Hartije Od Vrednosti-Dzeno

SADRŽAJ S A D R Ž A J.............................................................................................................................1 Uvodna razmatranja....................................................................................................................1 1.Pojam i elementi menice .........................................................................................................3 2.Ček ..........................................................................................................................................4 2.1.Vrste čeka..........................................................................................................................5 2.2. Nedozvoljene klauzule kod čeka......................................................................................6 2.2.1.Čekovne radnje..........................................................................................................6 2.2.2.Opozivanje čeka.........................................................................................................7 2.2.3.Mere za očuvanje čekovnih prava..............................................................................7 3.Akcije ......................................................................................................................................7 3.1.Kuponi i taloni..................................................................................................................8 Zaključak ....................................................................................................................................9 Literatura............................................................................................................11

Uvodna razmatranja Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.

1

Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno, one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom.U ovoj grupi hartija od vrednosti nalaze se akcije,obveznice, opcije i drugi finansijski derivati. Ove akcije su izraz vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima. U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično. Prema propisima Republike Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika članica, pokrajina, grad, opština i drugo pravno lice. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva, odosno, mora da ispuni 3 USLOVA: 1. da je u pisanoj formi, 2. da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće) imovinsko pravo, 3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaćanja kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično. Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži 5 ELEMENATA: 1. 2. 3. 4.

5.

oznaka vrste hartije od vrednosti, naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti, tačno utvrđenu obavezu izdavaoca hartije od vrednosti, mesto, datum, i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti, potpis izdavaoca hartije od vrednosti.1

Hartije od vrednosti su grupisane u pravnoj i ekonomskoj teoriji u više raznih grupa i na različite načine. Jedna od najčešćih podela je prema sledećim kriterijumima: prema nosiocu prava, prema sadržini prava i hartiji i prema nameni. Prema nosiocu prava, prema tome na koga glase, hartije od vrednosti se dele: a) hartije na ime, b) hartije po naredbi i c) hartije na donosioca. Hartije na ime su takve hartije u kojima se naznačuje lice na koje se hartija odnosi tj. naznačen je nosilac imovinskih prava i ovlašćenja koja su sadržana u hartiji. Samo to lice kao imalac hartije može da vrši prava iz hartije, ili ta prava može ustupiti drugom licu jedino putem građanskopravne cesije. Ove hartije obezbeđuju veliku sigurnost u pravnom prometu, ali njihova slaba strana je što nisu dovoljno lako prenosive, nisu pogodne za cirkulaciju, a to znatno usporava pravni promet. Hartije po naredbi su takve hartije gde je naznačeno lice koje je nosilac i korisnik prava iz hartije (beneficijar), ali to lice može običnom pismenom izjavom svoje volje na samoj hartiji to pravo preneti na drugo lice, koje ovim stiče sva prava iz hartije. To se postiže upisom odgovarajuće izjave na poleđini hartije od vrednosti (indosamentom). Ove hartije imaju veliku prednost u odnosu na hartije na ime, jer pored toga što obezbeđuju znatnu sigurnost u pravnom prometu, one su lako i jednostavno prenosive. To ovim hartijama omogućava da igraju vrlo značajnu ulogu u savremenom platnom prometu, a naročito kod kreditnih poslova i plaćanja (menica i ček). Hartije na donosioca su takve hartije gde nije poimenično označen imalac prava iz hartije, već je samo navedeno da će se isplata izvršiti donosiocu hartije. To bi trebalo da bude lice koje je savesno i zakonito pribavilo hartiju. Međutim, isplatilac nije dužan da proverava tzv. »stvarnu legitimaciju«, 1

