Hartije od vrednosti

VISOKA POSLOVNO-TEHNIČKA ŠKOLA UŽICE

Seminarski rad

HARTIJE OD VREDNOSTI AKCIJE

Profesor

Ime studenta i broj indeksa

Dr. Nada Nenadović B. Đuričić

Jelić Tamara IN 01/07

Užice, novembar, 2008.

SADRŽAJ: 1. Pojam ................................................................................... 2 2. Bitna pravna obeležija ......................................................... 2 3. Vrste hartija od vrednosti .................................................... 3 4. Osnovna podela prema karakteru nosioca prava ................. 3 5. Najvažnije hartije od vrednosti ........................................... 4 6. Akcije (karakteristike, vrednost i vrsta) .............................. 5 7. Prenos prava iz hartija od vrednosti .................................... 6 8. Zalaganje akcija ................................................................... 6 9. Trgovina akcijama ............................................................... 7 10. Prodaja hartija od vrednosti ................................................. 8 11. Kupovina hartija od vrednosti ............................................. 9 12. Porezi ................................................................................... 11 13. Trgovina akcijama na Beogradskoj berzi sa primerom ...... 13 14. Literatura ............................................................................. 16

2

Hartija od vrednosti je pismena isprava koja u sebi sadrži imovinsko pravo - kojom se izdavalac obavezuje da ispuni upisanu obavezu prema njenom zakonitom imaocu. (1) Pravna priroda: 1. Tradicionalno shvatanje * pravo na hartiji - telesna pokretna stvar - pravo raspolaganja (pravo svojine ili zaloge) * pravo iz hartije - stvarno pravo (pravo svojine ili zaloge kod skladišnice) - obligaciono pravo (pravo potraživanja kod menice) - lično imovinsko pravo (pravo učešća kod akcija) 2. Savremeno shvatanje * dematerijalizacija hartija od vrednosti * subjektivno imovinsko pravo ulagača na ugovorene emitentove činidbe (vrsta i način ostvarivanja prava se registruju putem zapisa na računima ulagača) Bitna pravna obeležja Formalnost √ postojanje pismene isprave √ obavezni opšti bitni elementi (vrsta hartije, izdavalac, korisnik, obaveza, serijski broj, mesto i datum izdavanja) √ sankcija nedostatka bitnih elemenata: a. hartije izdate u seriji – neproizvodjenje pravnog dejstva b. pojedinačna hartija - konverzija u ispravu sa drugom pravnom prirodom Inkorporiranost imovinskog prava √ zakoniti imalac hartije je titular prava na koje se odnosi √ prezentacione isprave (poverilac se o dospelosti obraća dužniku za naplatu –tražljivost umesto donosivosti novčanih obaveza) Negocijabilnost √ prenosivost kao pravilo 3

√ prenosom hartije vrši se i prenos prava iz hartije (princip povezanosti negocijabilnosti i inkorporiranosti) Vrste hartija od vrednosti Prema prirodi inkorporisanih prava: √ Stvarnopravne hartije (skladišnica) √ Obligacionopravne hartije (obveznica) √ Korporativne hartije (akcija) Prema prirodi potraživanja: √ Novčane hartije od vrednosti a. Emitovane kao pojedinačne (menica, ček) b. Emitovane u seriji (akcije, obveznice, sertifikati o depozitu, finansijski derivati, blagajnički+komercijalni+državni zapisi) √ Robne hartije od vrednosti a. Skladišnica b. Tovarni list c. Teretnica (konosman) Prema roku dospelosti: √ Kratkoročne hartije √ Dugoročne hartije Prema načinu izdavanja: √ Hartije koje se izdaju pojedinačno √ Hartije koje se izdaju u seriji Osnovna podela-prema karakteru nosioca prava Hartije na ime √ Ime poverioca (zakonitog imaoca) označeno je na ispravi od strane izdavaoc √ Prenos se vrši ugovorom o cesiji potraživanja √ Visok stepen sigurnosti, nizak stepen cirkulacije Hartije na donosioca √ Zakonitim imaocem se smatra svaki donosilac 4

