Grejanje i Klimatizacija - Zrnic,Culum

SLOBODAN ZRNIC

Z!VOJIN CULUM

GREJANJE I KLIMATIZACIJA SA PRIMENOM SOLARNE ENERGIJE OSMO IZDANJE

Slohodan Zrnic Zivojin CUlum GREJANJE 1 KLIMATIZACIJA _ sa primenom solarne energije -

SADRZAJ lzdavac »Naucna knjiga« Beograd, Uzun-Mirkova 5

Predgovor petom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. XI 5istem meounarodnih (51) jedinica u 5FIU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . X II Upotrebljene oznake i merne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' XV Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . DEO I - GREJANJE I KLIMATIZACIJA

Recenzent Mirosf([v Lamhic, dipr mi.

Za izdavaca Dr Blaio Perovic

Tiraz 500 primeraka

ISBN 86·23·43015·8

Odeljak I I. Opsti dee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Istonjat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Pocetak koriscenja indirektnc Sunceve energijc . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Fizioloski uslovi . . . . . . . . . ',' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 131 Termoregulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 132 Sastav vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 1330 regulisanju ventilacije vazduha (provetravanje) . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Uticaj vlage na zdravlje coveka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Prasina i ostale necistoce u vazduhu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 14 Strujanje vazduha (promaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 141 Uticaj vazduha na proizvode i proizvodnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 15 Odavanje toplote covecjeg organizrna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 151 Opsta razmatranja i reakcije organizma na klimatsku promenu sredine .. ' 152 VlaZnost vazduha j temperatura koZe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 153 Kolicina odavanja toplote covecjcg organizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 154 Odavanje toplote cove cjeg organizma pomocu vlage izrazene masom vodene pare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 16Podrucje ugodnosti .. , ...... ' , . . . . . . . . . . . ' . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Raspon temperature i relativne vlaznosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' 162 Ostali uticaji na ugodnost odnosno aktivnost coveka . . . . . . . . . . . . . ..

5 5 6 6 7 7 8 8 11 11 12 15 15 15 16 18 21 21 22

Odeljak II Stampa: SIP ,.Bakar" Bor

25 2. Osnovi prenoS \.' 1/9, t\L ,.&,,;;;;;:.,," Ltdii'~;:iin;;." V,:r.lCi,.,: r'4~i;,J F{'4.1Mz~L, ,xrii.::x:ob,: i :ntZll(~ 1llh'tcrn,c" E;i.- l}z'ic;""".,, '-'_F"I.• ~!,,·.',','.">}.-, --, -'.,-",~£ ;ii.1L, un (t;,~-, ht'~;h..!i,~, ~

'"'''!"'''

~ b"':'flb''BfUtiCM..'"; Zli-t'iM f I;:tlCil';

"'! .. " ,

-"

,

9

8 Problem post.je joo kompleksniji cinjenicon; sto ~e atm~~. z"ll~d~je produktima sagorevanja goriva u motorima, razrum maSinama 1 mdustn)sk:i.n.' postroienjinta iz kojih se ispuSlaju joo i otpadni produkti raznih tehnoloSko bemi)sIdh proc:esa. Na Zalost uko1ilto je podruCje tehni&i razvijenije, uto1ilto se ova; problem polucije atmosfere i otpadnib voda joo drastiarlje ispoljava i do danas jo! nije nigde resen, made 50 preduzintaju veoma ozbiljne mere za njegovo reSavaI1ie. PreporuCuju se sledeee najmanje kolicine vazduha koje treba ubaciti u prostorije po jednoj osobi u zavisnosti spoljne temperature: T-I Kolitina yazduba u prostoriji po osobi najrnanje Spoljna temperatura (Ie

sa zabranjenim puknjem

sa pu§aCima

Potnato

Iz fizike i termodinamike a i iz Z8pda.nja U obiatom fivotu je da je BUV vazd.uh apsorbuje odredenu kolicSn.u vlage pri odredenim tempetaturama. Ova ap8Ol'pClona. moe vazduha raste sa temperaturom. Ona koHena vodene pare, kilo ito je poznato, koju sadril 1 rns vazduha. merena obil!no u gramima, naziva ae apsolutna vlalnost vazduha. . . Postoji granica do koje vazduh na odredenoj teInperaturl moie primiti maJcsjma1nu koh&u vodene pare. Pod ovim uslovima apsorbovana koliana vldnosti nazvana je flidnote aancmja. Odnos izmedu stvame vldnosti i vlaZnosti zasiCenja nuiva Be relaritma vlainost, koja se lZraZava u procentima. ' Iz tabele T - 2 1mja se mofe predstaviti i grafi&i (vidi - ~. dijagram na al.. 2) m?gu se nael velicrne zasieenja za odgovarajuCe temperature vazduha, kao i koliana vodene pare pr~ procentima relativne vlainosti od 10 do 100%, tj. apsolutna. vlatnost vazduha. Na primer pn temperatori od 15" i zasicenju od 100% koliiSna v1age u vazduhu iznosi 12,82 gr. po kubnom metro. Alto hi relativna vlaZnost bila svega 70%, onda bi na isto; temperp.turl ko1.i&a apsolutne vlaZuosti izoosila 9,00 grim'S vazduha. .

~groskopan tj.

•

v

T-2 KoU&a vlage u vazduhu g/m3 pri % re1ativne vldnosti

-20 -15 -10

-5

o do

26

preko 26

133

8 10 13 16 20 15

12 15 20 24

30 23

0 ItBGULlSAl'ijU VENTlLACIJE VAZDUHA (pROVETRAVANJE)

Ventilacija prostorija ima za zadatak da izvrii obnovu zagai1enog vazduha sa vrSenjem joo i preCiSeavanja sveZeg iii obnovljenog vazduba oslobadojul:i ga, raznim filtriranjem, neporeljne praSine. Do poCetka ovog veka 0 drugim uslovinta kvaliteta vazduha i 0 njegovOID fiziolc,,~'\com uticaju na coveCji organizam nije vodeno naroCito racuna. Ali tada se vee ~uje potreba da se ostvari u unutraSnjosti prostorija atmosferska sredina odredenog sastava, znaei sa povoljnim stepenom vlaZnosti, sto manje Stemih gasova, koji mogu postojati u spoljnjem vazdubu, pa je potrebno podvrguuti vazdub, koji se dovodi, jednom mnogo sloZenijem postupku • ne sarno jedoostavnom odstranjenju praSine. Usled ovoga ova tehnika, u mnogome vee usavrSena, obezbeduje istovremeno pripremu i raspode1u vazduha zeljenog sastava i tempe.ratnre i omoguCuje najpovoljnifu rea1izaciju uslova u zatvorenim lokalima, ona ima i svoje narocito ime kJ.imatizacija (na francuskom Conditionnement de l'air na engleskom Air conditioning, na nematkom Klimatechnik) i sa time se razlikuje od obiene ventilacije koj. znaCi jednostavnu zamenu vazduba. 134

\JTICA.lVLAGENAZDRAVUECoVEKA

Ako se tehnieari slaZu u pogledu potrebne temperature za sredine u kOjima borave ljudi, nije isti sluea; sa uslovima vlaZnosti vazduha, gde se jos razilaze pojedina miIljenja. Ovde ~mo sarno napomenuti da se za ugodnost covecjeg organizma preporueuje stepen vlaZnosti negde izmec!u 45-55%. Natavno gde su u pitanju i drugi materijalni ill laboratorijski uslovi ove brojke dobijaju drugu vrednost) sto se definiSe projektnim zadotkom.

'C -25 -20 -15 -10 -5 0 5 10 15 20

25 30 35 40 45 50

1

100

%

90%

0,64

O~S7

1,05 1,58 2,31 3,37

0,95

4,89 6,82 9,39

12,82 17,22

1,42

2,OS 3,03

4,40 6,14 8,44 11,SO 15,50

22,93

20,60

30,21

27,20

39,41

35,50 45,80 58,60 74,30

50,91 65,14 82,63

I

I

80%

0,51 0,84 1,26 1,85 2,70 3,91

5,45 7,50 10,30

1

70

%

0,45 0,73 1,10 1,62

2,36 3,42 4,77 6,57

13,80

9,00 12,00

18,70 24,20 31,60 40.70 52.20

66,20

1

60

%

0,38 0,63 0,95

1,38 2,02 2,93 4,09 5,63 7,70

1

50

%

0,32 0,52 0,79 1,16

1,68 2,44 3,41 4,69

6,41

10,33

8,61

16,10

13,75

11,45

21,20

18,15 23,62 30,58 39,10 49,60

15,11 19,70

27,60 35,60 45,60 57,80

25,45 32,60 41,41

1

40

%

0,26 0,42 0,63 0,92 1,35 1,95 2,72 3,75 5,12 6,90 9,16

1

30

% 1

0,19

0,31 0,47 0,69 1,01 1,46 2,04 2,81 3,85

20

%1

0,13 0,21 0,31 0,46 0,67 0,97

12,10

9,rn

1,36 1,87 2,56 3,45 4,58 6,05

15,75 20,40 26,10

11,81 15,29 19,55

10,20 13,05

33,10

24,80

16,55

5,16

6,87

7,82

10%

0,06 0,10 0,16

0,23 0,34 0,49 0,68 0,94 1,28 1,72 2,29 3,02

3,94 5,()9 6,51 8,26

Iz iste tabele moZemo konstatovati do ako se topliji vazdub, u kome postoji procenat vlafuosti odoosno odgovarajuea kolicina apsolutne viage, ohladi na niZu temperaturu, pri kojoj je vlaZnost zasiCenja manja od koliCine .psolutne vlage vazduba na viSoj temperaturi, viSak vlage Ce se kondenzovati u obliku rose iii kondeuzata. Na primer. ako je vazdub na temperatur! od 30· raspolagao relativnom vlnnoieu od 80%, tj. apsolutna koliEN}E TOPLOrn (KONDUKCIj!l.)

Sprovodenje toplote u j~ci?0m evrstom telu p~~stog goometrijs~og oblika} obieno se pretstavlja matematlcktm putem bez naroCltih teSkoCa, ukoHko tempe-.' faUlra ostaje bez promena za izvesna vreme, (posto;ano ill. stacionarno strujan;e toplote). Sve pretpostavke su dopuSt~e u pogledu obrade i potrebne taro.osti zadataka koji se budu ovde proucavali. Za term.otehnicke proracune od naroCitog znacaja je sprovodenje toplote u stacionarncm sranju kroz rayne i cilindriene zidove.

Sli!ta 4- -

Prolaz toplote kroz

bomogenJ,1 ravnu pioeu

SUka S - Prolaz toplote viiesiojnu ploru

mE

it gornjes izraza vieli so da je tempersturska raalik. povriina zid. l''''POI'cionam. odnosu: IS/A.• lcqjl Be nazivs etpoy toplotnoj P"'Pustljivosti sieja.

Reclproena vrednost ovogs izr"". SO obolefo.... III II. = ~ i nazi.. Sf; toplD"'" propustqiYostsloja[Wm-'r']. 6 Aka so raeli 0 proJazu toplote i teo Iz onoga ito ie do ..da izIozeno 0 prolazu toplote Ijednacina(2.1) I (2.!!), oolslodno je da se z. stacionamo stanj. mugu upotteblti za protat,. Z1 t e. uzeto je dm se cev zagreva sm SlWnim poa"'pkom kao i .. z1d dn (2.22) ! (2.23) po razlicl tomporalura"":,•.....: 0 ::OJ ~Jem jeolhaeina (;!.21). jednaj!!'n•• lzlati: . '~-'Jem ~.." mon. taka dobjlmlh

(&.24) odnosno:

Pritfuw: Z& jedan radijator koji Ie I&lItoji od aanaka livenog gvoi&. sa i) .... o~oos m debljjne zida i A =' 40 W m~1 It ~1 • a pripade, sklopu vodenog grejani&., unut:rain;i koefici;cnt prolaza toplote je !Itt "'" 500,

(2.21)

(2.19)

Ij. tompetatursk. razlike d.limi~nih proces. prenoienja toplate ou proporclolllllne adgovstajuam otporima. Ova medusobna z.vianos! omogueavs iznaldenje tomperatura povriina zide kade su obe tempetature t1 i I. i delimlmi otpori poznatI. Z. vlIoalojni zid debijln. 6,. 8•• 6" ! kaoflcijenatt provod\jlvoatl tnpioto I.,. A., A. p""avijonje menn. p!Olll1!jednaelnl (2.19), daee:

.11

[W]

(2.25)

spoljni ~ .... 10. Delimibli otpori 8U

! I 20 I - ...,-_ --~ ocinoano 02% 0011/. S60 10000 • it 1

a

0.004 ! - _ -- _ -).

40

10000'

I "

odnoano 0 01% cd-

.'

1 I 1000 I - .... - .... --~ OOnOlno 10% ad0;, 10 1(J()()() It

KIlo §to se vidi, j.an. radijarora praltticuo zavis; od pre\aza toplote na unutrainjoj strani.

Pri izmenl toplot. .. obostran1m visoklm koeficijentom prelaza toplate, kao "" primer kod predgrevanj. vade param, moZe rakode Imati .naeaja otpor toplotne propustljiyosti grejuih povriina. To naroeito 1m, vaioosti kade naatupe naslage kamenc< s. niskim koeficijentom ,oplotne provodijivosti.

od,I ttgovacki magacini,

robne kuce) !kole,

. . Premo utvrdenim nonnatllll postojl razlika iztned" gubitaka toplote u jedinic! """"ena Q. IW 1 i pottebne kolitine toplote Q. [W 1 za zagrevanje n~e "rooloriie. Q. predBtavlja .biT svih gubitaka toplO'. usled prolsza kroz ave uId)uCtve ei~enle pri IIIIjniZoj ~vojenoj opoljno; tomperaturi.. Medutim stvarno pottebna ~aru. toplole. Q. ~O~lja Be kada s.• izraCunata veli~ina Q. uveCa fmrom Z, ko)1m se lzrUawJu uticaj' no poveCan). gubitw toplO'e, tako cia je

koncermt dvoranc}

sluSaonice -

uCionice,

kasarne, hoteli, radionice, hale obdanista i dr. U specijaine objekte spadaju zgrade koje se rede zagrevaju, zgrade sa plafonima visine iznad 8 m, objekti u zemlji, sklonista i sL Za ovu vrstu objekata postoje odstupanja od normalnih proracuna,

Z= I

PODACI ZA PRORA(;UN POTREBNE KOLICINE TOPLOTE

Zs -

UV - unutraSnja vrata spoljnu vrata SV

DP -

UZ SZ

unutrasnji zid spoljni zid

PD

pod

dvostruki prozor DZ - dvostruka zastaldiena pregruda JS - jednostruki svetlamik DS - dvostruki svetlarnik KR - krov

TV

-

tavanica

K) U SAD Americko UdlUienjC inteqiCI1l, za greja"[lje, hlail.eme i klhnatizaciju (ASHRAE) wm.e pete godine obnavlja iZGRJVll propisa kQji !ill ozvanieeni za ovu oblast. U Svajcarskoj je 1976. gooine pripremljeno i tek nedavno objavlJeno novo izdanie Propisa za proraeun gubitw, toplote (,.Regies de calcu1 des dCperditiotls de chaleur''),

neto izroC1.lXl£tu koliClnu toplote

Pottebllll

dodatak usled polotaja prostorije u odoosu

koli~ina

34

D1I

strane .veta

topiot. iznosi oncla:

I Qu -

Q. (1

+ Z1' + Z" + Zel

[Wj

(3.1)

GUBIC!: usum PROLAZA TOPLOTE l!{i!(l\Z OllUHVATNE POVRiiINE

.4?' ~. obuhvatn,: pomin~ ;~dn~ p~t.orije kroz koju se veS! izroena top-

delimi~m gublC1 topiote Q. se raeunaju prema Z2kamms. 0 pre1azu roplote za staClonarno smnje;

lote, (ill neld nlen sastavm deo)

I

Oznake e1emenata zgradr koje su upotrebljene u primerima:

JP - jednostruki prozor PK - prozor na krilo

Ill!,

predstavljaju:

21' - dodatak usled prekida zagrevanja objeltta Z A - dndatak raeli izjedna~enja usied h1adnih obuhvatnih pomina

Za proracun potrebne koiicine toplote potrebni su slede6i podaci: _ situacioni plan zgrade; nll. kome treba da je oznacena strana sveta i po moguestvu pravci udara yetta. Pored toga na ovom planu treba da su ucrtani polofaji i velicine okolnih zgrads, _ plan omove zgrade sa potrebnim kotama i prozora i vratfl; _ preseci zgrade sa podadma 0 cistoj visini prostorija, "isina od poda do podas visine prozora i vrata~ _ podaci 0 vrsti zidova} tav,. ,tica i krova, narocito a.k:o se tice spedjalnog izvoden;a po;edinih radova, da bI se koefidjentl prolaza toplote mogli izracunati., _ podaci 0 prozorima: konstrukcija (jednostruki) ,)na krilo'\ dvostruki), materijal, veliCina otvora krila (iii duiina procepa - fuga)) _ podaet" 0 vratima, sa iIi bez praga) _ podaci 0 nameni prosumja gde treba da bude oznacen raspored zagrevanja, tj. koli je nacin i koji su dodaei. odredeni za proracun potrebne koliCine toplote.

+ Zp + ZA + Z9

0vI ...tam faktori koji. oznaeava;u dodatke

12., 32

Q._Q.·z

gda j.

Q.

= k· A (t __. t,)

I

{W 1

gao je:

Q' - gubit>k toplotelcroz element tidoll'",tmije [\'\'] t.

pomlna clementa [mOl koeficijent prol""" topiot. [W m -, K-' I unutraSnj. temperatura prostorije [K]

£(1

spoljna iii okolna temperatura [K]

A k

(3.2)

41

Kada hi bilo I, > I. and. hi vrednost dobij .... za Q. bila negativna ~to bi znacilo da """",gubi"" vet: aobl.... ,oplote. Ukupan gubitak toplote bio bi zbir pojedlnaCnih gubi.. tl.