Tucaković, M.T. Menično pravo. Beograd: Beogradska trgovačka omladina, 1981.god,

2

već se zadovoljava »formalnom legitimacijom«. Isplatilac utvrđuje samo da je to u svoje ime prezentiralo hartiju na isplatu i da ne postoje saznanja o tome da je to lice eventualno na nedozvoljen način došlo u posed te hartije. Hartija na donosioca je vrlo pogodna za pravni promet jer su otklonjene sve formalnosti — prenos se vrši prostom predajom, tradicijom. Međutim, s druge strane, ova vrsta hartija ne daje dovoljnu sigurnost u platnom prometu, što ponekad izaziva sporove, pa i zloupotrebe. Isto tako kod ovih hartija nije moguće vršiti amortizaciju tako da se gubitkom hartije definitivno i nepovratno gubi pravo iz hartije. Sledi da je gubitkom hartije vrlo teško zaštititi to pravo. Takva zaštita zavisi od slučaja — blagovremenog javljanja isplatiocu pre nego što je ta hartija realizovana pod uslovom da se zna neko bliže obeležje hartije (broj obveznice, serija i si.). 1.Pojam i elementi menice Menica je hartija od vrednosti, sastavljena u zakonom propisanoj formi, kojom se njen izdavalac obavezuje da će određenom licu ili po njegovoj naredbi, ili on sam (sopstvena menica) isplatiti u njoj označenu sumu, ili će tu sumu isplatiti lice na koje on menicu vuče (trasirana menica) i to u određeno vreme i u određenom mestu. Prema tome ko treba da isplati meničnu svotu, da h sam izdavalac ih neko treće lice (trasant), postoje i dve vrste menica: a) trasirana (vučena) menica, i b) sopstvena menica. Trasirana menica je jednostrana pismena izjava u vidu bezuslovne naredbe drugom licu da u vreme označeno u menici plati određenu sumu novca nekom trećem, obećanje da će izdavalac u vreme koje je označeno u menici kao rok dospelosti isplatiti sumu određenom licu (remitentu) ili po njegovoj naredbi. Sopstvena menica je takođe jednostrana pismena izjava i ona sadrži obećanje da će izdavalac u vreme koje je označeno u menici kao rok dospelosti isplatiti sumu određenom licu (remitentu) ili po njegovoj naredbi.2 U Zakonu o menici (SI. list FNRJ, br. 104/1946)od 24. decembra 1946. godine navode se bitni menični elementi. 3Tako je u čl. 1.predviđeno: Trasirana menica sadrži: 1) označenje daje menica napisana u samom slogu isprave na jeziku na kome je ona sastavljena, 2) bezuslovan uput da se plati određena svota novca, 3) ime onoga koji treba da plati (trasat), 4) označenje dospelosti, 5) mesta gde plaćanje treba da se izvrši, 6) ime onoga kome se i po čijoj se naredbi mora platiti (remitent), 7) označenje dana i mesta izdanja menice i 8) potpis onoga koji je izdao menicu (trasant). U stvari, u ovim elementima koji su bitni možemo razlikovati dve vrste, i to: bitne elemente koji se moraju izričito navesti i pretpostavljene bitne elemente. U čl. 2. Zakona o menici predviđeno je da će važiti kao rok dospelosti po viđenju ako u menici uopšte nije označena dospelost. Isto tako, ali nije naročito određeno, važi kao mesto plaćanja, a ujedno i kao mesto trasatovog prebivanja, ono mesto koje je naznačeno pored trasatovog imena. Isto tako, ako nije naznačeno mesto izdanja smatraće se da je menica izdata u mestu pored trasan-tovog potpisa. Prema tome, pretpostavljeni bitni elementi su: a) naznačenje dospelosti, b) mesto plaćanja, c) mesto izdanja menice. Pored bitnih elemenata postoji i niz fakultativnih elemenata. Njih možemo podeliti u dve grupe: elementi koji se tiču subjekata meničnopravnog odnosa i elementi — klauzule koje mogu biti fakultativno unete. Elementi koji se pojavljuju u vezi sa subjektom su potpisi indosanata, avalista, akceptanta, intervenijenta, domicilijata, instrumentalnih svedoka i punomoćnika. Kao fakultativne klauzule se pojavljuju »solo klauzula«, a to znači da se menica ne može umnožavati, kasatorna klauzula, klauzula o broju meničnih primeraka, klauzula o pokriću, klauzula sa izveštajem i bez izveštaja, i klauzula o troškovima — bez troškova ili sa troškovima. 2

3

Drakulić M., Osnovi Poslovnog prava, Beograd, FON, 2001. Zakon o menici ("sl. list FNRJ" br. 104/46, "sl. list sfrj" br. 16/65, 54/70 i 57/89 i "sl. list srj" br. 46/96)

