Hrvatski Mitovi i Legende 1

HRVATSKI MITOVI I LEGENDE

S T V A R A NJ E SV I J E T A U poĉetku nije bilo niĉega, tek beskrajna mraĉna praznina nad morem, koje je poĉivalo na zgusnutoj sili tmine. More je bilo silno duboko i usud je odredio da samo boţansko biće moţe dosegnuti do njegova dna posuta magiĉnim zlatnim prahom stvaranja i iznijeti ga nad površinu. Ponad voda postojala je tek jedna stvar utkana u sveopću tminu, stapajući se s bezdanom Pramraka. Bilo je to veliko jaje, a u jajetu poĉivaše Svarog, boţanski tvorac, koji je okruţen silom tame eonima snivao san o postanku svijeta. Pod utjecajem ţivotnih sila u trenu boţanskog roĊenja pojavi se na ljusci jajeta pukotina i iz nje sinu osloboĊeno svjetlo koje je dotad blagotvorno okruţivalo usnulo boţanstvo. Svjetlost udari o tminu pokrenuvši u njoj silu stvaranja, zvanu boţanskim Ţibogom, boţanstvom bez stvarna oblika, silu koja će voljom Svarogovom stvoriti tvar od koje će biti sazdan svijet. OsloboĊena u trenu Svarogova roĊenja, sila je pokrenula i ţivot u Pratmini i iz nje stvorila boga zla, oca patnje i zle kobi. Od Svarogove sjene

rodio

seCrnobog, sila

nastala

iz

poĉetne

Tmine,

bog

koji

bijaše potpuna suprotnost Starome Vidu. Kako su u poĉetku oba boga bila tek bezobliĉne sile, stvorili su dvojnike, boţanska bića sazdana od tvari, od kojih je Volos bio Svarogov dvojnik, golem i moćan. Volos bijaše bog ljudskog obliĉja, guste brade i prekrit lakom dlakom od snaţnih nogu pa do uznosite glave koju su krasili veliki rogovi. Premda zastrašujuća obliĉja i katkad divljaĉnog ponašanja, Volos bijaše dobre ćudi, znan kao zaštitnik rogatih ţivotinja, šuma i svekolike prirode. Crnobog stvori Ĉrta, crnu krilatu spodobu prekrivenu ĉekinjavom dlakom, kravljeg repa i oštrozube vuĉje gubice. Rastom bijaše golem a na ljudskim mu rukama, sjajile kandţe crne i oštre kao u grabeţljive zvijeri. Ĉrtje utjelovljavao zlo, tminu, nedaću i gubitak. Njegova je moć bila i boţanska, a mogao

je

poprimitisvakolika obliĉja,

najĉešće

ono

ogromna

ognjenog

zmaja,

katkad

troglavog, prekritog krljušti sjajnom poput dragulja. Zbog opake Ĉrtove moći nad podzemnim dobrima dragulji, blago gospodara tame, znaju donositi zlu kob i nesreću. Sklon prerušavanju i svakojakim pakostima katkad, ako mu je to zbog ĉega bilo potrebno, znao bi Ĉrt poprimiti oblik lijepa mladića i unijeti

nemir

i

tugu

u

njeţno

srce

kakve

naivne,

mlade djevojke.

Ĉim

se

u Pratmini utjelovio Ĉrt, Svarog mu naredi da zaroni do dna mora i donese zlatni prah od kojeg će 1

stvoriti svijet. Ĉrt natjeran silom Staroga Vida, a jalan i prepreden već od iskona, ţelio je oponašati moć i boţanske vještine Svarogove, tako da je, kad je zaronio do dna mora, u gubici saĉuvao nešto magiĉnog praha stvaranja. Uzevši od boga tmine prah, prospe ga Svarog po površini vode. Kako je davao imena stvarima, tako su one od praha i nastajale. Prvo su nastala brda i doline te se stadoše širiti u daljinu, potaknute silom stvaranja i moći boţanskog Ţiboga. Na svoje ĉuĊenje, Ĉrt u trenu stvaranja osjeti kako mu u gubici poĉinje rasti prah i hitro ga ispljunu, a od toga praha nastaše bezvodne pustare, tmurne gudure, moĉvare i svakojaka gadna mjesta. Da bi biljni i ţivotinjski ţivot na zemlji mogao rasti, ploditi se i u obilju ţivjeti, Svarog na dnevno nebo stavi sunce, izvor ţivota, a na plašt noćnog neba postavi mjesec, tajanstvenog sunĉeva brata, pokretaĉa sila plime i plodnosti. Svaki njegov pogled na svijet stvorio bi po jednu zvijezdu koja bi nastanila nebo, prvobitno proţeto jalovom prazninom. Od odraza Svarogova lika,

osvijetljena

svjetlošću zvijezda

i

nebeskih

tijela,

u

prvobitnom

morunastaše Vodan, moćno boţanstvo voda i vodenih stvorenja. Bijaše on snaţne graĊe i dugih kosa, oboruţan magiĉnim trozubom kojim je mogao upravljati morskim silama i mijenama. Malo koji od njegovih neprijatelja bi preţivio udarac tim moćnim oruţjem. Vodan je, nastavši na sliĉan naĉin kao Crnobog, zauvijek zadrţao neku mraĉnu i ozbiljnu crtu. Iz nebeskih visina, privuĉena zemljinom tvari, pala je donja ljuska Prajajeta i razbila se u tisuće komada. Od svakog komada pod pogledom Ţiboga nastao je po jedan div ili divka. Od najsitnijih komadićaPrajajeta nastala su malena magiĉna stvorenja, ĉovuljci, malĉići, palĉići i patuljci. Bijahu oni ĉuvari ĉarobnih tajni, obdareni duhovnim moćima. Patuljci su imali svoje kraljeve, a od njih najslavniji bijaše sitni vladarLakatbrade Pedaljmuţa, maleno biće velike moći i ugleda, kako u podzemlju, tako i na zemlji. Osim divova i patuljaka, nastadoše i svakojaka druga stvorenja, što dobre, što loše naravi, a najprije od svih vile, koje, kao što je znano, ne moţemo nazvati niti dobrim niti lošim stvorenjima jer one nemaju ljudske poglede na dobro ili zlo.

Bijahu to prvi stanovnici svijeta. Od gornje ljuske Svarogova jajeta nastalo je Drvo svijeta, krošnjati jasen, koji je rastući odvojio nebo od zemlje i stvorio sadašnji red u svijetu. U njegovoj se krošnji nalazi sveti Nav u kojem stoluje Svarog, a najmanji mu korjenĉići podrastaju mraĉno carstvo Crnoboga. Podno krošnje stabla iz tvrde kamene ţile izvire vrelo ţive vode zvano Vrutak ţivota iz kojeg istjeĉe Potok radosti i slijeva se u Jezero Istine po kojem plove labudovi, galebovi i ostale vodene ptice. Na jezeru se nalaze tri otoka, Otok uspomena, Otok sreće i Otok spokoja. Otok uspomena šumovit je i proţet mekim neznanim tajanstvom. Na njemu ne postoje obale, jer gusta šuma poĉinje od samog dodira kopna s vodom. U šumama Otoka uspomena, kroz magle koje se provijaju izmeĊu vlaţnog raslinja, struji ĉudna sila koja tjera namjernika da, okruţen 2

silinom soĉne ţivuće prirode, osjeti mir, sjedne uz kakav šumski potok i porazmisli o svom bivšem i sadašnjem ţivotu. Govori se da šume Otoka uspomena ĉini drveće u kojem su prebivale mnoge generacije duša i na taj naĉin je i drevno drveće zasluţilo svoj mir u Navu. Otok sreće ĉudnovato je mjesto i svatko tko se vratio s njega drukĉije bi ga opisivao, tako da nije znan njegov pravi izgled. Mudri ţreci govorili su da samo bog ili ĉovjek visoke mudrosti moţe sagledati pravi izgled Otoka sreće, jer svi ostali na njemu vide sreću onako kako su je, dok bijahu ţivi, zamišljali. Otok spokoja mjesto je prekrasnih vrtova i sjenovitih lugova koje posjećuju mudraci i svakojaka navska bića, sita zemaljskih i nebeskih radosti, u ţelji da naĊu smirenje. Katkad je otok sluţio i bogovima za odmor od buĉnih i napornih gozbi u dvorima boga vina i svetkovanja, Rujimira. Sve su to mjesta koja posjećuju bogovi, vile i junaci, ali i Ognjeni zmaj koji se povremeno dovuĉe iz carstva Crnoboga, sve u ţelji da ţivi ugodno kao junaci i dobre vile, ali svaki njegov dolazak završi kobno po njega i mraĉni stanovnik podzemlja bude sramno otjeran. U prostranoj krošnji stabla svijeta ţivi Svarogova Div-ptica, ogroman orao, vjeran pomoćnik i glasnik staroga boga. Do tog drveta su Rojenice, tri vile suĊenice, glasnice sudbine ljudi i bogova, koje pjevaju o prošlim, sadašnjim i budućim vremenima, vilinska stvorenja obdarena moćima odreĊivanja sudbine. Sudbinu koju odrede vile pri raĊanju bilo kojeg bića ne moţe promijeniti nitko, ĉak ni one same. Svitogor je grad bogova, boţica i njihovih junaka. Jedini smrtnici koji nastavaju Svitogor kćeri su i sinovi Sunĉeva naroda koji su uĉinili velika djela ili poginuli junaĉkom smrću. Njima je na dnu Nava dodijeljen Dom junaka, a dvore ih vile junakinje ili bojovnice. Vladar Svitogora Stari je Vid ili Svarog, otac

svih

ostalih

bogova

i

magiĉnih

stvorenja,

stanovnika Nava i svitogorskih dvora. Svitogorske dvore od dolina, mora i planina zemaljskog svijeta dijeli pust bezdan, sazdan od bijelog dana i mrkle noći. Vrhovno mjesto uSvitogoru pripada ocu bogova, Starome Vidu. To je Vidova Svitogorska gora, koja se uzdiţe do najviših nebesa u Navu. Tamo je i njegov dvor koji se uzdiţe do sedmog neba, a u sedmom nebu nalazi se dom Staroga Vida. Iz Svitogora u svijet vode dvoja vrata. Jedna su jutarnja vrata na istoku Svitogora, što se otvaraju bijelom danu pri svitanju, a ime im je Svitava. Na jutarnja vrata, ĉuvana od psoglavca Ogara, umiljatog ţutog hrta danjeg neba, izlaze boţanski Svantevid i ţena mu Zora, nosioci danjeg svjetla. Druga su veĉernja vrata, na zapadu, koja sutonom otvaraju prostor mraku noći a njihov ĉuvar je Zagar, opak i mrk kao noć. Oba poboĉnika boţanskog Svaroga su psoglavci, djeca nebeske kuĉke Zarame, boţanski divovi i ĉuvariSvitogorskih dveri u Navu.

3

Na sedmom nebu, u krošnji Drveta svijeta nalazi se gnijezdo Svarogove pomoćnice, ptice Alemperke. Od sjaja njena perja koje svijetli vlastitom blještavom svjetlošću, krošnja Drveta svijeta osvijetljena je i danju i noću, a sjene nastale letom nebeske ptice priĉaju priĉe o zbivanjima nastalim u umovima okolnih bića. Taj ĉudesan stvor ima svojstvo da ĉuje misli iz svoje okolice i, kako ne zna ĉuvati tajnu, odmah na sve strane razglasi sve što smatra posebno zanimljivim ili zbog neĉega bitnim. Tako ĉesto odaje i mnoge boţanske misli, pa bi joj Svarog, za svaki sluĉaj, kad god bi se našla u njegovoj pratnji, prstenovao kljun kako ne bi gdje štogod neprimjereno ispriĉala. Svarogova se kula poput sure litice izdiţe iznad oblaka. Svaki joj je kat jedno nebo, svako nebo po jedna vrata za koja postoji po jedan kljuĉ. Zato je Stari Vid katkad znan i kao Ĉuvar sedam kljuĉeva.

Na sedmom nebu nalazi se Svarogov bijeli dvor Vidin i u njemu kameno prijestolje s kojeg on ponire u cijeli svijet, a najmiliji mu je boravak na istoĉnoj kuli sedmoga neba, gdje svaki dan s prozora gleda raskošSvitogorskin dvora i divi se ljepoti svog boţanskog djela. Podno Vidove gore nalazi se izvor ţive vode što se slijeva u jezero oko kojeg se steru gajevi i prostrani ljetnikovci ostalih bogova. Na liticama strmih, glatkih klisura uzdiţu se dvorovi boţanskih stanovnika. Mnogi nebeski zamci uronjeni su u guste šume, tako da im se vidi tek dio moćnih zklova, dok je ostatak skriven deblima i krošnjama stoljetnik stabala kakvih nema na ovome svijetu. Bile su to Šume misli sazdane od svetih stabala podno kojih su, u sjeni ogromnih krošnji, oplakujući oble kamene gromade prekrivene povijušama, tekli potoci u kojima su se nazirale predivne ribe duginih boja, dok se šumom razlijegao pjev bezbrojnih ptica. Bogovi su voljeli te šume i divili se njihovoj divljoj snazi i ljepoti. Tik pored veliĉanstvenih dvora Svarogovih isticahu se strme zidine Perunovih dvora, a Svitava i Zarovo, dvori Svantevida i Zore, prosijavahu taj ĉudesni kraj zrakama ţive svjetlosti.

Svitava je tvrd grad, uvijek osvijetljen, dom boga sunca Svantevida, nosioca svjetla, sina Svaroga i Vide, u Sunĉeva naroda znana pod imenom Vid. On stolovaše na svitavskoj kuli u odaji obloţenoj zlatom. U njoj je i oštro plameno koplje i njegovo slavno oruţje, nepobjedivi ognjeni maĉ iskovan u podzemnoj radioniciĉoviljaka pod budnim nadzorom dobrog diva Troglava. Maĉ je ujutro ţut kao zlato i presijava se okupan jutarnjim svjetlom. Ponaša se kao ţivo biće koje sluša svaku zapovijed mladoga boţanstva i uvijek se vraćaSvantevidu u ruke, ma kako daleko bio od njega. Njime Svantevid sijeĉe tamu i oslobaĊa svjetlo pobjeĊujući noć, vrijeme zlih vila, magiĉnih bića tame i samoga vladara mraka, Crnoboga. Na vrletnim

liticama

uzdiţu

se

nedostiţni

dvori gromonosca Peruna

i

njegove divske ţene Strijelke. Zidine im dopiru do petog Svarogova kata, a iza njihovih zidina prostiru 4

se zidine Zarova i ostalih Svitogorskin dvorova. Nasuprot Zarovu nalazi se Dom junaka, najveća i najsjajnija dvorana u Svitogoru. U sredini je sjajno prijestolje Svarogovo, s desna i s lijeva su sjedala Peruna i Svantevida, a uokolo su smješteni boţanska svita i boţanski posvećena bića. Njihovi su gosti ponajprije ratni junaci i njihove djeve, zatim vile bojovnice, a naĊe se i poneki smrtnik koji je mudrošću i znanjem pomogao svome narodu u napretku i boljem ţivotu. Sjajne su dvorane uvijek pune, a stolovi se povijaju pod teretom najbolje pripremljene hrane i boţanske okrijepe, slasnim vinima i boţanskom medovinom. Iz dvorana odjekuje gromoglasni pjev veselih i junaĉkih grla kao odjek pobjedniĉkih pohoda koji su im donijeli slavu i vjeĉnost. Ţelja je bila svakog ĉovjeka Sunĉeva naroda da bar jednom kroz mijene povijesti postane stanovnikom Doma junaka. Literatura: SPIRIN Vanja, Hrvatski mitovi i legende

VILE Nazvane još i Utvice, Rusaljke. Besmrtne djevojke, zaštitnice voda, šuma, polja, gora, ali i hrabrih i odvaţnih bojovnika. O njihovu postojanju postoje dva opreĉna mišljenja. Jedni smatraju da se raĊaju poput ljudskih bića, najĉešće kad kiša sipi ili sunce peĉe, a drugi vjeruju da nastaju iz soka koji u ranim proljetnim ili jesenskim jutarnjim satima ispušta mrazavĉev cvijet. Sama pak, vila kroz usta starca Milovana kaţe: „Gora me rodila u zelen list povila, rosa jutrom padala mene vilu dojila!“ Kad Sunĉevi ratnici opisuju vilu, daju joj izgled mlade djevojke uzvišena duha i veliĉanstvene ljepote obuĉene u dugaĉku, kao snijeg bijelu haljinu koja raskošno šušti, s kozjim nogama naniţe. Ona je u obrazima ko jabuka rumena, krupnih plavih oĉiju iz kojih sijevaju munje, ima sladak, ugodan glas što uznosi duh ljubavi i ljepote u ljudsko srce. S glave joj se poput slapa prelijeva kosa sve do zemlje. Ako joj netko išĉupa ma i jednu dlaku, istoga trenutka biva kaţnjen smrću, jer u kosi joj je tajna i snaga ţivota. Prolazeći kroz šumu, kosa joj se znala zaplesti za trn ili kakav grm, a sama je nije mogla otplesti. Tko bi joj tad pomogao, bio bi ĉestit dovijeka, jer bi ga zauzvrat pomagala u dobru i zlu. Vila na glavi nosi zlatnu krunu ukrašenu dragim kamenjem i biserima, svaki biser vrijedi dva careva grada, a na leĊima joj blistaju zlatna krila. Kad bi joj netko uspio ukrasti ili pak skinuti krunu s glave ili pak otuĊiti krila, izgubila bi vilinsku moć i postala obiĉna ţena, odnosno udala bi se za onoga tko bi joj to uĉinio. Ali, kad bi iznova došla do svoje moći smjesta bi ga napustila i vratila se svojim prijateljicama. U braku je vila izuzetna ljubavnica i raĊa samo vile, koje se odlikuju dobrim pamćenjem, ljupkošću i bistrinom. Ljudima ĉine dobro, ali i zlo, vole, ali i mrze. Koga vole, vole ga cijeloga ţivota, te mu daruju sreću, no omrznu li koga, mrze ga tijekom cijeloga ţivota, pa mu donose nesreću. Djecu osobito vole te ih znaju i majkama uzeti, ali ih u pravilu vraćaju, nakon što ih nasite mlijekom i medom. Vile oboţavaju lov, igru i pjesmu. One su i ratnice, pa se ĉesto znaju u boju mjeriti i s najvećim junacima. Zaštitnice su putnika i 5

pastira. Najkivnije su na mladiće, kad ih usred nesmotrenosti zateknu gole na kupanju. Tad ih za kaznu prostreljuju oĉima, osljepljuju ili pak izluĊuju. Njadraţi im je vjetar bura, ţivotinja konj, a stablo hrast. Ispod hrasta su se skupljale, vjećale i izleţavale 24. lipnja kad svoje zemaljske prijatelje pomlaĊuju, pa se tad „ĉovik obnovi ka i zmija kad svoj slak podmeće“. Sunĉev narod vile naziva razliĉitim imenima: jedne su Nagorkinje, druge Plankinje, treće Zagorke, ĉetvrte Prigorke, pete Vodarice, šeste Andesile, ali svakako im je najdraţa Velebitkinja, koje je mnoge bojovnike pomogla i štitila. No, Sunĉevi ratnici poznavali su i vile koje su nosile imena po bilju: Ljubice, Smilju, Bosiljku i Ruţicu. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

GOSPA SINJSKA SPASILA SINJ OD TURAKA Mehmed paša je podignuo silnu vojsku i kreno iz Livna 23. srpnja 1715. godine osvojiti Sinj. Ĉuvši za dolazak turske vojske, Sinjani unesoše sve dragocjenosti u Gospinu crkvu jer su mislili da crkva neće biti na dohvatu neprijatelju. U tvrĊavu se zatvorilo nešto naroda, 700 vojnika i fra Pavao sa svojih šest redovnika. Sa sobom su ponijeli i ĉudotvornu Gospinu sliku. Na glas da se Gospina slika nalazi u kuli razveseli se narod i vojnici te je izoţiše u gradskoj kapeli moleći se danonoćno za pomoć i zaštitu. Osmog dana mjeseca kolovoza zapoĉe paša bombardiranje Sinja iz svoje ĉetiri topovske baterije. Već prvog dana izgorješe sve kuće, a ubrzo zatim crkva Svetog Franje. Izgori i Gospina crkva sa svim dragocjenostima koje su u nju Sinjani pospremili. Izgori crkva, izgori samostan, a narod u gradni zaplaka ljutim plaĉom. Dan uoĉi blagdana Velike Gospe, 14. kolovoza, krenuše Turci u opći napad. Bijaše ih više od 60.000, a branitelja samo 700! I u jeku najţešće bitke dogodi se nešto neoĉekivano. Turska vojska poĉe iznenada uzmicati i komešati se. Uzalud ih paša tjera u boj, uzalud vadi golu sablju i prijeti smrću onome tko pobjegne. Kršćanski vojnici ne mogu razumjeti što se dogodilo. Misle da je po srijedi vojna varka. Ali nije bila. Turci naprosto odoše ispod Sinja! U stihovima franjevaĉkog pjesnika Grabrovca nalazimo objašnjenje ovog dogaĊaja. Pjesnik kaţe kako se Gospa tri puta znojila moleći svog Sina da usliši vapaje kršćanskog naroda: “Zarad, Sinko, tvoje teške muke, ne daj puka u nevine ruke. Tako t tvoje muke i ţalosti ti se prigrni, grišniku oprosti Isus uĉini po njezinoj ţelji: Pobjegoše pometeni Turci, Sinj grad osta u hrvatskoj ruci.” I zaista. Ujutro na sam blagdan Velike Gospe, posljednje turske ĉete prebrodiše Cetinu bjeţeći prema Livnu. Pod gradom ostaviše 10.0000 mrtvih i veliki ratni plijen. Tako je Gospa Sinjska obranila grad od Turaka, što potvrdi pjesnik Kaĉić-Miošić: “Obrani ga Marija Divica, Koja no je sinjska pomoćnica. Zahvaljujte od Sinja junaci bez prestanka Isusovoj Majci.”

6

Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga

BLAGOSLOV POLJA Prošlo proliće. Rišćanski pop naredija puĉanstvu: - Draga moja braćo, u drugu nedilju bit će blagoslov polja, neka vas bude što god više, recite i starijim i mlaĊim, naroĉito kad je blagoslov polja da vas bude što više. Došla je nedilja. Ide pop u crkvu, govori leturĊiju. Bilo je naroda dosta. IĊe on blagoslivat polje: - Draga moja braćo, evo sada dobro pazite, ja ću sada blagosivat polje i sve one biljke koje restu na vašem polju. Uzeja oras u ruku i govori: - Kako god u ovome orliću, nako u vašomen torĉiću: kako u ovom orliću, nako van ĉitavi plod u ovon godini bija dobar. Onda je iša oras da rascipi – u orasu nema ništa. I vikne pop: - Dragi Boţe, nemoj zamjerit šta magarad trubi. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala, 205.

ČIJI JE KONJ LJEPŠI Ĉovik i ţena bili su ovako, dvoje-troje dice, i ondao broji ţena muţu: – Pa, ajde – kaţe – kopaj tamo vrta pa pripremaj malo za povrće sadit, sve te stvari. Ajde on u vrta. Kad je doša u vrta, ne more kopat, ne da tvrda, suva zemlja. – Eto ti ga – kaţe – Ċavle! He, ostavija je sad, a opet ţena na nj da iĊe kopat. Doša kopat, al doša Ċava, kaţe: – Ĉuješ ti – kaţe – to je moja vrta. – Kakvi tvoj vrta, nije nego moj! – Je moj! – Je moj! Oni prepiru se, znaš. E, nisu mogli pogodit. – Ajde, ko ujutro doĊe na lipšem konju, eno mu vrta. – Ajmo, ća! Doša jadni ĉovik u kuću, kaţe kako mu je bilo u vrtu. Govori ona. – Pa to je lako, naš će lipši konj bit. 7

Ajd kad je došlo ujutro, govori ţena: – Ja ću se svući gola – i ondar kose rastesla nizbrdo – ti uzjaši na me. I ondar ona njega ujtila na se i nosi, nosi u vrta. A Ċava doša na konju u vrta. – E sad, Ċavle, ĉiji je lipši konj? – E – kaţe – vaš je lipši. Nisam vidija takvog, u vašeg konja na glavi rep, na prsima muda, a kod noga griva. I tako njemu osta vrta. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala

UREČLJIVAC Ĉovjek koji ureĉe, napakosti. Njegova nadnaravna moć je u pogledu ili rijeĉima. Njegova pohvala donosi zlo. Ako kaţe “ma je lip ti mali”, moţe djetetu zlo uĉiniti. Isto je i kod pohvale tipa “ma je junak ti mladić”, ili “ma si vidija ki lip junac”, ili “ma van je fanjski prasac.” Stoga, da ne bi bilo sumnje da je netko ureĉljivac, u Istri je i danas u narodu vrlo ţiv obiĉaj da se najprije pogrdi ono što se ţeli hvaliti, primjerice: “pasja krv ma je lip”, “vraţji mladić ma je junak”, ili ĉak apsurdna tvrdnja “ala grda mala, ma si lipa.” Od ureĉljivca se najlakše braniti. Novokupljena domaća ţivotinja se, na primjer, u staju vodi preko nekih predmeta, naĉešće preko sjekire ili kroz nogavice hlaĉa gospodara kuće, odjeća se oblaĉi naopako, maloj djeci se obraz pere mokraćom. Literatura: ORLIĆ Drago, Štorice od štrig i štriguni

ŠTRIGE I ŠTRIGUNI Najbliţi su pojmu vještice. Štrigun se rodi u “ĉrnen mihuru” koji se potom sašije pod pazuh. Bez tog “ĉrnog mihura” ili, u drugoj varijanti bez crne kugle s kojom se raĊa, gubi moć. Štrige i štriguni su opaki i vrlo opasni i po ţivot ljudi, a piju i krv. Štriga se rodi s repom. Pojavljuje se u raznim ţivotnim oblicima. Sijela i obavezna sastajališta su im poslije jedanaest sati naveĉer (ali i u jedanaest ujutro) na raskršćima (kriţine, kruţere, kroţerije). Djelatnost štriga i štriguna oĉituje se u tri vida: tuku se meĊusobno, ĉine zlo ljudima i treće, kao najbitnije tuku se sa zakletim neprijateljima – krsnicima. I obrana od štrig i štriguni sliĉna je kao i od mora, s nešto manjim uĉinkom, ali tu ima vaţnu ulogu krsnik – zaštitnik ljudi. I još nešto vaţno za obranu od zlih moći. To je kriţ – kriţina, salamun, 8

salamunski kriţ, kriţ – papaliţ. Taj crteţ ucrtan, zakucan na vratima, štiti kuću od štrig i štriguni. Crta se u jednom potezu, ovako: Ako se otkine dio odjeće od onoga za koga se pretpostavlja da je štrigun, taj se dio odjeće spali, kadi nad dimom i tako postaje zaštita od tog štriguna. Literatura: ORLIĆ Drago, Štorice od štrig i štriguni

PREZERVATIV PROTIV ŠTRIGUNA Miroslav Bertoša u knjizi „Istra izmeĊu zbilje i fikcije“ prenosi sluĉaj svećenika Martina Velovića, ţupnika u Taru i Vabirgi u Istri iz druge polovice XVIII. stoljeća. Ţupnik je prijavljen zbog ekscentriĉnog ponašanja, jer je naime, u Vabrigi i Taru vodio bitke sštrigama i štrigunima. Crkveno je uĉenje, već sredinom XVII. stoljeća odbacilo ideju o postojanju vještica i ĉarobnjaka. Zadnja vještica na prostoru Istre spaljena je 25. veljaĉe 1632., u Svetvinĉentu, kada je na lomaĉi izgorjela Marija Radoslović, doseljenica iz Zadra. Na diocezanskoj sinodi 17. svibnja 1644., poreĉki je biskup G. F. Tomasini potaknuo istarsko svećenstvo da se »u propovjedima i ispovjedima potrude izbiti iz glave niţeg svijeta mnoga raširena praznovjerja.« Vabriški i tarski ţupnik nosio je duboko u sebi puĉko vjerovanje u štrige i štrigune pa ga od njega nije mogla odbiti ni ĉinjenica da je stajalište sluţbene Crkve bilo protivno njegovim uvjerenjima. Selo je, meĊutim bilo podijeljeno. Iz odgovora danih voditelju istrage razabire se da samo manji dio seljaka ne vjeruje u postojanje štriguna i Velovićeva upozorenja. Velović je sebi pripisivao sposobnost prepoznavanja štriguna i upirao prstom u neke ţupljane. Tako su npr., ţrtve njegove objede bili seljaci iz Vabrige i Tara; Miho Zelenković, Miho Ĉemerić, svećenik Marko Ĉemerić… Seljake Josipa Rudovca i Martina Bernacu uvjeravao je da su ta trojica »sisala krv« njihovim mrtvim sinovima. Zelenkovića je otuţio i za ubojstvo vlastite djece! Kako prepoznati štriguna? Prema tarskom ţupniku štrigun uvijek nakon ponoćne mise na Boţić poslijednji izlazi iz crkve! Što je ĉiniti ĉovjeku koji posumnja da je i sam štrigun? Velović savjetuje da valja odmah otići u šumu, obujmiti hrastovo deblo rukama i trljati se uz njega dok ne ponestane snage. Ako je štrigun, stablo će nakon toga izgledati potpuno oguljeno, gotovo osušeno. Mnogobrojni su svjedoci potvrdili da su pred njegovom kućom svakodnevno stajali redovi ljudi ne samo iz Istre, već je bilo i stranih podanika. Velović im je davao posebne blagoslove (benedizioni); blagoslovio je tijela nazoĉnih ili odjeću, pa ĉak i ĉuperak kose onih koji nisu mogli doći, blagoslovio je one koji su već oboljeli pod utjecajem štriguna. Za nagradu obasipali su ga raznim darovima – kozlićima, kopunima, puranima, pršutima, sirevima, jajima, pa ĉak i novcem…Poneki su ga zbog toga u 9

svojim izjavama optuţivali za koristoljublje, no vjerojatno je to bilo pogrešno. Velović sve ĉini iz dubokog uvjerenja; uostalom, davao je i besplatne blagoslove, pa i materijalna sredstva protiv štriguna. Iz njega izbija puĉko vjerovanje, obveza krsnika da pomogne protiv zla. Ţupnik je gotovo dvadeset godina u Vabrigi i Taru demonstrirao svoje umjeće da uništi moć štriguna. To je ĉinio na sljedeće naĉine: 1. Seljak Gašpar Munda je posvjedoĉio da je ţupnik posvećenim uljem mazao ljude i njihovu odjeću, sluţio se suhim travama i izgovarao nerazumljive rijeĉi. 2. Antonio Delani svjedoćio je da je ţupnik pomoću magiĉnog drva u obliku vješala traţio skriveno blago. 3. Pietro Pavat iz Vabrige iznio je podatak da je po Velovićevom nagovoru otvoren grob Mate Zelenkovića i da mu je pri tom zabijen u grlo veliki ĉavao kako njegov duh više ne bi napadao ljude. 4. Nekolicini ţupljana darovao je svoje najmoćnije oruţje – prezervativ protiv štriguna, koji je sam konstruirao. Svjedoci koji su ga imali u rukama, izmeĊu ostalih i poreĉki biskup Polesini, istraţitelju su dali ovakav opis: »Tri bijele platnene trake duge oko pola lakta na jednome su kraju spojene u ĉvor, dok su na drugima priĉvršćene olovne kuglice zamotane tako da se vidjelo da je nešto u njima.« Prema Velovićevim uputama bilo je dovoljno osobu na koju se sumnja da je štrigun lagano dotaknuti po boku i istog bi trenutka prestala ţivjeti. Ţupnik Vabrige Mate Koraca razbio je metalne kuglice i u njima našao pepeo, sol, vosak, sušenu travu i trokutaste kamenĉiće. 5. Velović je lijeĉio i bolest erizipel (crveni vjetar) koji, izaziva doticaj štriguna. Velović bi škarama naĉinio rez na crvenoj oteklini, ispustio zaĉaranu krv i bolno mjesto prekrio kuhanim travama. Ţupnik Mate Koraca u obliţnjoj je Vabrigi poveo je gotov mali rat protiv Velovića, proglašavajući njegove tvrdnje štetnim predrasudama, smiješnim vradţbinama i prijeteći da će praznovjernim seljacima zabraniti ulazak u crkvu. Biskup Polesini, nesumnjivo je bio dobro upućen u puĉko praznovjerje i njegove duboke korijene pa se ograniĉio na to da oštro prekori svojega svećenika. Civilna je vlast, meĊutim, reagirala vrlo energiĉno. Zapisnik s izjavama svjedoka poslan je Vijeću desetorice u Veneciju, a otud je stigla naredba da se Velović uhiti i izruĉi sudu u Kopru. No, kada je 10. prosinca 1796. kavaljer rašporskoga kapetana Pietro Antonio Mattei s ĉetom vojnika stigao u Tar mogao je samo utvrditi da se ţupniku zameo trag! Seoski je ţupan izjavio da se Velović još prije tri mjeseca udaljio iz Tara i da nitko ne zna gdje se nalazi. Velović koji je dvadeset godina branio puk od štrigunskih ĉarolija i ĉitavoj Istri uţivao veliki ugled, veoma je lako u tom puku našao utoĉiste kada su po njega stigli štriguni preobuĉeni u kavaljera i konjanike rašporskog kapetana. Literatura: BERTOŠA Miroslav, Istra izmeĊu zbilje i fikcije

10

Nekada dva zasebna naselja, Tar i Vabriga danas su jedno mjesto koje dijeli glavna prometnica, koja povezuje Poreĉ i Novigrad. Rijeĉ je o plodnoj visoravni na 112 metara nadmorske visine koja se s jedne strane spušta prema moru, a s druge prema ušću rijeke Mirne.

PERUN ILI SVETI ILIJA Perun je sin Svarunov, bog groma i munje. Perun je staroslavenska rijeĉ koja oznaĉava munju i grom, koja je svoje izvorno znaĉenje i danas zadrţala u Ukrajini, Bjelorusiji, Poljskoj, Slovaĉkoj, te u sjeveroistoĉnoj Sloveniji. Kod podalpskih slavena je ĉetvrtak (peraunedan) zabiljeţen kao “Perunov dan.” Lingvisti su kao praindoeuropsko ime boga koji udara gromovima rekonstruirali oblik per(kw)uno. Perun je u starohrvatskoj mitologiji poznat kao Porin, Porga, Porevit, Plivnik, Strahimir i Branimir.Nakon pokrštavanja kult Peruna nije izumro, već se nastavlja kroz štovanje svetog Ilije. Mnogi znanstvenici sumnjaju da je upravo Crkva, radi lakšeg pokrštavanja, potaknula da Perun postane sveti Ilija, meĊutim, ne postoje pisani dokazi koji bi potkrijepili ovu tvrdnju.Kult slavenskog boga Peruna kod svih juţnih Slavena je prenesen na svetog Iliju. Narodna predaja u Kotoribi kraj Ĉakovca govori kako se treba ponašati na blagdan svetog Ilije: “Na dan svetog Ilije ne smije smije se voziti ţito, jer će tada u njega grom udariti. Na dan svetog Ilije mora se ići u crkvu k svetoj misi, da grom ne udari u stanje (stambene prostorije). Na dan svetog Ilije mora se sve ţito pospremiti, jer će inaĉe na polju u njega udariti grom.” Sluţbena katoliĉka literatura koja se, temelji na Bibliji (Stari zavjet), o Iliji, piše: ” (…) Pred veĉer Ilija oko svoga ţrtvenika iskopa jara, sve poli s puno vode i pomoli se: Jahve pokaţi danas da si ti Bog Izraelov. Tada padnje oganj s neba, spali ţrtvu na ţrtveniku i osupi vodu u opkopu. Sav narod padne na zemlju viĉući: Jahve je Bog. Nakon toga se Ilija pomoli za kišu i padne obilna kiša. Kad je došlo vrijeme da Ilija poĊe sa zemlje, doĊoše do rijeke Jordana, Ilija udari plašetm po vodi i ona se rastavi na jednu i drugu stranu te prijeĊoše po suhom. Išli su dalje i odjednom se pojave ognjeni konji i Ilija se poĉne s njima dizati prema nebu”(2 Kr 2,1-14). Prema starohrvatskoj mitologiji Perun svijetom putuje u vatrenim kolima ili jaši na konju iz ĉijih kopita sijeva ţiva vatra. Legenda o svetom Iliji iz MeĊimurja govori kako je sveti Ilija postao od vaga. Vrag je, naime, vidio kako je Bog od zemlje napravio ĉovjeka. Vrag je isto htio da ima nekoga tko će ga slušati i tko će ga slaviti. Zato je i on napravio tijelo ĉovjeka od zemlje kako je vidio od Boga. No, nije mu mogao udahnuti dušu i uliti mu ţivot. Po tome je vrag spoznao da je za stvaranje ljudskog ţivota potrebna Boţja pomoć. Vrag se odluĉio poniziti i zamoliti Boga da oţivi njegova ĉovjeka. Bog ga je odvraćao od takve ţelje, jer će mu biti na veliku neugodnost i štetu. No, vrag nije odustao od svoje namjere. Konaĉno 11

mu je Bog udovoljio ţelji i oţivio Iliju. Bog je obvezao Iliju da mora odasvud ganjati vragove u pakao. Od tog ĉaša Ilija ganja munjama na vatrenim kolima sve Ċavole u pakao. Vragovi ga se boje i pred njim bjeţe kao pred svojim najvećim neprijateljem. Prema narodnom vjerovanju iz Podravine Fašnik je pomoćnik svetog Ilije, dok u Dalmaciji ima pomoćnicu Irudicu. No, pomoćnici nisu imali iste zadaće jer Fašnik je pokazivao koga treba munjom pogoditi, a Irudica je punila gromove. Ako usporedimo narodna vjerovanja i citat iz biblije moţemo zakljuĉiti da je sveti Ilija identiĉan Perunu. Baš poput Peruna sveti Ilija jaše ognjene konje, gaĊa sa munjama i upozorava s gromovima. Literatura: BELAJ Vitomir: Hod kroz godinu MARINOVIĆ Marinko: Junaci starohrvatskih mitova, VASILJEV Spasoje: Mitologija drevnih Slovena, NOVAK Marija: Tragovi hrvatske mitologije

O ŠTRIGUNIMA I KRSNICIMA U ISTRI U preglednom radu, nastalom prema istraţivanju, koji je izmeĊu 2003-2005. provela istraţivaĉka skupina studenata etnologije i kulturne antropologije, Tomo Vinšćak nam prenosi vjerovanja o mitskim bićima, kao i tradicijske metode lijeĉenja i skidanja uroka s oboljelih ljudi na podruĉju unutrašnje Istre. Istraţivanja su provedena na širokom prostoru središnje Istre, u sljedećim gradovima i selima: Motovun, Bale, Groţnjan, Hum, Kotli,Graĉišće, Draguĉ, Vrh, Sovinjak, Šćulci, Zamask, Zamaski Dol, Bartolići, Brkaĉ, Buzet, Mošćenice, Mošćeniĉka Draga, Trebišća, Potoki. Prva kazivaĉica, gospoĊa J. (76 god.), nerado je govorila o bilo kakvom lijeĉenju koje nije imalo veze s modernom medicinom. Na brojne upite samo je odmahivala glavom i smješkala se, no ipak je spomenula kako je postojao jedan ĉovjek, još dok je ona bila mala djevojĉica u Medveji (odakle je rodom), „ki je nešto gleda i namješta kosti molitvom“. Na upit kako su zvali tog ĉovjeka, odgovorila je: „a bilo je to na svake vie“, ali konkretnijeg odgovora o imenu i nazivu tog ĉovjeka od gospoĊe J. nije bilo. U razgovoru o tradicijskom lijeĉenju spomenula je jednu ţenu iz Pazinštine koja je lijeĉila reumu spravljanjem posebnog lijeka u obliku praha koji bi se posuo po tijelu oboljeloga i na taj naĉin izvlaĉio bol iz zglobova. Ista se ţena bavila i skidanjem uroka –zavaroka. Kad bi ĉovjeka boljela glava, vjerovalo se da je na njega baĉen urok. Ţena bi bacila uţarene ugarke u vodu, oboljeli bi tu vodu popio i na taj se naĉin oslobodio uroka. Kazivaĉica je spomenula kako je najopasnije hodati noću po kruţerama, raskriţjima. Na upit gdje se štrige najĉešće okupljaju, spomenula je Zamask i Zamaski Dol, jer su ljudi ondje znali vidjeti leteća svjetla u šumi i po gori koja tada nisu mogli logiĉki objasniti.

12

Ispriĉala nam je i staro vjerovanje vezano uz Pazinsku jamu u koju bi, kad bi se napunila do vrha, bacili ţivu ţrtvu, nakon ĉega bi se jama otvorila. Nije nam znala reći jesu li i ljude bacali u jamu kao ţrtve ili samo ţivotinje. Spomenula je još i fešte od blaga koje su se odrţavale 17. sijeĉnja na Sv. Antuna i 3. svibnja na Sv. Krisa (Kriţ). Na te dane nije bilo dozvoljeno diranje u zemlju i blago tj. nije se oralo ni vozilo. Njezin je sin, gospodin S., takoĊer bio suzdrţan pri spomenu štriga i krsnika, iako su ispitivaĉe uputili k njemu kao vrsnom poznavatelju te teme. Rekao je samo da se štrige prema priĉanju starijih okupljaju kod tekuće vode i na raskršćima. Spomenuo je još i ţenu u Zamaskom Dolu koja pomaţe ljudima skidati uroke. Naglasio je kako on ne vjeruje u štrige i kako su takve priĉe priĉali stariji suseljani ne bi li zaplašili djecu. Sljedeći kazivaĉ je iz okolice Motovuna bio konkretniji i otvoreniji. Poĉeo je priĉom o djevojci iz sela koja deset godina nije izlazila iz kuće nakon što joj je prijateljica odrezala ĉuperak kose. Izlazila je samo za vrijeme ţetve, a bila je blijeda kao smrt, bez imalo ţivosti u sebi, hodala je poput zombija. Svako je jutro na njezin prozor slijetala svraka koja je nasilno htjela ući u kuću. Djevojĉini su je roditelji svaki put uspješno otjerali. Nakon deset godina odvezli su je u Zagreb kod neke iscjeliteljice, nakon ĉega je djevojka ozdravila. Tih se deset godina svojega ţivota uopće ne sjeća. Danas ţivi uobiĉajenim ţivotom, udana je i ima djecu. Kazivaĉ je priĉao i o svojim problemima u kući, kojima su svjedoĉili svi ukućani: paljenje i gašenje svjetla noću, otvaranje i zatvaranje vrata, lupanje iz podruma i ĉudni zvukovi u glavnom hodniku kuće (glasanje teleta kao da ga kolju), a i sam kazivaĉ, koji je inaĉe snaţan ĉovjek, pao je u krevet potpuno iznemogao i bio uvjeren kako je došao kraj njegova ţivota. Zbog svih su ovih problema pomoć potraţili od jedne ţene iz Trsta koja je profesionalka u tome poslu. Koristila je zemlju s groblja, tamjan i ţeljezne ĉešljeve. Kazivaĉ je rekao da je ujutro znala izgledati kao da se borila s tisuću beštija. Skinula je uroke s kuće i riješila gazdine probleme. Uzroke ne znamo, ali je ţena iz Trsta upozorila našeg kazivaĉa na duh ţene koju je prije trideset godina u štali pored njegove kuće ubio vol. Za razliku od gospoĊe J., koja o krsnicima nije htjela previše govoriti, drugi kazivaĉ je ispriĉao kako su krsnici ljudi roĊeni u bijeloj posteljici te da mogu biti i muške i ţenske osobe koje imaju nadnaravne moći, a iscjeljuju molitvom i ljude i stoku. Uputio je na sljedećeg kazivaĉa za kojeg nam je sa sigurnošću tvrdio da je on krsnik. Sljedeći kazivaĉ „krsnik“, iscjeliteljski dar je dobio na misi Polnoćki dok je gledao u svećenika koji je ispijao kaleţ koji simbolizira krv Isusovu. Krsnik je potvrdio kako krsnici mogu biti i muškarci i ţene, koji ţive u vjeri i poštenju, lijeĉe stoku i ljude iskljuĉivo molitvom, te za izljeĉenje nikada ne uzimaju, niti traţe bilo kakvu naknadu. Kod teţih bolesti, uz bolesnog mole još barem dva do tri krsnika. Mole se Bogu, ali i svecu zaštitniku. Svećenici

