Hemija-za-1-razred-gimnazije-

Izdavac:

lzdavaclat Iatca TlIgra

Za izdavaca:

Nevzeta Mahmlltovic

Recenzenti:

Mehmedalija Lilic

Mr. Dulsa Bajramovic

Pro dr. Boio Banjanin DTP:

Selma Kukavica

Stampa:

BEMUS1; Sarajevo

HEMIJA za 1. razred gimnazije ISBN 9958-22-087-3 elP -

Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska-biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo

54(075.3)

LILIC, Mehmedalija Hcmija : za L razred gimnazije / Mehmedalija Lilic. - 1. izd. - Sarajevo: Ljiljan, 2001. . 127 str. : ilu8tr. ; 24 em ISBN 9958·22·087·3 COBISSIBiH·lD 9678598

Tirai: 1.000 Ministarstvo obrazovanja, nanke, kulture i spOlia Vlade Federacije Bosnc i Hercegovine rjesenjem broj UP -I- 03-38-9-2517/4 odobrilo je ovaj udzbenik za

upotrebu Strollo je zabranjello svako umnviavanje j preI:tampavanje (lvog udtbenika bel, odobrellJa iu/avQca. Neavlasteno kopiranje, ul1!lIoiav(1ltje i preJtampavaflje predstllv{ja krivicno djelo iz cl. 100. Zn/€on£l 0 autorskom pravil (SI. list RBiH br. 2192 i 13/94)_

Izdavacka kuca Tugra Sarajevo 2006.

5 emija je nauka koja nudi odgovore kako Se neki prirodni materijali koji se ne mogu koristiti, mogu preraditi u proizvode koji !judima omogucavaju kvalite-

H

tniji zivot Take S8 od kvarcnog pijeska, sode j kre-cnjaka dobiva staklo. Iz morske vade, kamena i vazduha se dabivaju plasticne mase. Iz rude bokslta

se dobiva aluminij, iz rude pirita zeljezo i sulfalna kiselina. U procesima doblvanja korisnijih proizvoda nastaju i mnogl proizvodj kojt su nepotrebni. Oni se odbacuju. Ovi prolzvodi su cesto stetni i Dpasni po Ijudsko zdravlje. Ljudi tl~ me prirodnu sredinu cine manje kva!itetnom i ugrozavaju Ijudske zivote. Hemija j8 nauka kOja nudi i odgovore sta treba uraditi da sporedni proizvodi ne postanu opasnost. Tim i drugim problernima zagadivanja zivotne sredine danas se bavi ekologija. U ekoloskim akcijama posebno js znacajno UOeSGe mladih. Aktivnosti mladih mogu biti vrlo raznovrsne. Svako moze odabrati onu aktivnost koja mu predstavlja posebno zadovoljstvo j gdje se maze isl P2 = - V2 Zamjenom se dobiva: P2

Pove6anjem rastoja/1ja izmeau zidava posude u kojo) se nalazi gas, molekuli rjede udaraju u zidave posude, pa 5e smanjuje pritisak. Smanjenjem zapremine, mofekuli cesce udaraju u zidove posude jer je manje rastojanje, pa je pritisak veCi.

= 202600P~:!,L ~ 50560Pe =50.56kPa 20L

Odgovor: pritisak je 50,56 kPa

gasa (pi· Mo/ekuff gasa imaju energlju krelanja iii kineticku energiju. Ona se maze paveeali zagrijavanjem iii smanjitf hfaaenjem. Srednja vrijednost kineticke energije svih mo/ekula gasa je temperatura gasa (t).

Trat; se: Pi"';;?

3.3. Gej-Lisakov zakon Gej-lisacov (Gay-Lussak) zal'

t

"',lIl:~

lfa

Itt.

IVa

53

-~~

v.

Svaka perioda poeinje alkalnim metalom, a zavrSava halogenim elementom. Posfije halogenih elemenata su plemeniti gasovi.

U tablici PSE ima 7 perioda i oznacavaju S8 brojevima 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7. Periode se dijele na male, to su 1, 2 I 3. Velika periode su 4, 5 i 6. Sedma perioda je nepopunjena.

Elementi podgrupa A, nazivaju glavni elementi.

S8

Grupe su uspravni nizovi u kojlma sa nalaze efementi sa siicnim osobinama.

Element; B-podgrupa nazivaju prelazni elementi.

