Hilbert Meyer: „ŠTO JE DOBRA NASTAVA?“

Radna definicija „dobre nastave“ Nema nastave koja je dobra „sama posebi“. Treba odgovoriti na četiri pitanja. ZA KOGA NASTAVA TREBA BITI DOBRA? Kriteriji valjanosti trebaju vrijediti za sve učenike općeobrazovnih i strukovnih škola, dakle za  djevojčice i dječake, za visokodarovite i slabije darovite, za učenike kojima njemački nije  materinji jezik, za Sase i Istočne Frizijce, za one koji uče brzo i za one koji uče polako, za  hiperaktivne učenike i za mirnu djecu koju svi hvale zbog umiljatosti.  ZA KOJE PREDMETE KRITERIJI TREBAJU VRIJEDITI? Kriteriji valjanosti u načelu trebaju vrijediti za sve školske predmete, za sve školske stupnjeve  i za sve oblike škola što potiče uvođenje dodatnih kriterija za određene predmete, stupnjeve  i oblike škola. ZA KOJE CILJEVE KRITERIJI TREBAJU VRIJEDITI? Kriteriji trebaju pomoći da ostvarimo nastavu kojom će se pospješiti kognitivno, afektivno i  socijalno učenje učenika.  ČEMU KRITERIJI TREBAJU SLUŽITI, TJ. KOJA IM FUNKCIJA TREBA PRIPASTI PRI OSIGURAVANJU  KVALITETE? Kriteriji trebaju služiti anallizi i vrednovanju svakodnevne nastave. Mogu se upotrebiti za  individualno razmišljanje o jakim i slabim stranama vlastite nastave i za zajedničke procese  vrednovanja u nastavničkom vijeću, na studijskom seminaru ili na sveučilištu. Za istraživačke  svrhe nisu pogodni jer se u njima krije još previše neoperacionaliziranih elemenata. Što jest i što bi trebala biti dobra nastava se ne može izvesti iz rezultata emirijskog  istraživanja nastave. Utvrđuje se normativno (na osnovi teorije obrazovanja). Definicija 1: Dobra nastava je ona u kojoj se 

 

u okviru demokratske nastavne kulture (nastava treba pripomoći u razvijanju  zrelosti i solidarnosti učenika i učenica te tako pridonijeti održavanju i daljnem  razvitku našeg društva) na temelju odgojne zadaće (nema nastave koja istodobno ne odgaja za dobro ili za  zlo. Njena snaga leži u tome što predmetno učenje povezuje s odgojem) i radi uspješnog radnog saveza ostvaruje (zahtjev da se uspostavi radni savez između  učitelja i učenika ima dugu tradiciju koja seže sve do Jeana Jacquesa Rousseaua.  Radni savez se može sastojati od prešutnog sporazuma između nastavnika i učenika  da svakog jutra iznova prionu na rad, može biti predmet dugotrajnih i prijepornih  pregovora između nastavnika i njegovih učenika. Radni savez je didaktičko‐društveni  ugovor između nastavnika i njegovih učenika o vrijedećim pravima i obvezama u  nastavi i o očekivanim postignućima.)





usmjerenost na zasnivanje smisla i (nastava treba pobuditi rasudnu moć, obrazovati  ukus i osposobiti za uspravan hod – osnažiti učenikovu ličnost, ponuditi mu model  identifikacije za svladavanje njegovih osobnih razvojnih zadaća) pridonosi trajnom razvitku kompetencija svih učenika i učenica. (pomoć učenicima  u sustavnoj izgradnji znanja i umijeća u podržavajućoj i poticajnoj nastavnoj zajednici  zbog čega se trebaju staviti na raspolaganje slobodni prostori, vrijeme i dokolica za  uvježbavanje, primjenu i produbljivanje naučenog) Usmjerenost na nastavnika: valjanost nastave ne smije se definirati samo s obzirom  na učenike. I za nastavnike treba stvoriti humano radno mjesto.

Definicija 2: Obilježja dobre nastave su empirijski istražene karakteristike nastave koje  pridonose trajno visokim rezultatima kognitivnog, afektivnog i/ili socijalnog učenja. Definicija 3: Kriteriji valjanosti, od. kriteriji dobre nastave su teorijski obrazložena mjerila  za ocjenu kvalitete nastave, formulirana uz poznavanje rezultata empirijskih istraživanja.  (kriteriji valjanosti su „teorijski konstrukti“ uspostavljeni ljudskom rukom i nisu ništa realno,  već su jezične šifre što se namjerno apstraktno formuliraju) Definicija 4: Indikatori konkretno i zamjetljivo opisuju na čemu znanstvenici u stvarnosti  utvrđuju fenomeme definirane u terijskom konstruktu. Definicija 5: Obrazovni standardi su razine kompetencija učenika, utvrđene obrazovnom  politikom, koje je moguće provjeriti na temelju nacionalno ili međunarodno prikladnih  mjernih instrumenata. Deset obilježja dobre nastave

1. JASNO STRUKTURIRANJE NASTAVE (jasnoća procesa, ciljeva i sadržaja, jasnoća uloga, dogovor o pravilima, ritualima i  slobodama) Jasno strukturiranje: dobrom vođenju nastave i vještom vođenju didaktičko‐metodičkih linija  pridonose „svenaznočnost nastavnika“, jasnoća pravila i uloga, dosljednost, rituali, vješta  režija prostora, kooperativno upravljanje , sudjelovanje u planiranju, podudarne odluke o  ciljevima, sadržajima i metodama, informativni uvodi, jasno postavljeni zadaci, tehnike  ispitivanja, dosljednost metodičkog hoda nastave, vješto ritmiziranje tijeka nastave i to vodi  do visokog udjela stvarnog vremena učenja, visoke pozornosti učinka, reduciranja i prevencije  ometanja i transparentnosti očekivanih postignuća –  povećani uspjeh u  učenju.  a. Definicija i objašnjenja Jasnoća kao mjerilo kvalitete nastave može se odnositi na 6 temeljnih dimenzija  nastavnog djelovanja – ciljnu, sadržajnu, procesnu, djelatnu i prostornnu strukturu  nastave.