13

su prema ovom naĉinu iscjeljivanja skeptiĉni, na što se naš krsnik ne obazire previše, jer kaţe: „Ja ĉinim dobro i ţivim u vjeri u Boga“. Svoju je sposobnost lijeĉenja prenio na jednu ţenu iz Motovuna koja je postala krsnikom na Badnjak 2003. godine. Ta je ţena bila iz obitelji u kojoj je nekada jedan ĉlan bio krsnik. Ako bi prenio svoje znanje na nekoga tko nije iz obitelji gdje je prije bilo krsnika, tada bi on zauvijek izgubio svoju moć. U selu Bartolići u blizini Motovuna u kući Elia Benĉića ispitivaĉe su doĉekali gotovo svi stanovnici sela. Ispriĉali su kako je vlasnik kuće u kojoj oni sad ţive bio štrigun, koji je zaklao desetoro od dvanaestoro svoje djece, a noću je znao muĉiti i sisati prsa i ostaloj djeci u selu. Naš se kazivaĉ sjeća, dok je bio dijete, kako je noću znao osjetiti da mu netko sjedi na prsima i mori ga, a ujutro, kad bi se probudio, imao je nateĉene bradavice. Kad je taj štrigun umro, a to je bilo u prvoj polovici 20. stoljeća, djed kazivaĉa stavio mu je pet ĉavala u usta, pokopali su ga s licem prema dolje i stavili mu teški kamen na lijes, zbog vjerovanja da se nakon smrti ne povampiri i dalje nastavi napadati ljude. Kazivaĉica iz iste kuće rekla je, kako su se kao djeca bojali krsnika iz susjednih sela. Krsnik vlastitog sela je dobar za stanovnike svoga sela, ali ne i za susjedno selo te ga oni iz susjednog sela mogu smatrati štrigunom. Prema kazivanju ljudi u tom selu, znalo se dogoditi da štrigun, kako ne bi naudio ljudima, nosi u dţepu jaje koje bi popio kada bi ga uhvatila ţelja da naudi ljudima. TakoĊer bi se znalo vidjeti kako štrigun šeće selom grickajući granĉicu samo da odvrati ţelju od zlih namjera. Prema vjerovanjima i kazivanjima ljudi iz više istarskih sela, krsnici imaju sposobnost napuštanja tijela za vrijeme sna ili prilikom gubitka svijesti. Tada im iz usta izlazi neki insekt, gusjenica, bakula ili štriga. Kazivaĉica je ispriĉala dogaĊaj koji je doţivio njezin djed dok je bio mlad. Djed kazivaĉice kosio je sijeno sa svojim prijateljem koji je bio krsnik. Nakon obavljenog su se posla legli odmoriti. Djed se prvi probudio i primijetio da nekakva bakula ili gusjenica ide prema prijateljevim ustima koji je još uvijek spavao. Pokušao je maknuti bakulu, no ona se uporno vraćala; pokušao je probuditi prijatelja, no ni to mu nije uspjelo. Nakon što je bakula ipak ušla u krsnikova usta, ovaj je otvorio oĉi i rekao djedu naše kazivaĉice: „Da nisi pustio bakulu da mi uĊe u usta ne bi se nikad bio probudio“. Kazivaĉica je takoĊer rekla da se bijeli krsnici sastaju na raskriţjima gdje se bore protiv crnih krsnika s ruĉicama od jarma ili guţvama i trtama. Borba na raskriţjima za obiĉne je ljude nevidljiva, ali ono što se za vrijeme borbe osjeti, to su ĉudni zvukovi koji plaše svakog tko ih ĉuje. Majka kazivaĉice imala je mlaĊeg brata koji je bio jako slab i nije mogao jesti. Obitelj je poslala djeda po pomoć krsniku. Krsnik je izmolio odreĊeni broj molitvi i poslao djeda kući, rekavši mu da će ga putem kući pratiti veliki pas te da se ne okreće, već da ide ravno kući i da će djetetu sutradan ujutro biti bolje. Tako se i dogodilo. No, za dva dana dijete je opet prestalo jesti. U meĊuvremenu je prabaka naše kazivaĉice, u pregradi izmeĊu soba, pronašla komad robe od susjede u ĉijoj su kući ţivjeli. Potom je uzela djetetovu potkošulju i taj komad robe i zajedno ih stavila u lonac kipuće vode i kuhala. Za vrijeme kuhanja je drvenom vilicom probadala i miješala, zatim je to izvadila i razrezala noţem i ponovno bacila u lonac. Sutradan je 14

njihovoj susjedi bilo loše. Ona je upalila vatru na ognjištu jer se tresla od zimice, legla na ognjište i zapalila se. Ĉuli su njezine jauke i krenuli joj pomoći. Stradala susjeda nije htjela da pozovu doktora već njezina sina. Oni ju nisu poslušali već su poslali po doktora, ali je i sin došao, bez da ga je itko pozvao. U trenutku kad je došao doktor susjeda je izdahnula. Odjeća u loncu je bila ĉitava iako ju je prabaka izrezala na rezance dan prije. Obitelj kazivaĉice vjerovala je, kao i sama kazivaĉica, da im je susjeda bila štriga i da je zato tako nesretno skonĉala. Nakon što je štriga umrla, dijete je poĉelo normalno jesti. Vjerovanja u štrige i štrigune vrlo su zastupljena u okolici Motovuna o ĉemu je govorio kazivaĉ iz Livada. Ĉim su ispitivaĉi poĉeli s ispitivanjem, kazivaĉ je poĉeo zamuckivati, gutati slinu, ţmirkati oĉima i cijelo se vrijeme vrpoljio. Bilo je više nego oĉito da mu je teško prisjećati se svog djetinstva i govoriti o štrigama i problemima za koje vjeruje da su mu one nanijele. Naime, na njega su štrige prvi put bacile urok još dok je bio novoroĊenĉe, što je moglo završiti kobno. Majka mu je otišla u drugo selo krsniku po pomoć koji je, prema kazivanju, uspješno skinuo urok s djeteta i spasio ga od sigurne smrti. Rekao je i kako štrige najviše napadaju nemoćne i dobre osobe. Jedanput su mu prevrnule kola puna sijena na ravnoj cesti. Za zaštitu od štriga kazivaĉ stavlja noţ pod krevet. Osim štriga, dok je bio dijete, noću su ga grizle morine, no s njima se borio i nisu mu uspjele ostaviti otisak. Njegova bi se mlaĊa sestra, koja nije imala snage boriti se, ujutro probudila preplavljena modricama na rukama, prsima i drugim dijelovima tijela. Kazivaĉ je uvjeravao ispitivaĉe kako ga štrige tlaĉe cijeli ţivot. Nisu ga muĉile jedino kad bi bio daleko od svog rodnog kraja, npr. na odsluţenju vojnog roka, no, ĉim bi se pribliţio svom rodnom kraju problemi bi ponovno poĉeli. Još od osme godine ţivota svaki put kad prolazi kruţerama osjeti strašne glavobolje, a kad doĊe kući sav je iscrpljen i padne u krevet. Sljedeća je kazivaĉica rekla kako se na vrhu sela nalaze ĉetiri staze, gdje su se noću sastajali krsnici iz triju sela. Nije znala reći što su tamo radili, ali je sigurna da su se tamo sastajali, jer su ih vidjeli ljudi iz sela. Kad smo je upitali za štrige, odgovorila je da je štriga bilo, a da ih ima i danas te da one ljudima i ţivotinjama slabo rade. Kazivaĉica je navela kako su imali svinju koja nije htjela jesti, pa su je prodali nekom ĉovjeku u Pazinu. Nakon nekog vremena sreli su tog ĉovjeka, koji im je rekao da je svinja dobro i da jede najviše u svinjcu. Njenom je ocu to bilo sumnjivo te je otišao nekoj ţeni, koja mu je rekla da je jedna baba u selu to napravila. Ona kod kuće napravi istu hranu koju oni daju svinji, ali se iznad nje moli i iskriţa ju te kriomice daje svinji, koja nakon toga prestaje jesti. Rekla im je da nisu trebali prodati svinju, već su trebali prvo doći k njoj. Prisjetila se kad ju je kao dijete, svu oteĉenu po vratu i licu, teta odvela na magarcu u Motovun nekoj ţeni koja dela vodu za škontraduru. Ta ţena je molila, kriţala i noţem rezala vodu te joj dala piti iz šalice s tri strane. Dala joj je i nekakav prašak koji se stavi u vodu, kojim je ispirala grlo i usta dva puta

15

na dan. Nakon ĉetiri dana oteklina je splasnula. Htjela je popiti ĉašu vode, a iz usta joj je poĉeo curiti gnoj i Ċubar. Nadalje, kazivaĉica je ispriĉala kako je u selo jedanput došao neki nepoznati mladić. Legao je ispod stabla, a dok je spavao u usta mu je uletjela oveća muha. Svi su pomislili kako je on štrigo. Nakon nekog vremena muha je izletjela iz njegovih usta i on se probudio. Bilo mu je neugodno što su ljudi vidjeli tko je on. Brzo je otišao iz sela. Kasnije su saznali da je taj mladić ubio trudnu ţenu na mostu u Kopru. Ispriĉala je kako su i oni u svom selu imali štriga. On je sa sobom uvijek nosio jaje u koje bi puhnuo tri puta kad bi sreo neko dijete pa bi ga bacio. Jedanput je sreo samu kazivaĉicu, puhnuo u jaje tri puta i bacio ga. Ona je uzela jaje i odnijela ga kući. Pokazala je jaje majci, a majka joj je rekla kako bi ju štrigo pojeo da nije bilo tog jajeta. Kad su razbili jaje, iznutra je bilo crno. TakoĊer je rekla kako su postojali krsnici, ali nije htjela više priĉati o njima, te kako su se vile noću sastajale na raskršćima. Kako su ljudi s kojima su isptivaĉi razgovarali više puta spomenuli Zamask kao mjesto gdje ima najviše štriguna, isptivaĉi su krenuli prema Zamasku. Zamask je selo, koje se sastoji od desetak kuća a ima i tri crkvice. Po dolasku, ispred ispitivaĉa se pojavila skupina muškaraca, koji kao da su jedva doĉekali da se netko nov pojavi u njihovu selu. Kad su domaćinima rekli što je tema svojeg istraţivanja, najstariji se od njih nasmijao i rekao kako su njihovi stari vjerovali u štrige i krsnike, ali da oni danas postoje samo kao priĉa za malu djecu. Nakon nekog vremena nastavio je priĉati o tome kako su prije u selu postojali krsnici koji su se raĊali u bijeloj posteljici koju bi mu onda zašili ispod pazuha. Onaj koji se rodi s repom i u crnoj posteljici taj je bio štrigo. Nekada je, u vrijeme prije Drugoga svjetskog rata, u selu uvijek bio samo jedan krsnik, koji je štitio suseljane od štrigona. Taj je znao tko je sve štrigo u selu. Kad bi ga suseljani upitali da im pokaţe štrigone, uputio bi ih da, ako se usude, odu noću na raskriţje putova te stave vile ispod brade. Oko njih bi tad prolazili štrigoni i zapitkivali ih: „Što radišovdje tiću obješeni?“ Na to im nije smio odgovoriti, niti ih išta pitati, jer bi umro. Prema vjerovanju, vile koje je drţao pod bradom probile bi mu glavu. Ako bi ostao priseban i cijelo vrijeme šutio, tada bi svima mogao vidjeti lica i znati tko je sve štrigo u selu. U blizini Zamaska, u Zamaskom Dolu ţivjela je teta Roţa. Tada je imala oko sedamdeset i pet godina, bila je vrlo susretljiva (naţalost umrla je 2005. godine). U Zamaskom Dolu ţivjela je preko pedeset godina, a trideset se godina bavila skidanjem uroka s ljudi i ţivotinja. Prije nego li je nauĉila skidati uroke, išla je jednom ĉovjeku moliti za ozdrvljenje svoga muţa. On joj je rekao da će na povratku kući vidjeti tri predmeta koja ne smije uzeti a muţ će joj ozdraviti kad doĊe kući. Putem kući, uz cestu je vidjela „dva facola za na glavu, ljepše vidjela nisan“, trećeg predmeta se ne sjeća, a kada je došla kući muţ je bio zdrav. 16

Prisjetila se priĉe iz djetinjstva, o ĉovjeku iz susjedstva za kojega su vjerovali da je štrigo. Jednoga je dana osjetila njegov dodir na ramenu, srušila se na pod, a kada je došla kući saznala je da je on upravo umro. Skidanje uroka uĉila je tri godine od jedne ţene iz Zrenja kojoj je to znanje prenio njezin muţ. Kako bi nekome pomogla ne mora ga vidjeti niti biti s njim, mora samo znati njegovo ime i biti sama dok moli kako se ne bi zabunila pri molitvi. Time je pomogla dvadeset i ĉetirima ţenama u jednom staraĉkom domu. Molitve za ljude i ţivotinje gotovo su iste, a razlikuje se utoliko što se za ţivotinje moli njihovim zaštitnicima, sv. Antunu opatu i sv. Roku te se na kraju molitve ne kaţe amen, jer, kako je navela, ţivotinje nisu krštene. Ona moli trinaest Oĉenaša, trinaest Zdravomarija i trinaest Slavaocu, a dok moli Oĉenaše baca ugljene u vodu. Nakon svakog Oĉenaša baci jedan ugljen u vodu pa ga prekriţi. Ako ugljeni zacvile i padnu na dno znaĉi da je urok baĉen i ona onda moţe toj osobi pomoći. Ugljen baca tamo gdje stoka ne moţe doći, a voda se daje ureĉenima i oni je moraju okusiti s tri kraja prije nego sunce zaĊe. Tekst molitve kojom je teta Roţa lijeĉila ljude: „Prekriţit se: Ću molit Oĉenaš i Zdravo Marijo zo one duše ki so od tega zla. Ću glet za škontraduro sveti Kuzam i Dumjan i sveti Benedit i Majka Boţja od zdravlja ki ima trinaest gracij pre Bogom. Sad ću molit trinaest Oĉenaša za tega sveca (ime osobe) za svaki Oĉenaš jedan ugljen hitit u vodu trinaest Zdravehmarij za tega sveca (ime osobe) trinaest Slavaocu za tega sveca (ime osobe) Sad ću molit pet Oĉenaša pet Zdravehmarij za se one duše ki so u mukah pregatrskehki (purgatorijskih) ki se nikad nijedan zanje ne domisli Sad ću molit jeno Vero za tega sveca ( ime osobe) I na kraju prekriţit se - ne nosit vodo ća pole sonce zad. I vodu nosit po dlanu 17

I sa njom se malo podije i umije lice. Stavlja se u kavu.“ GospoĊe Roţe više nema meĊu ţivima, a svoja znanja nije uspjela prenijeti na nasljednika. Iz preglednog rada Tome Vinšćaka moţemo pronaći naznake prisutnosti starih vjerovanja u središnjoj Istri. „Krsnici“ i „štriguni svoje moći, još uvijek prenose na mlaĊe generacije. Središnja Istra je unatoĉ utjecaju katoliĉke crkve zadrţala svoja stara vjerovanja do današnjih dana. U onim selima gdje štriguni i krsnici svoje moći nisu uspjeli prenjeti na mlaĊe generacije, stara vjerovanja su ostala ţivjeti kroz priĉe. Krsnici, štrige i štriguni bili su i ostali dio naše kulturne baštine, a na nama ostaje da ih ĉuvamo za generacije koje dolaze. Literatura: VINŠĆAK Tomo, „O štrigama, štrigunima i krsnicima u Istri“, Stud. ethnol.Croat., vol. 17, str. 221-235, Zagreb

MORA Stariji pripovjedaĉi vjeruju u nju i gotovo da nije bilo ni jednog od njih koji je nije osjetio na svojoj koţi. Njezine radnje su naznaĉene kao: “mora cika cice”, “pešta ĉoveka”, “ujida pete”, “masti”, “riva rep u usta”. Pojavljuje se kao muha (ulijeće u usta i “cika cicu znutra”), kao maĉka (“masti ĉovika po prsi”), kao kokoš, svakojako, pa i kao – dlaka. Mora je zla ţena. Ona fiziĉki ostaje kod kuće i spava, ali njezin drugi lik, zao i ţivotinjski, ide u zle pohode. Najĉešće zlostavlja djecu noću. I od nje se relativno lako obraniti: ogledalo pod jastukom, ĉešnjak, noţ zaboden u vrata, izmet kokoške ili malog djeteta pod jastukom, škare u kljuĉanici. Ima i više vidova jedne, nazovi poganske molitve ili brojalice protiv more koja poĉinje: “Mora, mora, budi doma hroma” i obavezno “od svetog Ivana prokleta” i prije nego što doĊe u dom dotiĉnog koji izgovara molitvu neka pobroji ono što je inaĉe teško pobrojati: “lišće od voriha”, “dlake na maĉku”, “grote u moru”, “škuljice na situ”… Mora se moţe i uhvatiti u bocu. Obavezno kod te priĉe o uhvaćenoj mori stoji da će ona sutra doći nešto pitati, najĉešće za papar ili sol. Ona biva kaţnjena ako joj se to ne da, i za osvetu se na pragu kuće – pomokri. Postoje i mnogi znaci po kojima se mora sutradan prepoznaje. Vrlo se rijetko pojavljuje i u muškom rodu kao mornjak. Literatura: ORLIĆ Drago, Štorice od štrig i štriguni

MACIĆ, MALIK I TINTILINIĆ Macić Macić je djeĉak roĊen s crvenom kapicom, a po nekima on je roĊen u crvenoj kapici. Pretpostavlja se da kapica simbolizira posteljicu. On je dijete, izgubljena duša nekrštena djeteta ili vraţić. Neki od tih 18

Ċavolskih djeĉaĉića i nisu roĊeni, oni su se izlegli iz jajeta crnog pijetla ili kokoši. Drugi su duše pobaĉene, umorene ili nekrštene djece. Malik, massariol, macić, maccarol i tintilin u većini pripovjesti su opisani kao prpošna djeca u crvenoj kapici i ĉesto ih vezujemo s novcem. Malik i massariol su obiĉno demoni brda, dok macić, maccarol i tintilin su duhovi umrle djece ili se radi o vraţićku koji se je izlegao iz pijetlova jajeta. Maĉić se pojavljuje već u starom Rimu, što potvrĊuje zapis rimskog pisca Petronija Arbitra u njegovom Satyriconu, gdje govori o ĉovjeku koji se obogatio ukravši kapicu nekom Ċavolku (tal. folleto). U pokrajnama Abruzzi i Campagna postoje pripovjesti o malom demonu pod imenom mazzemarielle, mazamorielo, kojeg moţemo dovesti u vezu sa sjevernotalijanskim maccarolom ili našim macmolićem, mamalićem, macvalićem. Radi se o staroj mediteranskoj baštini romanskog porijekla, koja se je kod nas slavenizirala. Macić ili maĉić je ime koje oznaĉava mlado od maĉke (demonske ţivotinje). Nalazimo ih uglavnom u Dalmaciji, najviše u srednjem dijelu, oko Hvara, Braĉa, u Poljicima, no ima ih i na ušću Neretve, na poluotoku Pelješcu, na Korĉuli… Ivan Lovrić je 1776. godine zapisao kako macića jedni smatraju anĊelom, a drugi vragom. Prema Francescu Carrari (1846.), macić ţivi u obitelji i daje novac za makarone. Splitski poglavar H. Rehe piše, kako u splitskoj okolici 1822. godine još vjeruju u macića, koji se moţe pretvarati u razliĉite ţivotinje i oblike, pa noću po kući oštećuje, smije se i plaĉe i uvijek se tuţi. Na Braĉu i u Poljicama macić se pojavljuje kao oganj, kao plamen koji skaĉe. Ponekad mijenja boju od crvene preko bijele do modre. Macić nosi komad drveta na kome je vatra. Na Hvaru, u selu Vrbanj, macići su djeca koja se rode mrtva ili umru nekrštena, pokazuju se kao svjetlosti koje skaĉu po vinogradu. U Velom Grablju postoji pripovjest o maciću s jednom nogom i crvenom kapicom. Zna sakriti ţivotinje na nekoliko dana, a poslije ih vrati. Macići mogu izgristi noge i ruke onomu koji izlazi ili obavlja malu nuţdu noću, tako da ostanu modrice. Za modrice koje nastaju bez razloga kaţe se da je to »maĉiĉina istukla«. Ribari iz Bogomolja bacili su dva kraka hobotnice maciĉu koji ih je pratio i imali su dobar ulov. Macić koji nastaje od nekrštene izvanbraĉne djece, visok tri pedlja, dolazio je u kuću na Pelješcu, u selu Kokotica. U ruci bi drţao malu trstiku i triput bi puhnuo. Ukućani su od toga dobivali modrice. Da bi to izbjegli, prţili su mu fritule. Macić bi triput udario svake noći na vrata s štapićem i ostavljao pred vratima stari novac, a ukućani bi njemu ostavili pred vratima tanjur pršura, fritula. Da bi se riješili macića, napustili su kuću na brdu i preselili se na obalu. U Vrisniku na Hvaru macići trĉe i plešu oko stoke po noći. U Mlini na Hvaru macić zna pomusti koze noću. U Mlini je macić i mali cvijet, koji raste u potocima i u grmu koji se zove smarĉa. Ne smije ga se ubrati, jer onda iste noći macić pomuze koze onome koji je cvijet ubrao. Macić se zamišlja kao ĉetveronoţna ţivotinja koju nitko nikad nije vidio. Nalazi se samo macićev izmet u obliku tvrde smole.

19

Macić koji ima veze s neĉistim dusima, naĊen je u obliku kozlića na putu iznad Hvara prema Brusju. Kad ga je nalaznik donio do vrata, kozlić je progovorio. U Starom Gradu (Hvar) kaţu da se macić moţe pretvoriti u bilo koju ţivotinju, ali ne u ĉovjeka. Macić donosi blago. Prikazao se i kao svinja s dvanaest prašĉića. Kad se ribari vraćaju kući, on doĊe za njima i oni mu na vratima daju peĉene ribe. Dok macić prati ribare, ulov je dobar – kad se izgubi, nema ribe. Ljudi su, nakon što bi zaklali svinju ostavljali vani vatru ili ţeravu, jer bi inaĉe macić dolazio lizati krv. Vlasnik ribarskog broda iz Hvara priĉao je o maĉiću kao maskoti koju bi ribari s Komiţe, Hvara i Braĉa stavljali pod pramac da im donese sreću. Macić se moţe prikazati i kao maĉka, pas, klupko preĊe, svinja. Pojavljuje se i kao malo dijete u crvenoj narodnoj nošnji, smatraju ga malim vraţićem. U mnogim predajama macić, maĉić ili tintilin nosi blago ako mu se ukrade klobuĉić ili kapica. Macić moţe nastati na dva naĉina: od velikog kokotova jajeta nošenog pod pazuhom tri mjeseca i od nekrštena djeteta. Maciklić ili macaklić ne razlikuje se od macića. On se moţe izleći iz jajeta u obliĉju maĉke ili psića.

Tintilin Tintilini iz dubrovaĉke okolice jako su sliĉni macićima u obliku djece. Bitnija je razlika moţda samo u tome što se oni ĉesto javljaju oko podneva, ili barem tako majke plaše djecu da im sunce ne bi naškodilo. Tintilinu bareta nuţno treba, dat će za nju što god se zatraţi. Tintilinići mogu ići i u paru kroz polje. Tintilinići imaju crvene, zelene ili crne klobuĉiće.

Malik Malika nalazimo u Istri i na Kvarneru, u Hrvatskom primorju i u Bukovici. Malika takoĊer nalazimo u Sloveniji i u hrvatskim kajkavskim krajevima. Slovenski pisci iz 19. stoljeća su pogriješili kada su od malenog demona stvorili vrhovno pogansko boţanstvo slovenskog Olimpa, oslanajući se na rane prijevode Biblije koji su rijeĉju malik oznaĉavali kumire i idole. Malik je mali šumski ili brdski demon, ili domaći vraţićak koji ljudima pomaţe ili donosi novac. Literatura: LOZICA Ivan, Poganska baština, 50-58.

LADARSKI OBIČAJI Ladana, Lada, Ladika, Laca, Ladimira, Ladosalava, Ljelja. Boţica je ljubavi i ljepote, kći Svanimira, boga Sunca i Zorane, boţice jutra. Peta je sunĉeva moć. Utjelovljenje je ljupkosti, njeţnosti, veselosti i ţivotne snage. Zaštitnica je glazbe, plesa, pjesme, igre i svirke. Nadahnuće je pjesniku, uputa slikaru, 20

uĉiteljica glazbeniku. Ona u ljudima i bogovima rasijava ţar tjelesne ţudnje, odiše neodoljivom ţenskom privlaĉnošću. Kao što sunce ozari ljude tako i ţenska ljubav zagrije muškarca.[1] Zanstvenici su vodili mnoge polemike vezane uz ovo boţanstvo, naime, sve do romantizma većina znanstvenika je bila uvjerena da se radi o bogu Ladi, dakle muškom boţanstvu. O Ladi kao slavenskoj boginji Veneri, u doba romantizma najviše su pisali slovaĉki i ĉeski pjesnici i mitolozi; Jan Kollar, I.J. Hanuš, Karel Jaromir Erben i dr. Folklorno gradivo obiluje raznim inaĉicama u kojima se miješaju imena Lado i Lada i nemoguće je samo na temelju imena odrediti spol spomenutom boţanstvu. Rekonstrukcijom elemenata praslavenske mitologije dobiveni su obrisi mitske priĉe o boţanskom sinu, bogu vegetacije i plodnosti, koji odlazi od kuće u zemlju mrtvih i vraća se na proljeće da bi donio u zemlju plodonosnu rosu, da bi ţito rodilo i stoka da bi se plodila. Vrhunac mitskog pripovijedanje je prizor incestne svete svadbe izmeĊu boga vegetacije i njegove sestre. Ova sveta svadba odvija se na stablu svijeta ili pod njime. To je stablo, orbor mundi zapravo sam svijet zamišljen kao veliko drvo, pri ĉemu korijenje predstavlja donji svijet (svijet mrtvih), stablo ovaj naš, a krošnja svijet nebeskih bogova. Do susreta brata i sestre dolazi na Jurjevo i o njemu pjevaju jurjevske obredne pjesme gotovo svih slavenskih naroda. Boţanski mladoţenja posvuda se zove Juraj, a njegova sestra Mara. Sama svadba odvija se kasnije, na Ivanje (blagdan Ivana Krstitelja), a u tim pjesmama naš se junak, takoĊer u svih slavenskih naroda, ne naziva više Juraj nego Ivo, Ivan.[2] Osim naziva Lada ili Lado, uvrijeţen naziv je i Ljeljo ili Ljelja. Ljeljo je pripjev u starim obrednim pjesmama, a dovodi se u vezu s praslavenskim bogom Ljeljom, zaštitnikom braka i ljubavi.[3] Pretpostavlja se da ime Ljelja potjeĉe od biljke perunike, u narodu zvanoj ljelja/ljeljija, dok se za ime Ljeljo pretpostavlja da potjeĉe od vrste ljiljana zvanog lijer koji je oznaka kraljevske ĉasti.[4]Ljeljenovo kolo se najduţe zadrţalo u Bosni i Hercegovini, a izvodilo ga je kršćansko – hrvatsko, srpsko i muslimansko stanovništvo. Ljeljenovo kolo je dio tzv. Ivanjskih igara, tj. obreda povezanih sa blagdanom Ivana Krstitelja. U Hrvatskoj je za ljeljenovo kolo uvrijeţen naziv pletikolo i ono se pleše na Jurjevo.[5] Ljeljenovo kolo ili pletikolo je ustvari obredni hod ili obredna šetnja za plodnost. Djevice (djevojĉice) koje su obiĉavale u Podravini ići na blagdan Ivana Krstitelja, u ophod od kuće do kuće, i u dvorištu pjevale i vodile kolo, ljudi su prozvali laĊarice. U pjesmama koje one tom prigodom pjevaju one ţele domaćinima svako dobro, da ljeto bude tiho i rodno itd. Boţanstva Lado i Lada najĉešće su vezana uz ivanjske vatre i u ophodarskim pjesmama ladarica koje su se mjestimice zadrţale ĉak do sredine 20. stoljeća. LaĊarice su prilikom ophoda nosile cvijetne vjenĉiće. Cvjetni vjenĉić je simbol nevinosti, ali u ovom kontekstu i duhovni znak, znak vjere kojoj su nekada laĊarice pripadale.[6] Prema Francisu Conteu obiĉaj “otmice djevojaka” ima za svrhu otkloniti strah od “ţenske moći”, tj. od same boginje Lade. Poganska igra hvatanja ili gorelki (ruski), najduţe se je zadrţala kod Slavena. Radi se o hvatanju koje simbolizira obrednu otmicu ţena, koja je u isto vrijeme privlaĉna snaga i predmet 21

nasilnog ĉina, suprotnost: ljubav-mrţnja. Ţena je primila svetu vatru iz ruku boginje, vatru koja simbolizira ţivot koji samo ona moţe dati. Samo potĉinjena, ukroćena ţena (vatra), moţe da omogući nastavak ţivota. Kod Slavena je obred otmice ţena ostao u osnovi ritualne sveĉanosti, koja se obavlja prije vjenĉanja. U Srbiji, sve do kraja 19. stoljeća mladiću je bilo prešutno dopušteno oteti djevojku koju je odabrao ako su njeni roditelji bili siromašni i nisu imali mogućnosti da plate svadbu.[7] MeĊutim, otmice koje su se odvijale meĊu Slavenima ĉesto su prerastale u otvorene sukobe. Djevojke su otimali naoruţani mladići protiv njihove volje i volje njihovih roditelja, pa i ljudske ţrtve nisu bile iznimka.

[1] MARINOVIĆ Marinko: Junaci starohrvatskih mitova [2] BELAJ Vitomir: Hod kroz godinu, Zagreb (1998.), 254-256. [3] LOZICA Ivan: Folklorno kazalište, Zagreb (1996.), 403. [4] NOVAK Marija: n. dj., 208. [5] NOVAK Marija: n. dj., 214-221. [6] NOVAK Marija: n. dj., 227. [7] CONTE Francis: Slaveni, Beograd (1989.), 174. – 176.

KVATRE U MeĊimurju Kvatre objašnjavaju ovako: “Kvatri so saka tri mjeseca. Unda so posti. Slobodno se dela, samo se mora postiti. Dok su Kvatri navek je nekvo loše vreme.”(Elizabeta Horvat) “Kvatri su strogi posti! Posti se za mrtve duše kaj njim se olakša. Trojaĉki tjeden su Kvatri. Kvatri bi bilji duhi. Pripovedali so kaj v kvatrene dneve se ne nikaj posuĊivat, jer bo nesreĉa v onoj hiţi kojo se dojde posuĊivat.” (Katarina Mikulan) Franciska Mor se prisjetila djedove priĉe iz svoga djetinstva: “Meni so stari japa, dok sem bila mala, pripovedali. Jen svecem ve ne znam koj, elj mi se ĉini sveti Mihalj, je na nebu vagal duše. Tak je on jempot vagal jeno dušu i prevagnol je ljevi kraj, a to je znaĉilo, za pekel. Unda je devica Marija rekla: Ĉekaj malo, vaţi, išĉe jenkrat, ta duša je za se kvatrene poste postila. I on je vagal drugi pot. Marija se nagnola nad vago i njena jena soza je ĉvapnola na desno stran, i ve je prevagnolo na desno, za raj. Tak je duša bila spašena. To so stari japa pripovedali.” Sredinom 20. stoljeća ţupnik kateheta Andrija Dolenĉić je o Kvatrima zapisao: “Kako se Kvatri odrţavaju svaka tri mjeseca, tj. oko zimskog i ljetnog solsticija i proljetnog i jesenskog ekvinocija, to im je puk pridavao posebno znaĉenje i djelovanje. MeĊimurci si Kvatre zamišljaju kao 22

ĉetiri jahaĉa koji jašu okolo osobito po noći da kaţnjavaju one koji su svojim drţanjem i djelovanjem zasluţili kaznu. U kvatrene dane ne smije se presti jer bi inaĉe Kvatri dolazili po noći strašiti. U kvatrene dane ne smije se ni šivati, ni prati jer bi se inaĉe moralo te poslove obavljati i na drugom svijetu. U kvatrene dane cvatu novci. Nalaze se tamo gdje se zadrţava divlji jogenj. U te dane treba ići na to mjesto kopati pa će se naći zakopani novac. Moţe ga se izvući samo šutke i na plenici pregaĉe. Taj je posao najuspješniji na kvatreni petak u pol noći. U kvatrene dane ne smije se ići po vodu na bilo ĉiji bunar jer se moţe vrlo lako dogoditi kakova neizljeĉiva bolest. U kvatrenom tjednu se moţe lako dozvati pokojne. U kvatreni petak treba otići na groblje, nabrati mrtvaĉke kosti i naveĉer ih metnuti kuhati. Kad se kosti poĉnu vreti, pojavit će se pokojnik kojega ţelimo.” Prema kazivanjima, kvatre dolaze ĉetiri puta godišnje i djeluju tri dana. Kvatrene dane biljeţi i katoliĉki kalendar. U Istri se vjeruje da su kvatreni petki ili kvatre posebni dani u godini kada su štrige i štriguni i druge zle sile najmoćnije. Tih dana pobjeĊuju i krsnike. Kvatreni petki su najĉešće pored nekih svetaĉkih dana. S druge su strane krsnici najmoćniji za Ivandan. Literatura: ORLIĆ Drago, Štorice od štrig i štriguni NOVAK Marija, Tragovi hrvatske mitologije

KRSNIK Krsnik (kresnik, kršnjak, krisnik, krstenjak, karsnik, krstnik, skrisnik, grišnjak), u narodnom vjerovanju u Istri, na kvarnerskim otocima i u dijelu Slovenije, osoba, uglavnom muškarac, nadnaravnih moći kojima pomaţe ljudima i ţivotinjama i bori se protiv zla i zlih sila. Nadnaravne sposobnosti stjeĉe roĊenjem u posteljici bijele boje (za razliku od štrige), odnosno s dijelom takve posteljice koja mu se ušije pod pazuh ili mu ju objese oko vrata kao kolajnu (“janjuš”) ili, pak, spreme dok ne odraste, jer je upravo u njoj njegova moć. Postoje predaje, prema kojima se Krsnik raĊa s crvenom kapicom. Ako babica po porodu poviĉe: “Rodija se krsnik!”, on to neće biti, ali ako babica “zataji”, prešuti, on će to postati u sedmoj godini. Dakle, u djeĉjoj dobi krsnik ne pokazuje nikakve znakove nadnaravnih sposobnosti, a u dobi od 7, 17 ili 27 godina podvrgava se obredu inicijacije u kojem stariji krsnici dolaze po njega, izvikuju mu ime, vode ga u šumu i obavljaju odreĊene obrede. Ako se ne odazove takvu pozivu ili izbjegne obred, ostaje bez posebnih moći, kao obiĉan ĉovjek.

23

Njegov je ţivotni neprijatelj i antipod štriga(vještica), a u nekim krajevima vukodlak. Od svojih je neprijatelja jaĉi i do pedeset puta, ali ako nema uza se svoju košuljicu, zla ga bića mogu teško raniti ili ubiti. Krsnik moţe letjeti, zaustaviti kišne oblake, upravljati vremenom, za vrijeme sna moţe napustiti svoje tijelo i u obliku muhe odletjeti u daleke krajeve radi borbe sa štrigom i dr. demonima, moţe se pretvarati u bijela ili šarena psa, svinju, maĉku, vola, konja i sl. U obliku psa najĉešće prati ĉovjeka noću na opasnim putovima i štiti ga od nezgode ili zlih sila. U ţivotinjskom se obliku bori i protiv štrige i gotovo uvijek pobjeĊuje (idućeg se dana u drugom selu zvonima oglašava da je poginuo neki ĉovjek, odnosno štriga). Krsnik je i lijeĉnik, travar i veterinar, moţe ĉovjeka izlijeĉiti od mnogih bolesti, pomoći oko polomljenih kostiju, išĉašenih zglobova, zmijskih ugriza i dr. Ljudima i ţivotinjama skida vještiĉje uroke, kletve i dr. ĉarolije, kravama vraća mlijeko, volove izlijeĉi da opet rade, a druge ţivotinje spašava od iznemoglosti i bolesti. U nekim priĉama zna biti i zao. Cijeli svoj ţivot provede unutar svoje zajednice, sela ili kraja. Ima obitelj, djecu i obiĉan posao. Od drugih se ljudi ni po ĉemu ne razlikuje, a spoznaju da je krsnik nikome ne odaje. Literatura: ORLIĆ Drago, Štorice od štrig i štriguni

VELEBIT Tek što se prelijepa vila Ilirana, kći Azija i Europe, okiti mladošću, razgali ona grudi, sandale sazu i zatreperi u strasti s Jugomirom – Striborovim sinom. Plodovi njihovih sastanaka bijahu kćerkice Liburana i Adrijana, te sin Velevij. Velevij izraste u naoĉita i snaţna mladića, crne kovrĉave kose i kršnog stasa, odjenu se oklopom vjere, te voĊen gordošću uma odluĉi upoznati tajanstvenost milosrĊa i okrutnosti. Put ga ponese u daleku zemlju što leţaše uz uzglavlje Plavog zmaja i u kojoj obitavaše izabrani Svanimirov narod. Bijaše to sunĉana zemlja duţ koje su se pruţali gorski vijenci, proticale rjeĉice, mreškala jezera, a na sve se strane širila pitoma polja i ponosite šume. Tu on pronaĊe sebe, te se za svagda odluĉi nastaniti rješavajući dileme, razbijajući iluzije i tragajući za mogućnostima. A kad usmjeri oĉi prema nebu, postade i spram bogova naprasan, prozrijevajući njihove tajne i otkrivajući ih ljudima. Bog nad bogovima, Svarun, upozori ga da prekine tu rabotu od samog poĉetka upravljenu protiv njegove vlasti. No, Velevij ga nije poslušao. Zbog toga i bi kaţnjen. Dok je jednom usamljen sjedio na gorskom vrhu, nebo se zaodjenu crnim oblacima, a svemoćna ga ruka, uz strašan trijesak, poravna sa zemljom i u prah rasu. Tad mu vrijeme stade kroz kamen govoriti, magla zaplete misli, a snijeg zabijeli dušu. Sreća mu posta tek srebrna prašina koju zvijezde natopiše suzama. Svarun mu i ime htjede zatrti, da se njega nikad ne bi saznalo, ali ptica Alemperka ponese vilama bojankama glas o tom 24

strašnom udesu. A kad vile to ĉuše, samo se pogledaše, te rekoše: „Ponekad je bolje manje znati“, i nadodaše: „Ti koji si se nekoć Velevijom nazivao, odsad ćeš se Velebijom nazivati“. Sunĉani ratnici, osjećajući da se Velevij neće više meĊu njih vratiti, a znajući da će im zanavijek u oĉima ostati, mjesto njegove pogiblje za sva pokoljenja Velebitom prozvaše. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

ZORANA Nazvana još i Zora, Zorka, Zorjana, Danica, Danira. Nebeska diva. Ţena Svanimira, boga Sunca. Sa Svanimirom je izrodila dvanaestoro djece djece – tri kćeri i devet sinova: Pribimira, Mutimira, Jaroslava, Krešimira, Radomira, Trebimira, Rujimira, Zlatomira i Vladimira, te kćeri: Kajanu, Vesanu i Ladanu. NeviĊene je ljepote – vesela, ĉila, ljupka, blaga, ljubazna, rosna, boţica poţude, praskozorja i osvita, koja ljubi toplim poljupcima, te ostavlja ugoĊaj zadovoljstva. Ona nema ni oca ni majke, roĊena je na Pamirskoj visoravni iz kapi mrazovĉeva soka. Premda je prije udaje zapela za oko Tatomiru, bogu Mjeseca, te uspalila Branimira, boga groma, ipak se udala za Svanimira nakon što ju je izbavio iz ropstva zlopatnog u koje ju je bio bacio Ĉrt – bog tame. Poslije izbavljena, Svanimir se njom vinuo preko neba “kao zvijezda preko rosnog polja”. Zorana svako jutro ustaje u sjaju bještavila, modra i rosna od svjeţina na putu svjetla, a uzdiţe se rub obzorja, te hita u krioce svom ljubljenom. Za nju su govorili da je lijepa kao jutarnje svitanje, ima milinu ljeta, osmijeh proljeća, jedrinu jeseni i bjelinu zime. Svijetla je i blaga, ĉistija od snijega, mirisnija od ruţe. Bilo ju je divota gledati uz njezina Svanimira. Resi je biser jutra i zlato veĉeri. Glava joj se zlati, kosa zumbulom zakićena. Prikazivana je kao krasna ţena krupnih modrih oĉiju, ĉija se draţ ogleda u praskozorju, obuĉena je u ruho šafranove boje. Za nju se priĉalo da svako jutro iz Svetoga Nava baca pogled na zemlju. Tad u ruci drţi vijenac ljubiĉica, ubranih ispod Vidingrada na nebeskim poljanama. Ona po cijeli dan šeta i bere cvijeće, te njegovim laticama krasi grudi. Na glavu je znala metnuti tri vijenca bisera, ali i ĉetvrti od suhog zlata. Oko vrata bi stavljala dva zlatna i treći biserni Ċerdan. Nebom, poput svjetlosti, trĉi bosonoga u pratnji vila, ali je znala posjesti i dorata, odnosno sjesti u ĉetveropreg s dva bijela i dva ruţiĉasta konja koje bi zauzdavala ljutom gujom i bićem ošibavala. Ponekad je znala uzjahati i jelena ili sjesti u ĉamac koji bi plovio dok bi ona rukama pljeskala po vodi. Rado se kupala u jutarnjoj rosi. Iza stopala joj rasla bujna trava. Na njezinu nebesku pojavu ustaje oraĉ i kopaĉ, mornar diţe sidro i razapinje jedro na prvi dašak njezina vjetra. Ţivjela je ili, pak, boravila u sljedećim gradovima: jutrom u Ruţica-gradu, veĉerom u Ĉazma-gradu, a polnoći u Sablja-gradu. Stolovala je u Svitogradu. Posvećena joj je prepelica, koja na njezinu pojavnost pućpuriĉe, od ţivotinja naćuljenih ušiju košuta, cvijeće bosilje i krasnolisna rašeljka. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova 25

KOVAČ I CIGO U jednom velikom selu plodne Moslavine ţivio je kovaĉ. Imao je kovaĉnicu u kojoj je s dva momka radio dan i noć. Jednog dana, a imao je mnogo mušterija, stadoše pred kovaĉnicom ciganska kola. SiĊe ciganin Marko i reĉe: – Dobar dan, majstore, evo ja došao da mi potkuješ konja. – Ma poĉekaj, Cigo, vidiš da imam posla, ali bit će potkovan. No, što je tebi, zašto si tuţan. – Majstore, neprilika je, ţena mi rodila sina, a nitko neće da mi bude kum. Prošlo deset dana, dijete nekršteno pa eto zabrinut sam. Nego, molim vas, majstore, bi li vi htjeli kumovati mojem sinu. Zamisli se kovaĉ. Zatim pozove ţenu: – Znaš što, ţeno, siromah Marko moli me da mu budem kum djetetu. Daj se obuci i nosi dijete ţupniku neka ga krsti, a ja ću biti kum. Razveseli se Cigo. Sve skaĉe od veselja i gladi crne brkove. Dobio je za kuma glasovita kovaĉa. – Ej, majstore, kume, baš ti hvala! To ti nikad neću zaboraviti. Neću ti zaboravit do smrti, dragi kume! Prošle su dvije godine kako je kovaĉ kumovao Markovu djetetu, a Cigo je svaki dan dolazio u kovaĉnicu pozdraviti kovaĉa. Kume, što radiš, kume, kako si, kume pa kume… Već se svi poĉeli ismijavati kovaĉevu kumstvu. Ĉak je i kovaĉ poĉeo razmišljati kako da se riješi Ciganina kuma. Najzad se obrati ţupniku: – Gospodine ţupniĉe, vi ste ĉovjek uĉeni. Molim vas uputite me kako bi se ja riješio Ciganina Marka i njegova kumstva? – Znate kako, majstore, napravite kao da ste umrli, napravit ćemo i sprovod i vas proglasiti mrtvim. Vi ćete se par dana nakon toga kriti i tako ćemo Ciganina prevariti. Umro kovaĉ. Sprovod je. A u sprovodu odmah iza lijesa ide Ciganin Marko i plaĉe kao ljuta godina za svojim kumom. Sprovod doĊe u crkvu gdje će lijes s pokojnikom ostati preko noći. Noću bi trebao kovaĉ izići iz lijesa, a onda bi lijes zatvorili i ujutro bi ga praznog zakopali u grob. Stigla veĉer, doĊe ţupnik u crkvu i svima naredi da izaĊu van. U crkvi treba ostati samo lijes s mrtvacem pred oltarom. Svi iziĊu van iz crkve, ali se Ciganin Marko ne da. Nikako se ne da iz crkve. Što će, zatvori ţupnik crkvu i u njoj Marka s mrtvacem. Sjede Marko u klecalo najbliţe lijesu i neprestano plaĉe za kumom, a kum leţi u lijesu i misli kako će se sve ovo završiti. Bilo je neko doba noći. Pred crkvom se ĉuje neki štropot. Netko provaljuje vrata. Uplaši se Marko pa se popne na oltar meĊu svece. Kljuĉanica popusti i u crkvu bane šest razbojnika. Svi naoruţani, u rukama nose po bisage. Smjestiše se u klecala i otvoriše ih. U njima sami zlatni dukati. Gleda to Marko 26

s oltara, a kovaĉ sluša iz lijesa. Odvoji se jedan razbojnik. Uze pokraj oltara upaljaĉ za svijeće i zapali svijeću na oltaru. Gleda po svecima i reĉe: – Gledajte kako ovaj ima krasne brkove, a izgleda kao Ciganin. Marko šuti, ne diše i ne miĉe se. Razbojnik prinese upaljaĉ Markovu brku da ga zapali. Marko neprimjetno puhne i utrne upaljaĉ. Razbojnik upali upaljaĉ na svijeću pokraj lijesa pa opet pripali Marku brk. Marko miran, samo postrance puhne i utrne upaljaĉ. – Ĉudnovato, – reĉe razbojnik, – pa ovaj svetac kao da je ţiv, gasi mi upaljaĉ. Diţe se sa sjedala harambaša, izvadi sablju pa reĉe: – Već sam dosta odsjekao ţivih glava, ali nikad mrtvom. Sad ću to uĉiniti! Odsjeći ću glavu mrtvacu! Gleda to Marko s oltara i sluša kovaĉ u lijesu. Harambaša sa sabljom u ruci priĊe lijesu, Skoĉi Marko s oltara i poviĉe: – Ustajte ţivi i mrtvi! Ne dajte mom kumu glave sjeći! Uplaši se harambaša i poĉne bjeţati. U strahu skoĉi kovaĉ iz lijesa i uhvati se za Marka: – Ne daj me, kume! Kad su razbojnici opazili da sveci s oltara skaĉu i da se mrtvac iz lijesa digao, poĉeše bjeţati glavom bez obzira. Ostaviše oruţje i blago u bisagama. Cigo potrĉi za njima. Bjeţe razbojnici, a Cigo, stigavši do vrata zatvori ih i navuĉe nutarnji zasun. PriĊe uplašenom kumu: – Ej, kume, dobro da si oţivio! Kovaĉ drhće od straha. – Ne boj se. Dobro sam zasunao vrata. Ne boj se onih vragova. Ako i nisu pobjegli, k nama ne mogu! Glavno je da si ti ţiv. Sad ću ja nam dvojici podijeliti ovo blago. Istrese bisage na dvije hrpe. – Evo, kume, jedna hrpa dukata tebi, a jedna meni. Ne trebaš kovati više. Imaš novaca dok si ţiv, a ni ja se više neću skitati. Kupit ću si kuću u kojoj ću ţivjeti s mojom Cigankom i tvojim malim kumĉetom. Kad je svanulo, Cigo otvori crkvena vrata. Na rastanku reĉe kovaĉ: – Kume Marko, hvala ti što si mi ţivot spasio i uĉinio me bogatim. Naše kumstvo neću zaboravit dok sam ţiv. Literatura: KOVAĈEVIĆ Draţen, Moslavaĉke legende i predaje, 82-84.

SAVIJAJ DRVO DOK JE MLADO Bio je neki muţ i ţena pa imali sina jedinca. Oni ga mazili i svakojake milošte mu davali. Nitko ga ni prstom nije smio taknuti. U tom on i podraste.

27

Jednoga dana ukrade taj djeĉak iglu kod susjeda i donese je kući. Majka ga pohvali, a otac mu dade za nagradu jabuku. Drugog nekog dana donese on kući jaje. I opet ga majka pohvali. Trećeg dana donese koku. I opet ga majka ne pokara, već ga pomilova. Tako, dok je bio malen, donosio je malene stvari, a kad narastao velik i jak momak, hoće on kobilu pa vola. Ali ljudima to dodijalo pa ga najurili – i on pobjeţe u šumu meĊu hajduke. Od toga prošlo nekih dvadeset godina, i njegov se otac vraćao sa sajma gdje je prodavao volove. Išao on kroz neku šumu, kad usred te šume, a ono pred njega skoĉi velik i jak ĉovjek. Taj zaustavi starca i kaţe: – Daj, stari, pare! Starac vidi da nema šale, izvadi novĉarku i pruţi je tomu ĉovjeku. Ovaj uzme pare i veli: – Hajde, stari sa mnom! Starac poĊe u strahu za svoj ţivot. Pošli oni malo dalje, a lupeţ viknu: – Stani, stari! Vidiš evo ovaj debel hrast? Da ga odmah prelomiš! Obnevidio starac. Ali mu lopov viĉe da mora pokušati. I starac kuša, ali dakako – ni makac. Gdje bi itko mogao prekinuti hrast! Tad će lupeţ: – Ne moţe se, dakako, ne moţe… No, deder, moj stari, sad prelomi ovaj mladi, tanki hrastić. Starac uĉini lupeţu po volji i svinu hrastić do zemlje. Onda će mu lopov: – Pusti!… Pogledaj ovamo… Ti me ne poznaješ?! Dakako, promijenio sam se u ovih dvadeset godina… Ja sam tvoj roĊeni sin… Moţda se sad sjećaš onih rijeĉi: Savijaj drvo, dok je mlado!… Da si ti mene tukao kad sam ukrao iglu i dok sam bio mlad kao i ovaj hrastić, bio bih danas pošten ĉovjek, a ne hajduk i lupeţ. A sad je kasno sam prestario kao i ovaj hrast, te ga ne bi ni ĉetrdeset ljudi prelomilo. A onda mu vrati novĉarku s novcem govoreći: – Evo ti novac! Idi kući kaţi majci sve što se dogodilo. Literatura: KOVAĈEVIĆ Draţen, Moslavaĉke legende i predaje, 92-93.

SRCE BOGU Odija neki Braĉaninu crkvu pa poĊe priko bikarije. Visilo o ĉavlu srce od brava, a nigdi nikoga na bikariji. ŢĊupi srce i š njin u ţep od jakete. Dojde u crkvu, a pop s otara predika: – Dragi puĉani, Bog oće srce i dilo, a neće dilo, a neće riĉi, dakle ki ima srce, neka ga da gospodinu Bogu. Oni ĉovik maši se za ţep od jakete i baci srce prida nj na otar govoreć popu: – Na, pasja viro! Ako sam ga ukre, nisam ga izi, najij se ti i gospodin Bog.

