http://www.scribd.com/doc/109962158/Ugovori-o-izgradnji-prema-MRS-11

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO „ JANIĆIJE I DANICA KARIĆ “ BEOGRAD

UGOVOR O NALOGU

SEMINARSKI RAD

Mentor: Prof. dr Ratibor Grujić

Student: Milijana Ćirić

Beograd, Oktobar 2012. Godine

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

SADRŢAJ UVOD ............................................................................................................................................. 3 1. POJAM, RAZGRANIĈENJE I KARAKTERISTIKE UGOVORA O NALOGU .................... 4 1.1 Pojam ugovora o nalogu ........................................................................................................... 4 1.2 Razgraniĉenje ............................................................................................................................ 4 1.3 Karakteristike ugovora o nalogu ............................................................................................... 5 2. Uslovi za zakljuĉenje ugovora o nalogu ..................................................................................... 5 2.1 Poslovna sposobnost nalogodavca i nalogoprimca ................................................................... 5 2.2 Ponuda za zakljuĉenje ugovora o nalogu .................................................................................. 6 2.3 Bitni elementi ............................................................................................................................ 6 3.Dejstvo ugovora o nalogu ............................................................................................................ 7 4. Prestanak ugovora o nalogu ...................................................................................................... 10 4.1 Odustanak od ugovora ............................................................................................................ 10 4.2 Otkaz naloga ........................................................................................................................... 10 4.3 Smrt fiziĉkog, odnosno prestanak pravnog lica ...................................................................... 10 4.3Lišen je poslovne sposobnosti, odnosno steĉaj ........................................................................ 10 ZAKLJUCAK ............................................................................................................................... 11 LITERATURA..............................................................................................................................12

2

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

UVOD Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili više lica kojom ova lica žele da postignu odreĊeno pravno dejstvo. Svaka saglasnost volje ne dovodi do zakljuĉenja ugovora Ugovor o nalogu je takav ugovor kojim se jedna strana, koja se zove nalogoprimac, obavezuje da, na osnovu ovlašćenja koje do-bija od druge strane, koja se zove nalogodavac, i za njen raĉun, preduzme odreĊene poslove, uz naknadu ili bez naknade, ako je tako ugovoreno ili to proizlazi iz prirode meĊusobnih odnosa. Ugovor o nalogu je jedan opšti ugovorni oblik pružanja usluga vezanih za obavljanje niza faktiĉkih i pravnih poslova za druga lica Na osnovu naloga se uspostavlja odgovarajući ugovorni odnos, tj. ugovor o nalogu, s tim Što pravila koja su propisana za taj ugovor imaju opšti karakter, jer se primenjuju i na veći broj posebnih ugovora kojima se reguliše pružanje pojedinih posebnih usluga (npr. na ugovore o komisionu, trgovinskom zastupanju, posredovanju, otpremanju). Ugovor o nalogu razlikuje se od ugovora o delu po karakteru posla koji treba da se obavi. Ugovor o delu odnosi se na faktiĉke radnje poslenika i na postizanje odreĊenog rezultata, dok se ugovor o nalogu odnosi na preduzimanje pravnih i faktiĉkih radnji za drugoga

