hartije od vrednosti

Visoka Poslovna Skola “Megatrend”

Seminarski rad -Hartije od vrednosti-

057\08\900

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, drugi derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžnana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima. U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično. Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova : • • •

da je u pisanoj formi da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaćanja, kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično. Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži 5 elemenata: • • • • •

Oznaka vrste hartije od vrednosti Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti Tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti Potpis izdavaoca hartije od vrednosti

Prema načinu određivanja korisnika hartije razlikuju se : 1. Hartija na ime: je vrsta hartije od vrednosti kod kojih je korisnik isprave izričito naveden po imenu, s tim što je isključeno prenošenje takve hartije putem indosamenta. 2. Hartija od vrednosti po naredbi: je vrsta hartija od vrednosti kod kojih se kao imalac prava pojavljuje neko lice izričito označeno u samoj ispravi, ali je tom licu istovremeno data mogućnost da svojom naredbom odredi neko treće lice kao korisnika isprave. 3. Hartija od vrednosti na donosioca: je onaj tip hartije od vrednosti kod kojih imalac prava tj. korisnik nije imenovan izričito, tako da se svaki imalac takve isprave smatra korisnikom hartije. Hartije na donosioca prenose se najlakše od svih hartija od vrednosti Šta su hartije od vrednosti? 2

Hartije od vrednosti su elektronski dokumenti koji garantuju neko pravo. To su prenosivi dokumenti izdavaoca koji glase na ime. Sa njima se posluje u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Sve ranije izdate materijalizovane hartije od vrednosti u Srbiji dematerijalizuju se (pretvaraju u elektronski oblik), u skladu sa važećim Zakonom. ŠTA MOŽETE URADITI SA VAŠIM HARTIJAMA OD VREDNOSTI ? Vaše hartije od vrednosti možete: • • •

prodati posredstvom banke ako je hartija likvidna i ima kupca; založiti za dobijanje zajmova, kredita kao instrument obezbeđenja plaćanja; pokloniti i prenositi u skladu sa Zakonom (vanparnično poravnanje, pravosnažne izvršne isprave u postupku prinudnog izvršenja, ugovor o cesiji...) i u skladu sa drugim pravnim osnovom.

Kao sto je vec receno hartije od vrednosti mogu se javiti kao obveznice ili kao akcije.

Obveznice kao hartije od vrednosti nastale su zahvaljujuci,u prvom redu,nedostatku trajnih izvora sredstava kod privrednih subjekata I nemogucnosti da se isti pozajme iz jednog izvoora sredstava. U literaturi se cesto ne prave velike razlike izmedju obveznice I menace. Navodi se da je obveznica u osnovi menica jer ona predstavlja pisanu obavezu placanja odredjene sume novcana unapred utvdeni datum Izmedju obveznice I akcije postoji razlika u cinjenici da se emisijom obveznica utvrdjuje vremenski rok dospeca placanja. Takodje vlasnik obveznice ima prioritetno pravo da ucestvuje u poslovnom dobitku preduzeca I to u visini ugovorene kamate kao I prioritetno pravo da ucestvuje u likvidacionoj masi preduzeca I to u visini svojih potazivanja. Za vlasnike obveznica je karakteristicno da nemaju direktno pravo ucesca u odlucivanju u slucajevima kada su u pitanju temeljne odluke u vezi poslovanja preduzeca. U vremenskom roku trajanja kredita,drzalac obveznice ima pravo na uvecanu sumu kredita za iznos kamate koja najcesce predstavlja procenat od nominovane vrednosti obveznica. Obveznice kao hartije od vrednosti se mogu klasifikovati po vise osnova. 1) Prema osiguranju potrazivanja, 2)Prema nacinu ucestvovanja u dobitku, 3)Prema vremenu otkupa, 4)Prema vremenu trajanja kreditnog odnosa. Osigurane obveznice,garantuju svome vlasniku d ace u slucaju stecaja emitenata obveznica,namiriti svoja potrazivanja I to pre nego sto ce to uraditi vlasnici neosiguranih obveznica. Isplata po obveznicama koje su osigurane vrsi se putem nepokretne I pokretne imovine. Slicnost izmedju akcije I obveznice jeste u cinjenici,da svaka nihova emisija mora biti autorizovana od vecine akcionara. S obzirom da je prisutna dispozicija drzaoca obveznica I nemogucnosti komuniciranja sa njima,u tok emisije obveznica uvodi se I stvaralac obveznica I to najcesce u obliku velike komercijalne banke. Stvaralac obveznica je legalni predstavnik vlasnika obveznica I obavlja poslove kontrole izvrsenja obveznica preduzeca prema imaocu obveznica. Ukoliko stvaralac utvrdi,da preduzece emitent obveznica ne izvrsava redovno svoje obaveze prema drzaocu obveznica,tada stvaralac preduzima zastitne mere utuzivanja ili prodaje zalozene imovine. Obveznice sa garancijom,imaju sigurnost u garancijama banaka,odnosno drugih finansiskih organizacija. Njihova primena je prisutna u slucajevima kada preduzece vrsi finansisku reorganizaciju izazvanu stecajnim postupkom. Emisijom ovakvih obveznica zadrzava se I dalje kontrola nad duznikom od strane poverioca. 3

