se obezbediti spasilačke komunikacije kao što su na primer sigurnosni liftovi kod zgrada visi ne preko 75 m, - potrebno je omogućiti obezbeđenje brze informa cije za korisnike objekta i vatrogasce o mestu i ve ličini požara, kao i o tome koji je materijal ili koja instalacija zahvaćena požarom, - moraju se predvideti uređaji, instalacije i sredstva za gašenje požara (protivpožarni aparati, hidrantska mreža, u nekim slučajevima automatska sta bilna instalacija za gašenje požara i instalacija za automatsku dojavu požara, dizel-električni agregat), - treba izraditi plan zaštite od požara u koji se mo raju uključiti svi korisnici objekta,

20

- mora se obezbediti pouzdano funkcionisanje elek tričnih instalacija i uređaja i instalacija koje su u funkciji sistema zaštite od požara, - inspekcijske preglede treba vršiti što češće. Da bi vatrogasna intervencija, prilikom požara visokog objekta, bila što efikasnije obavljena, pristupni putevi i prilazi moraju ispuniti sledeće zahteve: - objektu se moraju obezbediti prilazi vatrogasnim vozilima sa najmanje dve strane na kojima se nalaze prozori, vrata i slični otvori, - mora se obezbediti plato na kom je moguće ko rišćenje automehaničkih lestava, - nosivost kolovoza, pristupnog puta i platoa mora biti predviđena za najmanje 10 t osovinskog priti ska, - pristupni putevi od objekta moraju biti udaljeni najmanje 5 m, a najviše 11 m, - širina pristupnog puta treba da iznosi najmanje 3,5 m, - unutrašnji prečnik krivine pristupnog puta ne srne biti manji od 10 m, - maksimalni nagib pristupnog puta može iznositi najviše 10 procenata, - slobodna visina prilaznog puta za vatro-gasna vozila ne srne biti manja od 4,5 m, - pristupni putevi i plato za automehaničke lestve ne mogu biti korišćeni kao mesta za parkiranje vozila. Noseći elementi i konstrukcije i elementi puteva za evakuaciju s kojih se požar može preneti iz jednog požarnog sektora na drugi ili sa jednog sprata na drugi prave se od negorivog građevinskog materijala otpornog prema požaru najmanje 1,5 časova. Ista otpornost prema požaru važi za noseće i spoljne zidove. Otpornost prema požaru zidova raznih debljina i materijala prikazana je u objašnjenjima uz Pravilnik o smeštaju i držanju ulja za loženje. Priloženim crtežima prikazana su razna rešenja za međuspratne konstrukcije pravljene od različitih materijala kojima se postižu tražene otpornosti prema požaru.

Armiranobetonska ploča

Debljina u cm

Vatrootpornost u časovima

9

0,5 1

10

246

12 15 18

I GRUPA U članu 19. stav 2. ovog Pravilnika, izlo žen je zahtev da ukupna površina otvora za prirodno provetravanje mora biti najmanje 5 procenata površine horizontalnog preseka stepenišnog šahta kome pripadaju, ali ne manji od 0,5 m2. Prema tvrdnji nekih autora, a na osnovu sprovedenih ispitivanja, minimalne površine preseka od 0,5 m 2 iz člana 19. Pravilnika ne obezbeđuju dovoljan broj izmena i treba ih povećati na najmanje 1 m2.

Debljina u mm

Vatrootpornost u časovima

40-50

4-5 3

25-50

1-1,5

15-25

Međuspratna konstrukcija od monta-opeka, vatrootpornost (donja strana neomalterisana) 1 čas, vatrootpornost (donja strana omalterisana) 2 časa.

Zadimljavanje objekata je jedan od najugrožavajućih faktora. Činjenica da je brzina širenja dimnih gasova sa jedne etaže na drugu 0,5 m/sec, govori o potrebi zaštite komunikacija i prostora za evakuaciju jer u protivnom, za nekoliko minuta, pomenute prostore ne bi bilo moguće koristiti. Ovim Pravilnikom jasno je izražen zahtev za formiranje komunikacija zaštićenih od prodora dima, u zavisnosti od visine zgrade. Na sledećim crtežima prikazana su neka rešenja kojima se sprečava prodor dima u sigurnosno stepenište. Na crtežima se vide tampon prostorije koje spre-

čavaju prodor dima u sigurnosno stepenište. Tampon prostorija mora se provetravati prirodnim ili veštačkim putem. Prodor dima u stepenište biće sprečen ako se u tampon prostoriji ostvari nadpritisak od 50 Pa.

Pravilnikom su dosta precizno izneseni zahtevi u vezi sa izvođenjem raznih detalja, instalacija i dr. pa smatramo da nema potrebe upuštati se u objašnjavanje pojedinih članova. Što se tiče veza i uslovljenosti između nastanka požara i funkcionisanja pojedinih sistema zaštite, kao što su zatvaranje protivpožarnih klapni, uključenja ili isključenja ventilacije, aktiviranja instalacije za automatsko gašenje požara, zatvaranje protivpožarnih ili protivdimnih vrata (dimno nepropusna vrata) i si. ovom zbirkom su obuhvaćena neka rešenja kojima je moguće razrešiti problem međusobne usaglašenosti rada pojedinih instalacija i uređaja. U objašnjenjima uz Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema požaru data su rešenja o povezivanju i aktiviranju klapni otpornih prema požaru kao i o povezivanju i aktiviranju protivpožarnih i protivdimnih vrata, a u objašnjenjima uz Pravilnik o tehničkim normativima za sisteme za odvođenje dima i toplote nastalih u požaru, rešenja o povezivanju i aktiviranju uređaja za odvođenje dima i toplote. Ukoliko u vezi člana 66. ovog Pravilnika, kojim je izložen zahtev za obezbeđenje rezervnog izvora napajanja električnom energijom uređaja i instalacija koje objekat štite od požara, postoji nedoumica o kojoj je vrsti rezervnog izvora električne energije, reč, smatramo da je pravilno ono rešenje koje predviđa onaj rezervni izvor koji na odgovarajući način snabdeva potrošače električnom energijom. Tako na primer lift, hidrofor i si. moramo napajati iz dizel-električnog agregata, dok sigurnosno osvetljenje možemo napajati iz akumulatorskih baterija. Prihvatljivo je i rešenje prema kom se svi potrošači napajaju iz dizel-električnog agregata. Ovo rešenje se najčešće primenjuje kod visokih zgrada. Jedini potrošač koji se isključivo mora napajati iz akumulatora je svetiljka panične rasvete. Svetiljke panične rasvete mogu se napajati iz akumulatora smeštenog u nekoj prostoriji objekta, a mogu se napajati i iz sopstvenog akumulatora smeštenog u samoj svetiljci. Kada se 3,6 m2 Konstrukcija evakuaciono g puta Fasadni zid Krovni pokrivač

Spoljna konstrukcij a U.J1.140 U.J1.092

Ako je skladište opremljeno uređajima za automatsko gašenje požara, stepen otpornosti i konstrukcionih elemenata prema tablici 1 pravilnika može se smanjiti za jedan. 26

Čelični stub zabetoniran i zaštitni sloj lako armiran (vatrootpornosti 2 sata za debljinu sloja 5 cm i vatrootpornosti 1 sat za debljinu sloja 2,5 cm).

Stepen otpornosti prema požaru (SOP) elemenata/konstrukcija zgrada (u satima)

1/4

Greda

Noseća čelična konstrukcija u velikim i srednjim skladištima koja imaju visoko i srednje požarno opterećenje moraju biti zaštićeni negorivim materijalima u slučaju kad skladišta nisu zaštićena uređajima za automatsko gašenje požara, tako da njihova otpornost prema požaru zadovolji zahteve iz čl. 13. Pravilnika. Ovu otpornost možemo postići na više načina. Neki primeri su dati na priloženim crtežima.

Zaštita čeličnog stuba sa azbestnom izolacijom (za a = 8 mm, vatrootpornost iznosi 1 sat, za a = 45 mm, vatrootpornost iznosi 3 sata).

Zaštita čeličnog stuba sa azbestnom izolacijom, vatrootpornosti 2 sata, za a = 25 mm.

Čelični stub zaštićen perlit-betonom, vatrootpornosti 2 sata za debljinu sloja od 25 do 30 cm.

I GRUPA

Armiranobetonski stub, vatrootpornosti: 2 sata za debljinu od 30 cm, 1 sat za debljinu od 25 cm i 30 minuta za debljinu od 20 cm.

Zid od opeke debljine 12 cm, neomalterisan, vatrootpornost 1 sat

Armiranobetonski stub sa oblogom, vatrootpornosti 2 sata za debljinu od 26 cm. Zid od opeke debljine 12 cm, omalterisan s obe strane (debljina maltera najmanje 2 x 1 , 5 cm), vatrootpornosti 2 sata

Čelični stub obzidan opekom (prostor između stuba i opeke ispunjen betonom), vatrootpornosti 2 sata za debljinu d = 5 cm. Zid od nabijenog betona neomalterisan, agregat šljunak Radi sprečavanja širenja požara na ćelo skladište, skladišta se u zavisnosti od robe koja se čuva u njima i u zavisnosti od toga da li imaju ugrađenu za automatsku dojavu i gašenje požara u skladu sa tabelom 2 iz člana 19. dele na požarne sektore ograničene površine. Požarni sektor posmatramo kao deo skladišta koji će eventualno požarom biti potpuno uništen, ali se van tog prostora požar sigurno neće proširiti za određeni vremenski period. Požarni sektori se odvajaju požarnim zidovima, čija se otpornost određuje prema požarnom sektoru koji ima više požarno opterećenje. Otpornost požarnih zidova na požar se bira na bazi priložene tabele iz JUS-a U.JL.240. Na priloženim crtežima je dat način postizanja otpornosti na požar požarnih zidova.

Debljina u cm

Vatrootpornost u časovima 2

12

1 1/2

10 7,5

Agregat: smrvljena Opeka, šljaka Debljina u cm

Vatrootpornost u časovima

10

2

27

I GRUPA

Zid od šuplje opeke

Armiranobetonski zid debljine do 12 cm (agregat: šljunak, smrvljena opeka, šljakai i dr.). Debljina u cm

Vatrootpornost u časovima

Debljina u cm

Vatrootpornost u časovima

22 10

2 1

10 7,5

21

Zid od šupljih betonskih blokova (agregat: smrvljena opeka, šljaka itd.)

Zid od periit-betona omalterisan sa obe strane malterom od perlit-gipsa Debljina u cm

28

Vatrootpornost u časovima

12

2

7,5 6

1 1/2

Debljina u cm

Debljina maltera u mm

50-60

2x25

38

2x12,5

Vatrootpornost u časovima

2 1

I GRUPA Pored zahteva koji je dat u 51. 15, a odnosi se na požarne zidove, gde se traži da oni nadvisuju krov skladišta, isti moraju da presecaju i fasadne zidove (vidi sliku), ili sa jedne i druge strane požarnog zida ne srne da bude nikakvih otvora na fasadi. Vrata u požarnim zidovima moraju da imaju istu otpornost na požar kao i zid i moraju biti sa mehanizmom za zatvaranje.

Skladišta moraju da imaju unutrašnju i spoljašnju hidrantsku mrežu u skladu sa Pravilnikom o mehaničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara ("SI. list SFRJ", br. 44/83). U prilogu dajemo i tabelu koja omogućava pravilan izbor vatrogasnih aparata za gašenje požara. Površina objekta (m2) do

Skladišta u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivnih smeša moraju imati ventilaciju, prirodnu ako ista može da obezbedi max. 10% od donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente. Otvori za prirodnu ventilaciju trebaju da budu postavljeni na naspramnim zidovima, na jednom zidu pri podu, na drugom ispod plafona, tako da se omogući izmena celokupne količine vazduha u skladištu. Skladišta kod kojih se prirodnim putem ne može obezbediti max. 10% od DGE, moraju imati prinudnu ventilaciju. Kanali prinudne ventilacije moraju da budu od negorivog materijala, ventilator od materijala koji ne varniči, a elektromotor ako je u struji vazduha u protiveksplozionoj zaštiti. Na mestima prodora kanala kroz požarne zidove obavezno je postavljanje automatskih požarnih klapni.

POŽARNO OPTEREĆENJE JUS U.J.1030 NISKO dol

SREDNJE od 1 do 2

VISOKO iznad 2

GJ/m2

GJ/m2

GJ/m2

50

2

2

2

100

2

2

3

150

2

3

3

200

3

3

4

300

3

3

5

400

3

4

6

500

3

4

7

750

4

6

9

1000

5

7

12

2000

6

9

17

750

4

6

9

1000

5

7

12

2000

6

9

17

3000

7

12

22

4000

10

17

32

5000

12

22

42

6000

15

27

52

7000

17

32

62

8000

20

37

72

9000

22

42

82

10000

27

52

102

29

I GRUPA

PRAVILNIK

1.3

O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA ZAPALJIVE TEČNOSTI I O USKLADIŠTENJU I PRETAKANJU ZAPALJIVIH TEČNOSTI

1.4

("Službeni list SFRJ", br. 20/71 i 23/71) Član 1. Izgradnja postrojenja za zapaljive tečnosti i uskladištenje i pretakanje zapaljivih tečnosti čija je tačka zapaljivosti ispod 100°C vrši se na način određen Tehničkim propisima o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Član 2. Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na uskladištavanje i pretakanje: 1) produkata i poluprodukata od špiritusa desti lacijom, koji sadrže manje od 82% alkohola a upotre bljavaju se u domaćinstvu i kozmetici; 2) organskih peroksida i njihovih rastvora; 3) ulja za loženje kod potrošača; 4) zapaljivih tečnosti koje se upotrebljavaju u rudar stvu i za vojne potrebe; 5) rastvora i homogenih smeša u nelomljive reze rvoare čija je tačka zapaljivosti 23°C ili veća, iz kojih se u normalnim uslovima ne odvajaju zapaljive tečnosti, a koje prema odobrenom viskozimetru imaju sledeće vreme isticanja:

1.5

1.6

1.7

1.8

najmanje 90 sekundi; najmanje 60 do 90 sekundi, ako ne sadrže više od 60% zapaljivih tečnosti; - najmanje 25 do 60 sekundi, ako ne sadrže više od 20% zapaljivih tečnosti.

1.9

Član 3. U postojećim postrojenjima za zapaljive tečnosti moraju se mere obezbeđenja odredbama ovog pravilnika sprovesti u roku od tri godine od dana njegovog stupanja na snagu.

1.10

-

1.11 1.12

Član 4. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

1.13

TEHNIČKI PROPISI

1.14

O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA ZAPALJIVE TEČNOSTI I O USKLADIŠTENJU I PRETAKANJU ZAPALJIVIH TEČNOSTI

1.15

1.16 1. 1.1 1.2

OBJAŠNJENJE POJMOVA Niže navedeni pojmovi, u smislu ovih propisa, imaju sledeća značenja. Zapaljive tečnosti čije se pare pale u dodiru sa izvorom paljenja, i koje na temperaturi od 35°C nisu u čvrstom ili testastom stanju, a na temperaturi od 50° C imaju parni pritisak do 3 kp/cm3 .

1.17 1.18

Nestabilne tečnosti su tečnosti koje u čistom stanju kao finalni proizvodi ili zbog transporta mogu da polimeriziraju, raspadaju se, kondenzuju ili da postanu samoreaktivne potresanjem ili pramenom pritiska i temperature. Tečnosti sa karakteristikom izbacivanja (prekipljenja) su tečnosti koje prilikom gorenja u rezervoaru stvaraju toplotni talas koji se širi prema dnu rezervoara, usled čega prisutna voda proključa i izbacuje tečnost iz rezervoara. Temperatura zapaljivosti je najniža temperatura na kojoj se iznad površine tečnosti nalazi toliko pare da u dodiru sa vazduhom stvara zapaljivu smešu, a određuje se prema jugoslovenskim standardima B.H8.601 od 1962. godine, B.H8.047 od 1966. godine i B.H8.048 od 1966. godine. Postrojenje za zapaljive tečnosti sastoji se od rezervoara ili drugih zatvorenih posuda, uređaja za pretakanje i drugih uređaja, koji čine tehnološku celinu. Uskladištavanje zapaljivih tečnosti je svako trajno ili privremeno držanje ovih tečnosti u rezervoarima ili zatvorenim posudama (boce, kante i burad) kod proizvodnje (skladišta pro izvođača), distribucije (skladišta distributera) i potrošnje (skladišta potrošača). Otvoreni plamen je plamen koji se stvara u pokretnim ili nepokretnim uređajima sagorevanjem čvrstih, tečnih ili gasovitih goriva, kao i usijavanjem električnih provodnika na mestima koja nisu izolovana od neposrednih spoljnih uticaja. Zona opasnosti od izbijanja i širenja požara područje na kome postoji mogućnost stvaranja zapaljive ili eksplozivne smeše pare tečnosti sa vazduhom tako da je sposobna za sagorevanje Atmosferski rezervoar je rezervoar čiji je radni pritisak jednak atmosferskom pritisku i ne prelazi vrednost 0,5 kp/cm2 natpritiska. Rezervoar niskog pritiska je rezervoar čiji je radni pritisak najmanje 0,5 kp/cm2 natpritiska. Posuda pod pritiskom je posuda ili rezervoar čiji je radni pritisak veći od 1,0 kp/cm2 natpritiska. Nelomljivi rezervoar je rezervoar koji pri uskladištenju, transportu i rukovanju ostaje nepropusan pod uobičajenim mehaničkim uticajima. Lomljivi rezervoar je rezervoar izrađen od lomljivog materijala, kao što su keramika, staklo i drugi slični materijal. Oprema rezervoara je sva ona oprema koja je neposredno ugrađena u rezervoar i na reze rvoaru i koja sa rezervoarom čini funkcionalnu celinu. Zadržači plamena su naprave koje štite rezervoar od prodora plamena u njegovu unutrašnjost. Boca za zapaljive tečnosti je prenosiva zatvorena posuda čija zapremina nije veća od 51. Kanta za zapaljive tečnosti je prenosiva zatvorena posuda izrađena od čeličnog lima ili drugog odgovarajućeg materijala rezi stentnog na tečnost koja se u njoj nalazi, a čija zapremina nije veća od 501.

31

I GRUPA 1.19

1.20

1.21

1.22

1.23

Bure za zapaljive tečnosti je prenosiva zatvo rena posuda valjkastog oblika izrađena od materijala navedenog u tački 1.8 ovih propisa, čija zapremina nije veća od 2501. Pretakalište je posebno određeno mesto opremljeno uređajima trajno postavljenim za priključivanje transportnih cisterni ili tankera radi pretakanja zapaljivih tečnosti. Pod pretakanjem zapaljivih tečnosti podrazumeva se pretakanje zapaljivih tečnosti iz rezervoara u transportne cisterne (autocisterne, tankere i si.) i zatvorene posude ili obrnuto. Odobren (atestiran) rezervoar ili uređaj odno sno odobrena (atestirana) oprema je svaki rezervoar, uređaj ili oprema koji su ispitani od strane domaće ustanove ili priznate inostrane ustanove odnosno koji odgovaraju jugoslovenskom standardu. Pouzdan uređaj ispitan i u praksi proveren od ovlašćenih stručnjaka.

2.

OPŠTE ODREDBE O ZAPALJIVIM TEČNOSTIMA I POSTROJENJIMA ZA ZAPALJIVE TEČNOSTI

2.1

Zapaljive tečnosti, u smislu ovih propisa, dele se prema temperaturi zapaljivosti u tri osnovne grupe, i to: 1) I grupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 38°C; 2) II grupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 38°C do 60°C; 3) III grupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti preko 60°C do 100°C. Tečnosti iz I grupe dele se na tri podgrupe, i to: 1) li podgrupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 23°C, a temperatura ključanja ispod 38°C; 2) b podgrupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 23°C, a temperatura ključanja preko 38°C; 3)l3 podgrupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 23°C do 38°C. Radne i druge organizacije (u daljem tekstu: korisnici) moraju imati atest o temperaturi zapaljivosti tečnosti uskladištenih u njihovim prostorijama izdat od proizvođača odnosno isporučioca, i na zahtev nadležnog organa staviti ga na uvid. Ako u roku koji odredi nadležni organ, korisnik posrtrojenja ne stavi na uvid atest o temperaturi zapaljivosti uskladištene tečnosti iz podgrupe li. Rezervoari, uređaji, instalacije i objekti unutar postrojenja za zapaljive tečnosti moraju biti propisano zaštićeni od statičkog elektriciteta i imati gromobransku zaštitu u skladu sa odredbama Pravilnika o tehničkim propisima i gromobranima ("SI. list SFRJ", br. 13/68). Lica zaposlena na uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti moraju biti obučena u pravilnom rukovanju uređajima i sredstvima za gašenje i moraju upoznati ostale sigurnosne mere.

2.2

2.3

2.4

2.5

32

3.

ZONE OPASNOSTI OD IZBIJANJA POŽARA

3.1

Prostor na kome se vrši uskladištavanje ili pretakanje zapaljivih tečnosti, zavisno od stepena opasnosti od izbijanja i širenja požara, deli se na tri zone: - zonu najveće opasnosti (zona I) - zonu povećane opasnosti (zona II) - zonu opasnosti (zonu III) U zonama se ne smeju nalaziti materije i uređaji koji mogu prouzrokovati požar ili omogućiti njegovo širenje. U zonama je zabranjeno: 1) držanje otvorenog plamena; 2) rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i slično) i sa užarenim predmetima; 3) pušenje; 4) upotreba lokomotiva koje imaju vatreno ložište; 5) rad sa alatom koji varniči; 6) postavljanje nadzemnih vodova bez obzira na napon. U zonama se na vidnim mestima moraju postaviti natpisi kojima se upozorava na zabrane iz tačke 3.3 ovih propisa. Pri vršenju radova u zonama, osim redovnog tekućeg održavanja, korisnik postrojenja mora preduzimati propisne sigurnosne mere. Izvođenje električnih instalacija u zonama I i II vrši se u skladu sa tačkom 8, a u zoni III u skladu sa tačkom 11. Propisa o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša. (Dodatak "Službenog lista SFRJ", br. 18/67), koji su sastavni deo Pravilnika o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša ("SI. list SFRJ", br. 18/67 i 28/70). Vozila koja imaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem mogu se upotrebljavati na pretakalištu samo ako na izduvnim cevima imaju atestiran hvatač varnica.

3.2 3.3

3.4 3.5 3.6

3.7

4.

REZERVOARI ZA ZAPALJIVE TEČNOSTI

4.1

OPŠTE ODREDBE

4.1.1

Rezervoar za zapaljive tečnosti mora biti odobren. Rezervoar mora na vidnom mestu imati sledeće oznake: - naziv proizvođača; - fabrički broj; - godinu izrade; - nominalnu i stvarnu zapreminu; - maksimalni radni i ispitni pritisak; - vrstu tečnosti i grupu zapaljivosti; - oznaku jugoslovenskog standarda ili broj atesta po kom je rezervoar izrađen. Rezervoar može biti nadzemni ili podzemni. Nadzemni rezervoar je nepokretni i nepro pusni sud, postavljen odnosno izgrađen na površini zemlje, za smeštaj zapaljivih tečnosti.

4.1.2

4.1.3 4.1.4

I GRUPA 4.1.5

4.1.6

4.1.7

4.1.8 4.1.9

4.1.10

4.1.11

4.1.12

4.1.13

4.1.14 4.1.15

Nadzemni rezervoar u pogledu svoje konstrukcije može biti sa: - čvrstim krovom; - oslabljenim spojem između krovnog lima i plašta; - plivajućim krovom; - sigurnosnim odušenim ventilom koji ne dopušta pritisak veći od 1.750 mm V.S.; - sigurnosnim ventilom koji dopušta pritisak veći od 1.750 mm V.S. Nadzemni rezervoar koji, pored unutrašnjeg plivajućeg krova, ima i čvrsti krov, sa odgovarajućom ventilacijom između čvrstog i plivajućeg krova, smatra se kao rezervoar sa plivajućim krovom. Nadzemni rezervoar, zavisno od radnog pritiska može biti: - atmosferski; - niskog pritiska; - posuda pod pritiskom. Rezervoar niskog pritiska može se koristiti i kao atmosferski rezervoar. Nadzemni rezervoar i priključci moraju pre upotrebe biti ispitani (ispitivanje nepropusnosti, rendgensko ispitivanje varova, merenje dozvoljenih odstupanja od koničnosti i vertikalnog plašta, sleganje terena i dr.) pri čemu se sastavlja zapisnik koji se čuva kao tajni dokument Ispitivanje nepropusnosti atmosferskog rezer voara i rezervoara pritiska vrši se merenjem hidrostatskog pritiska internog gasa, pri čemu najmanji ispitni pritisak u atmosferskom rezervoaru mora iznositi 0,5 kp/cm2 za vreme od 3 časa, a najmanji ispitni pritisak u rezer voaru niskog pritiska 1,0 kp/cm2 za vreme od 6 časova. Podzemni rezervoar je nepokretni sud sa svih strana zaštićen nekorodivnim materijalom (zemljom, peskom, šljunkom), postavljen odnosno izgrađen ispod površine zemlje za smeštaj zapaljivih tečnosti. Podzemni rezervoar može, po pravilu, biti ležeći i cilindričnog oblika sa sigurnosnim odušnim ventilom. Sigurnosni odušni ventil može biti takve konstrukcije da onemogućuje pritisak veći od 1.750 mm V.S. odnosno da omogućuje pritisak veći od 1.750 mm V.S. Posuda pod pritiskom mora ispunjavati uslove iz Pravilnika o tehničkim propisima za izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova, pregrejača pare i zagrejača vode. ("SI. list FNRJ", br. 7/57 i 3/58) i Pravilnika o tehničkim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list FNRJ", br. 6/57 i 3/58). Posuda pod pritiskom može se koristiti kao atmosferski rezervoar ili kao rezervoar niskog pritiska. Rezervoar i njegovi cevovodi moraju biti zaštićeni od korozije za vreme koje je projektom određeno kao vek trajanja rezervoara. Zaštita od korozije obezbeđuje se prema jednoj od sledećih metoda: 1) upotrebom zaštitnih omotača ili traka; 2) katodnom zaštitom; 3) materijalima rezistentnim na koroziju; 1) antikorozivnim bojama ili premazima, ako je u pitanju nadzemni rezervoar.

4.1.16 Na rezervoarima koji su zavareni ne srne se vršiti mehaničko zaptivanje pukotina, osim pukotina na krovu nadzemnih rezervoara. 4.2

NADZEMNI REZERVOARI

4.2.1

Zone opasnosti

4.2.1.1

Zona I obuhvata unutrašnjost nadzemnog rezervoara 4.2.1.2 Zona II obuhvata; 1) prostor unutar zaštitnog bazena rezervoara do 1 m visine iznad gornje ivice njegovog zida ili nasipa; 2) vazdušni prostor iznad krova rezervoara visine 3 m, mereno od najisturenijeg dela krova uključujući armaturu i prstenasti prostor oko rezervoara širine 3 m, mereno od plašta rezervoara - ako je rezervoar sa čvrstim krovom ili sa oslabljenim spojem između krovnog lima i plašta; 3) vazdušni prostor iznad gornje ivice plašta rezervoara visine 1 m, ceo prostor unutar plašta rezervoara iznad plivajućeg krova, kao i prstenasti prostor oko rezervoara širine 3 m, mereno od plašta ako je rezervoar sa plivajućim krovom; 4) vazdušni prostor širine 3 m, mereno od plašta rezervoara, ako je rezervoar u horizontalnom položaju. 4.2.1.3 Zona III obuhvata prostor iznad okolnog terena širine 10 m od zone II, mereno hori zontalno i visine 1 m, mereno od tla. 4.2.2

Lokacija i postavljanje

4.2.2.1 Nadzemni rezervoari se, zavisno od njihove konstrukcije, vrste tečnosti koja se u njima uskladištava i sistema zaštite od požara, moraju locirati u skladu sa uslovima iz tabele 1. i 2. koje su odštampane uz ove propise i čine njihov sastavni deo. Odstojanje se meri horizontalno u svim pravcima od gabarita rezervoara do gabarita objekta. 4.2.2.3 Odstojanja Ai iz tabele 1 mogu kod rezervo ara bez sistema zaštite biti smanjena do 30%, ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: 1) da zid objekta nema otvor prema rezervoaru i da ima vatrootpornost predviđenu za najmanje 4 časa; 2) da na objektu koji može ugroziti požar na rezervoaru postoji sistem za hlađenje; 3) da se između rezervoara i javnog puta ili objekta postavi zid čija je vatro otpornost predviđena za najmanje 4 časa. 4.2.2.4 Odstupanje između dva rezervoara ne srne biti manje od 1/3 zbira njihovih prečnika, a ako je prečnik jednog rezervoara manji od polovine prečnika susednog rezervoara, odstojanje ne srne biti manje od 1/2 prečnika većeg rezervoara. 4.2.2.5 Odstojanje između dva rezervoara za uskladištavanje nestabilnih tečnosti ne srne biti manje od polovine zbira njihovih prečnika. 4.2.2.6 Odstojanje između dva rezervoara čija je ukupna zapremina do 300 m 3 ne srne biti manje od 1 m.

33

I GRUPA 4.2.2.7

Odstojanje između dva rezervoara za uskladištavanje tečnosti sa karakteristikom izbacivanja čija je zapremina do 500 m 3 ne srne biti manje od 1 m. 4.2.2.8 Odredbe tač. 4.2.2.4 i 4.2.2.5 ovih propisa mogu se primenjivati i na rezervoare drugih oblika, s tim da se pri izračunavanju odsto janja između rezervoara kao osnova uzima prečnik cilindričnog rezervoara zapremine rezervoara čija se udaljenost izračunava i visine: 1) 10 m za rezervoare zapremine do 1.000 m3; 2) 13 m za rezervoare zapremine preko 1.000 do 5.000 m3; 3) 15 m za rezervoare zapremine preko 5.000 m3. 4.2.2.9 Nadzemni rezervoari se postavljaju u najviše dva reda. Izuzetno, ako to odobri nadležni organ nadzemni rezervoari se mogu postavljati u tri ili više redova, ili u nepravilnom obliku, pod uslovom da su prethodno određena veća odstojanja između rezervoara ili preduzete druge propisane sigurnosne mere. 4.2.2.10 Ako se rezervoari lociraju na trusnim područjima ili područjima podložnim plavljenju moraju se preduzeti propisane građevinske mere zaštite.

najmanje 2 časa) i korozije, i postavljeni na temelj rezervoara radi sprečavanja njegovog naginjanja ili pomeranja. Izuzetno, podmetači . rezervoara mogu biti i od drveta, s tim da se postavljaju horizontalno i da njihova visina nije veća od 30 cm mereno od najniže tačke rezervoara. 4.2.3.9 Podmetači rezervoara moraju biti takvi da ne dođe do prekoračenja dozvoljenih opterećenja na poduprtom delu plašta rezervoara. 4.2.4

Zaštitni bazeni i drenažni sistem

4.2.4.1

Radi prihvatanja slučajno ispuštenih zapaljivih tečnosti i radi zaštite okolnog zemljišta, vodenih tokova, puteva i drugih objekata, moraju se oko rezervoara izgraditi zaštitni bazeni. Izuzetno, umesto zaštitnog bazena može se izgraditi drenažni sistem ako to odobri nadležni organ. Zapremina zaštitnog bazena koji obuhvata samo jedan rezervoar jednaka je najvećem dozvoljenom punjenju rezervoara. Ako zaštitni bazen obuhvata više od jednog rezervoara, njegova zapremina se dobija kad se od ukupne zapremine svih rezervoara odbiju zapremine rezervoara ispod visine nasipa ili zida ne računajući zapreminu najvećeg rezervoara. Zapremina zaštitnog bazena koji obuhvata više od jednog rezervoara ne srne biti manja od zapremine tečnosti u najvećem rezervoaru osim ako su u pitanju tečnosti iz tačke ovih propisa. Zapremina zaštitnog bazena koji obuhvata jedan ili više rezervoara koji sadrže tečnosti sa karakteristikom izbacivanja, ne srne biti manja od ukupne zapremine svih rezervoara koji su obuhvaćeni bazenom. Rezervoar čija je zapremina veća od 20.000 m3 mora biti smešten u posebnom zaštitnom bazenu. Zaštitni bazeni u kome su smeštena dva ili više rezervoara sa oslabljenim spojem između krovnog lima i plašta odnosno rezervoara sa plivajućim krovom u kojima se uskladištavaju stabilne tečnosti ili sirova nafta, mora biti pregradnim zidovima i drenažnim kanalima podeljen tako da svaki rezervoar zapremine veće od 1.500 m 3 ili grupa rezervoara ukupne zapremine do 2.500 m3 bude u jednom pregrađenom delu, s tim da zapremina bilo kog rezervoara odnosne grupe ne prelazi 1.500 m3. Zaštitni bazen u kome su smeštena dva ili više rezervoara za uskladištavanje stabilnih tečnosti, a na koji se ne odnose odredbe tačke 4.2.4.7 ovih propisa, mora biti pregradnim zidovima i drenažnim kanalima podeljen tako da svaki rezervoar zapremine veće od 350 m3 ili grupa rezervoara ukupne zapremine do 500 m 3 bude u jednom pre građenom delu, s tim da zapremina bilo kog rezervoara odnosne grupe ne prelazi 350 m3. Zaštitni bazen u kome su smeštena dva ili više rezervoara za uskladištavanje nestabilnih tečnosti mora između svakog rezervoara, bez obzira na konstrukciju i zapreminu, imati pregradni zid i drenažne kanale.

4.2.4.2 4.2.4.3

4.2.4.4 4.2.3

Konstrukcija

4.2.3.1

Konstrukcija nadzemnih metalnih rezervoara mora biti u skladu sa odgovarajućim propisima o čeličnim konstrukcijama. 4.2.3.2 Metalni nadzemni rezervoari mogu biti za vareni, zakivani, lemljeni, spojeni zavrtnjima ili kombinovane izrade. 4.2.3.3 Plivajući krov nadzemnih rezervoara mora biti nepropustan i izgrađen tako da se može kretati nagore i nadole, a da pri tom ne dođe do okretanja ili iskliznuća iz ležišta, kao da se njegova sposobnost kretanja ne umanjuje usled sopstvene težine odnosno težine atmosferskog taloga nakupljenog na njemu. 4.2.3.4. Rezervoar sa plivajućim krovom mora imati spoj za odvođenje statičkog elektriciteta, postavljen između plivajućeg krova i plašta rezervoara tako da ne umanjuje pokretljivost plivajućeg krova, a da je zaštićen od oštećenja. 4.2.3.5. Plašt nadzemnog rezervoara mora biti nepropustan i postojan u odnosu na uskla dištene tečnosti i njihove pare u rezervoaru i izgrađen od materijala otpornog na mehanička i termička naprezanja, i na hemijska dejstva, koja se mogu pojaviti prilikom upotrebe rezervoara. Za izgradnju plašta upotrebljava se čelik ili drugi materijal koji je postojan na dejstvo uskladištene tečnosti. 4.2.3.6 Ako su betonski rezervoari neobloženi u njima se mogu uskladištavati samo zapaljive tečnosti čija je specifična težina veća od 0,825 gcrrr 4.2.3.7 Temelj nadzemnog rezervoara mora se izvoditi tako da onemogući neravnomerno sleganje rezervoara. 4.2.3.8 Podmetači rezervoara moraju biti od betona, opeke ili čelika zaštićenog od dejstva visokih temperatura (vatrootpornosti predviđene za 34

4.2.4.5

4.2.4.6 4.2.4.7

4.2.4.8

4.2.4.9

I GRUPA 4.2.4.10 Zidovi i unutrašnja površina zaštitnog bazena moraju biti izgrađeni od nepropusnog materijala i projektovani tako da podnesu pun hidrostatički pritisak. 4.2.4.11 Zidovi zaštitnog bazena ne smeju imati otvore, osim za cevovode, s tim da prostor između zidova i cevovoda bude zaptiven materijalom postojanim na visoku tempera turu. Zidovi zaštitnog bazena moraju biti naj manje 10 m udaljeni od ograde skladišta. 4.2.4.12 Zidovi zaštitnog bazena moraju u prošeku imati visinu do 2 m, a pregradni zidovi visinu od 40 do 75 cm mereno do dna bazena. Izu zetno, za rezervoare zapremine preko 10.000m3, visina zidova zaštitnog bazena može iznositi preko 2 m ako to odobri nadlež ni organ. 4.2.4.13 Dno zaštitnog bazena mora se izgraditi sa nagibom najmanje 1% od rezervoara prema zidovima zaštitnog bazena, radi odvođenja atmosferskog taloga. 4.2.4.14 Sakupljanje atmosferskog taloga u taložnike, separatore ili druge sigurnosne uređaje vrši se nepropusnim kanalima koji mogu biti otvo reni ili prekriveni rešetkama. 4.2.4.15 Taložnici, separatori ili drugi sigurnosni ure đaji za skupljanje atmosferskog taloga, mora ju biti locirani tako da ih požar na rezervoaru ne može ugroziti. 4.2.4.16 U zaštitnom bazenu nije dozvoljeno ispušta nje zapaljivih tecnosti iz rezervoara ili držanje posuda i buradi. 4.2.4.17 U zaštitnom bazenu mogu se, pored rezervo ara, nalaziti armature, cevovodi i prelazni mo stovi. 4.2.4.18 Ako funkciju zaštitnog bazena vrši drenažni sistem, otvor iz rezervoara u pravcu tog sis tema mora imati nagib od najmanje 1 %. 4.2.4.19 Drenažni sistem mora se završavati na slobodnom zemljištu, nekoj drugoj površini ili u zatvorenom bazenu, čija je zapremina veća od zapremine najvećeg rezervoara. Područje na kome se završava drenažni sistem mora biti na takvom odstojanju da se onemogući širenje eventualnog požara prema rezervoarima i susednim objektima. 4.2.4.20 Drenažni sistem, uključujući i automatske drenažne pumpe, mora biti izgrađen tako da ne izbacuje tečnost na susedno zemljište, u prirodne vodene tokove, otvorene kanale i javnu kanalizaciju, osim ako je to bezopasno ili ako je sistem izgrađen tako da ne dozvoljava oslobađanje tecnosti. 4.2.5

Oprema

4.2.5.1

Nadzemni rezervoari moraju imati sledeću opremu: 1) normalni odušak; 2) sigurnosni odušak; 3) odušne cevovode; 4) zadržaće plamena; 5) pokazivače nivoa; 6) uređaje za punjenje i pražnjenje i uređaje za obezbeđenje protiv prepunjavanja; 7) otvore za ulaz i pregled. Radi sprečavanja stvaranja natpritiska ili potpritiska za vreme punjenja i pražnjenja rezervoara, kao i promene spoljne tempera ture, rezervoar mora imati odgovarajući normalni odušak.

4.2.5.2

4.2.5.3

4.2.5.4

Odušak mora imati dimenzije većeg priključka za punjenje ili pražnjenje, s tim što njegov normalni unutrašnji prečnik ne sme biti manji od 320 mm. Ako rezervoar ili posuda pod pritiskom ima više od jednog priključka za punjenje ili pražnjenje, veličina oduška se određuje prema predviđenom najvećem istovremenom

4.2.5.5.

4.2.5.6

4.2.5.7

4.2.5.8

4.2.5.9

protoku. Izlazni otvor oduška mora biti izveden tako da se u slučaju paljenja para rezervoar zaštiti od lokalnih pregrejavanja. Odušak rezervoara i posude pod pritiskom u kome se uskladištavaju tecnosti I grupe mora biti zatvoren,^ osim ako je pritisak viši od radnog pritiska ili u slučaju potpritiska, a za tecnosti podgrupe b i b ove grupe i u slučaju da odušak ima odobreni zadržač plamena. Odušak ili zadržač plamena nisu potrebni ako bi njihova upotreba mogla da izazove štetu u rezervoaru. Rezervoar zapremine do 10 m3 u rafinerijama, u kome se uskladištava sirova nafta i atmosferski rezervoar zapremine do 4 m3 u kome se uskladištavaju tecnosti podgrupe U. mogu imati otvorene oduške. Radi zaštite od prevelikog pritiska koji može nastati zbog ugroženosti od požara, rezervoar mora imati sigurnosni odušak odnosno mora biti konstruisan tako da ima jedan od sledećih elemenata: plivajući krov koji se može dizati ili oslabljeni spoj između krovnog lima i plašta odnosno neku drugu odobrenu konstrukciju oduška. Ako se odušivanje u slučaju ugroženosti od požara vrši putem sigurnosnog oduška, kapacitet odušivanja oba ventila (normalnog i sigurnosnog) mora biti toliki da zaštiti plašt ili dno vertikalnog rezervoara odnosno da zaštiti od loma plašt ili glavu horizontalnog izveden kao zatvaranjem koja dopušta

rezervoara. 4.2.5.10 Sigurnosni odušak može biti poklopac sa automatskim ulaznog otvora, kao vodilica podizanje krova rezervoara pod unutrašnjim pritiskom, ili kao dodatni veći odušni ventil odnosno neka druga odobrena konstrukcija. Ukupni kapacitet 4.2.5.11 odušivanja svake zapaljive tecnosti određuje se na osnovu obrasca:

gdeje: V - ukupni kapacitet odušivanja u m /h, Vi - protok vazduha u m3 /h iz tabele 3, L - latentna toplota isparavanja date tecnosti u Kcal/kg, M - molekulska težina date tecnosti. Tabela 3. iz stava 1. ove tačke, odštampana je uz ove propise i čini njihov sastavni deo. 4.2.5.12 Ukupni kapacitet odušivanja iz tačke 4.2.5.11 ovih propisa može se smanjiti množenjem odgovarajućim faktorom posebno za svaki rezervoar, i to ako je predviđena sledeća zaštita: 1) drenaža prema tač. 4.2.4.18 do 4.2.4.20 ovih propisa za rezervoar preko 20 m 3 izložene površine - sa 0,5;

2) odobrena vodena magla - sa 0,3; 35

I GRUPA

4.2.5.13 4.2.5.14

4.2.5.15

4.2.5.16

4.2.5.17

4.2.5.18

4.2.5.19

4.2.5.20

4.2.5.21

4.2.5.22 4.2.5.23

4.2.5.24 4.2.5.25 4.2.5.26

4.2.5.27

36

3) odobrena izolacija - sa 0,3; 3) odobrena vodena magla sa izolacijom sa 0,15. Na uređaju sigurnosnog oduška mora biti naznačen kapacitet odušivanju m3/h i pritisak na koji je baždaren. Krajevi odušnih cevovoda moraju se nalaziti na visini od najmanje 4 m iznad okolnog terena i na odstojanju najmanje 1,5 m od otvora na okolnim objektima. Krajevi odušnih cevovoda moraju imati kosi otvor koji omogućuje ekspanziju ispuštenih para, vertikalno na gore ili horizontalno u suprotnom pravcu od objekta odnosno javnog puta, ako se nalaze u blizini nekog objekta ili javnog puta. Ako je odušak kolektorskog tipa, mora biti dimenzionisan tako da omogući normalno odušivanje para u okviru pritiska sistema, kao i u slučaju da je sam podložan ugroženosti od požara. Kolektor kao odušak rezervoara koristi se, po pravilu, za oduzimanje pare, za konzerviranje parom ili kontrolu zagađenosti vazduha, i za odušivanje više rezervoara u kojima su uskladištene tečnosti iste grupe odnosno podgrupe ili tečnosti koje međusobno ne mogu stvarati opasne spojeve. Izlazi svih odušaka i odušnih kanala na rezervoaru koji ima sigurnosni odušak, a koji dozvoljava pritisak veći do 1.750 mm V. S, moraju biti postavljeni tako da ispuštaju paru u pravcu u kome su rezervoari zaštićeni od mestimičnih pregrejavanja bilo kog dela rezervoara u slučaju paljenja pare iz takvog oduška. Zadržači plamena su armature protiv eksplozije, požara i detonacije, koje se smeju upotrebljavati samo ako su odobrene i moraju biti u neposrednoj blizini rezervoara. Armature protiv eksplozije i požara sprečavaju prodor plamena pri eksploziji pri čemu moraju izdržati nastali pritisak, a armature protiv požara i direktan plamen za vreme od 10 minuta. Armature protiv detonacije sprečavaju prodor plamena pri detonaciji u cevovodu priključenom ispred zadržača plamena pri čemu moraju izdržati nastali pritisak. Koji će zadržač plamena biti upotrebljen zavisi od konstrukcije rezervoara, kao i od karakteristika uskladištene tečnosti. Zadržači plamena postavljaju se na otvore rezervoara kroz koje bi mogao prodreti plamen unutar rezervoara, osim na otvore za merenje nivoa tečnosti Na armature protiv eksplozije i požara, kao i na spojeve tih armatura sa rezervoarom ne smeju se priključivati drugi cevovodi. Rezervoar mora imati pokazivač nivoa tečnosti koji mora biti odobren. Otvori za merenje nivoa tečnosti moraju biti izvedeni tako da se mogu zatvarati kapama ili poklopcima nepropusnim za tečnosti pare. Te otvore ne mogu otvarati neovlašćena lica. Pokazivači nivoa tečnosti koji rade mehanički ili na nekom drugom principu ali kontinuirano smeju se upotrebljavati samo ako su odobreni.

4.2.5.28 Uređaji za punjenje i pražnjenje moraju omogućiti siguran priključak stalno položenih cevovoda ili savitljive cevi i isključiti mogućnost nastajanja varnica pri pričvrš ćivanju ili skidanju cevovoda i opasnost zbog pražnjenja statičkog elektriciteta. 4.2.5.29 Priključak na rezervoaru kroz koji protiče tečnost mora sa unutrašnje ili spoljne strane rezervoara imati ventil. Priključak ventila sa spoljne strane rezervoara mora biti od čelika, osim ako uskladištene tečnosti imaju takva svojstva da reaguju na čelik. Ako priključak ventila nije od čelika, ventil mora biti otporan na hidraulički pritisak i na pritiske konstrukcije i temperaturu koji bi nastali zbog požara na susednom rezervoaru. 4.2.5.30 Priključak ispod nivoa tečnosti kroz koji za vreme punjenja ili pražnjenja rezervoara ne protiče tečnost, mora imati nepropusni zaporni organ u obliku ventila ili zasuna, slepe prirubnice odnosno, njihove kombinacije. 4.2.5.31 Napojni cevovod za tečnost iz podgrupe I2 i I3 kao i za sirovu naftu, benzin i asfalt, mora biti instaliran tako da smanji na minimum mogućnost nastajanja statičkog elektriciteta. Ako napojni cevovod ulazi preko krova, kraj cevovoda mora biti 15 cm udaljen od poda rezervoara i instaliran tako da ne dođe do prekomernih vibracija. 4.2.5.32 Priključci za punjenje i pražnjenje koji nisu u stalnoj upotrebi moraju kao takvi biti označeni i moraju biti nepropusni i zatvoreni za vreme dok nisu u upotrebi. Ti priključci se smeštaju na otvorenom prostoru na kome nema izvora toplote, i to na udaljenosti najmanje 1,5 m od otvora na objektima. 4.2.5.33 Ako nadzemni rezervoar ima uređaj za obezbeđenje od prepunjavanja, takav uređaj mora biti odobren i ispunjavati sledeće uslove: 1) da ne smanjuje sigurnost rezervoara od prodora plamena kroz cevovod za punjenje; 2) da u cevovodu za punjenje ne nastanu opasnosti od statičkog elektriciteta. 4.2.5.34 Nadzemni rezervoar mora imati najmanje jedan otvor za ulaz i pregled. Prečnik otvora za ulaz i pregled mora za rezervoare zapremine do 16 m3 iznositi najmanje 500 mm, a za rezervoare zapremine preko 16 m3 najmanje 600 mm. Ako je prečnik rezervoara manji od 1 m, dovoljni su otvori kroz koje se može nadzirati unutrašnjost rezervoara. 4.2.5.35 Ako postoje spojni delovi između nadzemnih rezervoara, ti delovi moraju biti izvedeni tako da ne ugrožavaju sigurnost rezervoara i spojnog cevovoda, a spojevi moraju biti nepropusni. 4.2.6

Zaštita od požara

4.2.6.1

Nadzemni rezervoar mora biti zaštićen od svih izvora toplote hidrantskom mrežom i sistemom zaštite od požara koji mora biti odobren. Pod sistemom zaštite od požara smatra se sistem za gašenje i sistem za hlađenje plašta rezervoara vodom ili raspršenom vodenom maglom, radi zaštite od požara sa susednih rezervoara.

