Henrik Ibsen - Lutkina kuća, Sablasti, Divlja patka

HENRIK IBSEN DRAME: LUTKINA KU A SABLASTI DIVLJA PATKA

LUTKINA KUCA

LUTKIINA KUCA

Pro i iivot

nije polje pre i. Pasternak

Napisana i objavljena 1879. goidine, Lutkina ku a je na samom startu izazvala nesvakidašnji interes javnosti (tri izdanja za nepuna etiri imjeseca), a kada je 1880. zapo elo prikazivanje drame, najprije u Norveškoj i Njema koj, a zatim i u ostalim evropskim zemljama, bio je to, po pisanju Halvdana Kota, senzacionalni politi ki doga aj, nalik na »eksplozdju bombe«.^ Publika i kritika, dijele se oštro i žu no: pro i contra, -mada su oni koji su smatrali da je Ibsen u inio »grubu umjetni ku grešku« bili i brojniji i grlatiji, napadaju i ga otvoreno za nemoral i perfidnoet, tvrde i aik da je Narin odlazaJk na kraju drame izazvao brojne porodi ne nesre e, jer je bio »nerazumni poziiv na dezertiraoije«, pa je »hiljade žena« 'Uzbu eno sanjalo »samo o tome kako bi što prije napustilo svoje domove«." Negativna reakcija je došla i od strane nelkih vode ih pozorišnih .umjetnika toga vremena. Poznata njema ka glumica Hedviga Niman-Rabe, iako je priželjkivala da tuana i Noru, odbila je da igra finalnu scenu kako je napisana, pateti no uzvikuju i da ona »nikada ne bi mogla da napoisti svoju djecu«. Njema ki po-zorišni producenti i direktori, osje aju i da je Lutkina ku a svojevrsni komercijalni izazov i unosan posao, samovoljno mijenjaju kraj komada, uvode i »sretan završetak« i po^mirljivi rasplet drame. Žele i da sprije i »barbarski« odnos prema teksitu, a možda i poikoleban, Ibsen odstupa od prvobitnog tragi nog finala i piše dodatnu kompromisnu varijantu: u posljednjem tarenutku, tako re i ^ Michael Mey€r, Ibsen; Peniguira Bootks, str. 476. ' Spemann's Goldenes Buch des Theaters, 1902, str, 544—546.

pred sam Norin izlazak, Helmer otvara vrata dje je sobe, Nora zastaje, posmatra usnuiu djecu, a zavjesa pada. Me utim, poikaza e se da i ovakav neizvjestan »sretan završetak«, kao ni potpuni happy end, nisu više mogli da zadovolje publiku, koja, mada se protivila Norinom odlasku, više nije pristajala ni na njen »nasilni« ostanalk. Ibsen e 'us'koro definitivno odbaciti naknadnu varijantu, kao što e i pobunjena Hedviga NimanRabe, kona no pristati da igra, kako je to ve u inila i njena koleginica Marija Ramle, »pravu« Noru, odnosno, onaj integralni i prvobitni dramsiki finale. Osvajaju i evropsike scene, Lutkina ku a je, u posljednjim decenij ama Xrx stolje a, pa i docnije, pored Sablasti, drama o kojoj se najupornije i najžeš e pole-misalo. Nora i gospo a Alving postaju prkosni simboli i dokazi ugroženog ženskog prava, vatreni argumenti u brojnim diskuisijama eufori nih feministkinja. Kolika je bila popularnost Lutkine ku e, ali i ddkaz da se o »slu aju Nore« neumorno raspravljalo, najbolje govori anegdota kojiu spominje Benedeto Kro e.* Naime, u nekim skandinavskim porodicama u to vrijeme, prilikom slanja poziva za ve ernja sijela, pri dnu pozivnice je obi no stajalo i upozorenje: »Moli se da se ne disikutira o Lutkinoj ku i.« ak je Strindberg, koji se užasavao i bojao žena poput Nore, priznao da je, zahvaljuju i Ibsenovoj drami, postalo jasno da brak nije nikakva >^božaru ka institucija«, i da je radkid izme u tih »nesipojivih stranaka«, na kraju, sasvim logi an i prirodan.* I tako je, sticajem okolnosti, posljednja scena Lutkine ku e, sukob, ili kako bi to rekao Fergason, agon izme u Nore i Helmera, bacio u zasjenak cijelu dramu, sve njene prethodne itokove, izvla e i u prvi plan ten-dencioznost, probleme moralne kazuistike, pitanja ženskog prava i emancipacije, poistove uju i Noru sa ženom uopšte a Helmera sa m,uškarce7n uopšte. I upravo to uap' Benedeto Kro e, Književna kritika kao filozofija; Beograd, 1869, str. 328. * Michael Meyer, op. cit, str. 476.

8

štavanje problema na osnovu slu aja Nore, potkrijepljeno »psihološkim i imoralizatorsikim ali amoralizatorskim dis;kusijama«, u inili su, po mišljenju Kro ea, ovu dramu »dosadnom i odbojnom«, a kako je vremenom i tendencija izgulbila na oštrini i svježini, a problemi »žensJkog prava« zatureni i modificirani, a možda i prevazi eni, i Lutkina ku a je gulbila postepeno i poklonike i protivnike, ali i interes pozorišta. Nekaida, jedna od najprivla nijih ženskih uloga, u kojoj su se ogledale mnoge uvene evropske glumice (Dibvald, iSavina, Hemings, Rezana, Duže, Sorima, Borštnik, Podgonska, Mansvjetova i dr.), prestala je da privla i nove gluma ke generacije, pa je izgleidalo kao da je Lutkina ku a neipovratno otišla sa repertoara zajedno s vremenom u kome je izazvala tolika kontro-verzna mišljenja. Danas, sto godina od nastanlka Lutkine ku e, ostaje pitanje, uostalom relevantno za rtmoge Ibsenove drame: je li mogu e da je taiko impresivan i osebujan dra:m®ki opus, jednog od najve ih dramati ara »modernog realizma«, tek idraga literarna ^uspomena, predmet interesantan više za isto rij u dramske ^književnosti nego živo i pulsiraj u e scensko štivo, efektan dokaz jedne specifi ne dramske tehnike, zanimljiv fcomipendijum za izu avanje dramaturgije, ili, u tom nizu drama, od prve, Katilina, do posljednje. Kad se mi mrtvi probudimo, postoje, i za nas, u ovom itrenutku, bar u okvirima jednog novog » itanja«, ili rastere enog itanja, izvori za nove impulse i nove ideje. Jednostavno re eno: da li je Ibsen i naš sa-vremenik? Ali, vratimo se Nori. Ibsenova dramsika tehnika, slikarski re eno, ima nešto od poentilizma, to je bezbroj sitnih idetaljanta kica, koje se slijevaju i stapaju u odre ene tonove i nijanse, pomo u Ikojih on neprimjetno, ali strpljivo i sigurno, karniponuje ne samo pojedine scene ve i oibrise likova i^ odnosa. U toj poentilistiokoj tehnici, on ništa ne prepušta slu aju, svalka rije , gesta, indikacija i didaskalija, podre eni su svjesnom insistiranju na detaljima, koji tek na kraju, u svojoj' ukupnosti, omogu avaju kompletan

doživljaj. Ovome treba dodati i ve ipoznatu konstataciju 0 Ibsenovoj analitiiSkoj tehnici drame, po kojoj se prošlost (sablasti) javlja kao pokreta drame u sadaSnjosti, uz jednu važnu dopuinu, da Ibsen, i pored zaista efektnog, goitovo trilerslkog odimotavanja kluipka prošlosti, vodi 1 dramu sadašnjosti i da se uipravo u iejgra ivanju itog dijela drame služi ve spomenutom poentilisti kom tehnikom, niizanjem detalj a-ta fcica. Uzmimo, za primjer, sam po etak Lutkine ku e. Ve u uvodnoj sceni, pretrpana mnoštvom paketa i »zadovoiljno pjevuckaju i«, Nora ipolkazuje prve znakove rasipnosti i infantilnosti. N'osa , koji je donio jelku i korfpu, traži za svoju uslugu pedeset era, a ona mu galantno daje krunu. Cim ostane sama, vadi iz tašne kesicu sa slatkišima i krišom iih jede, a zatim na prstima prilazi vratima Helmerove sobe, boje i se da je ovaj ne iznenadi u »nedozvoljenom« postupiku. Kad za uje njegov glas, kao dijete uhva eno u kra i, brzo briše uista od mrvica i sakriva slatkiše. Nasuprot Nore, Torvald Helmer se prvi put ipojavljoije na sceni oabiljno, radimo, »sa perom u ruci« i o ito je da, mada je Badnje ve e, on radi i da je njegov interes usmjeren u drugom pravcu. Iz njegovog tepanja Nori (»cvrku e ševa«, »skaku e vjeverica«, »lakouimni e-šljuigar«), kroz smijeh i razidraganost, uz »povla enje za nos«, saznajemo, više usput, i tu je Ibsen imajstor, da je »lakoumni ešljugar opet izlazio i profu kao novac«; detalj-taflkica, koju pisac još jednom podvla i u direktnom pitanju: »Zar te opet spopala lakomislenost?« Uvrije ena zbog Helmerova prijekora, Nora se »duri«, »»mala ševa je ObjeBiiila krila«. Me utim, njeno ponašanje je sistem, provjerena i lukava igra s mužem, napad na njegove slabosti. I zaista, da bi je razgalio i odobrovoljio, Torvald vadi nov anik, i pokušava da je tako raspoloži. Ona ga i nehotice prisiljava na infantilan postupak, na dje ju igru. Sakrivajuai nov anik, Helmer je golica pitanjem: »Noro, šta li ja to imam?« Nora se »brzo okrene« i radosno uzvikne: »Novac!« Odjednom više nije ljuta. Pohlepno zgrabi novac i bnzo ga, s radoš u, prebrojava. Ponovno cvi^feu e i pokazuje poklone. Zna i, ova igra izme u nje 10

i Helmera igra se esto i ima ve jedan ustaljeni red: prijekor muža zbog rasipnosti — »durenje« i ljutnja povrije ene žene — popuštanje muža i izonirenje, ali sa otvorenim nov anikom. I ne samo to. Koriste i slabost Helmera, »imala rasipnica« i »lakoumni ešljugar«, ide i dalje, umjesto boži njeg poklona, traži od muža da joj poMoni novac, s moitivadiijom da e kasnije kupiti nešto za sebe. Istina, mi emo saznati zašto je Nori novac potreban, ali ostaje injenica da ona, s jedne strane, ima razra en itav sistem izvla enja novaca, a, s druge, da jedan dio tog novca ipak rasipa, i to s radoš u, jednostavno ga »profu ka« na »razne beakorisne stvari«. Helmer ovu »slaibost« svoje vjeverice prtima kao naslije enu karakternu osobinu: »Ti si udno malo stvorenje. Sasvim kao i tvoj otac. Trudiš se na sve na ine da dobiješ novac u rulke, a im ga imaš, prospe ti se izme u prstiju; ti nikad ne znaš kud je otišao. Da, ali moram te uzeti takvu kakva jesi. To ti je u krvi. Da, da, da, Noro, takve stvari se naslje uju.« Jasno je, Norina lakomislenost i opsjednutost novcem i trošenjem nije novijeg datuma, i nije se javila tek kao posljedica potrebe da se isplati krivotvorena mjenica, ve je konstantni dio njenog karaktera, nešto što je postojalo i prije udaje za Helmera. Ibsen to, malo docnije, u razgovoru iizme u Nore i Kristine Linde, namjerno podvla i, ubacuju i novi detalj-taokicu, saop-štavaju i nam direktno, kroz smiješaik Linde, da se Nora »još nije opametila« i da je i u »školi bila velika rasipnica«. Završavaju i temu rasipnosti i lakomislenosti, Ibsen nastavlja sa slikanjem Nore i Torvalda, uklju uju i ponovno u igru onaj po etni detalj sa slatkišima. Naime, Helmeru je njegova »draga, mala, raspjevana ševa« sumnjiva, i on traži da ga »pogleda pravo u o i«, i pita je, prijete i prstom: »Da li je slatka njušk&ca i danas nešto grickala u gradu?« Nora se brani poput nestašnog djeteta, ali i pomalo ženski koketno, laže imu u o i i ljupko ga uvjerava da nije jela slatkiše. Helmerova zabrana, o ito, ima višestrulko zna enje, nije samo zbog toga da Nora bombonima »ne pokvari zube« ve je i to dio nji11

hove bra ne igre, odinos koji su oba partnera ne samo prihvaitila nego ga gotovo ritualno održavaju, mada e Nora, u kriznom trenutku, ovu »zabranu«, ialko je više nego o igledno da Torvailld zna da je ona kriomice krši, doživjeti i proglasiti ikao pitanje neislobode i ugrožavanja njene li nosti. Prate i pažljivo Norine postupke i nehoitice iskrsava pitanje Norinih godina. Po njenom ponašanju, kad ne bismo znali da je udata ve osam godina i da je majka troje djece, pomislili bismo da se radli o virginalnoj i nedozreloj djevojci, a ne o ženi ikoja se nalazi na pragu srednjih godina (izme u 26. i 30). Ovaj nesklad izme u (psihološkog i fizi kog, ponašanja i godina, temeljna je ikarafcte-ristika Norinog lika, njena specifi nost i izuzetnost, osnovni uzrok mnogih nesporazuma, izvor svih njenih postupaka, od krivotvorenja potpisa do napuštanja muža i djece. U Tbsenovoj oisrtavštini ostala su zalbilježena njegova razmišljanja o izgraidnji dramskog lika, u kojima on kaže da prije nego napiše ijedan redak, mora »u glavi imati karakter sikroz-na^roz«, mora »prodrijeti do posljednjeg nabora njegove duše«. I upravo ovaj metod detaljnog poniranja, najpotpunije idolazi do izražaja upravo u kom-ponovanju Nore. Ve druga scena, dijalog izme u nje i Kristine Linde, ima trositruiku ulogu, ona nastavlja sa oitkrivanjem »nalbora« Norine duše, otvara jedan lik bitan za radinju, ali, fetovremeno, služi i za suprotstavljanje dva razli ita na ina i shvatanja života, sre e i nesre e, lijepog i ružnog sna. Jer doik je Nora proživjela sa imužem »posljednjih osam godina« kao »sretno vrijeme«, Lindin život je bio lanac nesre a i nevolja. Zbog tešlko bolesne majke, osiu ena da se brine o mla oj bra i, u materijalnoj osikudici, Linde je prisiljena da napusti ovjeka koga je voljela (Krogstad), i da se uda za bogataša. Poslije deset godina, na kraju, ostaje sama, u potrazi za poslom. Majka joj je umrla, bra a se osamostalila i razišla, bogati muž, koji se bavio nesigUirnim poslovima, talko e je umro, ne ostavivši joj nikakvih sredstava za život, tako da je Kristina primorana da se sama probija kroz život. »Po12

sljednje tri godine — kaže ona Nori — bile su kao jedan jedini dugi i nemirni radni dan.« Dvije ženske sudbine stoje jedna prema drugoj: ogor ena i ostarjela Kristina, i vedra i »sretna« Nora. Jedna je prošla »kalvariju« života, a druiga, sa izuzetkom slu aja sa mjenicom, relativno bezbrižan i bezibjedan život. I Krogstad, sli no Kristini Linde, nije samo pokreta radnje i zapleta ve služi i kao kontraipunlkt Totrvaldu i Nori, neka vrsta tamne pozadine na kojoj se potpunije i oštrije odražava »porodi na sre a« bra nog para Heilmer. Uz pomo Krogstada mi saznajemo i nekoliko zna ajnih podataka iz Torvaldove -mladosti, jer kao što je Kristina bila Norina školska drugarica, tako se i njih dvoje poznaju »još iz studentskih dana«, u kojima Helmer nije ispoljavao »«mušlku hrabrost«, i ve je bio na izvjestan na in frustriran konvencijama gra anske pristojnosti i eti-kecije, ne usu uju i se »ni da pisne«, samo da bi zadržao položaj i ugled u društvu. Ponovno se suprotstavljaju dva antipodna životna puta, dvije kontrasne Ijud ke sudbine: Helmer je uspio, a Krogstad je izgubio » vrsto tlo pod nogama i sada je kao brodolomndk na svojoj olupini«. Saznanje da je Torvald postavljen za šefa Akcionarsike banke u kojoj je on ništavni inovnik, i da ga upravo Torvald ho e da otpusti, pokre e u Krogstadu zatomljene sablasti prošlosti, njegovu povrije enu sujetu, i on, ne biraju i sredstva, i ne žele i da »ponovno doispije u blato«, ucjenjuje Noru, jer »ho e gore«, ho e da »istane na noge«. Njegove ruike su prljave, on se bavi »svakakvim poslovima«, Rank ga naeiva »karakter pokvaren do srži«, on ak piše razne paskvile za »najprljavije novine«, on je »^moralni Lazaruis«, ali, istovremeno, za Krogstada je »uapjeh« Heimera, meikušca bez talenta i vrijednosrti, kakvog lon zna iz studentsikih dana, svojevrsna društvena neipravda, gotovo kao neka duboika li na uvreda. Sli no Nori, i Krogstad je svojevremeno krivotvorio potpis i zbog toga je »iizop en« iz društva, i »sva su imu vrata bila zatvorena«. On se prema Nori ponaša kao prema »finoj, razmaženoj dami«. Ibsen namjerno istvara scenu Norine igre sa djecom, u kojoj ona ci i, pleše, smije se, skriva 13

pod stolom, da bi je u takvom »neoizJbiljnom« i infantilnom stanju zatekao Krogstad, optere en problemima ugrožene egzistencije, poisr u i pod teretom zle sudbine: neostvarena ljubav preima Kristini, neuspjeli brak, izop enje iz društva, brige o podizanju djece, prijetnja otkazom, jednom rje ju: promiašen i ugrožen živoit. Suprotstavlijaju a ova dva para, Ihsen, u završnici Lutkine ku e, izvodi dvostrulki obrt: Krogstad i Kristina Linde iako pred zidom života, gotovo poraženi i pomireni sa sudbinom, doživljavaju »i aojdo«, nošeni nadom da sve još nije izgubljeno; dok Helmer i Nora, suo eni sa stvarnoš u, probu eni iz jednog lijepog ali lažnog sna o sre i, doživljavaju brodolom, ostaju bez nade i bez vjere da se može desiti » udo«. U ponašanju Nore prema Kristini primje uje se i jedna vidljiva doza bezosje ajnosti, ili, lažne osje ajnosti, ona vrsta odnosa koju sretni ljudi pokazuju prema nesretnima. U prvi mah Nora ne prepoznaje Kristinu. Vge-rovatno da su deset godina odsustva i promjene na Kristini doprinijele tom neprepoznavanju nekada intimne školske dnugairice, ali, isto talko, ostaje injenica, Ibsen to registruje, da Nora, ikad je saznala za simrt Kristininog muža, nije našla za potrebno da joj izjavi sau eš e, jer se »uvijek nešto isprije ilo«. Taj egoizam sre e, potkrijepljen saznanjem da je Torvald unaprije en i da je ipalk »divno imati puno, puno novaca i nikakvih briga«, prisutan je i u Norinoj brbljivositi, u njenom lalkoraislenom cvi^kutanju, sikakutanju, pljesikanju rukama, u infantilnom ponašanju, koje primorava gospo u Linde da zaikljiu i da je Nora »još uvijek dijete«. I sad dolazi do preloma. Žele i da dokaže da nije dijete, da je odrasla, da je »sposobna za nešto ozbiljno«, ona Kristini ispri a dio svoje velike tajne: ona je sipasila život svome mužu. Opet jedna lakomislena i hvalisava crta u Norinom karaikteru, jer tajnu ikoju je tako ljubomorno uvala i sakrivala, ona odjednom, samo da bi pdkazala da nije dijete, ispri a, gotovo izbriblja, ženi koju nije vidjela punih deset godina, i koju prije d^etak minuta nije ak ni prepoznala. Koliika je Norina lakomisilenost i infantilnost, najbolje 14

pakaEuje njeno petljanje oko pitanja kako je došla do novaca za Torvaldovo lije enje. U jednom trenuitku, »pjevuckaju i i smijješe i se tajanstveno«, ona kaže: »Mogla sam ga (novac) do'taiti od nekog obožavaoca. Kad neko ovako 'fegleda kao ja...« Nora zaista ima bujnu maštu i »dje ju dušu«, pa nije ni udno što je ozbiljna Kristina odmah nakon toga prisiljena da konstatuje da je ona »šašava«, osje aju i da se u cjelokupnoj pri i o »sipaša-vanju muža« krije neka Norina »neprom^išljenost«. Ali, istovremeno, spominju i svoj izgled i obožavaoca, Nora to ne ini baš potpuno napamet, ona to iskustveno zna iz odnosa sa Helmer om, a ponešto naslu uje, vidje emo docnije, i iz odnosa sa doktorom Rankom. Nora je svjesna svoga tijela i svoje senzualnosti. I sad dolazimo do Norine tajne, ikoja je osnovni pokreta radnje, jer kompletna tenzija u drami i nije ništa drugo nego odlaganje saznanja, prolongiranje objelodanjivanja istine, kao što je i odlazalk Nore na krajiu, reakcija na Helmerov stav prema tajni, odnosno prema istini. U emu je Norina tajna? »Ona je krivotvorila« — piše Ihsen u Bilješkama o modernoj tragediji — »i ponosi se time, jer je to u inila iz ljubavi prema mužu, da bi spasla njegov život.« Ibsen je tako sam definisao temu Lutkine ku e. Kao što e odmah zatim izre i i ideju: »Ali taj muž sa svojim preovla uju im principima o asti stavlja se na stranu zakona i na to gleda s muškog stanovišta.«^ Me utim, sama pri a o na inu i razlozima krivotvorenja ne izgleda nam ubjedljiva i logi na. Ibsen, koji e u sljede oj drami. Sablasti, upravo matemati ka ta no voditi pri u prošlosti kroz sadašnjost gospode Alving i Osvalda, u slu aju Lutkine ku e, ne pokazuje dovoljno ni preciznosti ni uvjerljiivosti. Torvald je, nakon ženidbe, napustio državnu službu, jer nije imao nikakvih izgleda za napredovanje. Prisiljen je da radi danono no i tako se »smrtno razbolio«. Ljekari su to saopštili Nori, jer Helmer »nije smio da zna kako je loše njegovo stanje«, da nau je život u opasnosti i da ^ Isto, str. 466.