3

a) Izdavanje menice. Izdavanje menice je prva menična radnja u meničnom poslu. Menicu izdaje trasant (izdavalac) menice. Menica na kojoj nema izdate naredbe, i potpisa trasanta, pod uslovom da nije akceptirana, nije punovažna, tj. nema dejstvo menice. Izdavanje menice se sastoji u tome što njen izdavalac stavlja svojeručni potpis na menicu i to na mesto određeno za trasanta. To znači da se izdavanje menice praktično vrši potpisivanjem menice od strane trasanta. Sa-glasno teoriji blanko-menice savesni imalac može ispuniti sve druge menične elemente pre prezentacije za isplatu. b) Akceptiranje menice je meničnopravna radnja kojom se neko lice, po pravilu trasat, svojim potpisom obavezuje da prihvata meničnu obavezu i da će menicu isplatiti onako kako ona glasi. Ta izjava (akcept) ima taj značaj što se od tog momenta menja glavni dužnik po menici. Do momenta stavljanja akcepta, glavni dužnik je bio trasant, a od tog momenta je akceptujući klauzulu »priznajem«, »prihvatam« i si. a blanko je ako se sastoji od potpisa preko meničnog sloga. Isto tako, akcept može biti potpuni i delimični. Potpuni je ako se prihvata obaveza za ukupnu sumu, a delimični ako se samo prihvata obaveza za deo menične svote. c) Prenos menice (indosiranje) se sastoji u tome što se putem određene izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. Naziv indosamenta nastao je od italijanskog termina »indosso« a što znači »na poleđini«. Prvi indosant (žirant) može biti samo remitent i on svojom izjavom prenosi menicu na indosatara (žiranta). U pogledu forme indosament može biti: puni, blanko i rekta. Puni je ako je naznačeno ime lica na koje se menica prenosi (indosatara) uz odgovarajuću klauzulu i potpis indosanta. Međutim, blanko indosament je onda ako se sastoji samo od potpisa indosanta. Rekta indosament je kada se stavi klauzula »ne po naredbi«, to znači da se zabranjuje indosiranje. Takva menica se može preneti samo gradanskopravnom cesijom.

2.Ček Ček (cheque, Scheck, assegno bancario, mandato de pago) je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje bezuslovan uput — nalog trasa-tu da licu određenom u čeku isplati naznačenu svotu novca iz trasantovog pokrića. Etimološko poreklo reči je englesko. Potiče od engleskog termina »to check« (utvrditi, zaustaviti, kontrolisati). Znači u osnovnom plaćati, zahtevati račun, a posebno taj izraz ima ovakvo značenje u Americi. Neki pravni pisci, nasuprot, smatraju da reč ček vodi poreklo od francuskog »echec« što znači šah i državna riznica. Značaj čeka je u tome što se pomoću njega mogu da izvrše plaćanja bez gotovine. Bezgotovinska plaćanja u našoj privredi uglavnom se obavljaju putem čeka. U stvari, ček predstavlja jednu veliku olakšicu u platnom prometu i to kako u unutrašnjem tako i u međunarodnom. Baš zbog toga pokušalo se krajem XIX i početkom XX veka sa unifikacijom čekovnog prava. Ovaj pokušaj je bio tim nužniji što su u oblasti čekovnog prava postojala tri različita pravna sistema: a) francuski, b) engleski, i c) nemački.