3

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

1. POJAM, RAZGRANIĈENJE I KARAKTERISTIKE UGOVORA O NALOGU 1.1 Pojam ugovora o nalogu Ugovor o nalogu je takav ugovor kojim se jedna strana, koja se zove nalogoprimac, obavezuje da, na osnovu ovlašćenja koje do-bija od druge strane, koja se zove nalogodavac, i za njen raĉun, preduzme odreĊene poslove, uz naknadu ili bez naknade, ako je tako ugovoreno ili to proizlazi iz prirode meĊusobnih odnosa1 Osnovna odlika ugovora o nalogu ogleda se u tome što se nalogoprimac obavezuje na preduzmanje odreĊenih poslova za raĉun nalogodavca. Pri tome, nije bitno da li nalogoprimac pri izvršenju preuzetih poslova istupa u svoje ime ili u ime nalogodavca. Nebitno je, takoĊe, da li se radi o pravnim ili faktiĉkim poslovima, jer se nalogoprimac može obavezati na preduzimanje kako pravnih poslova, tako i poslova i drugih radnji koje su faktiĉke prirode Ugovor o nalogu je jedan opšti ugovorni oblik pružanja usluga vezanih za obavljanje niza faktiĉkih i pravnih poslova za druga lica. Naime, kod svih ugovora o pružanju usluga prvi i osnovni pravni akt je nalog lica kome je ta usluga potrebna. Na osnovu naloga se uspostavlja odgovarajući ugovorni odnos, tj. ugovor o nalogu, s tim Što pravila koja su propisana za taj ugovor imaju opšti karakter, jer se primenjuju i na veći broj posebnih ugovora kojima se reguliše pružanje pojedinih posebnih usluga (npr. na ugovore o komisionu, trgovinskom zastupanju, posredovanju, otpremanju). S obzirom na to, odnos izmeĊu ugovora o nalogu i drugih posebnih ugovora o pružanju razliĉitih usluga je odnos opšteg i posebnog,2što znaĉi da se prvenstveno primenjuju pravila tih posebnih ugovora, a tek ako tih pravila nema, opšta pravila ugovora o nalogu.

1.2 Razgraniĉenje Ugovorom o nalogu se, kao i ugovorom o punomoćstvu, preduzi-maju poslovi za raĉun drugoga. MeĊutim, za razliku od ugovora o nalogu koji ima za svoj predmet preduzimanje kako pravnih, tako i faktiĉkih poslova, ugovor o punomoćstvu ima za svoj predmet preduzimanje samo pravnih poslova. Pored toga, nalogoprimac preduzima poslove za raĉun nalogodavca, s tim što ih može preduzeti u ime nalogodavca, ali i u svoje ime, dok punomoćnik uvek preduzima pravne poslove u ime vlastodavca. Ugovor o nalogu razlikuje se od ugovora o delu po karakteru posla koji treba da se obavi. Ugovor o delu odnosi se na faktiĉke radnje poslenika i na postizanje odreĊenog rezultata, dok se ugovor o nalogu odnosi na preduzimanje pravnih i faktiĉkih radnji za drugoga. 1 2

ĉl. 749. ZOO Bogdan Loza, nav. delo, str. 158.

4

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

1.3 Karakteristike ugovora o nalogu Ugovor o nalogu je konsensualan ugovor. Uz to, to je i neformalan ugovor, osim u sluĉaju kad na osnovu ugovora o nalogu treba preduzeti pravni posao za koji se zahteva odreĊena forma, jer tada nalogoprimac mora imati punomoćje koje je izdato u toj istoj formi (ĉl. 90. ZOO). U zavisnosti od toga da li je nalogodavac dužan da plati naknadu za obavljeni posao, ugovor o nalogu može biti teretan ili do-broĉin. Ukoliko je zakljuĉen kao teretan, ugovor o nalogu je i pravi (uzajamni) dvostrani ugovor, jer se i nalogoprimac i nalogodavac uzajamno obavezuju, tako da se izmeĊu njih vrši uzajamna razmena ĉinidbi. Ali, ako je ugovor o nalogu zakljuĉen kao dobroĉin ugovor, onda je on i jednostrano obavezan, jer se samo nalogoprimac obavezuje da obavi odreĊen posao. Ugovor o nalogu uvek pretpostavlja jedan odnos poverenja izmeĊu nalogodavca i nalogoprimca, stoje sasvim razumljivo kada se ima u vidu da nalogoprimac obavlja poslove za raĉun nalogodavca. Zbog toga se ugovor o nalogu, po pravilu, zakljuĉuje s obzirom na liĉnost ugovornika (intuitu personae), posebno s obzirom na svojstva i sposobnost nalogoprimca.