Jasnoća ima vanjsku stranu – vođenje nastave i unutarnju – didaktičko‐metodičke  linije vođenja. Definicija 6: Nastava je jasno strukturirana ako vođenje nastave funkcionira te ako se kroz  sat provlači „crvena nit“ (disktičko‐metodičko vođenje linija nastave) koju podjenako jasno  razabiru i nastavnik i učenici. Objašnjenja „crvene niti“ (Goethe) Podudarnost ciljeva, sadržaja i metoda: Ciljevi, sadržaj i metode nisu proizvoljni.  Podudarnost se može ostvariti dobrim planiranjem, didaktičko‐metodičkom vještinom  nastavnika i konstruktivnom suradnjom učenika. Dosljednost metodičkog hoda: dosljednost kojom drugi nastavni korak proizlazi iz prvog  koraka, treći iz drugoga. Jedinstveni metodički hod ne postoji.  Temeljni metodički ritam: slijed metodičkih koraka: „uvod/obrada/utvrđivanje rezultata“ Janoća zadataka: učenici znaju „što slijedi“ (shvatili su povezanost ciljeva, sadržaja i metoda)  što se osigurava ako nastavnik omogući učenicima sudjelovanje u svojim didaktičkim  promišljajima. Jasnoća pravila: stvara pouzdanost radnih odnosa – nastavnik snosi glavnu odgovornost za  dogovaranje o pravilima i za njihovo poštivanje. Jasnoća uloga: prepoznavanje, prihvaćanje i poštivanje razlike u ulogama obaju partnera,  nastavnika i učenika. Uloge: (tradicionalna) uloga predavača, (tradicionalna) uloga učenika,  uloga moderatora, uloga organizatora, uloga kritičkog prijatelja/prijateljice. Nejasnoće  nastaju kad nastavnik razvija aktivnosti koje ne odgovaraju nastavnom cilju i odabranoj  nastavnoj metodi. b. Indikatori Izravno zamjetljivi indikatori strukturiranja nastave:         

razumljivi jezik nastavnika i učenika; jasna definicija uloga sudionika; dosljednost nastavnika u pridržavanju vlastitih najava; jasnoća postavljenih zadataka; jasno označivanje pojedinih koraka u nastavi; jasno razlikovanje nastavnih faza (kad je aktivan nastavnik, a kad učenik); vješto ritmiziranje nastavnog tijeka i ubacivanje predaha; poštivanje pravila i primjena rituala; režija prostora prilagođenoj cilju, sadržaju i metodma nastave.

Sekundarni faktori – učinic koje jasnoća izaziva kod učenika:

       

Učenici u bilo kojem trenutku mogu objasniti što čine i koji je cilj. Lako im je pridržavati se dogovora i poštivati granice. Spremni su dopustiti nastavniku da im pomogne pri učenju i s njim sklopiti  radni savez. Opseg smetnji je neznatan. Razina bude je primjerena obliku rada. Visoki udio stvarnog vremena učenja. Nastava teče mirno, a ne užurbano. Samo je nekoliko uvjerljivo objašnjenih ispravaka plana.

c. Rezultati istraživanja Načela učinkovitog vođenja razreda Jacoba Kounina (prevencija ometanja mnogo je  svrhovitija od naklapanja o neprimjerenom ponašanju učenika)        

nastavnikova svenaznočnost ležernost i polet gipkost tijela preklapanje sadržajnog rada, sređivanja, organizacijskih poslova i prevencije  ometanja cjelokupni razred na oku spretno vođenje prijelaza raznolik i zahtjevan individualni rad prepoznavanje i izbjegavanje glumljene pozornosti učenika

d. Savjeti    



inteligentno pripremanje za nastavu informativni uvodi u nastavu derutiziranje tehnike ispitivanja rad s nastavnim ritualima (uspostavljaju mir, red i pouzdanost, stvaraju  socijalnu distancu između nastavnika i učenika, uspostavljaju dramaturški  raščlanjen tijek nastave) slobode

2. VISOK UDIO STVARNOG VREMENA UČENJA (zbog dobre organizacije vremena, točnosti, podjele organizacijskih poslova, ritmiziranja  dnevnog tijeka) a. Definicija i objašnjenje Stvarno vrijeme učenja uključuje i nastavne faze u kojima je aktivan nastavnik –   vrijeme kad učenici slušaju jasno strukturirano predavanje nastavnika. Definicija 7: Stvarno „vrijeme učenja“ je stvarno vrijeme koje učenici troše za postizanje  željenih ciljeva.

b. Indikatori        

Većina učenika aktivno prati nastavu i sitnice im ne odvlače pozornost. Ne vlada dosada. Nastaju sadržajno bogati rezultati rada koji zadovoljavaju postavljene zadatke. Rijetko je ometanje discipline. Pojedini sati i raspored slijede vlastiti, didaktički uspostavljeni ritam. Aktivne faze učenja izmjenjuju se sa stankama za odmor. Dopuštene slobode nisu zlorabljivane. Nastavnik se ne udaljuje od predmeta i ne ometa učenike pri učenju.

Udio stvarno vremena učenja povećavaju:       

dobre pripreme nastavnika i učenika i točnost, podjela organizacijskih poslova, jasno strukturiranje tijeka nastave, vješto ritmiziranje školaskog poslijepodneva i školskog tjedna, usko ili široko vođenje pri formuliranju zadataka, primjereno sposobnostima  učenika, sređivanje disciplinskih konflikata izvan sata, vježbe usredotočenos

c. Rezultati istraživanja John B. Carroll Svi učenici mogu dostići postavljane ciljeve ako se slabijima među njima ostavi više  vremena. 3 vremenske odrednice:   

potrebno vrijeme za učenje određeno težinom zadatka i darovitošću učenika; predviđeno vrijeme za učenje utvrđeno od nastavnika, od. rasporedom i  kurikulumom; vrijeme koje učenici ovisno o motivaciji, ustrajnosti i interesima, stvarno rabe  za učenje.

d. Savjeti Za povećanje stvarnog vremena učenja:     

točnost, raspored „nenastavnih aktivnosti“: upisivanje u dnevnik, prikupljanje novca  itd. dopuštanje sloboda (odmor) toleriranje sporosti i brzine, pohvala sporosti vježbanje kretanja (warming‐ups, cooling‐downs)

