Hidraulika i Pneumatika

SEMINARSKI RAD

HIDRAULIKA I PNEUMATIKA HIDRAULIKA KOD TRAKTORA 539

SADRŢAJ

SADRŢAJ .................................................................................................................................. 1 UVOD ........................................................................................................................................ 2 1. KONSTRUKTIVNA ANALIZA TRAKTORA ................................................................ 3 1.1. Tehnički podaci ........................................................................................................... 5 2. KONSTRUKTIVNA ANALIZA HIDRAULIČNOG SISTEMA ..................................... 6 2.1. Otvoreni hidraulični sistemi ........................................................................................ 7 2.2. Zatvoreni hidraulični sistemi ....................................................................................... 7 2.3. Konstruktivna analiza hidrauličnog sistema traktora .................................................. 9 2.4. Komponente hidrauličnog sistema traktora............................................................... 10 2.5. Struktura hidrauličkog ureĎaja .................................................................................. 10 3. HIDRAULIKA KOD TRAKTORA IMT 539 ................................................................. 14 3.1. Hidraulični podizač ................................................................................................... 16 3.1.1. Koordinacija ručica ............................................................................................ 16 3.2. Transportovanje oruĎa............................................................................................... 17 3.2.1. Kontrola poloţaja ............................................................................................... 18 3.2.2. Kontrola reagovanja ........................................................................................... 18 3.3. Kontrola vuče ............................................................................................................ 19 3.3.1. Oranje i kultivacija ................................................................................................ 19 3.3.2. Plitka kultivacija i rad sa teškim oruĎima .......................................................... 19 3.4. Osiguranje sistema od preopterećenja ....................................................................... 19 3.5. Snabdevanje spoljnih potrošača uljem pod pritiskom ............................................... 20 3.5.1. Zadrţavanje traktorskih poluga.......................................................................... 20 3.6. Rukovanje sa hidrauličnom instalacijom za oruĎa - Spoljna hidraulika-.................. 21 3. ODRŢAVANJE HIDRAULIČKOG SISTEMA TRAKTORA....................................... 23 ZAKLJUČAK .......................................................................................................................... 27 LITERATURA ........................................................................................................................ 28

1

UVOD

Traktori su glavni izvor snage u poljoprivredi. Nijedan poljoprivredna mašina nije zastupljena kao traktora. Traktori se mogu podeliti prema raznim kriterijumima. Prema nameni, traktori bi se mogli podeliti na poljske, voćarsko-vinogradarske i šumarske. Prema koncepciji, traktori se mogu podeliti na dvoosovinske i jednoosovinske (motokultivatori).

Primena hidraulike na traktorima započela je još dvadesetih godina prošlog veka, kao sredstvo za pokretanje poloţaja za priključivanje u tri tačke. Pedesetih godina dvadesetog veka počinje intezivnija primena hidraulike za pogon priključnih mašina, najpre na jednoradni cilindar za podizanje sanduka, kip – prikolicei slične potrebe. Zatim se razvija primena za pogon hidromotora na priključnim mašinama raznih aktuatora za uključivanje i pomeranje pojačivača za upravljanje kretanjem – servo volan i kočnica. Krajem dvadesetog veka počinje ubrzana primena elektrohidrauličnog upravljanja transmisijom. Razvija se elektro-hidrauličko upravljanje podiznog sistema traktora, a u polsednjih desetak godina primenjuje se integralni sistem upravljanja svim delovima traktora uz primenu elektronike i hidraulike. Najnovija primena usmerena je ka unapreĎivanju konfora rukovaoca Uobičajeni traktori sastoje se od motora, šasije, transmisije, upravljačkog mehanizma, hidraulike i točkova. Sistem rada traktora je prenos snage motora putem transmisije na zadnje ili sva četiri točka. Traktori na zadnjem mostu imaju hidrauliku koja sluţi za regulisanje poloţaja priključaka. Priključci se priključuju na traktor u tri tačke. Prva je tačka gde dolazi tzv. “poteznica“, što predstavlja zapravo polugu sa navojem za regulisanje ugla nagiba samog priključka. Visina priključka “poteznice“, od tla je od 900 do 1000 mm. Preostale dve tačke priključka su zapravo dve zadnje grede na traktoru, koje sluţe za podizanje i spuštanje priključka. To se ostvaruje pomoću hidraulike. Raspon zadnjih priključnih greda (ruku) varira od 500 do 800 mm.

2

1. KONSTRUKTIVNA ANALIZA TRAKTORA

Traktor je samohodna tehnološka mašina koja obavlja veliki broj agro-tehničkih operacija u poljoprivredi, ali i van nje. Zbog široke primene, traktori se grade u različitim oblicima i kategorijama. U zavisnosti od namene, razvijeni su različiti modeli traktora koji se koriste u saobraćaju, poljoprivredi, šumarstvu, graĎevini... Traktor, u principu ima sledeće osnovne sklopove (sisteme, ureĎaje): -

Osnovna noseća konstrukcija (ram, šasija)

-

Motor,

-

Transmisije,

-

Hodni sistem (ureĎaj za kretanje),

-

Sistem (ureĎaj) za kočenje,

-

Sistem (ureĎaj) za upravljanje,

-

Hidraulični ureĎaj,

-

Kontrolno upravljački sistem,

-

Elektronski ureĎaj,

-

Dopunski ureĎaj.