T-ll (.....vak)

tao prethodni aa izol. od plute ill treseta sa unutraln;e strIDe debljine: 2 em debljine: 3 em: debljine: 4 em: debljine: S em:

(3.3)

Gore om&Cenu povriinu A moze da ima zid, prozor, vrata, pod, tavanica ; ",",1m drugl! pregrada kroz koju se vrii izmena toplote. Za dimenzije rashladnib povrlim. " I'tornl;un .. uzima za zidove Cista unutratnja Sirina dok se za visine w:ima 8Pmtna meta t.j. ad pods do pode sledeeeg sprata. Za vrata i prozore se takode ne uzime. Cista povriina vee unutraSnje "arhitektonske" mere, tj. od zida do zida. Za podove i tavanice se uzim. asta unutratnja sirina i duZina. Pri ovome aka se jedna obuhvatna povriina prostorije sastoji iz razlicitih elemenaw, materi;ala ill debljine (Ato utice na promenu pomenutog koeficijenta pro!... toplote k) iii ako se ista olruhvatna povrsina graniCi sa sredinama u kojim. su razliCiw temperature) onda. se gubici toplote za svaki t&kav e1ernenat povriine odvojeno obtotlunavoju. N. primer, tako se pootupa aka so na zidu naIaze prozori, vrala m .. grsniCi dellmiCno .. nekom unutrainjom prostotijom•• delimiOno je spoljallnji do zgrade, ltd. Koeficijent prol... toplote k za poj.dine obuhvatne pregrade moZe se izr.coo.ti za rszne sluCojeve kada se prethodno odrede velicine «, A i 8. Ovo je u oraksi rede porrebno jet za mooge standardizovane ovakve pregrade postoje eksp.rimentalno utvrdene vrednosti koj< su prikazane u tabe1ama raznib telmiCltih priruCoika i udtbenika. 341

~

..c.

I

ZtII

-

-

Zicl cd opeke ~ spoljni, iednostrano omaiteriaBn spaljni obostrano

I

I [

omaiterisin

\

_ k.. prethodni .. vazd",· \ nom. izol. 5 do 12 em

3,0

2,2

I

2S

12

.2.9

omalterisan _ UDutrainji obostrano

,

I

38

2,1

1,6

2.0

loSS

1.55

1,2

1,6

1.3

I 51

II

~nl 1,0

I

1.0

I

64

77

90

2,8

spoljni obosttano

unutrainji obostrano

omalteriaan spoljni oboatrano omalterisan unutralnji obostrano omalterisan

0.53 60

0;58) 05

0,5

0&6

70

80

0,6 0.53 '0,48 0,43 !IO

2,3

2.1

1,9

1.7

1.6

1,4

2.7

2,3

2.1

1,9

1,65

1,5

1,4

2,2

2,0

1.7

1.6

1,45

1,35

1,25

3.+

3.0

2,8

2.6

2.3

2,2

2.0

2.9

2.7

2.4

2,2

2,1

2.0

2.3

2,2

2,1

1,9

1.7

1.7

3.3 2,6

I

I

10

5

15

-

spoljni neomalterisan spoljni obostrano

4.9

4,2

3.6

3,1

2.6

I

omalterisan -

unutrainji neomalterisan unutrainji obostrano omalterisan

4.1

3,5

3.1

2,8

2,3

I

3,6

3,1

2,8

2,6

3.1

2,8

2,6

20

30

40

I SO

2,1

1,9

2.0

1,1

2,1

1,9

1,6

2.3

2.0

1.7

I

1,5

-

apoljni neomalterisan

5,1

4.4

-

spoljni obostrano omalterisan

3.8

3,4

2.8

2,3

2,0

4,2

3,7

3,3

2,9

2,4

2.1

1,9

3.6

3,3

2,9

2.7

2,3

2.0

1,8

3,1

2,9

2.7

2,4

2,1

1,9

1.6

-

unuttalnji

-

neomalterisan unutrainji obostrano omalterisan

WSI

0.93

0.81

II

1.06

0,91

0,8

I

-

ad dasaka .poljoi

0,82 [

0.72

0.64 [

-

ism omalterisan iznutra

0.94\

0,81

0.73 [

-

unutraln;i malteriaan

I

SO

40

0.6

0.73 0,63 0.56

Armirano betonski zid

Debljina zida u em.

I

0,66 0.58,

0.81 0.7

spoljni jednostrano

Betonskl zid debljine em:

-

I

omaI_ omaI_ omaI_

0.78

Zldadtdegkamena (> 2600 (lcgm-'! - spoljni jednostrano

.Ieiov.

,

~

-

Tabel. T - lJ daje vrednosti k po DIN-u za wesne vrste zidova koji su u upotrebi.

Vrste zida

!

-

0.93

1.08 0.64

30

oj

I 0.88 0,74

0.71

Zld ad IakIeg kamena em:

ItOBFICl.Jl!Nl1 PII.OLAZA TOPLOTll k ZA PIlAKuCNiJ UPOT!I.EBU

34 \.! K...!lcljenti k

1.3 1.00 0.82

I

lmmi zid debijine em:

Za

druse

I

I

2

3

3$

3,3

2,4 I

2.0

1,6

2,9

2.2 1.7

1,9 1.4

1,5 1.1

I 3,4

I

I

2,6

2,2

I

5

,I

7

I

10

[

15

I

20

1,1

0,9

IJ 0.8

0.6

0,9

I

vrstc zidova koji au relic u upotrebi k je dat u Dodatku od D-l1 do D-18

43 . . uzimaju U obm razliku temperatura opoljainjih i un"iu koeficijenato k toko da 5U oni raz.liati za ave zidove ~nldim~ Zldo~ .• P!;. ".:.~ ~!2 pokazuje neke cd ovih koeficijenats, prj ~u /I, lStih eDZiJi. J.a~ ... , __ r._" W -lX-I oznaa.va koeficijent zs spolln1 ZlQ a "" ZS 1111""'....'. U m . .

.

341-2 Ko.Clollenti k z .. waC.. 1 proE"""

.~""!caroki l?r~18ldi

Vl"ata:

" [1II.,-'I(-'l

-

-

deblj'" u em Vrsta zida

112

6

I

I 20

25

1 30 1

I

38

2.1 3,() 2.2

1,6 2.3 1.8

30

40 2,6

50 2,2

3.0

1,4 2,1 1.6

1.3 1,9 1,4

1,1 1,6 1,2

O~

70 1.6

SO 1,6

90

2,()

I 60

I

I.

I", 1,1

105 10

9 1,9

1,11

i

1

Za "dw:iaol~' blokove koji ae n. mju (D-ll do D-18)

balkonska staklena dV08t:ruk!t

-

unutrainja

Spoljni prozon"

--- dvosttukozastak!jeni (razmak 6 mrn) -

dvost:rukorazmaknuti (razmak 12 mm) ,.krilo nR krilo" dvokrilni prozor

-

svetlamik jedn08tRVan (spolja) !lvetlamik dvostruk:i (spolia) izlozi (prema izlO!en08ti vetru) prozori od udubljenog stakla

4.0

2.9 3.0 2,,8

3.1 3,5 3,3 7,0

3.5

1'-13

I II

I

I

2

""

I

weanost

iWm~irl~

k-liman;em vrednOlit

" " "

S~O

7,0 do

2.9

-

jedn08trulti dvostruiti

-

prema tRvanu - ;ednosttuld prema tavanu _. dvoatruki

Ive viie ked nes upotrebl)avs)u koefid,enti Ie dati su u dodatkl!

Zit ukope.ne de10ve zidoVil p!'ost~rija ~o!.e 8~ noloze delimicno pod zemijom (suterem) koef.ctlent! k se smanjuju u zavisnosti visinske razlike nivoa II zemlje i pod" ukopane prostorlje (aIlka 7), T.beIa T -13 powuj. smanjenj. nominslne vrednosu k ZIl .voki mew dubin. H.

k~1m:

7.0

3,3

Kod besprekome izrade i pri dobrom zaptivanju velicine k T-14 mogu so smanjiti za 10 do 20%.

H(m)

meWni

drveni. 5,8

jednostrano zaatakljeni

Unutrahtii prwmri

0,9 1 o,e 1,1 0,9 j

51

i~ I ~~ It11:~ i~ I HI ~~ I 2,9 3.7 2,8

spoljrHI, drvena spoljna metalna balkonsta staklena jednostruka

I

I I I

I,

1,2

0,6 1 I

0.$2 0,46

0,.

0,35 02 ,9

I II

I

1,11

•

I 0,9

0,8 0,7 0,6 0,5

I

1,4 l,1.

1.1 0,9 0.7

I

2.3

I I

I

Z. podo.. , tavanice i krovovo, koji 8U U naj&l!OOJ prlmenl, kool'ioijo"l pro.... lop!ore k nalazi .. u tobeli T - 16. Z. istu kooSlrukciju pods odnom" tavanice,koeficl. jont k jo vee; pd promu toplate naviie ill bolj. lOOono I'd pro.... prenu. hladnijoj ""'dlni (lcroz tavanicu) nogo pIi prolazu naniZe (zs prom box pod). Alro .. proJaz topiate vrti lcroz pod pre"'" hladnijoj prostoriji - (npr. podrum) onda .. vrednosti k uzlmaju kao ZI proJaz novile. Z. grube proratuno U ovom sluEaju mogu .. uzeli sI.deC! kooll. cijenti pro.... toplote Ii; za pod odnosno tavenlcu; Pro... "'plole [Wm-' K"'J Z8

2.3 2.0 1,8

II

gcm)ol tabcli

341·3 Koonellonti prol""a toplOlo ." I ..vanlo. ! p"dove

2.~

•

1.9 1.1 1,4 1.Z 0.9

Il

1.5 1,2

,

Z8

drveni pod ~,hladni'" pod (beton~ temco ... )

..vii, l,2

1,8

I I

IlIlIliie 1,3 1.4

Meautim :z;a tacnije proracune koeficijent k treb& w:imati prem& odredenoj xm~ au.pratnoj konSlrukciji. U sledetoj tobeH (T - ! 6) ukollko je koel'ioijent k clat u vidu

45

44

razlomka. brojka u brojitelju omaeava k za prow odozdo navi!e (kroz tavanicu), •

u Imenitelju za prow odozgo nani1e (kroz pod). . Ako primenjena meduspratna konstrukcija, kroz koju se prorac~~~aJ~ oaetnO adudara ad ovih u datim tabciama, onda se koef!Cllenn tOP::: t~I~~~' za njih moraju ob,acunati prema datoj fonnuli (2.32). Pri ovome ~:ricijent. prelaZa toplote • uzeti iz sledeee tabele T -15: I

.

T - 16 (na"avak) 4. Ista kao i pod 3. sa uba~om izolacijom ad presovane strugotine "iverica"

b"

debljina armiranobetonske plo~e [em]

I

5,5 10

1-15" Koeficicnt Otpot plOlaza toplote prolaza toplote a(Wm-~K-l1 a-l(W-lm~

Za unuttalnje sttane vertikalnih pregrada, prozora vratazidova

at,,:=

I

Za tavanice i podove. ptelaz odozdo naviAe Za tavanice i padove, prelaz odozgo naniZe

\

Za spoljainje s~e vertikalnih pregrada,

I

prozora, vrata, Zldova

1

.. - 8 at" =

6

lX, =

23

I

".

. I.

I

1.. =0.125 .l. = 0,167

\

I

I

-,

-=0,043

oznaeava do se koeficijent prelaza topiote odnosl na unutraSnju (topliju) stranu prostorije, indeks s na spoljaSnju. Indeks

U

20

I

35

2~6{1,98

1,86{1~1

1~1{1,34

2,44/1,86 2,09/1,75 1,98/1,69

1,75{1,45 1,63/1,40

1,45{1,28 1,34{1,22 1.23/1.16

1,51/1,69

S. Isto kao pod 3. sa ubatenom izolacijom od plute

debljina armiranobetonske plob! [em]

5

7,5 10 IS 20

•

debljina izolacione plote [mm] 10

I

I

2~6/1.97

1,98/1.69 1,86/1.20 1.75/1.51 1.63/1.40

2.44/1,86 2.09/1.75 1.98/1.69

I

I

IS

1.63/1.40 1,57/1.34 1.45/1.28 1.40/1,22

6. Montdna rebrasta meduspratna konstrukcija, ispunjena lupljim blokovima, debljine iznad 12 em., sa zamnim slo;em s donje strane. Odozgo je postavljen:

.

pod od drvenih

I

1,28/1.14

I

dasab na gredicama.

parket na bitumenu

I

ksilolit. teraco, plooce. plastika

I cemenIni zawln; siol

2,23/1/36

1.94/1.63

2,42/1.98 \

\

7. Monolitna rebrasla meduspratna konstrukcija, ispunjena §upljim blokovima, sa zavdrum slo;em s donje strane, debljine iznad 20 em. Odozgo poploama kao pod 6.

1-16 1. Prosta tavanica od drvenih greda, pokrivena daskama a) debljina daske: b) debljine. daske c) debljina daske

2 T

IS

debljina izolacione plo&: [nun] 25

K}

1.. -= 0.125

S

I

IS

II

2,5 em

\

3,5 em

6,0 em

2,44{1,98

2.09/1,69 1,49{1,29

I

1,57/1.34

. ':V:::tje

10 em 10 em

0,80/0.71 0.62/0057

1.75/1,49

\

0,93/0.86

\

poplo~a

7,5 em 10 em

3.49/2,56

c) debljina d) debljina

15 em 20 em

2.74/2),1

1.22/1.11

1.35/1,20

\

\

1.42/1.26

Ukoliko se ispod tavanica nalaze izrazito prolazne prostorije, ove koeficijente treba poveeati za oko 5%.

9. Pod betonski na zemlji

2.33

3,2612.44 2056/2.09

1.86/1,57

kao pod 6.

3. Tavanica ad armiranog berona, bez obloge. sa zavrinim slojetn cementa

a) debljina b) debljin.

I

8. Sitnorebrasta i polumontaina meduspratna konstrukcija, sa zavrinim slo;em s donje strane, debljine 30 em. Odozgo

'ca ad drvenih greda debljine 26 em, sa pokrivaOOn cd dasaka debljine 3,5 Cll!l. sttalle oplata od 1,8 em poktivena malterom:

_ med.uprostot ispunjen peskom ad _ meduprostor ispunjen Aljakom ad

1.09/0.99

10. Pod drveni preko gredica na zemlji, sa lupljinom

1,28

47 341-4 K"eflclje"ti proia.e toplot. k za itrovove

341-6 Vud"h be topl",,,, Ioolator I prover" '"'' vl ..ge Ix n!ella

Toplotna provodljivost vazduha je veome niska pa se on cesto upotrebljava kao ~oplotni iz?iator isp~njavajuci prostor izmedu dveju pregrada. U ovak-

'I' - 16 (..""Yak) 1. Krovovi bel. opIate a) crep Hi talasasti lim na ,letv!ffiR be,z .zaptivanja

b) crep na letvama st< 2aptlvemm spo1Dlcarm, ,. c) staklo jednostavno, 3-5 mm, zaptlVene spo)ntce

I !l.63

I,

yom slu~~J.u ne rad! se

I

I

5.82 5,82

I

dodatkom ploCa od plute debljine 2 em, iii slime

T-17

I

I I !!

7 10

15

talne, kod kojih se prenos vrlii odozdo na vile [Wm-'X- 1 ]

Za horizontelne slojeve pri prenosu toplote oaozgo naniie [Wm-~K-'l

3,14 1.75

.

I I

I I

1,57 1,40

1..35 0,93

goU

4.19 3.72 3,26

1

I

I

I

0.16

i

0,20

i

2

0.21

i

I

5

I

0,23

I

I i

0.23

0,24

I I

I I I

10

0,23 0,28

I I

I

I

15

0,22

0,28

1

II I

Mnogl materijali i poste suienja zgrade zadriavaiu izvesnu koliCinu vlage. Zbog ovogll

e..~ uopilte, .treba p~ekontrolisati d,& Ii ce u nekaj ptostoriji doci do kondenzaciie vlage ntl unutras:~

II

:I

debljina betonske ploce u em

i

3.14

I

,i

[

Za vertikalne slojeve i za horizon·

I

!

4. Krovovi sa orlatom iznad i iSpoo. rogova so. vazdusnim.. med::~ prostorom, pokrivcni crepom, hmom, kro,:~om hartl}Om lH §kriljccm, Daske z& oplatu od 2,5 em deblJtne a) unutrBinja oplata rabic sa siojem od 1,5 em b) \L~utrainja oplatl! od d~aka. 1,8 em debljine sll:. malterom c) unutfa§nja oplata od glpsamh ploes 5 em debhtne d) unutrainja opista od tresetnih ili plutanih pio?:&' odozgo omalterisanih 2 em debljinc , 5. Rsvni armirilIlo-betonsld krovovi, pokriveni krovnom hartijom

prelazu, naroc:ito

proratun prelaz.R toplote cd jednog zida na drugi primenjuje se tzv, "ekvivaJentni. u

1,16

izolacije

0

otpar pravaden)a, Z. ovaj otpor maze po,lm!ti ,Iedets tabela:

2.79 2.44

b) ter-papir. lim III §krillac

3. Krovovi sa oplatom ispod rogova, pokriveni crepom, }imom i si. bez zaptivenih spojnica a) opIate od dasaka 2,5 em debljine sa meduprostorom od rogova . . b) opIate. od gipsaruh plo?:a debehh 5 em c) kilo pod a) sa ispunjenim pronorom lljakom

o:t)lcnom. sprovodenju toplote vee

Debljina sloja vazduinog fern)

a) crep na letvam~. bez. ~ptivanja Si.