15

ga samo boravak na jugu može spasiti. Ibsen ne spominje o kakvoj se bolesti radi, mada je izvjesno da je rije o tuberkulozi, kako zbog promjene klime tako i zbog mjesta boravka u Italiji (Kapri). Teško je povjerovati, bez obzira na vrstu bolesti, da Torvald nije znao, ili bar osje ao, da je smrtno bolestan, kao što je imalo vjerovatno da su ljekari u saopštavanju dijagnoze pretpostavili lakomislenu i djetinjastu Noru, ozibiljnom i pedantnom Helmeru. Osnova pri e je zaista bez ubjedljivosti, tako da je i kompletan Norin podvig doveden u pitanje. Pokušavajiuoi da ubijedi imuža da krenu na jug, a kako nije smjela da spominje njegovu bolest, Nora je »plakala i prelklinjala«, govore i »kaiko bi joj se svidjelo da može kao i druge mlade žene da oitputuje u inostranstvo«. Pošto nisu iimali novaca, (nagovara ga da uzme zajam, ali je Torvald to odbio, tvrde i da je ona lakomislena i da mu je dužnost da ne popiišta njenim »imušicama i kapricima«. Vidjevši da ne e uspjeti da nagovori muža, Nora uziima zajam od Krogstada, (krivotvori mjenicu, a Torvalidu slaže da joj je novac poslao njen otac koji je bio na samrti, ibsen, žele i po svaku ijemu da ositvari ideju o Norinom spašavanju muža, ponovno prenebregava iogdiku i injenice. Potpuno neuvjerljivo djeluje da je racionalni Helmer, koji danono no radi da bi se održao, u materijalnoj oskudici, pristao, naravno ukoliko na izvjestan na in nije 23nao da se radi o njegovoj bolesti, da spiska 4.800 kruna, makar to bio i novac Norinog oca, da bi zadovoljio njene »mušice i kaprice«. Napokon, to »preikrasno putovanje«, kako ga je nazvala Nora, koje je Helmeru spasilo život, nije ibilo »ikratak izlet« u inostranstvo, ve boravak dug godinu dana. I na kraju ispada da se Helimer lije io od »sanrtoe bolesti«, a da to nije ni znao, troše i prHi aii novac (u trenutku kada su kia e teško živjeli), samo zato da bi Nora kao i »ostale mlade žene« mogla da živi u inostranstvu. Pri a o spašavanju teško bolesnog muža odista je nevjerovatna i nelogi na. Sto se ti e uzimanja zajma od Krogstada i krivotvorenja imjenice, naro ito sa unošenjem pogrešnog datuima, ostvareno je zaista dosljedno u stilu ve poznaite Norine nepromišljenosti. Po16

slije svega što je uonila, zapo evši svoju veliku igru, Nora kaže da se »osje ala s!koiro kao muškarac«, mada bi, ini nam se, istinitije bilo da je rekla da se osje ala skoro kao odrasla. Vraitivši se sa Kaprija, Nora je prisiljena da redovno ispla uje zajam. Kako to ona ini? Najve im dijelom igraju i ve poznatu igru sa mužem, tako da je Torvald, indirektno, i ne znaju i, ispla ivao dug. A kako to nije uvijek bilo dovoljno, ona je no u, krasom, uz^iimala posao za prepisivanje {I'bsen ne kaže ni kakav, ni od koga), a u trenucima kad nije znala kako da do e do novaca, zamišljala je — još jedan simptomati an detalj-ta lkica u Norinom karakteru — kako se u nju zaljubio neki stari, bogati gospodin, i kako je on umro i ostavio joj novac u nasljedstvo. O ifto je da Nora ovdje podsvjesno ^misli na doktora Ranka, za koga zna da je u nju zaljubljen, i koji je zaista star i bogat. Uostalom, Kristina, kad prvi put ugleda Ranka, intuitivno ga dovodi u vezu sa Norom, prepoznaje u njemu ovjeka iz Nordne imaste, i savjetuje je da »okon a tu stvar« sa doktorom. I Rank, sa svojom boleš u i slutnjama smrti, sa svojim patnjama i svojom usamljenoš u, nije samo, kako to misli Helmer, »obla na pozadina na njihovoj sun anoj sre i«, ve je, sli no Kristini i KrogBtadu, svojevrsni kontrapunkt, na kome se poitpunije i kompiefcsnije osvjetljavaju karakteri Nore i Helmera, njihova egoisti na »sun ana sre a«. Tu, pored njih, umire ovjek, prijatelj, a oni su gotovo bezosje ajini, kao da je rije o strancu. Helmer ak konstatuje »da je tako imožda bolje«, a malo zatim, još uvijek uspaljen od iNorinog senzualnog plesa, poziva svoju »voljenu ženu« u krevet. Nora to, istina, iodlbija, jer nije u stanju da spava sa mužem, misle i »na smrt«, mada je ovo odbijanje bra ne postelje vezano i sa krajnjom napetoš u zbog Krogistadovog pisma koje Helmer kona no ima u rukama. Prijateljstvo porodice Helmer, naro ito Torvalda, prema dofatoru Ranku, više je formalno, kurtoazno, gotovo verbalno, bez pravih i dubokih osje anja. Sto se ti e Nore, upravo prelko njenog odnosa prema Ranku, Ibsen slika onu »žensku«, kdketnu i senzualnu Drame

17

stranu njenog karaiktera, njenu ipotrebu da se igra sa muškarcima, da ih zavodi, da uživa u njihovim pogledisma, pažnjama i mailim nježnostima. Ona jednostavno voli da se svi dive njenoj ljepoti. Ranik je zaljubljen u Noru, zbog nje je postao ku ni prijatelj porodice, zbog nje svakodnevno dolazi. Njegova ljubav je platonska, ista, u-te a, on ništa ne traži sem prostog fizi kog prisustva. Nora je, ženski inituiitivno, osjetila ovu Rankovu.. »slaibost«, ona zna da je on voli, i ona se tim njegovim pritajenim osje anjem koristi za svoju igru. Spremaju i se za ples, u drugom inu, poikazuje mu svoje svilene arape u »boji kože«, dozvoljava mu da sutra na kostimiranom badu može pomisliti da ona pleše samo za njega, a zatiim se nonšalantno ispravlja, »naravno, i za Torvalda«. Suitra e mo i da vidi njeno stopalo, pa aik, što se nje ti e i gornji dio noge, a zatim ga kdketino i mazno udari arapom lako po uhu. Ona se ženski neodgovorno titra s njim, a da i nije svjesna šta ini. I kada Rank ovakve njene pomalo slobodne postupke pogrešno shvati i odlu i da joj kaže da je vbli i da samo zaito svalkodnevno dolazi, Nora se odmah naljuti, povla i, odustaje od igre, ak ga preikorava zbog izgovorene istine, jer je to »odista odvratno od nge-ga«. Svojim ponašanjem, koketnoš u i pritajenim golicanjem mašte, Nora je Ranku davala nadu, drže i odškrinuta vrata moigu nosti, ali, onog asa, kad ova igra prestaje da bude »igra«, i kada se pretvaira u realnost, ona se »duri« poput djeteta kome je oduzeita omiljena igra ka i uskra ena zaibava, i Ijutito zakljii uje: »A sve je bilo tako lijepo!« Ona, koja e na kraju drame optužiti muža da je bila samo njegova lutka, voljela je, i te kako, da od drugih ljudi pravi svoje lutke. I taiko se ponovno vra amo na temu Norine »ženstvenosti«, njene seiksualnosti i njenog odnosa prema muškarcima. Svjesna ili ne, ona osje a da u njenom tijelu postoji ndka privla na imo , neka tajna sila koja djejsrtvuje i ona to, ma koliko nam izgledala djetinjasta i nepromišljena, zna da iskoristi. U trenutku kada kod Helmera pokušava da interveniše u korist Krogstadovog zaposlenja, ona se služi upravo tim golicanjem Helmerove seksualne mašte,

obe avaju i mu »igiru«, slutnju tijela: jplesa e samo za njega, »kao vila na mjese ini«. Ova Norina potre^ba da izaziva senzualne želje, još je potpunije izražena u Hel-merovom opisu njene raiziJizdane tarantele u stanu konzula Stenbopga. Iako je za svoju igru dobila buran aplaiiz, Torvald kaže da je njeno »izvo enje bilo malo suviše naturalisti ko, — malo naituralisti kije nego što to strogo lOizevši odgovara zahtjevima umjetnosti«. Gledaju i je kako »zavodljivo« pleše tarantelu, sjetimo se da je Ranku obe ala razgoli enu nogu, Helmer je osjetio intenzivnu sdteualnu želju, »uzavrela mu je krv«, i odmah je, jer više nije smogao da izdrži, uzeo svoju »dražesnu malu djevojku sa K^prija — svoju kapricioznu djevoj icu sa Kaprija... pod ruke« i poveo je ku i, s namjerom da je što prije dovede do bra ne postelje. Ustreptao od želje, ina e imimi i racionalni Helmer, požudno tepa svojog »zavodljivoj, dražesnoj ženici«: »imoja tajna ljubavnica«, »imoja tajna mlada nevjesta«, »:mioja usitreptala ljepotica«; govori o njenim »nježnim mladala kim ramenima«, o »idivnom zatiljku«, isti e da se nalaza u dobroj muškoj formi i sje a se prve bra ne no i i prvog odnosa, ili, ta -nije Norinog virginiteta. Posljedice ovakvog erotskog odnosa Helmera prema Nori, koji se koncentriše na trenutak izgubljene nevinosti, na neiku vratu virginomanije, Ispoljavaju se u njegovom doživljaju Nore kao »djeteta«, »pti ice«, »malog stvorenja«, »djevoj ice«, u konstantnom nastojanju da ve odraslu osobu drži na nivou adolescent-nosti. Istovremeno, i Nora, koja je raino ostala bez majke, mažena od lakomislenog oca (»o eva lutka«), u odnosu na Helmera pokazuje neku vrstu edipovog kompleksa: potrebu da se, i u realnosti i u mašti (odnos iprema Ranku, »bogati starac«), pot ini stariijem muiškaircu, koja nije ništa drugo nego strah od života, zamjena za vrijeme djetiaijstva u tome se, pored oca, osje ala sigurnom i zašti enom, i nesvjesnu želju da to bezbjedno adolescentno doba što duže traje. Ovaj Norin psihološki infantilizam pomiješan je s njenim tjelesnim progledala i shvatila svoju ugroženu žensku sudbinu u prevashoidno imuškom društvu, mogu e je Lutkinu ku u, u konteikstu svega onoga što je završnoj sceni iprethodilo, analizirati i izvan teze o »ženskom i muiškom pravu«. Kona no, u govoru održanom deset godina doonije u »Savezu za odbranu ženskog prava«, Ibsen je priznao da ne razumije šta je to — »žensko pravo«, listi u i samo jedno » ovjelkovo pravo«, u koone žena 4gra zna ajnu ulogu u bii enju težnje za kulturom 21

i oisje anja za idisci)plinoim, ali ograni enu na »dje ju soboi«, zna i, na ulogu žeme^majike. Nora je od Torvalda o ekivala » udo«, da u trenutku objelodanjivanja tajne, ipreuzme krivicu i ddgovornoist na sebe, a zatim bi ga ona, altruisiti ki, ali i egzaltirano, sprije ila u spašavanju i taiko oslobodila i^aštanja. Još jedina nepromišljenost i naivnost Nore, jer je Ibsen kroz cijelu dramu talko precizno vodio lilk Helmera, da je potpuno nerealno od njega o ekivati » udo«. Norine pateti ne izjave o žrtvi i ljubavi za njega su »ikomedija«, naslje e »lakomislenih principa«, ista lakrdija, obi ne »fraze« koje je u prošlosti, -uhva en u krivici, izdašno upotrebljavao i Norin otac. Za Helmera se, dakle, doga aji samo sablasno ponavljaju. Uplašen za svoj 'ugled 4 položaj u društvu, upravo je naimenovan za idirektora Akcionarske banike, Torvald je iznerviran, prenapet, zibunjen i nelkon-trolisan. Norin ipostupak može odjednom da ugrozi itavu njegovu egzistenciju, pa samim time i Norinu i dje ju, i on ošamu en saznanjem, u pani nom strahu, a ina e frustriran, prijeti Nori da joj ne e dozvoliti vaspitavanje djece i da e ubudu e njihov brak biti samo »zvani an«, odnosno fonmalan. Me utim, kad dobije pismo od Krog-stada sa imjenicama, on se odjednom mijeaija, zaboravlja sve što je još -malo as u žestini izrdkao, oprašta Nori, ak je moli da i ona njemu oprosti za »grube rije i« koje je izgovorio u strahu, u trenutku kada je pomislio da e se sve srušiti na njega. Torvald se ponaša dosljedno, istina kao kukavica, ali dosljedno. O eikivati od njega » udo« može samo »nerazuimno dijete«, »zaslijepljeno neiskusno stvorenje«, jednom rije ju: naivna Nora. Shvativši najzad da Helmer nije sposoban za » udo«, razo arana i uvrije ena Nora, prelazi u napad. Skidajti i kostim i masku kapriciozne djevoj ice sa Kaprija, Ibsen i simboli no ozna ava otkrivanje jedne nove Nore, koja iz pasivnog stanja prelazi u aktivno, optužujiu i »muSko društvo« (i oca i 'muža), za egoizam i diskriminaciju. »Ovo je obra un, Torvalde!« — uzvikuje Nora, tvrde i da za osam godina bralka njih dvoje nisu »razmijenili ni jednu oiabiljnu rije o ozibiljnim stvarima«. Još dok je živjela 22

sa ocem, ona je bila potpuno zavisna od njegovih nazora, ddk je svoje, »ako 4h je nekada i imala«, imorala da krije. »On me je zvao svojom lutkom i igrao se sa mnom, kao što sam se ja igrala sa svojim lutkama.« Prelaze i iz o evih ruku u Helmerove, sem nametanja novog »ukusa«, ništa se nije promijenilo, ku a je i dalje ostala kao neka soba za igranje. »Ovdje sam ja bila tvoja žena— luika, kao što sam buni ljudskog duha« i »žensikom pravu«. Me utim, sagledan u kontekstu razvojne linije Mika, na osnovu brojnih detalja-ta kica, o kojima smo govorili, ovaj kona ni 23

»abraoun« sa mužem, odnosno sa »imuSkim zakonima«, m'oigu e je protuma iti i kao još jedan Norm neiprotmi-šljeni i idjetinjasti gest, kao novu igru »nerazumnog djeteta«, 'ksbo ponovni bijeg od stvarnositi, pa prema tome i od odgovornosti. U svojoj poibuni, ili, ta nije, u igri pobune, ona egzaltirano odlazi u krajnosti, odbacuju i i bralk, i zakone, i religiigu, i »moralni osje aj«, i dužnosti prema mužu i djeci, izidvajaju i jednu jedinu svetu »dužnost prema saimoj sebi«. I na kraju, dosljedna u svojoj predstavi, Nora ak odbi|ja da vidi djecu, ali ne zaboravlja da odigra scenu vra anja prstena (»Taiko — evo vra am ti tvoj prsten. Daj i ti meni 'moj!«), koja treba da simbolizira osloba anje od ikoinvencionalnih bra nih obaveza (za Noru izgleda i od obaveza majke). Svi ovi postupci karaikteristi ni su 'upravo za adolescentnu psihologiju povrajedenog djeteta koje bježi od ku e, ostavljaju i »nepravedne« rdditelje da pate i ispaštaju, podrazumijevaju i i ome poznate dje je sva e, Ikad se durovito d uvrije eno uzvikuje: »Vrati mi imoje knpice, ne u više s tobom da se igram«. Ostavljaju i sve za sobom, u potrazi za svojom istiinoim, Nora ne ispoljava samo egoizam ve i u punoj mjeri pokazuje nesposobnost da se sa probleimdma života uihvalti u koštac, jer njen odlazak je li bijeg od stvarnosti, pani an strah da je igra prestala i da zapo inje »zrelo doba« odgovornosti i dužnosti. I kao što se nije ostvarilo Torvaldovo » udo«, nema nade ni za ostvarivanje Norinog » uida«. Žive i pod staklenim zvonom, ove ptice-ipjeva ice im napuste svoj bezbjedni i udobni malogra ainskl kavez, osu ene su na propast. Zatvoreni i izolovani, neotporni na život, bez interesa za druge ljude (Nora nekoliko puta u draimi ponavlja da se nje »drugi ne ti u«), navikli da sve pretvaraju u igruobmanu i šarenu lažu, bez osje anja za realnost, suo eni sa stvarnoš u, Nora i Helmer su, o ito, potpuno nesposobni za borbu, pa nam na kraju izgledaju kao' dva brodolo>mnika, izložena ojpasnostima i bespu u, nemo na da shvate i seibe i svijet koji ih okružuje. Norin 24

odlazak, iprema tome, nije samo i jedino »pobuna Ijutfekog duha« protiv ugroženog »ženskog prava«, nisu to samo dvije savjesti i dvije vrste duhovnih zakona, muški i ženski, ve je to i poraz jednog shvatanja da je mogu e ostvariti vlastitu egoisti nu sre u, izvan života, u udobnim zidovima gra anskog salona, izolovano i ,po sebi, bez obzira na druge. I Helmer i Nora ne shvat^u da, kako to kaže Pasternaik: »Pro i život — nije polje pre i.«

25

PRVI IN

Lica: HELMER, advokat NORA, njegova žena DOKTOR RANK GOSPO A LINDE KROGSTAD, pravnik Troje male Helmerove djece ANAHMARIJA, dadilja kod Helmerovih Služavka kod Helmerovih Nosa^

Radnja se odvija u Helmerovom stanu

Prijatno i ukusno, ali ne luksuzno namještena soba. Desno u pozadini jedna vrata vode u predsoblje; druga vrata u pozadini lijevo vode u Helmerovu radnu sobu. Izme u ova dvoja vrata je mali klavir. Lijevo u sredini zida vrata, a dalje prema naprijed prozor. Blizu, uz prozor, okrugli sto sa naslonja ama i malom sofom. Desno uza zid sa strane dalje vrata, a uz isti zid prema naprijed zidana pe , pred kojom stoji nekoliko naslonja a i jedna stolica za ljuljanje. Izme u pe i i vrata sa strane mali sto. Na zidovima bakrorezi. Polica sa porcelanom i drugim umjetni kim ukrasima; mali ormar za knjige sa knjigama u raskošnim povezima; tepih preko cijele sohe. U pe i vatra. Zimski dan. U predsoblju zvoni; odmah potom uje se otvaranje vrata. Nora ulazi u sohu pjevuckaju i zadovoljno. Ona je u šeširu i kaputu i nosi mnoštvo paketa koje stavlja desno na sto. Iza sebe ostavlja otvorena vrata prema predsoblju i otuda se vidi n o s a koji nosi jelku i korpu; on to predaje s l u z a v ci koja im je otvorila. NORA: Dobro sakrijte jelku, Helena. Djeca je smiju vidjeti tek ve eras, kad bude oiki ena. (Nosa u, vade i nov anik) Koliiko —? NOSA : Pedeset era. NORA: Evo jedne krune. Ne — ostaltalk zadržite. (Nosa zahvaljuje i odlazi. Nora zatvara vrata. Ona se i dalje zadovoljno smijucka za sebe, dok skida šešir i kaput. Izvadi iz tašne kesicu sa slatkišima i pojede nekoliko; onda oprezno pri e vratima svoga muža i oslušne.) 27

m Da, on je kod ku e. (Opet tiho pjevucka za sebe dok prilazi stolu desno.) HELMER (u svojoj sobi): Je li to tamo cvrku e ševa? NORA (otvaraju i pakete): Da, cvrku e! HELMER: Je li to skaku e vjeverica? NORA: Da. HELMER: A kad je vjeverica idošla ku i? NORA: Ovog trena. (Stavlja kesicu sa slatkišima u tašnu i hriše usta.) Do i, Torvalde, da vidiš šta sam sve (kuipila. HELMER: Ne smetati! (Uskoro potom, s perom u ruci, otvara vrata i pogleda unutra.) Sta si sve kupila, kažeš? Ovako mnogo stvari? Je li to mali lakoumni ešlj'Ugar opet Metio i profu kao novac? NORA: Ali, Torvalde, ove godine zaista smijemio i malo više potrošiti. Pa ovo nam je prvi Boži kad ne 'moramo da štedimo. HELMER: E, pa slušaj, ne smijemo baš pre i u luiksuz. NORA: Naprotiv, Torvalde, sad ve sanijemo sebi dozvoliti i malo lukB:Uza. Zar ne? Onalko sasvim, sasvim malo. Pa ti sad dobiivaš veliku platu i zara iva eš m.'nogo, mnogo novaca. HELMER: Da, od Nove godine. Ali onda treba da pro u itava tri mjeseca dok nova plaita do e. NORA: Eh, do tada možemo i posuditi. HELMER: Noro! (Prilazi joj i šale i se vu e je za uho.) Zar te opet spopada lakomiislenost? Zamisli da ja danas posudim hiljadu kruna, ti ih potrošiš u ovoj boži noj sedmici, a meni na Silvestrovo padne cigla na glavu i ja ležim tu — NORA (zapuši mu usta): Fuj, ne govori tako ružno! HELMER: Da, pretpostavi da se taiko nešto dogodi — šfta Oinda?