4.2.6.2

I GRUPA 4.2.6.3

Sistem za gašenje mora imati svaki nadzemni rezervoar zapremine preko 300 m 3 , kao i svaki nadzemni rezervoar zapremine do 300m3 ako se u njemu uskladištavaju nestabilne tečnosti ili tečnosti sa karakte ristikom izbacivanja i rezervoar lociran u gusto naseljenim područjima. Sistem za hlađenje mora imati svaki nadzemni rezervoar. 4.2.6.4 Za nadzemne rezervoare kod kojih nije predviđen sistem za gašenje može se zahtevati postavljanje odgovarajućeg broja prevoznih aparata za gašenje požara. 4.2.6.5 Za hlađenje plašta rezervoara u slučaju požara potrebno je najmanje 1,2 l/min vode na m2 plašta u trajanju od najmanje 2 časa. 4.2.6.6. Ako je rezervoar sa konusnim krovom, količina vode za hlađenje krova mora iznositi najmanje 0,61 min na m2 površine krova u trajanju od najmanje 2 časa. 4.2.6.7 Za hlađenje ležećih cilindričnih nadzemnih rezervoara, količina vode mora iznositi najmanje 1,61 min na m2 površine rezervoara u trajanju od najmanje 2 časa. 4.2.6.8. Sistem za ga šenje može biti stabilni automatski odnosno poluautomatski uređaj ili stabilna instalacija sa priklju čcima postavljanim na dostupnim mestima za priključenje vatrogasnih vozila. 4.2.6.9 Hidrantska mreža mora za jedan nadzemni rezervoar imati najmanje dva standardna hidranta. Za dva ili više rezervoara broj hidranata se određuje prema rasporedu rezervoara, i to tako da udaljenost između hidranata nije veća od 50 m odnosno manja od 25 m od rezervoara. 4.2.6.10 Hidranti se ne smeju postavljati nasuprot podnice cilindričnih nadzemnih rezervoara.

4.2.7.4

4.2.7 Posebni uslovi za nadzemne rezervoare u građevinskim objektima

4.3.2.1

4.2.7.1

4.2.7.2

4.2.7.3

Nadzemni rezervoari smeštaju se u građevinske objekte, namenjene za: 1) industrijska postrojenja u kojima je upotreba zapaljivih tečnosti povremena odnosno od sporednog značaja za glavnu delatnost; 2) tehnološke operacije kao što su: mešanje, sušenje, isparavanje, filtriranje, destilisanje i si.; 3) servisne stanice; 4) postrojenja u kojima se u radnom procesu javljaju hemijske reakcije, kao što su oksidacija, redukcija, halogenizacija, hidrogenizacija, alkilacija, polimerizacija i si.; 5) rafinerijska postrojenja i destilaciju. Priključci nadzemnih rezervoara u građevinskim objektima moraju biti nepropusni za paru i tečnost i ispunjavati uslove iz tač. 4.2.5.29, 4.2.5.31 i 4.2.5.32 ovih propisa, radi zaštite kontinuiranog proticanja u slučaju izbijanja požara u blizini rezervoara. Nadzemni rezervoari smešteni su u građevinskim objektima, osim u objektima projektovanim kao skladišta za zapaljive tečnosti, moraju imati automatske zaporne ventile na svakom priključku za pražnjenje ispod nivoa tečnosti, koji se aktivira pramenom temperature ili ventilom iz tačke 4.2.5.29 ovih propisa.

4.2.7.5 4.2.7.6

4.2.7.7

Otvor za priručno merenje na rezervoaru mora pomoću opružnog zapornog ventila ili drugih odobrenih sredstava biti zaštićen od prelivanja tečnosti i mogućeg otpuštanja pare. Ako otvor za priručno merenje nije zavisan od napojnog cevovoda, mora imati nepropusnu kapu za pare ili poklopac. Na nadzemnom rezervoaru koji sadrži tečnosti grupe I, ne srne se vršiti ručno merenje. Odušivanje nadzemnih rezervoara u građevinskim objektima mora se vršiti u skladu sa odredbama tač. 4.2.5.2 do 4.2.5.13 ovih propisa. Nadzemni rezervoari sa oslabljenim spojem između krova i plašta ne mogu se smeštati u građevinske objekte.

4.3

PODZEMNI REZERVOARI

4.3.1

Zone opasnosti

4.3.1.1

Zona I obuhvata unutrašnjost podzemnog rezervoara, pristup na okna sa pripadajućom armaturom i betonsko korito ukoliko je ono izvedeno. Zona II obuhvata prostor do 1 m visine iznad pristupnog okna, odušnih cevovoda i ventila u prečniku od 5 m mereno od gabarita pri stupnog okna odnosno odušnog cevovoda i ventila. Zona III obuhvata prostor iznad okolnog terena širine 2 m od zone II, mereno hori zontalno i visine 50 cm mereno od tla.

4.3.1.2

4.3.1.3

4.3.2

Lokacija

Odstojanje od gabarita podzemnog rezervoara u kome se uskladištava tečnost II grupe od podzemnog dela bilo kog objekta, ne srne biti manje od 1 m odnosno manje od 1,5 m od ivice postrojenja. 4.3.2.2 Odstojanje od gabarita podzemnog rezer voara u kome se uskladištava tečnost II grupe ili grupe III do podzemnog dela bilo kog objekta i ivice postrojenja ne srne biti manje od 1 m. 4.3.2.3. Odstojanje između podzemnih rezervoara ne srne biti manje od 60 cm. 4.3.3

Konstrukcija

4.3.3.1

Konstrukcija podzemnih metalnih rezervoara mora biti u skladu sa odgovarajućim propisima o čeličnim konstrukcijama. Podzemni rezervoari zapremine do 10 m 3 mogu se koristiti i kao nadzemni rezervoari. Ako se rezervoar postavlja pored nekog objekta, mora se rezervoar obezbediti od prenošenja opterećenja sa objekta a temelj objekta zaštititi od potkopavanja. Pre spuštanja u zemlju mora se pregledati i utvrditi da li su rezervoar i izolacija rezervo ara neoštećeni. Ako se rezervoar sastavlja iz delova u zemlji, na svakom delu pre spuštanja u zemlju mora se postaviti zaštitna izolacija sa mogućnošću pouzdanog spajanja izolacije pojedinih delova posle konačnog sastavljanja rezervoara.

4.3.3.2 4.3.3.3

4.3.3.4 4.3.3.5

37

I GRUPA 4.3.3.6

4.3.3.7

4.3.3.8

4.3.3.9 4.3.3.10

4.3.3.11

4.3.3.12

4.3.3.13

4.3.3.14

4.3.3.15

4.3.4

Postavljanje rezervoara vrši se spuštanjem rezervoara na ležišta za rezervoar ugrađena na temeljima bez pada i kotrljanja da bi se sprečilo oštećenje rezervoara ili zaštitne izolacije. Metalni delovi koji su služili za manipulaciju sa rezervoarom a nalazili su se izvan zaštitne izolacije, moraju se zaštititi od korozije. Pre prekrivanja zemljom rezervoar se mora obložiti slojem opranog i nabijenog suvog peska ili šljunka debljine najmanje 15 cm, s tim da se prilikom postavljanja takvog sloja ne ošteti zaštitna izolacija. Ako je potrebno sprečiti zagađivanje podzemne vode, rezervoar se izrađuje tako da ima dvostruki plašt, s tim da spoljni plašt bude najmanje u visini najvećeg dozvoljenog punjenja rezervoara, ili se postavlja u nepropusno betonsko korito čija se gornja ivica mora nalaziti najmanje 20 cm iznad najvećeg nivoa podzemne vode. Zapremina betonskog korita mora biti takva da može da primi svu tečnost iz rezervoara u slučaju izlivanja. Betonsko korito i rezervoar iz tačke 4.3.3.8 ovih propisa, postavljaju se tako da uzdužni nagib iznosi najmanje 1%. Prostor oko rezervoara iz tačke 4.3.3.7 ovih propisa mora izvan sloja peska odnosno šljunka biti ispunjen zemljom u kojoj ne srne biti praznog prostora da ne bi došlo do sakupljanja tečnosti ili para u slučaju propuštanja rezervoara. Rezervoar mora biti prekriven slojem zemlje debljine, najmanje 60 cm odnosno slojem zemlje debljine najmanje 30 cm iznad kog se mora postaviti armirano-betonska ploča debljine najmanje 10 cm. Ako se iznad rezervoara vrši promet vozila, rezervoar mora biti zaštićen slojem zemlje debljine najmanje 1m, odnosno slojem nabijene zemlje debljine najmanje 50 cm i armirano betonskom pločom debljine najmanje 15 cm. Rezervoar koji se postavlja na mesto na kome je moguća pojava podzemne vode, mora se zaštititi od potiska vode posebnim pričvršćivanjem (ankerovanjem) u temelje. Pristupno okno na rezervoaru mora biti izrađeno od čelika, betona ili cigle i obezbeđeno od sakupljanja atmosferskih padavina i pristupa neovlašćenih lica. Veličina pristupnog okna mora biti takva da se u njemu mogu nesmetano vršiti svi potrebni radovi cevni priključci moraju biti pristupačni. Temelj i podmetači rezervoara moraju biti izgrađeni u skladu sa odredbama tač. 4.2.3.7 i 4.2.3.8 ovih propisa. Oprema

4.3.4.1 Odušni cevovodi podzemnih rezervoara moraju se završavati na udaljenosti od najmanje 1m od zida bilo kog objekta, ako se na njemu nalazi otvor prema odušnim cevovodima.

38

4.3.4.2

Izlaz odušnog cevovoda mora biti na visini od najmanje 30 cm iznad okolnog terena odnosno iznad visine višegodišnjeg prošeka , snega, ali ne srne biti na visini nižoj od otvora cevovoda za punjenje rezervoara. 4.3.4.3 Na odušni cevovod čiji je unutrašnji prečnik do 50 mm ne smeju se ostavljati uređaji koji bi mogli prouzrokovati prekoračenje pritiska u rezervoaru. Izuzetno, ako je dužina odušnog cevovoda manja od 3 m a unutrašnji prečnik je do 50 mm, postavlja se za držač plamena ili na izlazu odušnog cevovoda uređaj koji sprečava stvaranje natpritiska ili potpritiska u cevovodu. 4.3.4.4 Na izlazu odušnog cevovoda čiji je unutrašnji prečnik veći od 50 mm, bez obzira na dužinu cevovoda, postavlja se uređaj koji sprečava stvaranje natpritiska ili potpritiska u re zervoaru, odnosno zadržač plamena na udaljenosti ne većoj od 4,5 m od izlaza odušnog cevovoda. 4.3.4.5 Veličina unutrašnjeg prečnika odušnog cevo voda zavisi od dimenzija priključka za punjenje ili pražnjenje rezervoara (od priključka koji je većeg unutrašnjeg prečnika), dužine odušnog cevovoda i predviđenog pritiska rezervoara, ali ne sme biti manja od 32 mm. 4.3.4.6 Za rezervoare kod kojih nije dozvoljen pritisak veći od 1.750 mm V.S. unutrašnji prečnik odušnog cevovoda mora ispunjavati uslove iz tabele 4. koja je odštampana uz ove propise i čini njihov sastavni deo. 4.3.4.7 Odušni cevovod rezervoara postavlja se na najvišoj tački rezervoara i mora biti zaštićen od mehaničkih oštećenja. 4.3.4.8 Na rezervoare kod kojih je dozvoljen pritisak veći od 1750 mm V.S. postavlja se sigurnosni ventil čije se dimenzije određuju na osnovu proračuna. 4.3.4.9 Zadržači plamena, pokazivači nivoa, uređaji za punjenje i pražnjenje, obezbeđenje protiv prepunjavanja i otvori za ulaz i pregled rezervoara, moraju biti u skladu sa odredbama ovih propisa koje se odnose na nadzemne rezervoare. 4.3.4.10 Uređaji za otkrivanje propusnih mesta smeju se upotrebljavati samo ako su odobreni. 4.3.5

Zaštita od požara

4.3.5.1

Rezervoar mora biti zaštićen od svih izvora toplote hidrantskom mrežom i prevoznim aparatima za gašenje požara. Hidrantska mreža skladišnog prostora rezer voara mora biti izvedena u skladu sa odredbama tačke 4.2.6.9 ovih propisa. Broj prevoznih aparata koji je potreban za gašenje požara određuje se zavisno od zapremine rezervoara. Vatrogasna oprema mora se svakodnevno vizuelno kontrolisati.

4.3.5.2 4.3.5.3

4.3.5.4

I GRUPA 5.

USKLADIŠTAVANJE POSUDA SA ZAPALJIVIM TEČNOSTIMA ZAPREMINE DO 250 LITARA

5.1

OPŠTE ODREDBE

5.1.1

Posude, kao što su boce, kante i burad u kojima su zapaljive tečnosti smeštene pod atmosferskim pritiskom, mogu se uskladišta vati na otvorenom prostoru ili u građevinskim objektima. Posude za zapaljive tečnosti moraju imati takav oblik koji neće uticati na njihovu čvrstoću i stabilnost pri uskladištavanju. Na posudama u koje se smeštaju zapaljive tečnosti moraju se nalaziti oznake o vrsti tečnosti, kapacitetu posude, nazivu proizvođača ili distributera i natpis: "Zapaljivo - ne prilazi sa vatrom".

5.1.2 5.1.3

5.2

ZONE OPASNOSTI

5.2.1

Zona I obuhvata unutrašnjost posude sa zapaljivom tečnošću. Zona II obuhvata: 1) prostor na kome se uskladištavaju posude širine 3 m mereno horizontalno od krajnjih posuda i visine 1 m iznad ivice najviše posude, mereno od tla; 2) prostor oko posude, poluprečnika 3 m, mereno horizontalno od plašta; 3) prostor u kome se vrši pretakanje zap aljivih tečnosti, poluprečnika 5 m mereno od najistaknutijeg mesta pretakanja; 4) zatvorena prostorija koja se koristi za punjenje posuda ili za uskladištavanje posuda. Zona III obuhvata prostor visine 1 m iznad površine okolnog terena i 12 m mereno horizontalno od ivice zone II.

5.2.2

5.2.3.

5.3

NA

5.3.1 USKLADIŠTAVANJE POSUDA OTVORENOM PROSTORU Uskladištavanje posuda na otvorenom prostoru vrši se slaganjem posuda u grupe prema uslovima iz sledeće tabele: Podgrupa Udaljenost Udaljenost Udaljenost Najveća Ukupna odnosno količina po dozvoljena između od javnih od puteva grupa putevai unutar jednoj količina Qs grupa pozapaljivost suda (m) ivice »strojenja grupi (I) i zemljišta (m) posuda koje Qm (I) pripada postrojenju kao i od objekata na susednom zemljištu koji ne pripadaju postrojenju (m) li 4.000 24.000 2 20 3

l2

8.000

48.000

2

20

3

I3

16.000

96.000

2

20

3

II

32.000

192.000

2

15

1,5

III

64.000

384.000

2

15

1,5

5.3.2

Ako se zajedno uskladištavaju dve ili više tečnosti različitih grupa zapaljivosti, ukupna količina svih tečnosti ne srne biti veća od zbira najvećih dozvoljenih količina Qs za svaku tu grupu, pridržavajući se odnosa količina navedenih za Qm i Qs u tački 5.3.1 ovih propisa. 5.3.3 Za pristup vatrogasnih vozila grupi uskla dištenih posuda mora postojati najmanje jedan prilaz širine najmanje 3,5 m. 5.3.4. Ako grupa uskladištenih posuda nema odgovarajuće uređaje za zaštitu od požara, a na susednom zemljištu postoji objekt sa otvorenim plamenom, udaljenost uskladištenih posuda od ivice susednog zemljišta, navedena u tabeli iz tačke 5.3.1 ovih propisa, mora biti dva puta veća. 5.3.5 Na odstojanju 1 m od objekta namenjenog za uskladištavanje zapaljivih tečnosti može se držati najviše 4.000 litara zapaljivih tečnosti, i to ako je objekt prizeman, isključivo namenjen za uskladištavanje posuda i nema nikakav otvor na udaljenosti 4 m od uskladištenih posuda. Zid takvog objekta mora imati vatrootpornost predviđenu za najmanje 2 časa. 5.3.6 Zapaljive tečnosti u količini većoj od 4.000 I mogu se uskladištavati uz objekt iz tačke 5.3.5 ovih propisa, ako udaljenost između najbliže uskladištene posude u grupi i objekta iznosi najmanje 4 m. 5.3.7 Udaljenost najbliže uskladištene posude u grupi od objekta koji nije namenjen za uskladištavanje zapaljivih tečnosti, mora iznositi najmanje 15 m. 5.3.8 Površina na kojoj se uskladištavaju posude za zapaljive tečnosti čija količina prelazi 1.000 litara mora biti ograđena nepropusnim zidom visine najmanje 15 cm, a odvođenje even tualno prosute tečnosti mora se obezbediti putem drenažnog sistema ili tehnološke kanalizacije. 5.3.9 Prostor za uskladištavanje posuda, prostor između grupa posuda i puteva unutar postrojenja odnosno javnog puta moraju biti stalno čišćeni od korova i ostalih zapaljivih materija, kao i označeni vidljivim natpisom: "Zapaljivo - ne prilazi sa vatrom". 5.3.10 Posude se postavljaju sa otvorom prema gore, na prethodno pripremljene temelje, be tonske grede ili palete uzdignute iznad terena najmanje 15 cm, i one moraju biti obezbeđene od nekontrolisanog pokretanja. Ako se posude postavljaju na drvene grede, takve grede moraju biti zaštićene vatrootpornim premazima. 5.3.11 Površina na kojoj se uskladištavaju posude mora biti zaštićena od dejstva sunčevih zraka nadstrešnicom ili sistemom za polivanje vodom i na njoj se ne srne nalaziti drugi materijal. 5.3.12 Na poljoprivrednim dobrima, seoskim imanji ma i usamljenim gradilištima ukupna količina uskladištene tečnosti bez obzira na grupu za paljivosti, ne može biti veća od 2.000 litara.

39

I GRUPA 5.4

USKLADIŠTAVANJE POSUDA SA ZAPALJIVIM TEČNOSTIMA U GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA

5.4.7

5.4.1 Uskladištavanje posuda sa zapaljivim tečnostima u zatvorenoj prostoriji vrši se prema sledećoj tabeli: 5.4.8 Podgrupa odnosno grupa zapaljivosti I, I2

Predviđena vatrootpornost zidova do 6 časova

200

2.000

preko 6 časova

400

8.000

do 6 časova preko 6 časova

I3

do 6 časova preko 6 časova

II III

5.4.3

5.4.4

5.4.5

5.4.6

40

200

2.000

600

12.000

200

2.000

800

16.000

do 6 časova

400

8.000

preko 6 časova

800

32.000

do 6 časova preko 6 časova

5.4.2

Jedinično optereDozvoljena ćenje i skladišne najveća količina 2 površine 1/m (1)

600

18.000

800

48.000

Građevinski objekt za uskladištavanje posuda mora ispunjavati sledeće uslove: 1) da je vatrootpornost zidova, podova i stropova predviđena za najmanje dva časa; 2) da je krov izrađen od laganog materijala (najveća težina konstrukcije krova 50 kg/m2); 3) da je obezbeđena efikasna prirodna ventilacija odnosno, izuzetno, veštačka ventilacija u "S" izradi s tim da uključivanje takvog ventilacionog sistema mora biti van prostorije za uskladištavanje; 4 da se prozori i vrata otvaraju prema vani; ) da je električna instalacija izvedena u 5 skladu sa odredbama Propisa 0 električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša. Pod prostorije u kojoj se uskladištavaju posude mora biti nepropustan od spoja poda i zida do visine koja odgovara najnižoj tački ulaza, izrađen od materijala koji ne varniči sa nagibom od najmanje 1% od ulaznih vrata prema suprotnom zidu duž koga se mora nalaziti kanal sa nagibom 2% u pravcu mesta prikupljanja prosutih tečnosti u posebni sud ili tehnološku kanalizaciju. Izlazna vrata iz prostorije u kojoj su uskladištene posude ne smeju za vreme boravka zapošljenog osoblja biti zaključana odnosno izlaz ne srne biti zakrčen. U prostoriji u kojoj su uskladištene posude mora se obezbediti glavni prolaz širine najmanje 2 m i potreban broj sporednih prilaza širine najmanje po 1 m. Podnožja i temelji na kojima se postavljaju burad zapremine do 250 I i zapaljive tečnosti, moraju biti izgrađeni od betonskih ili drvenih greda postavljenih horizontalno a uzdignutih iznad poda prostorije najmanje 15 cm. Drvene grede ili palete moraju biti zaštićene vatrootpornim premazom.

5.4.9 5.4.10

5.4.11

5.4.12

5.4.13

5.4.14

5.4.15

5.4.16

5.4.17

Ako se posude postavljaju na police, stalke ili slične konstrukcije od drveta, debljina kon strukcije određuje se zavisno od predviđenog opterećenja ali ne srne biti manja od 2,5 cm. Drvena konstrukcija mora biti zaštićena vatrootpornim premazom. Hermetički zatvorene posude (limenke) mogu se slagati jedna na drugu do visine koja ne ugrožava njihovu čvrstoću i stabilnost naslage, ako se u njima nalaze zapaljive tečnosti iste vrste. Hermetički zatvorene posude sa zapaljivim tečnostima različitih vrsta moraju biti na međusobnom odstojanju od najmanje 50 cm. Posude se ne smeju uskladištavati u blizini ulaza, izlaza, stepeništa i prolaza. Zagrevanje prostorije za uskladištavanje posuda može se vršiti samo toplom vodom, parom niskog pritiska ili toplim vazduhom, s tim što se uređaji za zagrevanje medijuma za prenos toplote moraju nalaziti izvan zona opasnosti određenih ovim propisima. Temperatura prostorije za uskladištavanje posuda ne srne biti veća od plus 18° C. Hermetički zatvorene posude zapremine do 20 litara moraju se u pogonima i radionicama uskladištavati u posebno za to izgrađenim metalnim ormarićima, s tim da ukupna količina zapaljivih tečnosti u tim posudama ne srne biti veća od 200 I. Metalni ormarić iz tačke 5.4.11 ovih propisa mora biti udaljen najmanje 3 m od otvorenog plamena - mereno od gabarita i imati nepropusne spojeve, prag na vratima visine najmanje 10 cm, bravu i ventilaciju sa izlazom van prostora u kome se nalazi ormarić. Prostorije u kojima se uskladištavaju posude sa zapaljivim tečnostima čije su pare teže od vazduha, ne smeju imati drenažne kanale koji vode u javnu kanalizaciju ili u druge otvore ispod nivoa terena. Za održavanje opreme u hotelima, robnim kućama, trgovinskim radnjama, motelima i drugim sličnim objektima može se pored ulja za loženje, držati u posudama najviše do 20 litara druge vrste zapaljivih tečnosti. U apotekama i laboratorijama mogu se držati zapaljive tečnosti u posudama zapremine do 20 I a u ukupnoj koli čini po 200 I, i to u prostoriji koja mora ispunjavati uslove iz tačke 5.4.2 pod 1.3.4 i 5. ovih propisa. Posude sa zapaljivim tečnostima se u apotekama i laboratorijama mogu držati samo u ormarićima predviđenim u odredbama tač. 5.4.11 i 5.4.12 ovih propisa. U prizemnim i jednospratnim zgradama u kojima se nalaze trgovačke radnje i robne kuće koje se bave prometom zapaljivih tečnosti kao svojom osnovnom delatnošću i u garažama i radionicama koje koriste zapaljive tečnosti, a ispunjavaju uslove iz tačke 5.4.2 ovih propisa, osim uslova navedenog pod 2) te tačke mogu se držati zapaljive tečnosti, u posudama, a u količinama navedenim u sledećoj tabeli, ako to odobri i nadležni organ, i to:

I GRUPA Podgrup a odnosno grupa tečnosti

Mesto prostorije

Bez sistema zaštite od požara

Sa sistemom zaštite od požara Maksimum Količina 1 visina naslage u grupi

m

1,

prizemlje i sprat

l2

ne dozvoljava se uskladištavanj e prizemlje i 2.000 ne dozvoljava sprat se podrum uskladištavanj e

1.000

1

Maksimum visina Količina 1 naslag eu grupi m ne dozvoljava se uskladištavanje

5.6

ZAŠTITA OD POŽARA

5.6.1

Zaštita od požara skladišta posuda na otvorenom prostoru sastoji se od hidrantske mreže i vatrogasne opreme. Vatrogasna oprema može biti stabilna instalacija za raspršenu vodu ili bacači vode postavljeni na hidrantskoj mreži, ručni i prevozni aparati za gašenje požara pomoću praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje, Broj hidranata određuje se prema rastojanjima između hidranata koja mogu iznositi najviše 30 m, s tim što broj hidranata ne srne biti manji od 2. Broj ručnih aparata za gašenje požara, kapaciteta punjenja 9 kg praha odnosno drugog odgovarajućeg sredstva, određuje se tako da rastojanje između dve grupe aparata iznosi najviše 10 m. Na svaku grupu uskladištenih posuda koja sadrži preko 20.000 litara tečnosti mora se obezbediti najmanje jedan prevozni aparat za gašenje požara kapaciteta punjenja 50 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva. Na mestu pretakanja mora se postaviti najmanje jedan aparat za gašenje požara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva. Zaštita od požara skladišta posuda u objektu postiže se upotrebom šprinkler-uređaja, ras pršene vode, ugljendioksida, ili nekog drugog sistema koji odobri nadležni organ. U prostoriji za uskladištavanje posuda moraju se postaviti ručni aparati za gašenje požara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva tako da rastojanje između takva dva aparata ne bude veće od 10 m. Vatrogasna oprema se mora svakodnevno vizuelno kontrolisati.

5.6.2

podrum

I3

prizemlje i 6.000 ne dozvoljava sprat se podrum uskladištavanj e

II

prizemlje i sprat

6.000

prizemlje i sprat podrum

ne dozvoljava se uskladištavanje

2

ne dozvoljava se uskladištavanje

2,75

1.500

2,75

ne dozvoljava se uskladištavanje

4,50

5.000

2,75

ne dozvoljava se uskladištavanje

5.4.19

5.4.20

5.4.21

2,75

5.6.5

3,60

5.6.6

20.000

5.6.7

Ako se trgovinska radnja, robna kuća, garaža ili radionica nalazi u sklopu stambene zgrade uskladištavanje zapaljivih tečnosti može se vršiti samo u prizemlju a u količinama i pod uslovima koji su navedeni u tački 5.4.17. ovih propisa. Ako je udaljenost između objekta iz tačke 5.4.17. ovih propisa i zida objekta na susednom zemljištu koji nema istu namenu manja od 15 m, taj zid mora imati vatrootpornost predviđenu za najmanje 2 časa i ne srne imati otvore. Ako su posude uskladištene u grupi, najbliža posuda ne srne biti manje od 1 m udaljena od nosivih greda objekta, čeličnih užadi, nosača i od sistema za rasprskivanje vode ili drugih sistema za gašenje. Rastojanje između grupa uskladištenih posuda u objektu mora iznositi najmanje 1m.

5.5.

5.6.3

5.6.4

3.000

5.4.18

-------

2.000

podrum III

2

5.6.8

5.6.9

6.

PRETAKANJE ZAPALJIVIH TEČNOSTI

6.1

PRETAKALIŠTE

6.1.1

Zone opasnosti

6.1.1.1

Zona II obuhvata: 1) armaturu i elemente koji čine celinu ure đaja za pretakanje (pretovarnu ruku, automat za punjenje, savitljivu cev sa priključkom, merače protoka i dr.);

KONSTRUKCIJA I ZAPREMINA POSUDA

5.5.1 Posude sa zapaljivim tečnostima moraju u pogledu konstrukcije i najveće zapremine ispunjavati uslove iz sledeće tabele: Konstrukcija posude

Grupa zapaljivosti 1

II

III

li

I2

l3

-

-

litara

litara

litara

litara

litara

Staklene boce Kante od lima ili drugog materijala

0,5

1

5

5

5

5

20

20

30

50

Metalna burad

250

6.1.1.2 6.1.1.3

6.1.2 250

250

250

250

6.1.2.1 2)

prostor oko uređaja za punjenje ili otvor kroz koji se puni priključna transportna cisterna poluprečnika 5 m mereno od gabarita i visine 1 m iznad gornjeg otvora kroz koji se puni mereno od tla. Zona III obuhvata prostor iznad okolnog

terena širine 15 m od zone II, mereno horizontalno i visine 1 m mereno od tla. Autocisterne i lokomotive sa dizel-motorom koje se kreću u zonama opasnosti, moraju na izduvnoj cevi imati hvatač varnica.

Lokacija Uređaji za pretakanje zapaljivih tečnosti moraju biti udaljeni od nadzemnih rezervoara

41

I GRUPA u skladu sa odredbom tačke 4.2.2.1. ovih propisa, a od ostalih objekata koji nisu u sklopu pretakališta i javnih puteva - najmanje 30 m. 6.1.2.2 Kad se pretakalište za vagon-cisterne nalazi van skladišnog prostora, pristupni kolosek mora biti od ostalih koloseka udaljen najmanje 60 m ako se upotrebljava električna lokomotiva ili lokomotiva sa otvorenim ložištem. Ako se upotrebljavaju drugi tipovi lokomotiva, pristupni kolosek mora biti od ostalih koloseka udaljen najmanje 10 m mereno od simetrale koloseka. 6.1.3 6.1.3.1

Izgradnja

Delovi pretakališta koji služe za priključenje transportnih cisterni moraju biti iznad zemlje. 6.1.3.2 Za prilaz transportnih cisterni do mesta priključenja na pretakalištu radi pretakanja zapaljivih tečnosti, mora postojati pristupni put ili pristupni kolosek koji je sastavni deo pretakališta. 6.1.3.3 Pristupni put odnosno pristupni kolosek ne srne biti u krivini, a dužina njegovog horizon talnog dela manja od 12 m sa jedne i druge strane uređaja za punjenje. Dužina pristu pnog puta odnosno pristupnog koloseka mora biti dva puta veća od ukupne dužine priklju čnih cisterni. 6.1.3.4 Površina na kojoj se vrši pretakanje i pristupni put moraju biti betonirani, vidljivo označeni i dimenzionisani prema planiranom prometu, a kretanje vozila mora biti u jednom smeru. 6.1.3.5 Pristup vozilima, koja nisu namenjena za transport zapaljivih tečnosti u zonu pretakali šta, onemogućava se rampom, lancem, iskliznicom na železničkom koloseku i na sličan način koji se postavljaju na udaljenosti najmanje 10 m od gabarita priključene cisterne sa obe strane pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka. 6.1.3.6 Uređaji za punjenje auto-cisterni moraju se nalaziti na prostoru izdignutom najmanje 15 cm iznad nivoa pristupnog puta i moraju biti vidljivo označeni ivičnjakom obojenim narandžastom i belom bojom. 6.1.3.7 Uređaji i objekti na pretakalištu za autocisterne moraju biti udaljeni od ivičnjaka naj manje 60 cm i izvedeni tako da je isključena mogućnost udara auto-cisterne pri normalnim uslovima kretanja vozila. 6.1.3.8 Ako su uređaji za pretakanje postavljeni u dva reda, širina pristupnog puta između tih uređaja mora da iznosi najmanje 7 m. 6.1.3.9 Uređaji za pretakanje moraju biti izvedeni tako da je isključena mogućnost prosipanja ili propuštanja zapaljivih tečnosti prilikom pretakanja van prostora u kome se vrši prihvatanje prosutih tečnosti. 6.1.3.10 Izbačene ili na bilo koji način prosute zapaljive tečnosti smeju se odvoditi samo u tehnološku kanalizaciju, a njihovo prihvatanje može se obezbediti posebnim sudovima iz kojih se prosuta tečnost odvodi u za tu svrhu uređeni prostor. 6.1.3.11 Za smeštaj osoblja na pretakalištu može se izgraditi poseban objekt koji se mora nalaziti izvan zone II. 6.1.3.12 Ako se objekt iz tačke 6.1.3.11 ovih propisa koristi i za smeštaj zapaljivih tečnosti pako-

42

vanih u hermetički zatvorenim posudama do 5 litara, takve posude moraju se nalaziti u posebnoj prostoriji koja se smatra zonom II. 6.1.3.13 Prostorija objekta iz tačke 6.1.3.11 ovih propisa može se zagrevati samo toplom vodom, parom niskog pritiska, toplim vazduhom ili posebnim zatvorenim električnim grejačem. 6.1.4 6.1.4.1

Oprema

Pod opremom pretakališta podrazumevaju se priključni cevovodi sa ugrađenom armaturom, priključne savitljive cevi, sigurnosni uređaji, pumpe merači protoka, oprema pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka, električne instalacije, vatrogasna oprema hidrantska mreža. 6.1.4.2 Savitljiva cev ili pretakačka ruka mora biti na siguran način učvršćena i zatvorena zapornim organom, ako nije u upotrebi. 6.1.4.3 Odušak cevovoda ne srne se postavljati na stub na kome se nalazi pretakačka ruka ili na koji se priključuje savitljiva cev. 6.1.4.4 Pumpa i njena oprema moraju biti izrađene i odobrene za pretakanje zapaljivih tečnosti, a postavljaju se na otvorenom prostoru ili u građevinskom objektu posebno opremljenom za tu svrhu, unutar skladišnog prostora ili pretakališta. 6.1.4.5 Pumpa koja nije pokretna mora se postaviti i pričvrstiti na betonski temelj čiji je nivo najmanje 10 cm izdignut od okolnog terena. 6.1.4.6 Građevinski objekt iz tačke 6.1.4.4 ovih propisa mora ispunjavati sledeće uslove: 1) zidovi i krov moraju imati vatrootpornost predviđenu za više od jednog časa; 1) krov mora biti od laganog materijala; 2) otvaranje vrata i prozora mora biti prema vani; 3) ventilacioni otvori moraju biti izvedeni pri podu i tavanici prostorije i moraju onemogućavati stvaranje zapaljive i eksplozivne smeše; 4) unutar prostorije ne smeju se nalaziti materijali koji mogu izazvati požar. 6.1.4.7 Nezavisno od mesta postavljanja, pumpa se mora propisno uzemljiti, a ako je na električni pogon, instalacija mora biti izvedena prema odredbama propisa o električnim postro jenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša. 6.1.4.8. Cevovodi za transport zapaljivih tečnosti od skladišnih rezervoara do pretakališta i obrnuto mogu se postavljati iznad ili ispod zemlje i po mogućnosti najkraćim putem. 6.1.4.9 Cevovodi se moraju odgovarajućim uređajima zaštititi od prekomernog zagrevanja. 6.1.4.10 Ako cevovodi prelaze preko pristupnog puta ili pristupnog koloseka, moraju biti postavljeni iznad normalnog gabarita prevoznog sredstva. 6.1.4.11 Nadzemni cevovodi moraju biti propisno uzemljeni, zaštićeni od korozije i postavljeni tako da im je omogućeno toplotno širenje. 6.1.4.12 Spajanje nadzemnih cevovoda može se vršiti zavarivanjem, prirubničkim spojem, navojnim spojem i ostalim vijčanim vezama. 6.1.4.13 Podzemni cevovodi ukopavaju se u zemlju do dubine od najmanje 80 cm, s tim da delovi cevovoda na mestu ulaska u zemlju budu izvedeni bez preloma.

I GRUPA 6.1.4.14 Kad se polaže ispod železničkog koloseka ili puta, cevovod se mora postaviti u betonske kanale ili u cevi većeg prečnika na dubini od najmanje 80 biti ispod kolovozne konstrukcije odnosno koloseka, a obložiti suvim peskom. 6.1.4.15 Ukrštanje cevovoda sa kanalizacijom pod uglom od 90° dozvoljeno je samo ako je cevovod zaštićen cevima većeg prečnika čiji krajevi moraju biti zaliveni bitumenom. Dužina zaštitnih cevi mora iznositi najmanje 2 m na jednu i drugu stranu od spoljnjeg zida kanalizacione cevi. 6.1.4.16 Ako se ukrštanje cevovoda iz tačke 6.1.4.15. ovih propisa vrši pod oštrim uglom, kateta normalna na kanalizacionu cev mora iznositi najmanje 2 m. 6.1.4.17 Cevovodi se ne smeju polagati u rovove predviđene za polaganje uzemljenja, parovoda, električnih vodova, vodova za transport kiselina i si. 6.1.4.18 Pri ukrštanju cevovoda sa vodovima iz tačke 6.1.4.17. ovih propisa mora se izvesti mimoilaženje na visinskoj razlici od 1 m i cevovod zaštititi cevima većeg prečnika. 6.1.4.19 Podzemni cevovodi moraju biti zaštićeni od oštećenja i korozije. 6.1.4.20 Pre prekrivanja zemljom podzemnih cevo voda, odnosno pre postavljanja zaštitne izolacije nadzemnih cevovoda, mora se izvršiti ispitivanje nepropusnosti u skladu sa tačkom. 4.1.10. ovih propisa, i o tome sasta viti zapisnik koji se čuva kao trajan dokument. 6.1.5

Posebne odredbe o pretakalištu

6.1.5.1

Pretakanje se, po pravilu, vrši danju. Ako se pretakanje vrši noću, pretakalište mora biti osvetljeno električnim osvetljenjem prema odredbama Propisa o električnim postro jenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša. Na pretakalištu se moraju nalaziti sledeći lako uočljivi natpisi koji se postavljaju na početku pristupnog puta, odnosno pristupnog koloseka: "Zabranjeno pušenje i pristup otvorenim plamenom", "Nezaposlenima pristup zabranjen", "Opasnost od požara i eksplozije", "Stop - cisterna priključena" i "Obavezna upotreba alata koji ne varniči". Za čišćenje i ispiranje transportnih cisterni mora se izgraditi poseban prostor udaljen najmanje 30 m od ostalih delova postrojenja, objekata i javnih puteva. Ako se u transportnoj cisterni i rezervoaru pretače tečnost niže grupe zapaljivosti od grupe zapaljivosti koja se ranije nalazila u cisterni odnosno rezervoaru, mora se posebno voditi računa da transportna cisterna odnosno rezervoar i pripadajući cevovodi budu potpuno ispražnjeni. Pod električnom instalacijom pretakališta podrazumevaju se rasveta, uzemljenje svih uređaja pretakališta, uzemljenje pristupnog koloseka, uzemljenje auto-cisterne odnosno plovila za vreme pretakanja, elektromotorni pogon, priključna električna instalacija sklopke za motore i rasvetu. Prilikom pretakanja, vagon-cisterna mora biti zakočena i obezbeđena od pomeranja papu čama postavljenim sa obe strane točkova, a

6.1.5.2

6.1.5.3

6.1.5.4

6.1.5.5

6.1.5.6

pristupni kolosek obezbeđen od nekontrolisanog prilaza vagona sa ostalih koloseka. 6.1.5.7 Na pristupnom koloseku ne srne se koristiti električna vuča za manipulaciju. Ako se pristupni kolosek nalazi u blizini drugih železničkih koloseka na kojima se koristi električna vuča, mora se izvesti sigurna zaštita od lutajućih struja. 6.1.5.8 Na rezervoarski prostor koji se nalazi između uređaja za pretakanje tankera i rezervoara za uskladištavanje zapaljivih tečnosti primenjuju se odredbe ovih propisa koje se odnose na nadzemne rezervoare. 6.1.5.9 Ako se pretakanje vrši sa obale u plovilo a strujanje zapaljive tečnosti postiže gravita cionim padom, na priključnom mestu mora biti ugrađen ventil koji se automatski zatvara radi " sprečavanja isticanja tečnosti pri prekidu veze između uređaja za pretakanje i plovila. 6.1.5.10 Rukovanje uređajima na pretakalištu mora biti povereno samo licima koja su posebno osposobljena i obučena za taj posao. 6.1.6

Posebni uslovi za pretakalište i pretakanje zapaljivih tečnosti iz plovila i u plovilo na moru

6.1.6.1

Objekti i uređaji za pretakanje zapaljivih teč nosti moraju biti locirani u luci ili na plovećoj plutači i smešteni tako da predstavljaju posebno lučko postrojenje ili posebnu luku, čija udaljenost od objekata koji nisu sastavni deo pretakališta ne srne biti manja od 80 m mereno od gabarita. Udaljenost objekata i uređaja za pretakanje od rezervoara za uskladištavanje zapaljivih tečnosti ne srne biti manja od 70 m. Luke u kojima se isključivo vrši punjenje plovila moraju imati uređaje za prihvatanje balasta. Uređaji za pretakanje mogu biti spojeni sa rezervoarom, nadzemnim cevovodima u luci, cevovodima položenim na dnu mora do uređaja na obali ili plivajućim cevovodima na površini mora do uređaja u luci. Cevovodi moraju biti zaštićeni od mehaničkog oštećenja i vremenskih nepogoda. Uređaji za pretakanje moraju imati zaporne organe ugrađene neposredno iza priključnog mesta tako da pri vremenskim nepogodama omogućavaju brzo odvajanje od plovila. Ako je pretakalište izgrađeno samo za istakanje zapaljivih tečnosti iz plovila, iza pri ključnog mesta mora se ugraditi protivpovratni ventil. Pretakačka ruka ili savitljiva cev, ako nije spojena sa plovilom, mora biti učvršćena i zatvorena zapornim organom i postavljena tako da ne ometa pristajanje, vezivanje ili sidrenje plovila.

6.1.6.2 6.1.6.3 6.1.6.4

6.1.6.5

6.1.6.6

6.1.6.7

6.1.7

Posebni uslovi za pretakalište i pretakanje zapaljivih tečnosti iz plovila i u plovilo na rekama

6.1.7.1 Objekti i uređaji za pretakanje moraju biti locirani na posebno za to određenom kanalu ili bazenu, a izuzetno i na otvorenom vodotoku i smešteni tako da predstavljaju posebno pristanišno postrojenje ili posebno pristanište, čija udaljenost od objekata koji nisu sastavni deo pretakališta ne srne biti manja od 30 m. 43

I GRUPA ______________________________________________ 6.1.7.2

6.1.7.3

Objekti i uređaji za pretakanje na pristaništu, koje je izgrađeno na otvorenom vodotoku a nije isključivo namenjeno za pretakanje zapaljivih tečnosti, moraju biti locirani nizvodno od ostalih postrojenja. Ako su objekti i uređaji za pretakanje pos tavljeni na pristaništu koje je na otvorenom vodotoku, moraju se zaštititi od otpadaka i leda zaustavnom branom.

6.1.8

Zaštita od požara

6.1.8.1

Pretakalište mora biti na siguran način zaštićeno od izvora toplote pomoću vatrogasne opreme i hidrantske mreže. Uređaji za pretakanje moraju imati samostalni sistem za gašenje požara. Taj sistem može biti i u sklopu celokupnog lučkog odnosno pristanišnog sistema za gašenje požara. Sistem za gašenje požara može biti stabilni automatski odnosno poluautomatski sistem ili stabilna instalacija, sa priključcima na dostupnim mestima, a izuzetno, može se izvesti i pomoću topova za penu. Hidrantska mreža pretakališta sastoji se od najmanje dva hidranta. Kapacitet jednog hidranta iznosi 200 l/min u trajanju od najmanje 2 časa. Uz svaki hidrant mora se postaviti ormarić sa dva creva od po 50 m, opremljena mlaznicom. Ukupan broj ručnih aparata za gašenje požara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva zavisi od površine koja se štiti i oni se moraju postaviti tako da udaljenost između dva aparata ne bude veća od 15 m. Za vreme pretakanja mora se uz transportnu cisternu nalaziti najmanje još jedan prevozni aparat za gašenje požara kapaciteta punjenja najmanje 50 kg praha ili drugog odgo varajućeg sredstva za gašenje. Vatrogasna oprema pretakališta mora se svakodnevno vizuelno kontrolisati.

6.1.8.2

6.1.8.3 6.1.8.4 6.1.8.5

6.1.8.6

6.1.8.7

Tabela 1 Konstrukcija rezervoara

Rezervoar sa plivajućim krovom

6.2

PRETAKANJE ZAPALJIVIH TEČNOSTI U POSUDE

6.2.1

Pretakanje zapaljivih tečnosti iz jedne posude u drugu vrši se gravitacionim sistemom ili posredstvom pumpe na za to određenom mestu. Ako se pretakanje zapaljivih tečnosti vrši gravitacionim sistemom, posude mogu imati otvore na dnu ili na jednom svom kraju i moraju biti uzdignute na odgovarajuću visinu. Pretakanje zapaljivih tečnosti ne srne se vršiti sistemom koji bi mogao izazvati stvaranje natpritiska ili potpritiska u posudi. Pri punjenju posude zapaljivom tečnošću posredstvom pumpe iz rezervoara, mora se omogućiti nesmetano odušivanje i odvođenje gasova na način koji omogućava bezbedan rad zaposlenog osoblja. Cevovodi, cevni spojevi, armatura i oprema za punjenje moraju biti održavani i obezbeđeni od oštećenja i nekontrolisanog isticanja zapaljive tečnosti. Pristup uskladištenim posudama dozvoljen je samo zaposlenom osoblju, a pretakanje zapaljivih tečnosti iz posuda može vršiti samo lice koje je za to obučeno. Pretakanje zapaljivih tečnosti ne srne se vršiti na odstojanju bližem od 2 m od objekta koji nije isključivo namenjen za uskladištavanje posuda. Na poljoprivrednim dobrima, seoskim imanjima i usamljenim gradilištima, pretakanje zapa ljivih tečnosti može se vršiti na prostoru udaljenom najmanje 12 m od bilo kog objekta. Posude sa zapaljivim tečnostima ne smeju se prilikom pretakanja međusobno spajati cevovodima. Uređaji i oprema za pretakanje zapaljivih tečnosti u posude moraju biti uzemljeni i obezbeđeni od stvaranja statičkog elektriciteta.

6.2.2

6.2.3

6.2.4

6.2.5

6.2.6

6.2.7

6.2.8

6.2.9 6.2.10

Rezervoar sa čvrstim krovom

Vertikalni rezervoar sa oslabljenim spojem između krovnog lima i plašta

sa sisbez sa sisbez sa sistem, tem, sistema tem, sistema zaštite zaštite zaštite zaštite zaštite

bez sistema zaštite

Horizontalni i vertikalni: rezervoar sa sigurnosnim ventilom koji ne dozvoljava pritisakveći od 1750 mm V.S.

Horizontalni i vertikalni rezervoar sa sigurnosnim ventilom koji dozvoljava pritisak veći od 1750 mm V.S,

sa sistem, bez sistema šasištem; zaštite zaštite ■zaštite

bež sistema zaštite

Zapaljive tečnosti u rezervoaru pritiska do 1750mmV.S.

A,

0,50 D 1,00 D

-

-

0,50 D

2,00 D

1,00 a,

2,00 a.

-

-

A2

0,35 D 0,35 D

-

-

0,35 D

0,50 D

1,00 a2

1,50 a2

-

-

Zapaljive tečnosti u rezervoaru pritiska preko 1750 mm V.S.

A,

1,50 a, 3,00 a. 1,50 a. 3,00 a,

1,50 a,

3,00 a.

-

-

1,50 a,

3,00 a,

A2

1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2

1,50 a2

1,50 a2

-

-

1,50 a2

1,50 a2

Tečnosti sa karakteristikom izbacivanja (ključanja)

A,

1,00 D 2,00 D 1,00 D 4,00 D

-

-

-

-

-

A2

0,35 D 0,35 D 0,35 D 0,70 D

-

-

-

-

-

-

Nestabilne tećnosti

A,

-

-

-

-

-

-

1,00 a,

5,00 a.

2,00 a.