0

ked. deblJtna vazdulnag slaJa postaJ. relativno velika, U praksi cta bi '0 izbegao

2. Krovovi se jednostavnom oplatom preko rogova, drvena oplata 2,5 em bex proreda

c)

l"""ll.,,*aellu

II

n1~m. po,:iIn~a zldo,!,a) prozora I dr. Gde postol!:: uslovi da se poveea vla:lnost ovo treba ios stro~ il,e lma~ u v~du.,Ra~! o~oga treba odredi~ ~~ku rose, tj. temperaturu kada nastupa kondenzscija, Odredu,~ 8e 12: »~-x. dlJ~ma (pomocm hst 1). Zatim treba izra¢Unati unutra!nju temperaturu '" rashlad~lh povrima 1 ako .Je on." veea od .~emperature koja odgovara ta&i rose Z1l. odgovarajuclt pro~t~flJU, 0!l?1l nett' dO.Cl do kondr:nZ8ClJe vlage. Medutim u suprotnom slucaju treba izvr~iti :eVIZIJU u ~IJU po,!,.cean)a unutra~n)e temperature. Temperatura unutrainje povdine zide se lzraeunava. 12 relaCl)a

Q«-k(t~-t,) "I

I

I . Isa dodatkom I I terae:: ili ploCH;&

gde je:

3.49 3.26 2,79

341-5 Koeficijenti prowdljhosti toplote ).. Koeficijenti provodijivosti toplote A za materijale koji su teste u upotrebi dati Sil u dodatku. Kompletni pregledi koefici;emita mogu se nati u prirucnicima (pr. Prirucnik za izracunavanie toplotnih gubitaka, D. Greorka, izdanje 9~adbe­ nog centra Slovenije) 8. takode u standardima i nonnama (ASHRAE, DIN 1 dr.). Svi koefidjenti prenosa toplote se menjaju pri promenama temperature pa ukoliko su te promene od veceg znacaja treba racunati i sa tim promenama ,

t~ -

t" tw -

[w]

(3.4)

[w)

(3.5)

.temperatura zida temperatura prostorije spoljna temperatura

unutra~nja

35

TE.MPERATURSKI POllACK

351

UNUTIIA~NJA PROJEKTNA 'l'EMPImATDRA (UPT) PROS'l'ORIJIl

. Ako se ~o.smatra normaino izolovana prostorija u kojoj je vazduh u mirnom stanl u sa ~tabll~:>vanom temI?eraturom (tv) i okolni zidovi srednje temperature t z .s, ~a~o Ie. ranIJe re~eno da Ie temperatura ugodnosti u granicama od 15 do 25° pri relatlvnoJ vlaznosu 35% do 70% moze se usvo;iti da je: _ tv+tz tp - - - -

2

48

49

tj. temperatura prostorije je jednaka srednjoj temperaturi vazduha i pregradnih zidova prostorije u unutrasnjoj strani. Ova temperatura lp naziva se joB i osecajna temperatura jer izmava merilo temperature pri kojoj se covek ugodno oseea. IdeBlno bi bilo da je t. = t" sto bi se moglo dogoditi u blagim letnjim danima stabilne temperature izmedu 23 i 25' pri mimam vazduhu. lnace je u temperaturskam rasponu vazduha ad 15 do 25' obicno t, = t, - (2 do 3') kada se prenes toplate ("fluks") vrii kroz pregradne zidove prema hladnijoj sredini. U proseku se usvaja da je pnbliino tp = 20°, a to je srednja unutrasnja prajektna temperatura (UPT). U nekim zem1jama ie ranije bila usvojena veea UPT, npt. u SAD (22,), a u Engleskai mania (18'), Sto ie zavisilo od standarda, navika:, klime, naeina gradenja itd. U danaSnje vreme usled energetske krize tendencije su svuda da se sa UPT ide sta niZe. UnutraSnja temperatura se meri u sredini prostorije na 1,5 m od poda pri l:emu treba eliminisati uticaj zracenja. un ad 20°, iii druga usvojena, treba da odgovara ugodnosti liea koja borave u toj prostoriji bez fizicke aktivnosti. Medutim, ona mOfa biti prilagodena mogucnosti tertnoregulacije prisutnih osoba, tj. treba voditi racuna 0 njihovom bro;u, aktivnosti itd. Takode se mogu predvideti niZe temperature za prostorije u kojiroa se ljudi zadrZavaju manje vremena. Zbog ovoga su za UPT usvojene norme za razlicite prostorije i aktivnosti. U tab.1i T -18 izlazene su UPT ad kajih su pai... dine predlozene da se unesu u JUS Standarde. T-18

T - 18 (nastawk)

3. BolnU~! D01tWtJJ' zdravlia, staralki dbmotIi (ukoliko nije drukaJe odredeno) - bolesni&e sobe, spavaee aobe, laboratorije za ispitivania, hodnici, we - hinuiko odeljenje - opera:cione dvorane - bolesni1!ki we - kupatila - gimnas~&e dvorane za terapiju - Pft?Stonle ~ ?O"lOCno osoblje - ku~e,. peno~, porn.oene prostorije, hodnici - SUSIOruce rubba

'e +20"

+18

-

,

+15 +10 do +15 +22 do +24 +5 do +10

-

Uaonice za omladinu iznad 15 godina, aobe za tebni¢ko vaspitan;e u¢ionice za omladinu ispod 15 godina, muzitlte uaonice, crtaonice, biblioteke, sobe za vefbanje, sale za konferencije, kabineti, administracija trpezarije, garderobe, prostorije 1..8 odmor spremiita za ufila:, hodnici, pro1azna stepeniAta, toaleti i we vetrobrani gimnasti&'e dvorane, hodnici, sVlal:ionice dvorane za gimnastiku i atletiku dvorane za igre

- umivaonlci -

kupatila s tuievima pliva&i bazeni (v. pod sportske dvorane)

-

ambulante de&e jasliet

-

~i vrtlCi

- we za

dew

+18 +20 +18

+15 +10 +18

I I I I

+22 do +24

+22 +20

+18

+55

+22 do +24

+20

kategorija ,,D" i gostio"ice - prostorije za spavanje ostale prostorije za "B"~ "C' i ,,D" kategoriju i - trye.zarije i za boraVak, dorubk - bue! sa uslugama u stojeeern stavu - WC sa prttprostorijama

gostionice

-

un1ivaonici

-

barovi, prostorije za zabavu dvorane za igru kupatila vettobrani za ulaz

-

radne prostorije, kujne, pomoene prostori;e hodnici mehani&e perioniCt " bazeni za plivanje (vidi pod S. sportske dvorane)

-game

5. Spornke dvorane i dfJorane za priredbe - pozorime dVorane, pozornice, auditorijumi foajea - bioskopste dvorane • - sportske dvorane (prema vrsti sportske discipline) - &kaonice za odmaranje i osveienje - kupatila sa ka1;.inama., kadarna i Mevima i nJihove sparedne proston)e - pliva&i bazeni i prostorije za pliv8ee u kop.am

kostimima

+20

+15 +20 +22

+25 +30 +22 +25 +24

+2P do +22

kategorija "B" " "C", prmsiom' I f II kat6gon"ie: - spavaee i kombinovane sobe za horavak

-

2. Slwl.

sve ,proStorij: u kojitna borave ill kroz koje prolaze gosti zahtev&}u ravnomemo .tBgreVanje

kategorija ,,A": - pr08tori;e kao kod ,,De lux"

II

I

+22 +20 do +20 do +20 do +22 do +22 do +22 +18 +45 do

4. Hoteh', .'!Wtali, pansionf, zostionice, restoram~ biles' kategonJ4 ,,De lux":

UnutrainJe projektne temperature

1. Zg'f'CkU Jl'a stanofJa,vi - prostorije za boravak, apavaee robe, trpeZarije - mjne - predsoblja, bodnio, steptniha bez prozora, we - atepenUta sa prozorima bez spoljnih vrata - kupatila sa i bez we - vetrobrani .

·c

-

vazdwna kupatila parna kupatila

Za ostal~ spareeine prostorije slufiti se podacima za hotele kategoriJe "B" i "C"

+18 +20 do +22 +15 do +18 +15 +20 +22 do +24 +18 do +20

+22 do +24 +10 +5 +18

+20 do +22 +18 do +20 +5 do +20 +20 +24 do +26 +25 do +32 +48

+42

50

51

T - 18 (nastavak) 6.

?v~ka~o da ~i se tacna vr~dnost .lw dobiIa registrujuCim termomctrom CIJe pero l~plsuJe tek~.lCu tvemperaturu sredme na Obrtnoj pantljici koju obrce satni mehamzam. Manle tacan podatak daje merenje spoljnc temperature svakog casa

Radion£ce i fabrike Tcmperaturske ~slovc ~ ptostorija~a ~)Vih objekata odreduju tehnolosh p~cesl sv:kog odcl)cfl)a ponaosob., Ka~a je u pitanju i kontrohsa.na v~azn:?st vazdu~a tu se r:t0raJu prt-

i uzimanjem aritmeticke sredine u toku 24

meniti uredaji za khmattzacIJu. Don)l padnel u sarno orijentacione prirode. ,.. • _. lak fiziCki posao (rad sedecl oblcno za zene) _ tad na masinama precizne mehanike

_ _ _ _

+20 do +22 +20

farbarnicc, lepljenje, iakiranje, susionice (prcma vrsti

posIa)

y

+22 do +30

•

+18 do +20 + 18 + 18 + 10 do + 15

stolarnice za ruenl tad masinske stolarnice masinske radionice za obradu metala teii ~oslovi na montazi, livnice

t.--=-. 352

casa .. Prvi je naCin re1ativno skup a drugi odUZlma mnogo vremena osobJju. Na 81. 8 je dijagram temperature vazduha u Beogradu za vreme vedrih dana, merenih u toku duzeg vremenskog perioda. Druga kriva sa manjim amplitudarna oscilacija je dobijena u istom rnesecu (januaru) sarno za vreme oblacnih dana. Oscilacije obeju krivih skorn se poklapaju tokom 24 casu.

SPOIJNAPROJEKTNATEMPERATURA

SPT je najniza spoljna temperatura koja se usvaja za proracun. Instalacija grejanja mora dovoljno zagrcjati odredcne prostorije i pri najzeSCim hladnoCam~, prema kojima se odreduje SPT. Svakako ova najniZa temperatura nije ona koja Je ikada zabeleZcna kao minimalna pri najnepovoljnijem sticaju okolnostL To se nc moze ocekivati kao testa i.. sistemats~a. pojava ~podudara~je najnize :eI?peratur~, najjaceg vetra i gusta oblacnost). Bas 1 kada bi se ponovlO takav sluca), za kra~e vreme to se kompenzuje nesto toplotnom akumulacijom zgrade a ne~to [ors1ranim lozenjem. postoje razliCiti naCini za odredivanje SPT. Nemacke norme predvidaju srednju vrednost. ~psolUtn?g g~disnje? mini~uma za duzi niz godina (15, 20 i vise). Ruski naucmk Caplin dale ova} praktlcan obrazac:

SFT = 0,4 thm

+ 0,6 tmin

(3.7)

gde je: tft

-

~ 1mm

t~

tm = _:' -- ,-,_-,-:-='''',,:'_T,-·,-2=-."t',,-'

241

~

m

12'

im goel-BEOGRAD

101

!I

BEOGRAD

2'

S~ I II III IV V VIVII VII IX X XI XI(

mesec; _

Stika 9

(3.8)

4

gde Sil [7, t14 i £21 temp~:ature ocitane u 7) 14 i 21 cas. Ovako postignuta tacnost PQkazuje grciku od naJV1se 1/5 .

Na s1. 9 prikazane su godit.emperature za Beograd i Split oa hazi srednjih mcsccnih vrednosti. Kriva za Split ima izrazito manju razliku amplituda godisnih vrednosti Sto jc posledica bIage sredozemske klime sa velikom akumulacijom toplote mora. sOje

26'

sredn;a temperatura najhladnijeg meseca u godini apsolutna minirnalna temperatura u odredenom mestu.

U SAD se preporucuje da se za SPT ne uzima visa temperatura od najnize temperature zabelezene u poslednjih 10 godina, povecane za 8"'. Za grubi proracun potrosnje toplote u nekom objektu sluzi pored koliCine toplote potrebne za dnevno zagrevan;e jos i broj dana perioda grejanja. R~cuna se da grejanje treba zapoceti kada srednja spoijasnja temperatura padne lspod + 12° i da ga treba odri~ati sve dok se ova temperatura ne stabilizuje iznad + 12". Pored statistickog podatka 0 srednjoj dnevnoj spoljasnjoj temperaturi ona se moze bez oseme greske racunati po sledecem obrascu:

Slika 8

352-1 SPT nekih glavnijih mesta u Jugoslaviji Kao SPT glavnijih mesta u nasoj zemlji dat.e su nizc navedene zaokrugljene temperature koje su racunate pomocu obrasea Caplina na bazi desetogodisnjih metcoroloskih pOdat8ka.

SPT nekih glavnijih mesta u JugoslnYiji Banja Luka Bar Beograd Bijeljina RitoIj BJed Bar Budva Bukovicka Banja Valjevo Vinkovci Vranje Vrbas Vrnjacka Banja Vrsac

-20 - 1 - 16 - J8 -19 -16 -15 - I

-15 -18 - 20 -15

-18 -17 - 20

Cq

Gorazde Gornji Milanovac Doboj Dubrovnik Zadar Zagreb Zajccar Zenica Zrenjanin Knjazevac Koviljaca Kopaonik Koper Kosovska J\1itr0vica Kragujevac

-15 -19 -20

_. 2

- 5 -15 -19 -16 -20 -18 --17 -20 - 8 -17 -18

53

52 Kraljevo Ilaznim pariodima. Pn>dnooti I nodoataci elektrlenlh grejaea .. sHeni kao ked gasnlh i u1jnlh sarno joi izrazitiji. Praklleno nema nikakvog opalutlav"'1ia nill edvoda ostatak. sagomanja I zato mogu kodmljo pooIutitI kao pnonoanl modell. Ali nasuprot ovomo temparatura --grejoeaj. va. a 11m monje au hlgijenaki. Poznate au razne vrato elektrlenlh grejoe. kod kojill .. ugrallene fice iii pantllke knje .. zagmaju propultenom elektrlenom str!ljom usled el.ktri~nog alpora. Mugu bi1i ostvan>nl sa iii bez venlilatora. sa I bez akumulacije. keramikom iii u1jem. Nojizr.. zitije su tennoakumulacione pa&.

".Uri

439-1 Tennoakumulaeione elektrillne pa& Tennoakumulacione paei sve .. vIiIe primenjuju. a narooito tamo gde je primenj .. na dvotarifna tarifa. 1m. ill raznill oblika i modela. 0 neke .. izractuju i ked nas.

Shomo jedne tipicne ovakve peel data;e na sl. 25. Gre;aCi (A) ko;i su e1ektricni orpornici, nalaze

B

se u unutrasn;osti ;ezgra (B) oblozenog termoizolatorom (C). Kroz meduprostor (D) ventilator (F) potisku;e vazduh i regulisan;em ;acine n;egovog protoka samim ventilatorom postize se i

promena odavanja toplote - "dinamickog praznjenja". Ulazni i izlazni otvori vazduha postavljeni su pri dnu tako da se zagrevaju i niski sIojevi vazduha u prostoriji. Za vreme jeftine tarife grejac se ukljuci, tj. "puni se" pri cemu je ventilator iskljucen. Za to F vreme staticko prainjenje grejaca je neznatno i hez regulisanja je a zavisi ,od izolatora ciji koeficijent provodenja toplote (A) treha da je 5to manji~ ali treba racunati s tim sto se on povecava sa temperaturom. Zagrevanje jezgra se vrsi do fieSto Slika 25 - Shema termoakumulacione peCi iznad 6000 jer za sada primenjeni materijali za izolaciju pocinju da se sinterizuju iznad 700 lacina grejaca se raeuna tako da treba da pokrije gubitke topiote u predvidenim prostorijama koje on zagreva. Moze se konstiti sledeei, obrazac:

c

0

•

p g -

Pg

-

Q

860· 0,97

[leW]

potrebna jaCina grejaca [kW]

Q - proracunati gubie! toplote [leW] 0,97 - koeficijent pretvaranja energije.

(4.3)

87 Nedostaci ovih paei su viooka temperatura gr'!iaca, velika texina (smanjuje pogodnosti p:renosa) i za sada visoka cena i samih peci kao i elektricne energge. Pitanje viatnosti kod ovih peci strogo se postavlja ukoliko nije na njima ugraden ovla.zivac. Toene karakteliotike dobij'\iu se od proizvodaca.

44

OPREMA I UREBAJI SISTEMA CENTRALNIH GREJANJA

Osnovne grope oprerne i ured:aja sistema centralnih grejanjajesu: za transfonnaciju ene'lli.le goliva (ill elektlicne) u toplotnu ("proizv04enje toplote"), za prenolenje i razv04e* toplote i za odavaIye ("deponovanje'') toplote. U prvu grupu spadaju sve vrste kotlova i bojlera, u drugu sistemi razvodm'h mreza (cevovodi) i u treeu grejna lela - radijarori. Svaka od Dvih grupa ima i svoje pomocne delove, armature i dr. U kotlovima je glavni tepionosa (prenosni toplotni fluid) voda iii vodena par~,. a .zagr~vanje ..se vrsi p~m,:,.cu cvrstih, teenih iii gasovitih goriva. U rerum slucaJevuna 1 manJlffi postr0Jenpma za zagrevan;e se koristi e1ektricna energija. Gde postoje prirodni topli izvori, njihova voda se moze direktno koristiti kao toplonosa. 441

KOTLOVI ZA CVRSTA GORIVA

Kotlovi za cvrsta goriva su slicni i ostalim pecima tj. imaju lozista" resetke, dimne kanale, sakupljac pepela i ostala. lvlogu biti prema vrsri 102i5ta sa gornjim iii donjim sagorevanjem. Jedina razlika od obicnih peei je sto sc ked peci teZi sto vecem odavanju topiote okolnoj sredini dok se kod kotlova irna ZiI cilj dOl se toplota preda toplonos~, tj, ~luidu koji vrsi prenos toplote od kotla na odredene prostorije preko vodova 1 radlJatora. Usled toga se grejne povrsine nalaze u unutrasn;osti korla a u veeini slucajeva se bas .tezi da se izolacijom spolja spreei odavanje taplate okolini, 5to bi za sluca; da je kotaa smesten u podrumu iii drugoj prostoriji Cije zagrevanje nije potrebno, predstavljalo sarno gubitak. Kotlovi za centralna grejanja u sirokoj upotrebi se ne uziduju. To se Cini sarno u izuzetno ve1ikim postrojenjima. NajceSCi materijal za izradu kotlova je sivi liv a ponekad se primenjuje i presovan celicni lim. Za obieno grejanje zgrada kotlovi vodenog i parnog grejanja se ne razlikuju bitno vee samo po priboru i uslovima rada. Pami kotlovi od armature imaju obavezno vodomerno staklo, manometar i si-"l1pljac pare" vodeni termometar za vodu. Prvi, ako slliZe iskljucivo za pamo grejanje rade sa pritiskom od 0,5 bara, drugi sa odredenom temperaturom vode. Vodeni kotlovi su ispunjeni potpuno vodom dok Sll pami sarno do izvesnog nivoa a ostatak - gornjeg dela kotIa ispunjava para. Sistem Iozista moze biti kao i kod obienih peCi - sa gomjim i donjim sagOrevanjem (st. 26a i b). Kod sagorevanja odozgo vazduh i gasovi prolaze kroz celu ispunu goriva. Celokupna ova sana se pretvara u far tako da ;e prostor u koji se ugalj nasipa u stvari loziste. Kod donjeg sagorevanja sagoreli gasovi odlaze sa strane. Zona sagorevanja je izmedu reSetke i donje strane okna u koje se nasipa gorivo. Po sagorevanju goriva drugo silazi iz nasipnog okna na niZe. Na taj naCin slo; fara kod ove vrste lozista je sta1an dok je kod prethodne vrste promenljiv. lz istog razloga je i otpor sagorelih gasova kroz 510; goriva ovde takode ravnomeran.

