Hajdeger i Dekonstrukcija Metafizike

Mile Savi6

Institutzafilozofiju i druitvenuteoriju Beograd

UDKlll.l:165.62 Originalninaudnirad

HAJDEGERI DEKONSTRUKCIJA METAFIZIKE | . H ajdegerova interpr etacii a metaftzike evropskapojavai to pojava Filozofr.laje za Hajdegeraizrazitr> znadaja. SafilozofijomseradaEvropai safilozofijom od sudbinskog jedanpovesniprojektkoji nosiime,,Evropa."DovrSenje sedovr5ava ili ispunjenjefilozofijeje, sajednestrane,kraj filozofijekao metafiz1ke,a sa drugestrane,to je podetakcivilizacijekoja je potpuno MoZeseodekivati,misli on, da ie onatrametafizidkizasnovana. jati duZeod dosada5nje povesti.No, metafizibkepretpostavke ne odredujusamosudbinuEvrope.U Evropi sere5avasudbinazemlje s obziromna planetarnudominacijuevropskogprojekta.Da bi se nagovestionovi povesnipodetakneophodnoje vratiti se korak nazadizostvarene metafizikeu njen izvor kako bi se,na osnovu onog Stose dosadamislilo, otkrilo ono Stoje u metafiziciostalo nemiSljeno, a Stoje odredivaloono Stoje onaizriditclmislila.Jedan povesnipreokretje mogudemisliti samoukoliko mi5ljenjeima isto poreklokao i ono diji preokretzahteva.Na taj nadinsezatvara krug evropskemetafizidkepredajekoga trebasagledatiu novom svetlu. Filozofijaje za Hajdegeraoduvekbila metafizika,odnosno, onto-teologija. ,,Jermetafizikaje ne samoteo-logika,ve6 i ontologika.Ona,pre svega,nije ni samojedno,a ni samodrugo.Stavi5e onaje teo-logikazato 5toje ontologika."'- kaZeHajdeger.Ovo specifidnojedinstvoodreduje,premanjentu,osobenost zapadne kultureu celokupnojtradiciji.Metafizikaoduvekmisli bivstvujuie kao kao takvo u celini, kako u smisluosnovnogtazloga,takoiu smisiukrajnjegosnova.Stvarmetafizidkogmi5ljenjaje bite (Sein). Mada je bi6e najizvornijastvarmi5ljenja,ono u metafizicinije t

Hu.jdeg... M.: Miiljenje i pevanje ,Nolit, Beograd, 1982. s. 7l .

= : = '2 6 l E U ;

'9 q J

=

10

izvornomi5ljeno.Onaje zaboravilapravismisaobi6aponi5tavaju6i razliku izmedunjegai bivst vuju6eg (Seiende).Zbog togaje porrebno obnoviti smisaoove ontolo5kerazllke. Polaze(iod jednog tumadenjagrdkogodredenjabiia ontolo5karazlikaje u metafiziciizbrisana.Ova indiferencijaje potom samorazumljivoprenotenakroz predaju.Tako su se oblikovale razli(ite predrasudeo smislubiia.2 Premajednoj biie je najop5tiji pojam.Medutim,op5tostbiia nije isto Stoi logidkaop5tostroda. Bi6e ne odreduje,niti ogranidava, najvi5uregrlubivstvuju6egukoliko je ovo pojmovnoartikulisanopremarodui vrsti.U nemogudnosti tradicionalnelogike da defini5ebi6eHajdegerne vidi prigovor protivnjegovogsmisla,vei nedostatak samelogike.pitanjeo smislu bi6a nije Skolskopitanje, vei pitanje od sudbonosnogznadajas obziromda je filozofskaistina,,suStinska istinaljudskogtu-bi6a (Da-Sein)."'Ono, dakle,nije razumljivopo sebi.Samorazumljivostje uvelasmisaobiia u zaborav.Cak i vile: do zaboravadaje bi(e zaboravljeno.Tako je na najdoslednijinadinutvrdenonerazlikovanjeizmedubi6ai bivstvujuieg. S obzirom na zna(ajkoji ima pitanjeo biiu, neophodnoje da se to ,,po poloZajuprvo, najprekao naj5ire,zatim najdublje,i najzadkao najizvornrjepitanje"a najozbiljnije ponovo postavi. Ono je, premaHajdegeru,najSire,jer obuhvatasve ito jeste,jer ima granicuu onom Stojednostavnonije, t niita. No, i samoni5ta spadau ovo pitanje. Ono je najdubljezaro Sroispitujuii ono Sro jeste traZi njegovu najdublju osnovu u smislu horizontau kome sva pitanja dobijaju smisao.Na kraju, ono je najizvornije,jer se tide samogdoveka,jer samodovekmoZeda preduzmetakvo ispitivanje,i stogaStotakvoispitivanjekonstitui5edoveka. Kako je moglo do6i do toga da se zaboraviizvomi smisao ovako sudbonosnog pitanja?Razlogje u njegovojdvosmislenosti. Metafizikagovori o bivstvujuiemkao bivstvujudemu celini. ,,Bivstvuju6eznadikod Grka m, a ono Stobivstvujuie dini bivstvujuiim jeste suitina bivstvujuieg i njegovobiie. Ovo Grci oznadavajusa ousia!" Bivstvenosrbivstvuju(,eg, ousia (Seinheit)je dvosmisI Heidegger,M.: SeinundZeit, M. Niemeyer, Ttibingen,1986.s. 2. 3 H"id"gg"., M.: Die Grunbegrifeder Methaphysik,G. A.Bd.Z9l30.y. Klosterman,Frankfuftam M. 1982.s. 28. a Ha.ldeger, M.: IJvodu metafiziku,Y . Karadli(.Beograd,1976. s. 20. 5 Heidegger, M .: G.A .8d.29/30.s.59.

lena:jednom se odnosina bivstvujuieu smislunajvi5eop5tosti, drugi put u smislunajvi5egbivstvujudeg.Metafizika gubi iz vida ovu dvoznadnostkoja joj leLi u osnovi.U stvari,Grcima se biie otvarakao phisis.'No, phlsrsje dvosmisleno:kao bivstvujudeu celini i kao bivstvenost(ousia). Kod Grka nemarazdvajanjaovih zna(enja,vei su,kao kod Aristotela,ukljudenau jedinstvenupruu filozffiu. ,,Nemadvaju razliditih disciplina,negopitanje o bivstvuju6emu celini i pitanjeo tome Staje bi6e bivstvujudeg,njegova su5tina,njegovapriroda(Natur),on (Aristotel)oznadavakao prvu filozofiju...Prvafilozofijaje pitanjeo phisis u njenomdvostrukom_ znadenju:pitanje o bivstvujuiem kao celini i pitanje o biiu."' je, premaHajdegeru,ostalanerazludena tokom Ova dvosmislenost celemetafizidkepovesti.Govore6io bivstvujuiemu celini metafizika transcendira,nadilazisveukupnobivstvuju6ei pri tom zadrlava dvojstvobivstvuju6egkao posebnog,pojedinadnogbivstvujuieg, i onogStoomogu6avada nekobivstvujuieuop5tejeste.Grdko to on tako moZeda ozna(avaistovremenoi entia (ta onta) i esse (to eitwi). Grci su razumelismisaobiia kao ousia,odnosnoparousia. Latinski prevod kao substantiqne pogadanjen izvorni smisao. Hajdegertumabiousia kao An-wesen,prisustvo.,,Bi6epo Grcima u osnovi prikazujeprisustvo,"kaZeon.oPolaze1iod toga vidi se kako je bilo moguie da Grci bi6e shvatajukao physis.Na osnovu ispitivanja porekla redi biie i physis Hajdeger dolazi do zakljudka da ono Sto se imenuje redju ,bi6e' odgovarazna(,enjt,physis'. Meclutimu Grdkoj je to ostalo neizredeno.Zbog togaje tok razumevanjabiia mogaokasnijeda sepreobrazi. SaPlatonomi Aristotelom,kaLeHajdeger,zbirase,,podetni kraj velikog podetka."Bi6e je sadashvaienokao ,,ideja"- idea, eidos.Time je ve6omoguientok kasnijegrazumevanjabiia. Hajdeger tumadi idea kao ono Sto se opaZakod nedegvidljivog, kao t prizor (Anblick), izgled, eidos.lzgled neke stvarije ono u demuse F ona predstavlja,ono Stoona jeste. U izgledanjuonog kako i Sta >af ousia:kao prisunekastvarjeste,u njemupodinjenjenoprisr-rstvo, stvonekogbivstvujudeg,ili kao prisustvonekogizgleda.Ovoraz; tr u Ha.ldeger, M:. I|vod u metafiziku,s. 114. ,,Mi znamo:bi6e se otvara Grcima kao physis. Izrastajuie-prebivaju6evladanjeje u sebi u isti mah sijaju6e pojavljivanje." 7 M .: G. A.8d.29130.s. 5o. Heidegger, 8 M.: Uvodu metafiziku,s.75. Hajdeger,