NORA: Kad bi se tako nešto groano dogodilo, bilo bi mi sasvim svejedno imam li dugova ili ine. HELMER: A Ijuidi od kojih sam posudio novac? NORA: Oni? Koga je još za njih briga? Pa to su tu i ljudi. HELMER: Noro, Noro, ti si prava žena! Ali ozibiljno Noro: ti znaš šta ja o tome mislim. Nikakvih dugova! Ni28

kaikvog posu ivanja! Nešto nelijepo i neslobodno padne na ku anstvo koje se zasniva na dtigovima. Do damas smo oboje hrabro izdržali i tako emo initi još i ovo kratko vrijeme, koliko je potrebno. NORA (odlazi do pe i): No da, kad ti želiš, TorvaMe. HELMER (ide za njom): E, aii ne smije zato sada mala ševa da objesi krila. Kalko? Zar da vjeverica tako stoji i da se duri? — (Vadi nov anik.) Noro, šta li ja to imam ovdje? NORA (hrzo se okrene): Novac! HELMER: Evo, uzmi! (Daje joj nekoliko nov anica.) Dragi bože, znam ja da za Boži toliko toga treba u ku i. NORA (broji); Deset, dvadesett, trideset, etrdeset. Najljepša hvala, Torvalde, lijepa hvala; s ovim u se duže pomo i. HELMER: Da, a talko i moraš! NORA: Da, da, i ho u. A sad hodi da vidiš šta sam sve kupila. I to jeftino kupila. Gledaj ovamo — novo odijelo za Ivora — i 'UZ to još sablja. Evo konja i truibe za Boba, evo lutke sa kolijevkom za Emi. Ovo za nju je sasvim jednostavno, ali ona i onako sve polomi. A evo materijal za haljinu i maramice za služavku. Maj ica Ana-^Mari bi zaipravo morala i mnogo više dobiti! HELMER: A šta je u onom paiketu tamo? NORA (viknu): Ostavi, Torvailde! To eš mo i da vidiš tek uve e! TORVALD: Ah, tako! — Ali sad mi kaži, ti mala rasip-mice, da li si se ne im i sebe sjetila? NORA: Ma hajde — ja sebe? Ja stvarno ne bih ni znala šta — HELMER: Ali moraš! Reci mi nešto pametno štO' bi ti ipri indlo posebnu radost. NORA: Ja stvarno ne bih znala. — Ijpak, Torvalde, slušaj — HELMER: No? NORA (spuštenog pogleda igra se s njegovim dugmetom): Ako baš ho eš da mi napraviš poklon, onda bi mogao, ovaj, mogao bi — 29

HELMER: No, dakle — reci! NORA (hrzo): Mogao bi mi pokloniti novac, TorvaMe. Samo onolilko Ikoliko misliš da možeš odvojiti. Onda bih moigla u melkoj prilici kasnije da nešto kupim. HELMER: Ali, Noro, — NORA: Ah, da, uradi tako, dragi Torvalide, lijjepo te molim. Zamota u omda novac u lijepi zlatni papir i objesiti ga na boži no drvce. Zar ito ne bi bilo divno? HELMER: A kalko se zove ona pti ica koja profu ka sav novac? NORA: Da, da, lakoumni ešljugar — znam ve . Ali uradi emo ovalko kako sam rekla, Torvalde, onda u imaiti vremena da razmislim šta mi je najpotrebnije. Zar to nije vrlo pametno, Torvalde, zar nije? HELMER (smiješe i se): E, naravno, to jest, ako bi ti taj novac koji ti dam, stvarno, mogla sa uvati i setbi nešto kupiti. Ali ako ode u doma inistvo i u razne beskorisne stvari, onda opet ja moram da izvla im. NORA: Nipošto, Torvalde — HELMER: To se ne da poreci, moja mala draga Nora! (Stavlja ruku oko njenog struka.) Moj lakoumani e-šlj.uigar je dražeistan, ali njemu treba teška gomila novaca. Ne bi se vjerovalo koliko ovjetka staje takva jedina pti ica. NORA: Ali ne! Kako samo možeš da kažeš tako nešto? Ja zaista štedim, gdjegod mogu. HELMER (smije se): To je prava rije . Gdjegod možeš. Ali ti to apsolutno ne možeš. IfORA (pjevucka i smiješi se zadovoljno): Hm! Kad bi ti samo znao kolike iizdatke imamo imi ševe i vjeverice, Torvalde. HELMER: Ti si udno malo stvorenje. Sasvim kao i tvoj otac. Trudiš se na sve na ine da dobiješ novac u ruke, a im ga imaš, prospe ti se izme u prstiju; ti nikad ne znaš kud je otišao. Da, ali moraim te uzeti takvu kaikva jeisi. To ti je u krvi. Da, da, da, Noro, takve stvari se naslje uju. NORA: Pa, ja bih voOgela da saim od tate naslijedila više osobina.

30

HELMER: A ja ne bih htio da mi budeš druga ija nego što jesi, moja draga, mala, raspjevana ševo. Ali — nešto imi pada na pamet. Danas mi izgledaš tako — tako — kako da kažem? — tako sumnjivo. NORA: Ja? HELMER: Svakako. Pogledaj me pravo u o i. NORA (gleda ga): No? HELMER (prijeti prstom): Je li slatka njušikica i danas nešto gricikaila u gradu? NORA: Ali ne, odakle ti to? HELMER: Zar slatka njuškica nikaiko nije svratila u slasti arnu? NORA: Ne, Torvalde, uvjeravam te — HELMER: Nije se nimalo osladila? NORA: Ne, zaista nije. HELMER: Nije ni probala koji slatkiš od badema? NORA: Ne, Torvalde, stvarno te uvjeravam — HELMER: No, no, no, — ja se, naravno, samo šalim — NORA: Ne bi mi nikad palo na paimet da postupim pro-itiv tvoje volje. HELMER: Da, to ja dobro anam. — Pa dala si mi asnu rije . — (Prilazi joj) Eto, zadrži za sebe svoja mala boži na iznena enja, srce moje. Ve eras, kad se drvce ujpali, i ona e ve do i na vidjelo, uto sam ubije en. NORA: Da niisi zaboravio da pozoveš Ranka? HELMER: Ne. Ali to nije ni potrebno. Razumije se samo po sebi da e ve erati s nama. Uostalom, pozva u ga kad jutros navrati. Ve sam poru io dobrog vina. 'Noro, ti i ne znaš koliko se radujem današnjoj ve eri. NORA: I ja. A kako e se tek djeca veseliti, Torvalde! HELMER: Ah, zaista je divna pomisao da imam siguran položao i izdašan dohodak. Zar ne? Sama ta pomisao je pravo zadovoljstvo! NORA: Ah, to je divino! HELMER: Sje aš li se prošlih Boži a? Po tri drage, duge sedmice unaprijed ti si se svake ve eri zakljui avala do duboko u no da bi naipravila cvije e za drvce 31

i razne druge lijepe stvari, da nas iznenadiš. Uh, to je bilo najdosadnije vrijeme u mom životu. NORA: Ja se pri tom uopšte nisam dasa ivala. HELMER (smiješe i se): Ali rezultat je ipak bio dosta siromašan, Noro! NORA: Opet me time zadirkuješ! Sta sam ja tu mogla :k3d se uvtiikla ma ka i sve mi poikvarila. HELMER: Ne, ne, jadna moja Notrice, nisi, naravno, mogla baš ništa. Imala si najbolju vdju da nas usre iš i to je glavno. Ali ipalk je dobre) što su ta oi kudna vre-imena prošla. NORA: Da, to je stvarno divno! HELMER: Sad ne moram tu da sjedim sam i da se dosa ujem. A ni ti ne moraš tvoje drage o i i drage, nježne ruioice naprezati — NORA (plješ e rukama): Ne, zar ne, Torvalde, da više sad ne moramo!? O, kako je to divno uti. (Uzima ga za ruku) Sad slušaj, Torvalde, kako sam zamislila naš ibudu i namještarj. Cim Boži pro e — (Zvono u predsoblju) — Ah, evo zvoni! (Brzo malo pospremi po sohi) Sigurno neko dolazi. Baš glujpo! HELMER: Za posjete nisam kod ku e, ne zaboravi to! SLUŽAVKA (na vratima predsoblja): Milostiva gospo o, neka netpoznata gospo a — NORA: Molim. SLUŽAVKA (Helmeru): I gospodin doktor je tu. HELMER: On je sigurno ve ušao kod mene? SLUŽAVKA: Da, tamo je. (Helmer odlazi u svoju sohu; služavka uvodi u sobu gospodu Linde, koja je u putnom, kostimu, i zatvara vrata iza nje.) GOSPO A LINDE (plašljivo i oklijevaju i): Dobar dan, Noro. NORA (nesigurno): Dobar dan — GOSPO A LINDE: Ti kao da me više ne poznaješ? NORA: Ne, ja ne znam — iip>ak, da, ja mislim — (Klikne) Kaiko — Kristina! Jesi li to zaista ti?! GOSPO A LINDE: Da, ja sam to.

NORA: Kristina! A ja te nisam prepoznala! Ali i kako 'bih — (Tiše) Kako si se ti promijenila, Kristina! GOSPO A LINDE: Svakako. Za devet^deset dugih go-idina — NORA: Tako dugo se nismo vidjele? Zaista, ida! Ah, posljednjih osam godina bile su sretno vrijeme! — To mi možeš vjerovati. A ti si sad došla u grad? Krenula si na dalek put usred zime? To je hrabro. GOSPO A LINDE: Stigla sam jutrois rano parobrodoim. NORA: Naravno, da sebi priuštiš boži nje zadovoljstvo. Kalko je to lijepo! Mi emo se talko e dobro proveseliti. Ali ostavi svoje stvari. Da ti nije hladno? (Pomaže joj) Tako — sad emo lijepo sjesti kraj pe i. Ne, ovamo u naslonja u! A ja u sjesti u stolicu za ljuljanje. (Hvata je za ruke) Da, to je ono staro, poznato lice; samo u prvom trenutku —. Naravno, postala si nelkako blje a, Kristina, i možda nešto mršavija. GOSPO A LINDE: I mnogo, mnogo starija, Noro. NORA: No, da, imožda i malo starija, ali samo sasvim, sasvim malo, ne vrijedi ni pominjati. (Iznenada se prekine; ozbiljno) Kakva sam ja bezobzirna osoba! Sjedim tu i brbljam. Najdraža, jedina moja Kristina, možeš li imi oprostiti? GOSPO A LINDE: Sta to, Noro? NORA (tiho): Jadna Kristina, ipa ti si ostala udovica. GOSPO A LINDE: Da, još prije tri godine. NORA: Bože, pa ja sam to znala, pro itala sam u novinama. Ah, Kristina, moraš mi vjerovati, u to vrijeme sam stalno htjela da ti pišem. Ali svaki put sam opet odložila; uvijek me nešto sprije ilo. GOSPO A LINDE: Draga Noro, ja to dobro shvatam. NORA: Ne, Kristina, to je bilo ružno 'Od mene! Ah, jadnice moja, šta si sve morala pro i! — A on ti nije ništa ostavio za život? GOSPO A LINDE: Ništa! NORA: Ni djece? GOSPO A LINDE: Ne!

32

3 — Dirame

33

NORA: Daikle, baš ništa. GOSPO A LINDE: ak ni brige ili boli, da iz njih nešto crpim. NORA (gleda je ne vjeruju i): Ali, Kristina, kako je to mogu e? GOSPO A LINDE (smiješi se turobno i gladi svoju kosu): Ah, i to se ponekad doga a, Noro. NORA: Tako si sasvim saana! Kako to mora biti teško i strašno za tebe. Ja imam troje dražesne djece. Trenutno ti ih ne mogu predstaviti, izašli su sa dadiljom. Ali sad imi moraš sve ispri ati — GOSPO A LINDE: Ah, ne! Radije pri aj ti meni! NORA: Ne, ti moraš po eti. Danas ne u da budem sebi na. Danas ho u da mislim samo na tvoje stvari. Aid samo j e d n o ti ipak moram re i. Da li si iila kakva nas je velika sre a zadesila ovih dana? GOSPO A LINDE: Ne, a šta to? NORA: Zamisli, moj muž je postao direktor Akcionarske banke. GOSPO A LINDE: Tvoj muž? O, kakva sre a —! NORA: Da, ogromna sre a. Advokatski hljeb je tako nesiguran, naro ito ako advokat ho e da se bavi samo finim i pristojnim poslovima. A Torvald je, naravno, uvij k to htio; i u tome se s njim potpuno slažem. Vjeruj mi, toliko se radujemo! On stupa u banku ve za Novu godinu, a onda e dobiti veliku platu i mnogo procenata. Od sada možemo da živimo sasvim druga ije nego do sada — sasvim kako md želimo. Ah, Elrdstina, kalko se osje am lako i sretno! Da, ipak je divno imati ipuno, ptino novaca i nikakvih briga. Zar ne? GOSPO A LINDE: Svakako mora da je lijepo imati ono što je ipotrebno. NORA: Ne, ne samo što je potrebno — nego puno, puno novaca. GOSPO A LINDE (smiješi se): Noro, Noro! Zar se još nisi opametila? U školi si bMa velika rasipnica. 34

NORA (smiješi se): Da, to Torvald tvrdi još i danas. fPri-jeti prstom) Ali »Nora, Nora« nije tako glupa kao što vi mislite. — A nije nam ni išlo tako, da bih mogla -rasipati. Oboje smo imorali da radimo. GOSPO A LINDE: Zar i ti? NORA: Da, sitnice — ru ne radove, kuki anje, pletenje i sli no — (Tiho i polako) — i još neke druge stvari. Ti znaš da je Torvald istupio iz državne službe kad snao se mi vjen ali? U njegovom odjeljenju nije bilo nikakvih izgleda za napredovanje, a morao je da zara uje više novaca nego ranije. U prvoj godini se strašno premorio radoan. Bio je, kao što možeš i za-msliti, upu en na svakakve sporedne službe i morao da radi od jutra do mraka. To nije mogao da podnese i taiko se smrtno razbolio. Ljekari su rekli da je neophodno da ode na jug. GOSPO A LINDE: Ah, da, pa bili ste dijelu godinu u Italiji. NORA: Da, jesmo. Vjeruj mi, nije bilo lako oti i. Ivar je telk bio ro en. Ali morali smo oti i na svaki na in. Ah, bilo je to prekrasno putovanje, a Torvaldu je spasilo život. Ali je i koštalo teških para, Kristina. GOSPO A LINDE: Mogu misliti. NORA: Hiljadu i dvjesta talira je koštalo — etiri hiljade i osamsto kruna. Znaš, to je mmogo novaca. GOSPO A LINDE: Ali u t^voj situaciji je svakaiko velika sre a ako ih imaš. NORA: Pa, da ti kažean, doibili smo ih od tate. GOSPO A LINDE: Ah, tako. Upravo u to vrijeme je umro tvoj otac. NORA: Da, Kristina, iipravo tada. I zamisli samo, ja nisam mogla da odem njemu i da ga njegujem. Svakodnevno sam o ekivala ro enje mog malog Ivara. A morala sam da njegujem i mog jadnog smrtno bolesnog Torvalda. Dragi, ddbri tata! Nisam ga više vidjela, Kristina. Ah! to je najteže što sam doživjela poslije svoje udaje.

35

GOSPO A LINDE: Znam da si ga mnogo voljela. I taiko ste, dakle, otišli u Italiju? NORA: Da, tako smo imali novaca, a Ijekari su navaljivali. Otputovali smo mjesec dana kasnije. GOSPO A LINDE: A tvoj muž se vratio posve izlije en? NORA: Cio kao riba u vodi. GOSPO A LINDE: A — doktor? NORA: Kaiko? GOSPO A LINDE: ini mi se da je djevojka rekla da je gospodin što je ušao sa mno'm — doktor. NORA: To je bio doktor Rank. Ali on nam ne dolazi kao ljekar. To je naš najbolji prijatelj i možeš ga ovdje kod nas barem jedanput dnevno vidjeti. Ne, Torvald nije više bio ni asa bolestan. I djeca su ila i zdrava, ja taJko e. (Sko i i plješ e rukama) Bože, o bože, Kristina, ipaik je divno živjeti i biiti sretan! — Ah, ali > ovo je "talko ružno od imene — saimo govorim o svojim stvarima. (Sjeda uz nju na stoli icu i stavlja ruke na krilo gospo e Linde) Ah, nemioj se ljutiti na mene! — Reci, da li je stvarno istina da ti nisi voljela svoga muža? Zašto si se onda udala za njega? GOSPO A LINDE: Moja majka je još bila živa i ležala bolesna i bez sredstava. A morala sam da se brinem i za svoja dva mla a brata. Izgledalo mi je neodgovorno da odbijem njegovu ponudu. NORA: Da, da, to je saisvim pravo. On je, dalkle, tada bio bogat? GOSPO A LINDE: Mislim da je bio vrlo imu an. Ali to su bili nesigurni poslovi, Noro. Kad je umro, došlo je do sloma i ništa nije ositalo. NORA: I onda —? GOSPO A LINDE: Onda sam se morala probijati kroz život s malom sitni arslkom radnjom, s :maloim školom i sva im drugim. Posljednje tri godine su mi bile kao jedan jedini dugi i nemirni radni dan. A sad je on završen, Noro. Moja jadna majika me više ne .treba —ona je umrla. Mladi i taiko e ne — oni imaju sada svoja namještenja i -mogu se sami brinuiti o sebi.

