Hose Ortega i Gaset - Evropa i Ideja Nacije

Hose Ortega i Gaset (1883-1955, Madrid) umeo je za sebe da kaže: „Taj španski gospodin sa licem toreadora." Rođen u por odi ci r o m a n o p i s a c a i novi nar a, diplomirao je sa devetnaest godina na Filozofskom fakultetu u Madridu a dve godine potom i doktorirao. Kasnija znanja sticao je na univerzitetima u Lajpcigu, Berlinu i Marburgu. Sa dvađesetšest godina predaje metafiziku u Madridu do 1936. Uz Pikasa, podržava Republiku iz 1931. ali j e i oštro kritikuje. Sa dolaskom Franka, napušta Španiju i do 1945. živi u Francus­ koj, Holanđiji, Argentini i Portugaliji, a povremeno u SAD. Povratak u Španiju dozvoljen mu je 1948. Povratak na Univerzitet i katedru koju je osnovao nije mu više nikada dozvoljen. Umro je u rod­ nom gradu. Najpoznatije Ortegino delo je Pobuna masa iz 1930. Knjiga Evropa i Ideja Nacije sadrži tekstove i predavanja koja je oko polazne teme autor održao tokom tri poslednje godine života. Nepotkupljiva oštroumnost i iskričava rečenica odlikuju sve radove. Neke njihove stranice đeluju kao da su juče napisane; neke, kao danas.

HOSE O RTEG A I GASET

EVROPA I IDEJA NACIJE Prevela sa španskog

Silvija M onros-Stojaković

SADRŽAJ B IB L IO T E K A P A R A L E L E

Naslov originala Hosé O r t eg a y Gasset Europa y la Idea de Nación © Naslednici Hose Ortege i Gaseta © Revista de Occidente, S.A., Madrid 1966 © Alianza Editorial, S.A., Madrid, 1985, 1998

U v odne napom ene Paulina G aragorija / 7

© Za Srbiju i Crnu Goru: ARTIST, Beograd

I U vod O d nacije do evropske provincije /1 3 Postoji li evropska kulturna svest? /1 8 II D e E uropa m ed ita tio quaedam

Prevod ove knjige pomoglo je Ministarstvo kulture i obrazovanja Spanije.

Uvod. - R anoranioci i večernjaci / 27 Evropsko društvo / 36 D vojnost gotskog čoveka / 40 Klađenje između evropskog i nacionalnog / 43 Ideja Nacije / 47 Ideja Polisa / 53 D vojnost grčkog čoveka / 63 Nacija i nacije / 66 Nacija je preduzetništvo i tradicija / 71 N acionalnost i nacionalizam / 76 Javno mnjenje i javna vlast. Evropska ravnoteža. Običajno pravo / 83 Pluralizam nacija / 87 Nem ački slučaj / 90 D ruštvena pravila / 98 Tehnika, prostor i informacija /103 Intim nost nacije /1 0 8 Nacionalizam i kosm opolitizam /111

5

III D rugi ogledi o problem im a savrem enog čoveka Prošlost i budućnost savrem enog čoveka /1 1 7 2 Pojedinac i organizacija /1 4 0 «J e d an osvrt na položaj upravnika ili „ m enadžera“ u savrem enom društvu /1 5 5 Liberalne profesije /1 7 8 , / D o d a ta k /1 9 4 Podsticaj neizvesnosti /1 9 7

Uvodne napomene

Pogovor srpskom izdanju: Ortega, naš sa vrem en ik /1 9 9 Kada se govori o uticaju jedne knjige, misli se na učinak postignut medju njenim čitaocima, ali takodje može da se desi da se taj uticaj povratno odrazi i na samog autora. Sla­ va koju je postigla Pobuna masa uznemiravala je, da tako kažemo, Ortegu, pa se on poslednjih godina života nosio mišlju da, pod naslovom D vadcst p e t godina kasnije, napi­ še ono što je sm atrao da treba reći o „stanju pitanja” ispita­ nog na stranicama svog proslavljenog dela, upravo četvrt veka kasnije, kada su potonji dogadjaji mogli da budu p o ­ vod drugom delu ili nastavku ranijih razmišljanja. I „ P red ­ govor za F rancuze” iz 1937. i „Pogovor za Engleze” , iz 1938, upravo su nastali iz potrebe da budu razm otrene kru ­ pne promene koje su se odigrale nakon objavljivanja knjige (1930). Ali, kao i toliki drugi Ortcgini projekti, ni ovaj se ni­ je probio kroz njegov zgusnuti radni dan, te ta studija i nije sačinjena. Samo na predavanju održanom u Kaning H auzu (London, 1951) Ortega se dotakao revizije svoje „stare knji­ g e ”, pogotovo što su njene postavke, kako je tada istakao, poticale još iz 1921. (Priključio sam tekst sa tog predavanja kao II D od a ta k četvrtom, pregledanom izdanju Pobune masa, iz 1983, objavljenom u ovoj ediciji „D ela H osea Ortege i G a s e ta ” .) M edjutim, stranice sada obuhvaćene ovim novim n a ­ slovom, Evropa i Ideja Nacije, po m om mišljenju dobrim delom ostvaruju tadašnju zamisao. Suštinska tema je ista kao i u P obuni masa: analiza krupnih društvenih prom ena

6

7

koje su se odigrale u decenijam a n a kon njenog objavljiva­ nja, a posebno, kriza Ideje Nacije onako kako je ona postav­ ljana poput kičme evropskih društava sve od X V II veka. Poznato je d a je O rteg a bio Španac do srži, ali nipošto provincijalac a još m an je nacionalista, već naprotiv, veliki Evropljanin. K a d je odbio da m adridski Institut hum anisti­ čkih nauka nastavi sa radom , smatrajući d a španske prilike (p rem a njegovom uverenju i uverenju nekih prijatelja, ako ne i svih) to iziskuju, posvetio je poslednje godine svog jav­ nog života p redavanjim a izvan Španije, pre svega u Nemačkoj. N a m etnuto izgnanstvo ga je odvelo n a putešestvije po nizu zemalja u kojima se obraćao udaljenim slušaocima. Reči sada sabrane u ovoj knjizi bile su upravo upućene lju­ dim a Švajcarske, N e m ačke i Engleske. Posredi su, prem a tome, plodovi pu n e intelektualne zrelosti a, na izvestan n a ­ čin, to je i sažetak raznorodnih razmišljanja. Njihova sredi­ šnja tem a je briga za neposrednu budućnost evropske istorije, a ta budućnost - koju je na ovim stranicama O rtega d o ­ takao - već je, i još uvek jeste, ona istorijska sadašnjost ko­ ja nas uokviruje. Drugim recima, ovo je jedna od najaktuelnijih knjiga iz O rteginog legata. R azvrstao sam stranice ovog novog naslova na tri dela. Prvi sadrži dva od lo m k a - neobjavljena do sada - čiji nasta­ nak razjašnjavam na odgovarajućem mestu, i ona m ogu da posluže kao uvod u ostale stranice. U drugom delu se reprodukuje predavanje koje je sep­ te m b ra 1949. O rteg a održao u Berlinu pod naslovom D e E uropa m ed ita tio guedam , odakle i potiče nalov ove knji­ ge. Sam O rtega je pregledao, proširio i nem alo preinačio iz­ vorni tekst, u nam eri da pristupi njegovom objavljivanju u knjizi koja bi se potom odštam pala u nemačkoj verziji. Medjutim, nije priveo kraju svoju redakturu te se nedovršeni rukopis pojavio m edju njegovim neobjavljenim spisima. U prkos nedovršenosti, ova opsežna studija sadrži dalekose­ žnu i m inucioznu analizu nekadašnje plodotvornosti i sada­ šnjeg anahronizm a ideje o nacionalnosti kao objedinjavajućeg sredstva suvrem enih evropskih društava. T o je velika tem a od koje, po O rteginom mišljenju, zavisi politička sud­

8

bina Z apada. N eke delove ovog proširenog teksta O rtega je i sam upotrebio na predavanjim a koja je održao u raznim nem ačkim gradovima, a neki su čak i objavljeni: u E u ro p ä ­ ische K u ltu r und europäische vo lker (E vropska kultura i evropski narodi, D eustche Verlag-Anstalt, Stuttgart, 1954), kao i u zborniku La Civilta Veneziana d el T recento (V e n e ­ cijansko gradjanstvo Trećenta, Sansoni, Firenze, M CM LVI) u kojem je priključeno njegovo predavanje o „Sred­ njem veku i Ideji N acije”, održanog na venecijansko proleće 1955, kada je u stvari poslednji put i nastupio javno. Četiri predavanja koja čine treći deo, „Prošlost i b u d u ­ ćnost suvrem enog čoveka” (Zeneva, 1952), „Pojedinac i o r ­ ganizacija” (Darmštađ, 1953), „Jedan osvrt na položaj upra­ vnika ili ‘m en a d ž e ra ’u suvrem enom društvu” (Torke, 1954) i „Liberalne profesije” (Bad Bol-Virtenberg, 1954), odnose se na nešto apstraktnije i filozofskije vidove, prvog p re d a ­ vanja što se tiče, a na sasvim konkretne što se tiče ostalih, ali uvek podstaknuta nimalo akadem skim zalaganjem da se razume ono što se danas, u vrem enu u kojem naveliko živi­ mo, dešava suvrem enom Evropljaninu. Svakako, prem da se osvrće na veom a konkretna pitanja - na šta i naslovi p re d a ­ vanja ukazuju - čitalac ne srne da sm etne s uma d a je autor ovih stranica pre svega filozof, što će reći, neko ko prvenstve­ no nastoji da razradi koncepte radi... teoretisanja, delatnosti za koju se ispostavlja d a j e za čoveka u odnosu na stvar­ nost još ponajpristupačnija, a ujedno tog čoveka čini manje podređenim sopstvenoj sudbini. Sadržina ovog novog naslova, sa izuzetkom neobjavlje­ nog prvog dela i druga dva, takodje neobjavljena teksta či­ ji nastanak razjašnjavam na odgovarajućem mestu - na k ra ­ ju dugog i na kraju trećeg dela - r eprodukuje i obuhvata spi­ se ranije objavljene u posm rtnom delu Prošlost i budućnost savrem nog čoveka i Razm išljanje o Evropi, objavljenih u ranijem izdanju „El A r k e r a ” . Z a ovu ediciju pregledani su izvorni rukopisi i ispravljene slovne i druge greške tog reda veličine. Paulino Garagori

9

Q

- g £

Od nacije do evropske provincije

Ciklus predavanja koja sam održao pre dve godine /1951/ na M inhenskom univerzitetu zvao se D ie Id ee der N ation und die deustche ju g e n d 1. Na njima sam pokušao da dubinski odgovorim na pitanje: S t a j e nacija? Nije sad m o ­ guće reprodukovati sama izlaganja, ali neophodno je da saopštim do čega se tad došlo. Došlo se do sledećeg: nacija, u smislu koji pridajem o toj reči kada govorimo o evropskim narodim a označava jedinicu zajedničkog života koja se raz­ likuje od one koju podrazum evam o pod „ n a ro d o m ” . „ N a ­ r o d ” je kolektiv konstituisan na osnovu određenog r e p e rto ­ ara običaja i tradicija što su ga slučaj ili istorijske okolnosti stvorili. Narod po inerciji živi od svoje prošlosti i to je sve. N ijedan od tih običaja nije dogovoren po sebi. N astao je mehanički. T o je način tetoviranja ili oblačenja, način skla­ panja braka, izvođenja obreda lake religiozne sadržine, n a ­ čin govorenja i gestikuliranja. Kod najprimitivnijih naro d a „najpopularnije” , tj. ono što je u njihovoj kolektivnoj svesti najkonstitutivnije i najispunjenije simbolikom, jesu plesovi oko svetih tam-tama. Z bog toga se u Nigeriji, gde mnogi različiti „narodi” žive blizu jedni drugih, ali i veom a svesni razlika, za nekoga sa strane ne kaže d a j e stranac, nego da: „Taj igra na svirku drugačijeg b ubnja!”. U jednoj skraćenoj rečenici, koja stoga sadrži i izvesno no i nam erno preteriva1 K a k o p o m e n u t i c ik lu s , t a k o i p r e d a v a n j e z a k o j e s u o v e s t r a n i c e n a p i s a n e , sast a v n i s u đ e o O r t e g i n i h n a s t u p a u N c m a č k o j , k a o Sto s a m i n a v e o u U v o d n o j n a ­ p o m eni.

13

nje (preterivanje koje upravo služi da se dobro istakne stvar­ nost), zgusnuta je postavka da se j ed a n n arod zapravo sa­ stoji od čistih umišljaja, i to slučajno nataloženih, pošto bi ti umišljaji isto tako mogli d a b u d u i bilo koji drugi. S druge strane, nacija u smislu evropske nacije takođe je, i pre svega, narod u opisanom smislu. T a k o đ e je niz um i­ šljaja i riznica navika i običaja u kojima je prošlost skam e­ njena. Ovi umišljaji, s obzirom na to da su p otpuno n e osno­ vani, drugim nacijama bez daljnjeg deluju besmisleno i smešno, baš kao što njihovi umišljaji tako deluju prvoj naciji. Ali evropska nacija postala je „nacija” sensu strictu, jer su tom so pstvenom živ o tu tradicionanih običaja u kojima žive po inerciji, ljudi pridodali oblike življenja koji, uklo­ pljeni sa tradicionalnim, nastoje da predstavljaju „način bi­ vanja č o vekom ” u najuzvišenijem smislu; koji su upravo n a ­ stojali da budu najsavršeniji način bivanja čovekom te je stoga bio dobro utem eljen i o krenut budućnosti. Svaki n a ­ cionalni prototip bio je skovan kao osobiti način tumačenja u pravo „evropske unitarne ku ltu re ”, drugim recima, ovu kulturu je svaka nacija intenzivno i na sopstveni način doživlja­ vala. G odine 1900. to je i bilo značenje - a ne samo ukorenjenih umišljaja - pojm ova „E nglez”, „Francuz” . T o e n e r­ gično zalaganje da se bude najbolji mogući predstavnik čovečanstva držalo je naro d e E vrope „u form i” i om ogući­ lo je da njihov zajednički život tokom vekova ima čudesan i izuzetno plodotvoran karakter veličanstvenog nadmetanja, agonijske bitke pri kojoj su jedni druge podsticali ka što većem savršenstvu. T a k o vidimo da Ideja Nacije, za razliku od n a ­ r o d a koji su samo narodi, pre svega povlači sobom životni p rogram o krenut budućnosti. A upravo je to ono što su narodi E vrope danas presta­ li da budu. O djednom - p rem d a je ova pojava nastala pre poslednjeg rata - nacije E vrope - a u nastavku imam na um u sam o kontinent - intimno su ostale bez sutrašnjice, bez p r o ­ je k a ta za budućnost, bez stvaralačkih stremljenja. Sve su zauzele defanzivan stav, pri tom nedovoljno defanzivan. A sutrašnjica nije apstraktni hronološki pojam. Sutrašnjica je osnovni i glavni organ ljudskog života. Život je radnja koja

14

se izvodi gledajući napred. Svako od nas je, pre svega i n a ­ dasve, sutrašnjica. Ovog časa vi već pažljivo iščekujete reč koju ću izgovoriti. Sve ostalo, sadašnjost i prošlost, javljaju se u čoveku u sklopu onoga što će biti. Z a to i n em a teže stvari koja m ože da se desi ljudima ili njihovom narodu, n e ­ go da dožive amputaciju tog životnog organa zvanog sutra­ šnjica. O n a napaja naše biće, disciplinuje nas i uliva moral. Bez sutrašnjice, i čovek i narod se dem orališu i srozavaju. D am e i gospodo, pre skoro trideset godina bio sam n a ­ javio da će narodi E vrope vrlo brzo početi da se srozavaju. Knjiga u kojoj sam to kazao, prevedena n a nemački pre su­ više vrem ena, više je čitana nego poslušana. T a m o sam re ­ kao da će ovo demoralisanje, ovo srozavanje, uslediti zbog toga što je Ideja Nacije, onako kako je do sada shvaćena, iscrpla svoju sadržinu i zato, shodno uslovima savrem enog ži­ vota, ne može da se projektuje na budućnost, te se narodi Evrope mogu spasti isključivo ako prevaziđu tu staru skle­ rotičnu ideju i pođu putem nad-nacije, ka evropskoj inte­ graciji. Avaj, nem a setnije i izlišnije sudbine od prorokove. Kasandra, prva proročica, primila je od A polona dar da pre­ dvidi budućnost i d a j e proriče, pod uslovom d a joj niko ne veruje. Ideja Nacije, koja je do sada bila m am uza, postaje koč­ nica. N esposobna da svakom narodu pruži program b u d u ­ ćeg života, parališe ih sve i zatvara u sebe. Ali to znači da su evropski kolektivi zapravo prestali da b u d u nacije te da su se u procesu involucije - Z uriickbilđunga - vratili nazad do primitivnog stanja na ro d a koji su samo narodi, iznova spali na sopstveni život malih običaja, navika i umišljaja. Novine se prvenstveno staraju o beleženju kojekakvih kućevnih podviga, govoreći o svojim malim ljudima kao nikada do sad. Istovremno, neguje se domaći folklor i veliča do gro­ tesknih razmera. A folklor je prototip kućevnog. U broju američkog nedeljnika „ L a jf ’ od pre dve nedelje objavljen je članak koji je K anađanin napisao pod naslo­ vom „O pasan evropski luksuz: mrzeti A m e rik u ” . U članku se prelam a dobra volja kojom je napisan u nastojanju da evropski narodi imaju pravičniju predstavu o Sjedinjenim

15

Državam a, a ove pak o Evropi. N a ned a v n o m putu po n a ­ šem kontinentu i Engleskoj, K anađanina je iznenadilo ono što on naziva „m ržnjom prem a A m erici” . K a d a pokušava da precizira razloge te n avodne „ m ržnje” , ono što se ukazu­ je u prvom planu, jedino precizno i delotvorno, izgleda da se svodi na to da Evropljani ne m ogu da p o dnesu ponaša­ nje A m erikanaca. Pošto sada razm atram držanje evropskih n arod# između sebe, te prem a tom e u odnosu n a Evropu, n em a potrebe - a danas ne bih ni imao vrem e n a - da razm o­ trim držanje evopskih na ro d a u odnosu na A m eriku. T o je posebno i različito pitanje od ovog koje nas zaokuplja. Ipak želim da iskoristim priliku da istaknem da, uprkos dobroj nam eri kojom je podstaknut, i uprkos tom e što su autentič­ ne sve činjenice u njem u podvučene, a u to r nudi o toj stvari površnu predstavu i time u stvari iskrivljuje stvarnost koju je nam eravao da nam prikazuje. Naime, Mr. Brus Hatčinson - tako se zove a utor - sasvim bi drugačije tumačio činje­ nice koje on razm atra d a j e uočio da su četiri petine te „ m r­ žnje” - haiting- prem a A m erikancim a istovetne odbojnosti koji evropski narodi osečaju jedni prem a drugima. Shodno tome, shvatio bi da netrpeljivost prem a am eričkom nije ni­ šta naročito, već samo poseban slučaj smešne netolerancije koju svaki narod E vrope oseća prem a svim ostalim n arodi­ ma. To je prednost dijagnoze koja, u svoj njihovoj rašireno­ sti, traga za sim ptom im a jedne bolesti, ne bi li ispod njih o t­ krila i njihov pravi uzrok. A m erikanci bi pogrešili kada bi previše brinuli zbog onoga što Evropljani osečaju prem a njima poslednje dve godine, ovih proteklih meseci, sm atra­ jući da se netrpeljivost odnosi isključivo na njih. Razmislite sada nije li paradoksalna sadašnja situacija evropskih naroda? Hteli ne hteli, nad svima njima se izdižu ogromni zajednički problem i koji lebde kao crni oblaci na njihovom horizontu. T o ih prim orava - ponavljam, hteli ne hteli - da naprave neke pokrete neodređenog, blagog, isko­ šenog učešća u tim problem im a. Ali u stvari - a to je ono ne­ razumno - ne osečaju autentično zanimanje za njih, kao da se ti problemi ne odnose na sve. D okaz toga je skandalozna činjenica da gotovo nijedan narod E v ro p e nem a politiku

16

koja bi se suočila s tim problem im a. U v rh glave kažu „ n e ” svemu što im se predlaže. U m esto toga, narodi se ušančuju u svoje izanđale običaje, usredsređeni na sporedne stvari, ljude i događaje koji iskrsavaju u n u ta r nacionalnog okvira. Razlog svem u tom e je što oblik kolektiva u kojima opstajavaju - u Naciji - jednostavno n em a budućnosti! „Naci­ onalizam prem a spolja” nagonio je narode da „žive, pokreću se i b u d u ” - preuzimajući reči Svetog Pavla - diljem zemljinog šara. O n a k o kako sam ja pak naznačio, Ideja Nacije je konstitutivno projektovana na budućnosti i pre svega znači preduzetništvo. Kad sutrašnjica biva am putirana, iz Ideje Nacije ispara­ va ono što je u njoj bilo autentično. Nacije su prestale da budu nacije i postale su provincije. O tu d a čudna pojava da je na ćelom kontinentu život postao provincijalan. Bilo bi zanimljivo izučavati na koji se osoben način odigrao taj „provincijalizam” un u tar svake zemlje. Na primer, kako je Pariz, „prestonica sveta” do pre četrdeset godina, uspeo na veom a neobičan način - da postane palanački grad. V e ­ om a m ije žao što u pogledu ovakvog „provincijalizma” n e ­ mam pravo da načinim nijedan izuzetak. Istina je da od pre četvrt veka držanje naroda konti­ n enta - sa izuzetkom Svajcarske - ne m ože da im služi na ča­ st. U krajnjoj liniji, svaki bi morao da se postidi zbog onoga što je uradio, a svakako bi trebalo da bude više Evropljana k o ­ ji bi prvi put, uprkos sebi samima, osećali gađenje prem a Evropi, odnosno prem a stanju u kojem se danas nalazi. Ja sam jedan od njih i to izjavljujem na sav glas. Imam nešto autoriteta da tako postupim jer sam danas, po svoj prilici m eđu onim a koji su još živi - doajen Ideje E v ro p e 2

2 / O v d e s e p r e k i d a s a č u v a n i r u k o p i s . N e m o g u t a č n o d a n a v e d e m za k o j u p r i l i k u je n apisan. /

Postoji li evropska kulturna svest?3

U X V II veku narodi E vrope osećaju se u potpunosti kao „nacije” . T o m eđutim ima dva izuzetka koja valja ima­ ti na um u jer m ožda ona i sadrže tajnu naredne sutrašnjice. Jedan izuzetak je Engleska, koja je bar za vek preduhitrila kontinentalne narode u sticanju zrele svesti o nacionalnosti. Drugi izuzetak je Nem ačka, koja kaska vek i po za ostalim evropskim kolektivim a da bi sebe videla kao naciju. Ne m o­ žem o ni tren sada da posvetimo razm atranju razloga tih dveju anomalija. D a bismo razumeli ono što će se desiti u neposrednoj budućnosti, jedino je važno da se ne zaboravi da Engleska ima za vek duže nacionalno iskustvo nego ostali zapadni narodi, a da Nemačka, stičući sa zakašnjenjem jasnu volju da postane nacija, nije uspela da učvrsti osećaj nacionalne pripadnosti, tako da je sadašnje prilike zatiču u jedinstvenom stanju u odnosu na ostale narode Evrope, u stanju koje m ože da bude i nesamerljive plodotvornosti za doglednu budućnost, utoliko što je posredi veliki narod či­ ja svest o nacionalnosti nije zatvorena već je otvorena i, više nego kod bilo kojeg drugog naroda, prijemčivija za postanak „nacije” u bitno drugačijem, aktuelnijem smislu nego kod starih nacija. Sve što je do sada rečeno treba da nam posluži kao p o ­ zadina i orijentaciona podloga kako bismo mogli da odgovo­