√ Visok stepen cirkulacije, nizak stepen sigurnosti u prometu √ Prigovori izdavaoca: objektivni (zastarelost obaveze) i subjektivni (kompenzacija) Hartije po naredbi (pravne, potpune hartije od vrednosti) √ Naznačeno je ime poverioca, uz ovlašćenje da može odrediti drugo lice kao korisnika √ Prenose se indosiranjem ranijeg na novog poverioca - klauzula o prenosu upisana je na ispravu (nov poverilac je samostalan i mogu mu se isticati samo objektivni prigovori, a raniji poverilac ostaje solidarni dužnik) √ Visok stepen cirkulacije, visok stepen sigurnosti √ Karakter hartije po naredbi stiče se: * po zakonu (menica, akcija na ime, ček na ime) * posebna klauzula “po naredbi” (skladišnica) Alternativne hartije √ Izdavalac odredjuje poverioca alternacijom odredjenog korisnika i donosioca Mešovite hartije √ Sastoje se iz više delova, od kojih neki glase na ime a neki na donosioca. Najznačajnije hartije od vrednosti Menica Hartija od vrednosti, sa kreditnom funkcijom, koja imaocu daje pravo da zahteva isplatu naznačenog novčanog iznosa od meničnog dužnika. Ček Hartija od vrednosti u kojoj njen izdavalac daje bezuslovni nalog trasatu da trećem licu (ili samom trasantu) isplati naznačenu sumu novca, iz sredstava koja je kod njega trasant deponovao. Obveznica Hartija od vrednosti u kojima se izdavalac obavezuje da će licu na koga obveznica glasi, ili po njegovoj naredbi, ili donosiocu, isplatiti navedeni nominalni iznos sa ugovorenom kamatom u roku dospelosti. Blagajnički zapis Isprava na odredjeni novčani iznos, sa odredjenim rokom dospelosti, i unapred utvrdjenom kamatnom stopom. Skladišnica

5

Stvarno-pravna hartija koju izdaju ovlašćena skladišta kao dokaz da je roba primljena na čuvanje. Akcije Bitne karakteristike √ Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko društvo (ili komaditno društvo na akcije), koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala √ Akcija daje članska – imovinska i upravljačka prava √ Akcije koje daju ista članska prava – skup ovlašćenja i obaveza akcionara, predstavljaju istu klasu (rod) akcija u društvu √ Princip nedeljivosti akcije (neodvojivost imovinskog od prava upravljanja) √ Korporaciona isprava – deo je osnovnog kapitala i hartija sa pravom učešća √ Akcija je nadoknada za ulog akcionara (unet u novcu, stvarima ili pravima) kojom on slobodno raspolaže √ Izdavanje akcija je deklarativne prirode, društvo nije obavezno da ih izda osnovnog kapitala društva) Akcije (vrednost) Nominalna vrednost Zbir nominalnih vrednosti akcija čini osnovni kapital akcionarskog društva Knjigovodstvena vrednost Vrednost upisana u poslovne knjige društva Emisiona vrednost Vrednost emitovane akcije može biti ista ili viša od nominalne vrednosti Tržišna vrednost Vrednost akcije na organizovanom sekundarnom tržištu (nezavisno od njene nominalne vrednosti, jer prodaja ne utiče na promenu) Akcije (vrste) Kriterijum imaoca √ akcije na ime √ akcije na donosioca