36

NORA: Kako mora da ti je laknulo — GOSPO A LINDE: Ne, vidiš, saimo mi je tako neizrecivo prazno. Neima više nikoga za koga mogu da živim. (Ustaje nemirno) Zato više ne mogu da izdržim tamo u onom zaba enom gnijezdu. Ovdje e se sigurno lakše mo i da na e nešto što ovjeka zaokuplja i ispunjava mu 'misli. Ako mi sam.o uspije da na em ndko sigurno zaposlenje, neiki >mali kancelarijski posao -— NORA: Ali, Kristina, pa to je užasno naporno, a ti i bez toga izgledaš tako iscrpljeno. Bilo bi ti mnogo bolje kad bi imogla da otputuješ u neiku banju! GOSPO A LINDE (ode do prozora): Ali ja nemam oca koji bi mi dao novac za put, Noro! NORA (ustaje): Ah, ne ljuti se na mene! GOSPO A LINDE (prilazi joj): Draga Noro, ne ljuti se ti na mene. To je ono najgore u prilikama kakve Bu moje, što ovjek postaje taiko ogor en. Nemaš za koga da radiš, a ipak stalno moraš raditi. Ipak se mora živjeti i tako postaješ egoist. Kad si mi ispri ala o sretnim promjenama u vašem životu — vjeruj mi — ja se nisam toliko obradovala zbog tebe, koliko zbog sebe. NORA: Kako to? Ah, da, razumijem te. Ti misliš da bi Torvald mogao nešto u initi za tebe. GOSPO A LINDE: Da, to sam mislila. NORA: Pa i ho e, Kristina. Prepuidti ti to samo meni; ja u to ve tako fino izvesti, tako fino — ve u ja znati da nešto fino izmislim, ime u ga pridobiti. Ah, tako bih strašno željela da ti pomognem! GOSPO A LINDE: Kako je, Noro, lijepo od tebe što se tako zauzimaš za moje stvari — utoliko ljepše što ti saana nisi nikad upoznala teret i nevolje u životu. NORA: Ja —? Ja da nisam —? GOSPODA LINDE (smiješe i se): Dragi bože, to malo ru nog rada i sli no — ti si još dijete, Noro. NORA (zahaci glavu i hoda po sohi): To nisi smjela re i s takvom uvjerenoš u. 37

rip

GOSPO A LINDE: Taiko? NORA: Ti si kao i drugi. Svi vi mislite da ja nisam sposobna za nešto ozbiljno — GOSPO A LINDE: No, no — NORA: -------- da ja mišta nisam uradila u ovom teškom životu. GOSPO A LINDE: Draga Noro, pa ti si mi sama uipravo ipri ala o svom životu. NORA: Ah, šta, — o bezna ajnostima! — (Tiho) A ono zna ajno, ito ti inisam ispri ala. GOSPO A LINDE: Zna ajno? Šta tiime misliš? NORA: Ti me sasvim ipotcjenjuješ, Kristina; ali to ne bi smjela da iniš. Ti si ponosna na to što si tako dugo i teško radila za svoju majku. GOSPO A LINDE: Ja nikog ne potcjenjujem. Ali jedno je istina: ja sam ponosna i sretna pri pomisli da sam imala priliku da svojoj majci u izvjesnoj mjeri olakšam njene posljednje dane. NORA: I tako e si ponosna pri poimis'li što si u inila za svoju bra u. GOSPO A LINDE: Mislim ida imam pravo na to. NORA: To i ja mislim. Ali sad treba nešto da saiznaš, Kristina. I ja itmam nešto što me ini ponosnom i sretnom. GOSPO A LINDE: U to ne sumnjam. Ali kako to misliš? NORA: Govori tiho. Zamisli kad bi Torvald uo! Ni po koju ijemu ne smije on — nilko ne smije to da sazna, niko osim tdbe, Kristina. GOSPO A LINDE: Ali šta to? NORA: Hodi ovamo. (Povu e je do sehe na sofu) Da, slušaj. — I ja imam nešto šito me ini ponosnom i sretnom; j a sam Torvaldu spasila život. GOSPO A LINDE: Spasila? Kako to — spasila? NORA: Pri ala sam ti o iputu u Italiju. Da Torvald nije tamo otišao, ipropao bi. GOSPO A LINDE: No da, i tvoj otac vam je dao potrebna sredstva — 38

NORA (smiješi se): Da, u to vjeruje Torvald, u to vjeruju i svi drugi, ali — GOSPO A LINDE: Ali —? NORA: Tata nam nije dao ni helera. J a sam pribavila taj novac. GOSPO A LINDE; Ti? Tako veliku svotu? NORA: Hiljadu dvjesta talira. etiri hiljade i osam stotina ikruna. Sta kažeš sada? GOSPO A LINDE: Da, ali Noro, kako ti je to bilo mogu e? Jesi li dobila ma lutriji? NORA (prezrivo): Na lutriji? (S potcjenjivanjem) Kakva bi to onda bila vještina? GOSPO A LINDE: Pa kako si ih dobila? NORA (pjevucka i smiješi se tajanstveno): Hm, —- tra-4a-la! GOSPO A LINDE: Nisi ih valjda mogla posuditi? NORA: Tako? A zašto ne? GOSPO A LINDE: Ne, žena ne množe uzeti zajaim bez saglasnosti svoga muža. NORA (zabaci glavu): Tako? — A ako je to žena koja ima nekog smisla za poslove — žena koja se zna mudro ponašati — onda — GOSPO A LINDE: Ali, Noro, ja ne razumijem ni rije i — NORA: Nije ni potrebno. Niko i ne kaže da sam novac p o s u d i 1 a. Mogla sam ga nabaviti i na drugi na in. (Baca se natrag na sofu) Mogla sam ga dobiti od nekog obožavaoca. Kad neko ovaiko zgodno izgleda kao ,ja — GOSPO A LINDE: Ti si šašava. NORA: Sad si sigurno krajnje znatiželjna, Kristina. GOSPO A LINDE: Slušaj, draga Noro, ti valjda nisi u inila k^kvu neporomišljenost? NORA fopet se uspravi): Zar je to nepromišljenost, sipa-siti život svome mužu? GOSPO A LINDE: Ja smatram da je to bila nepromišljenosit što si bez njegovog znanja — NORA: Ali on nije smio ništa znati! Gospode bože, zar ne možeš to da shvatiš? Nije smio da zna kako je 39

loše njegovo stanje. Ljetkari su meni došli i rekli da je njegov život u opasnosti i da ga samo boravak na jugu može da spasi. Zar misliš da nisam najprije pokušala da se na drugi na in izvu em iz neprilike? Govorila sam mu o toime, kalko bi :mi se svi alo da mogu kao druge mlade žene da putujem u inostramstvo. Plaikala sam i prelklinjala ga; govorila saim mu da bi morao pomisliti na to u kakvom sam ja stanju, pa da bude tako dobar i da mi u ini po volji; a onda sam nagovijestila, da bi on, valjda, mogao uzeti zajam. Ali tu je on skoro pobjesnio, Kristina. Rekao je da saim lakoimislena i da je njegova dužnost kao muža da ne popušta ^mojim .mušicama i kapricima — tako je to nazvao, ini mi se. Pa sad, mislila sam u sebi, ti moraš biti spašen; i onda sam pronašla ovaj izlaz — GOSPO A LINDE: Zar tvoj muž nije saznao od tvoga cea, da vam novac nije on poslao? NORA: Ne, nikada. Tata je baš tih dana umro. Imala sam namjeru da njemu stvar povjerim i da ga zamolim da ništa ne ada. Ali pošto je bio tako tešiko bolestan — nažalost, to više nije bilo potrebno. GOSPO A LINDE: A kasnije se nikad nisi povjerila svome mužu? NORA: Ne, za ime božje, šta ti pada na pamet? Njemu koji je u tim stvarima toliko strog! A osim toga — Torvaldu, s njegovom m^ušlkam sujetom — kaiko bi imu imu na i ponižavaju a bila spoznaja da mi je dužan zahvalnosti. To bi potpuno poremetilo naše me usobne odnose. Naš lijepi, sretni dom ne bi više bio ono što je sada. GOSPO A LINDE: Zar mu ne eš nikada re i? NORA (zamišljeno, s polusmiješkom): Da, imožda — jedanput kasnije; poslije mnogo godina, kad više ne budem tako lijepa kao sada. Ne smiješ se tome smijati. Ja samo mislim, kad me Torvalid više ne bude tako mnogo volio kao sada, kad više ne bude uživao u to-me da mu nešto otplešem, da se preobu em i re-citujem. Onda e imožda biti dobro da imam nešto u rezervi — (Prekine se) Ah, besmislica, besanislica, 40

besmislica! T o vrijeme nikad ne e do i. — No, pa šta kažeš na moju veliku tajnu, Kristina? Zar nisam i ja ipak za nešto sposobna? — Uostalom, možeš mi vjerovati, ta stvar mi je zadala mnogo rnuke. Nije 'mi bilo baš lako da uvijek pravovremeno izvršavam svoje obaveze. Treba, naime, da znaš, da u poslovnom životu ima nešto što se zove etvrtgodišnje kamate i još nešto što zovu otplalta, a novac je uvijek tako strašno teško stvoriti. Tako sam, vidiš, uvijek i stalno morala da štedim, 'gdje sam samo mogla. Od novca za k'U amstvo nisam mogla gotovo ništa odvajati jer je Torvald m.orao 'dobro živjeti. Ni djecu nisam 'mogla pustiti da hodaju oikolo loše odjevena; ono što dobijem za njih, mislila sam, to moram na njih i pdtrošiti. Slatki, 'dragi mališani! GOSPO A LINDE: Onda si morala da smanjiš svoje vlastite potrebe, jadna Noro? NORA: Da, naravno. Pa ja sam toila na redu. Svaki put kad bi imi Torvald dao novac za nove haljine i sli no, ja ne bih potrošila ni polovinu; stalno sam kupovala ono najjeftinije i najjednostavnije. Prava je sre a što mi sve tako dobro stoji, pa Torvald ništa ne primje- uije. Ali ponekad mi je bilo vrlo teško, Kristina, jer špak. je divno biti lijeipo obu en. Zar ne? GOSPO A LINDE: Da, naravno. NORA: No, a onda sam imala i druge izvore prihoda. Posljednje zime saim imala sre u da dobijem mnogo posla za prepisivanje. Tad sam se zaklju avala i pisala svake ve eri do dulbako u no . Ah, ponekad sam bila tako umorna, taiko umorna. Ali, uiprkos tame, bilo imi je ogromno zadovoljstvo 'da tako radim i zara ujem novac. Izgledala sam sebi skoro kao muškarac. GOSPO A LINDE: I koliko si mogla otplatiti na taj na in? N'ORA: Pa, to ti ne mogu re i tako 'ta no. Znaš, vrlo je teško sna i se u takvim poslovima. Znam saimo da (sam pla ala koliko sam god mogla sakupiti. Mnogo puta nisam ni znala kako u. (Smiješi se) Onda bih 41

I

tu: sjela i zamišljada, kako se u mene zaljubio neki stari, bogati gospodin — GOSPO A LIONfDE: Kako? Kakav gospodin? NORA: Ah, gluposti! — i kako je on umro i kad su otvorili njegov testament, pisalo je u njemu velikim slovima: »Sav moj novac neka odmah i u gotovoan bude ispla en ljubaznoj gospo i Nori Helmer.« GOSPO A LINDE: Ali, draga Noro, kalkav to gospodin? NORA: Gospode bože, zar ne shva aš? Pa gosipodin nije ni postojao; tako sam to sebi samo zamišljala — uvi-geik i neprestano, kad nisam znala ikako u oibeszibije-diti novac. Ali sad svejedno; što se mene ti e, stari dosadni ovjek može i da ostane, gdje god je; ne zanima me više ni on ni njegov 'testament, jer sad je mojim brigama kraj. fSko ij O, bože, Kristina, pa to , f je božanska pomisao! Biti bez briga! Sasvim, sasvim bez briga! Igraiti se i skakati s djecom, imati u ku i : sve divno i udobno, baš onako kako TorvaiM voli! I zaimisli, sad e prolje e sa svojim dalekim, plavim nebom! Možda možemo po i na kakav mali put. Možda u opet vidjeti more. Ah, da, da! Kaiko je divno živjeiti i biti sreltan! (Guje se zvono u predsoblju.) GOSPO A LINDE (ustaje): Zvoni; možda je najbolje da ja odem. NORA: Ne, samo ostani. To sigurno nije posjeta meni. To ndko dolazi Torvaldu — SLUŽAVKA (u predsoblju): Oprostite, milostiva gospo o —^ tu je jedan gospodin — koji želi da govori s gospodinom advokatom. NORA: ------------- misliš sa gospodinom d i r e k t o r o m banke — SLUŽAVKA: Da, s gospodinom direktorom bartke, pa ja ne zinam jer — jer gospodin doktor je još unutra — NORA: Ko je taj gospodin? KROGSTAD (u predsoblju): Ja sam, milostiva gospo o. NORA (ide mu korak u susret, uzbu eno, poluglasno): Vi? Sta to treba da zna i? O emu vi ho ete da razgovarate s mojim mužem? 42

KBOGSTAD: O bankovnim poslovima — talko re i. Ja imam u Akcionoj banci malo namještenje, a kalko ujem, vaš mxiž nam je sada šef — NORA: To su dakle — KROGSTAD: — samo suhoparni poslovi, milostiva gospo o, ništa drugo. NORA: Da, onda budite tako dobri pa se ipotrudiite do kancelarije. (Pozdravi i ravnodušno zatvara vrata predsoblja; onda odlazi do pe i i sjeda prema vatri.) GOSPO A LINDE: Noro, — ko je taj ovjek? NORA: To je izvjesni Krogstad. GOSPO A LINDE: Dakle zaista je on. NORA: Poznaješ li tog ovjeka? GOSPO A LINDE: Poznavala sam ga — ndkad prije. Bio je neko vrijeme zamjenik pravobranioca u našem ikraju. NORA: Sasvim ta no. GOSPODA LINDE: Kako se promijenio. NORA: Bio je, izgleda, vrlo nesretno oženjen. GOSPO A LINDE: Sad je udovac. NORA: S mnogo djece. — Talko — sad gori vaitra. (Zatvara pe i gurne stolicu za ljuljanje malo u stranu.) GOSPO A LINDE: Kažu da se on bavi svakakvim poslovima? NORA: TE^O? TO može biti. Ja stvarno ne znam. — Ali, ne emo sad o poslovima. To je taiko dosadno. (Doktor Rank dolazi iz Helmerove sobe.) DOKTOR RANK (još na vratima): Ne, ne, dragi prijatelju, ne volim da smetam; radije u malo u i kod tvoje žene. (Zatvara za sobom vrata i ugleda gospodu Linde) O, — molim za izvinjenje, izgleda da i ovdje smetam? NORA: Ne, uopšte ne. (Predstavlja ih) Dr Rank — gospo a Linde. RANK: Ah! Ime koje se u ovoj ku i esto spominje. Mislim da sam prošao pored vas na stepeništu, kad sam dolazio. 43

GOSPO A LINDE: Da, ja uz stepenice idem vrlo lagano, ne podnosim ih dobro. RANK: Aha! Mala unutrašnja smetnja? GOSPO A LINDE: Zapravo, više premorenost. RANK: Ništa drugo? Onda ste sigurno došli u grad da se imalo oporavite preiko praznika? GOSPO A DINDE: Došla sam da tražim posao. RANK: Zar je posao isprobano sredstvo protiv premore-ncfiti? GOSPO A LINDE: Mora se živjeti, gosipodine doktore. RANK: a, vrlo je rasprostranjeno mišljenje da se to mora. NORA.: No, no, ddktore, pa i vi volite da živite. RANK: Svakako, i ja. I ako patim, htio bih da ta patnja što diiže potraje. I svi moji pacijenti žele to isto. A ni sa 'moralno oboljelim nije ništa druga ije. U ovom trenutku je baš jedan takav ^moralni Lazarus kod Helmera — GOSPO A LINDE (prigušenim glasom): Ah! NORA: Na koga to mislite? RANK: Ah, to je izvjesni Krogstad — vi ne poznajete tog ovjelka. Taj je pdkvaren do srži karaktera, poštovana gospo o. Ali i o n po inje da pri a o tome kao 0 vrlo važnoj stvari: da on mora živj eti. NORA: Tako? — A o emu on to ima da razgovara s Torvaldom? RANK: Ja stvarno ne anam. Samo sam uo da se ti e Akcionarske banke. NORA: Nisam iznala da Krog —, da taj gosipodin Krogstad ima nekog posla s Akcionar kom bankom. RANK: O, naravno, on ima tamo nelku vrstu namještanja. (Gospo i Linde) Ne znam da li i tajmo u vašem kraju ima takvih ljudi, koji kao bez daha tr e okolo ida nanjuše moralnu trulež pa da onda doti ne progone za neiko unosno namještenje. A zdravi se onda moraju zadovoljiti time da im gledaju kroz prste. GOSPO A LINDE: Da, ali, zapravo, bolesnici imaju najviše prava da ibuidu zJbrinuti.

44

RANK (slegne ramenim,a): Eto, tu smo. Upravo t a k v i nazori prave cd ljudskog društva bolnicu. (Nora, koja se bila zamislila, prsne u poluglasan smijeh i zaplješ e rukama.) RANK: Zašto se vi tome smijete? Znate li vi uopšte šta je to idruštvo? NORA: Baš me briga za to glupo društvo!! Ja se sm.ijem ne em sasvim drugOim — ne emu strašno komi noan. — Recite mi, doktore, jesu li sada svi, koji su namješteni u Akcionarskoj banci, zavisni o Torvaldu? RANK: To vam se ini taiko strašno komi no? NORA (smiješi se i pjevucka): Pustite me samo, pustite me samo! (Seta po sohi taTno-amo) Ah, pomisao da mi — da Torvald ima tako veliki uticaj na tako mnogo ljudi je, zaista, zaibavna. (Vadi kesicu iz tašne) Doktore, izvolite bombon i ? RANK: Gle, bo-mihona! Mislim da je to ovdje prokrijumarena roba. NORA: Da, svakako — ali o v e mi je Kristina poklonila. GOSPO A LINDE: Kako? — Ja? NORA: No, no, ništa se ne boj. Ti nisi mogla znati da je to Torvald zabranio. Treba, naime, da anaš, da se on boji da time ne poikvarim zube. Ah, šta! Jednom k'o nijednom! — Zar ne, doktore? Evo, izvolite! (Stavlja mu bombon u usta) 1 tebi Kristina. I meni još jedan, samo jedan — najviše dva. (Opet hoda okolo) Sad sam iznad svega sretna. Ima samo još jedna stvar ma svijetu, što bih ja strašno željela. RANK: A to je? NORA: Strašno bih željela da nešto reknem, ali da to i TorvaM uje. RANK: Pa što to ne reknete? NORA: Ne, ne smijem. To je tako ružno. GOSPO A LINDE: Ružno? RANK: Pa, onda i nije baš preporu ljivo. Ali nama ipak možete. — No šta biste vi to tako rado rekli, da i Torvaild uje? NORA: Strašno bih voljela da kažem: U božju mater! 45

RANK: Jeste li poludjeli? GOSPO A LINDE: Ali, Noro —! RANK: Pa recite. Evo njega. NORA (sakriva bombone): Pst! Pst! Pst! HELMER (dolazi s mantiloTn preko ruke i šeširom u ruci, iz svoje sobe.) NORA (ide mu u susret): No, dragi TorvaMe, jesi li ga se riješio? HELMER: Da, otišao je. NORA: Mogu li te upoanati — to je Kristina. Danas je doputovala. HELMER: Kristina —? Izvinite, ali ja ne znam — NORA: Gosipo a Linde, dragi Torvalde, gospo a Kristina Liinde. HELMER: Ah, talko. Vjerovatno prijateljica iz mladosti moje supruge? GOSPO A LINDE: Da, mi se poznajemo od ranije. NORA: I zamisli, ona je prešla dalek put da bi govorila s tobom. HELMER: Kako to —? GOSPO A LINDE: To baš ne — NORA: Kristina je, naime, izvanredno vješta u kancelarijskim poslovima. I sad bi jako voljela da radi pod nadzorom nekog sposobnog ovjelka, i da nau i još više nego što zna — HELMER: Vrlo pameitno, gospo o Linde. NORA: I ikad je sada ula da si ti postao direktor banke — brzojav je to razglasio — doputovala je ovamo što je mogla brže i — Zar ne, Torvalde, meni za ljubav ti eš ve nešto u initi za Kristinu? Ho eš? HELMER: Pa sad, to ne bi bilo nemogu e, vi ste, pretpostavljaon, udovica? GOSPO A LINDE: Da. HELMER: I poznajete kancelarijske poslove? GOSPO A LINDE: Da, prili no. HELMER: No, onda je vrlo vjerovatno da vam mogu na i ndko namještenje — NORA (plješ e rukama): Vidiš li, vidiš li!? 46