Grupe se dijele u podgrupe: A, B i C (81. 28). Kod atoma glavnih elemenata popunJava se posljednja Ijuska i to s i p-podljuska. Kod prelaznih elemenata popunjava S8 u atomima dpodljuska predzadnje Ijuske. Unutrasnji prelazni elementi imaju atoms kod kojlh se popunjava f-podljuska unutrasnje Ijuske.

Elementi C-podgrupa nazivaju se unutrasnji prefazni element/. U PSE ovi elementi se posebno izdvajaju pod nazivom lantanidi i aktinidi

Cj:f'

He'

~ l:-

•

Be N 0' F N,

,.

fN,; ~g ell:

I,.

..

AI

i

II I; Fe I I", I, I···· In n Cs Sa ' i ;; . 1;, /;'I'·0'1 8m l'·I·j,I.III+,I, .i· I····, I, I I" , p e, i"l,; ,,,.J,>,,hd·,I··I.. I, I·; I, '" " ,,,'+,·,V I:;", IF. K

Rb $,

""

.'

s-p""-'

(i-

,

P S C! Ar

Cia Ge 1\ , S, Sr Kr

i;~-

b Te- J o·

0

, t,Rn

',M

SI. 29. - Tab/iea PSE sa objedinjenim podgrupama

5.5. PSE i elektronska konfiguracija Izmedu tablice PSE j e!ektronske konfiguracije postoji podudarnost - identicnost. To se moze zak!juciti iz sljedeceg: • U PSE ima 7 perioda, u elektronskom omoiacu ima 7 Ijusaka • U periodama moze biti: 2, 8, i 8 i 32 elementa, a u Ijus~ kama 2, 8, 18 i 32 elektrona.

SI. 28. - Razdvojene grupe u PSE

Detaljnijim uporedivanjem podudarnost je jos uoc!ji~ vlja (81. 29). Hidrogenom (H) pocinje prva perioda, a kod atoma H se poeinje popunjavatl prva Ijuska (1s 1 ). Helijem se zavrsava prva perioda, a kod aloma He je popunjena prva Ijuska (1s2 ). Utijem (U) pocinje druga perioda, kod atoma Li se poelnje popunjavati prva Ijuska. Poslije Li dolazi berillj (Be)

Element; kod cijih se aloma popunjava s-podljuska zadnje ljuske Cine e/emnte s-bloka . Elementi p-bloka imaju atome kod kojih se popunjava p-podljuska zadnje ljuske.

Kod elemenata

d~bloka

u ato-

mima se popunjava d-podljuska predzadnje ljuske. f-blok cine element; kod kojih se u atomima popunjava f-podljuska unutamje ljuske.

55

Periodni sistem eiemenata

54

1 2

3 4

5

6

7

5.6. PSE i osobine elemenata

p-blok (oslm He)

s-blok

~

~

He

2s • • d-blok LiISe 3s NalMg 3d 4s K ICa Sci TI I V I Cr IMnl Fe I Col Ni I CulZn 4d 5s RblSr Y I Zr INblMol TciRulRhlPdlA9ICd

2p B I C I N I 0 I FINe 3s AI I SI I PiS I CII Ar 4p GalGel AsTserSrTKr

5p

In ISnlSbl Tel J IXe 6p 6s 5d Csi Ba Lui HfiTalWIRelOsl Ir IPtlAulHg TI I Phi BI I Pol At I Rn 7s 6d 7p FrlRa

lrIRfIDE~l~~~MTI-

r- I

I

I

I

I

I

Poznavanjem PSE umnogome s6 olaksava proucavanje e!emenata. Na osnovu polozaja elementa u PSE moze S6 zakljuCiti koje su mu bitne osobine. Za sada 68 biti objasnjene promjene meta!nih i nemetalnih osobina, ali je to Isto taka znacajno kod objasnjenja tipova veza koje grade atomi pojedinih elemenata, tipova spojeva, valencije, oksidacionog broja itd. To ce biti objasnjeno kasnije. 8itne veHcine atoma, koje odreduju osobine eleme~ nata su: precnik atoma, potencijal jonizacije i koeficijent elektronegativnosti po Polingovoj (Linus Pauling, 1901~ 1994) skalL Za glavne elemente (osim plemenitih plinova) ove veHcine date su u pregledu (SI. 31).