8,00 a,

A2

-

-

-

-

-

-

8,00 m

100,00 m

15,00 m

45,00 M

A, = najmanja udaljenost od javnog puta i ivice zemljišta koje pripada postrojenju, kao i od objekata na susednom zemljištu koji ne pripadaju postrojenju; A2 = najmanja udaljenost od puteva unutar postrojenja i objekata koji pripadaju postrojenju; a1: i a2, h vrednost iz tabele 2; D = prečnik rezervoara.

44

I GRUPA Tabela 2 Kapacitet rezervoara u m3

Najmanja udaljenost Najmanja udaljenost od od javnog puta i ivice puteva unutar poszemljišta koje pripada trojenja i objekata koji postrojenju, kao i od pripadaju postrojenju objekata na susednom (a2)m zemljištu koji ne pripadaju postrojenju (ai) m

1 ili manje

1,5

1,5

1 -3

3

1,5

3-45

4,5

1,5

45-100

6

1,5

10 0- 200

10

3

200 - 350

15

4,5

350 - 2000

25

8

2000 - 4000

30

10

4000 - 7500

40

14

7500-10000

50

17

10000 ili više

55

20

Tabela 3 Zavisnost protoka vazduha (V,) u m3A/h pri pritisku od 760 mm Hg i temperature od 15,5°C - od površine rezervoara koja može biti ugrožena požarom na susednom rezervoaru, korigovana koeficijentom K: m2

m3/h V,

m2

m3/h V,

m2

m3/h V,

1.858

0,5957

18,581

5,9749

92,903

14.8381

2.787

0,8948

23,226

6,7678

111.484

15.7726

3,716

1,1921

27,871

7,5040

130.064

16.6221

4.645

1,4923

32,516

8.1553

148,645

17,3866

5,574

1,7896

37,161

8,8349

167,225

18.0946

6,503

2,0870

46,452

10,0242

185.806

18,7459

7,432

2.3843

55,742

11,1003

222,967

19,9352

8,361

2.6845

65,032

12.1197

260,128

21,0112

i iznad

9,290

2.9733

74,322

13.0825

11,148

3.5679

83,613

13.9603

13,006

4,1626

92,903

14.8381

14,864

4,7573

16,722

5,3802

18,581

5,9749

Koeficijent K - 0,55 za sfere i sferoide. Koeficijent K - 0,75 za horizontalne i vertikalne rezervoare. Napomena: Međuvrednosti se dobijaju interpolacijom. Za vertikalne rezervoare ukupna ugroženost površina izračunava se samo za prvih 10 m iznad zemlje. Tabela 4 Najveći protok Unutrašnji prečnik odušnog cevovoda u mm punjenja ili zavisno od njegove dužine pražnjenja preko 15 preko 30 do 15 m rezervoara do30m do60m l/min 350

32

32

32

750

32

32

32

1.150

32

32

38

1.500

32

38

50

2.000

32

38

50

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih tečnosti objavljen je u "Službenom listu SFRJ" br. 20/71, a ispravke u "Službenom listu SFRJ" br. 23/71. Sastavni deo ovog Pravilnika čine Tehnički propisi o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti. Predmet ovog Tehničkog propisa su samo one zapaljive tečnosti koje imaju tačku zapaljivosti do 100°C s obzirom na realne opasnosti od nastanka požara ili eksplozije prilikom manipulacije njima. Ovo tumačenje se međutim ne može u potpunosti primeniti i za tečnost s karakteristikom izbacivanja i nestabilne tečnosti, s obzirom na njihove osobine pri zagrevanju odnosno pri potresanju, promeni pritiska i temperature. Zbog toga se za ove tečnosti primenjuju odredbe ovog Tehničkog propisa bez obzira na to kolika im je tačka zapaljivosti. Zapaljive tečnosti na koje se ne odnose ovi Tehnički propisi obuhvaćeni su članom 2. ovih propisa. Bez obzira na to, što prema definiciji zapaljivih tečnosti, većina ulja za loženje i pojedine vrste dizel-goriva spada u zapaljive tečnosti, na njih se odredbe ovog Pravilnika ne odnose bez obzira što im je tačka zapaljivosti do 100°C. Lož ulja i dizel-goriva su obuhvaćena Pravilnikom o smeštaju i držanju ulja za loženje ("Službeni list SFRJ", br. 45/67). JUS Z.C0.007 izvršio je klasifikaciju zapaljivih tečnosti prema temperaturi paljenja i temperaturi ključanja. Zapaljive tečnosti su tečnosti čije se pare pale u dodiru sa izvorom paljenja i koje na temperaturi od 35°C nisu u čvrstom ili polučvrstom stanju, a na temperaturi od 50°C imaju parni pritisak 3 bara. Koncentracija para iznad površine zapaljive tečnosti menja se sa promenom temperature. Na niskim temperaturama koncentracije para su tako male da se pri prinošenju izvora paljenja iste neće zapaliti. Povećavanjem temperature koncentracija para će rasti, a kod određene temperature ta koncentracija će biti tolika da će se uz prinošenje izvora paljenja ista zapaliti. Tačka zapaljivosti kao vrednost, unosi se u atest o ispitivanju zapaljive tečnosti. Prema temperaturi paljenja, zapaljive tečnosti se dele u osnovne grupe, i to: -1 grupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 38°C, - II grupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 38°C do 60°C, i - III grupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 60°C do 100°C. Tečnosti iz I grupe dele se na tri podgrupe, i to: -h podgrupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 23°C, a temperatura ključanja ispod 38°C, -b podgrupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 23°C, a temperatura ključanja preko 38°C, i -13 podgrupa - tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 23°C do 38°C. Da bi došlo do paljenja zapaljive tečnosti smeši zapaljivih para sa zrakom treba dodati izvor paljenja koji može biti otvoreni plamen, pregrejana površina nekog tla, iskra i si. Zapaljive tečnosti ne gore, dok su u tečnom agregatnom stanju, nego gore pare zapaljive tečnosti. Dakle, tečnosti gore plamenom iznad svoje površine. Prema tome, ukoliko je zapaljiva tečnost zagrejana na 45

I GRUPA njenu temperaturu zapaljivosti, unošenjem izvora paljenja u sferu njenih para, iste će otpočeti goreti, a oslobođena toplota koristiće se za zagrevanje površinskog sloja sa kojega će se isparavati dovoljna količina zapaljivih para i na taj način odvijati kontinuirani proces gorenja. Da bi došlo do procesa gorenja, potrebno je ispuniti određene uslove. Tako su za gorenje potrebna tri uslova: - prisustvo gorive materije; - prisustvo materije koja potpomaže gorenje (kiseonik iz vazduha), i - toplotna energija, koja je potrebna da se zapaljivi materijal zagreje na njegovu temperaturu paljenja. Navedena tri uslova ne samo da su neophodni za početak gorenja, nego su neophodni i za održavanje procesa gorenja. Eksplozija koja nastaje kao rezultat brzog, odnosno trenutnog sagorevanja može nastati samo pod uslovom da se para zapaljive tečnosti u vazduhu nalazi u određenoj količini, odnosno ove dve komponente moraju biti u određenom odnosu. Ako je ovaj uslov ispunjen, smesa će eksplodirati samo onda ako dođe u dodir sa izvorom paljenja. Minimalna koncentracija para u smesi s vazduhom ispod koje ne dolazi do eksplozije sagorevanja, naziva se donja eksplozivna granica. Postoji i maksimalna koncentracija para u smesi sa vazduhom iznad koje, takođe, ne dolazi do eksplozivnog sagorevanja. Ova maksimalna koncentracija naziva se gornja granica eksplozivnosti. Normalno je očekivati da su opasnije one pare zapaljivih tečnosti koje imaju nižu donju granicu eksplozivnosti, višu gornju granicu, odnosno šire područje eksplozivnosti. Područje u kojem postoji mogućnost pojave koncentracije zapaljive ili eksplozivne smeše para zapaljivih tečnosti sa vazduhom su "zone opasnosti". Njihova podela je izvršena prema stepenu opasnosti na: - zona najveće opasnosti (zona I), koja obuhvata prostor u kome su pare zapaljivih tečnosti trajno prisutne u vazduhu kao u koncentraciji između donje i gornje granice zapaljivosti ili eksplozivnosti (unutrašnjost nadzemnog rezervoara, unutrašnjost podzemnog rezervoara sa pristupnim oknom i pripadajućom armaturom kao i unutrašnjost manjih posuda sa zapaljivom tečnosti zapremine do 250 litara), - zona povećane opasnosti (zona II) koja obuhvata prostor u kojem se ponekad mogu očekivati pare zapaljivih tečnosti prisutne u vazduhu u koncentraciji između donje i gornje granice eksplozivnosti ili u normalnim pogonskim uslovima ili naročito usled nekih smetnji u tehnološkom procesu proizvodnje (kad dođe do propuštanja ili prolivanja zapaljivih tečnosti), - zona opasnosti (zona III) koja obuhvata prostor u kome se u normalnim pogonskim uslovima samo u izuzetnim slučajevima može očekivati pojava para zapaljivih tečnosti u vazduhu u koncentraciji između donje i gornje granice zapaljivosti ili eksplozivnosti.

46

Nekoliko karakterističnih slučajeva zona opasnosti dato je na sledećim crtežima. S obzirom na definiciju zone opasnosti i kriterijuma kojima se one određuju po pravilu je dopušteno preklapanje područja istih zona opasnosti.

Zone opasnosti kod stabilnih rezervoara Predmet izvora opasnosti: REZERV OARI Izvori opasnosti: Otvori rezervoara, odušci

zone Redn broj 01 7 2 slika prostor 7 otvoreni Medij: Zapaljive tečnosti s temperaturom zapaljivosti - ispod (*) s obaveznim zaštitnim bazenom za slučaj Volumen UGROŽENI PROSTOR (m) m3 ZONA0 ZONA1 ZONA 2 r I I, h L L, h hi Unutrašnjos < 100 1 1,5 1,5 6 4,5 >h, 100- 1000 t rezervoara 3,0 3,0 h, 7,5 5,0 2,5 > 1000 5,0 3,0 h, 15 5 5,0 Mediji: Svi qasovi i pare bez zaštitnog bazena Gustoća UGROŽENI PROSTOR m) ZONAO ZONA1 ZONA 2 li r ) L L,(-) h oo < 0,5 (A) Unutrašnjos 1,5 5 5 0,5- 1,50 t rezervoara 1,5 7,5 4,5 15 >10 4,5 >1,5(B) 1,5 7,5 3,0 žh, 20 >10 3,0

NAPOMENA: - Za gasove lakše od vazduha grupe A, prostor ispod rezervoara može biti samo zona 2. - Za gasove i pare grupe B zone opasnosti I se protežu na prostor ispod rezervoara i na sve prostore ispod nivoa, koji u slučaju nedovoljne ventilacije, mogu biti i zona 0. - Visina h ima značenje samo ako rezervoar ima zaštitni bazen, kao i veličina L . (*) 65° za nenatkrivene rezervoare izložene suncu, a 40° C za rezervoare zaštićene od delovanja sunca.

NAPOMENA: (1) Kod otvorenih nenatkrivenih punilišta zona opasnosti se upisuje oko cisterni. U tom slučaju smatra se zonom opasnosti 2 prostor koji obuhvata I m oko kolona za punjenje.

I GRUPA

Zone opasnosti na pretakalištima

Zone opasnosti kod uskladištenih posuda

NAPOMENA: (1) Unutrašnjost pumpnog agregata je zona I, a ako je agregat (potpuno) zatvoren, treba primeniti ograničenja za upotrebu električnih uređaja u zatvorenom prostoru zone 1.

Zone opasnosti kod ukopanih rezervoara NAPOMENA: Na tabelama i crtežima zone opasnosti su označene kao O, 1 i 2. Upoređujući ovako označene zone sa zonama 1, 2 i 3 u Pravilniku o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti, zoni O odgovara zona 1 iz Pravilnika, zoni 1 odgovara zona 2 iz Pravilnika, a zoni 2 odgovara zona 3 iz Pravilnika.

U zonama opasnosti sve električne instalacije i električni uređaji moraju biti izabrani u odgovarajućoj zaštiti. U zonama opasnosti od izbijanja požara zabranjeno je: - držanje otvorenog plamena, - rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i si.) i sa užarenim predmetima, - pušenje i upotreba sredstava za paljenje (šibice, upaljači i si.), - upotreba lokomotiva i drugih sredstava koja imaju vatreno ložište, - rad sa alatom koji varniči, - postavljanje nadzemnih električnih vodova, bez obzira na napon, - rad motora vozila za vreme utakanja, pretakanja ili istakanja zapaljivih tečnosti, ako takvo vozilo na izduvnim cevima nema hvatač varnica. Kod skladišta zapaljivih tečnosti potrebno je voditi računa da se zapaljiva tečnost ne ispušta u otvore javne kanalizacione mreže ili kanale koji služe za smeštaj instalacija. Zabrane važe i onda kada se u postrojenjima za skladištenje i pretakanje ili njihovim delovima nalaze još samo ostaci zapaljivih tečnosti ili samo njihova para. Zabrane prestaju onog trenutka kad je izvršeno čišćenje postrojenja za skladištenje i pretakanje u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu od požara i eksplozija pri čišćenju sudova za zapaljive tečnosti ("SI. list SFRJ", br. 44/83). Lokacija nadzemnih rezervoara u odnosu na susedne objekte, tako i u odnosu na susedne rezervoare, određuje se, pre svega, na osnovu konstrukcije rezervoara, vrste tečnosti koja se u njima drži, kao i načina projektovane zaštite od požara. Svi ovi elementi ukomponovani su u tablici 1. tehničkih propisa. S obzirom da su opasnosti od izbijanja požara na podzemnim rezervoarima neuporedivo manji od izbijanja požara na nadzemnim rezervoarima, to su i uslovi lociranja i zaštite znatno blaži. Praksa je pokazala da se opasnost od izbijanja požara kod uskladištavanja zapaljivih tečnosti i podzemnim rezervoarima relativno male, ali se ne smeju ispustiti iz vida. Realne opasnosti od izbijanja požara mogu se najčešće očekivati (u ili) oko ulaznog okna, odušnih cevovoda i ventila, gde može doći do stvaranja smese para sa vazduhom u granicama upaljivosti.

47

I GRUPA Podzemni rezervoari ukopavaju se na međusobnom rastojanju od najmanje 60 cm, dok udaljenost do bilo kog podzemnog objekta za tečnosti I grupe iznosi minimum 1 m, a 1,5 m od ivice postrojenja. Kod izbora lokacije rezervoarskog prostora investitor je dužan da pribavi rešenje o odobrenju lokacije od nadležnog organa za unutrašnje poslove. Investitor je dužan da nadležnom organu za unutrašnje poslove shodno republičkim ili pokrajinskim propisima ili zakonima uz zahtev za odobrenje lokacije priloži potrebna dokumenta, kao npr., shodno članu 29. Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("SI. glasnik SRS", br. 44/77, 45/84 i 18/89). 1. Situacioni plan terena na kome namerava graditi objekat za koji traži odobrenje, mesta sa ucrtanim gabaritima već postojećih objekata. 2. Tehnički opis terena prikazanog na situacionom planu. 3. Tehnički opis objekta koji namerava graditi i opis tehnološkog procesa sa ucrtanim zonama opasnosti. 4. Popis vrste i količine zapaljivih tečnosti koje namerava skladištiti sa svim potrebnim karakteristikama (temperatura zapaljivosti) temperatura paljenja, kao i da li je u pitanju stabilna, nestabilna ili zapaljiva tečnost s karakteristikama izbacivanja. Korisnici zapaljivih tečnosti uskladištenih u njihovim postrojenjima moraju imati atest o temperaturi zapaljivosti tečnosti izdat od proizvođača, odnosno isporučioca. Ukoliko korisnik zapaljivih tečnosti nema atest ili ga u datom roku ne dostavi nadležnom organu, nadležni organ sekretarijata unutrašnjih poslova može zahtevati sprovođenje mera bezbednosti određenih za tečnost iz grupe I podgrupe h, (te čnosti sa temperaturom zapaljivosti ispod 23° C, a temperatura ključanja ispod 380° C). 5. Dokaz da je izvršeno prilagođavanje objekta potrebama narodne odbrane u skladu sa propisima iz oblasti narodne odbrane. 6. Projekat sistema za zaštitu od požara. 7. Tip i konstrukciju rezervoara kao i njegov prečnik. Kao objekat u kojima se smeštaju zapaljive tečnosti zapremine do 500 m 3 rešenje o odobrenju lokacije izdaje nadležni opštinski organ uprave za unutrašnje poslove, dok za objekte ukupne zapremine preko 500 m3 rešenje o odobrenju lokacije izdaje Republički organ uprave za unutrašnje poslove. Iznad lokacije stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila ne smeju da prolaze nadzemni električni vodovi bez obzira na napon. Sigurnosno rastojanje između nadzemnih električnih vodova i stanice prema Pravilniku o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV ("SI. list SFRJ", br. 65/88) iznosi minimalno 15 m, a u slučaju kada je visina stuba veća od 15 m, iznosi visina stuba plus 3 m. Građevinska dozvola za početak izgradnje postrojenja ne može se dobiti dok se ne pribavi Rešenje o odobrenju lokacije i saglasnost na investiciono-tehničku dokumentaciju. Saglasnost na investiciono-tehničku dokumentaciju sa aspekta zaštite od požara daje organ uprave nadležan za unutrašnje poslove. Upotrebna dozvola za puštanje objekta u pogon može se i dobiti tek nakon obavljenog tehničkog pregleda i prijema. Predstavnik nadležnog organa uprave za unutrašnje poslove je član komisije ako se radi o objektima u kojima se smeštaju ili proizvode zapaljive tečnosti ukupne zapremine do 500 m3. 48

Predstavnik Republičkog organa uprave za unutrašnje poslove je član komisije ako se radi o objektima u kojima se smeštaju ili proizvode zapaljive tečnosti ukupne zapremine preko 500 m3. Prilikom korišćenja tačke 4.1.13 u kojoj se govori o uslovima koje moraju ispunjavati sudovi pod pritiskom mora se uzeti u obzir da je izlaskom Pravilnika o tehničkim normativima za stabilne posude pod pritiskom ("SI. list SFRJ", br. 16/83), prestao da važi član 3a Pravilnika o tehničkim propisima za izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova, pregrejača pare i zagrejača vode ("SI. list FNRJ", br. 7/57 i 3/58). Ovo praktično znači da posude pod pritiskom moraju sada ispunjavati odredbe Pravilnika o tehničkim normativima za stabilne posude pod pritiskom. Posude pod pritiskom moraju ispunjavati i uslove odredbi Pravilnika o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove, za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list SFRJ", br. 25/80), kojim je stavljen van snage Pravilnik o tehničkim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list FNRJ", br. 6/57 i 3/58). Prema odredbi tačke 4.2.2.9 nadzemni rezervoari se u pravilu postavljaju u dva reda. Međutim, u praksi može biti slučajeva da se zbog konfiguracije terena ili nekih drugih opravdanih razloga investitor mora odlučiti za postavljanje rezervoara u tri ili više redova, ili pak u nepravilnom obliku. S obzirom na to da se ovakvo postavljanje tretira u tehničkom propisu kao izuzetak, prepušteno je nadležnom organu da u svakom konkretnom slučaju oceni opravdanost ovakvog postavljanja, ali pri tom mora voditi računa o tome, da osigura "veću udaljenost između rezervoara". Kod postavljanja rezervoara u tri ili četiri reda, ili u nepravilnom obliku udaljenosti između redova bi morale iznositi barem dvostruku vrednost udaljenosti između rezervoara predviđenih u tački 4.2.2.4, s tim što raspored rezervoara kad su postavljeni u četiri reda mora biti u dva dvojna reda, između kojih je predviđena dvostruko veća udaljenost od one navedene u tački 4.2.2.4. U vezi sa praktičnom primenom tablica 1 i 2 tehničkih propisa treba svakako istaći i to, da je u njima sadržan i princip poštovanja prioriteta izgradnje, koji je sadržan u veličini A1, odnosno a1. Naime, prema definicijama ovih veličina proizilazi da je, ukoliko na predviđenom zemljištu za izgradnju rezervoara ne postoje izgrađeni objekti, investitor rezervoara dužan osigurati poštovanje potrebne udaljenosti rezervoara do ivice zemljišta koje mu pripada, i taj se prostor više ne može koristiti kao gradilište. Prema tome i nadležni organ za izdavanje dozvole za izgradnju objekata, koji nisu u sklopu skladišnog prostora, mora voditi računa o blizini rezervoara za zapaljive tečnosti. U obrnutom slučaju, kad su takvi objekti već izgrađeni, investitor rezervoara mora garantovati predviđenu sigurnu udaljenost računajući od već izgrađenog objekta na susednom zemljištu do rezervoara, s tim da se na toj udaljenosti predvidi i ograda skladišta u skladu s tačkom 4.2.4.11. Izuzetak naveden u tački 4.2.2.3 može se primeniti u vrlo malom broju slučajeva, odnosno može se primeniti samo pri utvrđivanju uslova lokacije rezervoara obima do 300 m3, i to onda kad se u njima ne uskladištavaju nestabilne tečnosti ili tečnosti s karakteristikom izbacivanja (prekipljenja) odnosno kad rezervoar nije lociran u gusto naseljenim područjima.

I GRUPA

OPREMA REZERVOARA Oprema rezervoara u tesnoj je vezi s njegovom konstrukcijom. To znači da svaki rezervoar ne mora biti snabdeven opremom iz tačke 4.2.5.1, nego s obzirom na konstrukciju rezervoara samo onom opremom koja garantuje potrebnu sigurnost prilikom korišćenja rezervoara. a) Nadzemni rezervoari Nadzemni rezervoari, iz razloga sigurnosti prilikom korišćenja, moraju imati ugrađenu sledeću opremu: - normalni odušak (dišni ventil), - sigurnosni odušak, - odušne cevovode, - zadržače plamena, - pokazivače nivoa tečnosti, - uređaj za punjenje i pražnjenje, kao i uređaje za osiguranje protiv prepunjavanja, i - otvore za ulaz i pregled Uloga normalnog oduška je sprečavanje natpritiska ili potpritiska za vreme punjenja i pražnjenja rezervoara, kao i za vreme promene spoljašnje temperature. Veličina normalnog oduška određuje se prema predviđenom najvećem istovremenom protoku, s tim što njegov najmanji unutrašnji prečnik ne srne biti manji od 32 mm. Normalni odušak na sudovima u kojima se uskladištavaju zapaljive tečnosti mora biti zatvoren. Sudovi zapremine do 10 m3 u kojima se drži sirova nafta i atmosferski rezervoari zapremine do 4 m 3 u kojima se drže tečnosti podgrupe li, mogu imati otvorene oduške. Sigurnosni odušak ugrađuje se na rezervoare radi zaštite od prevelikog pritiska koji može nastati zbog ugroženosti rezervoara od požara. Sigurnosni odušak može biti bilo kakvo konstrukciono rešenje čija je efikasnost proverena. Na sigurnosnom odušku mora biti naznačen kapacitet odušivanja u m3 Ih, kao i pritisak na koji je baždaren i ispitan. Kapacitet odušivanja nadzemnih sudova u kojima se uskladištavaju zapaljive tečnosti, za slučaj opasnosti od požara, određuje se na osnovu obrasca:

LxM

gdeje: V = ukupni kapacitet odušivanja u m3 Ih, Vi = protok vazduha u m 3 /h određen prema tabeli 1 iz člana 8. ovog pravilnika, L = latentna toplota isparavanja date tečnosti izražena u KJ/kg, M = molekulska masa date tečnosti. Zavisnost protoka vazduha Vi u m 3 /h pri pritisku 1,01080 bar i temperaturi 288,65 K (15,5° C) od površine rezervoara koja može biti ugrožena požarom na susednom rezervoaru data je u tabeli. Zavisnost protoka vazduha koriguje se koeficijentom K, koji ima sledeće vrednosti: 1)

Koeficijent K - 0,55 za sferne i sferoidne sudove

2) Koeficijent K - 0,75 za horizontalne i vertikalne sudove.

Tabela

m2

V, m3 /h

m2

V, m3 /h

1,850

0,5875

32,516

8,1553

2.787

0.8948

37.161

8.8349

3.716

1.1921

46.452

10.0242

4.645

1.4923

55,742

11.1003

5.574

1.7896

65.032

12.1197

6.503

2.0870

74.322

13.0825

7.432

2.3843

83.613

13.9603

8.361

2.6845

92.903

14.8381

9.290

2.9733

111.484

15.7726

11.148

3.5679

130.064

16.6221

13.006

4.1626

148.645

17.3866

14.864

4.7573

167.225

18.0946

16.722

5.3802

185.806

18.7459

18.581

5.9749

222.967

19.9352

23.226

6.7678

260.128

21.0112

27.871

7.5040

i iznad

Međuvrednosti se dobijaju interpolacijom. Za vertikalne sudove ukupna ugroženost površina izračunava se samo za prvih 10 m iznad zemlje. Ukupni kapacitet odušivanja može se smanjiti množenjem odgovarajućih faktora posebno za svaki sud i to ako je predviđena sledeća zaštita: 1. ako su za prihvatanje slučajno ispuštenih zapaljivih tečnosti oko sudova izgrađeni zaštitni bazeni - faktor iznosi 0,5, 2. ako su postavljene instalacije za proizvodnju vodene magle - faktor iznosi 0,3, 3. ako je izvedena izolacija sudova - faktor iznosi 0,3, 4. ako su postavljene instalacije za vodenu maglu i izvedena izolacija sudova - faktor iznosi 0,15. Kapacitet odušivanja normalnog ili sigurnosnog ventila mora biti dovoljan da od loma zaštiti rezervoar. Neodržavanje ovih ventila u ispravnom stanju, kao i pritiska na koji su baždareni, glavni je uzrok pucanju rezervoara. Svi otvori, izuzev otvora za merenje nivoa tečnosti, kroz koje bi mogao prodirati plamen unutar rezervoara, obezbeđuju se zadržavanjem plamena. Zadrživači plamena su armature protiv eksplozije, požara i detonacije. Uređaji za osiguranje od prodora plamena u prostor koji se štiti dele se u tri osnovne grupe i to: 1. osigurači od eksplozije, 2. osigurači od detonacije, 3. osigurači za trajnije osiguranje od plamena.

49

I GRUPA Osigurač od eksplozije u potpunosti sprečava prodor plamena pri eksploziji i otporan je prema stvorenom pritisku. Osigurač od detonacije sprečava prodor plamena pri detonaciji i otporan je prema nastalom pritisku i toploti. Ugradnja osigurača za sprečavanje prodora plamena u prostor koji se štiti je obavezna, a izbor zavisi od pogonskih uslova i materije koja se štiti. Prema mestu ugradnje, osigurači za zaštitu od prodora plamena dele se na: 1. osigurače postavljene kao vršni (krajnji) osigurači, 2. osigurače postavljene kao osigurači na cevovodu. Vršni osigurači stavljaju se na kraj otvora koji se osigurava, dok se osigurači u cevovodu postavljaju na pojedinim njegovim delovima (najčešće odvojcima), ili na spoju cevovoda sa sudom čiji se sadržaj štiti. Ako dođe do paljenja para u okolini vršnog osigurača sa spoljne strane suda, osigurač mora da spreči prodor plamena u unutrašnjost suda i da izdrži pritisak nastale eksplozije. Vršni osigurač mora biti tako konstruisan da i posle zagrevanja sa spoljne strane ne stvori takvu temperaturu u unutrašnjosti suda i dovede do paljenja para u njemu. Osigurači postavljeni na cevovodu moraju biti sigurni protiv eksplozije i detonacije. Osigurač protiv prodora plamena sadrži zaustavljao plamena koji sprečava prodor zapaljenih gasova u prostor koji se štiti. Zaustavljači plamena moraju biti sposobni da apsorbuju toplotu nastalu pri gorenju i razbiju pravac prodirućeg plamena, odnosno da gas ohlade ispod temperature paljenja. Zaustavljači plamena moraju imati tačno određene granice razbijanja, odnosno cepanja plamena pri kojima dalje prodiranje plamena nije moguće za određenu vrstu zapaljive tečnosti. Zaustavljač plamena mora da bude namenjen za određeni medijum i kao takav tipski ispitan. Zaustavljači plamena moraju biti otporni prema mehaničkim naprezanjima i u pogledu sigurnosnotehničkih uslova moraju biti provereni, naročito u pogledu otpora pri strujanju i opasnosti od zapušavanja ćelija. Osigurači od eksplozije štite prostor od spoljne eksplozije mešavine lakozapaljivih para sa vazduhom i ako dođe do eksplozije u zatvorenom prostoru, osigurač protiv eksplozije mora omogućiti smanjenje pritiska u zatvorenom prostoru. Osigurač od eksplozije mora biti snabdeven i osiguračem protiv prodora plamena. Osigurači od eksplozije moraju biti snabdeveni tablicom na kojoj je označen potpritisak na kome se otvaraju, kao i podatak za koje tečnosti se mogu primeniti. Osigurači od detonacije se primenjuju za sprečavanje prodora plamena i toplote nastale pri detonaciji u cevovodima, odnosno na mestima gde se cevovodi priključuju na sudove. Kao osigurači od detonacije koriste se: 1. suvi osigurači i 2. vlažni (mokri) osigurači. Od suvih osigurača od detonacije koristi se trostruki filter plamena postavljen na osiguraču protiv eksplozije tzv. hvatač udara. Hvatač udara detonacije mora da smanji udarnu brzinu i snagu talasa detonacije i razbije plameni front.

50

Konstrukcija hvatača udara detonacije mora da obezbedi sigurnost pri najvećoj snazi talasa detonacije. Osigurači od detonacije primenjuju se na cevovodima za gas i zapaljive tečnosti. Ako suvi osigurači od detonacije, ugrađeni na cevovodima, stvaraju velike gubitke u pritisku koji mogu uticati na funkcionalnost sistema, moraju se primeniti vlažni osigurači. Kod vlažnih osigurača od detonacije visina stuba tečnosti određuje se tako da pri rasprskavanju usled detonacije ostane još dovoljna količina tečnosti koja će sprečiti paljenje u prostoru koji se štiti. Kao vlažni osigurač od detonacije može se koristiti i dvostruki protočni ventil kod kojeg talas detonacije mora da savlada otpor opruge ventila tečnosti koja se nalazi u kućištu ventila. Osigurači za trajnije osiguranje od plamena postavljaju se na postrojenjima koja je potrebno duže vremena štititi od prodora plamena sa spoljne strane. Osigurači za trajnije osiguranje od plamena moraju ispunjavati sledeće uslove: 1. veličina otvora mora odgovarati vrsti zapaljive tečnosti koja se štiti i prodor plamena mora biti sa sigurnošću onemogućen. 2. oslobođena toplota pri gorenju zapaljive smeše mora biti apsorbovana, a temperatura na strani zaustavljača plamena koja je u sudu mora biti niža od temperature paljenja tečnosti koja se nalazi u sudu. Osigurači za trajnije osiguranje od plamena postavljaju se na krovu suda. Sastavni deo osigurača za trajnije osiguranje od plamena moraju biti ventili za potpritisak koji su smešteni u kućištu osigurača. Osigurači sa ventilima za potpritisak i natpritisak moraju obezbeđivati sud protiv eksplozije i požara. Merna letva mora biti izrađena od materijala koji ne varniči u dodiru sa drugim metalom. Ako je merna letva izrađena od lakog metala mora se postaviti vodilja od nemetala na gornjem kraju merne cevi. Ako je merna letva napravljena od mesinga, mora se na kraju merne letve postaviti dodatni deo koji sigurno sprečava dodir letve sa dnom rezervoara, ili se letva ne srne neprestano nalaziti u mernoj cevi. Uređaji za punjenje i pražnjenje sudova moraju omogućavati siguran priključak stalno položenih cevovoda ili savitljivih cevi i isključiti mogućnost nastajanja varnica pri priključivanju ili raskidanju veze. Priključak na sudu kroz koji protiče zapaljiva tečnost mora imati ventil za zatvaranje. Priključak ventila mora biti od čelika osim u slučaju kad uskladištena tečnost ima takva svojstva da reaguje sa čelikom. Ako priključak nije od čelika ventil mora biti otporan na hidraulički udar, kao i na pritisak i temperaturu koja bi nastala usled požara na susednom sudu. Priključak ispod nivoa tečnosti u sudu za vreme punjenja i pražnjenja suda, a kroz koji ne protiče tečnost, mora biti opremljen nepropusnim zapornim organom u obliku ventila ili zasuna, slepe prirubnice, odnosno njihove kombinacije. Nadzemni sud mora imati uređaj za osiguranje od prepunjavanja koji zadovoljava sledeće uslove: 1. da ne smanjuje sigurnost suda od prodora plamena kroz cevovod za punjenje, i 2. da u cevovodu za punjenje ne može nastati opasnost od stvaranja statičkog elektriciteta.

I GRUPA b) Podzemni rezervoari Oprema podzemnih rezervoara bitno se ne razlikuje od opreme koja je potrebna za sigurno funkcionisanje nadzemnih rezervoara. Kod ovih rezervoara potrebno je obratiti pažnju na mogućnost stvaranja potpritiska i natpritiska, koji može nastati u rezervoaru za vreme pražnjenja odnosno punjenja. Iz tog razloga potrebno je obratiti naročitu pažnju na ispravnost uređaja za odzračivanje ovih rezervoara. Veličina unutrašnjeg prečnika odušnog cevovoda zavisi od dimenzije priključka za punjenje ili pražnjenje, dužine odušnog cevovoda i predvidivog pritiska u rezervoaru, ali ne srne biti manja od 32 mm. Rezervoari za pritiske veće od 1.750 mm moraju imati odgovarajući sigurnosni ventil. U zavisnosti, od radnog pritiska, nadzemni rezervoari mogu biti: - atmosferski - niskog pritiska i - posude pod pritiskom. U pogledu zaštite od požara vrlo je značajno ispitivanje nepropusnosti rezervoara. Posude pod pritiskom moraju ispunjavati zahtev iz Pravilnika o tehničkim normativima za stabilne posude pod pritiskom ("SI. list SFRJ", br. 16/83) i Pravilnika o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list SFRJ", br. 25/80). Samo rezervoar koji ima atest izdat od strane ovlašćene ustanove koji odgovara jugoslovenskom standardu može se ugraditi u postrojenje za uskladištenje. Rezervoari sa oslabljenim spojem između krova i plašta, kao i rezervoari sa plivajućim krovom izvode se kao atmosferski rezervoari. Rezervoari za čuvanje zapaljivih tečnosti grade se kao: - nadzemni (kao nadzemni rezervoari smatraju se i poluukopani i tzv. zagmuti) i - podzemni. Osnovni problem koji se postavlja kod konstrukcije, postavljanja i eksploatacije rezervoara je kako da se spreči rasipanje tečnosti, kako da se spreči izlaz para tečnosti i stvaranje zapaljivih smeša u zone gde je moguća pojava izvora paljenja i kako spre čiti mogućnost eksplozije rezervoara usled povećanog pritiska unutar rezervoara usled porasta spoljne temperature u letnjem periodu ili u slučaju požara na susednim rezervoarima. Manja oštećenja na rezervoarima mogu se javiti usled korozije (naročito kod podzemnih rezervoara), mehaničkog udara, popuštanja varova, oštećenja na zaptivačima priključnih spojeva za armaturu i ostalu opremu a pre početka korišćenja, rezervoar kao i svi priključci i cevovodi moraju se ispitati na propustijivost hidrauličnim pritiskom. Podzemni rezervoari moraju imati besprekornu zaštitu od korozije.

ZAŠTITA REZERVOARA OD POŽARA Nadzemni rezervoari moraju biti zaštićeni od svih izvora toplote hidrantskom mrežom, sistemom za gašenje i sistemom za hlađenje. Prema tehničkim propisima o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti, svaki nadzemni rezervoar zapaljive tečnosti zapremine preko 300 m3 , ili ako se u njima uskladištavaju nestabilne tečnosti ili tečnosti sa

karakteristikom izbacivanja, i rezervoari locirani u gusto naseljenim mestima, bez obzira na veličinu moraju imati sistem za gašenje požara. Sistem za hlađenje mora da ima svaki nadzemni rezervoar. 'Hlađenje rezervoara vrši se vodom ili raspršenom vodenom maglom radi zaštite od sunčane temperature ili zaštite od požara na susednim rezervoarima. U tom smislu najpre, treba navesti zahtev da se mora osigurati odgovarajuće hlađenje krova i plašta rezervoara bez obzira na pravac vetra ili razvijanje dima. Zatim je potrebno, da priključci za vodu za hlađenje budu pristupačni i u dovoljnom broju, za slučaj kad je potrebno hladiti bilo koji rezervoar zbog požara na susednom rezervoaru ili rezervoarima. Osim toga, normalno, moraju uvek biti u ispravnom stanju i spremni, kako bi ih mogli upotrebiti vatrogasci ili druga ovlaštena lica u najkraćem mogućem vremenu od početka dojave požara.

HLAĐENJE PLAŠTA REZERVOARA

Treba naglasiti, da u odredbama o zaštiti od požara nisu spomenuta niti propisana bilo kakva sredstva za gašenje požara, što izgleda opravdano s obzirom na činjenicu da izbor najpovoljnijeg sredstva za gašenje zavisi od karakteristika zapaljive tečnosti. Zbog toga propis dopušta mogućnost da se izbor sredstava za gašenje požara vrši posebno za svaki pojedinačni slučaj. Za gašenje požara u rezervoarima koristi se vazdušna pena. U savremenoj zaštiti od požara vazdušna pena igra značajnu ulogu. Tome je doprinela ne samo usavršenost aparature, već i niz novoosvojenih ekstrakta koje proizvodi hemijska industrija, čime je omogućeno dobijanje vazdušne pene različitog broja penušanja. Broj penušanja je 6 do 1000, a sama podela vazdušne pene vrši se prema broju penušanja. Tako se broj penušanja 6 do 12 naziva teškom, a 30 do 150 srednjom i 150 do 1000 lakom penom. Svaka od njih ima svoje prednosti u odnosu na požar i zahteve gašenja. Vazdušna pena se stvara postupkom koji ima dve faze: prva faza je stvaranje smeše vode i određenog ekstrakta, a druga stvaranje pene od smeše. Prvu fazu vrše uređaji takozvani me šači, dozatori i proporcionatori, dok drugu fazu, stvaranje pene, vrše uređaji pod nazivom komet-cevi, mlaznice za penu (mobilne i stabilne), bacači - monitori pene (topovi), rasipači pene i generatori pene. Laka pena je podesno sredstvo za gašenje požara klase B i E, a ograničeno podesno sredstvo za gašenje požara klase A.

51

I GRUPA Teška pena je podesno sredstvo za gašenje požara klase B, a ograničeno podesno sredstvo za gašenje požara klase A Kada se postavi pitanje koju penu primeniti u raznim slučajevima gašenja, odnosno sa kojim brojem penušanja, onda treba uzeti u obzir osobine pene različitog broja penušanja i zahteve gašenja. Ako se traži gašenje sa rastojanja (gašenje bacačimatopovima) onda se mora koristiti teška pena, pri gašenju rezervoara goriva može se desiti da uzgonske sile plamena ponesu nagore laku penu, zbog njene manje specifične težine, čime se otežava stvaranje prekrivača, ako to već nije i sasvim nemoguće. Pored toga, količina izdvojene vode, odnosno odnos između stvorene pene i one koja se raspada može kod lake pene biti nepovoljan. Ako se pored toga traži tečljivost-klizanje, odnosno proticanje pene, onda se prednost daje teškoj peni. Teška pena ima najveću primenu pri gašenju požara svih vrsta zapaljivih tečnosti (benzin, benzol, eterična ulja, masti, boje i lakovi), a posebno velikih rezervoara. Ovo zbog toga što teška pena ima veće rashladno dejstvo (zbog većeg sadržaja vode), veću sposobnost tečenja-klizanja i veću specifičnu težinu od srednje i lake pene, što omogućuje prekrivanje površine koja gori dovoljnim slojem pene za uspešno gašenje. Međutim, to se postiže samo ako se raspolaže dovoljnim kapacitetima da bi se, prema iskustvenim normama, dovodila dovoljna količina pena na jedinicu površine i jedinicu vremena. Gašenje se najčešće vrši stabilnim ili polustabilnim sistemima za tešku penu. Teška pena koristi se i kod onih gašenja gde se traži bacanje pena na daljinu bacačima pene. Jasno je da domet opada sa brojem penušanja, pa se samim zahtevom taktike gašenja određuje broj penušanja koji treba da sadrži pena. Doduše, danas se u cilju dovođenja lake pene na veća rastojanja koriste plastične i elastične cevi velikog prečnika, ali se one koriste i pri gašenju pre svega, zatvorenih prostorija. Kad je reč o gašenju rezervoara goriva, u novije vreme, koristi se i srednja pena sa brojem penušanja 50 a o njenoj primeni postoji i tehnički propis. Po svojoj nameni ekstrakti pene se dele na: - Proteinski ekstrakti (samo za tešku penu), proizvedeni na bazi belančevina. Za proizvodnju proteinskih ekstrakta upotrebljavaju se belančevine životinjskog i biljnog porekla. Belančevine životinjskog porekla dobijaju se najčešće iz krvi rogate stoke i praha od kostiju, dok se za proizvodnju sintetičkog ekstrakta upotrebljava fetalkoholsulfat, organski sulfat, itd. - Sintetički višenamenski ekstrakti, ekstrakti za sve opsege penušanja (tešku, srednju i laku penu). U trgovini su poznati pod nazivima: Tutogen, Kometekstrakt, Nicerol, Schumgeist, Purene, Foamcompaund i drugi, a sovjetske oznake su Pol, Pol A, Pol D. Kod nas u zemlji najširu primenu ima ekstrakt "Tatogen U-30". Međutim u poslednje vreme veliku primenu nalazi specijalni sintetički ekstrakt pod nazivom "Light VVater" (laka voda), koga stručnjaci svrstavaju u red najboljih za stvaranje pene, gašenje požara. Light VVater ima specifičan efekat gašenja požara, koji ga razlikuje od ostalih pena. On pri gašenju stvara tanak sloj - film na površini goruće materije i na taj način izoluje gasni deo od osnovne tečnosti i to velikom brzinom. Zatim ne dozvoljava ponovo paljenje već ugašene površine, pa i u slučajevima, kada se plivajući sloj prekine i pojavi plamen, brzo biva ugašen.

52

Instalacije za gašenje penom mogu biti: 1. Stabilne Kod stabilnih instalacija u sklopu sistema je i izvor vode, rezervoar penila, međumešalica i vazdušne komore. 2. Polustabilne, gde se koristi priključak na vatroga sno vozilo ili hidrantsku mrežu. Vatrogasno vozilo vrši funkciju protivpožarne stanice. Aktiviranje instalacije na gašenja penom može biti: - automatsko, rede se koristi (u pogonima gde je tehnološki proces automatizovan), i - poluautomatsko (ručno), koje se uglavnom koris ti gde se aktiviranje vrši ručno - puštanjem pum pi u rad i otvaranjem odgovarajućih ventila Kroz mešač (poz. f) pumpa za vodu (poz. b) potiskuje vodu prema razvodniku (poz. g). Istovremeno i pumpa za penilo (poz. c) potiskuje penilo kroz mešač. Pumpa za penilo ima pritisak za 1-2 bara veći od pritiska pumpe za vodu (pored otpora mora da obezbedi minimum 5 bara na ulazu u mlaznice). U mešaču se stvara smeša voda + penilo u određenim procentima (3-5%). Mešači - dozatori su podešeni tako da određenim granicama promene uslove rada, održe uvek određen procentualni odnos mešanja. Stvorenu smešu pumpa dalje, preko razvodnika upućuje prema mlaznicama. Pri prolazu kroz mlaznice i platonske rasipače dolazi do duvanja vazduha i stvaranja vazdušne pene, koja se ubacuje na mesto požara. Osnova za projektovanje nekog protivpožarnog postrojenja za gašenje požara je površina koju treba pokriti penom. Potreban protok vode za gašenje mora stajati na raspolaganju min. 2 časa. Potrebna količina vode za gašenje: prema DIN-u 14493, s obzirom da naši propisi ovu problematiku ne rešavaju, je: 1. Vertikalni rezervoari sa čvrstim krovom, 6,6 lit/min po 2m2 površine rezervoara za rezervoare do 20 m prečnika, za rezervoare preko 20 m prečnika još po 0,2 l/min po 2 m2 površine rezervoara. Proračun potrošnje pene bazira se na potrebnoj količini vode, koja se određuje prema najvećem rezervoaru i njegovom pripadajućem zaštitnom bazenu, jer su samim tim poznate i količine ekstrata s obzirom na to, da se unapred zna procenat mešanja. S tim u vezi, a na bazi stranih propisa mogu se dati sledeći osnovni normativi. Princip rada stabilnih uređaja za vazdušnu penu je sledeći:

a. b. c. d. e. f. g.

Rezervoar penila (ekstrata), Pumpa za vodu Pumpa za penilo, Nepovratni ventil Voda za ispiranje, Mešač - dozator Razvodnik

Šema protivpožarne stanice za penu

I GRUPA

ZAŠTITA REZERVOARA SA ČVRSTIM KROVOM 2. Vertikalni rezervoari sa plivajućim krovom

- 6,6 lit/min za svaki 2 m površine prstena 3. Za prihvatne bazene - tankvane - 3 l/min po m2 neto površine kad se u bazenu nalaze vertikalni rezervoari - 6 , 6 lit/mim po m2 površine kad su u bazenu horizontalni rezervoari. Ukupna količina zalihe punila treba da bude dva puta veća od količine koja se predviđa za jednokratno dejstvo u gašenju, koja je potrebna da se najveći objekt pokrije penom u trajanju od 30 minuta.