28

LEGENDA O VICKU Vicko je bio jarac. No nije on bio obiĉni jarac. Jarac koji ţivi s kozama. Ne! Vicko je bio zapreţni jarac. I bio je , uz to, i ĉuvar djece, briţnik i staratelj, a kada god djeca zaţele bio je njihov suigraĉ. Volio ih je i djeca su voljela njega. Zbivalo se to u vremenu koje danas već moţemo nazivati davnim. Veoma davnim. Bilo je to u vrijeme kada je još djed djeda moga unuka dobivao prvoga sina. Tada nije bilo bolnica – ili su bile nedokuĉivo daleko. RaĊalo se, ţivjelo, a i umiralo u kućama. Tada nije bilo ni elektriĉne struje. Nije je bilo – ili je bila nedokuĉivo daleko. Samo se priĉalo o njoj. Ono što su ljudi znali bilo je to da osim sunca jedino još vatra svijetli i ništa drugo. Stoga nije bilo pametno noću raditi ozbiljne stvari. A roĊenje novog ĉovjeka jedna je od najozbiljnijih. Dogodilo se, dakle, da se prvi sin djedovog djeda moga unuka raĊao noću. I raĊao se uz nepredviĊene teškoće. Nevješta babica izlomila mu je pri roĊenju noge. Male kosti su zarasle. No, naravno, ne baš idealno. Djed djeda moga unuka odveo je svoga malenoga sina u najbolju bolnicu u carstvu. U carski Beĉ. Tamo su mu uz bolne lomove pokušali popraviti noge. I uspjeli su koliko su mogli. No bilo je vrijeme da mali sin djeda djeda moga unuka poĊe u školu, a njegov mali sin još nije ovladao umijećem hodanja na novim, u bolnici carskog grada prepravljenim nogama. I tada je djed djeda moga unuka nabavio Vicka. Kod kolara naruĉio je mala kola, primjerena veliĉini i snazi jednog kršnog jarca. A Vicko po snazi nije zaostajao za najĉuvenijim jarcima poznatim još iz antiĉkih legendi. Ostalo je nepoznato kako su Vicku objasnili što će mu postati ţivotnom misijom: da jednoga dana u hodanju još nevještog „prvaša“ vozi kolima u školu, te da ga, potom, kada završava nastava, s kolima doĉekuje i vozi kući. No zna se da je Vicko to shvatio. Znao je svoj put uz pratnju ili bez nje, znao je svoje vrijeme uz upozoravanje domaćina ili bez njega, znao je kako se valja ponašati u ophoĊenju s djecom, a znao je i kako se u miru mimoilaziti s konjima i njihovim nesrazmjerno većim kolima u kojima su sjedili ljudi. I Vicko je postao legendom. Priĉa se – a ĉak je i zapisano – da je Vicko, već legendaran, postao uzorom jednome princu. Iloĉkom princu, onom s nerazumljivim talijanskim imenom koje Iloĉani nikada nisu smatrali toliko znaĉajnim da bi ga nauĉili pravilno izgovarati. I princ je, kada je i sam dobio prvo potomĉe – jednu malu princezu – naruĉio malu koĉiju u koju su usprezali koze. No kada bi mala princeza izašla kroz kapije Dvorca u svojoj minijaturnoj koĉiji s kozama u zaprezi, Iloĉani bi u zboru povikali: Eno opet koze vode princezu! Na što bi drugi uzviknuli: 29

Preţi Vicka! Nek knez koze licka! Tako je poznata narodna izreka „I mi konja za trku imamo!“ u Iloku doţivjela i svoju jarĉevu inaĉicu: „I mi jarca za trku imamo!“ A temperament Vickov bio je pravi jarĉji. I bio je Vicko srĉan jarac. Nije podnosio drugog jarca. Ĉak niti sliku nekog drugog mogućeg jarca. Vicko je, zbog neĉijeg neopreza, izišao kroz kapiju koju je netko zaboravio zatvoriti. OsloboĊen zaprege bio je dvostruko ponosan. I šetajući tako ulicom Vicko, odjednom, ugleda u jednom golemom staklu drugoga jarca. Bilo je to poput izloga veliko staklo jedne gonjogradske kavane. I fantomski drugi jarac nije, naravno, bio nitko drugi no sam Vicko koji se odrazio u staklu kao u ogledalu. Vicko nije prepoznao vlastiti odraz. U navali adrenalina Vicko je spustio glavu i sjurio se u staklo. Staklo je prsnulo i sruĉilo se uz strahovit prasak. Srećom, Vicko je bio brţi od rušenja stakla. Uletio je meĊu stolove neozlijeĊen. No ljudi su popadali, ĉaše se slupale, kava se prosula… Djed djeda moga unuka mora je platiti ceh kao da se Vicko oţenio u najmanju ruku kneţevskom kozom. Literatura: MESINGER Bogdan, Skriveni duh Iloka, 51-54.

KAD NE RAZUMIJEŠ, PITAJ Bio neki seljak i imao evo ovakva sina. Jednog dana kaţe on njemu neka ide u šumu da nasijeĉe drva. Sin uzme sjekiru i da će poći, ali otac mu veli: – Idi, sine, idi! Ali prije nego li poĉneš sjeći, obriši se! DoĊe sin u šumu, skine sjekiru i sjeti se što mu je otac pri odlasku od kuće rekao: – Prije nego li poĉneš sjeći, obriši se! Malo i razmisli on, što je otac mislio time reći, a kad ne razabra, stane sjeći. Sijeće on, a ono mu sjekira zapne o granu i on si zasjeĉe nogu. Uzme sjekiru i polako kući: Kad on doĊe kući, opazi ga otac i zapita: – A što ti se, sine, dogodilo? – Zasjekao sam si nogu – tuţno odgovori sin. – Kazao sam ti, sine, i uĉio sam te najprije oko sebe iskrĉi, a onda sijeci. A ti ne slušaš starijega pa si nastradao. – Ali, oĉe, ja nisam razumio što si mi govorio! – Kad ne razumiješ, pitaj, sinko! – završi otac. 30

Literatura: KOVAĈEVIĆ Draţen, Moslavaĉke legende i predaje, 89.

PLJAČKAŠ I MUDRIJAŠ Neki ĉovjek iz Samarice krenuo je preko Moslavaĉke gore u Popovaĉu na sajam kupiti volove. Put kroz šumu nije bio siguran i on je nosio oruţje sa sobom. Negdje na pola puta, u gustoj šumi, iza grma, iskoĉi pred njega ĉovjek: – Ruke u vis! Ĉovjek iz Samarice digne ruke, razbojnik mu priĊe i iz kaputa uzme novce kojima je namjeravao kupiti volove. Prije nego će razbojnik netragom nestati, reĉe mu ĉovjek: – Molim te, ispali mi nekoliko metaka kroz kaput jer mi ţena neće vjerovati da su me opljaĉkali, nego će me napasti da sam ih dao ili potrošio na druge ţene! Skine on kaput i razbojnik opali tri metka. Okrene ĉovjek kaput na drugu stranu i kaţe mu: – Daj opali i na ovu stranu! Ispali razbojnik još nekoliko metaka. Tada ĉovjek reĉe: – Daj još jednoga! Razbojnik će: – Nemam više! – E, sad kad nemaš ti, – brzo on ruku u dţep i izvadi pištolj – imam ja. Sada ti meni lijepo vrati moje novce natrag! Paţljivo vodeći razbojnika pred sobom, doveo ga je domišljati ĉovjek do Popovaĉe i predao na daljnji postupak ţandarima. Literatura: KOVAĈEVIĆ Draţen, Moslavaĉke legende i predaje, 101.

POP I LOPOVI Bila su dva pajdaša, dobro su ţivila, pa su opazili da u komšije ima puna vreća orija. I dogovore se kako će je sad podilit da nitko nitko ne vidi? Kud će, tud će, pa hajd u groblje u kosturnicu. Sjednu i poĉnu dilit orije. A tude je u groblju stanovo grobar pa je došo do kosturnice i ĉuo Ċe neko govori, a ona dvojica dile orije i kaţu: - Ovo je moja, ovo je tvoja – (bili su Švabe), i grobar se pripane, pa u selo po popa. - Hajdete, gospodine, u groblje, bog i vrag dile duše! A pop nije htio da ide odma. A ova su dvojica podilila orije; jedan je osto, a drugi ošo da ukrade ovcu, pa će ju zaklat u kosturnici i peć. Sada opet grobar na popa zlo, da mora ić na groblje, a pop kaţe da ne more jer ga bole noge, a grobar kaţe: 31

- Hajde na leĊa, ja ću te nosit. I grobar vuci popa u groblje na leĊima. Kada su došli blizu, a onaj iz kosturnice, što je osta ĉekati, vikne: - Jesi li donio? Grobar vikne: - Jesam. A ovaj iz kosturnice: - Daj ovamo da je zakoljem! Mislio je da je pajdaš donio ovcu. Pop se pripane, padne s leĊa pa bjeţ, pa bjeţ, i utekne u selo. A uveĉer, kad je zvonar zvonio, nekako nanišo nerast u crkvu, zvonar zatvorio crkvu, a nerast osto. Kad je ujutro došo zvonar da će zvonit, a nerast po crkvi lupa, sve prevraća, a zvonar hajd opet po popa. - Hajdete gospodine, vrag je u crkvi! Pop došo, uzo kotlić sa svetom vodom pa će svetit. Kad je zvonar otvorio crkvu, a nerast će uteć napolje, pa izmeĊu popovih noga. Reverenda zapne, a pop sjedne na vraga. Pop vikne zvonaru: - Sveti, sveti! – a nerast sve bolje bjeţi. Zvonar se razljuti pa uzme kotlić sa svetom vodom pa šupi popu u leĊa. Pop spane s nerasta, nerast ode, a pop se spasi od vraga. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala, 200-201.

BEZ MUKE NEMA NAUKE Bio muţ i ţena i imali sina jedinca Ivana. Ĉuvali ga oni i mazili, pazili na nj kao na oko u glavi. Godine prolazile, a Ivan naraste već velik momak. Jak i lijep momak, a roditelji govorili da je bio i dobar i valjan, pošten i poslušan. Ipak u njega bila jedna mana: nije se priuĉio nikakvom poslu. Treba priznati da on sam nije bio tomu kriv. Roditelji ĉesto i odviše vole svoju djecu. – Neka se ţdrebĉić u slobodi istrĉi, doći će i on jednoć k rudu, – govorili njegov otac i njegova mati i sami sve radili ne pritjeravajući sina k poslu. Ali jednog dana otac jako oboli i zabrinuvši se za sina pozove ga k sebi te mu reĉe: – Sine, vidiš, ja sam star i više raditi ne mogu, za koji dan ću i umrijeti, a ti ostaješ na ovom gospodarstvu pa treba da se priuĉavaš poslu. Uzmi sjekiru i konje, otiĊi u šumu pa nasijeci i kući dovezi drva. – A tko će mi pomoći? – zapita Ivan. – Ne boj se, sinko! – odgovori otac. – Ima u šumi Muka koja će ti pomoći. Kad doĊeš u šumu, samo je zovni i ona će se javiti. 32

I zbilja, Ivan zapreţe konje, uzme sjekiru i krene u šumu. Kad doĊe u šumu, stane vikati iz svega glasa: – Muko! Muko!… Ali Muke nema da mu pomogne. Vidi Ivan da je uzaludno njegovo dozivanje te uzme sjekiru i stane sjeći. Posijeĉe jedno drvo, odsijeĉe treće… I tako nasijeĉe za jedan voz. A tada stane opet dozivati Muku da mu pomogne natovariti. Ali Muke i opet nema. Nema pomoći ni od kuda, te stade sam tovariti. Kad je natovario drva, krene kući. Kad doĊe kući, raspreţe konje i poĊe u sobu gdje je leţao njegov bolesni otac. – No, sine, jesi li dovezao drva? – upita otac. – Jesam, oĉe! – odgovori Ivan. – Ali nije bilo Muke da mi pomogne iako sam je zvao. – Došla je ona, došla, sinko moj. Mahala je ona tvojom sjekirom, prinosila i tovarila na kola. Mlad si ti sinko, i snaţan, te nisi ni osjetio kako je ona ušla u tvoje ruke i noge i u tvoja leĊa… Ti si se izmuĉio i to ti je Muka koju si zvao. I ja sam tako radio od svoje rane mladosti do ove starosti. Ja ću umrijeti, a ti ćeš ostati pa treba da se priuĉavaš puslu je bez muke nema ništa. I Ivan više nije dozivao Muku jer je znao da je ona uvijek s njim, da je ona stalna njegova druţica i pomoćnica. Literatura: KOVAĈEVIĆ Draţen, Moslavaĉke legende i predaje, 88-89.

FROTAR SE STVORIL U TOVARA Išli su tri frotra u prošnju. Isprosili su puno svega i griedu, griedu, a ne moredu nosit. Vididu na poju jednega tovara, pak sad govoridu jedon s drugim: – Najboje je vaziest ovega tovara, a mi jedon ostanmo ovuod. Oni su jednega od njih viezali pri maslinu; drugo dvojica s tovarom su išli ća. Kad je duošal ĉovik ĉiguov je tovor, ni tovara nego – frotar. Govori ĉovik: – Ĉa ste vi tuo? Govori frotar: – Ovo sam bil sagrišil i bog me je stvoril u tovara. Sad som ispunil pokoru i stvoril me je jepeta u frotra. Ĉovik mu je pitol za prošćienje: – Da som znol, ne bih bil na vami gonil. I poslol ga je ća. U parvi don ti ĉovik grie na pazor ter tamo vidi svojega tovara. Tovor ga je poznol i poĉel je rikat. Ĉovik je išal blizu pok mu govori na uho: – Frotre, vi ste jepeta sagrišili! Tovor, kako mu je dohodilo hlodno u uho, mohne s glovoun. A ĉovik jepeta: 33

– Jeste, jeste, sagrišili ste! Ma jo vos nieću. Sad, kad vos poznajem, imol bih od vos krejonce. Neko vos kupidu frotri. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala, 198.

PITUR I ČASNA Radija san u Šibeniku kavo zidar. Sa timen san se upozna s jednim piturom. Kaţe meni pitur: – Slušajte, majstore, bi li vi došli poslin radni satova kod mene? Ja iman izraditi neku sobu kod ĉasni sestara. Zato mi triba jedan zidar. Ima zidova koji su puno ozleĊeni, ne moran ja bez zidara. – Pa dobro, ja ću doći. Nastavili smo s radon. Jedan dan smo radili, razgovaramo nas dvojica s ĉasnin sestraman. Kaţe on meni: – Vi ste ţenjen, a ja nisam, zato šta san mladi godina. A kako ove ĉasne ostanu a ne ţene se? Jedna je u nas doodila mlada i donosila je pituru potrebnu vodu svakoga dana kad smo mi radili. I ona govori pituru: – Ajo, majstore, krasne li imate ruke. Tako svakoga ĉasa oće da reĉe: – Jo, majstore, krasne li imate ruke. Jednoga puta izašla je vanka. Ja njemu kaţen: – Slušaj, pitur, ajte vi nju oţenite. A on kaţe: – Kakvi, bog s tobon, di će se udat ĉasna sestra! Ja kaţen: – Ništa se ne boj, ja ću bit za to. Ja ću govoriti njoj da zašto tako mlada i zgodna da se ne bi ţenila. Ja ću to navest, ti se ne boj, ali samo ti budi za to. Oće pitur, je mi je reka. IzaĊen ja van iz sobe na hodnik, kaţen: – Ĉasna, da znate šta se sviĊate našomen pituru, posve ste mu ušle u volju. Kad bi bilo po mogućnosti, da bi se ţenija sa vaman. Ona meni kaţe: – Ajo, bog s tobon, kakvi ja prikršit sveti red! Ja njoj kaţen: – Slušajte ĉasna, pa nemojte mislit da sve one koje su ţenjene da nemaju ĉast, pa tako i vi. Ja njoj lipo dokaţivan i vidin ja da bi mogla stvar bit. Trĉen ja pituru:

34

– Slušajte, majstore, stvar će bit, sasvim sigurno. Al samo budite vi kao muškarac u tonen, dajte se malo š njon razgovorite. Sa timen taj dan i jope ona doodi. Nikada neće k meni nit sa mnom razgovara, nego stalno ide pituru. Velju ja san sobon: bit će neki vrag. S timen malo se i nasmija, iden ja njizi napustit. Ja njemu kaţen poluglasno, tako da ona ne ĉuje. – Ja ću izić vanka, a vi radite kako znate. Ja se neću vratit sigurno za dva sata. Ja san ih napustija i otiša ća. Oni su ostali njizi dvoje. Ja se vraćan nakon dva sata, pitur je mnogo ustravljen, a ĉasne nema. Pitan ja njega: – Šta je, pituru? On meni kaţe: – PoĊi me se, ništa nije u redu. Kad si ti otiša ća, do jedan sat vremena došla je njiova starešica k naman u sobu, stala je vikat na ovu šta je bila sa mnom: »Jo, šta si radila, nesretna ćero, šta si ti bila sa pituron u sobi. Znaĉi da to nije prez ništa. Moţda ste bili i u bludnomen. Nesretna ćeri, oće da propadne zemlja pod vaman, kad ste to radile. Ja ne znan šta ću od vas kad ste vi to, ja van ĉisto vidin na vašin oĉiman da ste krenule k vragu.« Sa timen odlazu obe od mene. Tako ćemo nas dvojica napustit posa. Idemo ća jer više nema posla za ovi dan. Doć ćemo sutra na posa. Kad smo došli, i jopeta je k naman došla ova mlada ĉasna. Ja je pitan: – Pa šta je, ĉasna? Kaţe mi pitur da vas je napadala vaša starešica. – A biţi, moj majstore, ja san ti zapala u nevolju. Ne znan šta će bit od nas. – Pa daj reci mi šta su ti govorile. Oće te izbacit iz tog reda? – Neće me izbacit, nego će me tuć. Starešica je išla kod biskupa i reka je biskup da će bit nemoguće izbacit me iz posla zato šta san već duţlje godina, nega je on reka dat štape. Ima njizi ĉasni sestara dvanest, doć će fratara osan, svaki će imat po jedan štap od metra, s timen će me tuć. Izvest će me ĉasna sestra, kao starešica, na hodnik i dignit će mi mantiju i da će me tuć po golon guzici svako po jedanputa onin štapon. To mi je za kaznu. I ja mislin da neću ni ţiva ostat kad primin dvadeset štapa. Ja kaţen: – Slušaj, ĉasna, ja ću ić pituru i reć nešta da se mi snaĊemo kako bi to otklonili. Doša san pituru i kaţen mu: – Slušaj, pituru, ona je zapala u nevolju, daj se ti snaĊi na koji naĉin bilo. Sutra ujutro vrši se sudbina. Govori meni pitur: – A šta ću ja, ja ništa drugo ne znam izmislit, neg kad bi ja nacrta dva sveca na njezinon guzici, ne bi li je to izbavilo od smrti. Jer tako sutra kad je izvedu na sudbinu, starešica će je izvest i zagrnit mantiju, biskup će bit kavo sudac kako će je tuć štapima. Na takovi naĉin more je se izbavit. Ja kaţen njon: 35

– Slušaj, ĉasna sestra, ja i pitur našli smo izlaz kako ćeš bit slobodna od kazne. Ajde kod njega, on će to sve napravit. Zbilja je pitur napravija šta smo govorili. Slika je on dva sveca na guzici, na jednu stranu muškoga, na drugu ţenskoga. Kad sutra ujutro iĊe ona na sudbinu. Vodi je starešica. Oni su svi postrojeni na hodniku. Drţi svako štap u ruci. Una stoji kod starešice. Kaţe biskup: – Slušajte svi koji ste ovde, evo jedne grješnice koju ćemo danas kaznit sa ovin štapiman za oto što je sviju nas obrukala i obraz zacrnila. Sad će je starešica okrenuti prama vami i da je udarite sa otin štapon, svako po jedanput. Starešica dignu mantiju, a biskup usprdnu, pripa se – opazija je svece na guzici. I kaţe: – Sigurno je pogrišan dokaz. Jer to nije prez ništa, sad vidimo da je ĉista i pravedna. Sada šta ste je imali po jedanput udarit štapon, sad je po jedanput poljubite u guzicu. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala, 167-169.

PETER, KEJ JE REKEL PAVEL? Poslal je pop svega sluga Petre v nedelu k mesaru Pavlu da bi dal mese na veru. Kak se sluga ni duge vraĉal, oĉel je pop i v cirkvu pak poĉel prediku. Pripovedal je pop na prodiki neke o svetem Petri i Pavli. Sluga je došel do mesara i vlezel je v crikvo pak je stal pri vrati. Pop je baš ti ĉas rekel: – Peter, Peter, kej je rekel Pavel? Sluga je mislil da to pop nega pita pak je mam odgovoril: – Rekel je da prede treba stari dog platiti i da ne da više mese na vero. Pop se je itak brţe znašel pak veli: – Daklem, je li onda vidite, kak bi došle kralestve nebeske na zemlo kad više nište ne veruje nikomo ništa. I tak je dale pripovedal o tem. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala, 207.

O KRALJEVOJ ĆERI Bili su tri brata, sva mudra, a jedan lude. A bila je u jednom kraljevstvu kraljeva ćer, koja se nikad ni tila zasmijat. A kroj je jovi po kraljestvima, da komu se zaĉini zasmijat, njegovoj ćerki, da će mu je dat

36

za ţenu. A ona je uvik stola na kulu na ponistru i imala zlatnu jabuku u ruke, i komu se ĉini zasmijat, da će mu bocit jabukon i da će biti njegova ţena. Hodilo je tote puno, puno mladosti i puno svita, nikad se ona zasmijat. Govori jedon brat mudri, govori: – Gren jo – govori – vidit sreću. I on gre, gre, doša do jedne velike lokve vode, a unutra jedna stora baka se kupo i govori: – Prijatelju – govori – izvadi me, daću ti sreću. – Niman kada, niman kada, gren jo za poslon. I on je iša ća. Doša u krojev dvor, ĉini on na dvoru svake šeste, svake komedije, svake šale. A neće ona da se zasmije nikako. Doša on doma ţalostan, nije uĉini ništa. Govori drugi brat: – Gren jo. – Hoj, hoj, šempjo, kad nisam ja uĉini ništa, nećeš ni ti. Išo on isto tako, došo na tu veliku lokvu, vodu, i govori mu stora: – Prijatelju, izvad me, daću ti sreću. – Oh – govori – nikako, niman vrimena, gren ja ća, gren ja ća. Išo on ća. Došo je doma i on ţalostan, nije uĉini ništa. Kad posli govori ludi: – Gren jo. – Eh, šempjo, mi dva mudra nismo uĉinili ništa, da ćeš ti lude! – A gren. I on doša do te lokve i govori ta stora: – Prijatelju, izvad me, daću ti sreću. E, on poteţe, poteţe i izvukao ti je je. Dola mu je jedan svirak. I govori: – Kad te bude voja, zasvir. I on gre, gre, gre i doša mu je voja pa je u nje zasviri. Eto mu lipe tri zlatne pajke sa zlatnim perjima. I on gre, gre, eh sad ćapala ga je noć, vaja da ide digoder spat. I on je išo u jednu kuću. Govori: – Molin vas – govori – hoćete mi dat prinoćit – govori – a koliko meni, tako isto sobu i za pajke, jer su zlatne; stroh me je da ne pokrededu perje – govori – sobu za njih, pa ću van platit. – Hoćemo, hoćemo! I dao mu je sobu i za patke i da mu i drugu sobu. Ali je on bi mudar veće nego lud, on zna ĉa će se dogodit. Ta osoba, ti ĉovik jemo je tri ćere, a oni su nosili klobuke, kapeline, i priko noći se oni dogovoroju kako ćedu mu poć ukras jedno perje zlatno. Išli su, išla je jedna u noćnu košulju, izašla blizu pajke da će ukras perje. E, bogati, prilipila se je. Išla je druga, vidla da ni sestre, išla je druga, i ona se prilipila. Išlo trećo i ona se prilipila. Aha, sad ne moţe se već odlipit. Kad je bilo ujutro, a ti lude on je zna ĉa se je dogodilo, ka je bilo ujutro, govori mu ĉovik da hoće mu prodat ote tri pajke. 37

– A nikako, nikako! – Za velike pare. Nikako on! Ala posle se je persvadi i prodo mu hi je. Ostavi pajke i tri cure u njega. On je išo ća, uvik on ĉuvo svirak. Došo do nikega dila, i opet zasviri. Eto mu sve tri pajke, eto mu sve tri cure! A bokun je propuhovalo i sve se ona košuljica doli po guzici ovako diţe. Pasoju priko jednoga pekora di peĉe kruh. A on iz onon lopaton puf! – njima, da skuţate, po guzici. Prilipi se i on sa svon lopaton. A gre dalje, gre dalje. A da skuţote, jedon fratar iz gomile, da skuţote, ĉini potribu, sere. A on s jednon rukon drţi gaće a s drugon puf, njima po guzici. Prilipi se i on iz gaćima u ruke. A sto mu je, da skuţote, stroga jedan faţol. I on gre, gre, gre. A vidi to jedan pivac, puf njega u guzicu, prilipi se i pivac i s kljunon njemu u guzicu. I on gre, gre, gre, došo je isprid kuće kroljeve. I on je išo gori u dvor, a njih je ostavil. Ĉini on gori komedije na dvoru, neće ona da se zasmije. A on zazviţdo! Eto mu tri patke, tri cure u noćnu košulju, pekor s lopatom, frotar iz gaćama u ruke po obuĉen a po gol, i pivac i s kljunon u guzicu. Kad ona to vidila, udri ona u smih! Udri ona u smih, zbocila mu jabuku. I bora mi, zavoli ga gori i pozdravili se i pitaju da koga jema doma. Da jema još dvo brata. – Poj ti doma i doved ota dva brata. Onda će mu ĉinit vjenĉanje, govori: – Oni ćedu lipo stot u nos, neće nin bit grubo, a ti ćeš bit njezin muţ. I on došo doma. – Jesi ĉa uĉini? – Jesan. – O, budalo, ludi! Mi mudri nismo, a ti ludi da ćeš uĉiniti! – A jo san uĉini tako i tako – on njima priĉa – ala spremimo se i homo ća! Onda su se spremili, išli su i ţivili su lipo sretno i zadovojno i ĉinili pir i svekoliko. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala, 26-28.

SVETI NAV Nazvan još i Rajevina. Negdje izmeĊu zemlje i neba nalazi se, prema mišljenju Sunĉeva naroda, Sveti Nav. To je mjesto protkano ĉistilom i vidjelom, ne poznaje mrţnju i rat, već samo ljubav, mir i radost. Posred njega, na odignutom brijegu gore Svitave, nalaze se Svarunovi bijeli vidingradski dvori s tvrdom Nebojša kulom. To je postojani Stolni grad, grad vjeĉnog svjetla s dvoje širokih vrata, jutarnjim i veĉernjim. Jutarnja su se vrata otvarala bijelom danu pri osvitu, a veĉernja se sklapala mrkloj noći pri 38

sutonu. Ta su vrata ĉuvala dva psa, ţuti Ogar i garavi Karaman. Unutar gradskih bedema i kruništa nalazile su se plaĉae s tisuću stupova i vrata. U jednoj takvoj bilo je i Svarunovo kameno prijestolje, a u drugom Dom junaka u kome je sluţila Bojana s vilama bojankama: Vladislavom, Radoslavom, Drţislavom, Stanislavom, Tomislavom i Grozdanom. Uokrug svitavske zaravni sterala se prelijepa zelen – livada posuta cvijećem, ponajviše bosiljem. S livade se uzdizalo u visine veliko plemenito jasenovo drvo, s kojeg je padala medena rosa – medovina. Krošnja mu se uzdizala visoko ponad Svarunovih dvora, a ţile dopirale sve do ĉrtova Tamnograda na Otoku smrti – Temnavi. Na njegovu vrhu je sjedio orao gaćan, a po granama skakutale vjeverice i lastavice. U gradu Vidingradu ţivio je pijevac Vidimir i ptica Alemperka. Nju je Svarun slao na zemlju da sjaji kao sunce danju i noću. Ptica je znala što se u njezinoj blizini misli i ĉesto bi se izbrbljala. Zato joj je Svarun i prstenovao kljun, e da se na nekom njemu nemilom mjestu ne bi izbrbljala. O Svetom Navu hrvatski puk priĉa: “Ispod jasenova stabla izvirala je voda besprijekorna i ĉista (Vrutak ţivota), te dalje takla u obliku potoĉića (Potok radosti). Ta se voda ulijevala u jezero (Jezero istine) po kojem su plivali labudovi, a na kojem su se nalazila tri otoĉića (Otok uspomena, Otok sreće i Otok spokoja). Na otoku uspomena ţivljele su tri djevojke – SuĊaje (Uršana, Sritana i Rezana). Prva je izvlaĉila zlatnu ţicu, druga ispredala, a treća na nju nizala bisere. Tri su suĊenice ĉesto tumarale Sunĉevim svijetom razaznajući što je bilo, što će biti i što jest, pa su sudile i ljudima i bogovima. Izvoru ţivota je sa zlatnom buĉom u ruci prilazio prekrasan mladić Radovan, grabio vodu i nosio je na zlatan stol za kojim su sjedili bogovi i pili je pomješanu sa amritom (piće od mlijeka, jeĉmenog soka i meda) iz ĉaše vjekotrajne, posude besmrtonosti. Nedaleko od izvora pruţalo se polje navskih uţitaka s tri bunara iz kojega su SuĊenice crple vodu i polijevale jasenu grane. U gajevima, na zlatnim jastucima, izleţavale su se i u obilju uţivale duše pokojnika koje se dovinuše Svetog Nava. Bilo je to kraljevstvo svjetla do koje ga je danju vodila šarovita duga, a noću mlijeĉna staza, gdje ţivot nije znao za patnju, gdje je priroda bila blaga, a zrak pun smijeha i nebeske glazbe. “ Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

POMRAČNJAK Jednom je djed išao iz Otoĉca. Na putu ga je uhvatila noć. Kad je došao blizu kuće, nešto veliko došlo je pred njega, i nije mu dalo kući. Tako se je on borio s njim od devet sati do zore, dok nisu pijevci zapjevali. Onda je to otišlo, a djed je otišao kući. Literatura: LOZICA Ivan, Poganska baština

39

ZMAMORIJA Vještice, vešće ili štrige, moru, malika, mraka, fuldaka, i sve ono, što moţe ureći ili zavdat roki zovu Gromiĉani kao i Kastavci jednim imenom »Zmamorija«. Bolest, koju prouzrokuje Zmamorija, zovu »naštrap«. Npr.: »Sirota ja, pleni mi je na šušile mrak videl, pozabila san jih nad ognjen, opalit, pak mi j otrok naštrapal, su je noć plakal.« O zmamoriji i danas mnogo priĉaju. Literatura: LOZICA Ivan, Poganska baština

VOJNIK, BOG I SVETI PETAR Je hodi Bog i sv. Petar po svitu i su se umbatili na jednega soldata ki je hodija doma. Pak su hodili skupa i Bog je zna da je ta soldat laĉan i da nima šoldi. Su hodili i su vidili jedan ćap ovac i Bok je reka: – Da bismo im ukrali jednu ovcu, bimo je pojili. A soldat mu je reka: – Ĉa ne vidiš ovĉara ki ih ĉuva? Da nas vidi, bimo pošli u prţun. – Ma vidiš da ovĉar spi – i jedna ovca mu je došla sama blizu nog – uzmi je i ponesimo je ća, tamo v oni kaţun. Na ti britvu, ubi je i uderi je. Mi gremo najti kota i vodu, ĉa rabi, so. Pokle kad su donesli su mu rekli: – Sada skuhaj i ku si laĉan, ij. Mi gremo najti jeno malo kruha. – Kada su došli, on je pojija sve – i ĉriva. Su mu rekli: – Ĉa nan nisi niš puštija? – Ja san se pojija. – I ĉriva? – pita ga Nog. – Ma ni imala ona ovca ĉriva. I Bog je razdilija kruh na tri parte, svakomu jenega. I su pošli napred i su vidili jedan grad veli; za pojti s puten, je bilo daleko, za pojti na kratko, je bilo more. I Bog je reka: – Homo priko mora. A soldat: – Ĉa si šempio! Da se utopimo? A bog je reka: – Homo! I su poĉeli lipo hodit, kako po zemlji. Su hodili i malo napred soldat je poĉeja hoditi u vodu. Bog ga pita: – Je imala ovca ĉriva? A on govori da ne. Ja poša po kolina u vodu. Bog ga pita: 40

– Je imala ovca ĉriva? – Ne! Poša je do glave. – Ne! Poša je sva i još je s prston kaza z vode da ne. Oni put Bog ga je zgrabija za vlase i mu je reka: – Kad ni imala, ni imala! I u ten mistu je bila velika ţalost, aĉ je umrla hći od principa. I Bog je pita ljude da bi li dopuštili da se je vidi. Ljudi su rekli neka pitaju, da lahko te hi puštit. Su hi pustili i Bog je reka njejemu ocu ku bi bija kuntenat da mu se uţivi hći. A on je reka da bi platija ĉa je na svitu. Bog je reka neka mu dadu jedan kota i vode i jedan pirun, i na ognjišću da će on to uĉiniti. A soldat je kleja, bi ga bija bacija u oganj: – Ma šempio, ĉa si uĉinija, ću ja zaradi tebe biti ubijen, šempio. Bog ni niš reka i voni tri su pošli u tu kuţinu i Bog je spresika na kuse i je vrga kuhat. I kad je jeno malo kuhala, je je zvadija i došla je ţiva i lipa kako je bila prvo, još lipja. Sada zazva Bog njejega oca. I njejni otac je reka neka gredu š njin u njegov magazin kadi su mu soldi i neka si uzmu koliko te, koliko svi tri. A Bog je reka: – Ja san uĉinija delo, ću zeti koliko mi rabi. A soldat je bija rabijan, da nek se nakargaju one najveće karte od miljari. A Bog ni stija, on je uza ĉa je moga z rukami najmanju munidu. A soldat je kleja: – Šunje, porko dio, ma si šempio, ĉa si vuza! Mi nismo za skupa. I su pošli van iz tega grada. Kad su došli van, su se sili i Bog je razdilija šolde na ĉetiri kupe. A soldat mu je reka: – Ĉa ne vidiš da smo tri, ĉa delaš ĉetiri kupe? A Bog mu je reka: – Ti muĉi, ja znan ĉa delan. Jedan kup je za me, jedan je za moga kumpanja, jedan je za te, a jedan je za onega ki je pojija ĉriva od ovce. Soldat mu je reka: – Ti znaš da san hi ja pojija. San bija laĉan. Bog mu je reka: – O hoj, brate, hoj kamo ti je drago, uzmi si, uzmi si obadva kupa i hoj kamo ćeš. Ti nis za s nami. A soldat je to ţelija. Potle soldat je hodija i je doša u jedan grad kadi je bila velika ţalost, je umrla hći od jenega konta. Soldat je bija sva bijat, veseja, da će i on je uţiviti kako i Bog. I one je pita da ku bi puštili je viditi. Ljudi su mu rekli da te. On je poša tamo i su ga puštili. On je pita njejega oca da bi li bija kontenat ki bi mu je uţivija. On je reka da bi rada.

41

– Ja ću ti platiti kuliko ćeš – je reka ta otac. Je pita jedan kota i vodu i jedan veliki pirun i je spresika na kuse i je vrga kuhati. I kuha on i štoca s pirunom i štoca, ma to se ni stilo uţiviti i sve dalje gre u papu. On se je poĉe potezati za lese: Ĉa ću uĉiniti? Je poša na okno za se hititi priko. Oni put je doša Bog i mu je reka: – Brate, neka ti bude zadnji put da ti to delaš. Ma je uza pirun i je naboja u kota. I djevojka se je uţivila lipa i zdrava kako prvo. A soldat je reka: – Da bi bija samo još jedanput naboja s pirunon, bih je bija i ja zdravu i ţivu zvadija. Sada mu Bog govori: – Ti ne znaš ĉa san ja, neka ti bude zadnji put. Ja san maestar vrhu svih maestri. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala

MESAR I ŠUSTER Bili so dva ĉoveka – šuster i mesar. Putovali so da ido da si zasluţe nešto. V njihovom selu ne bi bilo zarade više. Ido zajedno. A šustara je bilo strah. Došli so v totin-komoru (grobnica). Onda mu je rekel mesar nek ide po drva. A njega je bilo strah samoga, a noć je bila. I onda so išli obedva kriţe trgat. A ov se je pomalo mesaru za kaput drţal i gdje kojega kriţa mogel otrĉi kej si ga je del pod pazuh. A ov je natrgal puno kriţov. Nakurili su jognja i pekli so meso. Imali so mesa sebom, pekli meso, a ovemu mrtvecu kej leţal v totinkomori vele dok se je meso speklo: – Hajde i ti z nami! Boš i ti z nami jel! On ĉkomi. A ovi veli zakej mrtvecu ne da mira. Dok so se najeli, onda je išel mesar mrtvecu opravu sleĉi š njega. Dok mu je slekel opravu i na se oblekel, veli mesar: – To je lepa oprava, ona moja je krvava! Nek bode njemu. Njega zakopajo i onak, a bom v novi opravi išel po svetu! Al mu jo on neje štel obleĉi, nego ju je samo na njega hitil. Veli: – Nek si sam obleĉe! – A naj biti bedast! Pak mu jo obleĉi onda! – Pa si zna sam obleĉi! Al se te mrtvec digne i veli: – Daj mojo opravo! A mesar mu veli: – Pazi kej ti pokaţem z ovom kalanicom, z ovem kriţom po glave. Na – veli – si legni pak spi! A šostar se je od straha zanesnaţil. Onda, dok so se dobro najeli, ovaj mrtvec nazaj spi, evo ti na oblok mrtveci. 42

– Mojega kriţa dej! Mojega kriţa dej! A on veli: – Taki ja vam pokaţem kriţa! I on vun. A mrtveci so se razbeţali, a šuster se je od straha mesaru za kaput drţal. Za njim je išel vun, njega je bilo strah ovoga vnutre. Komaj je ĉekal šuster da ranje doje, a ranje nikak dojti. On silnoga straha on se je zasmetil. Onda rano den – ido brţe! Još je kmiĉno, da ne bi došel te ĉij je mrtvec. Tako so otišli. Je, al se je šuster moral iti v potok oprati, a mesar je sam otišel. Doje mesar do jenoga mlinara, a šoster je ostal. Više ne š njim išel. Doje do mlinara i pita mlinara: – Je l bi mi šteli dati spati? Noć je došla opet. – Moţeš, ali te je mlin zaklet, tu so samo mrtveci dohaĊali v noĉi. I da te mlinar njemu mesa nek si peĉe. Doje on, nakuri, bo si pekel meso, a svetla nema. Onda je otprl strujo – je, al je celi meljin poĉel mleti. Onda je išel pak je remenje shital tak kej ne bo meljin mlel prazni – ţita nema. Samo kej mu je struja svetila. Ali viĉe nekej zgora: – Je l bi opal? – Opani! Samo mi naj v rajnicu opasti gde se meso peĉe! Opane noga. Pak viĉe nekej: – Je l bi opal? – Opani, samo mi naj v rajnglu! Opane druga noga. On to dene tam na stran, nastavi on to. – Ĉuješ? – viĉe nekej- Je l bi opal? – Opani, samo mi naj v rajnglu! Opane telo. I to dene gore. Veli: – Jel bi opal? – Opani, samo mi naj v rajnglu! Opane ruka. I tak i druga ruka i tak i glava. I s toga najenpot postane ĉovek. Postal je ţivi ĉovek i ide k njemu, zakoraĉi k njemu, a veli mesar: – Šta ti misliš, pokej ideš k meni? Taki ti z ovom kalanicom glavo rastepen! A to je bilo tak – koj se je bojal, te je do ranja bil ubit. Koji so spali vu tom meljinu, te so do ranja mrtvi bili od straha. A ovoga ne bilo strah. Ov je njega na se mile naĉine zastrašival, a ov se ne boji. – Ja ću tebi – veli mesar – pokazati! Odi z menom, boš jel meso! Ili te z ovom kalanicom kresnem! A ovaj otkoraĉi od njega i samo najenpot veli: – Dobro, kad vidim da te ne strah, sad ti bom povedal tajno od meljina! – Kakvo tajno? 43

– Tu je pod tem podrumom još jeden podrum, tu so tri kotla z novci. Prvi kotel je samem zlatom, drugi samem srebrom, a treĉi je kotel samem bakrom. To je još stari mlinar zakopal, mlinarov pradjed. A sad ti si spasil toga meljina i sad to blago bode onomu ĉije je, samo tebi baker bo, a njemu nek bode zlato i srebro! Ov je otišel, nestalo ga je. – Pak gde si pri vragu! Sad bi se rajrešji spominjal, a tebe je nestalo! Je, on je sebe spasil kad ovoga ni bilo strah. Više ne moral iti v meljin, jerbo je on moral iti sako noć v meljin, dogodi ga neje spasil takov junak koj se ne bojal. Ide koĉija ran kre meljina. Mesar skoĉi, zgrabi deklo i odnese je v sobo. Ona je zamrla od straha. A ranoden spi on dugo, a ide mlinar v meljin. Kuca, nabija, otpre, a on najde njega ţivoga. Onda je mlinaru povedal. Veli: – Taki i tak je rekel taj koj je dohaĊal v noći da srebro i zlato bode meni, a tebi bode baker – On je lagal. – Nek ti bode i baker i se, samo kad si mi meljina spasil kej ne bom v kvaru. Kuliko sem ja v kvaru kej v noći ne smem mleti! De on njemu to nek si zeme se. Je, sad si je on napravil lepo zgrado v selu, a ide jednoga dana šuster. Ov ga na obloku gledi i viĉe mu: – Heej, hodi ti, posranko! Ovoga je bilo malo sram. – Hej, odi sim! Došel je k njemu. Dal mu je tam jesti i piti i dal mu je penez kej si i on napravi hiţo. A on se je z onom frajlom oţenil kojo je vlovil na potu. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala

ŠINGALA-MINGALA Jednom bija jedan seljak kum s mesarom u gradu. A ovako nije bija daleko, u predgraĊu i on bi svaki dan kod njega odija tamo, pomoga bi mu štogod radit i mesar njemu podaj mesa za ponit kući svojoj familiji. Jedan dan bija ljutit on i nije ga moga trpit. He, ĉeka kum kad će mu dat malo mesa, a on mu ne daji nikako. - Kume, a oćeš dat i zere? - Evo nosi ga k vragu! Ha, doša on kući, ljutit doša k ţeni, ne daje on njoj meso za kuvat. 44

- Šta je to jutros, ĉoviĉe – kaţe ţena – svaki dan si dolazija i donosija si to meso i dava si mi kuvat, a jutros nema ništa. - Hm, da znaš šta je! - Ma šta? - Ma – kaţe muţ – ja pita u kuma mesa, a on mi osiĉe ovi jedan gut i kaţe da ga nosin k vragu. I sad ja ga ne mogu dat tebi, ja ću ga k vragu nosit. - A diš nać vraga? E, ide on, koga trevija, trevija u putu, svakog pita di moţe bit vrag. Ne zna niko kazat, a ko će kazat di vrag stoji. Namiri se na jednu babu. - Dobar dan, bako. - Zdravo bijo, sinko. Šta ti traţiš, sinko? - Ma, babo evo svakoga san pita, ali toga mi ne mogu nikako pogodit, al ćeš mi ti sada pokazat sreću, boga ti? - Ma šta? - Ma evo, da mi kum mesar meso i da mi da ga nosin k vragu, a ja ne znan di vrag stoji. - E, sinko, ja ću tebi kazat. – Baba već zna. - A di, baba, majke ti? - Ajde sada lipo uz ovu rijeku, ajde, ajde, ajde, dokle naĊeš brod priko rijeke. Tamo ima vozaĉ na brodu, ali nemoj, sinko, da te privari. - Ma kako, baba? - Sluĉajno nemoj ti, on je tute zatoĉen, on ne more se otolen spasit nikako. Ali da te on ne bi privarija, on bi ostavija tebe da ti brodariš, on će unda iskoĉit. Nego ajde ti tamo pa pitaj ti njega da te priveze priko broda i neka ti on kaţe di vrag stanuje. E, ide on, ajde, ajde, ajde, doša ti on do broda, naĊe brodara. - Molin vas, bi li me privezli tamo? - A di ti iĊeš? – kaţe. - IĊem vragu, nosim mesa. - O bravo, baš mi je i drago. - A zašto ti je drago? - Ma, evo i ja bi gleda kako bi se ovdolen smijenija, pa nikako ne mogu. Nega, kad ti iĊeš tamo u njega, pitaj ti njega kako bi se ja ovdolen smijenijo. - E, dobro oću! - Ali znaš šta je? - Šta? - Šta ti misliš pitat u njega za to meso? 45

- Ha, a neću ništa. - Pitaj, on će ti dat. Neka ti dade onu crnu kokoš što dukate sere, pa kad ti oćeš da imaš novaca, metneš je po ruku pa je ovako stiskivaš, sami dukati ispadaju ispod nje. Dobro. IĊe on tamo, doša, naša. - Evo donija san van mesa. - A šta bi ti tija za ovo meso? - Dat ćeš mi ovu crnu kokoš što dukate sere. - Dobro. Bogami, dade vrag njemu kokoš. Nosi on kokoš kući. Zaboravija pitat za brodara. Doša on na brod, uveza se u brod, pita ga brodar: - Jesi li pita za me? - Jesan. - A šta mi je reka? - E, kad izaĊen iz broda, kazat ću ti. Kad izaša iz broda: - Šta je reka? - Nisan ni pita, zaboravijo. - Doć ćeš ti opet k meni. IĊe ti on kuć, daleko do kuće, naĊe gostionu. Uša on u gostionu, pita veĉeru. Lako li mu je platit kad ima novaca kolko oš. Pita veĉeru, da on njemu veĉeru. A on već u putu napravija novaca. Ne da opet Ċava njemu mira. Pita on sobu di će spavat, otiša on tamo u sobu. A na Ċavla bijo ovi gostioniĉar, on gleda kroz kljuĉanicu šta on radi, a on ti, onu kokoš, pa samo dukati ispadaju. Kad on zaspa tvrdo, gostioniĉar doĊe, otvori vrata, odnese mu onu kokoš, dade mu drugu kokoš. Ništa, on ujutru iĊe ća, uvatijo kokoš, nosi kući. Gleda on u putu, neće kokoš da baca dukate. Raĉuna sigurno ogladnila, pa neće. E, je ti on, doša kući, ţeni govori: - A ţeno proda san ono meso, da vidiš, pusti dukata u mene. Poĉe on s kokoši radit, neće kokoš da radi nema niti jednoga dukata. - E, privarija me. IĊen ja sad opet. Pa neka on mami dade drugo štogod za ovu kokoš. Vidin ja da je on meni valšu kokoš da. Doša opet na brod, kaţe brodar: - Aha, doša si, jesan ti ja reka da ćeš ti doć. Šta je sad? - Ma, ni valja mi kokoš nikako. - Pa da šta će bit sad? - A ja ne znan.