2. Uslovi za zakljuĉenje ugovora o nalogu Za zakljuĉenje ugovora o nalogu moraju biti ispunjeni svi uslovi koji se zahtevaju za zakljuĉenje ugovora uopšte. Ipak, izvesna preciziranja neophodna su u vezi sa poslovnom sposobnošću nalogodavca i nalogoprimca, ponudom za zakljuĉenje ugovora o nalogu, kao i u vezi sa bitnim elementima ugovora o nalogu, koji moraju biti obuhvaćeni saglasnošću volja ugovornika.

2.1 Poslovna sposobnost nalogodavca i nalogoprimca Zakljuĉenje ugovora o nalogu pretpostavlja poslovnu sposobnost nalogodavca i nalogoprimca, što znaĉi da se opšta pravila o poslovnoj sposobnosti pravnih subjekata, u principu, primenjuju i na ugovor o nalogu. U svojstvu nalogodavca može punovažno da zakljuĉi ugovor o nalogu samo ono lice koje ima poslovnu sposobnost koja je neophodna za preduzimanje onog posla koji on poverava nalogoprimcu.3 Pravilo je, dakle, da nalogodavac može preko nalogoprimca da preduzme samo one poslove koje, inaĉe, može i sam da preduzme, i to pod istim uslovima, odnosno da lice koje samo nije sposobno da preduzme odreĊeni posao, ne može taj posao preduzeti ni preko nalogoprimca. Nalogoprimac može biti samo potpuno poslovno sposobno lice, jer ugovor o nalogu ne spada u ugovore za koje se zakonom predviĊa da ih mogu samostalno zakljuĉivati i ograniĉeno poslovno sposobna lica.

3

Bogdan Loza , nav. delo, str. 162

5

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

2.2 Ponuda za zakljuĉenje ugovora o nalogu Na ponudu za zakljuĉenje ugovora o nalogu primenjuju se, naĉelno, opšta pravila o ponudi za zakljuĉenje ugovora, uz jedno odstupanje od tih pravila koje se odnosi na sluĉaj kad se ponuda za zakljuĉenje tog ugovora upućuje licu koje se bavi vršenjem tuĊih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova. U tom sluĉaju se, za razliku od opštih pravila, propisuje dužnost navedenih lica da odgovore na ponudu koja im je upućena. U tom smislu posebno se potencira da su ona dužna, ako neće da prihvate ponudu, da o tome bez odlaganja obaveste drugu stranu, s tim Što povreda te dužnosti povlaĉi njihovu odgovornost za štetu koju bi ova pre-trpela zbog toga

2.3 Bitni elementi Ugovor o nalogu uvek pretpostavlja saglasnost ugovomika o poslu koji se nalogoprimac obavezuje da preduzme za raĉun nalogodavca, tako da se posao nalogoprimca javlja kao nezaobilazan element ovog ugovora. Pored toga, u sluĉaju kad nije zakljuĉen kao dobroĉin ugovor, kod ugovora o nalogu se uvek javlja i naknada koja se nalogoprimcu isplaćuje za njegov trud. S obzirom na to, bitni elementi ugovora o nalogu su: posao nalogoprimca i naknada za izvršenje posla.4 Posao nalogoprimca. - Posao koji se nalogoprimac ovlašćuje i obavezuje da preduzme za raĉun nalogodavca nije, po svom karakteru, zakonom posebno opredeljen (ĉl. 749. st. 1. ZOO), tako da to može biti kako pravni, tako i neki faktiĉki posao. Naĉelno se svi poslovi mogu preduzeti preko drugog, odnosno mogu biti predmet ugovora o nalogu. Izuzetak predstavljaju samo oni poslovi koji se prema svojoj prirodi ili odredbama zakona ne mogu preduzimati preko drugog lica. U svakom sluĉaju, a u skladu sa opštim pravilima, posao ĉije se izvršenje poverava nalogoprimcu mora biti odreĊen (ĉl. 749. st. I. ZOO), s tim Što to moţe biti jedan ili više poslova, iste ili razliĉite vrste. Uz to, posao mora biti moguć i dozvoljen. U pitanju je objektivna mogućnost posla, jer u sluĉaju kad je preduzimanje posla od poĉetka objektivno nemoguće, ugovor o nalogu ne bi imao nikakav smisao. S druge strane, ukoliko je posao nedozvoljen, tj. protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima, ugovor o nalogu bio bi ništav, tako da nalogoprimac ne bi bio duţan da posao obavi. Naknada za izvršenje posla. - Naknada za izvršenje posla javlja se kao bitan element ugovora o nalogu koji je teretan, s tim što se pretpostavlja, ĉak i kad naknada nije predviĊena, da je ugovor o nalogu zakljuĉen kao teretan ugovor.5 Takav zakljuĉak nedvosmisleno proizlazi iz 4