N 'l

1l

'9 q J

=

10

izvornomi5ljeno.Onaje zaboravilapravismisaobi6aponi5tavaju6i razliku izmedunjegai bivst vuju6eg (Seiende).Zbog togaje porrebno obnoviti smisaoove ontolo5kerazllke. Polaze(iod jednog tumadenjagrdkogodredenjabiia ontolo5karazlikaje u metafiziciizbrisana.Ova indiferencijaje potom samorazumljivoprenotenakroz predaju.Tako su se oblikovale razli(ite predrasudeo smislubiia.2 Premajednoj biie je najop5tiji pojam.Medutim,op5tostbiia nije isto Stoi logidkaop5tostroda. Bi6e ne odreduje,niti ogranidava, najvi5uregrlubivstvuju6egukoliko je ovo pojmovnoartikulisanopremarodui vrsti.U nemogudnosti tradicionalnelogike da defini5ebi6eHajdegerne vidi prigovor protivnjegovogsmisla,vei nedostatak samelogike.pitanjeo smislu bi6a nije Skolskopitanje, vei pitanje od sudbonosnogznadajas obziromda je filozofskaistina,,suStinska istinaljudskogtu-bi6a (Da-Sein)."'Ono, dakle,nije razumljivopo sebi.Samorazumljivostje uvelasmisaobiia u zaborav.Cak i vile: do zaboravadaje bi(e zaboravljeno.Tako je na najdoslednijinadinutvrdenonerazlikovanjeizmedubi6ai bivstvujuieg. S obzirom na zna(ajkoji ima pitanjeo biiu, neophodnoje da se to ,,po poloZajuprvo, najprekao naj5ire,zatim najdublje,i najzadkao najizvornrjepitanje"a najozbiljnije ponovo postavi. Ono je, premaHajdegeru,najSire,jer obuhvatasve ito jeste,jer ima granicuu onom Stojednostavnonije, t niita. No, i samoni5ta spadau ovo pitanje. Ono je najdubljezaro Sroispitujuii ono Sro jeste traZi njegovu najdublju osnovu u smislu horizontau kome sva pitanja dobijaju smisao.Na kraju, ono je najizvornije,jer se tide samogdoveka,jer samodovekmoZeda preduzmetakvo ispitivanje,i stogaStotakvoispitivanjekonstitui5edoveka. Kako je moglo do6i do toga da se zaboraviizvomi smisao ovako sudbonosnog pitanja?Razlogje u njegovojdvosmislenosti. Metafizikagovori o bivstvujuiemkao bivstvujudemu celini. ,,Bivstvuju6eznadikod Grka m, a ono Stobivstvujuie dini bivstvujuiim jeste suitina bivstvujuieg i njegovobiie. Ovo Grci oznadavajusa ousia!" Bivstvenosrbivstvuju(,eg, ousia (Seinheit)je dvosmisI Heidegger,M.: SeinundZeit, M. Niemeyer, Ttibingen,1986.s. 2. 3 H"id"gg"., M.: Die Grunbegrifeder Methaphysik,G. A.Bd.Z9l30.y. Klosterman,Frankfuftam M. 1982.s. 28. a Ha.ldeger, M.: IJvodu metafiziku,Y . Karadli(.Beograd,1976. s. 20. 5 Heidegger, M .: G.A .8d.29/30.s.59.

lena:jednom se odnosina bivstvujuieu smislunajvi5eop5tosti, drugi put u smislunajvi5egbivstvujudeg.Metafizika gubi iz vida ovu dvoznadnostkoja joj leLi u osnovi.U stvari,Grcima se biie otvarakao phisis.'No, phlsrsje dvosmisleno:kao bivstvujudeu celini i kao bivstvenost(ousia). Kod Grka nemarazdvajanjaovih zna(enja,vei su,kao kod Aristotela,ukljudenau jedinstvenupruu filozffiu. ,,Nemadvaju razliditih disciplina,negopitanje o bivstvuju6emu celini i pitanjeo tome Staje bi6e bivstvujudeg,njegova su5tina,njegovapriroda(Natur),on (Aristotel)oznadavakao prvu filozofiju...Prvafilozofijaje pitanjeo phisis u njenomdvostrukom_ znadenju:pitanje o bivstvujuiem kao celini i pitanje o biiu."' je, premaHajdegeru,ostalanerazludena tokom Ova dvosmislenost celemetafizidkepovesti.Govore6io bivstvujuiemu celini metafizika transcendira,nadilazisveukupnobivstvuju6ei pri tom zadrlava dvojstvobivstvuju6egkao posebnog,pojedinadnogbivstvujuieg, i onogStoomogu6avada nekobivstvujuieuop5tejeste.Grdko to on tako moZeda ozna(avaistovremenoi entia (ta onta) i esse (to eitwi). Grci su razumelismisaobiia kao ousia,odnosnoparousia. Latinski prevod kao substantiqne pogadanjen izvorni smisao. Hajdegertumabiousia kao An-wesen,prisustvo.,,Bi6epo Grcima u osnovi prikazujeprisustvo,"kaZeon.oPolaze1iod toga vidi se kako je bilo moguie da Grci bi6e shvatajukao physis.Na osnovu ispitivanja porekla redi biie i physis Hajdeger dolazi do zakljudka da ono Sto se imenuje redju ,bi6e' odgovarazna(,enjt,physis'. Meclutimu Grdkoj je to ostalo neizredeno.Zbog togaje tok razumevanjabiia mogaokasnijeda sepreobrazi. SaPlatonomi Aristotelom,kaLeHajdeger,zbirase,,podetni kraj velikog podetka."Bi6e je sadashvaienokao ,,ideja"- idea, eidos.Time je ve6omoguientok kasnijegrazumevanjabiia. Hajdeger tumadi idea kao ono Sto se opaZakod nedegvidljivog, kao t prizor (Anblick), izgled, eidos.lzgled neke stvarije ono u demuse F ona predstavlja,ono Stoona jeste. U izgledanjuonog kako i Sta >af ousia:kao prisunekastvarjeste,u njemupodinjenjenoprisr-rstvo, stvonekogbivstvujudeg,ili kao prisustvonekogizgleda.Ovoraz; tr u Ha.ldeger, M:. I|vod u metafiziku,s. 114. ,,Mi znamo:bi6e se otvara Grcima kao physis. Izrastajuie-prebivaju6evladanjeje u sebi u isti mah sijaju6e pojavljivanje." 7 M .: G. A.8d.29130.s. 5o. Heidegger, 8 M.: Uvodu metafiziku,s.75. Hajdeger,

N 'l

1l

likovanje se nalazi u osnovi razlikovanja existentia- essentia.Ako se idea (izgledanje) shvati kao prisustvo, onda ono moLe dazna(.i stalnost, postojanost (Stlindigkeit). Onda je to santo izdvajanje iz neke neskrivenosti(ednostavno estin), ili ne5to 5to se izdvaja - a estin.'Prisustvo tad oznadava da-bit i ita-bit. Po5to nadvladava shvatanle bi6a kao ideje u smislu ita-biri, bi6e dobija smisao onog Sto uistinu jeste (ontos on) nasuprot pojedinadnog bivstvujuieg koje istinski ne bivstvuje. Da-bit nestaje iz vidokruga miSljenja. Ideja postaje paradigma, uzor prema kome se kasnryerazvijarazlikovanje ideje (suitine) i pojave. Ujedno to je koren premetanja istine kao neskrivenosti u istinu kao tadnost videnja. Menja se izvorni smisao logos-a. ktgos kao iskaz postaje mesto istine kao tadnosti.Kao kazivanje nedegao nedemu on se vezuje za ono o demu govori , hypokeimenon,subjectnru.Tako se potvrduje zna(enje ousia kao prisutnosti,postojanosti.Pravo bivstvujuie je uvek-bivstvujuie. Ono Stoje najpostojanrjeu prisustvujesteideja, uzor, kao ono na Sto se uvek vraiamo, ono Stoje predleZeie,lq,pokeinrcnon, subjectum,kasnije predmet.Tako je otvorena moguinost (mada ne i jedina) da se biie u razliditim formama tumadi kao stalna prisutnost - substantia, ego cogito . subject , ja , r.on. duh , volja , bog ...

'O O J

=

Pomenuta razlika koja proizilazt iz dvoznadnosti biia, izgradena, ali ne izredenajo5 kod Aristotela, doz-voljavada se celina bivstvujuie,q predodi u smislu najop5tijeg roda, najviSeg, boZanskogbivstvujuieg ili krajnjeg uzroka. Na osnovu toga je mogu6e razumeti kako je metafizika istovremenoontologija i teologija. Teoloiki karakter metafizike bio je mogui, ne zato Sto se grdka filozofija preoblikovala u hriSiansku teologiju, nego zato Sto je bivstvuju6e otkriveno na taj nadin da je to otkri6e u sebi dozvoljavalo i odredivalo nadin na koji ie hriSianska teologija da preuzme griku filozofiju. Ono Stoje kod Aristotela bilo prisutno kao jedna neizridita mogu6nostHajdeger otkriva eksplicitno razvijeno u sholastidkoj filozofiji kao ,,...spoznajukrajnjeg (u smislu prouzrokovanja (Verursachung)),najop5tijeg (u smislu apstrakcije) i najviSegbivstvujuieg (u smislunadinabi6a (Seinsart))."r0 Uopite, postaristotelovskametafizika ne zasnivasvoj razvoj na preuzimanju i nastavljanju Aristotelovog filozofskog sistema,nego na ,,nerae

isto,s. i 92. r" H"id"gg"r, M.: G. A. Bd. 29130.s.'17.

I2

zumevanjuupitnostii otvorenostiu kojimaPlatoni Aristotel ostavljaju centralneprobleme."" Odsaddva momentauskradujupojavljivanjeizvomog smisla koncepcijasvetapremakojoj secelinabivstfilozofije: hriS6anska vujuieg deli na boga,prirodui doveka;i matematidkaspoznaja. Njihov spoj Hajdegerobja5njavaprekodinjeniceda teologijavidi celinubivstvujuiegtakokao da je prethodnoracionalnomiSljeno izmeclutvorcai u boZijemumu. Merlutim,dim oslabipovczanost stvorenog,a ljudskium stekneprevlast.brvstvujudesemoZemisliti matematidkiu smisluda je postaloproradunljivo.Ujedno,tu se postavljakao jedina radamodernatehnikakroz koju se nriSljenje merodavnaosnovabiia. PremaHajdegeru,izmakao Stu.leu ovakvomtoku ispuSteno? je smisaobiia koji je u svojojistini otkrivenu Grdkojrazumevanjem Tumadenjeprisutnosti bi6akao ousia- prisutnosti(An-wesenheit). je, oduvalo doduSe,spomenna parousia(ousia)kao postojanosti, pravismisaobi(a- vrente,ali u oblikukoji je odgovaraoprevodenju v-remena ortsisu substantia,odnosnou oblikuu komeu razumevanju je jedna Vreme njegovadimenzija sadainjost. preovladavasamo nije uvek tumadeno oduvekbilo u temeljuodredivanjabi6a,mada vremenaje u razum^evanju na izvomi nadin.Prevlastsada5njosti o zaboravu Smisao biia, kao biia.'' za Hajdegerasvedodanstvo karakHajdeger u ekstatidkom nalazi temeljnjegovogruumevanja. pokaZe vremena kao smisla treba da se bi6a teru vremena.Potvrda analiticitu-biia (Da-Sein)diji je smisaovrei u egzistencijalnoj (Zeitlichkeit;13. Medutim,ovaj ekstatidkimomenatpreomenost Temelj se pokazujekao bez-temelj, temelja. braiava sam smisao t'

Beograd,1977. s.16. Hujd"g.r,M.-.Kanti problemnetafizike,ldeje, rt H.id"gg"r, M.'. Zw'SacheclesDenkens,M. NiemeyrVerlag,Tiibingen. 1969.s.2.,,Sta daje povodada se zajednoimenujuvremeibiie? Od podetka mi5ljenjado danasbi6eoznadavaisto Stoi prisustvo(Anwesen). zapadnoevropskog govori sadainjost.Prcmavaie1oj predstavi lz prisustva,prisutnosti(Anwesenheit) vremena.Bi6e kao prisutova zajednosaproSloiiui buduino56udini karakteristiku nostseodredujevremenom." 13 H"idegg"r.M.: .!err uttclZeit,s. 37l.,,Vra6ajuii se sebibuduinosno, se.Bilostiz buduinostiizvirei dovodisebeu situacijuosadalnjavaju6i odludnost Taj fenomen, to tako Stobivia (bolje:bijuia) buduinostotpu5taiz sebesadainjost. buduinostzovemovremenost. na ovajnadinjedinstvenkaobijuii - osadalnjavajuia Samoukolikoje tubideodredenokao vremenostono samomsebiomoguiavanazodludnosti.Vremenostserazotkrivakao nadenopravomoii-biti-celimistrdavaju6e smisaopravebrige(Sorge)."