^ / T o je n a s l o v p r e d a v a n j a , ( i ili l c s c in c u r o p -is c h c 'i K u ltu r b e w u s s ts c in '.', odr> a n o g u M i n h e n u 1953, a n a l o g n o g p r e d a v a n j i m a na k o j a s e o s v r ć e m u n a p o m e n i is­ p r e d p t e t h o d n o g te k s l a . /

18

rimo, bez prevelike i n eodgovorne neodredjenosti, na p ita ­ nje što mi ga je B undesverband der c/euscher^Industrie sru­ čio n a glavu kao opasan projektil, a koje, ironije radi, ja tre ­ ba da doživim još i kao počast. Postoji li danas evropska kulturna svest? A k o je ono što je p rethodno izloženo blizu istine, odgovor je nedvosm i­ slen: evropska kulturna svest postoji i dugačije ne bi ni m o ­ glo da bude. Kad ne bi postojala, m orala bi da postoji d ru ­ ga kom pletna, samosvojna i zasebna kultura u svakom ili ponekom od naroda nekadašnje Evrope. O tome nema, pak, ni najmanjeg traga. Stoga verujem da je pravi smisao pitanja pre u nastojanju da se precizira kako, kojim se posebnosti­ m a odlikuje i, sve u svemu, u kakvom se stanju nalazi ova unitarna svest o kulturi u ovim godinam a u kojima živimo. Očigledno je da posleđnjih pedeset godina predstavlja­ ju jednu od onih etapa u kojima m edju našim narodim a preovladjuje ono što je različito a ne ono što im je zajednič­ ko. To ne bi trebalo oceniti kao nenorm alnu situaciju je r je toga bilo i ranije. M edjutim, prevlast razlike nad unitarnim posleđnjih godina je poprimila p o tp u n o nove vidove je r se podudara sa istorijskim nužnostima koje primoravaju evrop­ ske narode da svom tradicionalnom osnovnom jedinstvu daju preciznije i iz.razitije oblike, da m u daju zakonodavne oblike jedinstva. Struktura savremene ekonomije nagoni na­ še narode, hteli to oni ili ne, da usvoje form alno sklopljene dogovore koji ograničavaju suverenitet svakog od njih i sve ih podredjuju nadnacionalnim vlastima kroz koje E v ro p a i stiče svoje pravno uobličenje. No, tu su i zajedničke o p a ­ snosti koje nameću po tre b u da se stvori i zajednička o d b ra ­ na i da ona bar form alno ima evropski karakter. Sva ova pi­ tanja označena su izrazom „jedinstvo E v ro p e ” koji je ovih godina toliko u upotrebi. Bolje će biti da se ne pobrka p r o ­ blem jedinstva E vrope sa svešću o evropskoj kulturi. O b a pitanja imaju samo jednu zajedničku dimenziju. Z a to je v a ­ ljalo napomenuti da je oduvek postojala jedna evropska kul­ turna svest, ali da, medjutim, nikad nije postojalo jedno evrop­ sko jedinstvo u smislu koji danas ima taj izraz. U tom izra­ zu jedinstvo se odnosi na državne oblike. E vropa kao kul­

19

tu ra nije isto što i E v ro p a kao država. No, pošto smo p o d ­ vukli razliku izm edju jed n e i druge stvari, po m om mišlje­ nju veom a je bitno jasno uočiti vezu m edju njima dvema. M oja teza m ože da se sažme u tri postavke: 1. Evropski narodi oduvek su živeli jedni s drugima. 2. Svako neprekinuto zajedničko življenje autom atski začinje neko društvo, a društvo pod raz u m ev a sistem običa­ ja koji je validan, ili koji vrši svoj mehanički pritisak na p o ­ jedince koji žive zajedno, što izlazi na isto. 3. A k o je preth o d n o tačno, oduvek su morali da posto­ je i neki opšti evropski običaji, kako intelektulni, tako i m o ­ ralni; m ora d a j e postojalo evropsko javno mnjenje. Sa svo­ je strane, javno mnjenje uvek i neminovno stvara javnu moć koja tom m njenju pridaje k a ra k ter prinude. O vo nas nem inovno dovodi do pitanja: da li je u p ro ­ šlosti bilo neke evropske javne vlasti? Valja primetiti da kad se kaže „javna vlast” , to je kao da se kaže država. Šta bismo odgovorili na ovo pitanje? Odgovor nije lak, jer se su­ da ra sa jed n o m začaranom tendencijom , i više nego raspro­ stranjenom , da ne vidimo stvarnost koju predstavlja pravo, kao ni stvarnost koju predstavlja država, nego tek kad se i je d n o i drugo isprepliće u vrlo složenom crtežu; štaviše, tek kad su u takvoj šari već stekli sopstveni izraz. A ništa, nego upravo to, nije na većoj smetnji nastojanju da se zaista ot­ kriju autentične istorijske stvarnosti. Istina je da se pravo nikad ne svodi sam o na izričite zakone i obratno: mnogi iz­ ričiti zakoni, koji su čak i zvanično na snazi, ne ispunjavaju se je r su izgubili svoju realnu validnost. Isto se dešava sa d r ­ žavom. U svom punom i najnormalnijem obliku, javnu vlast vrši ono što nazivamo legalno uspostavljenom vladom. Ali takodje je istina da postoje i drugi načini da se izvrši ogro­ m an pritisak javne vlasti, kada se ne pojavljuje vidljiva sli­ ka vlade. N eka bude da je ovako difuzna javna vlast samo klica javne vlasti i zam etak države: ali i klica i zam etak jesu sam a ta stvar u svom početnom i prim arnom ispoljavanju. Z b o g toga što ne obraćaju dužnu pažnju na ono što je tako uočljivo, ljudi oduvek imaju pogrešnu predstavu o to ­ me šta je prava stvarnost nacionalnih država. Sm atralo se

20

da je glavni atribut države njen suvereni karakter. D a sad ne raspravljam o da li je u uistinu i bez ograničenja suverena u n u ta r sopstvene nacije. O n o što je očito, jeste da nijedna evropska nacionalna država nije nikad bila p o tp u n o suvere­ n a u odnosu na ostale države. Nacionalni suverenitet o d u ­ vek je bio relativan i ograničen pritiskom koji nad svakim od njih vrši celoviti korpus Evrope. Totalni suverenitet je utopijska izjava kojom je otpočinjalo sastavljanje ustava, ali, u stvari, nad svakom nacionalnom državom gravitirala je celina ostalih evropskih naroda koji su postavljali o grani­ čenja uzajam nom slobodnom ponašanju, preteći ratom i re ­ presalijama svake vrste, što će reći, kaznama i osudam a ona­ ko kako i čine sastavni deo svakog prava i svake države. Imali smo, dakle, je d n u evropsku javnu vlast a imali smo i evropsku državu. Sam o što ta država još nije bila stekla j a ­ sno obličije koje pravnici nazivaju državom, ali koje istoričari, zaokupljeniji realitetim a i više negoli pravničkim for­ malizmom, ne treba da oklevaju da ga tako i zovu. Ova evropska država u prošlosti je imala različita imena. U d o ­ ba Vilhem a fon H u m b o ld ta nosi naziv „evropskog koncer­ t a ” a ubrzo posle toga, p a sve do Prvog svetskog rata, n a ­ zvana je „evropskom ravnotežom ” . O bratite pažnju da reč „ravnoteža” , preuzeta iz mehanike, znači „odnos snaga” . Nije dakle puka reč, nego je to bila stalna pretnja, nimalo različita od stalne pretnje koju predstavljaju ti dobri ljudi, policajci. Prem a tome, stvarno ili odglumljeno, snebivanje nekih naroda pred svakim projektom ograničavanja njihovog suverniteta. lišeno je osnova, a nastaje samo usled nedovoljne jasnoće istorijskih ideja u glavi. No, ponavljm, veom a je v a ­ žno da ne p o brkam o pitanje evropskog jedinstva sa pita­ njem aktuelnog stanja evropske kulturne svesti. Evropsko jedinstvo, u značenju koje danas ima taj izraz, političko je pitanje i pitanje zakonskih formi i preciznih d o ­ govora. K njemu će se poći - ponavljam, na ovaj ili onaj n a ­ čin - m akar ne postojala spontana volja za tim, želja da se ode tamo. Ta vrsta istorijskih struktura m inimalno zavisi od pojedinačnih volja a maksimalno od po tre b a ili nužnosti.

21

Ljudski život je svakako sloboda, ali je i p o tre b a ili, ako h o ­ ćete, usud. Sada smo m alo bolje pripremljeni za postavljanje m o ­ guće dijagnoze aktuelnog stanja evropske kulturne svesti. Ranije sam re k a o d a se X V III vek odlikovao izrazitom prevlašću onoga što je zajedničko evropskom biću nad onim što je u svakom n a ro d u bilo različito. Suprotno tome, X I X vek je, ka o što j e p o zn a to , vek nacionalnosti. Svaki n a ­ ro d oseća tada svoje nacionalno biće do te m ere da tu svest funkcionalizuje form om koja je nazvana „nacionalizm om ” . „ Izam ”, pak, uvek ukazuje n a neko preterivanje, a u ovom slučaju sastojalo se u to m e što se nacija više nije zadovolja­ vala time d a to bude, nego je težila sopstvenoj maksimalnoj ekspanziji, a u m nogim prilikam a je nastojala da ovlada i drugim nacijama. Ovaj ekspanzivni nacionalizam, ovaj n a ­ cionalizam p rem a spolja, doveo je do velikih okršaja, bilo vojnih, bilo diplomatskih, izmedju jednih i drugih, što je m edju njima stvorilo mržnje i fobije. Zanimljivo je ukazati na to da su te mržnje i te fobije izazvane vrlo konkretnim i preciznim stvarima. N em ojte da zaboravite, to je vrem e borbi za kolonije ili borbi za tržišta. Ali, konkretan karakter ovih okršaja nije sprečavao narode u okršaju da se uzajamno cene p a čak i da osete divljenje pred osobenim vrlinama svakog od njih. N a prim er, povede se bitka protiv Engleza, ali on je istovrem eno p red m e t divljenja. Ovaj nacionalizam p re m a spolja završio se sa poslednja dva velika rata, a za njim je došao veo m a čudan oblik naci­ onalizma koji nas ovih godina pogadja, pri čem u nisam n a ­ išao na p odatak d a ga je iko posm atrao ili opisao, iako je ta ­ ko očigledan. N ijedna evropska nacija danas ne teži ekspa­ nziji ili prevlasti. M edjutim , njihov intimni stav prem a d ru ­ gim nacijama negativniji je nego ikada. Svaki narod živi kao zatvoren u sebi. O n e iste stvari koje je silom prilika prim o­ ran da uradi u zajedništvu sa drugima, ostaju m u strane i iz­ van efektivnih osećanja. Niko nije m ogao da očekuje tako neobičnu pojavu. Svaki n a ro d hoće danas da živi svoje sopstvene i pojedinačne načine života i oseća odbojnost prem a načinima življenja drugih. D anas se nijedan narod ne divi

22

drugom, naprotiv, razdražuje ga sve što je svojstveno d ru ­ gom narodu, od načina k retanja do načina pisanja i mišlje­ nja. T o znači da se „nacionalizam prem a spolja” pretvorio u zapanjujući „nacionalizam prem a u n u tra ” ili, kak o bismo bolje rekli jednom francuskom reči, u re n tré nacionalizam. V eć bi ovo bilo dovoljno da se tranzitno deprim ira za­ jednička svest o evropskoj kulturi. Pojava je i previše ne o ­ bična a da ne bi imala svoje poreklo u od red jen o m i to vrlo energičnom uzroku. Očigledno je da naše nacije ne bi živele povučene u n u tar sopstvnih pojedinačnih načina življenja da zajednička evropska kultura ima nad njima dovoljno v e ­ liku privlačnu m oć koja bi ih podstakla da izađu iz sebe i da sa zanosom žive opšte evropske načine. Je d in o time može da se objasni taj besmileni stav vitalnog partikularizma. Jer, valja dobro razumeti: danas nije reč, kao u ranijim vekovima, o tome da svaki narod veruje da je njegov način biva­ nja čovekom najbolji, najsavršeniji, najbogatiji. U najmanju ruku bilo bi sumnjivo kad bi danas ijedna evropska nacija mogla da oseća puno poverenje u sebe i da jasno vidi svoju budućnost kao nacija. Nacionalnost koja je tokom X IX veka bila podsticajno preduzeće danas je izgubila moć da podstakne i da projektuje budućnost. Nije više dinam ična i po­ stala je statična i pasivna. Možda ne bi bilo neum esno reći da se danas um orne nacije odm araju te da su se stoga zavukle u kuću, u svoje običaje, 11 svoje umišljaje. I to ne zato što bi smatrale da treba posebno ceniti sve te stvari, već n apro­ sto zato što su njihove, na njih su navikle, u njima se osećaju udobno dok se u običajima drugih nacija osećaju n e u d o b ­ no. Nacije su se zavukle u kuću i obule su papuče. Izlažem vam sasvim iskreno utisak koji imam o realnoj situaciji. Ovaj utisak, kao i svaki utisak, ne m ože da se d o ­ kaže. M ožda je i greška, ali m akar i bila greška, ja bih vas zamolio da, pre nego što ga odbacite, malo porazmislite o ovom utisku. Moja je ideja je, dakle, da ovih godina - ovih godina k a ­ da bi trebalo da se poradi na stvaranju jedne unitarne E v ro ­ pe - živimo etapu u kojoj se evropske nacije osećaju još različitijim i udaljenijim, u kojoj jedan narod ne m ože da p o d ­

23

nese ostale narode, i to ne iz nekog ko n k retn o g razloga, već zbog sasvim proizvoljne i uopštene odbojnosti. M edjutim, pogrešno bi bilo iz toga zaključiti da nem a jedne evropske k ulturne svesti. Naprotiv, razlog što je to ta ­ ko leži, kao što sam upravo predložio, u toj „kulturnoj sve­ sti” po sebi. P retpostavim o da naša evropska kultura, po se­ bi i u svojoj najintimnijoj dubini, prolazi kroz aku tn u krizu, te da je sve u njoj postalo nesigurno, problem atično. A ko naši narodi to uočavaju, n e m a boljeg i odlučnijeg dokaza da zapravo ima evropske kulturne svesti. N e k o m prilikom sam već rekao da evropska kultura upravo m ora da trpi periodi­ čne krize, jer je to m ožda njena najkarakterističnija odlika. T o znači da nije, kao neke druge, jed n a zatvorena kultura kristalizovana jed n o m za svagda. Z bog toga bi bilo pogre­ šno kad bi se išlo za tim da se evropska kultura definiše na osnovu odredjenih sadržina. N jena slava i njena snaga su u tom e što je uvek sprem na da ide dalje u odnosu na ono što je bila, dalje od sebe same. Evropska kultura je neprekidno stvaranje. Nije to k rčm a kraj puta, nego sam put koji stalno nagoni na putovanje. Servantes, koji je dugo poživeo, već u poodm aklim godinam a kaže nam da je put bolji od krčm e4.

4 / O v d e se p r e k i d a r u k o p i s p r e d a v a n j a . N e d o s t a j u p r v a s t r a n i c a i k ra j. /

24

II D E EU RO PA M EDITATIO OUAEDAM

Posvećujem kompletan tekst ovog predavanja magistralnom Berlinu, koji me je tako počastvovao te pozvao, ugostio i obasuo pažnjama, kao i svim Studenten und Studentinen - koliko čudesnih očiju! - koji su ga tako prijemčivo slušali5.

Uvod. - Ranoranioci i večernjaci

Mislim da je Berlin, upravo Berlin, m esto gde treba da se govori o Evropi. T e m a je ogrom na i ima najbrojnije di­ menzije, ali je i tako nuklearna, tako zahvalna, da bi bili p o ­ trebni čitavi časovi da se o njoj kaže m akar i nešto m inim al­ no. Z a to je više nego nerazum na pustolovina to što bih ja nešto da kažem o Evropi k ada za to raspolažem samo sa n e ­ koliko minuta. U takvim slučajevima postaje mi naročito jasno do koje m ere su reči gojazne, koliko je veliko vrem e koje zapremaju, pa mi je onda žao što ne postoji, kao što postoji tahigrafija ili stenografija, nešto kao tahifonija, ne5 / U m a d r i d s k o m „ n c d e l j n i k u š p a n s k i h s t u d e n a t a ” p o d n a z i v o m ,,La o t a ” (I I e p o h a , b r . 3b o d b. n o v e m b r a 1949) o b j a v l j e n i su p rv i p a s u s i o v e s t u d i j e , u z p r e t h o d n u n a p o m e n u : „ O v o je p r e d g o v o r p r e d a v a n j a k o je je p o d n a s l o v o m D e H u r o p a m e đ i t a t i o q u a e d a m H o s e O r t e g a i G a s e l o d r ž a o 7. s e p t e m b r a n a S l o b o d n o m u n i ­ v e rz ite tu Berlina, n a z v a n o m H u m b o ld t-U n iv e rsita t, s m e š te n o m u z a p a d n o m d elu v e l i k o g g r a d a . S ta ri B e r lin s k i u n i v e r z i t e t , n a z v a n H u m b o l d t - U n i v e r s i t a t u z n a k s e č a n j a n a s v o g o s n i v a č a , g e n i j a l n o g V i l h e l m a fo n H u m b o l t a , n a la z i se u i s t o č n o m d e l u , u s o v j e t s k o j z oni, p o d p o l i t i č k o m k o n t r o l o m S o v je ta . P r e k o tri h i l j a d e s t u ­ d e n a t a , p r e b e g l i h iz to g s e k t o r a , z a t ra ž ili s u o s n i v a n j e n o v o g U n i v e r z i t e t a u d e l u B e r l i n a p o d o k u p a c i j o m A m e r i k a n a c a , B r i t a n a c a i F r a n c u z a , i taj u n i v e r z i t e t d a n a s n o r m a l n o f u n k c io n iŠ e. b e z p o l i t i č k e k o n t r o l e , te n je g a p o h a d j a viš e h ilja d a s t u d e n a t a . Prv i r e k t o r bio je u v a ž e n i p r o f e s o r F'ridrih M a j n e k e , j e d a n o d n a j v e ć i h istoričara stare N em ačk e. „ V a l j a st aviti d o z n a n j a d a n a d a n k a d j e d o n H o s e O r t e g a i ( ia s e t o d r ž a o s v o je p r e d a v a n j e , g o m i l a s lu š a la c a k o j a nij e u s p e l a d a d o d j e d o p r o p u s n i c e i a k o ih je n a h ilja d e raz.d e lj e no - sve v e č e u č i o n i c e bil e su o p r e m l j e n e g l a s n o g o v o r n i c i m a p r o v a l i l a je u z g r a d u , o b o r i l a v e l i k a v r a t a , s lo m ila p r o z o r e , b ilo j e i p o v r e d j e n i h p a je i policija m o r a l a o š t r o d a in te rv e n iš e. D a n i m a su n e m a č k e n o v i n e iz v e šta v a le o o v o m in c id e n tu p a su đ o n e l e i k o m e n t a r p o d d u h o v i t i m n a s l o v o m ‘P o b u n a masa*, a lu d i r a j u ć i n a k n j i g u n a š e g z e m l j a k a , k o ja je d a n a s j e d n o o d n a j p o p u l a r n i j i h d e l a u N em ačkojv /

27

ko zgusnuto govorenje koje bi duši dozvolilo, u kratkom ra ­ zm a k u od jednoga sata, da na srodne duše preruči svu žetvu svojih razmišljanja. No, pošto tako nešto ne postoji, to što ću da u radim - da govorim nekoliko m inuta o Evropi - v e o ­ m a m nogo liči na onu cirkusku n u m e ru u kojoj Ja p an a c svojom levom nogom naslika sliku za šezdeset sekundi. No, ima i suštastvenijih teškoća koje se, dolazeći iz bitno drugačijeg delokruga, svaljuju na nas kadgod nam eravam o da progovorimo o jednoj nepatvorenoj i tvrdokornoj temi. T o me dovodi do toga da skrenem pažnju na nešto sa či­ m e valja računati u sadašnjosti. Evropski narodi vekovim a su navikli da, shodno istorijskim prom enam a, bude i ljudi koji će preuzeti na sebe pokušaj da ih objasne, koji će na se­ be preuzeti nastojanje da ih definišu. Bila je to delatnost či­ ste intelektualnosti. Ne verujem da čista intelektualnost ima u istoriji važnu kvantitativnu ulogu, ali činjenica je da su evropski društveni organizmi bili naviknuti na to da im se baci svetlost na ono što se zbiva. T o je funkcija, poput vitaminske, slabe kvantitativne vrednosti, ali bez koje organi­ zam ne može da živi. A sada, prvi put nakon mnogo vekova, ovaj posao osvetljavanja i razjašnjenja ostao je neo b a v ­ ljen to k o m poslednjih dvadeset godina. Najautentičniji in­ telektualci, iz različitih i dobro zasnovanih razloga, p o tp u ­ no su zamukli. Stvar je u tom e što su se upravo tada o digra­ la takva istorijska zbivanja, da svojom veličinom i prirodom predstavljaju potpuno novu faunu u istoriji, te da im je tim pre n e o p h o d n o razjašnjenje. U njegovom nedostatku, deša­ va se da se na teskobu, bol, slamanje i m uku svake vrste nadovezuje, ne bi li se uvećala patnja Evropljana, potpuno o d ­ sustvo jasnoće o tom e zašto pate. Bol je bio i biva i nadalje um nožen pom rčinom u kojoj nastaje. Ljudi se suočavaju sa m o ra m a a da nisu znali niti sad znaju odakle m ore potiču niti ko ili šta ih mori. A ko ćemo radije da posegnem o za hu­ m o ro m p red tako ozbiljnim sklopom okolnosti, trebalo bi da se prisetimo one slike pokazane na likovnoj izložbi, na kojoj je platno bilo skroz p rem azano crnom bojom, a čiji je naslov glasio: „B orba C rnaca u tu n e lu ” . D ru g a teškoća, još suštastvenija, sastoji se u tom e što je

28

Evropa dakako jedan prostor, ali prostor natopljen jednom civilizacijom, a ta civilizacija, naša, evropska civilizacija, po­ stala je problematična i za nas same, Evropljane. Staviše, razgovor o bilo čemu iole važnom danas je izuzetno otežan jer su i same reči izgubile svoj delotvoran smisao. Kao što uvek biva na kraju jednog kulturnog ciklusa, sve reči svih jezika su obezvredjene i postale su netačne. Jedine dve reči koje su zadržale izvestan ugled - zatvor i smrt - danas više ništa ne znače jer ljudi bivaju zatvoreni iz najoprečnijih i najništavnijih razloga, jer bivaju ubijeni pod bilo kojim iz­ govorom, a i zato što jedna nedavna filozija mračnjaštva, je ­ dna filozofija koja je kao novi „Ples smrti”, hoće da pretvo­ ri smrt u bonne a to u te faire, u devojku za sve. U trećem v e k u posle Hrista, kada je grčko-rimska civi­ lizacija već počela da opada, u pesmi o lovu, u pesmi C ynegeticon, pesnik N em ezijan već kaže: Omrtis e t antiqui Vul­ gata e st fabula (47. stih). Sve što se od davnina govori, sva verovanja i sva kazivanja, sve je obezvredjeno, sve je Vulga­ ta. Reč demokratija, na prim er, postala je stupidna i krivotvorna. Kažem reč, pazite, ne i stvarnost koja bi iza nje m o ­ gla da se krije. R e č dem okratija je bila inspirativna i dosto­ jn a poštovanja dok je još bila, m akar ka o ideja, neko zna­ čenje koje je donekle pod kontrolom . Ali posle Jalte ta reč je postala prostituka jer su je tam o izgovorili i potpisali lju­ di koji su joj pridavali različita značenja, štaviše, protivrečna; dem okratija jednih bila je antidem okratija druge dvoji­ ce, ali ni ta druga dvojica nisu se dovoljno slagala oko nje­ nog značenja. Z a E ngleza am erička dem okratija je onaj ustav koji omogućuje n a ro d u da svake pete godine izabere novog tiranina. Sistem izbora za predsednika kod Engleza m ogao bi da bude protum ačen kao tiranija periodične ob­ nove a u ritmu lustracije. Reč dem okratija je, prem a tome, prostituisana, jer je primila p r e k o sebe najrazličitije ljude. T o je opštepoznato, p a a k o ja, doduše nešto energičnije, sa­ da to i ponavljam, to je samo zato što - neka bude tako pribeleženo - dovoljno je to iskazati d a bi postalo očigledno da kod takvih reči ne bi bilo plodotvorno i preporučljivo priti­ snuti polugu kojom bi se podigla politička situacija sveta.