3

Slika 1. Uzdužni presek traktora Na slici 1. Prikazan je uzduţni presek traktora sa svim potrebnim ureĎajima po pozicijama, koji su obeleţeni brojevima do 48 i to: 1 – prednja pogonska osovina; 2 – upravljački hidro-cilindar; 3 – hladnjak ulja; 4 – hladnjak za tečnost; 5 – ventilator; 6 – termostat; 7 – pumpa za vodu; 8 – cilindar; 9 – klip; 10 – ventili; 11 – pokazivač nivoa goriva; 12 – rezervoar goriva; 13 – turbo-punjač; 14 – glavni kočioni cilindar; 15 – grejač; 16 – ventilator klima ureĎaja; 17 – instrument tabla; 18 – vratilo upravljača; 19 – ručica menjača; 20 – ručica za PTO; 21 – ručica za puţne brzine; 22 –ručica hidraulika; 23 – blokada diferencijala; 24 – sedište; 25 – osnova podizača; 26 – ručica za regulisanje hidraulika; 27 – poluga podizača; 28 – gornja poluga podizača; 29 – hidraulične priključnice; 30 – spoljnopodizni cilindar; 31 – podesiva poteznica; 32 – donje poluge podizača; 33 – zadnji prenos; 34 – PTO sa 540 i 100 min-1; 35 – bregasto vartilo; 36 – uljna pumpa; 37 – kolenasto vratilo; 38 – hidrostatičko upravljanje; 39 – turbo spojnica; 40 – grejanje; 41 – mehanička spojnica; 42 – sinhronizovani fini menjač; 43 – menjač pod opterećenjem; 44 – spojniceza PTO; 45 – osnovni menjač; 46 – uključenje PTO; 47 – filter za ulje i 48 - inpulsni sensor hidraulike.1 1

Vojvodić M.: (2008): „Pogonski motori i traktori“, Nevkoš, Novi Sad, str 277

4

Slika 2. Traktor IMT 539 Traktor IMT 539 proizvod industrije mašina i traktora Rakovica iz Beograda. Traktor IMT je izgraĎen 1988.god. prema savremenim koncepcijama što omogućuje njegovu upotrebu u svim uslovima i na najteţim terenima.2

1.1.

Tehnički podaci

Motor ProizvoĎač

Industrija motora i traktora Rakovica

Tip

M 33/T-LP četvototaktalni dizel motor

Broj cilindra

3

Prečnik cilindra

91,4 mm

Hod klipa

127 mm

2

IMT (1982) ; „Traktor IMT 539 –Rukovanje i održavanje“ izdanje br. 2

5

Radna zapremina

2500 cm3

Stepen kompenzacije

17,4 : 1

Red paljenja

1- 2 – 3

Snaga motora na zamajcu pri 2000min-1

28,7 KW (39 KS)

Snaga na priključnom vratilu pri 2000min-1 Maksimalni obrtni momenat pri 1300 min

26,5KW (36,5 KS)

-1

15,3 daNM (kpm) Četvorocilindrična

Hidraulik

pumpa

smeštena

u

centralnom kućištu sa razvodnim ventilom, cilindrom pouzdanog ureĎaja i tri razvodna priključka. Sigurnosni ventil je podešen na 175 bar 12l/min pri 2000m-1 radilice motora

Kapacite pumpe

Moć dizanja na krajevima traktorskih poluga 183 daN u transposrtu Za rad na polju i kratkoročnom rstojanju

1000 daN

2. KONSTRUKTIVNA ANALIZA HIDRAULIČNOG SISTEMA

U zavisnosti od načina rada, postoje dve vrste hdrauličnog sistema:-

otvoren hidrauliči sistem i

-

zatvoren hidraulični sistem.

Osnovne razlike izmeĎu ova dva sistema je najbolje objasniti uporeĎivanjem na konkretnim primerima. Otvoren sistem moţe se porediti sa rekom: voda teče bez pritiska i ima konstantan protok. Ako voda treba da se koristi za nešto, deo toka se preusmerava.

6

2.1.

Otvoreni hidraulični sistemi Na slici 3. Prikazan je najjednostavniji otvoreni sistem. Ovakav sistem poseduje

pumpu koja stalno daje protok. Ulje teče od rezervoara do pumpe, slobodnim padom, da bi pumpa potiskivala ulje do rezervoara. Ovde nema niti jedne komponente koja stvara pritisak i u sistemu postoji samo konstantan protok. Količina ulja koju pumpa daje zavisi od strujnih karakteristika pumpe.

Slika 3. Prikaz otovorenog hidrauličnog sistema

2.2.

Zatvoreni hidraulični sistemi Na slici 4. Prikazan je zatvoreni sistem. On se u principu razlikuje od otvorenog po

tome što poseduje sledeće elemente: -

Povratni vod,

-

Cilindar jednostrukog dejstva

-

Kontrolni (razvodni) ventil.

Ovaj sistem nije praktičan jer kada klip doĎe do kraja ili se javi preopterečenje nastaje šteta.

7

Slika 4. Najednostavnij hidraulični sistem

Na slici 5. Se vidi da ugradnjom sigurnosnog ventila omogućava se zaštita sistema od preopterećenja. U obom slučaju, kada doĎe do preopterećenja, otvara se sigurnosni ventil i spoji vod sa rezervoarom, a pri tome odrţava pritisak u granicama dozvoljenog.