L ,q

N r,i I

l3

likovanje se nalazi u osnovi razlikovanja existentia- essentia.Ako se idea (izgledanje) shvati kao prisustvo, onda ono moLe dazna(.i stalnost, postojanost (Stlindigkeit). Onda je to santo izdvajanje iz neke neskrivenosti(ednostavno estin), ili ne5to 5to se izdvaja - a estin.'Prisustvo tad oznadava da-bit i ita-bit. Po5to nadvladava shvatanle bi6a kao ideje u smislu ita-biri, bi6e dobija smisao onog Sto uistinu jeste (ontos on) nasuprot pojedinadnog bivstvujuieg koje istinski ne bivstvuje. Da-bit nestaje iz vidokruga miSljenja. Ideja postaje paradigma, uzor prema kome se kasnryerazvijarazlikovanje ideje (suitine) i pojave. Ujedno to je koren premetanja istine kao neskrivenosti u istinu kao tadnost videnja. Menja se izvorni smisao logos-a. ktgos kao iskaz postaje mesto istine kao tadnosti.Kao kazivanje nedegao nedemu on se vezuje za ono o demu govori , hypokeimenon,subjectnru.Tako se potvrduje zna(enje ousia kao prisutnosti,postojanosti.Pravo bivstvujuie je uvek-bivstvujuie. Ono Stoje najpostojanrjeu prisustvujesteideja, uzor, kao ono na Sto se uvek vraiamo, ono Stoje predleZeie,lq,pokeinrcnon, subjectum,kasnije predmet.Tako je otvorena moguinost (mada ne i jedina) da se biie u razliditim formama tumadi kao stalna prisutnost - substantia, ego cogito . subject , ja , r.on. duh , volja , bog ...

'O O J

=

Pomenuta razlika koja proizilazt iz dvoznadnosti biia, izgradena, ali ne izredenajo5 kod Aristotela, doz-voljavada se celina bivstvujuie,q predodi u smislu najop5tijeg roda, najviSeg, boZanskogbivstvujuieg ili krajnjeg uzroka. Na osnovu toga je mogu6e razumeti kako je metafizika istovremenoontologija i teologija. Teoloiki karakter metafizike bio je mogui, ne zato Sto se grdka filozofija preoblikovala u hriSiansku teologiju, nego zato Sto je bivstvuju6e otkriveno na taj nadin da je to otkri6e u sebi dozvoljavalo i odredivalo nadin na koji ie hriSianska teologija da preuzme griku filozofiju. Ono Stoje kod Aristotela bilo prisutno kao jedna neizridita mogu6nostHajdeger otkriva eksplicitno razvijeno u sholastidkoj filozofiji kao ,,...spoznajukrajnjeg (u smislu prouzrokovanja (Verursachung)),najop5tijeg (u smislu apstrakcije) i najviSegbivstvujuieg (u smislunadinabi6a (Seinsart))."r0 Uopite, postaristotelovskametafizika ne zasnivasvoj razvoj na preuzimanju i nastavljanju Aristotelovog filozofskog sistema,nego na ,,nerae

isto,s. i 92. r" H"id"gg"r, M.: G. A. Bd. 29130.s.'17.

I2

zumevanjuupitnostii otvorenostiu kojimaPlatoni Aristotel ostavljaju centralneprobleme."" Odsaddva momentauskradujupojavljivanjeizvomog smisla koncepcijasvetapremakojoj secelinabivstfilozofije: hriS6anska vujuieg deli na boga,prirodui doveka;i matematidkaspoznaja. Njihov spoj Hajdegerobja5njavaprekodinjeniceda teologijavidi celinubivstvujuiegtakokao da je prethodnoracionalnomiSljeno izmeclutvorcai u boZijemumu. Merlutim,dim oslabipovczanost stvorenog,a ljudskium stekneprevlast.brvstvujudesemoZemisliti matematidkiu smisluda je postaloproradunljivo.Ujedno,tu se postavljakao jedina radamodernatehnikakroz koju se nriSljenje merodavnaosnovabiia. PremaHajdegeru,izmakao Stu.leu ovakvomtoku ispuSteno? je smisaobiia koji je u svojojistini otkrivenu Grdkojrazumevanjem Tumadenjeprisutnosti bi6akao ousia- prisutnosti(An-wesenheit). je, oduvalo doduSe,spomenna parousia(ousia)kao postojanosti, pravismisaobi(a- vrente,ali u oblikukoji je odgovaraoprevodenju v-remena ortsisu substantia,odnosnou oblikuu komeu razumevanju je jedna Vreme njegovadimenzija sadainjost. preovladavasamo nije uvek tumadeno oduvekbilo u temeljuodredivanjabi6a,mada vremenaje u razum^evanju na izvomi nadin.Prevlastsada5njosti o zaboravu Smisao biia, kao biia.'' za Hajdegerasvedodanstvo karakHajdeger u ekstatidkom nalazi temeljnjegovogruumevanja. pokaZe vremena kao smisla treba da se bi6a teru vremena.Potvrda analiticitu-biia (Da-Sein)diji je smisaovrei u egzistencijalnoj (Zeitlichkeit;13. Medutim,ovaj ekstatidkimomenatpreomenost Temelj se pokazujekao bez-temelj, temelja. braiava sam smisao t'

Beograd,1977. s.16. Hujd"g.r,M.-.Kanti problemnetafizike,ldeje, rt H.id"gg"r, M.'. Zw'SacheclesDenkens,M. NiemeyrVerlag,Tiibingen. 1969.s.2.,,Sta daje povodada se zajednoimenujuvremeibiie? Od podetka mi5ljenjado danasbi6eoznadavaisto Stoi prisustvo(Anwesen). zapadnoevropskog govori sadainjost.Prcmavaie1oj predstavi lz prisustva,prisutnosti(Anwesenheit) vremena.Bi6e kao prisutova zajednosaproSloiiui buduino56udini karakteristiku nostseodredujevremenom." 13 H"idegg"r.M.: .!err uttclZeit,s. 37l.,,Vra6ajuii se sebibuduinosno, se.Bilostiz buduinostiizvirei dovodisebeu situacijuosadalnjavaju6i odludnost Taj fenomen, to tako Stobivia (bolje:bijuia) buduinostotpu5taiz sebesadainjost. buduinostzovemovremenost. na ovajnadinjedinstvenkaobijuii - osadalnjavajuia Samoukolikoje tubideodredenokao vremenostono samomsebiomoguiavanazodludnosti.Vremenostserazotkrivakao nadenopravomoii-biti-celimistrdavaju6e smisaopravebrige(Sorge)."

L ,q

N r,i I

l3

bezdan(Abgrund).Razumevanjebez,temeljau privativnomsmislu, kao nemoguinostracionalnogutemeljenjasmislabi6a,jesteposle_ dica metafizidkogodredenja.Nemoguinostracionalnogutemelje_ nja,ne znadi,medutim,daje smisaobilabez porekla,daje smisao i stinski bez-zav1Eaj an.B ez-zavi(ajnosti nemogudno st raiionalnog utemeljenjasu teikoie samou horizontumetafizidkogmi5ljenjai njihovo vaLenjeje odredenovaZenjemmetafizike.,,teStoeateii u jezlkt, kaZeHajdeger.NaSizapadnijezicisu, svaki na svoj nadin, jezici metafizidkogmi5ljenja.Da li je suitina zapadnihjezikasamo metafizidkai stogatrajno proZeraonto-teo-logikomili ovi jezici pruZajudruge mogudnostikazivanja,a Stou isti mah znadii kazuju1,eg nekazivanja- to pitanjemorada ostaneotvoreno...ra U demuje teSkoiasajezikom? Vreme i biie se uzajamno odreduju.Ako kaZemo:biiejeste,vremejeste,mogli bismo-,zavedeni metafizidkomstrukturomjezlka,rei;-da iz njihovoguzjamnog odredenjaproizllazidaje vremebivstvujuie i daje biie ur"*"no. Medutim, upozoravaHajdeger,vreme i biie nisu unutar-svetske stvari. Samo za bivstvuju6eima smislare6i da ono jeste. ,,Ne kaZemo:biie jeste, vremejeste, nego ima (es gibD biea i ima vremena."rs Iz ovog Es gibt (i*u, ono Oule)HajdegerizdvajaEs i nalaziu njemu das Ereignis, dogadaj.,,prematome Ono koje daje u ,,onodaje bi6e", ,,onodaje vreme" pokazujese kao dogadaj.,a16 Pri tome trebabiti oprezan'. dogaclajnrje neko bivstvujuie, pamu ne pristaje pojam Stastva,tradicionalnoprotumadenesuitine i op5tostiroda.Stogasepod njegane mogupodvestipojmovi biia i vremena.Ishod je: ,,Zeit und Sein ereignetim Ereignis,,tl. Za dogaclajsene moZereii: ,,dogadaj jeste*,ili ,,imadogadaja,,. MoZe se samore(i: ,,DasEreignisereignet".l8S obziromna metafizidku strukturu jezika,Hajdeger zahtevada se smisaoovog iskazane procenjujepremanjegovompozitivnomsadrZaju, vei premaonom Stoon pokazujei naslu6uje.Njegovanemultost nebi proiztlazila iz nekenjegovemanjkavosti,veCiz manjkavostimetafizidkoghorizontai jezlka u kome se on iskazuje.postojeii jezik-mi5ljenje zalvN a ono Stoiz njegagovori. Zbog togaHajdegerzahteva,,novu Q q J

t4

ra Haideger,M. : Miiljenje i pevanje,s.81. 15 Heidegger, M .: Zur SachedesDenkens,s.4-5 16 isto,s. 23. 17 isto,r.20 18 isto,s.25.

