Hilandarsko pitanje u XIX i pocetkom XX veka Djoko Slijepcevic

Др Ђоко Слијепчевнћ

ХИЛДНДДРСКО ПИТДЊЕ У XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКД СТУДИЈД

ХИЛАНДАРСКО П И ТА Њ Е У XIX. И ПОЧЕТКОМ XX. ВЕКА

Др Ђоко Слијепчевић

ХНЛДНДДРСНО ПНТДЊЕ У XIX Н ПОЧЕ1НОМ XX ВЕКА С1УПНЈД

Келн 1979.

Огиск: «1зкга» СшћН, 8 Мипсћеп 90, Оћ1ти11егз1г. 16, Кдћ.

Доктор медицине Драгојла Марка П ивца омогућујг издање овога дјела у спомен својих родитеља М илана Остојића и М илеве Остојић, рођене Тт рбац, из Приједора, са лолитвом Господу да сјећање на прошлост и поштовање прошлости ма које групе Ј уж них Славена не буде препрека њиховом зближ авању у њ иховој сретнијој будућности.

УВОД Последњих година, а нарочито после оснивања Х иландарског одбора (1966) при Српској академ ији наука и уметности, разбудило се и ж и вљ е научно интересовањ е за манастир Х иландар и за све облике његове прошлости. Ово интересовањ е дошло је до видљивог и зраза и у објављ ивањ у «Хиландарскога зборника» и М онографије о манастиру Х иландару. До сада су изаш ле четири свеске «Хиландарског зборника» (1966, 1971, трећа без ознаке године, и четврта 1978). Трећу свеску «Хиландарскога зборника» чини студија Дејана М едаковића под насловом «Манастир Х илаидар у X V III. веку» (стр. 1-83) са обилним прилогом ф отоснимака из Х иландара и у вези са њим (на 67 страница). Ни у једном од ових издањ а нису обрађени проблеми м анастира Х иландара у XIX. веку, а они су били и бројни и врло разноврсни. Односили су се и на одбрану м анастирских поседа од н асртаја и неких других светогорских м анастира и сељ ака, који су граничили са неким од манастирских поседа и отимали их за себе. То је био слож ен сплет имовинских и економских проблема са којима се манастирско братство морало да носи и о којим а је остало трага у писаним изворима који су до сада са ч у в ан и .. . У вези са овим проблемима стајал и су, непосредно са њ има повезани, и унутраш њ и м анастирски проблеми братства, које је, у националном погледу, било претеж но б у г а р с к о што није могло н еугрож авати манастир и национално. Чињ еница да је, нарочито у другој половини XIX. века, и добрим делом пре тога, братство манастира Х иландара било претеж но бугарско, одраж авала се у дугој борби између Срба и Б угара око овога манастира, који је и у новијој бугарској историји играо важ ну улогу. М анастир Х иландар је, видеће се, играо веома важ ну улогу у црквено-националном и културном бу7

ђењ у Бугара у XIX. веку. У њ ему су одгојени и из њ ега изаш ли неколицина вођа бугарског црквенога и националнога препорода што је, на нарочит начин, било уткало и манастир Х иландар у великобугарске планове и претензије, које су се разбуктале поеле добијања Е кзархи је и, нарочито, после мира у Сан Стефану (1878). Б угари су прош иривали своје претензије на целу г е о г р а ф с к у М акедонију, а тиме и на Солун и на Свету Гору. Солун је био постао важ ан, како трговачки тако исто и културно-политички, центар великобугарске пролаганде, која је све Словене овога подручја сматрала Бугарима. Зн а се, да је у велико-бугарској пропаганди г е о г р а ф с к а М акедонија, јер неке е тн и ч к е М акедоније нема, играла веома важ ну улогу. И бугарска Егзархија и бугарска влада присвајале су целу М акедонију за себе. Л овечки митрополит Н еоф ит писао је, 16. јуна 1881. године, Константину Јиречеку, да ће «цела М акедонија и по народности и по јези к у и по писмености постати заувек наш а од српских предела до реке Б истрице и Солуна и Егејскога мора и од реке Дрима до њ езинога уш ћа . .. У суђујем се да при томе каж ем и то ако се примене горњ а средства тада је веома потребно да се прво обезбеде главне тачке «наиме: Скопље ради обезбеђења од србизма, који је за Б угаре најопаснији, Битољ (Охрид је већ подмирен). Солун и Серез. Б ез сумње ће и околна места подлећи тој опасности, ал и ће се користити из главних м еета ако М инистарство не мож е да одједанпут пош аље целу, горе означену количину*.1) (Овде се мислило о новцу за пропаганду). Према писму К онстантина Ји речека Ивану Ев. Гешову, писаном у С оф ији 19. августа 1881. године, новац за бугарску пропаганду у М акедонији долазио је преко Е гзархије «јединог легалног ф актора који, без да изазива сумњу, мож е да ради за тај опш тебугарски циљ. Р азум е се, да смо од наш е стране поставили услове за контролу употребе (новца)».2) Ји!) И з А р х и в н а К о н с т а н т и н И р е ч е к , к њ . I, С о ф и а 1953, с т р . 222, 223. 2) Н а и с т о м е м е с т у , с т р . 230.

речек је у то време био министар просвете у бугарској кнеж евини. Срби су, и у то време и касније, гледали на назив М а к е д о н и ј а сасвим друкчије од Б угара. Стојан Н оваковић је писао: «Ма да је и м е М а к е д о н и ј а врло старо, јер припада још старијој грчкој географији, и ма да се увек добро знало ш та се разум ева под т и м именом, знатно је што с е у с т а р и м српс к и м споменицима то име спомиње онако исто ретко као и остала учена и г р ч к а имена, као што су: Мизи ја, Дакија, Т равунија, Т ри валија итд. Уз име Македонија Ђ уро Даничић у своме Р е ч н и к у из књ и ж евних старина српских спомиње само један пример опш тега значењ а из Доментијана. То је пример из дела ученога човека. О стали су примери из летописа, познијега времена, и опет из дела учених људи».3) Б угарска национално-политичка експанзија одржавала се у Х иландару и на тај начин што су у манастир долазили наш и љ уди из наш их ју ж н и х крајева, који су били подлегли утиц ају великобугарске пропаганде и, наш авш и се под вођством свесних Бугара у манастиру, и здавали се за такве. К роз цело ово време управа манастира Х иландара одрж ава везе и са Београдом, од кога добија највиш е м атеријалне помоћи, и са бугарском Е гзархијом у Цариграду, и са бугарском владом у Софији. И з м атеријала до кога смо ми могли доћи види се јасно овај став управе манастира Х иландара у односу на Србију, која је изигравана иако јој то није било непознато. .. До мање м атеријала могли смо доћи о тадаш њ им везам а управе манастира Х иландара и са бугарском Егзархијом у Цариграду и са бугарском владом у Софији, односно са бугарским св. Синодом. Зн а се наиме да св. Синод бугарске цркве има посебну архиву о везам а са манастиром Х иландаром до које ми нисмо могли доћи. О светлењ е Х иландарскога питањ а у XIX. веку и са бугарске стране могуће је само кориш ћењ ем и ове архиве. Н аш рад, израђен на основу пода3) С т о ја н Н о в а х о в и ћ , Б а д к а н с к о п и т а њ е и м а њ е и с т о р и јс к о - п о л и т и ч к е б е л е ш к е о Б а л к а н с к о м п о л у о с т р в у 1886-1905, Б е о г р а д 1906, с т р . 291.

9

таха из наш их архива, који нису до сада били употребљивани, прилог је објаш њ ењ у Хиландарског питањ а у XIX. веку са српске стране, која је ту била нарочито заинтересована. М атеријал, употребљен у овој студији, потиче из наш их домаћих архива; једним делом и из архиве манастира Х иландара, коју је писац могао прегледатл. Писац је, у сзоје време, имао могућност да прегледа и п р и в а т н у архиву митрополита М ихаила, који је био нарочито заинтересован за овај манастир. К ориш ћене су још : некадаш њ а Д рж авна архива у Београду, затим архива А кадем ије наука, архива Народне библиотеке (предратне). Ш та је дакле узето наведено је на одговарајућем месту. Треба, овде, напоменути, да су наведене сигнатуре оне које су, на одређеним документима, тада постојале. После рата су, вероватно, мењане при новом сређивању. У манастиру Х иландару се налази и део приватне архиве покојнога епископа Тимочког М елентија, која није још била сређена, ал и ју је писац могао прегледати и користити. Подаци из ове архиве наведени су без сигнатуре са ознаком датума. Да ли је при најновијем сређивањ у архиве манастира Х иландара мењана сигнатура докумената онога дела архиве који је већ био сређен ми не знамо. Наведене су оне сигнатуре које су тада биле. Р азврставањ е обилнога архивскога м атеријала, који смо могли користити, постављ ало је посебан проблем: како разврстати овај м атеркјал и употребити га? Пошто је поменута проблематика м анастира Х иландара у XIX, као и почетком XX. века иста, што је, такође, морало бити узетс у обзир, израстала једна из друге и р азви јала се у одређеном континуитету, чинило нам се н а ј л о г и ч н и ј е излагати поједине догађаје х р о н о л о ш к и м редом како су они настајали и како су се они развијали. То даје и најбољ и преглед и пруж а н ајјасн и ју слику свих тих збивања. У тицаји са з в а н и ч н е бугарске стране излож ени су према м атеријалу до кога се могло доћи. 10

Има, међутим, доста доказа да су Б угари били почели сматрати Х иландар с в о ј и м манастиром и да су очекивали да ће њиме моћи сасвим завладати. Б угари су улагали велике напоре у томе правцу и морали су бити веома разочарани када су видели да је све то, као и њ ихови огромни напори у наш им јуж ним крајевима, било узалудно. Недавно је са српске стране, иако доста благо, речено о томе: «Бугарска наука XIX. века била је заинтересована за Х иландар у оној мери колико је тај српски манастир, присуством бугарских монаха и нарочито оца бугарске историограф ије П ајсија (1722 -1798), улазило у област њ ихових историограф еких и културно-историјских истраж ивањ а. Скоро нема зн ачајнијега бугарског историчара и филолога, старије и млађе генерације, који се није бавио П ајсијем Хиландарским»).4) И з наш их излагањ а ће се моћи видети да је национално-политичко интересовањ е бугарскога вођства за манастир Х иландар било претеж није од културног интересовањ а. Остаје, свакако, да се истраж ује: због чега је Х иландар, а не бугарски Зограф , постао у XIX. веку исходна тачка и ж ариш те бугарског националног и црквеног буђења? Иако је у бугарском интересовањ у за манастир Х иландар било, несумњиво, и духовно-културних момената, претеж нији и важ н и ји су били политичко-национални; они су били саставни део великобугарске експанзије на Балкану. Скреће се п аж њ а читаоцима на то да у тексту, како на коме меету, долазе за назив манастира Х иландара, и зрази Х и л е н д а р и Х и л а н д а р . Ови су називи навођени у тексту онако како су од стране односних личности и писаца употребљавани. Р аније је чеш ће долазио назив Х и л е н д а р , данас се обично вели Х и л а н д а р . . . Ц итати у тексту, којих има доста, навођени су онако како су гласили у оригиналу. И стилски и по речнику има у њима стилских грубости и застарелих израза, али то не омета правилно разумевање. 4) Б о г д а н о в и ћ - Ђ у р и ћ - М е д а к о в и ћ , Х и л а н д а р , Б е о г р а д 1978, с т р . 211.

11

ХИЛАНДАР СРПСКО-БУГАРСКИ МАНАСТИР Проблеми са којима се братство манастира Хиландара суочавало у X IX . веку нису били нови. Они су, знатним делом, били наслеђени из пређаш њ их времена. Ово се, нарочито, односи на спорове око манастирских имањ а о којима има трагова још из X III. века. Х иландар је био богат манастир и није чудо да су му други, сиромашнији, м анастири завидели и ж е л е л и да неш то отргну од њ егових поседа. П одатака о томе има у архивам а светогорских манастира. Неш то од тога објавио је др Владимир М ошин.1) И у бројним з а п и с и м а и н а т п и с и м а , које је објавио ЈБубомир Стојановић има доста података о томе.2) Имовински проблеми и односи били су у XIX. веку једна од важ н и х компонената Х иландарскога питањ а. Главно у њ ему било је пак н а ц и о а л н о питањ е, дуга и ош тра борба око тога чији је, национално гледано, манастир Х иландар: српски или бугарски. Ово, гледано очима Срба, м ож е изгледати скоро као комично, али је кроз цео XIX. век и у почетку XX. века вођена борба око тога. О њој има трагова у архивским подацима, који су до сада само делимично познати, ал и се и из тога види како је та борба н астајала и како се развијала. Треба, међутим, напоменути, да ни они Бугари, који су присвајали овај манастир, нису никада доводили у сумњу к о су били оснивачи и ктитори овога м анастира, који је у време ропства под Турцим а добијао и о п ш т е с л о в е н с к и карактер. Ово, знатним делом, и због тога ш то су р у с к и цареви помагали овај манастир. В л а д и м и р М о ш и н , А к т и и з с в е т о г о р с к и х а р х и в а (у « С п о м ен и к » С К А , Х С1, д р у г и р а з р е д , 70, Б е о г р а д 1939, с т р . 155-260. 2) Љ у б о м и р С т о ја н о в и ћ , С т а р и с р п с к и з а п и с и и н а т п и с и , к њ . 1-У1. Б еоград,

13

Стеван М. Д имитријевић је, у своје време, скренуо паж њ у и на то, да су у Светој Гори, још у XV II. веку, постојали националистички сукоби изм еђу Словена и Грка. Он је писао: «Света Гора је била поглавито поприш те борбе словенства са јелинизмом, а Х иландар је био главни бедем у њ ему. З а то су Х иландар у молбама својим за милостињу монаси његови у Русији обично н азивали «похвалом и прибеж иш твом Словена». Б аш у времену о коме је реч водила се тамо очајна борба око тога: да ли су правилније руске или грчке ш тампане књ иге црквене, које су се међу собом у многоме разликовале».3) О заош трености те борбе писао је Димитријевић на другоме месту: «Врло је могуће да грчки епископи, којих је увек на покоју бивало у Светој Гори, нису хтели за Х иландар и друге словенске обитељ и рукополагати ђаконе и јеромонахе, па су стога Хилендарци, као свагдаш њ и хегемони Словена у борби против нетрпељ ивог јелинизм а, хтели посветити М ардарија да задовољ е потребу своју и других једноплемених самостана словенских».4) У архивској грађи, коју је Димитријевић сбјавио, м анастир Х иландар се назива «лавра славено-српска. .. прибеж иш те Словена».5) У једној молби, коју је хиландарски архимандрит Гаврило, ју л а 1683. године, поднео у М оскви за повраћај хиландарског подворја стоји: «.. .Не дозволите да се наш а света обитељ без ваш ега царскога даровањ а до к р аја разори зато што нам Грци ни у чему не помаж у, а српска земљ а је разорена и ни од куда не можемо добити милостиње на тај наш окуп».4) И у једној представци хиландарскога архимандрита М акарија, поднетој 22. ф ебруара 1715. године, помиње се исто: «.. .Због чега је од к р аја до краја сва српска и бугарска земљ а постала пуста од куда смо мо3) С т е в а н Д и м и т р и је в и ћ , О д н о ш а ји п е ћ к и х п а т р и ја р а х а с а Р у е и јо м у X V II. в е к у (Г л а с С А К н а у к а , 1*У1П, с т р . 276-277). 4) С т е в а н М . Д и м и т р и је з п ћ , Г р а ђ а з а с р гге к у л с т о р и ју и з р у с к и х а р х и в а и б и б л и о т е к а (С п о м е н и к С К А н а у к а 1ЛП , д р у г и р а з р е д , Б е о г р а д 1922, с т р . 122). 5) Н а и с т о м е м е с т у , с т р . 123, 128. 6) Н а и с т о м е м е с т у , с т р . 129.

14

гли одрж авати наш свети манастир и јачати, а сада немамо тамо коме прибећи, молимо за м илост и траж им о помоћ».7) На молбу монаха м анастира Х иландара из 1804. године, упућену преко руског посланика у Цариграду, У крајинцева, послао је руски Свети Синод 525 рубаљ а «на име непримањ а за 15 година помоћи».8) Н ационална ш ирина и гостољубље манастира Хиландара омогућивали су да он постане нека врста прибеж иш та негрчким монасима на Светој Гори. К ада је, 1744. године, Григорије Б арски био у Х иландару дао је овакав приказ стањ а у њему: « ...М о н а си , који тамо ж и в е су Срби, тврди у вери и постојани у благоговењу и гостољубљу виш е од свих других Светогораца, али су прости и ненаучени. М еђу њ има има неколико Бугара, Руса и Влаха, али је њихово стареш инство и управа. Ч итају увек и црквено и келијско правило словенским језиком са приметним српским изговором».9) Р азн е околности су могле утицати на то да се, временом, изменио национални састав братства у манастиру Х иландару према коме су за време ропства под Турцима, и када је почело ослбођење дела српске земље, били упућени погледи православних и Срба и Б угара. Има знакова, да је у првој половини XIX. века п р авославна свест потискивала нациоалне р а з л и к е изм еђу Срба и Бугара. И лија Гараш анин је сматрао за потребно и за корисно да у своју концепц и ју Б алк ан а утка и Б угаре. Он је њ има у своме «Начертанију» посветио доста паж њ е и показао разумевањ е за њ ихов тадаш њ и полож ај. М исију Србије, која се рађала, гледао је Гараш анин, једним делом, и у томе ца помогне бугарски национални и културни препород и отреж њ ењ е. Он је писао: «. . .Србија мора за Бугаре неш то учинити, пошто љ убав и помоћ мора бити узајамна. 7) Н а и с т о м е м е с т у , с т р . 133. 8) Н а и с т о м е м е с т у , с т р . 138. 9) Н а и с т о м е м е с т у , с т р . 138; о в о је у з е т о и з д е л а Г. Б а р с к о г а « П ут е ш е с т в и е к с в ја т и м м је с т а м « , С П Б , 1718, с т р . 650.

15

Пошто смо дакле полож ењ е за данаш њ у Б угарску и њ ену вели ку знаменитост за Србију укратко означил и и пошто смо руски уплив који тамо влада неш то споменули, прелазим о к томе да начертам о неколико уводних средстава за то како ваљ а српски уплив у Б у гарској утемељ ити. 1) Б угари нем ају васп итајућа и уџбена заведенија, зато би требало да Србија своје ш коле Б угарим а отвори, и особито да неколики благодејанија за Б угаре младе, у Србији учеће се, нареди. 2) Бугарско свеш тенство највиш е је грчко, а не народно бугарско; зато би врло пожељ но и полезно било да би неко число млади Б угара богословију у Србији свршило, па као свеш теници у њихово отечество међу свој род се вратило. 3) Ваљ ало би ш там пати бугарске м олитзенике и друге црквене књ иге и бугарска дела у Србији; ово важ но средство Р усија већ одавно употребљ ава, и Србија мора гледати да Русију у томе претече. 4) Потребно је да поуздани и способни љ уди путују по Б угарекој, који би позорност бугарског народа на Србију обратили и у њ ему при јатељ ска чувства према Србији и српском правитељ ству пробудили, и заједно и надеж ду ож ивљ авали да ће Србија заиста Бугарим а за њ ихово избављ ењ е у помоћ притећи и за њ ихову срећу старати се».10) До 1844. године, кад а је Гараш анин ово писао, било је са српске стране, на црквено-културном и на нацмонално-политичком плану, доста урађено за Б угаре. И кн ез М илош Обреновић и м итрополит П етар Јовановић и зл ази л и су, у границама тадаш њ их могућности, Б угарим а у сусрет и п р у ж ал и им помоћ. И л и ја Гараш анин се није варао када је предвиђао да ће се руска, и национална и црквена, политика на Б алк ан у развијати повољ није за Бугаре него за Србе. Он је, 12. ју л а 10) Д р Д раг. С т р а њ а к с в и ћ , К а к о је п о ста л о Г а р а ш а н и н о в о « Н ач ер тан и је » ? (У « С п о м е н и к » , С К А н а у к а , Х С 1, д р у г и р а з р е д , 7, Б е о г р а д 1939, с т р . 85-86),

16

1853. године, писао Јовану М ариновићу: « .. .К ад се је Р уси ја постарала за религију христијана у Турској, неће ли се ко наћи да се постара и за ж ивоте тих христијана, те да им ају кад, и да има ко ту религију исповедати? Хоће ли остати само грчко-руска та религија, или ћ е смети што и српско бити, или су ови искључени, или се смеш ати мисле у оне две а нарочито у ону последњу, или ће најпосле отићи под патријарха карловачкога ш та л и до ђавола? Сад се већ види ш то је Р уси ја м рзила на титулу п атријарха карловачкога, ш то је где када наш ег митрополита м рзила као и владику црногорскога«.11) И правац кретањ а и национално-политички смерови бугарског црквено-националнога и културнога буђењ а; и став Р усије према томе; и стварањ е и циљ еви бугарске Егзархије и, нарочито, идеје и одлуке мира закљ ученога изм еђу Т урске и Р усије у Сан С теф ану показали су да се Бугарска, и национална и црквена, политика све виш е оријентисала против Срба и Србије. П релазило се без двоумљењ а преко свега онога ш та је била Србија учинила за Б угаре до тога времена . . . После низа конкретних чињ еница и горких разочарењ а дошао је био и Ф илип Христић, дугогодишњи српски посланик у Цариграду, одакле је пратио све што се деш авало на Б алкану, до уверењ а, да Србима прети велика опасност од Бугара, који су били постали инструменат руске политике на Б алкану. Х ристић је, 3. ју л а 1880. године, писао из Б еча Јовану Ристићу (они су бш ш пашенози): «Ми још нећемо да отворимо очи па да гледамо у опасност која нам грози од стране Бугара. Ја држим, пашо, да је Бугарској намењ ена улога да све Словене на И стоку прогута, па чак и Ц ариград да заузме. Но велики овај залогај неће Б угари својим зубима саж вакати, нити га у свој стомак прогутати. .. Пошто је Бугарим а намењ ена улога да нас прогутају, онда друге алтернативе нема, но, или ми Бугаре да П и с м а И л и је Г а р а ш а н и н а Ј о в а н у М а р и н о в и ћ у , кн>. I (од 29. I I I . 1948. д т 31. X II. 1859), Б е о г р а д 1931, с т р . 96.

17

прогутамо, или они нас. К ад о тој истини будеш уверен, онда ћеш знати какви х средстава имаш се латити, и који су за ту циљ природни савезници наш и».12) П ретензије Б угара на манастир Х иландар у органској су вези еа овом оријентацијом бугарске националне политике овога времена. Ослонац на то давало и м је присуство бугарских монаха у Х иландару још пре проглаш ењ е бугарске Егзархије. Димитрије Аврамовић даје податке о националном саставу братства манастира Х иландара пред сам крај прве половине XIX. века. З а манастир Х иландар вели, да се «у њ ему литургија служ и на словенском јези к у и наш ао сам у њ ему до педесет братије (сами Бугара, и једва по гди ког Србина) осим оних који су по милостињи у свет отиш ли».13) Исте податке даје Аврамовић и у своме другоме дел у .14) Н и тада у м анастиру Х иландару није било опш теж ића: храни се сваки за себе у својој ћелији. Само о великим празницима, и када је храм цркве скупљ али су се у заједничку трпезу. Аврамовић вели даље: «.. .Но Србин и Рус, ако и науче грчки, опет се не стиде свога рода м јези ка; ал Бугарин и Влаа како науче грчки, и у грчком манастиру ж иви, одмах се прзлије у Г рка и срами се свог матерњег језика. Тако су Хиландарска братија Б угари ове године крстионицу изнутра, која је сва начињ ена светим образима живогшсата, све грчким језиком подписивали . . . Б угари неш то потписују и бугарским језиком. . . А оно мало Срба, што су у манастиру, тако су притеснили да не сме ниједан ни помислити, да ће кад началствовати, а кам оли да се усуди своје мњ еније казати ».15) В. Ц рнојевић (Владимир Карић) објаш њ авао је ум нож авањ е Б угара у манастиру Х иландару овако: 12) П и с м а Ф и л и п а Х р и с т и ћ а Ј о в а н у Р и с т и ћ у (1868-1880), Е е о г р а д 1953. с т р . 349-350. 13) Д и м п т р и је А в р а м о в и ћ , О п и с а н и је Д р е в н о с т е ј с е р б с к и х у С в е т о ј (А т о к с к о ј) Г о р и . Б е о г р а д 1847, с т р . 15. 14) Д и м к т р п је А в р а м о в и ћ , С в е т а Г о р а с а с т р а н е в е р е , к у д о ж е с т в а и п о в е с н и ц е , Б е о г р а д 1848, с т р . 30. 15) Д и м и т р п је А в р а м о в и ћ . С в е т а Г о р а . . . , с т р . 172.

18

« .. .Тако у току времена, преовлада у њ ему бугарски утицај, јер су му Бугари били у непосредној близини, У њ ему су се, мало по мало, ум нож авали бугарски калуђери. Доцније, због њ ихове нетрпељ ивости и српске немарности и оно Срба, што се још бејаш е затекло, не смеде се казати да је Србин и тако се однароди. Године 1847. Аврамовић је затекао у Х иландару на педесет калуђера, готово све Б угара и само неколико Срба . . . Србија је на својим ногама ето већ седамдесет година, али се у њој ретко ко и ретко кад сећао, да ову важ н у тачку српској цркви и српској држ ави поново прибави. О томе се светска јавност неш то мало и старала али црквена, на ж алост, ни мало».16) Не мож е се, хронолош ки, тачно утврдити како се деш авао прилив бугарских калуђера у Хиландар. Зна се, међутим, да је манастир Хиландар, још пре XIX. века био постао важ ан духовни и културн и центар Б у гара. Њ егов значај у томе погледу надмаш ује значај и Рилскога манастира, и м анастира Зограф а чији су монаси, нарочито они из Рилскога манастира, хватали везе са Србијом и са тадаш њ им претставницима Српске правоелавне цркве. То је било нарочито за време кнеза М илоша, који је био велики пријатељ Б угара. То ш то се, у односу на Б угаре, деш авало током XIX. века, имало је и за себе д уж у традицију. Зна се, да су се ту, 1758. године, сусрели Јован Р аји ћ и хиландарски проигуман П ајсије, који је, под упливом Р ајића, написао своју И сторију славенобугарску (1762). Н икола Радојчић је истицао да је Јован Р аји ћ тада био рђаво примљ ен од монаха у манастиру Х иландару: «Рајић је у Х иландару провео неш то преко два месеца. З а то време преписао је и извео оне рукописе које су му Хиландарци уделили; он се горко јадао на њ ихову непредусретљ ивост због његове сиротиње, сиромаш тва и неугледне спољаш ности; мож е бити да је и оно мало ру16) В . Ц р н о ј е в л ћ (В . К а р и ћ ) , Ц а р и г р а д , С в е т а Г о р а , С о л у н , — п у т н п ч к е о е л е ш к е о н а р о д н о ј п р о п а г а и д и н а И с т о к у , Б е о г р а д 1889, с т р . 141, 142,

19

кописа Р аји ћ добио преко тадаш њ ег хиландарског проигумана П ајсија, кога је он одушевио и потстакао на писањ е бугарске историје».’7) П ајсије је своју И сторију почео писати у Х иландару, где се и данас зна њ егова ћелмуа и где је његов брат Л аврентије био игуман. «Већ половином XVIII. века, вели Коста Тодоров, монах хиландарски, отац П ајсије, пиш е прву историју бугарског народа. К роз њ у он васкрсава успомене славне прошлости, победе бугарског оруж ја над византиским и буди националну свест и понос, Б угара Истовремено он описује недела грчких владика и покреће стварањ е независне бугарске цркве, онакве каква је постојала некада у независној бугарској држ ави. У истом д уху говорио је бугарским поклоницима у Светој Гори и чувени српски духовни пастир Герасим Зелић».18) З а П ајсија се зна да је био и у Сремским К арловцим а да прими неку милостињ у за Х иландар; на једној признаници сачуван је његов оригинални потпис. К ада је, 1765. године, Доситеј Обрадовић био у Светој Гори мањ е је био одуш евљ ен оним ш та је видео него Герасим Зелић. Доситеј вели, да је у Светопавловском манастиру било «неколико Бугара монаха» и да га је један од њ их, преко К ареје, одвео у Х иландар.19) Доситеј је записао: « .. .Нађем неколико Сербов у Хилендару, који се вавјек с Б улгари инате и не могу да се погоде чији је Хилендар. Мој добри и љубими Теодосије К арловчанин, и он се ту мора инатити».20) Све ово п оказује да је. већ у другој половини X V III. века, бугарски утицај у манастиру Х иландару био не само знатан него и одлучујући. 17) Н и к о л а Р а д о јч и ћ , С р п с к и и с т о р и ч а р Ј о в а н Р а ји ћ , Б е о г р а д 1952, с т р . 38-39. С опб1ап1Јп Ј о з . Л г е с е к , С еб сћ 1 сћ 1 е (Зег В и 1 § а ге п , Р г а § 1876, с т р . 518. 18) К о с т а Т о д о р о в , П о л и т и ч к а и с т о р и ја с а в р е м е н е Б у г а р с к е Б е о г р а д 1938, с т р . 24; Ж и т и ј е Г е р а с и м а З е л и ћ а , I, Б е о г р а д 1897, с т р . 121-125. ’9) д о с и т е ј О б р а д о в и ћ , с т р . 24.

С аб ран а дела,

20) Н а и с т о м е м е с т у , с т р . 195-196.

20

I,

1811 д о 1961,

Б е о г р а д 1961,

ВЕЗЕ М АНАСТИРА Х И Л А Н Д А РА СА СРБИ ЈО М ЗА ВРЕМ Е М ИТРОПОЛИТА П ЕТРА И К Н Е ЗА М ИЛОШ А Б е з обзира на бугарску предоминацију у м анастиру Х иландару имамо и з прве половине XIX. века сигурних података о томе да је Х иландар одрж авао ж и в е везе са Србијом. То је било врем е кад а су се Б угари тек почели будити и национално и културно и није код њ ихових водећих љ уди било још националистичкога нерасполож ењ а према Србији и Србима. И з још довољно неиспитаних архи вских података види се да је Србија од самога почетка оф орм љ ивањ а као држ ава пом агала и Х иландар и његово братство не водећи рачуна о томе да су већину сачињ авали бугарски монаси: хиландарски монаси се обраћају Србији за помоћ и она им је даје у границама својих могућности. И црквени и држ авни ф актори Србије чинили су ово не водећи рачуна о томе да су се бугарски монаси у ХиландаРУ трудили да овоме манастиру д а ју бугарски национални карактер. О треж њ ењ е на српској страни почеће тек касније, ал и ни тада неће престати помагање м анастира. Ево к ак о су се, хронолош ки, колико је то могуће излож ити, одвијале те везе. У новембру 1832. године нашао се у Србији хиландарски јером овах Софроније. Он се, 20. новембра 1832. године, зах ваљ у је митрополиту М елентију за добра која су му учињ ена и за одобрењ е, издато му 28. септембра 1832. године, да се мож е вратити у Свету Гору.1) Проигуман светогорски, свакако хиландарски, Јоасаф , јавио се, 2. августа 1834. године, у П ож аревцу кн езу М илош у и м итрополиту П етру и показао им писмо, издато 30. јула, да м ож е молити за прикупљ ањ е мшгостиње по Србији. Дозвола за то није му издата због тога ш то је те године суш а умањил а љ етину и што је прош ле године један Светогорац већ купио милостињу; поред тога неко је скупљ ао милостињ у и за Х ристов гроб. М итрополит П етар му је ’) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1832.

21

дао 500 гроша за повратак, а исто толико и владика Доситеј.2) Преко свога претставника у Ц ариграду послата је, 20. октобра 1835. године, захвалница к к е зу М илошу, који је светогорским манастирима послао помоћ од 100.000 гроша. Подела је изврш ена овако: пет великих манастира по 5.000 гроша, осталих 15 по 4.000 гроша, глазни скит 3.000 гроша, девет осталих скитова по 1.200 гроша, а «бедним» монасима, који ее н алазе у унутраш њ ости Свете Горе по 1.200 гроша. У захвалници се, поред осталога, каж е, да је ова помоћ «улила у срца свију нас велику радост и весеље, и служ ила к многоме утјеш ењ у, нарочито при ж алосном наш ем стању».3) Тадаш њ и епископ тимочки Доситеј, који је био постриж ник манастира Зограф а, обратио се, 29. јула 1839. године, митрополиту П етру и обавестио га, да су монаси манстира Зограф а молили да им се дозволи купљењ е милостиње у његовој епархији. Он тр аж и од митрополита П етра одобрење, да један Светогорац може купити милостињу по варош има у његовој епархији.4) М итрополит П етар је, 30. септембра 1838. године. препоручио свеш тенству и народу архимандрита манастира Х иландара В асилија, да му помогну при скупљ ањ у милостиње. Моли их да га лепо приме и да дарују за Х иландар.5) Епископ Доситеј, који је био јако везан за Свету Гору, обавестио је, 12. јун а 1840. године, митрополита Петра, да је писао у Х иландар и траж ио «књиж ицу», у којој се садрж и «правило» Св. Саве (вероватно је траж ио један прим ерак Типика Св. Саве). Изгледа, према писму, да је то било врло потребно.6) А рхимандрит манастира Х иландара О нуф рије посслао је, 10. јуна 1844. године, митрополиту П етру једно писмо, које је прилично нејасно. Т уж и се на теш ко стање и моли да се нешто «ускори». Ако, вели он, то не може да уради, нека пош аљ е српскоме депутату у 2) 3) 4) -) 6)

22

З а о с т а в ш т и н а А л е к с е И л и ћ а п о д 1834. Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о гт о л и ја 1835. Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1839, б р о ј 704. Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1839, б р о ј 643. Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1840, б р о ј 370.