3. POTICAJNO OZRAČJE ZA UČENJE (zbog uzajamnog poštivanja, pouzdanja u pridržavanje pravila, preuzimanje odgovornosti,  pravednosti, pravednosti i skrbi) Poticajno ozračje za učenje: moraju se uravnotežiti uzajamno poštovanje, pouzdano  pridržavanje pravila, zajednička podjela odgovornosti, pravednost i skrb što potiče  samopouzdanje, spremnost za postignuća, gledišta o nastavi i školi, socijalno ponašanje i  obrazovanje interesa koji povratno djeluju na spremnost za radni savez. a. Definicija i objašnjenje Definicija 8: Poticajno ozračje učenja označuje nastavno ozračje što ga obilježava:     

uzajamno poštivanje ili respekt, pouzadno pridržavanje pravila, zajednička podjela odgovornosti, pravednost nastavnika prema svakom pojedincu i cijeloj grupi ua učenje, skrb nastavnika za učenike i učenika međusobno (prijateljstvo, spremnost za  pomoć).

b. Indikatori            

Nastavnik se ophodi prema učenicima s poštovanjem. Nijedan učenik nije diskriminiran zbog loših ocjena. Učenici pri učenju uvažavaju jedni druge i međusobno si pomažu. Nema agresivnog ponašanja pojedinih učenika prema drugima. Učenici se međusobno ne vrijeđaju. Njihov jezik je lišen uvreda i psovki. Nema davanja prednosti pojedinim učenicima ili zapostavljanja drugih. Nema mnogo suparništva i borbi za moć između skupina učenika. Nema prikrivene diskriminacije suučenika. Postoje jasno definirane razredne dužnosti. Učenici se međusobno opominju da poštuju zajednički dogovorena  pravila. Tu i tamo se smiju.

c. Rezultati istraživanja Učinci: Pozitivno nastavno ozračje ima trajne, ne osobito snažne pozitivne učinke na:    

spremnost na postignuća i natjecateljsko ponašanje stavovi prema školi i nastavi socijalno ponašanje (rjeđe ometanje nastave, smanjenje agresivnosti i nasilja) razvitak interesa

Ako se ozračje za učenje doživljava pozitivno, učenici mogu bolje razviti svoje  sposobnosti i interese te time doći do boljih kognitivnih, metodičkih i društvenih 

postignuća u učenju. Ozračje ne čini učenike pametnijima, ali je katalizator za jačanje  ostalih devet obilježja dobre nastave.    d. Savjeti       

izgradnja suodlučivanja, primjerice pravom glasa pri rasporedu sjedenja,  izboru predsjednika razreda... preuzimanje razrednih dužnosti, mjere za sprječavanje nasilja, usmjeravanje i posredovanje u konfliktima, redovite povratne informacije učenika, dogovaranje o ciljevima s pojednim učenicima ilil razredom, metanastava (nastava o nastavi) radi objašnjenja nedostataka i itvrđivanja  alternativa.

4. JASNOĆA SADRŽAJA (zbog razumljivosti postavljenih zadataka, pouzdanosti temtskog hoda, jasnoće i  obvetatnosti očekivanih rezultata) Sadržajna jasnoća se odnosi na razumljivost postavljenih zadataka, uvjerljivost tematskog  hoda i jasnoću i obvezatnost provjere rezultata koji potiču i raspoznaju se po podrobnoj  analizi strukture učenja teme, individualnoj analizi kompetencije za učenje, ozbiljnom  poimanju svakodnevnih predodžaba, kognitivnom modeliranju, ispravljanju pogrešaka, jasno  zadanim zadacima, zornim prikazima, prikupljanju povratnih informacija, sažimanju i  ponavljanju i dobrim medijima što vodi do metakognicije o procesu učenja, horizontalne i  vertikalne izgradnje znanja (umreženo mišljenje) i doživljaja uspjeha i iskustva umijeća. a. Definicija Definicija 9: O jasnoći sadržaja govorimo kada su 







zadaci razumljivi (nastavnik mora prvo analizirati koja je jezgra zadatka za učenje –  analiza strukture za učenje: prezicno i konkretno promisliti koju vrstu postupaka  učenik mora primijeniti da bi došao do cilja, zatim nastavnik mora utvrditi na kojoj  razini kompetencije se kreću njegovi učenici – dijagnoza učenja (analiza stanja  učenja): objašnjava posjeduju li učenici kompetencije potrebne za svladavanje  zadatka i držanja (znatiženju, interese). Zadatak je dobro postavljen ako su analiza  strukture učenja i analiza stanja učenja međusobno sukladne.) tematski hod uvjerljiv (ovisi o strukturi zadatka – linearni hod, umreženi hod –  pristup temi iz različitih kutova, ranžirni kolodvor, spiralni kurikulum – ponavljanje  jedne te iste teme i svaki put obrađivanje na višoj razini, jedno u drugom), a utvrđeni rezultati jasni i (na početki nastave su objašnjena dogovorena pitanja i  riješeni zadaci, jasnoća se osigurava sažimanjima i ponavljanjima, ispravcima  pogrešaka, preglednim radom na ploči i u bilježnici, nastavnikovim jasnim i ispravnim  jezikom.) obvezatni (sporazum nastavnika i učenika o zajedničkoj razini usvojenih znanja i  vještina cijelog razreda, osigurava se obvezatnim usmenim i pisanim nastavnikovim 

priopćenjima, obvezatnim dogovorima između nastavnika i učenika i u cjelini  savjesnošću kojom se utvrđuju rezultati. b. Indikatori           

informativni uvodi u nastavu, monitoring, usredotočivanje na postavljenu temu – bez skretanja i odstupanja, uključivanje, kontrastiranje i daljnje razvijanje prethodnih iskustava i  svakodnevnih predodžaba učenika, sklonost radu na zidnoj ploči, čiste bilješke i zapisi radnih rezultata u bilježnicama i laptopima, primjena prikladnih medija, rad s modelima, metaforama i zornim prikazima, inteligentan pristup pogreškama, utvrđivanje privremenih rezultata, redovita ponavljanja i sažimanja

Učinci    

Nastava je sukladna navodima iz nastavnog plana. Učenicima polazi za rukom sustavnaizgradnja znanja. Novo naučeno gradivo mogu primijeniti na srodna područja znanja i na prije  naučeno. Svladavaju anticipacije u poretku nastavnog plana. Imaju doživljaje uspjeha zahvaljujući iskustvu umijeća.