briZnostpremagovoru, nikakvo iznalaLenjenovih termina kao Sto sam nekad mislio, ve( vra1anjenazadna izvorni sadrZajna5eg '' u zamiranjuzahvaienoggovora." vlastitog,ali neprestano Stase,pak,moZere6i o dogadaju?Ono Stoova redoznadava ,,dogadase samou jednini, ne, nikako vi5e puta,ve6 samojednom."2nDogadajje dakle neka vrsta podetka,onog Sto svoJom velidinom nadilaziono Sto sledi iza njega. ,,Taj podetakje osvit grdke filozofije. U njemu se po prvi put dovek zapadapodlLeiz jednognarodstvasnagomsvogjezika sprambi6au celini."" Nakon ovog podetka,povestzapadajepovestkdvotvorenja.Posmatrano istorijski ona seogledau preobraZajugrdkogmi5ljenjaprevoclenjem tumadenjusveta,u na rimsko-latinski,u hri56ansko-teolo5kom veka, mi5ljenju novog u vladavini dematematidko-tehnidkom (kasnije i fa5izam). Hajdeger dodaje mokratije,komunizma evropskeegzistencije Kako,dakle,iskoraditiiz neautentidne je, premaHajdepodetka? autentidnog Ovo i ponovodoii u svetlost jer odlqduje sudbinazemlje. se u Evropi geru,najzna(ajnijizadatak, joS ispred nas kao daleki poziv traje, stoji uvek Podetak,kaZeon, je evropski velidinu. To iskljudivo njegovu da ponovodostignemo jo5 jer moZe ozbiljno da otpobne. ne sa zadatak, dijalog ,,istokom" je na mesta sa istog svetskog kaZe on, da se samo ,,Moje uverenje, jedan je prirediti i obrat, svet rnoZe moderni tehnidki nastao kome da se taj obrat ne *o7s dogoditi preuzimanjemzen-budizmaili je potrebnapomoi drugihistodnihiskustavasveta.ZapremiSljanje evropskepredajei njenog novog usvajanja.Mi5ljenje se preobralava samo mi5ljenjem koje ima isto poreklo i odredenje."" Mesto preokretamoZeda budejezik shvaien u poetsko-mitskom smislu.S obziromna Hajdegerovuuverenostu najdubljusrodnost nemadkogjezika sa grdkim jezikom-mi5ljenjem,(za razllku, na primer,od Francuzakoji, premanjemu,ne uspevajusvojomracionalno5duda shvatesu5tinusveta),Nemcimapripadaposebanzadatak.U onom smislu u kome je grdki jezik bio provincijalanu antici u tom smisluje nemadkiu modernomsvetu.Dakle, vode6i. ,,Stogasmo pitanjeo bi6u povezalisasudbinomEvropeu kojoj se le saR. Wisserom" , Gtediita5-6189.s. 164. M. Heideggera ,,Razgovor 20 M.: Miilienje i pevanje, s. 52. Ha.ldeger, . 21 " ,Theorial-2. 1988.s. 138. njemadkoguniverziteta ,,samopotvrilivanje 22 " od 23.rujna 1966.,Sutli6,V.: Kako iitati ,,Rurgouorru Heideggerom Heideggera, A. Cesarec,Zagreb,s. 327. (prenetoiz Der Spiegel, Hamburg,3l . 5. r976.)

F rA D

N O 'j

15

bezdan(Abgrund).Razumevanjebez,temeljau privativnomsmislu, kao nemoguinostracionalnogutemeljenjasmislabi6a,jesteposle_ dica metafizidkogodredenja.Nemoguinostracionalnogutemelje_ nja,ne znadi,medutim,daje smisaobilabez porekla,daje smisao i stinski bez-zav1Eaj an.B ez-zavi(ajnosti nemogudno st raiionalnog utemeljenjasu teikoie samou horizontumetafizidkogmi5ljenjai njihovo vaLenjeje odredenovaZenjemmetafizike.,,teStoeateii u jezlkt, kaZeHajdeger.NaSizapadnijezicisu, svaki na svoj nadin, jezici metafizidkogmi5ljenja.Da li je suitina zapadnihjezikasamo metafizidkai stogatrajno proZeraonto-teo-logikomili ovi jezici pruZajudruge mogudnostikazivanja,a Stou isti mah znadii kazuju1,eg nekazivanja- to pitanjemorada ostaneotvoreno...ra U demuje teSkoiasajezikom? Vreme i biie se uzajamno odreduju.Ako kaZemo:biiejeste,vremejeste,mogli bismo-,zavedeni metafizidkomstrukturomjezlka,rei;-da iz njihovoguzjamnog odredenjaproizllazidaje vremebivstvujuie i daje biie ur"*"no. Medutim, upozoravaHajdeger,vreme i biie nisu unutar-svetske stvari. Samo za bivstvuju6eima smislare6i da ono jeste. ,,Ne kaZemo:biie jeste, vremejeste, nego ima (es gibD biea i ima vremena."rs Iz ovog Es gibt (i*u, ono Oule)HajdegerizdvajaEs i nalaziu njemu das Ereignis, dogadaj.,,prematome Ono koje daje u ,,onodaje bi6e", ,,onodaje vreme" pokazujese kao dogadaj.,a16 Pri tome trebabiti oprezan'. dogaclajnrje neko bivstvujuie, pamu ne pristaje pojam Stastva,tradicionalnoprotumadenesuitine i op5tostiroda.Stogasepod njegane mogupodvestipojmovi biia i vremena.Ishod je: ,,Zeit und Sein ereignetim Ereignis,,tl. Za dogaclajsene moZereii: ,,dogadaj jeste*,ili ,,imadogadaja,,. MoZe se samore(i: ,,DasEreignisereignet".l8S obziromna metafizidku strukturu jezika,Hajdeger zahtevada se smisaoovog iskazane procenjujepremanjegovompozitivnomsadrZaju, vei premaonom Stoon pokazujei naslu6uje.Njegovanemultost nebi proiztlazila iz nekenjegovemanjkavosti,veCiz manjkavostimetafizidkoghorizontai jezlka u kome se on iskazuje.postojeii jezik-mi5ljenje zalvN a ono Stoiz njegagovori. Zbog togaHajdegerzahteva,,novu Q q J

t4

ra Haideger,M. : Miiljenje i pevanje,s.81. 15 Heidegger, M .: Zur SachedesDenkens,s.4-5 16 isto,s. 23. 17 isto,r.20 18 isto,s.25.

briZnostpremagovoru, nikakvo iznalaLenjenovih termina kao Sto sam nekad mislio, ve( vra1anjenazadna izvorni sadrZajna5eg '' u zamiranjuzahvaienoggovora." vlastitog,ali neprestano Stase,pak,moZere6i o dogadaju?Ono Stoova redoznadava ,,dogadase samou jednini, ne, nikako vi5e puta,ve6 samojednom."2nDogadajje dakle neka vrsta podetka,onog Sto svoJom velidinom nadilaziono Sto sledi iza njega. ,,Taj podetakje osvit grdke filozofije. U njemu se po prvi put dovek zapadapodlLeiz jednognarodstvasnagomsvogjezika sprambi6au celini."" Nakon ovog podetka,povestzapadajepovestkdvotvorenja.Posmatrano istorijski ona seogledau preobraZajugrdkogmi5ljenjaprevoclenjem tumadenjusveta,u na rimsko-latinski,u hri56ansko-teolo5kom veka, mi5ljenju novog u vladavini dematematidko-tehnidkom (kasnije i fa5izam). Hajdeger dodaje mokratije,komunizma evropskeegzistencije Kako,dakle,iskoraditiiz neautentidne je, premaHajdepodetka? autentidnog Ovo i ponovodoii u svetlost jer odlqduje sudbinazemlje. se u Evropi geru,najzna(ajnijizadatak, joS ispred nas kao daleki poziv traje, stoji uvek Podetak,kaZeon, je evropski velidinu. To iskljudivo njegovu da ponovodostignemo jo5 jer moZe ozbiljno da otpobne. ne sa zadatak, dijalog ,,istokom" je na mesta sa istog svetskog kaZe on, da se samo ,,Moje uverenje, jedan je prirediti i obrat, svet rnoZe moderni tehnidki nastao kome da se taj obrat ne *o7s dogoditi preuzimanjemzen-budizmaili je potrebnapomoi drugihistodnihiskustavasveta.ZapremiSljanje evropskepredajei njenog novog usvajanja.Mi5ljenje se preobralava samo mi5ljenjem koje ima isto poreklo i odredenje."" Mesto preokretamoZeda budejezik shvaien u poetsko-mitskom smislu.S obziromna Hajdegerovuuverenostu najdubljusrodnost nemadkogjezika sa grdkim jezikom-mi5ljenjem,(za razllku, na primer,od Francuzakoji, premanjemu,ne uspevajusvojomracionalno5duda shvatesu5tinusveta),Nemcimapripadaposebanzadatak.U onom smislu u kome je grdki jezik bio provincijalanu antici u tom smisluje nemadkiu modernomsvetu.Dakle, vode6i. ,,Stogasmo pitanjeo bi6u povezalisasudbinomEvropeu kojoj se le saR. Wisserom" , Gtediita5-6189.s. 164. M. Heideggera ,,Razgovor 20 M.: Miilienje i pevanje, s. 52. Ha.ldeger, . 21 " ,Theorial-2. 1988.s. 138. njemadkoguniverziteta ,,samopotvrilivanje 22 " od 23.rujna 1966.,Sutli6,V.: Kako iitati ,,Rurgouorru Heideggerom Heideggera, A. Cesarec,Zagreb,s. 327. (prenetoiz Der Spiegel, Hamburg,3l . 5. r976.)