4

Institut za međunarodno pravo na svom zasedanju u Torinu 1882. godine doneo je rezoluciju o potrebi unifikacije čekovnog prava i formirao komisiju za izradu uniformnog projekta o čeku. Zatim su Švedska, Norveška i Danska, tokom 1898. i 1899. donele svoje zakone o čeku čija je većina propisa identična. Početkom XX veka intervenciju je preuzelo međunarodno udruženje — International Law Association i na svom zasedanju od 1910. godine donelo je niz preporuka po pitanju uniformnog zakona o čeku. Godine 1910. i 1912. održane su Prva i Druga haška konferencija. Donet je Haški menični regiman a u pogledu čeka doneto je nekoliko rezolucija. Prvi svetski rat prekinuo je ovaj rad. Posle rata ovaj napor je nastavljen inicijativom Međunarodne trgovinske komore u Parizu i Društva naroda u Ženevi, tako da su 1931. godine donete tri međunarodne konvencije: 1) Konvencija o jednoobraznom čekovnom zakonu, b) Konvencija o regulisanju izvesnih sukoba zakona u materiji čeka i c) Konvencija o taksama u materiji čeka. U našoj zemlji donet je 1929. godine čekovni zakon, ali na osnovu rezolucija iz 1912. godine. Konačno, na osnovu ženevskih konvencija o materiji čekovnog prava donet je Zakon o čeku od 1946. godine (SI. list FNRJ, br. 105/1946). Na ovaj način mi smo usvojili sva osnovna pravila iz pomenutih konvencija. I u materiji čeka, isto kao i u materiji o menici, utvrđena su određena načela. Uglavnom ta načela imaju skoro identično značenje. To su: načelo pismenosti, načelo inkorporacije, načelo fiksne čekovne obaveze, načelo strogosti, načelo samostalnosti, načelo solidarnosti i načelo neposrednosti. Sve ono što je rečeno kod menice važi i za ček. Razlike između menice i čeka su sledeće: a) ček je sredstvo plaćanja, a menica je kreditno sredstvo, b) po članu 2 Zakona o čeku ček se može trasirati samo na bankarska preduzeća, ako je plativ u zemlji, dok se menica može trasirati na bilo koje lice, c) kod čeka nije neophodno naznačenje remitenta, dok kod menice je to bitan elemenat, d) kod čeka u momentu izdavanja mora postojati pokriće, dok kod menice ne mora, e) trasant i trasat kod čeka su po pravilu dva različita lica, dok kod menice to može biti isto lice, f) kod čeka nema akceptiranja, a kod menice ima, g) ček se uvek izdaje sa dospelošću po viđenju, a kod menice dospelost može biti određena na četiri načina — po viđenju, na određeno vreme po viđenju, na određeno vreme od dana izdavanja, i na određeni dan, h) ček se može opozvati, dok se menica ne može opozvati. Sličnosti — zajedničke odlike čeka i menice su sledeće: a) u oba slučaja radi se o nalogu za isplatu određene svote, b) postoje ista »obavezna lica«, c) moraju biti izdati u zakonom propisanoj formi, d) važe ista pravila u pogledu potpisa stavljenih na čeku i menici, e) ista pravila o indosamentu i avalu, f) ista pravila o plaćanju, izveštavanju o solidarnoj odgovornosti, o regresnoj svoti, o višoj sili, o umnožavanju, o protestu, o zastarelosti, g) ista pravila o neopravdanom obogaćenju, o amortizaciji, o pravu zaloge i pridržaja. Po svojoj pravnoj prirodi ček je jednostrana izjava volje, tj. jednostrani pravni akt. Istina, postoji i drugo mišljenje: da je to jedan pravni posao ugovorne prirode.

2.1.Vrste čeka Jedna isprava da bi bila ček mora sadržati sledeće bitne elemente (član 1. Zakona o čeku), i to: 1) označenje da je reč ček napisana u samom slogu isprave ili ako je ova izdana na stranom jeziku, izrazom koji na tom jeziku odgovara pojmu čeka, 2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca iz trasantovog pokrića, 3) ime onoga koji treba da plati (trasat), 4) mesto gde treba platiti, 5) označenje dana i mesta izdanja čeka, 6) potpis onoga koji je ček izdao (trasant). Svi čekovi moraju imati ove bitne elemente. Međutim, s obzirom na razne modalitete imamo više vrsta čeka. Postoje dva osnovna kriterijuma, i to: a) prema načinu određivanja korisnika čeka — načinu izdavanja čeka, i b) prema obliku i nameni čeka. Prema načinu izdanja čeka razlikujemo: ček na ime, kod koga je remitent izričito određen, odnosno koji je izdat u korist jednog izričito određenog lica; ček po naredbi, kod koga se označuje da

5

se isplata može izvršiti određenom licu ili po njegovoj naredbi; ček na donosioca, gde se isplata ima izvršiti svakom donosiocu čeka. Pored ovoga postoji i alternativni ček, gde se pored imena remitenta stavlja i klauzula »ili donosiocu«, i sopstveni ček, gde dolazi do konfuzije trasanta i trasata. Na kraju, postoji rekta-ček, koji ima posebnu klauzulu »ne po naredbi«. Prema obliku i nameni čekovi mogu biti: a) isplatni, gde se remitentu vrši isplata čekovne svote u gotovom novcu, b) prenosni ček, gde se vrši prenos s računa na račun — žiro-račun remitenta, c) obračunski ček, koji ima istu svrhu kao i prenosni. Potrebno je da na njemu postoji klauzula »samo za obračun«. Barirani ček je ček kod koga se naplata može izvršiti samo preko neke određene banke. On je precrtan dvema dijagonalnim pravim linijama. Postoji opšti precrtaj, kada između paralelnih crta nije ništa upisano, postoji posebni precrtaj, onda kada je bliže određen naziv banke — filijale gde se ček može naplatiti.4 Certificirani ček se sastoji u tome što bankar stavlja na njemu potvrdu da izdavalac čeka ima pokriće za isplatu čekovne svote i da je deo tog pokrića blokiran radi obezbeđenja ove isplate. Putnički ček se sastoji u tome što njega mogu koristiti turisti za plaćanje usluga, poreza i drugih dažbina, kao i za kupovinu robe u privrednim preduzećima. Ovi čekovi važe tri meseca računajući od dana kada kupac čeka potpiše i stavi na čekovno pismeno datum i mesto izdavanja čeka. Obično se ovi čekovi izdaju na okrugle sume. Pored gore navedenih čekova, u praksi se pojavljuju i limitirani i nelimitirani čekovi. Limitirani su oni gde je banka unapred odredila plafon do koga se sme kretati iznos svote, deplasirani čekovi sa vizom i bez vize, za vreme Prvog svetskog rata u Francuskoj su služili kao surogat novčanica. Cirkularni ček daje ovlašćenje imaocu da se obrati i bankama koje su korespondenti banke na koju je ček trasiran. Ovi važe šest meseci računajući od dana izdavanja. Zatim imamo akreditivni ček, dokumentovani ček, kuponski ček i sl.