29

A k o savrem eni političari, koji su slepi od rodjenja, veruju u suprotno, neka njihova b u d e p o tp u n a odgovornost za p ro ­ m ašaj6. Svima nam je neizbežno očito da se nalazimo u času sumračja. Ali se zbog p riro d n e optičke varke, m nogim E v ro ­ pljanim a nedovoljne pronicljivosti čini da je taj sum rak ob­ zorje. O n e koji tako misle nazivam večernjacima. M ada ne m ogu ovde da navedem razloge, kojih je m nogo i to veom a preciznih, da bih svoje p ro cenu učinio uverljivom, samo ću reći da je, po mom sudu, reč o jutarnjem sumraku. Pridru­ žujem se, dakle, družini ranoranilaca, iako nas je veom a malo. Bez daljnjeg, cela je E vropa postala sporna. M oram odm ah da d odam još nešto kako ne bi bila izvitoperena m o­ ja dijagnoza o situaciji kroz koju prolazi E vropa, a koju sam nedvosmisleno izneo p red svojim američkim slušaocima7. T o što nam je naša civilizacija postala problem atična, to što su nam b e z izuzetka sporna sva njena načela, nije, nem inov­ no, tužno, niti žalosno, a nije posredi ni agonija, već je, n a ­ 6 U i s t i n u , r e č „ d e m o k r a t i j a " b ila j e o d u v e k n e k a ž n j i v e v a rlj iv o s ti . .Toš o k o 1850. T o k v i l j e g o v o r i o ( a u t o r n a v o d i sledee 'e reci u f r a n c u s k o m iz v o rn ik u , p r im , prev.): „ O n o š t o s t v a r a n a j v e ć u z b r k u u d u h u j e s t e n a č i n n a k o ji u p o t r e b l j a v a m o o v e reć i: d e m o k r a t i j a , d e m o k r a t s k a v l a d a . D o k ih j a s n o n e đ c f i n i š e m o i d o k se ne s lo ž i m o o k o d e f in ic ije , ž i v e ć e m o n a v e l i k u r a d o s t d e m a g o g a i d e s p o t a u z b r c i n e r a z m r s i v i h id e ja . R e ć i će se d a je z e m l j a k o j o m v l a d a a p s o l u t i s t i č k i k n e z d e m o k r a t i j a j e r taj k n e z v l a d a s r e d i n titu c ija k o j e s u p o g o d n e z a n a r o d , 'l a đ a će n j e g o v a v l a d a v i n a b i ­ ti j e d n a v l a d a v i n a , j e d n a d e m o k r a t s k a m o n a r h i j a . M e đ u t i m , re č i d e m o k r a tija . d e ­ m o k r a ts k a v la d a m o g u s a m o d a z n a č e , s l e d e ć i p r a v o z n a č e n j e re č i, v l a d a v i n u u k o jo j, u v e ć o j ili u m a n j o j m e r i, s a m n a r o d u č e s t v u j e . N j ih o v s m i s a o je t e s n o p o ­ v e z a n sa i d e j o m p o l i t i č k e s l o b o d e (7). N a z v a l i đ e m o k r a t i j o m v l a d a v i n u u ko jo j n e m a p o l i t i č k e s l o b o d e , r a v n o j e p o t p u n o j b e sm isli c i, s h o d n o , d a k l e , p r a v o m z n a ­ č e n j u r e č i" ( M e l a n g e s , str. 184-85). N e m o ž e se reći d a T o k v i l o v a de fin ic ija s p a ­ š a v a re č d e m o c r a tic o d n j e n e u r o d j e n e z b r k e . S ta v iš e , d e fin ic ija k o j u d a j e T o k v i l , inače genijalan čovek, z ap rav o o tk riv a k o re n ito n e p o z n av an je dem o k ratije u p r k o s t o m e š t o je n j e n o m i z u č a v a n j u p o s v e t i o sav svo j ži vot. .Ter s a s v i m j e j a s n o d a j e d e m o k r a tija v e ć p o s e b i n e p r i j a t e l j i c a s l o b o d e te d a s v o j o m t e ž i n o m , a k o je d r u g e sile i z v a n n je n e z a u s t a v e , v o d i k a v e ć i n s k o m a p s o l u t i z m u . J o š j e d a n d o k a z d a j e d j a v o l s k a r e č n a p u n j e n a p u š k a k o j a n e srne d a đ o s p e u r u k e p o l i t i č a r a , tih m a l i š a n a lj u d s k e misli. I p a k , T o k v i l i m a j o š t o g a , p a i m n o g o b o lje d a k a ž e o d e m o k ra tiji . U o s t a l o m , o n je taj ko ji j e k a z a o d a o n a „čini d e s p o t i z a m n e o p ip lj iv im ". T o j e n a r a v n o z n a o i A r i s t o t e l , p a je to o d l u č n i j e n e g o m i i g o v o r i o : „ R a d i k a l n a d e m o k r a t i j a j e t i r a n i j a " (P o lilik o n , V l l ( V ) , 10, 1312 b 5-6) 7 / V. p r e d a v a n j a o d r ž a n a u A m e r i c i p o v o d o m C le te o v e d e v e s t o g o đ i š n j i c e , u t o m u ( i o e t h e - D i l t h e y , o b j a v l j e n o m u o v o j is to j ediciji. /

30

protiv, možda reč o tom e da u n am a klija nov oblik civiliza­ cije, te da se ispod prividnih katastrofa - u istoriji katastrofe su manje du boke nego što se čini njihovim savrem enicim a te da se ispod uznemirenosti, i jada, i bola, radja nov lik ljudskog postojanja. Tako, naravno, mislimo mi koji nismo večernjaci, nego ranoranioci. E vropska civilizacija duboko sumnja u sebe. Sva sreća! Ne m ogu da se prisetim ijedne ci­ vilizacije koja je um rla od n a p a d a sumnje u sebe. Pre bih re­ kao kako mi u sećanju stoji da su civilizacije umele da um iru usled skamenjenosti u svojoj tradicionalnoj veri, usled arterioskleroze svojih uverenja. U jednom znatno dubljem i manje fiktivnom smislu nego što je on zamislio, i mi m ože­ m o da se nadovežem o na ono što je naš p re d a k D ekart, ce chevalier français quijaartit d ’un si bon pas, govorio: „Sum ­ njam, dakle je s a m ”. Coveku je p o trebna vera; p o trebna su m u verovanja kao uporište i čvrsto tie po kojem će moći da se opruži i odmori. Ali kad je reč o odm aranju, setimo se i Getea: D ie D einen freilich kö n n e n m üssig ruhn, D och wer m ir folgt hat im m e r was zu tun. (Tvoji mogu da se odm araju, dok moji će uvek da stvaraju.) Kad nije reč o odm aranju, nego, naprotiv, o bivanju, i to najvećim intenzitetom, te prem a tome o stvaranju, čovek iskrsava i izdiže se iz tečnog, protočnog i ponornog e lem en­ ta poznatog kao sumnja. Sumnja je stvaralački elem ent i najdublji i najsuštastveniji čovekov sloj; jer čovek, kao pri­ rodan a ne natprirodan čovek, nije počeo imajući veru, tako da čak i hrišćanstvo priznaje da čovek, pošto je prestao da bude natprirodan i počeo da postaje istorijski, prvo što je učinio, a to je da izgubi veru te da upadne u m ore sumnji. (Samo na španskom je izraz, savršen kad se kaže „pasti u m ore sumnji” . Ostali jezici mogu samo preneti „m ore sum ­ nji”; zato sam ga tako i upotrebio.) Zadivljujući izraz koji poseduju naši jezici, koji najstarije, najosnovnije ljudsko is­ kustvo održava živim: to je situacija sveta bez okam enjenih

31

uverenja koja ga vazda drže, vode i usmeravaju, um esto ko­ jih se javlja taj tečni elem ent u kojem se svet oseća izgublje­ nim, oseća da pada - sumnjati znači padati - oseča brodolom. Ali taj osećaj b rodolom a jeste neprikosnoveni čovekov podstrekač. Čim oseti da tone, čoveku p ro ra d e najdublje energije, čovekove ruke daju sve od sebe ne bi li se izbilo na površinu. B rodolom nik postaje plivač. Negativna situacija postaje pozitivna. Svaka civilizacija je nastala ili je nastala iznova kao plivački p okret spasenja. T a p otajna borba sva­ kog čoveka sa svojim najličnijim nedoum icam a, tam o u sa­ m otnom kutku njegove duše, ostavlja je d a n talog: taj talog je nova vera da će živeti u novom dobu. Ispod površinskih pojava, koje se uočavaju na prvi po­ gled - ekonom ske nevolje, politička zbrka - evropski čovek počinje da se izdiže iz katastrofe, i to zahvaljujući katastro­ fi! Valja primetiti da katastrofe pripadaju normalnosti ¡sto­ rije, da čine n e o p hodan deo u funkcionisanju ljudske sudbi­ ne. Covečanstvo bez katastrofa potonulo bi u bezvoljnost, izgubilo bi svaku stvaralačku m oćs. Na početku svojih Predavanja o filozofiji opšte ¡storije Hegel kaže da kada bacim o pogled na prošlost, prvo što vi­ dimo su samo... ruševine. Istorija pripada kategoriji promene. „ O n o što m ože da nas utuče - kaže Hegel - jeste to što i najizdašniji lik i najlepši život nalaze svoj zalazak u istoriji. U istoriji ho d a m o pred ruševinama probranog. Istorija nas otrže iz najplemenitijeg i najlepšeg, do čega nam je toliko stalo. Strasti su to srušile. T o je ruševno. Sve izgleda prola­ zno i kao da ništa neće ostati. Svaki putnik je osetio ovu se­ tu. Ko se pred ruševinam a Kartagine, Palmire, Persepolisa ili R im a nije p red a o razm atranjim a o kratkotrajnosti carsta­ va i ljudi, žalu za snažnim i bogatim, ali m inulim životom? ^ B o l i n b r o k p iš e S v if tu , 6. m a j a 1730. „ N a c i o n a l n a k or u p c i j a m o ž e d a s e izleći s a ­ m o p u t e m n a c i o n a l n i h n e d a ć a ” . B o l i n b r o k , koj i je b i o v e o m a „ m a k i j a v e l s k i ” n a s ­ tr o j e n , m o g u ć e j e d a i m a n a u m u p o s t a v k e v e l i k o g N i k o l e o c o r r u z io n e k a o f a k t o ­ r u is to rije , j e r i a k o u m e d a vid i, p o d s l a k n u t d u b o k i m p e s i m i z m o m , c o r r u z io n e k a o p r o c e s k o ji v o d i s a l o š e g n a j o š g o r e , š to će reći d a j e i r e v e r z i b i l a n , p r i z n a j e d a k o r u p c i j a d o v o d i , u p r a v o s v o j i m z l o m , d o o b n o v e v r l i n e , v irlu . K o d P o li b ija b e š e n a u č i o d o k t r i n u p o k o j o j is t o r i j a p o s t u p a c ik li č n o .

32

T o je žal koji ne oplakuje lične gubitke i trošnost sopstvenih ciljeva, kao što je slučaj p o red grobnice voljenih bića, već je to nepristrasan žal zbog n estanka blistavih i odnegovanih ljudskih života”.9 O ve rečenice, čudesno isklesane, sastavni su d eo intim ­ ne ekonom ije istorije. Ruševine su svakako strašne za p o ­ rušene, ali još bi strašnije bilo kad istorija ne bi bila kadra za ruševine. O sećam o kao noćnu m oru i samu pom isao da sve gradjevine prošlosti b udu sačuvane. Ne bismo imali gde sami da stanemo. Zbog toga bih ja voleo da podstaknem, n a ­ ročito Nemce, kako bi se pred svojom jezivom katastrofom držali ne samo dostojanstveno, nego i s elegancijom, videvši u njoj to što je ona: nešto norm alno u istoriji, jedno od lica koje život može da pokaže. Naime, n eretk o život poprim a lice koje se zove poraz. D obro, i onda? Z a r ne m ože da se desi da to bude i d obro? Oni koji o istorijskoj realnosti im a­ ju magijsku predstavu neće to priznati. Ali Makijaveli, koji nije verovao u magiju, lepo nam kaže: E d e, e sem pre fu, e sem pre fia c h e ’el m al succeda al bene e ii bene al male, e Pun sem pre cagion de l'altr s/a10. (O duvek je bilo i zauvek će biti da zlo smeni do b ro i dobro zlo...) U osnovi, svejedno je šta nam se desilo; bitno je da, štagod da je, um em o to da iskoristimo. D o b a r igrač hvata lop­ tu tam o gde mu ona stigne. Piu val d ’ogni vittoria un bel soffrire. (Dragocenija od pobede je plodotvorna patnja.) nagoveštava mladi jezuita Pastorini u svom slavnom sonetu posvećenom Djenovi, svojoj otažbini, koju su Francuzi ra ­ zorili 1684. 9 O d l o m a k na š p a n s k o m p r e v e o je H o s e O a o s u iz d a n j u „ R e v i s t e d e O k s i d e n t e P o n o v n o o b j a v l j e n u ediciji A l i a n s a - l J n i v e r s i s , M a d r i d , 1978. *** ( L ’n s in o d 'o m , V, 103)

33

T o je i G e te znao kad nam kaže: D e n n alies m u ss z u nichts z e rialien W eil es im Sein beharren soli. (Jer sve m o ra u ništa da se pretvori ako će posle dugo potrajati.) Ali kategorija prom ene, m utacije - kategorija suštine istorije.- p re m a Hegelu, im a i svoje naličje. Iza ruševina kri­ je se podmladjivanje. G otovo u svim gradovim a vi Nemci živite u jednom ogrom nom kosturu. K ao da ste smešteni m edju rebrim a n e ­ ke ogrom ne lešine. Z a nas Špance to nije odveć ozbiljna stvar, je r i mi Spanci - valja zapaziti da nisam rekao sam o volimo kosturske stvari. Najveća i najautentičnija snaga Spanca leži u tom e što on ne postavlja uslove životu; on je uvek sprem an da ga prihvati, bilo koje da je lice koje mu pokazuje. O d života čak ne traži ni sam o življenje. Spreman je svakog časa da ga n aprosto i bez m nogo priče napusti. To nam pruža nedostižnu slobodu pred životom, i zahvaljujući tom e uvek im am o odgovor u graničnim stanjima u kojima su sve nade inače izgubljene. Z bog toga smo se specijalizovali u ratovim a za nezavisnost i u gradjanskim ratovima, jer su to ratovi očajanja. Nije slučajno to što španska reč koja danas postoji u svim zapadnim jezicima, a naročito u nemačkom, jeste upravo D esesperado Politik. O va tradicija moga naro d a koju, kao i sve što je od m o ­ ga naroda, teče mojim žilama p a tako to i nosim u sebi, om o­ gućila mi je da jasnije sagledam kak o u n u ta r tog kostura, vi ste dalje rešeni da živite, odista uzornim pribranošću, pole­ tno, uz mladalački osmeh, pri čem u koristim ovu malokrvnu reč, „ u z o rn o ”, kako bi se odm orila ona druga, „junač­ k a ” , koja je poslednjih godina je d n a od retkih stvari što su neštedem ice trošene. O slobodite se vi, što pre, svega onoga što je u sadašnjem stanju duha puko traum atsko dejstvo užasne katastrofe, i zadržite samo ono suštinsko, što po mom mišljenju čine dve stvari: prvo, neograničena sposobnost

34

energične reakcije koju ima nemački narod, tak o d a je on još jedini mlad narod Z apada; drugo, mirno, dostojanstve­ no pa čak i elegantno prihvatanje poraza. Još 1916. govorio sam - a pre nekoliko nedelja profesor Kurtijus je navodio moje tadašnje reči u časopisu „ M e rk u r” - da Nem ci nisu sprem ni za poraz. O voga p u ta se n adam da nije tako. Ali ako je tačno da se život ukazao onim licem koje se naziva poraz, isto je tako tačno da se njegove crte ovoga p u ­ ta veom a malo razlikuju od crta koje nudi lice nazvano pobeda. Sve ukazuje na to d a j e posredi sveopšta propast. No, zar to nije nezaobilazan uslov kako bismo mogli da sanja­ m o o sveopštoj pobedi? J e d n a od najdubljih i najkorenitijih novina koja poči­ nje da se nazire u kulturi koja upravo vri u nam a jeste verovanje da nije najbolje da stvari i sudbine b udu stalne i nepromenljive. Samo je večernjacima stalo do toga da sve p o ­ traje. Ali čovekova suština nije u opstajavanju, već u k re ta ­ nju. Pripadam o Heraklitovoj lozi, a H eraklit je bio najgenijalniji mislilac iako je bio istisnut iz grada filozofa kao k a ­ kav zlikovac. Mi pak usm eravam o krmu prem a kulturi, j e ­ dino prim erenom entitetu čovek, koji je sred sveta stalno u po k retu i sam pokretan. Neka nam lozinka bude: M obilis in m obile. Ili, G eteovim recima: Ein W andelndes, das is uns und m it uns w andelt11. (Svime vlada promenljivo biće koje se u nam a i sa n a ­ m a menja.) A sad, na ovoj pozadini, koja je naša neposredna aktuelnost, pokušajm o da nešto kažem o o Evropi...

11 C oltH Ć schc J u h ilä m x - A u s g x b c . 2, 253.

35

Evropsko društvo

Ovaj roj zapadnih n a ro d a koji istorijom polete nad ru ­ ševinama antičkog sveta, oduvek se odlikovao dvojnim nači­ nom života. Jer, desilo se d a shodno tom e kako je p ojedina­ čno uobličavao svoju bit, tak o se m edju njima ili preko njih stvarao zajednički rep e rto a r ideja, načina i zanosa. Staviše, ova s udbina koja ih je upo red o postepeno činila i h o m o g e ­ nim i raznolikim, m o ra da se shvati uz izvestan superlativ paradoksa. H om ogenost nije u njima bila suprotstavljena raznolikosti. Hrišćanska ideja radja nacionalne crkve; sećanje na rimski Im p e n u m nadahnjuje različite oblike drža­ ve; „restauracija klasične književnosti” u X V veku otvara put raznorodnim književnostima; nauka i unitarno načelo čoveka kao „čistog ra z u m a ” stvara različite intelektualne stilove koji diferencijalno m odeliraju čak i ekstrem ne a p ­ strakcije m atem atičkih dela. N a kraju, i povrh svega, i eks­ tra v agantna ideja X V III veka, po kojoj svi narodi m oraju imati istovetan ustav, ima dejstvo rom antičarskog budjenja diferencijalne svesti nacionalnosti, što svaku od njih nagoni da sledi svoj zov posebnosti. Stvar je u tom e što za m noge narode koje nazivamo evropskim, živeti znači - i to sasvim jasno od XI veka, još od O to n a III - kretati se i delovati u jed n o m zajedničkom p r o ­ storu ili polju. D rugim recima, to znači da je život za svaki n a ro d značio živeti zajedno sa ostalim narodima. Taj zajed­ nički život naizm enično je poprim ao čas miroljubiv, čas r a ­ to b o ra n tok. N arodi su se svadjali u utrobi E v ro p e k a o bli­ zanci Eteoklej i Pilinikej u majčinim nedrim a. M eđuevrop-

36

ski ratovi skoro u vek su sledili jed a n neobičan stil koji ih je zapravo činio veo m a sličnim kućnim razmiricama. U tim r a ­ tovim a se izbegavalo istrebljenje neprijatelja do kraja, p a su to pre bila neka vrsta nadm etanja, neka vrsta takm ičarske borbe, kao m edju seoskim junošima, ili ka o kakva rasprava naslednika oko porodičnog nasledstva. Svako na svoj način, svi su težili istome. E a d e m se d alter. K ao što je K arlo V go­ vorio o F ransou I: „Moj rodjak Fransoa i ja po tp u n o se sla­ žemo; svako od nas hoće M ilano za sebe” . Prvi put u ovom poslednjem ratu n arodi Z a p a d a su pokušali da se uzajam no istrebe. N ajmanje bitno je to što tom istorijski zajedničkom prostoru, po kojem su se svi ljudi Z a p a d a osećali kao u svo­ joj kući, odgovara fizički prostor koji geografija naziva E v ­ ropom. Istorijski prostor koji spominjem meri se prečnikom efektivnog i produženog zajedničkog života. Ovakav zajednički život nem inovno luči običaje, načine, jezik, p ra ­ vo i političku vlast. J e d n a od najtežih grešaka „m od e rn o g ” mišljenja, posledice čijeg prskanja i danas osećamo, jeste brkanje društva sa udruženjem a ono je, otprilike, sušta su­ protnost. Društvo se ne stvara slaganjem volja. Naprotiv, svako slaganje volja pretpostavlja postojanje društva, ljude koji žive zajedno, a slaganje ne može da bude nego preciziranje ovog ili onog načina suživota u tom društvu koje već postoji. Ideja o društvu kao ugovornom, dakle zakonskom okupljanju, najnerazumniji je pokušaj koji je do sada uči­ njen ne bi li se kola stavila ispred volova. J e r pravo, realitet „ p ra v o ” - a ne ideje koje o njemu imaju filozof, za k o n o d a ­ vac ili demagog - jeste, ako mi se ne zameri na baroknom izrazu, spontana izlučevina društva a drugo i ne može da bude. Želja da pravo upravlja odnosim a medju bićima koja p rethodno ne žive u jednom efektivnom društvu izgleda mi - oprostite na drskosti - kao da se ima prilično zbrkana i smešna predstava o tom e šta pravo zapravo jeste. S druge strane, ne treba da čudi to što ovo zbrkano i smešno mišljenje o pravu preovladava, jer jedna od najve­ ćih nevolja ovog doba leži u tome što su prilikom sudara sa golemim javnim sukobim a današnjice, ljudi Z a p a d a bili za­