6

Kriterijum načina uplate √ privremene akcije (obročna uplata) √ stalne akcije (uplata ukupnog upisanog iznosa) Kriterijum prava √ obične akcije (po pravilu sa pravom glasa, uz jednako pravo na upravljanje i raspodelu dobiti, srazmerno nominalnoj vrednosti) √ prioritetne akcije (po pravilu bez prava glasa, sa privilegijama prvenstvo u pogledu dividende, naplate iz dela likvidacione, odn. stečajne mase) √ akcije sa pravom glasa √ akcije bez prava glasa Prenos prava iz hartije od vrednosti Pravni osnov √ Emisija √ Ugovor o prodaji √ Ugovor o zajmu √ Pravno sledbeništvo √ Ugovor o poklonu Primarna i sekundarna prodaja akcija √ Primarno tržište – investitor kupuje akcije od emitenta √ Sekundarno tržište – svaka naredna, posle primarne prodaje Trend dematerijalizacije akcija √ Potvrda umesto štampane akcije √ Evidencija kod Centralnog registra √ Poseban račun svakog akcionara na kome se registruju promene Zalaganje akcija Zaloga hartija od vrednosti √ Imalac hartije od vredosti koja je na njega preneta po osnovu zaloge može vršiti sva prava koja iz te hartije proističu (1) 7

√ Sticalac hartije stiče svojstvo založnog poverioca ograničeno-samo radi namirenja potraživanja koje je obezbedjeno založnim pravom. √ Založni poverilac može da izvrši dalji prenos hartije na svog punomoćnika (realizacija prava iz hartije u njegovo ime i za njegov račun) Lex commissoria √ Nedopuštenost prethodnog sporazuma da se prenos vlasničkih prava na založenim stvarima realizuje samim istekom roka dospelosti potraživanja,sa jedne, kao i pravo zalogoprimca da stvar proda po ranije utvrdjenoj ceni, sa druge strane (2) Uzimanje akcija u zalogu ili davanje u zalogu plaćenog iznosa akcija, od strane akcionarskog društva (3) Upis zaloge u Centralni registar √ Upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti Centralni registar vrši na osnovu naloga za upis zakonitog imaoca (4) Trgovina akcijama Ko trguje? √ brokersko-dilerska društva √ ovlašćene banke Kako se trguje? √ na organizovanom tržištu - berzi, ukrštanjem ponude i tražnje Gde se trguje? √ berzansko tržište – trgovina akcijama koje su primljene na listing berze √ slobodno berzansko tržište – akcije koje nisu kotirane, ali su u celini uplaćene i mogu biti predmet javne ponude Ko su ključni institucionalni subjekti? √ Centralni registar za HoV √ vodjenje registra hartija od vrednosti, kroz račune HoV članova Centralnog registra, računa deponovanih HoV i emisionih računa) √ članovi: pravna lica (država, NBJ, ovlašćene banke, berze, brokersko-dilerska društva) Komisija za HoV √ osnivač je SCG, za svoj rad odgovara Saveznoj skupštini 8

√ izdaje dozvole za rad berzama, brokersko-dilerskim društvima i investicionim fondovima, √ vrši nadzor nad radom berzi, brokersko-dilerskih društava, Centralnog registra, investitora √ obezbedjuje efikasno funkcionisanje tržišta HoV √ utvrdjuje standarde za objavljivanje, registraciju i obavljanje trgovine HoV √ vodi registar izdatih rešenja √ daje informacije o tržištu HoV Ko su brokeri i zašto moram da imam svog brokera? Broker je posrednik u trgovanju sa hartijama od vrednosti i na finansijskom tržištu nastupa: 1

• U ime i za račun svojih klijenata (zastupnik);