ZAŠTITA REZERVOARA SA PLIVAJUĆIM KROVOM

Potrošnja ekstrakta izračunava se iz protoka vode u l/min, te postotka mešanja ekstrakta i vode, s tim da je potrebno osigurati zalihu u iznosu koji je dva puta veći od. količine ekstrakta potrebnog za najveći objekt, i to u trajanju od najmanje 30 minuta, bez obzira da li se koristi teška ili srednje teška pena. Aktiviranje sistema vrši se ručno, puštanjem pumpi u rad i otvaranjem odgovarajućih ventila. S obzirom da je aktiviranje ručno, protivpožarna centrala treba da bude tako postavljena da u slučaju požara ne bude i ona ugrožena i da joj je obezbeđen pristup. Ona mora biti udaljena najmanje 30 metara od rezervoara koji se štite. Pored DIN-a koriste se i američki NFPA propisi (NFPA-11 i NFPA-12) pri određivanju količine vode za gašenje požara. Prema NFPA 11 - poglavlje 3 količina vode za rezervoare van objekta je 4,1 l/min po m 2 površine zapaljive tečnosti u rezervoaru koji se štiti. Za zaštitu zapaljivih tečnosti koje se rastvaraju u vodi i zapaljivih tečnosti koje razorno deluju na običnu penu koriste se tzv. "Alkoholne pene" s tim da se zahteva minimalna količina vode: Vrsta tečnosti

l/min, m2

metalni i etilni alkohol

4. 1

akriloniteil

4.1

etilacentat

4. 1

metiletileton

4. 1

aceton

6. 1

butilni alkohol izopropileter

6. 1 6. 1

Osim toga potrebno je osigurati vodu za dodatne mlaznice koje mogu biti fiksne ili prenosive, a za svaku mlaznicu potrebno je osigurati najmanje 189 l/min, s tim da minimalni broj mlaznica bude: Prečnik najvećeg rezervoara od 19,8 m od 19,8 do 35,5 m preko

Minimalni broj mlaznica 12 3

36,6 m

Propisano je minimalno izbacivanje pena u skladu s priloženom tablicom: Rezervoari koji sadrže zapaljive tečnosti

Vrsta mlaznica I

Za zaštitne bazene u kojima su smešteni stojeći rezervoari: Ako je reč o teškoj peni, potrebno je osigurati 3 l/min po m2 neto površine zaštitnog bazena, koja se dobije kada se od bruto površine izmerene s gornje ivice zida odbije povr šina svih stojećih rezervoara u tom zaštitnom bazenu. Za zaštitne bazene s ležećim rezervoarima potrebno je osigurati, ako se za gašenje koristi teška pena, 6,61 l/min, po m2 neto površine zaštitnog bazena,

Ulja za podmazivanje, suvi viskozni ostatak više od 50 sekunda Saybolt-Fura (l.068x 10 m2 /s kod 50°C) te druge tečnosti čija je 15 min tačka zapaljivosti iznad 93.3°C Kerozin lako ulje za loženje, dizel-gorivo te druge tekućine s tačkom između 37.8 i 93.30C Benzin, nafta, benzen i slične tekućine s 20 min tačkom zapaljivosti ispod 37.80C Sirova nafta

II

25 min

30 min

30 min-

55 min

30 min

55 min

53

I GRUPA Mlaznica tipa I kojom se blago ispušta pena na površinu tečnosti bez uronjavanja pene ili mešanja na površini. Mlaznica tipa II koja penu ne ispušta blago na površinu tečnosti ali koja je projektovana tako da smanjuje uronjavanje pene te mešanje tečnosti na površini. Količina sredstava za proizvodnju pene određuje se množenjem ukupnog protoka u litrama na minutu za svaki rezervoar s odgovarajućim vremenom iz gornje tablice. Potrebno je još osigurati količinu sredstava za proizvodnju pene za dodatne mlaznice: Prečnik najvećeg rezervoara

Minimalno vreme delovanja

do 10,7 m od 10,7

10 min

do 29,0 m preko

20 min

29.0 m

30 min

I osigurati količinu sredstava za proizvodnju pene dovoljnu da se ispune cevovodi. Ukupna količina vode koja je potrebna jednaka je zbiru vode potrebnom za proizvodnju pene u sistemu za gašenje, vode za hlađenje rezervoara i vode potrebne za napajanje hidrantske mreže. Dok se za zaštitu od požara rezervoara koriste većinom stabilni sistemi, kod zaštite bazena prednost bi trebalo dati mobilnoj opremi (kombiniranim bacačima voda-pena) u odnosu na stabilne instalacije za zaštitu bazena jer su oni znatno skuplji ne samo prilikom nabavke nego i u eksploataciji. Naime, prevozni bacač postavljen negde na skladišnom prostoru može se brzo upotrebiU za gašenje manjih požara u bilo kojem zaštitnom bazenu, s tim da će se to obaviti uz znatno manju potrošnju pena nego kod stabilnog sistema. Bez obzira na postojeće sisteme za hlađenje požara, mora biti izgrađena i hidrantska mreža sa određenim brojem standardnih hidranata, shodno Pravilniku o Tehničkim normativima za spoljašnju i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Službeni list SFRJ", br. 44/83). Kao preventivna zaštita od širenja eventualnih požara oko skladišnih rezervoara, izgrađuju se zaštitni bazeni čija je osnovna funkcija da zadrže tečnost iz rezervoara, ili da spreče dolazak drugih zapaljivih materijala do rezervoara. Zidovi i unutrašnja površina zaštitnog bazena moraju biti i izrađeni od nepropusnog materijala za naftine derivate. Visina zidova zaštitnog bazena u prošeku mora biti ograničena na 2 m. To znači, da je ostavljena mogućnost da ta visina bude i nešto veća, tako gde postoje problemi s obzirom na raspoložive površine što će zavisiti od lokalnih konfiguracionih uslova, s tim da visinska razlika između donje ivice protivpožarnog puta 1 gornje ivice zidova zaštitnog bazena ne bude veća od 2 m, kako bi se moglo intervenirati iz vatrogasnog vozila pri gašenju požara. Izuzetno umesto zaštitnog bazena može se izgraditi drenažni sistem, ali po posebnom odobrenju nadležnog organa (po pravilu kod rezervoara malih zapremina). Kod zaštitnog bazena svi ventili na taložnicima, separatorima i priključcima za odvođenje atmosferskih padavina moraju da budu zatvoreni, osim za vreme ispuštanja atmosferske vode i vode za hlađenje rezervoara. 54

Prilikom određivanja zapremine zaštitnog bazena u kome se nalaze više rezervoara mora se voditi računa o tome da zapaljive tečnosti uskladištene u rezervoarima koje imaju zajednički zaštitni bazen predstavljaju slične požarne opasnosti, odnosno sličan rizik u slučaju izbijanja požara, s tim što se pretpostavlja, da neće istovremeno doći do isticanja zapaljivih tečnosti iz svih rezervoara. Zbog toga zapremina zaštitnog bazena ne mora prema tački 4.2.4.4. biti jednaka zbiru zapremine svih rezervoara, nego mora biti veća od zapremine najvećeg rezervoara. Kad se u zaštitnom bazenu nalazi više rezervoara, oni moraju biti međusobno odvojeni pregradnim zidovima ili drenažnim kanalima, kako bi se sprečila mogućnost da se zbog propuštanja ili prelivanja iz jednog od rezervoara zapaljiva tečnost raširi po ćelom zaštitnom bazenu. Zidovi zaštitnog bazena ne smeju imati bilo kakve otvore. Zbog toga je neophodno zatvoriti materijalom otpornim na visoke temperature sve prodore cevovoda kroz zidove bazena. Pretakališta zapaljivih tečnosti To su mesta gde se vrši pretakanje tečnosti iz rezervoara u vozilo i plovilo ili obratno. Pretakalište se sastoji od pristupne platforme, priključnih cevovoda sa ugrađenom armaturom, savitljivih cevovoda, merača protoka i pumpi. Operacija pretakanja zapaljivih tečnosti krije u sebi mnoge opasnosti koje dolaze od mogućnosti da u toku kretanja tečnosti dođe do njenog izlaska iz sistema i paljenja nekih izvorom paljenja. U zonama opasnosti pretakališta mora se isključiti prisustvo otvorenog plamena i varnica. Vozila koja se kreću u tim zonama moraju da imaju hvatač varnica na izduvnoj cevi. Rad na pretakalištu se po pravilu izvodi samo danju.

ZAŠTITA PRETAKALIŠTA OD POŽARA Uređaji za pretakanje moraju imati samostalni sistem za gašenje požara. Taj sistem može biti u sklopu celokupnog sistema za gašenje požara. Sistem za gašenje požara može biti stabilni automatski odnosno poluautomatski sistem ili stabilna instalacija sa priključcima na dostupnim mestima. Izuzetno može da se izvede pomoću topova za penu. Hidrantska mreža mora biti od najmanje dva hidranta kapaciteta od po 200 l/min u trajanju od 2 časa. Broj ručnih aparata kapaciteta punjenja od 9 kg zavisi od površine koja se štiti. Za vreme pretakanja uz cisternu mora biti najmanje još po jedan prevozni aparat kapaciteta 50 kg. Prema odredbi tačke 6.1.2.1. uređaji za pretakanje moraju biti udaljeni od nadzemnih rezervoara u skladu s odredbama tablice 1. i tablice 2. Međutim, koja će se udaljenost u svakom konkretnom slučaju odrediti odnosno da li će se uzeti udaljenost navedena u spomenutim tablicama pod A ili A2 zavisiće od toga da li je pretakalište unutar ograđenog skladišnog prostora za nadzemne rezervoare (kad se uzima A2) ili je van tog prostora (kad se uzima A1). Kod ovog drugog slučaja zahtevana udaljenost pod A, se može smanjiti u meri i na način kako je to propisano u tački 4.2.2.3. tehničkih propisa. Da bi se omogućila primena odredbe tačke 6.1.3.3. da dužina pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka mora biti dva puta veća od ukupne dužine priključenih

I GRUPA auto odnosno vagon cisterni, biće potrebno da se za svako pretakalište u zavisnosti od njegovog kapaciteta odredi maksimalan broj cisterni koje se mogu istovremeno priključiti za pretakanje, o čemu mora voditi računa nadležni organ. S obzirom na to, da u tačkama 6.1.3.11 i 6.1.3.12 nisu dati nikakvi posebni zahtevi u pogledu preduzimanja građevnih i drugih mera zaštite od požara, odredbom da se u ovoj prostoriji mogu držati samo hermetički zatvorene posude zapremine najviše do 5 litara na izvestan način je onemogućeno držanje većih količina zapaljivih tečnosti u posebnoj prostoriji objekta za smeštaj zaposlenog ljudstva. Zapaljive tečnosti mogu se držati i u posudama zapremine do 250 litara. Zadatak je pravilnog držanja ili smeštaja ovih tečnosti da se u prvom redu, spreči eksplozija para, kao i širenje požara na susedne objekte. Za držanje zapaljivih tečnosti koriste se bačve, limenke, boce i si. Sve ove posude u kojima se čuvaju zapaljive tečnosti moraju imati obavezne oznake iz kojih će se videti koja se vrsta tečnosti u njima nalazi, kapacitet posude, naziv proizvođača ili distributera i natpis: "zapaljivo - ne prilazi sa vatrom". Mora se voditi računa da se pri skladištenju zapaljivih tečnosti u posudama zapremine do 250 I na otvorenom da se u jednoj grupi posuda ne mogu smestiti posude sa zapaljivim tečnostima različitih grupa, odnosno podgrupa zapaljivosti, što znači da se mora obezbediti da se u jednoj grupi posuda nalaze samo zapaljive tečnosti iste grupe, odnosno podgrupe zapaljivosti. Pravilnikom nije propisano da li je dozvoljeno da se posude drže jedna iznad druge, ali se može zaključiti da je to dozvoljeno uz uslov iz tačke 5.1.2., da posude imaju takav oblik koji neće uticati na njihovu čvrstoću i stabilnost pri skladištenju. Relativno mala dozvoljena količina skladištenja zapaljivih tečnosti na otvorenom prostoru određena je zbog njihovog smeštaja u rezervoare, stoga se veće količine od propisom dozvoljenih moraju držati u rezervoarima. Propis savetuje takva rešenja smeštaja za uskladištavanje na otvorenom prostoru, da on bude što je moguće bliže zatvorenoj prostoriji za uskladištavanje posuda (ako postoji) čime praktično dolazi do preklapanja zona opasnosti, a time i do smanjivanja veličine ugroženih područja, što bi trebalo da se, pored ostalog, povoljno odrazi i na planiranje i sprovođenje organizacionih i tehničkih mera zaštite od požara. Uskladištavanje, zapaljivih tečnosti u građevinskim objektima, isključivo namenjenim za uskladištavanje zapaljivih tečnosti u posudama, praktično je neograničeno, s obzirom na to da nije propisan određen broj prostorija za uskladištavanje tečnosti u takvom objektu. Međutim, ograničen je broj posuda koje se mogu uskladištavati u jednoj prostoriji građevinskog objekta, namenjenog za uskladištavanje posuda za zapaljive tečnosti. Za razliku od otvorenog prostora, neograničeno uskladištavanje u zatvorenim objektima ima za cilj da omogući ekonomičnija rešenja skladištenja posuda sa zapaljivim tečnostima kod proizvođača, distributera i većih potrošača. U pogonima i radionicama mogu se držati zapaljive tečnosti u hermetički zatvorenim posudama zapremine do 20 litara u posebno izgrađenim metalnim ormarima, s tim da ukupna količina zapaljivih tečnosti u tom ormariću ne srne biti veća od 200 litara. Ormarić mora biti udaljen od otvorenog plamena najmanje 3 m, i mora

imati prag visine 10 cm, otvore za ventilaciju i bravu za zaključavanje. Na slici je prikazan način postavljanja ovih ormara i njihovo priključenje na prirodnu ventilaciju.

Međutim, za održavanje opreme u hotelima, robnim kućama, trgovinama, motelima i drugim sličnim objektima, može se, osim ulja za loženje, držati u posudama najviše do 20 litara druge vrste zapaljive tečnosti. Isto tako, dozvoljeno je držanje zapaljivih tečnosti u apotekama i laboratorijama u posudama do 20 litara, u ukupnoj količini do 200 litara, s tim što takva prostorija mora imati odgovarajuće uslove, i to: - da otpornost požara zidova, podova i stropova bu de najmanje 2 sata, - da je krov izrađen od laganog materijala (najveća težina konstrukcije krova 50 kg/cm2), - da je obezbeđeno uspešno prirodno provetravanje ili veštačko u "E" izvedbi, s tim što uključivanje ventilacionog sistema mora biti izvan prostorija za uskladišta vanje, da ima vrata i prozore koji se otvaraju prema vani, -da ima električnu instalaciju izvedenu u odgova rajućoj "E" izvedbi, - da se zagrevanje prostorija može vršiti samo to plom vodom, parom niskog pritiska ili toplim vazduhom, s tim da se uređaji za zagrevanje toplotnog medija moraju nalaziti iznad same zone opasnosti, - da je maksimalno dozvoljena temperatura od plus 18° C, Zapaljive tečnosti u apotekama i laboratorijama moraju se kao i kod radionica i pogona držati u posebno izgrađenim ormarima. Skladištenje zapaljivih tečnosti se može vršiti i u kontejnerima zapremine do 5000 kg s tim što se za kontejnere mora prethodno dobiti odobrenje za lokaciju. Lokaciju za postavljanje kontejnerskog skladišta za smeštaj zapaljivih tečnosti odobrava nadležni organ za unutrašnje poslove. Skladišta na otvorenom prostoru za zaštitu od požara moraju imati hidrantsku mrežu i vatrogasnu opremu. Vatrogasna oprema može biti u vidu stabilne instalacije za raspršavanje vode ili bacača vode 55

I GRUPA ______________________________________________ postavljenih na hidrantskoj mreži, kao i ručnih i prenosnih aparata za gašenje požara. Za zaštitu od požara posuda sa zapaljivim tečnostima smeštenim u građevinskim objektima obezbeđuje se količina sredstava za gašenje koja je dovoljna za gašenje najvećeg požara u tom objektu. Kod toga, ako je za potpuno gašenje najvećeg požara dovoljan sadržaj aparata za gašenje kojim mogu rukovati dva lica, u tom slučaju nije potrebno instaliranje automatskog medija za gašenje požara. Međutim, ako je udaljenost najbliže vatrogasne jedinice od skladišta tolika da vatrogasna jedinica ne može stići do skladišta

56

za 15 minuta, velika skladišta, i skladišta srednje veličine se obezbeđuju stabilnim instalacijama za gašenje i javljanje požara. Pored toga, skladišta sa velikom površinom i požarnim opterećenjem moraju imati stabilne uređaje za gašenje požara. S obzirom da prilikom skladištenja, a naročito prilikom pretakanja zapaljivih tečnosti dolazi do stvaranja statičkog elektriciteta, mora se posebna pažnja posvetiti propisanom uzemljenju svih uređaja i instalacija u kojima može doći do stvaranja i pražnjenja statičkog elektriciteta.

I GRUPA

PRAVILNIK

1.2

O IZGRADNJI STANICA ZA SNABDEVANJE GORIVOM MOTORNIH VOZILA I O USKLADIŠTAVANJU I PRETAKANJU GORIVA

1.3

("SI. list SFRJ", br. 27/71)

Snabdevanje gorivom motornih vozila vrši se uređajima određenim ovim propisima. Lica zaposlena u stanicama moraju biti obučena u pravilnom rukovanju uređajima na stanici i sredstvima za gašenje požara i upoznata sa ostalim sigurnosnim merama.

2.

ZONE OPASNOSTI OD IZBIJANJA POŽARA

Član 1. Izgradnja stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila koja saobraćaju na putevima i uskladištavanje i pretakanje goriva vrše se na način određen Tehničkim propisima o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i pretakanju goriva, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

2.1

Član 2. Na rezervoare stanica iz člana 1. ovog pravilnika, u kojima se drži gorivo kojim se snabdevaju motorna vozila, primenjuju se u pogledu projektovanja, konstrukcije, opreme i označavanja odgovarajuće odredbe Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti ("Službeni list SFRJ", br. 20/71) i Pravilnika o izgradnji postrojenja za te čni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa ("Službeni list SFRJ" br. 24/71), ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno.

2.2

Zone opasnosti određene odredbama tač. 3.1, 3.2, 3.3, 3.4, 3.5 i 3.6 Tehničkih propisa o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti, koji čine sastavni deo Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti, odnose se i na stanice predviđene ovim propisima. Zona I obuhvata unutrašnjost rezervoara i betonskog korita odnosno komore ukoliko postoje, okno iznad ulaznog otvora rezervoara, okno u kome su smešteni priključci za punjenje (ako su locirani odvojeno), automat za punjenje, merač protoka, armaturu i ostalu opremu koja čini celinu uređaja za punjenje. Zona II obuhvata: 1) prostor oko okna ulaznog podzemnog re zervoara, okna u kome su smešteni priključci za punjenje (ako su locirani odvojeno), odušnog cevovoda i ventila, poluprečnika 3 m mereno horizontalno i visine 1 m iznad odnos nog okna, odušnog cevovoda i ventila mereno od tla; 2) prostor oko automata za istakanje goriva odnosno otvora za istakanje auto-cisterne, poluprečnika 2,5 m mereno horizontalno i vi sine 1 m iznad tog automata odnosno otvora mereno od tla; 3) prostor oko otvora za punjenje pogonskih rezervoara motornih vozila koja se snabde vaju gorivom na stanici i pokretnih sudova za ulje za loženje, poluprečnika 1m mereno ho rizontalno i visine 1 m iznad otvora mereno od tla; 4) prostoriju objekta za smeštaj zaposlenog osoblja u kojoj se drže zapaljive tečnosti gru pa I, II i III. Zona III obuhvata prostor iznad okolnog terena, širine 5 m mereno horizontalno od ivice zone II i visine 0,5 m mereno od tla. U zoni II ne smeju se nalaziti kanalizacioni otvori za odvođenje atmosferskog taloga, jame i otvoreni kanali za kablove i cevovode. Izuzetno od odredbe tačke 3.7 Tehničkih propisa o izgradnji i postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti, koji čine sastavni deo Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti, u zonama II i III dozvoljava se ulazak i izlazak motornog vozila bez hvatača varnica.

2.3

Član 3. Pojmovi dati u Tehničkim propisima o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i pretakanju goriva, koji čine sastavni deo ovog pravilnika, imaju isto značenje kao pojmovi iz tačke 1. Tehničkih propisa o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti, koji čine sastavni deo Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti. Član 4. U postojećim stanicama za snabdevanje gorivom motornih vozila moraju se mere obezbe đenja predviđene odredbama ovog pravilnika sprovesti u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.

TEHNIČKI PROPISI O IZGRADNJI STANICA ZA SNABDEVANJE GORIVOM MOTORNIH VOZILA I O USKLADIŠTAVANJU I PRETAKANJU GORIVA 1.

OPŠTE ODREDBE

1.1

Pod stanicom za snabdevanje gorivom motornih vozila koja saobraćaju na putevima (u daljem tekstu: stanica) podrazumevaju. se: uređaji za snabdevanje motornih vozila svim vrstama tečnih goriva i tečnim naftnim gasom kad se koristi kao pogonsko gorivo, kao i uređaji za snabdevanje uljem za loženje koje se upotrebljava u domaćinstvu, cevovodi, rezervoari, objekti za smeštaj zaposlenog osoblja i drugi prateći objekti.

2.4 2.5 2.6

3.

STANICA

3.1

IZGRADNJA STANICE

3.1.1

Stanica mora biti izgrađena tako da zona III bude udaljena od koloseka za parnu vuču 57

I GRUPA

3.1.2

3.1.3

3.1.4

3.1.5 3.1.6

3.1.7 3.1.8

3.1.9

najmanje 40 m, a od koloseka za dizel ili električnu vuču i izlaza iz objekta u kojima se skuplja veći broj ljudi - najmanje 20 m. U zoni III ne smeju se nalaziti objekti koji ne pripadaju stanici. Izuzetno može se dozvoliti da zid nekog objekta koji ne pripada stanici ulazi u zonu III ako taj zid nema otvore a ima dimnjak sa hvatačem varnica i vatrootpornost predviđenu za najmanje šest časova. U naseljenom mestu stanica se ne može graditi na raskrsnici, niti na takvoj udaljenosti od raskrsnice na kojoj bi ometala odvijanje javnog saobraćaja. Van naseljenih mesta stanica se može graditi samo na prostoru na kome bi preglednost ulaza i izlaza pristupnog puta bila obezbeđena iz oba pravca, s tim da ulaz i izlaz tog puta budu najmanje 25 m udaljeni od raskrsnice. Stanica mora biti odvojena od puta na kome se vrši javni saobraćaj zaštitnim ostrvom širine najmanje 50 cm. Izuzetno, u manje prometnim ulicama naseljenog mesta stanica se može graditi i bez zaštitnog ostrva ako to odobri nadležni organ. Dužina zaštitnog ostrva ne srne biti manja od rastojanja između dva krajnja automata za istakanje. Ako se na zaštitnom ostrvu ostavljaju automati za istakanje, širina zaštitnog ostrva mora iznositi najmanje 3 m, a punjenje pogonskih rezervoara motornih vozila može se vršiti samo izvan puta namenjenog za javni saobraćaj. Deo stanice na kome se nalaze motorna vozila za vreme punjenja gorivom ne srne se nalaziti u krivini i mora biti betoniran i, po pravilu, horizontalan, a izuzetno sa nagibom do 2%.

3.2.6

3.2.7

3.2.8

3.2.9

3.2.10 3.2.11

3.3

CEVOVODI

3.3.1

Cevovodi na stanici moraju u pogledu projektovanja, konstrukcije, opreme, ispitivanja i označavanja ispunjavati uslove predviđene odgovarajućim odredbama Tehničkih propisa o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti. Cevovodi se polažu podzemno i moraju biti zaštićeni od korozije, a spajaju se nepropusnim vezama koje moraju biti odobrene. Ako se cevovodi polažu direktno u zemlju, moraju se ukopati najmanje 80 cm i obložiti slojem peska debljine najmanje 15 cm. Ako cevovodi prolaze ispod kolovoza, moraju se zaštititi konstrukcijom koja je statički proračunata da izdrži predviđeno opterećenje.

3.3.2 3.2 3.2.1

3.2.2

3.2.3 3.2.4

3.2.5

58

UREĐAJI ZA SNABDEVANJE GORIVOM MOTORNIH VOZILA. Pod uređajima za snabdevanje gorivom motornih vozila podrazumevaju se automati za istakanje u čijem se kućištu nalazi pumpa za gorivo i merač protoka, a van kućišta savitljiva cev sa pištoljem i automatskim zapornim organom, koji moraju biti odobreni. Automati za istakanje koji rade na principu samoposluživanja mogu se postavljati samo na stanicama koje su pod stalnom kontrolom zaposlenog osoblja i ako to odobri nadležni organ. Automat za istakanje mora imati ventil za automatsko zatvaranje u svim položajima pištolja kad je on van upotrebe. Pištolj automata za istakanje mora biti izveden tako da bude obezbeđeno od prepunjavanja i da je onemogućeno njegovo ispadanje pri automatskom zatvaranju prilikom punjenja pogonskog rezervoara vozila. Automati za istakanje se postavljaju na trotoaru, ostrvu ili zaštitnom ostrvu uzdignutim iznad nivoa puta najmanje 14 cm, i to na udaljenosti od najmanje 50 cm od ivice trotoara, ostrva ili zaštitnog ostrva, mereno od gabarita automata.

Automati za istakanje ne smeju se postavljati na prostoru koji je ispod nivoa trotoara na kome se nalazi stanica, niti unutar ili ispod bilo kog objekta osim ispod nadstrešnice za to namenjene. Ako su automati za istakanje ostavljeni na trotoaru bez zaštitnog ostrva, širina puta na kome se nalazi motorno vozilo za vreme punjenja mora iznositi najmanje 2,5 m, što se izvodi proširenjem puta namenjenog za javni saobraćaj. Ako su automati za istakanje postavljeni na trotoaru sa zaštitnim ostrvom ili na dva ili više ostrva, rastojanje između trotoara i zaštitnog ostrva, između ostrva i trotoara odnosno između ostrva mora biti najmanje toliko da je omogućeno nesmetano mimoilaženje motornih vozila. Ako je saobraćaj u stanici regulisan u jednom smeru, rastojanje između ostrva odnosno između trotoara i ostrva ne srne biti manje od 3 m. Rastojanje između dva automata za istakanje mora iznositi najmanje 2 m, mereno od osovine tih automata. Automati za istakanje moraju biti najmanje 5 m udaljeni od najbližeg uređaja za kontrolu pritiska u pneumaticima i između ulja u motoru odnosno od najbližeg automata za istakanje ulja za loženje.

3.3.3

3.4

REZERVOARI

3.4.1

Gorivo za motorno vozilo, tečni naftni gas i ulje za loženje u domaćinstvu moraju se držati u posebno za to izgrađenim podzemnim rezervoarima koji se isključivo koriste kao skladište za potrebe stanice. Okno iznad ulaznog otvora rezervoara odnosno okno u kome su smešteni priključci za punjenje rezervoara (ako su locirani odvo jeno) zatvara se poklopcem koji se može bezbedno zaključati. Na unutrašnjoj strani poklopca mora na vidan način biti označena vrsta goriva koja se smešta u rezervoar. Okno iznad ulaznog otvora rezervoara ne srne iznositi više od 300 m 2 , s tim da se u njima zapaljive tečnosti grupe i mogu

3.4.2

3.4.3

I GRUPA

3.4.4

uskladištavati od 150 m . Izuzetno, ukupna zapremina rezervoara stanice izgrađene van naseljenog mesta može iznositi više od 300 m3, ako to odobri nadležni organ. Ukupna zapremina rezervoara stanice ne srne iznositi više cd 300 m3, s tim da se u njima zapaljive tečnosti grupe i mogu uskladištavati do 150 m3 Izuzetno, ukupna 3.4.5 zapremina rezervoara stanice izgrađene van naseljenog mesta može iznositi više od 300 m3, ako to odobri nadležni organ. Ukupna 3.4.6 zapremina rezervoara stanice u koji se smešta tečni naftni gas ne srne iznositi više od 30 m3. Rezervoar za smeštaj tečnog naftnog gasa 3.5 3.5.1 mora biti udaljen najmanje 10 m od najbližeg automata za istakanje zapaljivih tečnosti.

3.5.2

3.5.3

3.5.4

3.5.5

4. 4.1

OBJEKT ZA SMEŠTAJ ZAPOSLENOG OSOBLJA U objektu za smještaj zaposlenog osoblja mogu se držati ulja, maziva, sredstva protiv zamrzavanja i sredstva auto-kozmetike, pakovanja pojedinačno u hermetički zatvorenim posudama zapremine do 5 litara. Ako u objektu za smeštaj zaposlenog osoblja postoji samo jedna prostorija, najveća količina zapaljivih tečnosti grupa I, II i III iz tačke 3.5.1. ovih propisa, koja se može držati u toj prostoriji, iznosi 200 litara, a najveća količina tečnosti čija je temperatura zapaljivosti preko 1000C iznosi 1000 litara. U objektu za smeštaj zaposlenog osoblja mogu se držati zapaljive tečnosti grupa I, II i III iz tačke 3.5.1. ovih propisa u količini do 400 litara, a tečnosti čija je temperatura zapaljivosti preko 100"C u količini do 2000 litara, ako u tom objektu postoji posebno izgrađena prostorija čiji pregradni zid nema otvora prema prostoriji za zaposleno osoblje. Posebna prostorija iz tačke 3.5.3. ovih propisa mora ispunjavati sledeće uslove: 1) da je vatrootpornost zidova predviđena za najmanje četiri časa; 2) da je pod od materijala koji ne varniči; 3) da je krov izgrađen od laganog materijala (najveća težina konstrukcije krova 50 kg/m2) 4) da je obezbeđena prirodna ili veštačka ventilacija. Prostorija objekta za smeštaj zaposlenog osoblja može se zagrevati toplom vodom, parom niskog pritiska ili toplim vazduhom. Izuzetno, ako se u objektu za smeštaj zaposlenog osoblja ne drže zapaljive tečnosti grupa I, II i III, za grejanje takvog objekta može se koristiti i peć na ulje za loženje, s tim da je objekt izvan zone II i da ima dimnjak snabdeven hvatačem varnica.

nesme izdavati, a prostor oko auto-cisterne i okna u kome su smešteni priključci za punjenje rezervoara mora biti pod stalnom kontrolom i obezbeđen od požara. 4.T.2 Auto-cistema se spaja na priključak podzemnog rezervoara spojnicama koje moraju biti odobrene. 4.1.3 Za vreme pretakanja goriva, auto-cisterna mora biti spojena sa sistemom za uzemljenje rezervoara. 4.1.4 Podzemni rezervoar se može puniti gorivom iz postrojenja za uskladištavanje zapaljivih tečnosti putem cevovoda, ako se stanica nalazi u sklopu tog postrojenja. 4.1.5 Za vreme pretakanja goriva, motor autocisterne mora biti ugašen a auto-cisterna zakočena ručnom kočnicom i obezbeđena od pokretanja podmetačima postavljenim pod točkove. 4.1.6 Na prostor oko auto-cisterne i okna u kome su smešteni priključci podzemnog rezerv oara, za vreme pretakanja goriva, dozvoljen je pristup samo zaposlenom osoblju. 4.2

SNABDEVANJE GORIVOM MOTORNOG VOZILA

4.2.1

Za vreme punjenja gorivom pogonskog rezervoara motornog vozila, motor vozila mora biti ugašen a vozilo zakočeno. Od otvora pogonskog rezervoara motornog vozila koje se puni gorivom moraju sva ostala vozila biti udaljena najmanje 1 m. Punjenje pogonskog rezervoara motornog vozila tečnim naftnim gasom dozvoljeno je samo ako vozilo ima odobrene uređaje i instalacije za korišćenje takvog gasa. Boca za tečni naftni gas ne može se upotrebljavati kao pogonski rezervoar motornog vozila. Pretakanje tečnog naftnog gasa u pogonski rezervoar motornog vozila vrši se samo iz rezervoara. Pretakanje tečnog naftnog gasa mora se vršiti na otvorenom prostoru izloženom prirodnom strujanju vazduha. Za punjenje pogonskog rezervoara motornog vozila tečnim naftnim gasom mogu se upotrebljavati samo električne ili ručne pumpe. Ako se prilikom punjenja pogonskog reze rvoara motornog vozila gorivo prospe, moraju se obrisati sve površine na koje se gorivo prosulo. Sredstva za brisanje i čišćenje stavljaju se u posebne, hermetički zatvorene kante, koje se ne smeju transportovati sa ostalim otpacima.

4.2.2 4.2.3

4.2.4 4.2.5 4.2.6 4.2.7

4.2.8

5.

ZAŠTITA OD POŽARA

5.1

Oprema za zaštitu od požara sastoji se od ručnih i prevoznih aparata za gašenje požara. Uz svaka dva automata za istakanje mora se nalaziti po jedan ručni aparat za gašenje požara kapaciteta punjenja najmanje 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara.

4.1.1 PRETAKANJE GORIVA PRETAKANJE GORIVA IZ AUTOCISTERNE U REZERVOAR Za vreme pretakanja goriva iz auto-cisterne u podzemni rezervoar stanice, gorivo se

5.2

59

I GRUPA 5.3

Uz uređaj za izmenu ulja u motoru i kontrolu pritiska u pneumaticima mora se nalaziti jedan ručni aparat za gašenje požara kapaciteta punjenja najmanje 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara. U prostoriji za smeštaj zaposlenog osoblja i u posebnoj prostoriji iz tačke 3.5.3. ovih propisa mora se nalaziti najmanje po jedan ručni aparat za gašenje požara kapaciteta punjenja najmanje 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara. Za vreme pretakanja goriva iz auto-cisteme u rezervoar, na mestu na kome se vrši pretakanje mora se nalaziti pripremljen za eventualnu upotrebu, jedan prevozni aparat za gašenje požara kapaciteta punjenja najmanje 50 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara. Izuzetno od odredbe tačke 5.5. ovih propisa, na mestu pretakanja goriva iz auto-cisteme u rezervoar može se umesto prevoznog aparata za gašenje požara koristiti 6 ručnih aparata za gašenje požara kapaciteta punjenja najmanje 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara s tim da tim aparatima rukuju najmanje tri lica. U blizini mesta na kojima je mogućnost prosipanja zapaljivih tečnosti na stanici najveća, postavljaju se sanduci sa peskom zapremine najmanje 30 m3. Oprema za zaštitu od požara mora se svakodnevno vizuelno kontrolisati.

5.4

5.5

5.6

5.7

5.8

Ovaj Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SFRJ", broj 27/1971. Sastavni deo Pravilnika su Tehnički propisi kojima se uređuje izgradnja stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila na putevima i u naseljenim mestima i uskladištenje i pretakanje goriva. S obzirom na opasnost od požara kojima je stanica izložena prostor gde je smeštena stanica mora biti opremljen i organizovan u skladu s ovim Tehničkim propisima. Tehnički propisi obuhvataju stanice za snabdevanje motornih vozila svim vrstama tečnih goriva (benzin, dizel-gorivo i ulje za loženje) i tečnim naftnim gasom koji se koristi kao pogonsko gorivo. Kod izbora lokacije za stanicu za snabdevanje gorivom motornih vozila u naseljenom mestu i izvan njega mora se pribaviti rešenje o odobrenju lokacije od nadležnog organa za unutrašnje poslove. Investitor je dužan da nadležnom organu za unutrašnje poslove shodno republičkim ili pokrajinskim propisima, uz zahtev za odobrenje lokacije, priloži potrebna dokumenta, kao npr. shodno članu 29. Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("Službeni glasnik SR Srbije"; br. 44/77, 45/84 i 18/89). 1. Situacioni plan terena na kome namerava graditi stanicu za koju traži odobrenje mesta sa ucrtanim gabaritima već postojećih objekata. 2. Tehnički opis terena prikazanog na situacionom planu. 3. Tehnički opis stanice koju namerava graditi i opis tehnološkog procesa sa ucrtanim zonama opasnosti.

60

4. Popis vrste i količina zapaljivih tečnosti i gasova koje namerava skladištiti ili vršiti promet. 5. Dokaz da je izvršeno prilagođavanje objekta potrebama narodne odbrane u skladu sa propisima iz oblasti narodne odbrane. Pri izboru lokacije stanice u naseljenom mestu mora se voditi računa da stanica ne ometa normalno i sigurno odvijanje saobraćaja. Iznad lokacije stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila ne smeju da prelaze nadzemni električni vodovi bez obzira na napon. Sigurnosno rastojanje između nadzemnih električnih vodova i stanice iznosi minimalno 15 m ili visina stuba koji nosi nadzemni elektroenergetski vod plus 3 m. Podzemni rezervoari na stanicama u kojima se skladišti gorivo za motorna vozila, tečni naftni gas i ulje za loženje u domaćinstvu koriste se isključivo za potrebe stanica. Ukupna zapremina ovih rezervoara ne srne iznositi više od 300 m . S obzirom na zapreminu rezervoarskog prostora na stanici, odobrenje lokacije, pregled investiciono-tehničke dokumentacije i tehnički pregled i prijem sa aspekta zaštite od požara vrši opštinski organ za unutrašnje poslove. Ako je stanica van naseljenog mesta i postoji potreba da ima rezervoare čija je zapremina iznad 500 m3 nadležan je republički organ za unutrašnje poslove, a na teritoriji SAP-a nadležni pokrajinski organi. Nadležni organ unutrašnjih poslova daje i saglasnost na investiciono-tehničku dokumentaciju sa aspekta zaštite od požara. U sastav komisije za tehnički pregled i prijem objekata ulazi predstavnik nadležnog organa unutrašnjih poslova. Ako se u rezervoarima na stanicama drže tečna goriva za takve stanice se primenjuju odredbe Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih tečnosti ("Službeni list SFRJ", broj 20/1971). Pošto se na stanicama koriste ukopani rezervoari to se primenjuju tačke 4.1.11, 4.1.12 i tačka 4.3. Ako se u rezervoarima na stanicama drži tečni naftni gas za takve stanice se primenjuju odredbe Pravilnika o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i uskladištavanje i pretakanje tečnog naftnog gasa ("Službeni list SFRJ", broj 24/1971 i 26/1971). Pošto se na stanicama koriste podzemni rezervoari to se primenjuje tačka 2.1.3. Stanica mora biti odvojena od puta na kome se vrši javni saobraćaj zaštitnim ostrvom širine najmanje 50 cm, kako bi se nesmetano mogao obavljati saobraćaj. Način izgradnje i odvajanja stanice od puta na kome se vrši javni saobraćaj prikazan je na slici br. 1.

SI. br. 1. Stanica sa izgrađenim zaštitnim ostrvom

I GRUPA Kad odobri nadležni organ, izuzetno, u manjim prometnim jednosmernim ulicama naseljenog mesta stanica se može graditi i bez zaštitnog ostrva. U takvim slučajevima mesto gde se nalazi vozilo pri uzimanju goriva mora se osigurati proširenjem prometnog puta najmanje 2,5 metra (si. br. 2).

SI. br. 2. Stanica bez zaštitnog ostrva

Na slici broj 3. prikazano je postavljanje automata za istakanje na ostrvima za automate, koje je regulisano tačkama 3.2.5 i 3.2.9. Tehničkim propisima.

Slika br. 3.

Postavljanje automata na zaštitnom ostrvu u skladu sa tačkom 3.1.8. Tehničkih propisa prikazano je na slici br. 4.

Gorivo za motorna vozila, tečni naftni gas i ulje za loženje u domaćinstvu moraju se držati u posebno za to izgrađene podzemne rezervoare koji su propisani JUS-om. JUS M.Z3.010 Položeni čelični rezervoari, ukopani za skladištenje nafte i naftnih derivata. JUS M23.014 Položeni čelični rezervoari sa dvostrukim zidovima, ukopani za skladištenje nafte i naftnih derivata. JUS M.Z2.600 Zatvoreni rezervoari za propan-butan žapremine 20, 30, 60, 100, 150 i 200 m3. U objektima za smeštaj zaposlenog osoblja na stanici mogu se držati i ulja, maziva, sredstva protiv zamrzavanja i sredstva auto kozmetike, pakovana pojedinačno u zatvorenim posudama, u količinama koje su propisane članovima 3.5.1, 3.5.2. i 3.5.3. Tehničkih propisa. Za vreme punjenja podzemnih rezervoara gorivom iz auto-cisterne na stanici se ne srne izdavati gorivo, motor auto-cisterne ne srne da radi, a auto-cisterna mora da bude spojena sa sistemom za uzemljenje rezervoara radi izbegavanja pojave statičkog elektriciteta. Sva električna oprema (motori, svetiljke i dr.) koja se nalazi u zonama opasnosti mora se izvesti u skladu sa standardom JUS N. S8.090. ("Službeni list SFRJ", broj 31/82). Radi sprečavanja skupljanja statičkog elektriciteta prilikom punjenja odnosno pražnjenja cisterne, dovedene cevi moraju se uzemljiti. Na kraju kabla koji služi za uzemljenje mora se postaviti izolovana ručica sa ugrađenim prekidačem, čiji se nepokretni deo spaja sa pokretnim delom tek pošto se priključi kabl na cisternu. Prekidač i utikač za kabl moraju da budu u "Ex" izvedbi tipa Exd IIAT3. Prilikom projektovanja priključnog mesta na kome se auto-cisterna povezuje na uzemljivač, preporučujemo postavljanje istog van zona opasnosti 2 tj. na udaljenostima većim od 2,5 m od automata i 3 m od utakačkog šahta, šahta rezervoara i odušnih cevi. Kandelabri koji služe za spoljnu rasvetu stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila takođe se kao i mesta za povezivanje auto-cisterni na uzemljenje moraju postavljati van zone opasnosti 2 jer njihova priključna mesta u stubovima nisu eksplozivno zaštićena. Kriterijum o vrednosti otpora uzemljivača, koji za cilj ima odvođenje statičkog elektriciteta, dat je u objašnjenju uz Pravilnik o smeštaju i držanju ulja za loženje. Električni kablovi za napajanje potrošača na stanici za snabdevanje gorivom motornih vozila moraju se voditi podzemno, odvojeno od podzemnih cevovoda za gorivo, a na mestima ukrštanja električni kablovi moraju se voditi iznad cevovoda, kako eventualno iscurelo gorivo ne bi nagrizalo izolaciju kablova. Osobe zaposlene na stanici moraju da imaju uverenje o položenom ispitu za rukovaoca na stanici, kojim se dokazuje da su obučeni za sigurno rukovanje uređajima na stanici, opremom i sredstvima za gašenje požara. Za zaštitu od požara na stanici treba obezbediti mobilnu opremu (ručne i prevozne aparate) i sanduke sa peskom.

Slika br. 4.

61

I GRUPA

P R AVI L N I K

O SMEŠTAJU I DRŽANJU ULJA ZA LOŽENJE ("SI. list SFRJ1' br. 45/67) Član 1. Državni organi, radne i druge organizacije i pojedinci, koji koriste ulje za loženje dužni su da se pri smeštaju i držanju ulja za loženje pridržavaju odredaba Tehničkih propisa za smeštaj i držanje ulja za loženje, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Tehnički propisi iz stava 1. ovog člana ne odnose se na smeštaj i držanje ulja za loženje u tehnološkom procesu proizvodnje, prerade i prometa nafte i naftinih derivata.

b) bačvama zapremine do 200 litara, od čeličnog lima ili njemu odgovarajućeg materijala; v) u rezervoarima od čeličnog lima ili drugog odgovarajućeg materijala. 2.1.1 Posude iz tačke 2.1 ovih propisa smeju se puniti najviše do 95% njihove zapremine. 2.2

Smeštaj ulja za domaćinstvo u stambenim prostorijama

2.2.1

Ulje za domaćinstvo ne srne se smeštati u zajedničkim prostorijama, prolazima, stepeni štima, hodnicima, niti u nenastanjenim ta vanskim prostorijama. U prostorijama jednog stana srne se držati do 50 litara ulja za domaćinstvo, i to u posu dama zapremine od najviše 25 litara. Posude sa uljem za domaćinstvo ne smeju se smeštati na mestima koja su izložena di rektnom uticaju izvora toplote.

2.2.2

Član 2. Državni organi i radne i druge organizacije dužni su da u postojećim skladištima za smeštaj ulja za loženje sprovedu mere obezbeđenja predviđene odredbama ovog pravilnika u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.

2.3

Član 3. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

2.3.1

TEHNIČKI PROPISI ZA SMEŠTAJ I DRŽANJE ULJA ZA LOŽENJE 1.

OPSTE ODREDBE

1.1

Pod uljima za loženje u smislu ovih Tehničkih propisa smatraju se smeše ugljovodonika dobivene preradom sirove nafte, uglja i škriljaca i drugi proizvodi ovih sirovina koje imaju tačku paljenja iznad 40°C. Odredbe ovih tehničkih propisa odnose se na smeštaj i držanje: a) ulja za loženje u domaćinstvima i poslov nim i drugim prostorijama ekstra lako (LDEL) JUS B.H2.432 (u daljem tekstu: ulje za domaćinstvo) i dizel-gorivo lako (D2) JUS B.H2.411 (u daljem tekstu: dizel-gorivo (D2). b) ulja za loženje za centralna grejanja i po gonske potrebe: - dizel-gorivo, kako (D2) JUS B.H2.411; - ulje za domaćinstvo, ekstra lako (LD-EL) JUS B.H2.432; - ulje za loženje, specijalno JUS B.H2.430; - ulje za loženje, srednje (L6B) JUS B.H2.441; - ulje za loženje, teško JUS B.H2.442; (Ulja: specijalno, lako, srednje i teško - u daljem tekstu: ulje za loženje)

1.2

2.

ULJE ZA DOMAĆINSTVO

2.1

Ulje za domaćinstvo mora se držati: a) u posudama zapremine do 25 litara, od nesalomljivog i za ulje nepropusnog materijala;

2.2.3

Smeštaj ulja za domaćinstvo u podrumima i prizemljima stambenih zgrada

U podrumskim prostorijama stambenih zgra da odnosno u prostorijama prizemlja koje ni su namenjene za stanovanje srne se držati najviše do 200 litara ulja za domaćinstvo po jednom stanu. 2.3.1.1 Ukupna količina ulja za domaćinstvo za grejanje jedne stambene zgrade sa jednim stepeništem ne srne biti veća od 2.000 litara, a kod stambenih zgrada sa više stepeništa (blok) - ne srne biti veća od 2.000 litara po svakom stepeništu.

2.3.2

Količina ulja od 50 do 200 litara po stanu moraju se skladištiti u zasebnim prostorijama koje su odeljene punim zidovima izgrađenim od nezapaljivog materijala, a vrata tih pro storija moraju biti iznutra zaštićena vatrootpornim materijalom.

2.3.2.1

Vatrootpornost skladišnih prostorija, uključu jući njihova vrata, mora iznositi dva sata.

2.3.2.2

Pod skladišnih prostorija iz tačke 2.3.1 ovih propisa mora biti izgrađen od nezapaljivog za ulje nepropusnog materijala.

2.3.4 Prostorije u kojima se dr ži ulje za domaćinstvo ne smeju imati otvore za čišćenje dimnjaka i otvore spojene sa javnom kanalizacijom.

2.3.5 Prostorija u kojoj se drži posuda sa uljem za domaćinstvo mora imati prag tolike visine da se u|je, u slučaju prosipanja, ne razliva van prostorije. Ako prostorija nema takav prag, posuda sa uljem za domaćinstvo mora imati prostor za prihvat, na primer: betonski bazen, metalnu tavu ili sličnu posudu koja može primiti sadržinu svih posuda uvećanu za 10% zapremine. 63

I GRUPA 2.3.6

2.3.7

2.4

2.4.1

2.4.2

2.4.3

2.5

2.5.1

2.5.1.1

U prostorijama gde je smešteno ulje za domaćinstvo ne smeju se držati lakozapaljive eksplozivne i druge opasne materije. Prostorije za smeštaj ulja za domaćinstvo moraju imati otvore za provetravanje, zaštićene metalnom mrežom izrađenom od nerđajuće žice sa 33 okca na cm2. Smeštaj ulja za domaćinstvo u prostorijama slobodnostojećih stambenih zgrada sa najviše četiri stana U podrumskim prostorijama slobodno stojećih stambenih zgrada sa najviše četiri stana odnosno u njihovim prostorijama prizemlja koje nisu namenjene za stanovanje, srne se držati do 500 litara ulja za domaćinstvo po jednom stanu - u posudama, bačvama ili rezervoarima. Bačve i rezervoari sa uljem za domaćinstvo moraju imati odgovarajuće uređaje za punjenje i pražnjenje, a rezervoari moraju biti učvršćeni. Prostorije za smeštaj ulja za domaćinstvo iz tačke 2.4.1. ovih propisa moraju biti izgrađene u skladu sa odredbama tač. 2.3.2 do 2.3.7 ovih propisa.

U skladištima van stambenih zgrada srne se držati u odvojenim prostorijama do 1.000 litara u|ja za domaćinstvo po jednom stanu. Ova količina mora se držati u bačvama zapremine do 200 litara ili u rezervoarima. Veće količine ulja za domaćinstvo po jednom stanu mogu se držati u skladištima van stambenih zgrada pod uslovima predviđenim u tač. 3.2 do 3.4.6 ovih propisa.

2.5.2

2.5.2.2

Prostorije iz tačke 2.5.2 ovih propisa moraju ispunjavati uslove predviđene tač. 2.3.2. do 2.3.7 ovih propisa.

2.5.3.1.

64

Smeštaj dizel-goriva D2 za poslovne prostorije, ustanove i zanatske radnje

2.6.1

Dizel-gorivo D2 za poslovne prostorije, ustanove i zanatske radnje smešta se prema odredbama tač. 2.1 do 2.5.3.1 ovih propisa, s tim što se jedna njihova prostorija u svemu izjednačuje sa jednim stanom. Posude sa dizel-gorivom D2 moraju se smeštati van prostorije koje se greju.

2.6.2

3.

ULJE ZA LOŽENJE ZA CENTRALNA GREJANJA 1 POGONSKE POTREBE

3.1

Rezervoari za smeštaj ulja za loženje za centralna grejanja i pogonske potrebe

3.1.1

Prema nameni rezervoara za smeštaj ulja za loženje za centralno grejanje i pogonske potrebe se dela na: skladišne i pogonske (dnevne).

3.1.2.