F rA D

N O 'j

15

\r) q J

odludujesudbinazemlje,pridemuseza samuEvropunaSeistonjsko pokazujekao sredi5te" opstajanje ,kaLeHajdeger."U ovomporetku koncentridnihkrugova: biie - zemlja- Evropa - Nemadkakao sredi5te,otkriva sepod okriljem izuzetnenemadkepozvanostijedan zahtevza prevrednovanjemodnosalogocentridkeparadigmekao metafizikei evropskog,u ovom sludajuna nemadkinadinrazum_ ljenog, duhovno-povesnog sveta.Ovaj zahtevide dotle da dosacl upornoisticaniidentitetEvropeu sklopukoji obrazujufilozofija, hriSianstvoi modernanauka zameniduhovno-povesnim identiietom koji posebnonagla5avanjen pagansko-mitsko-poetski sklop. Taj poku5ajpodrazumevanovo tumadenjeodnosa,na primer,teh_ nidko-kibernetske civilizacr.le i evropskogpolitidkogprojektaprema duhovno-povesnoj tradiciji. Autentidnostduhovno-povesne egzistencijetrebapremaHajdegeruda stekneprvenstvou odnosuna tehnolo5kiprojekt koji odlikuje modernu evropsku situaciju. Drugadijegovore6i,trebausaglasitiplanetarnitehnidko-politi8ki projekt sa njegovim rodnim mestomtako da strudnostkao nadin ispoljavanjanaudno-tehnidkog projektabude u sluZbiduhovno-povesneegzistencije.U svom Rektorskontgovoru Hajdeger us_ postavljaanalogiju izmedu grdke kulture u kojoj nauka pristaje njenojduhovno-povesnoj egzistencijii nemadkekultureu kojoj on vidi moguinostobnavljanjaovog povesnogpoietka.,,Ovajizvorni poJamznanosti,kaZeon, ne obavezujesamona,,strudnost,., nego pre svegana su5tinskost i jednostavnost pitanjausredpovesno_ -duhovnogsvetanaroda.Da - tek se ovde strudnostmoZeistinski utemeljiti, tj. na1i svoj karakteri granicu.',21 Na taj nadin bi se strudnostikao obliku bez-zavrtajnostina5loporeklo,odnosnona taj nadinbi strudnostponovo steklazavidaj.Ovo shvatanjeseni u demubitnom ne menjani u kasnijemHajdegerovommilljenju. Tako u intrvjuu u Der Spiegel-u1976.godineon pita: .,I ko bi od nas smio odludivatio tome - neie li sejednog danau Rusiji i u Kini probuditi prastarepredajejednog ,,mi5ljenja,,koje ie por pomoii-da se dovekuomoguii slobodanodnos spramtehnidkog sveta."5Prizivanje,,prastare predaje,,milljenja,,, odnosnooslal njanjena duhovno-povesnu egzistenciju,svedodio sporuu okviru evropsketradicije koji se odvija izmedu pitanja: da li naudno23 Ha3deger, M. : lLvotlu ntetaf;.ziku , s. 58. 2 - 4^ " . s. l4l . .,Samopotvrdrvan.;e n;emadkog univerziteta ",,Razgovor saHeideggerom " od 23.rujna1966.s.326

-tehnoloikiprojektmoZesavladatiduhovno-povesnu egzistenciju, ili duhovnopovesnaegzistencijadrZi u svojoj moii planetarnu tehniku? Ovaj spor unutarevropskogidentitetanemaisti smisaou okviru samogzapadai na njegovim marginama.Za zapadniduhovno-povesnikrug razre5enjeovog sporaima strate5kiznadajod koga zavisi moguinost okupljanja oko ,,zajedni5tvasudbine" evropskogsveta.Ali od razre5enjatog spora u okviru evropske situacijene zavisi sve.Planetarniekspanzionizam zapadaje na marginamanjegovogsvetaporodio iskustvosukobarazliditih duhovno-povesnih egzistencija.Obrazlaganjeplanetarnedominacije ikrize te dominacijepozivanjemna prevlastracionalnogmomenta u okviru zapadnogsvetana marginamaima znadenjezapadnog alibija za planetarnusituaciju. No, s druge strane, organtzacija marginalnihdruStavakroz neku vrstu sintezetehnidkecivilizacrje i njihoveduhovno-povesne egzistencijeponovoaktualizujeHajdegerovozanimanjeza odnosizmedu,,strudnosti" i ,,zavidajnosti". Sadase ta napetostodigravana ,,drugojsceni" koja joi uvek nije ni blizu togada sagledasve moguinostii poslediceove sinteze. Njoj su5tinskinedostajemoguinostjasnesamorefleksije. Faktidka sintezai nedostataksamorefleksijesu bremenitinesagledivimposledicama.Upravoova nesagledivabremenitostukazujeda seplanetarnasituacijaneie razre5itire5avanjem sporao tome Stajeautentidnaevropskaegzistencija.To govori da sedak ni sam taj spor ne moZere5itipolaze6isamood mestana komeje zapodenut. On 6e pre biti zamenjen,ili nerazreSen prenetu novu problemskusituaciju koja zahtevaodgovorna pitanje:kako odgovoriti na nove izazovedrugadijihsvetovaLivota?Pri tom, ovi drugadiji svetovi Livota ukljuduju i evropskeodlomke. Ugradeni u novi kontekst oni dobijaju novi smisaotako da se u ponovnomsusretusa Evropom pojavljujukao novina. s 'q

D

2. Haj deg er ova destr ukcij a metafi zike Kraj filozofije kao metafizikejeste, prema Hajdegeru,istovremenoi kraj metafizidkizasnovanepovesti.U ovom sludaju kraj ne podrazumevada metafizikeviSenema,niti da je metafizi! ka epohajednostavnonestala.Naprotiv,kraj metafizikeznadikraj

N J

r

nzvoja unutra5njih mo8uinostpgyqffikepo5tosuseoneispunile

l6

'irff6A l9

I1

\r) q J

odludujesudbinazemlje,pridemuseza samuEvropunaSeistonjsko pokazujekao sredi5te" opstajanje ,kaLeHajdeger."U ovomporetku koncentridnihkrugova: biie - zemlja- Evropa - Nemadkakao sredi5te,otkriva sepod okriljem izuzetnenemadkepozvanostijedan zahtevza prevrednovanjemodnosalogocentridkeparadigmekao metafizikei evropskog,u ovom sludajuna nemadkinadinrazum_ ljenog, duhovno-povesnog sveta.Ovaj zahtevide dotle da dosacl upornoisticaniidentitetEvropeu sklopukoji obrazujufilozofija, hriSianstvoi modernanauka zameniduhovno-povesnim identiietom koji posebnonagla5avanjen pagansko-mitsko-poetski sklop. Taj poku5ajpodrazumevanovo tumadenjeodnosa,na primer,teh_ nidko-kibernetske civilizacr.le i evropskogpolitidkogprojektaprema duhovno-povesnoj tradiciji. Autentidnostduhovno-povesne egzistencijetrebapremaHajdegeruda stekneprvenstvou odnosuna tehnolo5kiprojekt koji odlikuje modernu evropsku situaciju. Drugadijegovore6i,trebausaglasitiplanetarnitehnidko-politi8ki projekt sa njegovim rodnim mestomtako da strudnostkao nadin ispoljavanjanaudno-tehnidkog projektabude u sluZbiduhovno-povesneegzistencije.U svom Rektorskontgovoru Hajdeger us_ postavljaanalogiju izmedu grdke kulture u kojoj nauka pristaje njenojduhovno-povesnoj egzistencijii nemadkekultureu kojoj on vidi moguinostobnavljanjaovog povesnogpoietka.,,Ovajizvorni poJamznanosti,kaZeon, ne obavezujesamona,,strudnost,., nego pre svegana su5tinskost i jednostavnost pitanjausredpovesno_ -duhovnogsvetanaroda.Da - tek se ovde strudnostmoZeistinski utemeljiti, tj. na1i svoj karakteri granicu.',21 Na taj nadin bi se strudnostikao obliku bez-zavrtajnostina5loporeklo,odnosnona taj nadinbi strudnostponovo steklazavidaj.Ovo shvatanjeseni u demubitnom ne menjani u kasnijemHajdegerovommilljenju. Tako u intrvjuu u Der Spiegel-u1976.godineon pita: .,I ko bi od nas smio odludivatio tome - neie li sejednog danau Rusiji i u Kini probuditi prastarepredajejednog ,,mi5ljenja,,koje ie por pomoii-da se dovekuomoguii slobodanodnos spramtehnidkog sveta."5Prizivanje,,prastare predaje,,milljenja,,, odnosnooslal njanjena duhovno-povesnu egzistenciju,svedodio sporuu okviru evropsketradicije koji se odvija izmedu pitanja: da li naudno23 Ha3deger, M. : lLvotlu ntetaf;.ziku , s. 58. 2 - 4^ " . s. l4l . .,Samopotvrdrvan.;e n;emadkog univerziteta ",,Razgovor saHeideggerom " od 23.rujna1966.s.326

-tehnoloikiprojektmoZesavladatiduhovno-povesnu egzistenciju, ili duhovnopovesnaegzistencijadrZi u svojoj moii planetarnu tehniku? Ovaj spor unutarevropskogidentitetanemaisti smisaou okviru samogzapadai na njegovim marginama.Za zapadniduhovno-povesnikrug razre5enjeovog sporaima strate5kiznadajod koga zavisi moguinost okupljanja oko ,,zajedni5tvasudbine" evropskogsveta.Ali od razre5enjatog spora u okviru evropske situacijene zavisi sve.Planetarniekspanzionizam zapadaje na marginamanjegovogsvetaporodio iskustvosukobarazliditih duhovno-povesnih egzistencija.Obrazlaganjeplanetarnedominacije ikrize te dominacijepozivanjemna prevlastracionalnogmomenta u okviru zapadnogsvetana marginamaima znadenjezapadnog alibija za planetarnusituaciju. No, s druge strane, organtzacija marginalnihdruStavakroz neku vrstu sintezetehnidkecivilizacrje i njihoveduhovno-povesne egzistencijeponovoaktualizujeHajdegerovozanimanjeza odnosizmedu,,strudnosti" i ,,zavidajnosti". Sadase ta napetostodigravana ,,drugojsceni" koja joi uvek nije ni blizu togada sagledasve moguinostii poslediceove sinteze. Njoj su5tinskinedostajemoguinostjasnesamorefleksije. Faktidka sintezai nedostataksamorefleksijesu bremenitinesagledivimposledicama.Upravoova nesagledivabremenitostukazujeda seplanetarnasituacijaneie razre5itire5avanjem sporao tome Stajeautentidnaevropskaegzistencija.To govori da sedak ni sam taj spor ne moZere5itipolaze6isamood mestana komeje zapodenut. On 6e pre biti zamenjen,ili nerazreSen prenetu novu problemskusituaciju koja zahtevaodgovorna pitanje:kako odgovoriti na nove izazovedrugadijihsvetovaLivota?Pri tom, ovi drugadiji svetovi Livota ukljuduju i evropskeodlomke. Ugradeni u novi kontekst oni dobijaju novi smisaotako da se u ponovnomsusretusa Evropom pojavljujukao novina. s 'q