88

89

Kod donjeg sagorevanje je ravnornernije i sa boljirn stepenom korisnog iskoriScenja, a kad gornjeg sagorevanja moze se postizati vece optcrecenje i bdc zagrevanje a ova lozista zahtevaju manju promaju.

u kqji se iz obe polutke kotla sprovodi toplonooa dalje u grejni vod. Svaki clanak ima na sebi i polutku resetke, koja se kod ovog kao i veeine sHenill kotiova, hladi vodom.

a

c Slika 26a - Serna loiista sa gornjim sagorevanjem

. Stika 26h - Serna loiista sa donjim sagorevanjem

Iviedu kotlovima za centralno grejanje najrasprostranjeniji su Clankasti kotlovi ali pored njih su u upotrebi i cilindricni sa vodogrejnim iii plamenim cevima. 441-1

Clankasti kotlovi

Clankasti kotlovi se sastojc iz nat: lcdnostrukih iii dvostrukih clanaka. Ovi kotlovi nalaze siroku primenu ad kako su u upotrebi. Prednosti su irn u tome sto se mogu izraaivati U serijama sa malom cenom kostanja. Materijalje otporan nakoroziju. postiZe se veliki broj kombinacija sa malo tipova clanaka, lako se pronose i po potrebi menjaju mesta, zauzimaju malo prostora, lako se odrzavaju \l jednostavno se njima rukuje. Clankasti kotlovi pored od.:.:::denog broja srednjih Clanaka imaju po jedan prednji i jedan zadnji clanak. Na prednjem su vrata za ubacivanje goriva, za Ciscenje vatre, za pepe1jaru i za regulisanje promaje. Na zadnjem je prikijucak dimnjaka. Radi poboljsanja sagorevanja na nekim kotlovima postoje i kanali za dovodenje sekundarnog vazduha, (za goriva sa bogatim isparljivim sastojcima). Srednji i veti Clankasti kotlovi Sll obicno sa donjim sagorevanjcm dok su manji sa gornjim. Clankasti kotlovi od sivog liva - pojedinacno se lzraUujU do 70 m Z grejne povrsine, a jacine do 640 kW. CIanci su dec loziSta i reSetke, nasipnog okna i dimnih kanala. Na gomjoj i donjoj strani ituaju rupe sa blagirn konusom u koje se stavlj~u niplovi ram spajanja (slika 27) i radi zaptivanja. Okolo niplova na clancima su zljebovi, koji se prilikom sastavljanja clanka ispune kotlovskim kitom koji spreeavaju curenje i prolaz dimnih gasova.

Na slici 28 je prikazana montat.na serna kotla "etai" fabrike radijatora i kotlova

u Zrenjaninu gde se vide spojevi elanaka. Prednji clanak sadrzi loZiSna i pepeliSna vrata. ZadI1ii elanak ima prikljucke za vodove - odvodni i dovodni kao i za odvodenje sagorelih gasova - dima. Yeti kotlovi su sastavljeni od poluelanaka. Na donjoj strani zadrYeg clanka je jedan razvodni deo koji sprovodi kondenzat iIi povratnu vodu U obe poioville kotla. Isto tako na prednjem clanku (ponekad i nazadnjem) postavljenjejedan skupljac

Stika 27 ~ a - krajnji clanak;b - unutraSnji clanak; c - spojnica ( •.nip!'); d - zaptivka; e - spojui zavrtaqj

Izgled i presek kotla za centralno gn:ianje !ipa ,,neo vulkan" pokazani su na slikama 29 i 30. Vidi se prednja i zadrYa spoljna strana i preseci na elancima i kanalima. Radni pritisak imje do 0,5 bara. Za konkretne projekte treba se obratiti proizvodacima za aktuelne podatke 0 karakteristikama, opsluzivanju i predvidenom gorivu. Gornji prikljucci na kotlovima za cevi povezuju se zajedno jednom cevi (to je sabine pare kod parnog grejanja). Taka isto i donji u povratnu cev(sabirae kondenzatakodP. G.). Sagoreli gasovi po izlasku iz zone sagore, vanja prolaze kroz bocne kanale clanaka gore -dole, Slika 28 - Montaina serna kotla a odavde idu u zajednieki odvod. U odvodima se na"etai" laze klapne ill siberi pomoeu kojih se moze proma. ja dimnjaka zatvarati i regulisati. S gornje i donje strane se nalaze i otvon za ciSeenje. . Clankasti kotlovi od sivog Eva pokazuju kod ispravnog goriva i rukovanja Jedno zadovoljavajuce iskoriscenje toplote. Za srednje i ve1ike kotlove moze se racunati sa sledeCim vrednostima; Stepen korisnog dejstva na probnom stolu Stepen korisnog dejstva u pogonu

Y; = 0.75 - 0.85 'r, = 0.65 - 0.75

_ Pri pai.ljivom nadzoru moze se isterati srednji godisnji stepen dejstva od f2 do 74(/0' Za manjc kotlove treba racunati sa smanjenjem od 5 do 10%) naro-

91 90

cito ako odavanje toplote sa spoijnih povrsina nije dov~ljn? isk~riSC~~O iii spreceno. Stepen korisnog dejstv, blago opada sa povecanjem optere,e'lla. NaJbolJ1Je negde odmah

Specificnaj.cina ciankastih kollova vari.ra od 6000 do 18000 Wm-', prema tipu, gorivu i postignutc; promaji. Za kotlove sa donjhn sagorevanjem, mote se uzeti da je:

normalno opterecenje kod vodenog grejanja nonnalno opterecenje kod parnog grejanja NP Sledeca tabe1a daje priblizne podatke za octredivanje jacine gre;nih centrala.

Grejna jaCina

SUka 29 ~ Spoljni izgled kot1a ,.neo vulkan 3" - Fabrika radijatora i kodova. Radijator, Zrenjanin

ispod polovine opterecenjaj ked vodenog grejanja, npr. ispod 4700 Wm-'. Tek kad optereeeDje padne ispod 2900 W m-2- • onda i stepen korisnog dejstva osetno, op~da. Ovakvo pOflaSanje stepena dejstva ObjaSIlJ3va da je ked kotla na koks i ked relativno kolebljivog optereeenja dosta dobro isko· riS{~rge gonva. Boije je pri vecim instalacijama ici sa slabijim optereCergem i jednim kotlom viSe. Poveeani broj kotlova omogueava

Slika 30 - UnutraSnji izgled kotla ,,neo vul· kan 3". Fabrika radijatora i katlow. Radijator, Zrenjanin

racionalniji elasticniji rad, jer svaki katae radi sa optimalnim koeficijentom korisnog dejstva pri jednom odredenom optereCel\iu. Zbog toga pri promem optereeenja ( u prelaznim periodima, npr.) bolje je iskljuciti neki katae nego raditi sa SITI3IlJenun opterecenjem.

ve1iCinama clanaka i moze posluziti

Podaei 0 ~l8Dcim.a kotlova

T- 32

,

0

9000 Wm- 2 8000 Wm- 2

1 Grejna povrsina

I

I,

Visina

Sirina

1000W

m'

m

rn

40-100 100-200 200-320 320-490

5-12

1,2 1.5 1.7 1.8

0.9 1.3 1.5

12-25 25-40 40-60

t.6

Dubina m

0,6-1.1 0.7-1.5 1.2-1.8 1.7-2.3

! I I

Kotlove cd livenih clanaka za cvrsto~ te~no i gasovito gorivo kod nas proizvodi fabrika radijatora i kollova Radijator, Zrenjanin. Od uvoznih Dvenih kollova kod lUIS su u upotrebi danski Salamander i Tasso, svedaki Norrahanunar i dr.

441·2 Kotlovi od celicnog lima 441·21 Mali i srednji kotlovi

Pored kotlova od sivog liva i kotlovi od celicnog lima su u visestranoj upotrebi a naroCito za vodeno grejanje. U konstruktivnom pogledu oni mogu hiti slicni medusobom ali ima kotlova od lima cilindricnog oblika sa unutrasnjim lozi!tem. Celien! kollovi su mallie osetljivi za odr'Zavanje.nego kotlovi od sivog iva i mogu izdrZati veCe pritiske i temperature. Suprofuo tome manjeg su veka jer su irn delovi od celika (revi, limovi) podlotm veeem razaranju od korozije, ali oVllj nedo,tatak je uveli· ko smanjen primenom "VIemenih kvali tetnih materjj ala. Celicm kotlovi treba da dozvoljaVllju preoptereeel\ie od non$aine jacine 25 do 400/0 bez naroeitih teSkoea. Pri nominalnom opterecenju stepen iskoriSteIlia treba da je n'limanje 7W,. Kotlove od celika proizvode: EMO - Ce§e, Fabrika temriekih uredilia Gorel\ie Sombor, TAM-Stadler - Maribor, Fabrika grejnih i klima ured'lia - Banoviti, Tvornica tennickih uredaja - Labin i dr. Od uvoznih kotlova ove vrste treba napomenuti i §vaj. carske proizVode erc.

93 92

Kotao "vulkan super"

,

Kapacitet

Broj clanaka

[----8 i

27,3 31,1 34,9 38,7 42,5 46,3 50,1 53,9 57,7 t> 61,5 65,3 69,1

9

I I I II

10 11

l;

14 15 16 17 18 19 20

Duzina mm

parni

254000 289400

222300 253200

1108

324700 360100

572200

284100 315100 346000 377000 407800 438800 469700 500700

1233 1358 1483

607600

531600

2233

642900

562500 593500

2358

395400

430800 466200 501500 536806

72,9

[w]

vodeni

678300

983

1608 1733 1858 1983 2108

2483

Kotlovi Tovarne emajlirane posode, Celje

I

~~--~~--~----------L---------~----

------.-.-,~-~-~.~"-~-~

Kapacitet

1____K __ omo_1_b_,_.__

7

8 9

10 11 12 15

[w]

40700 51200 64000 76800 94200 116300

14.1900 176800

208200 244200 325600 ----~.~.

I

I Grejna povrSina I !

1

3,5 4,4 5,5 6,6 8,1

10,0 12,2 15,2 17,9 21,0 28,0

I

...

KoliCina vode u kotlu 1

KoliCina uglja u levku kg

111

60 73 93 119 130

131 165 200 238

276 296 325 455 560 700

144

203 228 280 335

410 .- ..

~---~--

..

441-4 Veliki kotlovi

U velikim centralama cest je slucaj da se nalazi viSe kotlova velikog kapaciteta. Ovde vise nije kriterijum prednosti u odnosu na male kotlove, rad bez nadzora, male dimenzije, jednostavno rukovanje i dr. Dovoz goriva i odvoz sljake takode zahteva naroCito opsluZivanje i uredaje. Svakako da je izbor kotlova zavisan od njihove primene i vrste goriva kC!ie je na raspolaganju. U odgovarajucoj literaturi i kod proizvoa.aca mogu se naei svi potrebni tehnicki podaci za izbor i projektovanje pogona u -kojima se koriste ovakvi kotlovi. Kotlove veeeg kapadteta proizvode Tvomica tennickih urea.aja lzbin (modeli KOMFOR), Industrija domoopreme Banovi6i (HEllOS), Preduzece za centralno gre· janje iklimatizaciju TOPLOTA, Zagreb i dr.

Stika 31 _. Spoljni izgled kotla EMO SV Celje za centralno grejanje sa gorionikom. Owj kotao moZe koristiti lako ill te§co ulje iligas sa odgovarajtiCim gorionikom. Firma dajc sve podatke i uputstva za monwu

441.3 Tehnicki podaci 0 nekim kotlovima domaee izrade

------45,6 48,5

Kotao "neo vulkan" III m2

22,4

25,3

Grejna povrSina 12 14 Broj un. Clanaka Parni kotao W u 183 206 hiljadama Vodeni kotao W u 208 235 hiljadama 1000 1125 Duzina Smna 1610 mm, visma 2000 mm

36,9

39,8

42,7

22

24

26

28

30

300

323

348

371

394

28,2

31,1

16

18

34 20

206

248

277

263

290

316

343

1250

1375

1500

1625

----~-

370 397 425 450 1750 1875 2000 2125

,

441~5

1

Kada irna vise kotlova koji sluie za isti pogon onda treba predvidcti zajednicke ventile time se skracuju vodovi. Pri tome svi ovi zatvorni i regulisuci organi treba da su pristupacni rukovanju.

II

_-I

Neke napomene 0 kojima treba voditi racuna kod instalacije i manipulacije sa kotlovima

95

Treba voditi raeuna 0 dilataciji i stoga veze iz' ;du vodova i kotlova, pumpi, . razmenjivaea i drugih e1emenata ne smeju biti kr :I.e i kratke. Kotlovi za vodeno grejanje kada sluie za is\... pogon treba da imaju. ~ale~­ nicku odvodnu i dovodnu cev koju treba tako postaviti da prikljucne ceVl Im3JU pribliZno iste otpore. Parni kotlovi sa svoje strane treba da imaju zajednicki skupljac pare. ~'pa­ danje jacine usled iskljucenja jednog kotla ne treba da dovede do pada pnuska i nivoa vode ispod dozvoljenih u drugima, Punjenje instalacije se moze vrs.iti dird1:no .. iz vodovodn.c mreZe, T.r~b.a pre~~ videti, radi sigurnosti, dva ventila. Paziti na (:istoeu vode 1. n~ prazmtt 1 pun~:~ kotao cesto bez naroCite potrebe. PraZnjenje je potrebno Zlml ako u kotlarmcl postoji opasnost mdnjenja u slucaju da se grejanje ne koristL Lozenje kotlova treba da vrSe strucna lica, osim malih - vodenih. Pre podlaganja korla proveriti stan;e vode. U toku rada kontrolise se sagorevanje. GaSenje vatre se vrsi zatvaranjem promaje a ne polivanjem vodom. Lozista se povremeno tiste od zagusivanja. Prilikom prvih lozenja kotla narocito ;e vazno da je voda Cista inaee moze dati do raznih smemji koje na prvi mah izgledaju nerazumljive. Treba razlikovati "znojenje kotla" ko;e dolazi od hladnog kotla i ~okr110

,'1".,

,. ,

t/

V ,

~.

~ :.-.J.

V

o

2

•

~b 1\ \ 1--'

b

\ "

',j,.'

,

-,-

7' ,

--. ,:\ V,- t\\\ \\ , ./

j..-

6 tvrt k

,

"

6

e

12

10

vre-me

I. 16

18 20 2]h2l,

Stika 44 - Dnevni graf'tkon prlbliine potroinje vode za Cetvoroclanu porodicu 1. Donja vnda 2. Gomja vrata 3. Pf'iIdiubIk za regulator promaje kod lOtenja sa Cvrstim gorivom R 314" 4. Tabla sa instn.mentilTl£\ (kotIoYSki termostat, sigumosni tetmostat, termometar za meren)e temperatunil vade u kotIu, termometar za merenje ternperatufe vode u bojleru j tattnostat bojlers) 5. Prikljuena cev 6. PrikljuCak za topIu vodu it bojIera R 314" 7. PritdjubV;: ze cfriru\aCiOnl vod R 314" PrikljOOak za dovod hladne vod& u bojler R 3/4"

a.

9.~:za~vodR211Z'

10. DirTlnjaOa 11. Prildju6ak za povratni 'IOd R 2 112" 12. Slavina za punjanje \ ~ 13. Gorionik

Najveee apsolutno opterecenje je kada se sva mesta jednovremeno koriste. Kako to nije cest sIucaj onda iz "dnevnog" grafikona za celu nedelju treba uzeti kao merodavne srednje vrednosti duzih iskol'iscenja a ne vrhove.

14. BojIer

Za stambene zgrade mogu za bojlere da posluze s1edece vrednosti:

15.~

16. Zasun za peru 17. ElektrlCni grejae

18._-,19.Optata

T- 36 Broj domacinstva

stika 43 - Presek sa prednjim i zadnjim izgledom kotla RFB koji proizvodi Fabrika radijatora i kotlova Radijator (FRIK). Zrenjanin

Gde je potrebno obezbediti velike koliCine topie vode primenjuju se izmenjivaci toplote u kojima je primarni grejni fluid pregrejana voda iii vodena para koji su upotrehljeni i za zagrevanje zgrada iii direktno ili opet preko odvojcnih izmenjivaca.

Veliema bojlera

[I]

preko 10 domaCinstava preko 50 domaCinstava preko 100 domaCimtava L"

1

2-4

5-7

8-10

200-300

600

800

1000-1200

100 1 po domaCinstvu 80 I po domacinstvu 70 I po domaCinstvu

117

116 472

DNEVNA POTRO~NJA TOPLE VODE U ZGRADAMA

Domacinstva: lavabo kada bez tusn kada sa tusem svaki tuS Restorani i hote1i: wnivaonik kuparila Bolnice: po glavi na dan Praonice vesa: za svakih 100 kg suvog rublja

481

CEVNI RADIjATORI

Najjednostavniji oblik radij.tora je cev savijena u obliku serpentine. (Slika 45).

5- 15 150-250 250-350 8- JO

1 I I

1

200 I 200-350 I 100-200 I

1400 I

()vakvi radijatori su pogodni jer se cev mo:!e oblikovati taka da ne smeta u pro-

storiji. Toplotni fluid U ovim radijatorima cirkulise kontinualno. Druga vrsta cevnog radijatora je tzv. cevni registar (s1. 46). Ovi radijatori se sastoje iz viSe pravih cevi koje su zavarene u sabirne dovodne i odvodne komore, posmvljene norm.alno na same cevi. Ulazna i izlazna ~omora su razdvojene zbog omogucenja dilatacije prouzrokovane temperaturskom razlikom fluida na ulazu i izlazu. Ova vrsta radijatora je pogodnija za visoke pritiske i temperature. Radi poveeanja povrsine odavanja toplote cesto su na cevima zavarena rebra. Ovim se smanjuje efekat zracenja. Ovi cevni radijatari, zbog svoga relativno neestetskog izgleda, u upotrebi su za radionice, sporedne prostorije i dr. Unekoliko lepseg izgleda su kada se umesto okruglih cevi upotrebe profilisane (s!. 47).

Svakako prillkom definitivnog odredivanja kapaciteta potroine vode, treba voditi racuna 0 uslovima investitora. Kombinovane kotlove i za potroAnu vodu proizVode vee pornenute fume: Radijator, Norrahanunar, Tvomica tennickih uredaja Labin, EMD, TAM, CTC, itd. Odvo· jen. bojlere proizvode Metalno·industrijsko preduzeee Cuprija, Industrija domoopreme BanOVifi. Tiki Ljubljana i dr.