Skladišni rezervoari mogu biti: a) ukopani; b) poluukopani; c) nadzemni; d) u posebnim za tu svrhu izgrađenim objektima; e) u zgradi potrošača.

3.2

Ukopani skladišni rezervoari

3.2.1

Ukopani rezervoari postavljaju se tako da je gornja ivica rezervoara jedan metar ispod površine zemljišta, udaljena horizontalno najmanje 2 metra od spoljnog zida zgrade u kojoj se gorivo troši, susednog objekta, vodovoda i plinovoda. Pri skladištenju ulja za domaćinstvo i dizelgoriva D2, udaljenost rezervoara od navedenih objekata, osim od objekata koji ga troše, povećava se na 4 metra, s tim da ovi rezervoari ne mogu biti veće zapremine od 100 m3.

Skladišta za smeštaj ulja za domaćinstvo van stambenih zgrada

Prostorije za smeštaj ulja za domaćinstvo van stambenih zgrada iz 2.5.1 ovih propisa moraju biti udaljene od svih drugih nadzemnih zgrada najmanje 5 metara.

2.5.3.

2.6

Rezervoari za smeštaj ulja za domaćinstvo zapremine do 1.000 litara moraju imati: a) priključak za punjenje i pražnjenje, sa od govarajućim delovima za zatvaranje ili ka pom; b) odušnu cev, koja mora biti izvedena u spoljni slobodni prostor na visini od najmanje 2,5 metra od nivoa terena. Gornji otvor odušne cevi mora biti zaštićen metalnom mreži com (tačka 2.3.7). Rezervoari moraju biti iz rađeni od čeličnog lima debljine najmanje 2 mm ili drugog odgovarajućeg materijala. Rezervoari zapremine preko 1.000 litara moraju odgovarati odredbi tačke 3.2.5.1 ovih propisa.

3.2.1.1

3.2.2

Ako se ukopani rezervoar postavlja na mesto preko koga se vrši saobraćaj vozilima, pokrivač iznad rezervoara mora imati potrebnu nosivost utvrđenu proračunom.

3.2.3

Međusobna udaljenost plašteva rezervoara mora iznositi najmanje 70 cm.

3.2.4

Rezervoari se postavljaju sa uzdu žnim padom od 1 % prema otvoru za ispust.

3.2.5

3.2.5.1

Rezervoari se izgrađuju od čeličnog lima debljine najmanje 5 mm ili od drugog odgovarajućeg materijala. Rezervoari moraju imati: a) otvor za ulaz, prečnika najmanje 50 cm, sa poklopcem koji nepropusno zatvara; b) odušnu cev, unutrašnjeg prečnika najmanje 38 mm, izvedenu iznad nivoa okolnog terena na najmanje 2,5 metra visine. Završetak odušne cevi mora biti

I GRUPA

3.2.6

3.2.7

3.2.7.1

zaštićen metalnom mrežicom (tačka 2.3.7.) i udaljen od otvora na zgradi (vrata, prozori) najmanje1,5 metar; c) priključak za punjenje rezervoara, sa poklopcem ili kapom sa navojem; d) priključak za pražnjenje rezervoara, sa poklopcem; e) sistem za odstranjivanje taloga; f) uređaj za merenje količine ili nivoa ulja u rezervoaru; g) sistem za kontrolu eventualnog propuštanja rezervoara, gde postoji opasnost od zagađivanja vodonosnih slojeva. Otvori na zidu zgrade u kojoj se gorivo troši, a kroz koje otvore prolaze cevovodi, moraju biti izvedeni nepropusno za ulje. Pre ukopavanja i izolovanja investitor mora komisijski ispitati rezervoar i instalacije vodenim pritiskom od 1 do 2 bar na nepropusnost. Zapisnik o ispitivanju rezervoara vodenim pritiskom čuva investitor do ponovnog ispitivanja kad se za to ukaže potreba.

3.4.3

3.4.3.1

3.4.3.2

3.4.3.3

i dizel-goriva D2, udaljenost se povećava za 50%. Minimalne međusobne udaljenosti između plašteva nadzemnih ležećih rezervoara moraju iznositi: a) 0,7 metara za rezervoare zapremine do 50 m3; b) 1 metar za rezervoare pojedinačnih zapremina preko 50 do 100 m3. Minimalne međusobne udaljenosti između plašteva nadzemnih vertikalnih rezervoara moraju iznositi: a) 1 metar za rezervoare pojedinačnih zapremina do 100 m3; b) 6 metara za rezervoare pojedinačnih zapremina preko 100 do 3.000 m . c) 15 metara za rezervoare pojedinačnih zapremina preko 3.000 m3. Udaljenosti iz tač. 3.4.3. i 3.4.3.1. ovih propisa odnose se na rezervoare u kojima je smešteno ulje za loženje, ulje za doma ćinstvo i dizel-gorivo D2. Ako se u jednoj grupi rezervoara nalaze rezervoari različitih zapremina, udaljenosti se određuju prema udaljenosti koja se zahteva za veće rezervoare.

3.2.7.2

Pre ukopavanja rezervoar se mora propisno izolovati protiv rđanja. Na terenima gde postoji podzemna voda na dubini ukopa, rezervoari se moraju obezbediti od potiska.

3.4.4

Nadzemno postavljeni pojedinačni rezervoari ili grupe rezervoara zapremine preko 100 m3 moraju imati zaštitni bazen, izrađen od nabijene zemlje ili betona odgovarajuće čvrstoće i nepropusnosti.

3.3

Poluukopani skladišni rezervoari

3.4.4.1

3.3.1.

Poluukopani rezervoar je skladišni rezervoar čija se osovina nalazi u nivou ili nešto ispod nivoa okolnog zemljišta. Iznad gornjeg plašta poluukopanog rezervoara mora biti najmanje jedan metar debeli sloj zemlje ili drugog materijala koji pruža odgovarajuću izolaciju (zaštitu). Odredbe tač. 3.2.1. do 3.2.7.2. ovih propisa odnose se i na poluukopane rezervoare.

Rezervoar odnosno grupa rezervoara ukup ne zapremine do 3.000 m3 mogu se smeštati u okviru istog zaštitnog bazena. Rezervoar zapremine preko 3.000 m 3 mora imati sopstveni zaštitni bazen. Zapremina zaštitnog bazena mora biti tolika da može da primi: - celokupnu sadržinu jednog rezervoara; - 80% od sadržine dva rezervoara u istom bazenu; - 70% od sadržine tri rezervoara u istom bazenu; - 60% od sadržine četiri ili više rezervoara u istom bazenu.

3.3.2.

3.3.3

3.4

3.4.4.3

Nadzemni skladišni rezervoari

3.4.1. Nadzemni skladišni rezervoari se izrađuju od čeličnog lima ili drugog odgovarajućeg materijala, a mogu se postaviti u ležećem ili stojećem položaju. 3.4. 2

3.4.4.2

Nadzem ni rezervoar odnosno grupa rezervoara za ulje za loženje postavlja se najmanje na udaljenosti od objekta korisnika koji ne troše neposredno ova goriva: a) rezervoari ukupne zapremine do 200 m3 na udaljenosti od 5 metara; b) rezervoari preko 200 do 500 m3 - na uda ljenosti od 8 metara; v) rezervoari preko 500 m 3 - na udaljenosti od 10 metara. U slučaju skladištenja ulja za domaćinstvo i dizel-goriva D2, udaljenosti iz ove tačke povećavaju se za 100%. 3.4.2.1 Od objekta kotlarnica industrijskih potrošača koji neposredno koriste ulje za loženje, udaljenost ne srne biti manja od 2 metra za rezervoare zapremine do 200 m3, i ne manja od 5 metara za rezervoare zapremine preko 200 m3, a pri korišćenju ulja za domaćinstvo

3.4.5.

Rezervoari koji se postavljaju nad zemljom moraju imati: a) otvor za ulaz u rezervoar, prečnika najma nje 50 cm, sa poklopcem koji nepropusno za tvara, s tim da stojeći nadzemni rezervoari moraju imati dva ovakva otvora, jedan na plastu a drugi na krovu; b) odušnu cev rezervoara izvedenu najmanje na 2,5 metra iznad nivoa okolnog terena. Odušne cevi rezervoara sa uljem za loženje moraju biti odgovarajućeg prečnika, otvor mora biti zaštićen metalnom mrežicom (tačka 2.3.7). Rezervoari sa uljem za domaćinstvo i dizel-gorivom D2 moraju imati propisani disajni ventil; c) priključak za punjenje rezervoara, sa po klopcem; d) priključak za pražnjenje rezervoara, sa poklopcem; e) priključak za ispuštanje taloga, sa poklop cem; f) uređaj za merenje količine ili nivoa ulja u rezervoaru. 65

I GRUPA 3.4.6 Otvori cevovoda kroz nasip bazena, zidovi pumpne kuće i kotlarnice moraju biti izvedeni nepropusno za ulje. 3.5

Skladišni rezervoari u posebnim za ta svrha izgrađenim objektima

3.5.1.

Skladišni rezervoari se mogu smeštati i u objektima posebno izrađenim za tu svrhu nad zemljom, spuštenim u zemlju ili pod zemlju. Ovi objekti moraju biti izrađeni od nezapaljivog materijala.

3.5.2.

3.5.3.

<

3.5.3.1

3.5.3.2 3.5.3.3

3.5.4.

Otpornost prema vatri objekta navedenih u tački 3.5.1. ovih propisa, u koje se smeštaju skladišni rezervoari mora iznositi najmanje 6 sati, uključujući tu i vrata. Objekti iz tačke 3.5.1. ovih propisa izgrađeni nad zemljom ili spušteni u zemlju - za smeštaj ulja za domaćinstvo i dizel-goriva D2, mo raju biti udaljeni od drugih objekata najmanje 3 metra - sa rezervoarima zapremine do 200m3 , a sa rezervoarima zapremine preko 200m3 - 5 metara. Pri uskladištenju ulja za loženje u ovim objektima, udaljenost se smanjuje najmanje na 1 metar.

Objekti iz tačke 3.5.1. ovih propisa mogu biti u sastavu kotlarnice odnosno uz kotlamicu, ali u tom slučaju prostor kotlarnice od prostora skladišta mora biti odvojen vatrootpomim zidom i vratima na visini iznad nivoa izliva. Prostor u kome su smešteni rezervoari mora imati odgovarajuće provetravanje.

3.5.6.

Rezervoari smešteni u objektu, moraju odgovarati ustavima određenim za skladišne rezervoare ukopane u zemlju (tač. 3.2.1 do 3.2.7.2) i skladišne rezervoare postavljene nad zemljom (tač. 3.4.5 i 3.4.6), s tim što odušna cev mora biti izvedena van objekta.

3.6.1.

3.6.2.

66

3.6.3. Prostorija u kojoj je smešten rezervoar mora imati direktni izlaz u slobodni prostor i biti protivpožarno odeljena horizontalno i vertikalno od svih susednih prostorija i kotlarnice, a izrađena prema odredbama tač. 3.5.2. i 3.5.4. ovih propisa. 3.6.3.1. 3.6.3.2. 3.6.3.3.

Rezervoare treba smestiti, ako je to moguće, u prostorije koje gledaju na ulicu ili dvorište.

3.6.4

Rezervoari moraju imati: a) otvor za ulaz u rezervoar, prečnika najma nje 50 cm, sa poklopcem koji nepropusno za tvara; b) odušnu cev odgovarajućeg prečnika, izve denu van zgrade, najmanje 2,5 metra iznad nivoa okolnog zemljišta, čiji otvor mora biti zaštićen mrežicom odnosno disajnim venti lom kod ulja za domaćinstvo i dizel-goriva D2 i udaljen od otvora na zgradi (vrata, pro zori) najmanje 1,5 metar; v) priključak za punjenje rezervoara, sa kapom ili poklopcem, koji je smešten u limeni zaključani ormar na zgradi ili u oknu; g) priključak za pražnjenje rezervoara, sa poklopcem; d) priključak za ispuštanje taloga, sa poklopcem; đ) uređaj za merenje količine ili nivoa ulja u rezervoaru.

3.7

Pogonski rezervoari

3.7.1.

Pogonski (dnevni) rezervoari smestiti u prostoriji kotlarnice.

3.7.2.

Zapremina pogonskih rezervoara ne srne biti veća od dnevne potrošnje, a najveća do 2.000 litara u kotlamicama navedenim u odredbama tačke 3.6. ovih propisa, a u kotlamicama van objekta - do 5.000 litara.

3.7.3.

U industrijskim objektima može se postaviti više pogonskih rezervoara u istoj prostoriji, s tim da svaki pojedinačno ne može imati zapreminu veću od 1.000 litara.

3.7.4.

Kod potrošača sa manjom potrošnjom (hotelske i bolničke kuhinje, zanatski objekti, laboratorije i dr.) može se smestiti pogonski rezervoar za višednevnu potrošnju, a najviše zapremine do 500 litara.

3.7.5.

Pogonski rezervoari ispituju se prema tački 3.2.7. ovih propisa i moraju imati: a)odušnu cev odgovarajućeg prečnika, iz vedenu van zgrade najmanje na 2,5 met ra iznad okolnog zemljišta, čiji otvor mora biti zaštićen metalnom mrežicom; b)uređaj koji sprečava prelivanje.

Skladišni rezervoari u zgradi potrošača Skladišni rezervoari se mogu smestiti u zgradi potrošača samo ako ne postoji mogućnost za postavljanje rezervoara na koji drugi način predviđen u tački 3.1.2. ovih propisa. Ukupna zapremina rezervoara smeštanih u zgradi potrošača ne srne biti veća od 30 m3

Prostorije za smeštaj rezervoara moraju biti izgrađene prema odredbama tač. 2.3.3. do 2.3.7. ovih propisa. Otvor u zidu kroz koji prolaze cevovodi iz skladišnog prostora u kotlarnicu, mora biti iz veden nepropusno za ulje. Prostorija u kojoj su smešteni rezervoari mo ra imati provetravanje.

3.6.4

Podzemni objekti iz tačke 3.5.1. ovih propisa moraju biti udaljeni od drugih objekata naj manje 1 metar - sa rezervoarima zapremine do 500 m3, a 3 metra sa rezervoarima zap remine preko 500 m 3 , bez obzira da li je u njima smešteno ulje za domaćinstvo, dizelgorivo D2 ili ulje za loženje. Podzemni objekti su objekti čija je gornja ivica u nivou ili ispod okolnog zemljišta. Ako su objekti iz tačke 3.5.3.1. ovih propisa izgrađeni na mestu preko koga se vrši saobraćaj vozila, konstrukcija objekta mora imati potrebnu nosivost utvrđenu proračunom.

3.5.5.

3.6

ulja za domaćinstvo i dizel-goriva D2, ili od 100 m3 ulja za loženje.

mogu

se

I GRUPA 4.

MERE SIGURNOSTI

4.1.

Ulje za loženje može se zagrevati do temperature koja je 20°C ispod tačke zapaljivosti, a ulja čija tačka zapaljivosti prelazi 100°C mogu se zagrevati najviše do 80°C.

4.1.1.

Da bi se sprečilo zagrevanje ulja za loženje iznad temperatura navedenih u tački 4.1. ovih propisa moraju se postaviti automatski regulatori ili termostati sa zvučnim upozore njem. Nije dozvoljeno zagrevanje ulja za loženje otvorenim plamenom.

4.1.2.

4.2.

Pogonske pumpe za gorivo mogu se smestiti odvojeno od skladišnog prostora ulja za loženje, ili u skladišni prostor - uz odgovarajuće sigurnosne uređaje.

4.3.

Za početno gašenje požara moraju se: a) ako u skladištu ima od 1.000 do 5.000 litara ulja za domaćinstvo ili dizel-goriva D2, na prikladnom mestu postaviti dva ručna aparata za gašenje požara suvim prahom, tipa "S-6"; b)ako u skladištu ima preko 5.000 do 30.000 litara ulja za domaćinstvo ili dizel-goriva D2, na prikladnom mestu postaviti dva ručna aparata za gašenje suvim prahom, tipa "S9"; v) ako u skladištu ima preko 30.000 do 100.000 litara ulja za domaćinstvo ili dizelgoriva D2, na prikladnom mestu postaviti najmanje jedan aparat za gašenje požara suvim prahom, tipa "S-50". 4.3.1. Nadzemni rezervoari zapremine od 100.000 do 300.000 litara ulja za domaćinstvo ili dizel-goriva D2 moraju imati dva aparata tipa "S-50", a nadzemni rezervoari zapremine preko 300.000 litara ulja za domaćinstvo ili dizel-goriva D2 moraju imati odgovarajući sistem za gašenje požara i hidrantsku mrežu. 4.4.

U kotlarnici i drugim pogonima mora biti postavljen najmanje po jedan ručni aparat za početno gašenje požara suvim prahom, tipa "S-6", sanduk sa peskom sadržine do 0,25 m3 sa lopatom i odgovarajući hidrant.

Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SFRJ", broj 45/67. Tehnički propisi za smeštaj i držanje ulja za loženje, čije će odredbe u daljem tekstu biti komentarisane, su sastavni deo Pravilnika o smeštaju i držanju ulja za loženje u tehnološkom procesu proizvodnje, prerade i prometa nafte i naftnih derivata. Opštim odredbama Tehnički propisi za smeštaj i držanje ulja za loženje smatraju se sme še ugljovodonika dobijene preradom sirove nafte, uglja i škriljaca i drugi proizvodi ovih sirovina koje imaju tačku paljenja iznad 40°C. Prema Pravilniku o kvalitetu ulja za loženje, objavljenom u "Službenom listu SFRJ", broj 49/83, kojim se propisuju minimalni uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju ispunjavati proizvodi dobijeni preradom nafte, koji nisu u gasovitom stanju u normalnim uslovima, a koji su predviđeni za sagorevanje radi dobijanja toplotne energije za zagrevanje, ulja za loženje se svrstavaju u sledeće materije:

1. ekstra lako, oznake "ET", tačke paljenja iz nad 55° C, 2. lako specijalno, oznake "LS", tačke paljenja iznad 60° C, 3. lako, oznake "L", tačke paljenja iznad 60°C, 4. lako niskosumporno, oznake "LNS", tačke paljenja iznad 60°C, 5. srednje, oznake "S", tačke paljenja iznad 80° C, 6. srednje niskosumporno, oznake "SNS", tač ke paljenja iznad 80°C, 7. teško, oznake "T", tačke paljenja iznad 100° C, 8. teško niskosumporno, oznake "TNS", tačke paljenja iznad 100°C, 9. ekstra teško, oznake "ET", tačke paljenja iz nad 100°C. Bez obzira na to što, prema definiciji zapaljivih tečnosti, većina ulja za loženje spada u zapaljive tečnosti, na njih se odredbe Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti ("SI. list SFRJ", broj 20/71) ne primenjuju. Sa stanovišta zaštite od požara veoma je važan način držanja i skladištenja ulja za loženje, kao i konstrukcija posuda u kojima se ulje drži, što je ovim Tehničkim propisima i regulisano. U tački 2.3.2.1 kaže se da otpornost prema požaru skladišnih prostorija, u kojima se drži ulje za loženje, uključujući i njihova vrata, mora iznositi 2 sata. Otpornost prema požaru zidova od 2 h, postiže se na sledeći način:

Zid od opeke debljine 12 cm, omalterisan s obe strane (debljina maltera najmanje 2 x 1 , 5 cm), vatrootpornost 2 časa

Zid od šuplje opeke debljine 22 cm

67

I GRUPA Vrata, u zavisnosti od konstrukcije, imaju različite otpornosti prema požaru, koje se najčešće kreću od 30 minuta do 2 časa. Vrata otporna prema požaru najčešće še rade kao dvostruka metalna sa ispunom od mineralne vune, azbesta i nekog drugog materijala sličnih karakteristika. Ova vrata moraju se otvarati u smeru evakuacije, a moraju imati i uređaj koji će ih uvek vraćati u zatvoren položaj. Ovi uređaji su bliže objašnjeni u tekstu datom uz Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema požaru. Na priloženim slikama data su dvokrilna vrata, otporna prema požaru u trajanju od 90 minuta. Zid od šupljih betonskih blokova (agregat smrvljena opeka, šljunak itd.) debljine 12 cm

Zid od nabijenog betona neomalterisan, agregat šljunak debljine12 cm, agregat smrvljena opeka, šljaka, debljine 10 cm

Šuplji pregradni zid (drvolit ploče s obe strane omalterisan debljine od 12 mm) debljine 7,5 cm

^U.2 c m Armiranobetonski zid debljine 10 cm (agregat šljunak, smrvljena opeka, šljaka i dr.)

68

Pri rešavanju ventilacije prostorija u kojima se drže ulja za loženje, mora se uzeti u obzir da su pare ulja za loženje teže od vazduha. Vrata otporna prema požaru koja sprečavaju prodor vatre iz jedne prostorije u drugu, ne smeju se perforirati u cilju dovođenja vazduha za potrebe ventilacije. Kada se ulje za domaćinstvo drži u skladištima, van stabilnih zgrada, pitanje ventilacije takođe mora biti rešeno. Ovde kao i u svim ostalim slučajevima najbolje je predvideti prirodnu ventilaciju, uz petostruku izmenu vazduha na sat. Ovakvi objekti moraju biti štićeni od atmosferskih prenapona, gromobranom. Iznad objekata u kojima se drže ulja za loženje nije dozvoljeno vođenje nadzemnih elektroenergetskih vodova. Na prolazu pored takvih objekata horizontalna sigurnosna udaljenost jednaka je visini stuba uvećanoj za 3 m, a iznosi najmanje 15 m. Ulje za loženje spada u zapaljive i loše provodljive tečnosti. Pri pretakanju ili protoku proizvodi statički elektricitet. Bez obzira na to da li su skladišni rezervoari ukopani, poluukopani, nadzemni, u posebnim za tu svrhu izgrađenim objektima ili u zgradi potrošača, moraju biti uzemljeni. Vrednost otpora uzemljenja računa se na isti način na koji se proračunava i udarni otpor uzemljivača. Tako na primer kada je specifični otpor zemlje manji od 250 ommetara, otpor uzemljenja ne srne biti veći od 20 oma. Kod vrednosti specifičnog otpora tla većoj od 250 ommetara, otpor uzemljenja ne srne biti brojno veći od 8% od izmerenog specifičnog otpora tla u ommetrima.

I GRUPA U zavisnosti od prečnika ili dužine rezervoara, broj priključaka rezervoara na uzemljivač iznosi: do 3 m - 1 priključak, preko 3 do 20 m - 2 priključka i preko 20 m -3 priključka. Svi prirubnički spojevi i ventili na cevovodima kojima ulje prolazi moraju biti premošćeni galvanskim putem, kako je prikazano na slici.

Prilikom pretakanja ulja za loženje iz transportnog sredstva, transportno sredstvo mora biti povezano na uzemljivač, posredstvom priključaka za uzemljenje koje se za ovu svrhu mora predvideti. Pre postavljanja rezervoara za držanje ulja za loženje kao i pre početka izgradnje ili adaptacije objekata u kojima će se držati ulje za loženje, investitor je obavezan da. od nadležnog organa unutrašnjih poslova, pribavi rešenje o odobrenju lokacije, shodno čl. 28. Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("SI. glasnik SR Srbije", br. 44/77). Prema tački 4.2. pogonske pumpe za gorivo mogu se smestiti odvojeno od skladišnog prostora za ulje za loženje, ili u skladišni prostor - uz odgovarajuće sigurnosne uređaje.

Ovo podrazumeva upotrebu eksplozivno-zaštićenih elektromotora, pumpi za gorivo, eksplozione grupe A, temperaturne klase T3. Samim tim i celokupna električna, instalacija u istom prostoru mora biti u "Ex" izvedbi, eksplozione grupe A, temperaturne klase T3. Zahtev za "Ex" izvedbu važi i za električne grejače za predgrevanje ulja za loženje. Nadzemni rezervoari zapremine preko 300.000 litara ulja za domaćinstvo ili dizel-goriva "D2" moraju imati odgovarajući sistem za gašenje požara i hidrantsku mrežu. Odgovarajućim sistemom za gašenje požara smatra se stabilna instalacija za gašenje požara na rezervoaru. Vrsta sredstva za gašenje, količina sredstava za gašenje kao i izbor i način postavljanja sistema za gašenje obrađen je u objašnjenjima uz Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti. Objašnjenja u vezi hidrantske mreže data su u prilogu uz Pravilnik o tehničkim normativima za spoljasnju i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara. Na kraju ovog teksta daćemo osvrt na dnevne rezervoare dizel-električnih agregata. Dnevni rezervoari za kotlarnice su precizno objašnjeni u poglavlju 3.7 Pravilnika o smeštaju i držanju ulja za loženje. Dnevni rezervoar za dizel-električni agregat može imati zapreminu koja mu obezbeđuje neprekidan i nesmetan rad u trajanju od najviše 6 časova. Ukoliko je za neprekidan rad dizel-električnog agregata u trajanju od 6 časova dovoljna količina goriva manja od 500 litara, rezervoar za gorivo ne sme biti zapremine veće od 500 litara. Ispod dnevnog rezervoara dizel-električnog agregata mora se postaviti kada za prihvat eventualno iscurelog goriva iz rezervoara. Dnevni rezervoar mora imati odušnu cev koja se obavezno izvlači van prostorije dizel-električnog agregata, u spoljni prostor.

69

I GRUPA

PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU OD POŽARA I EKSPLOZIJE PRI ČIŠĆENJU SUDOVA ZA ZAPALJIVE TEČNOSTI ("SI. list SFRJ", br. 44/83. i 60/86) Član 1. Ovim Pravilnikom propisuju se tehnički normativi za zaštitu od požara i eksplozije pri čišćenju sudova za skladištenje zapaljivih tečnosti koje se pri normalnom pritisku i temperaturi nalaze u tečnom stanju (u daljem tekstu: sudovi). Član 2. Niže navedeni izrazi imaju, u smislu ovog Pravilnika, sledeća značenja: 1) hemijsko čišćenje je čišćenje sudova raznim hemijskim sredstvima; 2) grubo čišćenje je odstranjivanje iz sudova zapa ljive tečnosti i taloga; 3) inkrustacija (kamenac) je kamenasta kora kojom su prekriveni zidovi sudova; 4) mehaničko čišćenje sudova struganjem raznim priručnim sredstvima, spiranje jakim mlazevima vode i si.; 5) potpuno čišćenje je odstranjivanje iz sudova osta taka taloga (mulja), inkrustacije i zapaljivih para; 6) slepe prirubnice su ploče koje se stavljaju na ot vore cevi radi njihovog hermetičkog zatvaranja; 7) talog ili mulj je žitka masa koja se javlja kao osta tak posle pražnjenja sudova gravitacijom. Član 3. Sudovi se. čiste grubo ili potpuno. Grubo čišćenje obavlja se kad sudovi treba da se pune istim sadržajem ili kao prethodni postupak pri potpunom čišćenju. Potpuno čišćenje sudova obavlja se pri promeni sadržaja u sudovima ili u slučaju kontrole popravke, zavarivanja ili baždarenja sudova. Član 4. Pre početka čišćenja sudova mora se proveriti ispravnost uređaja, opreme i sredstava za: pražnjenje i ispumpavanje, provetravanje, ispiranje toplom i hladnom vodom, produvavanje i otparavanje vodenom parom, veštačko osvetljenje, stvaranje interne atmosfere u sudovima, kontrolu eksplozivnosti atmosfere u unutrašnjosti sudova, odvođenje statičkog elektriciteta, pokazivanje pravca duvanja vetra, kao i lična zaštitna sredstva, sredstva za gašenje požara i druga potrebna oprema (alat, lestve i dr). Član 5. Na 15 metara odstojanja od sudova koji se čiste moraju se ukloniti ili isključiti svi izvori paljenja, kao što su: motori sa unutrašnjim sagorevanjem, električne instalacije koje nisu protiveksplozivno zaštićene i izvori vamičenja, osim specijalnih vozila za prihvatanje i odstranjivanje mulja, koja moraju biti u protiveksplozionoj zaštiti. Član 6. Na 15 metara odstojanja od sudova koji se čiste, kao i od prihvatnih sudova, moraju se postaviti odgovarajući znaci upozorenja: "OPASNOST OD POŽARA I EKSPLOZIJA", "OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI NE VARNlCl" i znaci zabrane: "ZABRANJENO PUŠENJE I PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM" i "ZABRANJEN PRISTUP NEZAPOSLENIMA".

Član 7. Pri čišćenju sudova u zonama opasnosti smeju se upotrebljavati samo svetiljke u protiveksplozionoj zaštiti sa. naponom do 24 V, svetiljke sa hladnim svetlom i prenosne svetiljke u protiveksplozionoj zaštiti. Ako se za sniženje napona koriste posebni uređaji, ti uređaji moraju biti instalirani izvan zone opasnosti, a njihovi metalni delovi ne smeju biti galvanski povezani sa sudovima koji se čiste. Delovi strujnog kola sniženog napona ne smeju se uzemljiti. Član 8. Električne instalacije i uređaji koji se koriste u zonama opasnosti moraju biti u protiveksplozionoj zaštiti.

član 9. Alat i pribor koji se koriste za otvaranje, odnosno zatvaranje sudova i za druge radove koji se obavljaju pri čišćenju sudova, moraju biti izrađeni od materijala koji je ahtistatičan i antimagnetičan i koji ne varniči. Alat i pribor moraju biti čisti. Član 10. Za provetravanje sudova koriste se komprimovani vazduh, inertni gas ili vodena para niskog pritiska. Ako su ventilatori i kompresori postavljeni u zoni opasnosti, oni moraju biti u protiveksplozionoj zaštiti.

član 11. Zaštitna odeća i obuća moraju biti izrađeni od materijala na kome se ne stvara i ne skuplja statički elektricitet i koji ne varniči. Član 12. Lestve za spuštanje u sud moraju biti izrađene od materijala koji ne varniči i koji ne srne hemijski reagovati sa muljem ili parom zapaljive tečnosti. Radi sprečavanja opasnosti od klizanja, lestve na svom donjem kraju moraju imati osigurač koji ne varniči. Član 13. Pre početka čišćenja sudova, moraju se obaviti sledeći radovi: 1) vizuelni pregled i utvrđivanje tehničke ispravnosti nadzemnih sudova; 2) utvrđivanje fizičko-hemijskih osobina zapaljive te čnosti; 3) merenje visine sloja taloga (mulja) u sudu, radi utvrđivanja njegove približne zapremine; 4) preduzimanje mera za zaštitu od statičkog elektriciteta: 5) uzemljenje svih sudova, uređaja i cevovoda na kojima se može nagomilati statički elektricitet, 6) premošćenje svih spojnih delova cevovoda, su dova i uređaja na kojima se može stvarati statički elektricitet, 7) isključenje prekidača ili uklanjanje topivih delova iz električnog kola koje snabdeva energijom me haničku aparaturu sudova (miksera, konvejera i si.) električnih grejača itd. i stavljanje na njima natpisa "ISKLJUČENO". Član 15. Grubo čišćenje sudova obavlja se na sledeći način: 1) zatvore se svi ventili za dovod zapaljive tečnosti, vodene pare i si. 2) odstranjuje se zapaljiva tečnost i talog (mulj) gravitacijom ili ispumpavanjem uklanja se iz sudova pomoću priručnih sredstava, i to odmah posle odstranjivanja zapaljivih tečnosti.

71

I GRUPA Ako se posle grubog čišćenja predviđa potpuno čišćenje sudovi se, ako je potrebno, ispiraju vodom, a zatim se moraju napuniti vodenom parom niskog pritiska ili inertnim gasom ili vodom ili se moraju provetriti veštačkim ili prirodnim putem. Član 16. Zapaljive pare odstranjuju se iz sudova prirodnim ili veštačkim provetravanjem, vodenom parom niskog pritiska, inertnim gasom ili potapanjem sudova. Član 17. Ostaci taloga (mulja) i inkrustacija odstranjuju se iz sudova tretiranjem vodenom parom niskog pritiska, toplom ili hladnom vodom, mehaničkim putem ili hemijskim sredstvima za čišćenje i neutralizaciju.

Član 18. Potpuno čišćenje sudova obavlja se sa unutrašnje strane na sledeći način: 1) odvajaju se sudovi od dovoda zapaljive tečnosti, vodene pare, kanalizacione mreže i svih drugih cevovoda i uređaja vezanih za sudove koji se čiste zatvaranjem zapornih organa i obaveznim postavljanjem slepih prirubnica; 2) uduvava se vodena para niskog pritiska, inertni gas, pune se vodom ili se provetravaju veštačkim ili prirodnim putem. Zabranjeno je punjenje i ispiranje vodom sudova čiji je sadržaj toksičan ako ne postoji poseban tretman takvih otpadnih voda; 3) meri se koncentracija zapaljivih para u unutrašnjosti sudova koja ne srne da iznosi više od 10 procenata donje granice eksplozivnosti; 4) sudovi se mehanički čiste, pri čemu se posebna pažnja mora obratiti na "mrtve" uglove i slična teška pristupačna mesta. Sudovi moraju biti približno na temperaturi okoline pre njihovog čišćenja; 5) sudovi se, po potrebi, ponovo ispiraju vodom pod pritiskom i produvavaju vodenom parom niskog pritiska, inertnim gasom ili se provetravaju veštačkim ili prirodnim putem. Ispiranje vodom, produvavanje vodenom parom i mehaničko čišćenje naizmenično se ponavlja sve dok se ne ukloni ostatak taloga i inkrustacije; 6) ako se unutrašnji zidovi brišu krpama ili sličnim materijalom, te krpe ili materijal ne smeju stvarati statički elektricitet niti varničiti. Krpa, odnosno drugi materijal za brisanje ne srne se osipati. Član 19. Sudovi se odvajaju od priključnih cevovoda tako što se prvo zatvore svi ventili, rastave veze, isperu svi priključci toplom vodom ili vodenom parom niskog pritiska i postave slepe prirubnice na sve spojeve. Slepe prirubnice moraju biti otporne prema koroziji i moraju izdržati pritisak u cevovodima. Slepe prirubnice moraju se postaviti što je moguće bliže sudu da bi se smanjila mogućnost doticanja tečnosti u sud. Otvori demontiranih cevi moraju se zaptivati tako da se spreči svako doticanje u unutrašnjost sudova i svako kapanje tečnosti van sudova. Na sve ventile, koji su radi izolacije zatvoreni moraju se postaviti znaci zabrane upotrebe za vreme čišćenja sudova. Član 20. Vodena para ili inertni gas uduvavaju se pri dnu suda u vazdušni prostor, a uvodnik parovoda ili gasovoda mora se propisno uzemljiti i spojevi premostiti. Poklopac na krovu suda mora biti podignut i za vreme tretiranja parom ili inertnim gasom i za vreme hlađenja suda, ako je tretiran parom. 72

Član 21. Za vreme čišćenja sudova mora se obezbediti stalno provetravanje. Zapaljive pare čija je relativna gustina veća od vazduha odsisavaju se sa dna suda, a pare čija je relativna gustina niža od vazduha odsisavaju se sa vrha suda. Mestimično zaostali očvrsli talog (mulj) i inkrustacija, koji se mehaničkim sredstvima ne mogu ukloniti, tretiraju se vodenom parom ili vrućom vodom. Član 22. Kad sudovi nisu potpuno očišćeni od ostatka taloga (mulja) i inkrustacije, a radovi na čišćenju sudova se moraju prekinuti na kraće vreme, unutrašnji zidovi sudova moraju se isprati jakim mlazevima vode i ostatak taloga (mulja) prekriti slojem vode. Član 24. Za čišćenje sudova upotrebljavaju se i hemijska sredstva za čišćenje i neutralizaciju. Sredstva iz stava 1. ovog člana ne smeju reagovati egzotermno sa zapaljivom tečnošću i talogom (muljem), odnosno ne smeju izazvati bilo kakvu hemijsku ili fizičku reakciju koja može da ugrozi bezbednost ljudi i imovine, niti da korodivno dejstvuje na zidove sudova. Član 25. Peskarenje sudova mora se obavljati uz prethodno efikasno provetravanje. Pre peskarenja i za vreme peskarenja mora se stalno kontrolisati koncentracija zapaljivih para. Ako koncentracija zapaljivih para dostigne 10 procenata donje granice eksplozivnosti, mora se odmah obustaviti rad i nastaviti provetravanje dok koncentracija zapaljivih para ne padne ispod te granice. Kompresor i uređaj za sabijeni vazduh, kao i ventilator za dovod i odvod vazduha, moraju biti smešteni na slobodnom prostoru. Član 26. Prilikom čišćenja sudova moraju se očistiti i oprema i instalacija na sudovima. Član 27. Prilikom potpunog čišćenja, popravke ili zatvaranja jedne ili više komora u sudovima sa komorama, moraju se najpre isprazniti i druge komore u tim sudovima i ispuniti vodom ili inertnim gasom. Član 28. Sudovi se ne smeju čistiti za vreme vremenskih nepogoda (grmljavine i si.). Član 29. Talog (mulj) iz sudova koji se čiste mora se odmah ukloniti od svih susednih objekata i izvora paljenja na bezbedno odstojanje koje ne srne biti manje od 30 m. Član 30. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku jedne godine od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SFRJ, broj 44/83. i 60/86. Pravilnikom se propisuju tehnički normativi za zaštitu od požara i eksplozije pri čišćenju sudova za skladištenje ili prevoz zapaljivih tečnosti koje se pri normalnom pritisku i temperaturi nalaze u tečnom stanju.

I GRUPA Pravilnik je namenjen stručnjacima koji se bave održavanjem i eksploatacijom. Skoro da nema oblasti u kojoj se ne primenjuju zapaljive tečnosti. Vrlo česti slučajevi izbijanja požara pa i eksplozija sudova uslovili su donošenje ovog Pravilnika. Suština svih mera datih u Pravilniku je u tome da se stvore takvi uslovi pri čišćenju sudova koji će eliminisati sve uzročnike koji mogu izazvati požar. Postupci koji su u pravilniku opisani preporučuju se kao pouzdan način odstranjivanja para zapaljivih tečnosti i samih zapaljivih tečnosti iz sudova za skladištenje i čuvanje zapaljivih tečnosti. Posle ovakvih postupaka dozvoljena je topla obrada (zavarivanje ili sečenje) na sudovima ili neki drugi radovi koji mogu izazvati požar ili eksploziju. Čišćenje sudova radi popravke zavarivanjem, mora biti izuzetno brižljivo izvedeno. Pre početka zavarivanja, pored ostalih priprema sadržanih u Uredbi o merama zaštite od požara pri izvođenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja ("Službeni glasnik SR Srbije", broj 50/1979) obavezno je izvršiti merenje koncentracije eksplozivnih gasova u sudu. Najbolje je da merenje izvrši ovlašćena ustanova koja raspolaže potrebnom opremom i koja izdaje odgovarajući stručni nalaz o izvršenom merenju. Radovima se pristupa samo ako je nalaz povoljan i ako je ovlašćeno lice izdalo odobrenje za izvođenje radova. Ovi postupci su namenjeni samo za primenu pri čišćenju ili održavanju metalnih sudova koji sadrže zapaljive tečnosti. Čišćenje se vrši u cilju: a) da se otklone zapaljive ili eksplozivne mešavine para zapaljivih tečnosti - vazduh, koje se mogu zapaliti ili eksplodirati i da se otklone ostaci zapaljive tečnosti, koje mogu i dalje otpuštati zapaljive pare, kako bi se moglo pristupiti toploj obradi sudova (zavarivanju ili sečenju) ili nekim drugim radovima koji mogu biti uzroci požara ili eksplozije; b) da se osigura da ostaci od prethodne upotrebe ne zaostanu i zaprljaju proizvod koji treba da se stavi u sud radi moguće izmene proizvoda koji se skladište. Takvo čišćenje se svakako neće tražiti u slučajevima kada se sigurno zna da je zapaljiva tečnost koju je poslednji sadržavao sud identična sa zapaljivom tečnošću koja se stavlja u sud. U drugim slučajevima, poželjno je a nekad i imperativno da se potpuno otklone svi tragovi prethodno sadržane zapaljive tečnosti. Čišćenje sudova u kojima su prethodno držane zapaljive tečnosti, vrše radnici koji su obučeni da sigurno i stručno vrše potrebne operacije pod nadzorom stručnih lica. Čišćenje radi otklanjanja mešavine para zapaljivih tečnosti - vazduh ili samih zapaljivih tečnosti, usmereno je da održi bezbednu atmosferu u sudovima za skladištenje i čuvanje zapaljivih tečnosti. Pre početka čišćenja treba prikupiti potrebne informacije i instrukcije od proizvođača ili isporučioca zapaljivih tečnosti o čišćenju sudova. Postupci bezbednog čišćenja zahtevaju pažnju pri odabiranju sredstava za čišćenje i druge specijalne mere predostrožnosti. Pre početka radova na sudovima koji su sadržali zapaljivu tečnost treba pregledati njihovu unutrašnjost da bi se odredila efikasnost čišćenja. Pre početka rada na sudovima koji mogu biti pod pritiskom, pritisak se mora smanjiti na atmosferski, a sadržaj sudova treba ispustiti na bezbedno mesto. Obzirom da se pri radovima čišćenja koriste i električni uređaji potrebno je pre početka radova odrediti zone opasnosti koje nastaju prilikom izvođenja

čišćenja (JUS N.S8.007) i shodno tome proveriti stepen protiveksplozivne zaštite električnih instalacija koje se nalaze u zonama opasnosti kao i one opreme koje će se. koristiti pri radu u tim zonama (svetiljke, alat sa električnim pogonom i si.). Alat koji se koristi treba da bude od materijala koji pri udaru o sud ne izaziva varnicu (aluminijum, bronza, mesing, berilijum i dr.). Da bi se u sudu osigurali bezbedni uslovi treba izvršiti ispitivanje na prisutnost para zapaljivih tečnosti: - kontrolom koncentracije para zapaljivih tečnosti u sudu pomoću gasnih detektora; - pre početka izmena ili opravke; - odmah posle početka radova zavarivanja, sečenja ili zagrevanja; - često u toku istih radova. Čišćenje i održavanje se mora zaustaviti kad se utvrdi prisustvo para zapaljivih tečnosti, kada se dostigne koncentracija para zapaljivih tečnosti u sudu 10% od donje granice eksplozivnosti. Tada se mora^pronaći mesto ispuštanja para zapaljivih tečnosti. Radove čišćenja treba obavljati na otvorenom prostoru, ukoliko je to moguće. Ako se čišćenje obavlja u zatvorenom prostoru mora se obezbediti prinudna ventilacija tog prostora kako bi se pare zapaljivih tečnosti otklonile na vreme i sigurno, Pre početka radova na sudovima treba: - ukloniti sve izvore toplote iz blizine sudova; -isprazniti sve produkte iz sudova. Ovo treba da obuhvati i otklanjanje produkata iz svakog cevovoda koji je u vezi sa sudovima; - isključiti i začepiti sve cevovode i druge priključke; - bezbedno odstraniti ostatak zapaljivih tečnosti. Uklanjanje para zapaljivih tečnosti može se vršiti na nekoliko načina: a) Zamena vodom (pročišćavanje), kad se zna da je tečnost koja je prethodno bila u sudu lako rastvorljiva u vodi, ista se može odstraniti potpunim punjenjem suda vodom i otpuštanjem ponavljajući ovu operaciju nekoli ko puta (Primeri tečnosti rastvorljivih u vodi su aceton, etilalkoholi dr.). Pod izvesnim okolnostima radovi uz primenu toplote mogu se vršiti i na sudovima potpuno napunjenim vodom. b) Odstranjivanjem vazduhom (pročišćavanje i ven tilacije). Oslobođenje para se može izvršiti pročišćava njem vazduhom, a bezbedna atmosfera se može odr žavati ventilacijom. Kod pročišćavanja vazduhom kon centracija para u vazduhu u sudu može preći granicu zapaljivosti pre nego što se postigne bezbedna atmos fera, stoga treba preduzeti sve mere predostrožnosti da se obezbedi da je aparat koji se koristi za ubacivanje vazduha povezan za sud kako bi se rizik od paljenja statičkim elektricitetom sveo na najmanju meru. c) Zamena inertnim gasom (pročišćavanje), prvo pomoću pročišćavanja para zapaljivih tečnosti iz sudo va inertnim gasom, a onda produžetkom ventiliranjem vazduha. Od inertnih gasova najčešće se koriste azot i ugljendioksid u bocama koji se redukuju na potreban pritisak. Zadatak inertnog gasa je da pri produvavanju ponese sa sobom zapaljive pare tako da u sudu ostane znatno manja količina tih para koje su "razrađene" inertnim gasom. d) Zamena vodenom parom (pročišćavanje), kada se u sudove uduvava vodena para. Para se može uves ti u sud pumpom koja je ubačena kroz otvor i vezana za sud, ili povezivanjem creva za paru direktno na jedan od priključaka na sudu. Brzina dovoda pare treba da bude dovoljna da prelazi brzinu kondenzacije tako da

73

I GRUPA se ćeli sud zagreva do blizu tačke ključanja vode. Sud mora isparavati dovoljno dugo da ispare ostaci iz svih njegovih delova. Prilikom ispitivanja atmosfere u sudu sa indikatorom sagorljivog gasa, uzorak treba provući kroz cev za sušenje napunjenu kalcijum hloridom ili drugim sredstvom za sušenje, da bi se obezbedilo da vodena para ne ulazi u instrument. Ukoliko sredstvo za sušenje nije raspoloživo, sud se mora hladiti sve dok se višak vodene pare ne kondenzuje. e) Hemijskim čišćenjem, kada prethodna supstanca nije rastvorljiva u vodi ili se ne može odstraniti parom, sud se mora čistiti toplim hemijskim rastvorom. U nekim slučajevima neće biti moguće odstraniti sve potencijalno opasne tečne i čvrste ostatke, tj. takve ostatke koji će proizvesti zapaljive pare prilikom zagrevanja. Takvi ostaci mogu zapasti iza velikog kamenca ili rđe i ne mogu se lako otkriti. Kad god pregled posle čišćenja pokaže da ovaj rizični uslov postoji rad uz primenu toplote se ne može vršiti bez preduzimanja dodatnih mera preduzimanja

74

dodatnih mera predostrožnosti. Treba upotrebiti jedan od prethodnih metoda koji će obezbediti održavanje inertne atmosfere u sudu dok je rad u toku. Najvažnija faza metode čišćenja je ispitivanje na zapaljivosti koje se vrši posle čišćenja sudova, a određuje da li je čišćenje bilo efikasno. Ova ispitivanja se vrše gasnim detektorom sagorljivog gasa. Očitavanja sa detektora za najsagorljiviji gas daju procenat donje granice zapaljivosti para prisutnih u atmosferi. Očitavanja mogu biti pogrešna kada atmosfera sadrži manje od oko 5% zapremine kiseonika kao što je slučaj u inertnom sudu. Bitno je da rukovalac detektora bude obučen u rukovanju instrumentom i da vrši provere koje preporučuje proizvođač da bi se uverio da je instrument u ispravnom stanju za rad. Sadržaj pare u gasu koji izlazi iz suda treba ispitivati povremeno dok se vrši ventilacija ili prečišćavanje vazduhom. Svaka indikacija prisustva para zapaljivih tečnosti pomoću gasnog detektora zahteva ponovno čišćenje suda jednom od navedenih metoda.

I GRUPA

P R AVI L N I K O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TEČNI NAFTNI GAS I O USKLADIŠTAVANJU I PRETAKANJU TEČNOG NAFTNOG GASA ("Službeni list SFRJ", br. 24/71 i 26/71) Član 1. Izgradnja postrojenja za tečni naftni gas i uskladištavanje i pretakanje tečnog naftnog gasa vrše se na način određen Tehničkim propisima o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Član 2. U postojećim postrojenjima za tečni naftni gas moraju se mere obezbeđenja predviđene odredbama ovog pravilnika sprovesti u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu. Član 3. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o upotrebi tečnih gasova u domaćinstvima i ugostiteljskim, zanatskim i trgovinskim radnjama ("Službeni list FNRJ", br. 34/62). Član 4. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

TEHNIČKI PROPISI O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TEČNI NAFTNI GAS I O USKLADIŠTAVANJU I PRETAKANJU TEČNOG NAFTNOG GASA 1.