37

tečeni arhaičnim i nezgrapnim pojmovnim prib o ro m o t o ­ m e šta je društvo, a šta kolektiv, individua, način, zakon, pravda, revolucija itd. D o b a r deo savrem ene zbunjenosti potiče iz neuskladjenosti izm edju savršenstva naših ideja o fizičkim fenom enim a, i skandaloznog zaostajanja „m oral­ nih n a u k a ”. Ministar, profesor, istaknuti fizičar i ro m a n o p i­ sac obično o tim stvarim a imaju predstavu ka o što ih otpri­ like ima i berberin iz susedstva. Z a r nije p o tp u n o prirodno to što je berberin iz susedstva onaj koji daje tonalitet našoj neposrednoj prošlosti? No, vratimo se našem putu. Ž eleo sam da nagovestim da su evropski narodi odavno jedno društvo, jed a n kolektiv u onom istom smislu što ga ove reči imaju kad se prim ene na svaku od nacija koje ga integrišu. T o društvo ima sve atribute kolektiva: im a evropske običaje, evropske načine, evropsko javno mnjenje, evropsko pravo, evropsku javnu vlast. Ali se svi ovi društveni fenom eni ukazuju na način koji je prim eren evolucionom stupnju evropskog društva, a taj stupanj je, naravno, onoliko visok koliko i sastavne čla­ nice, dakle nacije12. Strogo govoreći, pod društvom podrazum evam zajed­ nički život ljudi u od red jen o m sistemu načina, pošto pravo, javno mnjenje i javna vlast nisu drugo do načini ili skup n a ­ čina. Nažalost, nije sada prilika da se pokaže zašto i kako je to tako. U skoro ćete to moći da nadjete u mojoj knjizi koja će biti objavljena pod naslovom Č o vek i IjudP3. M edjutim, ako je je d n o društvo to što sam upravo re ­ kao, složićemo se d a j e takvo društvo u pravo E vropa, štaviše, da E vropa kao društvo postoji i pre postojanja evrop­ skih nacija. Zajednica života u odredjenom sistemu načina

12 O v o e v r o p s k o j a v n o m n j e n j e d o te m e r e j e b i o s t v a r n o s t , d a o n o iz is k u je d v o ­ s t r u k o i s tr a ž iv a n je , j e d n a k o t e m e l j i t o , k a k o o d r u š t v e n i m o b l i c i m a u k o j i m a se o n o o s t v a r i l o i is p o lj il o ili s i m p t o m a t i z o v a l o , t a k o i o n a i z m e n i č n i m s a d r ž i n a m a t o g m n j e n j a , tj. o o n o m e š t o E v r o p a misli. / P e t p r e t h o d n i h p a s u s a , sa d o d a c i m a i iz o s t a v l j e n i m d e l o v i m a , iz v u č e n i s u iz „ P r e d g o v o r a za F r a n c u z e ” P o b u n e m a sa , o b j a v l j e n e u o v o j ediciji. 12 / H I h o m b r c y la g e n te , t a k o d j e o b j a v l j e n o u o v o j ed iciji. /

38

m ože da ima najrazličitije stupnjeve gustine; taj stupanj za­ visi od toga da li je sistem načina m anje ili više razgranat, ili - što n a isto izlazi - da li u sebi uključuje veći ili manji broj „strana života” . Sve od nesagledivog D iltaja znam o da život im a strane i da je eb en m ehrseitig. U tom smislu, zapadne nacije su se postepeno uobličile kao zgusnutija jezgra soci­ jalizacije u n u tar najšireg evropskog društva koje je, kao so­ cijalno polje, postojalo i pre njih. Taj istorijski prostor n a ­ topljen načinima, dobrim delom zajedničkim, stvorilo je ri­ m sk dioeceza u poznom rimskom carstvu. Gospodo, ¡stori­ ja E vrope - a to je istorija klijanja, razvoja i punoće zapad­ nih nacija - ne može da se razum e ako se ne podje od te ključne činjenice: da je evropski čovek oduvek živeo isto­ v rem eno u dva istorijska prostora, u dva društva, u društvu m anje gustine, ali veće širine, tj. u Evropi; i u društvu veće gustine, ali teritorijalno suž.enijem, dakle u oblasti svake nacije ili uskih oblasti i sličnih područija, pri čemu su ta p o ­ dručja i oblasti, kao zasebni oblici društva, prethodili savremenim velikim nacijama. D o te m ere je to tako, da se u t o ­ me i nalazi ključ za razumevanje naše srednjevekovne ¡sto­ rije, kako bismo valjano sebi objasnili ratna i politička dejstva, tvorevine mišljenja, poezije i, uopšte, duhovne n a d ­ gradnje ili umetnosti svih tih minulih vekova. Prem a tome, nesumnjiva je greška i pomišljati d a j e E vropa utopijski p o ­ jam koji se m ožda u budućnosti ipak ostvari. Ne. Evropa ni­ je samo, niti onoliko, budućnost; nije to budućnost nečega što je tu još od davnina, a još manje kao nešto što prethodi nacijama, danas tako jasno profilisanim. Samo što će ovoj davnašnjoj stvarnosti biti potrebno da se da nov oblik. D a ­ leko od toga da evropsko jedinstvo bude puki politički p ro ­ gram za neposrednu budućnost, ono je u stvari jedino m e­ todološko načelo koje omogućuje razumevanje prošlosti Zapada, a naročito srednjevekovnog čoveka. koga ćemo nadalje nazvati „gotskim čovekom” , iako znamo da, pri tom, sve vekove. i sve oblike srednjevekovnog života, podvrga­ vamo jednom protivdelovanju.

39

Dvojnost gotskog čoveka

Ostavljajući takvu om ašku po strani, mogli hismo da pogledam o n a koji se način život i duša gotskog čoveka za­ snivaju na toj krajnje neobičnoj okolnosti da su novi n a ro ­ di - čiji je m entalitet k rh ak i elem entaran, kod jednih, jer su pripadali germ anskim plem enim a u adolescenciji; kod dru ­ gih, odranije rom anizovanih naroda, jer ih je dekadencija preth o d n e civilizacije gurnula nazad u neko drugo detinjstvo - imali potrebu da žive dvostrukim životom. Sjedne stra­ ne su živeli, ka k o vlastelin, tako i km et na njegovom im a­ nju, na posedu v e o m a suženih vidika. T o je bila najgušća, najličnija ili najintimnija, najprikladnija m era njihovih m e n ­ talnih dom eta. S druge strane, osećali su se pripadnicima ogrom nog istorijskog prostora koji je činio sav Zapad, od kojeg su im i stizala tolika načela, pravila, veštine, znanja, predanja, slike; ukratko, organski otpaci rimske civilizacije. Ovaj drugi život bio je, a kako i ne bi bio, nejasan: bio je su­ protan spontanijem i neposrednijem životu. Civilizacija rimskog carstva bila je okasneli plod v e o m a drevne civiliza­ cije, dospele i sam e do svog poslednjeg časa, te je stoga bi­ la pom alo a p stra k tn a i komplikovana, a u m nogom pogle­ du, kao što je administrativni ili zakonski, bila je i vrhunske prefinjenosti. Čitav ovaj drugi sistem načina življenja padao je spolja preko tih novih ljudi, a oni su i takav pljusak pri­ mali na sebe pa još i pokušavali da sve to smeste u džinov­ ski prostor svojih skučenih života, ali, naravno, nisu baš sve najbolje razumevali, ta uvek im je nešto, i to poprilično,

40

ostajalo veom a daleko, kao nešto uzvišeno što ih prevazilazi: k a o nešto transcendentalno. I upravo zbog toga - a to je ono što je ljudski zanim ­ ljivo - gotski čovek, kadgod je iz svog spontanog i n e prom i­ šljenog života hteo, da kažemo, „da se ponaša kako se v a ­ lja”, dirljivom trapavošću se trudio da se povinuje njem u stranim načelima koja su m u se spolja nametala, kako bi se i povinovao takvim načelima ne bi li doživeo te prizore, ne bi li m ogao sebi da dočara A leksandra, K a to n a ili Vergilija. N em ajući kud, ono što je nem inovno činio, jeste da tumači taj život u velikom, poštovanom i obožavanja dostojnom prostoru carstva putem malih načina i ličnih navika i sitnih apetita i predstava svojih palanačkih vidika ili, čak, života. O tu d a ljupka bezazlenost njegovih pojavnih oblika, koje mi, pak, percipiram o kao „primitivizam”, kad bismo na istoriju čovečanstva primenili termin skovan u istoriji umetnosti. O bratite pažnju na to da se charm e ili ljupkost tzv. primitivnih slikara sastoji u tom e što oni predstavljaju život Bogorodice kao da je posredi susetka kakvog flamanskog ili ¡talijanskog naselja koja se upravo porodila, a A le k san ­ dra Velikog kao načelnika gradske policije ili pak n e k a ­ kvog condottiere-a. Ali najuverljiviji primer, a ujedno i najčudnovatiji sa ljudskog stanovišta, jeste to što se najviši ali i najekstravagantniji podvig srednjeg veka, odn. krstaški pohodi, jedino mogu dokučiti ako ih posm atram o shodno ovoj shemi i p re ­ ko ovakve optike primitivizma - dakle, usled toga što su k r­ staši morali da budu istovrem eno u dvostrukom istorijskom p ro s to r u 14. ^4 . le d in o p o la z e ć i o d o v o g is lo g n a č e l a - tj. o d o v e n e o b i č n e s t r u k t u r e g o t s k e d u še, o d ta k v e d v o s p r a t n e s t r u k u r e , r e k a o b i h - m o ž e da se o b ja sn i ta jn a t r u b a d u r s k e p o e z i je . I s to r ič a r i k n j i ž e v n o s t i u v e k sa i / . n e n a d j e n j e m u k a z u j u na č in je n ic u , k o j u n i k a d n e o b j a š n j a v a j u , d a o v a p r v a e v r o p s k a lirik a u r o m a n s k o m j e z i k u nije o d r a ž a v a l a a u t e n t i č n o p r o ž i v l j e n a o s e ć a n j a , v e ć s a m o p u k i m a n i r i z a m . T o se is tor i č a r i m a čini t a k o h e t e r o k l i t i č n i m , d a se s j e d n e s t r a n e lj ute n a t r u b a d u r e , a s d r u ­ g e , k o p a j u i p r e k o p a v a j u p o s t o t i n a m a h ilja d a s t i h o v a n e bi li našli j e d a n koji bi m o g li d a s m a t r a j u „is krenim *'. Z a i s t a s u z a b a v n i ovi is to rič a ri k n již e v n o sti! P o la z e o d n e d o v r š e n o g n a č e l a d a p o e z i j a m o r a d a b u d e i s k r e n a a p o s e b n o d a to m o r a d a b u d e o n a s as v im p o č e t n a , š t o p o k a z u j e d o k o j e m e r e u o p š t e n e r a z u m e j u p o e z i ju .

41

Feudalna vlastela i kraljevi m irne duše su polazili na Is­ tok kao da idu da se rasprave sa nezgodnim susedom. Na isto ćem o da naidjem o ako uočim o način n a koji je gotski čovek poste p e n o upijao p radrevne oblike kulture koje su preegzistirale otkad ih je antički čovek stvorio pre njega; p rem a tom e, videćem o kako je upijao sholastiku, rimsko pravo, hum anizam . U tim sukcesivnim recepcijama, na p o ­ vršinu evropskih naroda u nastajanju, čak i kada to čine disperzivno i divergentno, izbija iznova prvobitni osnov, p o ­ četna pozadina društvenog p rostora „ E v ro p a ” .

J e r s t v a n o s t j e p r e b ila u p r a v o s u p r o t n o o d to g a . ( I s t i n a j e d a s a m h e t e r o d o k s a n i to d o t e m e r e d a , p o m e n i , H o m e r a n e m o ž e d a r a z u m e o n a j k o ji u n j e m u n e vidi m a n i r i s t i č k o g p e s n i k a , k a o š to s u m a n i r i s t i č k e i D i p l o n o v e r a s e k o je Š a d e v a l t s m a tra o tp rilik e njegovim s uvre m enicim a .) Z a go tsk o g č o v ek a s kraja X I i p o č e t k a X I I v e k a , p e s n i k o v a n j e j e b ilo r a d n j a k o j a nij e p r i p a d a l a n j e g o v o m n e p o ­ s r e d n o m , s p o n t a n o m i „ d o m a ć e m " ž iv o tu , n e g o n a p r o t i v , p r i p a d a l a je v a z d u š a s t o m i u z v i š e n o m s v e t u koj i nije m o g a o d a se sa sto ji niti d a p o s to ji o s im n a o s n o v u „ k o n ­ v e n c i j a " , p r i č e m u s u o n e p o t i c a l e o d m a n j e v r e d n i h la t i n s k i h p e s n i k a , m o g u ć e i z m e š a n i h sa n e m a n j e k o n v e n c i o n a l n i m e l e m e n t i m a p r o i s t e k l i h iz m a v a r s k i h d v o r o v a . D a s u bili „ i s k r e n i " k a o V e r l e n , o n o š t o s u ra d ili n e bi im u o p š t e đ e l o v a lo k a o „ p o e z i j a " , j e r s u n j o m e u p r a v o n a s t o j a l i d a viš e n e b u d u s v a k o d n e v n i ljudi te d a se o v e k o v e č e u č u d e s n o m , ali z a m i š l j e n o m k v a z i p o s t o j a n j u , k o je je b il o i m o r a l o d a b u d e fa b le c o n v e n u e , d o g o v o r n a s k a s k a . A k o n e k o h o ć e d a m e s hvati , r e k a o b i h d a je g o t s k i č o v e k , iz s v o g m a l o g p r i m a r n o g ž iv o ta , b i o g e n i j a l n i s n o b v e l i k o g z a p a d n o g ž iv o ta , o g r o m n o g n e b e s k o g s v o d a p r e p u n o g b o ž a n s k o g n a m i g i ­ v a n j a z v e z d a p o d k o j i m a se o s e ć a o p o k r i v e n i m , o p l e m e n j e n i m i p r e m a čijim v i s i n a m a j e te ž io . O v a j k o n s t i t u t i v n i s n o b iz a m j e s t e o n o š t o je k o d g o t s k o g č o v e k a n a j č a r o b n i j e i u j e d n o n a jv iš e d o s t o j n o p o š t o v a n j a . A l i t o p r e t p o s t a v l j a p o z i t i v n o p o i m a n j e s n o b iz m a t e d a j e k o n a č n o p o s t a l o j a s n o d a j e s n o b iz a m o d u v e k u s tv a r i b i o s k r o m n i K i r i n e j k o ji je p o m o g a o z n a k o v i m a d a se p o p n u n a vis inu.

42

Klađenje izmedju evropskog i nacionalnog

Svaki od naroda kojim a vi i ja i Francuzi i Britanci itd. pripadam o, stalno je kroz svoju istoriju živeo dvostruki ži­ vot: onaj koji m u dopire iz evropske pozadine, zajedničke i svim ostalima narodim a, i onaj svoj, različit, koji je na toj pozadini sebe stvorio. Ali pošto je stvarnost koja ovo saopštava društvene prirode, to m ora da se izrazi sociološkim pojmovima, a onda m ožem o da je formulišemo, m ožem o da je izrazimo ovako: zasebno društvo koje čini svaku od naših nacija ima od početka dve dimenzije. Preko jed n e od njih živi u velikom evropskom društvu koje sačinjava veliki sistem evropskih načina što ih nimalo srećnim izrazom n a ­ zivamo njegovom „civilizacijom”; u drugoj se drži re p e r to ­ ara sopstvenih, tj. diferencijalnih načina. A k o sad sinoptički posm atram o celokupnu zapadnu prošlost, uočićemo da se u njoj pojavljuje ritam u pogledu prevlasti koju je d n a od tih dimenzija ima nad drugom. Bilo je vekova tokom kojih je u evropskom društvu preovladavao zaseban život svakog pojedinog naroda, a za njima bi usledili vekovi u kojim a se nacionalna osobenost isticala iz svakog naroda. K ao prim er prvog setimo se m akar dva takva veka. Jedan se nalazio u samom praskozorju evropske istorije: reč je o veku Karla Velikog. U tom evropeizm u IX veka, državno jedinstvo go­ tovo čitavog Z a p a d a bilo je nebitno. Stvarno zajedništvo znatno je više izražavalo, na primer, širenje, i to bezm alo či­ tavom Evropom, prelepog pismena nazvanog „karolin­ škom m inuskulom ” , od kojeg i potiču naša sadašnja slova, kao i klica intelektualne kulture koja je nazvana „karolin­ škom renesansom ” .

43

Ništa nije karakterističnije za jedinstvo kolektivnog ži­ vota na ćelom geografskom području E vrope, te prem a to ­ me, ništa nije ni neobičniji dokaz domaće, rekli bism o fam i­ lijarne kom unikabilnosti m ed ju svim njenim narodim a, ta ­ d a u prvobitnom klijanju, nego sledeća, paradoksalna činje­ nica. R om anski narodi, pošto su potekli iz rim skog sveta, govorili su latinski kao svoj rodjeni, domaći jezik. Ali taj la­ tinski, nazvan „vulgarnim latinitetom ” , stvoren u odm aklim vekovim a carstva, sa izuzetkom neznatnih modulacija, istov etan je u Galiji i u Dalmaciji, u Hispaniji i u Rumuniji. Bio je to plebejski, pojednostavljeni i degenerisani latinski. N e ­ dovoljno romanizovani, Irci i Britanci nisu govorili latinski kao svoj maternji jezik. T o ih je prim oralo da ga nauče, pa su prilikom učenja, oni naučili d o b a r latinski, u svakom slu­ čaju bolji. Kad je Karlo V eliko pokušao povratak staroj k u ­ lturi, m orao je da pozove sa Britanskih ostrva Alkvina i nje­ gove drugare kako bi latinskim narodima podučavali latinski. Drugi vek evropske prevlasti, prevlasti onoga što ćemo nazvati „evropeizmom”, neposredno prethodi savremenom dobu: to je XVIII vek, O njemu ne treba ni reč reći, jer je vi­ še nego poznat. Suprotno njima, na drugoj strani nailazimo na vekove partikularizm a u kojim a je zajednička evropska podloga m anje aktivna i presudna, tako da je ona više kao horizont koji natkriljuje pejzaž m edjunarodnog života. T a k o je bilo u pon ek o m veku srednjevekovlja, ali naročito u X V II i u X IX veku. Nisu to datum i koje je slučaj tek tako odredio. Iole obrazovanog čoveka trebalo bi više da zanim a što se ono, doslovno nazvano „nacijama” na istorijskom prosto­ ru potpunije javlja tek krajem X V I i početkom X V II veka. Ali, op e t i obratno, valja podvući da se oko godine 1600. stvarnost „nacija” pojavljuje već sa svim svojim atributima, u potpunosti konstituisana. Narodi Z a p a d a uspeli su u svom razvoju da ustanove zaseban život koji je bio dovo­ ljno bogat, kreativan i karakterističan, kako bi tog datum a svakom postalo očito da se razlikuje od ostalih. Prvi put se tada, bar u pogledu učestanosti i jačine, u svakoj zemlji go­ vori o našim kapetanim a, našim m udracim a, našim pesnici-

44

ma. To je puna svest o nacionalnoj pripadnosti. O bratite p a ­ žnju na to da je već prilikom nastanka, svest o nacionalnosti, te prem a tome i o nacionalnoj pripadnosti, propraćena je d ­ nim pogledom kojim se svaki narod uporedjuje sa ostalim, ali, da se razumemo, ne sa bilo kojim drugima, nego upravo i jedino sa drugim evropskim narodim a s kojima, istovrem e­ no, oseća i zna da je u zajedništvu. T o nam uzgred otkriva da jed n a nacija nikad ne m ože da bude samo jedna. Tačnom a ne migoljivom konceptu nacije neizostavno pripada plurali­ zam... Nijedan evropski n arod ne bi sebe prepoznao kao na­ ciju pred, npr. Arapima. Svesna diferencijacija u odnosu na njih mogla je da ima i u stvari je i imala drugi smisao. Reč je o suprotstavljenosti islamu i ta suprotstavljenost proistekla je iz svesti o pripadnosti Z a p a d u u odnosu na Istok, pri čem u je Z apad tada značio, pre svega, hrišćanstvo, ali je hrišćanstvo označavalo sa svoje strane i Evropu, to je bio profil koje je tada pokazivalo veliko evropsko društvo. N em a ništa što bi bolje predstavljalo i razjašnjavalo - r e ­ kli bismo - tu unitarnu dvojnost Evropa-Nacija od nicanja, tokom XVII veka, nacionalnih književnosti kao nacionalno svesnih, stoga diferencijalnih. Gle čudnovate li pojave: ova relativna disperzija više evropske kulture, dotle unitarne, odi­ grala se upravo kao efekat formalno unitarnog pokreta evropskog imenitelja: humanizma! Eto do koje su m ere obe dimenzije - zajednička zapadnjačka i ona vezana za nacional­ no razlikovanje - m edjusobno isprepletene u stalnoj uzajam­ nosti, eto kako jedna drugu neprekidno nadahnjuju! Dakle, u XVII veku naše nacije postaju potpuni organizmi, i svest o tome ih navodi na - bar relativno - zatvaranje jedne pred dru ­ gima. Pojava je normalna, i posledica je onoga što se dešava na kraju nekih procesa u organskim telima, a što anatom i i fi­ ziolozi nazivaju „začepljenjem”, zatvaranjem ili okluzijom nekog dela u odnosu na ukupni koščani sistem. Tako, nakon nekog vremena, ponekad i nekoliko godina nakon rodjenja, dete gubi fontanelu, neveliku površinu glave na kojoj lobanjske kosti još nisu srasle. Taj pokret ka svesti o nacionalnoj pripadnosti jasno se ocrtava već početkom p rethodnog veka, i u XVI veku ispo-

45

ljava svoje prve pojavne vidove, još uvek parcijalne i n a d a ­ sve tek simptomatične, dakle u ve k u to k o m kojeg se proši­ rio po celoj Evropi, pri čem u svuda ultranacionalna snaga hum anizm a slavi pobedu. K a d a je K arlo V stigao u Spaniju, da bi godine 1517. bio krunisan, Špancim a nije bilo p ra ­ vo što još nije znao da govori španski. I obratno, k a d a je če­ trdesetak godina kasnije njegov sin Filip II otišao po flaman­ ski suverenitet, naljutio je Flam ance što ne m ože da im se obrati na flamanskom. O pšte poznata činjenica d a su oko 1600. evropske naci­ je nastale već po tp u n o ustanovljene kao takve, kao nacije, obuhvata, m edjutim, i dva velika izuzetka, i veom a je važno ukazati na njih. Prvi je izuzetak taj što se engleski narod osetio nacijom znatno pre kontinentalaca. O vde nem am v rem e n a da to obrazlažem. Z a našu današnju svrhu biće dovoljno da se u sećanje odlučno prizove činjenica da je Engleska, kao nacija, najstarija na Z apadu, o tuda njen n e ­ običan i retko zaseban položaj danas, kao i ponašanje koje za m noge postaje tajanstveno. Samo ću da dodam da to što su Englezi bili prvi u sticanju svesti o naciji samo je zaseban slučaj nečega što nije dovoljno uočeno, a što bi glatko m o­ glo da se sm atra zakonitošću u razvoju Z a p a d a, što će reći: britanski narod prednjači gotovo u svim vidovima ispoljavanja života u odnosu na kontinentalce. Osim u muzici i u slikarstvu, Englezi su svuda stigli pre nas. Skoro nikad nisu zablistali jer bi za to bilo p otrebno da se bez ostatka p re d a ­ ju novom nadahnuću, a to iziskuje dozu velikodušnosti ko­ ja nije baš česta u britanskoj duši. D rugi izuzetak je Nem ačka, kojoj je trebalo m nogo vi­ še v rem ena da bi stigla do zrele svesti o nacionalnosti. Izm edju 1S00. i 1830. Nemci još nisu tačno znali da li su naci­ ja, a ni kako bi bili nacija. Ova dva izuzetka - prednjačenje Engleske i kašnjenje N em ačke u pogledu svesti o nacionalnoj pripadnosti - po m om mišljenju čine ključ onoga što se potom zbilo, te je stoga od prvorazrednog značaja da se dodje do izvesne j a ­ snoće i tačnosti o tom e kakve je vrste stvarnosti ono što n a ­ zivamo „nacijam a”.