2.2. Nedozvoljene klauzule kod čeka Zbog njegove prirode — platežnog sredstva, u zakonu je predviđeno da su izvesne klauzule kod čeka zabranjene. Te nedozvoljene klauzule su sledeće: 1) klauzula o neodgovornosti trasanta. Takva klauzula i ako bi bila uneta, ne bi važila; 2) klauzula o akceptu. Kod čeka ne postoji ustanova akcepta; 3) klauzula o domiciliranju čeka; 4) klauzula o kamati; 5) ček nije kreditno sredstvo, već platežno, prema tome, na-značenje kamate nema dejstva, i 6) klauzula o dospelosti. Ček dospeva po viđenju, prema tome, svaka druga klauzula bila bi suprotna pravnoj prirodi čeka kao platežnog sredstva. 2.2.1.Čekovne radnje U pogledu čekovnih radnji dobrim delom važe izvesna pravila koja su već bila navedena kod menice. U pogledu izdavanja čeka potrebno je istaći da trasant ne sme izdati ček bez pokrića. U slučaju da trasant izda ček bez pokrića, ne samo što će odgovarati za štetu, već će biti i administrativno kažnjen sa 10-20% vrednosti nepokrivene svote. U slučaju zle namere može biti i krivično gonjen za delo prevare. Prenos čeka se vrši na isti način, putem indosamenta a isto tako i putem građanskopravne cesije. U pogledu avala važe ista pravila kao i u pogledu avaliranja menice. Naš zakon ne predviđa intervenciju i umnožavanje čeka.

4

Lucija Spirović-Jovanović, Uvod u Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum "Dunav-reke Saradnja, Beograd, 2005.

6

U pogledu prezentacije čeka važi pravilo da se može prezentirati samo na isplatu. Vreme prezentiranja čeka je strogo određeno. Za čekove koji se plaćaju u našoj zemlji a mesto izdavanja i mesto plaćanja se podudaraju rok za prezentaciju je osam dana; ako je ček izdat u nekoj evropskoj zemlji, a plativ je u SRJ, prezentacija će se izvršiti u roku od 20 dana; ako je ček izdat u našoj zemlji ali u dva različita geografska mesta, mora se prezentirati na isplatu u roku od 15 dana; ako je ček izdat u nekoj zemlji van Evrope, ali koja leži na obalama Sredozemnog ili Crnog mora, rok za prezentaciju čeka iznosi 40 dana; i ako je ček izdat u nekoj vanevropskoj zemlji a mesto plaćanja se nalazi u SRJ, rok za prezentaciju je 70 dana od dana izdavanja.5 Naravno, u ovom pogledu postoje izuzeci i ako se radi o putničkim čekovima, koji važe tri meseca, i cirkularnim čekovima, čiji je rok za prezentaciju šest meseci. Istina, rok za prezentaciju čeka može se produžiti ako je imalac bio sprečen da ček prezentira usled više sile. 2.2.2.Opozivanje čeka Opozivanje čeka je posebna pravna radnja koja se sastoji u tome što trasant čeka zabranjuje trasatu da izvrši isplatu čeka iz deponovanog pokrića. U našem pravu predviđena je mogućnost opozivanja čeka u naredbi a trasant je taj ček poslao neposredno trasatu, pod uslovom da opoziv stigne trasatu pre nego što izvrši isplatu čeka. Opozivanje se vrši obično pismenim putem i može se dokazivati svim dokaznim sredstvima. Isplatu čekovne svote treba da izvrši trasat označen u čeku. Trasat u našem pravu može biti samo bankarsko preduzeće.Potpunom isplatom čeka od strane trasata gasi se obaveza kako indosanta tako i trasanta i daje pravo jedino obračunskom odnosu između trasanta, dok se potpunom isplatom čeka od strane trasanta gase obaveze svih indosanata. 2.2.3.Mere za očuvanje čekovnih prava