Neosigurane obveznice,ne poseduju niti materijalnu niti licnu garanciju za isplatu potrazivanja. Stoga je za kupce takvih obveznica od izuzetnog znacaja finansiska stabilnost eminenata obveznica. U praksi privredno razvijenih zemalja,emisiju ovakvih obveznica vrse samo vece poznate firme. S obzirom da je ulaganje u takve obveznice rizicno,obicno se kupcima obveznica kao uslovna garancija nudi mogucnost da ce se u uslovima stecaja zabraniti emitovanje buducih obveznica sa osiguranjem. Na taj nacin ce se po tom osnovu smanjiti pritisak od emisije novih obveznica I stvoriti mogucnost brze naplate emitovanih neosiguranih obveznica. Karakteristike emitenata neosiguranih obveznica jesu:da ni jedan deo njihove imovine nije opterecen hipotekom. Po tom osnovu emitenti obveznica mogu u buducnosti daleko vise zadrzavati I menjati strukturu dugorocnih izvora finansiranja. Ukoliko privredni subject vrsi pribavljanje potrebnih sredstava pomocu vise emisija neosiguranih obveznica,tada ih treba dferencirati prema redosledu prava da izvrse naplatu potrazivanja. U slucajevima kada sun eke neosigurane obveznice mlade u odnosu na druge,one se nazivaju podredjene neosigurane obveznice te je njihovo pravo naplate potrazivanja u stvarnosti poredjeno u odnosu na starije neosigurane obveznice. U dosadasnjoj privrednoj praksi razvijenih zemalja,susrecu se I specijalne obveznice:koje mogu biti osigurane ili neosigurane. U specijalne tipove obveznica spadaju: 1)dohodovane obveznice 2)konvertibilne obveznice 3)obveznice s opozivom Dohodovane obveznice pruzaju mogucnost vlasniku obveznica da ucestvuje u raspodeli finansijskog rezultata eminenata obveznica. Za ovu vrstu obveznica se cesto kaze da je hybrid izmedju akcije I obveznice,te su nesto blize obveznicama nego akcijama. Kamate po dohodovnim obveznicama su promenjljive I zavise od kretanja finansiskog rezultata emitenata obveznica. Ako finansiski rezultat nije dovoljan za podmirenje interesa vlasnika obveznica,tada se kamate ne naplacuju vec se kumuliraju na teret narednog obracunskog perioda. Konvertibilne obveznice su dobile naziv po mogucnosti konvertovanja u obicne akcije ili neke druge hartije od vrednosti I to u odredjenom vremenskom periodu,pod odredjenim uslovima I na zahtev njihovog vlasnika. Obveznica s opozivom omogucavaju svom emitentu da izvrsi povlacenje obveznica pre isteka njihove potpune amortizacije. To povlacenje obveznica vrsi se po fiksnim cenama. Obveznicu je moguce opozvti od strane emitenta,jer je u uslovima emisije obveznice sadrzana provizija koja se naziva cenom opoziva. Za drzaoce obveznica je karakteristicno,da nemaju direktno pravo glasa povodom: 1)izdavanja novih obveznica 2)kupovine I prodaje odredjenih osnovnih I obrtnih sredstava 3)kreditnog zaduzenja I sl.

U cilju indirektnog ucestvovanja u vodjenju poslovne politike emitenata obveznica,drzaoci obveznica putem unosenja odredjenih restriktivnih odredbi u zajednicki ugovor sticu pravo posrednog uticaja na poslovnu politiku preduzeca. Interes drzaoca obveznica jeste,da posredno utice na poslovnu politiku preduzeca,odnosno da sprece emitente obveznica da pogorsaju kvalitet svojih obveznica nakon njihovog izdavanja. U razvijenim zemljama trzisnog tipa privredjivanja,javni sektor emituje sledece vrste obveznica: 1)drzavne obveznice 2)obveznice drzavnih preduzeca 4