Ljubiša Milošcvić, nav. dclo, sir. 370; Bogdan Loza, nav. dclo, str. 161; Slavko Carić, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, II, redaktori: Borislav T. Blagojcvić-Vrlcta Krulj, Beograd, 1980, str. 232, kao bitne elemente ugovora o nalogu navodi nalog i ugovorenu naknadu. 5 Slavko Carić, nav. delo, str. 230

6

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

odredbe kojom se propisuje da nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je drugaĉije ugovoreno ili proizilazi iz prirode meĊusobnog odnosa (ĉl. 749. st. 3. ZOO). Kod teretnog ugovora o nalogu nalogodavac duguje nalogoprimcu isplatu naknade, koja predstavlja protivvrednost za trud koji je nalogoprimac uložio oko preduzimanja posla. Ona se najĉešće sastoji u novcu, ali se može sastojati i u nekoj drugoj imovinskoj vrednosti (npr. u predaji u svojinu neke stvari ili u prenosu nekog prenosivog prava). Naknada za obavljanje posla treba daje odreĊena ili odrediva, objektivno moguća i dozvoljena.Naknada se najĉešće sporazumno odreĊuje samim ugovorom, s tim što ugovorom predviĊena naknada može biti precizno odreĊena (npr. u jednom unapred odreĊenom fiksnom iznosu ili u zavisnosti od vrednosti obavljenog posla, odnosno vremena njegovog obavljanje) ili se ugovorom mogu predvideti samo okolnosti na osnovu kojih se naknada može kasnije odrediti. Pored toga, odreĊivanje naknade ugovorom može biti povereno i odreĊenom trećem licu. U pojedinim sluĉajevima naknada je unapred propisana, tj. odreĊena prinudnim propisom ili obaveznom tarifom, što se obiĉno Ĉini u onim sluĉajevima u kojima se u ulozi nalogoprimca pojavljuje lice koje se u vidu zanimanja bavi obavljanjem tuĊih poslova. MeĊutim, u sluĉaju kad naknada nije ni odreĊena, ni odredljiva, a nije ugovoreno besplatno obavljanje posla, niti besplatno obavljanje posla proizilazi iz prirode meĊusobnog odnosa ugovornika, uzima se da su ugovornici imali u vidu uobiĉajenu naknadu, a ako o tome nema obiĉaja, onda praviĉnu naknadu (Ĉl. 761. ZOO). Naknada se mora sastojati u predaji neĉega stoje objektivno moguće i dopušteno, tako da odredba o naknadi neće proizvoditi pravno dejstvo ako se naknada sastoji u predaji neke stvari ĉiji je promet zabranjen ili je ispunjenje naknade objektivno nemoguće. Ni odredba o naknadi kojom se predviĊa veća naknada od propisane, kao nedozvoljena, neće proizvoditi pravno dejstvo, tako da ni vlastodavac ne bi bio dužan da isplati više od propisane naknade. Uz navedene opšte odlike, naknada za obavljanje posla treba da bude i srazmema u odnosu na uloženi trud nalogoprimca. Ako je ugovorena naknada u oĉiglednoj nesrazmeri sa uĉinjenim uslugama, nalogodavcu se priznaje pravo da zahteva njeno smanjenje (ĉl. 762. st. 3. ZOO).