48

RADIJATORl (GREJNA TELA)

Opisani su glavni urec1aji za proizvodnju toplote iii bol;e receno za pretvaranje energije goriva u toplotu, koji se primenjuju u sistemima grejanja. Ovu proizvedenu kolicinu toplote treba preneti, rasporediti i deponovati u odredenim prostorijama. Prenosenje se vcli cevnim vodovima a toplota se deponuje iz fluida u radijatorima (grejna tela) odakle se odaje u prostoriju koju treba zagrevati. Toplota ko;a se dobija u toplotnim centralama u kotlovima prenosi se kroz cevovode fluidima (toplonooama) do radijatora u kojima oni, hladeei se, odaju toplotu. Radijatori, postajuCi topliji od okoline, zagrevaju je hladea se opet sa svoje strane. I ovde je potrebno voditi raeuna 0 higijenskim. uslovima, tj. da se zadovolji stepen ugodnosti, da je zagrevanje prostorije sto ravnomernije, cia zraeenje ne bude potersoo i da se moze lako oddavati eistoea samih radijatora. Kada Sil u pitanju radijatori Za prostorije gde uve Ijudi, treba da zauzimaju sto manje prostora i da su estetskog izgleua. Radijator treba da ima maIu toplomu inerciju i da se odavanje toplote moze po zelji regulisari. Za centralno grejanje postoji vise vrsta radijatora od kojih Sil najcesce u upotrebi: cevni, clankasti i panelni. Kotlovi, alm Sll sffie!iteni u prostoriji, koju tr~ba zagrevati iIi u njenoj blizini, onda i oni vue ulogu radijatora, 0 eemu treba vodiri racuna. 'To je slucaj kod etafnog grejanja ill manjih zgrada.

Slika 4S -

-

:

Stika 46 -

482

....

.J..

~ 1;1

Cevni radijator u vidu serpentine

..

-

- -.

.

i I

I

. .

-

i

~

Cevni radijator u vidu registra

PLoCAsu RADIjATORI

Ploeasti radijatori Sll sastavljeni od dye presovane polustranice od lima, sa vertikalnirn iii horizontalnim kesonima. Vrlo su uzani, stavljaju se na zidove. Manje su jaCine tako da sluZe samo za sporedne prostorije gde se ne raspolaZe sa suvise prostora. Upotrebljavaju se sarno kod vodenih gre;anja lisled svojih tankih zidova (1,25 do 1,5 rom).

118

119 Radi;atori od celicnog lima skoro su upola laksi od livenih radijatora po jedinici odavanja topiote. Mnogo im je jeftinija i jednostavnija izrada i prakticno su bez ikakve inercije. Jedino ako su od obicnog celicnog lima brzo korodiraju i kratko traju. Zbog ovoga danas je vee uveliko tendencija da se izraduju ad nerdajuceg ce1ika Cime i ova; nedostatak otpada. Zavaruju se iii e1ektricnim iIi autogenim zavarivanjem. Manje Stl osetljivi i na mraz. I radijatori od livenog gvozda mogu stradati od korozije narocito kada nisu uvek potpuno ispunjeni vodom. CIanci radijatora od livenog gvozda se izraduju pojedinacno i spajaju niplovima koji imaju izrezanu levu i desnu lozu. CIanci do celicnog lima spajaju se u grope od 2 do 4 zavarivanjem pa se ove grupe dalje spa· jaju niplovima.

b Stika 47 - a) Registarski radt/ator od profilisanih cevi b) Presek cevi sa dodatkom rebara

484

·1 I II :..; ~

A .

r

~

1-- I- -

-t tf iif rl

~

A

I I JJl

Slika 49 - Radijator od Hvenih clan aka

SMESTAJ RADiJATORA

Polotaj radijatora treba da omoguCi lako Ciseenje, slobodno strujanje vazduha i zracenje. 483

Ci.ANKASTI RADIJATORI

Najrasprostranjeniji su clankasti radijatori. CIanci se izraduju bilo od sivog liva ili celicnog lima. Velicine aanaka su normirane u nekoliko tipova a mogu se nizati u proizvoljnom broju do izvesne granice, prema proracunu potrebne toplote za odredene prostorije. Radijatori od sivog !iva su u upotrebi i za pamo i za vodeno grejanje. Od ce1icnog lima upotrebljavaju

,-

r

se obieno samo za vodeno grejanje usled manje otpornosti lima protivu korozije koja dolazi do veeeg izraiaja kod parnog grejanja. Clanci se vezuju, analogno kotlovnim, pomotu

.J~

eelicnih niplova (nazuvica). a. Cianci se mogu sastojati iz ;edne iii vise vertikalnih supijina - stubova, pa se tako razlikuju - jedno Slika 48 - Preseci stuba radi;atora, a.- Ii'veni, - ili visestubni. Na s1. 48a je jedan presek livenog

cetvorostubnog clanka a na s1. 48b presek jednog Clanka od celicnog lima - trostubnog.

Post2vljaju se na konzole iIi nozice. Prvi naCin je boJji ;e.r ne z3"isi od visine poda, pa kako se montazni radovi centralnog grejanja vrse pre postavljanja poda, moze vrlo lako da se dogode greske kod spojeva cevi sa radi;atorima. Radi obezbedenja pravilne cirkulacije vazduha odstojan;e donie strane radijatora od poda treba da je najmanje 80 rum a od zida 50 mm. Najbolje zagrevanje i iskoriscenje prostora je kada / / /::' /: se radHator postavi u nffiu ispod prozora. Ako se usvoji ovo reSenje onda odstojanje gornje strane radijatora od parapeta nise treba takode da je najmanje 80 mm. Ovako postavljanje radijatora uz ,/ spoljne zidove obezbeauje (j b bolju ujednacenost temperaSlika 50 - Uticaj smeStaja radijatora na strujanje vazduha: ture prostorija naroCito kod a - zagrejan vazduh silazi ka podu, boija ujednacenost visih plafona dok kod niskih temperature, b - hladan vazduh sHazi ka podu nema naroeitog znaeaja. avo se koristi pa se kod nizm plafona radijatori sme~taju ka srcdini zgrade cime se znatno skracuju vodovi i pojevtinjava instalacija, Uticaj polozaja radijatora u jednoj prostoriji jasno se vidi na slici 50. Kada je radijator sme~ten pored hladnog zida iii pod prozorom, bolja je ujednacenost temperature usled silaZenja topie vazdusne struje do poda.

b-

od presovanog lima

Spoljni izgled radijatora od sivog liva sa presekom kod spo;a Cianaka vidi

se na 81. 49. LakSe se odrtava cistoca na radijatorima sa manje stubova. Sa jednirn su sasvim glatki. ali im je zato grejna pomina relativno manja.

"-

"

121

120 Ako se radijator i2. nekog rmoga more: diet '0isoko, onda jt_' obw.vezno na¢initi pregradu kao na siici 51 inace bi se toplota zadrZavala sarno u gomjem. del11 prostorije.

Projeka'i: grejanja i nabavku njegovih elemenata potrebno je tesno koordinirati sa projeictom i izvodenjem gradevine jer usled eventualnih nesiaganja moZe doci do vrlo te.skih situadja pa i onemogucenja izvodenja kako je predvideno. 485

-:..,-------:_-:.;:---.:: -..,:.-- -.; ......---....--- ..... -'------..:--... -------..,:- --

-.,:

=~

IdASKmANJE RADlJATORA

Radi prilagodavanja izgleda radijatora okolnom nameStaju u estetskom pogledU, uredenju stanova, postavijenim tapetima i sl. primenjuju se zakloni radi;atora. Ovi zakloni u veeini slucajeva mogu umanjiti efekat radi;atora za 5 do 30% ako nisu strUCno izvedeni pa ih treba izbegavati, u protivnom treba ovo wati u vidu i predvideti odgovarajuce poveeanje radijatora, koje sa dodatkom zaklona poveeava i ukUpnu cenu koStanja.

.,.;,.

2.

1.

OJ~

50

Slika51 - Radiiatol." visoko posta1l1jen;a-strujanje~ deflektorn., b - strujanje sa deflektorom

o

VeCi broj radij.tora daje boiju ujednai:enost temperatur.; aii. \0"0 ""ii""tinije rdenje pa za veee prostorije treba nai:i neki kompromis. Tv ;00 interveniie i moguenost smdtaja i velitina radijatora dobivena proraamom. Ako po proracunu. izade da je radijator suviSe veliki onda se deE na 2 ill vise. Ne sme se ni pretenvati u duZini radijatora jer mu se pogor.Sava strujanje fluida cime se i koeficijent korisnog dejstva radijatora umanjuje, Kod vodenog grejanja ne treba cia predu broj od 40 clanaka • koC' "arnog 30.

j

0

1

50

,~

S1ika 52 -

3.

5.

~ £

~

F~A~ir 0

Q

o

£

4.

Ovo su krajnje granice koje ne treba uvek iskoristiti. Treba dalje imati u vidu da pove6ma visina radijatora smanjuje cenu ali i njegovu efikasnost. pa ako je u ritanju veti broj radijatora i to iziskuje jednu investicionu i eksploatacionu kalku.~liciju. Odavanje toplote kod clankastih radijatora je vece Konvekcijom nego zracenjem, kole se vrsi normalno od povriine, a ove sU kod ovih radijatora VeC1nom okrenute jedne prema drugima i tako su bez velikog uticaja. Ovde trebs ponoviti da toplotni zraci ne zagrevaju vazduh direktno vee preko predmeta na koji pada;u. Zbog ovoga treba omogu6iti cirkulaciju vazduha oko radijatora ds hi. se obezbedio prenos toplote konvekdjom, koji je ovde dominantan. Ovo zahteva da se ostave dovoljni meduprostori i omoguCi lako Ciseenje radijatora. Ponekad je moguce i veStacki pojatati drkulaci;u vazduha otvorima u zidu iii ventilatorima time se znatno pojacava odavanje toplote radijatora. Od:wanje toplote radijatora na zracenje iznosi od 10 do 30% od ukupne odate toplote. Akc treba razmestiti radijatore u uzanu a visoku prostoriju kao! npr. u stepenistu onda se oni grupiSu po jacini u donjirn delovima sa progresivnim smanjenjem prema gore. Bez velike greAke moZe se jaCina radijatora U ovakvim prostorijama rasporediti tak9 da, deleCi prostoriju po visini na 3 de1a, u donju treCinu dode 50% od ukupne jacine radijatora, u srednju prema dobivenom proracunu a u gornju ostatak. Kada je spoljni zid) kod koga bi trebalo postaviti radijatot;. isuvise hlacian, onda se postavlja izolacioni sloj.

5

A

0

6.

•

'0'

~

SO

50

~

50

0

).---.< Masltiranje radijatora punim i. re§etkastim zaklonima

Kako ovi zakloni mogu dovesti do ometanja dohrog odr:tavanja eistoee, treba predvideti njihovo lako skldanje, radi c;seenj. radijatora. Ovi zakloru-obloge mogu biti od metala, lepenke,lesorrlta, drveta, metalne resetke i dr. Sest razlicitih vrsta postavljanja ovm obloga prikazano je na sl. 52. Promene koje one izazivaju U odavanju toplote radijatora, izraiene u % date su u taheli T - 37. Promena odavanje toplote usled maskiranj& radijatora

T - 37

!Vrsta obloge I

I ii I 2

I

~

I

5 6

'

Odavanje toplote menja se za (%1

Dimenzioni podaci dimenzija A prema sl. dimenzija A prema sL dimenzija B = 0,8 A, dimenzije E = 0,5 A dimenzija E = A dimenzija E = 1,5 A dimenzija E = A kako je na slici

B = 0,8 A B = a,s A C = I,5A i D

=

A

t~11

-30 -5

122

123 Ovde Je A = sirina radijatora

doei 486

+

100 mm.

Projektant grejanja mora biti pretbodno obavesten kakvi ce zakloni ili obloge obzir tako da on 0 tome vodi raeuna prilikom proraeuna.

U

OPSTE PRIMIlDBE

Cla!1kasti radijatori dol..e iz fabrike spojenih It i to pa je potrebno korigovati za nove uslove 1',,> t't it', tj. ad fl.t na At ooda se .moze sa dovol;no taenosti to direktno izvrsiti bez traZenja novog k'. To se vrsi po sledeeem obrascu, gde je A'R nova pOvrSina radijatore: 6., )1.25 A' R = AR:;; (

I I

49

KONVEKTORI

Konvektori spadaju u vrstu cevnog radijatora, na kome Sll gusto nataknuta rebra iIi lamele od lima pa su poznati pod nazivom joS i lamelasti grejaci. SmeSteni su u narocita udubljenja - sahtove i irnaju deflektore od lima koji usmeravaju kretanje vazduha, koji odozdo ulazi hladan, greje se penjuci se i zagre;an izlazi na gornjem otvoru. Shematski izgled konvektora i njegovog postavljanja vidi se na s1. 59 (Preduzeee "Tennoelektro"). Odavanje toplote je pretdno konvekcijom, odakle im i ime potice. Zracenjem odaje neznatnu kolicinu toplote preko opIate ili pregrade.

(4.24)

(m']

Prema tipu radi;atora koji se usvoji iz kataloga firme, u kome su dati podaci o grejnim povrsinama pojedinih clanaka, odreduje se potreban bro; Clanaka za

svaki radijator. Danas se cIanci izraduju sa povrSinom od 0,1 do 0,6 mil. Ukoliko se koeficljent k ne dobij. iz podataka proizvodaea, moze posluZiti ,ledee. tabela T -43. KoeflclJen, k za radllatore [Wm-'j

T-43 •

!

Razmak niplova u [mm]

I

Parno grejanje

lirina aanka [mmj

I 100

I I

I

I

•

300 500 600 1000

II

Vodeno grejanje

I

I I

9,30 9.00 8,84 8,49

I

I

150 8.96 8,49 ·8.37 8.14

I I

200

II

8,60 8.26 8.14 7.79

I I

I

250 8.26 7.91 7.79 7.44

I

100 10~8

10.23 10.12 9.77

I I

150

I 10,00 9~4

9,42 9.19

I i

200 9,65 9.30 9,19 8,84

I

250

I

9.30

I I I

I Stika 59 -

Sematski izgled postavljanja konvektora

8,96 8,84

8,49

T-44 spoljni preenik [mm] vodeno grejanje parno grejanje

do 50 10.82 - 13,49 11.64 - 14.65

50--70 10.35 - 12.91 11.17 - 13.96

preko 70 9,89 - 12.33 10.70 -13.38

I I

Koeficijent k za otvorene rebraste cevi: za vodeno grejanje: 4,5 - 6,0; pamo grejanje: 5,2 - 6.5. Radij.tore gde god je moguee, treba postavljati pored hladoih pregradoih povrSina (spoljnih zidova, ispod prozora) jer se postiZe bolja ujednaeenost temperature prostorija. Osigurati dovoljnu pristupacnost radi c;seenja radijatora jer se zaprljanim radijatorima spreeava odavanje toplote konvekcijom, koje je kod radijatora dominantno.

Slika 60 - Postavljanje kon-

vektora u nisi

Slika 61 - Postavljanje konvektora u kupatilu

Postavljaju se u zidnim otvorima iIi nisama stO niZe a strujanje vazduha se poveCava visinom obloge-maske koja dejstvuje kao dimnjak a jos i suZavanjem okolo cevi - grejaca. Ovo povecava efekat konvekcije a time i brfe zagrevanje prostorije. Ce10kupan efekat zagrevanja zavisi od povrsine grejaca, vrste fluida odnosno njegove temperaturske razlike povrsine grejaca i okolne temperature, konstrukcije i oblika od cega zavisi efekat konvekcije. JaCina se pode.sava, pored reguliSuceg ventila, jos i zatvaranjem otvora za prolaz vazduha koje se postiZe narocitim zaluzinama. Ovaj drugi naein je podesan za prostorije koje se ne moraju zagrevati, a zadrfavajuCi topao radijator, ne postoji opasnost njegovog smrzavanja kao kada se on iskljuci. Konvektori se primenjuju i kod vodenog i kod parnog grejanja, za visoke pritiske i temperature. Specificki su jeftiniji od radi;atora usled jednost8:nije iz~~de i svoje manje teZine. Zagrevanje se br:i:e postiZe usled manje kolicine flwda .li. nJlIna. Nedostaci Su im teSko odrZavanje tistoCe zbog prasine koja se talOZl 1 pored cfrkulacije vazduha. Zbog ovog im treba predvideti bar lako skidanje oklopa raeli cisCeo; •. Nisu dovoljno higijenski. i podesni su samo za visoke prostorije, radionice i s1. koje se ne moraju stalno zagrevati.

132

U naioj zemlji konvektore izraduju preduzeca "Termoelektro" i ,,14. decembar" u Beogradu. Slike 60 i 61 pokazuju neke od n.cina post.vljanja konvelctor. koje izvodI "Tennoelektro». SIika 62 pokazuje grejac sa lamelama. U prospektima ovm predu..a. dat! au svi tehnlck! podaci 0 raznim tlpovima konvektora koje oni izraiIujn sa upntstvima I dlmenzijama za ugradivanJe.

ODELJAK V

5. RAZVODENJE TOPLOTE 51 SUka 62 -

GrejaCi konvektora ,,14. decembat"

Na kraju da se pomenu panelni radijatori, koji se sastoje. ?d grej~ tela ugradenib u velikint povrsinama plafona, zidova iIi podova, lIi komb~ovano Mogu biti zagrevani vodom i elektricnom strujom, 0 njihovim osobinama 1 konstrUkciji biee govora u odeljku VI panelnog grejanja.

OrSTiDEO

Za transport toplono!e (fluida) centralnog grejanja od proizvodaca toplote - kotla ill solamog radljatora slUz1 razvodna Glavni element! mre1e au ceviodgovarajutih dlmenzlja. Pored cevi dolaze joi ; drug! razlic;t! spojni i reguliJufi uredajl.

mreta.

Kako eevi taka i svi ostali uredaji koji su u upotrebi za nonnalne instalacije,

normirani su i nalaze se U odgovarajuCim. prirucnicima i katalozima pa ce se zato dati njibov kiallk opis bez detaljnog proucavanja. Sematski prikaz raznih elemenata dat je u prilogu pa je pozeljno da se takvo oznacavanje

primeni

prilikom izrade projekat:a.

Podaci za cevi su: spoljni i unutraAnji preCnik, tetina po duinom metro

. i materijal, pored drugih koji ovde nisu potrebni. Normirana im je duiina obieno 6 m. Za centralna grejanja u upotrebi su cme ccliene cevi sa tankim i debelim zidom, sa savovima i bez sava. Za vodovod su u upotrebi pocinkovane ce1icne cevi. Debelozidne cev1 su sa i bez iava i obicno se koriste do precnika od 2" (2 cola) := = 2·25,39 rom .., 5 em (njiliove standardne mere se daju obleno u colima, ail i ove kao I ostale mogu imati dlmenzlj. u melat$kom sistemu. tj. u milimettima). Cevi se spa-

Stika 63 - Nazuvica ( •.mui") sa navojem

jaju bilo ,,mufovima" (nazuvicama) iii zavarivanjem. Za spajanj. sa mufovima na ovim eevimaje izrezan na oba kraja vitvort navoj (slike 63, 64, 65).