Za očuvanje čekovnih prava potrebno je preduzeti određene radnje, to su: protest, notifikacija, amortizacija, regres, podizanje čekovne tužbe i čekovni prigovori. Protest je javna isprava kojom nadležni organ potvrđuje da je lice koje podiže protest bez uspeha preduzimalo blagovremeno izvesne čekovne radnje. Razlikujemo sledeće proteste: protest zbog neisplate, protest zbog neisplate protestnih troškova, protest zbog odbijanja obračunskog zavoda da obračuna ček, amortizacioni protest i perkvizicioni protest. Svi ovi protesti su uglavnom slični protestima kod menice. Notifikacija kod čeka sastoji se u tome što ako trasat odbije da izvrši isplatu čeka imalac čeka u roku od četiri dana po podizanju protesta treba da izvesti svog prethodnika po čeku i trasanta, a svaki indosant dužan je svog prethodnika da obavesti u roku od dva dana od prijema prethodnog izveštaja. Notifikacija se vrši u pismenoj formi i to po pravilu preporučenim pismom.

3.Akcije Akcije su hartije od vrednosti kojima se dokazuje sa kojim iznosom akcionar učestvuje u glavnici društva. U stvari, akcija je jedan od ravnih delova na koje je podeljena osnovna glavnica i prava koja u akcionarskom društvu pripadaju. U mnogim propisima koji reguliše ovu materiju u kapitalističkim zemljama akcija se definiše kao isprava o tome sa kohkom sumom akcionar učestvuje 5

Zakon o čeku ("Službeni list FNRJ", broj 105/1946, "Službeni list SFRJ", br. 12/1965, 50/1971, 52/1973 i "Službeni list SRJ", br, 46/1996)

7

u društvu. Izvesni pravni pisci kritikuju ovakve definicije i ističu da se isprava može kupiti i ispod nomi-nale, kao i za sumu veću od one koja je naznačena u ispravi, iznad nominale, pa iz toga izvlače zaključak da to ne pokazuje sa kohkom sumom kupac akcije učestvuje u osnovnoj glavnici određenog društva. Na svakoj ispravi mora da stoji izričito da je to »akcija«. Oblik i slog akcije određuju se društvenim pravilima, kojima se i prilaže obrazac akcije. Mnoga zakonodavstva obavezuju akcionarsko društvo da na svakoj akciji budu odštampane glavnije odredbe društvenih pravila. Ukoliko se štampaju izvodi iz društvenih pravila, obično se unose sledeći podaci: a) dan i broj rešenja kojim je odobreno osnivanje društva, kao i dan protokolisanja-registracije, kod suda i dan objavljivanja te registracije; b) broj i vrsta svake grupe akcija i nominalna vrednost koju predstavljaju; c) vrsta uloga, njegova vrednost i uslovi pod kojim je primljen; d) naročite koristi koje su priznate osnivačima; e) trajanje društva; f) kada će se i gde držati zborovi, skupštine društva. U nizu zemalja je zakonom predviđen najmanji iznos akcije. Na primer, u Nemačkoj je minimalni iznos akcije bio određen na 1.000 maraka, ali je u SR Nemačkoj ovaj iznos smanjen na 100 maraka usled težnje ka reprivatizaciji javne imovine i uvedene su tzv. Volksaktie. Takvi sitni akcionari po pravilu ne mogu imati nikakva prava u upravljanju akcionarskim društvom. Prava koja daje akcija mogu se svrstati u dve grupe: a) prava iz članstva (prava upravljanja) i b) prava učešća. Prava iz članstva su sledeća: a) da učestvuje u radu skupštine, da odlučuje o izboru organa, prihvatanju završnog računa i odluke o podeli dobiti; b) pravo glasa, c) pravo pobijanja poslova; d) ograničeno pravo kontrole poslovanja. Prava učešća se sastoje iz: a) prava na dividendu; b) prava na likvidacionu kvotu u slučaju da akcionarsko društvo stupi u likvidaciju; c) pravo na dobijanje novih akcija u slučaju povišenja osnovne glavnice ukoliko nije predviđeno drukčije u društvenim pravilima ili zaključkom skupštine akcionara. Akcije na donosioca se prenose predajom (tradicijom). Akcije na ime prenose se pismenom izjavom na samoj ispravi — indosamentom i predajom akcije. Indosiranje se vrši po pravilima za indosiranje menice. Međutim, indosament kod akcije na ime ima samo tzv. »transportnu funkciju«, a ne i garantovanja kao što je to slučaj u meničnom pravu. Ukoliko se radi o akciji na ime njen prenos može biti u pravilima društva uslovljen pristankom akcionarskog društva. O akcijama na ime i privremenicama akcionarsko društvo vodi posebnu knjigu (knjigu akcija). U ovu knjigu se unose naziv (ime, firma) i prebivalište imaoca akcije na ime i privremenice, iznosi uplata i prenosi, kao i dan upisa. Prenosi se unose po prijavi prenosioca ili pribavioca. Uz prijavu se mora podneti i akcija sa izjavom o prenosu, a društvo na akciji potvrđuje dan upisa u knjigu akcija. Kod akcija važi princip nedeljivosti. Ta nedeljivost se ispoljava u dva vida. Prvo, nemoguće je razdeliti, rastaviti pojedina članska prava. Drugo, ne postoji mogućnost idealne deljivosti akcije.