Slika 5. Zatvoreni hidraulični sistem sa sigurnosnim ventilom

8

Kada se u zatvoreni hidraulični sistem ugrade dva potrošača sa naizmeničnim upravljanjem princip rada je sledeći: kada su oba ventila u neutralnom poloţaju, ulje teče od pumpe, kroz ventile i nezad u rezervoar, u otovrenom krugu. Drugi cilindar radi kada je prvi kontrolni ventil u neutralnom poloţaju pa popušta u drugi. Istovremeno taj neutralni poloţaj prvog ventila ne dozvoljava korišćenje prvog cilindra. Pri vom rasporedu moguće je korstiti samo jedan cilindar. Jedini način da se koriste oba cilindra istovremeno je da se podeli protok kroz oba ventila, što sa druge strane dovodi do samnjenja efikasnosti cilindra. Različito snadbevanje cilnidra je rezultat njihove različite udaljenosti i ovo se moţe reĎiti stalnim pomeranjem ventila i promena snadbevanja.

2.3.

Konstruktivna analiza hidrauličnog sistema traktora Mehanički – hidraulični sistemi su najpre preuzeli ulogu aktuatora, izvršioca, da bi

danas sve više imali ulogu upravljanja i automatske regulacije. Hidraulički sistem traktora podeljen je u sledeće celine s obzirom na konfiguraciju i namenu: -

Hidraulički agregat,

-

Pogon ureĎaja traktora za priključivanje u tri tačke – podiznih mehanizama,

-

Pogon priključnih mašina i ureĎaja,

-

Elektro-hidrauličko upravljanje sklopovima traktora,

-

Pogon sistema traktora, kao što su upravljački sistem, transmisija, nivelacija kabine i drugo.

U vezi sa mehaničkim izvršavanjem radnih zadataka na mobilnim sistemima, hidraulički elementi i sklopovi imaju prednosti u odnosu na električne i pneumatske. To su: -

Visoka koncentracija snage po jedinici mase, odnosno teţine ureĎaja,

-

Laka mogućnost za ostvarenje pravolinijskog pomeranja, linarni motori – hidro cilindri,

-

Visoka povezanost u obavljanju izvršnih operacija i

-

Pogodnost obezbeĎenja od opterećenja.

Nedostatak hidrauličkog pogna je relativno nizak stepen iskorišćenja i visoka cena. Stoga primena hidrauličkih sistema dominira na mestima gde je potrebna veća snaga, veća sila. Primenjuje se na avionima, brodovima, kamionima, graĎevinskim mašinama, ali manje

9

na automobilima. Uzimajući u obzir stepen iskorišćenja u hidrauličkom sistemu, efektivna snaga je u zavisnosti od sloţenosti postrojenja 50 do 90% od maksimalne.

Komponente hidrauličnog sistema traktora

2.4.

Hidraulični sistem predstavlja funkcionalnu celinu sastavljenu od odreĎenih hidrauličnih komponenti (ureĎaja) koje izvršavaju odreĎenu funkciju. Hidraulični ureĎaj predstavlja sistema sa više hidrauličkih komponenti povezanih u jednu funkcionalnu celinu, čiji je cilj da mehaničku energiju pretvori u hidrauličnu, prenese je posredstvom tečnosti, a zatim ponovo pretvori u mehaničku. Ovakav sistem je u principu hidrostatički, jer se njegovo funkcionisanje ostvaruje na principu promene zapremine hidraulične tečnosti. Kao hidraulična tečnost koriste se specijalna hidraulična ulja, odnosno kod mnogih traktora transmisiono – hidraulično ulje. Za principijalno funkcionisanje hidrauličnog ureĎaja, potrebna je pumpa, koja od strane pogonskog motora potiskuje ulje (pretvara mehaničku energiju u hidrauličnu – pritisak ulja) kroz cevovod u hidraulični motor ( ili hidraulični cilindar), koji hidraulilčnu energiju ponovo prevodi u mehaničku – rotaciono ili pravolinijsko kretanje. MeĎutim, da bi ovakav ureĎaj funkcionisao, naročito u sloţenijim uslovima, potrebno je da ima niz drugih komponenti. Pritisak ulja u sistemu mora biti na odgovarajućoj visini, što reguliše: -

Ventil za ograničenje pritiska (funkcioniše i kao ventil sigurnosti),

-

Nepovratnim ventilom se dozvoljava protok ulja samo u jednom smeru,

-

Prigušnim ventilom se reguliše brzina strujanja ulja (brzina reagovanja).

-

Razvodni ventili koji razvodi ulje tačno u odreĎenom smeru.

Struktura hidrauličkog ureĎaja

2.5.

Komponente hidrauličnog ureĎaja su vrlo precizne izvedbe radi čega hidraulična tečnost (ulje) mora biti potpuno čista (bez mehaničkih primesa). Na osnovu navedenog moţe se odrediti osnovna struktura hidrauličnog ureĎaja traktora: -

Pumpa – pretavra mehaničku energiju u hidrauličnu, odnosno stvara protok i pritisak hidraulične tečnosti,

10

-

Elementi za upravljanje (razvodnici i ventil) – upravljaju radom sistema odreĎujući pravac tečnosti i podešavajući njen protok i pritisak,

-

Izvršni elementi (hidromotori i radni cilindri) – pretvaraju hidrauličnu energiju u mehanički rad,

-

Sprovodni elementi – cevi, creva i priključci,

-

Elementi za prečišćavanje tečnosti – prečistači (filteri),

-

Rezervoari, hladnjaci i grejači,

-

Elementi za akumuliranje hidraulične energije – hidraulični akumulatori, Na slici 5. Prikazani su osnovni elementi hidrauličnog sistema koji se sastoji od: 1 –

klipnjače, 2 – klip; 3- prigućni ventil; 4 – razvodni ventil; 5 – ventil sigurnosti; 6 – pumpa; 7 – rezervoar.3

Slika 5. Osnovna struktura hidrauličnog uređaja Razvodni ventil je element hidraulikog ureĎaja koji vrši upravljanje hidrauličnim sistemom, odnosno upravlja i reguliše funkciju polaţenja (start), zaustavljanje (stop) i smer strujanja hidraulične tečnosti.