2

0,15--~li----rO'6910'07-~~1 O,07~- f 0,07 -~:(Y-!'-; N 3.0 0 3.5 ~ 4,0 Li 1,0 I Be 1.:; I II 2.0 C 2.5 I 9,32 j 8,3() _ . . 11,~" ___ 14,54__, ! 15,~ ,,_1 17.4,, __ 5.39

3

Na

I

0.18 +-------~f-blok

lLa , __--

Ilantanidi aktin'idi SI. 30.

JAe , ~

--------+.

PSE i efektronska konfigllracija

kod koga je popunjena s-podljuska. Poslije Be dolazi niz ad 6 elemenata (B, C. N, 0, FiNe) kod cijih se atoma popunjava p-podljuska druge Ijuske, Kod atoma neona (Ne) je popunjena druga Ijuska, a neonom S8 zavrsava druga perioda. Natrijem (Na) zapoCinje treca perioda. a kod aioma Na S8 potinje popunjavati treca Ijuska. Zatim S8 ponavIja sve ono sto je pomenuto ked druge periods, KaHjem (K) zapocinje cetvrta perioda, a kod atoma K S8 pocinje popunjavati s-podljuska cetvrte Ijuske. Naredni elemenat je kaleij (Ca), kod cijeg je atoma popunje, na s-podljuska. Iza Ca dolazi niz od 10 elemenata kod cijih S8 atoma popunjava 3d~podljuska. Poslije toga dolazi niz od 6 elemenata ked cijih S8 atoma popunjava 4spodljuska, Kriptonom (Kr) S8 zavrsava cetvrta perioda, a kod aloma Kr je popunjena cetvrta Ijuska. Rubidijem (Rb) pocinje peia perioda. a kod aioma Rb S6 pocinje popunjavati peta Ijuska. Dalie S9 ponavlja sve ana sto je reeeno kod cetvrte periode.

10,12

0.]6

0.9

MIl, l.~ ,Ali

O.ll 1,5

Si

1,8

4

Cezijem (Cs) poeinje sesta peri" ada, kod atoma Cs se poeinje popunjavati sesta Ijllska. Pos/ije Cs dalazi barij (8a) kod koga je popunjena 6s"podljuska. Iza barija slijed! niz ad 14 elemenata lantanida kod kojih

se u atomi"

ma popunjava 4f-podljus«a. Potom sfijedi niz ad 10 elemenata kod kojih se u atomima popunjava 5d-padljuska. Zatfm dalaz/ niz ad 6 elemenata kod CiPh se atoma popunjava 6-podljuslE-:O: --,.. :C:::O: ,

..U

ma/ae elektronskog para.

~

....... C :"-0~

'''-..../.

Atomi C i 0 ulaZu .2e' i nastaju 2 zajednicka elektronska para, ali sa ne posliZe oktetna eleklronska konfiguracija kod atoma C, Zbog toga atom 0 ulaZe 2e' (eleklronski par) i nastaju 3 zajednicka elektronska para pa tako i atom 0 i atom C postizu oktetnu elektronsku konfiguraciju, Atomi bakra (Cu) i. hlora (Cl) S8 vezuju jonskom vezom i nastaje kuprum(II)-hlorid (CuCI,). Alomi hidrogena (H) i nitrogena (N) spajaju se kovalenlnom vezom i nastaje amonijaka (NH3). Atom N u NH3 ima jedan slobodan eleklronski par (nevezujuCa orbilala). Taj elektronski par atom N ulaZekodnastanka'koordinativne veze. Spajanjem CuCl, i NH3 nastaje kompleksni spoj: CUClz + 4NH3

[Cu(NH')4JCI,

Kod kompleksnih spojeva u moiekuiu postoji centralni atom Gon). U ovom primjeru jo eu;:;'" i grupE; kaje S8 veZl! za taj atom, a nazivaju se IigandL Ugandi su U ovorn primjeru mo!ekuli NH3 . Broj liganda, koii S8 veiL: za centra!ni atom Gon) je njegov koordinacijski or01.

K oordinativna veza }e posebno znacajna kod nastanka kompfeksnih spojeva. Kao primjer se maze uzeti nastanak tetraminokuprum (f I) -hforida [Cu(NHolJCI2 ·

zasebnu cjefinu.

sljedica nepOlnjeranja iii pomjeranjR zajednickih elei !lAg2+ + 2-0H

biti obraoene hemiji.