Цариграду Димићу «нисмо повелитељно», «да чрез а зстријскаго солунскаго консола г. Андонија М ихановича, нас попросит, и в Сербиј пред вашего прзосвјеш тенства ж и за представит. Јако не 6и важ ен (?) бил немачкпх консол г. Антон М иханович, то от нас, до днес ни кости здрави не би остали».7) Могуће је да се овде радило о некоме спору у вези са манастирским лмањем, али није јасно о чему се ради. К ао да их је консул М ихановић штитио. М онах М артирије М арковић обавестио је, 3. ју л а 1344. године, из А лексинца митрополита Петра, да је у Светој Гори (ваљда манастлр Хиландар) стањ е теш ко. Тамо је послата комисија, али би се, у томе случају, тамо требали вратити и сви они, који су тамо постриж ени.8) Ђ акон К ирил М илош евић, родом из Београда, дошао је у Србију и ж е л и да буде примљ ен у неки српски манастир. М итрополит га, 28. м арта 1850. године, упућује настојатељ у манастира Горњ ака Григорију Стојановићу, да га или зад р ж и код себе или упути у м анастир Витовницу.9) Јеромонах П ам ф илије поднео је, 22. дрцембра 1850. године, митрополиту П етру молбу у име братства манастира Х иландара. Истиче, да братство води парницу са грчким манастирима, к о ја је осиромаш ила братство. Због тога су њ ега послали у Србиј у да куп и милостињу. Због необавеш тености братстзо га је послало без писменога документа. Да се не би вратио без користи м оли да му се дозволи купљ ењ е милостињ е.10) Током 1851. године обраћало се братство манастира Х иландара м итрополиту П етру неколико пута. Н иш ки духовник, сабрат манастира Х иландара, В иктор Стојаковић, обратио се, 24. ф ебруара 1851. године. митрополиту П етру и обавестио га да је дошао проигуман манастира Х иландара Нићифор. да купи милостињ у и да га Грци гоне. Истиче, да се манастир н ал ази у великој 7) Д р ж а в н а а р х и в а : М п т р о п о л и ја 1844, б р с ј 783. 8) Н а и с т о м е м е с т у . 9) Д р ж а в н а а р х и в а : М Ј ;т р о п о л и ја 1850^ б р о ј 255. 1П) Д р ж а в н а а р х и в а : М л т р о п о л и ја 1850, б р о ј 920,

23

оскудици и да их Грци гоне. Пита митрополита Петра, да ли би се он и К нез могли у Цариграду заузети да им цариградски п атријарх да дозволу и препоруку да купе милостињ у у Русији. Г рчки су манастири то лако д о б и л и ..." ) У јуни 1851. године појавила се аф ера јеромонаха Пахомиј а. Х иландарски архимандрит О нуфрије Поповић, који је био претставник манастирски у Цариграду, обавестио је, 20. јун а 1851. године, митрополита Петра, да је неки јеромонах Пахомије дошао из Србије у манастир Х иландар и претставио се да долази из манастира Горњака. Био је, вели, примљ ен лепо: «Бедна братија ове задуж бине српске, гоњена од толико времена злобљ ивим Грцима, радовали су се његовом приш еетвију видећи га разборита и многоглагољива, и надали су се у њ ему против грчких гониоца подпоре имати, а он лукавством и хитрином својом знао се је за то способним показати».12) К ад а је задобио поверењ е братства јеромонах Пахом ије је почео да тврди, да је он изасланик митрополита П етра и да је дошао да прегледа приходе и расходе манастира. З а време док је он био тамо дош ла је и з Ц ариграда у Свету Гору трећа комисија, коју је он довео, «да развиди и побележ и спорна места манастирска». Пошто је било потребно да у овој комисији учествује и један члан братства одређен је био П ахомије са још четири монаха да иде за К ареју. Он је казивао, да је у Србији сакупио за манастир Х иландар 1.000 дук ата ћесарских и да ће то бити послато преко капућех а је у Цариграду. У становило се, међутим, да је он преваром узео од једнога свеш теника 2.000 гроша и побегао. У варош и Дупници је дао да му се направи п еч а т манстирски. У Р у ш ч у ку је преварио хиландарског претставника Герасима и одатле отишао у Неготин. М итрополит П етар је, 30. јуна 1851. године, траж ио од епископа Доситеја да извиди овај случај. П ахом ије је у Србију злоупотребио овај печат, био је ухапш ен и послат у манастир Буково. Епископ Доеитеј П) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1851, б р о ј 132. 12) д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о л о л и ја 1851, б р о ј 414.

24

је требао да одговори на питањ е о П ахомију: ко је он и од куда је, да ли је, стварно, монах, и ако јесте где се замонаш ио и да ли је рукополож ен, када и од кога и да ли има сведочанство о томе? Ако је самозванац треба да буде враћен у ред световњ ака.'3) У лето 1851. године бавио се у Србији хиландарски јеромонах Јоаким, који је, пре тога купио милостињ у у Босни па преш ао у Србију. М итрополит П етар је, 18. јула 1851. године, писао намеснику м анастира Каленића, да се овај монах склони до јесени када се у Србији купи милостиња; требало га је склонити или у К аленић, или у Студеницу или у Љ убостињ у. Он га, са своје стране, препоручује. Н астојатељ у манастира К ал енића Т еоф илу писао је митрополит Петар, 10. августа 1851. године, да јеромонах Јоаким, ако је тамо, одмах дође митрополиту, а ако није тамо н ека га потраж и у Љ убостињ и или Студеници.14) Проигуман хиландарски Гедеон и старац Леонтије обратили су се, септембра 1851. године, митрополиту П етру у вези стањ а и п олож аја манастира Х иландара. И стичу да је то, и по султанским ферманима, српски манастир и веле: « .. .Но наж ал ост овај је ам анет наш их прадедова данас у великој опасности, јер т у ђ и нц и сва средства неуморно употребљ авају да га . . . и нас потомке и з задуж бине ове прогнају и сатру».15) Ти туђинци — непријатељ и — су грчки кал уђери и околни сељаци. Н ајбољ и делови им ањ а су у њ иховим р у кама. Х иландарци су принуђени очима гледати како се граби ова српска имовина. И ма већ 13 година да их нападају. О браћали су се, веле, српској влади да их штити у Ц ариграду и већ је тр и пута и зл ази л а комисија на лице места ш то је њ их кош тало 230.000 гроша. Због тога су се морали зад у ж и ти и сада су им очи упрте у Србију. М оле м итрополита да се зал о ж и код К н еза и владе да им се додели помоћ. Због тога ш аљ у у Србију 13) Н а и с т о м е м е с т у . '*) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1851, б р о ј 544. Т5) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1851, б р о ј 850.

25

архимандрита Герасима и проигумана В иктора.’6) Митрополит се. поводом овога, обратио П опечитељству просвете и изнео теш коће у којима се манастир нала:зи; молио је да се м анастиру помогне.17) Током ове, 1851. године, покуш ало је братство манастира Х иландара, да од Дубровника добије уобичајену милостињу, у ствари стари данак из доба Кемањића. Старац Гедеон и монах Л еонтије обратили су сем птрополиту П етру због овога. Веле да већ тридесет година нису од Дуброзника добили ниш та и моле га да се заузме да би оии лочели добијатп помоћ «по гласу хрисовул». Ш аљ у због тога архимандрита Герасима и проигумана Виктора и јерођакона Теодосија. Моле га и то. да архимандрита Герасима препоручи патријарху, да им да писмо ако где буде требало. На полеђини овог нисма стоји: «Приметити да су хрисовуљ е године 1847. преведене на немачки језик, наново преписане и од њиховог посланика предате к о н с у л а ту .. . аустријскоме».14) М итрополит П етар је, 6. новембра 1851. године, обавестио братство м анастира Х иландара, да је примио њихово писмо, ксје су му послали по архим андриту Герасиму и проигуману Виктору и да је њ ихову молбу спровео К незу и влади, који су спремни да им помогну. Дато им је 500 ћесарских дуката. М олили су и аустријски консулат за дејство да добију помоћ и од Дубровника, који је сада под аустријском влаш ћу. Пошто нису добили одгозор на молбу од 1847. године написали су и предали другу молбу. Влада ће се, такође, заузети и код влаш ке владе, да им се одобри одлазак тамо, али пре него што некога пош аљ у тамо треба да му то јав е .’9) Епископ Доситеј јавио је, 23. марта 1853. године. митрополиту П стру да «свај Х иландарац за писанију» није још дошао у срез, који му је одређен у Алекси16) 17) 18) ' 1:)

26

Д р ж а в н а а р х к в а : М и т р о п о л и ја 1851, б р о ј 850. Н а п стом е м ест” . Д р ж а и к а а р х ч :ч ~ : М л т р о п о л л ја 1651, б р о ј 851. Д р ж ав ц г.1. а р х г .Ј А ’. М и т р о п о л и ја 1051, б р о ј 875,

начком округу.20) Х иландарски архимандрит Никодим. старац Јоаким и братство обавестили су, 2. августа 1853. године, митрополита Петра, да је у манастир стигао проигуман Сава и донео све дарове. Они су врло захвални и сл уж и л и су «благодарствене служ5е» за Кнеза .2') И з једнога другога акта, који је митрополит Петар, 24. октобра 1853. године, послао П опечитељ ству просвете види се у каквом се полож ају тада налазио манастир Х иландар. М итрополит П етар истиче, да му се обратио повереник манастира Х иландара у Цариграду О н уф ри је и молио, да би српска влада у к азал а помоћ манастиру Х иландару. М итрополит препоручује ову молбу, јер она то заслуж ује, «и ш то држимо, да некиј свеш тениј ам анет л еж и на свему народу ерпском, а особито н а данаш њ ем књ аж евству Србији, сваку возм ож ну помоћ укази вати оном удруж еном и осиротјевш ем српском монастиру. Једино наш е К њ аж евство, између толико зем аљ а славни Н емањића, има политическиј ж и вот и своју еамосталност».м) М итрополит пр :дл а ж е влади: 1) да се дозволи сваке године једиом монаху из Х иландара да у једном округу Србије купи милостињу. Ако сакупи мало да онда влада дода толико колико би било потребно да се намири 400 до 500 дуката ћесарских; 2) пошто се на имањ е манастира Х иландара насрће и пошто се помоћу мита доносе пресуде на ш тету Х иландара треба да се »Правитељство наш е својски заузм е код Порте, да у парници Х иландара, као српскога манастира и задуж бине наш их предака, мож е учествовати и при иследовањ у граница манастирских употребљено бити једно лице од наш ег правитељ ства, које се овде избере и одреди: 3) да се на основу таквог испитивањ а и царских привилегија пресуди парница, која толико много кош та манастир. Да би се ово што боље остварило, треба да се умоли покровитељ ски двор да се заузм е за ову елавеносрпску задуж бину».23) Радило се овде о О нуф рију Попови20) 21) 22) 23)

Д рж авна Д рж авна Д рж авна Д рж авна

архива: архива: архива: архива:

М и т р о п о л и ја М и т р о п о л п ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја

1853, 1853, 1853, 1053,

број број број број

221. 736. 370. 870.

27

ћу, Бугарину, који је одржавао преписку са Србијом од 1847, године до 1866. године. Ову је преписку објавио Сава Х иландарац. Поред митрополита П етра почиње се и српска влада све виш е интересовати за манастир Х иландар и њ егове потребе. М итрополит П етар пише, 4. ф ебруара 1854. године, Константину Н иколајевићу, српском кап ућехају у Цариграду, да се он на Порти заузм е за ствар манастира Х иландара и истиче, да српеки народ узим а све виш е учеш ћа у ж ивоту и судбини Хиландара.24) А рхимандрит О нуф рије посетио је, 25. м аја 1854. године, митрополита Петра, да је хиландарски јеромонах М аксим још 1823. године о п и с а о имањ а манастира Х иландара и књиге, ко је су се н алазиле у Библиотеци донео је у Србију. Чуо је да се неке књ иге манастира Х иландара н алазе код јеромонаха Вићентија К расојевића, који се налази у манастиру Букову. После М аксимове смрти он је, као искуш еник Враћевшнички, узео ту књ игу и задрж ао код себе. К њ ига је од користи само за манастир Х иландар.25) Братство манастира Х иландара обавестило је, 8. септембра 1854. године, митрополита Петра, да у Србију ш аљ у јеромонаха С оф ронија са часним крстом, да купи милостињу. М оле, да га претстави К н езу и влади.26) М итрополит је јеромонаха С оф ронија послао у манастир Боговађу да тамо сачека док му се не пош аље званични позив за купљ ењ е милостиње. Одређени су му били Ш абачки и део Београдскога округа односно Ш абачка и део Београдске епархије. Јеромонах С оф роније био је послат на траж ењ е митрополита Петра, које је било упућено м анастиру Х иландару преко К онстантина Н иколајевић а.27) Х иландарско братство, на челу са архимандритом Никодимом и старцем-даскалом Јоакимом, писали су, 8. октобра 1854. године, митрополиту П етру и јавили, да су добили 6.500 гроша. Један део новца узео је 24) 25) 26) 27)

28

Д рж авна Д рж авна Д рж авна Д рж авна

архива: архива: архива: архива:

М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја

1854, 1854, 1854, 1854,

број број број број

103. 425. 965. 962.

О нуф рије због својих потреба. О нуф рије се хвалио да га је митрополит П етар врло лепо примио.28) На молбу О нуф рија, који је био активан човек, обратио се митрополит Петар, 20. новембра 1954. године, Попечитељ ству просвете. Т раж ио је, да се Попечитељство иностраних дела замоли, да нареди кап ућехаји у Цариграду да тамо зад р ж и јеромонаха И лариона за случај «ако би Ш имунци заподели парницу противу Х иландара, да брани свој манастир, или ако овај тамо не би могао остати или се досада већ вратио у Свету Гору, да у оном случају к ап у ћ ех аја неда Ш имунцима као туж еној страни обновити парнице но да им ји пред влаш ћу на иш чекимањ е О нуф рија као туж и тељ а упути, а к томе да издејствује заповест код Порте за комесара турског у К ареји, војводу, да се парничне стране не нападају у з а ја м н о ... него да обе стране седе мирно и у трпљ енију парнице своје реш еније очекују». Влада би требала да о томе размисли, да један њ езин члан буде у комисији.25) Попечитељство просвете одговорило је, 23. новембра 1854. године, митрополиту Петру, да неће моћи интервенисати по тој ствари, него да би било боље да то уради Попечитељство иностраних дела. 30\) И з године 1855. има неколико података о манастиру Х иландару и његовим проблемима. И з њ их се види, да се српска влада заузи м ала да се и д и п л о м а тс к и помогне Х иландару у споровима око имањ а који су били вођени. Попечитељство просвете обавеш тава, 22. јан у ара 1855. године, митрополита П етра о напорима српскога кап ућехаје у Ц ариграду и ш аљ е му његово писмо. У писму се вели за хиландарски спор, да «садаш њ а обстојатељ ства одузим ају сваку прилику, да би се иста парница с ползом и надеж дом успјеха овде на ново могла претресати».31) А рхимандрит О нуф рије јавио је, 5. априла 1855. године, митрополиту Петру, да 28) 29> 30) 31)

Д рж авна Д рж авна Д рж авна Д рж авна

архива: архива: архива: архива:

М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја

1854, 1854, 1854, 1855,

број број број број

1000. 1012. 1051. 55.

29

га је аустријски консулат обавестио о томе, да се признаје аутентичност исправа и докумената о траж ењ у 1.000 перпера од Дубр-овника, али се одриче «објазаност продолж енија изданија сего благодјејанија сљедствије угаш енија републике Д убровачкија».32) Митрополит П етар саветује, 22. јун а 1355. године, братство манастира Х иландара, да у Цариград пош аљ у још једнога члана братства, Н икиф ора или Софронија, јер то ж е л и архимандрит О нуф рије који је остао у Цариграду.33) М итрополит П етар препоручује, 28. јуна 1955. године, архим андрита О нуф рија цариградском патријарху ради његовог заузим ањ а за манастир.34) О нуф рије је, 30. јуна 1855. године, пошао лађом за манастир и митрополит П етар моли к ап ућехају Н иколајевића, да му помогне у ствари Х иландара. Х иландарци треба да чувају м анастирске документе и старине; ако борава;; О нуф рија у Ц ариграду није потребан тргба да иде у манастир.35) У ју л у 1955. године било је ж ивог контакта између митроиолита Петра, капућехаје Н иколајевића и братства м аиастира Х иландара. Радило се о споровима око манастирскога имања. Х иландарско братство се, 18. јула 1855. године, обратило митрополиту П етру и обавестило га, да је примило његово писмо од 22. јуна. Није, веле, потребно да О нуф рију ш аљ у помоћника, јер треба да изађе комисија због одређивањ а граница на Комици. К ап ућехаја Н иколајевић је реш ио да у ову комисију пош аље свога брата Атанасија. Вели се, даље у писму, да је ова комисија поставила границе у Комици «међу хиландареким и иверским меетом» и то како стоји у ф ерм ану — «забрањено је Ш игменцима и Ересовцима да нам досађују».36) Истичу да ж ел е да завлада мир и да се ослободе суђењ а, јер је то досадило 32) 33) 34) 35) 36)

30

Д рж авна Д рж азна Д рж авна Д рж азна Д рж авна

архива: архива: архпва: архпва: архива:

М п т р о п о л И ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја

1855, 1855, 1855, 1855, 1855,

ороз број број број број

139. 307. 317. 350. 632.

братству, а и много кош та. Потрош или су, поред тога што је дато за јело и пиће, још 20.000 грош а.37) Из писма, које је, 26. ју л а 1855. године, архимандрит О нуф рије писао митрополиту П етру дознаје се нешто виш е о овоме спору. «Ерсовци» већ двадесет годкна нису хтели да манастиру д ају десетину за М алу Арсеницу. Ш имунци су присвојили «један стари виногрпд и постепено виш е од тридесет дунума. И то им није било д о с та .. . хоће да усвоје и цело Савино Поље с Грабавичком Гором». Парница се води већ десет година. К апућехаја је, истиче О нуф рије, био за неко компромисно реш ењ е: да се уступи нешто и од Арсенице и од Грабовице, али је он био против тога. И кап ућехаја је, касније, био за то да виноград и Грабовица и Арсеница остану манастиру и да се поставе границе и то тако: сељаци да д ају неш то манастиру а манастир да им халали земљ у. О нуф рије вели: «Ја пристајем само на тај начин да Ересовци од Мало мало манастиру дају; за ливаде и гору у М алој Арсеници, десет ока воска, а за њиве и винограде педесет .м еозјурја’ ж и та и педесет акова вина, а границе да остану наш е и по наш и стари сенети(?). П ак да манастир да писмено како неће ,пустити’ другим сељацима, да то место обделавају до века, но само Ерсовцима; и тако повучимсја на страну >.38) Он, међутим, није ни ово могао примити, јер је за парницу било плаћено и потрошено 300.000 гроша».39) И з писма хиландарскога братсва митрополиту Петру, писаног 3. августа 1855. године, видимо да је манастир од писаније јером онаха Соф ронија добио 380 ћесарских дуката, а од владе 200 ћесарских дуката помоћи; од једног метоха у Влаш кој добијено је 100 дуката ћесарских, а од завеш тањ а Димитрија П авловића из Гургусовца 458 грош а и 16 пара. Све ово је било послато преко српскога кап ућехаја у Цариграду. Моле, и поред тога, да им се дозволи да и ове године 37) Н а к с т о м е и е с т у . 38) Н а и с т о м е м е с т у . 3’) Н а н с т о м е м е с т у .

31

пош аљ у некога због писаније, јер се, веле, намножио дуг због поменуте комисије.40) А рхимандрит Онуфрије, који је још увек био у Цариграду, јавио је, 15. августа 1855. године, митрополиту Петру, да је био код васељ енскога патријарха и са њим разговарао, али се без новаца ниш та не може учинити. Видео је у Цариграду 1500 Руса-заробљ еника, међу којим а је било и рањ ених. У другом писму, писаном митрополиту Петру, 27. августа 1855. године, архим андрит О нуф рије јављ а, да су И верци успели да на своју страну привук у енглеског и ф ранцуског конзула да би оборили одл у ку о Комици. Иверци су због тога дош ли у Цариград и он је морао да ту остане. Ж а л и се, да хиландарско братство мало провиђа за будућност. Они нису схватили да су их Турци преварили повлачећи границе и у свој план унели измене противно ф ерману. Помиње даље: «.. .Доста је и пара потрош ено... Солунски паш а се показао као српски пријатељ . Ако поправе греш ке учињ ене1 на плану биће за Комицу ствар заувек добро с в р ш е н а .. . Само, ако се скоро каква интрига не породи». Са Ш имунцима и Ерисовцима није парница доврш ена и Константин Н иколајевић је на Порти «дао такрир» да се и то започне. Моли, даље, митрополита, да се влада заузм е код турских власти.41) М итрополита П етра је, 20. ју л а 1855. године, известио попечитељ просвете, С теф ан М арковић ,да је влада одредила Х иландару, «који се сада у врло оскудном стањ у н ал ази и необходну помоћ потребује* да 200 ћееарских дуката.42) И з и звеш таја архимандрита О нуф рија митрополиту Петру, послатог из Ц ариграда 22. септембра 1855. године, види се, да су у сукоб изм еђу Х иландараца с једне и Ш имунаца и Јерисоваца с друге стране умеш али енглески и ф ран цуски консули. Ч ули су, вели, да им енглески консул није изаш ао у сусрет због тога што су се обратили ф ранцуском посланику. П ревели 40) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 631. 41) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 623. 42) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 429.

32

су свој ф ерм ан на ф ранц уски јези к и предали га ф ранцуском консулу у Солуну, а он га спровео даље. Турци су дознали за то и о томе обавестили српскога капућехају. О нуф рије истиче, да се Х иландарци могу надати само у К неза и моли да К нез говори аустријском консулу Радосављ евићу да би он писао аустријском посланику у Цариграду, «да као српску зад уж бину заш чичава и биће од велике помошчи господину Н иколајевићу».43) Моли још да му се месечно ш аљ е бар по десет ћееареких дуката како му је обећано. А рхимандрит О нуф рије је, 13. октобра 1855. године, молио митрополита П етра за помоћ и ж алио се да је у врло теш ком материјалном полож ају. Т раж и да се нареди Таси Георгијевићу да он, по прилож еној облигацији, чији рок истиче идућега М итровдана, наплати «један дуг од 200 ћесарских дуката и са четверомесечним интересом од мога дуж н и ка Димитрија Главинића наплати, па да ми се новци преко К. С. Агенције у Цариграду пошаљу». . .44) О боравку архимандрита О нуф рија у Ц ариграду писао је Н и колајевић, 27. октобра 1855. године, митрополиту Петру. Вели, да је добио митрополитово писмо за патријарха. О нуф рију ће рећи оно ш то он треба да зна. Њ ега стално зове братство да се врати у манастир «но он је остао овде да продужимо даљ е дејствовањ е наш е на Порти и за друге још несврш ене послове, да се једанпут и ови коначно реш е, па онда да иде у манастир».45) И ако мисли да је, тренутно, незгодно време он је предао на Порти један такрир, да се настави рад о започетим пословима. Ако П орта ово узм е у обзир онда ће О нуф ријево присустзо у Ц ариграду бити потребно. У томе сл учају би митрополит П етар морао израдити неку помоћ за његово и здрж авањ е.46) М итрополит П етар је, 1. новембра 1855. године, одговорио на једно писмо архим андрита О нуф рија. Ис43) 44) 45) 46)

Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 623. Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1955, б р о ј 623. Д р ж а в м а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1855, б р о ј 633. Н а и стом е м есту.

33

тиче му, да је разумео етањ е манастирске парнице и да је о свему обавестио владу. Ч ека званични и ззеш тај од капућехаје као и то «јели и када је потребан заступник манастира Хиландара». Он, архимандрит, мора се стрпити за извесно време и ако ускоро не буде требао заступник манастира он треба да се врати у Х иландар.47) К ап ућехају Н иколајевића обавестио је м итрополит Петар, 1. новембра 1855. године, да је влада одредила архимандриту О нуф рију 10 дуката ћесарских месечно док се буде у Цариграду базио због м анастирских послова.68) Из једнога писма митрополита Петра, писаног 11. новембра 1855. године, види се, да је он писао братству манастира Х иландара да могу некога послати у Србију ради купљ ењ а милостиње; најпре у неготинској епархији, а затим и у ваљ евској.49) И из писма архимандрита Герасима Н иколајевића, игумана у једном скиту, митрополиту Петру, писаног 23. новембра 1855. године, види се да је спор око земљ е још трајао. К ао да се радило око неких потраж ивањ а у Б укуреш ту где се архимандрит бавио два месеца и није могао добити одређен одговор.50) А рхимандрит О нуф рије је, 19. новембра 1855. године, јавио митрополиту П етру из Цариграда, да је примио његово писмо и да зна, да је Н иколајевић послао извеш тај преко Попечитељ ства иностраних послова. Вели: «Все добро че бити, само треба с трошком ускорити, м акар и други брат нас да замени опет без трош ка не може бити».51) Н иколајевић је, почетком децембра 1855. године, (митрополитово писмо од 8. децембра), обавестио митрополита Петра, да је послао његово писмо братству манастира Х иландара и пренео им његову поруку, да могу у Србији послати једнога сабрата да купи милостињу. З а архимандрита Онуфрија обавестио је владу. Њ егово присуство у Цариграду је потребно због поновног расматрањ а манаетирске 47) 43) 49) 50) 51)

34

Д рж авпа Д рж авна Д рж авна Д рж авна Д рж аЕ на

архива: архпва: архива: архива: архива:

М и т р о п о л и ја М и т р о и о л и ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја

1855, 1855, 1855, 1855, 1855,

број број број број број

623. 624. 633. 733. 706.

парнице од једне комисије на челу са Ахћами-Адлијом.52) И архим андрит О нуф рије је, 9. децембра 1855. године, јавио митрополиту Петру, да се без његовог присуства у Цариграду не мож е радити цела ствар манастира Х иландара. К ада је, међутим, наређено да целу ствар води Српска А генција он се повукао, али му је Н иколајевић рекао, да и он сам треба нешто да ради. Био је код председника Ш екит-паш е и код Вуадпаше, који су му обећали да ће се парница свршити. Н ихолајевић је био код Саразма и било му је пријатно да су и остали манастири сагласни са Саразаном. За све то треба новаца, а он од манстира не може ниш та траж ити .53) А рхимандрит О нуф рија је, 1. јануара 1856. године, јавио митрополиту П етру да је парница опет почела.54) Све до друге половине августа 1856. године немамо вести ш та је даље било са парницом. Старци манастира Хиландара, Јован и Леонтије, јавили су, заједно са братством, 23. августа 1856. године, митрополиту П етру, да је архимандрит О н уф ри је 29. ју л а стигао у манастир; братство га је примило са радош ћу. Б ратству је вратио све манастирске документе и ствари међу којима је била и Јеф и м и ји н а завеса. Донео је за манастирску библиотеку и велики број кн>ига. З а десет година, колико је трајала, парница је кош тала 89.280 гроша за његово и здрж авањ е. З а четири комисије и 300 сведока од Солуна до м анастира за четири пута потрошено је виш е од 250.000 гроша « .. .и при толики тјаш ки трош кови парница стоји јеш че неокончана. Уви, бједному манастируа.50) Братство је, веле, веома захвално архимандриту О нуф рију. Они не могу отступити од права манастира и моле владу и К н еза да се заузм у код Порте, да се «дају нама два пресудна ф ерм ана (како за Комицу тако и за Грабовицу) и за Арсеницу» да све не буде доцкан.“) 52) Д р ж а в н а а р х и в а : Д рж авна архива: 54) Д р ж а г .п а а р х и в а : 55) Д р ж а в н а а р х и в а : 56) Н а и с т о м е м ес т у .

М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја М и т р о п о л и ја

1858, 1355, 1856, 1856,

број бро.1 број број

717. 702. 240. 640.

35

А рхимандрит О нуф рије се, 25. августа 1856. године, јавио митрополиту П етру из Х иландара. К ада је дошао у манастир био је болестан, али је сада добро. Истиче, да је м еђу братством завл ад ал а нека омраза и леност и да манастир, изнутра и споља, изгледа као пуст: «Ж ално гледати око ц ркве и по авлији ђубре, смеће и помије до колена. Уви, манастиру!»57) И Онуф р и је вели да је потребно да се добију два фермана: «Господин Н иколајевић треба да лупи ногом. И то брзо. Б ез тога теш ко и горко манастиру и опорављ ању». Братство би хтело да има заједничку трпезу, а где је новац за то. За сваки посао су лени. М итрополит Петар је, 20. окотбра 1856. године, одговорио да ће се заузети за све.58) Током лета 1856. године куп или су милостињу за манастир Х иландар у А лексиначком округу монаси К и р и јак иТ еодосије. У једном писму митрополиту Петру јав љ ају да су све ш то су сакупили предали стареш ини манастира Св. Ром ана како је митрополит наредио. Народ их је примао предусретљиво: «А што се тиче одавањ а чести прему наш е худости, и благоговјенства српског народа спрам Свете Горе, нисмо кадри описати, само толико м ож е се рећи, да српски народ своје светињ е свем срцем и горећом душом почиту је и љуби, и није од своји предака нимало изостао».и) Моле митрополита да их препоручи код турскога паш е, да би их овај препоручио од Ниш а до Сера, да не би са часним крстом који носе имали какве незгоде. Моле, исто тако, да их препоручи ниш ком митрополиту да им изађе у сусрет. . .60) Братство манастира Х иландара обавестило је, 12. ју л а 1856. године, да су монаси К и ри јак и Теодосије стигли у манастир и предали 200 дуката ћесарских на чему они захваљ ују .61) Јовановић, врш илац дуж ности попечитељ а про-

53) 59) 60) 61)

36

Д р ж а в п а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 640. Н а и сто м е м есту. д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 322. Н а и стом е м есту. Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 532.

свете, сбавестио је. 24. јула 1856. године, митрополита Петра. да је влада одредила да се и ове године пошаље манастиру Х иландару помоћ од 200 дуката ћесарских.62) На ову суму послата је, 27. августа 1856. године, признаница манастира Х иландара.63) О примањ у и слањ у ове помоћи известио је, 11. септемдра 1856. године, митрополит П етар и Попечитељство иностраних д е л а /4) Братство манастира Х иландара известило је, септембра 1856. године, митрополита Петра, да Ш имунци нису пристали на реш ењ е Комисије. Они су, почетком јула 1856. године, на хиландарском зем љ иш ту подигли циглану и посекли хиландарску ш уму «у коју више од стотину година није секира уш ла». И Ерсовци, цело село. секу ш уму. Моле га, да пиш е Н иколајевићу да се заузм е за ову ствар.65) М итрополит је, 22. октобра 1856. године, писао П опечитељ ству иностраних дела, да би било добро да се нареди кап ућехи ји у Ц ариграду, да дејствује да се обнови наредба турских власти о овоме.66) Братство м анастира Х иландара је, 10. децембра 1856. године, обавестило митрополита Петра, да је примило његово писмо од 3. децембра и да је ово писмо прочитано пред целим скупом. Ш аљу, опет, јеромонаха К иријака; ж е л е да се О нуф рије врати у манастир, али, за сада, нема ко други да ради у Цариграду.67) Епитропи манастира Х иландара, Атанасије, Јоаким и Леонтије, послали су, 12. децембра 1856. године, признаницу на 300 дуката ћесарских, које је манастир добио на дар. П ризнаница је, што зачуђава, била писана на г р ч к о м језику. О овоме је, 17. јан уара 1857. године, попечитељ иностраних дела, Алекса Симић, известио митрополита П етра.68) 62) Д р ж а в н а а р х ; ; з а : М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 491. 62) 64) 65) 66) 67) 63)

Д рж авна архива: Д рж авна архива: Д рж авна архива: Н а и стом е м есту. Д рж авна архква: Д рж авна архпва:

М и т р о п о л и ја 1856, б р о ј 555. М и т р о п с л и ја 1856, б р о ј 630. М к т р о п о л и ја 1856, б р о ј 709. М и т р о п о л п ја 1856, б р о ј 276. М п т р о п о л и ја 1856, б р о ј 35.