HELMER: Naišli ste baš u pravom trenut cu, gospo o Linde. GOSPO A LINDE: Kako da vam zahvalim —? HELMER: To nikalko nije potrebno. (Obla i mantil) Ali danas one morate izviniti. RANK: Ceikni, idem i ja. (Donosi iz predsoblja svoj krzneni kaput i grije ga na pe i.) NORA: Nemoj ostati dugo, dragi Torvalde. HELMER: Samo jedan sat, ne u duže. NORA: Ideš i ti, Kristina? GOSPO A LINDE (obla i kaput): Da, moram sad i i da potražim kalkvu sobu. HELMER: Onda možda možemo zajedno niz ulicu. NORA (pomaže joj): Kalko je glupo što mi nemamo više prostora. Ali nemogu e je da te — GOSPO A LINDE: Sta ti pada na pamet! Adieu, draga Noro, i hvala ti za sve. NORA: Dovi enja! Ve eras eš, naravno, do i. I vi, ta-ko e, doktore. Sta? Ako se budete dobro osje ali? Naravno da ete se osje ati dobro! Samo se sad dobro zamotajite. (U opštem razgovoru idu u predsoblje. Na stepeništu se uju dje iji glasovi.) NORA: Evo ih, evo ih! (Ona potr i i otvara. Ana-Mari dolazi sa djecom.) Unutra, samo unutra! (Saginje se i ljubi ih) Moji slatki, jedini —! Pogledaj ih, Kristina! Zar nisu dražesni? RANK: Ne pri ajte ovdje na propuhu. HELMER: Do ite, gospo o Linde. Sad ovdje postaje neizdržljivo za svakoga ko nije majka! (Rank, Helmer i gospoda Linde odu niz stepenice, dadilja s djecom u sobu. Za njima i Nora, pošto je zatvorila vrata predsoblja.) NORA: Kalko mi izgledate svježe i veselo. Pa kakve to crvene obraze imate? Kao jabuke i ružice. (Djeca cijelo vrijeme neprestano razgovaraju s njom) Jeste li se doibro zabavljali? Pa to je idivno! Ah — ti si Emi i Boba vozio na sankaima? — Zannisli! Da, ti si

47

pravi de ko, Ivare. Daj mi je malo, Ana-Mari! Moju slatku, malu lutkicu! (Uzme od dadilje najmanje dijete i pleše s njim,) Da, da! Mama e plesati i sa Bobom. Sta? I grudvali ste se? O, što i ja nisam bila s vama! Pusti, ja u je sama svu i, Ana-Mari. Pusti samo, to mi je zadovoljstvo. Idi ti samo u dje ju sobu. Ti izgledaš taiko smrznuto. Na pe i je topla kafa za teibe. (Dadilja odlazi u sobu lijevo. Nora uzima od djece kapute i kape i baca ih naokolo, a djeca neprestano pri aju.) NORA: Ah, šta? Tjerao vas je neki veliki pas? Ali nije vas ugrizao? Ne, talkve male lijepe lutkice, psi ne ujedaju. Ne gledaj pakete Ivare! Sta je to? E, kad bi vi z n a l i ! Ah, nemoj, ne, unutra je nešto ružno. Je li? Ho ete da se igramo? Sta emo se igrati? Skrivanja? Neka se Bob prvi sakrije. Ja? Dobro, onda u se ja prva sakriti. (Ona i djeca se igraju uz vrisku i smijeh po sobi i susjednoj prostoriji lijevo. Najzad se Nora sakrije pod. sto. Djeca jure okolo, traže, ali ne mogu da je nadu. Onda uju njen prigušen smijeh, jure do stola, podižu stolnjak i vide je. Burno klicanje. Ona ispuže napolje, kao da ho e da ih uplaši. Nova vriska. Sada se vrata napola otvore i ukaže se K r o g s t a d . On malo pri eka. Igra se nastavlja.) KROGSTAD: Oprostite, gospo o Helmer — NORA (prigušeno vrisne, okrene se i napola sko i): Ah! Sta ho ete vi? KROGSTAD: Oprostite — vrata na stubištu bila su samo pritvorena; -mora da je ne!ko zaboravio da ih zaklju a. NORA (ustaje): Moj imuž nije kod ku e, gospodine Krogstad. KROGSTAD: To znam. NORA: Tako — pa šta onda ho ete ovdje? KROGSTAD: Da s vama malo porazgovaram. NORA: Sa —? (Djeci, tiho) Idite tamo kod Ane-Mari. Sta? Ne, strani gOigpodin ne e mami -ništa u initi. Kad on ode, igra emo se dalje. (Ona odvodi djecu u sobu lijevo i zatvara za njima vrata.) 48

NORA (nemirno, napeto): Ho ete da govorite sa nanom? KROGSTAD: Svakako. NORA: Danas — ali ovo još nije prvi. KROGSTAD: Ne, ali je Badnjalk. Od vas samih zavisi, kalkav e vam biti Boži ! NORA: Sta ho ete vi? Danas ja apsolutno ne mogu — KROGSTAD: O tome zasad ne emo govoriti. Radi se o ne em drugom. Valjda imate trenutak vremena? NORA: O, da, sigurno, vremena imam, iako — KROGSTAD: Dobro. Sjedio sam u restoranu Olsen i vidio vašeg muža kako ide prefko uilke — NORA: Da. KROGSTAD: — s jednom damom. NORA: I šta dalje? KROGSTAD: Smijem li nešto upitati: je li ta dama izvjesna gospo a Linde? NORA: Da. KROGSTAD: Ona nije dugo ovdje? NORA: Od jutros. KROGSTAD: To je sigurno vaša dobra prijateljica? NORA: Da, jeste. Ali ja ne razumijem — KROGSTAD: I ja saon je nekad poznavao. NORA: To znam. KROGSTAD: Tako? Vi ste, ddkle, upu eni u tu stvar? To sam i imislio. Smijem li vas, idakle, kratko i jasno upitati: ho e li gospo a Linde biti namještena u Akcionarskoj banci? NORA: Gospodine Krogstad, kako vi to sebi dozvoljavate da mene ispitujete?! Vi, jedan pot injeni moga muža? Ali kad one ve pitate, onda znajte: da, gospo a Linde e biti namještena. I ja sam se li no zauzela za nju, gospodine Krogstad. Eto, sad znate. KROGSTAD: Dakle, dobro sam pretpostavio. NORA (hoda po sobi tamo-amo): Moj hože, pa imam, valjda, nekog uticaja! Ako sam žena, to još ne zna i da — A ako se neko nalazi u pot injenom položaju, onda treba da se uva, gospodine Krogstad, da ne uvrijedi nekoga, koji — hm — 4 — Drame

"mm

49

KROGSTAD: — ima uticaja? NORA: Svaikako. KROGSTAD (prom^ijenjenim, tonom,): Gospo o Helmer, ho ete li biti taiko dobri da ufpotrijeibite svoj uticaj u moju korist? NORA: K£yko? Sita mislite time? KROGSTAD: Ho ete li biti tako dobri da se pobrinete da ja svoj pot injeni položaj u banci zadržim? NORA: Sita to zna i? Ko ho e da vam oduzme vaše mjesto? KROGSTAD: Ah, ipreda immom ne morate igrati nai-^u. Meni je poitpuno jasno da vašoj prijateljici ne može biti prijatno da se izloži suisretinaa sa inmoim, a sad ve shvatam i to, kome imam da zahvalim što ho e da me otjeraju. NORA: Ali ja vas uvjeravam — KROGSTAD: Da, da, da, kratko i jasno: još ima vremena i ja vam savjetujem da iskoristite svoj uiticaj i da to siprije ite. NORA: Ali, gospodine Krogstad, ja nemam nikakvog uticaja. KROGSTAD: Ne? Mislim da sam upravo uo i to iz vaših vlastitih usta. — NORA: To inisite simjeli tako shvatiti. Ja! Kako samo možete pomisliti da ja imam takav uticaj na moga muža?! KROGSTAD: Ah, ja poznajem vašeg muža iz studentskih dana. Ne mislim da je gospodin direlkltor banke vrš i od ostalih .muževa. NORA: Alko budete s potejenjivanjem govorili o mome nriužu, pokaiza u vam vrata. KROGSTAD: Vi ste hrabri, milostiva gospo o. NORA: Ja se vas više ne bojim. Odmah poslije Nove godine oslobodi u se itave te brige. KROGSTAD: Sad me slušajte, milostiva gospo o. U slu aju potrebe, ja u se boriti na život i smrt, da sa uvam to svoje malo mjesto u banci. NORA: Tako i izgleda.

KROGSTAD: Ne samo zbog prihoda. Do njih mi je najmanje stalo. Radi se o ne em drugom. — No, da — .mora u sve re i! Vidite — ovo je: Vama je, sigurno, kao i itavom svijetu poznato, da sam ja prije više godina u inio jednu nepromišljenost. NORA: Mislim da sam ula talko nešto. KROGSTAD: Stvar nije stigla do suda. Ali od tog tre nutka imeni su najeldanput sva vrata bila zatvorena. Onda sam se bacio na poslove, teoje vi ve poznajete. Nešto saon morao po eti, a mogu da kažem da nisam bio od onih najgorih. Ali sad se moram iiz svega toga izvu i. Moji simovi rastu i njima za ljubav moram pdkušati da opet zadobijem onoliko gradansikog ugleda koliko je to mogu e. Ovo mjesto u banci ani je bilo, taiko re i, prva stepenica. A sada ho e vaš muž da me nogom gume sa stepeništa, pa da opet dospi-jem u blato. NORA: Ali za ime boga, gospodine Krogstad, to apsolutno nije u miojoj mo i da vam posmognem. KROGSTAD: Zato što n e e t e . Ali ja imam sredstava da vas prisilim. NORA: Vi, valjda, ne ete re i mom mužu da sam vam dužna onaj novac? KROGSTAD: Hm — a kad bih mu rekao? NORA: To bi bilo srairmo od vas. (Prigušuje suze) Tu tajnu, koja je moja radost i moj ponos — to da on sazma na tako ružan i neukusan na in? Da sazna od vas? Izložili biste me najstrašnijim neugodnostima — KROGSTAD: Samo neugodnostima? NORA (žestokoj; Ali samo vi to ii inite! Vi sasmi ete od toga imati najviše štete; onda e tek moj moiž vidjeti kakav ste vi zao ovjek. I tek tada ne ete mo i zadržati svoje .mjesto! KROGSTAD: Pitao sam: bojite li se vi to samo doma- i h neugodnosti? NORA: Ako to moj muž i sazna, on e, naravno, ostatak svote odmah platiti i onda više nemamo s vama nikakvog posla.

50

4*

51

KROGSTAD (pri e korak bliže): iSlušajte me, gospo o Helmer, — vi ili nemate doibro pam enje ili nemate pojma 0 poslovima. Moram vam itavu stvar malo temeljitije rastuma iti. NORA: Kako to? KROGSTAD: Kad je vaš miož toio bolestan, došli ste kod mene da posudite dvjesta talira. NORA: Nisam znala nikog drugog. KROGSTAD: Ja satm obe ao da u vam taj novac nabaviti — NORA: Pa i nabavili ste mi — KROGSTAD: Ja sam obe ao da u vam taj novac nabaviti ipod izvjesniim oislovima. Vi ste tada bili talko zaokupljeni boleš u svoga imuža i tako obuzeti željosm '- da dobijete novac za put, da sporednim stvarima niste polklanjali nikakve pažnje. Zato je vrlo uputno da vas ma njih podsjetim. Pa, daikle, ja sam obe ao da u vam nabaviti taj novac uz obveznicu ikoju sam ja sastavio. NORA: I koju sam ja potpisala. KROGSTAD: Ddbro. Ali tome sam još dolje dodao nekoliko redova, prema kojima vaš otac jam i za dug. Ove redove morao je vaš otac potpisati. NORA: Morao —? Pa on ih jeste potpisao. KROGSTAD: Datum sam bio ostavio in blanco. To je zna ilo da vaš otac sam treba da nazna i dan kada je papir potpisao. Sje ate li se, milostiva gc^po o? NORA: Da, ini mi se — KROGSTAD: Potom sam obveznicu predao vama, da je poštom ipošaljete vašem ocu. Zar nije bilo tako? NORA: Da. KROGSTAD: I to ste vi, naravno, odmah i u inili, jer ste imi ve nakon pet-šest dana 'donijeli papir natrag sa potpisom vašeg oca. Onda sam vam isplatio iznos. NORA: Pa da. Zar vam nisam ta no otpla ivala? KROGSTAD: Taiko, prili no. — Ali, da se vratimo na ono o emu smo govorili — to je bilo teško vrijeme za vas, (milostiva gospo o. 52

NORA: Da, bilo je. KROGSTAD: Vaš otac je sigurno ležao teško bolestan? NORA: Ležao je na smrtnoj postelji. KROGSTAD: I umro je brzo. NORA: Da. KROGSTAD: Recite .mi, gospo o Helmer, znate li, slu ajno, dan smrti vašeg oca? Datuim, mislim. NORA: Tata je umro 29. septembra. KROGSTAD: Sasvim ta no. Za to sam se raspitao. I zato sebi nilkalko ne mogu da objasnim — (Vadi neki papir) — jednu udnovatu okolnost. NORA: Kakvu udnovatu okolnost? Ja ne znam — KROGSTAD: udnovatu okolnost, miliostiva gospo o, da je vaš otac ovu obveznicu potipisao tri dana poslije svoje smrti. NORA: Kako? Ne razumijem — KROGSTAD: Vaš otac je umro 29. septembra. A pogledajte ovdje, ovdje je potpis vašeig oca datiran sa 2. olktobroim. Zar to nije udnovato, ^milostiva gospo o? NORA (šuti). KROGSTAD: Pada u o i, taiko e, da rije i »2. oktobar« i broj godine ne odaju rukopis vašeg oca, ve više jedan drugi rukopis koji mi se ini poznat. No, to se ve da objasniti. Vaš otac je ^mogao zaboraviti da datira svoj poitpis i onda je imogao nelko drugi staviti datuim otprilike, prije nego što je saznao za njegovu smrt. U tome nema ništa loše. Važan je potpis imena, a taj je, valjda, pravi, gospo o Helmer? Vaš otac je ipaik vlastoru no ovdje potpisao svoje ime? NORA (poslije kra e pauze — zabaci glavu i pogleda ga prkosno): Ne, to nije taiko: j a sam potpisala tatino ime. KROGSTAD: Oho, miLostiva gospo o, znate li vi da je to jedno opasno priznanje? NORA: Zbog ega? Pa vi ete uskoro dobiti svoj novac. KROGSTAD: Dozvolite mi jedno pitanje, — zibog ega niste taj dokument poslali svom ocu? NORA: Bilo je nemogu e. Pa tata je ležao bolestan. Da sam ga zamolila za potpis, morala (bih mu i kazati za 53

3ta mi je novac potreban. Ali (kako sam tako teškom bolesniku imogla kazati da je život mog imuiža u životnoj opasnosti? To je bilo sasvim nemogu e. KROGSTAD: Onda bi za vas bilo bolje da ste odustali od puita u inostranstvo. NORA: Ne, i to je bido nemogu e. Taj put je trebao da spasi život mome mužu, — od toga nisam mogla odustati. KROGSTAD: Ali zar niste pomislili da ste time mene prevarili? NORA: Na to se niikaiko nisam .mogla obazirati. Vi me se aipsolubno niste ticali. Nisam vas mogla podnijeti jer ste bili talko bezdušni i stvarali oni toliko teško a, ialko ste znali Ikako je opasno bilo stanje moga muža. KROGSTAD: Gospo o Helmer, vi o igledno nemate jasne predstave o tome šta ste skrivili. Ali ja vam mogu re i: ono što sam ja nekada u inio i što je poikopalo itav imoj gra anski ugled, nije bilo ništa ve e ni gore. NORA: Vi? Vi .mi, valjda, ne ete pri ati kaiko ste poduzeli nešto hrabro da biste spasili život svoje žene? KROGSTAD: ZaJkoni ne pitaju za razloge. NORA: Onda to moraju biti vrlo loši zakoni. KROGSTAD: Loši ili ne, — alko ja ovaj komad papira predam suidu, vi ete biti su eni prema tim zakonima. NORA: Ne vjerujem u to ni sada ni nikada! Zar da k i nema pravo da svog starog na smrt bolesnog oca poštedi od brige i straha? Zar žena nema pravo da svom imužu spasi život? Ja ne poznajem dobro zalkone, ali ja saim uvjerena da u njkna sigurno negdje stoji da je talko nešto dcsvoljeno. I o tome vi ništa ne znate, vi koji ste pravobranilac? Vi ste loš pravnik, gospodine Krogstad. KROGSTAD: Može biti. Ali, zar ne, u poslove — u takve poslove kaikve smo mi imali, u te se razumijem sasvim dobro? U redu. Radite vi sada šta vas je volja. , Ali ovo u vam re i: ako ja još jedanput .budem

izop en, onda ete mi i vi praviti društvo. (On pozdravlja i odlazi kroz predsoblje.) NORA (jedan trenutak zamišljena, onda zabaci glavu): Ah, šta! — On ho e da me zaplaši! Tako glupa ipak nisam. (Po ne slagati dje je kapute, a onda zastane) Ali —? -------- Ne, pa to je nemogu e! Pa ja sam to u inila iz ljubavi. DJECA (lijevo na vratima): Mama, onaj strani gospodin je upravo izašao iz ku e. NORA: Da, da, znam. Ali nemojte mikome govoriti o stranom gospodinu, ujete li? Cak ni tati. DJECA: Ne, mama. A ho eš li se sad opet igrati s nama? NORA: Ne, ne, sada ne. DJECA: Ali, mama, pa Obe ala si! NORA: Da, ali sad ne .mogu! Idite, imam suviše .mnogo iposla. Idite, idite, moja .dra.ga, slatka djeco. (Ona ih s mnogo ljubavi gura u susjednu sobu, zatvara vrata i sjeda na sofu; uzima vez i uradi nekoliko uboda iglom, pa opet zastane) Ne! (Odbaci vez, ustane, ode do predsoblja i vikne) Helena! Jelku! (Ode lijevo do stola i otvori ladicu, pa opet zastane) Ne, pa to je sasvim nemogu e! SLUŽAVKA (s jelkom): Gdje da je stavim, milostiva gospo o? NORA: Tamo, usred sobe. SLUŽAVKA: Treba li još šta da donesem? NORA: Ne, hvala, imam sve što mi treba. (Djevojka postavi jelku i iza e. Nora po inje da kiti drvce) Ovdje e do i svije e, a tu cvjetovi. — Taj odvratan ovjek! Besimislica, besmislica, besmislica! Sve je u najboljem redu. Boži mje drvce treba da je lijepo. Sve u u initi da teibe obra ujem, TorvaJde, nešto u ti otpjevati — otplesati — HELMER (dolazi izvana sa spisima u ruci.) NORA: Ah, ve se vra aš? HELMER: Da. Je li ko bio ovdje? NORA: Ovdje? Ne. HELMER: udno. Vidio sam kako Krogstad izlazi iz ku e. 55

54

iPi>

NORA: Tako? — Ah, ta ino, Krogstad — taj je bio za trenutak ovdje. HELMER: Noro, ve vidim na tebi: on je bio ovdje i mo-ilio te da progovoriš koju dobru rije za njega. NORA: Da. HELMER: I da to uradiš kao iz vlaistite pobuide, a da meni prešutiš da je on bio ovdje. Zar te nije i to zamolio? NORA: Da, Torvalde, ali — HELMER: Noro, Noro, i u tako n e š t o si se mogla uipuisititi? Zar da s takvim ovjekom vodiš razgovore i još mu daješ obe anja? A imeni povrh toga da govoriš neistinu? NORA: Neistinu? HELMER: Zar nisi rekla da niko nije bio ovdje? (Prijeti joj prstom) To moja pitica-ipjeva ica više nikad ne smije uraditi. Moja iptica smije cvilkutati samo istog kljuna — niikaikvih krivih tonova! (Hvata je oko struka) Zar me mora talko biti? Da— znao sam. (Pušta je) A isad ne emo više o tome. (Sjeda ispred pe i) Ah, kako je ovdje toplo i ugodno. (Lista po spisima) NORA (zaposlena oko jelke, poslije kra e pauze): Torvalde! HELMER: Da?! NORA: Strašno se radujem preikosaitrašnijem kostimira-inom balu kod Stenborgovih. HELMER: A ja saim strašno radoznao ime eš me ti iznenaditi. NORA: Ah, to je baš gluipo! HELMER: Sta? NORA: Pa ništa mi zgodno ne ipada na pamet. Sve mi je nekako gluipo i bezizražajino. HELMER: Zar je Nordca došla do te spoznaje? NORA (iza njegove stolice s rukama na naslonu): Imaš li j alko imnogo posla, Torvalde? HELMER: Ah — NORA: Kakvi su to papiri? HELMER: Bankovni. NORA: Ve ? 56