3

Vojvodić M.: (2008): „Pogonski motori i traktori“, Nevkoš, Novi Sad, str. 361

11

Prema konstrukciji razvodnici mogu biti klipni, pločasti i razvodnici sa sedištem. Aktiviranje razvodnika moţe biti ručno i mehaničko, pneumatsko, hidraulično, električno a danas kod savremenih traktora je najčešće elektrohidraulično, odnosno elektronsko. Upravljanje razvodnikom moţe biti direktno (upravljački signal deluje direktno na radni elemenat razvodnika) i indirektno (upravljački signal dejstvuje posredno). Prema broju priključaka razvodnici mogu biti sa dva, tri, četiri, pet i šest priključaka, dok prema broju poloţaja uključivanja razlikujemo dvopoloţajne, tropoloţajne i četvoropoloţajne razvodnike. Prigušni ventil vrši prigušivanje odnosno smanjivanje protoka tečnosti smanjenjem prneska struje tečnosti. Protok je zavisan i od pritiska na mesu prigušenja – povećanjem pada pritiska protok raste. Kod prostog prigušnika radni elemenat je čaura s navojem, čijim obrtanjem se podešava poprečni presek na prigušnom mestu a time i prigušivanje. Prigušivanje ovim ventilom se vrši u oba smera strujanja tečnosti. Ako je potrebno prigušivanje samo u jednom smeru, tada se primenjuje kombinovano – prigušno nepovratni ventil. Ventil za ograničenje pritiska ograničava pritisak u hidrauličnom sistemu odnosno sprečavaju povećanje pritiska iznad odreĎene vrednosti. Na taj način zaštićuju system odnosno funkcionišu kao ventil sigurnosti. Osnovni princip rada sigurnosnog ventila: u potisnom vodu struji tečnost pod pritiskom. U kućištu ventila nalazi se radni element ventila (najčešće konus), koga opruga pritiska na sedište – time je ventil zatvoren. Kada sila pritiska tečnosti postane veća od sile opruge, radni element se izdiţe, čime sabija oprugu, pa se potisni vod spaja sa prelivnim (povratnim). Prelivanjem opada pritisak tečnosti u potisnom vodu pa u odreĎenom momentu opruga pritisne konus ponovo na sedište, čime se prekida prelivanje. Primenom jačine (pred naponom) opruge menja se pritisak tečnosti, pri kome se ventil otvara. Opruga se obično podesi tako da se ventil otvara pri pritisku koji je za 10 – 20% veći od radnog pritiska. Prema načinu aktiviranja, ventili za ograničenje pritiska mogu biti sa direktnim aktiviranjem i sa indirektnim aktiviranjem tj. aktiviranje vrši poseban ventil za predupravljanje.4

4

Savin L.; (2002); „Hidraulički uređaji savremenih traktora“, Časopis – Revija Agronomska saznanja br 6

12

Na slici 6 prikazan je uzduţni presek traktora sa navedenim osnovnim elementima hidraulilnog sistema.

Slika 6. Uzdužni presek traktora Oznake na slici: 1 – rezervoar; 2 – hladnjak; 3 – uljni filetr; 4 – upravljački ventil; 5 – pumpa; 6 – kontrolni ventil osetljivosti kočnica; 7 – kontrolni ventil osetljivosti podizača; 8 – ventil prioriteta; 9 – ventil kočnice; 10 – kočioni klip; 11 – zadnje kočnice; 12 – prednje kočnice; 13 – parkirna kočnica; 14 – aktivno sedište; 15 – SCV ventil; 16 – ventil podizača; 17 – izvlačenje klipnjače; 18 – uvlačenje klipnjače; 19 – podizanje i 20 – spuštanje.5

5

Vojvodić M.: (2008): „Pogonski motori i traktori“, Nevkoš, Novi Sad, str. 361

13

3. HIDRAULIKA KOD TRAKTORA IMT 539

Pedala spojnice – se koriste pri kretanju traktora i pri promeni stepena prenosa. Pritiskom na pedalu rastavlja se veza motor – menjač i obratno, veza se ostvaruju prilikom puštanje pedale. U toku

normalnog rada traktorom pedala spojnice mora biti potpuno

puštena. Pedala ima dva hoda: -

Hod kojim se isključuje transmisija,

-

Hod kojim se isključuje istovremeno pumpa, hidraulika, priključno vratilo.

Granica prvog i drugog hoda pedale se lako osete. Drugi hod počinje onog momenta kad se sa pedale oseti poveţan otpor.

Slika 7. Rad pedala traktora Rad hidraulike na traktoru započinje pomoću dve ručice. Ovim ručicama omogućene su sledeće funkcije hidraulike: -

Podizanje ili spuštanje oruĎa,

-

Podešavanje brzine reagovanja odnosa brzine spuštanja

-

Podešavanje veličine radnog otpora odnosno zahvata oruĎa.

Na slici 8. Prikazan je rad hidraulike kod traktora: -

A – ručica za kontrolu polţaja,

-

B – ručica za kontrolu vuče,

-

C – podesivi graničnik,

14

-

D – navrtka za ograničenje hoda ručice.