37

И з 1857. године има забележ ена једна непријатна ствар. П опечитељ просвете и правосуђа, Ст. Марковић, обавестио је, 5. ф ебруара 1857. године, митрополита Петра, да је издао наређењ е начеднику округа К рагујевачког, да је хиландарски монах М артирије због непристојнога владањ а протеран преко границе за Свету Г о р у .. ,69) А рхимандрит О нуф рије се, опет, 23. м аја 1858. године, јавио митрополиту Петру. Истиче да је већ стар и да се налази у великој немаштини. Обраћа се њ ему и обавеш тава га да Јерисовци много досађују не само у Арсеници, него и у Комици. Од И вераца су се избавили, али од Јерисоваца не могу. З а време риболова хтели су побити неке калуђере. У Сзлун у се налази Софроније, а Веџид-паша је српски пријатељ и митрополит П етар би требао ба му пише «и биће окончана дванаестогодиш ња п а р н и ц а .. . док је у Солуну овај паш а много помаж е манастиру; молим, говорите о овоме К н езу и убрзо једно такво писмо и ствар ће бити готова».70) И монах Софропије писао је, 2. јун а 1858. године, митрополиту П етру из Солуна, да би требало писати Веџид-паши и молити га да се заузм е за Х иландар.7') И у почетку 1859. године, пре него што је митрополи т П етар смењен са свога полож аја, има неколико вести о обраћањ у Х иландараца митрополиту Петру. Проигумани Агатангел и Н еоф ит обратили су се, 15. јануара 1959. године, митрополиту П етру и јавили му, да су примили његово писмо од 8. децембра 1858. године. Тицало се архимандрита Герасима са метоха у Баја-де Араж(?) у Влаш кој, који је траж ио некога ко м ож е да га замени. Братство није имало таквога лица. Због тога га опуномоћавају да он мож е тамо оставити јеромонаха П артенија.72) 69) Д р ж а з н а а р х и в а : М п т р о п о л и ја 1357, б р о ј 104. 70) Д р ж а в н а а р х и в а : М п т р о п о л и ја 1858. б р о ј 358. 71) Н а и с т о м е м е с т у . 72) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1859, б р о ј 88.

38

ВЕЗЕ М АПАСТИРА ХИ ЛАНДАРА СА СРБИ ЈО М ЗА ВРЕМ Е М ИТРОПОЛИТА М ИХАИЛА ДО Њ ЕГОВОГ У К Л А Њ А Њ А И З С Р Б И ЈЕ Прс мене на челу Српске православне цркве у Србији, збацивањ е кнеза А лександра К арађорђевића и повратак кн еза М илоша у Србију и долазак ш абачког епкскопа М ихаила Јсвановића за митрополита Србије нисј' прсмениле однос Србије према манастиру Хиландару чији су проблеми и потребе остајали исти као и пре тога. Р азл и к а ће бити само у томе ш то ће за вр?ме митрополита М ихаила доћи до јачега израза н ац и о н а л н и с у к о б и у самоме манастиру, који ће бити изазивани и распиривани од стране вођа бугарскога црквеиога и национаднога препорода у коме је бугарски део хиландарскога братства играо веома важ н у улогу. Б ез обзира на то братство манастира Хиландарз ћ е продуж ити да се обраћа за помоћ Србији и да траж и њ езину дипломатску помоћ и подрш ку у Цариграду. Све до прогласа бугарске Е гзархије (1870) бугарски део хиландарскога братства, а то је била његова већина, није се могло обраћати за помоћ на коју другу страну. Већ у ф ебруару 1859. године били су у Београду хиландарски монаси, јеромонах Серапион и монах Данкло, који су се, 7. ф ебруара 1859. године, обратили епископу М ихаилу, хоји је тада био врш илац дужности митрополита Србије, и траж и ли дозволу да купе милостињу за манастир. У својој молби истичу тешко стање у коме се н алази манастир и веле: «. . .Јер како смо грдним трсш ковима излож ени, а у извесним приходима скучени, да нам није помоћи од благочестивих хриш ћана, а нарочито од м а ј к е С р б и ј е, не би ни до сада могли опстати и на крај и злазити».’) Њ ихоза молба је, 10. ф ебруара 1859. године, спроведена Попечитељ стзу просвете и пошто им се није могло дозволити купљ ењ е милостиње, замољ ена је влада да ]) Д р ж а в н а а р х и в а : М п т р зп о л т гја 1859, б р о ј 83.

39

им да помоћ од 200 дуката ћесарских.2) Н ићиф ор Петровић, сабрат манастира Х иландара, честитао је, 18. ју л а 1859. године, епископу М ихаилу избор за митрополита.3) А рхимандрит Сераф им обратио се, априла 1860. године, митрополиту М ихаилу из Ц ариграда и траж ио му препоруку за М оскву и Петроград. Истиче, да су они пре две године траж и ли дозволу од рускога цара да могу послати ради купљ ењ а милостиње једнога архимандрита, једнога јеромонаха и једнога јерођакона Цар им је то дозволио. Они се горко ж ал е на стањ е у коме се манастир налази: «Н еизбеж на н уж да је принудила братство да се да на такво прошење, јер свето манастирско здање, због старости се сруш ило на једној страни, а на другој је готово да се сруши, а нарочито тамо где је болница».4) И з 1860. године, без ближ е ознаке датума, сачувана је једна молба м анастира Хиландара, упућена Држ авном савету Србије. Дух ове молбе је, још увек, просрпски. Н азивају себе «изгубљеном сирочади». «У српском манастиру Х иландару, у Светој Гори, који смо братија монаси под заклетвом наш их праотаца с колена на колено ову свету и величанствену са свим принадлеж ећим земљ ама обитељ на чувањ е, у дубоким дневним и ноћним молитвама према милостивом Творцу и Господу Богу наш ему примили да сачувамо овај н ајсјајн и ји и најзнам енитији у данаш њ ем временароду с п о м е н, некада бившег ну с р п с к о м е славног и силног великог српскога царства темељ, као ш то је познато и високочасном Совјету и народу српс к о м ... и да смо нас неколико душ а који се још овде од 46 година непрестано у овоме светоме манастиру налазимо, свакојака гоњења и страхоте трпили и бранили од ајдука и Т урака и н аж алост и самих грчких манастира, који су насилно од наш ег манастира земљ е отимали и присвојивали, али ево данас већ м алаксас2) Н а и с т о м е м е с т у . 3) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1859, б р о ј 864. 4) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1860, б р о ј 424.

40

мо и ми, приходе које смо од поклоника кад и кад на велике празнике појаве што смо добивали то смо с кајвећом ш тедњ ом прикривали ову величанствену огромност манастира, и на друге разне трош кове бранећи се од непријател>а у отимању наш их манастирских земаљ а».5) Т раж е помоћ и веле: « .. .Али без новаца не може се ниш та учинити, треба да се подупре и да се подиже».6 Т раж и л и су помоћ и од П опечитељ ства просвете.7) У наредним годинама све су чеш ће ж алб е хиландарских монаха и на насртаје других манастира на њихову имовину и ж алб е оно мало Срба монаха на бугарски притисак. У једном писму митрополиту Михаилу, писаном м арта 1862. године, помиње се како су руски цареви помагали манастир, али се и то умањило. Истичу да су многи градови из Б угарске и Македоније тр аж и л и да им пош аљ у духовнике и проповеднике против протестаната и католика. М исле да би било потребно да при манастиру им ају «мало духовно училиш те . . . ради посилнаго образованија младш иј братиј».8) О длучили су да моле рускога цара да им дозволи да пош аљ у једнога архим андрита са братијом ради купљ ењ а милостиње. Има две године да су тамо отишли, ал и се још не враћају. М олили су руски Св. Синод да им се дозволи да у Петрограду подигну «часовњу». Њ ем у ш аљ у архимандрита Герасима и ђакона Јевстатија, који ће му излож и ти теш ко стањ е манастира. Моле га и то, да у Петрограду препоручи њихову молбу за подизањ е «часовње» или да им се врати ранији метох у Москви. П рилож или су и једну претставку за К н еза и моле га да и њ у препоручи.’) Јован Ристић, тадаш њ и српски кап ућехаја у Цариграду, обавестио је, 8. м арта 1862. године, хиландарско братство, да је био код њ ега архим андрит И саија и да се он код П орте заузим а да би се окончале парнице, али и5) А р х и в а м а н а с т и р а Х и л а н д а р а (д а љ е А М Х ) 1960, б р о ј 179. Н а и стом е м есту. 7) А М Х 1860, б р о ј 181. 8) А М Х 1862, б р о ј 78 (к о п и ја ) 9) Н а и с т о м е м е с т у . 6)

41

ма теш коћа. Наступио је и месец рам азан и архиманд р и тИ саи ја треба «да се позрати у манастир до Ускрса па тек онда. да дође».'°) А рхимандрит И саија са монахом Силвестрам враћао се руским бродом «Колхида», којп је доживео катастроф у: архимандрит И саија се удавио, а Силззестар спасао. И саија је носио 25 дуката за м ан сти р ..." ) К ада је архгсжандрит Н икифор. настојатељ м анастара Х иландара, 13. м арта 1862. године, писао митрополиту М ихаилу није ниш та знао за катастроф у брода «Колхида» л погибију архимандрита Исаије. Н икиф ор истиче да они нису имали н и какзп х прихода сд поклоника од 1857. године: «При томе, многи градови из Б угарске и М акедоније слали су молбе и ж ел е да им се из манастира пош аљ у образованм духовници против лукави х протестаната-католика».13) М итрополит М ихаило је, 8. м аја 1862. године, писао министру просвете о томе да су манастир Х илаидар помагали руски цареви, а често пута и кнез Милош. М анастир је имао користи и од поклоника, ал и они има већ 5-5 година не долазе због несигурности путовањ а по Турској, «а и писање милостин>е престало је, те је манастир дошао у оскудно стање. .. Здањ е и ћел и је су опале и треба их оправити. К ром је тога многа знаменита места и општине из Б угарске и Македоније обраћају се просбама и иш ту од м анастира образоване духовнике и проповеднике Слова Б о ж и ја да би противстојали појављ ивајућој се пропаганди рим сксј. Ради тога нуж но је при самом манастиру ради усаврш енствовањ а м лађе братије устројити једко тамо училиш те, а за све то оскудевају им средства».!3) Да би им али какву годишњу помоћ поднели су молбу руском Св. Синоду да им се у П етрограду подари «један дом као капела у ползу оне свете обитељи или у М оскви од старине оставш е куће да им се уступа и да им се обнови стара помоћ. М оле и српску вла10) А М Х 1862, б р о ј 98.

” ) А М Х 1862, б р о ј 104. 1Тз п р и в а т н е м и т р о п о л л т а м и х а и л а 18. Ш . 1862. И з п р и в а т н е а р х ;:з е м и т р с п о л и т а М и х а и л а , 8. V. 1862. (к а н ц о п т ).

д у да се код руске владе заузм е за то. Моле к српску

владу да им одреди годишњу помоћ и да се зал ож и у Цариграду за заш титу непокретнога имањ а манастпра Хиландара. Годиш њ а помоћ Х иландару требмла би да буде 4-500 дуката ћесарских. Затим да се макастиру подаре све ш колске српске књ иге «у ползу илајућег се завести училиш та».14) Некоме, не знамо коме, руском епископу писао је митрополит М ихаило. 1С. м аја 1862. године, да су код њ ега били хиландарехи архимандрит Герасим и јерођакон Евстатије и траж и ли помоћ за Х иландар. Том приликом молили су га д,а упути руском Св. Синоду молбу хиландарскога братства за помоћ. М итрополит вели: «Русија је увек ш тедром милостињом п одрж авала правоелавна братстза и обитељи. Верујем да ни сада неће отказати своје учешће».15) Х иландарски архим андрит Софроније писао је, 15. маја 1862. године митрополиту М ихаилу из Петрограда да је добио његово писмо од 12. ју л а 1861. године. Нада. се да ће му руски Св. Синод дозволити да купи милостињу. Добио је преписе руских грамата за Хиландар из М осковског главног архива и сада се нада успеху. Софроније је умро у Р у с и ји .. ,и) У јзгл у 1862. године, појавило се поково питањ е хиландарскога метоха у Боја-де-А риа где се, још увек, налазио архимандрит Герасим. Х иландарско братство је, 26. јула 1862. године, обавестило митрополита М ихаила, да су изабрали јеромонаха Јоаким а да замени Герасима. О овоме је, још 28. м аја 1862. године, архимандрит Нпканор био обавестио митрополита М ихаила и молио га, да јеромонаху Јоаким у да све потребне сгвете. Герасим је, 15. новембра 1862. године, писао митрополлту М ихаилу.17) Током 1863. годхше испољила се нетрпељ изост бугарских монаха у манастиру према Србима. Монах 14) Н а и с т о м е м е с т у . 15) И з п р и в а т н е а р х и в е м и т р о п о л п г а М и х а и л а , 18. V . 1852 (к о н ц е п т ). 16) Д р ж а в н и а р х и в : М и т р о п о л и ја 1965, б р о ј 1563. 17) И з п р и в а т н е а р х и в е м и т р о п о л и т а М и х а и л а , 28.У 2С. V II. и ±5. X I. 1862.

43

М акарије М арковић јављ а. 20. јануара 1863. године: «Ја ж ивим у Х иландару на колу као што сам Вам јавио. Н е примаду ме. И манастир Х иландар је у кр ајком и зд и х а н и ју .. ,»’а) Јован Ристић је, 17. ју л а 1863. године, обавестио братство манастира Х иландара, да је м итрополит М ихаило реш ио да у Београдску богословију прими «три наукољ убива јером онаха и ли ђакона о д рж авком трош ку у С еминарију београдску».19) М итрополит М ихаило је, 9. октобра 1863. године, обавестио братство манастира Х иландара д а су смештени у Богословију јерођакон Г алактион и монаси Дам јан и Евстатије. М итрополит пита братство «не би ли било боље да се и монаси Д ам јан и Евстатије рукополож е з а ђаконе током ове ш колске године како би их могли и при богослуж ењ у употребљ авати чиме би се они у том реду боље поучити могли».20) Само дан касније, 10. октобра 1863. године, митрополит М ихаило је поново писао братству манастира Х иландара. Ово се писмо, претеж но, бави унутраш њ им проблемима манастира у коме, изгледа, није било монаш кога реда. М итрополит пише: «Да би се могло радити ш та у ползу обитељи, прво је условије то, да се у братству одрж ава потпуно од векова освеш тани Устав монаш ескиј, по коме би се развијао дух подвиж ниш тва, у коме случају биће средство слога, коју ж елим о свагда у благословеном братству чути и видети. . . К олико смо извеш тени, држимо да је најбељ ш и начин, којим би се братство утиш ало, обитељ на боље пош ла и одрж ала своје уваж еније, м еђу другим обитаљима, као и да би се д у х м о н а ш т в а сачувао од светскога духа, самоугодија, преоблданија и враж де, који не би могли продрети у свету обитељ подзижника, који животом сзојим треба да п оказују испуњењ е еванђелског савета и науке Спаситеља Господа Исуса Христа. Свуда по већим манастирима, где је много братства, уведено је о п ш т е ж и т и ј е , у коме ова 18) Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1863, б р о ј 212. 15) А М Х 1863, б р о ј 183. 20 ) А М Х 1863, б р о ј 131.

44

братија под началством игумана занима се послуш ан и јем и молитвом по правилу светих отаца, и овакви манастири напредују а неоскудевају, јер многи могу много, а подељене силе и радови не воде благостању... Благочестијем и подвиж ничким духом утврђено братство, које има овакво виш е заступленије, неће клонути у вери, надеж ди и подвигу, него ће сходно средство пронаћи, којим ће и Х иландар напредовати у свему ономе, ш то је свагда красило ово благословено место».г1) К ада се у Русији упокојио архимандрит Софроније обратили су се, 15. октобра 1863. године, јерзм онах Антим и јерођакон Јевстати је митрополиту М ихаилу и изнели му стањ е у коме се налазе. Б ез заузим ањ а митрополита М ихаила њ ихов боравак у П етрограду је некористан за манастир Хиландар. П итају ш та је са документима на којима се заснива право манастира Х иландара да тр аж и помоћ од Русије. Зад рж аће се, веле, у Петрограду до 1. децембра и онда ће се вратити кући. М ихаило им је одговорио 26. октобра 1963. године, али нам није познато ш та им је саветовао.22) Они су, 9. јан уара 1864. године, поново писали митрополиту М ихаилу из Петрограда да се м орају вратити кући. К аж у , да је била намера покојнога архимандрита С оф ронија да Јевстати ја остави да би могао свршити Духовну а к а д е м и ју .. .23) Пре него ш то се упокојио архимандрит С оф роније је писао митрополиту Михаилу, 23. м арта 1863. године, и излож ио м у стањ е у Х иландару. Он је приказао стањ е као врло теш ко. Манастир је сиромашан, нападају и отимају његове поседе. Они су се трудили да сачувају што више, али су изгледи слаби: «. . .Ако је још ш та и остало то се све даје за дуг и доћиће до потпунога разарањ а што одавно ж ел е непријатељ и словенског народа».24) Са увођењ ем опш теж ића у манастиру Х иландару ишло је врло теш ко. Б ратство манастирско, м арта 1864. 21) 22) 23) 24)

А М Х 1853, б р о ј 182. Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 1568. Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 1568. Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 1568.

45

године, извеш тава митрополита М ихаила да су примили његово писмо од октобра 1863. године и да би они ж ел ел и да то ураде, али се манастир налази у тешкоме стању. Због тога траж е помоћ.25) Послати монаси из Х иландара да уче у Београду као да нису били одуш евљ ени тиме. Један од њ их обавестио је, 7. априла 1864. године, да је болестан и да мора прекинути посећивањ е предавањ а. Ж е л и да се врати у манастир и моли да буде снабдевен са свим што је потребно за пут.26) М итрополит М ихаило је, 1. јуна 1864. године, обавестио братство, да је М ихаило Поповић из села Поповца, округ Ћ уприја, завеш тао манастиру Хиландару 1.000 гроша, које им он ш аљ е.27) К ал уђер Дамјан, стар 25. година, рођен «у Пироту у Бугарској», добио је сведочанство да је свршио три разреда Богословије.28) Монаси, послати ради ш колозањ а у Београд, писали су, 26. септембра 1864. године, братству манастира Х иландара и ж ал и л и се да нису добили одговор на једно њихово писмо. Пиш у о томе које све предмете уче у трећем разреду. Писмо је писано полубугарским и полусрпским језиком .29) И из преписке митрополита М ихаила са манастиром Х иландаром из 1865. године види се да спорови око имањ а нису престајали. М анастирско братство обратило се, 1. ју л а 1865. године, митрополиту Михаилу једним писмом у коме истичу, да има већ двадесет година како их други нападају. М еђу нападачима помињу се и манастири Зограф и Св. Павле. Т уж е се, да је комисија несавесно реш ила да се у Комици «отнемат от Х иландару една такива част земле, којато се простире от ју ж н ата страна на морето до самого почти монастирја и на којато наш монастир има древни знанија, като свчш че плодоносни дрвета, чеш ми и други подобни, и с л ж и ви свидетели, који закупили силоју огромнаго својего богатства и искат да го усвојат, 25) 26) 27) 28) 29)

46

Д р ж а в к а а р х и в а : М и т р о п о л п ја 1865, б р о ј 330. А М Х 1864, б р о ј 88. Н а и стом е м есту. Н а и стом е м есту. Н а и стом е м есту.

без којато зем ла и сам Х иландар не мож е вече да су ш чествује».30) М анастир Св. П авле траж ио је Арсеницу. Братство је. 5. ју л а 1865. обавестило митрополита М ихаила, да су у великој н уж д и и да ш аљ у архимачдрита Герасима и Виктора који ће им све подробно објаснити.31) К ада су стигли у Ниш обавестио је, 29. ју~ ла 1865. године, митрополит ниш ки К али н и к митрополита М ихаила о томе. Виктор је био задрж ан у Нишу, а Герасим, кога му препоручује, иде за Београд.32) М итрополит М ихаило је, 4. августа 1865. године, писао архим андриту О нуф рију, да му је врло ж ао што им отим ају имање. Напомиње му, да су се они слабо бранили у К ареји и да ћ е Јован Ристић ступити са њима у везу. Нема ни какве потребе да О нуф рије долази у Београд.33) М итрополит М ихаило је, 13. августа 1865. године, писао ниш ком митрополиту К алинику и нагласио му, да и он и В иктор зн ају у каквом је стању Х иландар: «У оваквој прилици дуж ност је братства да скупи све своје умне силе и одбрани достојаније свога манастира. А рхимандрит В иктор колико због своје способности и искуства толико и познавањ а судски начина којима се тамо до правде доћи м ож е од велике би ползе био своме постригу, Х иландарској сбитељи и ја сам ж елио да се с њим договорим о свему томе». 34) Моли митрополита К алиника да В иктора саветује да се врати у манастир. Као и увек митрополит М ихаило је примио срцу молбе и бриге Хиландараца. Због тога се, 16. августа 1865. године, обратио М инистарству просвете и црквених дела и излож ио стањ е у коме се манастир налази. Пре неколико година манастир је водио три парнице: са Јерсовцима, ш ест сати удаљеном од манастира; са Лверцима; са манастиром Есфигменом. П арница с а И верцима била је заврш ен а у корист Х иландара, а друге две остале су недовршене. Сада су се појавили и 30) 31) 3?) 33) 34)

П р и в атн а з р х и в а Н а истом е м есту, Д рж авна архпва: А М Х 1865, б р о ј 6. Д рж авна архива:

м и т р о п о л и т а М и х а и л а , 1. V II. 1865. 5. V II. 1865. М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 866. М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 866.

47

Зограф и манастир Св. Павле. Зограф присваја земљ иш те Јованица и Омологит где се налазе зграде и воћњ аци манастира Х иландара. Сабор на К ареји досудио је земљ иш те Зограф у «допирући скоро до самих зидина Хиландара». М анастир Св. П авле присваја зем љ у и планину «по томе, што при Арсеници има један синор названи светопавловски бунар, па од овога простога наименовањ а хоће да приграби и просвоји согласијем околни сељ ана најбољ у част горе манастира Х иландара». То би довело манастир до пуне пропасти. Братство се обраћа влади и моли заш титу. Он моли, са своје стране, да се ова ствар изнесе на расматрањ е влади и да се влада заузм е код Порте, да би се одредила друга комисија у којој би од стране м анастира и отаџбине био Јован Ристић или неко друго лице, које би могло ш титити манастир.35) М итрополит М ихаило је, 19. августа 1865. године, опет, писао министарству просвете и црквених послова, да је из Х иландара дошао архимандрит Герасим са писмом од братства. Братство ж али, да манастир Зограф присваја и одузима земље, «да је комисија изл ази л а но подплаћена од противне стране као и сам паш а није хтела ни да чује за разлоге и привилегије м анастира Хиландара, него је потпуно у важ и л а разлоге Зограф љ ана, и Сабор ондаш њи на К ареји досудио је манастиру Зограф у цео простор назван Јованица и Омологит» .36) Братство траж и преко њега, да влада заш тити Х иландар «као што је и до сада увек заш ти ћи вала ову древну задуж бину праотаца наш их, изм исли начин како би манастир овај од ове напасти одбрањен и у своме праву утврђен био».37) Т раж и као и раније, да би се одредила друга комисија у којој би био и представник Х иландара и Србије. У име владе одговорио је, 13. септембра 1865. године, К . Ц укић, заступник министра просвете и црквених послова. В лада је овластила министра иностраних 35) Д р ж а в к а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 844. 36) И з п р и в а т н е а р х и в е м и т р о п о л и т а М и х а и л а , 19. V III . 1865. 37) Н а и с т о м е м е с т у .

48

дела да се потруди да заш тити Хиландар. Цео је овај проблем влади познат «но према стањ у ствари, које влада сада на самоме месту није лако помоћи Хиландару. Уосталом, као што се и досада чинило све могуће тако ће се чинити и од сада. Ш то се тиче претензија манастира Св. П авла, оне су нове но ипак су телеграфом достављ ене секретару Агенције, који сада Агента заступа, да чини кораке, да Св. П авле не сече шуму Х иландарску док се ствар уредним путем не извиди».38) Јован Ристић је, 15. априла 1866. године, обавестио хиландарско братство, да ш аљ е Љ убомира Ивановића и Саву Апостоловића «са налогом да принесу колико је могуће, да се ова саж алителна распра (са Зографом) једном оконча и да уобште извиде стање, у коме се наша задуж бина србска налази. Ј а молим поштовано братство, да им изволи дати н уж н а објаш њ ењ а како о овоме тако и о свима својим потребама, те да им олакш а, заједничким саветовањ ем са братством, да се Хилендар ослободи незгода, које сметају, да се имањ е манастирско неповредно одржи, постојећим парницама крај учини и у манастиру нуж ден ред заведе».39) И з извеш таја, које је митрополит М ихаило добијао, види се, да је братство манастира Х иландара било решило, да заведе опш теж иће. О томе је, 4. августа 1866. године, обавестило митрополита М ихаила: опш теж иће су увели 29. ју л а 1866. године и за игумана и забрали архимандрита Герасима. Т раж е од митрополита М ихаила благослов.40) М итрополит је, 9. септембра 1866. године, писао Герасиму. У писму вели: «Мило ми је што сте испунили опште наш е и ваш е ж еланије и завели обш тежиће у Х илендару и што је на Вас пало ж реб и је правленија. Даће Бог и Пресвета Богородица да буде унапред боље среће и реда за братију и манастир».41) Рукополож ио је, вели, за јером онаха ђа38) 39) 40) 41)

Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1865, б р о ј 844. А М Х 1866, б р о ј 235. Д р ж а в н а а р х и в а : М и т р о п о л и ја 1866, б р о ј 920. А М Х 1866, б р о ј 81.

49

кона Евстатија, а нада се да ће парница са Зографом бити ускоро сврш ена. И монах Галактион је ж елео да буде рукополож ен за јеромонаха и траж ио је дозволу од братства.42) Дозволу је добио тек у м ају 1866. године; братство му је послало три турске лире.43) М итрополит М ихаило је био веома задовољ ан што је у манастиру било заведено опш теж иће. Он о томе, 9. септембра 1866, пиш е и манастирском братству. «0во благотворно дело братства много нам је радости принело и утехе душ евне побудило што се благочестиво братство повратило ономе што је необходимо за бољи успех духа монашкога за одрж ањ е свеш тене Лавре и за част братства које ће бити верно остати и врш ити вољ у светих отаца оснивача свете Ј1авре».44) Ж е л и им, да «ново опш теж итије утврди се у обитељ и тој, да се дичи Ц рква православна са подвигом инока њени, да се слави вера наш а и име пречисте Богомајке и Б о ж и ји угодника светих Саве и Симеона, да ово братство, сваки брат у огради свеш тене Л авре Х илендарске нађе и заслуж и спасеније».45) Увођење опш теж и ћа у Х иландару обрадовало је и кнеза Михаила. Током ове, 1866. године, митрополит М ихаило је обавестио братство хиландарско о још две ствари: 4. јан у ар а 1866. године јавио им је да архим андрит Виктор није стигао у Београд него је остао у Нишу. Он је, вели, настојао код митрополита К али н и ка да га наговори да се врати у Х иландар и помогне око суђењ а због м анастирских имањ а.46) К асније, 27. октобра 1866. године, јавио им је, да у манастир Х иландар долази Ж и в к о Грбовић из Ваљ ева са намером да ступи у манастир «и почем и зд рж и прописно искуш ењ е постриж е се, ако буде за тај ч и н ...» Јован Ристић је, 26. м аја 1866. године, обавестио хиландарско братство, да «) «) ■“ ) 43) **6)

50

А М Х 1865, А М Х 1866, А М Х 1866, Н а истом е А М Х 1866,

б р о ј 6. б р о ј 81. б р о ј 230. м есту. б р о ј 225.

тамо долази руски архимандрит Леонид и моли их да му укаж е «свако надлежно призрење и покажу му рукописе и друге старине манастирске које би он видети зажелио».47) Ни током 1867. године није се смиривало стање ни у манастиру Хиландару нити је престајало насртање на његову имовину. Обелоданило се, међутим, све више, да они монаси, који су говорили у име манастира, нису тачно приказивали ствари. Истовремено је и бугарски утицај све више долазио до израза. Србија је, и поред тога, продужила да помаже манастир и да га, дипломатски, заступа у парницама које су вођене око манастирских поседа. Митрополит Михаило пише, 4. јануара 1867. године, хиландарском братству: «Жалимо јако, што је Света Лавра наш а изгубила толико земље и шуме, коју му оте лукавством и подкупљивањем соседниј Зограф, који би требао да је више пазио на правду и истину, јер је отето свагда проклето».48) Из писма монаха Симеона митрополиту Михаилу, писаног 4. јуна 1867. године из Неготина, види се какво је, стварно, било стање у Хиландару. Монах Симеон вели да манастиром управљају шест стараца. Један од њих је Неофит граматик, истовремено сабрат и манастира Зографа и саопштава Зографцима све што Хиландарци закључе. Старци имају своје ученике, неки по пет, а неки по три. Ови су старци ж ивели немонашки: неки су имали по 100, а неки и по 200 ова-ца. Чобане им је плаћао манастир. Вуну, сир и кајмак продају и новац узимају за себе. Неки од њих имају по 100.000. а неки и по 250.000 гроша. Манастир је, међутим, дужан 200.000 гроша. Општежиће је заведено само формално: једу и даље у својим ћелијама. Ко се почне бунити против тога избаце га напоље: «.. .Јер од толико година не може се ниједан Србин задржати од њихово свирепско поступан>е».49) 4Г) АМХ 1866, број 236. 48) ЛМХ 1867, број 219. 49) Д рж азн а архива: М итрополија 1867, број 603.

51

Архимандрит Герасим, изабрани игуман, обавештавао је, 25. марта 1867. године, митрополита Михаила о спору са Зографом, Светим Павлом и Ивероном. Истиче, да је без Велике Арсенице немогуће да Хиландар опстане. Трудили су се и у Солуну, а излазила је и комисија. Због свега овога манастир се веома истрошио: «.. .Од братије, који је колико имао, предали су до аспре, дошли су у врло стешњено стање, чак су били принуђени да у Солуну траж е зајам од 150.000 гроша са љихвом годишње 24°/о».50) Ово држе у тајности, да светогорски манастири не би за то дознали и то схватили као слабост манастира. Моли митрополита Михаила да им влада да зајам од 3.000 дуката ћесарских ако је могуће без камате или са умереном каматом на две до три године. Оскудни су, вели, и у храни.51) Митрополит Михаило је покушао да од владе измоли овај зајам, али је то влада одбила, јер није била у могућности да им да ту суму.52) О овоме је, 2. маја 1867. године, митрополит Михаило обавестио братство манастира Хиландара. Кнез м у ј е рекао да пошаљу два сабрата за помоћ у Србију.53) Послали су монахе Никанора и Галактиона. О овоме је архимандрит Герасим, 5. маја 1867. године, обавестио митрополита Михаила. Дата им је помоћ од 250 турских лира.54) Пријем овога новца потврдио је, 5. августа 1867. године, архимандрит Герасим са братством.55) Митрополит Михаило је, 28. јануара 1867. године, писао архимандриту Герасиму и тражио му у име Српског ученога друштва да се попишу сви важни р у к оп и с и и с т а р е к њ и г е . Он се нада да ће они то учинити. Листу пописа треба да пошаљу њему.56) О овоме је, 15. марта 1867. године, писао манастирском 50) Д рж авна архива: М итрополија 51) На истоме месту. ^2) Д рж авна архива: М итрополија 53 ) АМХ 1867, број 221. 54) д р ж а в н а архива: М итрополија 55) Д рж авна архива: М итрополија 56) АМХ 1867, број 220.

52

1867, број 448. 1867, број 464. 1867, број 627. 1867, број 883.

братству и Јован Ристић из Цариграда. Он им је и доставио митрополитово писмо. Поред тога Ристић моли и ово: «Вама је познато да је у Београду издат Устав Светога Саве, од кога издања ви сте примили неколико комада. Господин митрополит жели, да би ви изволели наредити да се ово издање сравни са о р и г ин а л о м, који се храни у типикарници Светога Саве, па да нам се доставе приметбе и разлике, које би се показале. Ја се надам, да ви нећете одрећи да и ову жељ у његовог Високопреосвештенства предусретљиво задовољ ите.. ,»57) Митрополит Михаило је, 16. марта 1867. године, обавестио братство манастира Хиландара да им је послао Косту Костића из Свилајнца, који ж ели да постане монах. Препоручује га и вели, да треба да дуж е остане у искушењу, «а да се не хита, па кад се уверите да ће моћи бити монах, поступите по правилу и по своме произвољењу».58) Из једнога писма митрополита Михаила архимандриту Герасиму, писаног 26. априла 1868. године, видимо да се Ж ивко Грбозић враћао из Хиландара у земљу, али ће се опет вратити у манастир «кога је возљубио и једва чека да посвршава послове и да се што пре врати на безмолвије и молитву у обитељ».59) Када се вратио у Хиландар Ж ивко Грбовић је, 27. јула 1868. године, известио митрополита Михаила о стању у манастиру. Михаило је био тражио да се старци из пустиње» врате у манастир, али су они то одбили све док Бугари управљ ају манастиром. Ни оне, који су хтели да се врате, Бугари нису хтели примити: «3ашто ни попа Евгенија нису хтели примити да ја нисам доно Ваше писмо». Њ ему нису дали да служи, Србе неће да калуђере. Неки Јован чека већ десет година. Из података, које даје Грбић, види се тадашњи састав братства. Срби-монаси су били: Јероним, Доментијан, Богомир, Пајсије, Тихон и Гаврило, «а од њ и х има с е д а м д е с е т калуђера, чирака, послужника 57) Н а истоме месту, број 217. 58) Н а истоме мсту, број 8. 59) Н а истоме м есту5 број 217.