HELMER: Dobio sam punomo od ranije direkcije da iz-vršion potrebne izmjene u personalu i poslovnom planu. Za to moram da iskoristim ovu boži nu sedmicu. Ho u da sve bude u redu do Nove godine. NORA: Zbog toga je, dakle, jadni Krogstad — HELMER: Hm. NORA (još se naslanja na naslon stolice, polako ga gladi po zatiljku): Da nemaš tdko imnogo posla, zamolila bih te 'za jednu vrlo veliku uslugu, Torvalde. HELMER: Da ujem. Sta bi to bilo? NORA: Niko nema tako fini ukus kao ti. Jako bih voljela da lijepo izgledam na kostimiranom balu. Torvalde, izar mi me bi mogao poimo i i savjetovati u šta da se ipresvu em i kakav kostim da napravim? HELMER: Aha, mala svojeglavica je u potrazi za an e-lomapasiocem? NORA: Da, Torvalde, bez tvoje podrške ne u to znati da izvedeim. HELMER: Pa, lijepo; razmisli u o tome. Ve emo nešto izmisliti. NORA: Ah, to je divno od tebe. (Ode ponovo do hoži -njeg drvceta. Pauza.) Kako su lijepi ovi crveni cvjetovi. — Reci, da li je zaista tako strašno to što je Iskrivio ovaj Krogstad? HELMER: Krivotvorio je potpise. Imaš li uoipšte pojma, šta to zna i? NORA: Zar to nije imogao u initi iz nevolje? HELMER: Da, ili — kako mnogi ine — iz lakomislenosti. No, misam ja tako bezdušan da nekoga osudiim zbog jednog jedinog takvog djela. NORA: Ne — zar ne, Torvalde? HELMER: Mnogi t^kvi se moralno opet uzdignu, ako otvoreno priznaju svoju krivicu i kaznom je okajiu. NORA: Kaznom —? HELMER: Ali Krogstad nije krenuo tim putem. On se izvla io spletkama i iptrevarama; i upravo to ga je moralno upropastilo. NORA: Misliš li da —? 57

T HELMER: Pa pomisli samo kalko talkav ovjelk, svjestan svoje krivice, imora ina sve strane da laže i petlja i ' da se pretvara. Kaiko i pred svojim najbližim, ak i pred svojom ženom i djecom mora da nosi masku. Pred d j e c o m , Noro, to je najužasnije. NORA: Zašto? HELMER: Zato što talkav zadaih laži unosi u cijelu porodicu zarazu i bolest. Vazduh koji djeca udišu u taikvoj kuj i ispunjen je iklicama zlih djela. NORA: Jesi li siguran u to? HELMER: Zlato imoje, to sam kao advoikat više pulta zapazio. Go'tovo svi rano iskvareni ljudi imali su lažljive majke. NORA: Zašto baš — majke? HELMER: Naj eš e to dolazi od majki. Ali, zapravo, i o evi mogu da djeluju na isti na in. To je svakom pravnilku vrlo dobro poznato. A ipak je taj Krogstad ibio u stanju da godinama lažima i pritvornoš u truje svoju vlastitu djecu; i zato ga ja smatram moralno ipropaliim. (Pruža joj ruku) I zato, moja draga mala Nora, mora meni obe ati da se ne e imiješati u njegove stvari. Rulku ovamo! No, no. Sta je sad? Daj mi ruiku! Tako. Talko je u redu. Uvjeravam te da bi mi ibilo nemogu e da radim s njim zajedno. U blizini takvih ljudi spopada me doslovno fiizi iko ga enje. NORA (izvu e svoju ruku i ode na drugu stranu jelke): Kaiko je ovdje toplo. A ja imam taJko mnogo da radim. HELMER (ustaje i skuplja svoje papire): Da, i ja moram za sto, da još ponešto pro itam. A moram razmisliti i o tvojoj masiki. Možda ak imam nešto na siMadištu, što bi se imoglo u zlatnom papiru oibjesiti na boži nje drvce. (Stavlja ruku na njenu glavu) O, ti moja ljubljena pti liceipjeva dce! (Odlazi u svoju sohu i zatvara za sobom vrata.) NORA {tiho. nakon kra e pauze): Ah, šta! To ne može biti tako. To je nemogii e. To mora biti nemogu e. DADEUA (lijevo na vratima): Djeca lijepo mole simiju li do i mami. 58

,ijipii)i!Uffpf PPi>iii4iivpiwiw"ta je ovo? Neko je ovdje dirao bravu. NORA: Bravu? HELMER: Svakako. Sta to treba da zna i? Ne mogu da vjerujem, da bi služa\^ke — Evo i polomljene ukosnice. Noro, to je tvoja — NORA (hrzo): To mora da su bila djeca — HELMER: Ali od toga ih stvarno moraš odviknuti! Hm, hm — no, ipak sam ga otvorio. (Vadi sadržaj i vi e u kuhinju): Helena! — Helena, ugasite lamipu u hodniku. (Dolazi opet u sohu i zatvara vrata predsoblja.) HELMER (s pismima u ruci): Vidi, vidi, koliko se toga nakupilo. (Prevr e pisma) Sta je ovo? NORA (kraj prozora): Pismo! — Ah, ne, ne, Torvalde! HELMER: Dvije posjetnice — od Ranka. NORA: Od doktora? HELMER (razgleda karte): Docktor medicinae Rarik. Bile su na vrhu, mora da ih je na odlasku ubacio. NORA: Piše li šta na njima? HELMER: Crni križ iznad imena. Pogledaj. To je ipak jeziva ideja. Baš kao da najavljuje vlastitu smrt. NORA: Pa to i ini. HELMER: Kako? Znaš li ti šta? Je li ti nešto rekao? NORA: Da. Ovim kartama on se oprostio od nas. On e se za;klju ati i umrijeti. HELMER: Jadni prijatelju! Znao sam da ga ne u više diugo iiimati, ali tako brzo. — A sad e se sakriti kao ranjena životinja. 96

NORA: Ako to ve mora biti, onda je najibolje da pro e bez rije i. Zar ne, Torvalde? HELMER: A bio je tako vezan za nas. Ne mogu ni zamisliti naš život bez njega. On, sa svojim patnjama i svojom osamljenoš u, bio je kao neka obla na pozadina našoj sun anoj sre i. No, možda je najbolje tako. — (Zastane) A možda i za nas dvoje, Noro. Sad smo nas dvoje upu eni samo na sebe. (Zagrli je) O, moja voljena ženo, ini mi se kao da te ne mogu dovoljno vrsto držati. Znaš li, Noro, iponekad poželim da tebi zaprijeti kakva neposredna ppasnost, pa da mogu i život i imetak i sve, sve staviti na kocku za tebe. NORA (otrgne se i kaže vrsto i odlu no): Sad treba da pro itaš svoja pisma, Torvalde! HELMER: Ne, ne, sad više ne. Ho u s tobom da budem, moja voljena ženo. NORA: S mislima na smrt tvoga prijatelja —? HELMER: Imaš pravo. To nas je oboje potreslo. Nešto što nije lijepo kao da se javilo me u nama: to je misao na smrt i uništenje. Moramo se osloboditi toga. Do tada — oti i emo svako u svoju sobu. NORA (grli ga): Torvalde, laku no ! Laku no ! HELMER (ljubi je u elo): L^ku no , moja pti ice^pje-va ice, dobro spavaj, Noro. Sad u pro itati pisma. (On odlazi s pismima u svoju sobu i zatvara za sobom vrata.) NORA (s lu a kim pogledima, pipa oko sebe, hvata Hel-merov domino, ogrne se njime i šap e brzo, promuklo i isprekidano): Da ga više nikad ne vidim. Nikad! Niikad, nikad! (Prebaci šal preko glave): A ni djecu. Ni njih. Nikada više, nikada više! — O! ledene, crne vode. O bffi;dane dubine — samo da i to pro e. — Sad je otvorio pismo, ita ga. Ne ne, još ne! Torvalde, zbogom, — tebi i djeci! (Ho e kroz predsoblje, pa napolje. U istom trenutku otvara Helmer svoja vrata i stoji s otvorenim pismom u ruci.) HBLMER: Noro!

'i' — Drame

97

NORA (krikne glasno): Ah —! HELMER: Sta je ovo? Znaš li ti šta piše u ovom pismu? NORA: Da, znam. Pusti me da idem! Pusti me napolje! HELMER (zadržava je): Kuda eš? NORA (pokušava da se otrgne): Ti mene ne smiješ spa--savati, Torvalde! HELMER (zatetura): Istina je, daikle? Je li istina ovo što ipiše? Užasno! Ne, ne, to ne može biti istina! NORA: To j e s t e istina. Više od svega na svijetu voljela sam tebe! HELMER: Pusti te bijedne isprike! NORA (pri e mu korak hliže): Torvalde —! HELMER: Ti, nesretnice, šta si ovo u inila?! NORA: Pusti me da odem! Ti ne smiješ ispaštati zbog mene. Ne smij^ to uzeti na sebe. HELMER: Samo nikakve komedije. (Zatvara vrata predsoblja) Ovdje eš ostati i odgovarati. Imaš li ti pojma, šta si u inila? Odgovaraj! Imaš li p o j m a o tome? NORA (gleda ga netremice i govori sa sve ja im naglaskom): Da, sad tek po injem dobro da shva am. HELMER (hoda okolo po sobi): O, kaikva strašna java! Za svih ovih osam godina — ona, koja je bila moja radost i moj ponos — ona da je licemjerka, lažljivica — gore, još gore — zlo inika! — Ah, kakva se bes-ikrajna odvratnost krije u svemu tome! Fuj, fuj! NORA (šuti i gleda ga uko eno.) HELMER (zastane pred njom): Trebalo je i prije da budem spreman na taiko nešto. Morao sam to predvidjeti. Lakomislene principe tvoga oca. — Šuti! Naslijedila si lakomislene principe svoga oca. Ni vjere, ni morala, ni osje aja dužnosti. — O, kako sam kažnjen, što sam njemu progledao ikroz prste. Tebi za ljubav sam to u inio. A ti mi ovako zahvaljuješ! NORA: Da — ovako. HELMER: Raizoriia si itavu moju sre u. Uništila si moju budu inost. Ah, užasno je i pomisliti na to. Ja sam u vlasti jednog besavjesnog ovjeka; on može uraditi sa mnom šta god ho e; zahtijevati od mene sve što

mu na pamet padne; zahtijevati šta ho e, zapovijedati mi po svojoj volji. — A ja ne smijem ni pisnuti. Da tatko bijedno potonem i propadnem zbog jedne lakomislene žene! NORA: Kad mene ne bude, bi eš slobodan. HELMER: Samo bez lakrdije! Na takve fraze je i tvoj otac uvijek bio spreman. Sta bi mi koristilo da tebe ne bude, kako kažeš. Ništa mi to ne bi koristilo! On uiprikos tome može stvar razglasiti; a ako to u ini, može na mene pasti sumnja da sam znao za tvoje zlo ina ko djelo. Može se pomisliti da se ja krijem iza toga — da sam te j a na to naveo! I to sve treba da zahvalim tebi, koju sam za sve vrijeme našeg braka na rukama nosio. Shva aš li sada šta si mi u inila? NORA (hladna i mirno): Da. HELMER: Tako je nevjerovatno da još uvijek ne mogu da shvatim. Ali moramo vidjeti kako da se izvu emo! Skidaj taj šal! Skidaj, kažem ti! Ja moram pokušati da tog ovjeka smirim na bilo koji na in. Stvar se mora zataškati po svaku cijenu. — A što se ti e tebe i mene, treba da izgleda kao da je medu nama sve kao i prije. Naravno, samo u o ima svijeta. Ti, dakle, ostaješ u ku i kao i ranije, to se razumije. Ali djecu više ne smiješ odgajati, njih ti ne smijem povjeriti. — O, da ovako moram govoriti ženi koju sam tako duboko volio i koju još uvijeik —! No, to se mora završiti. Od danas se više ne radi o sre i, ve o tome da se spase ruševine, ostaci, privid — (Zvoni u predsoblju. Helmer se trgne): Sta je to? Tako kasno? Zar je ono najstrašnije —? Zar e on —? Sakrij se, Noro! Reci da si bolesna. (Nora nepokretno stoji. Helmer ide i otvori vrata predsoblja.) SLUŽAVKA (napola obu ena u predsoblju): Pismo za milostivu gospo u. HELMER: Daj ga ovaimo. (Uzima pismo, zatvara vrata) Da — od njega. Ti ga ne eš doibiti. Ja u ga sam pro itati.

99

NORA: Pa itaj. HELMBR (kraj lampe): Skoro da nemam hrabrosti za to. Možda smo izgubljeni i ti i ja. Ipak — m o r a m znati. (Otvara pismo, preleti nekoliko redova, gleda priloženi papir. Radosno uzvikne) Noro! NORA (gleda ga pitaju i). HELMER: Noro! — Ne! Moram još jednom pro itati. — Da, da, tako je. Ja sam spašen! Noro, ja sam spašen! NORA: A ja? HELMER: I ti — nairavno. Oboje smo spašeni, i ti i ja. Pogledaj. On ti šalje natrag tvoju oibvežjnicu. Piše da mu je žao, da se kaje —, da je ndka sretna promjena u njegovom životu — ali svejedno šta on piše — mi smo spašeni, Noro! Niko ti ništa ne može. Ah, Noro, Noro — aii najprije da uništimo taj odvratni papir. Da vidim — (Baca pogled na obveznicu) Ne, ne u to da vidim; nelka mi itava ova pri a ne bude ništa drago nego ružan san (Cijepa papir i oba pisma u komadi e, sve baca u pe i gleda kako gori) Tako, sad više ni eg nema. — On piše da si od Badnje ve eri — O, to su morala biti tri strašna dana za tebe, Noro! NORA: Ta tri dana sam provela u strašnoj borbi! HELMER: I patila si i nisi vidjela drugog izlaza nego — Ali mi emo sve te ružne doga aje pokopati. Sad eimo samo klicati i ponavljati: prošlo je, prošlo Je! Cuiješ li me, Noro? Ti kao da još nisi shvatila: prošlo je. Sta je to — takav uko en izraz? Ah, moja jadna mala Noro, razumijem te, ti još ine možeš da povjeruješ u to da sam. ti oprostio. Aii jesam! Noro, kunem se, sve sam ti oprostio. Pa zinam ja, to što si u inila, u inila si iz ljubavi prema meni. NORA: To je istina. HELMER: Voljela si me kao što žena treba da voli svoga muža. Samo ti je nedostajao stav da procijeniš sredstvo. Ali zar misliš da te manje volim zato što nisi sposobna da djeluješ samostalno? Ne, ne, samo se ti oslanjaj na imene, ja i želim da te savjetujem, da te 100

vodim. Ja ne bih bio muškarac kad te u-pravo tvoja ženska bespomo nost ne bi u mojim o ima inila dvostruko privla nom. Ne osvr i se na grube rije i koje sam ti u prvom strahu izigovorio, u trenutku kad sam poanislio da e se sve srušiti na mene. Oprostio sam ti, Noro, zaklinjem se, da sam ti oprostio. NORA: Hvala ti na tvom oproštenju (Odlazi na desnu stranu.) HELMER: Pa ostani sad. — (Gleda u sobu) Sta radiš taono? NORA (iz sohe): Skidam kostim i masku. HELMER (na otvorenim vratima): Dobro, pokušaj da se pribereš i da opet na eš ravnotežu u svojoj duši, ti moja mala preplašena pti ice-ipjeva ice! Smiri se, ja u te pokriti svojim snažnim krilima. (Seta oko vrata) O, kako je naša ku a ugodna i lijepa, Noro. Ovdje si ti bezbjedna; ja u te uvati kao progonjenu golubicu koju sam istrgnuo iz ubila kih kandži kopca; ja u ve umiriti tvoje jadno, nemirno srce. Malo-^pomalo, Noro, vjeruj mi to. Ve sutra eš na sve ovo gledati sasvim drugim o ima; uskoro e sve biti po starom. Ne u više morati esto da ti ponavljam da sam ti oprostio: ti eš sama jasno osje ati da je tako. Kako si uopšte došla na misao da bih te js mogao odbaciti ili ti samo predbacivati? O, Noro, ti ne poznanješ srce pravog muškarca. Muškarcu je neopisivo milo i umiruju e u dtiši kad zna da je svojoj ženi nešto oprostio — oprostio punim i iskrenim srcem. Jer, ona tako na neki na in dvostrulko postaje njegovo vlasništvo: kao da ju je on po drugi put doveo na svijet. Ona je, t^o re i, postala njegova žena i istovremeno njegovo dijete. To eš ti meni i 'Uibudu e biti, ti slabašna i bespomo na stvar ice. Ništa se ne boj, Noro; budi samo otvorena srca prema meni, a ja u biti tvoja volja i tvoja savjest. — Sta je to? Ti ne ideš u krevet? Ti si se preobukla? NORA (u svakodnevnoj odje i): Da, Torvalde, preobukla sam se.

101

HELMER: Ali zašto? Sada? Ovalko kasno —? NORA: Ovu no ja ne u spavati. HELMER: Ali, draga Noro — NORA (gleda na sat): Još nije taiko (kasno. Sjedi, Tor-valde: imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo. (Sjeda na jednu stranu stola.) HELMER: Noro, šta to treba da zna i? To u/ko eno lice — NORA: Sjedi: Ve dugo je tako. Ja moram mnogo da razigovaram s tobom. HELMER (sjeda za sto preko puta nje): Ti me plašiš, Noro. I ja te ne razumijem. NORA: Da, to je upravo to. Ti me ne razumiješ. I ni ja tebe isto tako nisam razumjela — sve do ovog asa. Molim te, ne preikidaj me. Moraš me saslušati. — Ovo je obra un, Torvalde. HELMER: Kako to misliš? NORA (poslije kra e šutnje): Kad ovako sjedimo, tebi ništa ne pada na pamet? HELMER: A šta bi to bilo? NORA: Mi smo ve osam godina u braiku. Ne pada ti na pamet da mi, ti i ja, muž i žena, danas po prvi put vodimo ozbiljan razgovor? HELMER: Ozlbiljan razgovor — šta to zna i? NORA: Osam godina — i još duže — od prvog dana našeg poznanstva do danas mi nismo razmijenili ni jednu oabiljinu rije o ozibiljnim stvarima. HELMER: Zar sam te možda stalno trebao obavještavati o neprijatnostima, koje ti ne bi ni mogla da dijeliš sa mnom? NORA: Ne govorim ja o neprijatnostima. Kažem samo, da nikad nisimo zajedno sjeli da o ne emu temeljito razmislimo. HELMER: Ali, draga Noro, to i nije za tebe. NORA: Eto, došli smo na stvar. Ti mene nikad nisi razumio. — Vi ste prema meni mnogo zgriješili, Torvalde. Prvo tata, a onda ti. HELMER: Sta? Nas dvojica —? Nas dvojica koji smo te voljeli više od svega na svijetu? 102

NORA (klima glavom): Niste vi mene nikad voljeli. Vama se samo dopadalo da budete zaljubljeni u mene. HELMER: Ali, Noro, kakve su to rije i? NORA: Da, tako je to, Torvalde. Kad sam bila kod ku e uz tatu, on mi je saopštavao sve svoje nazore, pa sam tako i ja imala iste nazore. Ako sam nekad bila drugog imišljenja, onda sam to krila, jer njemu to ne bi bilo pravo. On me je zvao svojom lutkom i igrao se sa mnom, kao što sam se ja igrala sa svojim lutkama. Onda sam došla u tvoju iku u — HELMER: Kako se ti to izražavaš o našem braJku? NORA (bez zabune): Mislim, onda sam prešla iz o evih ruku u tvoje. Ti si sve uredio prema svom ukusu i tako je to postao i moj uikus, ili saim se samo tako pravila. Ne znam više ta no — možda je bilo oboje: . malo jedno, malo drugo. Kad pogledam unazad, ini mi se da sam živjela kao -prosjak — samo od milostinje. Živjela sam od toga što sam tebi pravila predstave, Torvalde. Pa ti si htio da bude talko. Ti i tata, vi ste teSko griješili prema meni. Vi ste krivi što od mene nije ništa postalo. HELMER: Kako je to smiješno i nezahvalno, Noro! Zar ti ovdje nisi bila sretna? NORA: Ne, to nikad nisam bila. Ja sam mislila da jesam, ali nisam bila niikada. HELMER: Nisi — nisi sretna? NORA: Ne — samo vesela. I ti si uvijek bio tako drag prema meni. Ali naša ku a nije bila ništa drugo nego ndka soba za igranje. Ovdje sam ja bila tvoja žena--lutka, kao što sam u tatinoj ku i bila k ePka-lutka. A naša djeca, ona su bila moje lutke. Kad bi me ti uzeo da se igraš sa mnom, meni je bilo upravo takvo zadovoljstvo kakvo je bilo djeci kad bih ja njih uzela i igrala se s njima. To je bio naš braik, Torvalde. HELMER: Neke istine ima u tvojim rije ima — koiliko god su pretjerane i luokaste. AH od sada neka bude druga ije. Dani igranja su sada prošli, sad dolazi vrijeme odgoja.