Znacajnija baza, koja u svorn sastavu nema atoma metala, Ie arnonij-hidroksid (I\lHPH)_ Spada u grupu slabih Daza. Nastaje rastvaranjern amonijaka (NH3) u vod: (Si. 77):

+

u anorganskoj

7.11.7. Teorija

0

kiselinama i bazama

Arenius (Arhenius) je 1884. godine obznanio teoriju elektrolitic-ke disocijacije i objasnio elektrolite i neelektrolite. Na osnovu ave teorije razvi!a se teorija 0 kiselinama, kao eiektrolitima koji u vodenom rastvoru pove6ava~ ju koncentraciju jana hidrogena (H+), i bazama, I(oje rastvaranjem u vodl povecavaju koncentraciju hidroksilnih (OH) jona. Brensted (Bronsted) je i 923. godine objavio protoliticku teoriju kiselina i baza. Po ovaj teoriji svaka hemij~ ska tvar koja moze dati proton (Hl') je kiselina (donor protona). Baza je svaka tvar koja moze primiti proton (akceptor protona). Da bi baza mogla primiti proton, mora postojati slobodan elektronski par. Ovom teorijom se uspostavlja uzajamna zavisnost kiselina i baza. Da bi neka tvar reagova!a kao kiseiina, mora biti druga tvar koja 6e reagovati kao baza. Da bi donor dao proton, mora biti akceptor da ga primL Pri reakciji kise!lna i baza nastaje nova kisetina i baza, s tim sto od prvobitne kisellne nastaje bazB, a od prvobitne baze nastaje kisetina:

Razvaj hemije kao nauke pm,· cen je razvojem i usavrsavanjem tearije

0

kisefinama / ba-

zamB. Pojedini hem/carf

su

imali paseban znacaj u tome, od kojih su znacajniji: Bo}f (Bayile) je 1663. godine je konstatovao da sve kiseline rastvaraju kamenac i neke

tva-

ri plave boje biljnog porijekla prevode u pfavu boju. Lavoazije (Lavoisier) je 1777. godine dokazao da oksidi meta/a rastvoreni

ne~

u vodi daju

kiseline. fz toga je zaklju{;io da sve kiseline u svom sastavu imaju oksigen Dejvi (Davy) je 1810. yodfne

kisefina 1 + baza 1 -7 kiselina 2 + baza 2

H

time dokazao da kiseline ne

. -.

•• '0·".' ••

00

H

H

+

dobio hforidnu kiselinu (Hef) f rnoraju imat; u sastavu oksigen.

.,

..

Ubig (Liebig) je 1838. godine

H:CI:

+

Hel

+

H:O:H

utvrdio da mnogf metali reaguju sa kiselinama zbog djefovanja jona hidrogena. Na osnovu toga je utvrdio da sve kisefine u svom

SI. 77. ~ Rastvaranje amonijaka u vodi

B,

sastavu imaju hidrogen (H).

96

97

f::I.emiJ(1 za I razre~ ~imnazije

Luis (Lewis) je predlozio teoriju kiselina i baza zasnovanu na elektronskoj teoriji. Po Luisu, kiseline su sve tvari koje mogu primiti elektronski par - elektronakceptorl, a baze su sve tvari koje mogu dati elektronski par elektrondonatori. Na primjer: CI

Aka ne reaguju svi atomi hidrogena iz kiseline pri

neutralizaciji onda nastaju kisele iii hidrogen soli: Po Luisovoj teorij! kiseJine mogu bit! bez flidrogenovih ala·· rna, a [Jaze bez hidroksilnih grupa.

H2 C03 + NaOH

CI

B:CI

Na':CW

+

Na+

CI

kiseHna

-+

Ako sve hidroksilne grupe jz baze ne reaguju pri neutraHzaciji, onda nastaju bazne iii hidroksi soli:

CI

baza

-+

Mg(OH), + HCI 7.11.8. Soli Soli su hemijski spojev; ko]; raslvaranjem u vod: daju pozitivne Jane metala i negalivn" Jone kisali", skog ostatka. NaCI

-+

Na+ + CI-

MgSO 4

-+

Mg2+ +

NaOi" + HCI

~

pisali: + Ct·

-+

reaguju kise/o, povecava se

NH 4 CI + H2 0 Soli

SLi

vrla raznofikf

j

raspror,·

lranieni spojevf. Pastoji bezbroj mogu6nosti .k:ombinacfja jona meta/a i kiseiinsKog oSlat-

Soli koje se rastvarajy u rastvoru su u jonskom obllku. Vodeni rastvori jakih elektro!lta su takode u jonskom obliku. Neelektro!itl t slabi elektroliti su u molekulskom obllku:

~

CaSO4 + 2H 2 0

Soli nastale neutrafizacijom ja~ kih kiselina i jakih baza ne hidrolizuju, njihovi rastvori su

neutraini KNOi

Jon! C!" nalaze se i na lijevo! i na oesnoj strani jednacine, oni ne ucestvuju u reakel)i pa js:

NaGI + Hp

(NaC!,

-+

K2 SO 4'

NaOH + HGI

Aka se meta! javlja u vise oksidacionih stanja, to se u nazivu mora israei:

FeCls t'erum(I/f)-hforid

Aka se raekcija napise u jon-

Zbog nastanka H+ (H30+) jona rastvor NH 4 Cl reagu}e kiselo. son nastale oel slablh I'(!sel"lna i jakin baza rastvaranjem u vadi hidroiizuju:

skam obJiku,

-t CH 3 COOH + NaOH

CH 3 COONa + H 2 0

vidi se da se Na+ i Ct pojavljuju i prije i pos/ije reakcije, sta

CaSO4 kalcij-sulfat

Ako pri reakciji neutralizacije, nastanka soli,svi atomi hidrogena iz kiseline i sve hidoksilne grupe iz baze reaguju, onda nastaju neutralne soli:

neki reaguju bazno, povseava se koncentracija -OH jona,

bina fona meta/a i kiselinskog

se!inskog ostatka:

Ca(OH)2 + H2 S04

NH 4 0H + He!

kancentracija H+ (H3 Q+) jona, a

ostatka.

FeCI2 fe{u/Ti(!!)-hforid

NaCl natrij-hlorid

-7

ka. Osobin6 soli zavise ad 050-

Na' + CI- +

Nazivi soli daju se na osnovu naziva jona meta!a ! ki-

Reakcija vade sa nekom tvari je reakcija hidroJize. Neke soli reaguju so. vodam ~ hidroUzuju. Pri hidrolizi neki rastvari

Soli nastale neutralizacijom jaklh kisel\na 1slabih baza hidrolizuju ! njihovi rastvori reaguju klselo:

NaCI +

Joni Na+ 'I C!- pojavljuju se i na lljevoj i na desnoj strani, oni ne ucestvuju u reakciji, pa S8 jednacina moze na-

H2 0 + Mg(OH)CI magnezij-hidroksi-h!orid

7.11.9. Hiclroliza soli

sal'

Soli nastaju reagovanjem kiseHna i baza. U ovim reakcijama joni hidrogena iz kiseline reaguju sa hidroksiinim jonima iz baze. Prj tom nestaje H+ (H30)+ jona iz rastvora, a time nestaje i kiselih osobina. Reagovanjem -OH jona nestaje i baznih osobina. Pri tom nastaje voda. koja je neutralni spoj, pa S8 ave reakcije nazivaju rea~ kCije neutralizacije.

H2 0 + NaHC03 natrij-hidrogen-karbonat

'irCI:B'.. :CI ,

H3 PO 4 + NaOH ~ H,o + NaH,PO4 nafrii-dihidrogen-fosfat

Soli fmaju ogroman znacaj i

CH 3 COO' + H,o

-+

CH,COOH + 'OH

mnoge soli riB se pominjati u

organskoj i anorganskoj hemiji.

Rastvor CH 3 COONa reaguje bazno, jer se njegovim rastvaranjem u VOdl povecava koncentracija -OH jona.

znaci da se reakcija ne odvija nema hidroJize.

99

98 Soli nastale reakcijom slabih kiselina i slabih baza narocito hidro!izuju: CH 3 COONH, + H 2 0 CH3COC~

~

+ NH4' + H 2 0

IV - Dopuniti prazna mjesta u zadacima

CH 3 COOH + NH 4 0H

-:>

14. Kolika treba grama natrij-hidroksida (NaOH) da se pripremi O,5L rastvara koncentracije 3mollL?

CH,COOH + NH 4 0H

Izracunavanje: Dato }e: V ~ _ _;

Katjoni i anajoni nastali rastvaranjem amonij~acetata (CH 3 COONH,,) u vodi reaguju sa vodom.

TraZi 5e: m(NaOH)

M(NaOH)

~

c(NaOH)

~

_ _~

40glmol

x M(NaOH)

~

3molll x _ _ x 40glmol ~_

~?