46

Ideja Nacije

Stvar uopšte nije jasna, kao što pokazuje činjenica da jedan čovek kao Tojnbi, tako reprezentativna figura savrem enog anglosaksonskog sveta, nastoji da, bez ikakvog oklevanja ili dvoumljenja, stvarnost „nacija” odredi tek kao puku kombinaciju tribalizma i dem okratije, kao da nikad nisu postojale nacije i masivna svest o nacionalnoj p ripad­ nosti pre bilo kakvog dem okratizm a. Tim e nastoji da d e ­ gradira pa čak i uvredi Ideju Nacije; no, upravo iz tog raz­ loga, ono što me najviše razdražuje kod te Tojnbijeve emanacije, nije to što on ne bi inače znao s t a j e nacija, niti što želi da unizi tu stvarnost, nego što to čini uvredljivim pove­ zivanjem sa odrednicom tribalizam, kao da je p lem e nešto gadno što može samo da pobudi prezir. Z apanjujuća stvar kod čoveka rodjenog u plemenitoj naciji koja upravlja i nadzire najveći broj p le m e n a 15. 15 S tv a r je n c v e m v a t n a , ali n a m je a u t o r zaist a b a c a u lice na str. 9 s vog p r v o g tom a : . .T h e s pirit o f N a t i o n a l i t y is a s o u r f e r m e n t o f th e n e w w in e o f d e m o c r a c y in the b o t t l e s o f T r i b a l i s m " , k a o i n e k o l i k o s tr a n ic a p o s l e to ga : , .T h c s pirit o f N a t i o n a l i t y n in y h e d e fin e d ( n e g a tiv e ly but n o t i n a c c u r a t e ) as a s pirit w h ic h m a k e s p e o p l e feel a n d act a n d t h i n k a b o u t a p a r t o f a n y giv e n s o c ie ty as t h o u g h it w e r e th e w h o l e o f th a t s o c ie ty " . T u n a p u š t a m o v e o g a v n e t e k s t o v e , k a k o bi č it a la c m o g a o d a u p o r e d i s n ji m a o n o š to mis li m da t r e b a d a k a ž e m o naciji, i a k o s a m p r i n u đ e n d a to č in im š to sažetije. K a k o n e p o s r e d n a b u d u ć n o s t Z a p a d a ne bi bila t a k o n e d o t u p a v n a k a o n je g o v a n e p o s r e d n a p ro š lo s t, bil o bi d o b r o , i z m e đ j u o s ta l o g , d a t a k o u ti c a jn i ljudi k a o što je M r. T o j n b i , koji j e ni m a n j e ni više n e g o D ir e c to r o f S tu d ie s a t th e R o y a l In s titu te o f In te r n a tio n a l A ffa ir s , im a ju na u m u t a k o o s n o v n e i o č i g l e d n e stvar i, k a o to da tr i b a liz a m nije lju ds ka č in je n ic a m a n j e p r i s t o j n a o d W o r ld -lJ n io n ism -:i, s to m p r e d ­ no š ć u š t o t r i b a l i z a m m o ž e d a b u d e j e d n a p r e c i z n a i p r o z r a č n a re a ln o s t , d o k o v o d r u g o nije ni r e a l n o s t ni k o n k r e t n a m o g u ć n o s t n a v id ik u , a n e m a n ič e g p r e c i z n o g ili t r a n s p a r e n t n o g , n e g o je z a p r a v o p o d v r s t a s a m o t n j a č k o g p o r o k a . /V. k u rs , u I n s t i t u t u h u m a n i s t i č k i h n a u k a , p o d n a s l o v o m J e d n o tu m a č e n je is to rijc č o v e č a n stva ( U v e z i s ’io jn h ije n i) , o b ja v lje n u o v o j ediciji.

47

J e d n o društvo - ponavljam još je d n o m - jeste zajednič­ ki život ljudi pod pritiskom jednog opšteg sistema načina. D e o toga čine intelektualni načini, tj. „ustaljeni načini raz­ m išljanja”, uvreženi stavovi u društvenom korpusu koji u individui autom atski funkcionišu, ili koji su „opšta m esta”, što izlazi na isto. U m entalnom p oretku društvena stvarnost se isključivo stvara na osnovu „opštih m e s ta ”. Sa svoje stra­ ne, deo tih opštih m esta sastoji se od važećeg „stava” da in­ dividualni članovi društva njem u i pripadaju, te da to d ru ­ štvo ima odredjeni oblik koji nazivamo njegovom „Id e ­ j o m ” . Plem e je osobiti oblik društva koje ima svoje preci­ zne atribute te p re m a tom e i to svojstvo da kolektiv genea­ loški potiče od pred a k a zajedničkih svima ili najvećem delu njegovih članova. Pre Ideje plem ena bila je Ideja horde, kao što je p o to m bilo m nogo drugih Ideja društva. Na osno­ vu tih ideja ustanovljena su bezbrojna društva koja su p o ­ stojala i koja i dalje postoje. O snovna d elatnost tzv. „socija­ lne m orfologije” trebalo bi da se odnosi na katalogizaciju, i to taksonom skom preciznošću, tih različitih ideja ili oblika do sada nastalih na planeti, um esto što se najčešće bavi spo­ rednim poslovima, kao što je klasifikovanje oblika pukih grupa koje nastaju u svakom društvu16. D o sada je ponudjeno svega nekoliko, i to prilično grubih definicija, te otuda potiče sram otni nedostatak jasnoće u mislima istoričara i političara. Tojnbi, koji u svom delu nastoji da nasapunja istoriju čovečanstva, m ogao je, uz očitu korist, da se prvo potrudi da sebi razjasni pojm ove plem ena i nacije, uz tačnu definiciju njihovih Ideja, um esto što je v rem e protraćio n a ­ vodeći sijaset stihova i Horacija, i Vergilija, i Lukrecija i Juvenala, čije prisustvo je, u tipografskom izobilju njegove knjige, po tp u n o nesuvislo. N a današnjem stupnju ovo pitanje više nije akadem sko nego je od najveće i neodložne ozbiljnosti. E vropske nacije su stigle do časa u kojem se jedino m ogu spasti ukoliko uspeju sebe sam e da prevazidju kao nacije, to jest, ako m eđu 16 T o Sto u H a n d w b r lw e r b u c h d c r S o z io lo g ie k o j i m o n r u k o v o d i , V i r k a n t na z i v a g r u p a m a o n o š t o s u p r a v a d r u š t v a , ni je d o b a r s i m p t o m p l o d n o s t i t o g H a n d w i} rtb u c h -a .

48

njima prevagne stav da je nacionalna pripadnost kao najsavršenijeg oblika kolektivnog života čisti anahronizam, koji kao takav nema perspektive u budućnosti te da je, sve u svemu, istorijski nemoguć. Pre više od dvadeset godina, iz bitno drugačijih razloga i sa bitno različitim sadržinom od večitih utopijiskih i nimalo konkretnih priželjkivanja koja navode na sanjarenje o državnom jedinstvu Evrope, ja sam već vikao „Oprez!” vladajućim političkim manjinama ne bi li valjano shvatile da ako smesta ne počne energičan rad unutar svih naših zemalja, kako bismo, korak po korak, smireno, a nakon potpune i otresite analize pozitivnih ali i negativnih problema što to povlači sobom, pristupili artikulisanju evropskih nacija u okviru političkog jedinstva nad­ nacionalnog ili ultranacionalnog usmerenja (što je suprotno svakom internacionalizmu), ubrzo ćem o videti kako te na­ cije prestaju čak i kao forma, te da više nikako ne upravlja­ ju svetom , nego se, zarozane, jedva vuku17. Zarozanost je već tu; političari nisu ništa preduzli da bi to izbegli. Stvar je u tom e što još od 1850, usled neumoljivog mehanizma pri­ pisan demokratiji - mada joj uistinu nije prirodjen18 - fauna evropskih političara je počela da se neprekidno izvitoperu17 V. Pobuna masa, Drugi deo: ,,Ko vlada svetom?” 18 Nem a tu protivrečnosti. Svaki oblik vladavine donosi sobom moguće vrline i moguće poroke, obe stvari potpuno su jasne. Nema nikakvih smetnji da podrža­ vanje jedne političke forme, npr. demokratije, uključi i brigu i obavezu da se izbegne njena poročna mogućnost, i to tako što će se u ove svrhe nadopuniti onovna zamisao demokratije. Tako je postupala Engleska sve doskora, kada je žalosnom neumesnošću rešila da svoju demokratiju kontinentalizuje. Neka se ne kaže d a je to laka naknadna pamet. Mnogobrojni su tekstovi koji mogu da se navedu, u kojima su odgovorni i zdravorazumni ljudi ukazivali i upozoravali na to kad je demokratija tek otpočinjala svoju vladavinu. Medju takvima izdvajam Tokvila, čije mišljenje, nedovoljno poznato i doskora potcenjivano, moramo postepeno da provučemo do mozga ljudi. Godine 1835. on piše Sjuart-Milu: „Za pristalice de­ mokratije nije toliko stvar u tome da se iznadju načini da narod vlada, koliko u tome da narod izabere najsposobnije za vladanje te da mu se preko njih pruži dovoljno prostrano carstvo kako bi mogli da upravljaju celinom njihovog pona­ šanja a ne pojedinostima činova, kao ni sredstvima njihovog ostvarenja. U tome je problem. Potpuno sam ubedjen da od rešenja zavisi sudbina nacija” ( ('orrcspondance, II, 56). A li petnaest godina kasnije već uvidja da ovo samoregulisanje de­ mokratije nije uspelo: „Ono što me najviše zapanjuje u ovozemaljskim stvarima, nije uopšte učešće velikih ljudi u njima, već pre uticaj koji često vrše najsporedniji likovi istorije”.

49

je, pokoljenje za pokoljenjem , kao što bi se bez teškoća m o­ glo obilato dokazati. Vladari su svakim danom bili sve ma­ nje autentični, što će reći, odgovorni upravitelji i predvodni­ ci naroda. Njima su postepeno ovladale m ase dok se na kra­ ju nisu pretvorili u proste nosioce njihovih trenutnih apeti­ ta19. Osvrćući se na ogromnu i nedopustivu zabludu, poteklu iz potpunog neznanja najprisutnijeg kod onih koji su za nju odgovorni, dakle za stvaranje navodnog „Društva naro­ da” nakon Prvog svetskog rata, ja sam 1937. pisao: „ ‘D u h ’ koji je doveo do takvog stvaranja, sistem filozofskih, istorijskih, socioloških i pravničkih ideja iz kojeg je nastao takav projekat i njegov obris, istorijski je već bio mrtav, u to d o­ ba je v eć pripadao prošlosti, i, daleko od toga da najavljuje budućnost, već je bio arhaičan. Pri tom ne kažem da je sad lako to obnarodovati. B ilo je ljudi u Evropi koji su još on­ da upozoravali na neizbežan promašaj. Još jednom se desi­ lo ono što je gotovo norm alno u istoriji: ona je predskazana. A li još jednom se desilo i to, da političari nisu poslušali ta predskazanja. Izbegavam da preciziram kojoj su feli pri­ padali proroci. D ovoljno će biti ako kažem da u ljudskoj fa­ uni predstavljaju onu vrstu koja je najoprečnija političaru. Političar će uvek biti taj koji je pozvan da vlada, a ne pro­ rok; ali veom a je bitno za ljudske sudbine da političar uvek čuje ono što prorok uzvikuje ili nagoveštava. Sva velika raz­ doblja istorije rodjena su iz tanane saradnje ta dva tipa lju­ di. M ožda jedan od dubinskih razloga sadašnje zbunjenosti jeste u tom e što su se već dve generacije političara progla­ sile nezavisnim te su otkazale tu saradnju. Z bog toga se do­ godila sramna pojava da je, na ovom stupnju istorije i civi­ lizacije, svet bliži propasti nego ikada ranije, zaokupljen svojom šlepom m ehanikom. Sve je manje moguća jedna zdrava politika bez duge istorijske najave, bez predskaza­ nja. M ožda savrem ene katastrofe iznova otvore oči politi­ čarima kako bi uvideli očiglednu činjenicu da ima ljudi ko­ ji, zbog tema kojima se obično bave ili zbog toga što imaju ose19 D o te mere, da čovek poželi da ih nazove blistavim izrazom omalovažavanja koji se nalazi u Jevanđelju po Marku, 10, 42, kada se na grčkom kaže, oni k o ji ve­ ru/u, pretpostavljaju ili zam išljaju da upravljaju narodima.

50

tljivu dušu, poput finih seizmičkih uredjaja, pre drugih stiču uvid u budućnost” („Pogovor za Engleze”, iz P obune masa). N ihil d ecet invita M inerva. Ništa neće biti p red u ako se ne oslanja na pam et, kaže poslovica koja je, prem a Ciceru, već u njegovo vrem e bila stara (D e Oficiis, I, X X X I). P a to razjašnjava dodajući: id est, adversante e t repugnante natura: „To jest, jer na drugi način ono što se bude uradilo biće suprotno i odbojno prirodi stvari” . Trideset godina se um i­ slilo da se ne m ora računati sa intelektualcim a, ali uprkos surevnjivosti prem a njima, nem a načina da se poništi kosmička činjenica da je intelektualac jedini čovek k o ji pušta da stvari budu te da je, zahvaljujući toj okolnosti, jedini k o ­ ji pom alo i saznaje kakve su one. Svaka politika je i čin nagadjanja na osnovu prisustva, ogoljenog poput zvezde, sa­ dašnjosti i prošlosti. Pridružujem se G e te u u D iw an-u: W er nicht von dreitausend Jahren Sich weiss R echenschaft zu geben, Bleih, in D u n k e ln unerfahren, M ag von Tag zu Tage leben. (Onaj što ne ume ni da spazi tri milenijuma ii’ još veće n e k ’ u tami neiskustvom gazi, jer od danas do sutra živeće.) No, stav „živeti od danas do su tra ” u politici gotovo neizbežno dovodi do um iranja predveče, kao što se i n e p osto­ janim m uvam a dešava. Ponekad bi se čovek čak priklonio povratku Ogistu Kontu, koji je genijalnom upornošću zatražio novo razdva­ janje vlasti na svetovnu i duhovnu. Z ad a ta k careva je da ca­ ruju i naredjuju; zadatak intelektualaca je da odrede. In te ­ lektualci su oko 1750. počinili, medjutim, veliku grešku te poželeli da naredjuju, pa im se sada carevi svete tako što oni hoće i da odredjuju. Z bog toga smo morali da po d n e se ­ m o sve ove godine, tokom kojih su tako primarni ljudi što ih je Fortuna, političareva muza, stavila ispred velikih naro-

51

da, sebi dopustili da nas u a p o te g m am a indoktrinuju o sva­ kojakim stvarima, pri čem u je apotegm a čudnovati spoj te ­ orem e i carskog ukaza. O va nesm otrenost i n eodgovornost političara dovela je E v ro p u do srozavanja u kojem i A tlantida postaje verovatna, s obzirom na to da uranja u tečan elem ent kakav je istorija. Zahvaljujući neiscrpljenom a m ožda i neiscrpnom u n u ­ trašnjem bogatstvu, čak i ispod tog srozavanja m ožda pri­ p re m a osnove nove kulture, kao što sam nagovestio na p o ­ četku, ali površina, ono što je vidljivo u kolektivim a kao i u većem defu pojedinačnih duša, odista je ja d n o i bedno. Sve to ide na račun Tojnbija koji, ni pet ni šest, veliko­ dušno odredjuje duh nacionalnosti kao m ešavinu tribalizm a i dem okratije20.

211 P o z n a t o mi j e d a j e M r . T o j n b i s t u d i r a o i p r e d a v a o u O k s f o r d u , ali d a s a m se n a t o o s v r n u o u t e k s t u , b i o b ih p r i m o r a n d a iz lo ž im i š ta j e O k s f o r d , j e d n a o d isti­ n s k i n a jg e n i j a l n i j i h e n g l e s k i h k r e a c i j a , j e d n a o d n a j p a r a d o k s a l n i j i h k o j e s e p o j a ­ v l j u j u u s v e t s k o j is toriji, k o j a je t o k o m d v a v e k a b ila v iš e n e g o d e l o t v o r n a u s lu žb i j a v n o g ž i v o t a i p o l i t i k e B r i t a n s k i h o s t r v a , ali k o j a u p r a v o s t o g a n ije i n s t i t u c i j a k o j a i m a z a cilj d a iz oštri i n t e l e k t . /V . r a n i j e p o m i n j a n o p r e d a v a n j e o T o j n b i j u . /

Ideja Polisa

Šta će nacija da bude nije stvar koja m ože da se u neko­ liko reči propiše dekretom. „Ideja o nacionalnoj pripadnosti kaže Edvard Mejer - jeste najsuptilniji i najsloženiji proizvod koji je istorijska evolucija mogla da iznedri” ( G eschichte des A ltertum s. Eirdeituung. E lem ente der A ntropologie, str. 79, 1910). Pokušajmo da se približimo njenom razumevanju pre­ ko mentalnog sudara, uporedjujući je sa Idejom Polisa ili Urba, grčko-rimskog grada. T a ideja je neuporedivo manje ap­ straktna, ujedno i manje bogata, sa manje sadržine nego Ide­ ja Nacije i to do te m e re d a je ni grčki ni rimski čovek nisu m o­ gli ni zamisliti. Jedno društvo, to jest, jedna jedinica ljudskog suživota, bila im je pojmljiva samo ako se može obuhvatiti očima a ne ako „se tako samo kaže” = apstrakcija. Bilo je neophodno da svi učesnici suživota zaista žive zajedno, da po­ jedinačno postoje jedan za drugog. To je u svari značilo biti sugradjanin. Trebalo je imati bar jasne podatke o porodici ko­ joj se pripada. Tako postaje razumljiv način prezivanja: „Pla­ ton, Aristonov sin”. Ovakav način zvanja, primeren plemenu ili genu, trebalo je u gradu da nestane. Ali, ono u isto vreme pokazuje da, ukoliko u „društvu” broj njegovih članova prevazilazi intuitivnu moć, grčki um tone u okeanu beskraja neodredjenog i bezobličnog. Prema tome, G rad a priori ima svo­ je kvantitativne i prostorne granice. Z a Aristotela, „brod od jednog pedlja nije brod, a nije brod ni kad je dugačak kao dva trkališta”21. E st m odus in rebus. Postoji m era u stvarima, i to antropološka, a m era G rada je 10.000 odraslih. 21 P o litik u , o d 1326 d o 40. 1) o v o m 4. p o g la v lju I V k n j i g e , A r i s t o t e l , m a k o l i k o G r k bio a na neki način i „kolo n ijaln i č o v ek " , često p re u z im a na seb e u lo g u cn -

Pošto je vidljivost njegovih članova presu d n a za Polis, što će reći da njegov društveni kontingent tre b a da je opi­ pljiv i izražen, iz tog ugla m ožem o da ga o d redim o kao d ru ­ štvo sastavljeno po površini. P re d njim, Nacija je uvek i bez daljnjeg m nogoljudna i v e o m a brojna, pa se u pravo iz tog razloga njen društveni oblik odlikuje time što je suštinsi d u ­ bok, čime želim d a kažem da je, stoga, najveći deo njene stvarnosti skrovit i latentan, pri čemu sve što sada govori­ mo, razum e se, odnosi se i na pripadnike Nacije. Oni znaju da ono što m ogu bilo kad da vide u svom kolektivu, a što čini njegov površinski sloj, zapravo krije sve ostalo. To ja nazivam društvom koje je ustanovljeno po dubini. Nije to tek tako rečeno. Ideja Nacije, za razliku od ideja drugih duštava, nosi sobom v eru u potencijalnost kolektivnog k o rp u ­ sa, što njenim članovima omogućuje da od nje očekuju k rupne stvari. Ali v e ra u te mogućnosti se ne napaja onim što je kod nacije vidljivo, već se napaja onim pretpostavlje­ nim bogatstvima što se kriju u nevidljivom nacionalnih nedara. Kad je K avur rekao: L ’Italia fara da se, u stvari je p o t­ pisao ček na tajanstvenu d ubinu svoje zemlje. Svaki pripad­ nik nacionlne zajednice doživljava svoju naciju kao čarobni rog izobilja iz kojeg će u neko dogledno vrem e poteći čita­ va čuda. Već u toj prvoj crti nacionalnost nam pokazuje svoju izrazitu o k ren u to st budućnosti, što nije slučaj sa Poli­ som, čiji se futurizam jedva nazire, kao da je zapravo a tro ­ firam Polis živi u svojoj stalnoj sadašnjosti. O va društvena „površnost” Polisa nije slučajna: zasni­ va se na njegovom sam om poreklu. Nacija vuče je d n o vege­ tativno, spontano i kao m esečarsko poreklo: nastaje sopstvenim um nožavanjem , p o p u t polipa, p o p u t poplave, po­ h n l tc r r ib lc h e l e n i z m a i z a d i v l j u j u ć o m o đ l u č n o š ć u o b n a r o d u j e n a j o s n o v n i j e i n a j b e z a z l e n i j e s a s t o j k e I d e j e P o li s a . T a k o će re ć i d a g r a d j a n i n e m o g u d a b u d u m n o g o b r o j n i j e r „ n e o p h o d n o j e d a se svi p o z n a j u " , a i z a t o Sto glas g e n e r a l a i g l a s n i k a t r e b a d a d o p r e d o sv ih. N e m a ć u ln ije g o p i s a d r u š t v e n o g ž i v o t a u G r a d u . N j e g o v i č la n o v i m o r a j u d a s e u z a j a m n o v i d e i č uju. V e l i č i n a n j i h o v o g b r o j a izne ta j e n a k r a j u p o g l a v l j a n a j e n e r g i č n i j o m reči: t r e b a „ d a se m o g u v i d e t i j e d n i m p o g le d o m " . V rtoglavica g rč k o g u m a p rilik o m zam išljanja v e lik o g m n o štv a tak o đ e je i z r e č e n a : „ M o ž d a j e n e m o g u ć e o r g a n i z o v a t i p r e n a s t a n j e n i g r a d ; r e d j e n e m o g u ć k o d m n o š t v a ” . I z a i s ta , t e k j e r i m s k i U r b s p o s t a o a g l o m e r a c i j a n a r o d a , p a ri m s k e in s titu c ije p u c a j u i v iš e n e m a p r a v o g r e d a .