2 • U svoje ime, a za račun svojih klijenata (komisionar). Svako ko želi da trguje na berzi mora da angažuje brokera kako bi preko njega ispostavljao naloge za prodaju ili kupovinu hartija od vrednosti na berzi. Kako da prodam hartije od vrednosti koje posedujem? Najpre je potrebno da angažujete brokera kao Vašeg posrednika na berzi. Brokera ugovorom ovlašćujete da u Vaše ime daje naloge prodaje na finansijskom tržištu. Vaš broker utvrđuje da li ste Vi stvarni vlasnik hartija koje su predmet prodaje. Kada se kupoprodaja izvrši, kupac uplaćuje novac na Vaš račun u roku 5 dana, a Vi plaćate proviziju svom brokeru. Ako ste vlasnik akcija i želite da ih prodate onda je potrebno ispunjenje i nekih uslova koji ne zavise od Vas. Naime, preduzeće čijih akcija ste vlasnik mora biti na listingu berze, što znači da se trgovina njegovim akcijama već odvijala. Ako je ovaj uslov ispunjen treba da sačekate datum aukcije za navedeno preduzeće i da u tom periodu date nalog Vašem brokeru da proda akcije koje posedujete. Datum aukcija za određeno preduzeće, kao i dalji raspored (kalendar) aukcija daju organi berze. Ako preduzeće nije na listingu berze moraćete sačekati njegovu prvu aukciju, a o njoj će Vas obavestiti Vaš broker ili ćete za nju na vreme saznati iz sredstava javnog informisanja. Šta se dešava ako ne želim da prodam hartije od vrednosti koje posedujem ispod neke određene cene? Kada zaključite ugovor sa brokerom tada ste u mogućnosti da preko njega dajete naloge za kupoprodaju hartija od vrednosti na berzi. Postoji više vrsta naloga i svaki od njih na određeni način štiti Vaš interes u trgovini. Ako postoji cena ispod koje ne želite prodati Vaše hartije od vrednosti, tada ćete uz pomoć Vašeg brokera ispostaviti prodajni limit nalog na tu cenu. Vaše hartije će u tom slučaju biti prodate isključivo po toj ili višoj ceni, nikako ispod nje. Ako je u pitanju kupovni limit nalog Vi ćete postati vlasnik željenih 9

hartija od vrednosti po ceni koja je jednaka stop ceni koju ste specificirali ili je niža od nje. Treća vrsta naloga je nalog po preovlađujućoj ceni koji Vašeg brokera ovlašćuje da proda ili kupi hartije od vrednosti koje su predmet naloga po ceni koja je utvrđena metodom trgovine na berzi. Nalozi imaju i svoje vremensko trajanje koje takođe Vi određujete. Tako možete svom brokeru dati dnevni nalog, koji traje jedan dan ili nalog do opoziva, koji traje dok ga Vi ne poništite (opozovete). Šta sve treba da uradim da bih kupio određenu hartiju od vrednosti? Procedura za kupovinu hartija od vrednosti, u zavisnosti od toga da li ste pravno ili fizičko lice i koju hartiju od vrednosti nameravate da kupite, je sledeća: Ako ste pravno lice i kupujete: Akcije... 1 • Potpisujete ugovor o posredovanju sa brokerom koji Vam istovremeno u Centralnom registru otvara trgovacki i vlasnicki racun hartija od vrednosti koji su neophodni za trgovanje na berzi. 2

• Otvarate namenski dinarski racun kod banke koja je clan Centralnog registra i deponujete novac na taj racun.

3 • Potpisujete nalog kupovine kod svog brokera, kojim odredujete uslove pod kojima želite da kupite akcije. 4

• U isto vreme brokeru predajete konfirmaciju banke o stanju na namenskom racunu i ovlašcenje za raspolaganje sredstvima sa racuna.

5

• Broker po vašem nalogu trguje na berzi

6

• Nakon uspešne transakcije, broker Vam dostavlja potvrdu o realizovanom nalogu kupovine.

7

• Kliring i saldiranje transakcije vrši se od strane Centralnog registra, Vaše banke i uz podršku brokera.

Obveznice stare devizne štednje... 1

• Potpisujete ugovor o posredovanju sa brokerom koji Vam istovremeno otvara vlasnicki racun za hartije od vrednosti kod Centralnog registra.

2

• Otvarate namenski devizni racun za trgovanje obveznicama kod banke i deponujete novac. (firma je u pravnoj obavezi da ima devizni racun sa koga bi se prenela sredstva na namenski devizni racun obveznica sa koga bi se kupovale obveznice).

3

• Racun otvara ovlašceno lice ispred firme.

4

• Potpisujete kupovni nalog kod svog brokera, predajete konfirmaciju banke o stanju na namenskom deviznom racunu kupca, broker po vašem nalogu trguje na berzi.