3)obveznice lokalne uprave Obveznice privatnog sektora se razlikuju izmedju sebe,po tome da li imaju garanciju I ko ozdaje garancije za emitovane obveznice. Garant po emitovanim obveznicama je drzava,te zbog malog rizika doticne obveznice nose I nizu kamatu kupcima obveznica. Drzava emituje obveznice radi prikupljanja novcanih sredstava I smanjenja budzetskog deficita. Lokalna uprava se opredeljuje za emisiju obveznica u uslovima kada ulazi u finansiranje lokalne infrastructure. Garant za ove obveznice je lokalni budzet,tako das u I ove obveznice manje rizicne I nose manju prinosnu kamatu. Vlasnici dugorocnih obveznica korporativnih preduzeca imaju tretman poverilaca. Oni ne mogu vrsiti kontrolu nad korporativnim preduzecem,niti imaju pravo glasa u upravljanju sa korporativnim preduzecem. Radi definisanja kvaliteta emitovanih obveznica neophodno je izvrsiti njihovo rangiranje. Najpoznatije agencije koje se bave rangiranjem obveznica su: 1)Moodus Investors Service 2)Standard and Poors Naime,emitent je duzan da sacini ugovor sa doticnom agencijom o rangiranju obveznica tokom celokupnog njihovog trajanja. Rangiranje obveznica se vrsi tako,da agencija daje svoje misljenje putem slovnih ocean I iste se objavljuju u publikacijama. Rangiranje se vrsi prema verovatnoci da li ce emitent obveznica uredno vracati kamatu I izvrsiti povrat glavnice po isteku vremenskog perioda njihovog emitovanja. Anajveci rejting imaju obveznice kod kojih je rizik oko placanja kamate I glavnice neznatno prisutan I one se obelezavaju sa rangom “A A A”. Posle ovog ranga slede obveznice kod kojih je prisutan jednim delom rizik I one s e obelezavaju “A A” zatim “B A” itd. Obveznice sa najvisim rizikom se obelezavaju rangom ”C ” I rangom “ D . Moguce je za svaki rang obveznica koristiti I blize oznake brojevima 1,2,3,itd. Pocetkom 80-tih godina XX-tog veka razvilo se trziste obveznica sa rangom “B A A “. Sve obveznice koje imaju rang “ B A A “ nazivaju se “junk” obveznice ili obveznice sa niskim rangom I sa visokim prinosom. Karakteristike ovih obveznica jested a se koriste pri sticanju vlasnistva nad nekim drugim korporativnim preduzecem. Iskup obveznica moguce je izvrsiti na vise nacina: 1)isplata obveznica u momentu njihovog dospeca 2)konvertovanje obveznica u druge hartije od vrednosti 3)opoziv obveznica 4)periodicno otplacivanje obveznica Iskup obveznica putem fonda za iskup moze se realizovati na dva nacina: 1)preduzece vrsi prenos novcanih sredstava na poverenika fonda,koji za uzvrat poziva na iskup imaoca obveznica po pozivnoj ceni fonda za iskup 2)preduzece kupuje obveznice na otvorenom trzistu,a zatim placa poverenika uz prenosenje kupljenih obveznica na njega,radi unosenja istih u fond za iskup obveznica. Kada je u pitanju prvi nacin iskupa obveznica tada se iste iskupljuju po pozivnoj ceni fonda za iskup. Ta cena je niza od obicne pozivne cene, a u vecini obveznica vrse se kupovine na otvorenom trzistu sve do granice gde je trzisna cena niza od pozivne cene fonda za iskup obveznica. U slucajevima kada je trzisna cena obveznice veca od pozivne cene obveznica,korporativno preduzece vrsi uplatu novcanih sredstava povereniku koji stupa u kontakt sa vlasnikom obveznica I otkuplljuje iste po pozivnoj ceni fonda za iskup obveznica.

5

U razvijenim zemljama prisutne su I obveznice sa fluktuirajucom kamatnom stopom. To su najcesce obveznice kratkorocnog karaktera, gde se promenom kamatnih stopa umanjuje potencijalni rizik pri kupovini obveznica. U SAD-e je prisutna trgovina sa ovakvim obveznicama,cij je rok izdavanja na 5 godina uz tomesecnu promenu kamatne stope na obveznice. Naime,Ministarstvo finansija SAD-e odredjuje pocetnu kamatnu stopu zatri meseca,da bi se za svaki naredni mesec kamatna stopa povecala za 0,5% iznad kamatne stope za tromesecne obveznice. Na ovaj nacin su kratkorocne obveznice kkonkurentne kratkorocnim bankarskim kreditima. U praksi razvijenih zemalja prisutne su I obveznice koje se temelje na prihodima korporativnih preduzeca. Naime, korporativnim preduzecima se daje mogucnost da plate kamate na obveznice tek kada ostvare dobit. Ima I slucajeva gde se neplacene kamate po obveznicama kumuliraju u odredjenoj godini I pripisuju ukupnom iznosu kamata koje trebaju da plate. Ovakav kumulativni nacin placanja kamata ogranicen je na vremensi period od tri godine. Ukoliko je prisutan kumulativni nacin placanja kamata,to je prvi znak vlasniku obveznica,da ce nastati problemi od strane emitnata kod povrata glavnice novcanih sredstava. U praksi razvijenih zemalja prisutne su I hipotekarne obveznice. Naime,emitent obveznica je u obavezi da pri emitovanju obveznica polozi hipoteku na nepokretnu stvar,ted a isto savi na raspolaganje kupcu obveznica kao garanciju da ce uredno izmirivati dospele obaveze po obveznicama.