D

2. Haj deg er ova destr ukcij a metafi zike Kraj filozofije kao metafizikejeste, prema Hajdegeru,istovremenoi kraj metafizidkizasnovanepovesti.U ovom sludaju kraj ne podrazumevada metafizikeviSenema,niti da je metafizi! ka epohajednostavnonestala.Naprotiv,kraj metafizikeznadikraj

N J

r

nzvoja unutra5njih mo8uinostpgyqffikepo5tosuseoneispunile

l6

'irff6A l9

I1

do krajnjih posledica.Na kraju se nalaziunutraSnjanapetostmogudnostimetafizikekoje su sepretvorileu stvarnosti dije je trajanje Medutim, ova stvarnostje zavodljiva,jer vezujeraneodredeno. zumevanjeza ono Stoje u njoj pozitivno izloLeno.To je prevlast predmetnosti,prevlastbivstvuju6egu kome se ustolidilametafizidkastvarnost.Su5tinapravestvarnostiostaje,premaHajdegeru, zatajenau prevlastimetafizike.Onase,ipak,jednom istinskiotvorila - u podetkugrdkefilozofije. Krivotvorenjegrdkog podetka,koje je potom nastupilo,postajemerodavnodo dana5njegdana.Potrebno je stogaraskrditinaslagetradicijei otkriti prvobitni sjaj. Tek kad se tradicija razloLii kad se domisli ono o demu se nije mislilo, a Stoje omogu6avalomi5ljenjemi5ljenog,mogudeje najaviti novi podetakkao izvornije zapodinjanjepovesti. U skladu sa Hajdegerovimodreilenjemvremena,savremenitrenutak,u kome se uzdiZupitanjapodetkai kraja, mogaobi da se protumadina sledeii nadin:dogadanjekoje iz buduinosti(novi podetak)preuzirnaono Stoje bilo (prvi podetak)u savremenosti(kraj metafizike).U tom smislu bi kraj metafizike bio mesto susretadva podetka:jednog koji gasnei drugog koji ponovo budi sjaj. No, Hajdegerovoodreclenjekraja metafizikeje dvosmisleno.U jednom trenutku se radi o podetkuneskrivenevladavinemetafizike,a u drugomo najavi nedegsavimnovog i nepoznatogza Stoi ne postojipripremfeno miSljenje. Prvobitni i obnovljenipodetaksu u jednom bitnom smislu isti, u smisludogadanjaneskrivenosti- aletheia.'Savremenioblik neskrivenostibiia trebatraZiti u tehnidkomodnosupremasvetu, jer je dana5njioblik pojavljivanjametafizike- tehnika.Zbogtoga je dovr5enjemetafizike podetak svetsketehnidke civilizacije.' Destrukcijametafizikese,onda,moZeizvestikao analitikatehnike. porekOva analitikaima zadatakda otkrije povesnoi egzistencijalno lo tehnike.Razumevanjesu5tinedovr5enja(Vollendung)metafizike je razumevanjesu5tinetehnike. Danasse tehnikarazumeinstrumentalno.U nerazdvojnom jedinstvu sa modernomnaukom ona se predstavljakao najvi5a \r) q ql

!

t8

I H"i.lcgg"r, M.: Wegmarken, G. A. Bd. 9. V. Klostcmann,Frnklult am gdcsc bivstvu.juic svojskiizdiTci odrZava M.19'16.s. 190.,,Tamo u svojo.jncskrivcnosti, tck tamo gdc se to oduvanjcshvataiz pitanja o bivstvuju(cm kao takvom podinjepovcst." 2 ja", temu.ioi.fiktzofija, H"i,lcgg"r, M.: ,,Kra.llllozofije i t,adaAa mi5l.jcn C . K . D . Z a g r e b , 1 9 8s2..1 8 0 .

forma racionalnosti.Ona seodnosipremastvamostiprekojednoobraznogradunajudegplaniranjau komeje stvarnostpretpostavljena kao izradunljiv skup sila. Na prvi pogled se dini da je moderna tehnikaomogu6ilarazvol modernihnauka,mada su u stvari one omoguiile modernutehniku.StanjemodernenaukeHajdegerobja5njavana slededinadin:,,Naudneoblasti su medusobnoveoma udaljene.Nadinrazmatranjanjihovog predmetaje u osnovi razll(it. mnoStvenost disciplinadanasse odrZavaskupai u Ova raspr5ena jednom znadenjusamokroz tehnidkuorganizacijufakultetai kroz praktidnopostavljanjezadatakaodredenimstrukama.Nasuprot naukau njihovomtemelju."''Pojam tome odumrlaje ukorenjenost predmetnostipovezujenaukei stoji u srediStuodnosapremastvarnosti.Upuiujuii na Dekartakoji utvrdujenovovekovnipojammetode,Hajdegeruvodi analizutehnikeu njenopovesno-metafizidko poreklo.Predmetpostojitamo gde dovekpostojikao subjekt.Protumadenkao egocogitoon oznadavapredstavljajuiusvest.Za nju je sve, ukljudujuii i doveka,istovetanpredmetistraZivanja.IstraZivanjei strog naudnipostupakodlikuju nauku kao proizvodnu snagu.U egzaktnomi ogranidenompodrudjuistraZivanja,u kome grada,sadovekomsepostupa se stvarnostuzimakao proradunska kao sa predmetom.Celovit ishod svegatoga se pokazujeu liku humanizma,antropologijei metodskogsubjektivizma- metafizidkih oblika interpretacijestvarnosti.Konadno,Hajdegerzakljuduje,naukesu metafizidkiutemeljenei to je ono Stose nalaziu temeljunjihovogjedinstva."S obzirom na metafizidko,odnosno filozofsko poreklo,one jo5 uvek noseu sebi spomenna istinsko poreklo. Grdko razumevanjaznanjakao theoria ne odnosi se na znanjekoje je samosebi svrha,vei na znanjeo onom Stoje egzistencijalnonajvrednijemiSljenja,na prisustvoegzistencijeu neskrivenosti.Zbog togaHajdegertumaditheoria kao najvi5ioblik Grci nisu hteli, t energeia,ljudskogbi6a-na-delu(am-Werke-Sein). misli on, da praksuprilagodeteoriji, vei su teoriju shvatili kao c F najvi5eozbiljenjeprakse.Prematome:,,Grcimaznanostnije ,,kul- ) odrecluju6a sredinacele narodturno dobro",negonajunutra5njije no-drZavneegzistencije."'Ona je horizont delovanja usred >q

lI"

'Hcidcggcr,M .'.Wegnwrken A.Bd.9. s. 104 ,G. o M.: A. Bd.29130. s. 48. ,,Naukcsu vrstc i natini fikrzoH"i.l.gg"., G. liranja,nc obrnuto..." s Hcicleggcr, M.: ,,Samopotvrdivanjc njcmalkogunivcrzitcta",s. 139.

r: N J

r9

do krajnjih posledica.Na kraju se nalaziunutraSnjanapetostmogudnostimetafizikekoje su sepretvorileu stvarnosti dije je trajanje Medutim, ova stvarnostje zavodljiva,jer vezujeraneodredeno. zumevanjeza ono Stoje u njoj pozitivno izloLeno.To je prevlast predmetnosti,prevlastbivstvuju6egu kome se ustolidilametafizidkastvarnost.Su5tinapravestvarnostiostaje,premaHajdegeru, zatajenau prevlastimetafizike.Onase,ipak,jednom istinskiotvorila - u podetkugrdkefilozofije. Krivotvorenjegrdkog podetka,koje je potom nastupilo,postajemerodavnodo dana5njegdana.Potrebno je stogaraskrditinaslagetradicijei otkriti prvobitni sjaj. Tek kad se tradicija razloLii kad se domisli ono o demu se nije mislilo, a Stoje omogu6avalomi5ljenjemi5ljenog,mogudeje najaviti novi podetakkao izvornije zapodinjanjepovesti. U skladu sa Hajdegerovimodreilenjemvremena,savremenitrenutak,u kome se uzdiZupitanjapodetkai kraja, mogaobi da se protumadina sledeii nadin:dogadanjekoje iz buduinosti(novi podetak)preuzirnaono Stoje bilo (prvi podetak)u savremenosti(kraj metafizike).U tom smislu bi kraj metafizike bio mesto susretadva podetka:jednog koji gasnei drugog koji ponovo budi sjaj. No, Hajdegerovoodreclenjekraja metafizikeje dvosmisleno.U jednom trenutku se radi o podetkuneskrivenevladavinemetafizike,a u drugomo najavi nedegsavimnovog i nepoznatogza Stoi ne postojipripremfeno miSljenje. Prvobitni i obnovljenipodetaksu u jednom bitnom smislu isti, u smisludogadanjaneskrivenosti- aletheia.'Savremenioblik neskrivenostibiia trebatraZiti u tehnidkomodnosupremasvetu, jer je dana5njioblik pojavljivanjametafizike- tehnika.Zbogtoga je dovr5enjemetafizike podetak svetsketehnidke civilizacije.' Destrukcijametafizikese,onda,moZeizvestikao analitikatehnike. porekOva analitikaima zadatakda otkrije povesnoi egzistencijalno lo tehnike.Razumevanjesu5tinedovr5enja(Vollendung)metafizike je razumevanjesu5tinetehnike. Danasse tehnikarazumeinstrumentalno.U nerazdvojnom jedinstvu sa modernomnaukom ona se predstavljakao najvi5a \r) q ql