53

26, на таксит 20, свега 146 душа. Бугари су, вели, и манастир упропастили и материјално.60) На полеђини овога писма написао је митрополит Михаило својом руком: «Писати архимандриту Герасиму». Архимандрит Герасим је, 16. августа 1868. године, писао митрополиту Михаилу, да су они одржали п ар а с т о с за кнеза Михаила и молили се за новога кнеза. Герасим се жали; «. . .Разне нас беде окружавају, а помоћи нема ни од куда. Размишљамо како би се растеретили толиких тешких зајмова, није нам бедним могуће платити ни камате, немамо мира од зајмодаваца. Због најтежих околности, које сасвим погађају Хиландар обузело нас је све велико очајањ е.. .»61) Митрополит Михаило, то се види из његовог писма архимандриту Герасиму, писаног 19. августа 1868. године, није био добио Герасимово писмо када му је писао. Обавештавајући га о погибији кнеза Михаила митрополит вели: «.. .Па држимо да сте и ви с братством учестовали у општој нашој жалости и својим осећањима и својим молитвама за покој душе кнеза Михаила као и благодарењем Богу за избављење Србије од несреће избором за кнеза Милана Обреновића 1У».62) Вели, да одавно чека од њега извештај да би знао у «каквом се стању наоди манастир и братство и шта учинисте са парницом, коју имате са Зографом».63) Архимандрит Герасим се, 3. септембра 1868. годкне, јавио митрополиту Михаилу из Рушчука. Помиње да је, у присуству руског консула Ј1аловског(?) издејствовао неко «примирително писмо», али ствар са Зографом није била решена: «Зографци ништа не отступају од другог примирења, осим, веле, да дају паре и да на тај начин дамо писмо потврђено манастирским печатом и потписима да место остаје њиховом управљењу».64) Не зна шта да ради и траж и митрзполитов савет. Поводом овога писма митрополит Михаило се, цепт); АМХ, 13. VI. 1870, број Ш . 6) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 30. XI. 1870.

59

ле као ђакон обучава у богослужењу. Добро ће бити да се и Јордан идућега лета позове у манастир или да остане у миру (свету)».7) Зографци су, међутим, и поред рускога утицаја, продужили да нападају хиландарске поседе. Архимандрит Герасим јавља, 14. августа 1871. године, митрополиту Михаилу да су Зографци, поново, почели нападати на поседе Хиландара. Обавештен је, вели, од сабраће из Солуна, да је Солунски паша добио ферман, «да се комисија одреди и да дошавши на Арсеницу положи ,си монон-тје’» (не знамо шта ово значи). Зографци су, изненада, напали на хиландарске монахе у Солуну недајући им да иду из Солуна тражећи «присиљавањем да им се претходно у Арсеници место одреди па да онда изађе комисија». Хиландарци су у великој невољи од Зографаца и он не зна како да поступа. Моли га, опет, да о томе обавести руски Св. Синод «ради његове даље помоћи».8) Митрополит Михаило је, 30. јуна 1873. године, обавестио архимандрита Герасима да му шаље монаха Саву који је завршио Београдску богословију. Препоручује га и вели, да је он стално посведочавао своју љубав за Хиландар. За Јордана, раније помињаног, вели да сумња да ће се вратити у манастир него да ће остати у свету.9) Ово је Сава Грбовић који је, 31. октобра 1865. године, био тамо и писао братству манастира Хиландара и жалио се да му не пишу ни они, а не пишу ни митрополиту Михаилу, који «пита за вас како сте и шта правите, аз како да му пиша кого и сам незнам шта правите, но ако иштете поскоро пишите' па ће им предам писмо».10) Стање у манастиру није се сређивало ни наредних година. Из писма, које је митрополит Михаило, 2. марта 1875. године, писао архимандриту Герасиму види се какво је било стање. Митрополит вели да је чуо да у Хиландару влада велихи неред и раздор: «Ви ћете, вели он, разумети сву нашу скорб, кад преставите, ка7) АМХ 1870, број 4. 8) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 14. VIII. 1871. 5) АМХ 1873, број 62. >0) АМХ 1875, број 60.

60

ка одговорност леж и на нама за такво жалосно стање србске задужбине; а међутим, Ви сте нашим искреним поверењем отликовани, никад не јављате нам за стање обитељи и братства, никад не чините нам своје предлоге на оцену, како и на који начин да се стане на пут нереду и како да се сачува од пропасти србска задужбина, која је свима нама драга и мила. Извештени смо да се шума продаје и сече не по одобрењу старешинства манастирског и не за ползу обитељи него у корист појединих, да се имање напушта, разноси и разграбљује, да се није служба држала на Св. Андреју Првозванога, ни на дан рођења Њ егове Светлости, да је млађе братство у крајњој оскудици тако, да нема довољно ни хране ни других потреба, а да се други неки од братства лично обогаћују и уживају све удобности».") Очекује од Гераеима, да му опширно јави о целом стању манастира и братства и тиме да могућност да потражи средства како би им се могло помоћи. Архимандрит Герасим је, 15. априла 1874. године, одговорио на ово писмо митрополита Михаила и изложио му какво је стање у Светој Гори. Као да митрополит није знао уређај Свете Горе архимандрит Герасим га потсећа да 20 манастира имају правила од својих оснивача да сами собом управљ ају и у религиозним и у економским односима. Таква права има и манастир Хиландар. Њиме, вели, управљају игуман и епитропи, које бира цело братство, а у важнијим случајевима саветују се 120 чланова братства, а у нарочито важним случајевима они траж е савете целога братства. Сада је манастир у тешкоме стању и дуговима на које сваке године плаћају велике камате немајући ни одкуда помоћи. Пре неколико година обавестили су о томе српску владу, а сада су саборно расуђивали како да се избаве из овога положаја. Братство је решило, «да да под аренду шуму Велика Арсеница, а не да продамо место сасвим да би исплатили манастирске дугове а од остатка (ако нешто остане) да би се оЧ) п р и в а т н а архива митрополита М ихаила од 2. ш . 1874.

61

сиромашено братство утешило храном и оделом».12) Празнују Светога апостола Андреју као државни празник српски. Архимандрит Герасим је, 7. марта 1874. године, обавестио митрополита Михаила да монах Тихон, који је био родом из Неготина, иде у Србију да се види са родбином. Моли да му се дозволи купљење милостиње за манастир. Митрополиту Михаилу је, 3. априла 1874. године, неготински епископ Евгеније послао монаха Тихона пошто без одобрења владе није било дозвољено купљење милостиње; молио је митрополита Михаила да му изради такву дозволу. Митрополит се, 9. априла 1874. године, обратио надлежном министру за ?о: «Молим, писао је он, или да се одобри овоме поверенику манастира Хилендара скупљање милостиње или да му се од стране владе да нека помоћ па да се духовник врати». Митрополит Михаило је, 15. априла 1874. године, издао монаху Тихону потврду, да је он хиландарски монах и да, по одобрењу владе, може купити милостињу.13) Године 1875. нашао се у Србији хиландарски монах хаџи Висарион. У његово име написао је митрополит Михаило својом руком молбу Кнезу за помоћ манастиру Хиландару. У молби стоји: «Хилендар србска знаменита задужбина обраћа се у сзојој нужди и потреби Србији за помоћ. Србија је увек помагала да се очува ова светиња српскога народа. Предци Ваше Светлости свагда су водили бригу да се овај дивни споменик србски из колена предаје колену ради чести имену србском међу источним православним народима».и) Истмчући да га је братство послало због тога хаџи-Висарион наставља: -Господару, не тражимо помоћ за издржавање братства, не тражимо помоћ на наше расположење, него молимо да учините помоћ, којом нека располажу Ваша поверена лица. Зданије краља србског 12) П риватна архива митрополпта М ихаила од б. IV. 1874. ]3) Из прлЕатне архпве митрополпта М ихаила од 2. III, 3. IV, 9. IV. и 15. IV. 1874. 14) И з прпватне архлве митрополита М ихаила (без датума).

62

Милутина пада и нема где братство србско да станује. Молимо да се подигну ћелије за обитавање братства, о чему нека води рачун лице које влада Ваше Светлости у договору са господином митрополитом нареди».15) Један хиландарски архимандрит (име нечитко) са братством обратио се, 22. јула 1875. године, митрополиту Михаилу по истој ствари. Пишу о згради која је остала од краљ а Милутина да је пред падом. Језик писма је, као и обично у ово време, помешан с р п с к с б у г а р с к и. «Наша братија, вели се у писму, нема пребивалишта, спремили смо материјал, али пошто свети наш манастир једва може да издрж и трошкове и потреое манастирске са милостињом која нам долази од православних хришћана и (пошто) немамо приходз са друге стране као други манастири да би сами могли подигнути ово здање светога манастира».16) Због тога је Управа манастира решила да пошаље хаџи-Висариона ради купљења милостиње. Моле га да се заузме код Кнеза и код владе и напомињу да су и кнез Милош и Михаило помагали манастир: од њихове владе манастир је примао 500 дуката ћесарских годишње: «Ево има неколико година како није дошло и не знамо због кога разлога и молимо да се ти новци одреде за градњу манастира».17) Поводом овога тражењ а обратио се, 6. октобра 1875. године, митрополит Михаило министру просвете и црквених послова и тражио помоћ за градњу ћелија, «које су већ толико трошне да се у њима живети не може, наводећи како је пређе годишње добијао тланастир из Србије редовну помоћ, која је од скора престала без узрока».'3) Напомињући да је братство Хиландара имало доста тешкоћа да помоћу српскога заступника у Цариграду брани своја имања: «И успело се у толико да се доиста одбранило имање, које може издржавати братство, које чува и служи Хиландар, али братетво од 15) и) 1;) 15)

На Из На Из

истоме месту. приватне архиве митрополита М ихаила од 22. VII. 1875. истоме месту. приватне архиве митрополита М ихаила од 6. X. 1875.

63

тога прихода не може да ћелије сагради».”)) Због тога траж и помоћ и он мисли да је њихова молба умесна и да треба помоћи, «јер ако се ово не учини, неће имати где братство да обитава те се мора разићи по другим манастирима, а Хилендар остати без братства».20) Градњ а треба да се изврши под надзором српскога заступника. Митрополит Михаило је, 12. новембра 1875. године, обавестио хиландарско братство да је примио њихово писмо од 22. јула и да је учинио све што је могао: «Иако су сада тешке врло околности, правитељство је примило благонаклоно овај предлог и узело га у расматрање. Но да би се боље оно обавестило како и на који начин да се учини помоћ, те да се може дом краља Милутина обнозити потребно је предходно подробније о томе известије, о чему ће вам устмено разложити ваш изасланик отац хаџи Висарион».21) Унутрашњега реда у манастиру Хиландару није ипак било. У ствар Хиландараца умешао се игуман манастира Св. Пантелејмона М акарије са жељом да у њему успостави ред. Митрополит Михаило пише, 18. новембра 1875. године, архимандриту М акарију: «Поздрављам Вас овим миром и молим Вашу љубав да и нама, вашој браћи Србима, чија обитељ Хилендар пропада или због незнања, или егоизма или непријатељства међу братијом помогнете. Молим Вас као искуснога и љубоносећега пријатеља да нам покажете пут, како да се помогне бризи и спасе драга нам обитељ Хилендар».22) Истога дана писао је митрополит Михаило и рускоме архимандриту Смарагду, који је био у Цариграду. Обавештавајући га да је код њега био хаџи-Висарион због тражењ а помоћи за Хиландарску обитељ, «која из дана у дан пропада или због незнања, или егоизма, или непријатељства међу братијом или неискрености и не19) 20) 21) 22)

64

На На Из Из

истоме месту. истоме месту. приватие архиве митрополита М ихаила од 12. XI. 1875. приватне архиве митрополита М ихаила од 18. XI. 1875.

верности. Сада су околности Србије такве, да није било могуће сада указати Хилендару новчану помоћ, који треба да сагради дом пребивања братства и гости. Наређено је господину Магазиновићу да се боље упозна са стањем обитељи и дома, направи план и прзрачун шта би требало да кошта преградња дома, а затим ће, према могућности, бити решено шта може урадити Србија у корист тога тражења».23) Митрополит Михаило је размишљао: ако српска влада не би могла помоћи «може ли се надати да би од стране руског Пантелејмоновога манастира била указана нека помоћ кад би му Хилендар уступио једну ћелију (даљи текст нејасан). .. о чему је пре десет година било тражено од стране Руса, да би обитељ снабдевали бољом водом која извире на земљишту које припада хилендарској ћелији».24) Помиње да је генерал Николај Павлович Игњатијев увео општежиће у Хиландар и увек му помагао; да ли би му и сада хтео помоћи? Писао је, вели архимандриту М акарију у Пантелејмон . . . Архимандрит Висарион је, 20. децембра 1875. године, писао митрополиту Михаилу да је био у Букуреш ту и у Јаш у али му је влаш ка полиција дозволила да тамо може остати само три дана. Отишао је у Цариград и био код грофа Н. П. Игњатијева, који га је лепо, примио. Коста Магазиновић му је дао писмо за Игњатијева. Игњатијев му је саветовао: «И да гледате да у манастир Хилендар уведете тако као што је и у манастиру Светога Пантелејмона, да има повише Руса и да имају Руси своју цркву, у коју да се моле Богу по своме обичају и да је општа трпеза».25) Игњатијев га је питао да ли има препоруку од митрополита Михаила. Пошто је није имао рекао му је да не може ништа учипити, али је напоменуо да му је руски архимандрит читао писмо митрополита Михаила. Објаснио је да Св. Пантелејмон не траж и ћелије, него скит Св. 23) На истоме месту. 24) На иетоме месту. :з) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 20. XII. 1875.

65

Андреја. Затражио му је, да се митрополит Михаило обрати њему.26) Три дана после тога, 23. децембра 1875. године, писао је руски архимандрит Смарагд митрополиту Михаилу из Цариграда, да је хаџи-Висарион био код њега и да га је он претставио грофу Игњатијеву: «3а судбину Хилендара посланик се живо интересује. Познато му је питање о куповини ћелија. Он ми је наложио да нашгшем Сергејевском (?) игуману Теодориту и предложим да купи ћелију и помогне Хилендару, а наложио ми је такође, да напишем и оцу М акарију да, на овај или онај начии, директно или индиректно, помогне оцу Висариону да постигне жељене циљеве. Ја сам већ написао и М акарију и Теодориту».27) Михаило је, 31. јануара 1876. године, захвалио архимандриту Смарагду-28) Током 1876. године одвијала се ж ива активност у вези потреба манастира Хиландара. Активност је потицала са српске стране. Светозар Антић, први секретар српскога претставништва у Цариграду, писао је, 20. фебруара 1876. године, Управи манастира Хиландара и тражио да се хаџи-Висариону пошаљу копије фермана. Антић истиче, да се «сада само за тим чека, па да се ствар сврши, то Заступништво Србије у Цариграду п р е п о р у ч у ј е и н а л а ж е Управи манастира да речене копије без икаквог одлагања одма првом поштом овамо пошаље, у противном случају Управа нек прими сама себи све оне последице и штете, које произашле буду за манастир из таквих задоцњења и пренебрегавања у вршењу дужности и издатих јој налога».29) Тадашња Управа манастира Хиландара није се овоме одазвала. Светозар Антић се, поново, 27. маја 1876. године, обратио Управи манастира Хиландара и хиландарском Сабору по истој ствари. И хаџи-Висарион се 26) 2?) 28) 2’)

66

На истоме месту. И з лризатпе архиве мнтрополита М ихаила од 23. XII. 1875. Из прлватне архиве митрополита М ихаила од 31. I. 1876. АМХ 1876, број 148.

два пута обраћао Управи манастира Хиландара, «да му се пошљу извесна писма која он има предати Књажевој влади у Београду и која је он имао са собом понети када се из Свете Горе на пут кренуо».30) Нису их послали иако се само на њих чекало па да се Висарион крене на пут, «да се неби време и даље узалудно губило, Заступништво Србије препоручује Управи манастира Хиландара, да се речена писма без икаквог даљега одлагања и првом поштом овамо пошаљу».3’) Не видимо како се ова ствар даље развијала. Стање манастирско се, изгледа, било нешто поправило. Архимандрит Макарије, игуман манастира Св. Пантелејмона, писао је, 16. фебруара 1876. године, митрополиту Михаилу. То је био одговор на Михаилово писмо од 18. новембра 1875. године. Тиче се, опет, манастира Хиландара. Архимандрит М акарије признаје да је стање манастира «нарочито када је била идиоритмија оно је, стварно, било у пропадању од непрестаних суђења и тужби са разним светогорским манастирима, које су подривали не само материјално благостање заједнице и лица, него исто и морално; уређењем општежића и после престанка штетних тужби сада нема нарочитог ни моралног ни материјалног пропадања. Може се, ипак, рећи нарочито о с р п с к о м е л е м е н т у у овој обитељи да је он малобројан, јер се изражава не више него две три личности — не да се притесњује, него се, такорећи, о т с т р а њ у ј е по природном ходу ствари и губи се у пригушавајућој већини: јер осим горе поменутих претставника срлскога елемента већина братства се састоји и с к љ у ч и в о од Бугара».32) Да би се стање поправило потребни су: време, људи и сретства: «Са јачањем тамо општежића могу се очекивати добри резултати ако би братија једномислено, према снази, одржавала Устав киновије Светога Саве».33) 30) 31) 32) 33)

АМХ 1876, број 149. На истоме месту, Из приватпе архиве митрополита М ихаила од 16. II. 1376. На истоме месту.

67

Из манастира Хиландара су, међутим, и даље стизали вапаји за помоћ. Хиландарско братство се, 28. ф ебруара 1876. године, обратило митрополиту Михаилу једним писмом у коме износи да је манастир у бедном стању. Потсећају на то да је, пре неколико месеци, монах Тихон био код Карловачког патријарха и овај му рекао да би манастиру користило када би послао некога да купи милостињу за манастир. Они намеравају да пошаљу два монаха «који ће бити снабдевени са сокровиштем животворног крста».34) Митрополит Михаило је, 13. марта 1876. године, писао Карловачком патријарху Прокопију Ивачковићу о овоме. Ивачковић му је, 17. марта 1876. године, одговорио, да је скупљање милостиње код њих дозвољено само по дозволи владе. Пошто су те године биле велике поплаве у земљи, где Срби живе, «.. .тога ради мислим да би боље било, да монаси Хиландарски скупљање милостиње у овим пределима доцније на боље и поспешније вријеме отложе».35) Митрополит Михаило је, 27. марта 1876. године, обавестио о овоме игумана манастира Хиландара Натанаила. Јављ а му, да је молио Карловачког патријарха да се дозволи скупљање милостиње, али је он одговорио да се за сада не може ништа помоћи «јер је народ јако пострадао од поплава и да у другој бољој години треба да се изиште претходно одобрење од правитељства аустријскога».36) Игуман Натанаил потсећа, 24. априла 1876. године, митрополита Михаила, да је кнез Милан 1875. године обећао хаџи-Висариону да ће дати да се о његовом трошку обнови нека зграда на источној страни. Манастир није у могућности да то уради и игуман Натанаило пише: «Приходи нашег манастира од пре 3-4 године су слаби и због тога је манастир запао у претежак (велики) дуг од 12.000 дуката». Траж и да се пошаље један 34) Из 35) Из 1976, број 36) Из

68

приватне архиве митрополита М ихаила од 28. II. 1876. приватне архиве митрополита М ихаила од 17. III. 1876; АМХ 219. архиве митроп. М ихаила од 27. III. 1876; АМХ 1976, борј 150.

световњак, вешт рачунским стварима, да се увери какви су приходи и расходи манастира. . .37) Игуман Натанаил се, 25. априла 1976. године, обратио лично кнезу М илану и потсетио га на обећање, које је он дао хаџи-Висариону. Висарион је саопштио братству, да се кнез М илан примио да буде «други ктитор некада славнога а сада најбеднијега у Светој Гори српскога манастира, т.ј. да се подигне Вашом помоћи из основа корну (махала) светог краља Милутина, која је упола изгорела, а остатак је из дана у дан готов да се сломи».38) Игуман Натанаил је, 30. априла 1876. године, јавио митрополиту Михаилу, да долази хаџи-Висарион «по наређењу приложених писама и због разјаш њ ењ а неоправдане оптужбе Вашем Високопреосвештенству, које је послао проигуман Сава».39) Могуће је, да се овде ради о Сави Грбовићу који је, 17. јануара 1976. године, писао хиландарском братству: «Скоро ми пише Митрополит и чуди се што му ви ништа не пишете па пишите му»/°) М итрополит Михаило је, 20. маја 1876. године, известио министра просвете и црквених послова, да Хиландарци траже помоћ. Он је, 6. октобра 1875. године, о томе писао Министарству. Сада Хиландарци шаљу опет хаџи-Висариона. Моли министра да се упозна са тражењ ем братства од прошле године и да га извести шта се може учинити по овој етвари.4’) Министар просвете и црквених псслова, тада Алимпије Васиљевић, одговорио је 27. маја 1876. године. Вели да «влада Њ егове Светлости, у садашњим приликама, не може ништа чинити да задовољи молбе братства Хиландара*.42) Хаџи-Висарион није, овај пут, долазио у Београд. Он је, у јуну 1876. године био у Цариграду и, 18. јуна 1876. године, отуда писао митрополиту Михаилу. Истиче, опет, да је Хиландар у великој опасности «зато 37) И з приватке архиве м ) И з приватне архнве 39) И з приватне архиве 4°) АМХ 1876, број 67. 41) И з приватне архиве 42) И з приватне грхиве

митрополита М ихаила од 21. IV. 1876. митрополита М ихаила од 25. IV. 1с7б. митрополита М ихаила од 30. IV. 1876. :,гатрополита М ихаила од 20. V. 1876. зш трополита М ихаила од 27. V. 1876.

69

што је дужан 12.000 дуката ћесарских па нема ни начина да се може одржати зато што нема помоћи от ниједне стране. Ови старци који су манастир задужили они имају сваки новаца доста, неки овде седе у манастиру, а неки су из манастира отишли у Бугарску да тамо ж иве по својој вољи а ова остала браћа живе по вољи својој оскудно».43) Истиче, да је пошао у Србију по заповести Њетове Светлости, а старци му нису дали благослов, нити писмо за Кнеза и митрополита Михаила. Вели, даље, да му је Кнез рекао да дође марта или априла, а старци нису му дали новаца за пут. Имао је својих 12 дуката ћесарских. .. У Цариграду је био код Магазиновића, који је писао у Свету Гору да се пошаље писмо и за Кнеза и за митрополита Михаила. Када ови то нису хтели он је забранио Висариону да долази у Београд. Вратио се у Хиландар, а Михаилу је поштом послао буре масла (зејтина) од хиландарског братства и икону св. Пантелеја, коју му је послао архимандрит Макарије.44) Михаило је, 23. јула 1876. године, захвалио архимандриту М акарију на послатој икони св. Пантелејмона и писао: «Према садашњем стању ствари када су прекинуте све наше везе са нашом обитељи на Атону, молим Вас да не заборавите наш Хилендар и својом пажњом и својим мудрим саветима».45) Игуман Натанаил са братством је, 8. октобра 1876. године, писао митрополиту Михаилу да су примили његово писмо од 23. јула, али да је манастир у тешком стању. Још 13. августа 1875. године молили су преко руског посланика у Цар-играду руски Свети Синод да им се одобри купљење милостиње за манастир. Моле, сада, митрополита Михаила да «на високим руским местима помогне ову молбу. Михаило је ово писмо примио тек 27. октобра 1876. године.46) Рат Русије и Србије са Турском 1377-1878. године погодио је и братство манастира Хиландара. Митропо*3) Из приватие архиве митрополита М ихаила од 13. VI. 1876. *4) На истоме месту. 45) и з приватне архиве митрополита М ихаила од 23. VII. 1876.

46) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 27. X. 1376.

70

лит Михаило, 14. августа 1878, извештава министра просвете и црквених послова о томе да је Хиландар у последњем рату претрлео велике штете: «. . .Многи су од братства пострадали, неки поубијани, неки се разбегли, те је сада врло тешко стање ове свете српске задужбине. . . Грци и Бугари насрћу и отимају земљу и шуму хиландарску. а Турци траже да глобе манастпр са 2.000 лира само зато да обележе границе».47) Манастир је дао много новца турским пашама али ниједан није учинио ништа. Они се често мењају и сваки тражи поново, а манастир то не може издржати. Хиландар ;је 1878. године послао хаџи-Висариона да поздрави Србију због добијања независности, те, том приликом изложи тешко стање манастира и замоли за заштиту да би се «ова задужбина српска очувала независном Србијом српскоме народу и у будућности. те да и Срби имају заједницу на Светој Гори, где све православне вере браћа имају свој засебни манастир»/8) У почетку 1878. године маџи-Висарион је био у Београду одакле је, 4. октобра 1878. године, упутио Јовану Рхтстићу, који је 1. октобра1878. године постао претседник владе, а био је и министар спољних послова, две престазке. У једној истиче, да је манастир Зограф још 1864. године «потплатио Акиф-паш у из Солуна са 2.000 туреких лира у злату, и он је неправедним судом одузео од манастира Хиландара место такозвано Мушију, која се налази око самога манастира Хилендара и која је вредила 20.000 лира у злату, и предао је манастиру Зографу».49) Хиландар има тапију на ту земљу, и христовуљу цара Душана и ферман бившет султана Селима, а то може посведочити и Света Гора. Моли га за детство да се то земљиште врати Хиландару-50) У другој претставци, која ;;е писана у Митрополијк у Београду. хаџи-Висарион потсећа да је више пута из47) И з 48) Из 49) И з 50) На

припатне архиве митрополита М ихопла од 14. VIII. 2?78. прмсат.че архиве митроподита М ихаила од 14. VIII. 1878. приватне архизе мптрополита М ихаила од 4. X. 1878. истоме м с с т ј \

71

вештавао о тешком положају Хиландара: «Па и овом приликом непропуштам доставити до знања, да наш манастир Хиландар у Светој Гори трпи велике штете отуда, што Бугари насрћу на српско братство и истерују га из манастира, говорећи да је то бугарски манастир, јер Србија веле не даје никакву помоћ манастиру Хилендару, и по томе не може ни заповедати са њиме. Тако они — Бугари — продају земљу и шуму манастирску не за ползу обитељи, него у корист појединих, који се лично обогаћују и уж ивају све угодности, док је напротив млађе братство у скрајњој оскудици тако да нема довољно ни хране ни других потреба. Ово чине они по одобрењу тамошњег старешинства манастирског, које се састоји из 12 лица саборних, међу којима смо само д в а С р б и н а , а остало све Бугари, но сва је неерећа у томе што они нас С р б е низашто не питају, пошто је печат манастирски у њиховим рукама, па са њим раде шта оћеју и упропашћују манастирско имање, продајући га у своју корист и у бесцење».5') Тражи да се из Србије одреди једно духовно лице, које би управљало манастиром. Ако то пак није могуће сада, моли да њета и јеромонаха Натанаила опуномоће да бране манастирско имање: «А то би могло бити само у томе случају, кад би се нама двојици дала половина манастирског печата, а половину да држе Бугари, јер је печат манастирски подељен на четири части, а сада га целога држе Бугари».52) Хаџи-Бисарион је био добро примљен у Београду. Честитка добијања независности Србије била је добро примљена. Митрополит Михаило је, 18. октобра 1878. године, о томе писао хиландарском братству. Он је чинио све да се помогне братству и манастиру: «Наређено је, вели, да Хилендару и његовом имању даду заш титу, која је сигурна и стална, како би затим братство мирно живело. Великодушни цар Александар у договору са Кнезом нашим очуваће ову светињу. Браћа Руси и њихов претставник Лобанов у Цариграду наћи ће 51) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 4. X. 1978. 52) На истоме месту.

72

могућност да одбране и заш тите светињу православну. Зато држимо да ће братство разумети све што треба, а и време, као и наредбе, па ништа чинити противно и самовољно».53) «У Берлину на Конгресу, продужује митрополит, решено је да светиња свакога народа православнога у Светој Гори буде очувана и одбрањена. А знате да је Хилендар српски и зато Кнез, влада и ми тражимо од братства да не сме ништа продавати, ништа заж није предузимати без знања Русије и Србије».54) Тамо ће, ускоро, доћи комисија да рашчисти спорове. Препоручује им да опет узму Натанаила за игумана, «и да оцу Висариону дате једну част печата, као пгго је он то и до сада имао». Кнез ће поклонити манастиру 50 дуката ћесарских које ће донети Висарион.55) Истога дана, 18. октобра 1878. године, митрополит Михаило је писао и архимандриту Макарију. Истиче да су и Хиландар и његово братство пострадали «и да су се у братству појавили такви нереди који врло штете благостању обитељи. Тако сваки промишља о себи заборављајући обитељ. Због овога самовољно продају шуму и земљу за своју корист. Тамо нема никакве економије, а каж у да је настао грабеж. Чувши о таквом стању замолио сам садашњег руског посланика, да се залож и код кнеза Лобанова да да Хиландару руску заштиту, што је, мислим, и учињено».“) Писмо му шаље по хаџи-Висариону. Хаџи-Висарион је, 26. октобра 1878. године, известио митрополита Михаила да је стигао у Цариград «и предао сам писмо господину Лобанову и он ми је казао да је примио два писма од стране Србије која су дошла ради манастира Хиландара, једно писмо прије месец дана, а једно писмо прије десет дана и тако је пратио отма у Солун на консула руског који се налази у Солуну да манастир заштити и да постави границу на Арсеници и мени је казао кнез Ло23) АМХ 1878, број 64; П риватна архива митрополита М ихаила од 17. X. 1878 (кондект писма). 54) На истоме месту. 55) На истоме месту. 56) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 18. X. 1878.

73

банов ди идем у Солун код руског конеула*.57) У Хиландару влаца неред. На ппсмо мптрополита М ихаила од 18. октобра 1878. године. одгог.орпди су еиитропи манастира Хиландара са братством 6. децембра 1878. године. Захваљ ују К н езу за поклон иако хаџи-Висарион није још стигао у манастир. За Натанаила пишу: «Стварно је његово всепрелодобије био од братства изабран и постављен за игумана и сзеш тено братстзо коме он није био но вјљ и лишило га 1а његове дуж ности добровољно и непринуђавајући исто тако као што га је самостално бнло изабрало тако му је братство отказало ту част».“) У односу на хаџи-Висариона се вели. да га је сзеш тено братство лишило удела у др ж ањ у печата јер му нед> стају подобности за то: «Истина је„ да је њ ему била поверена речена дуж ност, али је то било због крајње неопходности и недостатка људства и то као изузетак».59) Натанаило и Висарион су били Срби. Иако је постајало све јасније да бугарска већина у манастиру потиекује утицај и оно мало Срба ш то их је још било у манастиру нису ни митрополит Михаило ни влада престајали да брину о манастиру. Митрополит М ихаило се, 27. ф ебруара 1879. године, обратио кинистру иностраних дела и изнео му која су, тренутно, најважнија питања манастира Хиландара. Прво, секвестрирана шума и земљ а манастира по турекој пресуди, то треба да се врати манастиру. Друго, да се уговор, који су били склопили неки чланови братства самовољно са неким трговцима од којих су у зел и 2.000 златних лира (одужили су 1.500, а остали дуж н и 500) раскине. Моли, да се нареди посланику у Царитраду да се ово питање окоича. . .60) Не види се шта је било од овога. Хаџи-Висарион се, 28. марта 1879. године, јавио млтрополиту Михаилу из Цариграда. Јавља да је био код рускога кенсула и да га је овај, заједно са тума5Г) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 23. X. 1878. 55) Из п^затие архпве митрополнта М ихаила од б. XII. 1873. 1 !.а истоме :.:ес 'у. 60) И з приватне архпге мптрополита М ихаила од 27. II. 1879.

74

чем, послао паши: «Паша каза да он не познаје манастиреку парницу зато што је нов дошао већ донесите од то место ферман и мазбу и карту од комисије пак да се види имали права манастир или нема».6') Иако је консул тражио од братства да све то прибави пије добио одговор за тридесет дана. Калуђер, којк је дошао из Хилендара, није донео ништа, јер су рекли да је митрополит писао да се ништа не даје из манастира без наређења српскога заступника у Цариграду. У канцеларији су нашли «копије од великога фермана и копије од мазби и карту од Арсеница, коју је описала комисија».62) То су све предали заступнику, који је био одредио Теркана да прими архиву Арсенице. Поводом писма митрополита Михаила од 27. фебруара 1879. године, пиеао је, 5. марта 1879. године, Јован Ристић, тада министар спољних послова, митрополиту Михаилу, а овај му је одговорио 23. марта. Ристић је писао да се она два главна питања не могу тако брзс покренути због два главна узрока: «Једно због тога што је Порта и сувише оптерећена далеко важнијим питањима, па њени министри неће још за кеко зреме имати када да се баве са овим стварима; а друго и стога, што су акта о Хилендару изгорела у последњем пож ару који је био на Порти, те ће према томе проћи доста времена док се узмогну добити оверени препиеи свију аката, који се на ову ствар односе. Међу овим актима налази с е и и з в е ш ћ е комисије, која је била слана у Свету Гору, и које је по ствар Хиландара веома повољно, јер закљ учује, да све земље у спору имаЗУ Хилендару припасти, и да нарочита стручна комисија треба да изађе на лице места и да дефинитизно определи границе. Уз ово извешће ишло је и ргшење Државнога савета, које усваја решење комисије и одређује другу стручну комиеију за определење граница. Ако нашем посланику испадне за руком добити оверене преписе оза два документа, онда се можемо надати, да ће се ствар брзо решити. У противном случав1) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 28. III. 1879. 62) Н а истоме месту.