Emisija obveznica. Emisija obveznica vrsi se direktnim ili indirektnim putem. Emisija obveznica se moze samo izuzetno vrsiti interno I to prilikom preuzimanja preduzeca,kada isto ide u stecaj. U takvim slucajevima se vlasnicima akcija zamenjuju akcije za dohodovane obveznice. Poverenici pri emitovanju obveznica su najcesce poslovne banke. Zadatak poverenika jeste,da se brine o realizaciji I interesima vlasnika obveznica. Pre svake emisije obveznica,obaveza je emitenta da pribavi dozvolu za njihovo izdavanje,te da javno reklamira prodaju obveznica. Pri javnom oglasavanju ,neophodno je definisati: 1) nominalnu vrednost obveznica 2) kamatnu stopu Rizici po emitovanim obveznicama zavise od: 1)vremena amortizacije obveznice 2)sistema amortizacije obveznice 3)nacina obezbedjenja interesa vlasnika obveznice 4)formniranja fonda za amortizaciju obveznica 5)mogucnost konverzije obveznice u druge hartije od vrednosti 6)mogucnosti revalorizacije obveznice u inflatornim uslvima I sl. Za emisiju obveznica je karakteristicno,da se duzim rokom emisije obveznica povecava I rizik ulagaca u vezi vracanja ulozenih sredstava u celini I po planiranoj dinamici. Takodje,sto je duze vreme amortizacije obveznice,povecava se rizik promene njihove trzisne vrednosti. Sto se tice nacina amortizacije obveznica treba istaci,da postoji jednokratni I seriski nacin amortizacije obveznica. Za jednokratni nacin je karakteristicno,da se isplata glavnice duga po obveznici vrsi odjednom I to na kraju perioda na koji obveznice glase. Sto se tice kamata za obveznice s jednokratnim dospecem karakteristicno je da se one isplacuju godisnje ili polugodisnje po jednakim kamatnim stopama na ceo iznos duga. Za seriski nacin amortizacije obveznica je karakteristicno da se dospece isplate duga I glavnice vrsi u polugodisnjim ili gosisnjim anuitetima. Uporedjujuci navedene nacine amortizacije obveznica moze se konstatovati : da je kod jednokratnog nacina amortizacije rizik povrata ulozenih sredstava daleko veci. Povecanjem stepena osiguranja obveznica smanjuje 6

se rizik ulaganja u iste. Hipotekarne obveznice su te koje nose najmanji steepen rizika pri ulaganju sredstava u ove hartije od vrednosti. Prakticni primeri ukazuju,da su prisutni I posebni fondovi za amotizaciju obveznica putem kojih emitent smanjuje teret duga kamate,posebno kada je u pitanju jednokratni nacin amortizacije obveznica da iste konvrtuje u druge hartije od vrednosti. Kamatne stope po obveznicama,u prvom redu,zavise od kamatnih stopa koje placaju poslovne banke na stedne uloge stanovnistvu. Ako su kamate koje nudi poslovna banka na stednju iste kao kamate po emitovanjim obveznicama,tada ne postoji realna motivacija od strane kupaca za kupovinu obveznica. Stoga je teznja emitenta obveznica da njihove kamatne stope budu nesto stimulativnije u odnosu na bankarske kamatne stope na stedne uloge. Stoga se u praksi od strane emitenata obveznica pribegava njihova prodaja uz diskont po emisionoj ceni nizoj od nominalne cene. Ako je veca nominalna kamatna stopa po obveznicama od trzisne kamatne stope tada I emisiona vrednost obveznice prevazilazi nominalnu vrednost iste I utice na njenu prodaju uz premiju. Za trzisnu vrednost obveznice je karakteisticno,da se odredjuje drugacije od trzisne vrednosti akcije. Razlika se pojavljuje ,u prvom redu,zbog jakog uticaja,na trzistu vrednosti obveznica,kamatnih stopa koje poslovne banke placaju na stedne uloge. Ako su kamate koje placaju poslovne banke na stedne uloge vece od kamata koje donose obveznice,tad ace trzisna vrednost tih obveznica biti ispod njihove nominalne vrednosti (cene). Izmirenje duga po obveznicama nastaje kada se u celosti isplati glavnica I pripadajuca kamata vlasniku obveznica. Dug po obveznicama moze se izmiriti I pre njegovog konacnog dospeca,pod uslovom da emitent raspolaze suviskom kapitala u odnosu na likvidne potrebe. Prevremeno izmirivanje duga po izdatim obveznicama moze se izvrsiti opozivom obveznica ili otkupom obveznica na trzistu kapitala.

Opoziv obveznica. Mogucnost opoziva obveznica stvara uslove korporativnom preduzecu da izvrsi otkup obveznica po odredjenoj ceni,pre nego sto su iste dopele. Postoje dve vrste opoziva obveznica: 1)neodgodiv opoziv 2)odgodiv opoziv obveznica. Ako je u pitanju neodgodiv opoziv obveznica,tada znaci da emitent moze obveznicu otkupiti po pozivnoj ceni I moze biti odmah novcano izmiren. Ako je opoziv odgodiv,tada emitent moze otkupiti obveznicu za odredjeni vrmenski period. Najcesce primenjiv period odgodivog opoziva je 5 godina za javna preduzeca I 10 godina za industriska preduzeca. Za vreme dok traje utvrdjeni odgodiv period,kupac obveznica je zasticen od bilo kakvog poziva emitenata obveznica,vezano za njen iskup. Svaka mogucnost opoziva obveznice,stvara proctor emitentu da povuce postojecu obveznicu I refinansira emisiju obveznice po nizim cenama nego sto je trenutna visina kamatne stope. Mogucnost opoziva obveznice predstavlja korist za emitenta obveznice I stetu za investitora obveznice. Opoziv obveznice ima svoju cenu. Ukoliko su kamatne stope na emitovane obveznice visoke I ocekuje se njihov pad u buducnosti,tad ace I privilegija opoziva imati svoju vrednost. Za emitenta obveznice je karakteristicno,da je u takvom slucaju spreman da plati premiju u obliku prinosa,za to sto koristi privilegiju opoziva obveznice. On to cini iz razloga sto racuna,da ce po ranije emitovanoj obveznici placati veliku kamatu,nego sto bi to bilo kada bi opozvao tu obveznicu,plato premiju opoziva I emitovao nove obveznice sa nizim kamatnim stopama. Emitent je subjekt koji placa cenu opoziva koja je za iznos premije visa od nominalne vrednosti obveznica. Stoga se premija opoziva jedino moze platiti ukoliko je prisutan pad kamatnih stopa kod emitovanih 7