134

~-

135

---

~

-,---

\ Cf'V

i

sa GS55sssH natopljenom minijumom ill Slika 69 - Ritevanje cevi zavarivanjem lanenim uljem ("fimajs").

1----

J..-----d,----!

SUb 71 -

r------D------i Stika 67 -

Nosat za tanje cevi

Presek prirubnice ("Energoinvest", Sarajevo)

-~ ~~LAP

Za raevanje sluZe razliCiti T - komadi i "krstovi", obicno pod 90° ali mogu biti i pod drugim uglovima (45°, 60°). Najrnanja dimenzija cevi. koje se upotrebljavaju u instruacijarna centralnih grejanjl je 12,695 nun (1/2"), za gravitaclono, a za pumpno 9,525 mm (3/8"). Slika 70 - Vodka za yeitikalnu cev

SIiIta 72 -

Nosae za deblje cevi

137

136 Istezanje celicne cevl usled zagrevanja od 0 - IOO·C je pribliZno 1,2 nun po dutnom metru, Da ne hi do!!.o do njihovog prskanja usled ovoga u pojedine vodove se ubacuju narociti kompenzatorl. Postoje tri osnovne koncepcije: U obliku lire ill slova U (na s1. 74 i 75), klizni kompenzatori (s1. 76) i

2-3)0

aksijalni u vidu hannonike (membrane) s1. 77 i 78). Slika 78 -

Slika 74 - Dnatadoni kompenzator

,,Lirt/'

Slika 75 - DiJatacioni "U" kompenzator

Sematski izgled membranskog kompenzatora

SIika 79 - Mere za ugradivanje "Lira" i "U" kompenzatora

Klizni kompeilzator zauzima mnogo manje mesta ali je skuplji i mora se staviti zaptivka koja nije dugotrajna pa se mora zamenjivati. Kompenz.tor u vidu hannonike ima iste nedostatke kao i prethodni jer mu lhn od kog. je izradeua hannonika, koja prima dilamciju, vre!Ilenom prska pa se i ona mora zamenjivati. Dimeuzije kompenzator. treba izabrati premo veli8ni dilatacije lll1'Joroputnog ventile sa he-

rizontalnlm prikljul:kom,

.....

'I

,

' -

Cirkulacija vode u grejnom 1:6lu ked l:et~

voroputnog ventlla 260.9.13

Slika 93 - Cetvoroputni ventil sa horizontalnim prikijuckom, ,,Istra", Kula

158

159 621·3 Donji razvod Kod ovog razvoda svi glavni horizontalni vodovi se nalaze ispod naJll1zeg radijatora, tj. u suterenu iIi podrumu kao sro je na s1. 94, a aba usponska voda

idu samo do radijatora. Da bi se obezbedilo evakuisanje vazduha iz - mreze, raz~

I

~

: ~--T .-~-{

1 •. ·····--_·, ,

,

~i·

-

.

Lt-----""--,

i

!

N~ ~kicl preseka ventila sa horizontalnim pnklJuckom prikazani su tokovl vade, 1. Ka grejnom telu zavisno ad izvedbe mak M

simalno 50%.

~ ••,_

i

~'

I

1;0\

,/SIJ

"

3?,

,

38

.

-f

~,-,-------i

'2:. Kroz obilazni vod (bajpas) do sledeCeg grejnog tela. 3, Mogucnost isklju~enja grejnog tela sa ostvaruje preko vretena "N".

Stika 94 - Cetvoroputni termostatski ventil sa hotizontalnim prikijuckom, "Istra", Kula

Kako je napomenuto u OplSU mreza, SV1 nOrIZontalfll VOUOVI U razvodnoj i povratnoj mrezi moraju imati odredeni pad racti mogucnosti potpunog isprainjavanja instalacije i evakuisanja vazduSnih mehuriea. Nagib ide usponski prema najvisoj tacci instalacije. Gomji razvod ima veCi napor, cevi Stl tanje i brZe se postiie zagrevanje. Razvodna mreza je iznad radijatora, obieno u tavanu zbog eega su veCi toplotni gubici. Vertikale razvoda su duze pa je instalacija skuplja. Regulisanje sa centralnog mesta teie je jer se po vertikalama ne postize ujednacenost. Nasuprot tome lakse je i lepse izvodenje. Ukoliko je jednocevni sistem, donji radijatori primaju manje toplote pa im mora povrsina biti veea usled cega se ne postiZe ~olja ekonomicnost skratenjem mreie. 621~2

Etazno grejanje

Centralno grejanje izvodeno u nivou sarno jednog sprata predstavlja zaseban sluea; i zato se tretira pod nazivom etaz-no grejanje. Kod gravitacionog sistema u OVOID grejanju primenjuje se iskljuCivo gornji razvod jer se drkuJadja vode ~stva­ ruje hladenjem cevi koje su postavljene ili na tavanu iIi u plafonu i po pravdu se ne izoluju. I pored gubitaka toplote u gornjim cevima ova; naell ;e ekonomican jer se kotao smeSta u jednu od sporednih prostorija i time se postize njihovo zagrevanje samim kotlom koji se zbog mesta bira da je estetskog izgleda. Najpogodniji BU gasni kotlovi ako postoji mreza gasa. Sherna jednog klasicnog etafuog grejanja vidi se na slid 106. Razgranatost mreie etaZnog grejanja je ogranicena pa se nekad mora podeliti u vise grana ako to dozvoljava raspored prostorija iii se mora u mrciu ubaciti pumpa sto ce se jos utvrditi proracunom.

Za etama grejanja sada je najidealnija primena pomenutog horizontalnog cevnog sistema sa bakamim cevima i specijalnim ventilima na radijatorima.

jedno~

vodni usponski vod se produzava vazdumim cevima do ekspanzionog suda. Ove cevi se moraju obezbediti protiv smrzavanja. Kako u svim vazdtiSnim ce-

virna uvek maze bin vodenih stu-

·j----~I bova do izvesne granice, anda da I , hi se izbeglo njihova smrzavanje, ne stavljaju se u tavan vee pod plafon poslednjeg sprata. Veza izmedu njih i cevi ekspanzionog suda, kuda treba da se vazduh evakuiSe, ne vrSi se direktnim pravcem, jer bi to omogueilo I I izvesnu cirkulaci;u vode i kroz ~ve I I , I cevi, sto treba izbeei, vee savijanjem :: I cevi na niZe ill preko vazdusnog !.. -~. oduska suda kako bi vazdusru pro. J.--stor koji se obrazuje u gornjem delu, prekinuo svaku cirkulaciju. I Mogao bi se prikljuealc vazdusne cevi za ekspanzioni sud izvesti u vazdusnom prostoru samog Slika 95 - Shema donjeg razvoaa suda, eime bi svakako bila onemogucena rna kakva cirkulacija a resenje bi bilo dosta jednostavno. Medutim, i ova; naCin bi dozvolio skupljanje vodenog stuba u cevi do nivao vode ekspanzionog suda sto bi bilo u tavanu a to bi opet omoguCilo smrzavanje.

,

I

-+-_~I--+r+fo__--;r' ,k_ -

--+--4---'j=-+==

,

'::0

-.-.".1.------

..

Donji razvod je jevtiniji jer su vazdusne cevi manjih dimenzija. Pojedini spratovi, odozgo na nize, mogu se iskljuCivati bez izazivanja teskoca u radu. Obe mreze su u podrumu (ispod radijatora).

, I

II

,I

, ,II

,

II

I

I

-

,,r---~-----~-~~-----Slika 96 -

PojavE kontrastruje kod don;eg razvoda

161

160

Maze se dogoditi da se kad donjeg razvoda vodenog grejanja pojavi kontrastrujanje kad nekih radijatora naroCito u pocetku zagrevanja iii posIe izvesnog prekida (slika 95). Jedna predostroZnost da ne dade do ovih pojavu je da se prilikom proracuna za najnepovoljniji slucaj ne uzme u najdaljem vodu radi;ator vee najnepovoljnija raCva i za nju sprovesti proracun. Najbolje je izvrsiti komparativni proracun, 622

OTVORENI I ZATVORENI SISTEMI VODENOG GREJANJA

Svi sistemi vodenog grejanja moraju imati odgovarajuce uredaje koji obezbeduju njihovu funkcionalnost i sigurnost. Uredaji za sigumost rada tzv, sigurnosni uredaji moraju ispuniti sledeee funkcije: - da omoguce slobodno sirenje vade u celom postrojenju usled promene temperature (zagrevanje vade od 4°, tj. od njene najmanie zapremine, na 100° povecava joj zapreminu za 4,3%) - sprecavanje nastajanja "suvog" kotla, tj. da osiguraju obezbedenje od nedostatka vode ~ odrzavanje temperature i pritiska U odredenim radnim graniearna. Instalacija moze imati vezu sa atmosferom sarno do temperature od 100° (prakticno do 90°) da ne dode do klucanja, odnosno do opasnosti isparenja vade, Ovakvi sistemi se nazivaju otvoreni za razliku od zatvorenih koji su hermeticki odvojeni od atmosfere, rade sa viSim temperaturama od 110° i veCim pritiscima. Buduti da je voda u kontaktu sa vazduhom U otvorenim sistemima, efekat korozije se negativno odraiava na zidove ekspanzionog suda sto dovodi i do neeistoce vode eime se ugrozava eela instalacija. Prednost zatvorenih sistema u ovom pogledu je ocig1edna jer nemaju nikakvog kontakta sa vazduhom i njegovoffi cestom obnovoffi, a kod zatvorenih sudova u kojima vazduh slU±i kao ,)jastuk" za promenu pritiska vazduh se ne obnavlja iIi je za tu svrhu primenjen neld inertan gas, Predlog za jugoslovenski standard u podrucju centra1nih grejanja (JUS) otvorenih sistema je da se radna temperatura ogranici do 110", a pritisak u najniiem delu instalacije do 150 kPa. Prt ovome kotlovi za cvrsta goriva ne mogu imati vecu jacinu od 96 kW, a sa ostalim gorivima (tecnim i gasovitim) do 36 kW, Sigurnosni uredaji za sisteme grejanja toplom vodom koji odgovaraju prednjim radnim uslovima biCe opisani U ovom poglavlju dok oni primenjeni u sistemima pregrejane (vrele) vode kao i u parnim sistemima biee tretirani U odgovarajucitn odeljcima. 623

SIGURNOSNI llRElDAJI

Ekspanzioru sudovi, pored uloge da kompenzuju sirenje vode pod razlicitim temperaturskim usiovima, imaju jos jedan znacajan zadatak da sa drugim reguliSuCim organima Uticll na odtiavanje radnog pritiska u postrojenju u odredenim granicama. 623-1 Ekspanziom. sud otvorenog sistema Ekspanzioni sud ovog sistema nalazi se u najvisoj tacki njegove instalacije i na njegovom najvisem de1u ostvarena je veza sa atmosferom obicno preko pre-

livne cevi. Na 18j nacin ceo sistem se nalazi pod izvesnim pritiskom, 8to je inace uebno eliminisanja vazduSnih mehurova stvaranih prilikom drkuladje ~e. Po potrebi u izvesnim gr;uricama ova; .pritisak se moze menjati promenom visine ekspanzionog suda, ukoliko to dozvolJava prastor. Zapremina ekspanzionog suda mora, da je dovqljno velika da obezbedi promenu zapremine vode i do najvisih temperatura. Kod ovih otvorenih sistema najviSa temperatura vode mo~e dostiCi 90' ali prakticn;, ne prelazi 80'. poveeanje zapremine vode zagrevanjem od 4" do 1(}()O iznosi 4,3 %, Preporu~je se da je zapremina ekspanzionog" suda dvastruko veea od najveceg poveeanja zapremine vode u instalaciji zagrevanjem do najviSe moguee temperature (100'). postoje raamski nacini za proraeun zapremine ekspanzionog suda, na primer,

ram

rapremina v. otvorenog ekspanzionog suda pribliWo iznosi: fl.

= (1,2 do 1,S).Jf.. [I]

(6.2)

1000

gde je Q jaeina kotla [W]. Na s1. 97 data je sherna jednog ekspanzionog suda. Prikljucak razvodne cevi je A, povrame B. Veza sa razvodnom cevi je preko prikijucka C, sa slavinoffi, radi obezbedenja izvesne cirkulacije tople vode malom visinskom razlikom da bi se unekoliko pojae-aio obezpedenje protiv smrzavanja suda, I pored ovoga ekspanziom sud je potrebno izolovati i postaviti ga na toplije mesto u tavanu (npr, pored dimnjaka). Prelivna cev E je pri1djueena na ekspanzioni sud u Dans gomjoj strani je vezana sa atmosferom. Korlsno je predvideti da se preliv ve.ze tankom cevi (a) za kodarnicu radi kontrolisanja stanja nivoa vode u sudu. Prelivna cev treba da omoguci i izvestan vazduSni prastor iznad nivoa vode pa se zato prikljucak njen D postavlja neSto niZe od pokiopca suda. Umesto spuStanja prelivne cevi do kotla moze se postaviti hidrometar) tj, instrument koji indirektno ,pokazuje nivo vode u sudu. Polozaj prikljueka prelivne cevi D treba da bude neSto nize od poklopca suda da bi se obezbedio izvestan vazdtiSni prostor. Ekspanzioni sud otvorenog sistema treba da je najrnanje za 1 rn iznad najvise tacc ke grejnog sistema. PrikJjucak vazdusnih cevi (kod donjeg razvoda), a moze se postaviti lucnim savi,..~:.. janjem na sigurnosnu cev iii na prelivnU' ako E Jj :~ jo; precnik nije manji od preenika vazduA ~ i sne cevi, ··r 1~ Nivo u ekspanzionom sudu se osetljia j vije pokazuje ako je oblikk suda izduzen u vertikalnom pravcu. SUka 97 - Shema ekspanzionog suda. Potrebno je obezbediti joS i dovoljnu Sigurnosne cevi A i 8, slavina za kratak pristupacnost radi ciscenja ekspanzionog spoj C, odu!lak i preliv D, odvodna cev suda. E, spoj za vazdu!lne cevi donjeg razvoda a.

l

162

163

623-2 Ekspanzioni sud zatvorenog sistema

Za grejan;e toplom vodom zatvorenog sistema ekspanzioni sud ima. istu ulogu kao i ekspanzioni sud otvorenog sistema sarno JDS mnogo sire mogucnosti u pogledu povecan;a radnog pritiska u sistetnu. Kod ovih sistema pritisak dOstiZe do 0,5 bara, §to odgovara temperaturi od 110°. Ovi sudovi su cilindricnog iIi jajastog oblika, uspravno postavljeni (s1. 98). U unutrasnjosti su henneticid razdvojeni elasticnom membranom na gornji (A) i donji deo (B). Deo A je spojen preko prikljucka C sa vodenom instalacijom. U delu B je vazduh ill neki inertan gas (npr. O2ot). Iz dela A se prilikorn punjenja vodom vazduh ispusti kroz specijalni ventil.- Veza C je na dovodno; strani kotla. Da pritisak kotla (p) ne prede najveei B dozvoljeni (Pmax) izmedu suda i kotla stavlja se sigumosni venti! ill U cev ("hidraulicni ventil"). Pritisak u najvisoj tacki sistema treba da zadoS1ika 98 - ShematSki prevolji dva zahteva: sek zatvorenog ekspanzi 1. radi efikasnog izbacivanja vazduha treba da je onog suda pod nadpritiskom od 15 kPa u hladnom ,taniu tj.: Pm!n

= Pat

+

15 kPa = 101 kPa + 15 kPa = 116 kPa 0

2. u toplom stanju pri radnim temperaturama vode do 110 radni pritisak (P,) treba da je uvek veCi od pritiska zasicenja (p,), ti· p, > p,. Ovaj uslov koji treba ispuniti pri svakoj temperaturi sistema nece dozvoliti ldjueanje i isparavanje vode. Dimenzije zatvorenog ekspanzionog suda rnoraju omogueiti ispunjenje gomjih uslova. Osnovni izrazi za proracun zaprernine suda su:

v/ =

P•

v, • At

[I]

(63)

[I]

(6.4)

gdeje: zapremina ekspanzionog suda

vp

-

v,

- zaprernina celog sistema

v, - zaprernina §irenja vode

Pmax - maksimaJni radnI pritisak Pp - predpritisak u sudu t

-

Ovi sudovi pored svojih prednosti imaju i svoje nedostatke: - temperatura vode u sadaSnjim sudovima je ogranicena zbog osetljivosti membrane. Gde se predvidaju veee temperature mora se staviti u vod izmedu kotla i suda rezervoar za "temperiranje vode. Zbog ovoga sud ne sme biti smdten na mestu koje je izlo:ieno zagrevan;u. Potreba za ovim "medusudom" nastaje i kada se primenjuje ,,kratki spo;" pri cemu se deo tople vraca direktno u povratni rod bez h1a4enja (,,recirkulacija"); u svakom slueaiu !reba pre lzbora zatvorenog ekspanzionog suda zahtevati precizne podatke od proizvodaca; _ zabranjena je upptreba ovih sudova prilikom koriscenja cvrstih goriva u kotlovima jer u slueaju otkaza nekog uredaja (npr. ventila sigurnosti) ne postoji moguenost trenutnog prekida zagrevanja kao sa teenim i gasovitim gorivima.

6234 Sigurno.ne cevl Sigumosne covi predstavliaiu direktne vodove od kotla do ekapanzionog suda. Za wlo. mala postrojenia (dn 23 kW) kao i za zatvorene sisteme dovoljno ie izvesti iedan sigumosni vod, inace za sve ostale otvorene sisteme obavezno je predvideti po dva sigumosna voda. Jedan je po pravilu na razvodnoj (odvodnoj) cevi a drugi na povratnoj dovodno;). Prikljucak prve na ekspanzionom sudu je obieno na njegovoj gornjoj strani, dok druge (povratne) je obavezno na dnu suda, da bi se voda koja je evenmaIno izbacena usled poveeanog pritiska, mogia vrati.ti u korao da ovaj ne bi ostao "suv". Dimenzije cevi koje vode od kotla do ekspanzionog suda morajl.! omoguCavati nesmetano evakuisanje paro-vodene smeSe tako da u kotlu ne dode nikad do poveeanja pritiska iznad dozvoljenog. Ove dimenzije su normirane. Najrnanji preenik je }", odnosno 25 mm (unutraSnji). Treba proveriti da Ii je potreban veti preenik. Ovo se vrsi po niZe navedenim formulama. Preenik sigurnosne cevi na razvodnoj liniji:

D, = 15

~ Q + 1.5 TOOO I

temperaturska razlika vode.