Slika 2. Rad hidrulike kod traktora

Slika 9. Hidraulika kod traktora IMT 539

15

3.1.

Hidraulični podizač Na traktorima proizvodnje IMT ugraĎen je hidraulični podizač, kod koga su traktor i

oruĎe vezani u 3 tačke i čine krutu vezu. Time se automatski povećava sila vuče traktora i smanjuje klizanje pogonskih točkova. Rukovanje oruĎima vrši se pomoću ručica: kontrole poloţaja i kontrole vuče, koje su postavljene sa desne strane sedišta traktoriste. Podizač sluţi na traktoru za obavljenje sledećih radnji: - Dizanje i spuštanje, - Transportovanje oruĎa, - Kontrola poloţaja, - Kontrola reagovanja, - Kontrola vuče, - Osiguranje sistema od preopterećenja, - Snabdevanje spoljnih potrošača uljem pod pritiskom. 3.1.1. Koordinacija ručica Pravilan rad sa ručicama za obavljanje napred navedenih radnji 1. Dizanje i spuštanje a) Dizanje: ručica kontrole poloţaja postavlja se do krajnjeg gornjeg poloţaja do graničnika, a ručica kontrole vuče u nulti ili ispod njega vidi poloţaj ručica sl.10.

Slika 10. Prikaz ručice za kontrolu položaja I ručice zakontrolu vuče

16

b) Spuštanje: kad se ručica kontrole poloţaja iz transportnog postavi u donji poloţaj, u oblasti reagovanja, a ručica kontrole vuče u nulti ili ispod njega ostvaruje se spuštanje vidi poloţaja ručice sl.11.

Slika11. Položaj ručice kod spuštanja

3.2.

Transportovanje oruĎa Ručicu kontrole poloţaja treba postaviti u krajnji gornji poloţaj do graničnika, a

ručicu kontrole vuče ispod nultog poloţaja sl. 12.

Slika 12. Položaj ručice kod transportovanja oruđa

17

3.2.1. Kontrola položaja

Pri radu sa oruĎima čiji radni organi ne ulaze u zemlju sl. 13. Za tešku klinastu drljaču, univerzalnu sejalicu, plevilicu, kultivator za površinsku kultivaciju itd. Dubina oruĎa se podešava pomoću ručice komande za poloţaj, u gornjem delu kvadranta (sektor position) poloţaj.

Slika 13. Kontrola položaja Ručica komande za vuču mora biti postavljena ispod nultog poloţaja (dve obeleţene tačke) u poloţaju koje daje maksimalne radne otpore. Pri okretanju traktora sa oruĎima na uvratinama ručicu kontrole poloţaja, pomeriti do gornjeg graničnika. 3.2.2. Kontrola reagovanja Kontrola reagovanja znači podešavanje brzine spuštanja i dizanja na valovitom terenu, kao i na terenu sa dosta kamenja, kad treba da oruĎe reaguje brţe, da bi se dubina rada odrţala na optimalnoj veličini. Postiţe se pomeranjem ručice poloţaja u sektoru kontrole reagovanja. Iz prakse se uočilo, da teška oruĎa imaju brzinu reagovanja, kad je u pitanju automatsko odrţavanje dubine rada. Zbog toga je poloţajem razvodnog ventila omogućena različita brzina isticanja ulja, koja se podesi poloţajem ručice kontrole poloţaja izmeĎu oznaka na kvadrantu →FAST← (brzo) i → SLOW← (sporo). Na taj način moguće je podesiti brzinu reagovanja za svaki tip oruĎa i sastav, zemljišta prema osećanju ili iskustvu traktoriste.

18

3.3.

Kontrola vuče

3.3.1. Oranje i kultivacija Pri radu sa: plugovima, podrivačem, kultivatorom sa oprugama, vadilicom krompira itd. ručica komande za poloţaj se postavlja u donji deo svog kvadranta, a u zavisnosti od ţeljene brzine reagovanja hidraulika. Ručica komande za vuču se takoĎe postavlja u donji deo svog kvadranta, a u poloţaj koji omogućava potrebnu dubinu oruĎa sl. 8. Na izlasku iz brazde, radi okretanja traktora, oruĎe se podiţe u transportni poloţaj pomeranjem ručice za poloţaj u krajnji gornji poloţaj.

Slika 14 Kontrola vuče 3.3.2. Plitka kultivacija i rad sa teškim oruĎima Pri radu sa tanjiračama, sadilicom krompira, kultivatorom sa elestičnim nosačima motičica kao i sa plugovima za ljuštenje strništa itd. ručicom komande za poloţaj odreĎuje se brzina reagovanja, a ručicom komande za vuču reguliše se dubina radnih organa oruĎa sl. 14

3.4.

Osiguranje sistema od preopterećenja Ako se pri radu sa oruĎima čiji se radni organi kreću ispod površine tla, naiĎe na neku

skrivenu prepreku (koren drveta ili kamem), doći će do naglog povećanja radnog otora, pa i do naglog povećanja sile u gornjoj traktorskoj poluzi. Ovo udarno opterećenje će izazvati naglo sabijanje balansne opruge i preko sistema poluge sa kulisama, dovesti do brzog

19

pokretanja razvodnog ventila u kućištu pumpe hidraulika i to u poloţaj najbrţeg praţnjenja cilindra podiznog ureĎaja. Na taj način će se prekinuti kruta veza koja postoji izmeĎu traktora i priključnog oruĎa. Ovaj prekid omogućava naglo rasterećenje zadnjeg mosta odnosno pogonskih točkova traktora, krajnji rezutat ovoga je zaustavljanje daljeg kretanja traktora usled totalnog klizanja pogonskih točkova traktora. Na taj način se automatski sprečava svako oštećenje radnih organa priključnih oruĎa, što predstavlja jednu od vrlo značajnih karakteristika ovog sistema u celini. Kad se oseti da je oruĎe naišlo na neku prepreku odnosno kad traktor stane, oruĎe treba podići i preći preko prepreke i nastaviti normalnim radom.