Pitanja i zadaci za panav/janje m(NaOH)

~

c(NaOH)

,~~_~_~

J - Zaokruiiti siovo ispred tacnog odgovora 15. Koliko treba se6era da se pripremi 600g rastvora u kome 1'e maseni udlo secera 8%? 1.

Cestice dLsperzne faze grubo disperznog sistema su: a) manje ad 1nm

2. ,JonskD o'iSf)erZJja vrsi S8 kod: 3. Kod iacke kljucanja je:

fl) suspenzija

b) koloida

Izracunavanje: Dato }e: m(R): ~ 600g; wi';) = _ _ _ ~ =~ ___ Traii se:

c) 1-1DOnrn

b) veGe od 100nm

c) rastvora

mrs) = ~~ ____ x m(R) = _ _ _ _ x 600g = _ _ _ 9

a) napon pare veci od v8zdusnog pritiska b) napon pare fe jednak vazdusnom pdtisku c) napon pare}e manji ad vazdusnog pritiska

4. Osrnolski prilisak zavisi od: a) broja cestiea

v .- Spojiti lijevu i desnu stranu

b) veNcine cestica c) vrsle cestica

16.

a) snizenjem temperature b) povisenjem temperature c) temperatura ne utice fla rastvorfjivost

5. RastvorfjivDsl gasova u tecnostiima se povecava:

6. Katjoni su:

a) negativni

7. Dleiektri(:na konstanta atanola }e:

b) pozitivni

c) neutralni

a) 80

b) 25

8. Slaba kise/ina fe:

!'1) hidronij feme

10. RastvO! Cf-!3COONa reaguje."

b) jone hidrogena c) hidroksifne jane

a) kiselo

b) bazno

u

12. Soli su hermjski spojevi koji

L~

bi ci_,_ di ei

Mg(OH)2

-:> ___

+ _____

neutralnc

VII - Dopuniti prazna. mjesta u tabeii 18~

rastvor_~~~ _~~~_

~_~~~_u

ai

f} rastvaranje g) e/ektroliti h) hidroksi soli i) baze j) koloidi

17. JednaCina disocijaci}e magnezij-hidroksida, Mg(OH)2}e:

"f 1. Osrnoza je pojava difuzije mo/ekufa _~ ... ~~____ kroz pofupropusnu membranu _~~_

gel stanje promjena entalpi}e vodiCi drugag reda hidroksilna grupa Mg(OH)CI

VI - Dopuniti jednacinu reakcije

II - Dopuniti prazna mjesta u recenicama

iz raslvora

s) b) c) d) e)

c) 21 c) HS P04

9. Baze dfsocljacljom daju:

mrs) =

Naziv

!

Hloridna kiselina

vodi daju poziUvne ______._~

Van der Varsove sile dje/uju izmedu po/amih mo/ekula: Solvataclja fe okruzivanje jona molekulima rastvaraca: Hidronij jon nastaje spajanjem jana hidrogena i molekula vode: Rastvor NH4 NO s reagu1'e neutralno:

da da da da da

ne ne ne ne

ne

Ba(OH)2

H3 P04 Ka/cij-sulfat

III - Zaokruiiti taean odgovor

Formula

Naziv Amonij-hidroksid

f negativlle jane _~_~~~~~__~~~~~_

1g Tindalov fenomen je karakteristican za grubo disperzne sisteme:

Formula

Natrij-fosiat

i

I

NaHC0 3

Hi)'

fohmomena:_ Svaki laean odgovor vrednuje se sa jednim bodom. Oejena se odreauje na osnovu jednaCine: ocjena;;:;

fj-. 5

N - ostvareni braj bodova,' No - moguci broj bodova

0

?

iOO

i01 nazivaju 59 produkti iii proizvodi hemijske reakcije. Hemljske reakelje S8 predstavljaju hemijskim jednacinama. Od reaktanata se 5trelicom oznacava nastanak produkata hemi,iske reakcije.