75

ју проћи ће још доста времена и усп ех ће бити теж и, јер ће се ствар морати на ново изнети пред Државни савет и чекати, да се све изпочетка почне реш авати на основу ранијих фермана манастирских».63) Српски посланик у Цариграду, тада Филип Хриетић, обратио се, 17. априла 1379. године, митропслиту М ихаилу једним писмом и јавља му да је добио писмо од хаџи-Висариона, које је писано 23. марта. Моли га да к а ж е хаџи-В исариону да је братство манастира Хиландара и по казивањ у архимандрита Макарија и Персијанија у рђавом стању, «а то највиш е због нереда, који тамо влада».44) Прош ле године молио је Персијанија, да предлож и к н езу Лобанову да узм е у заш титу Хиландар док српски посланик не дође у Цариград. То је и учињено, али је неколико стараца осујетило рад конзулов »доказујући да хаџи-В исарион није послат од братства и да он ради на своју р уку самовољно и да много кошта усл ед чега Руси престаху мешати се».65) Митрополит је мислио да би било добро ако би Христић послао хаџи-Висариона са Бозовићем у Хиландар да тамо заведу ред и поставе за игумана човека поштена, ревносна и мудра и да у Сабор изаберу наш е људе какав је Висарион и још два-три».66) И з једнога писма Филипа Христића митрополиту М ихаилу, писаног 29. маја 1879. године, видимо да је митрополит био добио Христићево писмо од 4. маја и да га је читао заједно са Јованом Ристићем. Немамо овога Христићева писма, али из митрополитовог одговора њ ему види се да је Христић подносио неке предлоге о Х иландеру. Митрополит вели, да су Ристић и он читали његово писмо и «налазимо да је тако како изл аж ете и да ћемо од Бугара још и веће неприлике имати. Но да ли би сада могло бити да господин патријарх буде с нама, кад погрешком збрисаш е ону помоћ? Онда сам ја владу молио да то не чине али у Скуп63) И з архиве митрополита М ихаила од 5. IV. 1879. 64) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 17. IV. 1879.

65) На истом месту. 66) Н а истом месту.

76

штини не беше г. Ристића, а друга господа не оценише довољно ово, те тако сада имамо незгоде. Господин Ристић примећава да би много коштао онај начин, који предлажете за Хиландар, но вели да би лакш е било да тамо пошаљемо кога нашега архимандрита, па да гледа узети у евоје руке управу. Но, што управо немамо оваквога човека, друго и. да га имамо шта би он сам тамо учинио».67) Мисли да је боље да претходно исцрпу све блаже мере, па кад осигурају помоћ патријарха онда да употребе оне мере, које он предлаже. Радило се, сигурно, о покуш ају обуздавања Бугара у братству манастира Хиландара, који су постајали све осионији. Хаџи-Висарион упућује митрополита Михаила, 28. јуна 1879. године, на Хрисанта и вели: «Требаће одбранити Арсеницу на сваки начин и забранити самовољу оних четворице, који злоупотребљавају поверење».68) Када оде у манастир треба да гледа да изаберу Србина за старешину. .. Хаџи-Висарион је, 2. јула 1879. године, јавио митрополиту Михаилу, да је Христић пре десет дана предао Великом везиру претставку да реш и питање Арсенице. Велики везир је рекао да се молба са францускога језика преведе на турски и да се преда Великоме суду («Шура девлет»). То је све учињено 28. јуна. Обећали су да ће ствар брзо решити, али то није учињено. .. Тешкоће су долазиле од манастира. Старешине су хтеле да се Арсеница прода ономе трговцу, који је купио пре седам година. Неки други трговци нудили су 10.000 дуката више од онога трговца за експлоатацију шуме Арсенице. Када буде излазила комисија Висарион траж и некога другога а не Бозовића у кога нема поверења. Траж и да се у манастирски Сабор поставе с р п с к и с т а р ц и . 69) Христић је, 29. јуна 1869. године, јавио да је, 29. јуна предата Порти нота о Хиландару, али је, 3. јула 1379. године, јавио Ристићу: «3а Хилендар мени није никада на ум падало, да ће нам Порта какве тешкоће 47) и з приватне архиве митрополита М ихалла од 29. V. 1879. 68) и з приватне архиве митрополита М ихаила од 2 8 . јун а 1879. **) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 2. УП. 1879.

77

правити. Бојим се да нисам погрешио што сам се званично тога ради Порти обратио. Што се самога спора тиче, Каратеодори вели да ће манастир наћи потпуну заштиту код Порте за своје право».70) Током маја и јула 1879. године, расматрана је могућност како да манастир Хиландар дође у српске руке. Српски монаси су на Крстовдан (24. маја 1879. године), упутили Светоме архијерејскоме сабору једну претставку, којом су тражили да се Хиландар уступи под надзор с р п с к е јерархије као и манастир Светих Арханђела у Јерусалиму. По овој ствари обратио се, 4. јула 1879. године, митрополит Михаило намеснику манстира Миљково Ф иларету и обав естио га да је избор пао на њега и ва Хаџи-Јована из манастира Раванице коме се митрополит исто тако сбратио. Они су требали да одбране манастир Хиландар и у њему заведу ред и с р п с к у управу.71) Филарет је одбио да се лрими. За то је навео следеће разлоге: не може да држ и непрекидно пост; не би могао издржати стално пребивање у цркви, а нарочито свеноћно бдење; тамошњи начин живота противан је ономе животу који је код нас; он је најсиромашнији калуђер у Отаџбини; има, вели, и још неке недовршене парнице.72) Братство манастира Раванице је одговорило митрополиту Михаилу, да ови манастири треба да се поврате под српску управу, али за хаџи-Јована не веле ништа. На полеђини акта написано је: «Оставити господину митрополиту да са владом у приликама заш тити српске задужбине». Ово су, 10. октобра 1879, године, потписали сви епископи. Филип Христић се, 26. септембра 1879. године, обратио управи манастира Хиландара и тражио да му се пошље сто ока вина и педесет ока зејтина «чисто кандилског, за моју кућну потребу. Молим да ми се за то пошаље рачун шта се има за то платити, да бих од70) Писма Ф илипа Хрпстића Јовану Ристићу (1868-1880), стр, 253, 254. 71) Из приватне архшЈе митрополлта М ихапла од 14. VII. 1879. 72) Из приватне архиве митрополита М пхаила од 17. VII. 1079.

78

мах новце послао манастиру».73) Хаџи-Висарион је, 28. септембра 1079. године, јавио митрополиту М ихаилу кз Цариграда, да по поднетој претставци још пије ништа решено. Он је, у међувремену, ступио у преписку еа многим трговцима дуга, дасака и греда. Они су дошлп у Свету Гору, видели ш ум у и нуде 20.000 дуката више од онога трговца. То је, вели, рекао и српскоме заступнику у Цариграду, али му је овај одговорио да је од владе из Београда добио каређењ е да се у то не меша. Иапомиње, да му је К н ез прош ле године обећао да ће се за у зети за ову ствар манастира. Он је већ 14 месеци изван манастира и одњ ега не добија ништа за с в о је издрж авањ е. Оно новца што је имао потрошио је. Моли владу за помоћ.74) Х иландарски епитропи, Аркадије и Н икифор туж и ли су, 23. децембра 1879. године, хаџиВисариона Ф илипу Х ристићу. И стичу да не могу њега опуномоћити да заступа и врши манастирске послове. О томе су, још 18. априла .1879. године, писали митрополиту М ихаилу. О п туж ују Висариона да се одметнуо од манастира и да не слуш а њихова наређењ а.75) Јеромонах Сава Грбовић, који се, такође, бавио у Цариграду, писао је, 28. децембра 1879. године, митрсполиту М ихаилу и изнео му какво је било стање у манастиру Х иландару. «По моме извеш тају о Хилендару, вели он, који сам предао Посланику, предсказао сам да су већ на прагу три парнице, ако се брзо не постави Управа, и сљ едује брза коначна пропаст манастира Хиландара. Тако ономад дође и з Хиландара писмо у коме се ж алу, и јављ ају г. Посланику, како је манастир Ш имен грчки, Уа сата од нашега сада уш ао са својим монаекма у Хиландарско место и грдну ш ум у исекли за јапију, ови су их враћали натраг, а они, рекош е наш е место, и реш или да га отму. пре 25 година о истоме било је спора, кога је Таса Елић бранио, а Шимунци видећи како Хилендар постоји сада, тј. да нема ко да брани, то оће да узм у, и ако се не притече брзо у АМХ 1879, број 2. 74) Из приватпе архиве митрополита М ихапла од 28. IX. 1379. ?5) И з приватне архиве митрополита М ихгила од 23. XXI. 1879.

79

помоћ, узећеду. Исто писмо ја сам г. Посланику превео од болгарскаго писма на српски, а скоро ће и они други одпочети да отимају места. Но причина (узрок) је од они наши несрећника, та све им трагове знадем. Добро би било да зактевате од манастира онај хилендарски извеш тар.76) Ни првих година друге половине XIX. века није се стање манастира Хиландара побољшало. И даље су остале нерешене исте бриге и невоље са којима се манастир борио. Није било изгледа да ће се то стање ни брзо ни лако моћи поправити. Хаџи-Висарион је, 1. јануара 1880. године, обавестио митрополита Михаила, дам у је српски заступник у Цариграду рекао, да је Порта решила претставку о манастиру Хиландару и да је цела ствар послата манастиру; не зна се колико ће то тамо трајати. И хаџи-Висарион јављ а о насртају монаха манастира Шимеиа на хиландарску шуму и земљиште. Тражио је од Христића, да се залож и за изашиљање једне комисије и да она понесе собом карту манастира Хиландара «и да се стави у њу цело место манастира Хилендара, карту по царскоме ферману и (из) тога ће се знати место нашега манастира колико су одузели други манастири места од нашег манастира, зашто су одузели четири манастира место от манастир Хилендар: 1) манастир Шимен, 2) манастир Св. Павла, 3) манастир Зограф, 4) манастир Шинов, па зато је потргба да се нашег манастира места ставе у карту и то ова комисија ће поставити границе на Арсеници, да не би манастир правио два трошка».77) Стање је у манастиру било и даље тешко. Јављ а се: у манастиру влада неред; монаси беже из манастира; траж и да Срби монаси узму управу над манастиром: «Гледајте да се поврати поп Виктор и ако је могуће да се испрати господин Мраовић за старешину или онога из Неготина што се налази у пензији што је мени говорио да ће он доћи по заповести господина митропо7*) и з приватне архиве митрополита М ихаила од 28. XII. 1879. 77) и з приватне архиве митрополита М ихаила од 1. I. 1880.

80

лита у Хилендар».78) На полеђини овога писма је митрополит Михајло, 12. јануара 1880. године, написао, да Виктор треба да се врати у манастир и покуша да за старешину узму Натанаила, а у Сабор да уведу још два Србина. Треба Хиландар избавити од нападача. Висарион је тражио да се из Србије пошаље неколико калуђера и један архимандрит за старешину «о чему ћемо се с Вама о томе разговарати када дођете у Београд и да нађемо начина како би се то могло учинити».79) Сава Грбовић је, поново, 11. јануара 1880. године, писао митрополиту Михаилу о стању у Хиландару. Истиче да други насрћу на Хиландар и његове људе, а хиландарско братство (бугарско) клевета хаџи-Висариона. Моли, даље, митрополита Михаила да од њих тражи да пишу, а ако неће српски а оно руски и да заведу општежиће.80) Хаџи-Висарион је, 10. јануара 1880. године, писао Филипу Христићу о неком монаху, који се брани што није послушао манастирске старешине. И злаж е како су три монаха украли манастирски печат и отишли у Солун код Пантелије Јовановића и продали му шуму Арсеницу 1873. године и направили уговор са њиме. Шуму су продали јевтино. Године 1878. писао је исти Јовановић манастиру и нудио му да да Турцима 2.000 лира да поставе границе на Арсеници, али да то иде на рачун манастира. Братство је пристало на то, али онај монах није, него је отишао у Србију и Кнезу и митрополиту изнео целу ствар. Преко Лобанова и српског заступника у Цариграду решено је да се обнови парница манастира Хиландара. Он је ступио у везу са осталим трговцима и они су давали манастиру 15.000 дуката ћесареких више него Јовановић.81) Овај монах је, судећи по свему, био хаџи-Висарион, који је био родом из Ужица. Национална искључивост бугарскога дела братства манастира Хиландара почиње се све више испољава78) 79) бО) з')

На На из из

исто.ме месту. истоме месту. прпватне архпве ммтрополита М ихаила од 11. I. 1880. приватне архиве митрополита М ихаила од 10. I. 1880.

81

ти. Митрополит Михаило се, 1. фебруара 1880. године, ж али Филипу Христићу да неколико монаха у Хиландару «самовољно поступају на штету братства и манастира и и м е н а српскога. .. Чудно је да братство избегава сада у своме писму да каж е да је Хилендар српски, а пређе је то чинило, што баца ружну сенку на старешине садање, који иду и против Висариона зато што је Србин, кога треба на сваки начин подржавати, те да неда да се оштети српско име у Хилендару. . ,»82) Епитропи манастира Хиландара, Аркадије и Никанор, писали су, 3. фебруара 1880. године, Филипу Христићу једно писмо, које је он послао Јовану Ристићу, а овај митрополиту Михаилу. На једно писмо је Христић, 28. фебруара 1880. године, одговорио хиландарском братству. Истиче да му је жао што се сече гора у Арсеници. Он је учинио оно што је могао. Танасије Јовановић сече шуму већ осам месеци и оштетио је манастир за 2.000 лира: «Сеча ова чини се са знањем неких старешина манстирских. О овоме је посланство поуздано извештено. Зато се манастиру јавља да добро припази на рад неке братије, јер ће комисија, која буде ограничавала манастирска добра, имати задатак да испита све злоупотребе које се у манастиру чине, те ће виновници бити суду предати, и с њима ће се по закону поступити».83) Јован Ристић је, шаљући Христићево писмо митрополиту Михаилу, напоменуо да «у целоме писму братства хилендарског има ствари које се тичу духовне управе манастира, то му је посланство поелало писмо с молбом да га Вашем Високопреосвештенству на увиђај спроведем».84) Митрополит Михаило је на полеђини Ристићева писма, 21. марта 1880. године, написао, да је Сава Грбовић давно отишао из манастира и да не мож е бити крив за неред који тамо влада: «Стање Хилендара је врло жалосно због распре у братству, а старешине раде много без договора са братством. С р б и н 82) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 1. II. 1880. 83) АМХ 1880, број 189. 84) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 31. III. 1880.

82

Висарион још је у Цариграду и н е с м е без комисије да иде у Хиландар.85) Наредних месеци се на сцени опет појављује хаџиВисарион. Он је, 28. априла 1880. године, писао митрополиту М ихаилу о сечи шуме манастира Хиландара. Неки паша му је тражио да метне у депозит 1.500 дуката ћесарских па да они изведу комисију и одреде границе манастирских имаша према ферману. У противном он ће наредити у Солуну да се сече манастирска шума. Пошто он није имао 1.500 дуката ћесарских тражио је то од српскога посланика, али ни он није имао новаца. К ада је почела сеча шуме узео је од трговца Ђорђија Николића 1.500 дуката ћесарских аконто шуме да би могао дати паши да би се обуставила сеча шуме. Николић је дао за шуму 15.000 дуката ћесарских више него Јовановић 1873. године. Он је већ две године у Цариграду и нови посланик, Јеврем Грујић, није ништа предузео. Моли да му се пошаље пара од метоха у Пироту. Николићу је продао шуму за 15.000 дуката ћесарских више, али она три брата, која су 1873. године продала шуму, нису задовољни.86) О овим проблемима митрополит Михаило је, 15. маја 1380. године1, писао Јеврему Грујићу, српском псслан и к у у Цариграду. Митрополит моли да се хаџи-Висариону изда 2.579 гроша чаршијских са метоха у Пироту и да се о томе узме признаница. Хаџи-Висарион тражи пуномоћ да може продати шуму Ђорђу Николићу за 15.000 дуката ћееарских: «Ми смо му одговорили, да му не би вредило наше пуномоћије, него, да се Вама обрати, а Ви ћете знати шта треба чинити или му какву пуномоћ издати .. .»87) За Висарионово тврђење да је пронашао документе за осигурање граница имања ако положи 1.500 дуката ћесарских нека он од 15.000 дуката ћесарских одбије 1.500 дуката ћесаргких: «Зато молим Вас да оцените све околности и учините шта се год може те да се једном осигура имање хилен85) На истоме месту. 86) Из приватне архиве митрополпта М ихаила од 28. IV. 1880. б7) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 15. V. 1830.

83

дарско».88) Грујићев одговор на ово митрополитово писмо, послато 2. јуна 1880. године, не садржи никакве нове податке; јавља, само, да је хаџи-Висариону издао новац и узео му признаницу.89) Хаџи-Висарион се, 5. августа 1880. године, поново јавио митрополиту Михаилу. Обавештава га да није још ништа учињено за Арсеницу, али да ће то бити ускоро. Ђорђије Николић је био у манастиру и братство је продало све овце до 1.000 комада и платило дуг «о~ вом трговцу». Послали су у Цариград М акарија да направи уговор са Николићем.90) Хаџи-Висарион је, 17. августа 1880. године, јавио митрополиту Михаилу, да ће хиландарска парница бити брзо решена. Турци су им на Великом суду рекли, да српска канцеларија не може довршити ову парницу него је потребно да сенађе један адвокат. Он је са Макаријем и адвокатом био код претседника Великог суда, који им је рекао да се све ствари предају адвокату и питао пошто су се погодили са адвокатом. За себе је тражио 500 дуката ћесарских. Они су положили новац у депозит једне банке: када се изда решење да се да новац.91) Према вестима из месеца октобра 1880. године хиландарска се ствар знатно компликовала. Хаџи-Висарион је, 2. октобра 1880. године, јавио митрополиту Михаилу, да је Велики суд узео парницу у расматрање, али је тражио ц а р с к е ф е р м а н е , карте и решења судова па да одреди границе манастира. Све се ово налазило у Српскоме посланству, које није хтело да да, да секретар Симић ово однесе Великом суду. Претседник овога суда је одговорио, да је Велики везир наредио да се у ову ствар не меша ни српски ни црногорски посланик. Променио се претседник Великог суда, кога хаџи-Висарион није познавао, али је адвокат био код њега. Он је тражио да види ферман. Били су, вели, и код посланика Грујића «и претставили му молбу од стране манастира Хилендара ка88) Н а 89) и з 9!>) И з 91) Из

84

истоме месту. приватне архиве митрополита М ихаила од 2. VI. 1880. приватне архиве митрополита М ихаила од 5. VIII. 1880. приватне архиве мигрололита М ихаила од 17. VIII. 1880.

ко је 1050. годпне претставио био патријарх цариградски Суду Свете Горе да Суд Свете Горе преетави на 19 манастира како је дошло писмо од патријарха царигрддскога да се потпишу и своје печате да их положе и да каж у како је место Савино Поље и кула краља Милутина и црква Светога Стевана и планина Самарина са 1000 дрвета маслинке да је све то од манаетира Шимена, а није од манастира Хилендара».” ) То су потврдиле старешине 19 манастира, а старешине манастира Шимуна извадиле су и решење од паше Солунскога. Тако он, манастир Шимен, сада држ и хилендарску земљу . . .9ђ Митрополит Михаило је, 17. октобра 1880. године, писао Јеврему Грујићу о свему овоме: «Ми и сви овамо сажаљавамо стање српске задужбине и управо у неприлици смо због опадања исте, па смо опет принуђени да целу ствар на Вас оставимо, да је браните и по могућности помажете, учећи братство како да поступа, као што сте и до сада о томе патриотски водили бригу».94) Према писму хаџи-Висариона митрополиту Михаилу, писаном 17. новембра 1880. године, турски Велики суд је решио 8. новембра да манастир Хиландар добије Арсеницу. Решење је отишло Великом везиру на потпис и да одобри комисију. Манастир Шимен је, међутим, одузео од Хиландара Савино Поље и планину Самарину са 1000 дрвета маслина. Њ ихови калуђери су до сада убрали 75 товара, а има још пуно да се убере. Исти адвокат би и то могао заступ ати.. ,95) У ствар се умешао и нишки епископ Виктор, који је био пострижник хиландарскп и био врло одан манастиру. На једно његово писмо, писано 30. новембра 1880. године, одговорио је митрополит Михаило, 8. децембра 1880. године. Преноси му вести хаџи-Висариона о хиландарекој парници да је пргсуђена у корист Хиландара «и да ће скоро комисија да иде да на месту стави бељеге 92) 93) 94) 95>

Ј1з На Из Из

приватне архиве митрополита М ихаила од 2. X. 1880. истоме месту. приватне архиве митрополита М ихаила од 17. X. 1830. приватне архиве митрополита М ихаила од 17. XI. 1880.

85

и ограничи. Али је поникла нова парница са Шименцима, па и та парница задаје доста бриге и муке и трошка. На Кареји Монашки суд пресудио је да Хилендар губи, умољен је патријарх да заустави насртање, али је слаба надежна. Опет ће Турци за паре да суде па да глобе и једне и друге, тако ће ићи једнако. Ж алост».96) Епископ Виктор је, 30. децембра 1880. године, обавестио митрополита Михаила, да је са поверљивог места дознао да се Хиландар налази у тешком положају и да га због тешког финансијскога стања не може помоћи. Он има 12.000 у облигацијама. Моли митрополита Михаила да поради да му држава исплати те облигације, да би новац могао послати у манастир Хиландар.97) Михаило га је, 4. јануара 1881. године, обавестио да му држава не може исплатити облигације, «јер да Вама исплати, одмах би поврвели и сви сиротани, који имају обвезнице те не може то сада да се учини».98) Нада се, да ће обвезнице ускоро добити пуну вредност и да ће их он моћи продати трговцима. «Међутим, пише митрополит, ми чујемо да је Хилендар заиста у хрђавом стању зато што нема реда, нема слоге, нема добре управе. Млађе је братство против стараца, а старци самовољно поступају. У оваквом стању, нападају и отимају имање суседни манастири, а Хилендар је у растројству, па нема ко да. га брани. Сада је Шимен отео неку земљу и ми смо молили патријарха да буде правичан и оставе на миру Хиландар; али господин патријарх је рекао, нека се сам манастир брани.99) О овоме је митрополит Михаило, 12. јануара 1881. године писао братству манастира Хиландара где је стање постајало све теже. «Извештени смо, вели он, да је у обитељи овладао највећи неред и раздор, да се братство горко ж али на Управу и р а з б е г а в а с е к у Д 96) 97) 98) ")

86

Из Из Из На

приватне архиве митрополита М ихаила од 8. XII. 1880. приватне архиве митрополита М лхаила од 30. XII. 1830. приватне архиве митрополита М ихаила од 4. I. 1881. истоме месту.

к о ј и зоог разних злоупотреба старешина, па да је таква немарност, да је као дом без надзора запалио се и да нико не брани и не диже гласа у одбрану*.103) Скреће им пажњу на то и извештава их, да је од стране Порте одређена комисија на тражење српекога посланика, «која ће обележити границе имања хилендарског по п р и в и л е г и ј а м а и затим водиће бригу српски послашгк да се заведе ред у обитељи и да има бољега надзора и да се уведе боље руковање имањем обитољи. И ми препоручујемо братству да се не чине неправде и да се н е г о н и она српска братија, која ревнују за срећу, чест и име обитељи и да се н е з а т в а р а ј у в р а т а Србима, који долазе светињи својих светих предака, који су много благо потрошили да своме народу на Светој Гори осигурају место у кругу других народа, који љубе православље».101) Истиче, даљ>е, да је ово жељ а и Кнеза и владе и да се сви надају да ће се у манастиру завести ред и да ће престати г о њ ењ е С р б а. Хаџи-Висарион је, 12. фебруара 1881. године, јавио митрополиту Михаилу из Цариграда, да је Порта, 2. фебруара 1С81. године, решила да Велики везир изда п.иемо и одреди комисију ради одређивања граница на Арссници према ферману. Ова комисија полази за Свету Гору 20. фебруара, а он је, 8. фебруара био код патријарха и рекао му да Хиландар неће општежиће и да се тамо г о н е С р б и. На патријархово питање к о л и к о има Срба у манастиру рекао је да их има до 15: «.. .Одговори он да се нађе једно лице достојно од српскијех свештеника па да се постави за игумана манастира Хилендара и ја ћу се старати за манастир Хилендар».102) Наш посланик му је рекао, да пише митрополиту Михаилу да он нареди да се Висарион узме у Сабор и да му се да један део печата и један кључ од касе и да се заведе општежиће. Архимандрит Сава третоо) И з приватке архиво митрополита М лхаила од 12. I. 1881. !01) На истоме месту. >02 ) и з при затпе архпве хитрополита М ихаила од 12. II 1831.

87

ба да се врати из Русије и постави за игумана. Да би се манастир избавио од Бугара треба довести још монаха из Србије.’03) И у вези тешкога стања у манастиру Хиландару и у вези доласка комисије писао је митрополит Михаило, 20. фебруара 1881. године, братству манастира Хиландара. Напомиње им да је хаџи-Висарион упознат са тим и да је он «и искрен и поуздано веран користима свете обитељи српске. Ми га срдачно препоручујемо братству и желимо да га братство прими за члана Управе и ползује се његовим искуством. Нама је познато тешко стање драге нам наше свете задужбине, али држимо да ће слога и љубав, ред и благоразумије управе, помоћу Божијом и молитвама светих ктитора поправити стање».104) Говори им и оЈеврему Грујићу, тада српскоме посланику у Цариграду, који ће увек моћи да братству да потребне савете и упутства: «. . .Зато ми желимо да се братство обраћа њему и слуша његове речи, која ће се увек односити на корист и добро име Хилендара српске задужбине . . . Његово преосвештенство Виктор и архимандрит отац Василије, братија ваше обитељи, често су са њим у догозору, како да се помогне светој обитељи, па смо сагласно нашли да треба завести ред у обитељи, добру управу, слогу и љубав у братству, осигурати и чувати имање, са којим мудро управљати, те ће тако и Хилендар доћи у боље стање, као што је био међу првима у Светој Гори».105) Грујић је, 21. јануара 1881. године, послао у Хиландар Николу Доброводницу, Србина из Будве, који је желео да буде монах.106) Истога дана, 20. фебруара 1881. године, када је писао братству манастира Хиландара, митрополит Михаило је писао и Васељенеком патријарху. Обавештава 103) На истоме месту. 1(з4) АМХ 1881, број 52; И з приватне архиве митрополита М ихаила од 20. II, 1831. то5) н а истоме месту. 106) АМХ 1881, број 60.

88

га и са своје стране о тешкоме стању манастира Хиландара и вели: «Пређашња тешка судба српскога народа, није дозволила да се Хилендар свагда испуњава братством од нашега народа. А после страдања 1821. године српско братство р а с т е р а н о ј е о т у д а , а Бугари су почели у већем броју купити се и узети управу у обитељи. Но д о с х и з м е ипак су старешине признавале да је Хилендар српскога народа, а од с х и з м е старешине почеше г о н и т и српско братство, непримати Србе, који би дошли да се спреме за браћу и јавно у званичним актима и књижицама стадоше спомињати да је Хилендар бугарски. Овако поступање произилази од незнања и од фанатизма, који је у последње време овладао нашим суседом».107) Узда се у патријархову мудрост и правдољубље и нада се да ће он знати да заштити српски м а н а с т и р и инт е р е с е српскога народа, који је увек био веран Великој цркви. О томе како је 1821. године пострадао манастир Хиландар (то је била година устанка грчкога народа против Турака), записао је хиландарски монах Спиридон следеће: «Тада због наших грехова претрпесмо велику напаст од Лобуд-паше и од Арнаута у Светој Гори шта урадише, и од разбојника; за мало не запусте Света Гора. И сви началници, које имадосмо, сви побегоше, и од наше браће Хиландараца многи побегоше, а оста нас 12 душа монаха у Хиландару. И претрпесмо велико зло од Јересовских Арнаута, и од сераскерових људи који су били у караули. И тада се исцрпе (истроши) манастир сасвим због намета (лефета), све се продаде. Тада однеше и олово са параклиса и са крстионице. И од началника претрпесмо велику напаст. Тада изгореше метоси у Каламарији. Године 1821... Убоги међу монасима Спиридон последњи постриженик у Хиландару; ах, ах, јао мени грешноме«!'08) 1П7) Из приватне својине митрополита М иханла од 20. II. 1881. љ убом и р Стојановић, Стари српски записи и натписи, кн*. V. Сремски К арловци 1925, стр. 295, број 9113. 108)

89

У првој половини XIX. века претрлео је манастир Хиландар још неколико незгода: два земљотрееа и кугу. Један земљзтрее се догодио 23. априла 1829. године на еам Ђурђев-дан за време богослужења око осам сати. Земљотрес је био тако јак да су многи монаси почели бежати из цркве. То је записао хиландарски ђакон Иларион. Забележио је и ово: «Да нас Бог у будуће сачува од свакога страха».'09) Други земљотрее се десио 20. октобра 1332. године и то «у три часа ноћу био је велики земљотрес и у тај час записах овде», вели један монах.110) Куга је харала и у манастиру Хиландару 2. јуна 1338. године: умрло је 19 монаха, а други су се разбегли. Тада је био проигуман Гедеон. Остало је двадесет монаха који еу се после сакупили.111) Ефески митрополит Агатангел обавестио је, 7. марта 1881. године, митрополита Михаила, да је патријарх 6. марта 1881. године, написао два писма: једно светогорској општини, а друго братству манастира Хиландара. У првоме патријарх истиче да је дознао какво је стање у Хиландару па сматра за дужност да предупреди «сваку штету, било то моралну или материјалну, и по томе смо решили са Светим Синодом, да препоручимо братству пажњ у како би оно узело у призрење ово стање ствари манастирске, и у тој цељи наше патријаршијско пиемо овде приложено и које шаљемо вама, да га надлеакно саопштите, а што буде нужно издеј ствуј ете ».’12) И писмо хиландарском братсву писано је 6. марта 1881. године. Патријарх напомиње да зна да стање у манастлру није дзбро и да се не слаже еа канонима због рђаве управе: «Ово стање манастиреко, вели патријарх, које ће без сумње принети пропаст манастира, долази нарочито од оних отаца који теже свагда имати у својим рукама управу. и који никада не дају Т09) 11п) П1) ]12)

90

На На Н.а из

истоме месту, стр. 305, број 9178. т-стоме месту, стр. 308, број 9200. истоме месту, стр. 314, број 9233. приватне архпве г.гитрополита М пхаила од 20. II. 1881.

братству одговор о њиховој управи».из) Патријарх је са Светим Синодом решио, да званично траж п извештај од братства о стању у манастиру: «А лсшто се дознало како напред тако и сада да имамо више од братства који ж ел е на ново уводити стари систем обштежитија, Велика црква сматра за нужно, да изјави своје одобрење о томе и да препоручи братству апликацију ово општежитије као најсходније светој монашкој цељи». П4\) Митрополит Михаило је, 20. марта 1881. године. захвалио патријарху на овој интервенцији. Изјављ ује му своју и народну захвалност за то «што и Ваша Светост тако милостиво гледа на оно високо и побожно осећање српскога народа, који је он свагда гајио према Хилендару, о коме и песме народне узвишеним духом праотачке вере дубоко поштовање исказују и о коме свака српска кућа по свима крајевима и областима где год ж иви Србин, има велико уважењ е и сазнање евоје народне светиње».115) Моли га да сачува Хиландар српскоме народу и да му укаж е своју моћну заштиту «и да се послови храма. братства, управе и старешинства у моралним и материјалним питањима реш авају према таквом посматрању».116) Стање у манастиру Хиландару се није поправило. Хиландарски архимандрит Евтимије јавља, 12. маја 1381. године, да је манастир у тешком стању. Неки схимонах Тихон из рускога манастира Св. Пантелејмона био је у Петрограду и Москви и јавио, да су грсф Игњатијев и Комитет славенофила расправљалл о пропадању хиландарске обитељи, која пропада из дана у дан. Предлагао је да се напише односно писмо и Вама (митрополиту Михаилу) о поткрепљивању и помоћи манастиру.117) 113) т ) 115) Л6) 117)

Н а истоме месту. Н а истоме месту. И з приватне архпве м:|Тропо.':ита М ихаила од 20. ПТ. 1281. Н а истоме месту. АМХ 1881, број 180.