obveznica. Procenom da ce opasti kamatne stope u buducem vremenu,investitor ce se suzdrzavati u vezi ulaganja u obveznice koje imaju privilegiju opoziva. Investitor obveznice ce prihvatiti ovakvo ponasanje ukoliko obveznice sa privilegijom opoziva ne donese veci prinos od obveznica bez privilegije opoziva. Dakle,cenu obveznice nece odredjivati vrednost obicnih akcija,nego ocekivano kretanje buducih kamatnih stopa. S obzirom da opoziv obveznica predstavlja stetu za investitora,on se cesto opredeljuje za podesavanje duge I kratko pozicije obveznica koje ce doneti njemu korist. Karakteristicno je za cenu opoziva,da na njenu visinu uticu nominalna vrednost obveznice I povecanje ili smanjenje opcije opoziva. Pri buducoj proceni kretanja kamata ,svako njihovo smanjenje imace za posledicu povecanje opcije opoziva I obrnuto. Nakon sto se definise cena opoziva,ona postaje limitirani iznos do koga se isplati opozvati emitovane obveznice. Netreba izgubiti iz vida cinjenicu,da prodaju odnosno kupovinu obveznica ugovaraju emitenti I kupci I da pri tome ugovorno definisu: da li je u ptanju obveznica sa ili bez opcije opoziva. Od njihove procene buduceg kretanja kamata zavisice vrednost opcije opoziva I visine cene opoziva obvenice. U praksi je prisutno I nadoknadjivanje emisije obveznica od strane preduzeca emitenata I to,pre vremena dospeca doticne emisije obveznica. Nadoknadjivanje emisije obveznica predstavlja opoziv postojece emisije obveznica I zamenu doticne emisije sa novom emisijom obveznica. Preduzece emitent ce se odluciti na ovakav korak u slucajevima kada se kamatna stopa naglo smanji u odnosu na dan izdavanja obveznica. Menadzment emitenta obveznica je u obavezi da izvede kalkulaciju troskova opoziva obveznica I troskova izdavanja novih obveznica. Ukoliko je kalkulacija pozitivna,emitent obveznica ce se opredeliti za aktivnost nadoknadjivati emisije obveznica. Period preklapanja obveznica predstavljja vreme prodaje novih obveznica I vreme povlacenja starih obveznica.

Podesavanje pozicije obveznica. Podesavanj epozicije obveznica na finansiskom trzistu predstavlja zauzimanje pozicije putem futurus ugovora,koja je suprotna poziciji na spot trzistu. Korporativno preduzece podesava poziciju na finansiskom trzistu kako bi smanjilo izlozenost svojih obveznica riziku koji je izazvan nepredvidjenim promenama cena. Podesavanje pzicije na trzistu moze biti dugacko I kratko. Karakteristicno je da isti subjekat vrsi podesavanje I duge (kupovne) I kratke(prodajne) pozicije. Dugacko podesavanje pozicija predstavlja kupovinu futurus (terminskih) ugovora.. Korporativno preduzece sklapa terminski ugovor pre nego sto izvrsi stvarnu kupovinu obveznica,jer procenjuje da je postignuta najveca kamata koja se moze dobiti pri kupovini obveznica. Dakle,procene su kupca obveznice da je najbolje ulozio visak slobodnih novcanih sredstava,jer doticna obveznica nosi najvecu mogucu kamatu. Dugacka pozicija ce kupcu doneti znacajan prihod po osnovu visoke kamate. “ Kratko” podesavanje pozicije na trzistu predstavlja suprotnu transakciju od “dugackog” podesaavanja pozicije,jer je u pitanju prodaja futures ugovora. Prodaja ugovora se vrsi promptno,kako se ne bi isto vrsilo u momentu porasta kamatnih stopa pri prodaji obveznica. Sadasnje nize kamatne stope manje ce finansiski opteretiti prodavca nego sto bi bilo njegovo opterecenje od visih kamatnih stopa. Prodaja futures ugovora se koristi kao zamena za promptnu prodaju obveznica,jer se iste nalaze u portfelju prodavca obveznica. Investitor kao kupac kod “dugacke” pozicije,tezi da kupi obveznicu sa visokom kamatom,a istovremeno trazi da kao prodavac kod “kratke” pozicije izvrsi njenu prodaju po nizoj kamati.