Ekspanzione sudove zatvorenog sistema proizvodi Garenje - Sombar, od koga se mogu dobiti sve potrebne informacije. 623~3

fere mnogo manje izloZen koroziji a time je i trajniji; na ravnim krovovima nije potrebna .kucica sa izolacijom za smestaj suda; - sman;enje cevovoda izmedu korla i suda, eime je instalaci;a jevtinija; - nadzor ;e pristupaeniji jer ;e kontrola koncentrisana u kotlarnici i preglednjja; _ sistem mo:ze raditi sa temperaturom vecom od 100°.

Prednosti i nedostaci zatvorenih sudova membranskog sistema

Ovi sudovi imaju sledeee prednosti U odno5u na otvorene 5udove: - nema;u direktnog kontakta sa vazduhom pa je sistem izolovan od atmos~

v

,I

[mm]

(6.5)

Precnik na povratnoj liniji:

I Dp = I gde je Q jacma kotla [WJ.

15

+V-Q

1000

[mml

(6.6)

165 164

Sigurnosne cevi nije uvek obavezno zasebno izvoditi ukoliko postoji moguenost da se kombinuju sa razvodnom odnosno povratnom vertikalorn, obliZnjom kotlu.

U ovom slucaju mOra se strogo voditi racuna da ne postoji moguenost ~a­ U stalnom usponu i da ima propisani unutrasnji preCnik. Cesto je glavna verrikala od kotIa istovremeno i sigurnosna cev do ekspanzionog suda. Jedan par sigurnosnih cevi moze sluziti za vise kotlova ako oni medusobno nemaju zatvomih organa. U protivnom mora svaki kotao da ima i svoje sigurnosne eevi. tvaranja ovog voda, da on bude

Za viSe kotlova raeunaju se precJ}ici sigurnosnih cevi na gornji naein (6.5)

i (6.6) sarno se za Q uzima jatina svih kotIova. U tabeli T - 51 nalaze se izracunati precnici sigurnosnih cevi za jacine kotIa od 58 kW do 9,5 MW, odnosno od 120 kW do 21 MW. T-SI Za sigurnosni razvodni vod (SV)

D." i D.T

naz. preenik mm

40 50 65 80 100 125 150

623~S

I

Za sigurnosni povratni vod (SR)

Za jaCinu kotla [w] I

25 32

I I

I I

I I I

do od od od od od od od od

58000 150000 325000 640000 1600000 2200000 3700000 6300000

do

do

58000 150000 325000

do

640000

do

1600000 2200000 3700000 6300000 9500000

do

do do do

I I I

i

od od od od od od od od

120000 350000 750000 1500000 3500000 5000000 8500000 14000000

do 120000 350000 do do 750000 do 1500000 do 3500000 do 5000000 8500000 do do 14000000 do 21000000

15 16 17 18

-

20 - Ventil sigumosti sa oprugom 21 - Odvod topIe vode iz bojkIra

7-~ventiI

Stika 99 - Shema insta1acije - otvo",n_ ,,:!,!!'.!..!~~RFB

-

22 - Zasun za pari.! 23 - CiriwIaCiOnI vod 24 - ZastIl1

za

pan,!

25 - Nepowatni venti! 26 - Zapomi venti! 27 - SigI.Irno$ne C'.8'Iti

bez cirkulacione pumpe za boJler

Ostali sigurnosni ure4aji

U ostale sigurnosne uredaje spadaju razni termometri, manometri, regulatod temperature i pritiska, granicnici temperature i pritiska, manometri, hidrometri, sigumosni ventili, uredaji za sprecavanje "suvog" kotla (obezbedenje vodenog nivoa), alannni signali itd, Prema vrsti sistema i opreme biraju se potrebni uredaji sigurnosti ali uz svaku vrstu opreme proizvodaC je du.zan da dostavi spisak iIi same uredaje i uputstva za njihovu upotrebu sa svima potrebnim tehnickim pod.cima. Na sl. 99 i 100 prikazane su sheme jednog otvorenog

sistema grejanja toplom vodom sa oznacenim uredajima koji

_ni;e_.

NAPOMENA:

"""" je automatika

koda opsega 35-90"C.

ugra(!lVanje meAnog ventIIa u lnstalaclju

i jednog zarvorenog Sil

na njima prime-

njeni (za kntIove RFB). U kotIovima obeju shema predvideni su i bojleri za pripremu potfoAne top!e vode.

I I

i

Automatski ocizfa!!:ni venti! Slavina za punjenje i pnJ!njen;e Oovod hIaOOa voda Zapomi ventil 19 - Nepovratni vent!l

1 - TopIOVOdni kotao 2 - 0Imnj00a

3 - RII%Vadni vod 4 - Po\IratnI \/Cd 5 - Clriwlaclona ptmpa e - ZUUn za P4U'U

1 - TopkJYcdni \u:ItaO 2 - 0inv1JaCe

3 - RazvodnI vod " - PovratnI vod

5 - Cirkulaciona pt.r'Ip8 6 - Zasun za p8I'U

8--

7 - Radija!orski WII1IIf

9 - Odzratni venti! 10 - Zatvorena ekspanziona posuda 11 - Sigumosni venti! 12 - Zasun za pan.!

19 - VCiOtll sigulTlOf:lli 8111 oprugom 20 - Odvod topIe vode iz bojIBm bollent 15 - Slavina :ra punjenJe i pra!njen;e 21 - Zasun za paru 22 - CinwIacioni vod 16 - DoYOd hladne vode 17 _ ZapomI venti! 23 - Zasun :za paru 24 - NGpovratni ventil 1 A - Neoovtatni venti!

13 - AutomatakI odzraC:n! ventli 14 - Ckkulaciona p!.mp&

25 - ZapomI ventll

Stika 100 - Shema instalacije- zatvoren sistem kotla REB - sa ettkula.cionom pumpom z.a bojler

166 624

167 OpllTE NAPOMllNE ZA IZRADU PRO}EKTA I IZVOOENJE CBNI'RALNOG GREJANJA TOPLOM VODOM

Vertikale - usponski vodovi treba da SU odvojene ventilima radi iskljueenj. u slueaju potrebe. Svi ventili treba da imaju ispusne slavine a vertikale na gomjim stranama jos i upusne ventile za vazduh kada se one prazne. Treba se trUditi da horizontalna mreZa bude sto kraea i da ide zrakasto od nekog centralnog mesta a ne da je u nizu. Ovaj naein grejanja je ee..to primenjen kod etaZnog grejanja. Usled male visinske razlike ovde dolazi do veeib preenika cevi. N.~n razvodenja kod etdnog grejanja je sarno gomji gustine

dp (Cit) ,

V rednosti dobivene na bazi prethodnog prefuika

Podaci i §eme mreie

-..,

prOr8~u.n

Naknadni

t;I • __ c'" ~

-

-

Vredn )sti dobivene na"bazi naknadnog precnika

. '"

~:~'j .5•

oW

co

prora~un

Naknadnl

i-:

RazIika

,-I

~ ~

r

!':l

" m s-'

R'

I

(LR),

Pam-'

I

Pa

---

11~12~-i3 _ 14

-3

Pa

Pa

Z'

"

Pa

~

-3

15116

17

'

Kolo radijatora 1 Prethodni napar Puo = 475 Pa,

--1--2~1~~,~ I 2 3 4

28500 12,5 7800 - 28,0 5500 4,0

60 60 40 32

5

2900 2900 7800 28500

25 25 40 60

6 7 8

5,5 1,5 25,S 12,0

0,11 0,11 0,08 0,07 0,06 0,06 0,08 0,09

I

Rl= 2.8Pa.

2,6 2,6 2,6

35,0 32,5 73,0 9,6 16,5

2,4 3,0 3,0 2,6 1,7

754.3 Pa

Krajnji napor PH

21

3,5 8,5 11,5 1,0 6,5

51 37

3 12

4,5

3,5

7

66.4 31,2 268,7

11,5 11,0

37 66 + 234

+

!

i

32 0,,10 o,12

32 25

o,10 502,7 p, ,

32

I

I 53

4.5 9,0

126112,5 2,0 36

63 14

26,4

26 11

4,5

llS l12,S

I 63

48,6

26

128,0

6'3-

Poveeanje otpora usled smanjenja preblika ( .. 16") + (,,17") = 128 Pa + 63 Pa '" 191 Pa Ukupan arpa' (pad pritiska) l:LR + l:Z ~ 502,7 Pa t2 a kod panelnog t2 > tl, sto je u pogledu ugodnosti povoIjnije za covec;i organizam. Ukoliko ne bi postajala mogucnost obnove vazduha, bilo kroz nezaptivene elemente prostoriJe (prozari , vrata), bila vestackim putem, onda bi kod panelnog grejanja doslo skora do izjednacenja (1I) i (l2), Temperatura povrsine plafona u kome su ugradeni grejaCi, dostiZe do 35°, Ovde se mora dobro paziti da ne bi zracenje bilo orijemisano na osobe koje se ne kreeu, jer bi to izazvalo neprijatan osecaj, Ako su plafoni vece visine od normalne (t;. preko 3.2 m), onda povrsinska temperatura plafonskih pane1a moze srazmerno biti i viSa, Zidni paneli mogu imati znatno visu temperaturu, jer im zracenje nije onjentisano prema glavi coveka, niti je covek u direktnom dodiru sa zidom. Suprotno ovome temperatura poda, kada je u pitanju pedno grejanje, najnifa je od temperature grejnih povrsina druga dva paneina grcjanja (do 25° a u nekim slucajevima do 30°) pa se ova vrsta grejanja smatra kao jedno od najprijatnijih za

209

208 coveCJl organizam. Ovame ide u prilog i CinJcnicu prj izme.l:ti. zn..,ee,nj' izrnedu tavanice i glave osoba koje se nalaze !spoa nJc, Pn tom~; at Z1\ pC','.rdimQ; uzima grejna povrsina pJafona a polotaj kuglice je odreden poloZale~f'l.). glave osobe za ko;u se odredu;e uglovni odnos, Medutim, ako se kuglica ne nal.azi ispod tem-tna pravougaonil;.:;:" \Tee us Dei·.om lJroizvoljnom mestu onda se uglovni oeinos pron.1:cu:m\'a prcma Gdgnvar-ajucem polozaju kugliee. Mogu nastupiti jos i skdeCi slucajevi.

Slueaj 2. Kuglica 0 leil ispod jedne strane prav,o;]g",;:).iik: /; ;;1 ~ 2::: Uglovni odnos tpl je ravan zbiru uglovnih odnosa tf€H b i '?(;>~ t; . deL ,_,rBtu;.,g",.!,,:ika alb i ~b~ nadenih po prethodnom nacinu za svaki deC! povrsme kal) U :I;l.t.'icb&.n pravo-

J I !

'-u.

1 4n

Za prakticne proracull{;, uglovni odnos CP' za

I 1 I

i

j

Siu/;ai 1" f2.mena ~}rav(}ugaone povrsine A i mak, k:ugUce 0 lefi fin normali povuteD.oj iz jednog ;]d tetneh';j pravougaonika (s1. 120), Ugl.Gvni odno·5 dat Ie iz-razo:m

'l'=~----

c-

1 1

1\

i

1

20

'1'=1

~I

1\

I

-'

rI

za slueaj 1

I 50

{

<

Silks i20 -

ISO

(6.31)

I__ ~~~

Polazeci od svojc definidre Kreriff.:o- if:". dOS6"C ;._"~ :';-;lS v Vv ~v

Polaiaj kuglice 0 za slucaj 5

1. Odrediti

i l22 1116 111 1105 Ii 99 !134 )128 1122 !116 ;111 ! I 7,2L 7,04, 6,92~ 6,80; 6,75! 6,28! 6,11i 5,99! 5,87i 5,821

At;

1

qPL

'I

25

:::--I,~t I,~~'~I

'

t~!,

I.,,_,,_ .. _ _ _ _

8,84,

8,61',

!!''-I :i'~-I~~,OilH~!A;,2 !1~~'41 ::'~iW' 29,7 8,43,

32,0) 31,4 i 30,8

8,32: 30,2:

8,26',

i

7,79'

33,1

7,62 1:.

7,44

7,27'_

7,21'1

}~~~~,,,i 30,'?__

T - 66 (nastavak) ---·---~~·5!20·:~;!4") '------I----------~----' 33(~~-~m -~-1"-) ----------------,-- i

_ __._--------'"----,--...

-

.--------

123 _IJ'2!3145 __ ~___,__ ._.~,._,_~. L_

,----~---! 4

5

233

232 T - 66 (nastavak)

(6.52) tj. q = qPD qPD

Za normalne slucajeve

qPlJ

+ qPL, i

= 0,5

qPL

ne treba da prede 70 [Wm-:2], rj.

I~~-;;-~;~; m-'l

(6.53)

-.-~"-------------------

OVG bi odgovaralo temperaturi pada do 26°. Ukoliko se prema gornjem rasporedu za qPD dobije veta vrednost, posle kontrole temperatur~ peda, ako nije zadovoljavajuca, predvida se izoladoni sloj.

Na 81. 135 graficki su predstavljcni srednje odavanje toplote qPL i srednja temperatura plafona lPL za srednje odstojanie c = 3 cm. Za svako povecanje iii smanjenje ovoga rastojul1ja ad 1 em treba povccati odnosno smanjiti temperaturu plafona za 1°.

Ako se toplota od grejnih cevi prenosi na povrsinu poda iii plafona pomocu navucenih lame1a onda treba imati u vidu da se celokupna toplota ne prenosi direktno sarno preko lamela, vee i delimicno prcko meduprostora i okolo spoljnih ivica lamela. Tatan proracun zu prakticne radove bi bio dosta komplikovan, To se uproscava grafikonima keje izdaju proizvodaCi ovih laroda pomocu kojih se iznalaze ovi odnosi u zavisnosti konstrukcije, ciimenzija i rastojanja lamcla kao i srednje temperature grejnog fluida (vode). Za jednu vrstu lamela debljine 1 mm za cevi od 1/2":::: 127 em dati su podaci u prirucniku Reeknagel "Sprengera. U tabeli T - 67 dat je koeficijent prolaza kR i masena kolicina toplote po dUZnom metm qR kroz cevi od 1/2" (127 em) i 3/4" (1,90 em) razlioitill razmak. 10 i temperatura vode tF pri odnosu Xi / 1f']. :::: 0,5. T-67 i !

~L-__~~±-

5

__ __ ___ __ ~

10

~

~

Rastojanje cevi 10 em

~

20 Srednj~ rostoj"ni~ I" 15

Slika 135 - Srecinja temperatura panda kod 1>l:2.~l)ll:;kog i podnog grejanja u zavisnosti od precnika i raslOjanja cevi za srednju temperaturu vade ad 50', ttmpcraturu proswrije od 20'~ i srednje odstojanJe lVlee eevi c = 3 em

Pri proracunu grejne povrsine za plafonsko i podno grejanje uzima se da je specificna koliCina toplote koja se odaje od grejaca prema gomjoj strani _..- podu 1/3 od ukupno od,wane toplote grejaca. Taka je onda: qPD ~

1/3

q

(6.51)

639-3 Odavanje toplote po ivicama grejne ploce 639-31Dodatak z& sirinu grejne ploce

~b

Proracun k i q ide od pretpostavke da su uslovi odavanja toplote za sve cevi podjednaki bez obzira na velicinu grejne povrsine. Ovo daje tat:ne rezultate sarno za centralne oblasti cevi kod re1ativno vc1ikih grejnih pIoca.

234

235 U sredini grejne ploce odaje se kolicina toplote po duzini cevi

20 ,I

(6.54)

'"L'

a"

6r", " f'" -::-" ,,= i'" ['--..' , b " f"- '. ... 2'" ::--. ........ , >f1 se pojavJjuju kod postrojenja gde se primenjuje pregrejana voda, treba napomenuti jos i da se kad njihovih projektovanja i izvoden;a mora obratiti narocita paznja jer povecanje temperature i pritiska vode povecava i opasnosti od osteeenja i nesreenih slueajeva. Prskanjem nekog dela mrcie sa pregrejanom vodom visoke temperature~ voda iazeCi na atmosferski pritisak naglo isparava sto moze dovesti i do eksplozije. Prednosti pare kao toplotnog fluida u poredenju sa vodom jesu: veee moguenosti za vrsenje prikljueaka potrosaca (parne kuine, perionice

itd.), jednostavno i sigurno merenje utrosene toplote od strane korisnika merenjem kondenzata, manja potrosnja energije za pogon pumpi, - manje teSkoee pri izvodenju naknadnih prikljucaka i opravki. Medutim i para ima svoje nedostatke od ko;ih treba napomenuti: veee tclikoce pri trasiran;u parne mreze, te§kote kod odvodnjavanja parne mreze i povratka kondenzata, veea opasnost od korozije kondenznih cevi, toplotni gubici u mrezi su nezavisni od rdima rada. Uopste transportovanje pare kao toplotnog fluida i vraeanje kondenzata u toplanu zajedno sa svim potrebnim uredajima (kondenzni lonci, pumpe za kondenzat i dr.) stvara posebne probleme i teskoce. Izvesna praksa koja se sprovodi u Americi da se kondenzat baca u kanalizaciju, posto je prethodno iskoriseen delimieno za pripremu sanitarne vode, skopcana je sa gubitkom Ciste vode, potrebne za napajanje kotlova pa je neophodno imati dopunske uredaje za preCiseavanje vode cemu treba dodati i gubitak toplote sa odbacenom vodom. Dosadasnja iskustva postignuta u primeni izvodenja postfojenja za centralizovano snabdevanje toplotom gradskih naselja i industrijskih centara, daju izvesnu prednost pregrejanoj vodi kao primarnom toplotnom fluidu. Neki zakljucci u tom pogledu mogii bi se rezimirati u sledecem: I. Kada glavne magistrale ne prelaze dliZine od 1 do 2 km (sto zavisi od poeetnog pritiska u kotlarnici) para dolazi u obzir ispred pregrejane vode. Za veee duzine glavnih magistrala primena vode je ekonomicnija. 2. Za komunalne gradske sisteme bolje je usvajati pregrejanu vodu bez obzira na dliZine magistrala. 3. Za specijalne slucajeve, uslovljene zahtevima tehnoloskih procesa izvesnih grana industrije, para bi mogla doci U obzir kao primarni toplotni fluid. Toplane u ovim slucajevima bolje je locirati u blizini centralnih potrosaca. Ispitati mogUenost kornbinovanja oba toplotna fluida ~ vodene pare i pregrejane vode.