c. Savjeti 

     

oproštaj od učenja po „modelu vjedra“ – predodžba da je sadržaj gradivo koje  nastavnik donosi na sat poput punog vjedra pijeska da bi ga razdijelio u  primjerenim obrocima ozbiljno shvaćanje svakodnevnih predodžaba točno i individualizirajuće objašnjenje razine zahtjeva u pojedinim zadacima  (zadatak ne smije biti ni trivijalan (dosada) ni prezahtjevan povratne informacije da se uklone zapreke pri učenju zadaci usmjereni transferu – zadaci koji različitim putevima vode k rješenju,  dopuštaju više rješenja. inteligentni pristup greškama – prečuti prerane ispravne odgovore kako bi  svim učenicima pružili prigodu da se intezivno pozabave zadatkom strpljivo ponavljanje i uklapanje dijelova

5. USPOSTAVLJANJE SMISLA KOMUNIKACIJOM (zbog sudjelovanja u planiranju, kulture razgovora, rasprava o smislu, dnevnika učenja i  povratnih informacija učenika)

Uspostavljanje smisla komunikacijom potiče se raspravama o smislu, kulturom razgovora,  sudjelovanjem u planiranju, nastavom o nastavi, kulturom povratnih informacija,  dnevnikom/protokolom učenja i radom s portfolijom što dovodi do povećanja motivacije za  učenje, obrazovanja stručnih i interdisciplinarnih interesa i metakognicije (refleksije o procesu  učenja) što pomaže da se produbi eksplicitni ili implicitni radni savez. a. Definicija i objašnjenja Definicija 10: Uspostavljanje smisla komunikacijom označuje proces u kojemu učenici, u  razmjeni sa svojim nastavnikom, daju osobno značenje procesu poučavanja i učenja i  njegovim rezultatima. b. Indikatori   

Smisao se može uspostaviti i kratkim ponavljanjem, ohrabrujući pogledom. Kratko nastavnikovo pitanje „Kak to mislite?“ može postati pokretač temeljne  potrage za smislom učeničkog tima. U tome možda, no nipošto automatski, može pomoći i dvosatna načelna  rasprava o smislu i svrsi sadržaja u intenzivnom tečaju.

Popis pokazatelja uspješnog uspostavljanja smisla nagoviještava tu raznolikost:          

Učenici pozorno prate nastavu. Učenje doživljavaju ugodnim. Uspijevaju uključiti i dalje razvijati svoje stručne i interdisciplinarne interese. Sami od sebe posežu za prethodnim nastavnim temama i ugrađuju ih u novu  nastavnu temu. Pružaju povratne informacije o napretku i poteškoćama u učenju. Vjeruju nastavnikovu izlaganju i nadovezuju se na njegove sadržajne  anticipacije. Zauzimaju osobna gledišta. Postavljaju kritička i dodatna pitanja. Razmišljaju o vlastitom procesu učenja. Primjereno vrjednuju kvalitetu svojih radnih rezultata.

c. Rezultati istraživanja    

obrazovanje interesa – potiče se ako učenici mogu raditi i samostalno nagrade – intrinzična i ekstrinzična motivacija poticanje diskurzivne sposobnosti kultura povratnih informacija

d. Savjeti   

razgovori i sudjelovanje u planiranju rasprave o smislu – rasprave da se postigne sporazum o ciljevima, sadržajima i  metodama nastave  nastava o nastavi

  

dnevnik/protokol učenja – učenici bilježe napredak, koji uz odobrenje,  nastavnik ocjenjuje upitnici, „Svjedodžba za nastavnika“ – učenici daju brojčanu svjedodžbu  nastavniku učenički feedback

Definicja 11: Učenički feedback je postupak prikupljanja povratnih obavijesti o kvaliteti  procesa poučavanja i učenja 



pri kojemu se nastavnik i učenici dogovaraju o cilju, predmetu i obliku povratne  obavijesti (radni savez), kod kojega se podaci metodički kontrolirano prikupljaju,  obrađuju i vrjednuju (evaluacija), te povratno dojavljuju učenicima (objavljivanje)  da bi se iz toga izvukli zaključci za  budući nastavni rad (akcija).

6. RAZNOLIKOST METODA  (bogatstvo tehnika insceniranja, raznolikost obrazaca djelovanja, varijabilnost oblika nastave  i uravnoteženost velikih metodičkih oblika) Raznolikost metoda: bogatstvo tehnika insceniranja, raznolikost obrazaca djelovanja,  variranje faza nastavnog procesa i uravnoteženost temeljnih oblika se moraju uskladiti s  odlukama o ciljevima i sadržajima i tada pripomažu u oblikovanju različitih aranžmana za  učenje i poučavanje – individualno učenje, živa nastava u plenumu, kooperativno učenje u  malim grupama i timski rad na projektu, te time pridonose povećajnoj adaptivnosti nastave,  sadržajnom bogastvu radnih rezultata, izgradnji metodičke kompetencije učenika i  cjelovitosti procesa poučavanja i učenja. a. Definicija Definicija 12: O raznolikosti metoda govorimo 





ako se primjenjuje bogatstvo raspoloživih tehnika insceniranja (mali i najmanji  postupci (verbalni i neverbalni, utemeljeni na mimici, gestama i jeziku tijela, slikama i  glazbi) i geste kojima nastavnici i učenici pokreću nastavni proces i održavaju njegov  tijek: postavljanje pitanja, odgovaranje, zagonetanje, provociranje, smanjivanje itd.), ako se primjenjuju raznoliki obrasci djelovanja (povijesno izrasli čvrsti oblici za  usvajanje nastavnog sadržaja. Imaju definiranu podjelu uloga, jasno prepoznatljiv  početak, određeni luk napetosti i, zavisno o produktu, definiran završetak), ako se tijek nastave oblikuje u varijabilnim oblicima, a važnost temeljnih oblika nastave je uravnotežena (Temeljni metodički oblici –  model triju stupova nastave: četiri temeljna oblika prema „socijalnoj formaciji u kojoj  se uči – tradicionalna nastava – predmetne , smisaone i problemske veze se prenose  iz kuta poučavatelja i izgrađuje se predmetna i stručna kompetencija učenika;  zajednička nastava – nedifencirana nastava u kojoj se uspostavlja radna sposobnost  razreda, u kojoj se uvježbava demokratsko usklađivanje želje te se pripremaju ili  analiziraju izvannastavne aktivnosti; kooperativna nastava – rad na projektu koji stoji 