Akcije. Akcija predstavlja pismenu ispravu o vlasnistvu,nad sredstvima ulozenim u preduzece,banku,drugu finansisku organizaciju,organizaciju za osiguranje I drugo pravno lice koje moze sticati dobit. U zavisnosti od 8

vrsta akcija,iste mogu glasiti na dinare ili na strane valute. Prema vazecim zakonskim propisima akcije su u domicilnoj praksi kupuju I prodaju na trzistu za dinare. Akcije se uplacuju u novcu a mogu se uplatiti I u stvarima I pravima koja se iskazuju u novcanom iznosu. Sam akt kupovine akcija moze se izvrsiti uplatom odjednom ili u obrocima ( ratama ). Ukoliko je uplata u obrocima,tada kupac dobija privremenu akciju,s tim sto se svaka naredna uplata upisuje I potvrdjuje na privremenoj akciji. Kada imalac privremene akcije uplati ukupan iznos svog udela,tada se privremena akcija povlaci I zamenjuje stalnom akcijom. Ukoliko nije postignut ukupan iznos sredstava na kojoj se izdaju akcije,tada izdavalac akcije moze odustati od njihovog izdavanja,pri cemu je duzan da uplatiocima vrati uplacena novcana sredstva uvecana za kamatu,koja se obracunava od dana uplate do dana povratka sredstava. Imalac akcije stice pravo na deo ostvarene dobiti(dividendu). Ukoliko se sprovodi specijalni postupak stecaj nad izdavaocem (emitentom)akcija,tada upravljanja u preduzecu emitenata akcije utvrdjuje visinu dividende I nacin njene isplate. Akcija se sastoji iz dva dela. Na plastu akcije(prvi deo) oznaceni su svi njeni osnovni elementi,a na kuponskom arku (drugi deo) sadrzani su kuponi za naplati dividende. Odluke o izdavanju akcija donosi odgovarajuci organ upravljanja izdavaoca-osnivaca akcionog drustva. Akcijama se mozei trgovati,ali ta trgovina je uslovljena zakonom,evo nekih clanova iz zakona o trgovini hartijama od vrednosti: Član 62. (1) Prodaju hartija od vrednosti na primarnom tržištu emitent može obavljati neposredno ili preko berzanskih posrednika. (2) Strana pravna lica mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu samo preko berzanskih posrednika. Član 63. (1) Hartijama od vrednosti može se trgovati pod sledećim uslovima: 1) da su emitovane u skladu sa ovim zakonom; 2) da emitent ima pozitivno mišljenje ovlašćenog revizora o njegovom poslovanju; 3) da protiv emitenta nije pokrenut postupak sanacije, stečaja ili likvidacije. Član 64. (1) Emitent čijim se hartijama od vrednosti trguje dužan je da do isteka roka za ostvarivanje prava i obaveza koje proističu iz hartije od vrednosti najmanje jedanput godišnje obaveštava imaoce hartije od vrednosti o rezultatima svog poslovanja. (2) Emitent iz stava 1. ovog člana dužan je da u roku od osam dana od isteka roka za predaju . Član 65. (1) Trgovina hartijama od vrednosti može biti: 1) gotovinska - prenos hartija od vrednosti sa prodavca na kupca (indosamentom ili prostom predajom); 2) polugotovinska - deponovanje hartija od vrednosti na depo-račun i obrnuto; 3) bezgotovinska - prenošenja hartije od vrednosti s prodavca na kupca, zaduživanjem njihovih depo-računa, odnosno prenošenje sa depo-računa davaoca zaloge na depo-račun primaoca zaloge godisnjeg obračuna dostavi nadležnom saveznom organu osnovne bilansne pokazatelje za prethodnu godinu. Prema redosledu izdavanja,akcije se dele na: 1)osnivacke 2)akcije iducih emisija. Kuponi zaa naplatu dividende sadrzi sledece osnovne elemente: 1)redni broj kupona za naplatu dividende 2)broj akcije po kojoj se dividenda isplacuje 3)naziv izdavaoca akcije 4)godina u kojoj se dividenda isplacuje 5)faksmil potpisa ovlascenih lica-izdavaoca akcije. 9

Cena obicnih(redovnih) akcija. Cena akcijskog kapitala u korporativnom preduzecu predstavlja stopu dobiti koja se ocekuje od strane finansiranog projekta iz akcijskog kapitala. Za cenu akcijskog kapitala je karakteristicno da izjednacava sadasnju vrednost ocekivane dividende sa kapitalnom dobiti,koja se pojavljuje sa povecanjem trzisne cene akcije. Isto tako cena akciskog kpitala izjednacava ocekivanu dividendu sa kapitalnim gubitkom,koja nastaje smanjenjem trzisne cene akcije. Vlasnik akcija moze ostvariti dobitak ili gubitak na kapitalu u vremenskom periodu posedovanja akcija. Za razliku od obveznica I preferencijalnih akcija,daleko je teze utvrditi trzisnu vrednost obicnih akcija. Obveznice I preferencijalne akcije imaju fiksne prihode,dok obicne akcije zavise od rasta neto-dobitaka I dividende u korporativnom preduzecu. Dosadasnja prakticna iskustva ukazuju,da dividenda moze imati iz godine u godinu razlicit tok kretanja. Dividenda moze da raste po razlicitim stopama,moze da se smanjuje I moze imati nulti rast. Polazeci od mogucnosti tokova kretanja dividende,najvise se pri utvrdjivanju trzisne vrednosti obicnih akcija primenjuje: 1)model normalnog rasta dividende 2)model nadprosecnog rasta dividende 3)model nultog rasta dividende. Model normalnog ili konstantnog rasta dividende definisao je Myron Gordon I on polazi od predpostavke d ace dobitak ,netodobitak,dividenda I trzisna vrednost akcije imati konstantan rast po istoj stopi. Nulti rast dividende je prisutan kod korporativnih preduzeca koja imaju veca investiciona ulaganja. Normalan rast dividende do 5% prisutan je u vecini korporativnih preduzeca koja ostvaruju neto-dobit (profit). Nadprosecan rast dividende prisutan je kod korporativnih preduzeca koja ostvaruju izuzetno visoku neto-dobit. Doticna preduzeca cesto kombinuju model nadprosecnog I prosecnog rasta dividende. Smanjena dividenda do 5% karakteristicna je za korporativna preduzeca koja se nalaze u poziciji finansiske konsolidacije. Predlog moguceg rasta dividende potice od menadzmenta preduzeca,a odluku o projektovanju visini dividende za narednu poslovnu godinu donosi skupstina akcionara doticnog korporativnog preduzeca.