!

t8

I H"i.lcgg"r, M.: Wegmarken, G. A. Bd. 9. V. Klostcmann,Frnklult am gdcsc bivstvu.juic svojskiizdiTci odrZava M.19'16.s. 190.,,Tamo u svojo.jncskrivcnosti, tck tamo gdc se to oduvanjcshvataiz pitanja o bivstvuju(cm kao takvom podinjepovcst." 2 ja", temu.ioi.fiktzofija, H"i,lcgg"r, M.: ,,Kra.llllozofije i t,adaAa mi5l.jcn C . K . D . Z a g r e b , 1 9 8s2..1 8 0 .

forma racionalnosti.Ona seodnosipremastvamostiprekojednoobraznogradunajudegplaniranjau komeje stvarnostpretpostavljena kao izradunljiv skup sila. Na prvi pogled se dini da je moderna tehnikaomogu6ilarazvol modernihnauka,mada su u stvari one omoguiile modernutehniku.StanjemodernenaukeHajdegerobja5njavana slededinadin:,,Naudneoblasti su medusobnoveoma udaljene.Nadinrazmatranjanjihovog predmetaje u osnovi razll(it. mnoStvenost disciplinadanasse odrZavaskupai u Ova raspr5ena jednom znadenjusamokroz tehnidkuorganizacijufakultetai kroz praktidnopostavljanjezadatakaodredenimstrukama.Nasuprot naukau njihovomtemelju."''Pojam tome odumrlaje ukorenjenost predmetnostipovezujenaukei stoji u srediStuodnosapremastvarnosti.Upuiujuii na Dekartakoji utvrdujenovovekovnipojammetode,Hajdegeruvodi analizutehnikeu njenopovesno-metafizidko poreklo.Predmetpostojitamo gde dovekpostojikao subjekt.Protumadenkao egocogitoon oznadavapredstavljajuiusvest.Za nju je sve, ukljudujuii i doveka,istovetanpredmetistraZivanja.IstraZivanjei strog naudnipostupakodlikuju nauku kao proizvodnu snagu.U egzaktnomi ogranidenompodrudjuistraZivanja,u kome grada,sadovekomsepostupa se stvarnostuzimakao proradunska kao sa predmetom.Celovit ishod svegatoga se pokazujeu liku humanizma,antropologijei metodskogsubjektivizma- metafizidkih oblika interpretacijestvarnosti.Konadno,Hajdegerzakljuduje,naukesu metafizidkiutemeljenei to je ono Stose nalaziu temeljunjihovogjedinstva."S obzirom na metafizidko,odnosno filozofsko poreklo,one jo5 uvek noseu sebi spomenna istinsko poreklo. Grdko razumevanjaznanjakao theoria ne odnosi se na znanjekoje je samosebi svrha,vei na znanjeo onom Stoje egzistencijalnonajvrednijemiSljenja,na prisustvoegzistencijeu neskrivenosti.Zbog togaHajdegertumaditheoria kao najvi5ioblik Grci nisu hteli, t energeia,ljudskogbi6a-na-delu(am-Werke-Sein). misli on, da praksuprilagodeteoriji, vei su teoriju shvatili kao c F najvi5eozbiljenjeprakse.Prematome:,,Grcimaznanostnije ,,kul- ) odrecluju6a sredinacele narodturno dobro",negonajunutra5njije no-drZavneegzistencije."'Ona je horizont delovanja usred >q

lI"

'Hcidcggcr,M .'.Wegnwrken A.Bd.9. s. 104 ,G. o M.: A. Bd.29130. s. 48. ,,Naukcsu vrstc i natini fikrzoH"i.l.gg"., G. liranja,nc obrnuto..." s Hcicleggcr, M.: ,,Samopotvrdivanjc njcmalkogunivcrzitcta",s. 139.

r: N J

r9

prikrivajuie celine bivstvujuieg. U tom horizontu dovek deluje preko techneda bi odoleo izazovtmaopstanka. Savremenivid pojavljivanjatehnike- postav(Ge-Stel)stvara privid daje tehnikaljudski din ili sredstvo.Po-srcrkao bit tehnike je jedanod povesnihoblikapojavljivanjabiia. On je nadinizazivanja i otkrivanjabivstvujuieg u celini. Tumadenjetehnikekao pro-izvodenja(Her-vor-bringen),razotkrivanja(Entbergen)dovodije u sredi5terazumevanja bi6ai istinekao neskrivenosti.o Medutim,metafizidkiutemeljenatehnikasvedodio bez-zavidajnostidoveka.,,Bezzavllajnostpostajesvetskasuclbina.Zbog togaje neophodnoda se ta sudbinamisli u smislupovestibiia... Ona proizilaziiz sudbinebi6au liku metafizike,ona ie udvr5iuiei istovremenokao bez-zavidajnost prikriva."TPonovnoobnavljanje podetkazahtevamiSljenjekoje nije ni filozofija ni nauka.Jer, nikakva metafizika,bilo materijalistidka,idealistidkaili hridianska, ne moZeni da obnovi podetak,niti da iskaZesavremenupovest biia. PonovnonalaZenjezavrlajatehnikeje vezanoza evropsko poreklo.Dodu5e,Hajdegeru Pismuo humaniz.mu nagla5ava da je ponovnomnalaZenjuzavid.aja stransvaki nacionalizam,jer je on Ali isto vaZii za internacionalizam, ,,metafizidkiantropologizam." individualizami kolektivizam.PremaHajdegeru,prvi preclstavlja nacionalizampodignut do sistema,dok druga dva predstavljaju subjektivizamdovekau totalitetu.Ni jedan, dakle, ne daju pravi odgovorna pitanje dovekovepraktidnepripadnosti.Zbogtoga je zanjega,,danas odludnopitanje:kakosetehnidkomrazdobljuuop5te moZepridodatineki - i koji politidki sistem?"Na to pitanjeHajdeger nema odgovor,ali nije uverenda je to demokratija.n Postojeii politidkimodeli,kapitalizamili komunizam,Amerikaili Rusija, nisu zadovoljavaju6avrsta odgovorana izazov kraja metafizike. Obrascidrugihkulturatakode.,,OvaEvropa,kaieon, u opakom zaslepljenjuuvek spremnada samasebepotajcemudari u srce, leZidanasu velikim kleStimaizmeduRusije,s jednestrane,i Amerike, s drugestrane.I Rusijai Amerikasu,metafizidkiposmatrano, isto; isto neuteinobeSnjenjerazobrudenetehnike i organizacije.U

; q

J

20

nHcidcggcr,

M . : U b e r d e n H u n t u t i ; ; t n r r s ,F r a n k l ' u r t a m M . 1 9 4 9 . s . 2 8 , ,,Tehnikajc u svo.jo.jsuitini jcdna bitno-povcsnasudbrnabiia ko.jaboravi u zaboravu_ Naimc ona sc nc vraia samo po imcnu na grtktechne, ncgo ona bitno-povcsno potidc izjcdnog na(,inaaletheitt, to jest pokazivanja biia." 7 iskl, s. 27. I ,,Rrrg,ruu, sa Heidcggcrom" rvJ23.ru.jna1966.

-bez-tlaza normalnogdoveka."''Ovaj stav Hajdegernikad nije i iu Pi.smu o humaniz,mut" rrrenjao, tako da seon mozep.repoznati u intervjuu u Der Spiegel-u." Jedin-oje jednadenjukomunizmai je, svetskedemokratijedodatfa5izam.''Ali, nacional-socijalizam premaHa3.legeru, bio na putu da steknepravi.odnosprematehnici, mi5ljenja.''Dakle,on je nagomadanije uspeozbogneiskusnog veStavao moguinostda tehnikaobnovipodetnoporekloi da dovek u njoj nade zavi(aj. Postoji, u stvari, u Hajdegerovommi5ljenju jo5 od Bita i vremenrl.Naime,on uspeva jednaprincipijelnate5ko6a da konstrui5emisaoniput od faktidnostiegzistencijedo ontolo5ke ravni, ali ne moZesa istim pouzdanjemda se vrati od eksplicirane ontoloike ravni do faktidnostiegzistiranja.,,ZaEtase tu-biie fakanalizaprincipijelnone moZeda tidno odluduje,egzistencijalna razmatral -kaie on.'oOvaj raskorakprati i kasnijeHajdegerovo miSljenje.Ostavljajuiipo stranipolitidkeimplikacijeHajdegerovih faktidkih odluka, ipak se moZereii da u Hajdegerovojmisli stoji bar u onoj meri u kojoj u otvorenput premanacional-socijalizmu, u pravcumetafizike. grdkojfilozofiji stoji otvorenput preobraZaja Po5to,premaHajdegeru,metafizidkomi5ljenjenije u stanju da sagledaglavnecrte i bit zapodinjuiegtehnidkograzdoblja(er je ovo razdobljeostvarena metafizika,a ona sebene moZesagledati okvira),postavljase pitanje:ko moZe? u celini izvan sopstvenog tradicija No, prvo: ko ne moZe?U okviru drugihduhovno-povesnih ovo se pitanje ne moZere5iti,jer tamo nemaporeklo.Poredtoga, je moguie,premaHajdegeru,samosa onog mestana razre5enje za(ela.Ne moZeni zapadnametafizika, kom semetafizika/tehnika ni kao nauka,ni kao filozofija,ni kao teologija.Upravoonezastiru 'Ha.jdcgcr,M.: Uwtttu metaliziku,s. 53-54. t')Hci.l"ggaa. M.: 0her tlen Huntunisnttrs,s.2Stt tu Hcitlcggcrom"od 23.ru.inaI 966,s. 3 I 7. ,,Rr,rg,,u,,, 't einicnicc i napomcnc",Tluoriu F H"i,l"ggrr, M. ,.Rcktoratt933/-14. '6 s. 1.17. ) l-2ll98tt.Bcogratl, f3,,Rr,rg.ru,r,sa M. Hcitlcggcmm" od 23. rujna 1966.s. 326.,,Poloi,a.i o iovcka u svctuplanetarnctchnikcnc vidim kao ncrazmrsivui ncizbcZnusutlbinu, ncgo zadaiumi(ljcnja vidirn bai u tomc da u svoiim granicamapripomognckako bi iovck uopitc tck stekaodovoljanodnosprcma suitini tchnikc.Nacional- N tloduic iiao u tom pravcu.ali ti liudi su bili suviic nciskusniu socijalizam.ic miil jcniuda bi zaistadobili cksplicitanodnosprcmaonomcito sc danaszbivai Sttr r .icna putuod prc tri vcka." to H"i,.lcgg".,M.: .!einunttkit ,s.3t12.