46

- Ajde, tamo u njega pa pitaj onu trpezu, neka ti dade za kokoš, ali nemoj zaboraviti pitat za me kako ću se ja smijenit, znaš. - Neću - A šta će mi ta trpeza? - E, kad ti je potriba štogod, metneš je na astal pa udreš po astalu i iţ nje svašta izlazi, što god zamisliš, piće, jiće, što te je god volja. - Dobro. - Ali pazi, nemoj zaboravit! - Neću. Došo on tamo. - Šta je? - Ne valja kokoš. - Pa šta bi ti tijo? - Dat ćete mi tu trpezu, iĊe on nosit, zaboravija za brodara pitat i opet. Doša on k brodaru: - Daj privezi me. - Jesi pita? - Jesan. - Pa kaţi mi onda. - Ma neću, kad priĊen, onda ću kazat. Kad prišao on priko broda, izaša. - Šta je? - E, zaboravija san ja ope. - Aa, opet ćeš ti k meni doć. IĊe ti on opet u toga gostioniĉara. Doša u gostioniĉara, veĉera ti u njega, iĊe ti on spavat u sobu. A gostioniĉar opet iĊe gledat: a u sobi stol, razgrnijo on trpezu, pića, jića kolko god oćeš na astalu, jidi i pij. A gostioniĉar, opet kad je on zaspa tvrdo, opet promini mu trpezu, a dade mu drugu. Ništa. IĊe on opet kući. Doša on u kuću, kaţe ţeni: - A ne boj se sad ne triba nan više ništa. Trpezu metnemo na sto, što nan triba, evo u njoj ima i gotovo, što god zamisliš. - Daj, ajde! Metni on, nema u trpezi ništa. - Evo kukavice šta si uradijo. - IĊen ja, bit će me privarijo, iĊen opet. Doša ti on na brod, grovori brodar: 47

- Aha, opet si doša. - Evo, jesan. - A reka san ti ja. Kad god ti zaboraviš pitat šta će bit od mene, onda će ti tako bit uvik. - Šta je? - Ne valja trpeza. - Pitaj oni kaput su deve dţepa. - Ma šta će mi kaput su deve dţepa. - Kako se god koji put udariš po dţepu, iţ njega deve vojnika. Sada deve puta deve dţepa udari, u svaku po deve vojnika, vojnika koliko oš. A udari pa i vrati ope, eto ti i okolo kuće koliko oš. - Al ne zaboravi pitat za me. - E, neću. Doša on tamo. - Šta je? - Ne valja trpeza. - A da šta bi ti? - Ha, dajte mi kaput su deve dţepa. E, dobro dade mu kaput su deve dţepa. - Šta će bit s onim brodarom što je na brodu, kako bi se on otolen spasijo? - A, ne moţe se on drukĉije spasit nega, kad doĊe kogod u brod, neka on reĉe šingala-mingala, a on neka iskoĉi iz broda, a ovi ostade i on brodari. Dobro. Doša on do broda, pita ga odma brodar. - Jesi l pita za mene? - Jesan. - Pa šta mi je reko? - Kazat ću ti kad izaĊen. Doša brod kraju, on izaša. - Šta mi je reka? - E, kad ti kogod doĊe u brod, unda ništa nega kad ga budeš vozijo, kad doĊeš kraju, reci šingalamingala, ti iskoĉi, on ostade i on nek brodari. -E, bravo dobro si mi kaza. Sad ću ti ja sve kazat tvoje greške. - Ma šta? - Kad si bija u onoga gostioniĉara, on ti je prominija kokoš tvoji, da ti drugu za onu. A tako ti je prominija i trpezu. Sad kad ti doĊeš tamo, ti udri po dţepin i okruţi mu cilu kuću vojskon; dokle ti god ne da trpezu i kokoš onu pravu, nemoj ga se parijat. - Dobro, ajde do viĊenja. 48

- Do viĊenja, prijatelju. Ode on, doša u gostioniĉara. - Dobra veĉe. - Zdravo. - E, ĉujte vi, gostioniĉaru vi ste meni prominili onu moju kokoš kad san ja ovdi noćijo. - Kakvi, nemoj bit lud, kakvu kokoš? - Jeste, i trpezu i kokoš! - Ma nisan, brate šta! - Ćuti! Udri po jednomu dţepu – deve vojnika, po drugomu, po trećemu, sve sama vojska oko kuće. - Daj, gotovo i gotov si! Vidi gostioniĉar da je u opasnosti, bogati. Daje mu trpezu, daje mu kokoš. Kuša on, dukati ispadaju; u trpezi ima svašta. E, iĊe on kući. Doša on kući, e govori: - Ţeno sad nije uzalud. Sad ćeš vidit dobra. Evo ti, kokoš dukate sere, dukata koliko oćeš. Trpeza, što ti srce zeţeli, traţi, iz nje ima. A evo postavit ćemo i vojsku okolo kuće da nas ĉuva. - Ma muĉi, ma muĉi, ĉoviĉe, nisi lud. - Vidit ćeš. Metni on tamo kokoš, ispadaju dukati. Metne trpezu, na njoj pića, jića, što oš. E, vidi vojske, udara po dţepin, pusta vojska oko kuće, ogradijo sve. E, je, je dobro je. Poruĉiva on po kuma mesara. - Šta je bilo? - DoĊi k meni na veselje. Ja san sad bogatiji od tebe. IĊe kum. Ne triba ni šparet ni ništa, ne triba kuvat, ne triba ništa. Doša kum. Metnija trpezu, daj pit, daj jist, ĉeka sve, puna trpeza, bogati. Kokoš daje dukate. Postavi straţe okolo kuće. - Pogledaj, kume, bogati, sve za ono meso što si mi ti da. - Ma kako? - Kadno si se naljutija na me pa si mi da oni gut mesa pa ga nosi k vragu. I ja iša traţit vraga i vidi šta mi je da: kokoš, da mi kaput, da mi trpezu – ja imam danas svega dosta. E, vidiš ti, pada kumu mesaru na pamet: kad je on njemu da za ta dva kila, šta će meni dat, ja ću njemu ponit cili but. I muĉi on, ne kaziva kumu. Doša ti kum mesar svojoj kući u mesarnicu, uzme jedan but volunjski, na rame s njime i iĊe on njega pita kud se to iĊe i kako. IĊe ti on tamo, doša on, moj brate, na brod, ukrca se on u brod. A ovi ti doša kraju: šingala-mingala, hop, on iskoĉi. Ostade kum za brodara. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala

49

GAVRANOVO GNIJEZDO Kada se od moćnih ruševina Dvigrada poĊe zaraslim putem do mora, još se vidi na bijeloj stijeni staro kamenje dvorca kneza Vukmira. Zastravljen snagom i ljepotom Mletaka, mnogo je puta Vukmir u društvu mladih patricija zatajio svoje podrijetlo. Znao je da će ĉim doĊe do vlasti, baciti bijelu kozu svoga zaviĉaja u panĊe mletaĉkog lava. Kada mu umre otac, pokaţe Vukmir pravu ćud – zbaci hrvatsku, istarsku odjeću i odjene tuĊe ruho, navuĉe na grudi i srce tvrdi oklop, pa natjera teţake da sijeku šume i tovare drvo na mletaĉke laĊe. Nestale su doskora šume, a s njima i vode, ostao krš i zavladala grozna glad. Premda se Vukmir po oĉevoj ţelji bio oţenio domaćom plemkinjom, za nju nije mario. Lucija se molila Majci Boţjoj da ne zapusti posve Vukmira, nadajući se da će Gospa otvoriti oĉi knezu, koji je svojemu narodu skovao lance. Kad je vidjela da joj muţ sve ţešće bijesni, a vapaj naroda diţe se do najviše kule, reĉe mu jednog dana: – Zar je tvoje srce zaista bešćutno, zar ne vidiš da narod propada? Spasi svoju dušu i istrgni iz srca neprirodnu ljubav prema krvopijama, jer nikada nećeš doći u raj. Knez je problijedio od srdţbe i prosiktao: – Zar i ti tako govoriš? Ne ţelim te slušati! Ja sam nov ĉovjek! Zagušio sam vaše pjesme i dovijeka ću gaziti roblje. A ti zašuti ţeno i bjeţi mi s oĉiju. Iste noći napusti Lucija gavranovo gnijezdo, kako je narod nazivao Vukmirov dvorac i uputi se u samostan, gdje naĊe utoĉište. Prošlo je više od sedam godina. Jednog jutra ugleda Vukmir s bedema kako se dvorcu bliţi neka ţena i vodi za ruku lijepoga djeĉaka. UĊe koludrica u gavranovo gnijezdo i reĉe knezu da mu je ţena umrla. Zadnja joj je ţelja bila da sin ţivi u dvorcu uz oca. Nije bilo sumnje da je to dijete njegov sin. Od majke je naslijedio samo meke usne i blag osmijeh. Djeĉak sklopi ruke i izreĉe kako ga je majka uputila: – Evo tebi sina oĉe. Moja je ţelja da ţivim u tvojoj blizini, a još više da nam narod slobodno diše, da se opet nazoveš Hrvatom i da te ljudi blagoslivljaju. Krupna ţila iskoĉi na kneţevu ĉelu, izobliĉi mu se lice i zadrhću usne. Pomahnita posve, zgrabi sina i baci ga niz liticu, a onda dograbi koludricu, pa i nju zavitla u ponor. Od toga dana Vukmir nije izlazio iz grada. Srce puno grijeha i sramote stišavao je teškim vinom. Penjao se na zidine i crvenim oĉima zurio u mrak, uvijek u isto mjesto na hridi pod dvorcem, gdje se u ponoć javljao sablasni lik koludrice i djeĉaka koji je krvario iz sto rana. Zalud je knez pio, zalud je zlatom mitio svećenike, molitva nije pomagala. Iz noći u noć prkosila je koludrica buri, nepomiĉna na

50

stijeni, iz noći u noć je jecalo dijete. Od silnog straha izgubi Vukmir razum i sunovrati se s kule u more, provali krvavim ĉelom morsko dno i strovali se u pakleni bezdan, gdje će ostati zauvijek. Literatura: HITREC Hrvoje, Hrvatske Legende

CRNA KRALJICA Bijaše ţena jako zloĉesta svojim slugama. Navijek je bila u crnom rublju, pa je zvahu Ĉrnom Kraljicom. Niĉija noga nije smjela stupiti na njezinu zemlju. Koga bi ulovila na svom imanju, hitila bi ga lavima. Jedino ih je tako hranila, i dva bi orla pustila da im oĉi iskljuju. Ali kad je Turĉin haraĉio hrvatskom zemljom, nije zaboravio udariti ni na njen Medvedgrad. A ona nije na svomu nikoga trpila, pa pozva sluge u utvrdu: – Branite me sluge moje!¨ Bijaše zla, pa se nitko ne odazva. Zato se kraljica zakune vragu: – Pukni vrag, dam ti Medvedgrad! – ali joj se nitko ne odazva. – Pukni vrag, dam ti Medvedgrad i sve zlato što imam! – ali ni sad ne bi nikog. – Pukni vrag, dam ti Medvedgrad i sebe! I sad vrag pukne i protjera Turĉina iz hrvatskih krajeva. Nu, sad kad je pogibelj minula, kraljicu je zakletva muĉila. Zato proglasi po svoj zemlji svojoj: – Tko me triput prenese oko moga blaga, dobit će dvanaest vjedara zlata! Javio se ugljenar: – Nosil vas bum tri puta oko grada, pa makar si noge do kolena zmucal, ali mi morate dati bedenj od dvanajst veder pun zlata. Kraljica je na to pristala: – Ja se bum, da me buš lakše nosil pretvorila u gavrana, a ti me skri pod nadre od svoje rubaĉe, da me gdoj ne vzeme! I reĉe mu još, što god bude vidio i zastao, neka se ne boji, nego samo ide ravno, jer mu ništa ne mogu. Kraljica se zbilja pretvorila u gavrana, a ugljenar je uzme i djene u njedra, kako mu je kraljica naloţila, pa otiĊe oko grada. Prvi put ništa nije vidio, samo je ĉuo kako koĉije tandrĉu. – Koĉije juriju! – jurne i ugljenar. Koĉije stanu, vidio on iz njih izlaze sama gospoda s klobucima. Drugi put dok je hodio oko grada, vuci i lavi ga napadnu. Malko se je preplašio, ali je išao samo pravo. Nu, treći put, kad je krenuo oko grada, velike zmije preda nj doĊu, naprijed ga ne pušĉaju. Ugljenaru je manjkalo samo par koraka da i treći put ophodi okolo grada, ali sad doĊu preda nj vrazi s vilama.

51

Zapiknu ih preda nj i dalje ga ne pušĉaju. Preplaši se sad ugljenar, hiti kraljicu i htjede natrag, ali ga kraljica primi za rukav: – Sad si mi još devet puta gore napravio! Kraljica je bila još devet puta više zakleta. Domalo javio se razbojnik, koji se polakomio na zlato, veli da bu ju on nosio, dade li mu dvanaest vjedara zlata. Kraljica je na to pristala. I nosio ju je kao i ugljenar, pa kad iste napasti preda nj došle, hitio ju i on pri kraju ophoda. – Sad sam petnaest puta gore zakleta nego sam prije bila! I umre kraljica zakleta. Tako za koji dan doĊe sluga, siromah prosio novaca, kako mu djeca od gladi ne bi pomrla. DoĊe on pred njenu kuću, pokuca na vrata, ali se nitko ne javi iznutra. Otpre on vrata, vidi gdje kraljica leţi mrtva, a kraj nje velika zmija. U prvi mah videć kaĉu, preplaši se nasmrt, no pomisli odmah: – Zakaj si ne bih sam zel penez, kad je kraljica mrla i pri hiţe ni nikoga?! U kući najde tri bednje penez. U prvom je zlato, u drugom je srebro, a u trećem bakar. PoĊe on k baĉvi s zlatom, ali vidi na zlatu je velika zmija. Pusti on taj lagav, pa nameće puna njedra srebrnih novaca. Odleti sav veseo van. Odmakne daleko, pa si htjede prebrojiti novac. I kad poĉe vaditi ga iz njedara, a to sve sam ugljen. – Kako se zbunih – buni se sluga. I brzo se on vrati, da će zgrabiti iz baĉve s zlatom, no kad on pred vrata, u hiţu ga ne pusti ona zmija. Vrati se doma, ali bez novaca. I dan danas leţi kaĉa pred vratima i ne pusti nikoga nutri. I crna je kraljica tako zmijskom kraljicom postala. Literatura: HITREC Hrvoje, Hrvatske legende

KRALJ I TEŽAK Odluĉio se neki kralj prošetati po Dalmaciji da vidi kako mu ţivi narod. Naišao on tako i u Bukvicu te susretne na polju teţaka gdje kopa. Stane pokraj njega pa dugo gleda kako se trudi, radi i muĉi na škrtoj zemlji. Kada se tako nagledao, upita ga: – Koliko svaki dan zaradiš teţaĉe? – Samo dvanaest krajcara, gospodine. S tri plaćam dug, tri dajem u zajam, tri bacam u vodu, a tri za sebe potrošim. Kralj je htio znati što taj teţak hoće time reći, ali mu se ĉinilo sramotnim dalje ga ispitivati. Kada se vratio kući, okupi oko sebe svoje velikaše i naredi im da mu oni odgovore i pogode što znaĉe te rijeĉi – 52

„ sa tri plaćati dug, tri davati u zajam, tri bacati u vodu i tri za se trošiti.“ Ako mu to ne pogode, reĉe im kralj, neka se odmah sele iz njegove sluţbe. Velikaši su razmišljali, razmišljali, ali odgovora nisu našli. Zamole kralja neka im da malo vremena da razmisle. Njih dvojica krenu u šetnju ne bi li u miru smislili odgovor. I nehotice krenu onim putem kojim je išao kralj te na njihovu sreću namjere se na onog teţaka, pozdrave ga i upitaju ga što radi. A on im odgovori da po volji Boţjoj nešto ĉeprka po zemlji. Na to ga oni upitaju koliko od tog posla ima zarade. Teţak im reĉe isto kao i ranije kralju – „ s tri novĉića plaćam dug, tri dajem za zajam, tri bacam u vodu, a tri za se potrošim. Velikaši se veselo pogledaju, jer su znali da će sada pronaći odgovor pa nastaviše razgovor. – Mi ti to ništa ne razumijemo, nego ti nama kaţi kud ti idu tvoji – svaki po tri. – Evo kuda i kako, moja draga gospodo: ja imam starog oca i mater pa ih hranim s ta tri krajcara. Tako vraćam dug jer su oni i mene hranili. Imadem opet tri sinĉića, koje hranim s druga ta tri krajcara. To im dajem u zajam, kad oni porastu a ja ostarim, da me oni hrane. S ona tri što ih u vodu bacam, hranim dvije kćeri, jer hraniti ţensko isto je kao u vodu baciti. Ĉim one odrastu odu od kuće, udaju se i odu drugima. A ona tri zadnja krajcara trošim za sebe i sebe hranim. Eto kud ti moji krajceri odlaze. Tada se velikaši zadovljni što su dobili odgovor na kraljevo pitanje, veselo oproste od teţaka i ĉak mu darovaše nekoliko krajcara. Kada su došli pred kralja, rekoše mu da su smislili odgovor na njegovo pitanje i pogodili kuda idu krajcari. Kada su mu odgovorili, kralju je bilo drago što ima tako mudre velikaše i ostavi ih u sluţbi te ih još pred drugim velikašima pohvali i velikodušno nagradi. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga II.

DIOKLECIJANOVA KĆI Car Dioklecijan imao je jedinu kćer. Za nju su se mnogi jagmili, ali otac ju je već obećao jednom kraljeviću. MeĊutim, ona nije htjela poći ni za njega ni za koga. Zato ju je otac proganjao i napokon ju baci u tamnicu u Splitu pokraj mora, gdje je bilo puno vlage i vode. Ipak bi ona, dopušćenjem Boţjim, svake godine izlazila iz tamnice jedanput na godinu i to sva u zlatu i sjaju u zlatnoj karoci s vilovitim konjima. Tko bi je tada mogao susresti pa zaustaviti konje i nju poljubiti, bio bi ĉestit zauvijek. To Dioklecijanu nije bilo drago pa bi zato, kad bi ona izašla iz tamnice, naredio svojim slugama da s limenim ploĉama ĉine po gradu veliku grmljavinu kako bi se prepao svaki koji bi je pokušao zaustaviti i poljubiti. Napokon je to više bilo dodijalo Dioklecijanu pa je odluĉi smaknuti. Kad je to odluĉio, kćeri iznenada nestane iz tamnice, ali ni do danas nije umrla. Ona se i sada prikazuje i svakih tisuću godina u zlatnoj karoci i to u Splitu i Solinu, Mravinskom polju pod „Kamenom“ i u Srinjanima „pod Bašćom“. U Mravinskom polju traţi jednu ţemu koju je puno 53

voljela i bila zato progonjena od Dioklecijana. U Srinjane „pod Bašću“, gdje je bio Dioklecijanov ribnjak, dolazi zato što se tu igrala dok je bila mala i bacala ribicama mrvice od kruha i mesa. Bio je tako i jedan Srinjanin koji je odluĉio pokušati sreću i potraţiti carevu kćerku. Traţio ju je u Splitu, ali je nije našao. Sreo ju je u zoru u Srinjanima. Skoĉi on preda nju, uhvati konje za uzde, ali ona ošine konje, oni u propanj, a Srinjanin pade u nesvijest. Ona je bila ošinula konje samo da njega kuša, ne bi ga konji satrli jer je ona bila jako dobra. Kad se pojavi opet za tisuću godina, moţda će nekom biti dano da je ipak poljubi i bude ĉestit zauvijek. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga II.

ĐAVLI U SELIMA Tijekom sveĉane mise, a nakon same biskupove posvete crkve i u trenutku kada je biskup kroĉio na propovjedaonicu crkvom se podigne silan meteţ i vika: – Neka svi bjeţe je će se doskora srušiti zvonik i crkva, jer se vide neke iskre na zvoniku. Prvi pobjeţe ţupnik kroz vrata, narod kroz prozore i vrata. Puno ih bude povrijeĊeno, a dvojicu zgaziše na mrtvo. Jedino ostade biskup za oltarom. Kako se crkva i zvonik ipak nisu srušili, on završi misu i ode iz Sela. Ali, narod nije više dolazio u crkvu. Stoga je ţupnik, pravi krivac ovog dogaĊaja, smišljao naĉin kako da ispravi svoju grešku i narod ponovno privoli crkvi. Naime, ţupnik je htio da se pri biskupovoj posveti crkve puca s zvonika. Ali, nespretni zvonar je sluĉajno zapalio stupu prije vremena pa su plamen stupe opazili oni koji su stajali vani i tako izazvali spomenuti meteţ. Da bi uklonio od puka strah i skrio pravu istinu, ţupnik je poĉeo govoriti narodu da su meteţ izazvali Ċavli koji su pri posveti crkve poĉeli iz nje bjeţati. Jer, bili su zavidni, objašnjavao je ţupnik, što je crkva bila sagraĊena od kamenja koje su nekoć postavili pogani i koje je bilo namijenjeno njihovim demonima. Uspio je tako uvjeriti narod i ponovo ga vratiti u crkvu, a neki su ga zbog takvog tumaĉenja dogaĊaja ĉak predloţili i za kanoniĉku ĉast. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga II.

BIJELI I CRNI VOL Dobri i zli duhovi ĉesto su se znali pretvoriti i u ţivotinje koje bi ljudima ĉinile dobro ili zlo. Tako se neki zao duh na Brusju na otoku Hvaru ĉesto pretvarao u crnog vola. Ĉinio je puno zla ljudima, a posebno se bio okomio na selo Murvicu na susjednom Braĉu. 54

A u Murvici je ţivio dobar duh koji se pretvarao u bijelog vola i ĉinio ljudima mnoga dobra. Zao je duh ĉesto dolazio s Hvara preko mora te donosio tuĉu i oluju Murviĉanima. Da bi se tome jednom stalo na kraj, odluĉi bijeli vol s Murvice da prvom prilikom, kada naiĊe crni vol iz Brusja, okonĉa zauvijek njegovo zlo. I tako jednog dana evo crnog vola preko mora s tuĉom i olujom. Tada se bijeli vol pretvori u ĉovjeka i naredi jednom ribaru da na murviĉkom ţalu ubije crnog vola. Kada je on to uĉinio, zazvoni na Brusju na Hvaru mrtvaĉko zvono najavivši smrt zloĉesta ĉovjeka. I od tada nikada više zlo nije dolatilo Murviĉanima iz Brusja. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga II.

ĐAVO U GORAMA Po cijeloj Banovini, od Petrinje do Gline, proširila se vijest da se u jednu kuću u Gorama uvukao Ċavo koji zlostavlja ljude, a kada ga je mjesni kapelan noću zaklinjanjem protjerao, prešao je Ċavo u ţupni dvor u Gorama. Tu se u obliku sjene pokazuje, ĉudnovato se ponaša i još ĉudnije govori. Kada su neki ĉasnici za to ĉuli, ušli su u seljaĉku kuću da vide je li to istina i Ċavo je i njih izmlatio. Priĉa o Ċavlu u Gorama postajala je sve strašnija i narod se poĉeo bojati. Zbog svega toga ode Matija Kos, ţupnik u Gorama, do samog biskupa u Zagreb. Pred njime, pred prepoštom kao gospodarom vlastelinstva i ĉlanovima kaptola ispriĉa on da se zaista u Gorama pojavio Ċavo. Zajedniĉki zakljuĉiše da je Ċavo došao u Gore kao boţanska opomena puku da se popravi, a nadasve zbog krajiških ĉasnika koji su raskalašeno ţivjeli i ĉitali knjige koje su donijeli sa sobom iz Saske te tako postali bezvjernima. Kada su ti ĉasnici saznali da ih se okrivljuje za pojavu Ċavla u selu, odluĉiše sami istraţiti cijeli sluĉaj, pronaći i otkriti toga „Ċavla.“ Najprije su potkupili ukućane u kući u kojoj se Ċavo najprije javljao. Oni im rekoše da je njihova baka vidjela tog Ċavla i prepoznala ga. A kada su i starici dali novac, ona im reĉe da je taj Ċavo nitko drugi već mjesni kapelan. On se zaljubio u djevojku iz te kuće i kako bi se s njom mogao nasamo sastajati nagovorio ju je da noću podiţe buku. A kada bi ukućani sa svijećom dolazili do njezine sobe da vide tko lupa, ona bi puhanjem iz mijeha trebala gasiti svjetlo. Dogovoreno, uĉinjeno. Ukućani bi od straha pobjegli iz kuće i poĉeli zvati kapelana da izgoni Ċavla. I tako bi on ostajao do jutra kod svoje djevojke. MeĊutim, kapelan nije bio dugo time zadovoljan pa je rekao ukućanima da je on ne moţe stalno ĉuvati u toj kući, nego da oni zamole ţupnika da je on primi u ţupni dvor. Ţupnik ispuni narodu ţelju, ali sada je ulogu Ċavla trebao preuzeti netko drugi. Zato kapelan potplati jednog ĉovjeka da po noći lupa po ţupnikovim vratima, po mjeseĉini da pravi svakojake sjene i da riĉe te psuje njega, kapelana što mu je oduzeo dušu koja mu pripada. Uplašeni ţupnik dozvolio je zbog sigurnosti da ţena svaku noć spava u kapelanovoj sobi.

55

Kada su krajiški ĉasnici saznali za tu stariĉinu priĉu, pustiše glas istine po Gorama i okolici. Ţupnik otpusti kapelana i gle ĉuda, nestade i Ċavla. Djevojci naĊoše muţa, a vojne vlasti zabraniše ĉasnicima da o tome više govore kako bi se saĉuvao svećeniĉki ugled i vjersko ćudoreĊe puka. Taj je dogaĊaj ostavio jedino sjećanje na Ċavla u Gorama tako da sluţi kao podloga poslovici: „ To je Ċavo u Gorama.“ Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga II.

TRSATSKA GRADINA – TRSATICA Na tjemenu trsatskog brda (Trsatica, nekadašnji Trsat) nalazila se u rimsko doba vojna utvrda koja je branila obliţnje naselje. Nakon propasti Zapadnog Rimskog Carstva Trsat se spominje 799. godine, kada je tu poginuo utvrdu, furlanski markgrof Erik. Poslije toga spominje se u Vinodolskom zakonu kao posjed krĉkih knezova Frankapana. U njihovu posjedu Trsat se nalazio do 1529. godine.

Svega jednu uliĉicu udaljen od crkve na Trsatu nalazi se ulaz u gradinu. Nakon što uĊete u utvrdu slavnih Frankapana prvo što ćete zamijetiti je prostrana terasa kafića “Gradina”. Na spomenutoj terasi se svake godine odrţava “Ljeto na Gradini”. Ljeto na Gradini je ljetna manifestacija koja se od 2006. godine odrţava na Trsatskoj gradini. U pet je godine izvedeno 200-tinjak uspješnih programa u kojima je nastupilo oko 1000 izvoĊaĉa, a koje je pratilo više od 52.000 posjetitelja. Program ove manifestacije moţete pronaći na http://www.ljetonagradini.com/. Ako proĊete terasom sigurno ćete zamijetiti kip zmaja koji pomalo liĉi na pijetla. O dotiĉnom zmaju postoji nekoliko legenda, a jednu od njih moţete proĉitati i ovdje: http://hrvatskimitovi.com/hrvatskeregije/kvarner/trsatski-zmaj/. Gradina je ĉetverokutno zdanje koje se nalazi na vrhu Trsata, a s njenih visokih kula puca pogled na Rijeku i cijeli Kvarnerski zaljev. Tragovima prošlosti došli smo i do Trsatice, ali nismo vas previše ţeljeli gnjaviti povijesnim ĉinjenicama, koristite malo google, jer internet je zasićen podacima o povijesti Gradine. Nadam se da ste uţivali u fotografijama i da će vas ovaj ĉlanak potaknuti da posjetite Gradinu, da uţivate u blagodatima ove utvrde i naravno, da prisustvujete kulturnim manifestacijama koje se tamo odrţavaju.

56

SVETI IVAN I SVETI ROK ISTJERALI KUGU S OTOKA BRAČA Kuga se pojavila na Braĉu i harala po Supetru. Boţe saĉuvaj koliko je zla napravila i koliko je Supetrana pokopano. Kada je poharala Supetar, krenula je kuga put Nereţišća te došla i do crkvice sv. Roka. Iznenada se pred njom pojavi sam sveti Rok. Dohvati štap i udari po kugi. Kada ju je dobro izudarao, vrati se kuga nazad u Supetar te govori: „Šukadare, bukadare, vej nikad u Nereţišće.“ MeĊutim, kuga nije dugo mirovala u Supetru. Krenula je dalje u svoj smrtonosni pohod po otoku. Ovaj je put pokušala ući u Plovlja. No, na brijegu Šćirova glava, doĉekao ju je Ivan Krstitelj i tako ju je prokleo da se morala vratiti s rijeĉima: „ Šukadar, bukadar, u Povlja nikadar.“ Literatura: ĐURIĆ, Tomislav Legende puka hrvatskoga

SVETI ROK Rok je roĊen u Montpellieru, gradu u juţnoj Francuskoj. Otac mu je bio grof. Prema najstarijem Rokovu ţivotopisu, njegovi roditelji dulje su vremena bili bez poroda, a jako su ţeljeli djecu. Molili su i zavjetovali se i Bog im je dao sina, koji će postati slavan svetac. Prije nego je navršio 20 godina ostao je bez roditelja. Prodao je sva svoja dobra, a novac podijelio siromasima te se kao siromašan hodoĉasnik uputio prema Rimu. Rokov je kršćanski odgoj bio dubok, nije se zadovoljavao površnošću, već je velikodušno i nesebiĉno darovao i ţrtvovao sve. Na svome hodoĉašću

u

Rim,

Rok

se

zaustavio

u Acquapendente gdje

se

dao

na

dvorenje

okuţenih bolesnika ubolnici, a uĉinio je s Boţjom pomoću i nekoliko ĉudesnih ozdravljenja. Dvoriti okuţene znaĉilo je izloţiti se stvarnoj opasnosti po vlastiti ţivot. Daljnja postaja Rokova hodoĉašća bila je Cesena, a onda Rim. Ondje se zadrţao oko tri godine te se na povratku u domovinu zaustavio u Riminiju, Novari i Piacenzi. Sva su ta mjesta njegova putovanja bila ispunjena djelima ljubavi prema bolesnicima. U Piacenzi se Rok razbolio od kuge. GraĊani su ga zbog toga prognali iz svog grada i on se osjetio osamljen kao Krist na kriţu, ali nije oĉajavao. Sklonio se u jednu šumu i ondje hranio biljem, uzdajući se u Boţju providnost. Neki ţivotopisci spominju da mu je tada svaki dan dolazio jedan pas noseći mu komad kruha. Prizor su ovjekovjeĉili mnogi slikari. Talijanski patricij Gottardo Pallastrelli, naišavši na bolesnog Roka u šumi, upusti se s njim u razgovor. Inaĉe baš nije bio ĉovjek duboke vjere. Sveti je patnik uĉinio na njega izvanredan dojam. On se pod njegovim utjecajem obratio, prihvatio ga, njegovao ga, dok Rok nije ozdravio. Zadobivši zdravlje, Rok se vratio u svoj zaviĉaj, ali njegovu trpljenju još nije bio kraj. Iscrpljen od teške bolesti, bio je posve izobliĉen tako da ga nisu mogli prepoznati. Uhvatili su ga te zatvorili. U zatvoru je proveo pet godina. Tada ga je još jedanput pohodila kuga. Svećeniku, koji mu je podijelio svete sakramente, otkrio je tko 57

je. Preminuvši odano u Gospodinu 16. kolovoza 1327., bi od Gospodina odmah proslavljen raznim ĉudesnim znakovima. Štovanje ovog sveca su uvelike proširili franjevci i kapucini. U Rimski martirologij ga je unio papa Grgur XIII. Taj unos kasnije potvrĊuje i papa Urban VIII.. Po vrhu, koji je po njemu je dobio ime, dobio je ime i istoimeni tunel, drugi najduţi u Hrvatskoj, na autocesti Zagreb- Split. Spomendan mu je 16. kolovoza.

Sveti Rock, Scilla (Italija). Zaštitnik

je

mnoštva

mjesta.

U

Hrvatskoj,

to

su: Bibinje, Virovitica,, Stari

Grad, Sutivan, Kreševo, Prapatnice, Klana, Benkovec (Mala Subotica), Draškovec, Lumbarda, Šepurine, Drniš, Lovinac, Sveti

Rok u

Lici, Zaton,

Jazavica,

Roţdanik, Galgovo, Udoviĉići kod Otoka, Duga Resa i Medov Dolac… Izvan Hrvatske, od znaĉajnijih naselja, za zaštitnika ga imaju: Subotica, Bereg u Baĉkoj (od 1873.), Carigrad i ini. Zaštitnik je oboljelih od gube, kuge i kolere (i općenito od zaraznih bolesti), invalida, kirurga, protiv bolesti ţivotinja (posebice pasa). Na dan sv. Roka, Rokovo, postoje tradicije hodoĉašćenja svetištima. U Hrvatskoj, vjernici ţupa Hreljin, Kostrena, Krasica, Kukuljanovo, Praputnjak, Škrljevo i Zlobin hodoĉaste Majci Boţjoj Trsatskoj. U neretvanskom kraju, vjernici posebno slave sv. Roka od 1761. godine, a hodoĉaste mu na kapelicu na vrhu brda Rujnice, s desne strane obale Neretve.U Medovu Docu Sv.Roko se štuje od 1760.godine kada je sagraĊena crkva Prezeto s: Wikipedia

ČUDO NA TRSATU One godine kada je moćni hrvatski ban Pavao Šubić doveo na budimsko prijestolje napuljsku lozu Anţuvinaca, jer mu dodijahu Arpadoviću i jer mu bijaše svejedno tko sjedi na tronu, s obzirom da je samostalno vladao Hrvatskom i Bosnom do Drine, te znamenite godine zgodi se ĉudo na posjedu Šubićevih suparnika, knezova Frankapana. Odavno su se Frankapani s djedovine na Krku proširili kopnom i drţali ţupu Modrušu, te Vinodol od Grobnika i Trsata do Novoga grada.

58

Jednoga svibanjskog jutra prolazili su drvari blizu frankapanske kule, preko travnate zaravni na kojoj bijaše vrt udovice Agate. Odjednom zastade stari drvar Šimun, spusti sjekiru s ramena i zagleda se u drvenu kućicu, koja tu još neki dan ne bješe. Zaĉudi se i druţina, te su tako stajali neko vrijeme ne vjerujući oĉima. Zatim se pribliţe, kriţajući se od prepasti. Dodirivali su prastaro drvo i pogledavali se, pa oprezno ušli i unutra ugledali drveno raspelo i Gospin kip od cedrovine. Pošalje Šimun druţinu u šumu da sjeku drva, a on poĊe do ţupnika don Aleksandra, te mu reĉe što je vidio. Bolesni se ţupnik uspravi na postelji i sklopi ruke plaĉući, jer mu se neku noć ukazalo u snu da će anĊeli donijeti na Trsat nazaretsku kućicu u kojoj je anĊeo Gospodnji navjestio Mariji da će roditi sina, kralja nad kraljevima. Muĉen već tri godine vodenom bolešću, došepa don Aleksandar do zaravni i vidje da se obistinilo što je sanjao. Sutradan se pojavi u crkvi, posve zdrav, i objavi puku da se dogodilo ĉudo, te svi dohrle do kućice, moleći i pjevajući. Signe glas i do kneza Nikole Frankapana, koji dojaše s pratnjom da vidi što se zbilo. Bio je Nikola poboţan vitez i štovatelj Djevice, ali ne htjede odmah povjerovati da se nazaretska kućica doista spustila na Trsat, pa pošalje u Svetu zemlju don Aleksandra i još dvojicu uĉenih dominikanaca. Dade im knez dobru laĊu i 20 ratnika viĉnih bitkama na moru i kopnu, te oni sretno doploviše do azijske obale i uz mnoge nevolje stigoše u Nazaret, preodjeveni u trgovce. Radosno je bilo ţupnikovo srce, jer mu se ispunio i drugi san: da stupa galilejskim tlom, po kojem je nekada koraĉao Isus. Raspita se za mjesto gdje je stajala Marijina kuća, koju su u davnini ĉuvali apostoli i sagradili oko nje skromnu crkvicu. Kada je prestao progon kršćana i car Konstantin prihvatio Kristov nauk, uputila se bila u Svetu zemlju njegova majka Jelena, te pronašla kriţ na kojem je Isus razapet, a ponad nazaretske kućice podignula je veliku crkvu koja je stajala stoljećima, dok ju ne razrušiše Mameluci. Nazaretsku kućicu nisu dirali. Ti muslimani, štoviše, dopuste kršćanima da se ondje skupljaju i mole, ali Bog zapovjedi anĊelima da je prenesu u kršćansku zemlju. Zbilo se to nedavno, rekoše to don Aleksandru. Tragovi još bijahu vidljivi. Izmjere dominikanci koliko je kućica bila duga i široka, radosni što mjere na vlas odgovaraju veliĉini kuće koja se pojavila na Trsatu. Vrati se don Aleksandar ţiv i zdrav u domovinu, noseći vijest da je kućica bez svake sumnje nazaretska. Padne tada na koljena i vrli knez Frankapan, te zahvali nebesima na tolikoj milosti. Tri su godine hodoĉastili Hrvati, tri su godine dolazili vjernici iz Italije, iz Ugarske i dalekih zemalja, stizali su nesretni i bolesni, a odlazili utješeni i bodri. Ĉetvrte godine oko Boţića nestade kućica iznenada kao što se bila i pojavila. „Zašto si nas napustila, Majko milosti?“ – plakali su vjerni, a Frankapani pošalju svoje ljude na sve strane, ne bi li saznali gdje je kućica. Jedan od glasnika vrati se s vijesti da je pronašao nazaretsku kuću u talijanskom Lorettu. Razgnjevi se isprva knez Nikola, jer je mislio da je kućica ukradena i potajno odnesena, no istraga pokaţe da se zbilo novo ĉudo te su anĊeli prenijeli Marijin stan po ţelji 59

Svevišnjega. Nije to bilo drago knezu, ali protiv volje Boţje nije mogao. Don Aleksandar umre od tuge. Teško je palo i Trsaćanima koji su se šakama udarali u grudi i vapili, pitajući se zašto ih bog drţi nedostojnima. Da ih umiri, podigne knez crkvicu na mjestu gdje bješe kućica, a potom podari papa Trsaćanima sliku svete Marije koju je svojom rukom naslikao sveti Luka EvanĊelist. Narod nazove sliku Majkom milosti, a sveto mjesto prozovu Svetište Majke milosti od svete nazaretske kućice. Poslije pozovu Frankapani franjevce da budu ĉuvari svetišta, oni podignu samostan i novu crkvu, koja ostade za vjekove. Literatura: HITREC Hrvoje, Hrvatske Legende

BLAGO IZ ZMIJSKE KULE U moĉvarnom podruĉju rijeke Vuke sagraĊen je u stara vremena grad – KoloĊvar. Kako je bio sagraĊen usred moĉvare, na njega su navaljivale velike crne moĉvarne zmije. Zbog toga su ga njegovi vlasnici morali brzo napustiti. Zmije su preplavile njegove kule i zidine. Ljeti bi se sunĉale na najvišoj kuli, a zimi se uvlaĉile u njezinu unutrašnjost – u zimski san. Stoljećima se nitko nije usuĊivao prići zmijskom gradu – KoloĊvaru. Jedini junak koji je imao hrabrosti bio je barun Trenk. On je izabrao najveću zmijsku kulu za spremište svoga blaga. Bila je hladna zimska noć kada je drveće pucalo od oštrog mraza i zmije su u podzemnim prostorijama grada spavale zimski san. Trenk je prišao kuli s ĉetom svojih pandura koji su nosili sedam sanduka punih blaga. Prošli su kroz jedan otvor i kroz njega bacili sanduke u kulu meĊu zmijska legla. Kako je Trenk prerano umro, nikada nije uspio uţivati u svojem blagu, a panduri nisu imali hrabrosti poslije smrti svoga voĊe podići blago iz Zmijske kule, koje se i danas tamo nalazi. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga I.

BAN VUKODLAK S JELENGRADA Usnuo jedne noći Bjelin ban. Gospodar Jelengrada ĉudan san. U magli je vidio neku spodobu koja mu se je pribliţavala i izgovorila samo jednu reĉenicu: – Ti ćeš biti kralj! Kada se je probudio, povjeri svojoj ţeni što je sanjao. Na to mu ona kroz smijeh odgovori: – Kani se takvog san, a poglavito misli. MeĊutim, bana Bjelina poĉe taj san sve više proganjati i obuzimati misao da bi on ipak mogao postati kralj. To mu je sigurno suĊeno, ali se i sam mora potruditi za ostvarenje sna. Poĉeo je kovati urotu 60

protiv svoga kralja kojemu je do tada vjerno sluţio. Nagovarao je svoje susjede plemiće da zajedniĉki svrgnu kralja, a kad njega postave na prijestolje on će ih bogato nagraditi. Neki su se i odazvali njegovu pozivu te poĉeše kovati urotu. No, jedne noći ĉuje on svoju ţenu kako u snu govori da Bog oprašta svim grešnicima svake vrste, samo ne izdajicama. On je probudi i upita što je sanjala? I ona mu ispriĉa svoj strašan san. – Vidjela sam tvoju dušu, dragi muţu i bane, kako se nalazi pred sudom boţjim. A okolo sami vragovi koji zatraţiše od Svevišnjega tvoju dušu jer ti njima pripadaš. I tada si me probudio. Zamisli se ban Bjelin nad tim snom svoje ţene shvativši grijeh svoje izdaje. Povuĉe se u obliţnji smostan pavlina, ali njegova duša nije imala mira. Pobjegao je iz samostana i nastanio se u najgušćoj šumi Moslavaĉke gore. Tu je ţivio godinama poput divlje zvijeri dok ga neki razbojnici nisu ubili. Na njegovo tijelo naišli su pastiri i pokopali ga, ali ban ni nakon smrti nije imao mira. Lutao je planinom kao vukodlak i zavijao je od ponoći do zore. I tako je to dugo trajalo, sve dok ga vrazi ne odvedoše u pakao. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga I.

MLIJEČNICA CRNE KRALJICE Stanujući u Medvedgradu Crna kraljica najviše se voljela zabavljati sa svojim miljenikom – velikim crnim gavranom. Osobito ga je ljubila i njegovala, ali je naime u cijeloj okolici zavladao veliki strah. Kad god bi se na nekog razljutila ili kad bi itko od njezinih podloţnika što skrivio, obiĉavala bi ona zapovijediti svom gavranu da ga napadne. Gavran bi onda razljućen poletio na ĉovjeka i stao bi mu derati meso, vaditi oĉi, ĉupati kosu, obrve i brkove te bi ga tako muĉio dok ţrtva pod njegovim panĊama ne bi umrla ili izranjena nemoćno leţala. Kad god bi kraljica gavrana za šalu obiĉavala pustiti i na svoje sluge. Oni se nisu dali iznenaditi i spretno bi se obranili, ponajviše bi se sakrili i zatvorili u kakvu tamnu prostoriju. Kada bi joj dosadila takva pakost s gavranom, znala bi se Crna kraljica ponekad odšetati do svoga marofa koji je bio pokraj puta k Svetom Jakovu, nedaleko od Medvedgrada. Tamo se nalazilo jedno studeno vrelo s bistrom tekućom vodom.Naredila je Crna kraljica da se pokraj toga vrela uredi za nju posebno kupalište, a pokraj njega i mlijeĉnica. Dolazila bi ona ovamo sama ili u pratnji svojih gospoĊa. Tu bi se pod vedrim nebom i zelenim granjem znala gola kupati – ĉas u bistroj vodi, ĉas u samom ĉistom mlijeku. Tako je svoje njeţno tijelo dugo u vjeĉnoj ljepoti i zdravlju odrţavala, ali svoj zlu ćud nikada nije izmijenila. Od tog vremena ovo mjesto naziva „Mlijeĉnicom Crne kraljice.“ Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga I.

61

KIP SVETE JANE U KRAŠIĆU Tijekom više od dva stoljeća u Krašiću i okolici prepriĉavaju se razliĉite priĉe o kipu sv. Jane. Jedni govore da su stari Krašićanci traţili sveticu koja bi im štitila vinograde na njihovom vinorodnom kraju koji su zvali Lazina. Tako su saznali da je u kršćanskom svijetu i vinorodnim zemljama zaštitnica vinograda sveta Jana, Ana, majka naše Gospe. Zato su njezin kip postavili ovdje, usred vinograda. Prema drugima bilo je drukĉije. U davno vrijeme u doba turskih ratova došla je jednom turska vojska da opsjeda susjedni Ozalj. Tijekom opsjedanja umre neki visoki ĉasnik u turskoj vojsci i Turci ga zakopaše na ovom mjestu pokraj Krašića. Da bi bili sigurni da će kršćani poštovati grob njihova Turĉina, podigli su mu kip s njegovim izgledom, a na poleĊini kipa uklesaše – kriţ! Nakon toga odoše Turci iz ovog kraja, a kip Turĉina s kriţom ostade saĉuvan do danas. No, prema trećima, bilo je još drukĉije. Neki Turĉin visoka poloţaja zaljubio se u jednu lijepu djevojku iz Krašića. Ona je ubrzo umrla, a nesretan Turĉin podiţe ovaj lijepi spomenik s njezinim kipom. Turci su se utaborili na mjestu, gdje se nalazi kip. Jednog predveĉerja neki kršćanin iz susjednog sela Dola zapucao je na Turke iz udaljenosti od ĉak tri kilometra i ubio jednog Turĉina oni su ga ovdje pokopali i podigli mu kip. I na kraju nastade i peta legenda. Jedne godine Bog se razljutio na svijet i poslao na njega „krvavu kišu.“ Krašićanci, da ublaţe srţbu Boţju, poĉeše dizati ovaj kip te „krvava kiša“ prestade padati. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga

SVETI PETAR I PČELE Išli su jednom Isus i sv. Petar putom po Braĉu i naiĊu na jedan roj pĉela. Tada kaţe Isus Petru: - Petre, šteta je ove pĉele pustiti. Trebalo bi ih skupiti. - A Isukrste, kako bi to uĉinio? - Skupi ih u njedra. Idu oni idu, a odjednom jedna ga pĉela ubode. Petar, ne budi lijen, satre sve pĉele u njedrima. Idu oni dalje. DoĊu na jedno brdo i ugledaju brod pun ljudi te kaţe Isukrst Petru: – Petre, vidiš li ti onaj brod? – Vidim, Gospodine. – E, sad ću ga potopiti – Isus će njemu. – Zašto? – upita zaĉuĊeni Petar. – Zato, jer je na brodu meĊu svi tim ljudima i jedan grešnik. 62

– Zar, Isukrste, zaradi jednog grešnika potpit ćeš toliko ljudi – zaĉuĊeno će Petar. – Moj Petre, ja zaradi jednoga grešnika ne bi trebao potopiti toliko ljudi, a ti si zbog jedne pĉele koja te ubola, sve ostale satro. Zateĉen tom usporedbom Petar zašuti, obori oĉi i dalje krene s Isusom putovima Braĉa. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga II.

VEĆKA KULA – GROBNICA KRALJA PASOGLAVCA U davna vremena neki divlji narod prodro je u zemlju jednog dobrog kralja. A ovaj dobri kralj je sa svojim velikim blagom bjeţao i bjeţao, sve dok se nije skrasio u Dalmaciji, negdje uz obalu Jadranskog mora. Taj divlji narod krenuo je u potjeru za kraljem ţeleći se domoći i njegova ţivota, njegove glave, a ponajviše i njegova blaga. I tako su i oni došli do obale mora. Tek tada je narod Dalmacije vidio pred kakvim je spodobama bjeţao dobri kralj. Nisu to bili samo divlji ljudi, nego su to bile ljudske spodobe s pasjom glavom. Bili su niska rasta, pognutog drţanja, obrasli dlakama. MeĊu njima se posebno isticao njihov kralj koji je bio sin neke kraljeve kćeri i psa. Taj bi kralj, prije nego što bi progovorio, najprije tri puta zalajao. Vojska dobroga kralja i narod odupirali su se tim divljim ljudima koje su nazivali – “pasoglavcima.” Odluĉna bitka trajala je tri dana. I u toj bitki “pasoglavci” su bili poraţeni, a njihov kralj ubijen. Kralja Pasoglavaca ubio je jedan biskup. Odrubio mu je glavu, a tijelu zakopao u Većku kulu pokraj potoka Paklenica, što kraj te kule utjeĉe u more. Da bi pobjednici bili sigurni da se kralj “pasoglavaca” ipak neće podići iz groba, pokopali su ga na dubinu od 99 seţanja ispod zemlja. Za ovo junaĉko djelo dobio je pobjedniĉki biskup od pape na dar lijep kriţ. Dugo godina nakon toga, kada je biskup bio na samrtnoj postelji, zatraţio je da se poklonjeni papinski kriţ zakopa u Većku kulu kako bi se i na taj naĉin sprijeĉio izlazak kralja Pasoglavaca iz groba. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga

CRNA KRALJICA S PLITVIČKIH JEZERA U kraju gdje su danas Plitviĉka jezera bilo je oduvijek malo vode, ali u jedno vrijeme nestade i to malo vode pa se tijekom devet godina cijeli kraj pretvorio u pustoš. No, jednoga dana doĊe u taj kraj Crna kraljica sa svojom pratnjom. Spustila se ona s Velebita iz svojih vilinskih dvora i kada vidje ovu pustoš, ispuni ţelju vapijućih seljaka te pozove vodu. 63

Istoga se ĉasa smrkne i uz grmljavinu i munje spusti se velika kiša. Padala je sedam dana i noći sve dok se nije stvorilo šesnaest jezera u Crnoj Rijeci. Prvo od njih nazvano je Prošćansko, po prošnji naroda za vodu. Zahvalni ljudi nosili su na brijeg kamen po kamen i nad Kozjakom sagradili Kraljiĉin dvor. Ljudi su sretno ţivjeli uz svojih šesnaest Plitviĉkih jezera, a Crna kraljice brinula se o njihovoj sreći. Kasnije se povukla u svoje podzemne dvore kod Galovca i Okrugljaka. Narod ju je ĉesto obilazio, a jednom su je prilikom zamolili neka ima na neki naĉin pokaţe da misli na njih. Iznenada se podigla voda u Galovaĉkom jezeru iz kojeg se velikom bukom poĉne prelijevati preko stijene i pećine. I s ostalih su bregova poĉeli teći potoci i bujice pa se narod uplaši da je došao sudnji dan. U velikom strahu pozvaše sada Crnu kraljicu da im pomogne. Na vodopadu Galovcu pojavi se odjednom predivno svjetlo, a kiše stadoše i voda se smiri te se zatim zaĉuje glas Crne kraljice: – Vi ste vrijedni i dobri ljudi. Ĉuvajte svoje hladovite gajeve, plodne doline i ova lijepa jezera s umilnim i srebrenim potocima što teku unaokolo. Mnogo će vojni proći ovim krajem i mnogo ćete krvi i suza proliti, ali ja ću doći opet i mojim dolaskom sinut će vam sunce ljepše budućnosti. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga I.