10

5

• Centralni registar dostavlja konfirmaciju odobrenja vlasnickog racuna kupca brokeru, broker Vam dostavlja izveštaj o transakciji, a Vi možete dobiti izvod sa svog racuna pri Centralni registar.

Komercijalne zapise... 1

• Potpisujete sa izabranim brokerom ugovor o posredovanju na finansijskom tržištu.

2

• Vaš postojeci žiro racun koristite za plasman (kupovinu) u komercijalne zapise preduzeca.

3

• Nalog kupovine predajete brokeru.

4

• Nakon uspešne transakcije, broker Vam dostavlja potvrdu o realizovanom nalogu kupovine.

5

• Na kraju godine placate porez 20% po osnovu prihoda od kamate.

6 Ako ste fizičko lice i kupujete: Akcije... 1

• Potpisujete ugovor o posredovanju sa brokerom koji Vam istovremeno u Centralnom registru otvara trgovacki i vlasnicki racun hartija od vrednosti koji su neophodni za trgovanje na berzi.

2

• Otvarate namenski dinarski racun kod banke koja je clan Centralnog registra i deponujete novac na taj racun.

3

• Potpisujete nalog kupovine kod svog brokera, kojim odredujete uslove pod kojima želite da kupite akcije.

4

• U isto vreme brokeru predajete konfirmaciju banke o stanju na namenskom racunu i ovlašcenje za raspolaganje sredstvima sa racuna.

5

• Broker po vašem nalogu trguje na berzi

6

• Nakon uspešne transakcije, broker Vam dostavlja potvrdu o realizovanom nalogu kupovine.

7

• Kliring i saldiranje transakcije vrši se od strane Centralnog registra, Vaše banke i uz podršku brokera. Potpisujete ugovor o posredovanju sa brokerom.

8 Obveznice stare devizne štednje... 1

• Potpisujete ugovor o posredovanju sa brokerom koji Vam istovremeno otvara vlasnicki racun za hartije od vrednosti kod Centralnog registra.

2

• Otvarate namenski devizni racun za trgovanje obveznicama kod banke i deponujete novac.

3

• Potpisujete kupovni nalog kod svog brokera, predajete konfirmaciju banke o stanju na namenskom deviznom racunu kupca, broker po vašem nalogu trguje na berzi. 11

Centralni registar dostavlja konfirmaciju odobrenja vlasnickog racuna kupca brokeru, broker Vam dostavlja izveštaj o transakciji, a Vi možete dobiti izvod sa svog racuna pri Centralnom registru. Komercijalne zapise... 1

• Potpisujete sa brokerom ugovor o posredovanju na finansijskom tržištu.

2

• Otvarate namenski dinarski racun kod banke sa kojom Vaš broker saraduje.

3

• Preko brokera dajete nalog za uplatu dinarskih sredstava na Vaš namenski racun.

4

• Vaš broker u skladu sa tražnjom na tržištu plasira Vaš novac kupovinom zapisa preduzeca.

5

• Prodavac zapisa Vam o dospecu placa kamatu umanjenu za porez od 20%.