za samoorganizaciju učenja, dopušta vježbanje solidarnog djelovanja, prenosi  kompetencije za djelovanje i osjećaj vlastite sigurnosti i individualizirana nastava –  slobodan rad koji stoji za samoorganizirano učenje, oblikuje individualna težišta  učenja, potpomaže izgradnju metodičkih kompetencija.) b. Model triju razina: mikrometodika, mezometodika i makrometodika Vam:  1. Mikrometodika obuhvaća kratke i najkraće situacije poučavanja i učenja, koje  često traju samo sekundu ili dvije, a nastavnici i učenici ih oblikuju s pomoću  rutinski usvojenih, no često nedovoljno osviještenih tehnika insceniranja. 2. Mezometodika obuhvaća čvrste oblike metodičkog djelovanja, koji mogu  trajati minutama do satima. Dijele se u tri dimenzije koje obuhvaćaju  socijalnu, djelatnu i procesnu strukturu nastave. 3. Makrometodika obuhvaća institucionalno čvrsto utemeljene velike metodičke  oblike koji se mogu protezati mjesecima i godinama. Socijalni oblici su nastava u plenumu (tak. razredna ili frontalna nastava), grupna  nastava, rad u tandemu i individualni rad. Faze nastavnog procesa reguliraju tijek nastavnog procesa.

c. Rezultati istraživanja  

   

oproštaj sa snom o optimalnoj nastavnoj metodi otvorena nastava ili izravna instrukcija: otvorena nastava je uspješnija u  prenošenju metodičke i socijalne kompetencije, kombinacija izravne  instrukcije i situacijskog učenja obećava dobre rezultate bogatstvo radnih rezultata – pogrešan zaključak: nepretjerana raznolikost,  bolji rezultati grupna nastava – najveća prepreka je neumjerena težnja nastavnika za  počavanjem i kontrolom znakovita nadmoć kooperativnih oblika učenja učenje poučavanjem – inačica koopretaivnog učenja u kojoj su učenici  ravnopravni i naizmjenice preuzimaju ulogu učitelja

d. Savjeti 

analizirati i postupno proširiti vlastiti metodički repertoar

    

uravnotežiti tradicionalnu nastavu, projektee i slobodan rad uravnotežiti nastavu u plenumu, grupnu nastavu i individualni rad sustavan rad na metodičkom repertoaru učenika bez izoliranog treninga metoda kooperativno učenje (grupni puzzle i grupni reli)

7. INDIVIDUALNO POTICANJE (zbog sloboda, strpljivosti i vremena, unutrašnje diferencijacije i integracije, analiz  individualnih postignuća u učenju i usklađenih planova poticanja, posebnog poticanja  učenika iz rizičnih skupina) ‐ zahtijeva nekonvencijalne oblike rada, mnogo vremena, strpljenja i iskustva 

Pelleov primjer (Aspergerov sindrom – oblik autizma): nakon dijagnosticiranih  poteškoća u učenju zajednički moraju djelovati ljudi s medicinskim, pedagoškim,  psihološkim i psihomotoričkim kompetencijama da bi takvom djetetu pohađanje  škole učinili podnošljivim. Djeca sa skrivenim hendikepima: i. ii. iii.



nadređeni cilj svih mjera mora biti da se kod djece očuva i razvija želja za  inicijativom i osjećaj vlastite vrijednosti odgoj i pedagogija počivaju na odnosu povjerenja i nikada se ne smije  kritizirati djetetovi neuspjesi sačuvati učenikovo dostojanstvo jer svatko ima pravo na ohrabrujući pristup i  ina učenje prema osobnim pretpostavkama

Poticanje učenika s visokom inteligencijom u višim razredima gimnazije 8Jan i  studijski kolektiv)

Načela i okvirni uvjeti za individualno poticanje u švedskoj školi ‐ prihvaćaju raznoličitost učenika unutar grupe kao prigodu pojedinca i dobitak za grupu:  pojedinci s različitim kompetencijama međusobno se nadahnjuju ‐ pravo na individualni nastavni i razvojni  plan Načela poticanja: 1. osobni timovi s različitim kompetencijama međusobno se dopunjuju 2. skrb o učenicima čvrsto je integriran sastvani dio školaskog sata sa svrhom  postavljanja razvojnih dijagnoza djece s poteškoćama, donošenja prikladnih  mjera poticanja u dogovoru s obitelji te kontinuiranog provjeravanja njihove  učinkovitosti 3. fleksibilni materijali za učenje pomažu učeniccima s različitim pretpostavkama  jer učenici  uče na različite načine i na temelju različite zainteresiranosti

4. udžbenici su po svojemu konceptu individualizirani – učenici mogu birati hoće  li neki sadržaj obraditi s pomoću teksta, slušne sekvencije, igre uloga ili  filmskog isječka 5. razvojni razgovori s obitelji nadomještaju ocjene 6. duža razdoblja rada nadomještaju kratke nastavne satove 7. učenici obrađuju tečajeve u različitim razdobljima 8. učenice i učenici sudjeluju u planiranju i odlukama a. Definicija i objašnjenje Individualno poticanje se sastoji od toga da se stvore situacije učenja u kojima će  učenici s potrebom individualnog poticanja i/ili  s individualnim težištima učenja moći  razviti svoje jake strane i nadoknaditi slabosti. Definicija 13: Individualno poticanje znači svojoj učenici i svakom učeniku  

omogućiti da sveobuhvatno razvije svoj motorički, intelektualni, emocionalni i  socijalni potencijal te ih u tome poduprijeti prikladnim mjerama (pružajući im dovoljno vremena za  učenje, specifičnim metodama poticanja, prilagođenim nastavnim sredstvima te, u  slučaju potrebe, preko pomoći osoba sa specijalnim kompetencijama).

b. Indikatori      

 

Učenici rade na različitim zadacima i dobro napreduju u okviru svojih  mogućnosti. Postoje razni udžbenici, nastavni materijali i radna pomagala ovisno o temi,  težištima interesa i sposobnostima učenika. Učenici s poteškoćama u učenju dobivaju dodatnu pomoć‐ Svi su, osobito slabiji, poticani na razmišljanje o svojemu individualnom  napretku u učenju (metakognicija). Redovito se prikupljaju povratne obavijesti o učenju (monitoring). Učenici s potrebom specijalnog pedagoškog poticanja dobili su točnu  dijagnozu o stanju učenja.Razrađen je plan poticanja i sporiji učenici imaju  dovoljno vremena da obave sve zadaće. Učenici s motoričkim ili afektivnim problemima mogu dobiti „poštedu“ te se ,  unutar razredne prostorije, povući u zaštićenu „oazu usredotočenosti“. Učenici sa zdravstvenim problemima dobivaju radne zadatke prilagođene  svojim mogućnostima.