BARBARA CELJSKA Već 1406. godine spominje kao ţena ugarsko-hrvatskog kralja Ţigmunda Luksemburškog, iako je njihov brak sklopljen dvije godine kasnije, 1408. kada je Barbara imala 16 godina. Ţigmund ju je uskoro uveo u drţavne poslove, pa ga je tako u vladanju zamjenjivala za njegovih dugotrajnih izbivanja iz Ugarsko-hrvatskog Kraljevstva (1412. – 1414. i 1416. – 1418.). Već 1419. ţestoko se sukobila s muţem, koji je nju i njihovu zajedniĉku kćer Elizabetu prognao na više od godine dana. Nakon pomirbe, Barbara od 1420. nosi naslov ĉeške kraljice, od 1433. carice (kad je njen muţ okrunjen za njemaĉkorimskog cara). Kako bi sebi osigurala vlast, odupirala se da prijestolje naslijedi Albert II. Habsburgovac, koji se oţenio njenom kćeri Elizabetom, pa je još za ţivota Ţigmund zapovjedio da se on zatvori. No, Albert je ipak zavladao te ju zatoĉio u Poţunu. Nakon svog oslobaĊenja i unatoĉ prividnoj pomirbi s kraljem, svojim zetom, Barbara je pobjegla u Poljsku da kao protukralja u Ĉeškoj podupre mladoga Kazimira Jagelovića. U Ĉešku se vratila nakon Albertove smrti i nastanila u Melniku, gdje je umrla od kuge. Dok je njezin suvremenik Enea Silvio Piccolomini (poslije papa Pio II.) ţigosao njezin ţivot kao razuzdan i poroĉan, ne mogu se previdjeti i druge osobine te ţene izvanredne ljepote. Barbara je u svom, doduše spletkarskom, politiĉkom djelovanju pokazivala veliku oštroumnost i politiĉko umijeće. Bavila sealkemijom i voljela odijevati u crno zbog ĉega je u hrvatskom narodu (prije svega u sjeverozapadnoj Hrvatskoj gdje je imala posjede) do danas ostala zapamćena pod imenom Crna kraljica.

64

KAKO SE SRUŠIO ZVONIK POŽEŠKE CRKVE SV. TEREZIJE Poţeški trgovac Luka, već stariji momak, u ĉestom razgovoru kada bi ga prijatelji i znanci pitali kada se već jednom kani ţeniti, odgovorio bi lakonski da će se prije srušiti toranj ţupne crkve sv. Terezije nego što će se on oţeniti. Na to su mu oni odgovorili: - To onda neće nikada biti. Ostat ćeš nam stari momak. Ipak se jednog dana trgovac Luka zaljubio u susjedu Maricu i odluĉio se njome oţeniti. Otišli su kod ţupnika sv. Terezije i dogovorili datum vjenĉanja – 14. lipnja 1926. godine u pet sati poslije podne. Svadba se danima naveliko pripremala i dogovorenog dana sakupili su se svatovi spremni krenuti u crkvu sv. Terezije u kojoj bi Luka i Marica stupili pred oltar. Dva sata prije polaska svadbene povorke u crkvu, stigla je u mladenĉevu kuću vijest da se srušio toranj ţupne crkve i da nema ništa od svadbe. Iako zateĉeni takvim nenadanim dogaĊajem, mladenci se nisu dali smesti. Zamolili su usplahirenog i oţalošćenog ţupnika da ih ipak vjenĉa, ali u crkvi sv. Lovre koja nije imala zovnika. Iako nevoljko, ţupnik ih je vjenĉao u drugoj crkvi. I tako se obistinila Lukina izreka da će se oţeniti nakon što se srušit toranj sv. Terezije. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga I.

HREN JE NASTAO U SENJU Kada su Isus i sveti Petar išli po svijetu, došli su kroz Liku, Vratnik i Senjsku dragu u Senj. Već kod prve kuće ĉuje Isus, kako jedna ţena viĉe na muţa: - Vrag ti sriću i zdravlje odnil. Sve to van ĉuje, pa ĉak i kako padaju pljuske i kako muţ viĉe: - Udri ako si kadra! - Idemo unutra, kaţe Isus svetom Petru, da vidimo što je to. Kada oni unutra, a tamo muţ sitsnut od straha skrio se pod stol. - Što je to? Zašto si pod stolom? – zapita Isus. - Ja sam u svojoj kući gospodar pa mogu biti pod stolom i na stolu. Isus ga lijepo pozove da izaĊe ispod stola i neka mu ispripovijeda što je na stvari. Na to muţ poĉne sve malo u strahu pripovijedati kako ga je ţena htjela potjerati s kablom na bunar po vodu, a on nije htio poći. Ţalio se na svoju ţenu kako je zloĉesta i kako mu je svu dušu i zdravlje popila. Ţena je cijelo vrijeme vikala na Isusa i svetog Petra: - Grete mi van iz kuće, nesriće jedne! 65

Naljuti se Isus na ţenu pa reĉe svetom Petru da odreţe ţeni jezik. Sveti Petar najprije nije htio, ali je ipak morao napraviti ono što mu je Isus rekao. Uhvati ţenin jezik, odreţe ga i da Isusu pa zapita: - Što će ti ljuti jezik? - Posadit ću ga na travici, a iz njega će izrast nešto ljuto i to ljuto ljudi će rado jesti. I zaista je od tog jezika naraslo korijenje koje su ljudi prozvali hren. Od tog su vremena muţevi gospodari u svojim kućama, a ţene moraju rano ujutro dizati, ići na misu, trţnicu, urediti kuću, raditi cijeli dan u tvornici, a uveĉer prati, ribati i druge poslove po kući raditi. A muţevi od tada rade što hoće – cijeli dan odmaraju, spavaju i rade samo po noći “od osme do druge ure u birtiji.” Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga I.

ZLATO U VEJAKU Bila je nekoć u Povljima bogata obitelj Knjeţić. Imali su lijep komad zemlje u polju zvanom Veljak. Na tom je polju u turska vremena bio turski grad. Turci su tada zvali Braĉ – Turska Kravarica. I u tom polju radio je jedan od Knjeţića koji je jednoga dana našao cijelu hrpu blaga – lira, cekina, zlata. Kada je to blago ţelio podići, nije nikako mogao. I odjednom on vidi kako mu prilazi mladić u lijepom odijelu, pravi gospodin koji mu reĉe: - Ako hoćeš podignuti blago – moći ćeš, ali ako mi dadeš svoju kćer. Gleda Knjeţić otmjena ĉovjeka pa si misli – postat ću bogat, a kćer ću dati finom i bogatom gospodinu. I on mu poda kćer. Tada je mogao podići blago koje je dognao u Povlja na devet mula – toliko ga je bilo. Tek poslije je saznao da je onaj otmjeni gospodin bio vrag pakleni koji mu je zauvijek odnio kćer. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga I.

BISAGE I MRTVA PUNICA Prid misec dana je umrla punica od moga fjoca. On je kopa kunpir u Valici zdol cimitra. Zdiga se je malo da zdrica ţivot, da poĉine, a sprid njega mrtva punica stoji ţiva. Gledali su se u oĉi, niš si nisu rekli. Pogleda je u zemlju, a na zemlji ni više bilo bisag. Diga je oĉi da jopet vidi mrtvu, a pokojne nideri. Pogleda nazad prida se i tamo jopet bisage za kunpir kako hi je bija puštija. Literatura: ORLIĆ Drago, Štorice od štrig i štriguni

66

VUČJI PLES Išel je muzikaš z gosti ĉez šumu i najemput je zagledal vuka. Brţe se je spentral na drijeve, a vuk je dole reţal, i štel je svu silu na njega. Kak se to već šika kad ĉovek z gosti ide, imel je muţikaš suobu strošek. Mislil si je: »Bum vuka nahranil, pak bu me morti onda ostavil na miru.« Najprije mu je poĉel hitati mese. Kad je toga ponestale, došli su na red kolaĉi. Vuku ni to nije bilo dosta, on je i dalje reţal na muzikaša šteri je bil sev v strahu. Ostal mu je još same liter vina, i to je vuku hitil. Kak se je vuk dobre najel, ta mu je litrica baš dobre došla, tak si ju je ţmahne spil. Siromašni muzikaš si je mislil kak je ve on na redu, pak je zel svoju tamburicu i za zadnji put si zaigral. Vuku je vine vudrile v glavu, pak je tancati poĉel. Tak je bil sreĉen da je tanacal i tancal i vu tem zabil na muzikaša i v šumicu je otancal. Literatura: BOTICA Stipe, Lijepa naša baština

NAJTEŽI KRIŽ Bio jedan car i mještanin. Naredi car jednoga dana da svi majstori u njegovoj drţavi naprave kriţeve i ko napravi najteţi kriţ taj će biti nagraĊen. Tako su poĉeli praviti svi kriţeve, a šuster ne radi ništa. Kaţe mu ţena: »Ti ne radiš ništa, otiće ti glava.« »Ne brini, ţeno, ništa.« Došo veliki dan – na velikoj poljani sjedi car i njegova svita. Majstori idu, nose kriţeve. Neki napravili drvene, govţĊene, a šuster poveo ţenu. Naredi carev poglavar: »Kriţeve na ramena!« Šuster kaţe: »Sjedaj, ţeno, na ramena!« Kad je došo blizu cara, on kaţe: »Ti u stranu, ti ćeš dobiti nagradu jer imaš najteţi kriţ.« Literatura: BOTICA Stipe, Lijepa naša baština

67

ORKO Obale Temnave ĉuva strahovit nakot Orko, nakazni pas koji laje ĉak i na Ĉernoboga. Orko ima tri glave, a pretvara se i u osvetoljubivu maĉku, bijesno magare ili šugavo kljuse, pa majkama krade djecu. Nakon što bi usmrtio dijete, popio bi mu krv. Orko po nekima nastaje na kokošjem gnojištu koje nije bilo prekopano sedam godina ili pak od smeća. Najĉešće se pokazuje noću, kao mali magarac, rjeĊe kao mazga, pas kozlić ili crna ovca. Putnici naiĊu na njega na putu kako pase ili leţi. Ponekad se sam zavuĉe umornom putniku meĊu noge, te putnik kadkad od ugode zaspe. Odmah ili nakon nekog vremena, Orko se transformira, naraste ili se podigne jako visoko i na svojim leĊima nosi ljude u nepoznato. Navodno ga se moţe zauzdati nerabljenom uzicom ili krunicom, a boji se pasa koji ga mogu rastrgati. U okolici Splita nazivaju ga Manjinjorgo, a rijeĉ je o morskom duhu nastalom iz duše utopljenika, koji se javlja u liku magarca ili kao napuhana kozja mješina. Od Manjinjorga ljude se mogu obraniti svetim moćima i blagoslovljenom travom, a onog ĉovjeka koji bi se uspio od njega obraniti, Manjinjorgo bi od glave do pete zalio smrdljivom tvari. Orko se u Istri zove Vorko, Lorko, Bilfo, Mrak ili Malik, a od njega se ĉovjek brani tako da zamijeni lijevu i desnu cipelu. Orko nema ljudski oblik. Najĉešće se prikazuje kao bezopasan magarĉić “pule” ili “pulić”, podvuće se ţrtvi pod noge i nosi je. Ţrtvu moţe ostaviti na zvoniku ili je, pak, nikad ne vratiti. Pojavljuje se kao “po ĉovik – po praz”, dakle, neka vrsta statira. Opasno je stati u šumi na njegov trag. Tada se ĉovjek izgubi, “ubrne mu se svit.” Orko se pojavljuje kao pas, ovan, krmaĉa, ali i kao div, golema spodoba koja opkoraĉuje cestu. Mrak je gorostas koji opkoraĉi cestu i hoda od krova do krova ili od stabla do stabla. Ljudi se usuĊuju proći naprijed samo kad su trojica, što asocira na Sveto Trojstvo i utjecaj kršćanstva. Mrak se po nekim izvorima ne vidi i ne ĉuje se, ali škodi djeĉjim pelenama i rublju, kao i rodiljama. MeĊutim, on pomaţe djeci koja mu preko kuće prebace svoj otpali mlijeĉni zub, da im brţe naraste. U nekim krajevima se naziva Lorko, te poprima oblik ĉovjeka, vampira, duba ili ĉempresa. Magarac je gotovo u svakoj mitologiji zlo biće iz pakla. U indijskoj mitologiji magarce jašu iskljuĉivo zla boţanstva, dok je u egipatskoj crveni magarac jedno od najopasnijih bića koje duša moţe sresti nakon smrti. Magarca takoĊer povezujemo sa zlim bogom Sethom ĉija glava podsjeća na magareću. Literatura: LOZICA Ivan, Poganska baština

68

ŠUMSKA DEKLA Daleko, daleko u Modroj šumi, imao ĉovjek svinjski kotac. Ogradio ga visokim koljem, da mu svinje ne ukradu. U toru je na drvetu imao i vulnjak s pĉelama, odakle je svaku jesen uzimao meda. Jednoć, u toru bilo blato i vidi on trag ljudskih stopala. Osvrne se okolo i promrmlja: »Kvara nema! Pajceki svi na broju, vulnjak je netaknut. Ĉudna li ĉuda!« I pogna on svinje na pašu, pa kad ih naveĉer dotjera, a nekakvo je stvorenje pod vulnjakom. Stislo se i skrilo. »Zgledi kak ĉovjek, a ĉovjek ni, zgledi kak medvjed, a medvjed ni«, mrmlje on opet. Kosmato je po cijelom tijelu, vide mu se samo oĉi i usta. Duge mu se dlakave ruke vuku po blatu. I ne uplaši se on toga stvorenja, nego istrgne kolac i udri po njemu. Ţeţe ga koliko se dalo i koliko se moglo. A stvorenje zakriĉi i pokrijes si oĉi onim rukama. Neka su mu ruke duge, nije se njima odrplo. I pozna on sad da to nije glas pravog ĉovjeka. »Boţe, šumska dekla!« Bijaše to zbilja šumska djevojka. I prestane ju tući, nego ju samo pogurne onim kolcem, izgura je ispod vulnjaka, pa je izrene iz svinjca. Izišla ona i otišla. Poslije bi cijelu jesen, šumsku tu deklu našao pod vulnjakom. Skrivala se pred drugim zvijerima. Bilo ju manje strah med svinjama i sa pĉelama. Ĉovjek ju više nije gonio iz tora: »Kvara mi i tak ne dala!« Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

PRVI VRAČ U nekom selu ţivio ĉovjek sa svojom ţenom. Imali su dijete koje tri godine sve po tri groznice tresle. I kad mu je bilo sedam godina, neku noć doĊe dvanaest vještica i jedan vilovnjak. Vilovnjak bijaše sa ţutom bradom. Ukradu to dijete i na vilovskim kolima polete nebom na brdo Aršanj. Vještice ga ondje doĉekaju, sve mu se klanjajuć: - Zdravo, vilinski kralju! Nama budi od milosti, svijetu budi od pomoći. Narodu budi vraĉ i pomagaĉ! Dadu mu ljekovitu travu uĉeći ga kako će njome lijeĉiti svaki vilinski ulom. - Ali ni od koga ne smiješ uzeti doli jedan groš za svoj trud! – Dadoše mu i šibicu: – Nestane li ti pak ovih trava ljekovitih, poĊi ondje gdje majke hitaju pepeo s ognjišta, ošini po njemu šibom triput i niknut će odmah ovih trava koliko te volja. Uĉile ga i molitvice svakom svecu. Uĉile ga zazvati svetog Antu: -Anto Bono Boniparto, Anto santo velepanto, Anto sigo prepovigo, Anto mange ĉerepange, Anto silo saparilo, Anto tale dividale, Anto lemi natilemi, Anto pana dilovana, Anto saku karasaku, Anto vamen ustiamen. Nauĉivši ga molitvicu, krijepile ga vinom iz baĉvica. A treću noć stanu dobrice u dva reda. Dijete svuku do gola. Prolazilo izmeĊu njih, a one ga šibale da ga groznica ne hvata. Dadu mu vilinski prutić: - Razdijeli nas s njime na ĉetiri strane svijeta! I dijete mahnu rukom uokol, a vilenjaci i vještice raspu se svijetom. Škodit će ljudima, a on će ih lijeĉiti od njihovih bolja. Rastajuć se s djetetom, 69

stari vilovnjak objesi poderan opanak na vrh Aršanja. I u ĉešljugarovim kolima dovedu maloga doma u postelju. Ujutro se roditelji obradovali kad ga naĊoše izlijeĉena. U krevetu dijete ostade tri godine ne okusivši ni jela ni pila. Nimalo ne oslabi, dvorile ga vještice i vilenjaci, ustane treću godinu, po poĊe vraĉati svijetom. Posta prvi vraĉ. A onaj opanak i danas visi navrh Aršanja. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

MALIK Neki ovĉar oboli u gori. Teško se spuštao prema pastirskome stanu, u kojemu je bio njegov prijatelj. I napokon se strovali pod bukvu, ni ţiv ni mrtav. Jedva imaše snage zvati po gorsku: -

Ho-o-o-op!

Posluhne malo i ĉuje da se netko javlja iz nekog dalekog klanca. -

Hop-ho-op!

Zovne opet: -

Ho-o-o-op!

-

Hop-ho-op! – ozove se još bliţe, pa ovĉar razabere tanak glas, poput djeĉjeg.

-

Ma, na slavu Boţju – reĉe ovĉar – neka priĊe i djetić!

Kad vraţjeg li posla, priĊe k njemu neki magarić, reĉe mu pravim ĉovjeĉjim govorom: -

Zajaši me, prijatelju!

Bome, bolesni se ovĉar popne na magarca. Zajaše tovarića. Magarac se polako vukao i strigao ušima. Donio ga pred kolibu. Kad je ovĉar došao na prag, nestalo tovarića, dok bi okom trenuo. I osvrne se ovĉar okolo, traţio ga pogledom, a ono bjeţi neki djeĉak s crvenom kapicom. Ovĉar u ĉudu. U još većemu bi mu prijatelj. Ostavi sir koji je sirio. Izašao i pokazivao ovĉaru: „Malik teĉe po putiću, Va ĉrjenen klobuĉiću.“ -

Ah – reĉe ovĉar – pa to se malĉić prehitio u tovarića. Pomogao mi je da se spustim iz planine

ovako bolestan. Znaš, od svih tih bića,najbolji je malik. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

PATULJAK MRAVULJAK Susrele se dvije prosjakinje. U jedne djece kao pljeve, a u druge ih nema ni od korova. Pita ova druga: -

Što bih,pa da djece imam? 70

-

Uzmi ugljena, kupi ćup, metni u nj, dobro zatvori, objesi u dimnjak.

Uĉinila kako ju je naputila. Skine to uskoro njezin muţ s dima. Uzme batinu i razlupa. I djeca izvrve iznutra. Djeca kao mravi mali svuda se raziĊu. Rastrĉe se svijetom. Sutradan ode ĉovjek orati s mršavim volima. I zvoni podne, nosi se objed. A doma nikoga tko bi mu odnio jelo u zaveţljaju. -

Boţe, toliko djece bilo – mati kuka – a sad baš nikoga.

-

Evo me! – poviĉe palĉić, koji se sakrio pod metlu.

-

Gdje si? – mati će.

-

Majĉice, za vratima!

Našla ga pod metlom: -

Hajde,pa nosi ocu objed!

Mali takvi nosi, vuĉe mu se zaveţljaj zemljom, baš kao mravu. Dovukao ocu nekako. I kad otac pojeo,prilegne na travu, a malome zapovjedi: -

Ori!

Sin ode i sjede u volovsko uho. Odatle upravlja volom: -

Na vole, na, na, drago, na!

Prošao tuda neki gospodar. U ĉudu on kako voli sami oru. Upita ĉovjeka: -

Tko vama ore?

-

Moj sin!

-

A gdje ja taj?

-

Volu u uhu.

Gospodar poţelje takvog pomoćnika: -

Hoćete li ga prodati?

-

Drage volje – reĉe ĉovjek.

-

Pošto?

-

Zlatnik!

-

Hoću, de! – pa ga gospodar kupi i turi u dţep.

Pade u travu. DoĊe gospodariĉina krava. Pojela s travom toga maloga. I gospodarica je muzući kravu uvijek ĉula kako nešto viĉe u kravljem trbuhu: -

Muzi, muzi, samo mene ne pomuzi!

Uplaši se i da će ubiti kravu. I dok ljudi oštre noţ, palĉić njima veli iz trbuha: -

Ubij, ubij, samo mene ne ubij!

Kravu zakolju. Poĉnu je parati, a govori iznutra palĉić: -

Paraj, paraj, samo mene ne proparaj!

Proparaju kravu. Properu crijeva, a govori iz njih palĉić: -

Peri, peri, samo mene ne properi! 71

Ustraše se napokon i bace crijeva na ulicu. Prošla tuda ona prosjakinja. Pobrala bi crijeva. A ono iz njih iskoĉi sin: -

Beee, tu sam! – vikne majci. I ode s njom doma.

I opet poĊoše orati. Otac drţi ralo, mati goni vole. Ali, volovi ne slušaju majku. Govori palĉić: -

Majo, dajte, ja ću!

Opet uĊe volu u uho. Viĉe: -

Samo sebi, samo sebi!

I svu njivu uzoru i sve zelje posade. A kad je zelje izraslo, netko im pokrade dio. Otac ga ĉuvao jednu noć, ali mu ukradu još malo. Sin će sad: -

Oĉe, dajte ja ću!

I mali se sakrije usred zelja pod ptiĉjim perom. DoĊu tri tata. Stali lomiti glave od zelja. Palĉić ih vidje i zviţne. Tati zvjernu, pa opet beru. Maleni zazviţdi još jedanput. Reĉe: -

Zar me ne vidite?

-

Pokaţi nam se ako si junak! – tati reknu.

Palĉić se pokaza. Govore oni tome malomu: -

Hej, kad si tako sitan, pomozi nam, da ukrademo što krupna. Nećemo dirati onda tvoga zelja!

-

Znam ĉetiri krave u neĉijem dvoru – ponudi palĉić.

Odvede ih u taj dvor i proĊe kroz kljuĉanicu. Otpre vrata. Tati odveţu dvije krave i lijepo ih povedu. Zakriĉi tada palĉić: -

O, gospodari, tati vam krave kradu!

Tati puste krave i uteknu. Tako je palĉić spasio zelje i spasio krave. I samo ĉeka da opet pomogne svojim roditeljima i drugim ljudima. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

POTKOVANA COPRNICA Bijaše negda ţena coprnica. Tri je ljeta svaku noć na djeveru jahala. Pretvarala ga u konja. I ĉovjek posta sama kost i koţa. Kako sjena. Onda ga neki nauĉi kako će se osloboditi toga zla. Reĉe mu: -

Kad ona dojaši ba tebi tam na Klek, a ti tuci prvom nogom tako dugo, dok ti se uzda ne osune s

glave. Netom uzda bude opala na zemlju, ti ćeš opet postati ĉovjek. I dalje ga svjetova što mu je ĉiniti s vješticom. Pa kad je njemu obnoć uzda spala, te se navrh Klela vrnuo u ĉovjeka, hiti on svojoj jetrvi taj oglavnik na glavu. Vještica se namah pometne u kobilu. I skoĉi on njoj na leĊa, podbode je i zavika: -

Svaki k sebi!

Vještice se raspu s Kleka kao da ih vjetar rašĉeha. A njegova ga kobila ponese doma. Ĉovjek negdje u putu stane kod nekog kovaĉa. Probudi ga tukući o prozor: 72

-

Kobila mi obosila!

I kovaĉ se ustane te potkuje vješticu. DoĊu doma i kobila se prometnu u ţenu. Ujutro, muţ onu ţenu goni da se ustane iz postelje, u koju se ona obnoć tajom uvukla, ali mu se njegova ţena tuţi da je jako bolesna. Rasrdi se on i svu ju raskrije. Vidi ĉuda. U obje noge i u obje ruke ţena mu je potkovana! I brat mu reĉe sve što se zbilo s njom tu noć. -

Tak te i tak te – psuje muţ svoju ţenu. – Svaku si noć iz postelje ustajala, a meni si ostavljala

metlu da s njom spavam! Treći dan coprnica umrla. I djever se, kad je zakopaše, otpravi na grob. I uĉini sve kako ga onaj ĉovjek svjetova. Uze šibu jednoljetku i okruţi se njome da ga ĉuva. Ĉeka on, ĉeka, kad, eto ti u gluho doba došle vještice i vješci po ţenu, pa na grobu njezinu cvile i plaĉu. Jaukahu tako dugo dok je nisu probudili u grobu. -

Hodite iskati moga zlotvora – reĉe im ona iz groba. – traţite ga u svakom trnu i u svakom grmu,

u svakoj špilji i pod svakom stijenom, i kad ga naĊete, rastrgajte ga! Razišli se traţiti ĉovjeka. U zoru se opet našli na grobu. I coprnice i coprnjaki rekmu: -

Nismo ga našli!

Reĉe im ona: -

DoĊite i sutra!

Opet ti iduću veĉer doĊe djever na grob i okruţi se štapom. U gluho doba eto ti opet vještice i vještci na grob. I cviljahu dok se ona nije probudila i rekla: -

Iskajte moga zlotvora. Traţite ga na svakom drvetu i pod svakim listom. Zatrti morate moga

zatornika! U zoru se oni vrnu, ali ti njega nema. A ona im rekla: -

I treću noć budite tu!

Treću noć se on opet ogradi jednoljetnom šibom. I doĊoše coprnjice i coprnjaci te zacvilješe na njezinu grobu. Kad se probudila, rekla im ljutita: -

Pitajte staroga coprnjaka, koji je najdulje u grobu. Neka vam on poveda kud se skrio moj zlotvor!

I stadu oni cviliti i plakati na coprnjakovu grobu. Jecahu, naricahu. Pa ih on pita kad se probudi i diţe se iz groba: -

Zašto mi ne date da mirno poĉivam?

Ispripovjede mu zašto ga potrebuju: -

Reci, kam se je skril on ki je kriv, ke je mrla naša gospodarica?

-

A što ste ga toliko iskali svukud kad je on tu na njezinu grobu. Ali ne smijete mu ništa! Okruţio

se šibom jednoljetnom. I odu sve vještice i vještci na ţenin grob, udare u plaĉ i jauk, jer ne mogaše nauditi njihovu zlotvoru. U zoru odu. PoĊe i ĉovjek doma. Bijaše miran, ne mogu mu više ništa. 73

Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

MAJČINO SRCE Mati imala sinka. Samo njega. Veli mu vazda: -

Uţeni se, sin moj!- a sin će:

-

Majko, neću se ja ţeniti jer mi je lijepo s tobom. Svima nam je dobro.

Poslije se ipak briţan oţenio, ali je našao neku hudobu. Vješticu. Rekla njemu: -

Bit će ti dobro sa mnom, ali samo ubiješ li svoju mater! – A on će njoj:

-

Kako ću ja ubiti svoju majku, kad mi je, jadna, u svemu dobra.

A vraţja mu ţena rekla: -

Hodi je ubiti i donesi njezino srce!

Jela srca. I sin poĊe te ubije majku. Izvadi joj srce, a nju hiti u jamu. I ponese srce dati ga ţeni kako mu je rekla. I došavši na pola puta, spotakne se o stijenu, tresne koliko je dug i širok. Srce mu je majĉino reklo: -

Si se udrija, sin moj?

Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

MORSKIH LJUDI SVIJETLI KAMEN Slušao ĉovjek kako povidaju: »Morski su ljudi prave kipine, noć ima moć, pa ti oni obnoć izrone iz mora, donesu sa sobom svijetli kamen, kojim svijetle kraj mora, gdje onda pjevaju. Tko im otme taj kamen, sretan je navijek!« I pripovjede kako se to svijetli kamen moţe ukrasti morskim ljudima. Ĉovjek šuti i smišlja. I neki dan nestalo ga. Uzeo sveţanj slame i pošao. Prehodio on preko devet gora i došao do mora. Sakrio se u špiljicu pa ĉeka da morski ljudi dohodu. Najedamput, more prosvjetluca. Izroni svijetli kamen i za njim mnogo ljudeskara. Postave stijenu na obalu da im svijetli, tinjajućim svjetlom, postave se ukrug i isto tako tiho zapjevaju. Ĉovjek tada vrţe slamu, donio sveţljaj preko gora, hitro je naţge i sukne plamen. I vatra odmah svjetlo ono nadvlada. Morski se ljudi prestraše. Bućnu u more i uronu. Ostave kamen, a taj ti ĉovjek odmah ga vrţe u torbu. Put pod noge i donese ga doma. Onda bio u svemu sretan. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje 74

ČOVJEK SPASIO ĐAVLA Jedan mali bija na polju, ĉuvao ovce, i iša ĉovik kraj Ĉikole, a za ĉovikom iĊe vuk. A mali kaţe: - Biţi, ĉoviĉe, eto vuka, izišće te! A on ukoĉi u Ĉikolu. A mali kaţe: - Jadan ti sam, što reko, eto uskoĉi ĉovik u Ĉikolu. Ka danas-sutra, ništa, otiša je mali u vojsku. Veĉeras mu se brat rodijo, on ujutro otiša u vojsku. I bila su ratna doba, zarobi ga, dvadeset godina u robiji bijo. I nakon dvadeset godina pobiga iz robije i išo je po noći. Naišo je kroz jedno brdo i vidi je iz peĉine di dimi vatra. I on je tute naišao. Kad je doli sašo, niza skale je sašo doli, a budi Bog i Gospod s nami, dole je Ċavlina i desetero njegovi Ċavlića i sve kaţu: - Evo nami veĉere. A on je umro na uzgoru, na skalam, kao pripa se. A stari kaţe Ċavlina svim tizim Ċavlićim: - Ćutite! On je sašo doli k njiman, kad se obratio od toga stra, i pita ga Ċavlina: - Šta bi ti prigorio da ti je sad tvojoj kući doć? A on kaţe da bi prigorija sve što se okom vidi. - E veĉeras ti se oni brat oţenio što ti se rodijo kad si ti u vojsku poša. Onda su pošli ća iz tizi jama. I ka su izašli van, on se poda nj podlega, Ċavlina, poda toga ĉovika što je bija u robiji, i kaţe da će on njega spasit i donit prid njegovu kuću, a ni za što nego za to: kad je bija mali ĉoban u polju, Ċavlina je išo kraj Ĉikole, mali je mislija da je to pravi ĉovik i reka: »Biţi, ĉoviĉe, eto vuka, izišće te!« I zato ga je Ċavlina donija kući. Ondan je njega pri kuću donijo, a u kući svati piruju i pivaju. A on njega zove da iĊe u kuću š njime. Kaţe da neće, da mu tute smrdi krst. Metne Ċavlina prst u zid – oni se u kući tuku i lupaju i vino prolivaju. A on, taj ĉovik, Ċavlini kaţe: - Nemoj mi ĉinit ubojstva na veselju. I otiša je Ċavlina ća. A on je nazvo ocu i majki. - Dobra veĉer, oćete li me pušćat na konak? I tute je š njiman bio dva dana. Treći dan kaţu oni njemu da iĊe ća. A on kaţe: - Kud ću ja ić, ja sam vaš sin. A majka mu digla sikiru, da će mu glavu osić. - Ĉiji si ti sin! A njemu je bila riţipija na ruki, i to mu je majka zavijala i tute mu je maća ostala, a on je bljuzu svoju zagrnijo i kaţe: 75

- Draga moja majko, znaš li ti kako si meni oĊe zavijala i znaš li kako mi je maća ostala? E, kad je majka sina upoznala, onda je u nesvist pala. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

VILINA DECA PO KITAH Ja san videl već puti, kad su se cinbujala po kitah vilina deca. Bonaca j bila, ma kiti su se prignjevale gore i dole. Ontrat su pak deca s kit dole skoĉila i lovica se ok štrpedi. Šibi su deca ćapevala na štrpede. To j bilo videt i bilo j ĉut, kako ţbadaju oko štrpeda. Trefi se, da tancaju kokoru na ravne. Ĉut je kako tuĉu z noţicami. Neko leto smo to gjedali barba Androk i ja. On je imel jedan široki klobuĉinu i na njin »anjus« (mića škatuliĉica, a va njoj blagoslov). Klobuĉinu j zubi prijel za obod, onako j hincal z glavun. Ontrat je zakuril klobuĉinu tamo, kade j bilo ĉut tropane i kade se j prignjevala trava. Va anjuse bilo j blagoslovjenega kapuĉinskega praha, pak kad je klobuĉina pal mej kokoru, ĉut je bilo, kako da je zletelo jato orebic. Mi nismo videli decu, aš to ni sakemu dano. Na jenu kvatrnicu videl jih je nekada Franina Jurko. Ja, deca, nekada va staro vreme bilo j vil i sake sorti zamorije. Sad se j to nekamo zgubilo. Samo mora se ni zatrla. Ta naruga mašćeva još judi. Mane j noćas mastila. Nje, kade me j sisala. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

BABA GORA OD VRAGA Bio je neki muţ, koji sa svojom ţenom u veliku miru prebivao trideset ljeta, da ih nije mogao svaditi ni Ċaval. I pošao vrag k nekoj staroj babi: - Nove ću ti postole dati ako ih svadiš I obećala mu ona i pošla je k muţu, govoreći: - Ţena tvoja drugoga ljubi, i ako se ne budeš mudro ĉuval, oće te ubiti Muţ to nije htio vjerovati. I pošla je baba k ţeni njegovoj, govoreći: - Tvoj muţ jednu ţenu veće ljubi! I kad su uveĉer na kup veĉerali, muţ je krivo gledao ţenu, a ţena se srdila na muţa. I oboje poĉeli vjerovati rijeĉima babinim. Izjutra je išla baba k ţeni, govoreći: - Ja te svetujem, da veliki noţić tvoga muţa umoĉi u blagoslovljenu vodu i postavi mu ga pod kušinel, da na njem zaspi, i oće te opet ljubiti! 76

I išla baba k muţu govoreći: - Ĉuvaj se, ne spi noćas, oće te tvoja ţena ubiti i za znamenji toga oćeš najti tvoj noţić pod kušinelom. I kad je muţ našao svoj noţić pod uzglavljem, uze ga i ţenu svoju je njim probo. Đaval uze postole, koje je bio babi obećao, objesi ih na štap, ter ih babi preko vode dade, kad je stara rublje prala, govoreći: - Ne smim k tebi pristupiti, da me ne prehiniš, kako si muţa i ţenu prehinila Ostala baba pjevajuć: - Eto ni vrag jih ni mogal svadit u trideset leta, a ja sam jih u jedan dan! I još sam postole dobila! Vrag ne bi bio vrag, da ne dojde odostraga, pa dok je baba na vodi prala, zel je babu za pete i odnesal je babu u pakal. Luciferu je pokaţe dok se koprcala: - Gorša je ta baba od samega vraga Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

MALI POSISAO VILU Neki pastirići pasli ţivinu. Najmanjega su jaĉi tukli i silili da im skuplja ovce kad se rabjegnu. I tako uvijek. Mali plaĉe, a jaĉi ga tuku. Tako jedamput mali svraća ţivinu, a neka ţena stoji pod stijenom. Zašto plaĉeš? – pita malenoga - Ah, uvijek me tuku – veli mali. – I moram im svraćati ţivinu Veli mu ta ţena: – Hodi ti ovamo, hodi k meni Izvadila sisu i dala mu je posisati. I kako je on posisao vilu, onako postao jak i srĉan. Bila je to vila. Tako ga dobro ukrijepila, da ih je sve istukao, kad mu prvi put zapovjede da im svrne blago. Svraćali oni sad njemu. Toliko ga se bojali, da se ne usudiše ni pitati – odakle mu najednom ta jakost? Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

KREŠIMIR Nazvan još i Krešo, Krešan, Krševan. Bog topline i Sunĉeve vatre, mira i razbora. Sin Svanimira i Zorane. Velebni je mudrac i mislitelj. Ime mu je postalo od rijeĉi krijes, krijesiti. Šeta je Sunĉeva moć. U svetom Navu uţivao je Krešimir velik ugled i štovanje. Bio je poznat po svojoj mudrosti i istinoljubivosti, pa je presuĊivao u sporovima meĊu ljudima, ali i meĊu bogovima. Prikazivan je kao mladić bez oruţja. Njemu u ĉast, koncem proljeća, paljene su vatre o ţrtvovani golovrati pijetlovi. Po nekim predajama, bio je oţenjen Tihanom, boţicom sreće, s kojom je izrodio sina 77

Vitinu, boga mudrosti. Ime je Krešimirovo povezano s poviješću sunĉeva naroda, s kraljevskom lozom Hrvata. Iz korijena Krešimirovića, najodliĉniji izdanak bijaše kralj Petar Krešimir IV. Svetišta tog uglednog i vaţnog boţanstva nalazila su se diljem Hrvatske, a najznametija bila su u Šibeniku i Kreševu. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

MAJKA BOŽJA S KAMENITIH VRATA U ono vrijeme kada više nije bilo mosta preko obrambenog jarka, kada grad nije trebalo braniti od kuge ni od Turaka, ţivjela je nad Kamenitim vratima poboţna udovica Modlar. Udala se bila vrlo mlada za puno starijeg Ivana, gradskog suca, koji je stradao u dobi od pedeset i pet godina na neobiĉan naĉin, pogoĊen kamenom odronjenim sa zida kule, što je kosnulo vijećnike i nagnalo ih da poprave zid. Suĉeva se duša vinula put nebesa, gdje je primljena u rajsku druţbu. Tako je barem vjerovala udovica Molnar, premda se u Gradecu znalo i za mraĉnu suĉevu stranu, iz vremena prije braka s mlaĊahnom ţenom, koja je vedrom i postojanom naravi doista blagotvorno utjecala na Ivana i u kratkotrajnom zajedniĉkom ţivotu uspjela izvući iz njega do tada skrivene vrline, makar ni brak ni suca nikada nije od srca prigrlila. Da nije bilo njezina oca Stjepana Magdalenića i njegova duga sucu Ivanu, Katarina bi otišla u koludrice i smjerno sluţila Zaruĉniku, ali se pokorila oĉevoj zapovijedi i nastojala biti dobrom ţenom, što joj je potpuno uspjelo. Poboţnost njezina bijaše smjerna i uporna, dobrota njezina velika i glasovita. Sudac joj je umjesto djece ostavio punu škrinjicu, pa je mogla udobno ţivjeti u tri sobe, od kojih je jednu pretvorila u kapelicu. Dolazile k njoj poboţne ţene i jele kolaĉe, hvaleći ju punim ustima. Naveĉer je uz vatru ĉitala jezovite priĉe Štefana Zagrabeca, te još groznije historije Štefana Fuĉeka. Dvjema izabranim prijateljicama povjerila je tajnu prelijepe slike što je visjela na zidu njezine kućne kapelice: tko se pred njom iskreno pomoli Blaţenoj Djevici, ţelja će mu biti uslišena. Katarina Moldar je mogla i dokazati tvrdnju, jer se jednom bila zauzela za bolesno dijete susjede Magdićke i mališanu je groznica nestala kao rukom odnesena, a drugi put je intervenirala za opsjednutu Evu Aspergerovu i eto je gdje sada šeće ulicom, smirena i umna. Naĉin na koji je slika dospjela u stan udovice Molnar, bijaše podosta tajnovit. Nekoliko mjeseci nakon suĉeve smrti, na sam Badnjak, pronašla je udovica sjedobradog starca pred štacunom na Kamenitim vratima. Drhturio je od hladnoće, odjeven u laganu lanenu halju. Katarina se vraćala iz crkve sv. Marka, zastala pored starca i saţalila se, te ga pozvala da uĊe i ogrije se uz ognjište. Noge starĉeve bijahu obuvene u mokre sandale. Popio je ĉašu vina, blagovao šarana i svijetlim oĉima gledao udovicu, kojoj postade slatko pri srcu. Katarina i starac moljahu u svetoj badnjoj noći. Starac je znao napamet 78

poslanicu blaţenoga Pavla apostola Rimljanima. U prvom boţićnom satu prostre mu udovica postelju, on joj zahvali i odma zaspi. Ujutro ustade udovica s prvim svjetlom, iznese na stol šunku i kolaĉe, te stade ĉekati da se starac probudi. Oko osam sati proviri u sobu i zaĉudi se: na uredno pospremljenoj postelji nije se poznalo da je tko spavao, a umjesto starca leţala je slika Bogorodice s djetetom.Ĉudesno lijepa bijaše Djevica, u crvenoj haljini, nogu oslonjenih o luk mladoga Mjeseca, mlada kao djevojka u prvom cvatu i mila kao prva ljubav, guste smeĊe kose, rumenih usana i nasmiješenih oĉiju. Te oĉi bijahu toliko ţive i stvarne da udovica satima nije mogla odvojiti pogled od njih. Udovica dade uramiti sliku, te se pred njom molila svakoga jutra i veĉeri. Godine 1731. izbio je u Gradecu veliki poţar. Poţari su zadnjih desetljeća ĉesto harali Griĉem i Kaptolom, kao što i drugdje bijaše obiĉajno, ali ĉini se da je baš tu sv. Florijan potpuno zakazao. Reĉene godine trideset i prve strašan je poţar nadmašio predšasnike, a krenuo je iz Sjemeništa sv. Josipa. Omamljenom ratniku Klementu Lukoviću pala je glava na stol, a desnica srušila svijećnjak koji se prevalio na hrpu starih spisa. Ţuti papir pretvorio se u grimiznu buktinju koja zahvati policu, a zatim i drveni strop. Sva je sreća da otac Kamilo nije spavao. Probudio je Ċake i ovi poskakali kroz prozore. Zazvonilo je zvono sv. Marka, prenuli se graĊani iz sna i istrĉali na ulice, vadili vodu iz bunara i stvorili lanac sve do Medvešĉaka, dodajući jedan drugome kante pune hladne vode, ali bijaše kasno. Snaţan vjetar je mahnitao i mijenjao smjer te se vatra u ĉasu prebacila na susjedne kuće, zahvatila Gospodsku ulicu i poharala Kapucinsku, ali se spustila i na istok niz Kamenitu. Izgorjelo je u svemu pedesetak zgrada, ali i nekoliko graĊana. Stradala je i kramarica Judita Bedeković, koja se upravo bolesno naslaĊivala mukama vještica na lomaĉi, te općenit zakljuĉak razboritih ljudi bješe da je dobila što je traţila. Udovica Molnar nije bila te noći u svome stanu. Izbivala je nekoliko dana, prebirala krunicu na Trškom vrhu, a odsjela kod rodbine u Krapini, gdje ju i stigne vijest o poţaru. Sjela je u koĉiju i dojurila u Zagreb. Kamenita vrata bijahu otvorena prema nebesima, kao u starim vremenima, poţar je progutao krov i sve drvene dijelove zgrade, vrata i pokućstvo na katu. I kapelicu. I slike. I škrinjicu, u koje na sreću nije bilo novaca, jer je udovica prenijela zlatnike u podrumsko skrovište, kao što je obiĉavala ĉiniti prije odlaska na hodoĉašća. Stajala je tako zgromljena i tuţna nad ostacima udobnih soba, ali se njen vapaj ne vine do neba niti je postavila neugodna pitanja Svevišnjem. Jer sve se zbiva po volji boţjoj, ĉiji su putovi ĉudni i nerazumljivi. Prekriţila se i molila nad zgarištem, Boţe koji nas kaznama popravljaš i opraštanjem uzdrţavaš, podaj svojim poniznim slugama da se radujemo miru ţeljene utjehe i da uvijek uţivamo darove tvoje blagosti.

79

Tada se razmaknuše oblaci iz kojih je jutros spasonosna kiša ugasila poţar i ukaţe se svjetlost dalekih sfera. Ondje, gdje je bila kapelica udovice Molnar, nazirao se komadić crvena platna pod sivim pepelom. Katarina prekoraĉi crnu, ljepljivu gredu i razgrne pepeo, a tada se njezin sretni krik vine do Lotršĉaka. Slika mile Djevice nasmiješenih oĉiju bijaše neoštećena. Dogodilo se ĉudo. Okupili se graĊani crvenih oĉiju i osmuĊenih brada, graĊanke garavih obraza i pogleda tupih od oĉaja i boli za izgubljenom imovinom, ali kada se uvjeriše u ĉudo, padoše na koljena i nova im nada ispuni prazna srca. Moţda je to znak da je vatra zadnji put pohrala Griĉ. Sagradit će kuće ljepše i tvrĊe, a ĉudotvorna slika štitit će grad od nevolja i nijedno zlo neće se provući pokraj nje. Udovica je razumjela poruku da slika više ne pripada njoj, nego njezinu gradu. Izvadila je iz skrovišta zlatnike, dala izgraditi oltar pod svodom Kamenitih vrata, te smjestila na nj sliku Djevice Marije s djetetom. Nasmiješene Bogorodiĉine oĉi ĉuvale su grad, ali i sama Kamenita vrata. Kada ih stotinu godina potom neki htjedoše srušiti, na prijedlog stanovitog Horbela, razboli se predlagatelj i osuši kao list duhana. Ista tajnovita bolest snaĊe i trgovca Jakšića, koji se bio ponudio da će snositi troškove rušenja. Dvjesto godina poslije ĉudesnog spasenja ĉudotvorne slike, na glave Marije i Isusa budu priĉvršćene zlatne krune s draguljima, jer se nikada nije ĉulo da je Predobrostiva ikoga zapustila koji se u njezinu zaštitu utekao.