Usitnjavanje I iskup obicnih akcija. Usitnjavanje akcija predstavlja povecanje brojaakcija uz proporcionalno smanjenje nominalne vrednosti akcija. Postupak usitnjavanja akcija se koristi u slucajevima kada korporativno preduzece ima nameru umanjiti trzisnu vrednost akcija. Nakon usitnjavanja akcija ,korporativno preduzece samo u izuzetnim slucajevima zadrzava istu novcanu dividendu po akciji. Ona bi trebala da je niza u odnosu na predhodni iznos dividende,jer se procesom usitnjavanja akcija povecava broj akcija. Medjutim,ustrateskoj politici korporativnog preduzeca obicno se dividenda ne menja u istom odnosu,kao sto je to usitnjeni broj akcija. Da bi akcionari prihvatili nove usitnjene akcije ,oni traze nesto vecu dividendu,po usitnjenim akcijama,nego sto je to odnos kod usitnjavanja akcija. Dividendu je moguce povecati jer ce se usitnjavanjem akcija otvoriti mogucnost veceg trgovanja sa akcijama. Primera radi,ako korporativno preduzece usitni svoje akcije u odnosu 3:1,tad ace I predhodnu dividendu od 9$ po akciji umanjiti na 4$ po akciji. Dakle,akcionar koji je vlasnik 100 akcija dobio j pre uitnjavanja akcija novcanu dividendu od 900$ godisnje,a nakon usitnjavanja akcija dobice novcanu dividendu od 1 200$ godisnje. Usitnjavanjem obicnih akcija nominalna vrednost akcije se smanjuje. Akcijski capital ostaje nepromenjen u svom ukupnom iznosu. Dakle,promene nastaju samo kod broja akcija I pojedinacne vrednosti usitnjenie akcije,uz zadrzanu ukupnu vrednost obicnih akcija. Efekat usitnjavanja akcija je promenljiv I on se pozitivno iskazuje u povecanoj novcanoj dividendi po akciji. Njihovo vlasnistvo nad korporativnim preduzecem ostaje 10