3.1.Kuponi i taloni

Pored akcije kao osnovne isprave, izdaju se kuponi (dividendni kuponi) i taloni. Ukoliko pravilima akcionarskog društva nije drukčije predviđeno kuponi glase na donosioca, bez obzira što je

8

akcija, na primer, izdata na ime. Kuponi su po svojoj prirodi takode hartije od vrednosti koje sadrže pravo na dividendu. Talon služi kao uputnica za prijem novih kupona ako su oni tokom vremena već iscrpljeni, utrošeni, ili kada su nestati. Talon se može preneti samo uz prenos prava na osnovu koga je izdat. Kuponi i taloni su redovni ali ne i bitni sastojci akcije. Oni se ne moraju izdati sa osnovnom ispravom. Mogu biti izdati posebno ukoliko isprava o akciji nestane može se zahtevati sudsko poništenje — amortizacija. Međutim, talon se ne može posebno amortizovati ako je nestao, već će se novi talon izdati samo onome kome pripada pravo na osnovu kojeg se talon izdaje. Posebno akcije na donosioca su lako prenosive pa su pogodne za berzanske poslove. Naravno, pri kotiranju na berzama dolazi do stalnih kolebanja tečaja (vrednosti) akcije. Stoga se sve akcije i nazivaju spekulativnim hartijama.

Zaključak Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente, pismene isprave koje sadrže imovinsko pravo i kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende zakonitom imaocu hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja, koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U tom smislu hartije od vrednosti su akcije, obveznice itd. Ove hartije su izraz ili vlasničkog, u slučaju akcija, ili kreditnog (kod obveznica) aranžmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima. U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, kosomani i slično. Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati Republika, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova: Ona je uvek u pisanoj formi, Sadrži neko građansko pravo i Postojanje i ostvarenje imovinskog prava je povezano sa postojanjem hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaćanja, kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično. Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži 6 elemenata: Vrstu hartije od vrednosti, Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti, Obavezu izdavača hartije od vrednosti, Mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, Serijski broj hartije od vrednosti Potpis izdavaoca hartije od vrednosti. Osnovna podela hartija od vrednosti je prema načinu određivanja korisnika hartije, pa razlikujemo: Hartija na ime poverioca (zakonitog imaoca) Hartija od vrednosti na donosioca hartije, koja je i prenosivija od hartije na ime, s obzirom na mogućnost ovlašćivanja trećeg lica kao korisnika isprave Hartije po naredbi (pravne, potpune hartije od vrednosti) u kojima je naznačeno ime poverioca, uz ovlašćenje da može da odrediti drugo lice kao korisnika. Ove hartije se prenose najlakše od svih hartija od vrednosti. Deonice ili akcije su udeo koji svaki učesnik u akcionarskom drušvu ima u imovini društva i podrazumeva ispravu pomoću koje njen vlasnik stiče pravo učešća u raspodeli dobiti akcionarskog društva, to jest ostvarivanju prava na dividendu. U zavisnosti od veličine sopstvenog učešća ostvaruje se pravo na: dividendu, upravljanje ili likvidacioni ostatak. Sredstva uložena u akcije nose sa sobom rizik da ne budu vraćena, ukoliko na primer dođe do likvidacije preduzeća. Sa druge strane, akcije pružaju i veću mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva, bilo po osnovu porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski rezultat.