OBJAŠNJENJE POJMOVA

1.1 1. 2

1. 3

ovih Niže navedeni pojmovi, u smislu propisa, imaju sledeća značenja: Tečni naftni gas (u daljem tekstu: gas) su naftni ugljovodonici (propan, propen, butan, buten i njihovi izomeri) i njihove smeše u tečnom ili gasovitom stanju, čiji parni pritisak prelazi 1,25 bar pri 40°C, koji odgovaraju jugoslovenskim standardima. Parni pritisak je pritisak para gasa izražen u

1. 4

1. 5

bar pri 40°C u ravnotežnom stanju sa tečnošću. Maksimalni dozvoljeni radni pritisak je najveći dozvoljeni unutrašnji radni pritisak u

bar pri 40°C, za koji je posuda konstruisana ili najveći unutrašnji radni pritisak koji odobrava nadležna inspekcija. Ispitni pritisak je unutrašnji pritisak u bar koji je za 50% veći od radnog pritiska pri 40°C. Rezervoar za gas je svaka zatvorena posuda izrađena i odobrena za punjenje gasom (prenosni rezervoar, stabilni rezervoar, transportna cisterna), koja ispunjava uslove predviđene važećim jugoslovenskim standardima.

1.7 1.8,, 1.9.

1.10 1.11 1.12 1.13

1.14

1.15

1.16 1.17

Postrojenje za gas je rezervoar, boca ili drugi uređaj odnosno skup uređaja koji predstavlja jednu tehnološku celinu. Boca za gas je posuda cilindričnog oblika koja se može upotrebljavati samo u vertikalnom položaju. Prenosni rezervoari (kontejneri) su posude specijalno izgrađene i opremljene za transport i uskladištavanje gasa, punjenja 250,500, 1000 i 2000 kg. Oprema za gas je oprema otporna na dejstvo gasa i nepropusna do pritiska koji je na njoj označen. Isparivačje uređaj za isparavanje gasa. Pokrivač nivoa je uređaj koji pokazuje nivo tečne faze gasa u posudi. Primarni regulacioni krug su uređaji na instalaciji ili postrojenju za gas, koji su pod pritiskom jednakim ili većim od pritiska u rezervoaru. Sekundarni regulacioni krug su svi uređaji na instalaciji ili postrojenju za gas, iza prvostepene redukcije pritiska, koji su pod pritiskom manjim od pritiska u rezervoaru. Prvostepena redukcija pritiska su uređaji za redukciju pritiska (smanjenje pritiska u rezervoaru), koji mogu reducirati pritisak u tečnoj ili parnoj fazi gasa. Drugostepena redukcija i regulacija pritiska su uređaji za redukciju i regulaciju pritiska na radni pritisak trošila. Uređaj za mešanje je postrojenje koje se upotrebljava za prethodno mešanje isparenog gasa sa vazduhom pre njegove distribucije i potrošnje.

1.18

1.19

1.20 1.21 1.22 1.23 1.24 1.25

1.26

1.27

Stepen punjenja je procentualni odnos težine gasa u posudi i težine vode, koju bi ta posuda sadržavala na temperaturi od 15° C. Uskladištenje gasa je svako trajno ili privremeno držanje gasa u rezervoarima i bocama kod proizvodnje (skladišta proizvođača), distribucije (skladišta distribu tera) i potrošnje (skladišta potrošača). Trajno držanje gasa je uskladištavanje gasa u trajanju dužem od 180 dana. Privremeno držanje gasa je uskladištavanje gasa u pokretne posude (transportne cisterne, prenosne rezervoare i boce). Pretakalište su mesto i uređaji za priključenje transportnih cisterni na stabilnu instalaciju. Pristupni put je put odnosno kolosek predviđen za pristup transportnih cisterni pretakalištu, koji je sastavni deo pretakališta. Sigurnosni uređaj je ventil ili druga naprava koja štiti delove postrojenja od pritiska iznad propisanih vrednosti. Pritisak otvaranja sigurnosnog ventila je pritisak pri kojem počinje otvaranje ventila i ispuštanje gasa. On mora biti za 10% veći od maksimalno dozvoljenog radnog pritiska posude odnosno cevovoda na kome je sigu rnosni ventil instaliran. Zaporni organ je ventil za zatvaranje, zasun, slavina ili slični uređaj postavljen na postrojenju za zatvaranje tečne ili parne faze gasa. Ventil protiv loma cevi je ventil koji odvaja delove postrojenja (posude i cevovode) zatvaranjem protoka gasa u slučaju loma 75

I GRUPA

1.28 1.29 1.30

1.31

1.32 1.33 1.34

1.35 1.36 1.37 1.38

spoja ispred njega i ne može se smatrati zapornim organom. Pokazivač protoka je uređaj za pokazivanje protoka tečne faze gasa. Regulator nivoa je uređaj koji reguliše visinu nivoa tečne faze gasa. Odgovarajuća ventilacija je ventilacija koja onemogućava stvaranje koncentracije gasa u vazduhu veće od 25% od donje granice zapaljivosti. Transportna cisterna (auto-cisterna, cisterna prikolica, vagon-cisterna i si.) je rezervoar cilindričnog oblika zapremine do 80 m3 čvrsto vezan za pokretno postolje koje se upotrebljava za transport gasa. Sistem sa bocama je svaka instalacija za korišćenje gasa kod koje se za uskladištavanje koriste boce. Sistem sa rezervoarima je svaka instalacija za korišćenje gasa kod koje se za uskladištenje koriste rezervoari. Odobren (atestiran) rezervoar ili uređaj odnosno odobrena (atestirana) oprema je svaki rezervoar ili uređaj odnosno oprema koji su ispitani od strane ovlašćene domaće ustanove ili priznate inostrane ustanove odnosno koji ispunjavaju uslove predviđene važećim jugoslovenskim standardom. Siguran uređaj je uređaj ispitan i u praksi proveren od strane ovlašćenih stručnjaka. Značajni objekti su najbliži mogući izvori paljenja ili objekti na susednom zemljištu koji ne pripadaju postrojenju. Punjenje po zapremini je sadržaj posude (rezervoara, transportne cisterne ili boce) koji je dostigao određenu zapreminu. Punjenje po težini je sadržaj posude (rezervoara, transportne cisterne ili boce) koji je određen merenjem posude pre i posle punjenja.

2.

POSTROJENJA ZA GAS

2.1

REZERVOARI ZA GAS

2.1.1

Zajedničke odredbe

2.1.1.1 2.1.1.2 2.1.1.3

Rezervoar za gas mora biti odobren. Rezervoar može biti nadzemni i podzemni. Nadzemni rezervoar može biti: - cilindričnog ili kuglastog oblika; - ležeći ili stojeći; - stabilni (nepokretni) ili prenosni (pokretni). Podzemni rezervoar može biti ležeći i cilindričnog oblika. Rezervoar mora imati sledeće oznake: 1. naziv proizvođača; 2. fabrički broj; 3. godinu izrade; 4. debljinu plašta i podnice; 5. oznaku materijala od kojeg je izrađen; 6. žig ili druge oznake nadležne inspekcije; 7. ukupni sadržaj posude; 1. radni pritisak za koji je rezervoar izrađen u bar, 2. oznaku maksimalnog dozvoljenog pu njenja gasom pri temperaturi od 40°C, a u skladu sa tabelom 3. koja je odštampa-

2.1.1.4 2.1.1.4

76

na uz ove propise i čini njihov sastavni deo, i to: - za gas koji je samo butan, -za gas koji je samo propan ili smeša propana i butana. Oznake se ispisuju u litrima ili kilogramima, a prema specifičnoj težini gasa; 10.natpis: SAMO ZA TEČNI NAFTNI GAS ČIJI PARNI PRITISAK NE PRELAZI 6,6 bar pri 40°C (ako je rezervoar određen za čist butan) odnosno 16,7 bar pri 40°C (ako je rezervoar određen za čist propan ili smešu koja sadrži propan); 11. oznaku: JUS (broj), ako je rezervoar izra đen prema jugoslovenskim standardima ili broj atesta, ako je rezervoar inostrane proizvodnje; 12. natpis: ZAPALJIVI GAS - koji se ispisuje crvenom bojom, i to samo na nadzem nom rezervoaru blok-slovima veličine 1/6 prečnika rezervoara, ali ne veće od 30 cm. 2.1.1.6

2.1.1.7 2.1.1.8

2.1.1.9

Oznake iz tačke 2.1.1.5. pod 1 do 11 ovih propisa unose se u natpisnu pločicu koja kod nadzemnih i prenosnih rezervoara mora biti pričvršćena za rezervoar. Ispitni pritisci za rezervoare iznose, i to za butan - 10 bar, a za propan ili smešu propana i butana - 25 bar. Međusobno odstojanje rezervoara i odstojanje rezervoara od značajnih objekata, javnog puta ili puteva unutar postrojenja, moraju odgovarati najmanjim udaljenostima iz tabele 1, koja je odštampana uz ove propise i čini njihov sastavni deo (zaštitna zona). Odstojanja iz tačke 2.1.1.8. ovih propisa mere se horizontalno u svim pravcima od gabarita nadzemnog rezervoara odnosno okna podzemnog rezervoara do gabarita objekata i na tom prostoru ne srne se nalaziti bilo kakav izvor paljenja ili električni vodovi bez obzira na napon. Ovaj prostor mora se čistiti od zapaljivog materijala (korova, trave i drugog rastinja).

2.1.2

Nadzemni rezervoari.

2.1.2.1

Lokacija i postavljanje.

2.1.2.1.1 Nadzemni rezervoari se, po pravtfu, postavljaju van građevinskih objekata. 2.1.2.1.2 Nadzemni rezervoari se ne smeju postavljati ispod javnih puteva i u udubljenja ispod nivoa terena. 2.1.2.1.3 Ako ukupna zapremina dva ili više nadzemnih rezervoara prelazi 3000 m3, rezervoari moraju biti odvojeni u grupe rezervoara, i to tako da zapremina svake grupe može iznositi do 3000 m3 na međusobnoj udaljenosti od 120 m. 2.1.2.1.4 Skladišta kod proizvođača i skladišta kod distributera mogu biti na udaljenostima manjim od udaljenosti iz tabele 1, ali najviše za 10%. 2.1.2.1.5 Nadzemni rezervoari moraju imati temelje čija je vatrootpornost predviđena za najmanje 2 časa.

I GRUPA 2.1.2.1.6 Nadzemni rezervoar mora biti poduprt tako da se spreči koncentracija suvišnog tereta na plašt rezervoara, a mesto dodira plašta rezervoara sa temeljom mora biti na pogodan način zaštićeno od korozije. 2.1.2.1.7 Nadzemni rezervoari moraju biti obojeni svetlim reflektujućim aluminijumskim ili sličnim lakom. 2.1.2.1.8 Nadzemni cilindrični rezervoari postavljaju se najmanje na dva temelja od kojih je jedan klizni sa nagibom od 0,5% do 1% u smeru drenažnog otvora i moraju biti pričvršćeni na način koji im omogućava toplotnu dilataciju. 2.1.2.2

Konstrukcija.

2.1.2.2.1 Konstrukcija nadzemnih rezervoara mora biti odobrena od strane nadležne inspekcije. 2.1.2.2.2 Priključci, ako su to cevni nastavci na plastu i podnicima, izvode se isključivo varenjem sa pojačanjima na plastu dužine do 150 mm. 2.1.2.2.3 Svi nosači za pričvršćivanje penjalica, podesti, natpisne pločice, držači za dizanje, jastuci i slično, moraju biti zavareni na rezervoaru pre ispitivanja. 2.1.2.2.4 Natpisna pločica postavlja se na dostupno i vidljivo mesto na podlogu plašta rezervoara čvrstom vezom. 2.1.2.2.5 Varenje kod rezervoara na terenu vrši se samo na pločama sedla ili nosačima. 2.1.2.2.6 Zapremina nadzemnog rezervoara cilindri čnog oblika ne srne prelaziti 250 m3 2.1.2.2.7 Podnice nadzemnih cilindričnih rezervoara mogu biti poluokruglo ili duboko vučene. 2.1.2.2.8 Nadzemni cilindrični rezervoari, zapremine veće od 3 m 3 , moraju na mestima dodira plašta i temelja imati čelične jastuke (sedla) za pojačanje, koji moraju biti zaokruženi na krajevima i variti se neprekinutim varom. 2.1.2.2.9 Pojačanje rezervoara iz tačke 2.1.2.2.8. ovih propisa mora po širini biti jednako najmanje osmostrukoj debljini plašta, po debljini ne srne biti manja od 5 mm niti veća od 10 mm, a po dužini ne srne biti manja od 1/4 obima plašta. 2.1.2.3

Oprema

2.1.2.3.1 Pod opremom nadzemnog rezervoara podrazumeva se sva oprema koja je neposredno ugrađena u rezervoar i na rezervoaru i koja sa njim čini funkcionalnu celinu. 2.1.2.3.2 Oprema mora biti odobrena i ispitana na pritisak najmanje jednak ispitnom pritisku rezervoara. 2.1.2.3.3 Nadzemni stabilni rezervoar mora imati sledeću regulacionu, mernu i sigurnosnu armaturu: 1) najmanje dva pokazivača nivoa tečnosti, koji rade na različitom principu; 2) jedan manometar, opremljen slavinom sa kontrolnim priključkom neposredno veza nim na parni prostor rezervoara; 3) jedan termometar, ugrađen u džep i ne posredno vezan sa tečnom fazom u re zervoaru; 4) ventil protiv loma, ako priključci za ar maturu imaju prečnik veći od 12 mm. Ako takvi priključci imaju prečnik do 12 mm, ventil mora imati prigušnice prečnika rupe do 1,2 mm;

5) najmanje dva sigurnosna ventila ali tako da zatvaranjem jednog ventila ne dođe do smanjenja ukupnog kapaciteta ispod kapaciteta predviđenog u tabeli 2, koja je odštampana uz ove propise i čini njihov sastavni deo. 2.1.2.3.4 Ventil protiv loma se, po pravilu, ugrađuje unutar nadzemnog rezervoara ili neposredno na cevni priključak i ne može se smatrati zapornim organom. 2.1.2.3.5 Ventil protiv loma mora se automatski zatvarati, ako protok parne ili tečne faze gasa prelazi 1,5 do 2 puta granicu protoka predviđenog za priključak na kome je ugrađen. 2.1.2.3.6 Kapacitet ventila protiv loma mora biti manji od mogućeg protoka koji daje svetli otvor priključaka iza njega. 2.1.2.3.7 Iza svakog ventila protiv loma, ugrađenog na nadzemnom rezervoaru, mora postojati jedan sigurni zaporni organ (ventil, slavina, zasun ili slično). 2.1.2.3.8 Ventil protiv loma ne moraju imati pokazivači nivoa, termometri i manometri, čiji slobodni otvori nemaju prečnik veći od 1,2 mm niti sigurnosni ventil bez obzira na prečnik priključka. 2.1.2.3.9 Između sigurnosnog ventila i nadzemnog rezervoara ne srne se ugrađivati zaporni organ, osim kod zajedničke sabirne glave koja omogućuje samo pojedinačno zatvaranje sigurnosnog ventila bez smanjenja predviđenog kapaciteta ispuštanja. 2.1.2.3.10 U zajedničku sabirnu glavu smeju biti ugrađena najviše četiri sigurnosna ventila. 2.1.2.3.11 Na nadzemnim rezervoarima odušne cevi sigurnosnih ventila moraju biti toliko duge da se njihov završetak nalazi na 2 m iznad gornjeg nivoa plašta rezervoara. 2.1.2.3.12 Završni krajevi odušnih cevi moraju imati slobodni - okošeni otvor, koji omogućuje ekspanziju ispuštenog gasa vertikalno nagore. 2.1.2.3.13 Odušne cevi ne mogu se zatvarati poklopcima ili žicanim mrežicama, a gas se ne srne usmeravati nadole. 2.1.2.3.14 Na svakoj odušnoj cevi mora postojati ispust za vodu i kondenzat, koji se ne može zatvoriti. 2.1.2.3.15 Na sigurnosnom ventilu moraju se naznačiti: - pritisak otvaranja u bar; - prečnik otvora ili kapacitet ispuštanja; - žig kontrole i broj atesta; - crveni prsten po obodu okruglog dela ventila. 2.1.2.3.16 Nadzemni rezervoar zapremine veće od 3 m3 mora imati najmanje jedan otvor za ulaz, jedan otvor za ispuštanje taloga, kao i podest sa penjalica za pristup do gornjeg nivoa plašta. 2.1.2.4

Posebni uslovi za nadzemne rezervoare.

2.1.2.4.1 Nadzemni rezervoari moraju biti zaštićeni od udara vozila na mestima na kojima su takvi udari mogući, ali tako da to ne sprečava nesmetano provetravanje. 2.1.2.4.2 Ako postoji opasnost od oštećenja, ventili, regulatori i merna i ostala oprema nadzemnih

77

I GRUPA rezervoara moraju biti zaštićeni od mehaničkih oštećenja. 2.1.2.4.3 Merno staklo se ne srne upotrebljavati kod nadzemnih rezervoara, osim kad se gas crpi u tečnoj fazi. 2.1.2.4.4 Raspored nadzemnih cilindričnih rezervoara mora biti takav da, u slučaju eksplozije, podnice rezervoara ne ugroze objekte u kojima boravi veći broj ljudi. 2.1.2.4.5 Električna instalacija na nadzemnim rezervoarima mora biti izvedena u skladu sa Propisima o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša (dodatak "Službenog lista SFRJ", br. 18/67), koji su sastavni deo Pravilnika o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša ("Službeni list SFRJ", br. 18/67. i 27/70). 2.1.2.4.6 Nadzemni rezervoari moraju biti uzemljeni. 2.1.2.4.7 Atmosferske padavine i voda za hlađenje nadzemnih rezervoara moraju se odvoditi tehnološkom kanalizacijom ili moraju slobodno oticati, tako da se spreči taloženje vode oko temelja rezervoara. 2.1.2.4.8 Ispuštanje gasa dozvoljeno je samo u tehnološku kanalizaciju. 2.1.2.4.9 Priključci za punjenje i pražnjenje nadzemnih rezervoara moraju imati postavljene natpise iz kojih se vidi da li su spojeni sa parnom ili tečnom fazom rezervoara. 2.1.2.4.10 Nadzemni rezervoari detaljno se pregledaju najmanje dva puta godišnje od strane korisnika postrojenja. O ovakvim pregledima vodi se evidencija. 2.1.2.5

2.1.3

Podzemni rezervoari

Zaštita ott požara.

2.1.2.5.1 Nadzemni rezervoar mora biti na prikladan i siguran način zaštićen od direktnog uticaja sunčevih zraka a od drugih izvora toplote pomoću hidrantske mreže i vatrogasne opreme. 2.1.2.5.1 Vatrogasna oprema može biti: 1) stabilna instalacija na nadzemnom rezervoaru ili hidrantskoj mreži; 1) prevozni aparati za gašenje požara. 2.1.2.5.3 Stabilna instalacija mora imati kapacitet vode od 101/min na m2 tlocrtne površine rezervoara, sa pritiskom na izlazu iz sistema od najmanje 3,5 bar u trajanju od najmanje 2 časa. 2.1.2.5.3 Stabilna instalacija može biti izvedena: 1) kao sistem za raspršenu vodu - postavljen isključivo na nadzemnom rezervoaru pri čemu 50% kapaciteta vode služi za zaštitu od sunčeve insolacije, a ukupni kapacitet vode - za hlađenje rezervoara u slučaju pojave požara na susednom rezervoaru; 2) kao stabilna instalacija na hidrantskoj mreži isključivo sa bacačima vode, čiji je ukupni kapacitet 101/min na m 2 tlocrtne površine nadzemnog rezervoara, sa pritis kom na bacaču od najmanje 8 bar u traja nju od najmanje 2 časa; 3) kao kombinovani sistem sa instalacijom za raspršenu vodu, na nadzemnim rezer voarima i bacačima vode stalno spojenim na hidrantsku mrežu. U tom slučaju kapa citeti sistema za raspršenu vodu iznosi 50% od ukupnog kapaciteta vode i služi 78

za zaštitu od sunčeve insolacije, a zajedno sa bacačima - za zaštitu rezervoara u slučaju pojave požara na susednom rezervoaru. 2.1.2.5.5 Ako je izgrađen samo jedan nadzemni rezervoar, hidrantska mreža mora imati najmanje dva nadzemna hidranta kapaciteta vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje 2 časa. 2.1.2.5.6 Za dva ili više nadzemnih rezervoara broj hidranata se određuje prema rasporedu rezervoara ali tako da hidranti ne budu međusobno udaljeni više od 50 m. 2.1.2.5.7 Hidranti se ne smeju postavljati bliže od 25 m niti dalje od 35 m gabarita rezervoara. 2.1.2.5.8 Hidranti se ne smeju postavljati nasuprot podnica cilindričnih rezervoara. 2.1.2.5.9 Vatrogasnim vozilima se mora obezbediti pristup nadzemnim rezervoarima iz najmanje dva pravca, kao i priključenje na hidrante iz tih pravaca. 2.1.2.5.10 Broj prevoznih aparata za gašenje požara određuje se: za jedan nadzemni rezervoar - jedan aparat kapaciteta punjenja 50 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara: za dva ili više nadzemnih rezervoara - po jedan aparat kapaciteta punjenja 50kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara na svaka dva rezervoara. 2.1.2.5.11 Vatrogasna oprema mora se vizuelno kontrolisati svakog dana.

2.1.3.1

Opšte odredbe

2.1.3.1.1

Pod podzemnim rezervoarima podrazumevaju se potpuno ukopani rezervoari ili rezervoari postavljeni u komore, čiji se nivo plašta nalazi najmanje 60 cm ispod nivoa terena, kao i rezervoari smešteni u podzemne pećine u kojima geološki uslovi to dozvoljavaju. 2.1.3.1.2 Svi poluukopani ili delimično ukopani rezervoari smatraju se nadzemnim rezervoarima i na njih se primenjuju odgovarajuće odredbe ovih propisa koje se odnose na nadzemne rezervoare. 2.1.3.2

Lokacija i postavljanje

2.1.3.2.1 Ako ukupna zapremina dva podzemna rezervoara prelazi 3000 m3, rezervoari moraju biti odvojeni u grupe rezervoara, i to tako da zapremina svake grupe može iznositi do 3000 m3 na međusobnoj udaljenosti od 60 m. 2.1.3.2.2 Pri određivanju dubine ukopavanja mora se voditi računa o dubini smrzavanja tla. 2.1.3.2.3 Za postavljanje potpuno ukopanog podze mnog rezervoara moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: 1) da je izrađen i opremljen za podzemnu ugradnju; 2) daje pre ukopavanja ispitan; 3) da su mu spoljne površine zaštićene od korozije izolacionim materijalom debljine najmanje 6 mm. Zabranjena je upotreba jute ili sličnih izolacionih materijala;

I GRUPA 4) da je položaj u sloj opranog i nabijenog peska debljine 20 cm, koji mora pri pola ganju rezervoara biti suv, bez zemlje, ka menja i šljunka; 5) da je obezbeđen od pomeranja i potiska podzemnih voda. 2.1.3.2.4 Posle postavljanja podzemni rezervoar se oblaže slojem peska prema odredbi tačke 2.1.3.2.3. pod 4 ovih propisa, a zatim prekriva zemljom. 2.1.3.2.5 Za postavljanje podzemnog rezervoara u komore, pored uslova iz tačke 2.1.3.2.3 pod 1 ovih propisa, moraju biti ispunjeni i sledeći uslovi: 1) da su spoljne površine rezervoara zašti ćene od korozije; 2) da je komora izvedena nepropusno na spoju dna i vertikalnih zidova; 3) da je dno komore izvedeno u nagibu od najmanje 1% prema taložniku; 4) da je u komori obezbeđena odgovarajuća ventilacija. 2.1.3.2.6. Ispitivanje podzemnog rezervoara u komori, postavljenog na temelje, može se vršiti i posle njegovog ugrađivanja. 2.1.3.3

Konstrukcija

2.1.3.3.1 U pogledu označavanja i konstrukcije podzemnih rezervoara važe odredbe tač. 2.1.1.5 do 2.1.1.7, tačKa 2.1.2.2.1 do 2.1.2.2.3, tačke 2.1.2.2.5 i tačke 2.1.2.2.7 ovih propisa. 2.1.3.3.2. Zapremina jednog podzemnog rezervoara ne srne prelaziti 200 m3 za svaki gas kojim se puni. 2.1.3.3.3 Podzemni rezervoar mora imati otvor za ulaz. 2.1.3.3.4 Pri proračunu debljine zida podzemnog rezervoara uzima se povećani dodatak na koroziju od najmanje 1 mm. Oprema. 2.1.3.4 2.1.3.4.1 Odredbe tač. 2.1.2.3.1 do 2.1.2.3.9. i tač. 2.1.2.3.12 do 2.1.2.3.16 ovih propisa koje se odnose na opremu nadzemnih rezervoara važe i za podzemne rezervoare. 2.1.3.4.2 Podzemni rezervoari veći od 3 m3 moraju imati ugrađeneina oba kraja pričvršćene penjalice za ulaz, koje se postavljaju neposredno u produženju ulaza. 2.1.3.4.3 Podzemni rezervoari moraju na plastu imati zavarene držače za dizanje, koji se postavljaju na rezervoar pre njegovog

2.1.3.5 2.1.3.5.1 ispitivanja. Posebni uslovi za podzemne rezervoare. Podzemni rezervoari moraju se najmanje jedanput u pet godina potpuno otkriti, radi pregleda spoljnih površina. 2.1.3.5.2 Rok iz tačke 2.1.3.5.1 ovih propisa može se skratiti ili produžiti, ako je u blizini rezervoara ukopana kontrolna pločica od onog materijala od kog je izrađen rezervoar. 2.1.3.5.3 Ako pregled ukopanih rezervoara vrši prema tački 2.1.3.5.2 ovih propisa, svi ukopani priključci ukoliko postoje, moraju se otkopati radi pregleda 2.1.3.5.4 Pregled spoljnih površina rezervoara postavljenog u komori vrši se najmanje

jedanput u tri godine.

2.1.3.5.5 Rezervoar koji je upotrebljavan kao podzemni rezervoar ne srne se upotrebljavati kao nadzemni sve dok se ne utvrdi da ispunjava uslove predviđene za nadzemni rezervoar. 2.1.3.5.6 Rezervoari građeni kao podzemni smatraju se nadzemnim rezervoarima ako se koriste pre ukopavanja. 2.1.3.5.7 Iznad podzemnih rezervoara ne mogu se izgrađivati bilo kakvi objekti i putevi. 2.1.3.5.8 Podzemni rezervoari se ne smeju postavljati jedan iznad drugog. 2.1.3.5.9 Svi priključci na podzemnom rezervoaru moraju se nalaziti na -gornjoj strani rezervoara, po pravilu, na otvoru za ulaz. 2.1.3.5.10 Oprema podzemnih rezervoara postavlja se u zaštitno okno od metala ili betona, koje mora biti zaštićeno poklopcem snabdevenim bravom. Vrh okna mora biti najmanje 20 cm uzdignut od okolnog terena. 2.1.3.5.11Dubina zaštitnog okna ne srne prelaziti 60 cm i ne srne imati slobodni prostor veći od 0,5 m3. 2.1.3.5.12 Krajevi odušne cevi sigurnosnih ventila podzemnih rezervoara moraju se sigurno učvrstiti i nalaziti na visini od najmanje 2,5 m iznad okolnog terena. 2.1.3.5.13 Kapacitet ispuštanja sigurnosnih ventila podzemnih rezervoara mora biti najviše 30% manji od kapaciteta ispuštanja sigurnosnih ventila predviđenog za nadzemne rezervoare u tabeli 2. 2.1.3.5.14 Krajevi odušne cevi sigurnosnih ventila podzemnih rezervoara ne smeju se završavati bliže od 2,5 m od bilo kog otvora

na zgradi koja se nalazi ispod tog otvora, mereno horizontalno. 2.1.3.5.15 Natpisna pločica iz tačke 2.1.1.6 ovih propisa postavlja se iznad zemlje u neposrednoj blizini podzemnih rezervoara. 2.1.3.5.16 Odvodnjavanje zaštitnih okana mora biti rešeno tako da se spreči prodiranje gasa u kanalizaciju. 2.1.3.5.17 Odmuljivanje taloga mora se vršiti van zaštitnog okna tako da se spreči prodiranje gasa u kanalizaciju. 2.1.3.5.18 Električna instalacija iznad podzemnih rezervoara mora ispunjavati uslove određene Propisima o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša. 2.1.3.5.19 Vatrogasna instalacija podzemnih rezervoara sastoji se od hidrantske mreže i prevoznih aparata za gašenje požara, koji moraju ispunjavati uslove iz tač. 2.1.2.5.5 do 2.1.2.5.11 ovih propisa. Prenosni rezervoari. Lokacija i postavljanje. Radne i druge organizacije ili pojedinci kao potrošači gasa (u daljem tekstu: potrošači) ne smeju držati prenosne rezervoare u građevinskim objektima. 2.1.4.1.2 Za potrošnju se može priključiti u seriji najviše 5 rezervoara čija ukupna zapremina ne prelazi 15 m3 2.1.4.1.3 Prilikom pretakanja, manipulisanja i transporta prenosni rezervoari moraju biti na 79

2.1.4 2.1.4.1. 2.1.4.1.1

I GRUPA prikladan način obezbeđeni od pomeranja i prevrtanja. 2.1.4.2

Konstrukcija.

2.1.4.2.1 Konstrukcija i izrada prenosnih rezervoara za gas, kao i pogonskih rezervoara motornih vozila, mora biti odobrena i ispunjavati uslove predviđene Pravilnikom o Tehničkim propisima za izradu i upotrebu zatvorenih sudova za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove ("Službeni list FNRJ", br. 6/57. i 3/58). 2.1.4.2.2 Prenosni rezervoari moraju biti konstruisani i ispitani za gas koji je samo propan, bez obzira kojim se gasom pune. 2.1.4.2.3 Pored ispunjavanja uslova iz tačke 2.1.4.2.1 ovih propisa, prenosni rezervoari moraju imati: 1) armaturu i opremu zaštićenu od meha ničkog oštećenja i eventualnog neovlašćenog korišćenja; 2) kontrolni otvor za unutrašnji pregled prečnika koji mora iznositi od 65 do 150 mm; 3) pokazivač nivoa, bez obzira na način i mesto punjenja; 1) držače za dizanje i nožice za postavljanje. 2.1.4.3.

Oprema.

2.1.4.3.1

Oprema prenosnog rezervoara sastoji se iz: 1) priključaka za spajanje parne faze sa ugrađenim zapornim organom, ventilom protiv loma i zaštitnom navojnom kapom; 2) priključka za spajanje tečne faze sa ugra đenim zapornim organom, ventilom protiv loma i zaštitnom navojnom kapom; 3) sigurnosnog ventila čiji je kapacitet ispuš tanja određen u tabeli 2; 4) priključaka za potrošnju tečne faze sa produžnom cevi do dna rezervoara, za pornim organom, ventilom protiv loma i zaštitnom navojnom kapom; 5) pokazivača nivoa tečne faze u rezervoaru sa plovkom, fiksnom ili kliznom cevi; 6) manometra do 30 bar; 7) otvora sa čepom za ispuštanje taloga. 2.1.4.3.2 Oprema prenosnih rezervoara iz tačke 2.1.4.3.1 ovih propisa mora biti odobrena. 2.1.4.4

Posebni uslovi za prenosne rezervoare.

2.1.4.4.1 Priključci za punjenje moraju imati ventile za brzo zatvaranje. 2.1.4.4.2 Za prenosne rezervoare srne se upotrebiti samo armatura sa navojnim priključcima. 2.1.4.4.3 Prenosni rezervoari ne smeju se puniti unutar prostorije koja ima više od jednog zatvorenog zida. 2.1.4.4.4 Prenosni rezervoari se, po pravilu, pune "po zapremini". 2.1.4.4.5 Punjenje prenosnih rezervoara dozvoljeno je samo postupkom ekspanzije tečne faze u parni prostor rezervoara. 2.1.4.4.6U isto vreme srne se puniti samo jedan prenosni rezervoar. 2.1.4.4.7 Prenosni rezervoari moraju biti uzemljeni za vreme punjenja i pražnjenja gasa. 2.1.4.4.8 Ispusti iz sigurnosnih ventila prenosnih rezervoara ne smeju imati cevne produžetke, osim ako su stabilno instalirani. U tom slučaju za produžetke se primenjuju odredbe ovih propisa koje se odnose na nadzemno 80

odnosno podzemno instaliranje stabilnih rezervoara. 2.1.4.4.9 Na prenosnim rezervoarima ne srne se nalaziti električna instalacija 2.1.4.4.10 Vatrogasna oprema prenosnih rezervoara na mestu lokacije su ručni aparati za gašenje požara odabrani tako da na svaki kubni metar rezervoara bude obezbeđeno 5 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara. 2.1.4.4.11 Ne srne se vršiti pretakanje gasa iz jednog u drugi prenosni rezervoar, kao ni punjenje boca gasom iz prenosnih rezervoara, ako ne postoji odgovarajuća instalacija. 2.1.5

Pogoni za punjenje boca i prenosnih rezervoara.

2.1.5.1

Opšte odredbe.

2.1.5.1.1. Pod pogonom za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom podrazumeva se u smislu ovih propisa, postrojenje kod distributera, izrađeno i opremljeno za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom iz stabilnih skladišnih rezervoara a radi daje distribucije od potrošača. 2.1.5.1.2 Pogoni za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom mogu u svom sastavu imati: 1) skladišne rezervoare; 2) pretakališta za transportne cisterne (za dopremu i otpremu gasa); 3) instalacije za punjenje pogonskih rezervoara motornih vozila koja troše gas kao pogonsko gorivo; 4) skladišta boca i prenosnih rezervoara. 5) pomoćne uređaje i objekte za rad, održavanje pogona i pregled boca. 2.1.5.2

Lokacija prostorije za punjenje.

2.1.5.2.1 Prostorija za punjenje boca i prenosnih rezervoara, mereno od gabarita te prostorije, mora biti udaljeno od: 1) skladišnih rezervoara - najmanje 7,5 m; 1) granice susednog zemljišta (regulacione građevinske linije) - najmanje 15 m; 2) pretakališta za transportne cisterne - van zaštitne zone pretakališta; 3) drugih stalnih izvora paljenja - najmanje 15 m. 2.1.5.3

Izgradnja prostorija za punjenje.

2.1.5.3.1 Uređaji za punjenje mogu se smestiti u građevinski objekt, ako taj objekt ispunjava sledeće uslove: 1) da je izgrađen od materijala koji obezbeđuje vatrootpornost konstrukcije predviđe nu za najmanje šest časova; 1) da je krov lagane konstrukcije; 2) da je pod od materijala koji ne varniči i uzdignut od okolnog terena najmanje 20 cm, a po mogućnosti do visine 1,10 m radi lakšeg utovarivanja boca i prenosnih rezervoara u otpremna vozila; 3) da se u prostoriji za punjenje može vršiti prirodna cirkulacija vazduha. Ako to nije moguće, cirkulacija vazduha se postiže

I GRUPA

5) 6) 7)

8)

5) 2.1.5.4

uređajima za veštačku ventilaciju koja mora biti u "S" izradi i pod pritiskom; da se ventilacioni otvori nalaze pri podu i tavanici prostorije za punjenje, a po mo gućnosti na najmanje dva suprotna zida; da su ventilacioni otvori pri podu izvedeni tako da je omogućeno gravitaciono izlaženje gasa van objekta; da površina ventilacionih otvora prostorije za punjenje nije manja od 10% tlocrtne površine poda prostorije, od čega površina otvora koja se ne može zatvoriti ne srne biti manja od 2 m 2; da prostorija za punjenje ima najmanje dvoja vrata, postavljena na dva susedna zida, od kojih jedna moraju imati direktni izlaz iz objekta; da se vrata i prozori otvaraju upolje.

Posebni uslovi za prostoriju za punjenje.

2.1.5.4.1. Boce i prenosni rezervoari mogu se puniti ako su izrađeni i kontrolisani prema odredbama Pravilnika o Tehničkim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove, i to gasom za koji su označene. 2.1.5.4.2 Rad u prostoriji za punjenje mora se vršiti pod neposrednim nadzorom stručnog lica. 2.1.5.4.3 Zagrevanje prostorije za punjenje ne može se vršiti otvorenim plamenom i usijanim grejnim telima. 2.1.5.4.4 Boce i prenosni rezervoari u prostoriji za punjenje ne smeju biti izloženi temperaturi višoj od temperature u toj prostoriji. 2.1.5.4.5 Boce i prenosni rezervoari za punjenje gasom ispituju se samo na predviđenom i za to opremljenom prostoru. 2.1.5.4.6 Spajanje boca i prenosnih rezervoara prilikom punjenja vrši se savitljivim cevima koje na krajevima imaju ventile za brzo zatvaranje. 2.1.5.4.7 Boce se pune "po težini", a prenosni rezervoari "po zapremini", i to postupkom ekspanzije tečnosti u prani prostor posude. 2.1.5.4.8 Prenosni rezervoari ne smeju se puniti u prostoriji koja ima više od jednog potpuno zatvorenog zida. 2.1.5.4.9 Prostorija za punjenje mora biti dobro osvetljena, a električna instalacija mora biti izvedena u skladu sa odredbama Propisa o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša. 2.1.5.4.10 Nepokretni cevovodi na koje su spojene savitljive cevi za punjenje boca i prenosnih rezervoara moraju imati ventil protiv loma cevi. 2.1.5.4.11 Za vreme punjenja boce i prenosni rezervoari moraju biti obezbeđeni od prevrtanja. 2.1.5.4.12 U prostoriji za punjenje mogu se nalaziti samo boce ili prenosni rezervoari koji su priključeni na uređaje za punjenje. 2.1.5.4.13 U prostoriji za punjenje ne smeju se istovremeno puniti boce i prenosni rezervoari. 2.1.5.4.14 Boce i ventili odnosno priključna armatura prenosnih rezervoara moraju neposredno posle punjenja biti ispitani na nepropusnost, a ispravnost ventila boca na prikladan način označena.

2.1.5.4.15 Popravljanje, bojenje i ispitivanje na pritisak boca mora se vršiti izvan prostorije za punjenje, a pražnjenje neispravnih boca mora se vršiti na posebnom uređaju. 2.1.5.4.16 Veće popravke uređaja za punjenje boca i prenosnih rezervoara mogu se vršiti samo posle potpunog pražnjenja tih uređaja i uklanjanja svih posuda iz prostorije i provetravanja. 2.1.5.4.17 Pre punjenja, boce i prenosni rezervoari moraju biti vizuelno pregledani i iz njih pumpama za gas odstranjeni u za to određeni rezervoar teško isparljivi ostaci ili voda. 2.1.5.4.18 Odstranjivanje teško isparljivih ostataka iz boce i prenosnih rezervoara ne može se vršiti kod potrošača. 2.1.5.4.19 Neispravne boce i prenosni rezervoari ne smeju se puniti, a ako su već napunjeni, treba ih na sigurnom mestu isprazniti, odvojiti od ispravnih i označiti vidljivim natpisom: "NEISPRAVNO - NE SME SE PUNITI". 2.1.5.4.20 Napunjene boce i prenosne rezervoare treba odmah posle punjenja otpremiti prvenstveno u otvoreno ili natkriveno skladište koje mora postojati u sklopu svakog pogona za punjenje. 2.1.5.4.21 U jednom objektu mogu postojati prostorije za uskladištavanje punih i praznih boca i prostorije za punjenje, ako su prostorije za uskladištavanje odvojeno locirane odnosno ako obe prostorije nemaju nijedan zajednički zid. 2.1.5.4.22Između prostorije za uskladištavanje punih boca i prostorije za punjenje mora postojati zid vatrootpornosti predviđene za najmanje šest časova, u kome ne srne biti više od jednog otvora za transport boca iz prostorije za punjenje u skladište. 2.1.5.4.23 Prostorija za uskladištavanje punih boca koja se nalazi u objektu u kome je prostorija za punjenje mora biti izgrađena i opremljena u skladu sa odredbama tačke 3.2 ovih propisa, 1 u tu prostoriju može se uskladištavati najviše 3000 kg gasa. 2.1.5.4.24 Puni i prazni prenosni rezervoari ne smeju se uskladištavati u objektu u kome se nalazi prostorija za punjenje. 2.1.5.4.25Vatrogasna oprema prostorije za punjenje sastoji se od ručnih aparata za gašenje požara odabranih i postavljenih tako da na svakih 100 kg gasa dođe 5 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za boce, odnosno da na svaki kubni metar gasa dođe 5 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za prenosne rezervoare. 2.1.5.4.26 Oko objekta iz tačke 2.1.5.4.21. ovih propisa postavlja se hidrantska mreža sa najmanje četiri nadzemna hidranta kapaciteta vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje 2 časa. 2.1.5.4.27 Cevovodi parne i tečne faze gasa, kao i cevovodi pomoćnih medijuma, u prostoriji za punjenje moraju biti obojeni odgovarajućom bojom po celoj dužini i vidljivo označeni. 2.1.5.4.28 U prostoriji za punjenje moraju se nalaziti uputstva za rukovanje i znaci upozorenja. 2.1.5.4.29 Transportni putevi unutar prostorije za punjenje moraju biti vidno označeni i slobodni.

81

I GRUPA 2.1.5.4.30U pogonima za punjenje ne može se upotrebljavati alat koji varniči. 2.1.5.4.31Distributer gasa mora potrošačima dati uputstva o rukovanju sa bocama i pismeno ih upozoriti na opasnosti koje mogu proizaći iz nepravilnog rukovanja. 2.1.6

Kontrola i ispitivanje postrojenja.

2.1.6.1 Pre puštanja u rad postrojenja za gas, moraju se u prisustvu projektanta i izvođača radova izvršiti ispitivanje i kontrola njegove ispravnosti i funkcionisanja. O ispitivanju postrojenja sastavlja se zapisnik u najmanje dva primerka od kojih jedan primerak ostaje kod korisnika postrojenja a drugi kod organa nadležnog za puštanje u rad postrojenja

3

USKLADIŠTAVANJE GASA

3.1

USKLADIŠTAVANJE BOCA I PRENOSNIH REZERVOARA ZA GAS NA SLOBODNOM ILI NATKRIVENOM PROSTORU

3.1.1

Lokacija skladišta

3.1.1.1

Skladište boca i prenosnih rezervoara mora biti locirano na ravnom prostoru sa prirodnim provetravanjem, a po mogućnosti izvan naselja. Boce i prenosni rezervoari uskladištavaju se kod distributera u količini koja može iznositi najviše 30.000 kg. Skladišta boca i prenosnih rezervoara moraju ispunjavati uslove predviđene u sledećoj tabeli:

3.1.1.2 3.1.1.3

Najmanja udaljenost od skladišta boca i prenosnih rezervoara skladišta do skladišta skladišta 2000 kg preko 2000 do preko 10.000 10.000 kg do 30.000 kg Skladišnog rezervoara Pogona za punjenje Pretakališta

7,5 m

15m

20 m

7,5 m

7,5 m

15m

7,5 m

15m

30 m

Granice susednog zemljišta Javnog puta

15m

15m

30 m

15m

30 m

50 m

Bilo kog mogućeg stalnog izvora paljenja

15m

30 m

50 m

3.1.1.4

3.1.1.5

82

Skladišta boca i prenosnih rezervoara ne smeju se locirati u blizini objekata u kojima boravi veći broj ljudi (škola, bolnica, stadiona, i si.), kao i na prostoru na kome postoji opasnost od poplave. U slučaju potrebe, postavljaju se zaštitni zidovi prema javnom putu ili granici

susednog zemljišta, koje upotrebljeno kao gradilište. 3.1.2

može

biti

Uslovi za sigurnost skladišta

3.1.2.1 Skladište na slobodnom prostoru mora biti ograđeno pletenom žičanom ogradom visine 2 metra, sa najmanje dva prolaza za pristup vatrogasnih vozila. ZA.2.2 Boce i prenosni rezervoari ne smeju se postavljati neposredno uz ogradu, nego moraju biti složeni u posebne grupe od po 5000 kg, sa slobodnim i označenim putevima unutar skladišta. 3.1.2.3 Pod na kome se postavljaju boce i prenosni rezervoari mora biti uzdignut od okolnog terena najmanje 20 cm, i izrađen od betona sa premazom koji ne varniči. 3.1.2.4 Teren oko ograde skladišta, u širini od najmanje 7,5 metara, mora biti posut šljunkom ili tucanikom i ne srne imati korov, travu i rastinje. 3.1.2.5 Otvoreno ili natkriveno skladište mora biti osvetljeno, a električna ilustracija izrađena prema odredbama Propisa o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša. 3.1.2.6 Boce i prenosni rezervoari ne smeju se postavljati jedni iznad drugih, osim ako se koriste palete koje obezbeđuju od prevrtanja. 3.1.2.7 Skladišta moraju imati odgovarajuća sredstva za unutrašnji transport, koja se drže unutar skladišnog prostora na posebnom za tu svrhu određenom i označenom mestu. 3.1.2.8 Unutar ograde skladišta dozvoljen je ulazak samo specijalno opremljenim kamionima i vozilima za unutrašnji transport. 3.1.2.9 Prazne boce i prenosni rezervoari ne smeju se uskladištavati unutar ograde skladišta. 3.1.2.10 Vatrogasna oprema otvorenih ili natkrivenih skladišta sastoji se od ručnih aparata za gašenje požara odabranih tako da na svaki kubni metar uskladištenog gasa bude 5 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara, koji se postavljaju na dostupna mesta. 3.1.2.11 Skladišta moraju imati natpise koji upozoravaju na opasnost. Prilazni put skladištu mora se obezbediti tako da vozila koja nisu namenjena za transport gasa ne ulaze u skladište. 3.1.2.12 Otvorena ili natkrivena skladišta moraju biti pod stalnim nadzorom stručnog osoblja distributera. 3.2

USKLADIŠTAVANJE BOCA I PRENOSNIH REZERVOARA ZA GAS U GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA

3.2.1

Lokacija građevinskog objekta

3.2.1.1

U građevinskim objektima kod distributera gas se uskladištava i to: 1) u pogonima za punjenje boca i prenosnih rezervoara do 3000 kg, ako je prostorija za uskladištavanje u zajedničkom objektu sa prostorijom za punjenje; 2) u posebno izgrađenim objektima do 10.000 kg.

I GRUPA 3.2. 1. 2

G ra đevinsk i objekt nam enjen za uskladištavanje gasa u bocama ili prenosnim rezervoarima mora biti lociran prema uslovima predviđenim u sledećoj tabeli: Najmanja udaljenost od skladišta boca i prenosnih rezervoara skladišta do

Skladišnog rezervoara Pogona za punjenje Pretakališta Granice susednog zemljišta Javnog puta Bilo kog mogućeg stalnog izvora paljenja

3000kg 7,5 m

3.2.3.2

3.2.3.3

skladišta preko 3000 kg 15m

7,5 m

10m

izvan zaštitne

izvan zaštitne zone

zone pretakališta 10m

pretakališta 20 m

15 m

30 m

15 m

30 m

3.2.3.4 3.2.3.5

tako da na svaki kubni metar gasa bude 5 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara. Boce i prenosni rezervoari moraju biti na prikladan način obezbeđeni od pomeranja i prevrtanja, a pune boce se moraju držati vertikalno. U istom objektu mogu se uskladištavati prazne boce i prenosni rezervoari samo u posebnim prostorijama pod uslovom da zid između tih prostorija bude bez otvora i da ima vatrootpornost predviđenu za najmanje 2 časa. Objekti za uskladištavanje boca i prenosnih rezervoara moraju imati odgovarajuća prevozna sredstva za unutrašnji transport. Objekti za uskladištavanje boca i prenosnih rezervoara moraju imati natpise koji upozoravaju na opasnost.