91

ОДНОСИ СА НАПРЕДЊАЧКОМ ВЛАДОМ И ИЕКАНОНСКОМ ЈЕРАРХИЈОМ

Од уклањ ањ а митрополита Михаила са положаја митрополита Србије (13. октобра 1881. године) па до његовог повратка на чело Цркве (маја 1889. године) имамо нешто мање података и о ситуацији у манастиру Хиландару и о његовим везама са Србијом, која није престајала водити бригу о манастиру. Јеврем Грујић је, 16. септембра 1882. године, обавестио братство манастира Хиландара, да је краљ Милан одредио епископа Мојсеја за заступника свргнутога митрополита Михаила. У истоме писму им је саопштио, да је архимандрит Нићифор Дучић, тада библиотекар Народне библиотеке у Београду, одређен да дође у Хиландар, «да прегледа његово управно братство и имовно стање и по налозима највише духовне власти и саобразно стародревном Уставу хиландарском и уредбама светогорским испуни наложену му поруку на славу наше православне вере, у блажени спомен светитеља Саве, српског оснивача Хиландара, на корист свештено-царске ерпске Лавре и братства јој и на утеху православнога краљевства Србије. Са његовом пречасношћу враћа се у манастир и монах г. Висарион. Господин архимандрит носилац је писма од највише духовне власти из Србије за Хиландар, такође и по нашем претстављању снабдевен препоруком Његове Светости Васељенскога патријарха Јоакима за светогорску власт као и препоруком ГБеговог Високопревасходства Саид-паше, министра иностраних дела Његовог царсксг величанства султана Хамида II. на губернатора Солунскога, да би му овај у случају потребе на путовању указао сваку могућу олакшицу. И звеш тавајући о свему што претходи преподобно старешинство и поштовано братство, и препоручујући да примите господина духовнога изасланика са пажњом, која уваженој његовој особи приличи и коју захтева његоза мисија управљена само на корист свете 92

Лавре, мени је част и овом приликом изјавити вам моје поштовање и послати вам моје поздраве».’) Ово писмо Јеврема Грујића, и све што је изнето у н>ему, учинило је да је Дучић био веома свечано дочекан. Хаџи-Висарион, који је био са њим, описао је, 15. септембра 1884. године, тај дочек у једном писму митрополиту Михаилу овако: «.. .Када је дошб близу манастира Хилендара огласшпе сва звона манастирска и старешине манастирске са 60 брата и осам свештеника изиђоше са литијом прет господина Дучића и тако га проведоше са литијом до велике цркве и сва кандила у цркви запалише и велике полијелеје од Немањића и ту очиташе славословију и на многаја лета то га отведоше у велику кабину и наредише на младе ученике и младе калуђере да г. Дучића л>убе у руке и да праве по три метанија и тако су правили чест г. Дучићу».2) Хаџи-Висарион вели, да је Дучић био задовољан са пријемом, који су му Бугари приредили и да није примио ниједнога српскога монаха. У једноме писму Илариону Руварцу, писаном 12. маја 1884. године, Дучић се осврнуо и на ову своју посету Хиландару и писао: «Не заборављате, да ја, по несрећи, да се тако изразим, нијесам био у Хиландару ради књ ижевнијех старина ни уопће ради научнијех истраживања, него ради друге сврхе. Поред тога још и то, нијесам могао остати у њему в и ш е о д о с а м д а н а . . ,»3) Знатно касније, 19. септембра 1886. године, писао је Нићифор Дучић митрополиту Михаилу: «Вашу напомену за Хиландар цијеним; али је не бих могао усвојити, и да није већ неки дан по мојему негдашњем приједлогу то питање свршено. Отац Теофило Раванички игуман, одређен је да иде у Хиландар, пошто г. Стојан Новаковић заузме посланичко мјесто у Цариграду. Господин Новаковић, који је посвећен у ову замршену ствар, имајући и воље и енергије, може се утврдо надати, да ће извести и свршити то питање онако, ') АМХ 1882, број 180. 2) И з приватне архиве митрополита М ихалла од 15. IX . 1884. 3) А рхи ва СКАН 1884, број 5658.

93

како иш ту српски интереси, српско име и српске краљевине и српске цркве. Послије моје мисије и рада Новаковићева, који ће предузимати, отац Т еоф ило неће имати никакве муке да у зм е управу Хиландара у своје руке. М еђутим ја бих, по повратку из иностранства у Београд, радо отишао у Хиландар и неке друге манастире у Светој Гори обишао ради књ иж евнијех старина; ако их дотле вриједно Новаковићево перо не докопа».4) Дошавши у Хиландар, Н ићифор Дучић је својим искуственим оком брзо уочио сав значај манастира Хиландара у културној историји Срба, Бугара и Словена у Македонији, али ћ е се све то видети, како он каж е, «тек онда, кад се све радњ е и посљ едице пронађу, прикупе, проуче и процјене; и тада ће се потпуно знати, колика је његова голема важ ност на Балканском полуострву» — закључује Д учић.5) Долазак Н ићифора Дучића у Хиландар наговестио је, 1С. августа 1882. године, епископ М ојсије у једном писму, које је и оштрије и јасније од других. И стичући да се у Србији зна да у манастиру влада велики неред и раздор, «који иде на ш тету како имену и угледу братства, тако и на ш тету материјалну самога манастира, да се чине неправде уопш те братству и г о н е о н а с р п с к а б р а ћ а , која р евнују за име, част и срећу свете обитељи и која су у томе манастиру век провела и заслуге имају, да се имање граби и упропаш ћује и земљ а самовољно отуђује у корист појединаца, а да се опш теж иће у манастиру не одрж ава по правилу Светога Саве. Да би се овоме стало на пут, да би се имовно стање манастира сачувало и обезбедило, да би се по правилу установило опш теж иће и да би се и с т е р а н и к ал у ђ е р и С р б и опет вратили у свој манастир и да би се успоставио д у х љубави и слоге, наш ли смо за нуж но одредити господина архимандрита Н икифора Дучића, који долази у манастир Хилендар са нашим ов4) Из призатне архиве митрополита М ихаила од 19. IX. 1886. 5) Богдановић-Ђ урић-М едаковић, Хпландар, Београд 1978, стр. 200.

94

лашћењем да прегледа све ствари и према приликам у сагласију са братством онако поступи пгго се управе тиче како би сна одговарала и интересима манастира и духу Устава Светог Саве и постојећих општих наређења, која важ е за све манастире у Светој Гори, намести за игумана човека мудра, поштена и ревносна и изабравши у Сабор калуђере верне и ревносне, који ћЈ управљати манастиром и братством. Ж елећи у будуће да чујем добре глаее о Хиландару, призивамо благослов Господа Бога на сво братетво и оетајемо» (потпис Мојеијев).6) Из 1883. године имамо мало вести о акцији у вези манастира Хиландара. Бугарско ђачко друштво у Солуну обратило се, 9. фебруара 1883. године, братству манастира Хиландара и обавестило га, да је основало своје удружење и да тражи помоћ од свих Бугара па и од манастира Хиландара. Помоћ траж и за свој лист «Зорницу». . /) У лето 1883. године посетио је митрополит Михаило Свету Гору и био и у манастиру Хиландару. Нашли смо у приватној архиви митрополитовој једну белешку с томе, коју је митрополит написао проигуману Натанаилу (био је Србин); на њој нема датума. У овој забелешци, писаној митрополитовом руком, стоји: «Дођох у вашу свету обитељ покренут љубављу к вама. Срби и Бугари живе у суседству на Балканском полуострву, па ето и њихови манастири као и н?.роди суседи су. Примите мој братски поздрав братском љубављу у вашој обитељи у Светој Гори. Молите се Господу Богу да се братска љубав његује и утврђује у срцима наших народа, као што очекујемо да и ви у љубави будете с Хилендаром».8) Без обзира на њихово национално определење митрополит Михаило је био појам за све монахе у Светој Гори. Он је био и оличење и носилац правога монашкога духа, који је примио од рускога монаштва. Када је напустио Свету Гору, писали су му, 11. августа 1883. 6) АМХ 1882, број 182. 7) АМХ 1882, број 232. 6) И з приватне архиве митрополита М ихаила (без датума).

95

године, хиландарски епитропи и старци, да осећају тугу због његовог одласка из манастира и шаљу му, у знак поштовања, нови лик преподобнога Рафаила, сабрата манастира Хиландара, и новога грожђа са лозе Светога Симеона.9) И Протат Свете Горе упутио је, 20. августа 1883. године, митрополиту Мих а и л у једно писмо. И зраж авају задовољство због његове посете. Прако другога секретара Општине, јеромонаха Григорија, шаљу му «неколико кашичица и ,чепок’, продукти наше локалне производње, које молимо да их примите благонаклоно као израз захвалности и дужнога поштовања према Вама».10) Митрополит Теодосије Мраовић јавио је, 25. октобра 1884. године, хиландарском братству, да им шаље хиландарског архимандрита Василија, «да прегледа тамо стање ствари, и, према приликама, а у сагласноети са братством, да вам предложи како би се стање ствари у тој великој задужбини уредило да одговара потпуно значају задужбине српских краљева и царева, у духу Устава Светога С аве...»") И из ове, 1884. године, има неколико помена о митрополиту Михаилу у вези манастира Хиландара. Из Рушчука, где се у то време бавио, митрополит Михаило је, 2. јула 1884. године, писао монаху Дамјану, да би било добро да се сакупе све повеље и писма и да се чува Тшшк Светога Саве. «Мени је, вели он, увек драга успомена на Свету Гору и на достојне претставнике њених манастира и на Протат, које молим да поздравите најљубазније».12) Хаџи-Висарион је известио, 15. септембра 1884. године, митрополита Михаила да је стање у Хиландару и даље тешко. Хаџи-Висарион јавља, да се приходи манастира Хиландара троше за бугарску просвету, а за обнову манастира нема новаца. Он зна, вели, за неко тајно скровиште у манастиру где се чува в е л и к о благо, које су тражили 1880. године, али га нису могли 9) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 11. VIII. 1883. 10) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 20. VIII. 1833. п ) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 25. X. 1883. 12) АМХ 1884, број 2.

96

наћи. Њ ему је, наводно, ово поверио један старац из Старе Србије, који је био у Хиландару шеедесет година. Старац му је дао свога ученика Гаврила Црногорца, који га је довео у један велики дубоки подрум где је видео четири касе од тесаног камена и од печенецигле; касе немају врата, него и м ају п розо р озго; п розор је затворен плочом од камена и залит оловом: «Ове касе имају изглед као онај споменик бившега кнеза К арађорђевића који се налази на Врачару на шанцу Лауданову». Он је све ово саопштио Јеврему Грујићу 1882. године, а он му је рекао да иде у Београд; он је ишао и јавио владици Мојсију.13) Хиландарски архимандрит Евтимије јавио је, 10. новембра 1884. године, митрополиту Михаилу да су у Цариград стигли М акарије и монах Стеван. К аж у да је окончана ствар шуме Арсенице: «.. .Дали су 1.300 турских лира с тиме да сигурно буде постављена законита граница места».и) Исти архимандрит Евтимије писао је, 12. децембра 1884. године, митрополиту Михаилу, да је његова посета Светој Гори веома деловала на монахе, који су видели у њему ж иви образац монаха. Додаје, да ствари у Хиландару стоје слабо, јер неваља управа».15) Хиландарско братство је остало у вези са митрополитом Михаилом и када је он отишао у Русију. Он им је, 8. фебруара 1885. године, одговорио на њихово писмо од 14. јануара 1885. године. Вели да се радује што се манастир обнавља.16) У другом писму, писаном 17. априла 1885. године, истиче да му је драго што га се братство сећа.17) Архимандрит Евлогије јавио је, 25. новембра 1885. године, митрополиту Михаилу (пише руски), да су шуме Каково и Арсеница још без граница, да се шума сече и прави угаљ, који се продаје за издржавање обитељи: «Сва борба у манастиру је ради 13) и) 15) 14) 17)

Из приватне архиве митрополита М ихаила од 15. IX. 1884. Из приватне архиве митрополита М ихаила од 10. XI. 1884. Из приватне архиве митрополита М ихаила од 12. XII. 1884. АМХ 1885, број 5. АМХ 1885, број 6.

97

новца, а не ради поправке људских врлина. Свак траж и масне службе са дебелим новцем».18) Почетком 1886. године изабрана је нова Управа манастира Хиландара. О томе је, 4. јануара 1886. годинз, јавио архимандрит Гервасије митрополиту Михаилу. Иови епитропи су: архимандрит Макарије, монах Стеван, а писари су: архимандрит Јевстатије и ђак Платон. Архимандрит Василије оставио је Ниш и постао игуман манастира Р ом ана.. .’9) Митрополит Теодосије је писао, 19. априла 1886. године, братству манастира Хиландара и обавестио их, да је дао одобрење архимандриту Висариону (Михаиловићу) да обиђе све манастире у Србији «ради позива јеромонаха у братство манастира Хтиландара с тиме, да ћемо свакоме одобрити одлазак, који заж ели отићи у Свету Гору».20) Када је хаџи-Висарион завршио овај обилазак манастира митрополит Теодосије је, 16. новембра 1886. године, о томе обавестио братство манастира Хиландара. Јављ а им, да се хаџи-Висарион, по његовој наредби, враћа у манастир. Са њиме долазе и јеромонаси: Митрофан, хаџи-Јован и Константин: «Очекујемо, вели митрополит, од вас и братства, да ћете братољубно примити како монаха Висариона тако и остале јеромонахе, који се у ту свету обитељ упућују».2') Стојан Новаковић, тада посланик Србије у Цариграду, захвалио је, 9. децембра 1886. године, братству манастира Хиландара на честитању због новога положаја. Вели да ће се бринути за њих и да му се за све обраћају. Траж и неке документе о имању манастира у Смирни.22) Стојан Новаковић је, 1/13. децембра 1886. године, писао Ватрославу Јагићу, да има намеру да посети манастир Хиландар: «Мислим, вели он, ако Бог да походити Хиландар. Овамо путујући прошли смо ноћи око Свете Горе и већ је дувао ветар те се нисам могао ма18) 19) 20) 2’) 22)

98

И з пр;:ватне архиве митрополита М ихапла од 25. X. 1885. И з приватне архиве митрополита М ихаила од 4. I. 1886. И з приватне архиве митрополита М ихаила ол 19. IV. 1886. АМХ 1886, број 64. АМХ 1336, број 65.

ћи из постељ е...» ” ) Новаковић није, овај пут, отишао у Свету Гору, јер, 12. маја 1887. године, пише опет Јагићу: «.. .Пут у Свету Гору још стоји неодређен. Имам овде најпре да свршим послове о одношајима наше краљевине с царством, консулску конвенцију, трговачки уговор и жељезничку везу». ) Нешто касније, 19. јуна 1887. године, писао је Новаковић Јагићу о овим плановима: «. . . За Хиландар ја сам мислио, да пођемо ја и Руварац и Ковачевић па ако бисте и Ви могли, као једна учена експедиција о трошку српске владе или Академије', која би имајући са собом посланика свуда наишла на предусретљивост већу него што је могу имати обични учени изасланици. Ово нам је лето већ изгубљено због мојих конвенција које напредују али споро као што се у Турској ради. За јесен не би достало времена да се спреми све што треба, ако бих, што нимало није сигурно, ја конвенције у течају лета посвршавао. Морало би се оставити за друго лето. Али садашњем се министарству тешко може и говорити о томе, не због саме ствари него због лица. По њиховим мислима експедиција би морала имати Срећковића и може бити Милојевића, а ми за њу као што знате много не дајемо».25) Не знамо много како су се развијале ствари у манастиру Хиландару током 1887. године. Према ономе што је архимандрит Евтимије, 12. јануара 1887. године, писао митрополиту Михаилу, који се још налазио у Русији. ствари у манастиру нису биле добре на почетку године. Он пише митрополиту руски и за манастирск;.' старешине вели: «Мало мисле о успеху манастира и о млађој братији. Њ ихов Бог су новци . . . Сада су код нас епитропи: отац Стеван, отац Дамаскин, архимандрит Евстатије а ђак Платон и ђак Хрисант гш сари... 23. децембра дошла су у манастир из Србије три јеромонаха, отац Јован, отац Евстатије и отац Митрофан и отац Висарион с намером да у њему остану заувек. Они 24ч

23) Ватрослав 1833 (годиш њица 24) На истоме 25) Н а истоме

Јагић, Стојан Н оваковић по преписци са мном од 1867Николе Чупића, кн>. XXXV, 1923, стр. 290). месту, стр. 290-291. месту, стр. 291.

99

су преноћили једну ноћ а други прочитали њихова писма којима се препоручују и отказали им; тога часа они су се вратили натраг кући».26) Ово су била она лица, које је митрополит Теодосије био препоручио хиландарском братству... Не види се шта је било са хаџиВисарионом, који је био сабрат манастира Хиландара и за њега имао велике заслуге, али је, као Србин, био омрзнут од Бугара. Алимпије Васиљевић је, 12. јула 1887. године, обавести братство манастира Хиландара, да Ф ранцуз Август Боаје путује по Балкану и да ж ели да посети и манастире у Светој Гори. Препоручује га од стране Министарства просвете и црквених послова.27) У септембру 1887. године био је у манастиру Хиландару Полихроније Сирку са Петроградског универзитета. Архимандрит Евстатије јавља, 24. септембра 1887. године, митрополиту Михаилу, да је Сирку критиковао монахе због тога што им је библиотека у нереду и што немају каталога књига. Вели, даље: «Шума Арсеница још увек је без граница. Њ езине приходе и расходе зна само манастирска Управа».28) Из 1888. године имају два податка о стању у манастиру Хиландару. Обадва даје архимандрит Евстатије. Он, 10. јануара 1888. године, обавештава митрополита Михаила, да су сада у манастиру Хиландару нови епитропи: отац Никифор, јеромонах, јеромонах отац Иларион и монах отац Галактион. «Они мисле сада да напишу претставку и писмо б у г а р с к о м кнезу Фердинанду, да им дозволи да иду у Бугарску са светим часним крстом за милостињ у... Као што звезде блистају на небу тако и руске градње на Атосу. Њ ени стари становници због зависти и злобе једу се као пацови у хамбару без хлеба».29) Архимандрит Евстатије је опет писао митрополиту Михаилу 29. јануара 1888. године: «На крају ми живимо у манастиру, а не у свету, у ње26) 27) 28) 29)

100

Из Из Из Из

приватне приватне приватне приватне

архиве архиве архиве архиве

митрополита митрополита митрополита митрополита

М ихаила М ихаила М ихаила М ихаила

од 12. I. 1887. од 24. IX. 1887. од 24. IX. 1887. од 10, I. 1888.

му пак сваки вуче за свој џеп више него за општу ствар и корист братства.. . Покварене нарави нашега вођства нико не може исправити осим да га искорени природни закон и васпита друго вођство. Рђаве навике су заразиле и млађе што се неће никада искоренити. .. Има ли новац ■ — има и Бога и епасења, а без њих све је празно. .. Све је, владико, добро, само манастир пропада и осиромашује из дана у дан; како ради новца, тако и без достојних људи. Ја посматрам и ћу30\ ТИМ». )

Бугарска управа у манастиру Хиландару продужила је да прогони Србе монахе и да врши антисрпску пропаганду. То је почело да све више забрињава и водеће кругове у Србији. Претседник Друштва Светога Саве, основаног 1886. године, упутио је, 4. априла 1889. године, министру иностраних послова опширну претставку о Хиландару. Истиче, одмах у почетку, да су Бугари растерали Србе и да троше манастирски новац за агитацију и бугарску пропаганду. Хиландар је добио спорне земље у Каламарији: «Од свега имања добија Хиландар сада годишње приходе преко 60.000 динара, и то за ово неколико година од када се братство побркало, те и не пази на приходе и род земље, а када би тачно и брижљиво приходе прибирали, било би годишњег прихода преко 100.000 динара».31) Из маја 1889. године, није наведен тачан датум, има једно писмо од архимандрита Евтимија, врло вероватно, митрополиту Теодосију; а пошто је писано руски могуће је да је писмо писано митрополиту Михаилу, који се тек 28. маја 1889. године вратио у земљу и поново заузео свој положај. Јавља да одлази из Хиландара у Русију и вели: «Ја се не могу саживети са оним варварима у Хиландару». Из Русије ће се, вели, вратити у Филипопољ и намерава да служ и бугарском народу. Хиландарске старешине није могуће поправити. Они су се такви родили и такви ће умрети. Позвали су архимандрита Василија из Ниша на т а ј н о са30) и з приватне архиве митрополита М ихаила од 29. I. 1888. 31) Писма Н ародне библиотеке у Б еограду (старе).

101

ветовање и полагање рачуна о митрополиту Виктору. Дошао је 20. априла и донео владичину мантију, «за успомену на покојника». Братство је дало Вдсилију препоруку за нишкога епископа Димитрија, «да би му он помогао издејствовати онај новац у српске владе, који је остао од покојнога митрополита Виктора за Хилендар».32) Василије се, 5. маја, вратио у Ниш. Из поменуте претставке претседника Друштва Светога Саве види се да управљачи манастира Хиландара троше годишње 24.000 динара, а све друго иде за б уг а р с к е ш к о л е . У манастиру Хиландару је било тада 70 монаха, највише Бугара, а било је и нешто Срба из Старе Србије, Босне и Македоније — преко 20, а и више који негодују против Бугара и њихове управе. По Типику Светога Саве братство бира сваке године 12 монаха, који управљају манастиром и имањем; а сада нема владике који би опет по Типику требао да буде достојан Србин те да би патријарх могао наредити другим владикама у Светој Гори да га завладиче. . . Хиландар би требало и ш ч у п а т и из бугарских руку, али Друштво Светога Саве то само не може. Друштво је решило да се обрати Министарству иностраних дела, да би се оно заузело да се ово оствари. Због тога предлаже следеће: «1) Наш посланик у Цариграду требао би на згодан начин о свему обавестити патријарха и да га склони, те да се ова скромна ж ељ а Срба изврши, јер не иде никоме на штету, само да се Бугари уклоне с лшраве, а то он може учинити кад завладичи Србина за Хиландар. 2) За то време док се с патријархом дође до споразума, а нема сумње да се не би дошло, влада би, или онај министар који буде радио на томе, требао да нађе и изабере лице — калуђера, који би био достојан за владику, једног ђакона такође паметна и стручна у своме послу, па да они са овим Висарионом оду у Хиландар и настане се у њему, где ће са оном партијом братства која је против Бугара поднети молбу патри32) Из приватне архиве митрополита М ихаила од м аја 1889.

102

јарху осковану на Типику Светога Саве, и тражити, да сг изабере одовуда лице, а као сабрат Хиландара завладичи. Таквим једним свршеним чином, по самој сили Типнка и достојанства и власти владике, Бугари би се, растурили или покорили, да само живе и даље у манастиру. Могла би се управа узети и пре завладичења, што би с '/г сгајало у умешности, памети и ауторитету самога кандидата владичанског. Ово би се све могло извршити у року од три месеца, и за то време ваљало би да држава жртвује до 12.000 динара ка плату и остале трошкове, кандидата владике, ђакоиа, Висариона и остале потребе».33)

ОДНОСИ СА СРБИЈОМ ПОСЛЕ ПОВРАТКА МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА

.

1

После повратка у земљу (28. маја 1889) па до своје смрти (5. фебруара 1893. године) провео је митрополит Михаило на челу Српске православне цркве у краљезини Сроији о с а м г о д и н а и скоро о с а м м е с еЦ и. За цело то време били су односи између манастира Хиландара и краљевине Србије и чести и разноврсни. За цело то време указиваће Србија манастиру Хиландару појачану и материјалну и дипломатску помоћ. •. .Нисмо могли утзрдити да ли је тражење Друштва Светога Саве имало какзог успеха. С обзиром да су предлози били нереални и без убедљиве аргументације м ож есе узети да од тога није било ништа. Бугари су и даље остали владајући фактор у манастиру. Без обзира на сзој антисрпски рад Бугари, монаси хкландарски, нису сматрали за корисно да прекину везе са Ср33) Писма Народке библпотеке у Београду (старе).

103

бијом. Нишки епископ Јероним јавља, 4. јуна 1889. године, митрополиту Михаилу, да се у Нишу, као старешина хиландарскога метоха, налази архимандрит Василије, који је био, наводно, српски пријатељ. Он моли да се заузме код српске владе да се заоставштина епископа Виктора уручи Хиландару: «Од две хиљаде дуката Деда Викторових, Србија неће бити већа ни маша кад би их задржала, а стеће себи пријатеља у братству хилендарском, то би била велика добит за Србију и њено име».') Архимандрит Василије ће питати владу, да ли би била вољна да једна делегација братства хиландарског дође за Краљев рођендан и да му честита тај д а н ... О овој заоставштини владике Виктора биће касније доста говора, јер ће се спор око тога дуго повлачити. Архимандрит Сава је, 27. јуна 1889. године, писао митрополиту Михаилу из Ниша, да је сада згодна прилика да се ово питање сврши, јер архимандрит Василије долази са једном делегацијом из Хиландара да поздраве Краља и митрополита Михаила због његовог повратка у отаџбину. Требало би их лепо примити и одликовати орденом Светога Саве по степенима.2) Сава Грујић послао је, 5. јула 1889. године, митрополиту Михаилу реферат Владимира Карића о Хиландару с молбом да га прочита и врати. «У седници, вели Грујић, говорићемо о Хилендарској депутацији и резултат ћу Вам јавити». Поводом овога митрополит Михаило је, 6. јула 1889. године, написао Сави Грујићу једно писмо. Прочитао је, вели, Карићев реферат, али му се чини да није потпун; «Требало је узети акта из архиве из ранијега доба — прве владе књаза Милоша, књаза Михаила и књаза А лександра.. . Ја се добро опомињем док сам био епископ шабачки, да је живео у Београду претставник Хилендара архимандрит Онуфрије, који је био у Двору омиљена личност. Тада се давало доста прилога Хилендару и од Књаза и од државе. А за време наше управе Митрополијом, доби’) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 24. VI. 1889. 2) И з лриватне архиве митрополита М ихаила од 27. VI. 1889.

104

вао сам свагда писма покорна и не беше говора о томе, да Хилендар н и ј е С р п с к и , нико то у братству није одрицао. И кад беше нереда у Хилендару, и братство оптуживаше епитропе, тада ја умолих грофа Игњатијева и он оде у Хилендар и склони братство, које за доказ љубави према Србији, изабере за игумана архимандрита Герасима, Србина и заведе општежитије, у чему је доста помогао и писац руски г. Муравјев Андреј Николајевич, врло уважена личност у цркви православнога Истока и Русије. Он ми је тада у писму рекао ово: одржите Хилендар пошто он за вас вреди толико, колико да владате Солуном. У последње време, а особито од када се ослободила Бугарска, од тога доба у Хилендару провеја дух б у г а р с к о г а ш о в и н и з м а, те од тада су и почели српски државници да наилазе на мисли противне српству».3) Митрополит Михаило истиче, да је био десет дана у Хиландару и да се братство према њему понашало учтиво. Нико није говорио да Хиландар није српски. Тек на хиландарском метоху у Солуну, архимандрит Макарије, када се напио, почео је говорити да је Хилендар бугарски. Говорио је: «.. .Шта ви Срби тражите, ви сте напустили ваш манастир, а ми смо га очували и сада је наш. Ваши младићи дођу, па неће да издрж е послушаније него хоће одмах да заповедају, не знају грчки, ни турски, не знају правила, ни Устава, ни певања сретогорског, а наши Бугари све издрж е и зато ево заповедају у манастиру».4) Митрополит Михаило је, једно време, био протиз оштрих мера према бугарском делу братства: «Не треба, вели он, пуштати глас да ће се терати Бугари из Хилендара, не треба тамо одмах нападати братство, које ж ели да се одржи Хилендар у добром стању; јер иако су они Бугари, али када су зографски калуђери Бугари отели Хилендару велики простор шуме, хилендарци су се својски бранили и од тада неће да се виде са њима. 3) И з приватне архиве митрополлта М ихаила од 5. VII. 1889. 4) Н а истоме месту.

105

Хилендар је наш и трсба то да остане, треба му дати помоћ новчану и псступно умножавати братство Срба, који ће се спремати тамо, а одавде не познајем калуђера, који б>1 тамо поднео — да зна језик, да се покорава Уставу Св. Саве, да се дуго моли и да строго пости, а без тога ће сваки више покварити, него што ће помоћи. Сумњам да се у Цариграду новцима шта учинити може, пре би се могло са мање новца преко епитропа купити притисак а када се овај добије, онда и Цариград не може кварити».5) Предлаже, да се сачека док хиландарска делегација не дође на поклоњење Краљу «па ћемо личним договором више успети, него писањем»/) Припремама за долазак хиландарске делегације руководио је архимандрит Василије. Он је, одговарајући на једно митрополитово писмо од 7. јуна 1889. године, написао њему 12. јула да је већ припремио четири писма: краљу, митрополиту, Јовану Ристићу и Сави Грујићу, а «старцима пак разложио сам све како треба понашати се кад буду стигли у Београд, а сва та писма поднео сам Његовом преосвештенству Јерониму на преглед и он је без икакве примедбе одобрио.. . односно печата, ако је немогуће да се изнесе из манастира, ја сам наредио на шест табака чисте хартије, да прптисну печат манастирски, па ако буде потреба кад будемо у Београду дошли, ми ћемо писати».7) Од доласка ове делетације није, међутим, било ништа. Епитропи и старешине манастира Хиландара обавестили су, 24. јула 1889. године, архимандрита Василија, да су добили његова писма, али не могу доћи због парнице. Писмо Василију је писано бугарски. Ж ао им је, веле, веома, али им је у то време немогуће доћи «.из узрока због познате Вам распре, коју имамо са трговцем, али будите уверени ма како да је та ствар лака она је од животнога интереса за наш манастир, надамо се у помоћ Божију да ћемо се у здрављу и лично видети».8) 5) Н а 6) На у) Р1:> 3) XIз

106

истоме месту. тгстоме .месту. приватне а;о::.1.гка мптрополита М пхаила од 12, VII. 1889. л р к затн е архлве м^трополита М ихаила од 24. VII. 1889.

Архимандрит Василије известио је. 31. јула 1889, године, митрополита Михаила телеграмом из Ниша: «Јуче. место хиландарских преставника добих њихово писмо. За њихов долазак у Београд стоји спор. Односно спора јавићу писмом».9) О овоме је, 2. августа 1889. године, архимандрит Василије обавестио митрополита Михаила. Добио је, вели, 24. јула писмо од хиландарског братства. И њему су јавили да не могу доћи због парнице око сече шуме у Арсеници. Веома је љут на братство и захтевао је, да свакако до 15. августа дођу у Београд иначе ће бити одговорни ако изгубе парницу око заоставштане епископа Виктора, а он ће напустити хиландарско братство. Хтео је да им пишг још оштрије, али му није дозволио владика Јероним.10) Хиландарско братство је, ипак, послало у Београд архимандрита Јевстатија и монаха Никанора, да митрополиту Михаилу честитају повратак и преузимање управе црквом и да му изразе своју оданост...") Хаџи -Висарион се, 15. септембра 1889. године, јавио митрополиту Михаилу и изнео му цео низ података о стању у Хиландару и о раду б у г а р с к о г д е л а братства. Манастир би требало обновити, али за то нема новаца, јер Бугари троше манастирске паре за б у г а р с к у п р о с в е т у . Он се, опет, враћа на питање т а ј н е ос т а в е српских краљева Хиландару да се из ње обнови ако би изгорео или опустео. Бугари су чули за ово, али је нису могли наћи. Године 1880. били су наредили да се тражи. Тражили су је неколико дана али нису ништа нашли. Понавља, даље, оно што је већ помињао 1884. године.'2) Када је 1885. године био у Београду све је ово изложио Милану Кујунџићу, Драгутину Франасовићу и митрополиту Теодосију, али му они нису ништа веровали. Ово исто изложио је 1886. године и Чеди Мијатовићу, Богићевићу и Сави Попозићу и Друштву Светога Саве. Није ништа решено на шест његових 9) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 31. VII. 1889. 10) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 20. УШ . 1889. п ) И з приватне архиве м итропелита М нхаила од 8. IX. 1889. 12) И з при ватке архиве митрополита М ихалла од 15. IX. 1883.

107

претставки. Моли, да влада нареди солунском консулу да оде са њим и да му покаже скривницу.'3) Митрополит Михаило је, 21. септембра 1889. године, обавестио братство манастира Хиландара да су Јевстатије и Никанор стигли у Београд и да им се прикључио архимандрит Василије. Примили су их и Краљ, и Намесници и министри. Краљ шаље манастиру Хиландару повелики Крст за молитвену употребу. Намесници и влада прилажу 600 дуката, а претседник владе шаље повећу слику Краљеву за салу обитељи. Архимандрит Јевстатије је одликован орденом Св. Саве III степена, архимандрит Василије орденом Св. Саве IV степена, а Никанор истим орденом V степена. «Мислимо, вели митрополит, да се братству Србија одазвала онако, како заслуж ује српска задужбина, и висока српска влада, имајући пред очима ж ељ е српскога народа да моли братство да поштује и цени ове жељ е, које су у корист обитељи, а на задовољење патриотских осећања потомака светих ктитора Симеона и Саве. Србија ће радо подпомоћи свету обитељ и у Солуну и у Цариграду преко својих претставника, кад обитељ потребује ову помоћ и заступство. Поред ове помоћи влада српска неће одрећи и годишњу помоћ, кад ову обитељ потражи и када братство потврди делима своје братске и лојалне везе са Србијом којој треба да се сваке године подноси извештај о стању обитељи. А да би се оповргли гласови, да садашње братство н е п р и м а Србе који ж еле д а п о с в е т е свој живот п о д в и г у м о н а ш к о м у Хиландару, препоручили би пажњу братству, да оно не чини такву и ск љ у ч и в о с т , каква се до сада практиковала; јер обитељ Симеона и Саве не сме да тако поступа и да у тој њиховој обитељи, а српској задужбини н е б у д е С р б а».'4) Архимандрит Јевстатије и Василије и монах Никанор били су врло задовољни пријемом у Београду. По 13) На лстоме месту. 14) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 21. IX. 1889; АМХ 1889, број 165.