Literatura: Hrvoje Hitrec, Hrvatske legende

VODAN Nazvan još i Vodo, Vodna, Vodimir, Vodislav. Sunĉena povjesnica nije nam ostavila naznaka o tome tko mu bijahu roditelji. No, zna se pouzdano da bijaše glavno boţanstvo rijeka, jezera i mora. Dakle, bio je vrhovni vladar svom vodenom carstvu. Posvećen dan u tjednu mu je srijeda koja se nekoć nazivala i Vodanov dan. Ţestoke je snage i nestalne ćudi. Nije tipiĉan ratnik, ali zna se dobrano naljutiti, tad ga se treba ĉuvati. Kad bi se naljutio, snaţno bi se uzibao pa bi sve topio ukrug sebe. Oţenjen je Vandom – boginjom vode s kojom ima sina Koraba, boga mora. Sunĉev puk prikazivao ga je u liku bika. U njegovu ĉast naš je narod zabijao ĉavle ili veprove ĉeljusti u debla hrasta, koji se i danas mogu pronaći u 80

tisuĉljetnim stablima. O štovanju toga boţanstva svjedoĉi postojanje današnjih naselja: Vodni, Vodice, Vodniĉ, Vodnjan, itd. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

BOJANA Nazvna još i Boja, Bojka, Slava, Slavka, Bobana. Jedna je od ĉetiriju diva (Divana, Zorana, Morana) roĊena iz kapi mrazovĉeva cvijeta, na gorju Pamir. Boginja je pobjede, ĉasti, slave, mudrosti i bojne smionosti. Slavila se ovkraj i onkraj grobišta. Stasita je krilata, razborita i oštrovidna, pravedna i pametna. Krasi je odvaţnost i zanos, moćan udarac, snaga i silina. Prikazuje se kao krasotica, modrozelenih oĉiju i duge kose boje suhog listinca s raširenim krilima i maĉem u ruci podignutim visoko ponad glave. Nad obrvama joj je maslinov vijenac, simbol plodnosti i oĉišćenja, slave i pobjede. Sunĉevi ratnici vjerovali su, naime, da maslinovac rastjeruje zle duhove. U boju jaše krilatoga ĉilaša, konjica što se i sam bori, udarajući prednjim kopitima. Što je pobjeda veća, to su joj i krila raširenija i uznositija. U tuzi poraza potištena je i pokunjena, a krila su joj opuštena. Na glavi nosi kacigu sa perjanicom, na lijevoj podlaktici štit, a u desnoj ruci maĉ. U borbi je Borislava, u miru mirotvorna, mirohrana i mironosna Miroslava. Pomagala je i ljudima i bogovima, ne samo na bojnom polju nego i prilikom viteškog natjecanja, pa su i to razlozi što nema osobe koja za njom ne ĉezne. Znakovlje njezine slavodobitnosti su oruţje, cvijeće, planine i hrastove granĉice, maslinov i lovorov vijenac. Ona je s bojišta, odvodila duše poginulih u vidnigradski Dom junaka – gdje su iz volunjskih rogova pile medovinu pomiješanu s boţanskom amritom. Tu je junacima podizala stupove i lukove pobjede, te ih kitila besmrtnošću i slavom. Dok joj duše poginulih ratnika prilaze, vile im (bojanke) Vojislava, Stanislava, Radoslava, Drţislava, Višeslava, Tomislava i Gordana radosno klikću zanosne poklike divljenja, obasipajući ih cvijećem. Sama ih Bojana kiti hrastovim hvojama, ponekog muĉeniĉkom krunom spletenom od trnja, da ih predstavi bogocu Svarunu i ostalim nebesnicima. Bojana s bojankama na bojnom polju pomaţe bojovnicima vidajući im rane te ih sokoli, a neprijatelju lomi koplja i maĉeve, odvraća strijele i svime odmaţe. Ljudima je pomogla u kroćenju konja i gradnji brodica. Zaštitnica je pravedne vlasti. Posvećene su joj ptice crvenooka grlica i kraljevski vivak. U njenu su slavu Sunĉevi ratnici obiĉavali peći tuste voline i tako pripremali obilne gozbe. Najpoznatija Bojanina svetišta bila su u Bojišću (kraj Benkovca), na Zlatskoj gori (Petrova gora), na Klisu i brdu Sveti Spas kod Knina. Njezinim imenom se uznosi i diĉi naša ţitnica Slavonija, a rijeka Bojana na granici izmeĊu Duklje i Albanije, te mjesto Bojana kod Ĉazme. Literatura: MARINOVIĆ Marinko Junaci starohrvatskih mitova

81

JANJA Nazvana još i Perunka, Srijelka, Svitogorka, Branimira. Kći diva Svitogora, ţena gromonošca Peruna, kome je izrodila sedam banova: Radoslava, Vladislava, Višeslava, Zdeslava, Tomislava, Drţislava i Miroslava. Boţica je munje i svetog ognja. Boginja je svjetlosnih visina, vjenĉanja i neugasle mladosti. Po nekima je i boginja ljekarništva. Upravlja ţivotom djevojĉica od njihova roĊenja do stupanja u brak. Znak je ţrtve koju ţena podnosi stupajući u brak. Ljudske poroke nemilosrdno i teško kaţnjava uskraćivanjem svete radosti majĉinstva, a takvu kaznu je Sunĉev narod prozvao bijelom kugom. Nazivana je i ognjenom kraljicom, bićem koje rese mnoge kreposti, ljepota i ponos. Dostojanstvo i uzoritost su vrline koje se zrcale u njezinim krupnim plavetnim oĉima. Ţenstvena je u struku i stasu, puna jedrine, u obrazu bijela i rumena. Kao nebesku nevjesticu, okitio ju je Svarin duginim bojama, dok se nebom vozikala u kolima iz kojih je sipila vatra, a vukla ih dva bijela pastuha. Za dan vjenĉanja, Svarun joj poklanja kola s natpisom: „Onoj koja pobjeĊuje!“ Oruţje joj je strijela, grom i oluja. Posvećen joj je cvijet runolist i ptica milogrla vuga. Pred pragom neba, na mjestu gdje se vjenĉala s Perunom, zasaĊena je zlaćana jabuka. Njezina udaja praznikovala se u proljeće, nekako u doba Blagovijesti – Cvjetnice. Djevojke su je štovale tako što su se na njezin god umivale u vodi po kojoj plivaše cvijeće. Ponekad boravi u nebeskim visinama s Perunom, u krasnim i velebnim dvorima, ponekad na osamljenim vrletima i liticama koje zakrivaju olujni oblaci puni munja i gromova, pa su joj stoga i posvećeni brojni vrhunci zemaljske kugle. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

TATOMIR Tatomir, bog Mjeseca, nazvan je još i Tatun, Tašan, Tašimir, Tašislav. Bog mjeseca, tjelesne i duševne okretnosti, glasnik bogova. Sin je bogaoca Svaruna i bogomajke Kolede, a brat Perunov i Svanimirov. Vrlo je inteligentan, ali i prepreden. Resi ga brbljavost, spremnost i oštroumnost, a uz ime mu veţu i atribut vremenoravnatelj. Zaštitnik je putnika, pastira, glasnika, teklića, pronalazaĉa, trgovaca, sitnih prevaranata i kradljivaca. Ĉim se rodio odmotao je pelenice, iskrao se iz zipke, te boţici Morani otuĊio biser smrti. Zbog toga ga je i rastrgao ĉuvar podzemlja – okrutni Ĉrtov pas Nero. Tako rastrgana zatekli su ga roditelji, prosuli nad njegovom sudbinom suze ţalosnice koje su pridonijele tomu da se rastrgani dijelovi njegova tijela iznova spoje, no ipak je i dalje bio osuĊen da se na nebu pojavljuje ĉetiri oblika. Sunĉev narod prikazivao ga je kao neizrecivo lijepa golobrada mladića pokraj kojega su blijedjele zvijezde, ali i kao staţnog starinu s klobukom i velikim pastirskim štapom u ruci. Pogled mu je bio ĉas 82

djetinji, ĉas priprost, ĉas zrelog ĉovjeka pa se vjerovalo da udjeljuje pamet, zanosi beskrajne misli, više nego ikoje biće na prostranstvima neba. Resi ga lukava prijevara i pustolovna ćud ta ga otud nazivaju i nebeski zagonetnik, vjeĉni putnik, skitnica, oploditelj cvijeća, ali i ţena. Naime, za njega se priĉalo da je bio veliki ljubavnik, te se kao takav prikradao dvorima i uvlaĉio kroz prozor u postelje usnulim djevojkama obljubljujući ih kradom. Zahvaljujući njemu ponajveći broj ljubavi zbivao se baš noću. Jednom prigodom, u sumrak, nadvio se nad djevojkom nepoznata imena, a plemenita roda, poljubio je svojim srebrnim zrakama, poigrao se toplinom njezina srca, te je uĉinio ljepšom od svih, ali kada ga je ona prevarila, raţestio se i pretvorio je u lisicu. Kad se pokušao uozbiljiti i oţeniti, opet je dobio rogove. Naime, zbog ljubavne nestašnosti napustila ga ţena, tako da je veći dio vremena tugovao ili se od stida skrivao u oblacima. Tatomira je ĉesto sunĉev narod prikazivao kako na nebu napasa svoja stada – ovce (zvijezde), za razliku od nevjeste Zorane koja ranim jutrom napasa zlatna i bijela goveda (oblake). Ĉesto bi se on prerušio i u zamamnu djevojku, ali i u ţabu samarnjaĉu. Kad putuje svijetom, prati ga ĉopor krvoloĉnih vukova. Kola mu vuku dva konjica pa je i to razlog što se kreće polako. Od oruţja je pripasao sablju kojom sijeĉe sinove tame ili, pak, zlatni srp kojim ţanje nebeske zore. Posvećeni su mu prepredeni lisac, nezgrapna kornjaĉa, mudri ćuk i kruška trnovaĉa, od metala srebro. Postoji vjerovanje da je sve ono što se pronaĊe – njegov dar, te se ne smije vraćati vlasniku, jer se tim ĉinom gubi sreća. Pronašao je i svom narodu udijelio brojeve. U tjednu mu je posvećen ponedjeljak. Lik mu se crtao na nadgrobnim ploĉama, a svetišta su se nalazila diljem sunĉeva svijeta. Jedno takvo bilo je i na Aseriji kod Benkovca. Tatomir je pandan Sumerskom bogu Nanu ili Semitskom bogu Sini. Nana je obiĉno nazivan En-zu – „gospodar mudrosti“. Mudrost personificirana u bogu Mjeseca se vjerojatno odnosi na umjeće astrologije, koja prouĉava i faze mjeseca. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

VLASTA Nazvana još i Vlatka, Vladana, Vladimira, Voloska. Boginja srca i kućišta, ĉuvarica vatre i domaćeg ognjišta. Kći je Godeslava i boginje Sane. Udana je za Volosa boga pastira, a po nekima za Svanimirova sina Vladimira, s kojim ima sina Ognjena, boga vatre. Utjelovljenje je kućne vlasti i topline domaćeg ognjišta. Prikazivana je kao ozbiljna ţena, ali i s licem punim blagosti. Bila je jedina osoba koja je znala odgovor na upit: „Za ĉim ţena najviše na svijetu ţudi?“ Tu blagu boginju toplih 83

majĉiskih oĉiju prikazuju kako u jednoj ruci drţi štap, a u drugoj ţrtvenu zdjelicu. Drţali su je i hraniteljicom ljudi, jer je davala dobar urod u ţitu. Posvećena joj je krava muzara i ptica lastavica koja gnijezdo vije u potkrovlju dovra. Lastavica je bila sveta ptica i smatralo se da u njoj ţive rodbinski i kućni preci. Njoj je u ĉast u dvoru bio posvećen jedan kutak koji se je nazivao mir ili mirište. U tom kutiću gorio je ţiţak (dušica) – plamiĉak pripaljen u slavu kućnog mira. On se smio utrnuti samo tako da se kruh prije toga zamoĉio u vino te istiskivnjem nekoliko kapi na plamiĉak. U tom kutu, tik do svetog ţiška, stajali su i maleni kipovi, od voska, drveta, gline i jantara. Posvećena joj je plavetna šljiva i sladna jagoda. Praznik joj se slavio poĉetkom rujna i nazivao se Vlastin dan. Svetišta su joj bila u Velešovu (Benkovaĉki Perušić), Nadinu, Karinu i Arţanu. Vlasta je pandan grĉkoj boţici Hestiji (boţica ognjišta i doma; kći Krona i Reje) i rimskoj Vesti (zaštitnica grada Rima). Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

VOLOS Nazvan još i Velas, Vlašić, Vlasina, Vlaho. Sin Tatomira i vile nepoznatog imena. Bog je pastira (nazvan i skotski bog – skot, stoka), šuma i livada, utjelovljenje neba i zemlje. Ime mu, po svemu sudeĉi, potjeĉe od starohrvatske rijeĉi volodati. Što znaĉi vladati pa se zbog toga ĉesto poistovjećivao s dvanaestom sunĉevom moći – bogom Vladimirom. Prikazivan je kao ugledan, ozbiljan muškarac bijele druge brade. Brada je štitila pastire od svakog zla. Zbog toga su pastiri pravili drvene kipiće te ih stavljali u kut štale da im stoka ne bi pobolijevala. Volos je i bog pretvorbe. Tako je jedan ĉovjek, nezadovoljan svojom brbljivom ţenom, došao Volosu i zamolio ga da mu ţenu pretvori u gusku. Kad je on to uĉinio, guska je odletjela preko mora i tamo zauvijek ostala. U njega su se Sunĉevi ratnici znali zaklinjati baš kao i u Peruna. Oţenjen je boginjom Vlastom s kojom ima tri sina: Sirirna – boga ovaca, Kostrinu – boga koza, i Tura – boga goveda. Svetišta su mu se nalazila po planinama, u naseljima i na otocima. O njegovu imenu svjedoĉe nam lokaliteti: Velešovac, Veleševo, Volin, Veles, Vlašić te Volosko. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

STRIBOR Nazvan još i Boro, Borivoj, Borislav. Bog strujanja zraka, bure, nevremena i hladnog vjetra. RoĊen iz Svarunova daha, na mitskoj gori Viter, oţenjen je vilom Boranom s kojom je dobio sina Jugomira. 84

Boravio je u Molin gradu. On sijeĉe maĉem, strijelom strijelja, a buzdovanom udara. Zimi je ţestok, silan i studen, a ljeti blag, miran i topao. Ljudi su ga oboţavali i rado gledali dok lahori preko ţitnog klasja, ali ga se i bojali slušajući kako bijesno huĉi ili zviţdi kroz granje oko kuća. Po njegovu glasu, koji je znao povremeno biti jeziv, ali i umiljat, Sunĉevi ratnici proricali su budućnost. Najĉešće se mogao vidjeti u društvu s Perunom kome je svesrdno pomagao pri bojnim poslima. Prikazivan je kao crvenkast ĉovjek, divlje ćudi, oĉiju krvoţednih kao u zvijeri. Zaštitnik je bojovnika, ladara i mlinara, koji su ga ĉesto zazivali, ali i pljaĉkaša. Puk ga se plašio, jer je razgoneći oblaĉine utirao put studeni, ali i zato što je ponekoga znao ugrabiti, baš kao i ţivinĉe. Posvećena su mu stabla kitnog bora, srebrnolisne trepetljike i djeviĉanske breze. Od ţivotinja mu je posvećena lasica, metliĉastog repa. Svetišta su mu bila širom sunĉeva svijeta, kako po bujnim šumama tako i po golim obroncima, osobito u Podbiokovlju – na gori Viter, ponad Zaostroga, ali i u Podvelebitju – Senju, koji se nekoć nazivao i Sreu, što na starohrvatskom jeziku znaĉi struja, tijek, protok vjetra. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

TRTAR Nazvano još i Paklina. Trtar ili Paklina je Ĉrtovo podzemno carstvo. Ono je gusto, mrklo, tmurno, maglovito, mraĉno, mrazno, grozno puno paklene magle i hudih oblaĉina. Posred njega nalazi se otok smrti Temnava. Usred otoka uzdiţe se Lelej gora, a na njoj Tamnograd, veliko boravište crnog gospodara podzemlja, sazdano od ljudskih i zvjerinjih kostiju. Tu srebro blijedi, a ne sija ni ţeţeno zlato. Uokrug tog grada teku tri grozne i blatne rijeke. Prva je Stupnica, rijeka zaborava, mrzla i mraĉna voda, na ĉijim valovima borave sjene minulih vremena i ĉuje se lepet nevidljivih krila, a osjeća dodir tišine i strahote tame. Druga je Jahorika rijeka uzdisaja, plaĉa i jauka, vrlo studena, a treća Trusovina, rijeka mrţnje. Tko iz nje pije, svakoga će omrznuti. Preko rijeka u blizini Tamnograda vodi most kojim duše zlikovaca stiţu pred Ĉernboga. Most je srebrn i na njemu straţare ĉetiri djevojke. Sve tri rijeke izviru ispod Pamira protjeĉu kroz Ajersko more, teku otokom Temnavom te poniru u polju zloĉina. Temnava je prostor bez zrnca radosti, puna bola i tuge. Po njoj su razbacani paklenski bunari. Tu nema niĉega, ni ĉeţnje ni osjećaja. Tim krajobrazom, u oblaĉnom talogu, lunjaju gomile umrlih duša, a tek ponekad se zna razlijegati i urnebesan topot. Obale Temnave ĉuva strahovit nakot Orko, nakazni pas koji laje ĉak i na Ĉernoboga. Orko ima tri glave, a pretvara se i u osvetoljubivu maĉku, bijesno magare ili šugavo kljuse, pa majkama krade djecu. Nakon 85

što bi usmrtio dijete, popio bi mu krv. Orko po nekima nastaje na kokošjem gnojištu koje nije bilo prekopano sedam godina ili pak od smeća. Najĉešće se pokazuje noću, kao mali magarac, rjeĊe kao mazga, pas kozlić ili crna ovca. Putnici naiĊu na njega na putu kako pase ili leţi. Ponekad se sam zavuĉe umornom putniku meĊu noge, te putnik kadkad od ugode zaspe. Odmah ili nakon nekog vremena, Orko se transformira, naraste ili se podigne jako visoko i na svojim leĊima nosi ljude u nepoznato. Navodno ga se moţe zauzdati nerabljenom uzicom ili krunicom, a boji se pasa koji ga mogu rastrgati. U okolici Splita nazivaju ga Manjinjorgo, a rijeĉ je o morskom duhu nastalom iz duše utopljenika, koji se javlja u liku magarca ili kao napuhana kozja mješina. Od Manjinjorga ljude se mogu obraniti svetim moćima i blagoslovljenom travom, a onog ĉovjeka koji bi se uspio od njega obraniti, Manjinjorgo bi od glave do pete zalio smrdljivom tvari. Orko se u Istri zove Mrak ili Malik, a od njega se ĉovjek brani tako da zamijeni lijevu i desnu cipelu. Mrak je gorostas koji opkoraĉi cestu i hoda od krova do krova ili od stabla do stabla. Ljudi se usuĊuju proći naprijed samo kad su trojica, što asocira na Sveto Trojstvo i utjecaj kršćanstva. Mrak se po nekim izvorima ne vidi i ne ĉuje se, ali škodi djeĉjim pelenama i rublju, kao i rodiljama. MeĊutim, on pomaţe djeci koja mu preko kuće prebace svoj otpali mlijeĉni zub, da im brţe naraste. U nekim krajevima se naziva Lorko, te poprima oblik ĉovjeka, vampira, duba ili ĉempresa. Magarac je gotovo u svakoj mitologiji zlo biće iz pakla. U indijskoj mitologiji magarce jašu iskljuĉivo zla boţanstva, dok je u egipatskoj crveni magarac jedno od najopasnijih bića koje duša moţe sresti nakon smrti. Magarca takoĊer povezujemo sa zlim bogom Sethom ĉija glava podsjeća na magareću. Osim Orka, u Trtaru ţivi i drugo pakleno pseto Nero. O nazoĉnosti Trtara u priĉama Sunĉevih ratnika govori nam i ime velikog kamenog brda Trtara ponad Šibenika te velike i male prodoline Paklenice posred Velebita. Literatura: MARINKOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova LOZICA Ivan, Poganska baština

SVETI NAV Nazvan još i Rajevina. Negdje izmeĊu zemlje i neba nalazi se, prema mišljenju Sunĉeva naroda, Sveti Nav. To je mjesto protkano ĉistilom i vidjelom, ne poznaje mrţnju i rat, već samo ljubav, mir i radost. Posred njega, na odignutom brijegu gore Svitave, nalaze se Svarunovi bijeli vidingradski dvori s tvrdom Nebojša kulom. To je postojani Stolni grad, grad vjeĉnog svjetla s dvoje širokih vrata, jutarnjim i veĉernjim. Jutarnja su se vrata otvarala bijelom danu pri osvitu, a veĉernja se sklapala mrkloj noći pri sutonu. Ta su vrata ĉuvala dva psa, ţuti Ogar i garavi Karaman. Unutar gradskih bedema i kruništa 86

nalazile su se plaĉae s tisuću stupova i vrata. U jednoj takvoj bilo je i Svarunovo kameno prijestolje, a u drugom Dom junaka u kome je sluţila Bojana s vilama bojankama: Vladislavom, Radoslavom, Drţislavom, Stanislavom, Tomislavom i Grozdanom. Uokrug svitavske zaravni sterala se prelijepa zelen – livada posuta cvijećem, ponajviše bosiljem. S livade se uzdizalo u visine veliko plemenito jasenovo drvo, s kojeg je padala medena rosa – medovina. Krošnja mu se uzdizala visoko ponad Svarunovih dvora, a ţile dopirale sve do ĉrtova Tamnograda na Otoku smrti – Temnavi. Na njegovu vrhu je sjedio orao gaćan, a po granama skakutale vjeverice i lastavice. U gradu Vidingradu ţivio je pijevac Vidimir i ptica Alemperka. Nju je Svarun slao na zemlju da sjaji kao sunce danju i noću. Ptica je znala što se u njezinoj blizini misli i ĉesto bi se izbrbljala. Zato joj je Svarun i prstenovao kljun, e da se na nekom njemu nemilom mjestu ne bi izbrbljala. O Svetom Navu hrvatski puk priĉa: “Ispod jasenova stabla izvirala je voda besprijekorna i ĉista (Vrutak ţivota), te dalje takla u obliku potoĉića (Potok radosti). Ta se voda ulijevala u jezero (Jezero istine) po kojem su plivali labudovi, a na kojem su se nalazila tri otoĉića (Otok uspomena, Otok sreće i Otok spokoja). Na otoku uspomena ţivljele su tri djevojke – SuĊaje (Uršana, Sritana i Rezana). Prva je izvlaĉila zlatnu ţicu, druga ispredala, a treća na nju nizala bisere. Tri su suĊenice ĉesto tumarale Sunĉevim svijetom razaznajući što je bilo, što će biti i što jest, pa su sudile i ljudima i bogovima. Izvoru ţivota je sa zlatnom buĉom u ruci prilazio prekrasan mladić Radovan, grabio vodu i nosio je na zlatan stol za kojim su sjedili bogovi i pili je pomješanu sa amritom (piće od mlijeka, jeĉmenog soka i meda) iz ĉaše vjekotrajne, posude besmrtonosti. Nedaleko od izvora pruţalo se polje navskih uţitaka s tri bunara iz kojega su SuĊenice crple vodu i polijevale jasenu grane. U gajevima, na zlatnim jastucima, izleţavale su se i u obilju uţivale duše pokojnika koje se dovinuše Svetog Nava. Bilo je to kraljevstvo svjetla do koje ga je danju vodila šarovita duga, a noću mlijeĉna staza, gdje ţivot nije znao za patnju, gdje je priroda bila blaga, a zrak pun smijeha i nebeske glazbe. “ Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

KOLEDA Nazvana još i Koleša, Vida, Višnja, Svaruna, Boţena. Ţena vrhovnog boga Svaruna, mati Perunova, Svanimirova i Tatomirova. Dobra, briţna i zlatna majka, kraljica mira, nebeska carica, zaštitnica braka. Boţica je ţenskog dostojanstva, utjelovenje ljepote. Uz ime su joj vezane oznake: zlatorodna, zlatotrona, velebna, srnooka i lakata. Uzor je ţene koja ljubi srcem i dušom. Resi je neugasiva vjeĉna mladost, plemenitost i uzvišenost. Prikazivana je s poculicom na ĉelu, zastrta preko oĉiju, ţezlo joj u 87

ruci, prsten na domalom prstu, znakom da je Koleda boţica zaruka i ţenidbe. Posvećeno joj je raslinje šipak, breza, rašeljka, ali i ugljen. Kad ţena nije ţeljela roditi tada bi ugljenak badnjaka zašila u haljinu, uz rijeĉi: “Kad se ovaj ugljen zapali, tad i ja rodila”, a ako bi ipak rodila, onda bi se ugarĉić iznova bacio u vatru. Posvećene su joj ptice lakokrili vodomar i koĉoperni paun, ĉiji raširani rep simbolizira ozvjezdano nebo. God joj se slavio sredinom ljeta za kršćanskog blagadana Uznesenja Blaţene Djevice Marije, i na ţrtvenik joj prinosili janjce. Predaja Sunĉeva naroda ĉuva vjerovanje da svake godine na Badnjak zamire staro i umorno Sunce, a s neba dohodi Perunova mati Koleda, te raĊa malo Sunce. Trudovi su Koledu muĉili, nije mogla roditi na nebu, pa je na zemlju poslala vilu da joj pronaĊe mjesto. Vila je imala dugu ţutu kosu, ali i kozje noge, oko vrata je nosila zlatnu ogrlicu, a po kosi i haljini sjajile joj zvijezde. Ona je planinom traţila ĉudotvorni cvijetak, ne bi li olakšala porod zlatnoj pramajci. Pronašla je samo slanom oprţeni mrazovac. Prije nego što će Koleda roditi Sunce ditilića, na ozimom nebosklonu pojavila se Damira – Zorana, a pratili je Svitogorka i Perun. Na obrazu netom roĊena djetešca zasjalo je Sunce, u ruci zablistala Sveta knjiga, obrubljena pleternom ornamentikom, a po knjizi razasute zlaćane zvijezde. Bila su to najstarija slova glagoljice. Djetetu su ţrtvovana tri pjetlića, tri pogaĉe, ĉesnice, a pšeniĉno zrnje za ĉesnice moralo je biti vjetrom povijano, sitom prosijano, mlinom sameljeno i medom zamiješno, te tri mješine medovine. Poslije roĊenja ditića iz Svetog Nava, na zemlju su iznova silazili bogovi i prijateljevali s ljudima. Na ime nebeske majke podsjećaju gore i uzvisine: Viduša i Višnja gora. A kao uspomena na Koledu i na roĊenje Svanimirovu, u Sunĉevu narodu još uvijek, ko jeka iz davnina, odjekuje svatovska pjesma: “Granu sunce iza brda, veselo, veselo, nije sunce nego Boţo Koledo, Koledo!” Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

RUJIMIR Nazvan još i Ruj, Rujan, Rujislav. Sin Svanimira i Zorane. Bog berbe, vinca, vinograda, slatkog voća i grmlja koje daje svjeţinu soĉnost i plodnost. Deveta sunĉeva moć. OslobaĊa ljude briga. Potiĉe ljubav i prijateljstvo. Umjetnike daruje punim zamahom stvaralaĉke snage. Njegovi darovi niĉim se ne mogu platiti. Sveĉanosti su mu buĉne i raskalašene. Prikazivan je kao lijep srednjovjeĉan muškarac s vijencem grozdova oko ĉela i rukom kojom drţi štap obavijen lišćem loze ili košaricu punu groţĊa i voća, a uokrug mu se širio mirisavi mlaz vina. Posvećen mu je jelen što parošcima para zemlju. Ţrtvovala mu se usplahirena svraka – sve kako bi se ljudima razvezao jezik, te im tako pobjegle tajne. Glavno svetište

88

bilo mu je u Viništu nadomak Karina, ali i u Korenici u Lici. Bio je oţenjen jedrom i soĉnom Rujanom. U tom braku roĊena su djeca, sin RuĊer, bog nadahnuća i kći Grozdana, boţica zrnja. Rujimir je pandan grĉkom bogu Dionizu, kojega poznajemo i pod imenom Bakho. Raskalašene sveĉanosti u ĉast bogu vina, poznajemo pod nazivom bakanalije. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

POŠTUJ STARIJE Bio neki starac. Oĉi ga ostavile, sluh mu je oslabio, a koljena i ruke mu drhtale. Kad je o podne ili veĉer sjedio pored stola i ţlicom srkao ĉorbu, uvijek ju je prolio po stolnjaku. To se njegovom sinu i snahi nije svidjelo pa ga zato metnuli u zapećak i dali mu priprostu zemljanu zdjelu iz koje je jeo svaki dan. Bilo je to starcu veoma ţao, pak je ĉesto suznim oĉima gledao na stol, gdje su sin i snaha ruĉali ili veĉerali. Njegove su ruke bile već tako oslabile, da mu je jednog dana i ta zdjelica ispala iz ruke i razbila se. Snaha ga je karala, a on samo šutio i uzdisao. Stoga mu kupili drvenu posudu. Jednog dana njihov sinak donio je od nekuda dašĉica. Pitali ga i otac i majka: - Ĉemu ti je to? - Naĉinit ću od toga kopajnicu za te i za mamu. Kad ostarite, jest ćete iz nje, kao što naš dido jede iz drvene zdjelice. Muţ i ţena pogledali se i razumjeli se. Od toga dana nije više dido jeo u zapećku iz zdjelice, već s njima kod stola. Literatura: KOVAĈEVIĆ Draţen, Moslavaĉke legende i predaje, 86-87.

MUTIMIR Nazvan još i Muto, Mušan, Muncimir. Sin boga Svanimira i ţene mu Zorane. Bog kovaĉa i lonĉara. Velik je umjetnik. Druga je sunĉeva moć. Ne znamo s kim je bio oţenjen, ali znamo da ima dva sina Darka i Ognjena, te dva pomoćnika Ogara i Garana. Sunĉev ga je narod prikazivao kao zdepasta i bradata ĉovjeka, uvijek garava, potamnjela i zamraĉena, kako stoji uz nakovanj praveći štitove, koplja i maĉeve. Tik uz njega nalaze se i kovaĉki mjehovi koji sami od sebe raspiruju vatru. Još kao dijete sišao je na zemlju, gdje je pronašao kovaĉka kliješta. Prisvojio je ta kliješta i ona mu sluţe u svakodnevnom poslu. Svome djedu Svarunu napravio je prijestolje i pomogao pri gradnji Vidingradskih dvora. Ponekad 89

se zna i naljutiti, tad lupne nogom po zemlji iz koje izbija ţar, pepeo i goruća tvar. U njegovu ĉast organizirana su i natjecanja – mune (brdo Munovac kod Tinja). Posvećen mu je crni grab i samosvjesni ovan. Literatura: MARINOVIĆ Marinko, Junaci starohrvatskih mitova

LEGENDA O KNEZU SRAKI U Glinskoj okolici na brijegu Gradini, gdje sad leţi hrpa kamenja, bio je u davno vrijeme ĉvrsti grad. U tom gradu bio knez Sraka s ţenom Jelicom. Imali su dva sina blizanca Milutina i Dragutina. Roditelji su ih razlikovali, ali drugi svijet nije. Ĉesto navaljivali Turci na taj ponosni grad, ali uvijek bili suzbiti. Jedne veĉeri sjedi otac sa sinovima, bilo je to na Martinje, kad je braći bilo 20 godina. Najavi sluga Branko, da je došao glasnik Zrinskog iz Gvozdanskog i da je donio pismo. Sraka uze ĉitati pismo, koje je ovako glasilo: » Mili druţe Sraka! Turĉin dodijava mi dan na dan, već se pribliţio Gvozdanskom, tuĉem se i borim ali imam malu ĉetu. Ti imaš dva kršna sina, dva siva sokola, podaj svakome dvije stotine junaka, oboruţaj ih i pošalji meni u pomoć. Bog ti dao zdravlje i tvojoj Jelici! Tvoj pobratim Zrinski.« Po okolici puĉe glas, da će kneţeva dva sina u pomoć Zrinskomu i da će svaki sa sobom povesti dvije stotine junaka. Ubrzo se skupila ĉeta pred gradom Srake. Reĉe knez sakupljenoj ĉeti: - Evo, junaci, šaljem vas sa dva moja sina knezu Zrinskomu, da mu budete na pomoć protiv dušmanina. Slušajte moje sinove kao mene, a siguran sam da će i moji sinovi osvjetlati sebi i meni lice. Bog dao da se sretno vratili! Prije nego će na put poći, pogosti ih Sraka u dvorištu svoga grada. Bilo je upravo na Grgurevo, kada su krenuli na put. Braća se ogrle s ocem i izljube s majkom, koja ih svojim rukama blagoslivlje i svojim suzama polijeva. Uzjašila dva brata na dva vranca i vode veselu ĉetu. Mati gleda s gradskog prozora, dok je mogla oĉima vidjeti, a onda klekne pred raspelom i pomoli se Bogu za sretan povratak. Ĉeta prošla kraj Bruvna grada i sretno stigla u Gvozdansko. Knez Zrinski izašao pred ĉetu s sinom Nikolom i uveo sve u grad. Peti dan, kad su otišli Srakini sinovi, reĉe kneginja Jelica svom muţu: - Mili druţe! Znam, da je Bog istina, a san laţ; ali kazat ću ti ĉudan san, što sam ga noćas snila; već mi se dogodilo, da mi san na zlo slutio, a Bog bi dao, da ne bi sada na zlo slutio. Snila sam, da s našeg 90

grada gledam u Majsku dolinu. Voda se svuda razlila kano more. Naša dva sina brode po toj vodi svaki na svom ĉamcu. Najedamput zahvati vir Dragutina i mota š njim. On viĉe u pomoć Milutinu, ali ovaj sporo k njemu brodi, te doĊe k njemu, kad je već prekasno bilo. Izvuĉe ga mrtva iz vode. U to se probudim, drhćem sva na tijelu, sklopim ruke i pomolim se Bogu za njihovu sreću. Knez će joj na to reći: - Umiri se, mila drugarice, o ĉemu ĉovjek po danu misli, o tom po noću sanja. Ja na sne ništa ne pazim, nit kad ujutro mislim, što sam sanjao. Bilo je upravo na dan sv. Andrije. Knez Sraka sjedi za stolom sa ţenom si Jelicom i ruĉaju. Vani puše bura, a snijeg pada i zavija svu okolicu u bjelinu. Eto glasnika od Zrinskog s pismom. Knez proĉita tiho pismo i obriše suzu, koja mu je kanula. Tada reĉe ţeni Jelici: - Ĉitat ću ti pismo na glas, ali molim te i zaklinjem ţivim Bogom, ne tuguj previše i ne ţalosti se odviše; Boţjoj volji uvijek se pokoravati treba. Veli Jelica: - Ĉitaj ti, mili druţe, malo je koja mati sretna, zašto bi bila i ja. Knez ĉita ovo pismo: »Dragi druţe Sraka! Tvoji sinovi sa ĉetom zdravo i veselo prispjeli su u Gvozdansko. Na dan sv. Kate dobijem glas, da će Turĉin na grad navaliti. Ja otpremim odma tvoje sinove s njihovom ĉetom i dadem im još 500 momaka i svog sina Nikolu. Pošaljem ih prema šumi, da suzdrţe neprijatelja, a ja ostanem u gradu s nekoliko momaka. Kad su malo odmakli, razdijeli Dragutin ĉetu na tri manja dijela. S jednim dijelom ide on, s drugim brat Milutin, a s trećim Nikol Zrinski. Svakomu dopalo 300 momaka. Priliĉno se jedan od drugoga udaljili. Do hiljadu Turaka navalilo na Dragutinov srednji dijel. Bore se kano junaci, ali šta će trista proti hiljadu. U dobri ĉas prispje Nikola Zrinski i Turĉin stao uzmicati; jer našim prijalo bolje mjesto. Najedamput okrene se Trucima sreća. Da je sada bio Milutin u pomoći, ali njega nema pa nema. U boj, u boj, smrt dušmaninu viĉe Dragutin, a momci sjeku Turke kao snoplje. Dragutin otme zastavu, ali u isti mah pogodi ga tane u grlo. On se sruši s konja i zaĉuje glas, eto ide Milutin. Zbilja Milutin došao i sada sjedinjenim snagama natjeraju Turĉina u bijeg. Naših je poginulo 300, a Turaka 500, k tomu što smo uhvatili turskog voĊu sa 150 Turaka. Sinak tvoj umro je na bojnom polju. Poljubio se sa bratom Milutinom, a zadnje mu rijeĉi bile: -

Pozdravi mi, Milutine, oca i majku, i reci im, neka ne tuguju, jer sam umro kano pravi junak i

kano njihovo dijete. To reĉe i ispusti dušu. Momci mu donesu tijelo u grad i bude pokopan u mojoj grobnici. Tri oca Franjevca iz Zrina otpjevaše opijelo, a njihov gvardijan oĉita misu za pokoj njegove duše. Za koji dan doći će ti ĉeta kući. Hvala ti na pomoći i ja ti se ţelim oduţiti; ţalim da ti je sin poginuo, ali to je bila diĉna smrt. Tvoj pobratim Zrinski.« Plaĉe Jelica, kad je rijeĉi iz pisma ĉula, kao što bi svaka majka plakala. 91

Na dan sv. Nikole kreće ĉeta kneza Srake u svoj zaviĉaj; jer Turĉin je bio suzbit i mirovao. Lijepo se zahvalio otac Zrinski momcima i pohvalio ih, a nejgov sin Nikola godovnjak isprosio od oca milost, da smije ĉetu lijepo pogostiti. Treći dan po Nikolinje doĊe ĉeta za 140 ljudi manja, nego što je otišla. Mnoge majke, sestrice i ljube proplakale i nariĉu, ali nitko tako ne plaĉe ko kneginja Jelica. Jedino ju u tuzi utješilo, da imade još jednog sina. Milutin joj ispripovijedi o smrti bratovljevoj onako isto, kao što je knez Zrinski u pismu pisao. Oca nije veselilo kod kuće biti, navolio bi u lov ići, da ga ţalost mine. S njim je išao i sin Milutin. Bilo je tri dana pred Boţić. Zima ĉiĉa zavladala, a pod nogama škripi snijeg. Ide otac sa sinom preko gore loviti. Cijelo dopodne lovili i samo jednu srnu ubili. Veli Sraka sinu: - Deder, da pod ovom bukvom odpoĉinemo, izvadi iz torbe jela, što nam ga je mati priredila. Kad su uţinali, veli otac: - Milutine, već davno mislim, da ćeš nešto progovoriti, a ti niti rijeĉi. Tebi je prošlo 20 godina, ti si moj jedinac sin, ne bi li imao volju, da po Boţiću uzmeš za ţenu Milicu, kćer Zrinskoga. Ja bih išao u prošnju i siguran sam, da bi za te pošla, a ti ju poznaš, kakova je. Kazat će na to Milutin: - Poznam ju, oĉe, dobra je kao dobar dan, a radi kano mrav. Jednom zgodom rekoh joj, da joj nije sila šiti i kuhati, al ona se zarumeni, pa mi reĉe, da joj majka to uvijek radi, pa zašto ne bi i ona, a raditi nije za nikoga sramota, već je sramotno u besposlici dane kratiti. Uz to mi još reĉe, da svemu treba priviknuti, jer ĉovjek nikad ne zna, što ga ĉeka. Nema Milici prigovora, ali zato još nije sila. Otac ga upita: - Sad mi kaţi, zašto si tako nujan, otkad si došao iz boja? - Drage volje oĉe, ionako sama bio nakanio sam kazati. Ako nagnješ krivnju na mene, ukori me i kazni, al nemoj se ţalostiti. Dragutin je hrabro poginuo, a ja sam mu u pomoć zakasnio. Kazat ću ti po duši, ja sam mogao ranije prispjeti u pomoć, ali zavist se uvukla u moje srce, jer je Zrinski predao cijelu ĉetu Dragutinu, a ne meni, zato nisam voljno išao njemu u pomoć. Dragi oĉe, po noći kad u svojoj sobi spavam, uvijek mi brat na um dolazi i on mi govori: - Milutine, zašto nisi ţurio meni u pomoć, ja ti praštam, neka ti i Bog oprosti. Eto oĉe, zato sam turoban i zašto mi se ovaj svijet ne mili. Veli mu na to otac: - Dragi sinko! Pogriješio si, veliš, da ti brat u snu prašta i ja ti na javi praštam, a tim radije, jer tko zna, moţda bi bio Dragutin poginuo, da si i ti ranije došao. Ne ţalosti se ti zato, a ujedno te molim, ne pripovijedaj toga materi pod ţivu glavu, jer bi to nju rastuţilo još većma, a sjetila bi se još ţivlje svoga sna. Ispripovijedi tada otac onaj san, što ga je mati snila. Jedva što je svaki na svoju stranu otišao, opazi Milutin nerasta (divljeg prasca), opali na njega, ali promaši. Nerast navali svom silinom na Milutina, zahvati svojim oštrim zubima tijelo Milutinovo i prije 92

negoli je mogao otac u pomoć doći na sinovljevu viku, zadade mu nerast smrtnu ranu. Otac ubije nerasta, tada se nagne nad tijelo Milutinovo i gorke suze roni. Milutin još malo diše i slabim glasom progovara: - Oĉe mili, pozdravi mi majku dragu, oprostite mi ako sam vas ikada uvrijedio, kao što će mi i dragi Bog oprostiti. S Bogom! To reĉe i ispusti dušu. Otac sjedne kraj mrtvog tijela i tuguje. Prolazi puteljkom neki kmet. On ga pozove da bude kraj tijela Milutinova, a knez poĊe u grad. Kakvom je tugom Sraka sada u grad išao, nije nikada prije. DoĊe u grad i nije bilo drukĉije, mora Jelici kazati, što se dogodilo. Kad ona to ĉula, uzdrhta na tijelu i sruši se na zemlju. Metnu ju na krevet, a po sina odoše i donesoše ga u grad. Zvona u crkvi Bl. Dj. Marije na Sraĉici oglasiše, da Milutin više ne ţivi. Milutin bude u crkvi pokopan. Bilo je to upravo na Badnjak. Jelica se oporavila od boli i svaki dan u crnini ide u crkvu, gdje joj je sin zakopan i moli za pokoj njegove duše. Knez ne ide više po lovu, već hoda po sobi i sam sobom nešto govori. Tako prolaze njima dani u tuzi i ţalosti. Dosadašnjih godina dolazili po zime k Sraki njegovi prijatelji i drugovi iz Bruvna, iz Gora, iz Topuskog, iz Graca i iz drugih obliţnjih gradova. Otkako mu sinovi umrli, umoli on sve svoje prijatelje, da mu ne dolaze, a ni on da ne more k njima po obiĉaju dolaziti, a zato jer u njega ne ima više u društvu ni sreće ni veselja. Zima prošla, a proljeće nastalo: polja zazelenila, šume prolistale, ptice propjevale, svuda veselo, samo nije u gradu Srake. Jednoga dana dobije pismo od kneza Zrinskoga, u kom mu ovaj javlja, da mu je kćer Milica umrla. Otkako je ĉula za smrt Milutina, svaki dan je venula kano cvijetak, kad ga mraz ofuri. Oko joj bivalo uvijek ţalosnije, dok nije zauvijek ugasnula. Na Ivanje veseli se narod. Krijesovi plamte po breţuljcima, a krijesnice pršte po zraku. Blago došlo kući, nakićeno s ivanĉicama, a djevojke oblaĉe lijepo ruho i idu naveĉer pjevati pjesmu o Ladu. Po obiĉaju doĊu najprvo u grad kneţev i zapjevaju pjesmu: Pomoz boţe ovom dvoru Ovom dvoru gospodskomu: Ustan te mile majke, probudite mile snaše itd. Dopjevavši pjesmu, a kneginja Jelica im zahvali ovim rijeĉima: - Hvala draga djeco na lijepoj pjesmi. Spominjete u pjesmi snaše, al ja te sreće doţivjeti neću, a Bog zna hoću li vas ikad više slušati. Evo vam za uspomenu svakoj cekin zlatni, pripojite ga i metnite ga oko vrata. Imam svega blaga, ali nemam onoga što bi mi najmilije bilo, a to su djeca koja mi pomriješe rano. Kad se poudate sjetite se mene. Ona to izrekla, a djevojke jedna u drugu zaĉuĊeno pogledale, poljube kneginji ruku i muklim te ţalosnim glasom zahvale joj na daru. Pjevajući spustiše se u selo Dolnjake, odakle su i došle. Po odlasku djevojaka reĉe Sraka ţeni: 93

- Znaš li draga Jelice, što sam naumio. Smislio sam, da odavde odemo, jer štogod gledamo sve nas ţalosti. Što zlata i srebra imamo to ponesimo sa sobom, to će nas prehraniti, a grad neka propada kao što su nam i sinovi propali. Ne kazujmo nikome, da ćemo otići i kamo ćemo otići. Uzet ćemo sa sobom samo Branka, najvjernijeg slugu koji će nas odvesti. Jelica pristane na to. Tako i bilo. Jednog jutra nema ni kneza i ni kneginje i sluge Branka. Kud su otišli nitko nije doznao i dugo je narod spominjao dobre i nesretne gospodare, koji su jedne veĉeri omrknuli, a drugoga jutra osvanuli nisu. Leber je u knjizi sakupio pripovjetke sa glinskog podruĉja koje je inaĉe već objavljivao uglavnom u ĉasopisu Banovaci koledaru Danica, ali i nekim drugim, u periodu od 1879.-1913. Legenda o knezu Sraki, pod naslovom Nesloga od zloga, objavljena je u koledaru Danica, god. 1880. Zahvaljujemo našem ĉitatelju Tomislavu Lipaku, koji nam je ustupio ovu vrijednu legendu! Literatura: LEBER Pavao, Pripovijesti, Zagreb (1914.)