54

put osvajanja ili dinastičkih pripajanja, koja se stvarnom delotvornošću priključuju početnom jezgru jedino tek n a ­ kon dugog vrem ena, kada to opet čini ka o biljni kalem, na način postupne i nehotične homogenizacije. N asuprot t o ­ me, Polis nastaje iz hotim ične volje za nekim ciljem. Im a fo­ rmalni k a ra k te r orudja za... Njegovo poreklo je, dakle, telos. O vo uobličuje, oživljava i je s te telos, pa kao i sve što je telos, u sebi nosi živo i dejstvujuće stremljenje ka teleiosis-u, ka savršenstvu. Ali to savršenstvo se ne doživljava kao n a ­ da u budući razvoj, već kao svojstvo sadašnjosti. Stočar oče­ kuje da nakon toliko i toliko naraštaja, u svom stadu dobi­ je onakvo grlo kakvo je želeo zahvaljujući svojoj eugenetičkoj tehnici; no, inženjer nastoji da odm ah postigne savršen­ stvo svog uredjaja, dakle njegovu optim alnu delotvornost. Prem a tome, u samom nastanku Polisa već se oseća impuls, koji je jasan i svestan nalog, prem a stvaranju oblika čovekovog suživota koji će biti „bolji” , koji ce biti „najbolji” . Polazna tačka Platonove Republike - traganje za idealom društva - nije utopijska niti p reteran o platonovska; to je ista ideja grada, države, društva koje je u sebi nosio svaki G rk kao nešto najočiglednije na svetu. O tu d a proces nastanka Polisa ide u suprotnom smeru od onog kojim ide i m ora da ide Nacija. D ruštvo Polisa već počinje kao država, kao razborita i dobrovoljna politička, zakonodavna, administrativna i ratn a organizacija, dok N a ­ cija prerasta u državu tek u fazi svoje p o tp u n e zrelosti. T r e ­ ba doslovno shvatiti naziv „gradjanin” - polities, „političa­ r i civies - koji sami sebi nadevaju grčki i rimski pojedinci. Svojom uobičajenom strogošću poimanja, i svojim velikom talentom nadevanja imena stvarima - A d a m o v dar bio je upravo u tom e što je stvarima n ad e n u o ime - B urkhart nam pokazuje kako je Polis u stvari pokušaj da se od društva n a ­ pravi jedan um bedingtes B ürgertum , jedno, rekli bismo, ra ­ dikalno su-građanstvo, a od čoveka kao takvog, čistog gra­ đanina. O tu d a „konstitucionalistička” sklonost kod G rk a da svoju celokupnu ¡storiju, od pojave G rada, provedu u ra ­ spravi o oblicima vladavine, pon e k a d raspravljajući o tom e recima, ponekad mačevima. G ra d je, kao što rekoh, pre

55

svega, nadasve i u osnovi, država, dok kod Nacije ona je sa­ mo zašiljeni vrh široke priram ide koju o brazuju njena osta­ la svojstva. T o sobom povlači činjenicu d a m noge nacije ni­ su nikad stigle da b u d u i države, te su ostale na evolucionim stupnjevim a koji p re th o d e o nom završnom stupnju što ih čini „suverenim ” . Naziv „nacija” je više nego srećno nađen jer, bez dalj­ njeg, nagoveštava da je ona nešto što prethodi svakoj konsti­ tutivnoj volji njenih pripadnika. O n a je tu pre i nezavisno od nas, njenih pojedinaca. T o je nešto u čem u se rađamo, nije ne­ što što mi osnivamo. Istorija Polisa počinje jednim - stvarnim ili legendarnim - ktisis, osnivanjem. Ali Nacija nam je za leđi­ ma, to je vis e tergo a ne samo figura na vidiku, ispred našeg uma, kao što je bila za građanina Polisa. Nacionalnost čini od nas sunarodnike a ne, primarno, su-građane22. Ne sastoji se od naših volja, ne živi od njih, nego, beznadežno, postoji po sebi, kao prirodna stvarnost. U tom smislu, to je manje čisto ljudska pojava nego Polis, ako kao najljudskije smatramo raz­ borito svesno ponašanje. Naravno da, iz istog razloga, to je i realnije, čvršće, manje slučajno i neizvesno. Sve što je potpu­ no svesno - nem a ni potrebe da se kaže - jasnije je, razumlji­ vije i prozračnije nego nesvesno, ali je ujedno vazdušastije i podložnije raspršavanju. Suprotno tome, Nacija nije mi, nego smo mi Nacija. Mi je ne pravimo, ona pravi nas, ona nas sa­ stavlja, daje nam našu radikalnu suštinu. T o uzrokuje da pojedinac u norm alnim okolnostim a ne brine o svojoj Naciji. N jem u se čini da o n a već jeste i da će i nadalje da bude, već po sebi, bez p o treb e za n ekom našom izričitom saradnjom. Z bog toga briga za Naciju, a to je „ n a ­ cionalizam ” , čak i u svom najneizbežnijem i suzdržanijem rekli bismo, najprirodnijem obliku, u stvari je nešto pridodato i izveštačeno, nije spontano, konstitutivno i primarno, o n ako kako što su „civizam ’' ili po litiza m bili za G rk a ili Rimljanima, to jest, stalna briga i bavljenje svojim G radom . Kod Nacije bi bilo besmisleno kad bi svi ili većina njenih 2 2 I G r c i s a u p o n e k o m t e k s t u n a z i v a li j e d n i d r u g e k o m p a t r i o t i m a , š to bi d a n a s z n a č i l o „ s u n a r o d n i c i " , ali t a d a je t o z n a č i l o d a i j e d a n i d r u g i p o t i č u o d is tog, d a l e k o g o c a , p n te r . F r a t r i j a ili b r a t s t v o i m a l o j e p a r a l e l n o i m e u p a tr a i, p a tria i.

56

pripadnika bili političari, dok su A tinjani i Spartanci uglav­ no m svi bili političari, pa čak i u tako odm aklom d o b u kao što je 40. godina p.n.e. Cicero je m orao da traži izvinjenje, k ao d a j e počinio nešto nedopustivo, što se na n ekoliko nedelja povukao iz rimskog F o ru m a kako bi na svom im anju u T uskulu na miru pisao o filozofiji. No, to sve ima i svoju drugu stranu. Pošto je A tinjanin p re svega bio građanin, političar, kao ljudska stvarnost bio je specijalistički m anje atinski nastrojen nego što je E nglez E nglez a Španac Španac. Ispod njegovog građanstva, ispod njegovog politizma koji je funkcionisao na svesnom nivou, te p re m a tom e u površinskoj ravni njegovog bića, A tin ja ­ nin je uistinu bio jonski, a još i više grčki nastrojen. J e r G rčka, Jđelada, dalje od vidljive kore sastavljene od njenih bezbrojnih Poleis-a, ta ko đ e je bila nešto kao n e o d re đ e n a Nacija koja ne zna za sebe kao takvu. Ovu pripadnost k o ­ ju je svaki G rk kao reku ponornicu o d u v e k (dakle, i pre naših k o n k re tn ih saznanja o grčkom životu, ali koja nas najstarija saznanja prim oravaju da izvodimo kao zaklju­ čak) osećao u odnosu na širu zajednicu, p re m d a labavije nego pripadnost svom Polisu, istoričari i filozofi nisu nikad rastumačili, tako da to nećem o ni mi sada d a p okušam o. U osnovi, s jedne strane je reč o Ideji drugačijeg društva od p lem e n a p a čak i od ideje „ n a ro d a ” - u smislu Jona, Eolija, D o rja - a s druge, o striktno nacionalnoj ideji; to je oblik socijalnosti za koji još ne postoji sociološki naziv. Tvrdnja koja se po inerciji provlači iz knjige u knjigu otkad ju je Vi­ ko spretno formulisao, a p re m a kojoj je H o m e r stvorio tu u n ita rn u svest kod H elena, čista je besmislica, jer H o m e r u pravo polazi od toga da je suživot kod G rk a bio socijalizovan i pre njega, nije sad bitno do kojeg tačnog stepena: on je već postojao. D o b ro je nedavno postupio Sadevalt k a d a nam je ukazao na čoveka po im enu H om er, koji je oko 756. godine p.n.e. pro p u to v a o celu H elađu kao d a j e to najprirodnija stvar na svetu, kao da se zapravo kreće po svojoj kuci, s tim što se Sadevalt, ona k o savestan kao i sva­ ki od vas, Nem ca, pretvorio u Agenciju Kuk, pa je još n a ­ veo i broj dana i vrste prevoza koji su po svoj prilici bili p o ­

57

trebni pesniku na njegovim brojnim putovanjim a. Iz tog Vodiča kroz Egejsko m ore izlazi da su ta putovanja bila izu­ z etno k ratk a i laka23. H o m e r je najverovatnije recitovao p rosodičnu kantilenu svojih daktilskih šesteraca na panhelenskom slavlju Olimpa, gde su devojački horovi pevali pesme u kojima se ponavljaju različiti grčki dijalekti. D ru štv e ­ ni suživot koji biva objedinjen pesnicima, i koji se objedi­ njuje i u njima pojedinačno, svakako predstavlja stupanj r e ­ lativne zrelosti u form ativnom procesu jedne nacije ili paranacije24. O n o što jeste izvesno i norm alno, jeste to što je ova helenska „para-nacija” koju je sačinjavala ljudska tvar od koje je bio sazdan svaki Grk, stiče formalni izraz tek dva veka posle H o m e ra i Hesioda. Tales, veliki najavljivač, po svoj prilici Feničanin - neke stvari bolje vidi stranac - p r e d ­ laže političko ujedinjenje Grčke. Bila je to utopija pravog m atem atičara, astronom a, inženjera i trgovca, dakle um a bez smisla za istoriju. Utopija je bila i nadalje, a nikad nije ni prestala to da bude, ali o d o n d a se s kolena na koleno ova helenska socijalizacija zgušnjava zahvaljujući zajedničkim verskim svetkovinam a i sportskim takmičenjima, a naroči­ to se zgušnjava u sudaru sa velikim „ D rugim ” , sa Persijom. Uglavnom, od V veka pojam efektivnog helenskog jed in ­ stva biva zabeležen, i to kod H erodota, koji ga oko godine 445. p.n.e stavlja u usta A tinjanim a, neposredno posle bit­ ke kod Salamine (480. p.n.e.)25. Razumljivo je da samo čovek čije je detinjstvo obeleženo ratom sa Persijancima može tako živo da oseća društveno jedinstvo Grka. U svakom 23 S c h a đ e r v a l d t : H o m e r u m i s c in J u h r h u n d c r t, u D.-j.s- N c u c B iltl d c r A n t i k c n . he r a u s g e g e b e n v o n H d m u l B e r v e , 1 , 5 1 -9 0 , 1942. ^ H o m e r j o š n e m a i m e za s k u p (» r k a , ali o k o g o d i n e 700. v e ć p o s l o j i j a s n a sves t o n jihovoj zajed n ičk o j prip ad n o sti, što se n e p o s r e d n o o d ra ž av a na H e sio đ o v o m ^ s p i s k u n a r o d a " , g e n e a l o š k i iz v e d e n i h iz H e l l e n o s - a k a o z a j e d n i č k o g oc a. ^ Z a p a n j u j u ć e j e o t k r i t i d a H e r o đ o t d e f in iš e g r č k o j e d i n s t v o u p o t r e b l j a v a j u ć i n a j s t r i k t n i j e p o j m o v e k o j i m a se i d a n a s d e f i n i š e I d e j a N a cij e, š t o če reci j e d i n s t v o k rv i, j e z i k a , v e r e , h r a m o v a i z d a n j a , o b i č a j a i sl ič nost i u n a č i n u m iš lje n ja i ž iv lj e ­ n ja . O v o o t k r i ć e je z a p r a v o o š a m u e u j u ć e i m a d a H e r o đ o t u služi n a čas t, s p r a v o m p r e d s t a v l j a u v r e d u za m o d e r n e i s a v r e m e n e a u t o r e , koji nis u u m e l i išta d a d o d a ­ j u to j d e fi nic ij i. O t e ž a v a j u ć a o k o l n o s t je u t o m e Što je o v a j niz. o d l i k a m o ž d a vre d e o z a h e l e n s k o j e d i n s t v o k o je j e H c r o d o t i m a o na u m u , ali n e v r e d i niti je d o v o ­ lja n za d e f in ic iju N a c ij e . H e r o d o t : Fstorijc\ k n jig a V I I I , g la v a C X L 1 V .

58

slučaju, to je bio vrh u n ac grčkog društva. N akon njega d o ­ lazi d o b a velikog neslaganja m eđu grčkim gradovima, a to neslaganje je prvo otpočelo takmičenjem, p a suparništvom i n a kraju žestokom b o rb o m izm eđu A tin e i Sparte, kojim a se potom pridružuju ostali Poleis-i. U sk o ro ćem o videti da se slično nazadovanje odigralo i u evropskoj socijalizaciji u poslednjih sto godina. M eđutim, u IV veku mislioci, kao npr. Izokrat, opet če progovoriti, i to sa form alnim k a ra k te ­ rom političkog program a, o državnom ujedinjenju Grčke, zasnovanom na zajednici koja je već postojala m eđu G rci­ ma, ali koja se ne svodi isključivo na one odlike koje je H e ­ ro dot pobrojao, nego se odlikuje i time što Grci imaju n e ­ što što drugi narodi nemaju. To ekskluzivno društvo H e le ­ na odlikuje se za njih određenim vrstam a posebnih zani­ manja, ustanova, uzornih načina: to su um etnost, retorika, filozofija, muzika, gimnastika, ratna tehnika i viši verski o b ­ redi, kao oni u Delfima; ukratko, to društvo se odlikuje „ k u ltu ro m ”, paideia-om. To je podrazum evalo svesno negovanje i istančavanje načina čovekovog bivanja. „ K ultura” je ono što čovek pridodaje svojoj prirodi26. „Naziv Grci vi­ še ne znači jedinstvo krvi (g enos), nego intelektualno svoj­ stvo, tako da se danas pre nazivaju Grcim a oni koji učestvu­ ju u našoj kulturi, negoli oni koji vuku zajedničko poreklo s n a m a ” , tvrdi Izokrat27. O va ideja, zajednička mnogim G r ­ cima oko 394. godine - a to je otprilike datum „velikog u v odnika” u kojem se Izokrat upinje oko retorike kao da treba da otpeva visoko C - zavređuje da bude malo preci­ znije razm atrana. Na prvom mestu - valja primetiti - ona ukazuje na slabu veru i zanimanje za zajednicu zasnovanu na nečem u s to j e prilično novijeg datum a, dakle na „kultu­ ri” , razrađenoj vek ranije a sazreloj tokom tog veka. Još jednom nailazimo na osobiti helenski stav pred vrem enom , a koji čini neobično priklanjanje sadašnjici i bavljene njo­ 2f> O d n e m a č k e i s t o r i o g r a l s k e š k o l e r e č „ k u l t u r a " s e m a n t i č k i se i z v i t o p e r u j e t a k o d a n a k ra ju o z n a č a v a n a č i n b i v a n j a j e d n o g n a r o d a , b ilo ko ji d a j e to n a čin . V a lj a se s eti ti d a j e r a n ije „ k u l t u r ” z n a č ila s a m o j e d a n n a č i n b i v a n j a , o n a j u z o r a n z a lj ude . 27 S ve je to r e č e n o u n j e g o v o m P .in c g iiik u (5 0), pri č e m u ističe d a je to z a s lu g a A t i n e te d a j e z a h v a lju ju ć i njoj p o s t i g n u t a h e g e m o n i j a .

59

me. N a drugom mestu, ta bajna „ k u ltura” - za Izokrata, shodno onom e što pokazuju pasusi ispred n avedene rečeni­ ce, pre svega predstavlja „um etnost lepog govorenja” , tj: božanstvenu R etoriku - zanimala je samo neke manjine, ne­ k a b u d e da i nisu bile tako malobrojne, ali ipak nisu bile ni grčki narod, grčki gradovi, nego samo njihovi aktivni i pasi­ vni intelektualci. No, čak ni u Grčkoj intelektualci nisu uspe­ li da predstavljaju svoju zajednicu kao odlučujuće istorijske snage. Intelektualnost je svugde samo ekscentrična, izuzet­ na snaga, ona je tek iskosa činilac efektivne istorije. Bilo je dakle ravno utopiji priželjkivati da milioni H e le n a rasutih po najraznolikijim oblastima i političkim kolektivim a ve o ­ m a različitog stepena „kulturacije” budu opčinjeni tom ču­ desnom paučinom Retorike, i, uopšte, n a u k a m a i um etnostima, i da ih dožive kao motiv ili dovoljan razlog društve­ nog jedinstva. Z a njih, pa čak i za građane A tin e - da i ne govorim o o helenskoj „kulturnoj” periferiji - ta „k u ltu ra ” o kojoj su slušali nije bila ništa drugo nego nova i dosta p ro ­ blem atična dosetka labavog helenskog suživota; recimo da je bila kao još je d n a slava, ali neupoređivo nesolidnija i neuzbuđljivija nego M araton, Salamina ili Olim p bogova, n e ­ go neka pobeda na igrama, na olimpijskim, pitijskim, istmičkim i nemejskim panegiricima, pa i u tradicionalnim insti­ tucijama agore, gimnazije i vojske koje, m eđutim , nisu ni­ kad bile dovoljne da ujedine G rk e u toj vrsti društva koje mi nazivamo Nacijom. (O d pre veka i po, kao posledica tri veka humanizma, istoričari su sklo n i tom e da u prvi plan i previše isture inte­ lektualne i um etničke skupine, što iskrivljuje pravu pe rsp e ­ ktivu istorijskih snaga. Jedino najveći istoričari - kao npr. Hegel, M omsen, E dvard M ajer - ne zapadaju u ovu optičku varku. Ostali, a prevashodno nemački istoričari, proizvo­ ljno intelektualizuju, literalizuju i obično artistizuju istoriju. N ipošto neću reći da smo mi intelekualci la m o u c h e du coch e istorije, ali ću ipak kazati da čak i u razdobljim a njiho­ vog najvećeg uticaja, taj uticaj je uistinu bio z natno manji u pogledu prisutnog i neposrednog dejstva nego što se kasnije zamislilo. Tako, suočen sa dogm om koja je ubrzo ustaljena,

60

a na osnovu koje bi p hilo so p h es bili ti koji su izazvali F ra n ­ cusku revoluciju, istoričar Johanes fon Miler piše pristalici te postavke, v a tre n o m em igrantu D ’Antregezu: „Ne kažem da nisu itekako značajne te muve na uzdama, uostalom, još će ih nazvati plem enitim duhovim a Pariza, ali, verujte mi, nisu te m uve /iz Lafontenove basne, prim, prev./ prevrnule kočiju: kočijaš je bio zaspao!” (Baldensperger: L e m o u v e ­ m e n t des idées dans 1’em igration, tom. II, str. 48). Pravi istorijski uticaj intelektualca uvek je podalje od njih samih i, strogo govoreći, nije njihov, nego njihovih ide­ ja. Ali ideje intelektualaca iziskuju puno vrem e n a da bi p o ­ stale „istorijska snaga” , je r da bi to postale, one m oraju da prestanu da budu „ideje” i da se pretvore u „opšta m esta” u opticaju, u „javno m njenje” . T o je jedan od razloga zbog čega na istoriju utiču tako sporo pa i retroaktivno. D o sada napisane istorije Grčke, a ni filolozi, većinom, nisu još uspeli da filozofe, pesnike i retoričare G rčke srneste tam o gde im je m esto u n u tar dinamičkog sistema grčkog života. K ada nam Vilam ovic-M elendorf otkriva da m u je njegov tast M elenđorf predlagao da napiše istoriju Grčke prim ereno istoriji njene filozofije, kao što je sam sastavio istoriju R im a shodno istoriji njegovog prava, bivamo ska­ menjeni saznajući da je taj genije istorije m ogao da počini takvu omašku. Očigledno je da je tako plaćao danak nemačkom poroku da se zakida istoriji tako što biva pretvorena u puku Ideengeschichte, čime ona prelazi sa dinamičke na a pstraktnu kinematiku. Sve ovo govorim u vezi sa e fe k tiv n o m vrednošcu koju treba pripisati program u jedinstva u „kulturi” , onako kako ga je Izokrat izneo. Naravno, i on sam će reći, na poslednjim pasusima samog Panegirika (IV, 187-88), a obuzet očajanjem, da ništa od onoga što je rek a o ne vredi ako stva­ ri ne uzmu u ruke „ljudi od akcije” te „jedni druge ne uver e ” u njihovu pogodnost. Na ovom m estu nas ne zanim a preispitivanje razloga koji su G rke sprečili da postanu Nacija. J e r nije reč samo o tome da je grčka „nacionalnost” zaustavljena na nedozre­ lim stupnjevima njenog stvaranja, već, uistinu, o tome da

61

nikad nije ni postojala. T o je ono što nas sada zanima, jer nas prip re m a za prihvatanje činjenice d a najverovatnije društvo kao Nacija nikad nije ni postajalo osim u Evropi, što nas sa svoje strane obavezuje da dobro zaokružim o tu Ideju, pri čem u ne sm em o da dozvolimo da sve sociološke m ačke ispadnu crne usled nedostatka svetlosti. Podvucimo, međutim, dozu sličnosti u društvenoj struk­ turi grčkog i evropskog čoveka, shodno onom što sam o ovom e već rekao. I socijalnost helenskog pojedinca ima dve ravni ili dimenzije. U jednoj od njih on je polites, građanin svoga grada, kao što je Evropljanin pripadnik svoje nacije. Ispod nje teče, kao podzem ni tok, njegova svest o zajedni­ štvu sa svim Grcima, kao što su se na neki način Evropljani oduvek osećali pripadnicima Evrope. Ali ovo je sličnost a p ­ straktnog formalizma i služi nam samo za to, ako smo iole ozbiljni mislioci, da upravo ukažem o na radikalnu razliku izm eđu te dve strukture.