103

NORA: ijeg odgoja? Mc^ ili dje jeg odgoja? HELMER: I tvog i dje jeg, draga moja Noro. NORA: Ah, Torvalde, ti nisi ovjek koji bi mene odgojio, da budem prava žena za tebe. HELMER: I ti to tako kažeš? NORA: A ja — jesam li ja osiposobljena za takav zadatak kao što je odgoj djece? HELMER: Noro! NORA: Zar mi i sam nisi malo as rdkao — da mi ne bi smio povjeriti taj zadatak? HELMER: U trenutku uzlbu enja! Kako to možeš shvatiti ozbiljno? NORA: Ipak, imao si sasvim pravo. Ja nisam dorasla tom zadatku. Ali tu je i jedan drugi zadatak koga se moram prihvatiti. Moram pokušati da odgojim samu sebe. A ti nisi ovjek koji bi mi u tome mogao pomo i. To moram sama uraditi. I zato te sada napuštam — HELMER (sko i): Sta ti to govoriš? NORA: Moram da budem sasvim sama, ako ho u da se sna em sa samom sobom i vanjskim svijetom. Zato više ne mogu ostati kod teibe. HELMER: Noro! Noro! NORA: Napuštam te odmah. Kristina e me primiti za ovu no — HELMER: Ti nisi pri sebi! Ti to ne smiješ! Ja ti to zabranjujem! NORA: Od sada više nema svrhe da mi bilo šta zabra-njuišeš. Uze u sa sobom ono što mi pripada. Od tebe ne u ništa — ni danas ni poslije. HELMER: Kakve ludosti! NORA: Sutra putujem ku i — to zna i u moj stari zavi aj. Tamo e mi biti najlaikše da nešto otpo nem. HELMER: O, ti zaslijepljeno, neisikusno stvorenje! NORA: Moram pokucati da stdknem isikustvo, Torvalde. HELMER: Da napustiš svoju ku u, svog muža, svoju djecu! Pa zamisli šta e svijet re i! 104

NORA: Tu ne mogu imati nikakvih obzira. Znam samo da je ovo meni potrebno. HELMER: O, to je užasno. Zar tako da napustiš svoje najsvetije dužnosti? NORA: Sta ti smatraš mojim najsvetijim dužnostima? HELMER: Zar ti to moram re i? Zar to nisu dužnosti prema tvom mužu i prema tvojoj djeci? NORA: Imam ja i drugih dužnosti koje su isto toliko svete. HELMER: Nemaš. Kaikve bi t o mogle biti dužnosti? NORA: Dužnosti prema samoj sebi. HELMER: U prvom redu ti si supruga i majka. NORA: Ja tako više ne mislim. Mislim da sam prije svega ovjeik isto kao i ti — ili, još bolje, mislim da u pokušati da to postanem. Ja dobro znam da e svijet itebi dati za pravo, Torvalde, i da nešto sli no stoji i u knjigama. Ali to što kaže svijet i šta stoji u knjigama, to za mene više ne može biti mjerodavno. Ja sama moram razmisliti da bi mi stvari bile jasne. HELMER: Zar tebi nije jasan tvoj položaj u vlastitoj porodici? Zar u takvim stvarima nemaš pouzdanu vodilju — zar nemaš religiju? NORA: Ah, Torvalde, šta je to religija, to ja uopšte ne znam ta no. HELMER: Sta ti to govoriš? NORA: Pa ja znam samo ono što je govorio pastor Han-sen kad sam išla na krizmanje. On je govorio da je reMgija i ovo i ono. Kad sada budem izvan svojih sadašnjih prilika i upu ena na samu sebe, onda u i to pokušati da otkrijem. Vidje u da li je ono što je govorio pastor Hansen bilo ta no, ili, još bolje, da li je to za mene ta no. HELMER: Ah, — to je ipalk ne uveno iz usta jedne mlade žene! Ali alko ti religija ne može biti vodilja, pusti me barem da probudim tvoju savjest. Jer, moralni osje aj valjda imaš? Ili, odgovori mi, zar ni njega nemaš? NORA: Da, Torvalde, nije mi lako da ti na to odgovorim, Torvalde. Jer, ja to apsolutno ne znam, tu sam 105

potpuno zbunjena. Znam samo da o tome imam potpuno druga ije mišljenje nego ti. Da su zakoni druga iji nego što sam ja mislila, i to sam sada ula. Ali da su oni dobri — to mi nikako ne ide u glavu. Jedna žena, dafcle, nema prava da poštedi briga svog starog umiru eg oca ili da spasi život svoga muža! To ja ne vjerujem! HELMER: Ti govoriš kao dijete. Ti ne razumiješ društvo u koime živiš. NORA: Ne razumijem ga — svakako. Ali sad u ga izbliza pogledati. Moram saznati: ko ima pravo, društvo ili ja. HE.LMER: Ti si bolesna, Noro; ti imaš groznicu, ak mislim da nisi pri sebi. NORA: Ja nikad nisam osje ala i mislila tako jasno i tako sigurno kao sada. HEJLMER: I talko jasno i sigurno odlaziš od svog miiža i svoje djece? NORA: Da, odlazim. HELMER: Onda je mogu e još samo jedno objašnjenje. NORA: Koje? HELMER: Ti me više ne voliš? NORA: Da, to je upravo tako. HELMER: Noro! — I to mi samo talko kažeš?! NORA: Strašno mi je žao, Torvalde, jer ti si uvijek bio tako dobar iprema meni. Ali šta da se radi?! Ja te ne volim više. HELMER (jedva se pribere): Je li i to tvoje jasno i si-igu.rno uvjerenje? NORA: Sasvim jasno i sigurno uvjerenje. To je i razlog što ne u duže da ostanem ovdje. HELMER: A možeš li mi i to objasniti, kako sam izgubio tvoju ljubav? NORA: Da, to mogu. To j« bilo ve eras, kad udo nije došlo; i tad sam vidjela da ti nisi onakav ovjek kakvim sam te ja smatrala. HELMER: Budi jasnija, ne raizuimijem te.

106

NORA: Osam godina ja sam strpljivo ekala, jer, dragi bože, uvi ala sam da udo ne može do i kao nešto svakodnevno. Onda se nada mnom nadvila nesre a. Bila sam nepokolebivo vrsto uvjerena: sad e se dogoditi udo. Dok je Krogstadovo pismo ležalo tamo napolju — nisam ni u jednom trenutku pomislila da bi se ti mogao povinovati uslovima toga ovjeka. Bila sam vrsto uvjerena da eš mu se suprotstaviti i re i: objavi itavom svijetu! I da se to dogodilo — HELMER: No, i —? Da sam svoju vlastitu ženu izvrgao rijglu i sramoti —? NORA: Da se to dogodilo, vrsto sam vjerovala da bi ti onda istupio, sve uzeo na sebe i rekao: ja sam krivac. HELMER: Noro! NORA: Misliš, ja od tebe takvu žrtvu nilkad ne bih primila? Naravno da ne bih. Ali šta bi moja uvjeravanja vrijedila prema tvojima? To je bilo udo kome sam se nadala u svom strahu i tjeskobi. I da bih to sprije ila, htjela sam da okon am svoj život. HELMER: Noro, ja bih s velikom radoš u dan i no radio za tebe — podnosio bih za tebe sve nevolje i brige. Ali svoju ast ne žrtvuje ni)ko, ni za onoga koga voli. NORA: Stotine i hiljade žena su to u inile! HELMER: Ah, ti i misliš i govoriš kao nerazumno dijete. NORA: Može biti. Ali ti, ti niti misliš niti govoriš kao ovjek na koga bih se ja mogla osloniti. Kad je on •prošao — tvoj strah — ne od onog što je meni prijetilo, nego od onog što se tebi moglo dogoditi, kad je ta opasnost prošla — ti si se ponašao kao da se ništa nije desilo. Baš kao i prije bila sam opet tvoja ševa i tvoja lutka, koju si ubudu e htio još opreznije nosiiti na rukama, jer je tako slaba i lomna. (Ustane) Torvalde, u tom trenutku sam došla do spoznaje da sam osam godina ovdje stanovala zajedno s jednim stranim ovjelkom i da sam s njim imala troje djece. — O, ne smijem misliti na to! Samu bih sebe razbila u hiljadu komadi a! 107

HELMER (tužno): Vidim, vidim. U stvari, izme u nas se otvorio ponor. — Ali, Noro, zar se ne bi mogao premostiti? N'ORA; Ovakva kakva sam sada, ja nisam žena za tebe. HELMER: Ja imam snage da postanem druga iji. NORA: Možda — kad ti bude odi^eta lutka. HELMER: Rastanak — rastanak s tobom? Ne, Noro, tu misao ne mogu podnijeti. NORA (odlazi desno unutra): Utoliko odlu nije treba to uraiditi. (Vra a se sa šeširom i kaputom, nosi putnu torhu koju stavlja na stolicu pored stola.) HELMER: Noro, Noro, ne sada! ekaj do sutra. NORA (obla i kaput): Ne mogu provesti no u stanu jednog stranog ovjeka. HELMER: Ali zar ne bismo mogli zajedno stanovati kao brat i sestra —? NORA (stavlja šešir): Ti dobro znaš da to ne bi duigo trajalo. (Umotava se u šal) Zbogom, Torvalde. Djecu ne u da vidim. Znam da su u boljim rukaana nego što su moje. Ovakva kakva sam sada, ne mogu im biti korisna. HELMER: Ali jedinom poslije, Noro, — poslije? NORA: Kako to mogu znati? Ja uoipšte ne znam šta e biti sa mnom. HELMER: Ali ti si moja žena, sada i Ubudu e. NORA: Slušaj, Torvalde: ako žena napusti ku u svoga muža, kao što ja to sada inim, onda njega, koliko ja znam, zakon osloba a svih obaveza prema njoj. Barem te ja osloba am svih obaveza. Ti ne smiješ ni iim biti vezan, kao što ni ja ne u da buidem. Obje strane moraju dobiti punu slobodu. Tako — evo vra am ti tvoj prsten. Daj i ti meni moj. HELMER: Još i to? NORA: I to. HELMER: Evo ti ga. NORA: Dobro. Sad je, dakle, i to gotovo. Ostavljaim ti klju eve. Djevojke e se sna i u doma instvu — bolje nego ja. Sutra, kad ja oljputujem, do i e Kristina 108

da sipakuje stvari koje sam donijela od svoje ku e. Njih treba poslati za mnom. HELMER: Gotovo?! Svršeno?! Noro, zar nikad ne eš misliti na mene? NORA: Sigurno u esto morati da mislim na tebe i djecu i na ovu ku u. HELMER: Smijem li ti pisati? NORA: Ne -------- nikada. To ti zabranjujem. HELMER: Ali smijem ti barem nešto poslati — — NORA: Ne, ništa, ništa. HELMER: — da ti pomognem, kad ti zatreba poano . NORA: Ne, kažem ti. Ništa ne primam od stranih ljudi. HELMER: Noro, — — zar ja za tebe više nikad ne u mo i da budem drugo nego stranac? NORA (uzima putnu torhu): Ah, Torvalde, onda bi se moralo dogoditi najve e udo — HELMER: Reci mi, kakvo najve e udo? NORA: Onda bismo se oboje nas, i ti i ja, morali toliko promijeniti, da —- Ah, Torvalde, ja više ne vjerujem u uda. HELMER: Ali ja ho u da vjerujem. Reci do kraja! Toliko promijeniti da —? NORA: — da naš zajedni ki život može da postane pravi braik. Zbogom! (Odlazi kroz predsoblje.) HELMER (spusti se na stolicu pored vrata i pokrije lice rukama): Noro! Noro! (Gleda oko sebe i ustaje) Prazno. Otišla je! (U njemu se javlja neka nada) A najve e udo —? (Odozdo se uje zvuk zalupljenih vrata).

109

SABLASTI

SABLASTI

ŽIVJETI zna i suzbijati u sebi Tamne sile i sablasti. PJEVATI — suditi Svome sopstvenom »ja«. Ibsen

:

Drama Sablasti (1881), napisana je kao Ibsenov odgovor kriti arima i komentatorima Lutkine ku e. Ako je sudbina pobunjene Nore prouzrokovala burne reakcije i proteste puritanske i konzervativne javnosti, onda je tragi ni slu aj gospo e Alving naišao na još žeš a protivljenja, s tom razlilkom što je ovog puta u napadu na pisca uzela u eš a i liberalna štampa. I dok je Lutkina ku a izazvala nesvakidašnji interes prilikom štampanja. Sablasti su 'do ekane opštim utanjem i bojkotom. Pojedini knj'ižari su vra ali primjenke izdava u, s motivacijo^m da je to knjiga koju pristojni ljudi ne bi trebalo da drže u iku i. Nova Ibsenova draima nije shva ena samo kao naipad na »svetinju braka« (Lutkina ku a je to isto inila), ve je tuma ena i kao odbrana slobodne ljubavi, u kojoj je pod izvjesnim okolnostima ak i incest prirodan i opravdan, kao što je, (pored neprijatne i »prljave« prisutnosti venerione bolesti, osu eno i 'mišljenje autora po kome sin ima pravo da ne poštuje oca. Do ekana kao kulturni skandal, moralni i eti ki delikt, »porodi na drama« Sablasti, doiprinijela je da su i neki od najodanijih Ibsenovih branitelja, odjedanput postali neprijateljski raspoloženi, spre avaju i prikazivanje drame (u Stokholmu i Kopenhagenu), otvoreno govore i da je to »jedan od najprljavijih komada ikada napisan u Skandinaviji« (Ludvig Joseipshon); »odvratan patološki fenomen koji, potkopavanjem morala našeg društvenog poretka, ugrožava njegove temelje« (Erik Bogh); i da Ibsen »ušjiva u iprii anju najružnijih S — Drame

113

stvari koje on zna, i to ini na najsramotniji na in koji on može zamisliti« (Ame Gai'borg).^ Nova Ibsenova drama nije naišla samo na otpore u Skandinaviji ve i u mnogim evroipslkim zemljama, tako da je njeno prikazivanje redovno izazivalo burne skandale i negodovanje javnosti, pa ak i policij;ske zabrame. Kada je Georg II odlu io da Sablasti prikaže u Majnin-genu, uz prisustvo samog Ibsena, dvorska kamarila minijaturne imajningenovsike kneževine, smatraju i dramu »nemoralnom«, odlu ila je da bojkotuje predstavu. Zahvaljuju i beisplatnim poziviima i kneževoj upornosti i Ugledu, premijera je ipaik održana (1886), mada me u gledaocima nije bila prisutna ni jedna ».dama«. Prilikom gostovanja majningenovaca u Drezdenu, policijske vlasti su zabranile prikazivanje Sablasti, a godinu dana docnije (1887), zabranjena je javna predstava u Berlinu, u Rezi-dencteatru, pa je održana samo zatvorena, sa specijalnim pozivnicama i za odaibranu publiku, me u kojom se nalazio i Ibsen. Tom prilikom, kriti ar Paul Slenter je objavio pozitivnu ocjenu drame i predstave. Me utim, redakcija novina »Fosiše cajtung«, popratila je njegovu recenziju posebnim komentarom: »Mi smo dali rije našem recenzentu da prikaže Ibsenov komad koji se može smatrati najsenzacionalnijim doga ajem ove potzorišne sezone, ali se ne možemo priklju iti njegovom sudu. U filozofskiim traiktatima mogu se rješavati najsloženiji eti ki, socijalni i filozofslki problemi, ali za umjetnost, ma kako bili razli iti njeni pravci, postoji jedan nepokolebljivi zakon: umjetni ko djelo treba da nam pruži umjetni ki užitak, radost, polet, a ne da nas užasava, mu i i, što je još gore, da beznadno o ajavamo alk onda kada se radnja oslanja na istinu (što osporavamo u odnosu na Ibsenov komad). Želja da se takvim sredstvima riješe socijalni i eti ki problemi postaje zabludom ak i onda kada je tu težnju oblikovao mo an dramski talenat kojim ra-:5polaže Ibsen.«^ 1 Michael Mey€r, Ibsen, Penguin Books, str. 509. ^ Juiliiijs Bab, Das Theater der Gegemvart, 1928, str. 53.

Na sli ne otpore nailazilo je prikazivanje Sablasti u Francuskoj i Englesikoj. Nakon upornog insistiranja Emila Zoile, Andre Antoan postavlja dramu na sceni »Slobodnog pozorišta« (1890), mada su književnici okupljeni oko ovog teatra proricali neuspjeh, smatraju i da komad nije prihvatljiv za francuski ukus (Katil Mendes), i da bi u prologu predstave trebalo prikazati »romanti nu istoriju« kapetana Alvinga i Reginrne majke Johane, jer bi samo tako izmijenjena i dopunjena drama mogla ra unati na izvjestan interes francuske publike (Anri Sear). Me uitim, Antoan je ostao nepokolebljiv, on je oduševljen Sablastima, koje ga, naro ito u tre em inu, podsje aju na »mra nu veli inu gr ke tragedije«. Pa ijpak, predstava je primljena hladno, alk sa dosadom, popra ena ironi nim podsmijehom poanatog pozorišnog kriti ara Franciska Sarsea, dna e velikog protivnika naturalisti kog teatra.^ Prikazivanje Sablasti u Londonu (1891), na sceni »Nezavisnog teatra«, oko koga se okupljala elita engleskih književnika i dramati ara (T. Hardi, Dž. Meredit, H. Džons, A. Pinero, "V. Ar er, B. So), izazvala je žu ne polemike i žestok naipad konzervativne i puiritansike javnosti, uz aktivno u eš e episkopa i pastora, koji su Ibsena proglasili za rušioca »osnova porodice«, a samu dramu za »amoralan komad«, pun »strašnih neprijatnosti«. Posebno se na Sablasti okomila štampa, tako da se pojavilo oko pet stotina lanaka, koji su nemilosrdno razmatrali i osu ivali »nemoralnost« drame, ponavljaju i sa uživanjem mnogobrojna i raznovrsna »prokletstva« izre ena od strane crkvenih dostojanstvenika. U odbranu Ibsena ustaju Viljem Ar er i Bernard So, suprotstavljaju i se smjelo negativnom mišljenju gotovo kompletne engl^ke javnosti. Uprlkos protivljenja i otpora. Sablasti su postupno ali sigurno osvajale evropska pozorišta, omogui avaju i plejadi velikih glumaca (Eilza Leman, Ermete Zakoni, Josif Kaj ne, Aleiksandar Mojsi, Emanuel Rajher, Eleonora Duže, Agneza Sorma), da ostvare svoje najzna ajnije umjetA. A. Gvoizdjev, Zapadnoevropsko pozori&te, lfl53, str. 73.