OŽENIO SE VILOM Imala majka jedinoga sina, vako ko sad mi Stevicu našeg, i uvijek mu divanila: - Ţeni se, sine, zašto se ne ţeniš, oţeni se. A on nije ćeo da se ţeni, samo je ćutio. Kad ujednoć mama otvori od sobice vrata Ċe on spava. Al djevojka leţi š njim u krevetu, velike ţute kose ima. A mama polagano se curuknu nazad pa vrata zatvori. Njoj je bilo sram. Onda ona njega pita: - Sine, kakva je ona djevojka, ti si ţenio se, pa zašta ne doĊe k nama u sobu? A on kaţe mami ovako: - Mama, ono je vila. Ona je mene zavoljela i k men dolazila uvijek. Ja se ţenit neću, ona je moja ţena. - A, sine, kako bi ona u sobu došla? - Mama, vako bi došla: da ukradeš njezinu robu, ono što ona svuĉe kad doĊe leţati. A mat doĊe po noći kad je ona spavala, pa ukrala to. Pa je metla pod pekvu. A ona je onda došla k mami u sobu i ovako kaţe: - Majko, od danas si moja majka. I onda kad ja budem nešto govorila, da svi date meni za pravo i da šutite. Ja što radila da radila, nemojte mi pogovorit. Ona je prvo dijete rodila, muško, i odma ga udavila. To je bila istina, gospoĊo. Rodi drugo muško dijete, a dijete ţurno rasta. A ona š njim ljubi i draginja. A svekrva joj rekla: - Ej, ne do ti Bog, što si onoga udavila, sad bi imala taka dva. A ona njoj kaţe:

94

- Ja sam ti rekla jednu za iljadu, što ja radila da radila, da pustiš meni mira. Ono je bio lopov kakog niĊe lopova nema, da bi se svi sramili njega. A ovo će biti sudac kakoga u svijetu nema. Šenica je došla, samo malo ţutnila, a ona kaţe: - Mama, odma sutra kupi ţetelice da poţanjemo šenicu. - Joj, kako ćemo, pa ona mora još stajat. A ona kaţe: - Kad ja velim, rekla sam ti da ne pogovaraš što ja govorim. A ona skupila šenicu i taj je dan sušila. I sadjela je. Onda je preko noći grmilo i tuĉa stukla, da nitko nije imao ništa. Ona na bunar išla. I nekad doĊe za minut, a nekada ostane po dva sata. A svekrva je pita: - Kako ti nekada doĊeš ţurno, a nekada te nema? Veli: - Draga mama, ja sam dosta s vama bila, više morete znat da bit neću. Ja sam vam rekla da mi ne pogovarate ništa. Ja kad na bunar doĊem i naĊem ĉistu vodu, ja zagrabim i idem doma; a kad doĊem, vile peru svoju djecu, a ja ĉekam, ide mutna voda i krvava. Vidite da sam dvi godine u vašoj kući, nikoga ni glava nije zaboljela. I ona se digla i ošla iz te kuće, a ostavila dijete. A njezin sin ţurno narastao i otišao za njom. I nikada više nije došla. I taj se ĉovjek njezin nikada više ţenio nije. Eto vidte, da ga je cijelo ono selo sovalo, što je pravo radila. I dok je sjeme sijala, dok je ona bila, šenica, kuruz, sve joj ĉisto i napredno bilo. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

VOJNIK I CAR Franjo Josip (Franjo Josip I. 1830. – 1916., austrijski car i ugarsko-hrvatski i ĉeški kralj) je bio dobar kralj i svoju je vojsku dobro izuĉio. Jednoga dana se trgne on u lovu sa duplicom. I tako je daleko u šumu otišao da se nije znao vratiti k svome dvoru, nego je lutao i zašao na drvo i mislio s koje bi strane išao. Sad vidi crkve katoliĉke, vidi pravoslavne, ali se još ne ufa s koje bi strane bio njegov dvor. Jedanput samo krene i naiĊe u selo – ide vojnik na konju: on ustavi toga vojnika i pita kuda on putuje. A vojnik njemu kaţe da ide traţit Franju Josipa, da mu da dopusta, da ga već sluţi sedam godina, ali već dva puta sam traţio dopusta, pa mi nikako ne daju, sad toĉno idem njega traţiti. On se neće javiti, nego samo pita vojnika: – Đe ćeš ti sada noćiti? 95

Veli: – Đe ja budem, tu ćeš i ti kolega noćit I zaĊu u jednu kuću, tu naĊu jednu djevojku od osamnaest godina i pita vojnik bi li mogao dobit konaka, a Franjo stoji za leĊima. A djevojka kaţe vojniku: – Samo morate dobri biti. – Ja ću biti dobar i ja ću vama platiti što vi reĉete. Ali ona kaţe: – Nije uloga u plaći, nego se tu nalazu ajduci. A on njoj kaţe: – Nisam ja dţabe Franje Josipa vojnik, Franjo Josip je svoju vojsku izuĉio da se ne boji nikoga. I tako zavede svoga konja u štalu i zapovidi Franji da ga ide oĉistiti i da ga nako oĉisti kako Franje Josipa vojska ĉisti. I tako je Franjo otišao i oĉistio sve, samo kopita nije. I došao je u kuću i reportirao da je oĉistio konja. Onda su zajedno išli da vidu je li oĉišćeno kako Franje Josipa vojska ĉisti. A vojnik kaţe: – Pogledaj kopita, Franje Josipa vojska i kopita ĉisti – i tako uvati vojnik nogu, a Franjo je ĉistio kopita da je sjalo kao sunce. I zajedniĉki idu sada u kuću i sjedu za sto i kaţu djevojki: – Daj nam litru vina. A djevojka stalno govori: – Vi šte poginut, pa bi li što jeli? – Pa ako imaš što, mi ćemo platiti. Onda njima daje jest, ali Franjo ne jede. A vojnik kaţe: – Jedi kolega, što se plašiš, nemoj mi bjegat kad hajduki budu išli u kuću. Ja se ne plašim ništa, ja sam Franje Josipa vojnik. I tako su popili tu jednu litru vina, ali se ĉuje topot da ide uza štringe u kuću. I vojnik odmah skoĉi pred nji, a sablju metnuo pod šinjer, i š njima razgovara. Njemu hajduki kaţu: – Hoćeš li ić s nama? A on kaţe: – Ja ţiv ne, ja sam vojnik Franje Josipa, mi hajduke ubijamo, a ne da idemo š njima. Hajduki kaţu curi: – Daj mu još litru vina da popije, pa ćemo se onda š njim obraĉunat. I primi i on pije i daje tome kolegi, ali kolega ne pije, već mrtav od stra. Vojnik kaţe hajducima: – Nemojte da ništite ovu robu što je na meni, ovo je roba Franje Josipa. I hvati se za šinjer da ga skine i ispod šinjera sablju izvadi i odsijeće jednom po jednom glavu nji šestorici. A Franjo je Josip zašao pod krevet od strava. A ovaj se okrenuo u kuću i kaţe: – Đe si kolega, kukavico? 96

Ovaj se stisnuo pod krevet i duplonku stiso kraj sebe i tako ćuti. I vojnik ga izvuĉe i zapovidi mu da te hajduke mora sve bacit niz stepenice. – Zašto sam sluţio Franju Josipa sedam godina, koga se ti imaš plašiti. Sišli su niz stepenice i našli su u avliji puna kola svakojake robe. I vojnik uhvati njihove konje i svoga i sad ide prema dvoru toga Franje Josipa. A tu robu svu što je bolja dadu toj djevojki. I kaţe joj: – Na, evo ti robe, pa se udaj i nemoj se sa hajdukima druţiti. Oni su sjeli u hajduĉka kola i idu prema dvoru. Franjo Josip stalo ćuti, neće on da se oda, jer ga stid pred svojim vojnikom kako je bio kukavica. Kad su se pribliţili prvoj straţi, onda Franjo kaţe vojniku: – Pusti me da idem svome bratu ovde napred, da nas ne bi doĉekali. A vojik kaţe: – Ma ja se ne bojim nikoga, a kamoli tvoga brata. Ali svedno se promisli i pusti ga. I tako Franjo Josip zaĊe u dvor i tu pucancija velika i veliko veselje što se on vratio iz lova. A vojnik misli kakva je to pucancija nastala i bilo mu je smiješno. Franjo Josip je rekao svojima da odma ulazi jedan vojnik sa kolima i da ga puste. On je ušao sa kolima i rekao je starijima: – Sad ću sigurno dobiti dopusta, kad sam zarobio hajduĉka kola i njih šest ubio. A Franjo Josip dade svoga zamjenika, neće on pred vojnika, pošalje ga mjesto sebe i naputi ga da mu ne da dopusta, a poslije – veli – podaj mu, da vidi samo šta će taj vojnik poĉet. I on njemu nije dao, kaţe da mu ne moţe dat dopust. A vojnik njega ošamari, da je odma taj kapetan pao. A Franjo slušao u drugoj sobi, ĉuo da je taj pao i skoĉi k njima. Kaţe: – Podaj mu dopusta šest mjeseci! A vojnik se okrenuo da pogleda ko to kaţe, pa mu veli: – Kukavico zelena, zar si ti bio sa mnom? I uzme si godinu dana dopusta. Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Šingala-mingala

MLADOŽENJIN BLAGOSLOV Zima bila, svatovi se vozili na saonicama. I doĊoše pred Dunav. A rijeka bijela poput mlijeka. Okovao ju led i posuo ju snijeg. Stari svat okuša ledenu koru: - Led je ĉvrst! – reĉe, pa svati sretno proĊoše preko njega, doĊoše u mladenkinu kuću. U kući su mladenci dobili boţji blagoslov: - E, budite sritni kud god se makli, neka cviće za vama cvate i ţito se rodi kud god krenuli. E, sritno se mladoţenjinu domu vratili! Spremili svatima i peĉenoga purana da ga putem blaguju. I kad su opet došli pred Dunav, htjedoše prezalogajiti onoga purana. Kad ono, pod peĉenkom otkriju malenog mišića. Ljutit stari svat 97

zakriĉa: - Crknuo dabogda! No, skoĉio mladoţenja. Ostavi miša u rupi koju je progrizao pod peĉenkom: - Nemojte mi dirati mišića! I on je dobio blagoslov! Vraćaju se oni opet preko rijeke, no kad su došli na pol Dunava, led se prolomi i svatovi propadnu. Svi pod led. Hvataju se ledenih odlomina, ali što će, ne znaju plivati i mrznu u vodi studenoj. Zadnjim snagama zovu u pomoć. Samo jeĉi pustoš. Nikoga nema i nitko ne moţe priteći topcima. Dunav studen. Pomoći im nema, polako svi tonu. Ali, mali miš zna plivati. Zapliva i podigne repić. Uvrne ga u kukicu. Roni pod led i hvata repom. Zahvati tonućeg: Hajde se spraviti! – reĉe svakom. Izvuĉe mladu svojim repićem, izbavi mladoţenju svojim repićem. Zakvaĉi i staroga za pojas. Redom ih tako sve zahvaća. Izbavi miš svata do jednoga. A kad su došli u mladoţenjinu kuću, nastavljajući prekinuto veselje, objavi im mali miš ispod peĉenke: - Bijah mladoţenjin blagoslov! Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

KRIVOMJERI Vozi se ĉovjek na kolima, noć ne mrkla, u teškim je mislima: -

Kako ću u vojsku?

Zaškriplju najednom osovine na kotaĉima. Ćuti on da mu se neka nevidljiva ĉeljad natrpala u kola. I ne stane se on kriţati ni moliti Boga, nego ih zapsova: -

Prokleti krivomjeri!

I odmah nestanu s kola. Vidi on sad plameĉci njihovih svjetiljaka sve titraju po poljima. I došla sva ta nevidljiva ĉeljad baš na njegovu zemlju, ĉuje se kako mjere i premjeruju, svaĊaju se oko meĊa. -

Prokleti krivomjeri! - opet ih on ispsova.

Nestali oni s njegova, prešli nabujalu rijeku, samo se ĉuju lanci koje za sobom vuku,pa ih sretne opet nakon mosta. Vidi on sad mjeraĉa pred svima, u koţnatim dokoljenicama, a za njim neki nosi teţak meĊašni kamen. Navijek pita mjeraĉa: -

Kamo bih ga metnuo! Joj, teško mi je, kamo bih ga metnuo!

I smile se ĉovjeku krivomjeri, tako će oni ići i mjeriti svu vjeĉnost, sve dok pravedno ne izmjere na onome svijetu, što su krivo mjerili na ovom. -

Kamo bih ga metnuo, joj kamo bih ga metnuo – krivomjer stenje noseći kamen, a ĉovjek mu na

to rekao triput: 98

-

Metni ga tamo gdje si ga uzeo!

I krivomjeri svi propadnu u zemlju i smire se zauvijek. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

HAJDUCI S KONAVLA Petorica blaće Lasić bili su poslušni kmetovi uglednog dubrovaĉkog vlastelina Marka Škatića. Bili su poslušni sve dok im Škatići nisu nametali sve veće obveze – i Lasićima i drugim kmetovima s Konavla. Stoga su se oni svi zajedno pobunili i odbili plaćati namete te otvoreno prijetili da će pogubiti Škatiće. Tako je jedan od petorice braće zvan Boţur jednoga dana otišao u Dubrovnik te se prikrao kući Škatićevih. Pripucao je na Meda, sina Marka Škatića, ali ga nije pogodio. Raspisana je za njim potjera i Boţur je sa svojim mlaĊim bratom Ĉolom pobjegao u Hercegovinu. Odatle su ĉesto upadali u Konavle i nanosili štetu Škatićima, a mnoge ĉlanove toga roda su i pobili. Tada su dubrovaĉki vlastelini zatraţili pomoć Turaka kako bi uhvatili Lasiće i druge hajduke koji su im se pridruţili. U brojnim bitkama Boţur i njegov pobratim Mato Vlahutin izlazili su kao pobjednici pa se govorilo da Boţura olovno zrno ne moţe pogoditi. No, u jednoj bitci s dubrovaĉkim pandurima, nakon što je ubio ĉetvoricu, Boţur je pao pogoĊen “srebrnim zrnom”. Kada su ga rasporili, našli su u njemu srce s dva vrha. Zato je, kaţe legenda, bio tako srĉan u borbi za slobodu kmetova. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskog I.

JEDNOOKI DIV IZ PAKLENICE Bila je u Paklenici silna pećina u kojoj je prebivao gorostasni jednooki divlji ĉovjek. Obrve su mu visile do pupka, a trepavice do koljena. Imao je dvije ruke baš kao dvije lopate, usta kao otvor od peći i sav je bio pokriven crvenim vlasima kao medvjed. Kad bi zaviknuo, zaorila bi se brda i doline, kukci bi padali, zemlja bi se rastvarala, zvjerad se od straha tresla i niz velebitske litice skakala. Ovo ĉudovište najradije bi lovilo i jelo ljudska bića. Ĉuvao je svoju stoku. Vitorogovi ovnovi bili su po uzrastu kao trogodišnji junci, a ni ovce nisu bile puno manje. Jednom je došlo na ove velebitske strmine nekoliko lovaca iz stranih zemalja ne znajući o toj strahovitoj nakazi. Naišli su na ovu pećinu, a stisnuti od ljute zime, ugledavši vatru za koju su mislili da je od pastira, uĊoše unutra. Kada su ušli, ne vidješe nikoga pa se stisnuše oko vatre te pripekoše jednu divokozu. Netom se peĉenka poĉela cmariti, kadli eto na ulazu grde prikaze koja je osjetivši neobiĉan miris i ljudske glasove, podigla objema rukama obrve i trepavice te zaurlala opazivši nenadanu lovinu. 99

Brţe bolje navali na vrata veliku stijenu pa priĊe uplašenim lovcima. Sve po jednog ispipa, a onog najdebljeg šakom u zatiljak usmrti, raskida i krvave komade postavi na ţeravicu. Kada se najeo spusti se spavati, nalivši na oganj veliku kladu. Zaplašeni lovci poĉeše traţiti nekakav izlaz, rupu kako bi izbjegli strašnu smrt. Izlaza nisu našli pa se odluĉe na oĉajniĉki poduhvat. Uzeše goruću kladu, zaoštriše je i zajedniĉkom snagom zabiše divu u njegovo jedino oko. Div skoĉi i onako oslijepljen poĉe urlati i traţiti ljude po pećini. Kako ih nije mogao uloviti, odmakne sa vrata stijenu ĉekajući da ih na izlazu pohvata. Ali su se lovci po savjetu najstarijeg, uhvatili rukama i nogama ovnovima pod trbuh drţeći se za njihova runa, pa su ovnovi na pašu izlazeći i njih iznijeli. I tako su bili spašeni. A oslijepljeni div toliko je jaukao i urlikao od boli i jada da se pećina poĉela rušiti i na kraju ga cijelog zatrpala. Pod tim velikim kamenjem jednooki div i danas poĉiva pod teretom velebitskog kamenja. Litreratura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga II.

GROFOV SLUGA Vrlo opak grof imaše dobra i poboţna slugu. Sluţio mu on vjerno ĉetrnaest godina. I vazda govorio grofu da tuĊega ne otima: »Bolje je imati malo poštenjem, nego još jedankrat toliko prevarom!« I obolio grof iznenada. Pa zapovijedi slugi da mu donese u zdjeli dobroga vina i dvanjke pune zlatnika. Sluga mu sve to donese, a grof se sa svime time zapre u sobu. Sluga pak virne kroz luknju. I ugleda, kako je grof one zlatnike istresao u zdjelu, pa ih zatim posrkao ţlicom. I zatim umre grof te ga djenu u grob. A slugi ţao onih zlatnika, što će istrunuti sa grofom u grobu. I naljuti se sluga na grofa, kako nikad ne bijaše ljut na nj u ĉetrnaest godina: »Ma, kad mi ne ostavi ništa, uzet ću ja to iz groba«, veli sebi. »Rasporti ću ga i pokupiti iz njega novac!« PoĊe on obnoć i doĊe grobljanskim vratima, a na grobljanskom zidu sjedi vrag. Ĉeka on slugu: – Adje brzo, pomoći ću ti otkopati i onda ćemo dijeliti. Tebi blago, meni tijelo! – Pošteno! – pomisli sluga i prista. Došli vrag i sluga do groba. – Uzmi samo onu grudu iz groba – reĉe vrag – što ju je sveĉenik poškropio svetom vodom. Ne mogu je uzeti jer je blagoslovljena. A onda pusti mene da je toga grofa otkopam! – I sluga hiti grudu, a vrag izrve svu zemlju. Proruje je kao krtica i grofa iskopa. – Hoćeš li mi ga rasporiti – moli sluga – da se dokopam svojih zlatnika? 100

– Ne treba – reĉe vrag – Nasadit ću ga na glavu, a kako je mrtvac ukrućen, iskotrljat će mu se novci iz usta. Osovi ga i tada zabljeska. Zagrmi tako silno da sluga od silna straha padne kao mrtav. Takne ga vrag prstom: – Ne boj se! To moji pod zemljom loţe golem oganj. Peći će grofa. Tebi evo zlato, a meni tijelo! I poĊe vrag s grofovim tijelom u pakao, a sluga ostade sa zlatnom hrpom. Poravna grob i ode kući pjevajući. A pjevušio je i vrag. Smije se sebi u brk: »Ne zna onaj sluga, da ću ovako i njegovo tijelo odvuću u paklenski oganj. Dovest će ga onamo ono njegovo zlato!« Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

VRAŽJI VRH Jedamput bila neka baba. Imala vrh koji joj nitko ne htjede uzorati. Prišao vrag toj babi nudeĉ: - Ĉuj, uzorat ću ti taj vrh, dadeš li mi kćer za ţenu! Kćeri se vrag ne svidje, pa je svojoj majci rekla: - On neće biti moj muţ! - Kćeri, uzet ćeš ga ako vrh uzore do prvih pijevaca? Misli baba da neće. Dobro da i malo uzore. - Ond dobro! – sloţi se kći. Namisle one prevariti vraga. I vrag poĉe orati. Ore on ore, pa kad baba vidi, uzorat će do zore, brzo uzela sito, pa sitom tako sklopotala, kao da pijetao lepeće krilima. Ĉuli drugi petehi, pa zakukurikali. Pjevaju i lepeću. Kukuriĉu, kukuriĉu. Vrag misli da je zora, pa pobjeţe u pakao. Tako je baba vraga prevarila, jer joj osta vrh gotovo uzoran. Zovu ga i danas Vraţjim vrhom. Vele: »Orao ga vrag!« Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

VRAŽJI DUG Bil je jen muš pa je vragu bil nekaj duţan. Unda kad je došel k vragu, unda mu je vrak rekel da mu nek da svoje dijete. Unda je muţu bile ţal dati dijete, unda je tak prešel. E, unda vrak veli: »Ĉe buš pogodil kuliko sam star, unda mi ne trebaš dati deteta.« Unda je sat on bil h sto briga. Prišel je doma se ţene potuţil i tak. I unda je ţena rekla: »Muĉi, bum ja to sredila.« Unda je ţena prešla na polje i 101

namazala se z uljem i perje sva kaj se bila, unda došev vrak i videl tu fticu. Unda veli, vrak je povedal: »Kaj sam tulko i tulko let star nisam taku fticu videl.« Literatura: BOTICA Stipe, Lijepa naša baština

BISAGE I MRTVA PUNICA Prid misec dana je umrla punica od moga fjoca. On je kopa kunpir u Valici zdol cimitra. Zdiga se je malo da zdrica ţivot, da poĉine, a sprid njega mrtva punica stoji ţiva. Gledali su se u oĉi, niš si nisu rekli. Pogleda je u zemlju, a na zemlji ni više bilo bisag. Diga je oĉi da jopet vidi mrtvu, a pokojne nideri. Pogleda nazad prida se i tamo jopet bisage za kunpir kako hi je bija puštija. Literatura: ORLIĆ Drago, Štorice od štrig i štriguni

CRV I DIV Nekoć bijahu ljudine velike. Divovi. I kopali tako u dolini. U torbi imali kruh, koji su jeli za uţinu. A kruh bio velik kao snop. Bijahu tada i ljudi poput današnjih. Maleni. I kopali podalje na brijegu. Gladni, kruha nemaju za uţinu. I takav jedan ĉovjek privuĉe se onome velikom kruhu. - Makar stavio glavu u torbu, ući ću u tu torbetinu – uzvere se on do kruha, zakloni se za nj i probuši mu koru. Stane mu dupsti mekotu. U meku on zavrta škulju. Sve ustima jede i sve oĉima zvjerka, baš kao ptiĉica kad zoblje mrvicu. Eto ti, opazi on divove kako se bliţe njivom. Uţinat će to svoga kruha. I strah ti ĉovjeka, nema više kud. Pa se sakri u kruh. UĊe dublje u škulju u njemu. I kad divi došli blizu, uzeše uţinati baš onaj kruh. Divi zinu, a ĉovjek unutra. - Gledaj – veli jedan div – ubit ću ga, evo mi ga u kruhu! Drugi div veli: - Nemoj ga ubiti, on je kako i mi. Znaš, to je crv zemaljski i muĉi se na zemlji da se nahrani kako se i mi sad muĉimo. I puste ĉovjeka. IzaĊe on iz kruha pa brzo na brijeg. Kopa gladan, ali sretan. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

IVANJSKA NOĆ 102

Prid ivanjsku noć štrige su se lipo obuĉivale i hodile tamo di se kriţaju tri ĉeste. Tamo su se karale, tukle, greble, pak bi se uputile leteći na Velebit. Po škuren, pokle po noći, ili kako niki govore, jur pokle jedanajste ure nidan ni smija doj na te kruţere, kriţine, kriţišta. Zato se je na dan svetega Ivana, na Ivanju, kad je dan najduţi u litu a noć najkraća i zato su štrige najdebulije force, na tin mistima loţe veliki vognji. I skaĉe se priko vognja, tako, ko je ki ćapan od štrig, štriga na njemu zogri dok priliće priko vognja, a kršćan se je delibera. Literatura: ORLIĆ Drago, Štorice od štrig i štriguni

SKRŠENA NOGA To je kapitalo u Peršurići. Jedan mali ĉrni gobo je govorija da je štrigun. - Ĉa ti da si štrigun?! – ruga mu se jedan sused. - San! – reĉe gobo. - Ko si ti štrigo, vero more biti svaki! - Biš rad biti siguran ko san zaspravlje štrigun? – pita - Vero bih! - Ben u petak ćeš skršiti nogu! - Ćemo viti! – smija se je sused. Kada je doša petak, mu ni bilo svejeno. Reka je sam sebi: “Najbolje je da se uĉinin bolan i da leţin cili petak, tako neću imati kadi skršiti nogu.” Niku doba dana okolo njega je poĉela letiti nika muha i delati mu faštidijo. Maha je z rukon za njon, ma je ni moga zagnati. Muha se je frmala na zidu zgor kućete. On se je usta dubeći na postelju i stija z niĉin trupiti po muhi. Kako je zamaha, tako je pa na pod i skršija nogu. Literatura: ORLIĆ Drago, Štorice od štrig i štriguni

ZATAJENA HRANA Ako ki zataji nosećoj ţeni hranu, dite ko se rodi neće stiti jisti tu hranu.

103

Moja kunjada ka je bila noseća, pitala nas je ko imamo sira, aš da je njoj došla volja za jist sir. Mi smo rekli da sira ni, a kada je zašla van z kuţine, mi smo ga pod bankon pohlapali da nas nidan ne vidi. Mali se je rodija, a mi smo ĉekali da fini tri lita i ja i moj zrman smo mu dali sira. Ni stija! Rivali smo mu sir u usta, a on ga je hita van. – Neće dite sir ni za ţivu glavu. Sigurno mi ga je ki zatajija kad san malega nosila – rekla je kunjada. – Mi smo ti ga zatajili i pon bankon pojili – povimo mi svoju tajnu. – Ma ĉa ste munjeni! Ĉa van je bilo na munjenoj pameti? – Uĉinili smo to za škerac, za viti ko je istina da dite neće jisti hranu ku se materi skrije. Pokle tega ĉa smo mi rekli našu šegariju, mali je poĉeja jisti sir za bojţo med. Literatura: ORLIĆ Drago, Štorice od štrig i štriguni

“KRVAVI KAMEN” ISPOD SVETE GERE NA ŽUMBERKU Godinama su se parniĉili ţumberaĉki uskoci sa susjednim Kranjcima oko granice na vrhu Ţumberka. Kako bi jednom u tim svaĊama stali na kraj, dogovore se da će meĊa prolaziti onuda gdje ujutro na blagdan sv. Marka, 25. travnja, sunce zatekne dvojicu mladića – jednog uskoka i jednog Kranjca. Dogovoreno – uĉinjeno. MeĊutim, kako je mladi uskok bio ranoranilac, urani on još i više. ProĊe gorjanskim livadama i potrĉi nizbrdice, preko kranjske meĊe, gdje zateĉe Kranjca – pospanca kako se polako penje. Ali, kranjski suci koji su stigli još prije sunca, ĉekajući da vidi tko će prije stići uplašiše se da će uskocima pripasti više zemlje. Odluĉiše stoga pogubiti oba mladića i na vrhu ih brda pokopati, tako da nitko ne sazna gdje su se sastali. I dok su kranjski suci pogubljene mladiće spuštali u jamu, za uskokom dotrĉi njegova zaruĉnica koja se od ţalosti za svojim momkom baci u tek iskopanu raku, gdje joj srce puĉe. Kranjski suci na grob navališe veliki kamen iz kojeg probiše tri kaplje krvi koje se na kamenu i danas vide. I tako je cijeli predjel dobio ime – “Krvavi kamen.” Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga I.

PRAVIČNA KUMA Siromah išao po svijetu iskati praviĉnih kumova. Najprije je sastao dragoga Boga, fala mu budi, dika i ĉast, i dragi Bog njega upita: »Kamo ti ideš?« – Idem iskati praviĉnih kumova! 104

– Uzmi mene za kuma, ja sam praviĉan! - A tko si ti? - Ja sam Bog! Na to mu kaţe taj ĉovjek: – Bome te ja neću, zakaj ti nisi praviĉan! Ti daš lipu letinu, da naraste jako lipa, pak u jednoj vuri daš zloĉesto vrime, da svu onu letinu pobije! ProĊe dalje taj muţ i sastane on Smrt. Pita ga Smrt: - Kamo ideš? - Idem iskati praviĉnih kumova! - Uzmi mene za kumu, ja sam praviĉna! - A tko si ti? - Ja sam Smrt! Na to će joj on: – Ja ću te zet, jer si ti praviĉna! Ti zadaviš jednako gospona i siromaka, starega i mladega, ti niš na mito ne gledaš, da bi ovega zela, a onega pustila! I kuma je siromahu pomogla, da priskrbi puno novaca. Poslala je bolest na grofa. Bijaše on beteţan devet godina. Siromahu je onda lijek dala, pa ga grof nagradi blagom nebrojenim. Siromah se tada pustio pijanstvu, pa kad su se njemu ljeta izbrojila, siromahu doĊe njegova kuma: – Hodi, kume, na drugi svijet! Vidjet ćeš kako je na drugome svijetu! – Pokazal mu je ondje Smrt neke svjetiljke i govorila: – Komu bolje svijetli, taj će dulje ţivjeti! – Pokazala mu je i njegovu svjetiljku. Prestraši se on videći kako jedva plaminja: »Joj, draga kuma!« Smrt mu kaza: – E moraš brzo umrijeti! – Ala, draga kuma, odlij malo ulja iz svjetiljke, koja jako svijetli u moju! -Bome, dragi kume, neću! Iskao si praviĉnih kumova, zato tebe moram zadaviti kad ti doĊe smrtna ura. Hodi ti sad sa mnom lijepo na drugi svijet! ProĊe on i reĉe doma: – Bome, draga ţeno, sad će doći kuma Smrt i zadavit će me! Veli ţena: – Dragi muţu, skrij se ti u škrinju. U njoj budi dokle kuma dojde i projde! Sakrije se on u škrinju. A njegova kuma Smrt došla. Veli on ţeni: – Dobar dan, kuma! I pita kuma Smrt kumu za kuma: – A gdje je kum? – U šumu je pošao po drva! – i kumi Smrti ţena nudi stolac. – Sjedi, kuma! 105

Veli joj Smrt: – Sjest ću lahko i na ovu škrinju! – I tako ona sjela na škrinju. Malo stala i kuma Smrt prošla. Ţena otpre škrinju i vidi da muţ spava. I budila je ona svoga muţa: »Ustani, dragi muţu, prošla je kuma. Ustani se, bedak, kaj si tak trdo zaspal, kuma je prošla!« Zaludu ga je ţena budila. Zaspao je on zauvijek. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

BAZGOVO REBRO Vještice pod orahom svaku veĉer plesale. I svaki je put neka od njih morala pripremiti veĉeru. Tako je došao red i na neku gospodaricu. Lijepo je ona svoga slugu namislila za vještiĉju gozbu. - Hodi ti pod taj i taj orah – rekla mu – pa ćeš vidjeti kako ćemo mi plesati. Sluga bio mudar. Namjesto pod orah, pošao je na orah. I prije tih ţena sakrio se meĊu granjem. Pa kad su vještice prišle, pitale su gospodaricu: - Jesi li donijela veĉeru? - Poslala sam, prići će – veli ona. Malo poplešu, pa pitaju: - Jesi li donijela? Gladne smo! - Poslala sam, prići će – veli ona opet. Malo poplešu, pa napadnu na nju, svu je raskomadaju. Jele drugu. Svaku joj kost oblizale, pa je hitale uvis. Jedna kost pogodi slugu. Uhvati je on u ruku i vidi da su ga zgodile gazdariĉinim rebrom. I kad su vještice pojele svu vješticu, kosti su pod orahom skupile i sastavile iznovice. Ali, jednog rebra nema pa nema. Što će sad? - Stavit ćemo rebro od bazge – reĉe jedna. I ugrade joj bazgovo rebro. Pa kad je vještica opet oţivjela, upozori je njezina vještiĉja druţina: - Ako bi li tko rekao: »bazgovo rebro«, past ćeš odmah mrtva! Odoše svaka svojim putem. A sluga ujutro poĊe orati s gospodaricom. Upirao on ralom, a ona volove vodila. Gospodarica je bila sva satrvena, kao bez rebra, pa je slugi njezina pomoć samo smetala. I kad joj je bazga stala nicati iz rebara, te posve onemoća, sluga posta ljut i nestrpljiv: - Ala, bazgovo rebro, što vam je danas? Potjerate brţe volove… A ona namah mrtva pala. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

106

ZMIJA NA MAČU ZRINSKOGA I. Na brdu Siljevica iznad Jelenja sjedio je u svojem tvrdom gradu – Zrinski. Ispod grada u Draţici utaborio se silni turski paša s velikom vojskom. Upravo je paša veĉerao, kad Zrinski s grada odapne strelicu i stepe paši kopuna sa stola. Paša shvati to kao loš znak i povuĉe se s vojskom do Bakarca. No, i Zrinski primijeti kako mu na odloţenom maĉu visi – zmija. On to shvati kao dobar znak i krene u potjeru za Turcima sve do Bakarca i Kriţišća. Sasjekao je puno Turaka, sve onako sa zmijom na maĉu. Turska vojska dade se u bijeg i napusti Bakarac. Tada zmija siĊe s maĉa i uvuĉe se u zemlju. U znak pobjede sagradi Zrinski na tom mjestu kapelicu Sv. Nedjelje. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legenda puka hrvatskog I.

ZMIJA NA MAČU ZRINSKOGA II. Odluĉio silni paša bosanski uhvatiti Zrinskog u njegovom tvrdom gradu što se dizao na vrhu planine Siljevice. Opsjedao je grad danima, ali bez uspjeha. Jednoga predveĉerja odapne Zrinski s bedema strelicu ravno na pašu. Pogodi ga u njegovo “slijepo oko” i usmrti. MeĊutim, zaplašeni Turci ipak se nisu dali smesti pa je Zrinski sa svojim junacima morao krenuti u boj. Svojim je maĉem sjekao Turke sve dok mu se on nije pretvorio u zmiju. Tada mu se zmija ovila oko ruke, a Zrinski toga trenutka osjeti sućut prema tolikim poubijanim Turcima te obustavi daljnji pokolj. Bilo je to na blagdan Blaţene Djevice Marije od Krunice. Na spomen tog dogaĊaja sagradi Zrinski kapelicu Svete Nedjelje. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskog I.

BOLJE BEZ RUKE NEGO BEZ GLAVE Jedan beg od Liĉkog Novog imao je, osim mnogoga blaga i bogatstva, još nešto što mu je najdragocjenije bilo – dva jahaĉa konja. Volio ih je beg više nego samoga sebe. Bili su ti konji po svojoj ljepoti najljepši u liĉkoj krajini. Jedno jutro doĊe begu uplašeni sluga te mu kaţe da je prošlu noć netko boljega paripa iz štale odveo. Beg, misleći da bi lakše bilo konja Alboraka, na kome je Muhamed u nebo odjašio ukrasti nego njegova jahaĉa, ode sam u štalu gdje se uvjeri da je sluga istinu govorio. Od jada se beg zapjeni, baci na zemlju, a kad se smiri pozove svoga uzdanika Rašić Šabana te mu zapovijedi da sakupi ĉetu i krene s onu stranu Velebita, k moru, sumnjajući da su konja ukrali Primorci. Krene potjera, a Primorci sluteći što će se dogoditi, sakriše se u svoje pećine. 107

Turci po Primorju amo-tamo potucajući se uvjere se da bi lakše bilo vile s velebitskih planina istjerati, nego Primorce iz njihovih škrapa i tako se vrate neobavljena posla. Da bi se beg zaštitio od konjokradice, naredi on svom konjušniku da svaku noć kod “putanke”, drvenog zasuna koji se zatvara rukom s unutrašnje strane kroz prozorĉić, nategne ţeljeznu klopku ne bi li se lopov u svom raĉunu prevario i u klopku uhvatio. Mnogo je vremena poslije toga dogaĊaja u Novome prošlo, ali se ništa nije dogodilo. Ali lakomost konjokradice, a bio je to neki Marko Jerak iz Primorja, ipak je prevagnula. Mislio je Marko, ako je imao sreće kod prvog paripa, kraĊa drugog bila bi još lakša jer je već dobro poznavao teren oko begove konjušnice. I uputi se on u Novi. Kada je sunce za goru zašlo, sakrije se on u jedan šumarak, a kada je crna noć sve prekrila svojom tamom, prikrade se on štali odakle se ĉulo rzanje ĉilog dorata. Pritrĉi do vrata, proturi ruku kroz prozor da putanku odmakne i štalu otvori. Ali, jao! Ţeljezo napeto opruţi se i ruku mu uhvati! Marko krikne grizući si usne i pomisli koliko bi se mnoštvo maĉaka moglo sutradan s njegovom glavom igrati kada ga beg otkrije u kraĊi. Ova grozna pomisao stade mu pred oĉi, a k tome još velika bol jer je svom snagom ruku trgao iz ţeljezne stupice. Ali, ţeljeza ostadoše ĉvrsta kao da su znala kakav ulov uloviše i kakvu zvjerku su Turcima uhvatile. I tako u ljutoj nevolji sine iskra u Markovoj pameti: “Bolje ţiv i kako mu je drago, nego mrtav kod Turĉina završiti.” U svom mudrovanju Marko trgne ljuti i oštri handţar iza pasa i ruku si do ramena odreţe! Kada su Turci ujutro došli u štalu, imali su što vidjeti. Pozvaše bega, a on udivljen skupa s njima poĉe hvaliti nepoznatog junaka koji je imao hrabrosti takvo neviĊeno djelo uĉiniti. A naš je Marko uvijek govorio: “Bolje i bez ruke, nego bez glave!” Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga I.

STARICA OBRANILA BRINJSKI GRAD SOKOL Kada su Turci jednom opsjedali grad Sokol i već svu posadu poubijali, ostade u gradu samo jedna baka s kozom. Razmišljala je starica kako će spasiti te saĉuvati ponos Brinja i Brinjana. I dosjetila se. Postavila je noću po bedemima kolce, zaogrnula ih vojniĉkim odijelima, a svakom tom junaku postvi i pušku kremenjaĉu. Kada je osvanulo jutro, imadu Turci što i vidjeti. Nova vojska, nova posada. - Tko da još duţe lomi vratove o te proklete zidine, tko da udara na ta ţdrijela krajiških kremenjaĉa? I dvoumili se cijeli dan da bi se na kraju odluĉili povući ispod Sokol-grada.

108

Noću o ponoći Turci izmaknu, ostavivši veseloj baki povrh glave i lijepo svoje ĉadorje s hranom i drugim obiljem. Uz baku se spasila i njezina koza koju bi ona hranila spuštajući je obnoć niz bedeme na bazgovo stablo da se nabrsti. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskog

SVETI URBAN MEĐIMURSKI U zlatna vremena, bilo je jako dobro ţivjeti na svijetu, ali ljudi su postali drski i prosti, pa ih je Bog kaznio velikom sušom. Zemlja je postala tvrda i tako se raspucala da se moglo vidjeti do pakla, orati se ni dalo ni kopati, ni sijati ni saditi, sahnule su voćke i ţutjela loza. Nije bilo vode ni u Muri niti u Dravi, niti u dubokim bunarima. Kada su popili vino iz podruma i pivo iz pivnica, shvatili su MeĊimurci da će bez Boţje pomoći pomrijeti, pa su nagrnuli u crkve, palili svijeće i glasno molili. Ĉak su i ruţne rijeĉi prestali izgovarati. Došao je njihov vapaj do Boţjih ušiju, te se saţali Bog i poĉne razmišljati koga bi poslao da pomogne ljudima. Sveti Petar je stalno otvarao i zatvaro vrata, otkljuĉavao i zakljuĉavao, sv. Pavao je mudro savjetovao i Bog nije mogao bez njega, Mihovil je morao nadgledati anĊele, a Florijan vatru. Da pošalje sveticu? Ne, ona bi se negdje zapriĉala. A nevinu djeĉicu? Ona bi se putem zaigrala. Na kraju odluĉi Svemogući poslati Vrbana (Urban). Zovne Vrban anĊele i reĉe im da mu natoĉe vodu iz posude. No zatim se predomisli i odluĉi ljudima dati nešto bolje, pa ode do nebeskog pipniĉara sv. Vinka, uze od njega najbolje vino i krene na zemlju. Toliko je nosio da su mu koljena škripala, no on je ustrajno hodao, smješkajući se dušama koje su išle Bogu na raĉun. Oni anĊeli koji su bili napunili posude vodom jako su se rasrdili videći da Vrbanu voda ne treba, pa su ju prolili baš iznad MeĊimurja. Od te vode oţivlje priroda, zazelene se polja i vinogradi, zaţubore potoci i rijeke, a bunari se ispune kao u zlatnim vremenima. Tako se zbude da je dobri Vrban, kada se napokon spustio s teretom na zemlju, u ĉudu slušao kako klopoću mlinovi na Muri i ljudi bezbriţno pjevaju. Pomisli da moţda i nije bilo suše, da su napravili norca od njega, pa izlije vino u jarak i zareĉe se da nikada neće biti vina kad on bude toĉio.

Literatura: HITREC Hrvoje, Hrvatske legende

109

GRIČKI TOP U doba slaboga sultana Murata, koji ni svojim haremom nikada nije ĉvrsto ovladao, ţivio je u Carigradu neki sokolar Hasan. Priroda Hasanova bijaše krvoloĉna, a ta je njegova vrlina upala u oĉi stvarnom vladaru Otomanskog Carstva, velikom veziru Sinan-paši, kojemu bijahu potrebni ljudi Hasanova kova, smjeli lupeţi viĉni jataganu (sablja) i spletkama, medeni u govoru i okrutni u boju. Sinan-paša je bio naslijedio velikog vezira Osmana, iza kojega ostade pregršt ucviljenih ţena i nekoliko stotina konkubina. MeĊu zakonitim udovicama izdvajala se ljepotom i svjeţinom perzijska kneginja, koja nije namjeravala ostatak ţivota provesti na sagu i zureći u Bospor iza zlatnih rešetaka eskisaraja, te je rado prihvatila Sinan-pašin savjet da se uda za krvoţednoga sokolara. Ta veza postade za Hasana krajnje probitaĉnom, jer je Perzijanka imala slobodan pristup sultaniji, peĉ bijahu dobre prijateljice. Poslije njihovih razgovora mnogi bi sjajni muškarci bili zadavljeni ili pak uzdignuti u ĉasti. Tako je Hasan postao ni manje ni više nego beglerbeg bosanski. Kinjio je katoliĉku raju i fratrima derao koţu preko glave, gledajući ĉesto na šarenom platnu meke granice ostataka Hrvatskoga Kraljevstva i zabadajući igle tamo gdje su se nalazila dva grada koja je ţelio u najskorije vrijeme podsjesti, razrušiti i spaliti; Sisak i Zagreb. Zagrepĉani su doĉuli za beglerbegove ţelje, te stali s velikom pomnjom pripremati obranu, kako u Gradecu tako i na Kaptolu, gdje je biskupska utvrda netom bila dovršena i pruţala stanovitu nadu za uspješan otpor. Najtraţenijom knjigom postade ona uĉenoga Splićanina Marka iz roda Marulića, »Molitva suprotiva Turkom«, a moliti je trebalo danomice, jer ionako grozne prilike u Hrvatskoj bijahu u to vrijeme još strašnije. Nadvojvoda Karlo je baš ispustio dušu, kapetan Kraljevstva Stjepko Gregorijanec upravo umirao u šestinskoj kuriji, a general Turn pakostio hrvatskim plemićima. Jedinom uzdanicom Hrvata ostade ban Bakaĉ. Zapadne zemlje su izraţavale zabrinutost, ali znatniju pomoć nisu poslale, raĉunajući da će ţilavi Kroati još jedanput obaviti svetu zadaću koju im je namijenila sudbina. Kralj Rudolf budio se u Beĉu sa osjećajem krivnje i laganom muĉninom od obveza i napora kojima su njegovo krhko tijelo izloţiti htjeli. Pozvao je svoju ljubavnicu gospoĊu Schneider i prošao s njom kroz kordon nervoznih savjetnika. Navodno je Zagreb doista u pogibelji, govorili su jedni, a drugi podsjećali da Turci oprezno zaobilaze taj grad, ima tomu već stotinu i dvadeset godina. I nije Hasan toliko lud da ostavi Sisak za leĊima. Znaĉi, prvo će podsjesti Sisak. U Zagrebu neka bude skladište hrane za vojsku. Topove treba premjestiti iz Štajerske u Zagreb, zatim u Sisak. Vaţno je da se drţi utvrda Brest. Nakon povratka iz šetnje Rudolf dade upute u tom smislu. Sutradan ga komornik probudi neĉuveno rano, već oko devet ujutro, i uz tisuću isprika ispriĉa tuţnu pripovijest o porazu kršćana kod Bresta. 110

Spasio se, navodno, samo ban Bakaĉ, a uz njega i neki ugledniji Nijemci. Hasan-paša zarobio i banske topove! Kralj je trljao oĉi i srdito zijevao. Dakle, izginuli Hrvati, što i nije tako strašno, ali su i Štajerci izgubili više od tisuću ljudi, a to je kralja duboko ganulo. Stizale i nove vijesti: ban se u bijegu zaustavio u Jastrebarskom, a Turci haraĉili Turopoljem i stigli do Kerestinca, iz kojega se banov brat Petar probio s ĉetrdeset konjanika i teško optuţio generala Auersperga. Kralj više nije mogao mirno uţivati. U Sisku su uhvatili bivšeg kaštelana i našli Hasanpašino pismo. Ban Bakaĉ je pozvao na opći zemaljski ustanak. Pod kraljevskim barjakom uz bana moraju biti svi: prelati, velikaši i plemići. Od svakih deset dimnjaka po jedan konjanik i dva puškara, a graĊani slobodnih gradova moraju doći u punom broju, osim brijaĉa. Ni strani trgovci ne mogu stajati po strani, na robu od petsto forinti imaju dati konjanika, a lepoglavski pavlini neka izvuku kola za prijevoz ratnih sprava, pušĉanog praha i topova. Ban se ĉesto budio znojan od tjeskobe, jer njegovi topovi bijahu u Hasanovim rukama, uz šesnaest turskih i kacijenericu. U Gracu rašĉistili ruševnu crkvu sv. Katarine i okolne zgrade, te su u njih stali slijevati proso, raţ i zob. Ponešto se razbudio i Rudolf – u Zagrebaĉko polje dojezdili ugarski konjanici pod Nadaţdom, stigle dvije carske pukovnije, ĉete slazburškog nadbiskupa i talijaski dobrovoljci. I s druge strane Save bijahu šatori, zeleni i svileni. Hasan-paša je spalio Kostanjevec i Brezovicu, a zatim Pleso i Botinec. Na kraju i ZapruĊe. Utaborio se u Lomnici, ali je njegov ratni ĉador bio na savskoj obali kod ZapruĊa, da utjera strah u kosti kramarima i kanonicima. Topova se nije bojao. Uhode su javljali o mjedenim lumbardama, balestrama i sitnim spravama kratkog dometa. U to vrijeme ţivjela su u Gradecu dva stara momka, Miško Grebeniĉki i Grga Bedreniĉki. Miško se nije ţalio jer ga nijedna nije htjela, a nisu ga htjele jer on nijednu nije iskreno poţelio. Ljepotan nije bio, ali ni rugoba. Imao je ponešto preduge ruke, kojima je lamatao u hodu, desni profil mu se znatno razlikovao od lijevoga, no prsti mu bijahu dugi i otmjeni. Zlatarski obrt bio je nauĉio kod majstora Krupića, a prekomjernom uţivanju vina sviknuo ga je otac, koji se prije deset godina utopio u Manduševcu. Miško se druţio iskljuĉivo s Grgom Bedreniĉkim, sedlarom, premda su imali razliĉite poglede i suprotne stavove o strategiji. Mišljenja bi im se poklopila tek kada bi skupa pali pod klupu u krĉmi »Kod kokota«. Grga je imao jednu nogu kraću od druge, a na ĉelu je imao ljubiĉastu brazgotinu, uspomenu s putovanja u Senj. Prije otprilike godinu dana, u vrijeme kada je Aldobrandini uzvišen na papinski stolac, sivi ţivot dvojice pajdaša rasvijetila je kći iglara Gašpara iz Laške vesi, Magda Vragović. Bila je izrasla u punašnu i ljupku djevojku, kadli je iza plota grabi neki napasni talijanski trgovac. Boga je htio da su tuda prolazili Miško Grebeniĉki i Grga Bedreniĉki. Na djevojĉino zapomaganje srnuše pajdaši u boj za pravednu stvar i njeţno djeviĉanstvo, pa je Talijan završio špitalu, a pobjednici u kući Magdina oca. Njih dva, a ona jedna! Prijateljstvo bijaše stavljeno na ozbiljnu kušnju. 111

Magda se nije odluĉila ni za jednoga, jer je odavno bacila oko na kalfu Vinka, dotepenca iz Primorja, koji je imao ţivahno oko i ţivahne ruke. Zahvalna starim momcima, ĉija joj je paţnja godila, Magda im je dopuštala da ju prate u crkvu. Naveĉer su ju vodili na zidine da gleda turske vatre s onu stranu Save. - Jezuš Kristuš, kaj bu z nami – pogledala ih je Magdica. - Samo ti gruntaj, a kad si zgrutaš, buš nam povedala kojega od nas imaš rad – rekao je Miško, misleći da Magdica grunta kojega bi od njih izabrala. - Samo si daj vremena. Magdica – srameţljivo ju je gledao Grga, a ona se osmjehne i reĉe: - Dobro. Onaj od vas dva koji potrefi šator hudoga Turĉina, bil bu moj muţ i gospodar. Amen. - Si ti nora, Magdica – snebivao se Miško Grebeniĉki. – A s ĉim da ga potrefimo? - S topom. - A otkuda nam top? - Si ga pribavite – frkne Magdica i obriše nos o rukav haljine. Ljubav ne poznaje zapreke. Poslij dvodnevnog raspitivanja po taborima, koje je moglo i tragiĉno završiti, saznali su pajdaši ono što su prije znali, da velikih topova nema. Ali kad su pošteno napili medvedgradskog potkapetana Globingera, saznadoše i ono što nisu znali ni oni ni ban: da bi veliki medvedgradski top još mogao posluţiti makar je stradao u potresu. U Šestinama platiše seljacima za konje i volove, a poĊe s njima i desetak mladića. Ţalosnu je sliku pruţao slavni Medvedgrad: hercegov dvor bijaše zanjihan u temeljima urušio se krova na kapeli sv. Filipa i Jakova, a i sama lavlja glava na kapitelu doimala se turobno i krezubo. Mrtva grad. Ono nešto posade grijalo se uz vatru pod juţnom kulom i virilo kroz strjelnice, maĉka se vukla dvorištem i škrto sunce šaralo bukvama. A topa nigdje. Pokazaše pajdašima gomilu kamenja ispod koje bi trebao biti top. Seljaci se odmah pobunili, te Miško i Grga moraše doplatiti, a i tada su kmetovi gunĊali i nehajno se nabacivali kamenjem. Ali kada se napokon pokaza top, radosti nije bilo kraja. Moćna sprava, s tako širokim ustima da se u njih moglo ugurati topovsko zrno od šezdeset funti. Kada su dovukli top do medvedgradskih vrata, stadoše pred njih potkapetan i ĉetiri arkebuzira, traţeći pet florena za prolaz. Nastade natezanje i silna svaĊa, umalo ne padne i krv, ali guţva završi s dva florena i bijesnim Miškovim kletvama. U Gradecu je top izazvao oĉekivanu senzaciju. Sjedeći na topovskoj cijevi, Grga i Miško radosno odzdravljahu graĊanima, koji su u topu vidjeli novu nadu, te se stanje duha u slobodnoj varoši naglo popravilo. Doĉulo se za top i dolje u taboru. Junaĉni ban Bakaĉ pozva pred sebe Grgu i Miška, posjedne ih za svoj stol i reĉe da top podignu na kulu Lotršĉak, ali im zabrani pucati, jer mu je potrebno još nekoliko dana mira, dok ne stignu laĊe za most preko Save. Poĉašćeni banovom potporom, ali oţalošćeni njegovim uputama, vrate se pajdaši na Gradec. Do ponoći su zalijevali tugu kod »Kokota«, a 112

sa svakom kupicom je njihova ţelja za pucanjem i Magdicom bila sve većom. Silom izbaĉeni iz krĉme, ne poĊoše kući. Uspnu se na kulu, poglade topovsku cijev, a zatim ih savlada san. Hasan-paša je sat prije ponoći zadovoljno promatrao zlatne haljine i sablju, koju mu je sultan poslao na slavni pad Bihaća i brestovski boj. UĊoše vojskovoĊe, sjedoše na tepihe nakon dubokih poklona, a zurle izmamiše plesaĉice glatkih trbuha. O ponoći unesu pijetla punjenog raznim utrobnim delicijama, razrezanog, dakle, i opet spojenog tako vješto da se ni šav nije mogao zamijetiti. Ushićeni Hasan-paša podigne pijetla u visinu i rekne: »Dina mi moga, gledajte, Turci! Kao što ja sad ovoga rezanoga pa ipak ĉitavog kopuna drţim u svojoj ruci, tako će uskoro biti u mojoj ruci kljuĉevi Zagreba grada«. Nu jedva izusti Hasan te rijeĉi, kadli paklenski prasak razdere noćni zrak i zelenu sviru ĉadora, udari kugla u pijetla te ga raznese u drobne komate, otfikari paši prst i pokupi usput dvojicu kul-ĉauša. Miško Grebeniĉki je osjetio neodoljivu potrebu da isputi iz mjehura nekoliko kupica, dohvatio zublju i poša prema zubu zidina ne bi li se niz bedeme olakšao. Napola spavajući, pad zlatar preko sedlarova tijela, tako nezgodno da je zublja sletjela baš na fitilj, a Miško tresnuo glavom o postolje i u hipu izgubio svijest. Kada je grunulo, poskakali su sneni Zagrepĉanci na noge, muškarci dohvatili oruţje, a ţene djecu iz kolijevaka, ĉula se vika i dozivanje, plaĉ i lelek. »Idu Turci!« I dolje u raboru nasta meteţ, izjuri ban iz šatore i stede se raspitivati što je i kako je. Ustrĉale se straţe u biskupskoj tvrĊi, a neki kanonici zakapali blago u vrtovima. Gradeĉke gospoĊe bacale su nakit u bunar. Napad se ne ponovi. Zavlada zlosutan muk. Topnici u taboru utvrdiše da se pucalo s Lotršĉaka, što je bana silno rasrdilo, te poĊe osobno u Gradec kazniti kramare. Sjaše s konja i ustrĉi stubama do gornjeg stropa kule, ali naĊe samo dvojicu pajdaša gdje leţe pokraj topa, hrĉući. Jednome se tanki mlaz krvi skorio na ĉelu. Ban promotri top, onjuši cijev i poviĉe gromkim glasom: - Ustajte, bijednici! Razbudili se Miško i Grga, ustali i prestrašeno zurili u bana. Zaklinjali su se svim svecima da top nisu dirali, tek da su ga malo gladili. Banu je ruka drhtala na balĉaku, ali se savlada, jer mu je svaki ĉovjek bio potreban. Zato zapovijedi da ih bace u tamnicu. Kada je svanulo jutro, ban išeta iz šatora, pogleda prema Savi i raširi oĉi od ĉuĊenja. Turaka nije bilo! Ondje gdje su se juĉer koĉili zeleni ĉadori, sada bijaše samo rijetki vrbik u sivoj izmaglici. Praznovjerni Hasan-paša je jezdio prema Petrinji. Neka šejtan nosi taj Zagreb, gunĊao je u bradu i odluĉio zadovoljiti se Siskom, premda mu je nešto govorilo da bi se trebao pokupiti u Bosnu. Ban zapovijedi da izvuku iz tamnice Miška i Grgu i još im dade orden sv. Stjepana pred cijelom vojskom.