62

Dvojnost grčkog čoveka

Atinjanin, na primer, oseća se Atinjaninom , ali i helensko-grčkim čovekom, kao što N em ac zna da je N em ac ali i Evropljanin. Z a našu na m e ru - a to je da razjasnimo Ideju Nacije - veom a je važno da sučelimo ova dva pa ra kon c e p ­ ta. Nacija i E vropa s jedne strane, G ra d i H e lada-G rčka s druge. Videćem o kako je reč o suštinski različitim stvarno­ stima. Malo strpljenja: idem o polako jer bih želeo da p o stu ­ pim o „savesno” . M oram o da osvojimo ideju Nacije kao Jevreji Jerihon, kružeći oko njegovih zidina u sve užim krugo­ vima, duvajući, naravno, još i u trube. Seneka je govorio: „A ko neko, pošto je celog dana trčao, stigne do večeri, pa i to je nešto” . Pre svega, param etri ove društvene dvojnosti su h e te ­ rogeni i u jednom i u drugom slučaju. U našem slučaju im a­ mo par Nacija i Evropa, a ona nije jedna nacija. Sta je za­ pravo, to ču malo kasnije nastojati da objasnim. Ali kod G r ­ ka oba p a ram etra su G rad i H elada. M eđutim, u ovom slu­ čaju, ono što bi se zvalo nacijom nije G rad, nego u pravo v e ­ liki društveni svet koji su činili svi Grci. Već s praga, a limine, pojavljuje se potpuno odsustvo pariteta. Grčka, Helada, poseduje, naime, neka od svojstava ko­ ja obrazuju Ideju Nacije: grčki ljudi približno se razum eju kad govore, obožavaju nekoliko zajedničkih bogova a zase­ bni bogovi obično su izm eđu sebe homogeni, imaju svest o dalekom zajedničkom poreklu itd. Upotrebljavajući sada ublažene izraze za te početke društvenog jedinstva u kojem su živeli svi Grci, ne idem za tim da varam i sebi olakšam

63

posao, nego mislim d a j e taj, a ne neki drugi, onaj pravi in­ tenzitet tih početaka, taj suzdržani intenzitet. No, za moje tum ačenje bilo bi poželjno da pretpostavim o suprotno: da su svi govorili jednim, praktično istovetnim jezikom, da su imali istu veru, i da je njihova genealoška tradicija bila čvr­ sta, precizna i unitarna. T o bi nam omogućilo, bez rezervi i ublažavanja, da tvrdim o d a su Grci živeli, po rasutim b lo k o ­ vim a njihovih bezbrojnih gradova, u jed n o m preciznom i energičnom jedinstvu. A li to jedinstvo jezika, vere i gen e a ­ loške tradicije, kao snaga društvenog učvršćenja (kao stva­ ralačka snaga društva) sam o je vis a tergo i ništa više. K a r a ­ kteristično za jedinstvo vis a tergo je pak to što se u tom je ­ dinstvu biva kao da je ono bogom dano: ono što je u prozi zborio bourgeois g en tilhom m e. P re m a tom e, Grci nisu raz­ bijali glavu oko svog helenizma; hoću da kažem, nisu se tr u ­ dili a još manje se upinjali da to budu, to nije određivalo nji­ hove nam ere i projekte niti je i najm anje stišavalo žestoku i stalnu borbu m eđ u njihovim gradovima, osim u krajnjem slučaju prisutne opasnosti od Persijanaca. C ak i u tom slu­ čaju, poznata su oklevanja jednih i drugih gradova hoće li se priključiti krstaškom p o h o d u protiv Azijata, kao i učestane izdaje helenskog jedinstva. R e č je, dakle, o velikoj razlici između onoga što čovek jeste iza sopstvenih leđa i onoga što je ispred sebe samog, onoga što je kao tradicija i onoga što je kao preduzeće. O vo poslednje sastoji se od svega što ima pred očima, je r je to za njega problem, projekat, ono što ga zaokuplja i zanima, ono što želi i što pokreće njegove energije, ukratko, ono što že­ li da bude i što oseća „da m ora biti” . Ukoliko bismo se ra ­ di razum evanja poslužili, ka o prigodnim oruđem , aristotelovskom distinkcijom između „m aterije” i „form e” , ja bih rek a o d a ono što hoćem o da budem o ili što osećam o da bi­ smo morali biti, ono što nas podstiče da činimo i trpim o p re m a tome, naše bivanje okrenuti napred, p red očima - j e ­ ste „ fo rm a” , koja efektivno izveštava naš život koristeći kao „m ateriju” ono što joj odgovara od svega što smo a ter­ go. U tom smislu nem a sumnje da je „ to rm a ” grčkog čoveka bila njegovo građanstvo, to što je bio Atinjanin, Sparta-

64

nac, Tebanac, dok nasuprot tome, svest o tom e da pripada helenskom svetu bila je tek navika po inerciji. D a bismo dali veću providnost o nom e što sledi, u putno nam je da ovo form alizujemo u dva stava, govoreći: čovek, kao osoba ili kao kolektiv, uvek je jed n a jednačina izm eđu njegovog bivstva p o inerciji - njegovog receptivnog, tradici­ onalnog bivstva - i njegovog agilnog bivstva - preduzimljivog, sprem nog da se suoči s problem im a28. Agilni život G r k a svodio se pa k na njegovo građanstvo. Bio je, dakle - u ovom smislu agilnosti - sam o A tinjanin ili sam o Spartanac ili sam o Korinćanin. Njegovo helenstvo je ostajalo iza njegovih leđa, po inerciji. O n o odlučujuće hilo je u tom e da i jed n a i druga stvar - njegovo građanstvo i nje­ govo helenstvo a tergo - nisu imali išta zajedničko između sebe. O no što time želim da kažem postaje jasno kad se to sučeli sa našim zapadnim načinom doživljavanja nacije.

28 K o r i s t i m iz ra z „ bit i a g i l a n " u č as t F i h t e o v o m o g r o m n o m g e n i j u , j e r je F ih t e p r ­ vi m is li la c k o j i d e f in iš e č o v e k a k a o d a m u j e p r i m a r n a i o s n o v n a o s o b i n a r e in e A g ilitiit. O d svih filozofa iz p r o š l o s t i , b i o b i n a j a k t u e l n i j i d a m u n e s m e t a n je g o v s ta l n i, b e z a z le n i i p r o p o v e d a j u ć i p a t e t i z a m . K o d F i h t e a v e l i k a L a j b n i c o v a id eja d o s e ž e p u n u zre lo st , a tim e i ve lik a n e m a č k a ideja d a s tv a r n o s t, d a s u štin a nije fo r­ m a , k a o š to su G rc i s m a t r a l i - č a k o n i koji n a s t o j e d a p r e v a z i đ u s e b e , k a o A r i s t o ­ tel, ili k a o š t o s u, za n j i m a , p o v e r o v a l i s h o la s tic i - ili k a o š t o s u o d u v e k M e d i l e r a nc i s m a t r a l i , n e g o je v is u č tiv u . A L a j b n i c k a ž e , n e k a se s t v a r n o s t s a s to ji o d a k t i ­ v n o s ti, n r c u s te n s i ilu s tr a r e p o s s c t, š t o m o ž e d a se p r e d s t a v i k a o n a p e t i l u k u p e r e n ka n e č e m u (P h ilo p h is c h c n S c h ritte n v o n d . W . L e ih n itz , B e r li n , 1880, IV , str. 469). ZJro g to g a , o d m o j e d v a d e s e t e g o d i n e , na k o r i c a m a m o j i h š p a n s k i h k n j i g a na la zi se m a li divlji str e la c k a k o o d a p i n j e s v o ju s tre lu. P r i p a d a m p l e m e n u s tr elič ar a.

65

Nacija i nacije

I Englez, i Francuz, ili Španac - ostavimo za trenutak N em ca izvan ovih razm atranja - jesu to što su a tergo i po inerciji, tradicionalno, kao da se to podrazum eva, kao da se u tom e što su naprosto već nalaze, to je nešto u čem u se kreće i što udišu, to što su Englez, Francuz, ili Španac. Z a njih je nacija - na ovaj inercijiski način - njihov maternji je ­ zik, njihova verska i herojska tradicija, njihovi ukorenjeni običaji, njihov osobeni način razmišljanja, osećanja i uživa­ nja. Ali ono što je karakteristično za Ideju Nacije jeste to što su se svi ti vidovi inercijskog života razvijali i obogaćiva­ li sve dok nisu postali integralan način bivanja čovekom . Biti Englez, Francuz ili Španac znači biti integralan čo vek na engleski, francuski ili španski način. Taj način se tiče svih ljudskih dimenzija - religije, poezije, um etnosti, ekonomije, politike, ljubavi, bola, užitka - prožim a ih, nata p a i preinačuje. K ako pred tim pojedinačnim načinima bivanja čove­ kom nem a pak apsolutnog čoveka, čoveka bez načina, svaki Evropljanin vrem e n o m je došao do toga da oseti da njegov „nacionalni” način osećanja čovečanstva nije sam o inercijs k i tovar prošlosti, nego nešto što treba da bude i u buduć­ nosti, nešto što zaslužuje da bude. Vis a tergo tradicionalnosti postala je sa svoje strane uzorita i time vis proiectiva, postala je stvaralačka snaga budućnosti, ideal života o k re ­ nutog sutrašnjici. Prvo Englez, potom Španac pa Francuz, otkrili su ne samo da su - ne znajući kako ni zašto - Englez, Španac i Francuz, nego i da je to najbolje što se može biti.

66

Stvarnost tog osećaja dokazuje u pravo različit stepen radikalnosti kojim je svaki od njih to osetio ili ispoljio. Englez predstavlja ekstrem ni slučaj. V ekovim a je kom paktnom , nesalomljivom verom verovao da je biti Englez jedino što, sa ljudskog stanovišta, vredi biti u svetu „ljudi” . Kao folie ili ludost prihvatao je jedan izuzetak, ali, da kažem o, kao da je u nekoj petoj dimenziji, prihvatao je minuli ideal koji vi­ še ne m ože da bude povod n adm etanju ili suparništvu, a to je ideal G rk a Periklovog doba. Izuzev ovoga, Englez snobizu je sve ostale kaste p lanete i prezire ih iz d n a duše. Jedino Englez je savremeni čovek, ostali ljudi su ili izvitopereni proizvodi, ili embrionalni promašaji entiteta Čovek. O vo radikalno i masivno nipodaštavanje sabraće iz zoološke v r­ ste oslobodilo m u je sposobnost voljenja koju svaki čovek ipak ima, m ada je Englez m ožda ima u manjoj meri nego drugi; uglavnom, tako je on bio u prilici da svoju ganutost posveti ostatku prirode, naročito životinjama. Nežnost, če­ sto izveštačena, koju Englez oseća prem a životinjkama, sa­ činjena je od onoga što je sebi uštedeo u saobraćanju sa drugim ljudima. K rajem X V III veka, ali naročito početkom X IX veka, Englez je zbog ovakvog ustrojstva počeo da ose­ ća izvestan nemir savesti prema ostalim narodim a, te je do­ šao do neobičnog kom penzacionog dogovora sa samim so­ bom i to u najboljem engleskom stilu; u stilu koji mu o m o ­ gućuje da u sebi složi svoje poroke, m ane i slabosti, i naj­ stroža „idealistička” načela morala i ispravnosti. Pomislio je, naime, da može još jednom da bude srećan praveći kom ­ promise. Pomislio je da, s obzirom na to da prezire ostale ljudske tipove, ali da gaji ljubav prem a životinjama, ukoli­ ko nađe čoveka što sličnijeg životinji, m ogao bi i njemu da posveti svoju razneženost. Tražeći ga, našao je C rnca29. ")Q

" P om i S lja m da bi m e h a n i z a m s li č an o v o m e koji s a m n a v e o m o g a o d a se n a đ e u o s n o v i i z n e n a đ u j u ć e n e ž n o s l i k o j u F n g l e z , p r e z r i v p r e m a lj u d i m a , v e ć v e k i p o o s e ć a p r e m a C r n c u , a k o j u t a k o n a p r a s n o i s m e š n o is p o l j a v a i u n e d a v n o j kn ji z i M r. T ojnbija. N a p r e d a v a n j i m a I n s t i t u t a h u m a n i s t i č k i h n a u k a k o ja s a m o d n o v e m b r a 1948. d o m a r t a 1949. d r ž a o o v e l e l e p n o m T o j n b i j e v o m d e l u , n e m a l u p a ž n j u p o s v e ć u j e m toj a u t o r o v o j „ p o z i t i v n o j m e l a n o t a k s i j i " . O v o p r e d a v a n j e u s k o r o će se p o ja v iti k a o k n ji g a . / P o s r e d i j e v e ć p o m e n u t a k n jig a C o v e k i lju d i. /

67

N a sličan način, mogli bism o lako da predočim o kako su Francuz i Španac doživeli svest o p ripadanju svojoj naci­ ji, ostajući tak o pri ova tri slučaja u kojim a se stvarnost N a ­ cija ukazala s većim intenzitetom i spremnošću. T e m a bi bi­ la zabavna, ali mi ipak žurimo. U m e sto toga, sred šale i zbi­ lje, ono što je rečeno o Englezu otkriva nam da ako Ideja Nacija sadrži, kao jedan o svojih osnovnih sastojaka - uisti­ nu, ključni - verovanje da hjen član p rip ad a društvu koje je stvorilo integralni način bivanja čovekom, te da je taj način apsolutno najbolji, m ak a r i zbog nekih parcijalnih i relativ­ nih razloga, to znači da svaka svest o nacionalnoj prip a d n o ­ sti pretpostavlja druge nacionalnosti koje su se stvarale u okruženju u p o red o sa sopstvenom, i da sa njim a živi za jed ­ n o u stalnom poređenju. Iz tog razloga sam ranije i rekao da Nacija nikad ne može da bude samo jedna, nego da njen koncept sobom povlači pluralizam nacija. Svakako da su evropske nacije bezbroj pu ta ukrstile mačeve, ali je mnogo značajnije to što su im se „kolektivne d u š e ”30 vek za vekom izoštravale p o p u t mačeva, jedne u dodiru sa drugima, i da su zajedno živele u stalnoj utakmici, u neprekidnom agonijskom na d m e tan ju koje ih je navodilo na „uvežbavanje” i usavršavanje. K ontinuirana utakm ica dovodi do čestog uza­ jam nog podsmevanja. Pred našim načinom bivanja čove­ kom, način neke druge zemlje čini nam se u m nogo čemu smešnim: je d e N ation sp p o te t iiber die A n d e r e u n d alle haben R echt, kaže Sopenhauer31. Ništa od toga se ne bi desilo da je Nacija, kao jonizam, dorizam ili helenizam, samo tradicija i inercija. K ao što sam 3 0 S t v a r n o s t k o j a s e k r i j e iza iz ra z a „ k o l e k t i v n e d u š e ’’, z a k o j i m se t a k o č e s to i t a k o n e o d g o v o r n o p o s e ž e , n ij e n iš ta d r u g o n e g o s i s t e m i n t e l e k t u a l n i h i e m o c i o n a ­ l n ih n a č i n a k o ji v a ž e u j e d n o m d r u š t v u . S v e š t o p a k j e s m o i č i n i m o j e r s e t a k a v n a ­ č in v a lja j e s t e m e h a n i č k o p o n a š a n j e . O d a t l e p r o i z l a z i z a k l j u č a k d a j e k o l e k t i v j e d n a s t v a r n o s t s u i g e n c r is i z m e đ u č is t o lj u d s k o g š t o čin i lični ž iv o t, i m e h a n i č k o g p r o c e s a - s a fiz ič k im ili b i o l o š k i m m e h a n i z m o m - iz č e g a s e p r i r o d a i s as to ji . A l i to p o v l a č i s o b o m d a j e k o l e k t i v k o n s t i t u t i v n o „ b e z d u š a n ” , d a j e to o n o a u t o m a t i z o v a n o k o d ljudskog, o n o „ m in e ra liz o v a n o ” , na tu ra liz o v an o . T o je p o s ta v k a koju i z n o s i m u k n jiz i C o v c k i lju d i. 33 „ S v a k a n a c i j a s e p o d s m e v a d r u g i m a i p o t p u n o j e u p r a v u " ( P u ie r g a , I, 45, R e d a m ) . N a c i j a k o j a s e n a j m a n j e p o d s m e v a l a o s t a l i m a j e N e m a č k a ; v a lja to i m a ti n a u m u u v e z i s o n i m š t o ć u n e š t o k a s n i j e reći.

68

rekao, za G rk a iz A tine nije imalo nikakvog smisla d a m u se predloži da bude jonski čovek, ka o što n em a smisla da nas se pozove na disanje. Z bog toga Jonija, D orija ili Helada nisu Nacija. K ako ćem o on d a zvati sve te oblike suživo­ ta koji od Nacije imaju samo poleđinu, kad im je zajednič­ ko biće za leđima? N em a reči ujedno prihvaćene i prim erene. Nemci bi ih nazvali S tä m m e ili Völkerschaften. I stvar­ no, njihov društveni oblik je isti onaj koji poseduje ono što nazivamo Schw aben, Franken, A le m a n n e n , N iedersachsen, Türinger. Ne verujem d a j e ijedan Schw abe potrošio m akar i deo svoje energije, svoje agilnosti, da bi to bio, tj. da bi krenuo da bude Schwabe kao što se kreće u igranje fudbala ili u upravljanje fabrikom klavira u Štutgartu jer, i bez p o ­ trebe za tim, on to već jeste. T a vrsta društva koja se sasto­ ji u tom e da ono bude to što jeste - ono ne m a dimenziju prem a budućnosti i, prem a tome, u stalnom je fieri, te je zbog toga i prevashodno problem atično - dakle, ta čista društvena inertnost je nešto najoprečnije Naciji. Po m om mišljenju, za to bi trebalo upotrebiti, kao striktno sociolo­ ški pojam, reč „ n a ro d ” . U neko drugo vreme, koristeći je d ­ nu latinsku reč, narodi su nazivani „nacijam a”. T a k o se u Francuskoj govorilo o „četiri nacije” : o Francuzima, Pikarima, N orm anim a i Englezim a32. Ovaj spisak nam pokazuje da u XIII veku nijedna „nacija” nije još bila ono što danas podrazum evam o kada kažem o Nacija, osim toga što neke od njih nikad nisu to ni postale. Pikari i Normani ostali su na istom izgledu društva kao i Švabe i Tiringijci.33 O vde m oram o da izvedemo luping do kraja, pri čem u je ovaj složeni m anevar otpočet kad sam Ideju G ra d a su­ protstavio Ideji Nacije, govoreći da G ra d čine ljudi, ali da se u Naciji ljudi rađaju. Sada nem a opasnosti ako dovedem o ovaj nimalo jednostavan skup na svoje mesto. Bez sumnje, u Naciji se čovek rađa i čovek ne pravi Naciju preko noći, 32 Iz r a z im a z v a n i č a n k a r a k t e r u o r g a n iz a c iji P a r i š k o g u n i v e r z i t e t a s v e o d X I I I veka. ^ P l a t o n , k u d i k a m o o b a z r iv iji u u p o t r e b i r e č i n e g o š t o s e misli, g o v o r e ć i o c elin i G r k a , n a z i v a ih s a m o S tu m m ili W o Jk\ p l e m e ili n a r o d H e l e n a , a n e k o l i k o r e d a ­ k a p o s l e to ga ih o d r e d j u j e k a o r o d j a k e , „ lju d e iz k u ć e ” ( R e p u b lik u , 469 C i 471 A ).

69

ali s druge strane, n em a Nacije ako, osim što se čovek u njoj rađa, ljudi ne brinu o njoj te je prave i prepravljaju iz dana u dan. Jasno je d a ova intervencija pojedinaca u stalnom stvaranju svoje Nacije počinje tek na određ e n o m stupnju njihovog razvoja, upravo ta d a kada prestaju d a b u d u „ n a ­ r o d ” . T a intervencija je uvek samo jedan od činilaca koji či­ n e Naciju. Pored njega su ostali iracionalni činioci istorije, slučajnosti svake vrste, invazije, osvajački ratovi, dinastičke sprege itd. Ali u krajnjoj liniji, trebalo bi da kažem o da G ra d čine ljudi - zbog toga je njegova sadržina tako sirom a­ šna - dok Naciju čini istorija, zbog toga je ona tako sadržaj­ na. K a o stvarnost, istorija je taloženje koje se dobija iz p r o ­ žim anja Čoveka, Tradicije i Usuda.

70

Nacija je preduzeće i tradicija

Z apitajm o se sada - kad već u trku dotičem o velike te ­ me koje postavlja problem „Nacije” - koji je prim arni uslov, uslov sine qua non, bez kojeg nije m oguć nasta n a k ovog složenog i tananog oblika društva, uslova u čijem n e d o sta t­ ku ni Joni ni D ori ni Heleni nisu uspeli da stvore bilo šta sli­ čno. Očigledno, taj uslov ne m ože da se nađe u tradicional­ nom m om entu, a tergo\ uostalom, on je istovetan i kod n a ­ cije i kod naroda. T reba da ga potražim o u različitom o d n o ­ su koji u jednom i u drugom slučaju ovaj m o m e n a t ima u odnosu na drugi m om enat, m om enat agilnosti, vitalnog projekta. Razlika počiva u tom e što stvaranje G ra d a k a o ta­ kv o g nem a ničeg zajedničkog sa „ n a ro d n o m ” tradicijom. G rad je pravna tvorevina i ništa drugo. Sve što ima u nje­ mu, od religije do trgovine, već je postojalo u „ n a ro d u ” , i to je volšebno nastavilo da teče podzemnim slojevima G rada. Neka mi se samo ne kaže da su grčki bogovi form alno b o ­ govi Grada. Istina je da ih G rad nije ni izmislio ni otkrio. O ni su bili tamo, u „duši n a ro d a ” , i pre nego što je G ra d osnovan. U suštini, za G rke, kao i za Rimljane, G ra d je k o ­ lektiv ljudi i bogova. G ra d koji kao pravna tvorevina po je ­ dince čini građanima, politai, i od bogova čini politai, gra­ đane. O bezbeđuje im pravni status i čini ih vrhovnim člano­ vima političkog korpusa. Zbog toga se pravo G radova račva u dve grane: u sakralnu i u civilnu. Ali u Naciji energija, agilnost njenih pripadnika, nije usm erena samo na pravo i na spoljnu politiku, na o dbranu G ra d a ili na osvajanje drugih G radova, nego poletno živi

71

integralni način bivanja čovekom , što i čini sadržinu njene kolektivne Ideje, trudi se da je pročisti i obogaćuje; u k ra t­ ko, kao ideal koji t re b a ostvariti, kao sam u sliku njene p r o ­ šlosti, produžava je p re m a budućnosti nastojeći da je dove­ de do savršenstva, čime se inertnost te prošlosti neprekidno preobražava i postaje cilj i uzor do daljnjeg. Sam o ljudi k a ­ dri da u svakom tre n u žive obe tem eljne dimenzije v re m e ­ na - prošlost i budućnost - sposobni su d a stvore Nacije. P o ­ lities živi u neprestanoj sadašnjosti. U njoj se prošlost i b u ­ dućnost pojavljuju kao patrljci. Sklonost, tak o očigledna m eđ u Grcim a i Rimljanima, ka antidatiranju i prem eštanju istorijskih događaja relativno skorašnjeg d a tu m a u veom a daleku prošlost, verovatno potiče otu d a što jedva i da su se sećali bilo čega osim najneposrednijeg, te će biti da su osećali neku vrstu hronološkog gušenja, jer im je nedostajala udaljenost prošlosti, što su oni veštački pokušavali da n a ­ dok n a d e ispunjavajući prazninu onim čega su se zaista se­ ćali. D a su patili od te atrofije „kolektivnog p a m ć e n ja ” - još jedan neophodan pojam, s tim što ga od pukog nepostoja­ nog izraza treba pretvoriti u striktan koncept - i da su od prošlosti imali sam o patrljak, može da se dokaže čak i stati­ stički. Dovoljno je izbrojati stranice ili pasuse što su ih veli­ ki grčki istoričari - Tukidid, Polibije - posvetili zaista drev­ nim vekovim a svoga naroda, pa da se ta cifra uporedi sa ostatkom stranica koje imaju njihove knjige. T u su njihove čuvene „arheologije” , čija je sadržina jadna, pa opet, one predstavljaju genijalan napor tih autora. Z a G rka, kao i za m noge primitivne narode, prava prošlost ne prip a d a v re m e ­ nu, nije istorijska, nego je to jedna apsolutna i irealna p ro ­ šlost, „doba mita i herojske legende” . Skromni H otentoti umeli su da imenuju tu mitološku prošlost bolje nego iko drugi: „to je neko vrem e - kažu - koje se nalazi iza leđa v re ­ m e n a ”. Budućnosti što se tiče, samo će A tina, i to u poznijem dobu, uspeti da svoju kolektivnu predstavu za tre n u ta k projektuje na sutrašnjicu. R ekao sam Atina, ali je m o žd a posredi verbalna om aška. Posredi je nekoliko A tinjana, posredi je pre svega Perikle, koji u svom p o sm rtnom govoru to je jedno od čuda što ih je stvorila ova b o e m sk a planeta