nepromenjeno,samo se menja vrednost akcije I broj akcija,a isto se verifikuje dodatnim akcijskim certifikatom. Prakticna iskustva poazuju,das u prisutni I slucajevi isplate dividendi u akcijama,sto u stvari predstavlja isplatu akcionarima dodatnih akcija. Na ovaj nacin se vrsi ponovna kapitalizacija preduzeca,uz nepromenjeno vlasnistvo akcionara korporativnog preduzeca. Primera radi,ako se predpostavi da preduzece “Industrija mesa B.Topola” primenjuje isplatu dividendi emitovanjem novih akcija ,da isto placa 5% dividendi u akcijama,da je emitovalo 100 000 akcija,da je trzisna vrednost akcija 20$ po akciji,tada doticno preduzece emituje 5 000 komada dodatnih akcija. Dakle,vlasnik akcija na svaki 20 akcija dobija novu dodatnu akciju. Pored usitnjavanja akcija,moguce je I okrupnjati akcije,I isto se desava u slucajevima kada je podcenjena vrednost akcija I kada je nuzno povecati njihovu trzisnu vrednost. Okrupnjavanje akcija moze uslediti u slucajevima kada korporativno preduzece zeli premestiti akciju u vise podrucje trgovanja. U takvim slucajevima troskovi usluga I trgovanja sa akcijama su nizi. Iskup akcija posebno je izrazajan u poslednje vreme,tako da on cini blizu 1\2 isplacenih novcanih dividendi. Pod novcanom dividendom treba podrazumevati ukupan iznos novcanih sredstava koji j doznacen akcionarima po osnovu dividende. U praksi korporativnih preduzeca,najvise se koriste dva nacina iskupa akcija: 1)tender ponuda za iskup akcija 2)kupovina akcija na otvorenom trzistu. Kod tender ponude korporativno preduzece upucuje sluzbenu ponudu akcionarima,sa naznakom kupovine odredjenog broja akcija po unapred odredjenoj ceni. Na akcionarima je da se opredele da l ice prihvatiti prodaju svojih akcija po doticnoj ceni ili ce I dalje ostati vlasnici sopstvenih akcija. Vremenski period u kome se sprovodi tender ponuda je od 2-3 nedelje. Akcionari se mogu opredeliti da satave na raspolaganje veci broj akcija nego sto je broj akcija u ponudi korporativnog preduzeca. U takvim slucajevima korporativno preduzece se opredeljuje da l ice prihvatiti kupovinu sire ponude akcija ili samo dela viska ponude akcija. Ovaj nacin iskupa akcija e daleko skuplji jer nosi vise troskova nego sto je to slucaj kod iskupa akcija na otvorenom trzistu. Kod iskupa akcija na otvorenom trzistu,korporativno preduzece kupuje svoje akcije kao sto cini bilo koji drugi investitor uz posredstvo brokerske kuce. Posrednicka kuca za svoje usluge naplacuje brokersku proviziju metodom direktnog dogovaranja. Ako se vrsi postupno iskupljivanje akcija,tada se povecava cena akcija. U nekim zemljama definisana su ogranicenja pri trgovini preduzeca kod iskupa sopstvenih akcija. Jedino od ogranicenja jeste,da ke korporativno preduzece u obavezi da iskupi veci paket akcija za trgovinu,sto vremenski usporava sam cin trgovine sa sopstvenim akcijama. Pre sprovodjenja akta iskupa akcija,obaveza je korporativnog preduzeca da iznese realne informacije o namerama iskupa akcija. Tek po dobijanju potpunih informacija od korporativnog preduzeca o iznosu iskupa akcija,akcionari imaju pravo pristupiti prodaji svih akcija. Korporativno preduzece se najcesce opredeljuje za iskup akcija u uslovima kada je prisutan visak novcanih sredstava kao I nepovoljne prilike za profitabilno ulaganje. Pored iskupa akcija,preduzece moze visak novcanih sredstava usmeriti ka akcionarima u vidu povecanja dividende. Ako se korporativno preduzece odluci za iskup akcija,tada ce se smanjiti broj emitovanih akcija,povecati dividenda po akciji I povecati trzisna cena akcija. Cena iskupa akcija zavisi od tekuce trzisne vrednosti akcija I broja akcija koje koje korporativno preduzece ima nameru iskupiti. Iskup akcija stvara poresku prednost akcionara u odnosu na novcanu isplatu dividende investitiru kao poreskom obvezniku. Ukoliko je prisutno povecanje trzisne cene akcija u vremenu njenog iskupa,tada ista podlaze porezu na kapitalnu dobit. Medjutim,novcana dividenda se oporezuje u celini po redovnoj poreskoj stopi za prihode. Pored toga sto je niza poreska stopa kod kapitalnih dobitaka,za iskup akcija je 11

karakteristicno,da se placanje odgadja do trenutka prodaje akcija.U slucaju izmirenja novcanih dividendi prema akcionarima,porez se placa promptno,odmah.

Nekoliko clanova iz zakona o hartijama od vrednosti.

TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI

Član 62. (1) Prodaju hartija od vrednosti na primarnom tržištu emitent može obavljati neposredno ili preko berzanskih posrednika. (2) Strana pravna lica mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu samo preko berzanskih posrednika. Član 63. (1) Hartijama od vrednosti može se trgovati pod sledećim uslovima: 1) da su emitovane u skladu sa ovim zakonom; 2) da emitent ima pozitivno mišljenje ovlašćenog revizora o njegovom poslovanju; 3) da protiv emitenta nije pokrenut postupak sanacije, stečaja ili likvidacije. Član 64. (1) Emitent čijim se hartijama od vrednosti trguje dužan je da do isteka roka za ostvarivanje prava i obaveza koje proističu iz hartije od vrednosti najmanje jedanput godišnje obaveštava imaoce hartije od vrednosti o rezultatima svog poslovanja. (2) Emitent iz stava 1. ovog člana dužan je da u roku od osam dana od isteka roka za predaju godisnjeg obračuna dostavi nadležnom saveznom organu osnovne bilansne pokazatelje za prethodnu godinu. NADZOR NAD POSLOVANJEM S HARTIJAMA OD VREDNOSTI

Član 68. (1) Nadležni savezni organ obezbedjuje kvalitet hartije od vrednosti koje se emituju u seriji, finansijsku disciplinu u trgovini hartijama od vrednosti i vrši kontrolu pravnih lica koja posluju s tim hartijama. Član 69. (1) Kvalitet hartija od vrednosti koje se emituju u seriji nadležni savezni organ obezbedjuje: 1) davanjem odobrenja za emisiju akcija, dugoročnih hartija od vrednosti i hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu; 2) davanjem odobrenja za objavljivanje javnog poziva za upis i kupovinu akcija kod sukcesivnog (postepenog) osnivanja akcionarskog društva; 3) davanjem odobrenja za kupovinu akcija kojima kupac stice 25% i veće ućešće u osnovnom kapitalu akcionarskog društva; 4) davanjem dozvole za rad berze i berzanskih posrednika.

LITERATURA

12

1.

Prof. dr Nenad M. Vunjak, Finansiski Menadzment,

2. Zakon o trzistu hartija od vrednosti I drugih finansiskih instrumenata, 3.

Sluzbeni glasnik Republike Srbije,

4.

WWW.

13