113

Glasi stigli i do Laške vesi, do ljupke Magde. Bilo joj se udati za onoga koji je potrefio ĉador, ali djevojka ne priĉeka da ĉuje u ĉiju će poselju leći. Istoga jutra nestade iz kuće svoga oca, a nekako istodobno ispari i momak ţiva oka. Uostalom, da je ostala, za koga bi se udala? Iz Miškove ruke je zublja, doduše, pala na fitilj, ali da Grga nije leţao na podu, ništa se ne bi dogodilo. Neko vrijeme su pajdaši pobolijevali od ţalosti, ali ih izlijeĉi dobro vino. A Hasan-paši je pet godina poslije voda došla do grla i preko glave kada je izgubio bitku i ţivot kod Siska.

Literatura: HITREC Hrvoje, Hrvatske legende

ZAGREB JE DOBIO IME U ono doba kada je mrak bio gust, a naselja rijetka, kada je crkveno zvono bilo glazba, molitva i dojava sreća i nesreća, kada su putovi bili loši, a razbojnici vrebali na razkriţjima, u to davno doba kada više nije bilo gladijatorskih predstava pa se puk zabavljao prikazanjima i viteškim turnirima, kada su ljudi bili sliĉniji djeci i lako se raplakali, a u procesijama hodali bosi, u doba kada su zublje rasvjetljavale strašne ĉine i draţesna podavanja u tamnim kulama, ţivio je u sunĉanim krajevima kralj Krešimir. Sretno je vladao hrvatskim kopnem i morem, okruţen ţupanima, dvoranima, banovima i kapelanima, lovio vepra, košutu i gusare, a katkad i venecijanske laĊe. Bio je odan Rimu i oprezan prema Bizantu. Imao je ţenu koju je od srca volio, no u trenutku kada poĉinjemo našu priĉu, kraljica je od silne ljubavi kraljeve već bila dobrano istrošena, premda su se tragovi njezine ljepote još mogli pronaći u anegdotama. Kraljeva kći Manduša preboljela je bila kao dijete tešku groznicu, a sa ruba smrti vratio ju je u ţivot sam Bog taknuvši je zrakom svjetlosti kada je njezino tijelo bilo preneseno u crkvu Sv. Kriţa, na mjesto gdje se jedamput u godini svjetlost prelama tako zgodno da se moći dalekih zvijezda udruţe s prirodnim silama Zemlje, te je za takav savez obiĉna groznica, ma kako opasna, tek maĉji kašalj koji nestaje u trenu. Sretne posljedice te ĉudesno izlijeĉene bolesti pokazale su se lada ke Madnuša punila petnaestu, premda je i prije bilo znakova koji su pokazivali da djevojĉica posjeduje sposobnosti nedostupne ljudima, pa i kraljevima. Crte Mandušine bijahu pravilne i pitome, ali su joj oĉi divlje bilstale kada bi promašila zeca ili kada bi kralj poslao na put bana Dobrimira, jer Manduša nije mogla ţivjeti bez toga plemenitoga gospodina, kojeg je kralj volio kao roĊenoga sina. Od starine ĉasna roda, Dobromir je već kao dijete ostao bez oca i majke, pa ga Krešimir uze na dvor u Ninu, dade mu najbolje uĉitelje i dopusti druţenje s Mandušom, koje se uskoro prometnulo u tako duboku svezu da je kraljica zabrinuto i znaĉajno podizala obrve, a 114

kralj vedro slijegao ramenima, premda je i on slutio da će ih kliještima razdvajati kada doĊe dan Mandušine udaje. Mandušu i Dobromira viĊali su na morskom ţalu – utrkivali su se polugoli i znojni, plivali kao dupini i jahali kao Skiti, sliĉni kao jaje jajetu kada bi odjenuli lovaĉko ruho, jer je i vrlom Dobromiru lepršala duga, smeĊa kosa na zapadnom vjetru. U zimskim veĉerima sjedio je do njezinih nogu i ĉitao joj romane. Kada je Dobromiru stala rasti brada, prosuo je crijeva nesretniku koji je drsko pogledao Mandušu. Proglasio se je njezinim jedinim vitezom i zaštitnikom. Da Manduša ima ĉudnu moć ne samo nad njim nego i nad vodama, shvatio je Dobromir kada su jednom otplovili u nevelikoj brodici do sitnoga škoja, koji je kao kljun izranjao iz silnoga mora, ali se prema puĉini savio u skrovitu uvalu, gdje su se doticali slanim usnama sve dok im bura nije najeţila preplanula leĊa. LaĊicu je snaţni ban izvukao na šljunak, pronašao i zaklon za Mandušu, ali bura nije jenjavala ni ujutro, a vode ni za lijek. Otvarali su školjke i srkali, nastojali zavarati ţeĊu, no bijaše sve ljuća. Ban je osjećao da mu jezik postaje tvrd. Ni ljubiti više nije mogao. Isukao je bodeţ i ponudio kraljevni svoju krv. Manduša je odbila govoreći da je krv slana kao more. »Ako ima vode na škoju, ja ću ju naći«, rekla je odluĉno, i ban ju je vjerno slijedio. Zastala je na mjestu koje nije previše obećavalo i zapovijedila Dobromiru da joj donese rašljastu granu. Grana je u njezinim rukama zadrhtala. – Tu je – prozborila je mirno, dodirujući vrškom jezika ispucale usne. Ban stade kopati maĉem, noţem i golim rukama. Kada je Sunce dirnulo more, Dobromir napuni dlanove vodom. Godinu dana poslije ispraćali su kralj i kraljica ugarskoga poslanika, nekoga uĉenog ĉovjeka, kojem se koţa pretvorila u pergament. Bio je došao isprositi Mandušu za svojega kraljevića i vraćao se zadovoljan u Ugarsku. - I što sada? – upitala je kraljica Krešimira. - Dao sam rijeĉ i ne mogu natrag – uzdahnuo je kralj. - Njihova ljubav je ĉista i lijepa – nastavio je otmjeno – i bit će strašno razdvojiti ih zauvijek, ali nema druge. - Ti je zbilja daješ tom divljem Emeriku? - Smirili su se Ugri i pokrstili, a smirit će se i taj drzoviti kraljević, kojemu oĉi blude preko Save. Kada je Maduša ĉula kakva joj je sudbina namijenjena, tri dana je gorko plakala, a Dobromir sakljupao njezine suze u boĉicu. Zatim je odjahala u Zadar, no opatica bijaše previše zauzeta gradnjom samostana te je površno slušala ispovijest mlade kraljevne, premda se nekoliko puta stresla od tolike strasti. - Znala si da će doći taj dan – rekla je zakljuĉno i posvetila se klesarima. A Dobromir je odjezdio pustinjaku u brdima, koji bijaše nešto opširniji od zadarske opatice. 115

- Znao si da je Manduša kraljevna – rekao je – i znao si da je tvoj rod ĉastan, ali ne i kraljevski. Ban je uzdisao, plakao i pio. - Postoji još jedan naĉin – reĉe pustinjak o ponoći – Ja sam nezakoniti Krešimirov sin. Ako me odvedeš na hrvatsko prijestolje, Manduša je tvoja za vjekova. - Amen reĉe Dobromir i zarine mu maĉ u prsa. Jer ban bijaše odan kralju. Krešimira je muĉila savijest, pa odredi da ban Dobromir bude u pratnji kraljevne Manduše. Bijaše srpanj i moćno je mirisala kadulja, kada se sjajna svita ukrcala na laĊu, praćena uzvicima puĉana i mornara koji su bacali vjenĉiće sa visokih jarbola. Plovidba se silno otegnula jer se kraljevna tuţila na morsku bolest, pa su pristajali ne samo na Rabu i Krku, nego bi bacali sidro i u pustim uvalama, noĉili i ujutro dugo spavali. Tako su se ipak iskrcali na kopno i krenuli u brda. Kada su Dobromir i Manduša sišli u ravnicu, bijaše već podne vrućeg ljeta koje je prţilo travu oko razvalina rimskih vila. Bez napora su pregazili Savu, obišli veliku planinu punu medvjeda i stigli do naselja uz koje se dizala para iz dobro oĉuvanog kupališta, no vode bijaše malo, a i to malo peklo je stopala i zaudralo na pakao. - Ljubavi moja, mi smo blizu Drave – reĉe ban. - Ako se ne dogodi ĉudo, od sutra te moje oĉi više neće gledati, tebe koja si smisao moga ţivota, moj kaleţ i moja ruţa. - Pomolimo se – reĉe Manduša – o Svemogući Boţe, usliši naše molitve, jer se od postanka svijeta dva tvoja stvorenja nisu ljubila tako silno. Bog je ĉuo vrući vapaj i pozvao jednog od anĊela koji su se dosaĊivali u blizini, pa mu zapovijedio da, uĉini nešto, ali ga anĊeo ĉudno pogleda, govoreći: »Dragi Boţe, pa ta se ţenska trebala udati za kraljevića Emerika, zar ne?« »Toĉno«, reĉe Bog, »a zašto me tako gledaš?« »Emerik je mrtav, tu je dolje u ĉistilištu«, pokaţe anĊeo prstom, a Bog ga otpusti gunĊajući da on ne moţe baš sve znati. Vijest o Emerikovoj smrti donio je banu i Manduši ugarski konjanik kada su skrhani bolom jeli peĉenoga zeca pod slamnatom nadstrešnicom. Glasnik izgovori poruku i pade mrtav, što cijelom prizoru dade dodatnu tragiĉnu draţ. - O Boţe, je li moguće. Još ne vjerujem što sam netom ĉula. Dobromire, ljubljeni, reci mu da ponovi – govorila je Manduša, posve smućena. Ban natoĉi vino u njezinu ĉašu, ona ispije i duh joj se okrijepi. Padoše jedno drugom u zagrljaj i zahvališe Bogu na Emerikovoj smrti. I tako su pošli natrag. Suša je toga ljeta bila tako temeljita da je i rijeke pretvorila u blatne ceste, a presušili su i potoci u šumovitom kraju kojim su putovali prema Savi. Ni vina više nisu imali. Oni koji

116

su pili smradnu vodu, dobivahu proljev, a nekima su poţutjele oĉi. I Sava je nestala! Moţda se bliţio smak svijeta, moţda se dogaĊalo što su laţni proroci predvidjeli za tisućitu godinu. - Umrijet ćemo, svi ćemo poginuti – govorili su vitezovi hrabrom banu, a on je slijegao ramenima zboreći da nije Mojsije. - Ĉuj, lijepa moja ĉarobnice – reĉe napokon Manduši – ti imaš moć nad vodama. Zašto nam ne pomogneš? Zašto nas ne spasiš? - Jednom mi se u snu ukazao anĊeo govoreći da se svojim darom mogu koristiti samo u krajnjoj nevolji – odvrati kraljevna - Mislim da se upravo o tome i radi – jedva izgovori ban. - Onda sjaši i naĊi mi rašljastu granu. NaĊe ban granu i dade ju ljubljenoj. Bijaše to baš nekako podno davju breţuljaka što su iskoĉili s podnoţja planine. U središtu ĉistine zadrhću rašlje u ruci lijepe Manduše. - Zagrebite! – klikne Manduša, pritrĉe goniĉi s motikama i ukaţe se voda, isprva kalna i ţuta, ali u hipu postane prozirnom i hladnom - Zagrabite! – vikne ban pratnji. Te noći reĉe ban Manduši: - Tu gdje panonska ravnica utjeĉe u zapadna brda, trebalo bi podignuti grad. - Da, ljubljeni – kimnula je glavom, ne pokazujući veće zanimanje za banove vizije. – A kako će se zvati? - Ne znam. Znam samo da će se izvor za svagda zvati Manduševcem. A grad… Što si ono rekla goniĉima? - Zagrebite… mislim da sam rekla - Onda neka se zove Zagreb.

POSLALA SRŠENE NA FRANCUZE Bili so negda v naše zemli Francuzi pak so štoli da pejo prek Turovoga pola na Zagrob. Onda je nekakva baba dala dovesti na pole dvanajst vaganov peska. Kad so ludi to naredili, zišla ona gore i poĉela štrmenkuvati. Copruvala ona morti jeno vuru, kad ti najenpot z onoga peska poĉeli se sršeni leĉi. Od sakoga je zrna peska postal po jen sršen, a baba onda ne poslala na Francuza. E, majka Buţa, kad so sršeni poĉeli klati vojsko, bile je dobre beţati. I beţ – ki je kak i kam mogel. Nigdar više neso odonda Francuzi bili v naše zemli. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

117

KRAL MATIJAŠ Jenpot je išel jen ĉovek v mladu nedelu v šumu brat drv. Ide on, ide, pak pobira suvalke, kad ti najenpot opazi pred sobu soldata kak stoji aptak ko da je na straţi. Male se je prestrašil, ali mo je rekel soldat da se naj nike ne boji, neg naj same ide dale, ali si naj zapamti kej bo što rekel. I tak je on išel dale i našel pak jednoga soldata ki je pak stal na straţi. I te mo je rekel da naj same ide dale. Išel je on, išel i tak došel do jednoga grada, vlezel vnoter kak mo je jen soldat rekel i hodil simtam, dok ni došel v jeno iţu de so bile tri vrpe zlata. On je zel, kak mo je rekel soldat, zo sake vrpe po jenu šaku, ali je pazil dobre da se ne bi vu ke zadel. Vu te iţi je bil i jen stari gospon ki je navek sedel za stolem i neke pisal, pak kad ni te stari ništa nega pital, ni ni on nike staromu rekel, nek je same zel zo sake vrpe po jenu šaku zlada i vrnul se nazaj. Vani je pak našel na straţi soldate, a jen mo je rekel da naj dojde i drugu nedelu bu iste vuri sim. Došel je on i drugu nedelu i se je našel kak i prvu, i soldate na straţi i on zakleti dvuri i tri vrpe zlata i staroga ki je pisal za stolem. Pak je on zel, kak i prvi pot, zo sake vrpe po jenu šaku, ni se vu nike zadel i sreĉne zišel van. Došel je on onda i trejtu nedelu, ali sad mo je rekel soldat na straţi da ne bo tak glatke prešel kak saki pot dosad, da ne bo mogel zlesti, a da se ne bi vu ke god zadel, ali sad nek dobre pazi kej bo on star ki piše rekel. Dobre! I zbilam, zel je on zo sake vrpe zlaza po jednu šaku, pak se otpravil van, ali ni mogel. On na jena vrata, a pred nega nekakva kuvarica. On na druga, a ona pred nega pak ga ne pusti. On beš na trejta, a ona skoĉila pred nega baš kad je veĉ bil skorem vani i on se je vu nju zadel. E, majka Boţa, on ti se cajt tulika vojska prebudila da ji je bila kak ĉrvi vu siru. Tu jeni soldati veţbajo, drugi se kefajo i ĉizme pocuju, trejti se toĉi, i tak je tu bila takova zdrka da je on bogec štol mam od straa na mesti mreti. Onda se je zdigel on gospon ki je sedel za stolem i navek pisal, pak je rekel: - Mir vam bodi, još ni došle naše vreme. I v jen cajt, kej bi z jokem zmegnol, se se je nazaj smirile, si so soldati postali nazaj kamejnije, a te se je ĉovek našel vune. Sad je on povedal onem soldatom ki so bili na straţo kej se je dogodile i kej je videl. Kad so ti straţari to ĉuli, nestale ji je. On ĉovek ki je navek pisal za stolem bil je kral Matijaš, a ono negva zakleta vojska. Kad bo on zlezel na v svet, onda bo zajni rat i konec i kraj sveta. Kej so denes si rati, nike soprt onoga, dok kral Matijaš zlezne svoju zakletu vojsku. Onda bo pravi rat, dok se bodo ţivi z mrtvemi tokli. Literatura: VRKIĆ Jozo, Hrvatske predaje

118

MATIJA KORVIN Matija Korvin (Kolozsvár, 23. veljaĉe 1443. - Beĉ, 6. travnja 1490.), ugarsko-hrvatski kralj (1458. 1490.), protukralj Ĉeške (1469. – 1490.) Bio je sin transilvanijskog plemića Jánosa Hunyadija, a nazvan je Corvinus prema gavranu (lat. corvus) kojega je imao u grbu. Kao kralj uspio je ostvariti apsolutnu monarhiju oslanjajući se na srednje plemstvo i gradove. Iako su mu pozornost odvlaĉili vlastiti interesi na Zapadu i sukobi s njemaĉkim carom Fridrikom III. i ĉeškim kraljem Vladislavom, zasluţan je za usporavanje turskog napredovanja. Nakon pada Bosne oslobodio jeJajce i organizirao Jajaĉku i Srebreniĉku banovinu, oteţavši time Osmanlijama prodor u slavenske zemlje. Istaknuo se kao zaštitnik umjetnosti. Dvor mu je bio okupljalište humanista, meĊu kojima Ivana Viteza od Sredne i Ivana Ĉesmiĉkog (Janusa Pannoniusa). Za ţenu je imao napuljsku princezu Beatrice, koja mu nije mogla dati potomka, pa je kralj Matijaš nastojao prije smrti prijestolonasljednikom proglasiti svog nezakonitog sina Ivana. Kraljica Beatrice mu je to onemogućila. U Budimu je utemeljio “Bibliothecu Corvinianu”, knjiţnicu u kojoj su bila pohranjena najznamenitija djela humanistiĉkih znanosti u kojoj je od 1471. do 1490. godine prikupljeno oko 5.000 naslova iz svih znanstvenih podruĉja. U narodu je ostala uzreĉica “Pokle dobri kralj Matijaš spi, nikakve pravice ni!” Preuzeto sa: Wikipedia

KAZNA ZA BOŽIĆNI LOV Odluĉio lovac krenuti na Plješivicu u lov na vukove na samu boţićnu noć. Uzalud ga je ţena odgovarala od tog lova govoreći mu da se Badnja veĉer i boţićna noć doĉekaju kod kuće uz obitelj. Nije je poslušao, nego ode u šumu pod jedan hrast ĉekajući vukove. Ĉekao je on, ĉekao, kad odjednom opazi bijeloga vuka. Nije se usudio pucati, nego se sakrio u stranu. Bijeli vuk poĉne zavijati i za tren oka sakupi se oko njega nekoliko vukova. Zatuli on još jednom i evo još jednog ĉopora vukova. – Sada kad ste svi došli, odredit ću svakome hranu za ovu noć – progovori bijeli vuk ljudskim glasom. Ali jedan je vuk negdje zaostao i stigao posljednji. Njemu je bijeli vuk rekao: – Ti ćeš imati za hranu ovog lovca! Odjednom se predomisli, pa reĉe ovom vuku: – Ne, nećeš imati lovca, već u onoj mladoj kobili jedno ţdrijebe. Okrene se prema skrivenom lovcu i udari ga tri puta šibom te ga pretvori u vuka, a zatim mu reĉe: – Idi tamo u mlaku i naći ćeš za hranu ovu noć jednog psa, da bi znao da je ovo noć Isusova naroĊenja. Ostat ćeš vuk sedam godina, nikoga ne smiješ napadati, ali ni tebi ni jedna puška neće naškoditi. 119

Vukovi se raziĊoše, a lovac koji je vukom postao sedam je godina trpio i ţivio kao vuk. Najviše je odlazio svojoj kući i obitelji. Od tamo su ga tjerali, ali mu nisu mogli ništa jer mu nijedna puška nije mogla naškoditi. Jednom je njegova ţena nosila teţacima objed u polje, a on je dotrĉao pred nju. Od straha je ţena bacila košaru, a on se prvi put najeo prave ljudske hrane. Kada je prošlo sedam godina, došao je bijeli vuk na isto mjesto ispod hrasta, kao i prije sedam godina. Zatulio je kao i onda i oko njega se sakupio veliki ĉopor vukova, kao i prvi put. Svakom je vuku odredio hranu, a lovca je tri puta udario šibom i on se pretvorio nazad u ĉovjeka. Tada mu je bijeli vuk rekao neka nikada više u Badnje veĉe ne ide u lov i neka kaţe drugim ljudima da na ovu noć svaki stvor mora imati mir. I još mu reĉe: – Evo ti tvoja puška i idi otkuda si došao. Vratio se lovac svojemu domu u trenutku kada su se ljudi vraćali s polnoćke. Tako su se prestrašili, jer su mislili da je došao iz mrtvih, da su se razbjeţali na sve strane. Lovac poviĉe za njima: – Nemojte bjeţati! Ja sam zgriješio jer sam na boţićnu noć išao ĉekati vukove. Ljudi su mu prišli i poĉeli ga ispitivati gdje je bio cijelo vrijeme. On im potanko ispriĉa kako je sedam godina bio vuk i kako je kao vuk trpio. Na kraju im reĉe: – Neka se nitko nikada ne uputi boţićne noći loše stvari raditi, nego svima treba dati mira te u svojoj kući s obitelji doĉekati Isusovo naroĊenje. Ljudi su se uzbuĊeni lovĉevom priĉom mirno razišli, a lovac je za tri dana preminuo i otišao s ovoga svijeta. Literatura: ĐURIĆ Tomislav, Legende puka hrvatskoga II.

KAMENI SVATOVI U vrijeme kada su Hrvati vojevali na sjeveru Europe, premda im vlastita zemlja bijaše raskomadana i ojaĊena, ţivio je podno zapadnih obronaka Medvednice mirni i marljivi mlinar Franjo Plepelić. Bio je on negda siromah, a i ostao bi da se u mladim godinama nije namjerio na Miška Mihalića. Taj je veseljak imao mlin, a djece nije imao, više od mlina volio je maĊarice i rumene cure. Uzeo je k sebi siromaha Franju ne iz dobrote, nego iz koristi, jer je ĉuo da taj skromni sirotan radi od jutra do mraka za hranu i novĉić. I doista, Franjo Plepelić je istjerao miševe iz mlina, uĉvrstio grede i popravio krov, razglasio da melje brzo, jeftino, pošteno. Miško ga je hvalio na sva usta, ali mu nije davao više nego što su se u poĉetku dogovorili. Pa ipak, kada je osjetio da će poći di za vaza gre se, pozvao je notara i u pero mu izdiktirao posljednju volju, vrlo povoljnu za Franju, kojemu je ostavio mlin.

120

Poslije Miškove smrti Franjo se još većma trudio, pa u znoju stekao lijep imetak. Doskora se i oţenio s djevojkom koju je upoznao na sajmu u Karlovcu. Radila je ko a Madchen fur alles u pristojnoj krĉmi na glasu po dobroj hrani, štipali ju austrijski ĉasnici i domaći trgovci, ali puno manje otkako se bila obrecnula na jednoga od njih i prosiktala: »Da Bog da ti ruka usahnula«, što se uskoro i dogodilo. Malo se propitao i doznao da ju je kao malu djevoĉicu pronašao neki sljeka kada je u podnoţju Kleka sjekao drva, što bijaše krunskim dokazom da je djevojka coprnica, jer je poznato da na Kleku prebivaju te opake ţene. Mlinar Plepelić, mlad snaţan i ţeljan, nije znao za te priĉe. Djevojka mu se odmah svidjela, a i ona je njega milo gledala. Vjenĉali su se u Bistri, ţivjeli u kući s ganjkom na katu, u selu zvanom Jelenovec, muĉili se u mlinu i spremali novac u škrinju. Jaga se pokazala vrijednom gazdaricom. Ni u postelji se nije prenemagala, jer bijaše iskusnija od Plepelića, kojemu je na vrijeme i otvoreno rekla da nije djevica. Ta ga je okolnost ponešto grizla, jer mu nikada nije kazala tko ju je prvi kušao. Jaga je o tom razbojniku ĉesto razmišljala i duboko se kajala što mu je popustila. Svirao je na guslama vrlo strastveno i ĉesto mahnito, a pjevao je tako duboko i oblo da su mlade ţene i nehotice širile koljena. Mogao je popiti za ĉetiri ĉovjeka i pio je sve što mu se davalo, premda je znao da se od loše tropice moţe oslijepiti. Godine su prolazile, a mlinar i mlinarica ţivjeli sveudij sretno. Bogatstvo se njihovo gomilalo, ali im je najveće blago bio sin Matija. Dobrodušni djeĉak bijaše ponizan, pokoran, paţljiv, marljiv i pouzdan, ponešto povuĉen u sebe, ali odluĉan i ĉak tvrdoglav kad bi nešto poţelio. Kada bi Matija ili njegov otac bili bolesni, što se rijetko dogaĊalo, ukuhala bi Jaga trave iz povrtnjaka koje nitko nije smio dirati i oni bi ozdravilu u jednu noć. Seljanim, meĊutim, nije pomagala kad su bili beteţni, jer je znala da je neke ţene takva dobrota odvela u smrt. Matija se uskoro prometnuo o mladića za kojim su nedjeljom uzdisale seoske djevice i slabo pratile propovijedi ţupnika Martina Hegediša. Matija gotovo i nije primjećivao ţarke poglede, jer mu je pred oĉi stalno dolazila ista slika. Tog ljeta, naime, kad mu je bilo dvadeset godina, zatekao je bio nestvarno, anĊeoski draţesno djevojĉe, koje je kleĉalo pred raspelom na puteljku za Susedgrad, jecalo i molilo dragoga Boga da vrati vid njezinu ocu. Raspitao se i doznao da je djevojka kći slijepog guslaĉa, koj je odnedavno bijedno ţivio u Bistri. Odluĉio je da će se oţenjiti njome, samo njome. Htio je reći majci, ali nije znao kako da poĉne. Zato se ugodno iznenadio kada ga je majka jednoga dana sama zapitala sviĊa li mu se koja djevojka. »Vrijeme je da se ţeniš,« još mu je rekla, »zar ne vidiš kako za tobom uzdišu. Ne moj biti srca kamenoga.« »Moje srca nije od kamena, majko. Ja ljubim Janju. Kćer slijepoga guslaĉa.« »Nju!« Jaga se zatrese od prepasti, krv joj navre u lice, suziše joj se oĉi i iskrive usta. »Baš nju!« ponovi. »Uz tolike lijepe i bogate djevice!« 121

»Samo nju!« »To se nikada neće dogoditi«, udarila je Jaga šakom o vratnicu. »Ali, majko, ti je nisi vidjela. Lijepa je kao prvi ruţin pupoljak u vrtu, mila kao mlada grlica.« Jaga je šutjela i sijevala oĉima. Vidjela je ona to djevojĉe, a vidjela je i guslaĉa, vidjela i kriknula od srdţbe i sjećanja. Bijaše to onaj koji ju je ismijao i ostavio, tada nasmiješeni snaţni sviraĉ, sad pukljavi slijepac koji prosi i potuca se od nemila do nedraga. Sutradan, dok su radili u mlinu, Matija sve ispriĉa ocu. Premda se u mlinu dvaput govori, otac shvati otprve. »Tko ljubi, ne griješi«, reĉe. »Ako si tako izabrao, neka ti bude. Ja sam na tvojoj strani. A s majkom ću govoriti, moţda ju i uvjeriti.« No ni Franjo nije bio bolje sreće. Ţena se razgoropadila ko da je vrag u nju ušao, palucala je jezikom i škripala zubima, te se Franjo prekriţi u strahu. »Ti ne znaš što ja sve mogu«, reĉe na kraju Jaga. »Moţeš se pomiriti s tim što će biti. Pa ti voliš Matiju, kao i ja. Dobar je sin i dobar ĉovijek, poštuj njegovu ţelju. A što se blaga tiĉe, nismo li ti i ja bili siromasi? Ništa mi osim sebe nisi donijela, pa jesam li se kada tuţio?« Pokuša ju zagrliti kao nekada, ali ga ona odgurne i pobjegne gore u šumu do one svoje goleti. Smućen majĉinim otporom, Matija je porazgovarao sa svojim starim uĉiteljem kapelanom, koji mu reĉe da nije siromaštvo nije grijeh, te da nema veće sreće nego kada su mladi jedno drugom po srcu i duši. A bilo je tako, jer je Janja zavoljela mlinarova sina i sva su se obećala, a slijepac se rasplakao kada mu Matija reĉe da se ţeli oţeniti njegovom kćeri i da traţi starĉev blagoslov. Jaga je izjavila da Janja neće u njezinu kuću preko nje ţive, pa zato Matija nagovori oca da mu kupi kuću Filipa Bezokoga, koja je ionako zjapila prazna od pogiblje tog ratnika, svjedoka smrti Jurja Zrinskog otrovanog rotkovom u Wallensteinovu taboru, a priĉalo se da je Filip smrtno pogoĊen kuglom u onom glasovitom kreševu kod Nordlingena, kad su Hrvati poslali Noga na istinu švedskoga kralja. U toj kući, koj je mlinar Franjo Plepelić kupio od Filipove rodbine, uredio je Matija gnijezdo u koje se poslije zaruka preselila Janja zajedno s ocem, jer mladić nije mogao gledati kako ljepotica spava na slamarici u nekoj šupi blizu gostionice u Bistri. Iz te bijele katnice krenut će i svadbena povorka prema Susedgradu, jer je Matijina ţelja bila da ga vjenĉa kapelan, kojega je još kao djeĉak zavolio. Kapelan je dobio dopuštenje gospodara dvorca i rado se odazvao. Sve je to Jaga doznavala od susjeda. OtuĊena od muţa i sina, lutala je zelena i bijela, usukanih obraza i usana. »Nikada oni do oltara ni do pira neće stići«, prijetila je ţutom šakom. U rano proljeće, kada se grlice ţene, krenula je svadbena svita prema Susedgradu. Na ĉelu barjaktar, koji je s vremena na vrijeme ijujukao tako glasno da su se lisice zavlaĉile pod zemlju, za njim stari svat, Janja i Matija, djevojĉine posnašice i momkovi mladenci, Matijin otac i njegovi pajdaši. Išli su pješice, 122

Janja sva u bijelom, bez biserja na sebi da joj ţivot ne bude pun suza. Išli su strmim putom, bez napora, šaleći se i pjevajući. Jedan je djeĉak vodio slijepog guslaĉa. Kad su izbili na golu ravan, zastade svida, a guslaĉ zagudi: »Roţica cvetuća, vugodno dišuća, ţiv prez tebe nis.« Nitko od njih, nakićenih vinom i nakićenih ruţmarinom, nije vidio tamnu priliku u visokoj paprati. To je Jaga ukoĉeno promatrala svitu, a zatim podignula ruke mrmljajući ĉarobne rijeĉi. »Prokleti bili«, iskesila se, »u kamen se pretvorili.« Istog trena zbude se što je kazala. Pretvoriše se u kamen Janja i Matija, mlinar i guslaĉ, posnašice i mladenci, stari svat i barjaktar, seljanke i seljani. Ĉak se i pas koji je pratio povorku pretvori u kamenĉić. Jaga je nestala i nitko ju više nikada nije vidio. A svatovi i dan-danas stoje ondje gdje su u kamen stvoreni, na obronku plave Medvednice.

Literatura: HITREC Hrvoje, Hrvatske legende

JANKO POBIJEDIO VRAGA Kak su bili nekat neki bogatuni. Jen bogatun je imal neku zgradu, koja je bila kao da je ukleta: ko je došel vu tu zgradu da prenoĉi, taj vjutro nije bil ţiv. Svaki koj je got došel, taj je vjutro bil mrtav. Ali, jemput dojde Janko i ovaj mu obeĉa da bu mu dal i kuĉu i svoju ĉer za ţenu, ako prespi noć i do jutra ostane ţiv. On pristane. Da ovaj njemu sobu s krevetom, stolom, da mu karte, da mu cigarete i nešta za popiti i pojesti. Onda ga zakljuĉa, tak da niko nemre misliti da ga je neko hmoril. I, karta se on, pije, jede kaj mu je donesel, i karta se. Meša karte: »Pi, Janke, jej, Janke, puš, Janke, kartaj se Janke!« Pribliţavaju se pola noĉi, otvoriju se vrata koju su bila zakljuĉana. I dojde jedan gospon u halpcelinderu, i stane kod njega i zadirkiva ga: šta radi, otkud je došel, koje je porodice. Niš on ne odgovara, on samo tera svoje: »Pi, Janke, jej, Janke, puš, Janke, kartaj se Janke!« Taj ništa. Ode. Za nekoliko minuta otpre se nad stolom njegvim plafon i opane njemu mrtvaĉka ruka na stol. Niš. Ni bil on h strahu, pograbi ruku i hiti ju natrag gore, bez reĉi. I, opet na nekoliko, dve minute, opadne njemu ĉitava noga mrtvikova na stol. Opet nju zgrabi, i zamahne, i hiti ju natrag. A niš ne prigovara, nit ne kune, nit niš, niš. Kad tamo, opet za dva-tri minuta opadne njemu pol mrtvaĉkoga tijela. Je, al tu nije mogel on hititi zdola gore, moral je on stati na stol i povratiti natrag to. Kad tamo, ponovi se gospon, dojde na vrata, kaţe: »Ej, da si ti meni, kad je pol noĉi prošlo, da si ti meni samo jenu reĉ izustijo, ja bi te bil stvoril na mrtvaĉki prah! Ne bi ti više nikad ni kartal, ni pil, ni jel.« A sad je on zgubil. To je bijo 123

vrag. On je zgubil pravo vutoj zgradi. A taj Janko, on se oţenil sa ot toga gospodara sa ĉerjom i zavladal tom kuĉom. Vragove je steral. A kad tamo, za sedam godin, sedam mjesecov i sedam dana – naredil mu je – ima se postaviti na to raskršĉe kaj je oznaĉeno, da se oni dva suoĉiju. A ovaj, ni šet ni pet, ne zna kaj bu sad. »Ţeno, buš me sprovela malo na taj sastanak z vragom?« Ide ţena š nim, a on veli: »Viš, tam je ono raskršĉe, veĉ vrag stoji.« I oni se ljubiše, a vrag je mislil da on ţenu tuĉe, pak ov ni stigel dojti do vraga, vrag je pobegel. »Ne buš ti mene tukel – veli – više!« I vrag je otišel. Literatura: BOTICA Stipe, Lijepa naša baština

SEOBA SUNČEVA NARODA U vremena sakrivena tminom prošlosti ţivio je narod snaţnih, junaĉnih muţeva i prelijepih ţena. Bili su oni nepobjedivi ratnici prokušani kako u mnogim bojevima sa stranim zavojevaĉima, tako i s protivnicima koji nisu bili od ovoga svijeta. Njihove ţene, premda ljupke kao vile, oĉiju blistavih poput zmajskih dragulja, znale su katkad i same, u sluĉaju velike opasnosti ili borbe s brojnijim neprijateljem, uzeti u ruke britki maĉ ili bojno koplje i stati rame uz rame sa svojim vitezovima. U ta davna vremena ĉesto se ratovalo i ljudski je ţivot bio u opasnosti i od ljudi i od tada još divljih i neukroćenih prirodnih elemenata. Voljeli su ţivot ispunjen udobnostima i trudili se da im takav i bude, ţiveći svaki dan kao da im je posljednji, ravnajući se po staroj izreci: Svatko umire, ali rijetko tko stvarno ţivi. Uţivali su u jelu, piću i ljubavi što su više mogli, jer, bijući ratniĉki narod, nikad nisu znali hoće li iz neke od ĉestih bitaka izvući ţivu glavu. Ţreci, njihovi svećenici, govorili su im da će ţiveći na taj naĉin navući bijes bogova, ali ta njihova upozorenja rijetko su imala nekog stvarnog odjeka u dušama ratnika, jer kao što se znalo i njihovi su bogovi ţivjeli sliĉnim ţivotom i nitko u tome nije vidio neko zlo. Omiljena zabava bio im je lov, a najdraţi ulov soĉan vepar, ukusna srna ili košuta pripravljena na stari naĉin, zaĉinjena mirisnim travama i premazana smrekinim medom. Ponekad bi odlazili u lov na bizone i dabrove koji su tada još nastanjivali podruĉje njihove pradomovine, jer su i tada to bile rijetke ţivotinje koje se posebno štovalo. U lov su ĉesto išle i ţene i bile su poznate po vještu rukovanju lukom i strijelom koji im bijahu omiljeno oruţje. Lukovi naših starih bili su cijenjeno i vrlo vrijedno oruţje, prava umjetniĉka djela izraĊena od drveta koje nikad nije trunulo, otrovnih tisovih grana. Zbog drevne legende o tisovu otrovu smatrano je smrtonosnim po 124

samoj svojoj prirodi jer se u njemu nalazi moćna ĉarolija prokletih duša. Od drugog oruţja koristili su još bojna i lovaĉka koplja, buzdovane i maĉeve nadaleko znane po kvaliteti i ljepoti izrade. Tajna visoko vrijednog ĉelika, uzeta od bogova i ĉovuljaka, podzemnih patuljastih kovaĉa, ĉuvana je bolje od blaga kraljevskih riznica. Štovanje ĉelika bilo je uobiĉajeno a zakon je kazivao da će onaj tko tajnu oda nekom strancu, biti pogubljen, proklet za sva vremena i spaljen, a pepeo mu baĉen u rijeku tako da mu duša, razasuta na sve strane, nikad ne uţije dom drveta. Narod toliko sklon udobnostima, posvećivao je mnogo truda i vremena i lijepom odijevanju. Ljeti su ţene nosile prozraĉne haljine satkane od tkanina dobavljenih iz dalekih zemalja, a muškarci udobne široke hlaĉe i fino vezene košulje. Zimi bi obuvali visoke ĉizme i odijevali koţne hlaĉe i plašteve najĉešće zemljane boje, satkane od plemenitih sukana ukrašenih bogatim vezenim obrubom. Budući da su bili strastveni lovci, gotovo svaki zimski odjevni predmet imao je neki dodatak ili ukras od krzna, a ţene su znalenositi i neku vrstu zimske tunike bogato podstavljene krznom kunića ili vidre. Obitavali su u udaljenim krajevima, prostranim ravnicama podno visokog gorja prekrivenog gustim bjelogoriĉnim šumama. Borili se protiv napada stranih naroda, a kad ih nije bilo, uzgajali su stoku, obraĊivali zemlju i ţivjeli mirno i u srazmjernojudobnosti, prireĊujući gozbe posvećene kako sjećanju na slavne dogaĊaje iz slavnih vremena, tako i moćnim bogovima i prirodnim mijenama uzrokovanim njihovim utjecajem. Vesele i vedre ćudi, Sunĉev je narod uţivao u ţivotu, a medovina i rujno vino tekli bi potocima, dok bi zvuci gozbe, pjesme i plesa odjekivali prostranim šumama i lugovima dugo u noć. Kao ţrtve bogovima, ţreci su prinosili stoku i usjeve, a u sluĉaju teške nepogode ili rata, i ljude, najĉešće razbojnike ili ratne zarobljenike. Mnogi su bogovi bili predmet njihova štovanja, a najveći i najmoćniji od njih bio je Svarog, zvan jošSvarun ili Stari Vid, prapoĉelo i tvorac neba i zemlje, oliĉenje ĉasti i pravde. Njegova suprotnost i neprijatelj bio jeCrnobog, sila mraka, patnje i nedaće, utjelovljeno zlo, moćno toliko da je u davnim vremenima svijet uvijek bio u opasnosti od remećenja ravnoteţe u prirodi i pada u eru mraka i patnje. Svarog je, premda dobroćudne i blage prirode, znao Crnom stati na kraj, jer kad bi gospodar tame krenuo sa svojim rabotama, on bi, od kako je svijeta i vijeka, snagom svog boţanskog bijesa suzbijao njegovo djelovanje. Kao štovatelji sunca i sunĉeva boţanstva, najmlaĊeg Svarogova sina Svantevida, zvani su štićenici staroga boga Sunĉevim ratnicima, imenom koje je kod drugih ratniĉkih naroda izazivalo strah i poštovanje, jer malo je bilo ratnika koji bi se s njima mogli mjeriti u smionosti i vještini ratovanja. Sunce koje je stvorio Svarog, a ĉije je boţanstvo bio najmlaĊi i najmiliji njegov sin, imalo je zelena dvojnika, djelo Crnoboga koji ga je stvorio tek da napakosti Starom Vidu, ponesen jalovom nadom da će ratnici štovati i njegovo sunce i da će na taj naĉin porasti njegov utjecaj na zemlji. Ratnici, koji su bili u stalnom dodiru sa svijetlim boţanstvima, a naroĉito njihovi ţreci, zazirali su od zelenog sunca jer su znali da se iza tog ĉudnog, zastrašujućeg nebeskog tijela krije sam Gospodar tamne strane. Posebice ih je jezom ispunjavala pojava vezana uz prvo pojavljivanje zelenog sunca: 125

naime, na nekim magiĉnim mjestima, danas znanim tek najupućenijim poznavaocima, kada bi ljudska sjena, nastala svjetlom zelenog sunca, pala na tlo, stvorila bi u utrobi zemlje ţive sjene, avetinjska bića velikih magiĉnih moći. Ta stvorenja, sazdana od ţive sjene, znala su ući u san ĉovjeka i bezmjerno ga muĉiti, a ponekad ga, ako je ĉovjek bio star ili bolestan, otjerati u ludilo i samo su se najmoćniji ţreci znali boriti protiv naroda sjena i povremeno ĉak koju od njih za sva vremena protjerati sa zemlje. I danas se zna naći neka od njih, ali ipak vrlo rijetko. Priĉa se da meĊu njima postoji i jedna dobra sjena, ali o tome će kasnije biti govora. Zbog pojave tih mraĉnih i neugodnih stvorenja, kao i zbog njegove ĉudne i neprirodne svjetlosti, ljudi su zeleno sunce, taj poklon gospodara tame, mrzili i prezirali. Vrijeme je prolazilo, a zeleno sunce nije steklo niti jednog poštovatelja meĊu ljudskim bićima. Crnobog, bijesan zbog neuspjela pokušaja utjecaja na ljude, odluĉi srušiti sunce, tako da bude uzrokom njihove propasti kad već nije postalo predmetom oboţavanja. Tu je odluku svojim nadzemaljskim ĉulima osjetilaSvarogova sluţbenica, vatrena ptica Alemperka, stanovnica krošnje Drveta svijeta poznata po moći ĉitanja misli, te obavijestila staro boţanstvo o podlom naumu vladara tamne strane. Svarog je, zabrinut za sudbinu svojih štićenika, hitro poslao vile sanjarice da obavijeste njegove usnule miljenike o nadolazećoj opasnosti. Poruĉio im je preko tih divnih djevojaka, prozraĉnih kao jutarnja magla da, što je prije moguće uzmu ono najpotrebnije i izbjegnu pogibelji. U snove Sunĉevih ratnika poslaše vile slike razaranja i propasti koja se sprema izlaskom novog dana. Ţreci su, probudivši se, uzbunili tada još ne vrlo brojan narod sunĉevih ratnika i oni se pripremiše za odlazak, osjećajući opasnost koja se poput tamnih krila nadvila nad njima. Ratnici i druţice im bez pogovora su uĉas zbrinuli djecu, spremili nuţne stvari, odvezali stoku i, spremni za put, upitali ţrece kamo im je krenuti. Na to pitanje ĉak niti mudri svećenici nisu imali odgovora te zazvaše velikog Svaroga da ga upitaju za odredište svoga puta. S neba se zaĉu grmljavina i nebo zasja neprirodnim svjetlom, a narod u strahopoštovanju pade na koljena. S crnih oblaka, okruţen bljeskom munja siĊe Stari Vid i prozbori: „ Djeco moja, diĉni vitezovi i zanosne gospe, vile suĊenice rekle su mi vašu sudbu, a zna se, što suĊenica veli, to ni ljudsko ni boţansko biće ne moţe promijeniti.“ Okrene se stari bog prema štićenicima, a pogled mu bljesne poput stotine sunaca. Ratnici i njihove djeve zakloniše rukama oĉi, jer samo su ţreci i vladari mogli bez opasnosti duţe gledati izravno u boga. Svarog nastavi: „Nakon dugog i napornog puta i svakojakih dogaĊaja punih misterija i junaĉkih ĉina, naići ćete na zemlju neviĊene ljepote; iza sedam gora i sedam ravnica osma je ravnica, soĉna i plodna, ispresijecana širokim i dubokim rijekama bogatim ribom. Tu podignite naselja, zaorite brazde svojih njiva, othranite stoku i posijte usjeve i, koji od vas voli, neka tamo i ostane. Iza ravnice nalazi se visoko gorje, prekriveno sjenovitim gustim šumama, ponegdje pravim prašumama, podno ĉijih gordih i 126

ponositih stabala vrvi ţivot prepun divljaĉi i ljekovitog bilja, osvjeţen bistrim potocima punim ukusne ribe i rakova. Koji od vas voli, neka ostane i nastani taj gorski kraj ugodan oku i duši. Ako pak koji od vas krene još dalje i siĊe s vilovitih gora, naići će na obalu mora kakve nema pod krošnjom drveta svijeta. More je tamo plavo i bistro, bogato ribom a obala je prepuna prelijepih otoka i uvala ugodnih za stanovanje i pogodnih za uzgoj mirisnih i plemenitih vina. Tako, koji od vas doĊe do mora, neka se tamo nastani i postane ribar i moreplovac.“ Svarog mahne rukom i u iskriĉavu se sjaju pred ratnicima ukazaše slike opisanih krajeva. „Na dugom putu koji je pred vama ĉekat će vas svakojake nedaće, ali borba s njima jest posao ratnika. Djeco moja, slijedite sjajnu zvijezdu i krenite!“ To rekavši stari bog postavi na nebeski noćni plašt mirohrane dive malu vilu koja je blistala poput zvijezde. Potom uz grmljavinu s nebesa ode ka Navu i Svitogoru, stanu bogova. Tako je narod diĉnih muţeva i prelijepih im druţica krenuo slijedeći zvijezdu, uz budnu paţnju nebeskih bića i vila bojovnica, stanovnica potoka i usamljenih vrletnih gudura prepunih jeke, prijateljica junaka. Kad je Crnobog u svitanje drugog dana podigao na nebo svoje zeleno sunce, Sunĉeva naroda više nije bilo u starome kraju. U silnome bijesu srušio je sunce na zemlju. NeviĊen pomor uništi sve ţivotinje i bilje, no ne naškodi ljudima koji su već dobrano poodmakli. Na mjestu gdje je palo ostala je tek spaljena pustoš i zeleno sunce, koje je i dalje svijetlilo trujući zemlju svojim opakim zemnim plamenom. I tako je zeleno sunce godinama sjalo u pustoši, sve dok ga nisu pojeli Troglava ala, koja je tako dobila moć vatre, i velika trooka zmijolika neman, zvana Jal, koja je time dobila otrov. Jedan dio zelenog sunca upio se u tlo i dodirnuo dobre ĉovuljke-kovaĉe, koji su se od dodira zle tvari pretvorili u gadne i nakazne maljuge, izrazito opake ćudi. Oni su kasnije ljudima ĉinili neviĊene pakosti, ali to je već druga priĉa. Literatura: SPIRIN Vanja, Hrvatski mitovi i legende

127