3.5.

Snabdevanje spoljnih potrošača uljem pod pritiskom

3.5.1. Zadržavanje traktorskih poluga U slučaju da se hidraulik traktora koristi za napajanje hidrauličnih instalacija priključnih oruĎa, kiper prikolica, visoki utovarač itd. gde nije ugraĎena spoljna instalacija za oruĎa, ručicom komande za poloţaj se reguliše ţeljena brzina reagovanja hidraulika, u sektoru →FAST← (brzo), ručica komande za vuču se postavlja iznad nultog poloţaja, u takozvanom neutralnom koji odgovara poloţaju neposrednom početku kipovanja. Od tog poloţaja pomeranjem ručice uz kvadrant koliko dozvoljava graničnik vrši se kipovanje, a vraćanje ručice na graničnik zaustavlja se kipovanje. Kad se ručica kontrole vuče pomeri ispred graničnika dolazi do spuštanja i povraćaj ulja u centralno kućište sl. 15.

Slika 15. Prikaz ručice i graničnika hidraulike 20

3.6.

Rukovanje sa hidrauličnom instalacijom za oruĎa - Spoljna hidraulikaOva instalacija se koristi za oruĎima koji imaju hidrauličke ureĎaje, a ugraĎena je radi

veće univerzalnosti traktora IMT i sastoji se iz: zupčaste pumpe, razvodnika, dve, četiri ili šest brzorazdvojivih spojnica, slavine i obrtnog priključka. Ovi elementi su vezani elastičnim (gumenim) crevom pomoću odgovarajućih priključaka. Najdelikatnije mesto je veza zupčaste pumpe i obrtnog šupljeg priključka. Zato pri demontaţi i montaţi treba raditi kako bi se izbeglo oštećenje zaptivnih gumica. Komandovanje instalacijom vrši se preko razvodnika (A) slika 16. Razvodnik ima tri karakteristična poloţaja. Dva radna i jedan neutralni. Neutralni poloţaj je blokirajući.

Slika 16. Shematski prikaz komanodavanja istalacije preko razvodnika

21

1. Kad se radi sa priključnim oruĎem, kod koga je ugraĎen radni cilindar sa jednosmernim dejstvom, ručicu razvodnika →A← pomeriti napred (u pravcu kretanja traktora), a ručicu →B← postaviti u vertikalni poloţaj. Tada ulje prolazi sa razvodnika u potrošač (cilindar oruĎa). Kad se ostvari dizanje ručicu treba pustiti da se vrati u neutralni poloţaj (blokiranje). Ako se ţeli obaviti spuštanje oruĎa u radni poloţaj ručicu razvodnika (A) treba pomeriti nazad radi vraćanja ulja iz radnog cilindra preko razvodnika u centralno kućište. Tada ulje iz pumpe ide preko slavine sa ručice →B← , a ne preko ventila sigurnosti čime se zaštićuje ceo sistem. 2. Kada se radi sa priključnim oruĎem kod koga je ugraĎen radni cilindar sa dvosmernim dejstvom na pr. Hidraulični obrtni plug, teška vučena tanjirača i druga oruĎa, tada su obadva creva razvodnika, preko spojnica spojena sa crevima potrošača. Komandovanje ručicom →A← napred vrši se odvoĎenje ulja sa prednjeg priključka na razvodniku (na pr. Dizanje u transportni ili izabrani poloţaj), a pomeranjem ove ručice unazad ulje se odvodi sa zadnjeg priključka na razvodniku (na pr. Mora biti u horizontalnom poloţaju kako bi slavina →B← bila zatvorena). Pritisak hidraulične instalacije za oruĎe je ograničeno na max. od 160 bar pomoću sigurnosnog ventila koji je smešten u razvodniku. Protok ulja je 33 l/min, a ukoliko se ţeli veći protok onda se spaja protok zupčaste i klipne pumpe na max. protok od 51 l/min. To spajanje se postiţe preko ručice (C) obrtne slavine iz zadnjeg u prednji poloţaj prema motoru. Ova slavina je postavljena na poklopcu hidraulika sa leve strane. Ručica za kontrolu vuče na kvadrantu treba da je tada u gornjem poloţaju. Spajanje protoka ovih dveju pumpi je moguće ako se radi sa osnovnim hidraulikom traktora. Napomena: Za vreme rada sa osnovnim hidraulikom ručica (C) mora biti postavljena u poloţaju kao što je prikazana na slici 11,odnosno u zadnjem poloţaju. U protivnom ulje od klipne pumpe ići će preko razvodnika spoljne hidraulike u kućište, a time se sprečava dolazak ulja u radni cilindar hidrauličnog poloţaja tako da se neće ostvariti dizanje donjih traktorskih poluga.