108

повратку задржали су се два дана у Нишу. Архимандрит Василије обавештава, 7. октобра 1889. године, митрополита Михаила, да су они из Ниша отишли у Софију због манастирског метоха и били добро примљени од Стамбулова. Повољно су свршили питање метоха и у Софији и у Станимаху где су Грци били у хиландарском метоху отворили грчку школу. По повратку из Софије опет су се два дана задржали у Нишу. Архимандрит Јевстатије посетио је старатељског судију Сарановца у вези заоставштине епископа Виктора. Речено му је, да је расправа одређена за 20. октобар.15) Када се ово изасланство манастира Хиландара вратило у манастир обратили су се, 16. октобра 1889. године, митрополиту Михаилу и захвалили му за добар лријем изасланства. Братство ће примити к срцу његове поуке. Надају се да ће он помоћи да се повољно реши питање заоставштине епископа Виктора.16 Митрополит Михаило је, 23. октобра 1889. године, писао министру просвете и црквених послова, да су поклони стигли у манастир Хиландар и да братство захваљује. Он, лично, мисли да хиландарско братство има право на новац, који је оставио владика Виктор.17) О овој ствари писао је митрополит Михаило, 25. октобра 1889. године, опет, министру просвете и црквених послова. «Придружујући, вели он, молби братства и своју молбу, држим да је сасвим умесно да се ова адолба уважи: 1) зато, што покојни архијереј Виктор жељаше да се ови новци даду Хилендару, 2) што су од његовог рода сестрић официр у Бугарској не може иМати право на део ове суме, пошто се он за живота сам Недоетојним начином наплатио у покојника толико, да је покојник све заклињао да ништа недају томе сестрићу, а 3) што и тако по закону припада део манастириМа и црквама по распореду духовне власти».18) Јевста,5) 16) 17) 18)

Л з приватне архиве митрополита М ихаила од 7. X. 1889. И з приватне архиве митрополита М ихаила од 16. X. 1889. Д рж авна архива: М итрополија 1891, ф асц и к ул а К 121. И з приватне архиве митрополита М ихаила од 25. X. 1889.

109

тије се, 28. октобра 1889. године, посебно захвалио митрополиту Михаилу.19) Из месеца новембра 1889. године немамо података ни о стању у манастиру Хиландару ни о његовим везама са Србијом. Архимандрит Василије, који је чувао хиландарски метох у Нишу и био нека веза између Хиландара и Србије, жалио се, 19. новембра 1889. године, митрополиту Михаилу на тешко стање у коме се налази: приходи од молитава и вршења обреда су мали; не дозвољава му се да иде по селима да исповеда и чита молитве као што је то било раније. Због тога се налази у тешком материјалном положају.20) Поводом овога писао је, 23. нозембра 1889. године, митрополит Михаило министру просвете и црквених послова и молио да се с обзиром на то «што нишки метох има да одржава везу Србије са Хиландаром да се заузме код министра финансија да се нишки метох ослободи сваке порезе.21) Истога дана митрополит Михаило је писао и нишкоме елископу Јерониму и молио да се постара «пронаћи начин, како би се овој невољи помоћи могло и да нареди, да у будуће архимандрит Василије народ исповеда».22) У децембру 1889. године појачава се тражење и архимандрита Василија и хиландараца да се убрза довршавање парнице о заоставштини епископа Виктора. Архимандрит Василије је, 22. децембра 1889. године, о томе писао и Сави Грујићу и митрополиту Михаилу. Грујић пише, да се ради о 2.000 дуката, али то није решено. Василије се жали да је Окружни начелник, када је он био позван на погреб епископа Виктора продро у метох хиландарски «надајући се да ће наћи у метоху неколико товара дуката и не знам на основу којега права одведе неколико цигана у метох да ископа речене новце и од тих образује масу, а није хтео чекати бар док се ја вратим из Београда, па да му кажем где су новци, но су такорећи насилнички на више места 19) Из приватне архиве митрополита М ихапла од 28. X. 1889. 2П) Из приватне архп::е мптрополита М пхаила од 19. XI. 1889. 21) Из приватне архиве митрополита М пхаила од 23. XI. 1889. 22) На истоме месту.

110

избијали дуварове у метоху и прекопали цео иодрЗгм».23) Митрополиту Михаилу послао је архимандрит Басилије копију молбе, коју је поднео суду. И братство хиландарско и он уверени су, да ће митрополит бити благонаклон према манастиру. Због тога га и моли да се заложи за њих.24) У дискусију о посети делегације манастира Хиландара Београду умешао се и Иван С. Јастребов, који је дуго био руски консул у Призрену, а једно време и у Солуну. Јастребов је као ретко ко у његово време позназао и српске и балканске проблеме; он је био велики пријатељ Сроа и са митрополитом Михаилом је одржавао везе. Јастребов је, 24. децембра 1889. године, писао митрополиту Михаилу о овој посети. Као добар познавалац менталитета и духа великобугарске пропаганде Јастребов је у овој посети монаха из Хиландара видео смишљену подвалу Србији. Истиче, да он не види могућности да се из манастира Хиландара истисну Бугари. Пролазећи кроз Ниш он је дознао за посету ове делегације Београду. «Тада сам ја, вели он, рекао г. Панти Срећковићу, да та делегација иде у Београд не са искреним тежњама и чак сам молио да се предупргди онај који треба да не би нарочито веровали људима, који су способни за сваку лаж. И шта је било? Не знам сасвим како је ова ,пресловутаја депутација’ свршила своју ствар у Београду, али знам да су се после повратка у манастир немало потсмевали лаковерности Срба. Зар ја нисам предупређивао оне, који су требали знати, да не верују бугарским деранима, који су изјављивали ж ељ у да уче у Београду. Ја сам знао са каквим су намерама били накљукани ти дерани када су остављали ову гимназију. И, шта је било? Ви, тј. Срби придотли сте их у школу доводећи их одовуда на државни трошак, а затим су скоро сви новцем бугарског агента били преведени у Софију».25) (Јастребов прави, 23) Из при ватке архиве митрополита М ихаила од 27. XII, 1889. 24) Н а истоме месту. 25) Писмо И вапа С. Јастребова митрополиту М ихаилу од 24 . XII. 1839. Из приватне архлве мптрополита М ихаила. Сачувано је око 100 писама Јастребова митрополиту М ихаилу, к о ја нису још објављ ена.

111

овде, упоређење са хиландарском делегацијом која је после посете Београду отишла у Софију са групом ђака, који су из бугарске гимназије у Солуну отишли у Београд тобоже уз знак протеста против бугарске антисрпске пропаганде). Као руски консул у Солуну Иван С. Јастребов је могао да из близа прати рад бугарске пропаганде на Балкану, нарочито пак у Јужној Србији. Са тога положаја могао је да прати и стање у манастиру Хиландару. Он је, 3. јуна 1889. године, из Бадена у Немачкој, где је био на лечењу, написао митрополиту Михаилу опширно писмо о стању на Светој Гори, где се о манастиру Хиландару каже и ово: «Да, Србима је непријатно што се Хиландар налази у рукама Бугара, и то још каквих!, наиме, таквих, које не воле ни сами Зографци! Шта ту да се ради? И Пазловски манастир, и Симипотровски и други били су српске обитељи, али се то врзме утопило у вечност. И Хиландар је могао остати у рукама Срба ако их сада не би изгонили из њега и ако би Срби продужили бити побожним хришћанима и не би преетајали чувати и његовати и јачати идеју монашкога прикципа, гледати у ерпском монаштву народну снагу, у српским манастирима гледати увек н о с и о ц е с р п с к е и д е ј е . Питање је: како да се то поетигне? Да би Срби поново дошли на чело Хилендара веома је тешко и врло деликатно. Да би отклонили сваки покушај Срба да у своје руке добију свој стари манастир Бугари су решили да нипошто не примају ниједнога Србина. Глупо и подло; али је то сада атонска политика! Потребан је нарочито велики преокрет да би се Србима отворио приступ овамо где их не пуштају. Потребно је да се братушке (тако Јастребов назива Бугаре) притегну, да би их утерали у шкрипац да не би касније показивали своје рогове као пужеви; тада би било могуће доетигнути неке циљеве на Атону. Погледајте, како су надмени, горди, уображени и дрски Бугари у својим настојањима да владају над Србима у Македонији, у побугаравању свега што се само може побугарити! Њихова монголска сна112

га пројавила се у последње време са свим блеском упорне природе. Ако се пред том дрском силом и Русија спасе на време, шта ви можете учинити против ње? Ви морате чекати времена Велбужда, када ће та непријатељска снага бити сломљена и гордост уништена! Свето Писмо каже: Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат. Ја се надам и верујем сасвим, да ће светрпељиви, свемогући и свеправедни Бог казнити гордост ових необузданих самољубаца, сломити њихову гордљиву силу, и тада ћ е с е с л о в е н с т в о почети развијати својим мирним путем. Србији ће сванути зора некадашње славе, а Русији засијати сунце правде и свесловенске љубави, заједништва и јединства.. . Лако је викати: дај нам наш Хиландар, али где су људи, који би могли заменити Бугаре? Ни патријарх их не може истерати, ни натерати да примају Србе. Ви познајете Атонски поредак. Принудити Бугаре да силом напусте Хиландар значило би изложити великој опасности само постојање манастира. Слаби карактер Бугара је познат и вандалски смер њиховога духа испољава се свуда».24)

2

.

И у последњој деценији XIX., од 1890. до 1900. године, продужено је потискивање српскога утицаја из манастира Хиландара а да српска црква и српска влаДа нису пристајале да помажу манастир. Није могуће веровати да оне нису виделе све оно што је видео и Иван С. Јастребов, али су и даље продужиле свој однос према манастиру. Дволичност у држањ у бугарскога дела хиландарскога братства није се могла сакрити. За ово време долазиће до чешћих бугарских покушаја да манастир Хиландар и његово богатство, изразитије, користе за помагање бугарске пропаганде. Доћи ће, као што ће се видети у случају епископа Саве Дечанца, и до драстично антисрпскога става бугарскога дела брат26) Писмо И вана С. Јастребова митрополлту М ихаилу од 31. VI. 1889. На истом месту.

113

ства. И поред појачане дипломатске активности са српске стране српски утицај у манастиру Хиландару није се за дуго могао појачати. Од када је у Солуну отворен српски консулат били су српски, и цркзени и државни, кругови много боље обавештени о свему шта се радило и у Хиландару и у Светој Гори уопште. Вести из 1090. године почињу са једним извештајем архимандрита Василија, који је писан у Нишу, 1. фебруара 1890. године, митрополиту Михаилу. Архимандрит јавља, да је јеро;донах Кирил из скита Светога Јована Златоустога учинио манастиру Хиландару зелико добро «саградив о своме трошку водовод оловним каналом од манастира Св. Тројице и Светога Јована Претече, те у манастир довео пијућу воду: утрошивши у томе раду 1.200 дуката ћесарских. Осим тога принео је жртву на олтар два највећа звона».27) Братство се, вели архимандрит, интересује шта је са расправом о заоставштини епископа Виктора. Викторов сестрић, бугарски официр Стефан, поднео је суду своје захтеве и расправа је одложена за осам дан а.. . Сва акта ове расправе, јавио је 12. фебруара 1890. године, архимандрит Василије митрополиту Михаилу, послата су у Београд Државном правобраниоцу да их он прегледа, «па ако каж е он, да је оно имање стварна манастирска својина, даће се манастиру, ако каже да је својина почившега Виктора, манастир се лишава те сзојине. По овоме одговору писао сам у манастир и јавио сам браћи манастирској ради знања».28) Митрополит је, 24. фебруара 1890. године, писао хиландарском братству и молио их, да у манастир приме хаџи-Висариона, који ж ели да своје последње дане проведе у манастиРУ-25) Архимандрит Јевстатије јавио је, 6. марта 1890. године, митрополиту Михаилу, да је у манастиру мир и напредак; «Имамо радосну вест од нашега адвоката да ће скоро доћи у Свету Гору права султанова и р а д а 27) Из приватне архиве мнтрополита М ихапла од 1. II. 1С90. 2В) Из прлзатне архипе митрополита М ихаила од 12. II. 1890. 29) Из припатпе архпве мптрополита М ихаила од 24. II. 1090.

114

да се поставе границе у манастирској планини Арсеници». . .30) Архимандрит Василије писао је. 17. јуна 1890. године, жичкоме епископу Сави и захвалио је и њему и митрополиту Михаилу на заузимању око Викторове парнице. Расправа је, вели, већ приведена крају али је братство постало нестрпљиво. Због тога он моли епископа Саву да он утиче код митрополита Михаила да би он дејствовао где треба, «јербо бојим се да не би манастирско братство о поменутом потраживању покојникове масе изгубило надежду, и тиме неки развратник између њих, да не би добио прилику наћи вишегласије за подчињавање св. манастира туђ и н у.. . То је моја данас највећа брига».31) Из писма епископа жичкога Саве Дечанца митрополиту Михаилу, писаног 4. августа 1890. године, видимо да је Државни правобранилац обећао митрополиту Михаилу да ће настојати да се ова ствар реши у корист манастира чим судовн

прораде.32) Митрополит Михаило је, 12. августа 1890. године, обавестио министра иностраних дела, о једној новој тешкоћи за манастир Хиландар. Послао му је писмо архимандрита Ваеилија и Хрисанта, «којим извештавају, да заступници осталих светогорских манастира хоћеју да присвоје ,Источник’, који постоји у Кареји пред конаком српске Лавре — манастира Хилендара и који је од неоцењиве користи по имање манастирско, јер се тиме наводњазају све баште, и који је Свети Сава, као ктитор откупио земљиште на коме се тај источник налази и под проклетством оставио у аманет, да се тај источник не двоји, тј. да се не цепа на више источника, па моле да се поради да се тај источник остави невреД ил 1 > . . .”) Солун је у августу ове године задесио велики пожар. Изгореле су четири куће манастира Хиландара од којих је он добијао добру кирију. Архимандрит Василије пише, 28. августа 1890. године, митрополиту 30) 3’) 52) 33)

Из Из Из Пз

п ри затне прпватне приватие прпватне

архиве архиве архизе архи зе

митрополита митрополпта митрополита митрополита

М ихаила М ихаила Ммхаила М ихаила

од од од од

6. III. 1890. 17. VI. 1890. 4. VIII. 1890. 12. VIII. 1890.

115

Михаилу о томе и, истовремено, о јеромонаху Кирилу: «Односно оца јеросимонаха Кирила писао сам манастиру, да не би братство о његовом доласку у нечему посумњало — јербо долазак оца Кирила у Београд није био на штету светога манастира, а и братству, већ био је његов долазак од ползе манастиру, почем је он, тј. отац Кирил Вашем Високопреосвештенству устмено показао сва прикљученија и оштете, које су овога лета манастир нашле».34) О овоме је архимандрит Василије, још 8. августа 1890. године, известио митрополита Михаила.35) Не види се јасно због чега су биле настале штете за манастир Хиландар и његово братство. Архиманрит Василије, 17. септембра 1890. године, поново пише о томе митрополиту Михаилу и моли да се манастиру исплати годишња помоћ, коју је добијао од српске владе, јер ће манастир морати да купује храну. На полеђини овога писма митрополит Михаило је, својом руком, написао: «Дато је писмо за генерала Саву Грујића и за Ненадовића, Државнога правозаступника».36) Архимандрит Кирил јавио се, 28. септембра 1890. године, митрополиту Михаилу из скита Светога Јована Златоустога. Признаје га за свога заштитника и покровитељ а .. .37) Свакако на настојање митрополита Михаила био је у новембру 1890. године у Светој Гори игуман манастира Сретења и обишао је и Хиландар. Он, 17. новембра 1890. године, јавља митрополиту Михаилу да су га лепо примили и показали му знаменитости у манастиру. У манастиру је било 50 калуђера: један Румун, три Чеха, «а остала браћа Македонци који се Бугарима са поносом називају».33) У манастиру се не држи Устав Светога Саве. Архимандрит Василије могао је, 20. децембра 1890. године1, јавити митрополиту Михаилу из Ниша, да је добио с у д с к о р е ш е њ е да манастиру припадају 34) 35) 3*) 37) 38)

116

Из Из Из Из Из

приватне приватне приватне приватне приватне

архиве архиве архиве архиве архиве

митрополита митрополита митрополита митрополита митрополита

М ихаила М ихаила М ихаила М ихаила М ихаила

од од од од од

28. VIII. 1890. 8. VIII. 1890. 17. IX. 1890. 28. IX. 1890. 17. XI. 1890.

2/3 новаца нађених у подруму хиландарскога метоха у Нишу. Ископано је 1.980 дуката. Од тога 1/3 добивају Викторови сродници, а «ако не докажу да добија манастир и ту трећину». Захваљ ује се митрополиту и влади.39) О овоме је, 21. јануара 1891. годинс и епископ нишки Јероним известио митрополита Михаила и додао, да је решење постало извршно пошто га није нико оспорио.40) Архимандрит Јевтимије је, 10. фебруара 1891. године, известио митрополита Михаила о новој управи у Хиландару. Епитропи су: Никифор и Мојсеј; старешине: духовник Пахомије, духовник Хрисант, поп Иларион, отац Дамаскин, отац Галактион и отац Платон. У Кареји их заступа архимандрит Јевстатије. . .'") У мају 1891. године комлликовала се ствар са заоставштином епископа Виктора. О томе је, 11 маја 1891. године, обавестио епископа Јеронима. Суд га је, вели архимандрит Василије, поново позвао на парницу, «јер бранилац покојникове масе тражи поново да докажем суду, да је тај новац својина манастирска: кад су закопани у метошком подруму и ко јих је заколао и ако то не докажем онда манастир губи право на све».42) Обавестио је о томе и братство манастира Хиландара, које је огорчено и наредило му је да се врати у манастир ако у року од двадесет дана манастир не добије своје право. Када је добио ово писмо преко владике Јеронима митрополит Михаило је, 15. маја 1891. године, писао архимандриту Василију и изразио жаљење што се све тако одиграло: «Ми смо, вели митрополит, поново радили да се оконча спорни предмет као што је суд решио. Но адвокати отежу и траже закачке».43) Шаље му писмо Државнога правозаступника Ненадовића. Мисли да би било добро да братство одустане од своје намере «пошто се таква дела увек дуго израђују кад се судом 39) 40) 41) 42) 43)

Из Из Из Из На

п рп затне архиве приватне архиве приватне а р хи ве приватне архиве истоме месту.

митрополита митрополита митрополита митрополита

М ихаила М ихаила М ихаила М ихаила

од од од од

20. XII. 1890. 21. I. 1891. 10. II. 1891. 11. V. 1891.

117

добијају, што и братство добро зна из свога искуства Писмо братства показаће министрима».44) Архимандрит Василије је, 17. маја 1891. године, обавестио еплскола Јеронима да је суд поништио прво раш ење и упутио га поново на парницу. Братство је наредило да се врати у манастир, а да манасгирску кућу у Нишу прода. Моли да митрополит пипге братству и да се заузме за ствар остане као што је решено.45) Митрополит Михаило је, поново, писао хиландарском братству и архимандрит Василије му, 31. маја 1891. године, захваљује због тога. На сцени се појављује хаџи-Михаило Пешић, који ће у процесу играти веома важну улогу.46) У писму хиландарском братству, писаном 18. маја 1891. године, митрополит Михаило је покушао да објасни због чега су настале компликације. «Све што се је могло учинити, да се решење ове ствари убрза, чињено је, али при свој доброј вољи нашој, као и предусретљивости владе и Државног правобраниоца, нису могли убрзати процедуру судску, која се и код нас доста протеже, као и у другим земљама о чему братство има по своме искуству сазнање».47) Моли их за стрпљење као и да опозову тражење да се архимандрит Василије врати у манастир. Кућу у Нишу не треба продавати «прво зато што би сада продао се (метох) у бесцење, а друго, што би братство хилендарско на ваш (захтев) хотимично прекинуло сваку везу са Србијом, а то би имало рђаве последице. Будите братијо трпељиви и исцрпите све што закони наше земље дозвољавају, па итлаћете времена за таква решења, која ми не би одобрили из љубави према обитељи ни сада ни после. Слога и братска љубав победиће све себичњаке и очуваће име и добре односе Хилендара са Србијом, а те ускогрудости само ће оштетити и овамо и тамо».48) Касациони суд је, 12. јуна 1891. године, стао на становиште да не44) 45) 46) 47) 48)

118

На Из Из Из На

истоме месту. лриватне архиве митрополита М ихаила од 17. V. 1831. приватне архиве митрополита М ихаила од 31. V. 1381. приватие архиве митрополита М ихаила од 18. V. 1391. истоме месту.

ма иргвнога оскова «изазивачкој парници. већ је са:.1 а бтгло места парници тужилачке масе према утуђењу за сзогину према прописима § 346 Грађанског поступка» — :\:огло се распразљати само о оној т р е ћ и н и.49) У јулу 1801. годике осврнуо се Иван Јастребов, п. ново. на стање у манастиру Хиландару. Он пгапе, 2. јула 1891. године, митрополиту Михаилу: «Симопетрозци су 5;лли увех на нашој страни. Нису то Хилендарци. Побугарени Македонци постали су крајње лицемерни и двол;гчни.. . Као да се нарочито старају да са лица зелље укиште српску старину».50) У вези са тиме био је и случај хатди-Висариона, који није смео да се врати у манастир. Јастребов је, 13. фебруара 1890. године, писао митрополиту Михаилу: ;Монах Висарион ће ме узалуду онеспекојавати мслбом да са њим идем у Хилендар. Пошто су њега удаљили из Хилондара због његовог држаша то ће га Хилендарци једва поново примитк ако би он дошао у манастир не само самном него и са еамим патријархом».51) Хаџи-Висарион је и Јастребову причао о скривници у Хиландару коју неће да открттје Бугарима «да је не би злоупотребили нека је откријг Вама у детаљима са означењем где се она налази. Ми ћемо, може бити, успети да откријемо ту скризиицу на општу корист и да тако не дозволимо Бугарима да је злоупотребе».5Ј) Према писму Јастребова митрополиту Михаилу од 29. јуна 1890. године хаџи-Висарион се морао склонити у руски манастир Сз. Пантелејмона. Због упорнога причања о скризници огласили су га били да је «сишао с памети». Од Јастребова су тражили да га могу уклонити из манасгира: «Са сличним Србима. вели Јастребов, неће срлске ствари отићи далеко. Ја се чудим како су му ј о о зсод вас могли веровати».53) 49) На истоме месту. -°) Пиемо И вана С. Јастребова митрополиту М ихаилу од 2. VII. 189Ј. На ;:стоме месту. 5|) Писмо И вана С. Јастребс-за митрополиту М кхаилу од 1Ј . II. 1890. 5?) На истоме месту. -2) Ппсмо Ипана С. Ја е .^ е б о в а митрополиту М ихаилу од 29. VI. 1?Г*0. На кстоме месту.

119

О томе је Јастребов, 2. септембра 1891. године, поново писао митрополиту Михаилу: «Отац Виеарион својим причањима о томе благу показује да му је кровна конструкција нагњила. И он ради за манастир Хилендар и он говори да из њега треба истерати Бугаре».и) Јастребов, у продужењ у овога писма, вели: «Ваше питање, шта да се ради са Хилендарцима доводи ме у незгоду. Није лако саветовати Вам. Сећате ли се када су пре две године прошли Хилендарци кроз Ниш и Београд. Ја сам говорио г. Панти Срећковићу, да су они дошли у Србију да обмањују. Преосвештени Јероним се радовао да Хилендарци напокон пружају руку С рбији. . . Шта је изашло? Они су дошли вама тамо, налагали, налукавили, добили ордене и новац и отишли. Куда? У Софију. Мој савет: оставите мртваце нека сахрањују своје мртве . . . Што више им се удвараш, толико више срамоте са њима. Пример ,школа Св. Саве’ . . . Ако би се Хилендарци случајно обратили молбом за помоћ тада је могуће ставити им услове, али разумне, а не такве какве би хтео да им натури безумни Висарион. Сачекајмо док се поправе ствари целе Васељенске цркве. Тада ће се моћи расуђивати и о успостављању Хилендара».55) Вл. Карић, тада српски консул у Скопљу, писао је, 19. априла 1890. године, митрополиту Михаилу: «Чуо сам да је отац Висарион отишао у Свету Гору. Ја мислим да он није требао да тамо иде: када немамо каквих паметних љ уди тамо да пошаљемо, не треба слати будале, а с Висарионовом памећу нису чиста посла. Ја мислим кад већ немамо наших калуђера у Свету Гору да пошаљемо, да је само жали Бог, што на Хиландар трошимо да нам се они Бугари и Бугараши смеју, како су нас преварили. Хиландар би тек онда био српски, кад би му становништво монашко посрбљено било; овако пак како је сад никад ни довека».55а) 54) Писмо И вана С. Јастребова митрополиту М ихаилу од 2. IX. 1891. Н а истоме месту. 55) н а истоме месту. 55а) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 19. IV. 1890.

120

Ствар са парницом око заоставштине епископа Виктора свршила се ипак повољно. Архимандрит Василије је, 13. октобра 1891. године, обавестио митрополита Михаила да му је саопштено односно решење. Он је рекао да се новац преда митрополиту Михаилу да га он пошаље манастиру.56) Старатељски судија у Нишу обавестио је, 12. новембра 1891. године, митрополита Михаила да је наређено Улрави фондова да му достави овај новац. Радило се о 20.606 динара.57) Митрополит Михаило је, 20. новембра 1891. године, о овоме обавестио братство манастира Хиландара да пошаље некога ко може да прими овај новац. Они треба да пораде и код хаџи-Михаила Пешића да врати манастиру оно што му је био дао покојни епископ Виктор. Истога дана митрополит Михаило је писао и архимандриту Василију да братство пошаље Хрисанта да га рукоположи, а затим произведе за архимандрита.38) Са достављањем овога новца манастиру Хиландару није ишло лако. Андра Николић, тада министар просвете и црквених послова, обавестио је, 20. новембра 1891. године, митрополита Михаила, да је лримио њ егово пиемо од 15. октобра 1891. године. Министар одговара, да је он, 12. новембра 1891. године, добио од Старатељског судије првостепенога суда у Нишу писмо, да «још није ра~ справљено нити је распоређено решење по њој донесено, услед чега није ми помуће још за неко време наређивати Управи Фондова, да тражену суму пошаље Вама ради пошиљања манастиру Хилендару».59) Управа Фондова је, међутим, 20. новембра 1891. године, обавестила митрополита Михаила да му шаље 23.940 динара, да их преда манастиру Хиландару. На ово је митрополит Михаило, 22. новембра 1891. године, послао Управи фондова тражену признаницу и о томе је известио Старатељски суд у Нишу.60) Елитропи манастира Хиландара, Никифор и Мојсије, захвалили су се, 8. 56) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 13. X. 1891. 57) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 12. XI. 1891.

58) Из приватне архиве митрополита М лхапла од 20. XI. 1891, **) Из приватне архиве митрополпта М ихаила од 20. XI. 1891. 60) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 22. XI. 1891.

121

децембра 1891. године, михрополиту Михаилу на овоме. Ш аљу му ар::имандрита Ваеилија и јер'мснаха Хрисанта. Моле да ::аџп-Михаило Пешић испуни овај завет као и да ее д?ле редовна обећана помоћ Хиландару -61) Почетком јануара 1892. године новац је предат архимандриту Василкју и јеромонаху Хрисанту, који је био нарочито дсоро примљен у Београду. Николч П. Пашић је, 2. јануара 1892. године, написао митрополиту Михаилу с в о ј е р у ч н о писмо ове садржине: «Иаредио сам да се напише декрет за одликовање орденом IV стелена Св. Саве оца Хрисанта».°2) Михаило је, 3. јануара 1892. године, писао братству манастира Хиландара, да је примио писмо које су му донели архимандрит Василије и Хрисант. Захваљ ује им што су послушали његов савет и имали стрпљења. Шаљући им повац он км пише: «Примите братијо ове новце и запишлте у спомен архијереја Виктора и вршите молитве за његову правсдну душ у».63) Ствар у сгхору са хаџи Михаилом Пешићем предата је адвокату Алекси Новаковићу у Београду, да он судским путем наплати новац од њега. Радило се о око 8-10.000 дуката.64) Архимандрит Василије и Хрисант потписали су признаницу за нозац 3. јануара .1892. године. На њој је митрсполит Михаило написао својом руком: «3авести ову квиту ради знања и очекивати од манастира другу е печатом и потписима братства». Таква је признаница исслата 24. јануара 1892. године. Потписали су је архимандрит Евстатије и Дамаскин.45) Арх:-мандрит Кирил из скита Св. Јована Златоустога обавестио је, 6. јануара 1892. године, митрополита Михаила да иде у С лпун код руског консула Ивана С. Јастребова, дд 0и му овај оверио постојање скита. Њихоз скит није јсш признавао руски Св. Синод. Моли га да их препоручп руском Светом Синоду, руском посла6’) И з 62) И з 63} И" 64) 11а 655) И з

попватио архиве призатне приватке ар.:тг: истоме месгу. пргшатне ар::;;зо

мптрополита М ихаила од 8. XII. 1891. митрополита М ихаила од 2. I. 1892. ::т!тропол:;та Михатгла од 3. Т. 1892. мптрополита М ихаила од 24. I. 1892.

нику у Цариграду Нелидову и српском посланику Сави Грујићу. За његов скит је потрошио впше од 100.000 рубаља. Братство се састоји од 30 људи и има 8 свештених лица.66) Изгледа да је овај скит био у кеспоразуму са братством манастира Хиландара. Архимандрит Јевтимије је, 10. јануара 1892. године, писао митропоту Михаилу, да је скит Св. Јована Златоустога готов да се измири са Хиландарцима. Он је провео десет година у Хиландару и ревносно му служио: «Ствар је пак у томе што су код мене видели два пара .тшчанов' и један пар су хтели да узму».67) Плашили су га и злостављали и он је напустио манастир. Кирил је, поново, 16. јануара 1892. године, писао митрополиту !\1ихаилу, да га је Јастребов лепо примио и дао му прсссруке за Нелидова. Он верује да је Јастребов то урадио на Михаилову препоруку. Мсли га да настоји да руско посланство и даље штити његов скит, «чиме се користе и друге руске обитељи».68) Ствари у манастиру Хиландару се нису ни даље смиравале. Никола Јов. Радуловић обавестио је, 25. марта 1892. године, митрополита Михаила о то.мг шта Бугари раде са манастиром Хиландаром и његовом лмовином. Продали су Крумницу. Продали су манастиру Св. Пантелејмона један скит на јужној страни на мору. Продали су шуму Зографу, а Кирилу ћелију, Када је хаџи-Висарион јавно рекао где се налази скровиште Бугари га прогласе лудим и истерају из манастира. После су на своју руку отворили скровиште. Новац манастира Хиландара употребљавају за бугасску пропаганду у Македонији и Старој Србији.65) Митрополит Михаило је, 26. марта 1892. године, о овоме писао Сави Грујићу у Цариград. Чуди се дг су Бугари ово урадили без присуства претставника Србије. Никоме ке казују шта су тамо нашли. «Ово, вели митрополит, није требало да чине старешине без знањл Србије. Не би ли овај случај могао послужити да се добије ферман по 6(>) Из приватне архиве 67) Из приватке архиве 63) Из приватнс архиве 69) И з приватне архиве

м::трополг.та митрополита мптрополпта м.тгтрополита

М ихапла М ихалла Мпхг.пла М ихаила

од 6. I. 1892, од 10. I. 13У2. од 16. I. 1892. од 25. III. 1392

123

старим царским привилегијама, да се Хилендар преда Србима. И тада да се сви калуђери по Светој Гори скупе у Хилендар и да изаберу Србина једног или тројицу, који ће управљати манастиром, а ово братство, ако хоће да остане, нека га да ту живи, ако ли то неће нека иде у ћелије којих има доста, да засебно живе. Садање братство има везе са бугарском Егзархијом, па о н о н е п р и м а ниједнога Србина, н е г о с в е Б у г а р е , те тиме осујећује наше жеље, да у Хиландару б у д у С р б и, а то не можемо гледати. И писао сам и лично говорио да је увреда за Србију, кад братство п и ш е Празитељству и мени б у г а р с к и из српскога Хилендара. И Бугари се научили лукавству грчком. Веле да би сада, кад је Велики везир овај и када ће Књаз Никола да дође у Цариград, могло се добити да Хилендар буде српски».?0) Моли га да се заузме и да иде у Хиландар па макар поново морао да иде са њим Дучић или неки српски владика. Архимандрит Василије је, 31. марта 1892. године, покушао у једном писму митроиолиту Михаилу да оспори веети о скровишту. Вели да он нема појма о томе, али зна да је још пре четири године хаџи-Висарион трубио о томе. Поводом тога је српска влада наредила своме консулу у Солуну, Кости Ристићу, да оде у Хиландар и ствар испита «и када је прегледао по Висарионовом доказу није нашао никакву примедбу да има онде скровиште, тако је одговорио министарству».7’) Прошле јесени Висарион је у Цариграду од патријарха тражио препоруку на старешине у Кареји да може у манастиру по својој вољи копати где зна, али тамо није нађено ништа.72) 3. За односе манастира Хиландара према Србији била ]е 1893. година нарочито интересантна, јер се за то за70) Из приватне архиве митрополита М ихаила од 26. III. 1892. л ) Из прпватне архиае митрополита М ихаила од 31. III. 1892. 72) На истоме месту.