21

prikrivajuie celine bivstvujuieg. U tom horizontu dovek deluje preko techneda bi odoleo izazovtmaopstanka. Savremenivid pojavljivanjatehnike- postav(Ge-Stel)stvara privid daje tehnikaljudski din ili sredstvo.Po-srcrkao bit tehnike je jedanod povesnihoblikapojavljivanjabiia. On je nadinizazivanja i otkrivanjabivstvujuieg u celini. Tumadenjetehnikekao pro-izvodenja(Her-vor-bringen),razotkrivanja(Entbergen)dovodije u sredi5terazumevanja bi6ai istinekao neskrivenosti.o Medutim,metafizidkiutemeljenatehnikasvedodio bez-zavidajnostidoveka.,,Bezzavllajnostpostajesvetskasuclbina.Zbog togaje neophodnoda se ta sudbinamisli u smislupovestibiia... Ona proizilaziiz sudbinebi6au liku metafizike,ona ie udvr5iuiei istovremenokao bez-zavidajnost prikriva."TPonovnoobnavljanje podetkazahtevamiSljenjekoje nije ni filozofija ni nauka.Jer, nikakva metafizika,bilo materijalistidka,idealistidkaili hridianska, ne moZeni da obnovi podetak,niti da iskaZesavremenupovest biia. PonovnonalaZenjezavrlajatehnikeje vezanoza evropsko poreklo.Dodu5e,Hajdegeru Pismuo humaniz.mu nagla5ava da je ponovnomnalaZenjuzavid.aja stransvaki nacionalizam,jer je on Ali isto vaZii za internacionalizam, ,,metafizidkiantropologizam." individualizami kolektivizam.PremaHajdegeru,prvi preclstavlja nacionalizampodignut do sistema,dok druga dva predstavljaju subjektivizamdovekau totalitetu.Ni jedan, dakle, ne daju pravi odgovorna pitanje dovekovepraktidnepripadnosti.Zbogtoga je zanjega,,danas odludnopitanje:kakosetehnidkomrazdobljuuop5te moZepridodatineki - i koji politidki sistem?"Na to pitanjeHajdeger nema odgovor,ali nije uverenda je to demokratija.n Postojeii politidkimodeli,kapitalizamili komunizam,Amerikaili Rusija, nisu zadovoljavaju6avrsta odgovorana izazov kraja metafizike. Obrascidrugihkulturatakode.,,OvaEvropa,kaieon, u opakom zaslepljenjuuvek spremnada samasebepotajcemudari u srce, leZidanasu velikim kleStimaizmeduRusije,s jednestrane,i Amerike, s drugestrane.I Rusijai Amerikasu,metafizidkiposmatrano, isto; isto neuteinobeSnjenjerazobrudenetehnike i organizacije.U

; q

J

20

nHcidcggcr,

M . : U b e r d e n H u n t u t i ; ; t n r r s ,F r a n k l ' u r t a m M . 1 9 4 9 . s . 2 8 , ,,Tehnikajc u svo.jo.jsuitini jcdna bitno-povcsnasudbrnabiia ko.jaboravi u zaboravu_ Naimc ona sc nc vraia samo po imcnu na grtktechne, ncgo ona bitno-povcsno potidc izjcdnog na(,inaaletheitt, to jest pokazivanja biia." 7 iskl, s. 27. I ,,Rrrg,ruu, sa Heidcggcrom" rvJ23.ru.jna1966.

-bez-tlaza normalnogdoveka."''Ovaj stav Hajdegernikad nije i iu Pi.smu o humaniz,mut" rrrenjao, tako da seon mozep.repoznati u intervjuu u Der Spiegel-u." Jedin-oje jednadenjukomunizmai je, svetskedemokratijedodatfa5izam.''Ali, nacional-socijalizam premaHa3.legeru, bio na putu da steknepravi.odnosprematehnici, mi5ljenja.''Dakle,on je nagomadanije uspeozbogneiskusnog veStavao moguinostda tehnikaobnovipodetnoporekloi da dovek u njoj nade zavi(aj. Postoji, u stvari, u Hajdegerovommi5ljenju jo5 od Bita i vremenrl.Naime,on uspeva jednaprincipijelnate5ko6a da konstrui5emisaoniput od faktidnostiegzistencijedo ontolo5ke ravni, ali ne moZesa istim pouzdanjemda se vrati od eksplicirane ontoloike ravni do faktidnostiegzistiranja.,,ZaEtase tu-biie fakanalizaprincipijelnone moZeda tidno odluduje,egzistencijalna razmatral -kaie on.'oOvaj raskorakprati i kasnijeHajdegerovo miSljenje.Ostavljajuiipo stranipolitidkeimplikacijeHajdegerovih faktidkih odluka, ipak se moZereii da u Hajdegerovojmisli stoji bar u onoj meri u kojoj u otvorenput premanacional-socijalizmu, u pravcumetafizike. grdkojfilozofiji stoji otvorenput preobraZaja Po5to,premaHajdegeru,metafizidkomi5ljenjenije u stanju da sagledaglavnecrte i bit zapodinjuiegtehnidkograzdoblja(er je ovo razdobljeostvarena metafizika,a ona sebene moZesagledati okvira),postavljase pitanje:ko moZe? u celini izvan sopstvenog tradicija No, prvo: ko ne moZe?U okviru drugihduhovno-povesnih ovo se pitanje ne moZere5iti,jer tamo nemaporeklo.Poredtoga, je moguie,premaHajdegeru,samosa onog mestana razre5enje za(ela.Ne moZeni zapadnametafizika, kom semetafizika/tehnika ni kao nauka,ni kao filozofija,ni kao teologija.Upravoonezastiru 'Ha.jdcgcr,M.: Uwtttu metaliziku,s. 53-54. t')Hci.l"ggaa. M.: 0her tlen Huntunisnttrs,s.2Stt tu Hcitlcggcrom"od 23.ru.inaI 966,s. 3 I 7. ,,Rr,rg,,u,,, 't einicnicc i napomcnc",Tluoriu F H"i,l"ggrr, M. ,.Rcktoratt933/-14. '6 s. 1.17. ) l-2ll98tt.Bcogratl, f3,,Rr,rg.ru,r,sa M. Hcitlcggcmm" od 23. rujna 1966.s. 326.,,Poloi,a.i o iovcka u svctuplanetarnctchnikcnc vidim kao ncrazmrsivui ncizbcZnusutlbinu, ncgo zadaiumi(ljcnja vidirn bai u tomc da u svoiim granicamapripomognckako bi iovck uopitc tck stekaodovoljanodnosprcma suitini tchnikc.Nacional- N tloduic iiao u tom pravcu.ali ti liudi su bili suviic nciskusniu socijalizam.ic miil jcniuda bi zaistadobili cksplicitanodnosprcmaonomcito sc danaszbivai Sttr r .icna putuod prc tri vcka." to H"i,.lcgg".,M.: .!einunttkit ,s.3t12.

21

izvori5teevropskepovesti i duhovnostii dine zapadnogdoveka bez-zavidajnim. Metafizidkomi5ljenjeje odrodenomi5ljenje.ViSe niko ne govori misle6iu izvornomsmislu,kaZeHajdeger.Izvorno mi5ljenje je dalekojednostavnijeod metafizidkog,ali zbog svojejednostavnostidalekote\e u izvodenju.Ono je privilegija malog broja mislilaca.Zbog togaje onojo5 nerazumljivove6initako da veiina trebada seprepustivodstvuonih koji su najdubokoumniji. Razliditeduhovno-povesne tradicije su nesamerljive,kao na primer zapadnai istodna.Zato ozbiljan razgovor medu njima joS ne moZeda otpodne.Ipak, to ne-znadipotpununemoguinost razgovorakoji bi mogaoda sepovedeo samojstvari,smislubi6a, ukoliko je on otvoren.Za sadtaj razgovorspredavasamoprevodenje na drugoj strani.,,Takomalo kako se moguprevestipesme,moZe seprevestijedno mi5ljenje.Ono se svakakomoZeopisati.eim se '' podnesa doslovnim prevodima,sve biva preobraZeno." Sto se jezika, je tidetehnidko-naudnog on prevodivna svejezike. Medutim, tu se i ne radi o prevoilenju,smatraHajdeger,ve6 o jednom te govoru. Prema tome prave istom matematidkom/metafizidkom komunikacijeili nema,ili je krivotvorena.Pravi razgovorje mogui, ne na osnovu autoritativnih iskaza, vei na osnovu merila koje dolazi iz samestvari.Istinski razgovorse moZezapodetisamona mestuna kome seotkriva biie i gde seotvarajedansvet.To mesto otvaranjajeste jezik shvaien kao jedinstvo mi5ljenja i pevanja, izvornefilozofije i poezije.Koje je to mestou istorijskojravni? Rodno mesto evropskeplanetarnedominacijeutemeljene metafizidkijeste grdki jezik/miSljenje.U jednom smislu ono je nepovratnoizgubljeno,jer je nestaonjegovpovesnisvet.No, ne radi se o tome da se faktidki povesnooZivi dogadajpodetka- osvitanjazapadnogsveta,vedo tome da seobnovi smisaotog osvitanja u grdkomjeziku/miSljenju.Ako neki jeziklmi5ljenjedopu5taotvaranjeizvornogsmislabi6a,ondaje on mestoobnavljanjapodetka. kaNa osnovuunutra5njesrodnostisagrdkimjezikom/miSljenjem, ko veruje Hajdeger,to mestojeste nemadkijezik/mi5ljenje.Na osnovu toga nije te5ko izvesti izuzetnu nemadkupozvanostu vodstvuEvrope. Tehnikaje na taj nadinnaila zavlhj u jeziku/mi5ljenju.Iz jezidkepredajeizvedenabit tehnike,i na osnovutogaizvedenabit 't

22