Da li mi je potreban poseban racun za prodaju hartija od vrednosti? Prilikom prodaje hartija od vrednosti (akcija ili obveznica) potrebna su tri racuna. Za Klijenta je svakako najvažniji racun u banci na koji se prebacuju sredstva nastala prodajom hartija od vrednosti. Ovakav racun se uobicajeno zove Namenski racun za trgovanje hartijama od vrednosti i može biti otvoren samo u banci koja je clan Centralnog registra. Što se tice ostala dva racuna, njih otvara i o njima se za svog Klijenta brine broker, a u pitanju su takozvani vlasnicki i trgovacki racun. Na vlasnickom racunu se nalaze Vaše hartije od vrednosti, dok se na trgovacki racun prebacuju hartije od vrednosti kojima ce se trgovati. Da li mi vlasnicki racun treba i ako ne želim da prodam akcije? Otvaranjem vlasnickog racuna postajete klijent brokerske kuce koja je dužna da vas obaveštava o svim bitnim dešavanjima u vezi sa preduzecem cijih ste akcija vlasnik. Pre svega, tu su informacije o održavanje Skupštine akcionara, o isplati dividende ili o tekucoj ponudi za preuzimanje akcija. Kada imate otvoren vlasnicki racun, pismeno cete biti obavešteni o svemu pomenutom, moci cete pismenim putem ovlastiti svog zastupnika na Skupštini akcionara, iznos dividende ce vam biti uplacen na racun koji ste specificirali brokeru prilikom otvaranja vlasnickog racuna. Otvaranje vlasnickog racuna garantuje i pravnu sigurnost prilikom realizacije prava i koristi koje vam pružaju akcije koje posedujete. Koje poreze placam kao vlasnik i prilikom prodaje akcija? POREZI 1. Porezom na imovinu (ureden Zakonom o porezima na imovinu - "Službeni glasnik RS", br. 26/2001 i 80/2002) oporezuje se pravo svojine na udele u društvu sa ogranicenom odgovornošcui na akcije izdate na ime i iznosi 0.25% (obracunava se na knjigovodstvenu vrednost*broj akcija) Akcionar koji su dobili akcije besplatno (kroz privatizacijau) nisu obaveznici poreza na imovinu akcija.

12

2. Prenos uz naknadu hartija od vrednosti predmet je oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, saglasno odredbi clana 23. tacka 3) Zakona o porezima na imovinu "Službeni glasnik RS, br. 26/2001 i 80/2002). Dakle, porez na prenos apsolutnih prava placa se kod svakog prenosa apsolutnih prava na hartijama od vrednosti. Dakle, na prenos uz naknadu - prodaju državnih zapisa Republike Srbije, odnosno blagajnickih zapisa Narodne banke Srbije, koji se vrši pravnim i fizickim licima Zakonom nije propisano poresko oslobodenje, što znaci da se porez na prenos apsolutnih prava placa. Stopa poreza na prenos apsolutnih prava na hartijama od vrednosti je 0,3% (clan 30. tacka 1) Zakona). Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz cl. 23. i 24. Zakona (clan 25. stav 1. Zakona). Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da podnese poresku prijavu u roku od deset dana od dana nastanka poreske obaveze sa odgovarajucom dokumentacijom potrebnom za utvrdivanje poreske obaveze. Prijava se podnosi poreskom organu u opštini na cijoj teritoriji obveznik ima prebivalište odnosno sedište (clan 36. st. 1. i 2. Zakona). Porez na prenos apsolutnih prava utvrduje rešenjem nadležni poreski organ, a placa se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. 3. Prodajom udela u imovini pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti (osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se ureduje izmirenja obaveza Republike po osnovu zajma za privredni razvoj i devizne štednje gradana), kada je prodajna cena veca od nabavne cene uskladene prema odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeca ("Sl. glasnik RS", br.25/2001, 80/2002 i 43/2003), ostvaruju se dobici od prodaje hartija od vrednosti koji se saglasno clanu 27. Zakona smatraju kapitalnim dobicima, što znaci da se ostvareni prihod po ovom osnovu, bez izuzetka, smatra kapitalnim dobitkom. Poresku osnovicu u poreskom bilansu cini zbir oporezive dobiti i ostatka kapitalnog dobitka, koji su utvrdeni na nacin propisan Zakonom i Pravilnikom o poreskom bilansu obveznika poreza na dobit preduzueca ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 5/2002 i 7/2003). Poreska stopa iznosi 14 %. 4. Prihod koji fizicko lice ostvari prodajom, izmedu ostalog, hartija od vrednosti (osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se ureduje izmirenja obaveza Republike po osnovu zajma za privredni razvoj i devizne štednje gradana), kao kapitalni dobitak, podleže placanju poreza na dohodak gradana na kapitalni dobitak u skladu sa odredbama cl. 72 - 78. Zakona o porezu na dohodak gradana ("Službeni glasnik RS", br. 24/2001 i 80/2002). Kapitalni dobitak predstavlja razliku izmedu prodajne cene hartija od vrednosti i njihove nabavne cene. Obveznik poreza na kapitalni dobitak je fizicko lice koje ostvari kapitalni dobitak. Porez na kapitalni dobitak placa se po stopi od 20%. Šta su Centralni registar i BEOKLIRING? CR HoV je osnovan 19. novembra 2001. godine kao organizacioni deo Narodne banke Srbije. Njegova osnovna funkcija je kliring i saldiranje hartija od vrednosti. Od pocetka 13