22

3. ODRŽAVANJE HIDRAULIČKOG SISTEMA TRAKTORA

Puno iskorišćenje svih mogučnosti koje pruţa trakrtor je i i dug vek njegove upotrebe moţe se ostvariti samo u slučaju da se traktor pravilno i savesno odrţava. Iako je hidraulični sistem traktora vrlo komplikovan, njegovo odrţavanje za rukovaoca ne bi trebalo da predstavlja veliki problem. Osnovni zahtevi, vezano za hidraulički sistem zavise od modela traktora. Neophodno je napomenuti da sva podešavanja elemenata hidrauličkog sistema ipak treba da se vrše u ovlašćenom servisu od strane iskusnih servisnih radnika. Hidraulični sistem i ostali delovi traktora odrţavaju se tokom redovnih tehničkih pregleda. U zavisnosti od broja radnih časova, razlikujemo sledeće vrste pregleda: -

Nov ili generalno osveţen motor – prvi pregled,

-

Pregled nakon 50 časova rada – svakodnevni,

-

Pregled nakon 50 časova rada, odnosno na mesec dana,

-

Pregled nakon 200 časova rada, odnosno svaka 4 meseca,

-

Pregled nakon 400 časova rda, odnosno svakih 8 meseci,

-

Pregled nakon 800 časova rda,

-

Pregled nakon 1000 časova rada, odnosno svkih 12 meseci.

Obzirom da je za pojedine intervale propisan krajnji rok tehničkog pregleda u mesecima, to sledi da je za te intervale pregled neophodan bez obzira da li je motor ispunio propisan broj radnih sati ili nije. Za dugi ţivotni vek traktora od presudne je vaţnosti pridrţavati se preporućenih interval odrţavanja. Koristiti originalne rezervne delove i koristit preporučena maziva. Za svaki model proizvoĎač traktora propisuje upotrebu specijalnih namenskih maziva, pri čemu paţnju treba obratiti i na propisanu količinu. Osim navedenih, postoje skoro svkodnevne aktivnosti koje se mogu smatrati preventivnim odrţavanje, ovde se na prvom mestu misli na pravilnu upotrebu ureĎaja i podsistema traktora. Za hidraulični sistem, osim ispravnosti ureĎaja i elemenata hidrauličnog ureĎaja, od velike je vaţnosti i pritisak ulja u sistemu, kao i kvalitet istog. Pre sveke upotrebe preporučuje se provera nivoa ulja u motoru.

23

Tabela 16. Tabelarni sistem održavanja traktora. Za dugi ţivotni vek traktora od presudne je vaţnosti pridrţavati se preporućenih interval odrţavanja. Koristiti originalne rezervne delove i koristit preporučena maziva. Za svaki model proizvoĎač traktora propisuje upotrebu specijalnih namenskih maziva, pri čemu paţnju treba obratiti i na propisanu količinu. Osim navedenih, postoje skoro svkodnevne aktivnosti koje se mogu smatrati preventivnim odrţavanje, ovde se na prvom mestu misli na pravilnu upotrebu ureĎaja i podsistema traktora. Za hidraulični sistem, osim ispravnosti ureĎaja i elemenata hidrauličnog ureĎaja, od velike je vaţnosti i pritisak ulja u sistemu, kao i kvalitet istog. Pre sveke upotrebe preporučuje se provera nivoa ulja u motoru. Što se tiče traktora IMT 539 njegovo odrţavanje treba primeniti i proveriti na svakih 10 časova rada i to: -

Merenje nivoa ulja u motoru,

-

Merenje nivoa u hladnjaku,

-

Merenje nivoa goriva,

-

Pregledati filter goriva,

-

Pregledati filter vazduha,

24

-

Podrmazati: rukavice prednjeg mosta, zglobove spona, podizne poluge hidraulike, pedalu kočnice,

-

Proveriti ispravnost isntrumenata na instrument tabli,

-

Proveriti slobodan hod pedale spojnice,

-

Proveru kočnica i

-

Provera ulja u ramenici (ako se koristi).

Nakon 50 časova rada ili svaki mesec potrebno je proveriti sledeće elemente: -

Oprati prečistač vazduha,

-

Provera nivoa ulja u menjaču i centralnom kućištu i

-

Provera curenja goriva, ulja i vode na spojevima creva.

Nakon svakih 150 sati rada preporučuje se zamena ulja, ako je motor radio u velikoj prašini, ili dugotrajno pod velikim opterećenjem. Nakon 200 časova rda ili svaki mesec potrebno je proveriti sledeće elemente: -

Zamena integralnog prečistača ulja i

-

Promena ulja u motoru,

-

Isprazniti taloţenu čašicu, očistiti sito i pred prečistač goriva,

-

Provera nivoa ulja u kućištu upravljača,

-

Dopuna masti u glavčinama i

-

Podmazivanje aksijali leţaj vretena upravljača,

Nakon 400 sata rada ili svaki mesec potrebno je proveriti sledeće lemente: -

Promena ulja u menjaču i centralnom kućištu (koristiti tabelu preporućenih ulja i maziva).

Nakon 1000 časova rada potrebno je proveriti sledeće elemente: -

Ispiranje rezervoara za gorivo,

-

Ispiranje sistema za hlaĎenje i

-

Pranje hladnajka.