114

115 8*

nioke kreacije. Po etkom XX stolje a, pod uticajem simbolisti kog teatra (Linje Po), i nakon posljednjih Ebse-novih drama (Graditelj Solnes, Mali Ejolf, Jon Gahrijel Borkman, Kad se mi mrtvi probudimo), dolazi do »revi^ zije« Ibsenovog dramskog opusa. Komentarišu i Rajnhar-tovu režiju Sablasti u berlinskom »Kamernom teatru« (1901), kriti ar Ziigfrid Jalkobson se zalaže za, kako biismo mi to danas rekli, »novo itanje« iili »promjenu« Ibsena, isti u i u (prvi plan, ne više dramu »buntarsikog raapolo-žemja«, ve »dramu rezignacije«, u kojoj bi kritilku gra anskog društva i morala zamijenio priikaz maj inog bola, jer je »sada rije o ljudskom sadržaju a ne o tendenciji«. Tendencija Sablasti, ipo mišljenju Jaikobsona, izvršila je svoj zadatak, »reformisala je naš moral«, prema tome, ve je »iživljena i može da ide«, ali »vje no ostaje Iibsenova ovje nost«.* Nasuprot ovoim mišljenju, nekako u isto vrijeme, G. V. Plehanov je smatrao da je osnovna Ibse-nova slabost u tome što nije znao da na e izlaz »iz morala u poiitijku«, zlbog ega je u svoja djela i unosio »elemente simbolizma i racionalnosti«. I kao što je njegova »pobuna ljudskog duha« bila i ostala besciljna, pobuna radi 'pobune, izraz Ibsenovog individualiz'ma, taiko su, po mišljenju Plehanova, i njegove težnje za socijalnim, reformama, tprihva ene od strane gra anskog društva kao veintil i sredstvo za spre avanje socijalne revolucije.^ Izložene kontraverznim mišljenjima i osvjetljenjima, Ibsenove drame središnjeg, realisti kog cikluisa (Stupovi društva, Lutkina ku a. Sablasti, Neprijatelj naroda), u kojima se on bavi problemima odnosa ovjeka i društva, doživljavale su nezahvalnu sudbinu svih takozvanih idejnih drama ili drama sa tezom, koje su u svome vremenu mnogo zna ile, snažno plamsale, ali se i brzo gasile. Ibsen je esto isticao da nije društveni i moralni reformator, ve pjesnik, i da je »doživljaj«, a ne »teza«, u prvom planu njegovog interesovanja. I zaista, pored brojnih nedostataka i oscilacija, i ipored esto prisutne i naglašene tendencije, Ibsen donosi jednu slojevitu slilku svijeta, dublju * iSigfried Jacabson, Max Reinhard, 1910, str. 30. ° G. V. Plehanov, Umetnost i književnost, II, 196.6, str. 391.

116

i kompleksniju, nego što to na prvi pogled izgleda. U »naborima« njegovih drama, nazire se, po rije ima Fer-gasona, »djelimi no ostvaren tragi ni oblik stvarnog poetskog obima, koji je rezultat Ibsenovog ozibi'l|jnijeg i ne-zainteresovanijeg razmišljanja o ljudskoj sudbini koja se nalaza ispod kratkovidih pobuna i praznih klišea vremena«.* Za Sablasti je ve re eno da je matemati ki ta no komponovana drama, uigpješna kombinacija teze i trilera, vrhunski obrazac analiti ke drame, najbliža klasi nom modelu tragedije, »po jedinstvenoj suidlbonosnoj radnji koja se kre e ka neizbježnoj katastrofi«.'' Istovremeno, ova »porodi na drama«, po svom dramaturškom sklopu, uspješno nastavlja i produbljuje francusku tehniku drame (Dima-sin, Ski-ib), tzv. »ddbro skrojenih komada«, kako po »na inu bu enja interesovanja i njegovog održavanja« (odmotavanje klupka prošlosti) tako i po unošenju »velikih scena« (Helena Alving — pastor Manders, Helena Alving — Osvald), efektnih završetaka inova, složene sudbinske povezanosti me u likovima (Kapetan Alving — Johana — Regina — Engstrand, Kapetan Alving — Regina — Osvald), efektnih prekida u razvoju intrige, koji poja avaju dramsku napetost (gospo a Alving se sprema da saoipšti istinu sinu, ali je u tome prvo prekida dolazak pastora, a zatim izibijanje požara u siro-tištu, i taiko se poja ava ne samo efekat otkrivanja istine ve se stvara i odre ena spoljna i unutarnja napetost). Sli no Lutkinoj ku i i Sablasti su komponovane poentilistiSkom tehnikom detalja-ta kica, koja u kona nom ishodu stvara jednu logi nu i zatvorenu cjelinu. Tako, na primjer, Ibsen prvo ovlašno konstatuje da je »ju e izbio požar u stolariji gdje radi Engstrand«, onda malo docnije saznajemo da je »on vrlo neoprezan sa šibicama« i da mu je glava puna nekih iskušenja, da bi na kraju drugog crna zaista i izbio požar. Ili, interpoliranje francuiskih rije i i izreka u govor Regine, koje u prvi mah ozna avaju ^Pofcondirenosit«, da bismo na kraju saznali, da ona u i * Frensiis Fergason, Suštino požarišta, 1970, str. 202. ' Isto, 203.

117

franctiski, jer je Osvald, iprililkom svog posljednjeg bo-ravtka, obe ao da e je voditi u Pariz. Ovaikvim nizanjem detalja^ta kica Ibsen konstituiše lik, aili i razvoj radnje, nastoje i da se doga aji odvijaju po principima logike a ne kao posiljedica slu aja. U prošlosti Ibsenovih. junalka uvijek postoji neka vrsta pra-igrijeha, »leš u utrobi broda«, crna mrlja, ružna istina, taiko da sam tak drame i nije ništa drugo nego jedno o ajno putovanje do tog pakla i natrag, sli no onom trenu/tku poslije oluje i nevremena kada stihija izbaci na obalu prljavštinu i trul^, iznad kojih stoji oprano i isto plavetnilo neiba. Spuštajui i se na samo dno paMa, u tom »dugom putovanju u no «, Ibsenovi jumaci istovremeno razigoli uiju skrivenu i zatomljenu mra nu tajnu prošlosti, ali i saimi sebe, svoju sadašnjost. Ova autopsija jpro-šlosti nije izvedena hladnom objektivnoš u, ve je oplemenjena i subjektivnim odnosom pisca, kao dio njegove vlaistite sudbine. »Sve šito sam isipjevao« — napisao je Ibsen 1880. jednom od svojih njema kih prevodilaca — »do tan ina je ipovezano sa onim što sam proživio, iaJko ne doživio. Svako novo pjesni ko djelo imalo je za mene svrhu da mi posluži kao duhovni proces osloba anja i pre iš avanja, jer ovjek nikada ne živi u društvu kome pripada bez ikakve sa0dgovomos.ti i sau esoištva.«^ I upravo ovaj dvostruki proces »osloba anja i pre iš avanja«, i junaka i pisca, zajedno sa tehnikom komponova-nja drame, odvajaju Ibsena od verizma i naturaldsti ke drame, koja se zalagala za svojevrsnu »društvenu anketu« i bezli no registrovanje stanja i fakata, odbacivanjem iracionalnog u ime fiziološkog, uabli avaju i »isje ke života« u nepovezane scenske fragmente. I zato, u najboljim svojim dramama, Ibsen nije suhoparni i pedantni moralni istori ar, ve pjesnik, koji se »iprometejskim pnkosom« buni iprotiv Ijudsike sudbine, mada zna da je ona neizbježna i ».neotkloinjiva«." Ibsenovi junaci ne žele da otkriju i objelodane istinu, štaviše, oni je godinama pomno sakrivaju, u uvjerenju ** Frane Mehrinig, Prilozi istoriji književnosti, II, 1955, str. 215. 8 Isto, 210.

118

da taj neprijatni »leš« nikada ne e iza i na površinu. Život igosipo e Alving i nije ništa drugo nego uporna borba da se laž proglasi za iistinu. Dvadeset godina ona krije da njen mm., fcomornik i kajpetan Alving, nije bio ni ugledan gra anin, ni stujp društva, ve pritajeni ailko-holi ar i razvratnik; dvadeset godina ona pre utkuje istinu 0 Regininom ocu i zavedenoj Johani; dvadeset godina ona strpljivo nastoji da sVijet ne otkrije pravo stanje stvari u bra noj zajednici ugledn-og para Alving; dvadeset godina ona strejpi od pomisli da ne'ko ne sazna da je ona u jednom trenutku o ajanja i krize napustila muža traže i spasenje i ljubav u drugom muškarcu. itav ovaj talog prošlosti nije, me utim, samo pasivno introvertiran, kao intimni dio konvulzivmih trauma nesretne Helene Alving, ve je i aktivno prisutan u svakom trenutku njenog bitisanja, pretvaraju i to opsesivno skrivanje tajne u gotovo jedirn simisao i zadatak života. Da ne bi istina izibila na vidjelo, ona Osvalda šalje u Pariz a Reginu drži u ku i, uvaju i je od brbljivog i opasnog Engstranda. Izgradnjom sirotišta pokušava da se oslobodi muževlje-vog novca i njegovog saiblasnog prisustva, ali i da zataška i sprije i eventualne nepoželjne glasove o njegovom po-ro nom životu. I uipravo u trenutku kada je umorna od laži pomislila da je »leš« duboko zalkopan i da smrad truleži ne e izbiiti na površinu, Osvaldov odnos prema »polusestri« Regini, primorava je da zapo ne autopsiju prošlosti, da bi spasila sadašnjost. Otkrivaj u i velove i naslage pomno uvanih tajni, razgoli uju i vlastiti život i brak, iznose i istinu o mužu, goispo a Alving i ne sluti da njena istraga ne e donijeti spasenje i da e »mrtva ruka prošlosti«, svojim kužnim prstima, u initi život još užasnijim i besmislenijim, izbacuju i na svjetlo dana sve posljedice laži i poro nosti u najružnijem obliku: nasljedni sifilis i ludilo Osvalda. Ovo tragi no otkrivanje istine koja, umjesto spasa 1 ozdravljenja, neumitno vodi ka kona noj i nei23bježnoi katastrofi, upore ivaii su mnogi kriti ari i komentatori sa Sofoiklovom tragedijom Kralj Edip, kako u dramafrur-skom pogledu (na sceni se prikazuje samo završetaik istra119

ge) tako i u ostvarivanju »traigi nog ritma radmje«, odnosno u smjenjdvanju Namjere, Patnje i Saznanja.i" Pa iipaik, potrebno je upozoriti na nekoliko bitnih distinkcija 'izane u Edipa i Helene Alving. Edip ne zna pravo stanje svog trenuta nog života, istražuju i Laj evo ubiistvo, saznaje da je proro anistvo ispunjeno, i da je on ubk) oca i oženio majku, zna i da on iz sre e posteipeno prelazi u nesre u. Helena Alving zna i svoju prošlost i svoju sadašnjost, zna i da ona nema prelaza iz sre e u nesre u, njen život je konstantno stanje nesre e i trpljenja, koje se na kraju, otkrivanjem Osvaldove bolesti, samo hiipertro-fira u bezna e. Uostalom, Osvaldovo ludilo i »omekšanje mozga«, nije posljedica otkrivanja istine, jer bi se ono javilo i samo po sebi i bez odmotavanja klupka prošlosti. Porodi ini grijeh, koji se u Sofoklovoj tragedija prenosi sa koljena na koljeno, kao dio sudbinske neizlbježnosti, kod Ibsena je svelden i prizemljen u »nasljedni sifilis«, talko ida siu i uzrok i posljedica odviše materijalizovani i životno konkretni. I bez oibzira na injenicu da je sifilis u Ibsenovo vrijeme bio obavljen oreolom tajanstvenosti i proikletstva, pa je pored fiziološkog imao i izvjesno metafizi ko zna enje, on nije imao mitološku univerzailnost, i prema tome nije mogao ni da bude »moderni ekvivalent tragi ne sudbine«. Osvaldov sifilis, kaiko je ta no kon-statovao Jovan Hristi , »u stvarii nije sudbina, nego kob, a kob je degeneracija sudbine; ta nije re eno, kob je usiljena uzro nost koju po svaku cenu želimo da ijsiposta-vimo, iako smo svesni da su u naše vreme veze izme u uzraka i posledice i srazmer izme u uzroka i posledice, sasvim druik ije«.^^ Gospio a Alving je Ibsenova protesna replika na Noru, dalji korak u razobli avanju konvencionalnosti i laži gra ansikog brdka, ali i kompletnog gra anskog društvenog ustrojstva. Me utim, dok su u Lutkinoj ku i, uzroci Norinog nezadovoljstva, pa prema tome i njeno napuštanje muža i djece, bili nedovoljno motivisani, a '" (Firansis Fergason, op. cit. '' Jovan Hristi , Ibsenova dijalektika, Pozorište, 1978, br. 3—4.

120

ona kao lik odviše specifi na i posebna; gospo a Alving je koraponovana vrš e i komipalktnije, više u bloku, kao skulptura, u odnosu na Noru koja je ra ena slikarski živopisnije, sa više nijansi i preliva. Nora je življa kao karakter od ponešto suhoipame Helene Alving, koja je, opet, s druge strane, vrš e i logi nije povezana sa tezom i idejom drame. Ve je nebrojeno puta re eno da je gospo a Alving Nora koja je ostala da živi i trpi u okvirima jei nog lažnog braika. Ali to je samo djelimiono ta no. Ne smijemo zaboraviti da je i Helena, sli no Nori, u jednom trenutku nezadovoljstva i razo aranja (njeni razlozi za odlazak su ubjedljiviji Od Norinih), napustila muža i pošla u ku u ovjdka koga je pi'itajeno voljela (pastor Manders), naivno uvjerena da e joj on donijeti spasenje i izlaz, i da e se tako desiti ono Norino » udo«. Ali u trivijalno:m malogra anslkom životu, natopljenom »strahom božjim«, ograni enom dekalogama i religiozniim i svjetovnim, piiitisnutOim lažnim konvencijama, » uda« se ne dešavaju, a zakoni u toj »dolini jada«, bez svjetla i sunca, neprikosnoveni su i kategori ni, i ,po njima »žena nije pozvana da bude sudija svom mužu«. Uvidjerei da nema izlaza i da ne može pdbje i, Helena Alving se »silom« vra a u bra ni kavez da isipunjava svoje »svete« dužnosti i obaveze. Od tog trenutka u njoj zapo inje proces raslojavanja, s jedne strane, ona prema svijetu održava lažnu sliku bra ne sre e, nastoje i da prikrije pravo stanje stvari, a, s druge, » itavom svojom dušom«, ispituje »u enje« i važe e eti ke i moralne norme, otkrivaju i u »zabranjenim knjigama« i vlastitim isikustvom, da sve što je proglašeno za Jedino i Neprikosnoveno, u stvari je isita laž, jer su svi ideali drioištva samo fasada, izmišljena i postavljena da se zakamuflira ružna istina života. »Htjela sam« — kaže ona pastoru — »da uj sam samo po jednom voru, ali kad sam ga razvezala, popustila je itava stvar. I tako sam vidjela da je to kao šav, šiven na mašini.« Ibsen u Sablastima, i to se elsto zaboravlja, rastvara 1 otikriva dvije istine, jedna je vezana za prošlost i raispu-sni život komornika Alvdnga, a druga za Heleninu spo121

znaju svijeta u kome živi, zna i i za prošlost i za sadašnjost. Ova dva toka su u svijesti gospo e Alving dugo telkla odvojeno, kao i u stvarnom životu, prvi aktivno, u spre avanju da se istina ne otkrije, a drugi pasivino, kontemjplativno, u dugim branim no ima itamja i razmišljanja. Žele i da prije i incest, odnosno vezu izme u Osvalda i Regine, ona je prisiljena da sruši »ideal« muža i oca i da pokaže ne samo kalkav je uistinu bio kapetanov život nego i da otkrije da je upravo ona sve inila da od njega stvori »ideal«. Ovo oitkrivanje, i pored dramati nosti, ima i izvjestan prizvuik skandalozne hronilke i potipuno je trilenski komponovano. Posljedice kapetanove ra'spusnostd, kao i u Lutkinoj ku i, u slu aju doktora Ranka, odražavaju se na djeci, u najružnijem obliku: nasljednom sifilisu. Da je drama ostala samo na ovom planu »naslje a«, tako omiljenom kod naturaiisti ikih dramatiara, naro ito ranog Haufptmaina (Pred izlazak sunca), Sablasti bi u mnogome izgubile na svojoj vrijednosti i zna aju. Zaiivaljujuoi druigom toku drame, nastojanju Helene Alving da ispita i sipozna svijet u kome živi, u njegove moralne i eti ke zakone. Sablasti su ostvarene kao izuzetno pjesni iko djelo, koje nosi univerzalnije poruke, savla uju i talbo efemerne i kratkotrajine socijalne i moralne tendencije i pobune vezane i važe e samo za jedmo vrijeme i za odre enu društvenu i istorijtsku situaciju. Ova drama ovako sagledana nije samo tslika jednog propalog gra ansikog braka sa svim neprijatnim i ružnim posljedicama, niti je to hermeti na ipri a koja se dešava u okvirima iporodi nog kruga u jednom izolovanom i zatvorenom gra anskom salonu. Sablasti su, i likovima, i radnjom, i anibijenitom, i idejama, i simboli nim zna enjima, zahvatile daleko širi prastor, talko da doga aji u ku i gospo e Alving, koji se odvijaju pred našim o ima, li e na tijelo polipa, 6iji krakovi sežu i dalje i dublje, uklju uju i indirektno i svijet koji oikružuje dom Helene Alving, koji je direktno uticao na prošlost, kao što neposredno uti e i na sadašnjost. Na taj na in se pitanje krivice i odgovornosti, u toku drame, postepeno prebacuje 122

sa nesretnog kapetana Alvinga, na širi društveni plan. Umjesto individualnog slu aja, Ihsen u procesu raslojavanja gospo e Alving, stigmatizira »zavi aj« u kome ona živi, i to posredno, konkretnim likovima i odnosima, i neposredno, uvo enjem simboli kih elemenata u tretmanu prostora i vremena. I dok se prethodna drama, Lutkina ku a, dešava u jednom gotovo hermeti ki- izatvorenom gra ansikom salonu, poid staklenim zvonom, bez ikakvog dodira sa prirodom i pejzažoim, u potpunoj izolaciji entterijera, Sablasti su, ne samo u Ibsenovim didaskalijama ve i u dijalogu, neposredno vezane za »obrise tmurnog fjordskog pejzaža, utonulog u jednoli nu kišu«. Da je za Ibsena ovo prisustvo sjevernja kog krajolika bilo od lizuzetne važnosti ukazuje i oipis scene, na kojoj u pozadini dominira zimska baita sa »zastalklenim zidovima i stalkienim oknima«, kroz koja se, takom cijele drame, vidi i osje a to prisustvo spoljnjeg svijeta, i kao realisti ka atmosfera i kao simbol. Jednoli na i ubita na kiša traje ve danima, i sve je »tako strašno samotno«, vlažno i crvoto no, pa se ini kao da pada »vje na kiša«, koja ipritiš e krajolik poput more i zle slutnje. Kiša, kaže Osvald, »neprestano pada«, danima, nedjeljama, mjesecima. I tmina. »Nikada da ovjek ugleda ni jedan sun ev zraik. Koliko puta sam bio u domovini a ne sje am se da sasra ikad vidio sun ev sjaj.« Paralelno sa kišom i tmunnim pejzažom, na istoj ravni, atmosfere i simbola, proti e i vrijeme, od smiraja dana do praskozorja. Ova dva znalka, prostor (spoljni svijet) i vrijeme (otkrivanje unutarnje istine), isprepli u se u Sablastima tako da dom Helene Alving djeluje kao usamljeno ostrvo, koje je, s jedne strane, okruženo nevremenom i nepogodama, pritisnuto tešikim i beskona nim kišama, a, s druge, izloženo mralku i tmini, što se postepeno talože i zgrušavaju unutar zidova iku e, da bi na kraju, u svitanje, i eksterijer d enterijer, bljesnuli od hladne svjetlosti jutarnjeg sunca i snježne bjeline »gle era i planinskih vrhova«. Tmurni i olovni pejzaž, utonuo u jednoli nu kišu, pored stvaranja realisti ke atmosfere i štimiumga, ima i 123

odre eno simbolisti lko zna enje: svijet 'male varoši, pritisnut, nemo an, mra an, bez osmijeha i bez svjetla, jednom rje ju: dolino jada. Postepeno približavanje no i i tmine sirabolizuju mra ni