4

PRETAKANJE GASA

4.1

NAČIN PRETAKANJA

3.2.1.3 Ako se ne mogu ispuniti uslovi iz tabele navedene u tački 3.2.1.2 pod 4, 5 i 6 ovih propisa, udaljenost se može smanjiti do 50%, ali se u tom slučaju moraju postaviti posebni zaštitni zidovi izvan objekata. 3.2.1.4 Građevinski objekt u kome se uskladištavaju boce i prenosni rezervoari mora u pogledu lokacije ispunjavati i uslove iz tačke 3.1.1.4 ovih propisa. 3.2.1.5 Ako je opasnost od požara za skladište ili za okolne objekte povećana postavlja se stabilna instalacija za gašenje požara u skladu sa uslovima iz tač. 2.1.2.5.3 do 2.1.2.5.7 ovih propisa.

4.1.1

3.2.2

4.1.3

Pretakanje gasa iz jedne posude u drugu mora se vršiti na jedan od sledećih načina: 1) razlikom pritiska (kompresijom gasa ili ekspanzijom tečnosti); 2) izjednačavanjem pritiska; 3) gravitacijom. Način pretakanja razlikom pritiska sastoji se iz: 1) stvaranja većeg pritiska u posudi koja se prazni kompresijom gasa iznad tečnosti u njoj; 2) stvaranja manjeg pritiska u posudi koja se puni ekspanzijom tečnosti u njenom gasnom prostoru; 3) kompresije gasa u punoj posudi, a ekspanzije tečnosti u praznoj posudi. Razlika pritiska između posuda ne srne se postizati: 1) smanjenjem pritiska ispuštanjem gasa u atmosferu; 2) komprimovanjem vazduha ili bilo kog drugog gasa u posudi osim tečnog naft nog gasa; 3) bilo kakvim drugim pumpama i kompreso rima, osim onim odobrenim za pretakanje Način pretakanja izjednačavanjem pritiska sastoji se iz izjednačavanja pritiska između posuda, a postiže .'se međusobnim spajanjem gasnih prostora posuda. Tečna faza gasa pretače se pumpom i može se vršiti bez međusobnog spajanja gasnih prostora. Način pretakanja gravitacijom sastoji se iz stvaranja dovoljne visinske razlike između posuda.

3.2.2.1 3.2.2.2 3.2.2.3

3.2.2.4

3.2.2.5

Izgradnja objekta. Objekt za uskladištavanje gasa mora biti takav da je njegova vatrootpornost predviđena za najmanje 2 časa. Objekt za uskladištavanje može imati najviše tri zatvorena zida. Pod objekta za uskladištavanje mora biti od okolnog terena uzdignut najmanje 20 cm, a po mogućnosti do visine otpremnih vozila kojim se transportuju boce i prenosni rezervoari (1.10 m). Krov objekta za uskladištavanje mora biti izrađen od laganog materijala prema uslovima iz tačke 4.3.4.1.7 pod 3 ovog propisa. Električna instalacija objekta za uskla dištavanje mora ispunjavati uslove predviđene Propisima o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša.

3.2.3

Posebni uslovi za sigurnost objekata.

3.2.3.1

Vat r o g a s n a o p r e m a o b j e k t a z a uskladištavanje gasa koji je lociran u skladu sa uslovima iz tačke 3.2.1.1 ovih propisa sastoji se od najmanje četiri nadzemna hidranta sa po 10 litara u sekundi vode i ručnih aparata za gašenje požara odabranih

4.1.2

4.1.4

4.1.5

4.2

STEPEN PUNJENJA POSUDA

4.2.1

Rezervoari i boce pune se gasom samo do određenog stepena punjenja. Posude se pune gasom prema uslovima iz tabele 3, kao i tabele 4 koja je odštampana uz ove propise i čini njihov sastavni deo. Najveća dozvoljena količina gasa u litrima, kojom se posuda srne napuniti, izračunava se putem sledeće formule:

4.2.2 4.2.3

83

I GRUPA

Sx Vp Vmaks = -------------------- (litara)

s xKx100 gde je: Vmaks - najveća dozvoljena količina gasa u tečnom stanju, kojom se posuda srne napuniti u litrima; S stepen punjenja gasa prema tabeli 3; Vp- zapremina posude u litrima; K - korekcioni faktor zapremine prema tabeli 4; S - gustina gasa u tečnom stanju pri temperaturi od 15°C (kg/dm 3).

4.3

PRETAKALIŠTE GASA

4.3.1

Opšte odredbe

4.3.1.1

Pretakalište je posebno opremljeno mesto sa uređajima trajno postavljenim za priklju čivanje transportnih cisterni, radi pretakanja gasa. Pretakalište može biti locirano kod distri butera ili kod potrošača.

4.3.1.2 4.3.2

Zaštitna zona pretakališta.

4.3.2.1

Zaštitna zona pretakališta je pojas širine najmanje 7,5 m, mereno od gabarita priključenih cisterni. U zaštitnoj zoni pretakališta ne srne se nalaziti oprema niti materijal, koji mogu biti izvor paljenja. Ako se pretakalište nalazi unutar zaštitne zone skladišnih rezervoara, udaljenost između priključene cisterne i skladišnih rezervoara mora iznositi najmanje 7,5 m računajući do gabarita.

4.3.2.2 4.3.2.3

4.3.3

Izgradnja i oprema pretakalište.

4.3.3.1

Svi priključni delovi pretakališta moraju biti izvedeni nadzemno. U zoni pretakališta ne smeju postojati nikakva udubljenja na terenu u kojima bi se mogao skupljati gas. Završetak nepokretnih cevovoda mora biti sigurno učvršćen (u betonskom bloku ili slično) tako da se onemogući lom cevi u slučaju pomeranja transportnih cisterni pre nego što se savitljivi spojevi rastave. Priključci za spajanje transportnih cisterni na pretakalištu moraju imati natpise odnosno oznake koje pokazuju da su spojeni sa prostorom parne odnosno tečne faze skladišnih rezervoara. Odušne cevi ventila pretakališta moraju biti usmerene vertikalno na gore, visine najmanje 2,5 m iznad nivoa terena i moraju biti Izvedene prema odredbama tač. 2.1.2.3.12 do 2.1.2.3.14 ovih propisa. Sigurnosni ventil na nepokretnom cevovodu u zoni pretakališta ne mora imati odušnu cev. Pod opremom pretakališta podrazumevaju se: 1) priključni cevovodi parne i tečne faze ga sa sa ugrađenom armaturom; 2) priključne savitljive cevi; 3) pumpe i kompresori (ako se nalaze u sa stavu pretakališta);

4.3.3.2 4.3.3.3

4.3.3.4

4.3.3.5

4.3.3.6 4.3.3.7

84

4) pristupni put sa opremom; 5) električna instalacija pretakališta; 6) vatrogasna oprema pretakališta. 4.3.3.8 Sva oprema pretakališta mora biti odobrena za gas. 4.3.3.9 Armatura i cevovodi pretakališta moraju biti ispitani na pritisak od najmanje 25 bar hladnim vodenim pritiskom. 4.3.3.10 U sastavu cevovoda tečne faze gasa nalaze se zaporni organ, ventil protiv loma cevi, sigurnosni ventil, pokazivač protoka, manometar i odušni ventil. 4.3.3.12 Priključivanje transportnih cisterni na pretakalištu mora biti elastično izvedeno pomoću savitljivih cevi u jednom komadu. Dužina tih cevi zavisi od količine gasa, koja ne srne prelaziti 60 litara. 4.3.3.13 Savitljive cevi ispituju se jedanput u tri meseca hladnim vodenim pritiskom sa 25 bar. Pri tom se na cev stavlja nalepnica žute boje s datumom ispitivanja o čemu se vodi posebna evidencija. 4.3.3.14 Kod spoja za pretakanje mora biti prisutno odgovorno stručno lice, i to od momenta kad su spojevi uspostavljeni pa do njihovog rastavljanja. 4.3.4

Pumpe i kompresori za pretakanje gasa.

4.3.4.1

Lokacija i postavljanje.

4.3.4.1.1 Pumpe i kompresori odobreni za pretakanje gasa mogu se postavljati unutar skladišnog prostora, na pretakalištu, a pogon za punjenje boca i prenosnih rezervoara, na auto-cisternu i na rečna i pomorska plovila. 4.3.4.1.2 Pumpe i kompresori, mereno od gabarita, moraju se nalaziti na udaljenosti, i to od: 1) skladišnih rezervoara - najmanje 1 m; 2) priključnog uređaja za transportne cisterne - najmanje 1 m; 3) priključnog uređaja za prenosne rezervoare - najmanje 3 m; 4) pristupnog puta pretakališta - najmanje 2 m; 5) javnog puta - najmanje 15 m; 6) bilo kojeg mogućeg izvora paljenja - najmanje 15 m; 7) građevinskih i drugih objekata čija je vatrootpomost predviđena za manje od jednog časa, a u kojima može postojati otvoreni plamen - najmanje 7,5 m. 4.3.4.1.3 Pumpe i kompresori ne smeju se, po pravilu, postavljati ispod nivoa terena niti u bilo kakva udubljenja. 4.3.4.1.4 Pumpe i kompresori ne smeju biti neposredno postavljeni na priključak skladišnih rezervoara. 4.3.4.1.5 Ako nisu pokretni, pumpe i kompresori moraju biti postavljeni i pričvršćeni na betonski temelj, čiji nivo mora biti najmanje 10 cm iznad okolnog terena. 4.3.4.1.6 Pumpe i kompresori mogu biti ostavljeni na otvorenom prostoru ili u građevinskim objektima (pumpnim kompresorskim stani cama) posebno opremljenim za tu svrhu. 4.3.4.1.7 Građevinski objekt u kome su postavljene pumpe i kompresori mora ispunjavati sledeće uslove: 1) zidovi moraju imati vatrootpomost predviđenu za najmanje šest časova;

I GRUPA 2) pod mora biti uzdignut od okolnog terena najmanje 10 cm; 3) krov mora biti od laganog materijala, ispod kog mora biti pričvršćena zaštitna mreža; 4) otvaranje vrata i prozora mora biti upolje; 5) mora biti dobro osvetljen; 6) mora imati ventilaciju sa prirodnom cirkulacijom vazduha; 7) ventilacioni otvori moraju biti postavljeni pri podu i tavanici prostorija; 8) ventilacioni otvori pri podu moraju biti izgrađeni tako da ne ometaju gravitaciono izlaženje gasa; 9) 9) veličina ventilacionih otvora ne srne biti manja od 10% tlocrtne površine poda.

lancem, iskliznicom na železničkom koloseku i si., koji se postavljaju sa obe strane pristupnog puta odnosno koloseka na 10 m od gabarita priključenog vozila. 4.3.5.8 Na početku pristupnog puta postavljaju se sledeći vidni natpisi: 1) "ZABRANJENO PUŠENJE I PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM", 2) "NEZAPOSLENIM PRISTUP ZABRANJEN"; 3) "OPASNOST OD POŽARA I EKSPLOZIJE"; 4) "STOP, CISTERNA PRIKLJUČENA"; 5) "OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI NE VARNIČI"

4.3.4.2

Posebni uslovi za konstrukciju pumpi i kompresora.

4.3.6

Električna instalacija.

4.3.6.1

4.3.4.2.1

Pumpe i kompresori moraju imati sledeću mernu, regulacionu i sigurnosnu opremu: 1) zaporne organe na ulazu i izlazu; 2) sigurnosni obilazni ventil, čvrsto spojen na parni prostor posude iz koje se prazni gas odnosno na usisni cevovod pumpe kojim se omogućava ispuštanje gasa; 3) manometar na ulazu i izlazu; 4) filter na usisnoj strani. Kompresori moraju biti spojeni na posude tako da uvek prazne i pune samo parnu fazu, a pumpe samo tečnu fazu gasa Spajanje pumpi i kompresora na nepokretni cevovod mora biti elastično izvedeno pomoću kratke savitljive cevi na usisnom priključku. Pumpe i kompresori sa električnim pogonom, bez obzira na mesto postavljanja, moraju imati motor i električnu instalaciju u skladu sa odredbama Propisa o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša. Pumpe i kompresori moraju biti uzemljeni bez obzira na mesto postavljanja. Priključni cevovodi pumpi i kompresora moraju biti označeni brojem, a sigurnosni ventil crvenim prstenom na svom priključku. Uz pumpe i kompresore mora se nalaziti uputstvo za rukovanje i znaci ili natpisi upozorenja.

Pod električnom instalacijom pretakališta podrazumevaju se: rasveta, uzemljenje elektromotorni pogon, priključna električna instalacija i sklopke za motore i rasvetu. Električna instalacija pretakališta mora biti ispitana i odobrena a izgrađena u skladu sa odredbama Propisa o električnim postro jenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša, ako se nalazi u zaštitnoj zoni pretakališta.

4.3.4.2.2 4.3.4.2.3

4.3.4.2.4

4.3.4.2.5 4.3.4.2.6 4.3.4.2.7

4.3.5

Pristupni put sa opremom.

4.3.5.1

Za pristup transportnih cisterni do mesta priključenja na pretakalištu mora postojati pristupni put ili pristupni kolosek. Pristupni put odnosno pristupni kolosek je sastavni deo pretakališta i koristi se samo radi pretakanja gasa. Pristupni put odnosno pristupni kolosek mora biti bez nagiba. Dužina horizontalnog dela pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka mora biti dvostruko veća od ukupne dužine priključenih cisterni. Na pristupnom koloseku moraju postojati odgovarajući trajno postavljeni zaustavljači. Podmetači za obezbeđenje vozila od pokretanja za vreme pretakanja moraju imati čeličnu užad dužine najmanje 15 m. Pristup vozilima koja nisu namenjena za transport gasa se onemogućava rampom,

4.3.5.2 4.3.5.3 4.3.5.4

4.3.5.5 4.3.5.6 4.3.5.7

4.3.6.2

4.3.7

Saobraćaj vozila i mere bezbednosti.

4.3.7.1

Saobraćaj cisterni na pretakalištu mora se odvijati u jednom smeru na za to određenim i označenim putevima. U zoni pretakališta nije dozvoljen za vreme pretakanja pristup vozilima koja nisu namenjena za transport gasa. Pretakalištu smeju pristupiti samo ispravne cisterne. Sve cisterne prispele za punjenje ili pražnjenje moraju se pre i posle pretakanja nalaziti van pristupnog puta. Punjenje ili pražnjenje auto-cistemi srne se vršiti samo ako je motor vozila ugašen. Auto-cisterne smeju pristupiti pretakalištu samo sa hvatačem varnica postavljenim na izduvnoj cevi motora. Točkovi transportnih cisterni moraju za vreme pretakanja biti ukočeni i obezbeđeni za tu svrhu izrađenim podmetačima. Pristupni kolosek mora biti stalno uzemljen, a cisterne samo za vreme pretakanja. Pre i posle pretakanja mora se utvrditi ispravnost transportnih cisterni, i to od strane stručnog i odgovornog lica pod čijim se nadzorom vrše sve manipulacije na pretakalištu. Užad ventila za brže zatvaranje na cisternama moraju za vreme pretakanja biti izvučena izvan zaštitne zone pretakališta.

4.3.7.2 4.3.7.3 4.3.7.4 4.3.7.5 4.3.7.6 4.3.7.7 4.3.7.8 4.3.7.9

4.3.7.10

4.3.8

Zaštita od požara.

4.3.8.1

Pretakalište mora biti na prikladan i siguran način zaštićeno od izvora toplote pomoću vatrogasne opreme i hidrantske mreže. Pretakalište mora imati odgovarajuću vatrogasnu opremu, i to: 1) stabilnu instalaciju za raspršenu vodu; 2) prevozne aparate za gašenje požara.

4.3.8.2

85

I GRUPA 4.3.8.3

4.3.8.4

4.3.8.5

4.3.8.6

4.3.8.7

4.3.8.8 4.3.8.9

Instalacija za raspršenu vodu mora imati kapacitet od 10 litara u minuti na m2 tlocrtne površine svih priključenih cisterni od najmanje 2 časa i pritisak mlaznicama od najmanje 3,5 bar. Stabilna instalacija za raspršenu vodu može biti izvedena sa bacačima vode, stalno priključenim na hidrantsku mrežu, čiji pritisak ne srne biti manji od 8 bar. Hidrantska mreža pretakališta mora imati najmanje dva nadzemna hidranta kapaciteta vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje 2 časa, namenjena zaštiti pretakališta. Broj prevoznih aparata za gašenje požara određuje se tako da za svaku priključenu cisternu bude obezbeđeno 50 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara. Vatrogasna oprema pumpi i kompresora sastoji se od ručnog aparata za gašenje požara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara, smeštenog uz agregat. Vatrogasna oprema pretakališta mora se svakodnevno vizuelno kontrolisati. Vatrogasnim vozilima mora biti obezbeđen nesmetan pristup pretakalištu iz najmanje dva pravca, kao i mogućnost priključenja na hidrante iz tih pravaca.

4.3.9

Posebni uslovi za pretakalište kod distributera.

4.3.9.1

Pretakalište kod distributera mora se nalaziti isključivo na terenu distributera i locirati zavisno od frekvencije pretakanja i mogućnosti pristupa transportnih cisterni skladišnom prostoru.

4.3.10 u trajanju vode na 4.3.10.1

4.3.10.2

4.3.10.3 4.3.10.4

4.3.10.5 4.3.10.6 4.3.10.7

5

5.1 5.1.1

4.3.9.2

4.3.9.3

4.3.9.4 4.3.9.5 4.3.9.6 4.3.9.7

4.3.9.8 4.3.9.9

Pretakalište, mereno od gabarita, mora biti udaljeno od: 1) skladišnih rezervoara - najmanje 7,5 m; 2) pristupnog puta - najmanje 2 m; 3) javnog puta - najmanje 30 m; 4) ostalih objekata u kojima može postojati stalni izvor paljenja - najmanje 15 m. Ako se pretakanje vrši u auto-cisternu i vagon-cisternu, moraju postojati dva posebna pretakališta za auto-cisternu odnosno vagon-cisternu, s tim da odstojanje između njih iznosi najmanje 15 m Na pretakalištu nije dozvoljena upotreba motora sa unutrašnjim sagorevanjem za pogon pumpi i kompresora. Na pretakalištu srne istovremeno biti priključeno najviše četiri transportne cisterne. Na pretakalištu za transportne cisterne nije dozvoljeno puniti boce. Užad ventila za brzo zatvaranje i podmetača transportnih cisterni moraju za vreme pretakanja biti izvučena van zaštitne zone pretakališta. Priključna armatura za transportne cisterne na pretakalištu ne mora biti smeštena u zaštitno kućište. Pretakalište mora imati detektore gasa i

5.1. 2

5.1.3

5 -j 4

515 5.1.6

merač otpora za uzemljenje.

Posebni uslovi za pretakalište kod potrošača. Pretakalište kod potrošača locira se zavisno od učestalosti dopreme gasa i mogućnosti pristupa transportnih cisterni na teren potrošača. Pretakalište, mereno od gabarita, mora biti udaljeno od: 1) skladišnih rezervoara - najmanje 7,5 m; 2) pristupnog puta - najmanje 2 m; 3) javnog puta - najmanje 15 m; 4) ostalih objekata u kojima može postojati stalni izvor paljenja - najmanje 15 m. Na pretakalištu srne biti priključena samo jedna transportna cisterna. Na pretakalištu se smeju upotrebljavati motori sa unutrašnjim sagorevanjem za pogon pumpi i kompresora, samo ako su smešteni na auto-cisterni i snabdeveni hvatačem varnica na izduvnoj cevi motora. Na pretakalištu nije dozvoljeno punjenje prenosnih rezervoara i boca. Ako se gas doprema auto-cisternom i vagon-cisternom, pretakalište mora biti opremljeno tako da ih može primati. Priključna armatura za transportne cisterne na pretakalištu mora biti smeštena u zaštitno kućište tako da se onemogući eventualno neovlašćeno korišćenje.

SISTEM

SA BOCAMA

OPŠTE ODREDBE

86

I

SISTEM

SA REZERVOARIMA

Gas se koristi pomoću sistema sa bocama i sistema sa rezervoarima, s tim što se prethodno vrši priprema za njegovo korišćenje (isparavanje, redukcija i regulacija pritiska i mešanje sa vazduhom). Redukcija i regulacija pritiska isparenog gasa sprovodi se u jednom stepenu ili u više stepeni. Jednostepena redukcija i regulacija pritiska se, po pravilu, primenjuje kod sistema sa bocama, a dvostepena redukcija i regulacija pritiska kod sistema sa rezervoarima. Pri dvostepenoj redukciji i regulaciji pritiska u prvom stepenu smanjuje se pritisak koji vlada u rezervoaru za uskladištavanje gasa odnosno u isparivaču na 0,8 do 2 bar a u drugom stepenu na radni pritisak trošila (2,94 do 4,9 kPa). Najveći dozvoljeni pritisak gasa koji se može koristiti u objektima, koji nisu namenjeni isključivo za smeštaj uređaja za pripremu gasa, iznosi 1,4 bar. U domaćinstvima se mogu držati najviše tri boce kapaciteta punjenja do 10 kg ili dve boce kapaciteta punjenja do 15 kg gasa. U prostoriji u kojoj se nalazi trošilo za kuvanje ili grejanje može se držati samo jedna boca kapaciteta punjenja do 15 kg gasa.

I GRUPA

5.1.7

5.1.8

5.1.9

5.1.10

3

U poslovnoj prostoriji zapremine do 70 m može se držati samo jedna boca kapaciteta punjenja do 10 kg, a u poslovnoj prostoriji zapremine veće od 70 m 3 na svakih daljih 50 m 3 zapremine još po jedna boca kapaciteta punjenja do 10 kg. Pored količine i broja boca za gas iz tačke 5.1.5 ovih propisa, može se držati još jedna posuda čiji kapacitet punjenja ne prelazi 2 kg gasa, s tim da se on koristi isključivo za rasvetu. Ako se gas koristi za laboratorijske potrebe na malim laboratorijskim plamenicima, u istoj prostoriji se mogu koristiti više boca kapaciteta punjenja manjeg od 10 kg, ali ukupna količina gasa ne srne prelaziti 30 kg. Ako su u domaćinstvima, ugostiteljskim ili zanatskim radnjama i laboratorijama potrebne količine gasa veće od količina iz tač. 5.1.5 i 5.1.9 ovih propisa, mora se izvesti stabilna instalacija koja se napaja iz sistema sa bocama. SISTEM SA BOCAMA

5.2 Izrada i oprema. 5.2.1

Sistem sa bocama sastoji se od boca za gas i nepokretne ili savitljive instalacije, uređaja za isparavanje, redukciju i regulaciju i razvod gasa do trošila. Instalacije za gas moraju biti izvedene od čeličnih bešavnih atestiranih ili po kvalitetu 5.2.1.2 njima odgovarajućih cevi koje se spajaju zavarivanjem. Na mestima na kojima se ugrađuju armatura i instrumenti dozvoljeno je spajanje 5.2.1. prirubnicama i cevnim navojnim spojevima. Spojevi prirubnicama i cevnim navojnim spojevima zaptivaju se sredstvima koja su 3 odobrena za gas i ne korodiraju. Boca koja je instalirana za gas mora biti spojena na stabilni vod pomoću bakarne ili armirane 5.2.1.4 savitljive cevi. U primarnom regulacionom krugu na cevovodima tečne faze gasa, kod dela instalacije 5.2.1.5 visokog pritiska, između svaka dva zaporna organa mora se postaviti ventil sigurnosti. 5.2.1.6 Tečna faza gasa se može koristiti pomoću sifonske cevi ili prevrtanjem boce sa ventilom okrenutim prema dole. Tako postavljene boce pored natpisa "TEČNA FAZA TEČNOG NAFTNOG GASA", moraju imati i vertikalno 5.2.1.7 u smeru ose uočljive oznake na četiri strane. U sistemu sa bocama mogu se upotrebljavati ručni ili automatski inverzori (uređaji za isključivanje praznih i uključivanje punih boca). Postrojenjem za gas može rukovati samo 5.2.1.8 stručno za to osposobljeno lice, što se dokazuje pismenom potvrdom distributera. Postavljanje boca i njihova zamena vrši se pod nadzorom distributera ili od njega 5.2.1.9 ovlašćenog stručnog lica. Zamena boca može se poveriti i potrošaču gasa, ako distributer oceni da je on stručno 5.2.1.10 osposobljen za rukovanje bocama. 5.2.1.1

5.2.1.11

5.2.1.12

Pre zamene boca, svi ventili boca moraju se zatvoriti. 5.2.1.13 Boce moraju imati sigurni i odobreni ventil za zatvaranje i izdržati probni pritisak od 25 bar. 5.2.1.14 Boce čije punjenje ne prelazi 0,5 kg gasa, a koriste se za punjenje upaljača ili za osvetljenje moraju imati ventil koji se automatski zatvara. 5.2.1.15 Ventil za zatvaranje boca i njegovi spojni delovi moraju se zaštititi od oštećenja smeštanjem u udubljenje na boci ventilskom kapom ili obručem pričvršćenim na boci odobrene konstrukcije. 5.2.1.16 Boca kapaciteta punjenja većeg od 15 kg gasa, pored ventila za zatvaranje, mora imati i ventil sigurnosti. Ventil sigurnosti na boci mora da ima konstrukciju sa oprugom da je obezbeđen od udara i plombiran i da između njega i boce nije ugrađen nikakav drugi ventil. 5.2.1.17 Sistem sa bocama koji je priključen na stabilnu instalaciju mora imati odušnu cev preko ventila sigurnosti na kolektoru. 5.2.1.18 Kraj odušne cevi iz tačke 5. 2.1. 17 ovih pro pisa mora biti udaljen 2,5 m od bilo kog otvora na objektu. Ako se sistem sa bocama nalazi u objektu, kraj odušne cevi mora biti izveden van tog objekta na visini od 50 cm iznad najviše tačke krova. 5.2.1.19 Završni kraj odušne cevi mora imati okošeni otvor, koji omogućava ekspanziju ispuštenog gasa vertikalno na gore. 5.2.1.20 Odušne cevi ne mogu se zatvarati poklopcem ili žičanom mrežicom. Na svakoj odušnoj cevi mora postojati ispust za vodu i kondenzat koji se ne može zatvoriti. 5.2.1.21 Boca koja se spaja na kolektor pričvršćuje se preko ventila ugrađenog na kolektoru. 5.2.2

Sistem sa bocama u građevinskom objektu.

5.2.2.1

Boce se ne smeju smeštati u prostorije koje služe za spavanje, podrumske prostorije, zajedničke prostorije, na stepeništa, kao i u prostorije koje su niže od nivoa terena. U prostoriji koja služi za držanje rezervnih boca mora se obezbediti odgovarajuća ventilacija (tačka 1,30). Ako je trošilo sistema sa bocama smešteno u podrumskoj prostoriji, mora postojati stabilna instalacija od bešavnih atestiranih ili po kvalitetu njima odgovarajućih cevi, a boce se moraju nalaziti van te prostorije. Prostorija iz tačke 5.2.2.3 ovih propisa mora imati odgovarajuću ventilaciju. Ako se sistem sa bocama nalazi unutar objekta, a ne koristi isparivač, taj objekt može biti prislonjen uz zid nekog drugog objekta na kome nema prozora ili drugih otvora. Sistem sa bocama može se instalirati i u jednoj od prostorija objekta koji nije isključivo za to namenjen. Objekt u kome se instalira sistem sa bocama mora biti izgrađen od materijala koji obezbeđuje vatrootpomost konstrukcije predviđenu za najmanje 2 časa. Pored uslova iz tačke 5.2,2.7 ovih propisa, slobodno stojeći objekt ili objekt prislonjen uz

5.2.2.2 5.2.2.3

5.2.2.4 5.2.2.5

5.2.2.6 5.2.2.7

5.2.2.8

87

I GRUPA zid nekog drugog instaliranje sistema ispunjavati i sledeće uslove:

objekta, namenjen za sa bocama, mora 5.2.2.17

5.2.4

5.2.5

1) krov mora biti od laganog materijala, a ve za između krova i zidova mora biti takva da u slučaju eksplozije bude lako odbačen; 2) vrata moraju biti od materijala koji ne varniči i otvarati se upolje; 3) pod mora biti od materijala koji ne varniči; 4) ventilacija mora biti izvedena u nivou poda i tavanice prostorije; a po mogućnosti na dva suprotna zida. 5.2.2.9 Ako je objekt, u koji se instalira sistem sa bocama, prislonjen uz neki drugi objekt koji ima podrum ili prostorije ispod nivoa terena, prozori takvih prostorija moraju se zazidati na udaljenosti 3 m od objekta u kome se nalazi sistem sa bocama ili stakla prozora zameniti armiranim staklima pri čemu se spojevi stakla moraju nepropusno zatvoriti. 5.2.2.10 Kod objekata u kojima se instalira sistem sa bocama, a koji su prislonjeni uz neki drugi objekt, moraju se preduzeti mere koje onemogućavaju širenje požara sa jednog objekta na drugi. 5.2.2.11 Prostorija u kojoj se instalira sistem sa bocama, a sastavni je deo objekta koji nije isključivo za to namenjen (tačka 5.2.2.6), pored uslova iz tačke 5.2.2.7 ovih propisa, mora ispunjavati i sledeće uslove: 1) da se u prostoriju ulazi neposredno spolja; 2) da vrata, prozori i drugi otvori nisu okrenuti prema bilo kojoj drugoj prostoriji u odnos nom objektu; 3) da je spoljni zid, na kome se moraju nala ziti vrata za ulaz, izrađen od laganog materi jala da bi u slučaju, eksplozije bio lako odba čen; 4) da konstrukcija tavanice ispunjava uslove predviđene za zidove prostorije;

5.2.2.18

5.2.3 5.2.3.1

5.4.1

5.2.4.1

5.2.5.1

5.3.1 5.3.1.1

5) da se iznad i ispod prostorije ne nalaze prostorije namenjene za duži boravak ljudi; 6) da visina prostorije ne iznosi manje od 2,2 m. 5.2.2.12 U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa bocama, a koja se nalazi u objektu koji nije isključivo za to namenjen, može se instalirati najviše šest Zaštita od požara boca, uključujući i radne i rezervne boce. 5.2.2.13 Ventilacioni otvori prostorije u kojoj je Znakovi upozorenja Prostorije i mesta na kojima su instalirani sistemi sa bocama moraju biti označeni lako uočljivim sledećim natpisima: "ZABRANJENO PUŠENJE I PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM", "NEZAPOSLENIMA PRISTUP ZABRANJEN", OPASNOST OD POŽARA I EKSPLOZIJE", "OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI NE VARNIČI". instaliran sistem sa bocama moraju biti zaštićeni žičanom mrežom. Zbir površina ventilacionih otvora mora iznositi 10% tlocrtne površine. 5.2.2.14 U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa bocama električna instalacija mora biti Lokacija i postavljanje izvedena u skladu sa odredbama Propisa o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša, a gromobranska instalacija - u skladu sa odredbama Pravilnika 0 tehničkim propisima o gromobranima ("Službeni list

5.3

5.3.1.2

5.4

5.4.1.1 5.4.1.2

SFRJ", br. 13/68). 5.2.2.15 U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa bocama ne može se držati materijal koji može postati izvor paljenja. 5.2.2.16 U slobodno stojećem objektu ili prislonjenom objektu u kome se nalazi sistem sa bocama koji ne koristi isparivač, taj sistem može imati

5.4.1.3 5.4.1.4

najviše 28 boca uključujući i radne i rezervne boce. Sistem sa bocama koji koristi isparivač može se nalaziti samo u slobodno stojećem objektu koji mora biti udaljen najmanje 7,5 m od bilo kog stalnog izvora paljenja. Sistem sa bocama koji koristi isparivač može imati najviše 20 boca uključujući i radne i rezervne boce. Sistem sa bocama na otvorenom prostoru Sistem sa bocama na otvorenom prostoru mora ispunjavati sledeće uslove: 1) da sadrži najviše 28 boca. uključujući i radne i rezervne boce; 2) da je udaljen od granice susednog zemljiš ta, javnog puta ili bilo kog stalnog izvora pa ljenja - najmanje 15 m. Vatrogasna oprema sistema sa bocama sastoji se od ručnih aparata za gašenje, požara, s tim da na svakih 100 kg gasa dolazi 5 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara.

SISTEM SA REZERVOARIMA Izrada i oprema Sistem sa rezervoarima sastoji se od rezervoara, nepokretne instalacije uređaja za isparavanje, redukciju i regulaciju pritiska i razvodne mreže gasa do trošila. Sistem sa rezervoarima mora ispunjavati uslove iz tač 2. i 4. ovih propisa. ISPARIVAČI ZA GAS Isparivač sa opremom mora biti odobren. Isparivač može biti postavljen na otvorenom prostoru, u objektu izrađenom u tu svrhu (isparivačka stanica), u objektu koji nije isključivo građen za postavljanje isparivača i u objektu koji je prislonjen uz neki drugi objekt. Najmanja udaljenost isparivača mora iznositi (vidi tabelu na str. 58). Isparivač kapaciteta do 15 kg/h isparenog gasa mora se postaviti u prostoriju u kojoj je instaliran sistem sa bocama, na mestu na kome postoji dobro provetravanje i što dalje od sistema sa bocama. 88

I GRUPA 5.4.1.5 Isparivač se ne srne postaviti ispod nivoa terena, u bilo kakva udubljenja unutar niti ispod skladišnog rezervoara. 5.4.2

5.4.2.5.

Konstrukcija isparivača

5.4.2.1 Isparivač mora biti konstruisan i izrađen u skladu sa Tehničkim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove. Ako se zagreva električnom energijom, isparivač mora biti konstruisan i izrađen u skladu sa Propisima o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smesa.

A = 2,5 x S x M —(cm 2 ), gde je: A - najmanja površina ispuštanja sigurnosnog ventila u cm , S - spoljna površna isparivača u m , koja može biti izložena požaru, M - konstanta, zavisna od radnog pritiska isparivača prema sledećoj tabeli: Radni pritisak isparivača do 10 bar

Udaljenost isparivača zavisno od kapaciteta isparivača*

Od sistema sa bocama: u objektu - na otvor, prostoru Od sistema sa rezervoarima: rezervoar ukupne zapremine od 12 m3 - rezervoar ukupne zapremine veće od12m 3

do 25 kg/h

od 25 do 500 kg/h

preko 500 kg/h

u poseb. prostoriji 7,5 m

-

-

5.4.2.6

7,5 m

15m

5.4.2.7

3 3m

izvan zaštitne zone pretakališta

Od građevinskog objekta čija je vatrootpornost predviđena do 2 časa Od građevinskog objekta čija je vatrootpornost kontaktnog zida predviđena za više od 2 časa**) Od javnog puta

7,5 m

15m

30 m

1,5 m

3m

7,5 m

7,5 m

15m

30 m

Od susednog zemljišta

7,5 m

15m

30 m

*) Sve udaljenosti mere se najkraćim putem od gabarita isparivača do gabarita objekta. **) Kontaktni zid je najbliži zid građevinskog objekta uz koji je isparivač postavljen i na koji se direktno prenosi toplota u slučaju pojave požara.

5.4.2.2

preko 10 bar

5.4.2.8

Od pretakališta

Isparivač, bez obzira na kapacitet, konstrukciju i način zagrevanja mora biti na efikasan i siguran način obezbeđen od prevelikog priliva tečne faze gasa, od prevelikog pritiska i od pregrejavanja tečne faze gasa. 5.4.2.3 Isparivač mora imati natpisnu pločicu pričvršćenu na vidnom mestu, sa sledećim podacima: 1) naznačenje propisa odnosno standarda po kome je izrađen; 1) naziv proizvođača; 2) fabrički broj; 3) godina izrade; 2) oznaka atesta (broj i oznaka ovlašćene organizacije); 4) najveći dozvoljeni radni pritisak u bar, 5) ispitni pritisak u bar; 8) kapacitet isparavanja za dati gas u kg/h. 5.4.2.4. Za isparavanje gasa može se upotrebiti samo indirektno grejan isparivač sledeće konstrukcije: 1) isparivač u koji se gas uvodi u prostor između plašta i grejnih cevi;

2) isparivač u koji se gas uvodi kroz cevi oko kojih struji medijum kojim se gas zagreva. Isparivač mora imati najmanje jedan sigurnosni ventil na oprugu, čiji se slobodni otvor određuje putem sledeće formule:

5.4.2.9

5.4.2.10

5.4.2.11

5.4.3. 5.4.3.1

Konstanta M 0,058 0,46

Sigurnosni ventil mora se otvarati na pritisku većem za 10% od najvećeg dozvoljenog radnog pritiska. Ne srne se upotrebljavati sigurnosni ventil na uteg i topljivi osigurač na isparivaču. Sigurnosni ventil isparivača mora biti neposredno spojen sa parnim prostorom isparivača i konstruisan tako da onemogućava eventualno njegovo korišćenje od strane neovlašćenih lica. Ako je isparivač smešten u objektu, odušna cev mora biti izvedena van objekta tako da se njen završni kraj nalazi najmanje 40 cm iznad najviše tačke krova objekta, a najmanje 2,5 m udaljen od bilo kog otvora na objektu koji se nalazi ispod završnog kraja cevi mereno horizontalno. Ako je isparivač smešten na otvorenom prostoru, završni kraj odušne cevi mora biti najmanje 2,5 m iznad nivoa okolnog terena a najmanje 2,5 m udaljen od bilo kog otvora na objektu koji se nalazi ispod završnog kraja cevi mereno horizontalno. Izrada odušne cevi u pogledu ispuštanja gasa mora biti u skladu sa tač. 5.2.1.19 i 5.2.1.20 ovih propisa. Građevinski objekt u kojem se smeštaju isparivači Građevinski objekt odnosno prostorija u koju se smešta isparivač mora, pored uslova iz tačke 4.3.1.7 pod 1 do 8 ovih propisa, ispunjavati sledeće uslove: 1)veličina ventilacionih otvora ne srne biti manja od 10%, tlocrtne površine poda prostorije u kojoj su postavljeni isparivači, od čega najmanji otvor pri podu koji se ne može zatvoriti ne srne iznositi manje od 1 m 2; 2) prostorija može imati najviše dva potpuno zatvorena zida. Posebni uslovi za isparivače za gas

5.4.4. 5.4.4.1 5.4.4.2

Isparivači se smeju zagrevati samo vodom, zasićenom vodenom parom niskog pritiska, električnom energijom i dijatermičkim uljem. Uređaji za zagrevanje medijuma, kojim se vrši isparavanje gasa, postavljaju se u posebnu prostoriju ili na otvoreni prostor.

89

I GRUPA 5.4.4.3

Uređaji iz tačke 5.4.4.2 ovih propisa ne smeju se postavljati u prostoriju u kojoj se nalazi isparivač ako ne čine njegov sastavni deo odnosno u prostoriju u kojoj se nalaze pumpe, kompresori i uređaji za mešanje gasa. Između prostorije u kojoj se nalazi isparivač i prostorije u kojoj se nalaze uređaji za zagrevanje isparivača, ako su te prostorije smeštene u istom objektu, mora postojati zid nepropusan za gasove čija je vatrootpornost predviđena za najmanje 2 časa. Uređaji za zagrevanje isparivača putem gasnog loženja moraju imati termostatsku regulaciju ili drugi odobreni automatski sigurnosni uređaj za zatvaranje radi sprečavanja isticanja gasa u slučaju da se plamen ugasi. Udaljenost najbližeg otvora između prostorije isparivača od uređaja za zagrevanje isparivača iz tačke 5.4.4.5 ovih propisa mora iznositi najmanje 7,5 m mereno horizontalno. U sastavu isparivača mogu se postaviti uređaji za redukciju i regulaciju pritiska isparenog gasa. Isparivač mora biti takav da onemogući ulaz tečne faze u gasni vod trošila. Uz svaki isparivač mora se nalaziti ručni aparat za gašenje požara kapaciteta punjenja 6 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara.

može biti postavljen samo priključak za manometar. 5.5.2.4 Ugrađivanje uređaja za redukciju i regulaciju ,, pritiska vrši se prirubničkim ili navojnim spojem. 5.5.2.5 Reduktor ili regulator pritiska mora imati pričvršćenu natpisnu pločicu sa sledećim podacima: 1) naziv proizvođača; 2) kapacitet reduktora u m3 /h ili kg/h; 3) najveći ulazni pritisak u bar ili kPa; 4) izlazni pritisak u bar ili kPa; 5) broj standarda ili atesta; 6) oznaka kontrole proizvodnje. 5.5.2.6 Građevinski objekt odnosno prostorija u kojoj se nalazi reduktor ili regulator pritiska mora biti izvedena tako da omogućava bezopasno odvođenje eventualno ispuštenog gasa iz reduktora ili regulatora.

5.5

UREĐAJI ZA REDUKCIJU I REGULACIJU PRITISKA GASA

5.5.3.4

5.5.1

Lokacija i postavljanje

5.5.1.1

Uređaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti odobreni. Redukcija i regulacija pritiska može se izvršiti u više stepeni. Uređaji za redukciju i regulaciju pritiska postavljaju se u prvom stepenu neposredno na priključak gasnog prostora, na izlaz iz isparivača i na ulaz, tečne faze gasa u isparivač, a u drugom stepenu postavljaju se neposredno iza prvostepene redukcije odnosno regulacije (uz isparivače ili mešalište gasa) ili ispred trošila. Uređaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti postavljeni nadzemno na prostor koji se provetrava.

5.4.4.4

5.4.4.5

5.4.4.6

5.4.4.7 5.4.4.8 5.4.4.9

5.5.1.2 5.5.1.3

5.5.1.4

5.5.2

Konstrukcija uređaja i građevinskih objekata za postavljanje uređaja za redukciju i regulaciju

5.5.2.1

Uređaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti izrađeni od nepropusnog i na gas otpornog materijala. Uređaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti na prikladan način obezbeđeni od prekoračenja dozvoljenog pritiska i eventualnog korišćenja od strane neovlašćenog lica. Uređaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju imati manometar na ulaznoj i izlaznoj strani i filter na ulaznoj strani. Na izlaznoj strani instalacije niskog pritiska do 4,9 kPa

5.5.2.2

5.5.2.3

90

5.5.3

Posebni uslovi za reduktore i regulatore pritiska gasa

5.5.3.1

Reduktor i regulator pritiska ne smeju biti postavljeni na mestima na kojima može doći do njihovog oštećenja i eventualnog korišćenja od strane neovlašćenih lica. Ako su reduktor i regulator pritiska smešteni u zatvoreno kućište, takvo kućište mora imati dobro provetravanje. Ako postoji opasnost od visokih temperatura, reduktor i regulator pritiska treba smestiti na takvu udaljenost od izvora toplote da tempe ratura okoline ne bude veća od 40°C. Reduktor i regulator pritiska treba ugraditi tako da se onemogući ulazak kondenzovanog gasa u reduktor i regulator. Odmrzavanje reduktora i regulatora dozvo ljeno je samo toplom vodom ili parom. Reduktor i regulator pritiska koji se koriste u domaćinstvu mogu imati izlazni pritisak do 4,9 kPa uz odstupanje do 20%. Reduktor i regulator pritiska plombiraju se samo ako nisu sastavni deo trošila za gas. U tom slučaju prvo plombiranje vrši proizvođač ili stručno lice koje on ovlasti.

5.5.3.2 5.5.3.3

5.5.3.5 5.5.3.6

5.6

UREĐAJI ZA MEŠANJE GASA

5.6.1

Lokacija i konstrukcija

5.6.1.1

Uređaj za mešanje isparenog gasa služi kao uređaj za pripremu gasa pre upotrebe na trošilu radi održavanja konstantne kalorične vrednosti. Uređaj za mešanje gasa može biti instaliran kao zamena ili dopuna gradskom odnosno zemnom gasu ili kao deo sopstvenog postrojenja industrijskih potrošača. Uređaj za mešanje gasa sa vazduhom ili drugim gasom je sastavni deo isparivačkoredukcione stanice i locira se u skladu sa odredbama ovih propisa koje se odnose na lokaciju isparivača. Uređaji za mešanje mogu biti stabilne ili pokretne konstrukcije. Građevinski objekt u koji se postavlja uređaj za mešanje gasa mora ispunjavati uslove iz tačke 5.4.3.1 ovih propisa.

5.6.1.2

5.6.1.3

5.6.1.4 5.6.1.5

5.6.2

Posebni uslovi

I GRUPA 5.6.2.1 5.6.2.2

5.6.2.3

5.7

Mešani gas mora pre ulaska u distributivni cevovod biti odoziran. U daljinskim cevovodima pritisak mešanog gasa ne srhe prelaziti 3,5 bar, a u objektima potrošača može se koristiti ako ima pritisak od 2,94 kPado 1,5 bar. Odnos gasa i vazduha u mešavini mora uvek biti iznad gornje granice eksplozivnosti.

5.7.1.15

CEVOVODI

5.7.2

5.7.1.16 5.7.1.17

Ako se ukrštanje cevovoda i kanalizacije vrši pod oštrim uglom, kateta normalna na kanalizacionu cev mora imati vrednost iz tačke 5.7.1.14 ovih propisa. Krajevi zaštitne cevi zalivaju se bitumenom i takve cevi moraju imati odušak. Podzemni cevovodi ne smeju prolaziti ispod temelja građevinskog objekta. Konstrukcija i izrada

5.7.2.1 5.7.1 5.7.1.1

Lokacija i postavljanje

Pod cevovodima se podrazumevaju svi cevovodi parne i tečne faze gasa bez obzira na pritiske. 5.7.1.2 Cevovod se postavlja najkraćim putem, po mogućnosti u ravnim potezima i van javnih puteva i komunikacija. 5.7.1.3 Cevovod se postavlja izvan zgrada nadzemno ili podzemno, s tim da dubina ukopavanja bude najmanje 80 cm ispod nivoa terena. 5.7.1.4 Cevovodi moraju biti postavljeni tako da ne ometaju saobraćaj i da nisu izloženi prekomernoj toploti ili oštećenju. 5.7.1.5 Cevovodi kod kojih je pritisak gasa do 4,9 kPa mogu se ukopavati i ugrađivati ispod maltera, ako su na pogodan način zaštićeni od korozije i ako je prečnik cevi manji od 1/2 cola. 5.7.1.6 Ako su cevovodi ukopani ispod maltera, spajanje cevi se vrši isključivo zavarivanjem, a armatura na cevovodima se mora postaviti u posebne lako dostupne ormariće. 5.7.1.7 Instrumenti, armature i priključci trošila gasa na gasni vod spajaju se cevnim navojima spojem. 5.7.1.8 Cevovodi spojeni prirubnicama i ostalim vijčanim vezama ne smeju se ukopavati u zemlju. 5.7.1.9 Cevovodi kroz zidove i stropove moraju se zaštititi cevima većeg prečnika. 5.7.1.10 U izuzetnim slučajevima cevovodi se mogu polagati ispod poda u posebni kanal koji ima ventilaciju ili je posle ispitivanja na pritisak zaliven bitumenom. Ako se vrši ovakvo postavljanje cevovoda, cevi moraju biti bez spojeva i armatura. 5.7.1.11 Cevovodi se mogu postavljati kroz podrumske prostorije, ako nema mogućnosti da se na drugi način postave, s tim što se u takvim prostorijama ne smeju ugrađivati armature i instrumenti a spajanje cevi mora se vršiti isključivo zavarivanjem. 5.7.1.12 Cevovodi koji prolaze preko železničkog koloseka podižu se na visinu od najmanje 1,5 m iznad normalnog železničkog gabarita. 5.7.1.13 Cevovodi koji se polažu ispod železničkog koloseka ili puta moraju se postavljati u armiranobetonski kanal na dubinu od najmanje 0,80 m ispod kolovozne konstrukcije. 5.7.1.14 Ukrštanje cevovoda sa kanalizacijom pod uglom od 90° vrši se samo ako je cevovod zaštićen cevima većeg prečnika, čija dužina mora iznositi najmanje 2 m sa jedne i druge strane od spoljnjeg zida kanalizacionih cevi.