3.Dejstvo ugovora o nalogu Ugovor o nalogu uvek pretpostavlja odreĊene obaveze na starani nalogoprimca. Ali, s obzirom da se, po pravilu, zakljuĉuje kao teretan ugovor, koji je istovremeno i dvostrano obavezan, ugovorom o nalogu stvara se i uzajamna obaveza na strani nalogodavca. S obzirom na to, dejstvo ugovora o nalogu ogleda se u obavezama koje iz tog ugovora nastaju kako za nalogoprimca, tako i za nalogodavca. Pored toga, nalogoprimcu se, radi obezbeĊenja njegovih potraživanja iz ugovora o nalogu, priznaje zakonsko pravo zaloge na stvarima i novcu nalogodavca.

7

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

Obaveze nalogoprimca. - Osnovna obaveza nalogoprimca je da izvrši posao na koji se ugovorom o nalogu obavezao. Pored toga, a kao njene dopune, nalogoprimac ima i obavezu da nalogodavcu položi raĉun u vezi sa obavljenim poslom, kao i da mu nadoknadi štetu koju mu je u vezi sa izvršenjem posla prouzrokovao. U sluĉaju kad je vršenje nekog posla istim nalogom povereno nekolicini nalogoprimaca da ga zajedniĉki vrše, oni odgovaraju solidarno za obaveze iz tog naloga, ako što drugo nije ugovoreno (ĉl. 757. ZOO). Ali, ako iiaJogoprimcima nije naloženo da posao vrše zajedniĉki, njihova solidarna odgovornost će postojati samo ako je ugovorena.6 (1) Obaveza izvršenja posla. - Nalogoprimac je obavezan da izvrši posao u skladu sa ugovorom, tj. u svemu onako kako je to ugovorom predviĊeno. To, pre svega, znaĉi da je nalogoprimac dužan da izvrši posao u granicama dobijenog ovlašćenja, prema primljenim uputstvima i sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina. Pored toga, pri izvršenju posla on u svemu i u svakom sluĉaju treba da pazi na interese nalogodavca i da se njima stalno rukovodi (ĉl. 751. st. 1. ZOO). Nalogoprimac je duţan da izvrši posao prema primljenim uputstvima, s tim što od dobijenog uputstva nalogoprimac moţe odstupiti samo uz saglasnost nalogodavca, a kad zbog kratkoće vremena ili iz nekog drugog uzroka nije u mogućnosti da traţi saglasnost nalogodavca, on moţe odstupiti od dobijenog uputstva samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju nalogodavĉevi interesi (ĉl. 752. st. 1. ZOO). Ukoliko neovlašćeno odstupi od dobijenog uputstva, nalogoprimac se neće smatrati za nalogoprimca, već za poslovoĊu bez naIoga,232 izuzev ako nalogodavac naknadno odobri ono što je madio (ĉl. 752. st. 2. ZOO). Nasuprot tome, u sluĉaju kad smatra da bi izvršenje posla po dobijenim uputstvima bilo od štete za nalogodavca, nalogoprimac ne bi smeo da postupi po takvom uputstvu, već je duţan da na to skrene paţnju nalogodavca i da traţi njegova nova uputstva (ĉl. 751. st. 2. ZOO).7 Ako nalogodavac nije dao odreĊena uputstva o poslu koji treba obaviti, to ne znaĉi da je nalogoprimac potpuno slobodan u obavljanju preuzetog posla, j er je dužan da se pri izvršenju posla koj i mu je poveren rukovodi interesima nalogodavca i da postupa sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina, a ako je nalog bez naknade, kako bi u istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari (ĉl. 751. st. 3. ZOO).

6

Bogdan Loza, nav. dclo, str. 164.