     

Dobri učenici imaju pravo i mogućnost, u dogovoru s nastavnikom, biti  oslobođeni rutinskih zadataka i raditi na vlastitim težištima. Svi su učenici upoznati s činjenicom da postoje različite sposobnosti. Učenici  daju potporu jedni drugima pri učenju. Nastavnik objašnjava svakom učeniku postignuća koja se od njega očekuju i  pomaže mu da ih ostvari. Učenicima kojima njemački nije materinski jezik pruža se dodatna nastavna  ponuda. Posebna se skrb vodi o učenicima iz rizičnih skupina. Nakon ponovljenog markiranja razgovara se s roditeljima ili ovlaštenim  odgajateljima. Održava se kontakt s ustanovama za pomoć mladima u gradu,  od. u regiji.

c. Rezultati istraživanja 





Učenici iz rizičnih skupina – njemački konzorcij PISA ih definira kao  petnaestogodišnjake koji na skali čitalačke kompetencije nisu dostignuli 1.  stupanj kompetencije pa su njihovi izgledi za profesionalni uspjeh znatno  ugroženi, većina ih dolazi iz teškog socijalnog okružja i mnogi imaju  migracijsku pozadinu Dijagnostička kompetencija označuje sposobnost nastavnika da prema  utvrđenim kriterijima donose primjerene sudove o učenju i o postignućima  svojih učenika. Uzajamno djelovanje između kriterija valjanosti – dijagnostička kompetencija  nije dovoljna da bi se kod učenika izazvao zamjetan uspjeh u učenju i mora joj  se pridružiti sposobnost jasnog strukturiranja tijeka nastave

d. Unutarnja diferencijacija Osim poticajnog gledišta koje bi trebali zauzeti svaki nastavnik, razina unutarnje  diferencijacije nastave središnja je pretpostavka individualnog poticanja. Ona označuje sve oblike vremeski ograničene i/ili trajne podjele grupe za učenje  (razreda, tečaja) u podgrupe sposobne za rad.  Treba se nadopuniti integracijom ‐   uspostava nove cjeline u kojoj se ne gubi ono što se integrira, već se živo i raznoliko  pohranjuje. Pedagoška vrijednost diferencijacije je što učenici u individualnom radu u  grupama mogu iskusiti sami sebe, naučiti preoznati i razvijati vlastita težišta.  Pedagoška vrijednost zajedničke nastave je što učenici mogu iskusiti da se razlikuju i  koliko se razlikuju, te da su, unatoč tome, sposobni za zajedničko djelovanje.

Strategije diferencijacije – tri strategije 

1. osobna diferencijacija nudi uspostave radno sposobnih podgrupa prema  sposobnostima, prema dijagnosticiranom stupnju kompetencije, prema individualnoj  potrebi poticanja, prema spolu, prema interesu za temu, metode i medije, te društvo  prijatelja 2. didaktička diferencijacija prema ciljevima (homogeni i diferencirani), sadržajima  (iste teme i diferencirane) i metodičkoj kompetenciji (prema medijskim  preferencijama) 3. više ili manje dobronamjerne „nasumične podjele u školskoj svakodnevnici“ radi  osiguranja vremenski ekonomične, neometane nastave: slučajno (npr.  prebrojavanjem), prema mjestu sjedenja (nemaštovito, ali štedi vrijeme), delegiranje  učenicima (dobro funkcionira u razredima s visokom socijalnom kompetencijom) i  prema „ometalačkom potencijalom“ (teški učenici, uglavnom muški pridružuju se  socijalno kompetentnijim učenicima, često ženski) Problemi s unutarnjom diferencijacijom – visoka razina unutarnje diferencijacije ne  dovodi automatski do boljih stručnih postignuća, nedostaju joj prikladni zadaci i  materijali za vježbu, ima svoje granice i personalne troškove.

8. INTELIGENTNO VJEŽBANJE (zbog osvješćivanja strategija učenja, primjerenih zadataka za vježbu, ciljane pomoći i „za  uvježbavanje poticajnih“ okvirnih uvjeta) a. Definicja i objašnjenje Vježba se kada je faza usvajanja i obrade potupno ili napola dovršena. Vježbanje je  didaktički, a ne psihološki pojam. Može služiti različitim ciljevima: automatiziranju  prethodno naučenog (utvrđivanje, rutiniziranje), povećanju kvalitete (produbljivanje)  i transferu (primjena u novim područjima znanja i umijeća). Pri vježbanju se obogaćuju znanja. Definicija 14: Nastavne faze vježbanja inteligentno su oblikovane    

kada se vježba dovoljno često i u pravilnom ritmu, kada se zadaci za vježbu formuliraju primjereno stanju učenja, kada učenici razvijaju kompetenciju vježbanja i primjenjuju pravilne strategije  učenja i kada nastavnici pri vježbanju pružaju ciljanu pomoć. Vježbanje kod mnogih učenika ima negativni imidž koji djelomice stvaraju sami  nastavnici s bezvoljnim pristupom, lošom priremom i malom kompetencijom. Vježbanje je zabavno kada se vježba dragovoljno, kada postoji prostor za samostalnu  djelatnost, kada se uspjeh u vježbanju izravno opaža i može se samostalno  kontrolirati i kada postoji stvarno zanimanje za predmet učenja.

Za uspješno vježbanje učenicima je potrebno vrijeme, određena revnost i  kompetencija za vježbanje (za automatiziranje rutinskih postupaka – matematički  algoritmi ‐ potrebna je spremnost i kondicija za ono što obično zovemo pukim  štrebanjem, za povećanje kvalitete vježbanjem zahtjevnijih ciljeva učenja – čitalačka  kompetencija – za umreženo mišljenje ili razvijanje metodičke kompetencije  potrebne su strategije učenja, za socijalne procese učenja potrebne su kooperacijska i  komunikacijska sposobnost, uživljavanje u tuđe uloge i sposobnost privremenog  preuzimanja perspektive) Uvjeti uspješnosti inteligentnog vježbanja znatno su bolji u otvorenoj nastavi nego u  tradicionalnoj. b. Indikatori            

Vježba se često, ali kratko s dovoljno vremena. Postoje zajednički dogovorena pravila kojih se pridržavaju i nastavnik i učenici. Vlada ugodno mirno i usredotočeno radno ozračje. Ometanja nastave su rijetka. Učenici su shvatili što trebaju vježbati, a ako je nešto nejasno obraćaju se  suučenicima ili nastavniku. Zadaci za vježbu diferencirani su po osobama, ciljevima i temama ili  metodama. Primjenjuju se zanimljivi materijali za vježbu koji sami sebe objašnjavaju. Učenici sa sobom nose pribor za vježbu. Materijali dopuštaju kontrolu uspjeha u učenju – samostalno ili u tandemu. Nastavnik promatra pokušaje vježbanja i pojedinim učenicima, gdje je  potrebno, pruža stručnu pomoć. Uspjeh učenika u vježbanju se pohvaljuje. Domaće zadaće se kontroliraju i ocjenjuju.