8. HEMIJSKE REAKCIJE 8.1. Pojam hemijske reakcije

ta i hemijskim formulama spo-

Prillkom spajanja natrlja (Na) I hlora (CI) nastaje kuhlnjska so III natrij-hlorld (NaCI): 2Na + CI 2

Zn + 2HC! reaki:anti

produkti

Kod pisanja hemijskih iednacina mora se poStivati sljede6e pravilo: SI. 78. - Natrij

onda se od vode kOja S8 korlstl za gasenje pozara doblva hldrogen (H 2 ). koj; je jedno ad boljlh gasovitih goflva i oksigen (02), bez koga nema sagorijevanja. Mljesanjem dva rastvora: srebro-nltrata (AgN0 3 ) i hloridne kiseline (He]) nastaje talog srebro-hlorida (Agel):

jeva predstavljaju se reaktantf f produkti hemijske reakcije. Reaktanti se nalaze na Ifjevoj strani hemijske jednacine, a produkti na desnoj strani.

BroI j vrsta atoms fiB dHsnoj strani mora bitl je~ dnak broJu ( vrsti atoms rw strani hemiJske je-

R

AgN0 3 + HCI

-7 ZnCI 2 + H2

-7 2NaCI

Ovdje su se atomi Na spojili sa atomima CI u'NaCL Atomi Na su iz metairie resetke koja se -morala razoritL Atomi Ci su iz mole kula C!21 gdje S8 morala raskinuti ve Z8 izmedu dva atoma CI. Prj tom se desila bitna promje~ na i natrija i hlora. Natrij je meta! vrlo reaktivan i opasan, 8 hIm j8 ,jedan ad najotrovnijih gasova, dok S6 nastala kuhinjska so koris!i svakodnevno u ishrani. ,/'\ko 5e izvrsi elektroliza vade:

Hemijskim simbolima elemena-

ctnaCin€L 8.3. Tok hemijske H,.,kc:ijB

SI. 79. - Hlor

-7 AgCI +HN03

Do hemijske reakcije. ce doci aka najsitnije cestiee reaktanata (atomt, joni, !TIOiekuli) dodu u neposredan dodir. Tal n(O 2

2

)=

2

2-

n(KGIO,)

zam/enom vrijednosti n sa odgovara/u6im vrijednostima i sredfvanjem jednai5ine dob/va se:

osta,~.

VIO2.) = :> 2_ .

. _ _1_"__._ . 22 4Umal = 67,2L = 027 L 122,55glmol' 245,1'

17. ne

12, Napisali stehiometrijske koeficijenle u redoks-iednaCini'

18. I ., ., ,. .. 26 3.5. Opca jednacina gasnog stanja . ,27 3,6. fv'IasE' najsitnijih testiea tvari, 27 3.6.1. Unificifana atomska jedinica mase (u) " ,27 3.6.2. Helativna atomska masa (Ar) . 28 3.6.3. Reiativna molekulska masa (Mr). ....... 29 3.7. Koiicina iii rrlllOzina tvari (n) . . , .. 29 3.7."1. Molama masa (M). , " , . , , ...... , , , , , , , , . , ,. . , , . , , 31 3.7.2, h/loiarne, zaplemina (Molvolumen), V m . , , , .31 3.7.3. iVialami (Avogadrov) broj, N A • " " " 32 3.2 izracunavanje procentnog sastava spoja .. " " " " 33 3.9. Sastavljanje formule spoja na osnovu hemijskog sastava. , , , , , , , , . , ,. , , , . , . 33 4. STRUKTURA ATOMA 4.1. Pojam atoma. 4.2. Grada atoma .. Lj .3. Dimenzlje atoma .

4.8.3. Hidrogenov linijski spektar 4.8.4. Borov model atoma. 4.8.5. Energetski nivoi - elektronske Ijuske. 4.8.6. Energetski podnivoi - eiektronske podljuske ..... 4.8.7. Orbltalni nivoi - orbitale. 4,8.8. Pisanje elektronske konfiguracije . 4.8.9. Kvantni brojevi ........ 4,8.10. E!ektronska kontiguracija i osobine e!ernenata- .. >

MOLARNE VEUCINE

3.1. VeiiCine koje odreduju stanje gasa .

4.4.1. Mase elementarnih cestiea . 4.4.2. Nae!ektrisanje e!ernentarnih cestlea .. 4.4.3. Kretanje elementarnih cestiea. 4,5. Atomski broj (2). 4.6. Maseni broj (Am) 4.7. Izotopi . 4.8. E!ektronski omotac . 4.8.1. Planetarni model atoma 4.8.2. Kvantna teorija elektromagnetnog zracenja ....... .