124

интересовао и краљ Александар Обреновић. И порсд антисрпскога држањ а бугарскога дела хиландарскога братства Србија није пр&стајала да помаже манастир. Манастирско братство јавља, 19. јануара 1893. године, митрополиту Михаилу. да су почели зидати нове ћелије на место старих «између звонаре и болничке цркве које су већ биле склоне паду». Са материјалним сретствима стоје слабо.73) И из извештаја Николе Радуловића адитрополиту М ихаилу, који му је послао 29. маја 1893. године из Свете Горе, види се да је стање у Хиландару било врло рђаво. Радуловић, по својој иницијативи или по налогу не знамо, обишао је све светогорске манастире и видео колико где има Срба. Хиландар је, вели, страшно запуш тен и нечист. Бугари продају Русима најбоље ћелије око Кареје. Продали су «пре две године ћелију Рождества Светога Јована Крститеља за 1.300 лира монаху Партенију Русу, па сад ево неколико дана продадоше келију Св. Игњатија за 1.600 лира јеромонаху М ојсеју Русу, особено до манаетира близу што су продали скит Св. Тројице и келију Св. Јована Крститеља а то су Русима за велику суму продали. А друго пре што су продате келије као Бурузерска (или белозерска), и Св, Јована Златоустога и проче: јеромонах Кирил који је већ као манастир оградио и с гвожђем у порту потврђен то већ није келија, него прави скит, који већ у хилендарске руке неће никад доћи. А колико су новца узели то један Бог зна, и све дуг хилендарски старци показују. И сад се чује да су на пазар да продају две келије — Свету Тројицу до сами конак на Кареји, а другу не могу да разумем која је, јербо они све тајно то радију. Особано што су продали велико количество место за нови скит 10.000 лира руском Пантелејмону».74) Радуловић даје, даље, цео низ врло интересантних података. ПродалА су, вели, и Крумицу за 300.000 рубаља и тамо већ живе руски калуђери. «Једна шума хиландарска коју је манастир Зограф заузео у спора?3) И з при ватне архиве митрополита М пхаила од 19. I. 1893. И з при ватне архиве митрополита М ихаила од 29. V 1893.

125

зумевању са манастира хилендарског калуђерима, већ је манастир Зограф и међу зидану подигао и начинио измоловану сабљу и пише на хамену: оштра сабља за српска глава, а на ћошку пише: Сливница».75) Новац, који се шаље Хиландару шаље се у Македонију за бугарску пропаганду: «И добро знајте свети владико докле год је манастир Хилендар у бугарским рукама — наша просвета и школа у Македонији никада напредовати неће. Ово имање што су Русима испродали све су дали на просвету и бугарске школе. Ако ми то не верујете, а Ви одредите комисију нека им прегледа рачуне пак ће тад да се уверите шта Вам кажем».76) Све то раде по упутству Егзархије у Цариграду: «. . .А што се тиче архимандрита Ваеилија што у Нишу био, што претставља да је он Србин и да је дооротвор српски. Он је п р а в и Б у г а р и н из С а м о к о в а — тај је највеће зло принео манастиру пошто је продао шест метоха у Бугарској, које ће Вам и сам он признати ако га будете питали*.") Радуловић је поименице навео 24 Србина монаха који живе у разним манастирима; навео је, такође, у коме су манастиру или скиту живели. Навео је, да су у Зографу живела три Србина и један Влах.78) Радуловић је, 3. јуна 1893. године, спет из Свете Горе, јавио митрополиту Михаилу. да су Бугари из Хиландара продавали манистиру Св. Пантелејмона земље за 1,400.000 рубаља, али су Руси нудили само један милион. То му је, вели, рекао један монах из скита.79) Епитропи Данило и Дамаскин извињавали су се, 16. августа 1393. године, што нису у заказано време могли доћи да Краљ у честигају примање управе, јер их је спречио изненадни долазак султановог изасланика, који је дошао да «прегледа све светогорске фермане и синоре». Моле га да их извини код Краља. Тамо, пак, долази Василије који ће све усмено објаснити. Он «до75) На кстсме 76) На истоме 77) На истоме 78) На истоме 79) На истоме

126

месту. месту. месту. месту. месту.

носи собом зисоки ферман и протокол рада односно парнице «Какозо-Арсеница».80) Вероватно да би отрежњавајуће утицао на несрпски део хиландарскога братства писао је митрополит Михаило, 4. октобра 1893. године, манастирском бр:.тству да је примио њихово писмо, које су му послали преко архимандрита Васклија. Обавештавајући их, да је парница са хаџи-Михаилом Пешићем пред судом он се нада да ће се окренути у корист манастира. Затим им пише: «У договоору са архимандритом Василијем, ишли смо заједно пред Њ. В. Краља и предложили: 1) да буде свагда краљ Србије заштитник и покровитељ Хилендара. 2) да пошље посданика и друга лица, да у догозору са турским властима поставе границе у Арсеници, које је имање хилендарско, 3) да се стави у буџет сваке године помоћ Хилендару и 4) да се приграбљени новци Деда Викторови узм у од Михаила Пешића Нишлије».81) Краљ је пркмио све ове тачке. Препоручио је манастирима да о томе размисле. Министар иностраних дела рекао је епископима да ће прве три тачке моћи остварити у договору са јерархијом, а да четврта тачка зависи од судова.82) Краљ је примио изасланике братства и рекао да је задовољан са писмом од братства и иконом. Обећао је да ће све учинити за манастир. Митрополит Михаило је рукоположио Хрисанта за јеромонаха, а затим га произвео за архимандрита.83) Ову делегацију. која је дошла накнадно, сачињавали су Хрисант и јеромонах Климент. Икона, коју су донели Краљу, била је пресвета Тројеручица и икона Св, Симеона и Саве. Делегација је била у Београду почетком новембра 1893. године.84) Епитропи манастира Хиландара известили су, 9. јуна 1894. године, митрополита Михаила да му шаљу ар80) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 16. VIII. 1393. 81) АМХ 1883, број 124; И з приватне архиве митрополита М ихаила од 4. X. 1893. б2) На истоме месту. 83) АМХ 1893, орој 125; И з приватне архиве мптрополита М ихакла од 16. XI. 1893. 84> И з приватне архиве митрополита М ихаила од 26. X. 1893.

127

химандрита Василија због парнице око Арсенице и због парнице са хаџи-Михаилом Пешићем. На полеђини овога писма написао је митрополит Михаило: «Предложити влади потребу комисије и друго у корист Хилендара».. .85) Нићифор Дучић, који је раније био у Хиландару свечано дочекан од братства, писао је, 24. марта 1894. године, некоме архимандриту у манастиру и жалио се што му нису послали п р е п и с Карејског Типика Св. Саве. Дучић је револтиран и пребацује им: «Од када тражим од братства хиландарског да ми пошаље Савин Карејски Типик онај на кожи, или с њега тачну и вјерну копију, ради науке, већ бих га могао добити из Америке! Од када молим за то братство хиландарско, да сам замолио грчкога патријарха или турскога министра иностраних дела, или Карејску управу, јамачно бих добио то, што иштем, а братство хиландарско неће да ми пошаље! То није лијепо. Јер ја не тражим ништа од чега би било штете Хиландару; шта више, бринуо сам се и бринућу се вазда за његове интересе. Ви сте и господин архимандрит Хрисант, који то разумијете, зато сам се обратио вама двојици; али се види, да ви за то немарите! То ми је веома криво. Ако ми ту молбу нећете испунити, одговорите ми, да знам да се не надам узалуд».86) Н е знамо какав је одговор добио Нићифор Дучић. Митрополит Михаило је, 5. априла 1894. године, писао братству хиландарском да је добио њихово писмо преко архимандрита Василија и да је, заједно са њим, изложио Краљу и влади све потребе манастирске. Краљ се примио покровитељства, а све друго биће уређено.87) .. .Митрополит Михаило је, 28. маја 1894. године, писао некоме архимандриту у Хиландар, да ће краљ Александар ићи у Цариград преко Солуна: «Ја сам говорио да у повратку сврати и у Хилендар, па ми одговори: да ће то у Цариграду видети и решити, према расположењу турском. А да ће за Хилендар водити 85) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 9, III. 1894. 36) АМХ 1894, број 71. 87) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 5. IV. 1894.

128

бригу, то ће чинити».88) Митрополит Михаило је, 29. јула 1894. године, обавестио хиландарско братство да се заузео да се испуне четири пре поменуте тачке и нада се да ће то бити. Помиње се, да је Хиландар око парнице потрошио 30.000 дуката и да се налази у великој невољи.89) Краљ Александар није овај пут свратио у Хиландар. Митрополит Михаило, 12. августа 1894. године, поново помиње братству да се залаже за остварење поменуте четири тачке. Српски посланик у Цариграду доћи ће у Хиландар «и тамо у договору са братством и помоћу власти царске осигурати имања по царским ферманима и привилегијама које свети Хиландар има».90) Јавља им и о нападу на архимандрита Василија, који је настојао на томе да убрза парницу са хаџи-Михаилом Пешићем; «Овде је, вели се, изашла једна књига под називом ,Отац Василије’, која каља неке од братства; но та је књига по тражењу нашем забрањена. Она је потекла од хаџи-Михаилове стране, држећи да ће тиме публику расположити у корист његову да му се не траже новци покојнога владике Деда Виктора, који припадају Х илендару».. ,9’) У Хиландар је требао да дође др Владан Ђорђевић, који је тада био српски посланик у Цариграду. Он је, 21. јула 1894. године, писао митрополиту Михаилу, да је одлучио сам отићи у Хилаидар «и лично проучити право стање ствари и начине како да се осигура имање Светога Саве и Светога Симеона». Моли митрополита Михаила да из Србије не пушта архимандрита Василија «док се ја на лицу места не уверим, је ли тај ,Хилендарац’ одиста оно зашто се нама продаје, или нешто друго».92) О овој посети је знао и руски консул Т. Лисевич, који је, 24. новембра 1894. године, писао митрополиту Михаилу: «Ковачевић (Љубомир) на Атону са епископом Мрашине 88) АМХ 1894, број 79. 89) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 29. VII. 1894. 90) АМХ 1894, број 80 Из приватне архиве митрополита М ихаила од 12. VIII. 1894. 91) На истоме месту. 92) И з приватне архиве митрополита М ихаила од 21. VII. 1894.

129

јерархије Димитријем, а тамо долази и посланик Владан из Цариграда да би осигурао имање Хилаидарско».?3) Епископ Димитрије је био у Хиландару. Мктрополит Михаило је, 10. марта 1895. године, писао тимочком епископу Мелентију о стању у Хиландару: «Мука и с те стране. Господин Димнтрије дође из Свете Горе са архикандритом Василијем, и он је усхићен Светом Гором. Чекам шта ће реферисати он Краљу, па ћемо после видети шта ћемо.м) Ст. Лозанић, тада заменлк министра иностраних дела, јавио је, 3. јануара 1895. године, епископу Димитрију да може доћи на усмени реферат о Хиландарском питању, «које Вам се чини тако важно, да се не могу преко писама доставити».95) . . .Епископ Димитрије је 1894. године био послат у Хиландар да прегледа и уреди односе у њему. Он је тада био државни саветник. За време свога задржавања у Хиландару епископ Димитрије је преписао Типик Светога Саве (објављен у «Споменик» СКА 31); то је био за науку важан посао.96) После повратка из Хиландара епископ Димитрије је одржавао везе са манастиром. Он је, 9. марта 1895. године, писао некоме архинанцриту у Хиландару. Јавља му, да се Краљ није још вратио и када се врати јавиће му више: «Међутим, и сад Вам могу јавити, да ће све испасти онако како желимо».97) Пише му, даље, и о парници са хаџи-Михаилом Пешићем и наставља: «Када сам по доласку овде отишао митрополигу. затекао сам код њега онога архимандрита на кога сам помишљао да вам упутимо у братство, али се он много устезао, и тако се вратио у манастир. Ако се он не хтедне никако примити, ја другога и не знам, који би био за тамошње прилике, те може испасти да никога и не пошаљемо. Неке ми је предлагао митрополит, али ја нисам могао на њ их пристати. Уо93) И з прлватне архиве митрополита М ихаила од 24. XI. 1894. 94) И з архиве егшскопа М елентија, без броја, н алазЈгла се у ХиланД а р У још несређена. 95) и з приватне архпве митрополита М ихаила од 3. I. 1895. 96) Народиа епциклоледнја СХС, књ . III, стр. 262. 9?) АМХ 1895, орој 134.

130

сталом, то ћемо видети пошто Краљ дође и пошто се друге ствари уреде».98) Архимандрити Хрисант и Данило писали су. 20. марта 1895. године, митрополиту Михаилу, да им турске власти нису дозволиле да н е ш т о продају. Ако им се то не дозволи манастир ће имати штету од 2.000 лира. Моле га да се заузм е за новац који је оставио владика Виктор.99) По повратку краља Александра писао је, 1. априла 1895. године, епископ Димитрије братству манастира Хиландара: «3а манастирске ствари могу вас извеетити да стоје добро. И Краљ, и митрополит и сви угледни људи заузели су се да манастир добије парницу, што ако буде уверавам Вас, да Србија неће задржати манастирски новац, него ће га вратити манастиру као шго се у послатом писму захтева. Србија није ни до сада ништа манастирско задржала за себе. На крају свега могу вас уверити и то, да ме је министар јуче известио, да је Краљ.на мој предлог, наредио да се Хилендару пошаље 500 дуката за ову годину. .. И тако ће, као што видите, Србија савесно вршити своју дужност премаХилендару, а на братству остаје дужност. да буде пажљиво и благородно према Србији. Ово је само почетак, а биће и у будуће прилике, у којима ће Србија ггоказати да јој је Хилендар ср-

цу».100) Братство манастира Хиландара постајало је све нестрпљивије због нерешавања парнице са хаџи-Михаилом Пешићем. Епископ Димитрије им је, 15. маја 1895. године, јавио да се пожурује решење парнице: «Што се тиче новчане помоћи манастиру, пише им он, то је стзар већ свршена, и у то не треба сумњати. Само треба се стрпити, док та ствар прође кроз Скупштину, јер као што сам јавио, и Краљ и министар ж еле, да и Скупштина тај издатак одобри, те да може остати сталан за сва времена. Ја једва чекам да опет к вама до93) На истоме месту. " ) И з приватле архиве митрополита М ихаила од 20. III. 1895. 10п) АМХ 1895, број 135.

131

ђем, што ће на сву прилику бити у почетку аргуста, а онда ће се видети и све друго уредити».'0') Епископ Димитрије није у августу отишао у Хиландар. Он је, 25. септембра 1895. године, писао архимандриту Хрисанту, да му шаље једнога Србина, који је свештенички син «и учио је нешто мало школе, па сада ж ели да се закалуђери. Господин митрополит га је упутио мени, да му дам препоруку, али ја га не1познајем и не могу Вам рећи да ли је добар а ни да је рђав. Стога Вас молим да га примите и да му дате какву дужност, па ако је добар уведите га у чин кад томе буде време. Ја сам му казао како је тамо. Будите ми здраво са свом осталом братијом*.102) Епитропи манастира Хиландара, архимандрити Хрисант и Данило, обавестили су, крајем октобра 1895. године, митрополита Михаила о томе, да је комисија, на заузимање Владана Ђорђевића, одредила границе имању «Каково-Арсеница» према ферману. Околни сељаци ометали су рад комисије и оружано је напали. Ни после интервенције власти, по наређењу Валије, сељаци нису дозволили да се границе поставе према ферману. Обавестили су о томе Владана Ђорђевића и он им је јавио, да је Министарски савет решио да се ферман мора извршити.103) Иван Павловић, тада српски консул у Солуну, обавестио је, 14. децембра 1895. године, братство манастира Хиландара, да га је Краљ послао да је ближе њима, да их у свему помаже и да им буде на услузи. Већ је интервенисао код Валије «и Валија је одмах дотерао Марино и сву његову банду у Солун и најстрожије им запретио да манастирско имање не дирају. Чим стигне нови Валија ја ћу и њему говорити о томе. А ви кадгод вам устреба каква помоћ код власти јавите мени одмах, па ћу се ја о томе старати».104) Обавештава их да им је донео 6.000 дашара у злату као поклон Краља 101 ) АМХ 1895, број 136. >02) АМХ 1895, број 139. 103) и з приватне архиве митрополита М ихаила од 15. ХП. 1895. 1°4) АМХ 1895, број 143.

132

и да је то предао Василију и Дамаскину. Вели, да ће обрадовати Крал>а «ако на метоху вашем отворите један мали параклис у славу светих отаца наших Симеона и Саве, те да се и деца српска имају где Богу и светима молити».'05) На сам Божић 1895. године Павловић је писао хиландарском братству, да се врло радује што су усвојили њетов предлог: «. . .Ако би вам, вели он, угодно било лошљите једнога брата да на дан Светога Саве одслужи прву службу. Ме-ни би врло годило да један од ученика нашега великога Просветитеља уж еж е прву свећу у новој кући његовој. Ако можете пошаљите и коју икону, кандило и остале потребне ствари. Ако немате својих ствари, купите па ћу вам ја надокнадити што будете потрошили. Само гледајте да тај брат стигне овамо који дан пред Светога Саву».'06) Током 1896. године чињено је неколико покушаја да се бугарски део хиландарскога братства уразуми. Митрополит Михаило је, 8. јануара 1896. године, обавестио Стојана Новаковића, који је тада био посланик Србије у Цариграду, да су за Хиландар отишли адвокат Алекса Новаковић и Љуба Ковачевић, да би убедили епископа Саву у свој предлог о њетовом одлаеку у Хиландар. Братство, вели митрополит, «пристаје да свечано прими г. епископа, али ускоре да га испрати на што опет г. Сава не пристаје, него ж ели да остане у Хиландару».107) Алекса Новаковић је обавестио митрополита Михаила, да су Бугари оклеветали епископа Саву, а он није крив ни патријарху ни султану, «а већ знате да су највећи лажови, клеветници и сллеткароши Бугари». Епископ Сава тражи да се иште ферман који би осигурао Србима управу, али је Владан Ђорђевић држао да је ово тешко. «Молим Вас, вели митрополит, да о томе размислите и да учините што се год може, те да нам Бугари не отму Хилендар, као и да Кобург у њега не долази, јер би то била јавна увреда на105) На истоме месту. 1и; нас тројица се морамо борити са Атонским ма174> IIз приватне ар:-:иае мптрсполита М ихаила ОД 18. XI. 1297. 175> Из прпватке архлве т.штрополлта М пхаила од 22. XI. 1897.

154

настирима и са турским властима на чијем чслу со Русик као најбогатији и највећи наоружао да штити праза Бугара у Хилендару».1/1>) Моли га за заштиту и за уорзање берата од Султана да Хиландаром злада српска влада: «Ако то не буде онда ће се епископ Сава и отац Василије вратити у Србију, а ја са својом братијом као смутљивац по њиховом суду бићу заувек лишен свога прибежишта, створенога сузама, радом и знојем».177) Разумљиво је да је српска дипломатија била огорчена због поступка према епископу Сави, али јг она умела да дели немогуће од могућега. Владан Ђорђевић. који је тада био претседник владе и министар спољних послова, писао је, 4. децембра 1897. године, митрополиту Михаилу о томе да је епископ Сава, полазећи из Цариграда, био снабдевен препорукама свих н а ј м ер о д а в н и ј и х лица: «Његов одлазак из Хилендара довео је питање о овоме манастиру у један врло теж ак положај. Да се из њега изађе треба много више размишљања и другачијих начина рада, него што то мисли епископ Сава». ” ) Он стално размишља како да се о::о питан>е реши; предузео је мере, да патријарх дозволи епископу Сави да служ и у Светој Гори: «.. .Остале ћу кораке чинити, кад нађем, према своме познавању прилика у Цариграду и односа са Светом Гором п р е . П а тријаршији и Порти, да је који подесан и оправдан... Не може се губити из вида, да ни Васељенски патријарх, ни Отоманска влада, не могу ово питање решити на пречац само ради тога, да ми будемо задовољни. Васељенска патријарш ија иако би ж елела да Хилендар дође под наш утицај, неће, а и не може да се меша с довољно ауторитета у Хилендарско питање колико због опозиције братства, толико и стога, што се светогорски манастири управљају потпуно еамостално по својим Типицима. Па ни Отоманска влада ке смв да се меша, нама за љубав, у ово питање. јер би се тако ство176) И з приватне архиве г.штрополлта М ихапла сд 21. XI. 1397. 177) Н а Ј^стоме иесту. 178) И з приватне архиве митрополпта М ихаила од 4. XII. 1897.

рио опасан преседан, који би изазвао једнодушни отпор не само Хилендараца, него и свих осталих манастира,па и држава које су им заштитници».179) Исто мишљење о овоме имао је и Стојан Новаковић, који је био тада српски посланик у Цариграду. Он је, на дан Светога Саве 1898. године, писао митрополиту Михаилу из Цариграда: «Што се Хиландара тиче, није могуће радити за ферман султански, како ми Ваше Високопреосвештенство пише, јер би нас то компромитовало најпре и највише код Руса, нити има кога који би овде одобрио да се султанским ферманом почну укидати каквагод из старине наслеђена автономна праза. А таква су и права Хиландарска. Епископ Сава греши што ж ели оно што не може бити. Ако му се учини да се може с почастима вратити, проведевши извесно време у манастиру, то је добро, и треба, после, мислити на друга сретства којима да бранимо аманет наших старих у Хиландару».180) Од 24. децембра 1897. године имају два писма митрополита М ихајла братству манастира Хиландара. У једноме им се јавља да тамо долази адвокат Алекса Новаковић, који је водио парницу против хаџи-Михаила Пешића и добио је за рачун манастира. Он им доноси Мирослављево Јеванђеље, «које је братство сачувало и дало краљу Александру, који га је дао о своме трошку наштампати*.181) Од парнице са хаџи-Михаилом Пешићем манастиру припада 7.125 дуката, и «он за свој шестогодишњи рад и своје знатне новчане издатке и велике трошкове, које је имао ништа не траж и ни примити неће, ако се од хаџи-М ихаила не би могло више од 7.125 дуката наплатити. Ако би се пак што преко завештане суме могло наплатити, он ће примити за свој шестогодишњи труд и своје трошкове око вођења парнице од тога сувишка».182) Нада се да ће Новаковића лепо и са поштовањем примити. 179) 18п) 181) 182)

156

На истоме месту. и з приватне архиве митрополита М ихаила од 4. I. 1898. АМХ 1897, број 152. На истоме месту.

По Алекси Новаковићу митрополит Михаило је послао архимандриту Хрисанту једно писмо у коме се осврнуо и на случај са епископом Савом: «Ми смо овде, вели митрополит, ожалошћени, зашто братство тако поступа са епископом Савом. Не можемо да разумемо тај поступак. Било би разумљиво да је братство казало, ми нећемо да будеш у управи, али седи овде, моли се Богу, ж иви како знаш, а не да га најурите и он мора пешке да иде као протерница. Како год хоћете, али ово није ни уљудно, ни братски. Има једна српска изрека: ја те мећем у њедра, а ти мене удараш у ребра. Мислим да није ово било потребно. Ето, био је тамо и епископ Димитрије, па се вратио. Тако би се вратио и г. Сава и са братском успоменом о свима вама. Сетите се доласка архимандрита Дучића и других и долазака у Србију многе браће из Хилендара и сва се писма братска чувају у министарству, у којима се тражи помоћ и покровителлтво, које је увек по могућству чињено и давано. Па зашто сад братство јури сваког Србина из Хилендара? Није ли ово политичка радња? Ако братство налази да буде некоме политички агент, онда му ми нимало не завидимо, нека иде тим путем докле год може, а ми морамо оплакивати и жалити такво братство».'83) Братство манаетира Хиландара писало је, 5. јануара 1898. године, митрополиту М ихаилу о доласку Алексе Новаковића и Љ убе Ковачевића, али није ништа помињало о случају епископа Саве.184) О њему је, 5. јануара 1898. године, архимандрит Хрисант писао митрополиту Михаилу у намери да се, колико толико, оправда: «Што се тиче, вели он, до епископа Саву, пре доласка на његово преосвештенство дошао архимандрит Василије из Србије и саопштио да је изработио да дође владика Сава. Современо разни вјесници и разни статии публиковали су да је Хилендар бајаги пропао и због његово плачевно состојаније долази епископ Сава да заведе ред и да га спаси од јавна пропаст и прочеје. 183) и з приватне архиве митрополита М ихаила од 24. X II. 1897. ,84) И з приватне архи ве митрополита М ихаила о д 5. I. 1898.

157

Тај слух и други подобни соблазнили су управа Свете Горе и управа манастира и братство хилендарско праведно смутило се пошто све то дешавало се после извесни (даље није читко).’85) Куне се, да братство не јури Србе из Хиландара. Истерани су само неки због непослушности. Последша вест, нама позната, о вези митрополита Михаила са манастиром Хиландаром је једно писмо, писано 19. јануара 189С. године, у коме се помиње, да је Алекса Новаковић донео митрополиту Михаилу једно писмо од епископа Саве. У писму се вели: «.. .И он и Љ уба су јако огорчени на Хиландарце велике незаљалце. А међутим и г. Владан и Њ . В. Краљ мољаху ме да не браним г. Саву, него да пошаљемо тамо г. Димитрија. Али мк је драго што г. Алекса Новаковић, адвокат, вели да г. Димитрије није за ништа, а г. Сава треба да уђе у Хилендар. Дај Б ож е'»1М) Ово писмо је, изгледа, писао епископ тимочки М елентије митрополиту Михаилу. Митрополит Михаило се упокојио 5. фебруара 1898. године.. Новоизабрдни митропслит Србије Инокентије обавестио је о тсме, 10. априла 1038. године, братство макастира Хиландара. Позива их да се моле за упокојенога митрополита и потсећа их на шихове дужности.137) Инокентије је, 2. јуна 1898. годкне, препоручио братству манастира Хиландара Василија Ђорђезића, родом из Старе Србије, који је био две године у Хиландару па «жели да остатак својих дана лровгде и своје кости остави у поменутом манастиру. Он га топло препоручује и моли да приме овога лобожнога старца и својим братољубљем помогну му у његовој доброј нам ери.. ,»188) Из писма архимандркта Хрисанта епископу Димитрију, писаног 5. августа 1898. годинз, види се да је епископ Сава, још увек, био у Светој Гори. Чули су да он треба да дође у Хиландар и да буде игуман манастира. Те је вести пронео Сава Грбовић по 185) И з г;риватне архиве митрополлта М ихапла од 5. I. 1898. ^86) и з приватнз арх;Јзе еппсиопа М елентија. 187) АМХ 1898, број 199. 188) АМХ 1898, број 269.

158

Светој Гори. Архимандрит Хрисант вели, да је у брат-

ству раздор и свађа: ше Србије у Солуну (име нечитко) ооратио се, 9. децембра 1898. године, братству манастира Хиландара једним писмом у коме им, поред осталога, истиче да су прекршили уговор, склопљен између манастира Хиландара и краља Александра децембра 1895. године. Према томе уговору «претставништво Србије у Солуну овлаштено је да може све оправке и поправке вршити у метоху манастира у Солуну, па чак и нове зграде над старим подизати и употребљавати их како хоће, на неодређено време; нашао сам се побуђеним племенитом мишљу, да речени метох, већ склон паду, оправим. Озај мој корак у корист је и самога манастира, јер ће умеето старе роботне зграде, имати у будуће обновљену кућу, са привременом богомољом».190) Овој намери генералног консула противили су се Мојсије и Галактион: «То је противљење Мојсија и Галактиона протршно обавезама манастира према овоме краљевском генералном консулату, па као такво оно мора пасти, а Управа манастира само ће се изложити излишним трошковима».191) Генерални консул узима, у продужењу писма, оштрији тон и потсећа братство манастира Хиландара на то, да је Хиландар свакоме Србину свет: «.. .Стога се, вели он, надам да ће данашња Управа Хилендара добро пазити на последиЦе које неминовно морају наступити услед оваквог др,Е9) Н ађено у архиви митрополита М ихаила. ,90) АМХ 1898, број 244. ’” ) Н а и с т о м е м ее т у .

159

ж ањ а неких њених чланова. Ја желим и надам се, да ће братство хилендарско скренути са опасног пута на који су га навели хрђави савети неискрених шпекуланата, и послушати ону страну, синове светих Немањића, од које се само добру може надати. Каквог смисла има тужба Мојсија и Галактиона овде, који су јуче примили једногодишњу кирију за метох, и са тим признали јачину уговора против кога данас раде».192) Мојсије и Галактион били су узели адвоката Р. Модијана и консул опомиње братство, «да се оставе посла врло штетног за чланове браства Хилендарског».193) Он ће, ако братство разумно поступи сазидати му «засебан стан, и ако би то требало да падне на терет манастира, сходно писму број 56 од 21. маја 1897. године са којим се манастир обавезао да сам направи кућу за стан својих калуђера».194)

И ПОЧЕТКОМ XX. ВЕКА ИСТО СТАЊЕ

.

1

Односи братства манастира Хиландара према Србији и сташе у њему остали су и последње године XIX. века и почетком XX. века, углавно, исти. Развој политичких догађаја на Балкану осенчавао је односе и у Светој Гори. Хиландарско братство, под бугарским утицајем, продужавало је своју игру са Србијом; нису са њом раскидали односе, али су Србе и даље потискивали из манастира. Хиландар је, крајем XIX. века, претстављао у Србији јеромонах Авксентије, који је живео у хиландарском метоху у Нишу. У једном писму братству манастира Хиландара, писаном 19. јануара 1899. године, Авксентије се ж али на неке одлуке 192) Н а и с т о м е м е с т у . 193) Н а и с т о м е м е с т у . 194) Н а и с т о м е м ес т у .

160

Народне скупштине о контролисању црквене и манастирске имовине што погађа и метох у Нишу: «От нову годину, вели он, наредба дошла из Министарство преко Градоначалника до Духовни суд да свака црква и манастир на нарочити за то лист упише движимо и недвижимо имушчество, тако сушчо и за наш манастир. Звао ме прота нишки и саобчио ми да опишем манастирско имушчество. Оно что има и за 98. годину и расход».’) Авксентије истиче, 15. фебруара 1899. године, да је нишки владика Никанор (Ружичић) склон манастиру Хиландару и да је изразио ж ељ у да са једном групом поеети манастир Хиландар. Моли их, да му «пишете неколико речи благодарни от ваша страна и као да га подканите да дојде в свети монастир и ако би му писали молим наипокорно оца архимандрита Хрисанта он да му пише, да гледа мало да го напише на с р бс к и ј е з и к , но молим да не буде нешчо увредно. Ја желим с обе стране да буде мир и љубав, а најповече за манастирски интерес».2) Јавило му се, пише Авксентије, 13. марта 1899. године, око десет поклоника, свештеника и мирјана, али не зна да ли ће доћи и владика: «Ако добије дозвол Владика те и он појде с нама, надам се да буду повеч поклоници ако ли не, колко буду ја сам се решио макар пет човека да имам у друштво шче дојдем за Ускрс в монастир, имам нуж да за дрехи, и да се видим братију».3) Авксентије је био у Светој Гори. О своме повратку и о пријему код српскога консула у Солуну поднео је, 4. маја 1899. године, опширан извештај братству. Консул их је лепо примио, а са њим је разговарао два сата. Питао је и о свему шта је и како је у манастиру, да ли су сложни, «и ж елели да престане и сасвим да изгасне омраза помежду монастир и Србија, ја како сабрат ваш и пострижник хилендарски колко бех возможен утољавах гњев против плевосејатељи, и браних ’) АМХ 1899, број 125. г) АМХ 1899, број 193. 3) АМХ 1899, број 194.

161

братство, и обешчах му да братство ж ели измкрење са његову приузвишеност и све сплетке што су се случиле от неко време на сам пребацих на отец архимандрит Василије, и молих му се да га некако уклони из Солуна».4) Архимандрит Василије је био бугарском делу хиландарског братства кост у грлу. Због тога је хтело да га уклони из Солуна и из близине српскога консула. Авксентије вели, да је њему консул предложио да братство пошаље два старца њему «и ми шчемо се лепим начином споразумети, и за сваку нужду монастирску шче му се најде средство, а колко је за Василија шчо се касаје, он је при мене (каже косула) као један от послужители и никакву дерзост он при мене нема, нити сме без мој дозвол да се јави у консулато, ако му ја не дозволим. Зато пиши братству да не се смушчава ни мало, но и како то и да је на отец Василију никоји не му похваљава за труд му, но напротив један од поклоници старец каза му в очите, кад го попита шчо говори братетво за него, а старец му одговара: братство у Хилендару ж али се на тебе, и шчо год ее случи та ненавист помежду Србије и монастира ти си причина, а он сиромах куне се да неје и показује се као бајаги Србин не може да гледа неправда бугарска шчо се ради у Хилендару и да не је задовољен да живи помежду европски иган (ваљда цигани?), и не в сзети монастир в тишина и безмолвије».5) Као главно што му је консул рекао јесте, да он пише манастиру, «да се братство сложи и да излегне ненавист помежду монастира и Срба, и да признаду Њ егово Величество краља Александра за свога заштитника, који је из љубави ступио ногом на тај свети дом Немањића и не мисли нити он нити пак до најпростега сељака Србина хоји би пожелел монастиру не дај Воже какву лошевину, или да се боји наше братство да би се населили србски калуђери у Хилендар и отузму власт братији који су преживели у монастиру