72

n a kojoj pokušavam o da živimo - prikazuje nam A tinu kao ideal ljudskog života, kao uzor koji vredi ostvariti, braniti i propagirati. U toj iznimnoj tački G ra d dodiruje Ideju Naci­ je kao što je d n a sfera m ože da dodirne drugu sferu. Zašto je u Grčkoj takva stvar tek izuzetak, i zašto no r­ m alno ne dejstvuje u kolektivnom korpusu niti je sastavni deo Ideje G rada? Šta treba da se desi „narodim a” da bi u n e ­ kom trenutku u njima proklijala ta težnja da se svaki od njih oseća uzornim? Treba da od određenog, dovoljno blagovre­ m enog datuma, imaju svest o tom e da se život ne sastoji u to ­ me da se bude ono što se već jeste po tradiciji, te da sebe vi­ de kao pripadnike znatno šire jedinice, koja nije njihova i sopstvena a tergo: treba sebe da vide kao pripadnike velikog prostora n e k e p reth o d n e civilizacije. To je za evropske n aro­ de rimski Zapad. M ožemo, naravno, da kažemo da, pristupa­ jući njegovom području i mešajući se sa romanizovanim n a ­ rodima, novi germanski narodi su se zatekli, kao što sam već ranije naznačio, sa nužnošću da vode dvostruki život, svoj tradicionalni, a i uzorni rimski život. Takav je bio „život k a ­ kav se valja”. Rimska civilizacija se ukazivala kao već prosla­ vljeni i sublimirani „integralan način bivanja čovekom ” . A k o se u istoriji ikad i desila unapred neka uzornost, bila je upra­ vo u ovom slučaju. (Naravno, ovaj „integralni način da se b u­ de čovekom ”, onako kako se pojavljivao pred tako novcijatim narodima, bio je potpuno shematičan i nedokučiv, kao što sam takođe već kazao. Ali oni nisu zapažali tu shematič­ nost i neđokučivost.) Srednjevekovna istorija je istorija fiskulturnih vežbi koju su neki ljudi adolescentnih duša m ora­ li da izvedu da ne bi bili samo inertni i tradicionalni, već da bi naučili da budu i uzorni. Z ato je „materijalna” sadržina tradicije svakog naroda, ohaveštenog o imperativu da bude uzoran i da se uklopi u neke normative Rima kojima je bio uokviren zamak gde je živeo, za posledicu imala jednu vrstu društva čija je Ideja objedinjavala bivanje ujedno kao tradi­ cija, ali i kao preduzeće. T o je Nacija. Kada su helenski narodi prodrli u oblast Egejskog m o ­ ra, nisu tam o zatekli ranije postojeću civilizaciju. Naprotiv: našli su vegatativnu guštaru uticaja poteklih kako od n a ro ­

73

da tam o nastanjenih, tak o i od vrlo različitih civilizacija: vavilonske, huritske, m itarske, hititske, egipatske, kritske, feničanske itd. K ao što su evropski narodi od prvog časa p o ­ kazali smisao za orijentaciju, tako su helenski narodi zanav ek ostali dezorijentisani, čime u stvari sam o želimo d a podvučem o značaj njihovih ostvarenja. P ošto ne m ože da ugura helensku civilizaciju u fioku koju je njegovo učenje stvorilo za originalne civilizacije, Tojnbi je p rinuđen d a je smesti u drugu, u fioku filijalnih ci­ vilizacija, nastalih n a tlu p rethodnih civilizacija. To ga d o ­ vodi do toga da kaže da, k a o što su se evropski narodi našli na pro sto ru „helenske” civilizacije, m o ra da su se Heleni našli n a tlu neke druge civilizacije u p u n o m razvoju. N e u ­ strašivo utvrđuje d e k re to m d a j e helenska civilizacija nasta­ la od kritske34. Činjenica je da se svakim danom uveravam o u prehelensko poreklo nekih institucija koje su nam ranije delovale kao najčistija grčka tvorevina, i da dobar deo tako prihvaćenih stvari jesu ili m ogu da b u d u kritskog porekla. Ali, s je d n e strane, pitanje kritskog „ p o re k la ” u podzem ­ nim slojevima helenske civilizacije jednostavna je funkcija opšteg napredovanja znanja o bliskoistočnim civilizacija­ ma, a to znanje je p o tp u n o preinačilo našu pespektivu u o d ­ nosu na ono što se u egejskoj oblasti dešavalo od godine 3000. p.n.e. Sada znam o d a su Sumerci i A kadi zakročili na B alkansko poluostrvo, a za njima još neki od velikih n a ro ­ da koji su stvorili države u Maloj Aziji. S druge strane, to povlači s obom zaključak d a „kritska civilizacija”, čija j e n a ­ gla i nem alo hirovita rekonstrukcija bila tako u modi pre pedeset godina, počinje da se gubi, čime se i mnogi njeni ele­ menti p a k rastvaraju u pukim uticajima tih drugih, još sta­ 34 I a k o d žin o v sk i T o jn b ije v n a p o r zaslužuje sv ak u p o h v a lu , ne m o g u a d a ne p riz ­ n a m d a , k a o is to rijs k i mis li la c , o n m e n i d e l u j e k a o f e l d m a r š a l čiste p ro i z v o l j n o s t i . V e ć i s a m a č in j e n i c a d a g r č k o - r i m s k u civiliz aciju n a z i v a „ h e l e n s k o m ” , k a o d a j e R im p u k i p r ir e p a k G rč k e , d o b a r je p rim e r toga, m a d a o v d e m o ž e d a b u d e i s a m o n e k i n j e g o v v e r b a l n i hi r. M a k o l i k o b i o s t u d e n t i p r e d a v a č n a O k s f o r d u , i m a k o l i k o b i o M a r e j e v z e t , a o n je N e s t o r e n g l e s k i h h e l e n i s t a , i p a k je i ta je z i č k a p o v r š n o s t n e d o p u s t i v a . P r i t o m , n e k a se u z m e k z n a n j e d a k a d a p r i s t u p a m o v o m p r i m e r u s a n j e g o v e p u k e l e k s i č k e s t r a n e , z a p r a v o m u p r i s t u p a m sa n j e g o v e n a j b o l j e s t r a n e . J e r , iza t o g a s e k r i j e s u š t i n s k a g r e š k a n j e g o v o g is t o r i j s k o g u č e n j a ,

rijih azijskih civilizacija, ili savrem enih sa minojskom. D a bismo bili ubeđeni u to da h elensko potiče od kritskog nije dovoljno da nam se pripoveda o tom e kako su na svetkovi­ ni u D elosu devojke igrale „ples ždrala” . Č ak nije ni izvesno da su taj ples izmislili M inotaurovi podanici35. Ne treba, dakle, brkati pojmove pa istorijske razlike pregaziti valjkom pojednostavljenog predubeđenja. Istorijsko se sastoji upravo u razlikam a i sličnostima, čak i d o bro utemeljenim, s tim što su i on d a samo pu k e apstrakcije k o ­ je nam služe kao m entalna alatka, kao iskockan crtež p r e ­ ko kojeg vidimo neukrotivu jedinstvenost same istorije. Si­ tuacija evropskih naroda prilikom nastanka na pro sto ru na kojem je opstajavala je d n a čudesna, no m alokrvna civiliza­ cija na izdisaju, jedinstven je slučaj u celokopnoj panoram i istorije čovečanstva, onako kako nam se ta p a n o ra m a danas ukazuje. Z a to je ishod toga - pojava nacije sensu stricto - tak ođe bio jedinstven.

Silina te m o d e , na k r a j u o n o g r a t a , p o d u d a r a se sa č a s o m k a d a j e ' G u s t a v G l o c p r i o n u o n a p o s a o i z a t o z a p a d a u is tu o m a š k u , iz k o je nij e u s p e o d a se iz vuč e. Z b o g t o g a je n j e g o v a H is to ir e d e G rè c e - D e s O r ig in e s a u x G u e r r e s M e d iq u e s (1 9 3 8 ) u g l e d a l a s v e tl o s l d a n a v e ć s a s v i m p r e v a z i d e n a . T v r d n j a k o j o m z a v r š a v a p o g la v lje p o s v e ć e n o d o r s k o j n a j e z d i i r a s e j a n j u A h e j a c a n a p r o s t o n e m o ž e d a se p r o g u t a . I.a c iv ilisa tio n ć g é e n n e n ’e s t p lu s , m a is e lle p o u r r a s e s u r v iv r e p a r u n e n f a n te m e n t p o s th u m e , d a n s la c iv ilisa tio n h e llé n iq u e , str. 111. ( E g e j s k e civ il iz a ci­ j e viš e n e m a , ali o n a će m o ć i s e b e d a n a d ž i v i p o s m r t n i m r a đ a n j e m u h e l e n s k o j ci­ vilizaciji.)

a t o je s a m k o n c e p t „ c i v iliz a c ije ” .

74

75

Nacionalnost i nacionalizam

U doba Luja XIV, Vestris, versajski učitelj plesa, imao je običaj da kaže: „Ne zna se sva filozofija koju sadrži jedan m e n u e t” . Bio je itekako u pravu, a greše oni koji misle da se filozofija uglavnom nalazi na k atedram a filozofije. D a le ­ ko od toga, katedre filozofije najčešće su m račne pozornice na kojim a se novim generacijam a izlaže žalosna mumija fi- ., lozofije. K ada bi se iznenada desila istinska filozofija na sla­ bunjavim univerzitetima, te zastarele ustanove bi smesta pukle cepanjem sličnom atom skom . Ali sada ću samo da skrenem pažnju na sve što smo izvukli - čak i ovako, u g a ­ lopu - od m enueta koji čini „duh nacionalnosti” , a koji Tojnbi pojednostavljuje tako što ga na sav glas određuje kao „kiselo vrenje dem okratskog vina u starim m ehovim a tribalizma (...), duh koji čini da ljudi osećaju, delaju i misle u o d ­ nosu na ono što je deo društva kao da je to celina tog d r u ­ štva” . Previše smo siti političkog „razbojništva” da bismo mogli d a svarimo još i intelektualno „razbojništvo” . Nisam m o ra o da se vratim na Ideju Plem ena da bih pom alo razja­ snio Ideju Nacije. Bilo je dovoljno da u naznakam a iscrtam njene obrise, i to u poređenju s Idejom N a roda i Idejom G ra d a , koje čine posredničke oblike između Plem ena i N a ­ cije. A k o Nacija nipošto nije N arod, još m anje može da b u ­ de Pleme. To što kaže u drugom delu ne bi moglo da bude nesuvislije. D akako, Nacija je sebe osetila kao celinu. Ali to se dešava u svakom društvu: u porodici, u široj rodbini ili klanu ili Sippe; u četvrti, varoši, području, oblasti; u državi. Osećati sebe kao celinu ne isključuje, m eđutim, da se ta ce-

76

lina istovrem eno ne oseti i kao deo druge, još šire celine. Socijalnost - nazivam socijalnošću vitalnu funkciju koju predstavlja pojedinac kad se oseća sastavnim delom jednog društva - uvek je slojevita. Svaki sloj je o dređeni stupanj su­ života, a taj stupanj zavisi od gustine tog zajedničkog živo­ ta. (Nije ovde u m esno p o d ro b n o navesti činioce „jednačine gustine” koja odgovara svakoj pojedinoj formi suživota.) Tojnbijeva formula, k a d a bismo je ozbiljno shvatali, znači­ la bi da Nacija podrazum eva efektivnu secesiju u odnosu na celinu koju čini „ Z a p a d n a civilizacija”, nešto kao pipak h o ­ botnice koja kad se napuni sem enom tečnošću, sebe priđavljuje pa se izdvaja iz tru p a i samostalno pluta po vodi u iš­ čekivanju da ga neka ženka pro žd e re 36. Još proizvoljnija, ako je to uopšte moguće, jeste p re t­ postavka da se „duh nacionalnosti” javlja kad stižu novi m eh ovi demokratije. V eć smo videli da se u Španiji i F ra n ­ cuskoj „osećaj” Nacije zgrušava u prvoj polovini XVII veka, ali je njegovo prisustvo prim etno još od prve trećine XVI veka. Engleska je bila najmanje jedan vek ispred. Ita­ lija i N em ačka - iz različitih razloga - kasne. Na kontinentu Španija prednjači. M eđu velikim zemljama čvrstog kopna, ona je prva stigla do toga da se obrazuje kao unitarna naci­ 3 6 B u d i m o i p a k bla gi p r e m a T o j n b i j u p a te n j e g o v e reči bo lje d a n e s h v a t i m o o z b iljn o , v e ć p r e k a o n j e g o v p o k u š a j d a b u d e d u h o v i t , k a o j e d a n o d o n i h is p a d a š to ih E n g l e z i n a z i v a ju h u m o u r . U n a j m a n j u r u k u , ta j e n g l e s k i h u m o u r jc v e ć d v e g e n e r a c ije u n a z a d v e o m a različit o d S vif to vog ili Š t e r n o v o g , k o d kojih je o d is ta bio v e l i č a n s t v e n . H u m o r je d a n a s u m i š l j e n a d o s e t k a za s v a k u i n t e l e k t u a l n u p ri l i k u , i g o t o v o svi B r ita n c i s v a k o d n e v n o p o s e ž u za n jo m . T o č in e i pisci, ali k o d njih j e to oz b iljn ija s tv a r , j e r se u g l a v n o m s v o d i n a f o r m a l n u p o v r š n o s t misli, n a o d s u s t v o s a d r ž i n e i n a d r s k u n a m e r u . T o j n b i i m a o b ič a j d a o z b i l j n o š ć u a p o t e k a r a n a p iš e č ita v niz s tr a n ic a , d a b i s m o ga o d j e d n o m v id e li k a k o iz v o d i n e k a k v u p i r u e t u te b a c a n o g e uvis pa takt) n a h a r t i j u i z r u č u j e n e š t o k a o „ r e č e n i c u ' ’. O vi izlivi h m i h i ur-H, ovi n e o č e k i v a n i k o l u t o v i n a p r e d - n a z a d p r e d s t a v l j a j u E rSH tz o n o g a š to k o d p r a v o g p is ca n a z i v a m o s tilo m . U č e s t a n o s t p o v r š n o s t i k o d o v o g e n g l e s k o g p is c a ne m o ž e d a b u d e u z r o k o v a n a li č n i m n e d o s t a c i m a . M isli m d a a k o se ra š čla ni u lo g a k o j u je taj p is a c o d i g r a o u n u t a r s v o j e n a c i je , za ra z l i k u o d o n o g a š t o se d e s il o k o n ­ t i n e n t a l n i m p is cim a, m o g l o bi tla s e d o d j e d o s a s v im u v e r ljiv o g o b j a š n j e n j a . I r e b a s e s eti ti d a E n g l e s k a , k a o k o l e k t i v n i k o r p u s , n i k a d nij e o b r a t i l a p a ž n j u na sv oje pis ce (š to ne zn ač i d a p o n e k a d n i s u izvršili d u b o k uticaj, i a k o is k o s a , na n jih o v u p o l i t i k u , k a o š to se u o s t a l o m d e s il o sa „ r a d i k a l i z m o m " B e n l a m a , D ž e m s a M il a i t d .). M o ž d a je to b io ve li ki p o g o d a k e n g l e s k e n a c i je , ali j e n e o s p o r n o d a j e s o b o m d o n e o n e o b i č n o p o s le tli ce p o s o p s t v e n e pisce.

77

onalna država. Čini mi se da je pogrešna navika istoričara da hronološko prvenstvo pripišu Francuskoj, pozivajući se n a to da je Luj X IV uspeo da okupi celu zemlju pod svojim suzerineté. Sizerenstvo još nije i „suverenitet”. Francuska je i dalje feudalno artikulisana i pod takvim artikulisanjem još kuca diferencijalni pluralitet „nacija”, Sta m m e-a i „ze­ m alja” . Pravno - u smislu srdnjevekovnog prava - nadležno­ sti se stiču u jednoj ruci, ali tom pravnom jedinstvu još nije prim ereno nacionalno jedinstvo. B retanja i Provansa, B o ­ urbonnais i Orléans, a i Navara, svi i dalje žive za svoj ra ­ čun. Burgundija, Franš-K onte i A rto a, kao oblasti Svete ri­ m ske imperije, ostaju izvan Francuske. Stalni unutrašnji n e ­ miri i pokreti tokom narednih šest kraljevina do b ran o ilustruju nedovoljnu zrelost Francuske kao nacionalne države; tj. kao nacije koja je u je k u razvijanja oblika „ društvo”. Luj X IV je izrazio svoj ideal da okupi celu Francusku u okviru jednog jedinog corpus-a juris-a. Ali to je bio sam o ideal, te je trebalo da pro đ e vek i četvrt da bi A nri IV m ogao da k a ­ že žiteljima Bižea, koje je tek priključio kruni na osnovu m irovnog sporazum a sa K arlom E m anuelom Savojskim (1601): II était „ raisonnable” que, „ puisque” vous parlez nau rellem en t le français, vous fussiez sujets au roi de Fran­ ce. Je veu x bien que la langue espagnole d em e u re en E spa­ gne, l'allem ande a l ’A lle m a g n e, m ais la française doit être àmoi. Dakle, „razumljivo” je da, „pošto” priro d n o govorite francuski, vi b udete podanici kralja Francuske. Sasvim se slažem da španski jezik ostane Spaniji, nemački Nemačkoj, ali francuski m ora da bude moj. O ve reči N avarca već čine zasićeni pa čak i doktrinarni izraz pune Ideje Nacije pošto u tem eljuju pravo na jedinstvo suvereniteta na razlogu da postoji jedno jedinstvo u oblicima života - načina - čiji je sim­ bol jedinstvo jezika. Ti oblici posvedočuju da je Francuska tad a stigla do poslednjeg stupnja u razvoju svoje nacional­ nosti, tako što nacija m o ra da se oseća kao „nezavisna” , „ su v eren a” država. I p re m d a kao sporedna pojava, i dalje su se nastavile trzavice partikularizm a koji se bio stekao u Ligi, a čije je poslednje ispoljavanje bilo zavera od Cinq

M ars-a, sa Soasonsom, B ujonom i O rlea n so m za leđima ( 1642). U isto vrem e, u Spaniji je iznova neočekivano buk n u o partikularizam Katalonije (rat protiv Portugala se ne rač u ­ na, jer nikad nije bio nacionalno ujedinjen sa Kastiljom). Ali ovaj blagi secesionistički potres, delom izazvan i na osnovu jedne Rišeljeove spletke, ne srne da prikrije činjeni­ cu o utisku koji je od 1550. Španija ostavila na ostale e vrop­ ske narode; neobičan utisak nečega što je ranije bilo n e p o ­ znato (jer je E ngleska bila daleko i nešto zasebno), dakle utisak o velikoj zemlji - velikoj u odnosu na veličinu ta d a ­ šnje istorijske faune - koja je odjednom prerasla u blok, u istorijsku pojavu izuzetne kom paktnosti. Postala je tada Nacija sa svim njenim svojstvima. Z a njom ubrzo kreće Francuska, i zbog toga kad 1816. Vilhelm fon H um bolt, jedan od prvih N em aca koji je jasno sagledao nacionalnu politiku, odn. Naciju kao državu, misli na svoju zemlju, on bi hteo da i ona bude nacionalna drža­ va, ali priznaje da u svom stvarnom i opisanom razvoju ze­ mlja još nije sazrela da bi bila jedna k o m p a k tn a celina ta ­ kve vrste, pa mora da potraži ostvarenje svoje priželjkivane nacionalne države u obliku Lige država - Staatsverein - a ne, kaže, „kao Španija i F rancuska” , koje su se stopile u j e ­ dnu Masse, die in eine M asse zu sam m engeschm olzen sind. Ne predlaže čak ni posrednički model izm eđu unitarne d r ­ žave i Lige država, a to je konfederacija. Kao krajnje osetljiv i temeljit mislilac - iste intelektualne loze kao i Diltaj, što će reći, kao mislilac koji m isli ne žureći da stigne do obrazaca - uviđa ono što je osnovno u vezi sa prilikama u Nemačkoj. a to je da je u njoj narod okasnele evolucije37. 37 ( ) s v e m u o v o m e , v id e ti č u v e n u i v e l i č a n s t v e n u k n j i g u F r i d r i h a M a j n e k e a , W c Ilh iin jc r tu in u n d B e r lin , 7. is pravlje ne ) iz d a n j e , 192nje, B e o r p a a 316. 316. 316. 323.

7 (4) 32 (47 34 (4) I (4)

O P T H I 'A H r a c e r , Xoce E v r o p a i id e ja n a cije / H o s e O r t e g a i G a s e t ; p r e v e l a sa š p a n s k o g Silvija M o n r o s - S t o j a k o v i d . - B e o g r a d : A r t i s t , 2003 ( B e o g r a d : V M D ) . - 20 9 str. ; 19 cm . — ( B i b l i o t e k a P a r a l e l e / [A r t i s t , B e o g r a d ] ) P r e v o d d e l a : E v r o p a y la I d e a d e N a c i ó n / .lose O r t e g a y G a s s e t . - T i r a ž 1000. S tr . 7-9: U v o d n e n a p o m e n e / P a u l i n o G a r a g o r i . —Str. 199-207 : O r t e g a , n a š s u v r e ­ m e n i k / Silvija M o n r o s - S l o j a k o v i ć . - N a p o m e n e u z te kst . I S B N 8 6 -8 3 4 6 1 -OS-4 ajjlpyitiTBO-Hnpoiia

C O B IS S .S R -ID

Uli b n o t i o

1092 702 84

:

11,u | a

l u p o n a

c )H a n n ja -H B p o n a

Silvija Monros Stojaković rođena je u

Buenos Ajresu, Argentina. Osnovnu školu, gimnaziju i Filološki fakultet završila je u Beogradu. Prevodi dela (do sada prekc

sedamdeset bibliografskih jedinica) sa srpskog na španski i sa španskog, ali i sajof

nekoliko romanskih jezika, medu kojima je i katalonski. Engleski je usavršila i Londonu. Napisala je epistolarni roman Poslednjt Kortasarove školice (1991), priredila

prepisku Olje Ivanjicki i Leonida Šcjkc O gledalo lju b a vi ( 1 9 9 4 ) , k n j i g i elektronskih pisama Grad nad gradovima dvojezično špansko-srpski (2000). Takodt dvojezično, objavila je knjigu Ortegim, klepsidra (2001) o mogućoj primen stavova španskog mislioca na savremene balkanske prilike. Roman na srpskoir Nas ta viče se... (2002) je na tragu strukture latino-američkih telenovela koji, pak, nuđ sasvim nov način sklapanja priče. Priprema monografiju Mi. Salvador Dali. Dobitnica je nijedne nagrade, priznanja