2004. godine transformisan je u jedinstveni registar svih hartija od vrednosti pod imenom Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Projektom CR – BEOKLIRING, realizovan je javni on-line finansijski servis prema svim ucesnicima u procesu trgovanja HoV. Klirinška kuca BEOKLIRING ima sve elemente Internet poslovnog rešenja koji su karakteristicni za elektronsko poslovanje.

Trgovina akcijama na Beogradskoj berzi Dnevni izveštaj 4.novembra 2008. AKCIJE Sva 1847

Aktivna 73

Struktura prometa Obveznice RS Akcije Obveznice preduzeća Ukupno FIS b-FIS s-FIS FIB FIT

Dobitnici 17

Gubitnici 29

Bez promene 27

Broj transakcija Promet (din) Promet (EUR) 28 17.607.788 208.948 477 220.391.520 2.615.343 0 0 0 505 237.999.308 2.824.291 Učešće stranih investitora 38,93% 53,37% 24,49% 38,46% 38,89%

Učešće članova Berze u ukupnom trgovanju na Berzi Broj 3 najveća Vrednost prometa transakcija KBC Securities a.d. , Beograd 7,06% 17,25% Mmk Investments a.d. , Niš 12,23% 16,29% Broker Point a.d. , Beograd 12,03% 16,28%

Indeksi Beogradske berze (4. 11. 2008) 14

Vrednost Promena % Promena Promet

680,07 1,34 % 9,01 48.373.113

Vrednost na otvaranju Najviša vrednost Najniža vrednost 04.11.2008 Free Float MCap PE PB FIS

Mesečna promena Godišnja promena Godišnji Max (07.11.2007) 57.469.314.753 Godišnji Min (31.10.2008) 9,54 Istorijski Max (03.05.2007) 0,83 Istorijski Min (31.10.2008) 67,47 % Datum

Vrednost Promena % Promena Promet

676,20 691,91 676,20 20,19 -1.638,30 2.619,82 656,90 3.335,20 656,90 04.11.2008

1.415,98 0,39 % 5,52 57.261.991

Mesečna promena Godišnja promena Godišnji Max (08.11.2007) Godišnji Min (31.10.2008) Istorijski Max (03.05.2007) Istorijski Min (30.09.2004) 04.11.2008

Datum

13,07 -2.414,86 4.174,91 1.402,91 5.007,34 1.000,00 04.11.2008

Primer: Izveštaj o trgovini akcija Komercijalne banke a.d. Beograd (04.11.2008)

15

KMBN Cena Promena Obim Promet Cena na otvaranju Najviša dnevna cena Najniža dnevna cena VWAP

27.218 1,06% 286 Din 128 3.489.520 27.499 27.500 27.000 27.262

Prethodno trgovanje Cena Promena Obim Promet Najviša dnevna cena Najniža dnevna cena VWAP

26.932 2,00% 528 Din 339 9.129.946 27.000 26.000 26.932

52 nedelje Najviša cena 117.500 07.11.2007

Najniža cena 26.000 31.10.2008

Istorijski Najviša cena 155.000 18.04.2007

16

Najniža cena 26.000 31.10.2008

LITERATURA 1. Vasiljevic M. Poslovno pravo, Beograd 2004 2. Milenović D. Poslovno pravo, Niš 2001

3. Internet 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4.

www.cesmecon.com www.kbkbroker.co.yu/ www.belex.co.yu www.crhov.co.yu

17