U procesu eksploatacije radni fluid (mineralna ulja i sl.) gubi fizičko-mehanika, mazivna i dr. svojstva, zbog čega moţe biti narušen radni reţim hidrauličnih agregata. Do ovakvog pogoršanja kvaliteta ulja dolazi uglavnom zbog mehaničkog i hemijskog delovanja različitih fatora na ulje, od koji su osnovni oksidacija tečnosti usled kontakta sa vazduhom i razlaganje ulja, do koga dolazi pri radu sa visokim pritiskom. Usled oksidacije ulje gubi svoju postojanost i viskozitet, i dolazi do izdvajanja taloga u obliku smole. Intenzitet oksidacije ulja je veći ukoliko je ono u radu izloţeno povišenim temperaturama i česticama mehaničke prljavštine. S toga čelične delove koji su potopljeni u 25

ulje je korisno brunirati, a delove kod kojih deo površine dolazi u dodir sa vazduhom, izraditi od nerdjajućeg čelika. Pouzdana zaštita od korozije postiţe se i primenom hemijskog niklovanja. TakoĎe, u cilju otklanjanja ţarišta korozije ne preporučuje se dodirivanje metalnih površina nezaštićenim rukama. Proces oksidacije ulja moţe se usporiti pomoću specijalnih aditiva. Periodično treba menjati ulje u hidrauličnom sistemu, a prema preporuci proizvodjača ulja, imajući u vidu i vreme prethodne zamene i broj radnih časova godišnje. Prilikom redovnog servisa treba pregledati i eventualno promeniti dotrajale zaptivne elemente i posle toga opet proveriti da nema curenja ulja.6 Oprema koje se ugradjuje treba biti prethodno ispitana i da poseduje odgovarajući atest. Tako se na primer ispitivanje creva i cevovoda vrši statičkim i pulzirajućim pritiskom u uslovima koji su slični uslovima pod kojima crevo radi u hidrauličnom sistemu (temperatura, vibracije, promena pritiska i sl.). Ispitivanje pumpi podrazumeva merenje protoka pri maksimalnom radnom pritisku i odreĎivanje veličine zapreminskog i mehaničkog efektivnog stepena iskorišćenja. Pri dugotrajnom čuvanju hidroagregate (pumpe i motore) treba konzervirati, zbog čega se oni pune uljem ili smešom ulja za konzerviranje, a vratila i klipnjače koje su izvan hidroagregata premazuju se gustim mazivom. Dekonzerviranje se sprovodi neposredno pre montaţe hidroagregata tako što se njihove unutrašnje komore zaliju bilo kojim tečnim uljem zagrejanim do 80-1000C, a posle 15-20 min. ulje se prosipa.

6

Vojvodić M.; (2008); „Pogonski motori i traktori“, Nevkoš, Novi Sad, str.266

26

ZAKLJUČAK

Poljoprivredna proizvodnja kao primarni sektor privrede neke zemlje, obezbeĎuje egzistenciju svakom čoveku. Prema Nacionalnoj inţenjerskoj akademiji SAD, poljoprivredna mehanizacija je izmeĎu prvih 20 ineţnjerskih dostignuća dvadesetog veka. Neprestalnim usavršavanjem došlose do hidrauličkog sistema traktora koji u sebi imaju kontrole upravljačke jedinice koji potpuno upravljaju radom hidrauličkih sistema traktora. Na ovaj način je pored smanjenja utroška energije povećana i efikasnost u radu. Svetski lider meĎu inostranim proizvoĎačima traktora je John Deer sa obimom proizvodnje od preko 100.000 različitih modela godišnje, dok je kod nas u zemlji najpoznatija Industrija mašina i traktora a.d. IMT Rakovica. Hidraulični sistem, kao jedan od većih sisrema u traktoru ima veliki značaj u ukupnoj efikasnosti. Zbog toga je bitno da on sam bude što bolje konstruisan i prilagoĎen za upotrebu. Na današnjem stepenu razvoja, hidraulični sistemi imaju potpuno automatizovanu kontrolu poloţaja i vuče, mogućnost podešavanja protoka kao i vremena za koje neka operacija treba da se izvrši, mogućnost izvršavanja više operacija pritiskom samo jednog dugmeta. Nedostatak hidrauličnog pogona je relativno nizak stepen iskorišćenja i visoka cena. Stoga primena hidrauličnih sistema dominira na mestima gde je potrebna veća snaga, veća sila. Iako na dosta visokom stepenu razvijenosti, u uslovima čestih svetskih ekonomskih kriza potrebno je istraţivati dalje na polju energetske efikasnosti i ekonomičnosti elemenata hidrauličnog sistema traktora. U poslednje vreme, funadamentalna istraţivanja naleze punu primenu i u proizvodnji traktora, tako da su najsavremenija tehnička dostignuća (satelitsko praćenje, elektronika, računarska tehnologija, hidrostatika, automatika itd) postala nezaobilazna i kod traktora. Zbog ovakvog intezivnog razvoja moţe se očekivati pojava novih generacija traktora svakih nekoliko godina.

27

LITERATURA

1. IMT (1982) ; „Traktor IMT 539 –Rukovanje i održavanje“ izdanje br. 2 2. Savin L.; (2002); „Hidraulički uređaji savremenih traktora“, Časopis – Revija Agronomska saznanja 6 3. Vojvodić M.: (2008): „Pogonski motori i traktori“, Nevkoš, Novi Sad, 4. http://sr.wikipedia.org/sr-el/poljoprivreda 5. http://www.imr-rakovica.com/istorijat.html 6. https://sites.google.com/a/lanepl.org/jbcols/2010-articles/henry-ford---hamiltontractor-plant 7. http://poljoinfo.com/tehnicke-i-ostale-diskusije-o-traktorima/tehni269kadokumetacija-radioni269ki-priru269nici-katalozi-rez-delova-za-traktor/

28