Učinci    

Učenici učvršćuju svoje stručno znanje i primjenjuju ga u sljedećoj nastavi. Učenici stječu iskustva umijeća i imaju doživljaj uspjeha. Učenici razvijaju strategije učenja i primjenjuju ih i u fazi usvajanja i u fazi  obrade. Učenici razmišljaju o vlastitom učenju i razvijaju metakognitivnu  kompetenciju.

c. Rezultati istraživanja 

postotni udjeli faza vježbanja – čisto vježbanje je u školskoj svakodnevnici  marginalizirano, ali posljednjih godina je opet „in“



strategije učenja – pri vježbanju zahtjevnijih kompetencija potrebne su  strategije učenja koje služe razvijanju, redukciji i pojednostavljenju nastavnog  gradiva što ubrzava, samokontrolira proces učenja i upravlja resursima Četiri područja strategija učenja: i.

ii.

iii.

iv.  

Strategije elaboracije pomažu učenicima pri izradi i obogaćivanju  novostečenog znanja tako što zamišljaju primjer za apstraktni sadržaj,  stvaraju sliku, analogiju ili metaforu određenog sadržaja, formuliraju  sadržaj vlastitim riječim, objašnjavaju sadržaj formulirajući njegovu  suprotnost/proturječje te povezuju novi sadržaj sa starim znanjima –  učenje umrežavanjem. Strategije redukcije i organizacije služe za uspostavljanje veze unutar  novog sadržaja koji treb naučiti što pomaže shvatiti o čemu je riječ,  pomaže da se važno odvoji od nevažnog (komprimiranje). Najvažnija  podstrategija je oblikovanje nadređenih pojmova ili kategorija kojima  se mogu podvrgnuti djelomični aspekti. Učenici se služe ovim  strategijama kada nastavno gradivo dijele u manje dijelove,  komprimiraju dugi tekst u nekoliko ključnih rečenica i pitanja,  izgrađuju misaonu mapu na kojoj vizualiziraju svoj sažetak teksta. Strategije provjere služe da bi učenici bili sigurni jesu li na pravom putu  učenja ili nisu tako što provjeravaju vodi li strategija reduciranja do  vjerodostojnih rezultata, izmišljaju kontrolna pitanja na temelju koji  provjeravaju uvjerljivost vlastitog konstrukta, sami prolaze i ispravljaju  greške i još jednom razmatraju svoj plan učenja i u slučaju potrebe  poduzimanja ispravke. Strategije lokacije pomažu preživjeti u školskoj svakodnevnici.

Dobre ocjene za vježbanje usmjereno primjeni loše ocjene za „repetitivno“ vježbanje

d. Savjeti  

   

donekle primjereni zadaci za vježbu razmisliti o ritmu vježbanja: ‐ prvo ponavljanje nakon otprilike 15 min., drugo  nakon otprilike 2h, treće nakon 12h, četvrto nakon 2 dana, peto nakon tjedan  dana i šesto nakon 2 tjedna reduciranje opsega gradiva kooperativno učenje uspostavljanje smisla festivali vježbanja

9. TRANSPARENTNOST (JASNOĆA) OČEKIVANIH POSTIGNUĆA (zbog nastavne ponude, utemeljene na smjernicama i obrazovnim standardima, i  prilagođene sposobnostima učenika te zbog neprestanih poticajnih povratnih obavijesti o  napretku u učenju)

Transparentnost očekivanih postignuća: razumljivost postavljenih zadataka, usmjerenost na  stanje učenja učenika i na obrazovne strukture, izlaganje odabrane referentne norme za  ocjenjivanje, poticajni stav nastavnika i neprekidnost povratnih informacija dovode do  identifikacije učenika s postavljenim zadatkom, povećanja spremnosti učenikana postignuća i  veće pravednosti ocjenjivanja što povratno djeluje na ozračje i radni savez. a. Definicija i objašnjenje Postignuće se tradicionalno definira ovako što je preuska definicija postignuće = znanje + sposobnost učenja + napor Bolja je postignuće = nastavna ponuda + sposobnost učenja + zalaganje Očekivanje određenih postignuća priopćuje se verbalnim i neverbalnim sredstvima  (usmenim priopćenjem, pisanim ocjenama, nastavnikovim iskazima oduševljenja pri  vraćanju kontrolne zadaće, žarkim apelima upućenim pojedinim učenicima, suptilnim  signalima jezika tijela , opuštenom ili napetom mimikom, tjelesnim držanjem,  agresivnim ili ljubaznim komentarom učeničkih odgovora. Očekivana postignuća  trebaju stvarati poticaj za učenje. Definicija 15: Transparentnost očekivanih postignuća sastoji se od toga da se  



učenicima pruži nastavna ponuda, utemeljena na valjanim smjernicama ili  obrazovnim standardima i primjerima njihovim sposobnostima, da se ta ponuda razumljivo priopći i učini predmetom radnog saveza (radni savez  ‐  dio njega je jasno formuliranje očekivanih postignuća jer osim nastavnika i učenici  imaju određena očekivanja te ih formuliraju) te da im se nakon formalnih i neformalnih provjera postignuća bez odgađanja pruže  povratne informacije o napretku u učenju. Zajedničko i individualno napredovanje –  nastava u cjelini uspješna Usmjerenost na ciljeve učenja – nabrajanje učenicima nastavnih ciljeva sadržanih u  postavljenim zadacima Prilagodba nastavne ponude – „optimiranje između ravnoteže između zahtjeva i  pretpostavki“ za što je potrebno promotriti stanje učenja i prilagoditi svoje zahtjeve Usmjerenost na obrazovne standarde – trebaju formulirati minimalna očekivanja Referentne norme ocjenjivanja  – tri referentna sustava:  socijalni referentni sustav (usmjerenost na prosječno postignuće)

referentni sustav utemeljen na kriterijima (usmjerenost na predmetnu normu  definiranu ciljevima učenja što ih valja postići) individualni referentni sustav (usmjerenost na individualni napredak u učenju  pojedinog učenika) Poticajno držanje 

b. Indikatori     

   