4. Tem~e~a!ura dovodr:e vade bira se u .zavisnosti llatnene postrojenja. Aka se to~l~ta kons!! 1 za tehnoloske l?roces~ O~d~.lzbor temperature diktiraju potrebe potrosaca. ~ad~ su to~lane 'pre~~~dene lsklJ~ClVO za grejanje anda treba temperaturu v?de blratl u zaV1~nostl veltcme postfoJenja tako da se postigne najbolji ekonomski efekat. Kao optlmalne temperature pregrejane vode kao primarnog toplotnog fluida smatra;u se ispod 150°, 5. Temperature pregrejane vade izmedu 150 0 i 1800 kao proracunske temperature primarnog fluida treba koristiti sarno u specijalnim slucajevima. Za maksimalnu proracunsku temperaturu smatra se 180 0 • . ~. Pror~cunsk~ t~peratura povratne vode treba da je sto niZa da bi se pos?gla sto vec~ ~azlika lzmedu ~effiperature d~)V~dn~ i odvodne (povratne) vode~ cune .~e sffianJuJe pr.otok a s~ t1:n se ostvaruJe Je~tlIlija mreza j manja potrosnja energlJe za pokretanJe pumpl. Naravno da ovde mtervenisu jos uslovi potrosaca a ponekad i proizvodaca toplote (toplana). U donosenju ovih zakljucaka imalo se u vidu da dimenzije toplovodne mreie zavise pored razlike temperature dovodne i odvodne vode jos i od pritiska i brzine strujanja kada je voda toplotni fluid. Pri visokim proracunskim temperatu-

rama vode (150° do 180°) svi organi i delovi toplovoda su izlozeni ne sarno visokoj temperaturi vee i pritisku iznad 5 at da bi se izbeglo isparavanje vode~ pa je ovo jedan od glavnih razloga ogranicenju proraeunske temperature vode kao prirnarnog toplotnog fluida. Uz ovo i cena toplote raste sa porastom temperature vode tako da je ista koliCina toplote sa vodorn od 180 0 skupl;a nego npr. od 1500, makar se zagrevanje izvodilo i kaskadnim nacinom. Zato se visoke temperature vode usvajaju onda kada pagon na tim rezimima radi sarno pri vrhunskim opterecenjima koja traju obieno kratko vreme (s1. 206). Nacin prikljucenja sekundarne mreie takode utice na izbor najvise proracunske temperature vode. Direktni prikljucci sekundarne mreze na primarnu mrezu daljinskog toplovoda uglavnom se primenjuju kada je temperatura pregrejane vode ispod 100°, rede se ide do 130 0 • Vece temperature pregrejane vode ne dozvoljavaju direktno prikljucenje i zbog standardnih radijatora, koji ne mogu izdrzati odgovarajuee pritiske. lJ Oyiffi slucajevima se koriste izmenjivaCi toplote kojima se redukuje pritisak i temperatura za sekundarnu mrezu. Mogu se umesto izmenjivaea koristiti prigusni ventili ("reducir"

/qot 180

I

V I II /

15

,

0/

V

100

)l

/ /

V

/

/ II 1// 501--

.

I/>Y

'/ ~

~

, ,;:..°

\

~

II y

~ ~

I{. ~-

~

_!9-

-

---

-10

o

-10

-20 (.

Slika 206 _ Promena proracunskc temperature i odyodne vode u zavisnosti od spoljne temperature

337

336

Za najvete ptoracunske temperature dovodne vode od 180°, 150" i 110 0

ventil) ili injektori za ffieSanje sa sekundarnom povratnom vodorn. Pri ovome se jedan deo povratne 'lode vraca pumpom u povratni cevni vod. Jaci sumovi koji se pri porastu temperature vode javljaju kad injektora predstavljaju nedostatak ovog nacma, Upotrebom savrsenijih injektora ovaj nedostatak se moze eliminisati. Na izbor najvise proracunske temperature pregrejane vode znatno uticu jOs i toplotni gubici u mrezi, odnosno pad temperature koji je posledica tih gubitaka.

i odvodne vode od 70° i 40'0 (pri SPT =

T - 83 Gubici toplote za neizol(lvane cevi u mirnom vazduhu pri datim temperaturskim razlikama

-·-I-·----;~;'~~~i

I Pr~c~ ! mk

I

Toplotni gubici koji nastaju u mrcii mogu biti gubici za vrctne rada i gubici za vrerne prekida u radu, Toplotni gubici za vreme rada, kao 5tO je ranije pokazano za cevne mreze centralnih grejanja, zavise od temperaturske lWlike izmedu toplotnog fluida i okoinog vazduha u kanalu, od povrsine cev! i kvaliteta izoiacije, NajviSa temperatura u kanalima krece se od 35" do 40°. Za koeficijent prolaza toplote k = 12 W m -2, za neizolovanu cev i miran vazduh dobijaju se toplotni gubici Cije su vrednosti za poicdine temperaturske razlike vode i vazduha i razne precnike cevi, sredene u tabeli T -,- 83, Gubici se odnose na 1 m neizolovane cevi. Stvarni gubici se dobijaju kada se uzme u obzir jos i isolacija koja je upotrebljena u svakom konkretnom slucaju, Pri ovome se koristi naCin proracuna toplotnih gubitaka u cevima ko;i je prikazan kod proracuna mreza za centralno grejanje . sa uZimanjem u obzir toplotnih gUbitaka. Toplotni gubici za vreme pauze nastaju kada se ceo sistem toplovoda hladl za vreme prekida rada i njegova temperatura se izjednaCi sa temperaturom okoline. Ako se sa We [WhK-1loznaCi "vodeni ekvivalent" sistema, tj, ona koliCina toplote koju sistem odajc okoEni svojim hladenjem za 1 (odnosno koliCina toplote koju je potrebno dovesti da se istom sistcmu povisi temperatura za 1°), onda ce u tom slucaju ,;vodeni ckvivalcnt" biti predstavljen slcdcCim izrazom: G

I

I w,;= G v ' Cv

+

:

G,' cc ',

[WhK -11

(8.8)

gde ie:

tezina vode u sistemu [kg] tezina cevi u sistemu [kg] masena kolicina toplote vode [Whkg- 1 K- 1 ] masena kolicina toplote celika (cevi): [W h kg- 1 K- 1 ]

C

) graficki je predstavljena zavisnost promene ovih temperatura od promene temperature spoljnjeg vazduha na 81. 206.

I

,831·3 Toplotni gubici

~ 20

iRber~)r ':

1

I,

i

1- -;----2 3 4 5 6 7 8 9 10

1

I

mm_li

0

0

0

gubid za tempcratursku razliku izmedu cevi i vazduha {Wm- 2 j I

5.0."

10 120 3°.".140 1

6.°"165

0

80° 1

1

'

I

,

GiS 114STI13nTi492!1835 12295 325412572 ,500 1192 384 5761768 959 115111247,153411918 2110 2302

·c 600

T22~'.;58-1.687

45°1173345.5196911 864 400 i 154 3071461 6141 768 i .~§ '350 :13426714011535,669: e]! 300 1115 2301345: 461 577: ' 250 ! 97 '11931288'1386' 513: ~.g! 200 I 77 155 !231,308i 386! ~ CL : 175 I 67113512021.27°.'13381 'v 150 'I 5811611741232 2911 ~ _

1

g . ___ :i6g , :~I ~:Iii~m:: ;:~;

1037[1123i1383 11728 921 i 998 i 122811535 8021 87°1107°11337 6911 749: 850 11153 579 i 626: 771 1 964 463; 501' 6161771 406i 440 541 ' 676 3491 378 465 382

iW m mj~!

1 31 i 64 97 i 127 i 1591 1911 207 i 254 i 317 14 I ceVl 70! 28156 831112[' 1401 166j 180i 222 i 278 15 . 1 50 21142[63,84, lOS! 124' 135' 166,201 -~'I cev(~i 40 17i 35i 5217°1 871 106: 114 1 141 i 176 i 17 ,zavojn1- I 30 151 30i 47! 62'1- 771 921 100! 1221154 18 ! com I 25 121 24i 36i 48 1 60) 72: 78! 97, 121

i--------u-~"

T-·-----

100°! 110°) 120°1 140°

besavne I 80

'1

I

ii'

I

3212 2685 1902,2074 24191 168911841 2148 1 1454,1471 16051 1268 i 1382 1613 1 1061 1115711350 848 1 925: 1079 743 1 811'1: 947 640 1 698 814

~~~I ~~i.

m

380 i 444 334j 388 2501· 292 211 2451 184 226 13~L1441__ 16~J

3491 3061 229i 1931 1691

Kada je u pitanju para kao primarni toplotni fluid pritisak se bira u zavisnosti potreba potrosaca, duzine mrcic i uslova toplanc. Normalno ne prelazi 15 bara. Kod postfojenja koja sluie sarno za grejanje pritisak pare se usvaja u zavisnosti od duzine mre±c tako da mreza bude sto jeftinija. Ukoliko je postrojenje kombinovano za proizvodnju toplote i energije, ovaj pritisak se usvaja na bazi najpovoijnijeg ukupnog ekonomskog bilansa rada masina i prcnosenja !OpIote. 831 ~4 Podstanice

U ovom proracunu masa i masena kolicina toplote izolacije se mogu zanemariti. Ako temperatura sistema nu pocetku prekida rada iznosi {ijp a na kraju prekida (temperatura okoline) ls,,, onda celokupan gubitak toplote uslcd hladenja sistema za vreme tog prekida iznosi: (8.9)

Za prakticne proracune ukupnih toplotnih gubitaka za vreme rada i pauze potrebno je voditi racuna 0 tome da se razlika temperature izmedu dovodne i odvodne cevi i vazduha u kanalu menja u zavisnosti od temperature spoljasnjeg vazduha.

Podstanice iIi potrosacke prikljucne stanice Sli mesta u kojima se dovedeni toplotni fluid iz top lana transformise prcma potrebama pojcdinih potrosaca i odatle razvodi u sel'Undarnu mrezu. Od ovih potreba zavise i parametri fluiJa potrosaea (sekundarnog fluida) kao i serna rada podstanica. Sherna rada jednc potrosackc prikljucnc podstanice zavisi uglavnom od vrste toplotnog fluida i od potrebe i zahtcvu potrosaea tj. od vrstc potrosnje - da Ii se radi sarno 0 grejanju, pripremi tople vode, tehnoloskim procesima u raznim granama industrije iii njihovim kombinacijama, Ako se toplota dovodi torlom vodom od 90" do 95 c i koristi za grejanje onda se ona moze dircktno koristiti u sekundarnoj, potrosackoj mrezi bez ikakvog prethodnog transfonnisanja. Prikljucak kucnih postrojenja je onda obicno direktan, bez razmenjivaea toplote pa prema tome u toplovodu i potrosackom postrojenju vlada isti pritisak.

338 339 Za cirkulaciju vode sluie cirkulacione. pumpe postavljene u toplani, ciji se napor moze koristiti i za kucno postrojenje, ukoliko ovo nije isuvise razgranato. U ovom. slucaju je bolje da svaki potrosae ima svoju zasebnu cirkulacionu pumpu. Na ovaj nacin se jos izbegava uticaj promene rada kod raznih potrosaca na hidraulicki feZim celog postrojenja. Postrojenje treba projektovati i izvoditi na taj nacin da potrosae dobija uvek istu odredenu koliCinu vode iz mreZe toplovoda bez obzira na promenu rezima rada. Kolicina vode koja struji kroz ceo sistem zavisi od njegovog toplotnog kapaciteta. Regulisanje se vfsi} kao i kod vodenog grejanja, prilagodavanjem temperature dovodne vode u toplovodu. Da bi se obezbedio ova; konstantan protok mora i razlika pritisaka u dovodnom i odvodnom vodu toplovoda na mestu prutljucka kucnog postrojenja u podstanici da bude nepromenljiva. Medutim mctjuCivanjem iIi iskljuCivanjem po;edinih potrosaca ili promenom n;ihovog rezima rada, spajanjem novih prikljucaka iii rna kakvim osetnijim drugim promenama, promenice se i raspodela pritisaka u mrezi sto ce neminovno izazvati poremecaje odnosa protoka, tj. i dovodenje toplote pojedinim potrosaCima, zbog cega bi pojedini dobili manje a drugi vece kolicine toplote nego sto im je potrebno.

Iz ovih razloga svakako je bolje da primarna i sekundarna mIeZa budu hidraulicki nezavisne jedna od druge cime se eliminise medusobni uticaj rada. Zato se pribegava re.senjima kojima se razlika pritiska u primarno; mrezi na mesrima prikljucaka u podstanicama neutralise a cirkulacija vode u potrosackim postfojenjima se obezbeduje ugradivanjem odvojene cirkulacione pumpe ili, gde je to sigurno izvodljivo, gravitacijom. Ponistavanje razlike pritisaka moze se postici postavijanjem u prikljucni vod potfosaca odgovarajuceg dodatnog otpora iIi automatskog granicnika protoka. Ovaj dodatni otpor je predviden za odredeni hidraulicki rezim rada i ukoliko se ova; bude menjao u mrezi, trebalo bi i otpor prilagoditi novom stanju iii ce se pojaviti takode manje iIi vece promene protoka odnosno dovedene toplote potrosacu. 5 I I Granicnik: protoka, naproI tiv, deluje automatski tako da koliCina vode iz toplovoda osI taje nepromenjena bez obzira -O.L-------Mc----/' na razliCite spoljne uticaje. I Da bi se ostvarila gravita+----------~dona cirkulacija vode u postroStika 207 - PrikJiucak za direktno vodeno grayltaClOnO jenju potrosaca (sekundarna grejanje. Cev za mesanje (1), ekspanzioni sud (2), strana mre.za) prikljucak se mora izvedaljinskog voda (3), podstanica (4), merae toplote (5), regulator ptotoka (6) sti dovoljno nisko (s1. 207).

t~osaca ,,~a dovodn~m vodom p~imarne mreze toplovoda. Regulisanje ove meSavrSl ~e pomocu, automatskih reg';llatora temperature, koji prema potrebnoj tempe:atun sekundarne vode podesavaJu odnos kolicine vode primarne dovedene vode 1 sek:undarne povratne vode. Ovo regulisanje se moze vrsiti i na taj naCin sto se, zadriavajuCi stalan odnos mesavine, regulise temperatura dovodne vode primarne mreze. Gdegod se usvaja centralno regulisanje kod primene tople I vode, uopste se koristi ova; naCin regulisanja (s1. 208). Kada je primarni toplotni fluid I pregrejana voda onda se i ovde moze koL__ , ristiti direktan iii indirektan prikljucalc Kod direktnog nacina priklju" I cenja postrojenje potrosaca je izlozeno is---!Zl--! tom pritisku ko;i vlada u primarnoj mrezi toplo,,:"oda pa je potrebno da svi njegovi ~-----------------~ delov! budu predvideni za pritisak koji odgovara temperaturi dovodne vode. Pri direktnorn koriscenju pregrejane vode iz Sli~.a 208 - Prikljurnk pumpnog grejanja na primarne mreze toplovoda u lokalnim dal}lnsko. Dovodni v?d (l),.odvodni vod (2), sistemima moze se primeniti meSanje po- pumpa (3), ?e!?O'irratm ventd za kratki spoj vratne vode iz sekundarne mrde sa pri- (4), ekspanZlOnt sud (5), ventil za reguli_ sanje (6) marnom iz toplovoda preko injektora (s!.209). . Di:--ektno kO:-iScena pregrejana voda u sekundarnoj mreZl moze se takode :e~h~~t1 central:~lln: nacinom, preroa spoljnim uslovima, ako se toplovod koristi lsklJuCIVO za greJanJe. VIlle

1

: 0

(j)

®

m®~ 6

I

®

I

I

I

0:

!

®

. ..-J-'--=-.... I

,

---t>q--~ I

I

I I

CD ®

I I

-~--l_

I - _______ .JI ________________ .1-_

a U slucaju kada je temperatura dovedene vode u toplovodu visa nego sto je potrebno za prikljucno postrojenje onda se snizenje temperature vode iz primarne rnreie postize mesanjem jednog dela vode iz povratne - sekundarne mreie po-

0 I I

+---------------

,

®

!

I

b

,

Stika 209 :-. Shema raznih nacir:~ ~rikljuci\'anja I:0trosaca na daljinski toplovod pregrejanom ~o~om. Pnkljuca~ :pr~ko razme.nJ.lvaca za zagrcvanJe (a}, prikljucak prcko razmenjivaea za grejan)e vode (b), pnkllUcak pr:ko .JnJektora (~). P~imarna mrch (1 i 2), izmcnjivaci (3 i 4), injektor za mesaO)e (5), radl)3tOrl (6), sanitarni potrosaci (7)

340

341

Medutim ako toplovod sluzi za kombinovano snabdevanje toplotom potrosab tj. za grejanje i za druge svrhc, industrijsk()-tchnoloske, onda se temperatura mora oddavati u granicama potreba ovih potrosaca i regulisanjem pomocu individualnih lokalnih regulatora temperature. Ako se toplota pregrejane vode kao primarnog- fluida indirektno koristi onda se pomocu izmenjivaca u podstanicama dobija voda potrebne temperature (sherna a i b na slici 209). Mada je direktan naCin prikljucenja jevtiniji od indirektnog, ova; ima zbog potpuno odvojene primarne i sekundarne mreze osetna preimucstva. Lokalne smetnjc iIi rdavo rukovanje u pojedinim kucnim postrojenjima nemaju uticaja na rad toplovoda, Potrosacko (kucno) postrojenje nije izlozeno pritiscima i temperaturama toplovoda. LakSe se provodi kontrola rada pojedinih postrojenja. Kod ovog naCina se moze prcgrejanom ~odom iz toplovoda pomocu isparivaca dobiti para u sekundarnoj mrezi za pamo grejanje kao i za druge ciljeve ($bema na slid 210). Isparivac je opremljen organima sigurnosti i automatskim regulatorom pritiska, ko;i funkcionise na bazi regulisanja protoka pregrejane vode.

Gdegod postoje uSlov'i, koristi se direktan prikljucak za pama postrojenja jer zauzima manje prostora i instalacija manje kosta, Sarno ovaj nacin ima i taj nedostatak sto kod njega nije moguce obracunavati potfosnju toplote merenjem kondenzata a liZ to kondenzat iz postrojenja potrosa(;a vraea se u primarnu kondenznu mreiu, time se Bve neugodnosti rdavog rukovanja od strane pojedinih

VP

T I I I

I

I

I I I

Slika 211 -

---,

----._---+-+---

' -==tS ---J>