7

Slavko Carić, nav. dclo, sir. 234-235, smatra da će nalogoprimac imali ulogu poslovoĊe bez naloga samo ako se radi o poslovima koji su bili nužni i korisni za nalogodovca. Takve poslove nalogodavac je dužan da prihvati i da nalogopiimcu isplati ne samo naknadu troškova, nego inaknadu za uloženi rad. MeĊutim, ako preduzeli poslovi za nalogodavca nemaju karakter nužnih i korisnih poslova, preuzete obaveze i uĉinjeni troškovi padaju na teret nalogoprimca i on nema pravo da traži naknadu troškova, naknadu štete koju jc pictrpco, kao ni naknadu za uloženi rad.

8

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

(2) Obaveza polaganja računa i podnošenja izveštaja. - Nalogoprimac je uvek dužan da o izvršenom poslu položi raĉun nalogodavcu, kao i da mu preda sve što je primio u njegovo ime po osnovu obavljenog posla (ĉl. 754. ZOO). (3) Nalcnada štete nalogodavcu. - Obaveza nalogoprimca da nadoknadi štetu nalogodavcu javlja se kao posledica njegove odgovornosti zbog nei- spunjenja obaveza koje je preuzeo ugovorom o nalogu. Najĉešće se radi o odgovornosti nalogoprimca za štetu koju nalogodavcu prouzrokuje prekoraĉenjem dobijenih ovlašćenja, nepridržavanjem dobijenih uputstava, nepažljivim postupanjem, poveravanjem izvršenja pravnog posla nepodob- nom trećem licu, kao i obavljanjem pravnih poslova i po prestanku naloga. Obaveze nalogodavca. - Ugovor o nalogu se najĉešće zakljuĉuje kao teretan ugovor, U tom sluĉaju on je i pravi (uzajamni) dvostrani ugovor, što znaĉi da raĊa i obavezu nalogodavca da nalogoprimcu isplati naknadu za trud oko obavljanja posla. Pored toga, nalogodavac snosi i troškove koji se javljaju u vezi sa preduzimanjem pravnog posla, kao i štetu koju pri tome nalogoprimac pretrpi. U sluĉaju kad veći broj lica na osnovu istog ugovora o nalogu poveri nalogoprimcu izvršenje zajedniĉkog naloga, oni mu odgovaraju solidarno za ispunjenje svojih obaveza iz ugovora o nalogu (ĉl. 764. ZOO) (1) Obaveza naknade troškova. - S obzirom da se posao zakljuĉuje za raĉun nalogodavca, logiĉno je da on snosi troškove koje nalogoprimac ima oko preduzimanja posla koji mu je poveren (ĉl. 759. st. 1. ZOO). Smatra se da se ova obaveza nalogodavca podrazumeva uvele kad se u vezi sa preduzi- manjem posla pojave troškovi, nezavisno od toga da li je ugovor o nalogu zakljuĉen sa naknadom ili bez naknade. Pored toga, nalogodavac je dužan da snosi troškove koje je nalogoprimac imao oko preduzimanja posla ĉak i u sluĉaju kad delatnost nalogoprimca nije dovela do postizanja rezultata koji se oĉekivao, pod uslovom da je nalogoprimac u svemu postupao u skladu sa ugovorom. U tom smislu se i izriĉito propisuje da je nalogodavac dužan da nalogoprimcu nadoknadi sve potrebne troškove "ĉak i ako njegov trud bez njegove krivice nije imao uspeha" (ĉl. 759. st. 1. ZOO). Naknada troškova odnosi se na sve "potrebne troškove" koje je nalogoprimac uĉinio u vezi sa preduzimanjem posla (ĉl. 759. st. I. ZOO), s tim što se takvim smatraju svi nužni i korisni troškovi.331 Uz naknadu troškova, nalogodavac duguje nalogoprimcu i kamatu od dana kad su troškovi uĉinjeni (ĉl. 759. st. 1. ZOO). (2) Obaveza isplate naknade. - Obaveza nalogodavca da nalogoprimcu isplati naknadu za njegov trud oko obavljanja posla postoji uvek kad nije drugaĉije ugovoreno ili drugaĉije ne proizlazi iz prirode meĊusobnog odnosa (ĉl. 749. st. 3. ZOO). U vezi sa oblikom i visinom naknade, merodavno je ono što je ugovoreno. Ako ugovorom to pitanje nije regulisano, nalogodavac duguje naknadu u uobiĉajenoj visini, a ako o tome nema obiĉaja, onda praviĉnu naknadu (ĉl. 761. ZOO) (3) Obaveza naknade štete. - Nalogodavac je dužan da nalogoprimcu nadoknadi štetu koju je ovaj pretrpeo u obavljanju posla, s tim što je ova obaveza nalogodavca ograniĉena samo na 9