Cevovodi stabilnih instalacija za gas moraju biti izvedeni od atestiranih čeličnih bešavnih cevi ili cevi njima odgovarajućih kvaliteta, a daljinski cevovodi moraju biti izvedeni od srednje teških i teških čeličnih bešavnih cevi čija je debljina zidova povećana. 5.7.2.2 Bakarne, mesingane i aluminijumske bešavne cevi mogu biti upotrebljene za parnu fazu gasa i unutar objekta kao pomoćni vodovi dužine 1,5 m i unutrašnjeg prečnika do 10 mm. 5.7.2.3 Trošila za gas čiji kapacitet potrošnje ne prelazi 0,8 kg/h a radni pritisak ne prelazi 4,9 kPa mogu se spajati savitljivom cevi koja na svojim krajevima mora imati zadebljanje od gume radi sigurnog zaptivanja. Dužina tih cevi ne srne iznositi više od 1,5 m, a prečnik više od 8 mm. 5.7.2.4 Cevovodi izrađeni od čeličnih bešavnih cevi spajaju se zavarivanjem, prirubnicima ili cevnim navojnim spojevima, a daljinski cevovodi isključivo zavarivanjem odnosno pojedine sekcije prirubničkim spojem koji mora biti premošten. 5.7.2.5 Spajanje cevovoda prirubnicama vrši se pri ugrađivanju armatura, pri pripajanju savitljivih cevi prečnika većeg od 15 mm i pri ugradnji instrumenata, ako postoji potreba za čišćenje i odmuljivanje cevovoda. 5.7.2.6 Cevovodi moraju biti uzemljeni i zaštićeni odgovarajućim sredstvima protiv korozije. 5.7.2.7 Armatura cevovoda mora se zaštititi od mehaničkog oštećenja i eventualnog korišćenja od strane neovlašćenih lica. 5.7.2.8 Cevovod prečnika većeg od 50 mm mora imati ventil protiv loma cevi na svim prelazima, prolazima ?. i. ostalim kritičnim mestima. Takvi ventili se postavljaju između dva zaporna organa. 5.7.2.9 Između dva zaporna organa mora biti postavljen sigurnosni ventil dovoljnog kapaciteta, za odnosnu sekciju cevovoda. 5.7.2.10 Sigurnosni ventil se postavlja na cevovode tečne faze, a na cevovode gasovite faze samo na mestima na kojima se može očekivati kondenzacija gasa. 5.7.3

Sigurnosne i zaštitne mere

5.7.3.1

Cevovod mora biti obezbeđen od ekspanzije, kontrakcije, potresa, vibracije i sleganja tla. Mere katodne zaštite, kao i mere, zaštite od korozije, određuju se zavisno od vrste i stanja tla. Cevovod ispod železničkog koloseka mora biti postavljen u zaštitnu cev na dubinu od 1,2 m, računajući od donjeg nivoa praga do gornjeg nivoa plašta zaštitne cevi. Polaganje cevovoda ispod puta izvodi se isto kao polaganje cevovoda ispod železničkog

5.7.3.2 5.7.3.3

5.7.3.4

91

I GRUPA

5.7.3.5 5.7.3.6 5.7.3.7

5.7.3.8

5.7.3.9 5.7.3.10 5.7.3.11 5.7.3.12

5.7.3.13

5.7.3.14 5.7.3.15 5.7.3.16

5.7.3.17

5.7.3.18 5.7.3.19 5.7.3.20 5.7.3.21

koloseka s tim što se dubina meri od gornjeg nivoa puta. Polaganje cevovoda iznad puta, železničkog koloseka, potoka, reke i si., izvodi se cevnim mostovima. Savitljive cevi za autogeno rezanje i zava rivanje ne smeju biti kraće od 15 m niti duže od 25 m. Pri pretakanju gasa ili pripajanja stabilne gasne instalacije na trošilo gasa ili neki drugi stroj koji u toku rada vibrira, moraju se koristiti armirane savitljive cevi. Spojevi između stabilnog i savitljivog cevovoda ili trošila za gas moraju biti izvedeni tako da se onemogući njihovo razdvajanje bez upotrebe alata. Na stabilnom cevovodu ispred spoja sa savitljivim cevovodom mora se nalaziti ventil za zatvaranje. Na savitljivom cevovodu ne srne se nalaziti zaporni organ. Cevovod se ne srne postavljati u otvore liftova, otvore podruma, ventilacione otvore i dimovodne kanale. Cevovodi se ne smeju polagati u rovove predviđene za polaganje uzemljenja, električnih vodova, parovoda, vodova za transport kiseline i slično. Ako se cevovod ukršta sa vodovima iz tačke 5.7.3.12 ovih propisa, mora se izvesti njihovo mimoilaženje na visinskoj razlici od 0,5 m, s tim što se cevovod mora zaštititi cevi ma većeg prečnika. Odmrzavanje cevovoda i pripadajuće armature dozvoljeno je samo toplom vodom ili vodenom parom niskog pritiska. Između svaka dva zaporna organa mora se postaviti sigurnosni ventil. Cevovodi tečne faze gasa moraju se obezbediti sigurnosnim ventilima tako da na svakih 25 litara tečne faze gasa dolazi jedan sigurnosni ventil. Cevovodi iza poslednjeg stepena redukcije i regulacije pritiska moraju se obezbediti sigurnosnim ventilom koji se može nalaziti i na kućištu reduktora. Pre puštanja u rad gasne instalacije, mora se iz nje izduvati vazduh inertnim gasom. Cevovodi se mogu polagati nadzemno ili podzemno, po mogućnosti najkraćim putem. Cevovodi moraju biti postavljeni tako da im je omogućena toplotna dilatacija. Cevovodi mogu ulaziti u građevinski objekt u kome su smeštena trošila za gas samo preko ventila za zatvaranje koji se postavlja sa spoljne strane objekta - najmanje 0,20 m od fasade.

5.8

TROŠILA

5.8.1

Opšta odredba

5.8.1.1

Odredbe ovih propisa o trošilima ne odnose se na industrijske kotlove i peći.

92

5.8.2 5.8.2.1 5.8.2.2 5.8.2.3

5.8.2.4

5.8.2.5

5.8.2.6

5.8.2.7

5.8.2.8

5.8.2.9

5.8.2.10

5.82.11

5.8.2.12

Lokacija i postavljanje Gas se srne upotrebljavati samo putem trošila za gas, koja imaju plamenike izrađene za ovu vrstu gasa. Prepravku trošila sa jedne na drugu vrstu gasa može vršiti samo proizvođač ili za to ovlašćeno stručno lice. Ako je na sistem za gas priključeno više trošila, ispred svakog trošila se mora na cevovod postaviti ventil za zatvaranje, bez obzira što je na trošilu ugrađen takav ventil. Uređaji za gas koji se koriste u kampovima, a čija potrošnja ne prelazi 0,2 kg/h, mogu se instalirati na bocu za gas ako njen kapacitet punjenja ne prelazi 2 kg. Trošila za gas namenjena za upotrebu u pokretu ili za upotrebu uz premeštanje moraju se spajati sa sudom za gas pomoću savitljive cevi. Njihova potrošnja ne srne prelaziti 0,8 kg/h ako se koriste u zatvorenim prostorijama. Korišćenje gasa u prostorijama koje su niže od okolnog terena dozvoljava se samo ako su boce odnosno rezervoari sa gasom smešteni van tih prostorija U tom slučaju trošila za gas moraju imati pilostatsku automatiku, a ispred trošila mora biti ugrađen ventil za zatvaranje. U prostoriji zapremine manje od 40 m 3 u kojoj je potrošnja gasa veća od 07 kg/h zabranjena je upotreba trošila za gas, ako trošilo nije spojeno na dimnjak ili poseban ventilacioni otvor. U prostoriji domaćinstva zapremine manje od 15 m3 zabranjena je upotreba trošila za gas, ako je potrošnja veća od 250 g/h a trošilo nije spojeno na dimnjak ili poseban ventilacioni otvor. Ako se koristi dimnjak koji je namenjen za odvođenje gasova nastalih pri sagorevanju drugih vrsta goriva, trošila moraju imati osigurač koji zatvara dovod gasa u slučaju gašenja plamena. Ventilacioni otvor odnosno dimnjak mora imati takav kapacitet koji omogućava brzo i potpuno odvođenje gasova nastalih sagorevanjem. U kupatilu i sobi za spavanje ne srne se upotrebljavati grejalica ili prenosna gasna infragrejalica u čijem ormariću se nalazi sud za gas. Uređaji za zagrevanje vode u domaćinstvu moraju ispunjavati uslove predviđene u sledećim tabelama:

1) Protočni uređaji za zagrevanje vode (bojler) sa otvorenim plamenom kapaciteta do 627 kJ/min Zapremina prostorije m3

Upotreba

do 5

Odvođenje sagorelih gasova

nije dozvoljena

putem dimnjaka -

putem vent. otvora -

preko 5 do 8

dozvoljena

obavezno

obavezno

preko 8 do 12

dozvoljena

nije obavezno

obavezno

preko 12

dozvoljena

nije obavezno

nije obavezno

I GRUPA 2) Protočni uređaj za zagrevanje vode (bojler) sa otvorenim plamenom kapaciteta preko 1254 kJ/min Zapremina prostorije m3

Upotreba

Odvođenje sagorelih gasova putem dimnjaka obavezno

putem vent. otvora obavezno*)

obavezno

od 6 do 8

dozvoljena do kapaciteta 1254kJ/min

preko 8 do 12

dozvoljena do kapaciteta 1630 kJ/min

obavezno

dozvoljena do kapaciteta preko 1630 kJ/min

obavezno

preko 12

5.8.3

Konstrukcija

5.8.3.1 5.8.3.2.

Trošilo za gas mora biti odobreno. Trošilo za gas inostrane proizvodnje može se koristiti, ako su mu radni pritisak, kapacitet potrošnje i izgradnja dimovoda u skladu sa odredbama ovih propisa. Trošila za gas u poslovnim prostorijama moraju imati pilostatsku automatiku.

5.8.3.3. 5.8.4

Kontrola trošila za gas

5.8.4.1

Ispitivanje ispravnosti opreme za korišćenje gasa (instalacije, aparata za kuvanje, grejanje, osvetljenje i si.) pre prve upotrebe i periodična ispitivanja i kontrolu, vrši distributer ili stručno lice koje on za to ovlasti. Pri ispitivanju trošila priključenih neposredno na bocu za gas mora se utvrditi ispravnost (fosila i spojeva savitljivog cevovoda sa bocom i trošilom. Van garantnog roka kontrola trošila vrši se prema odredbama tač. 5.8.4.1 i 5.8.4.2 ovih propisa. Pregled uređaja i trošila za gas vrši se periodično na poziv korisnika ali najmanje jedanput godišnje, a u domaćinstvu najmanje jedanput u dve godine. Lice koje vrši pregled uređaja trošila sastavlja zapisnik o utvrđenom stanju, i to u dva primerka od kojih jedan primerak predaje korisniku a drugi zadržava za sebe.

obavezno**)

5.8.4.2

* Ako ventilacioni otvor vodi u susednu prostoriju, ukupna zapremina susedne prostorije i prostorije u kojoj se nalazi protočni uređaj za zagrevanje vode ne srne iznositi manje od 12 m3. ** Ventilacioni otvor nije potreban, ako je zapremina prostorije najmanje 7,5 puta veća od priključne vrednosti protočnog uređaja za zagrevanje vode izražene u kg/h.

5.8.4.3 5.8.4.4

3) Akumulacioni uređaj za zagrevanje vode (bojler)

5.8.4.5 Zapremina prostorije m3

Upotreba

do 5

dozvoljena do 5 litara

preko'5 do 12

dozvoljena do preko 5 do 10 litara dozvoljena preko 10 litara

preko 12

Odvođenje sagorelih gasova putem dimnjaka neobavezno

putem vent. otvora neobavezno*

neobavezno

obavezno

obavezno

neobavezno

* Za prostorije čija je zapremina najmanje 30 puta veća od priključne vrednosti akumulacionog uređaja za zagrevanje vode izražene u kg/h.

5.8.2.13 Protočni uređaji za zagrevanje vode sa otvorenim plamenom kapaciteta do 627 kJ/min, koji se upotrebljava u kupatilima i prostorijama visine do 2,3 m, moraju biti priključeni na dimnjak. 5.8.2.14 Akumulacioni uređaji za zagrevanje vode zapremine preko 10 litara moraju biti priključeni na dimnjak. Zapremina prostorije u kojoj se koriste takvi uređaji ne srne biti manja od 7,5 puta priključne vrednosti akumulacionog uređaja za zagrevanje vode izražene u kg/h. 5.8.2.15 U domaćinstvu u kome ne postoji stabilna instalacija za gas, ne srne se u jednoj prostoriji nalaziti više od tri trošila za gas. 5.8.2.16 U kuhinjama ugostiteljskih objekata u kojima je veći broj trošila za gas instaliran u jednoj prostoriji, mora se postaviti uređaj za prekid priključka između trošila i dimnjaka. 5.8.2.17 Ako se koriste na otvorenom prostoru ili u industrijskim halama koje se intenzivno prirodno ili veštački provetravaju, trošila na gas ne moraju se pripajati na dimnjak.

5.9

KONTROLA INSTALACIJA

5.9.1

Ako se cevovodi ukopavaju ispod maltera, ispitivanje instalacija mora se izvršiti pre malterisanja. Ispitivanje instalacija i uređaja pre prvog puštanja u rad vrši se u prisustvu izvođača radova. Pregled i opravku isparivača i reduktora vrši proizvođač odnosno stručno lice koje on za to ovlasti.

5.9.2 5.9.3

5.10

KONTROLA I ISPITIVANJE CEVOVODA

5.10.1 Cevovodi moraju biti ispitani na čvrstoću i na propusnost zavisno od radnog pritiska predviđenog u sledećoj tabeli: Radni pritisak

Ispitivanje na čvrstoću (bar)

na propusnost (bar)

3

1

4

1

Visoki pritisak preko 3 do 6 bar

7,5

6

Visoki pritisak preko 6 do 12 bar

15

12

1,2 x radni pritisak

1,25 x manji radni pritisak

Niski pritisak do 0,05 bar za cevovod prečnika otvora preko 150 mm Srednji pritisak preko 0,05 do 3 bar

Visok pritisak preko 12 bar

93

I GRUPA

5.10.2 Cevovodi niskog pritiska do 0,05 bar i prečnika do 150 mm koji se upotrebljavaju u kućnim instalacijama ispituju se samo na propusnost. Ispitivanju podleže potpuna armatura, osim reduktora. Ispitivanje na čvrstoću izvodi se posle izjednačenja temperature u trajanju od jednog časa, a ispitivanje na propusnost posle izjednačenja temperature u trajanju od najmanje 30 minuta, a vrše se prema tabeli iz tačke 5.10.1 ovih propisa. Cevovodi niskog pritiska do 0,05 bar i prečnika otvora do ISO mm ispituju se samo na propusnost, s tim da se prvo ispitivanje vrši sa pritiskom od I bar u trajanju od 10 minuta posle izjednačenja temperature, a pre zaštitnog premazivanja odnosno prekrivanja cevovoda. Drugo ispitivanje vrši se pri dvostrukom radnom pritisku, a najmanje pri 11,77 kPa natpritiska. Instalacija se smatra nepropusnom ako posle 10 minuta pritisak u narednih 10 minuta ostane konstantan. Ispitivanje nepropusnosti cevovoda stabilnih instalacija vrši se vazduhom, ugljen-dioksidom ili drugim inertnim gasom. Ispitivanje uređaja u radu vrši se stavljanjem u pogon svih trošila u trajanju od 15 minuta, pri čemu se kontroliše sagorevanje gasa plamenom različite jačine, kao i opšta ispravnost trošila.

5.10.3

5.10.4

5.10.5 5.10.6

Ukupna geomet. zaprem,3 rezerv. u - • ■

Najmanja udaljenost rezervoara od značajnih objekata javnog puta puteva unutar postrojenja u m nadzem. podzem.

Udaljenost

25

30-32

17,1

10-12

24,8

32-34

16,5

12-14 14-16 16-18 18-20 20-22 22-24 24-26 26-28 28-30

24,6 24,2 23,6 22,8 21,8 20,8 19,6 18,6 17,6

34-36 36-38 38-40 40-42 42-44 44-46 46-48 48-50 preko 50

16,0 15,6 15,3 15,0 14,7 14,4 14,2 14,0 13,8

Radni pritisak rezervoara bar 7 8,75

1.162

1,142

2

P m /min.m2

do 10

f

DxL

m2

m / min.m

10,5

2,3

1,113

1,078

3

preko 14

1,01

Gustina gasa u tečnom stanju na I5°C kg/dm3

Prenosni rezervoari i boce

od 0 do 5000 litaru

preko 5000 litara zapremine « %

Podzemni reuervor. ari svili veličina : % f

: Vagbnške cisterne izolovan e sa : Kn 0,426 VW i#k;

Vagohske cisterne sa zaštitom protiv sunce* vih: zraka %

0,473 - 0,480

38

38

41

42

42

41

0,481 - 0,488

39

39

42

43

43

42

0,489 - 0,495

40

40

43

44

44

43

0,496 - 0,503

41

41

44

45

45

44

0.504-0,510

42

42

45

46

46

45

između rezervoara mereno od yetu U

nadzem.

do 0,5

3,0

3,0

.

0,51 -2,0 2,10-10,0 10,10-60,0 60,10-120 120,10-200 200,10-500 500,10-1000 1000,10-3000

3,0 7,5 15,0 20,0 25,0 35,0 50,0 75,0

3,0 5,0 10,0 12,0 20,0 25,0 30,0 35,0

0,75 0,75 1,5 2,0 2,0 2,5 2,5 2,5

3flt3

m podzem.

0,75 0,75 1,0 1,0 1,5 1,5 1,5 1,5

KAPACITET ISPUŠTANJA SIGURNOSNIH VENTILA STABILNIH NADZEMNIH REZERVOARA Sigurnosni ventil mora ispuštati pri pritisku otvaranja najmanje 2 m3 /min vazduha, računajući pri 101 kPa i 15°C. Količina Z izračunava se po formuli: Z = P x D x L xf , gdeje: P x D x L - ukupna količina ispuštanja gasa u m3 /min, računajući pri 101 kPa i 15°C; f - korekcioni faktor za vazduh koji se uzima iz donje tabele zavisno od radnog pritiska u posudi; D prečnik posude u metrima; L - dužina posude u metrima; P - količina ispuštanja gasa po m2 projekcije, površine D x L u m pri 101 kPa i 15°C na min i m2

94

P 3

Tabela 3.

Tabela 1.

m

Tabela 2. DxL

0,511 -0,519

43

43

46

47

47

46

0,520 - 0,527

44

44

47

48

48

47

0,528 - 0,536

45

45

48

49

49

48

0,537 - 0,544

46

46

49

50

50

49

0.545 - 0,552

47

47

50

51

51

50

0,553 - 0,560

48

48

51

52

52

52

0,561 - 0,568

49

49

52

53

53

52

0,569 - 0,576

50

50

53

54

54

53

0,577 - 0,584

51

51

54

55

55

54

0.585 - 0,592

52

52

55

56

56

55

0,593 -0,600

53

53

56

57

57

56

0,601 - 0,608

54

54

57

58

57

57

0,609-0,617

55

55

58

59

58

58

0,618-0,626

56

56

59

60

59

59

0,627 - 0,634

57

57

60

61

60

60

NAJVEĆI DOZVOLJENI STEPEN PUNJENJA STABILNIH REZERVOARA I TRANSPORTNIH CISTERNI

I GRUPA

FAKTOR "K" ZA KOREKCIJU ZAPREMINE GASA Tabela 4. Izmer. temp.

Gus

t i na

0,530

0,540

0,550

°C

0,500

0,510 0,520

-20

1,097

1,093 1,088

1,084

1,040

-10

1,072

1,063 1,066

1,062

1,039

0

1,046

1,043 1,041

1,038

+10

1,017

1,016 1,015

15

1,000

18 20 22

g a s a u t e čn o m

s t a nj u

0,560

0,570

0,580

0,590 0,600

0,610

0,620

0,630

1,076

1,073

1,069

1,066

1,056

1,053

1,051

1,049

1,064 1,061

1,058

1,056

1,054

1,046 1,044

1,042

1,041

1,039

1,036

1,035

1,033

1,031

1,030

1,028 1,027

1,026

1,025

1,024

1,014

1,013

1,013

1,012

1,011

1,011

1,010 1,010

1,009

1,009

1,009

1,000 1,000

1,000

1,000

1,000

1,000

1,000

1,000

1,000 1,000

1,000

1,000

1,000

0,993

0,994 0,994

0,994

0,994

0,995

0,995

0,995

0,996

0,996 0,996

0,996

1,996

0,996

0,986

0,987 0,987

0,988

0,979

0,981 0,981

0,982

0,989

0,990

0,990

0,990

0,991

0,991 0,992

0,992

0,992

0,993

0,983

0,984

0,985

0,986

0,987

0,987 0,988

0,988

0,989

0,989

24

0,974

0,975 0,976

0,978

0,979

0,980

0,981

0,982

0,983

0,984 0,985

0,985

0,986

0,986

26

0,967

0,969 0,971

0,973

0,974

0,976

0,977

0,978

0,979

0,980 0,981

0,982

0,983

0,983

28 30

0,961

0,963 0,966

0,968

0,969

0,971

0,972

0,974

0,976

0,977 0,978

0,979

0,980

0,980

32

0,954

0,956 0,959

0,961

0,964

0,966

0,967

0,969

0,971

0,972 0,973

0,975

0,976

0,977

0,947

0,950 0,953

0,955

0,958

0,960

0,962

0,964

0,967

0,968 0,969

0,971

0,972

0,974

34

0,940

0,944 0,947

0,950

0,953

0,955

0,958

0,960

0,963

0,965 0,966

0,968

0,969

0,971

36

0,933

0,937 0,941

0,945

0,948

0,951

0,953

0,956

0,958

0,960 0,962

0,964

0,965

0,967

38

0,927

0,932 0,936

0,940

0,943

0,946

0,949

0,952

0,594

0,957 0,959

0,961

0,962

0,064

40

0,910

0,925 0,929

0,933

0,934

0,940

0,944

0,947

0,950

0,952 0,954

45

0,901

0,908 0,912

0,918

0,923

0,928

0,932

0,935

0,939

0,942 0,946

50

0,883

0,890 0,896

0,9o3

0,908

0,915

0,920

0,925

0,929

0,932 0,936

55

0,863

0,871 0,878

0,886

0,893

0,900

0,907

0,912

0,917

0,922 0,925

60

0,824 0,852

0,870

0,879

0,886

0,893

0,900

0,905

0,910 0,915

0,861

Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br. 24/1971, a ispravke u br. 26/1971. U ovoj zbirci dat je ispravljen tekst Sastavni deo Pravilnika čine Tehnički propisi o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištenju i pretakanju tečnog naftnog gasa. Pravilnikom se reguliše izgradnja postrojenja za tečni naftni gas i za uskladištavanje i pretakanje tečnog naftnog gasa. Pravilnik je stupio na snagu 16. 06. 1971, prilagođivanje postojećih postrojenja u pogledu bezbednosti moralo se izvesti do 16. 06. 1973. godine. Pod tečnim naftnim gasom podrazumevaju se ugljovodonici: propan, propen, butan, buten i njihovi izomeri kao i njihove smese u tečnom i gasovitom stanju čiji pritisak prelazi 1,25 bar pri temperaturi od 40°C. Ovi ugljovodonici moraju odgovarati uslovima iz sledećih jugoslovenskih standarda: JUS B.H2.130 Tečni naftni gas - Propan (PN) JUS B.H2.132 Tečni naftni gas - Butan (BN) JUS B.H2.134 Tečni naftni gas - Propan-Butan smeša (PBS) Ispitivanje tečnih naftnih gasova vrši se prema sledećim standardima: JUS B.H8.118 Uzimanje uzoraka JUS B.H8.116 Određivanje relativne gustine aerometrom JUS B.H8.117 Ogled otparavanja propan-butan smeše

JUS B.H8.118 Određivanje sadržaja ulja i smole i kvalitativno ispitivanje prisustva amonijaka, vode i alkalija JUS B.H8.119 Određivanje korozivnosti JUS B.H8.120 Određivanje hemijskog sastava (Metoda destilacije) JUS B.H8.121 Određivanje pritiska para JUS B.H8.122 Određivanje ukupnog sumpora JUS B.H8.123 Određivanje hemijskog sastava (Metoda gasne hromatografije) Navedeni tečni naftni gasovi koriste se kao goriva za proizvodnju toplote i za osvetljenje. Njegova specifična težina u gasovitom stanju je približno dva puta veća od vazduha. To znači da se ovaj gas zadržava u nivou poda i da lako ispunjava udubljenja i prostore koji su ispod nivoa okolnog terena, stvarajući sa vazduhom opasnu eksplozivnu smešu u dužem vremenskom periodu. Pri normalnim termodinamičkim okolnostima on se nalazi u gasovitom stanju, a pri promeni ovih okolnosti (parametra) tj. malim povećanjem pritiska prelazi u tečno stanje i obrnuto, smanjenjem pritiska prelazi u gasovito stanje. Pri povećanju temperature pritisak gasa u posudi brzo raste, pa je zbog toga opasno držati posude sa gasom izložene povišenoj temperaturi. Tečna faza tečnog naftnog gasa ima visoki koeficijent prostornog širenja. To svojstvo gasa utiče na to, da se u posudama u kojima se drži tečni naftni gas 95

I GRUPA mora uvek ostaviti slobodan prostor za gasovitu fazu. (Pri temperaturama od 40° C punjenje posude tečnom fazom gasa dopušteno je max 83%, a pri višim temperaturama te se vrednosti smanjuju). Tečni naftni gas predstavlja veliku požarnu opasnost zbog svog svojstva zapaljivosti i svojstva da sa vazduhom pravi eksplozivne smeše. Pri eksploziji gasa brzina širenja plamena obično dostiže nekoliko stotina metara u sekundi. Donja granica eksplozivnosti predstavlja određeni procenat gasa odnosno pare u vazduhu iznad kojeg je eksplozivna atmosfera. Gornja granica eksplozivnosti predstavlja određen procenat gasa odnosno pare u vazduhu ispod kojeg je eksplozivna atmosfera. Eksplozivna atmosfera je takva smeša zapaljivih gasova koja posle paljenja naglo sagoreva u obliku eksplozije do raspoložive količine zapaljive materije ili kiseonika u smeši. Definicija granica eksplozivnosti je data u JUS N.S8.007 a vrednosti granica za pojedine materije u JUS Z.CO.010. Donja granica eksplozivnosti propana je 2,1 procenata zapremine vazduha, a butana 1,5 procenata. Gornja granica eksplozivnosti propana iznosi 9,5 procenata zapremine vazduha, a butana 8,5 procenata. Radi lakšeg otkrivanja svih njegovih mešavina sa vazduhom, naročito kad se upotrebljava u domaćinstvu gas mora imati dovoljno intenzivan miris. Pravovremeno otkrivanje prisustva gasa u vazduhu, te brzo i tačno utvrđivanje mesta njegovog izlaska, u svrhu otklanjanja mogućih opasnosti, predstavlja osnovnu sigurnost pri korišćenju gasa. Prema jugoslovenskom standardu JUS B.H2.134 intenzivan miris gasa, mora se normalno osetiti već kod jedne petine donje granice eksplozivnosti gasa. Taj intenzivan miris postiže se u toku proizvodnje, odnosno u toku skladištenja, kod distributera, dodavanjem određene količine sredstava za doziranje, a to je najčešće etilmerkaptan (C2H5SH). Za utvrđivanje prisustva tečnog naftnog gasa u vazduhu koriste se i gasni detektori kojih ima vi še tipova i rade na različitim principima. Oni registruju svako prekoračenje koncentracije gasa u vazduhu 20% iznad donje granice eksplozivnosti. U zavisnosti od načina upotrebe gasne detektore delimo na: 1. Pokretne - oni koji se nose pri ispitivanju ugušenog prostora, 2. Stacionarne - sa detektorskom sondom, koji su fiksno postavljeni u određenu prostoriju. Detektorska sonda ima funkcionalno prilagođeno kućište sa nosačem, predviđeno za montažu na tvrdu podlogu. Na gornjem delu kućišta je rebrasti otvor koji omogućava slobodnu cirkulaciju vazduha do gasnog senzora, smeštenog u unutrašnjost kućišta. Metalno kućište ima mehaničku zaštitu IP 30, a detektorska sonda je protiveksplozijski zaštićena. Detektorske sonde su priključene na alarmnu centralu koja se montira izvan zone opasnosti, tamo gde je čovek prisutan svih 24 časa. U slučaju detekcije gasa uključuje se svetlosni i zvučni signal alarma. Istovremeno signal preko izlaznog releja prenosi informaciju nekoj perifernoj jedinici (sirena, svetlosni efekat, uključivanje ventilacije, isključivanje tehnološkog procesa i dr.). Tečni naftni gas može u sebi sadržati vodu, što s obzirom na mogućnost stvaranja leda i kamenca, može dovesti do havarije na postrojenju (naročito u zimsko vreme). Zbog toga je neophodno u procesu proizvodnje odstraniti vlagu iz gasa.

96

Na priloženoj slici prikazana je veza između gasnih detektora i sistema ventilacije koji se aktivira pobuđivanjem gasnog detektora. Istovremeno dolazi do aktiviranja svetlosnog i zvučnog signala.

TNG se u industrijskim objektima čuva u specijalno izgrađenim rezervoarima, a u širokoj potrošnji se koristi iz čeličnih boca pod pritiskom. TNG se transportuje sa mesta proizvodnje u specijalno izrađenim cisternama. Rezervoar je svaka zatvorena posuda izrađena i odobrena za punjenje gasom. Takvi su prenosni rezervoari, stabilni rezervoari i transportne cisterne. Jugoslovenskim standardom JUS M.Z2.250 propisani su oblik i mere kao i tehnički uslovi za izradu i isporuku zavarenih čeličnih bačvi za smeštaj i transport tečnih naftnih gasova u industriji čija su nazivna punjenja od 150 do 2000 kg. Jugoslovenskim standardom JUS M.Z2.600 propisani su oblik i mere kao i uslovi za izradu i isporuku horizontalnih zavarenih čeličnih rezervoara za propan-butan zapremine 20-200 m3 , a standardom JUS M.Z2.620 propisani su oblik i mere kao i uslovi za izradu i isporuku vertikalnih zavarenih čeličnih rezervoara za propan-butan zapremine od 60,100, i 150 m 3 . Ovi standardi se odnose na cilindrične rezervoare dok za kuglaste važe propisi razvijenih zemalja. Već pri samoj konstrukciji rezervoara moramo preduzeti mere koje će otkloniti ili smanjiti opasnost od paljenja ili eksplozije. Te mere su: - rezervoari za gas imaju ograničenu zapreminu (za cilindrične Vmax. 250 m3, kuglaste Vmax- - 500 m3, - svaki rezervoar mora da ima najmanje dva sigurnosna ventila sa istim pritiskom otvaranja, - kraj odušne cevi rezervoara mora se udaljiti minimumom 30 m od mesta gde se u procesu koristi otvoren plamen i 1,5 m iznad najviše tačke objekta ako se isti nalazi u blizini, - svaki rezervoar mora da ima najmanje dva nivometra, koji mere nivo na raznim principima, - svaki rezervoar mora da ima manometar, termometar i ventil za zatvaranje u slučaju loma cevovoda. Konstrukcija i izrada prenosnih rezervoara za gas kao i pogonskih rezervoara motornih vozila, iz tačke 2.1.4.2.1, mora biti odobrena i ispunjavati uslove predviđene Pravilnikom o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list SFRJ", br. 25/80). Izlaskom navedenog Pravilnika prestao je da važi Pravilnik 0 tehničkim propisima za izradu i upotrebu pokretnih sudova za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list FNRJ", br. 6/57 i 3/58 i "SI. Ifst SFRJ", br. 35/72), na čije odredbe se poziva Pravilnik 0 izgradnji postrojenja za tečni naftni

I GRUPA gas i o uskladištenju i pretakanju tečnog naftnog gasa, u tački 2.1.4.2.1. Rezervoari za tečni naftni gas mogu da budu nadzemni i podzemni. Oni se postavljaju na mesta koja su odobrena. Odobrenje za lokaciju neće se izdati ukoliko se pored ostale dokumentacije ne podnese dokaz da je izvršeno prilagođavanje objekata potrebama narodne odbrane u skladu sa propisima iz oblasti narodne odbrane. U članu 47. zakona o narodnoj odbrani ("Službeni list SFRJ", broj 21/82), određeno je da organ koji je nadležan za izdavanje odobrenja za gradnju objekata za skladištenje gasova, mora prethodno da pribavi saglasnost nadležnog vojnog organa odnosno drugog organa koji je za te poslove nadležan. U praksi je najčešći slučaj da sam investitor prvo pribavi saglasnost nadležnog vojnog organa a zatim saglasnost organa unutrašnjih poslova i tek posle toga se pristupa izradi tehničke dokumentacije na osnovu koje se dobija odobrenje za izgradnju. Uz zahtev za odobrenje lokacije rezervoara za gas koji se podnosi organu unutrašnjih poslova, prilažu se potrebna dokumenta, shodno republi čkim ili pokrajinskim propisima. Tako npr. shodno članu 29. Zakona o eksplozivnim materijama i zapaljivim tečnostima i gasovima ("SI. glasnik SRS", br. 47/77, 45/84M8/89) u SR Srbiji je uz zahtev za odobrenje lokacije potrebno priložiti tehnički opis terena kao i samog objekta i opis tehnološkog postupka. Prilikom određivanja mesta za rezervoar, rastojanja od značajnih objekata, javnih puteva, internih puteva i ta rastojanja se usklađuju sa podacima iz tabele 1 ovog Pravilnika. Iznad objekata sa tečnim naftnim gasom nije dozvoljeno vođenje nadzemnih elektroenergetskih vodova. Na prolazu pored takvih objekata horizontalna sigurnosna udaljenost jednaka je visini stuba uvećanoj za 3 m, a iznosi najmanje 15 m. Građevinska dozvola za početak izgradnje postrojenja ne može se dobiti dok se ne pribavi rešenje o odobrenju lokacije i saglasnost na investicionotehničku dokumentacija Saglasnost na investicionotehničku dokumentaciju sa aspekta zaštite od požara daje organ uprave nadležan za unutrašnje poslove. Upotrebna dozvola za puštanje u pogon može se dobiti tek nakon obavljenog tehničkog pregleda i prijema. Predstavnik nadležnog organa uprave za unutrašnje poslove je obavezan član komisije za tehnički prijem. Rezervoari za gas (podzemni i nadzemni) moraju biti odobreni što znači da moraju biti ispitani od strane ovlašćene domaće ustanove ili priznate inostrane ustanove pri čemu moraju zadovoljavati važeće jugoslovenske standarde. Da bi se izbegle eventualne posledice loše konstrukcije rezervoara po završenoj izradi konstruktivne dokumentacije ista se podnosi na odobrenje nadležnoj inspekciji. Za ovu vrstu sudova pod pritiskom nadležna je inspekcija parnih kotlova. Kod nadzemnih rezervoara za TNG postoji mogućnost izlaženja gasa iz instalacije i stvaranje eksplozivnih smeša u okolini rezervoara. Preventivne mere se moraju tako preduzeti kao da je zapaljiva smeša, uvek prisutna. Naročito se velika pažnja mora posvetiti spojnim mestima rezervoara sa cevovodima i armaturom. Zone opasnosti 0, 1 i 2 oko objekata sa tečnim naftnim gasom su određene standardom JUS N.S8.007, a električna instalacija odnosno stepen njene zaštite određuje standard JUS N.S8.090.

ELEMENTI TEHNOLOŠKE INSTALACIJE ZONE Redni broj 4 (zatvorenog sistema) 0| 2 Izvori opasnosti: SLIKA PROSTOR Prirubnice sa zaptivačima, spojni Proizvoljan pribor, cevi, spojke, ventili kojima se 4 (otvoreni i ( smeđeni) u toku procesa ne rukuje, i si. prirodno ventiliran Mediji: svi gasovi i pare, te zapaljive tečnosti radne temperature iznad temperature zapatjivosti Gustina (g) Radni pritisak (2) UGROŽENI PROSTOR (m) Izvor vazduh = 1 i temperatura opasnos ZONA 2 I L h ti (D do 30 bara i 4,0 100°C 3,0 7,5 30 bara ili 5,0 4,5 >100°C S 10,0 5,0 > 100 bara 7,5 15,0 do 30 bara i 5,0 4,5 100°C 5,0 0,5-1,5 >30 bara ili >100°C S 7,5 5,0 4,5 >100 bara 10,0 5,0 4,5 do 30 bara i 3,0 100°C 10,0 3,0 >1,5(B) >30 bara ili 4,0 >100°C S 15,0 3,0 > 100 bara 20,0 4,5 3,0

NAPOMENA: (1) S - znači sekundarni izvor opasnosti (samo kod kvara). (2) Vrednosti su date za nezaštićene .elemente koji, u slučaju kvara, ispuštaju sadržinu u prostor u izdašnoj količini. Zone opasnosti za gasove lakše, odnosno teže od vazduha protežu se u pravilu do prepreke, ali ne preko dvostrukih vrednosti navedenih u tabeli.

Zone opasnosti elemenata tehnološke instalacije

U zonama opasnosti obavezno je izvršiti pravilan izbor električne opreme i uklanjanje svih izvora toplote. U tački 2.1.4.5 navedeno je da električna instalacija na nadzemnim rezervoarima mora biti izvedena u skladu sa Pravilnikom o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša ("SI. list SFRJ", br. 18/67). Međutim, ovaj Pravilnik kao i Pravilnik o konstrukciji i ispitivanju električnih uređaja za rad u atmosferi eksplozivnih smeša ("SI. list SFRJ" br. 52/68) stavljeni van snage donošenjem Pravilnika o jugoslovenskim standardima za protiv-ekspiozivnu. zaštitu ("SI. list SFRJ", br. 18/81). Ovaj Pravilnik obuhvata sledeće standarde: JUS N.S8.003, JUS N.S8.007, JUS N.S8.011, 97

I GRUPA JUS JUS JUS JUS JUS JUS

N.S8.041, N.S8.101, N.S8.201, N.S8.301, N.S8.421, N.S8.701,

JUS JUS JUS JUS JUS JUS

N.S8.051, JUS N.S8.121, JUS N.S8.221, JUS N.S8.321, JUS N.S8.501, JUS N.S8.721.

N.S8.052, N.S8.143, N.S8.224, N.S8.401, N.S8.621,

Naročito je opasno povećanje temperature, jer sa povećanjem temperature dolazi do povećanja pritiska unutar rezervoara. U cilju izbegavanja povećanja pritiska u rezervoarima preduzimaju se potrebne mere: - rezervoari se ne pune do vrha tečnošću, uvek se ostavlja gasni prostor, koji služi za kompenzaciju promene pritiska. - nadzemni rezervoari moraju da imaju stabilnu instalaciju za spoljno hlađenje a instalacija se sastoji od cevnog razvoda i mlaznica kroz koje prolazi raspršena voda po spoljašnjoj površini zidova rezervoara. Stabilna instalacija mora imati kapacitete vode od 10 l/min na m2 tlocrtne površine rezervoara, sa pritiskom na izlazu iz mlaznice od najmanje 3,5 bara u trajanju od najmanje 2 časa. Stabilna instalacija može biti izvedena kao: - sistem za raspršenu vodu (50% kapaciteta vode služi za zaštitu od sunčanih zraka a ukupan kapacitet vode za hlađenje u slučaju požara na susednom rezervoaru), - stabilna instalacija na hidrantskoj mreži isključivo sa bacačima vode kapaciteta 10 l/min na m2 tlocrtne površine rezervoara sa pritiskom od 8 bara u trajanju od 2 časa, - kombinovani sistem (instalacije za raspršenu vodu i bacač vode. Instalacija služi za zaštitu od sunčanih zraka a zajedno sa bacačima za hlađenje rezervoara kad dođe do požara na susednom rezervoaru). Pored stabilne instalacije potrebno je imati i po dva hidranta za svaki rezervoar i određeni broj prevoznih aparata za gašenje požara, kapaciteta od 50 kg. Pri projektovanju bilo kog od ovih sistema zaštite potrebno je pouzdano utvrditi raspoloživi kapacitet vode iz gradske vodovodne mreže; moraju se izvršiti merenja pritiska i kapacitet u najnepovoljnijem periodu. Tehnički normativi za hidrantsku mrežu propisani su u Pravilniku o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara ("SI. list SFRJ", br. 44/83). Oprema koja je ugrađena u sam rezervoar ili je postavljena na njemu tako da zajedno čine funkcionalnu celinu mora biti odobrena tj. atestirana. Tu opremu čine pokazivači nivoa, manometri, termometri, ventili sigurnosti, ventili protiv loma cevi itd. Atestiranie opreme mogu da vrše ovlašćene organizacije udruženog rada. Kod podzemnih rezervoara pored opasnosti od probijanja gasova iz instalacije postoji opasnost od oštećenja rezervoara usled pomeranja tla i usled protoka podzemnih voda u prostor gde su oni smešteni. Zbog toga se kod izgradnje podzemnih rezervoara vodi računa da: - prostor za smeštaj rezervoara mora da bude tako izrađen da ne dođe do mehaničkog oštećenja rezervoara, - prostor iznad rezervoara mora se obezbediti od otvorenog plamena, - rezervoari moraju biti zaštićeni od korozije. Podzemni rezervoari moraju imati hidrantsku mrežu u blizini i određen broj prevoznih aparata za gašenje požara. Pokretni rezervoari za TNG služe za transport gasa sa mesta proizvodnje do mesta potrošnje a obično se postavljaju na vozila drumskog, železničkog i vodenog 98

saobraćaja. Ovi sudovi moraju da zadovolje određene uslove jer u slučaju njihove eksplozije dolazi i do paljenja gasa. Konstrukcija i izrada prenosnih rezervoara za gas i pogonskih rezervoara motornih vozila mora biti odobrena. To znači da se moraju poštovati uslovi predviđeni Pravilnikom o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list SFRJ", br. 25/80), čijim je donošenjem stavljen van snage Pravilnik koji še pominje u tačkama 2.1.4.2.1 i 2.1.5.4.1 ovog Pravilnika. Građevinski objekat namenjen za smeštaj uređaja za punjenje treba da zadovolji niz uslova iz tačke 2.1.5.3.1. Prvi od tih uslova je da bude izgrađen od materijala koji obezbeđuje otpornost konstrukcije na požar predviđenu za najmanje 6 časova i da ima krov lagane konstrukcije. Jugoslovenskim standardom JUS U.J1.240 utvrđena je otpornost zgrada protiv požara (otpornost na požar) prema standardnim tipovima konstrukcije zgrada. Postupci ispitivanja otpornosti protiv požara dati su u JUS U.J1.040, JUS UJ1.090, JUS U.J1.100, JUS U.J1.110, JUS U.J1.114, JUS U.J1.140, JUS U.J1.160, JUS UJ1.170 i JUS UJ1.172. Pojam "lagane krovne konstrukcije" u ovom propisu nije definisan, ali se smatra da je to krov čija je ukupna težina 50 kg/m 2 , tako da u slučaju eksplozije obezbeđuje da krov odleti u vazduh oslobađajući gasove pod pritiskom koji nastaju tom prilikom. Ventilacioni uređaji u prostorijama za punjenje se primenjuju ukoliko nije moguće ostvariti prirodnu cirkulaciju vazduha. Zadatak ventilacionih uređaja je da onemoguće stvaranje koncentracije gasa u vazduhu veće od 10% od donje granice eksplozivnosti. Pri tome svi uređaji moraju biti izrađeni tako da ne mogu ni pod kojim uslovima biti izazivači požara. Električna instalacija i električni uređaji (motori, sklopke i dr.) moraju biti izrađeni u skladu sa jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku zaštitu. Takvi uređaji nose oznaku "Ex" koja ukazuje da je izrađen i odobren (atestiran) za upotrebu u ugroženom prostoru u jednoj od vrsta protiveksplozijske zaštite. Sam ventilator mora da bude izrađen tako da ventilaciono kolo ili kućište bude nevarničećeg materijala kako u slučaju havarije ne bi došlo do varničenja. Osim toga moraju se predvideti mere da se spreči prodor stranih tela u blizini ventilacionog kola koja bi mogla izazvati varničenje. To se postiže postavljanjem prepreka od pletene žice. Ukoliko se pogon ventilatora vrši preko kaiša isti moraju biti tako izrađeni da ne dovode do pojave statičkog elektriciteta. KaiŠevi se ne smeju nalaziti u ventilacionim kanalima. Ventilatori i kaiševi moraju biti atestirani za uslove pod kojima će raditi. Atestiranje mogu vršiti sami proizvođači ili ovlašćene ustanove. U pogonima za punjenje ne može se upotrebljavati alat koji varniči. Alati koji pri udaru u neki predmet ne izazivaju varnicu prave se od bakra, legure bakarberilijum i sličnih materijala. Pod trajnim držanjem gasa u smislu ovog Pravilnika podrazumeva se uskladištavanje gasa u trajanju dužem od 180 dana. Ako se gas uskladištava u kraćem vremenskom periodu i ako se nalazi u transportnim cisternama, prenosnim rezervoarima i bocama tada se radi o privremenom uskladištavanju. Skladišta boca i prenosnih rezervoara na slobodnom i natkrivenom prostoru lociraju se na ravnom terenu sa prirodnim provetravanjem a po mogućnosti izvan naselja. Pri tome skladište ne srne da ugrožava bližu i dalju okolinu. Osim uslova za lokaciju iz tačke 3.1.1 i uslova za sigurnost iz tačke 3.1.2 iz ovog

I GRUPA Pravilnika moraju se primeniti odredbe Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija ("SI. list SFRJ", br.24/87). U građevinskim objektima se može vršiti uskladištenje gasa pod uslovima iz tačke 3.2. Lokacija objekta je uslovljena razdaljinom od pogona za punjenje, skladišnog rezervoara, javnog puta, mogućeg izvora paljenja i granice susednog zemljišta. Ako nije moguće ispuniti gornje uslove udaljenost se može smanjiti za 50% ukoliko se između objekta javnog puta ili izvora paljenja i susednog zemljišta postave zaštitni zidovi izvan objekta. Pravilnik ne određuje dimenzije tih zidova niti njihovu otpornost na požar. Prema iskustvima ovi zidovi imaju za cilj da spreče da plamen obiđe oko njih i prenese se na druge objekte. Visina zida treba da bude veća od najviše tačke uskladištenih boca ili prenosnih rezervoara kako bi se plamen usmerio uvis. Otpornost na požar bi trebala da bude za najmanje dva časa kako je propisano za objekte za uskladištavanje. U tački 3.1.2.3 propisano je da pod na kome se postavljaju boce i prenosni rezervoari, mora biti od betona sa premazom koji ne varniči dok za građevinske objekte u tački 3.2.2.3 to nije predviđeno što ne znači da nije potrebno. Kada se radi o nevarni čećim podovima bitno je da oni pored te osobine imaju i osobinu da su elektroprovodljivi kako bi se olakšalo odvođenje statičkog elektriciteta Sa aspekta eksploatacije poželjno je da bude izdržljiviji na habanje. Sredstva unutrašnjeg transporta koja se koriste u objektima za uskladištenje boca i prenosnih rezervoara moraju odgovarati za tu namenu. Ukoliko su ta sredstva sa električnim pogonom (elektro, viljuškar, paletna kolica i si.) moraju biti izrađeni u protiveksplozijskoj zaštiti čiji stepen odgovara usiovima u objektu. Ukoliko transportna sredstva imaju pogon sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, na izduvnoj grani stavlja se hvatač varnica.

t izvora opasnosti: KOMPRESORI

zone 01

Izvori opasnosti: ači, Zaptiv radni i regulacioni ventili otvori za drenažu, itd. Medij: Svi gasovi i pare Izvor Gustina Radni pritisak i opasnosti (g) temperatur (1) zrak=1 a do 30 bara do 100°C > 30 bara ili 100°C > 100 bara 0,5-1,5 do 30 bara do 100°C > 30 bara ili > 100°C > 100 bara > 1,5 do 30 bara (B) do> 100°C > 30 bara ili >100°C > 100 bara