, .. , .. , , . , , .. , .36 ,. ,. 37

.."."".37

••••••••••

,

,. 38 ,. 39 , , , 39 .39 .39 ,40 ..40

,. 41 ,42

.43 ,43 ,44

,45 , ,46 ,46

••••••••••

5 PERIODNI SlSTEM ELEMENATA 5.1. Pry! pokusaji klasifikacije elemenata 5.2. Zakon periodicnosti. 5.3. Tabliea periodog sistema elemenata

. .48

" . 50 .5i

.51 .52

5.4. Grupe i periode u PSE . 5.5. PSE i elektronska konfiguracija . , 5.6. PSE i osabine elemenata .

.53 . . 55

6. HEMIJSKE VEZE 6.1. Jonska veza . 6,1.1. Jonska kristalna resetka ... 6.2. Kovalentna veza . 6.2.1. Jednostruka kovalentna veza . 6.2.2. Dvostruka kovalentna veza. 6.2.3. Trostruka kovalentna veza 6.3. Hibridizacija orbitala . 6A. Koordinativna veza . 6.5. Palamost molekula . 6.6. Hidrogenova (vodlkova) veza. 6.7. Atomske kristalne resetke. 6.8. Molekulske kristalne resetke 6.9. Metalna veza. 6.9.1. Valentna i vodljiva vrpea . 6.9.2. Metalna kristalna resetka 6.9.3. Osobine metala. 6,9.4. Legure metala . 6.10. Valencija . 6.11. Oksidadonl broj.

,38 .38

,59

,60 ,62 ., 62

65 ., 66 ,67 ,68

.69 ,7'1

.71 .7-1

.. 72 ..,72

" 73

...........

. . 73 ,74 ,74

.75

7, DISPERZNI SISTEMI 7,1. Gruba disperzni sistemi • suspenzije .. 7.2. Koloidni disperzni sistemi • koloidi .... 7.3. Fino disperzni sistemi. Rastvori iii otopine . 7.3.1. Rastvaranje motapanje. 7.4. Sastav rastvora. 7.4.1. Masena koncentracija (g) .. 7.4.2. Kolicinska koncentracija (c). 7.4.3. Maseni udio (w). 7.4.4. Volumni (zapreminski) udio (v) .. 7.5. Rastvaranje cvrstih tvari u tecnostima . 7.6. Rastvaranje tecnosti u tecnosti .. 7.7. Rastvaranje gasova u tecnostima. 7.8. Povisenje tacke kljucanja i sniienje tacke mrinjenja rastvora. 7.9. Difuzija 7.10. Osmoza .. 7. i i. Jonski disperzni sistemi 7.11.1. Rastvori neelektrolita i elektrolita. 7.11.2. Elektroliticka disocijacija 7.11.3. Jonizacija. 7.11.4. Stepen disocijacije. 7.11.5. Kiseline 7.11.6. Baze ili iuzine. 7.11.7. Teorija 0 kiselinama i bazama. 7.11.B. Soli. 7:11.9. Hidroiiza soli 8. HEMIJSKE REAKCIJE 8. i. Pojam hemijske reakcije. 8.2. Jednacine hemijskih reakclja .. 8.3. Tok hemijske reakcije . 8.4. \zracunavanje na osnovu hemijskih jednaCina .. 8.5. Reakcije oksidacije i redukcije . 8.6. Hemijske reakcije kompleksnih spojeva. 8.7. Hemijske reakcije nastanka taloga. 8.8. Hemijske reakcije razgradnje Gvrstih tvari

VJEZBE broj 1. Destilacija i filtriranje .. broj 2. Provjera zakona a odrzanj\~ mase broj 3. Odredivanje molarnag volumena oksigena (° 2 ), broj 4. Bojenje plamena ..

Vjeiba Vjeiba Vjezba Vjezba Vjezba Vjezba Vjezba

broj 5. Dobivanje olovo(Il)-jodida (PbJ 2 )

bro) 6. Pripremanje rastvora zadane koncentracije .. bra] 7. Kiseline, baze, soli .

.79 . .. 79

.80 . .. 81 ..81 .81 .82 ..83 .84 . ... 85 . .. 86 . .. 87

..87 .89 .89 .. 90 ..90 .. 90 · . 91 ..92 .. 93 ..94 . .. 95 .96 .97

.100 .100 · . 101 · . 103 · . 105 .106 .107 .. 108 · . 110 .110 · . 112 . ... 113 ....... 113 . .. 114 . .. 114

POTRE6AN PRIBOR ZA IZRADU VJEZ61 .

· 116

ODGOVORI NA PITANJA I RJESENJA ZADATAKA

· 120