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

sluĉaj kad nalogoprimac navedenu štetu pretrpi bez svoje krivice (ĉl. 760. ZOO). Ona se smatra proprat-nom posledicom korisnih efekata delatnosti nalogoprimca na osnovu ugovora o nalogu a za raĉun nalogodavca.235inaĉe, ova obaveza nalogodavca postoji nezavisno od toga da li je ugovor o nalogu zakljuĉen kao teretan ili kao dobroĉin ugovor

4. Prestanak ugovora o nalogu U skladu sa opštim pravilima, i ugovor o nalogu prestaje protekom vremena koje je ugovorom odreĊeno kao vreme njegovog trajanja, kao i preduzimanjem odnosno izvršenjem posla od strane nalogoprimca. MeĊutim, s obzirom da se ugovor o nalogu najĉešće zakljuĉuje s obzirom na liĉnost ugovomika, odnosno njihovo uzajamno poverenje, priznaje se i nalogodavcu i nalogoprimcu pravo da jednostrano raskinu ugovor o nalogu odustankom od ugovora ili otkazom naloga. Iz istog razloga i smrt ugo-vornika, odnosno prestanak pravnog lica dovodi do prestanka naloga. Pored toga, ugovor o nalogu prestaje i u sluĉaju lišenja poslovne sposobnosti, odnosno steĉaja nalogodavca ili nalogoprimca.

4.1 Odustanak od ugovora Pravilo je da nalogodavac može po svojoj volji, tj. uvek i bez obzira na razloge,237 odustati od ugovora (ĉl. 765. st. 1. ZOO). Pravo na odusta-nak od ugovora ostvaruje se jednostranom izjavom volje nalogodavca, koja mora biti saopštena nalogoprimcu na siguran naĉin. Odustanak se može ostvariti ne samo izriĉitom izjavom, već i konkludentnom radnjom (npr. izvršenjem posla od strane samog nalogodavca).

4.2 Otkaz naloga Pravilo je da i nalogoprimac može da, po svojoj volji, tj. bez obzira na razloge, otkaže nalog. Pravo otkazivanja je jednostrana izjava volje nalogoprimca, koja mora biti saopštena nalogodavcu, s tim što se može dati na bilo koji naĉin, tj. bez posebne forme.

4.3 Smrt fiziĉkog, odnosno prestanak pravnog lica Ugovor o nalogu se zakljuĉuje s obzirom na liĉnost i sposobnost nalogoprimca, tako da prestaje njegovom smrću (ĉl. 767. st. 1. ZOO). Nalogo-primĉevi naslednici su dužni da o njegovoj smrti što pre obaveste nalogodavca i da preduzmu šta je potrebno za zaštitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima (ĉl. 767. st. 2. ZOO).

4.3Lišen je poslovne sposobnosti, odnosno steĉaj govor o nalogu prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac bude potpuno ili delimiĉno lišen poslovne sposobosti, odnosno kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod steĉaj (ĉl. 768. ZOO). 10

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

ZAKLJUCAK

11

Milijana Ćirić , Seminarski rad

Ugovor o nalogu

LITERATURA

12