Nastavnik raspravlja s učenicima o postignućima koja očekuje. Povratne obavijesti o postignućima slijede bez odgađanja i diferencirano. Svoje povratne obavijesti o postignućima nastavnik objašnjava jasnim riječima  koje posebno upućuje slabijim učenicima. Učenici tijekom nastave u svakom trenutku znaju koji je njihov zadatak i mogu  postavljati povratna pitanja. Informirani su o stupnju težine postavljenih zadataka ili rade s nastavnim  materijalima koji su oblikovani tako da sami mogu procijeniti stupanj njihove  težine. Primjenjuju se različiti oblici provjere dostignuća. Pisani radovi i testovi prethodno se najavljuju. Učenički feedback se rabi da bi se ispravila očekivana postignuća. Učenici iznose vlastite prijedloge za provjeru postignuća.

c. Rezultati istraživanja 

      

d. Savjeti

postignuće i školsko ozračje: očekivanje visokih stručnih i interdisciplinarnih  postignuća, stvarno postignut uspjeh i nastojanje nastavnika oko dobrog  ozračja pozitivno koreliraju uspjeh i interes povezanost između postignuća, motivacije, interesa i kvalitete nastave tempo učenja: ima ulogu u subjektivnom opažanju traženih postignuća oritisak za postignuća: visoki pritisak sprječava učenje pogreške u prosudbi usmjerenost na refrentne norme alternativni oblici ocjene postignuća

  

razdvojiti faze provjere postignuća i faze čistog učenja i rada neprestano pružanje povratnih informacija koristiti različite  oblike alternativnog bilježenja i provjere postignuća

10. PRIPREMLJENA OKOLINA (zbog reda, funkcionalne opreme i uporabljivih pomagala za učenje) Pripremljena okolina: dobar red, funkcionalno uređenje i uporabljiva nastavna sredstva  raspoznaju se po prihvaćanju pravila, smanjenju smetnji, učinkovitoj prostornoj režiji,  primjeni svih socijalnih oblika, sadržajnom bogatstvu rada, brižnom postupanju s  materijalom, dobrom ozračju, prostorima za odmor i povlačenje, prostorima slobode i dobrim  medijima koji imaju pozitivan učinak na identifikaciju učenika s mjestom učenja, poticanje  samoorganiziranog učenja, estetičko oblikovanje nastavnog procesa i učinkovitost procesa  poučavanja i učenja. ‐ odnosi se na stanje nastavne prostorije, uređenje i uporabu nastavnika i učenika te na  prostornu uravnoteženost slobode i reda. a. Definicija i objašnjenje Dobro pripremljena okolina ima pozitivne učinke na razvitak kognitivnih, socijalnih i  metodičkih kompetencija učenika. Definicija 16: Razredne i stručne prostorije tvore „pripremljenu okolinu“ ako su 

   

uredno održavane (odrastanje u ljudskosti – očuvanje raznolikosti i razvijanje  jednakosti; dobar red – jasna pravila, zajednički dogovoreni rituali i opuštajuće  rutine) funkcionalno opremljene (funkcionalno uređenje – zračenje, rasvjeta i akustika,  dovoljno prostora, više funkcionalnih kutova – npr. kut za čitanje) i raspolažu uporabljivim nastavnim sredstvima tako da nastavnici i učenici (mediji   od ploče do PC‐a i interneta) prostor čine svojim vlasništvom (identifikacija s mjestom učenja) i mogu uspješno raditi. (estetika nastavnog procesa)

b. Indikatori Dobar red     

Pri ulasku učionica ostavlja dojam urednosti i pospremljenosti. Učenici se poistovjećuju sa svojom razrednom prostorijom i ponosni su  na njeno stanje. Razina buke je primjerena radnom procesu. Učenici se brižno i pažljivo odnose prema materijalima. Bez zahtjeva pospremaju učionicu.

Funkcionalna oprema

    

Nema suvišnog trčkaranja po razredu. Čista ploča Nastavnik stoji sprijeda kada ima nešto reći, a povlači se kada  moderira. Funkcionalni kutovi jasno se preoznaju. A učenici se pridržavaju  funkcionalnog određenja pojedinih površina. Rasvjet i akustika su ergonomično oblikovane, prozračivanje  funkcionira.

Uporabljiva nastavna sredstva     

Materijali koji se svakodnevno koriste raspoređeni su pregledno i  nadohvat ruke. Ostali su razumno poslagani. Materijali imaju svoje stalno mjesto čuvanja. Učenici ih nakon uporabe  bez zahtjeva vraćaju na njihovo mjesto. Na panoima se prikazuju rezultati rada u estetski privlačnom obliku. Grafoskop funkcionira. Pri uređivanju učionice domar surađuje s nastavničkim kolegijem i  učenicima.

c. Rezultati istraživanja 





  

Rutterova studija: nema značajne uzajamne povezanosti između varijabli  učinka uspjeh u učenju, markiranje i delikvencije s jedne strane te veličine  zgrade i površine prostora po učeniku s druge strane, urednost učionica,  zelenilo i estetsko oblikovanje korelira s indeksom za poželjno ponašanje  učenika istraživanje školskog ozračja: Fend – postoje sinergijski učinci između  pozitivne ocjene materijalne opremljenosti škole i visokih zahtjeva za  postignućima režija prostora: 8 različitih tipova nastavnika s obzirom nakretanje po učionici  – grijač radijatora, priljepak stolca, produžetak stola, stalak ploče, vratar,  ulični šetaš, zujalo i snagator. mirovanje tijela u nastavi: kritika današnje pojave da učenici koriste svoje  tijelo kao protezu glave akustika u učionici jezik tijela u učionici

d. Savjeti 

reviri, regule, rituali i rutine – olakšava vođenje nastave i preuzimanje  učionice u posjed

  

režija prostora pokretna škola za oživljavanje nastave sudjelovanje učenika  upripremi okoline za učenje