9

Osnovni kapital društva podeljen je na akcije čija je najniža nominalna vrednost određena zakonskim propisima. Maksimalna vrednost se određuje statutom društva, odnosno ugovorom zaključenim između učesnika u društvu. Pod pojmom akcija najčešće se podrazumeva isprava koja se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stiče pravo, kako na učešće u organima upravljanja društva, tako i u raspodeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na donosioca. Moguće je i izdavanje akcija po naredbi. Akcije se mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik određen. Prema vremenu izdavanja dele se na privremene i stalne akcije. Privremene se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju dok vlasnik takve akcije ne uplati određenu svotu na ime svog udela, nakon čega se privremene akcije povlače i zamenjuju se stalnim. Prema sadržini prava imaoca, akcije mogu biti obične (statutom garantovana prava) i prioritetne (gde vlasnici imaju određene privilegije u odnosu na ostale učesnike). Akcijama trguju brokersko-dilerska društva ili ovlašćene banke, na organizovanom tržištu, berzi. Dividenda je deo profita koji akcionar naplaćuje na osnovu svoje akcije, a čiju visinu određuje skupština akcionara u zavisnosti od rezultata preduzeća i u skladu sa pravilima akcionarskog društva. Obično se utvrđuje u procentu od vrednosti akcije, a taj procenat se menja u zavisnosti od ostvarenog poslovnog rezultata. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzeća. Tržišna cena sigurnih akcija je njihova sadašnja vrednost. Dnevno kretanje cena akcija deluje nepredvidivo ali opšti indeks cena akcija (npr. Dou-Džons indeks) pokazuje uzlazno kretanje na duži rok. Koeficijent koji meri stepen rizičnosti svake akcije naziva se beta-koeficijent. On predstavlja odnos između rizičnosti date akcije i opšteg nivoa rizičnosti celog tržišta akcija i procenjuje se uobičajenim statističkim metodama. Menica je hartija od vrednosti po naredni kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da zahteva isplatu naznačenog novčanog iznosa od meničnog dužnika. Menica se ispisuje čitko i pismeno po predviđenom formatu i javlja se u vidu trasirane i sopstvene menice. Kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane menice postoji naredba o neopozivoj isplati. Menice se javljaju u sledećim oblicima: blanko, komisiona, kreditna, operativna itd. Ček je hartija od vrednosti, dakle pismena isprava kojom njen izdavalac, potpisnik daje banci bezuslovni nalog da podnosiocu isplati naznačenu sumu novca. U pogledu izdavaoca i lica kojem se isplaćuje ček (trasanta i trasata), razlikujemo bankarske i nebankarske čekove. Za razliku od menice, koja se izdaje i kada nema novca na računu, ček se izdaje samo uz postojanje novčanog pokrića jer se novac za isplaćivanje povlači iz deponovanih sredstava izdavaoca čeka. Ček uvek sadrži: naznaku koja vrsta hartije od vrednosti je u pitanju, bezuslovni nalog za isplatu naznačene svote, ime lica koje isplaćuje novčanu svotu, datum i mesto izdavanja, kao i potpis izdavaoca čeka (trasanta). U zavisnosti od namene. Ček može biti gotovinski, virmanski, obračunski, putnički itd. Ček se ne može izdati blanko i on može biti opoziv. Obveznica je hartija od vrednosti u kojima se izdavalac obavezuje da će licu na koga obveznica glasi, ili po njegovoj naredbi, ili donosiocu, isplatiti navedeni nominalni iznos sa ugovorenom kamatom u roku dospelosti. Obveznice su dužničke hartije od vrednosti i sa sobom nose obavezu izdavaoca da investitoru vrati pozajmljena sredstva. Skladišnica je stvarno-pravna hartija koju izdaju ovlašćena skladišta kao dokaz da je roba primljena na čuvanje.

10

Literatura 1. Tucaković, M.T. Menično pravo. Beograd: Beogradska trgovačka omladina, 1981.god, 2. Drakulić M., Osnovi Poslovnog prava, Beograd, FON, 2001. 3. Lucija Spirović-Jovanović, Uvod u Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum "Dunavreke Saradnja, Beograd, 2005. 4. Zakon o menici ("sl. list FNRJ" br. 104/46, "sl. list sfrj" br. 16/65, 54/70 i 57/89 i "sl. list srj" br. 46/96) 5. Zakon o čeku ("Službeni list FNRJ", broj 105/1946, "Službeni list SFRJ", br. 12/1965, 50/1971, 52/1973 i "Službeni list SRJ", br, 46/1996)

11

12