Gramatika Klett 2. razred.pdf

Радмила Жежељ-Ралић

О ЈЕЗИКУ 2 Српски језик за други разред основне школе

САДРЖАЈ 1. Да се упознамо и да се подсетимо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 2. Реч, реченица, глас . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 3. Слог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 4. Растављање речи на слогове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 5. Велико слово за имена и надимке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 6. Велико слово за географска имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 7. Велико слово за називе улица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 8. Писање адресе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 9. Тачка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 10. Упитник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 11. Речца ЛИ у упитним реченицама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 12. Узвичник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 13. Две тачке и запета у набрајању . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 14. Обавештајне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 15. Упитне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 16. Узвичне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 17. Потврдне и одричне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 18. Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 19. Властите и заједничке именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 20. Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 21. Речца НЕ уз глаголе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 22. Садашње, прошло и будуће време . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 23. Главни јунаци реченице: субјекат и предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 24. Скраћенице за мере . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 25. Како се правилно пише . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 26. Провера знања: СЛОВО, СЛОГ, РЕЧ, РЕЧЕНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 27. Провера знања: ИМЕНИЦЕ, ГЛАГОЛИ, ВРЕМЕ ВРШЕЊА РАДЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 28. Провера знања: ПРАВОПИС, ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

5. Ако су ти претходни задаци били лаки, онда ћеш без муке допунити и следеће реченице. . а) Људи се најбоље споразумевају б) Речи се састоје од . в) Писани знак за глас је . слово. г) На почетку сваке реченице стоји д) На крају реченице најчешће стављамо . ђ) Имена и презимена људи као и њихове надимке пишемо почетним словом. Увек ћу ти на крају саопштити да ли си тачно решио/решила претходне задатке.

Данас твоји одговори треба да изгледају овако: 1. Ива, Марко, Дуго Ухо 2. а) Вук Караџић; б) 30 слова. 3. А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш. 4. На пример: Марко Ралић Рале или Ива Савић Ика 5. а) речима; б) гласова; в) слово; г) велико; д) тачку; ђ) великим Ако су твоји одговори тачни, заслужујеш похвалу.

У дати оквир напиши једну своју жељу у вези са успехом у другом разреду и украси је.

5

РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА СЛОГОВЕ Данас сам читао књигу о томе како се гаји купус. То је веома занимљива књига. Морам је препоручити Иви и Марку.

Погледај

Понекад нам у ред не може стати цела реч. Тада је прекидамо: један део речи остаје у реду у коме смо започели писање, док се други преноси у следећи ред. То је учинио и наш Дуго Ухо, али није знао да се реч не може прекинути било где, већ се треба држати правила о подели речи на слогове.

Кажи ми, кажи

У чему је Дуго Ухо погрешио када је писао о књизи коју је читао? Како се то правилно пише?

Да ли знаш?

1. Када у писању поделимо неку реч да бисмо један њен део пренели у нови ред, онда то увек радимо на граници слога. Прекидање речи на крају реда обележава се цртицом (-).

река

дрво

кућа двориште

ограда

цветњаци 11

2. Једносложне речи се не растављају (зец, пут, прст, глад, мрак).

зец

пут

прст

глад

3. У нови ред се не преноси само један самогласник или само један сугласник, а ни скуп

сугласника без самогласника (не: купу-с, него: ку-пус; не: река-о, него: ре-као; не: радост, него: ра-дост). НЕПРАВИЛНО

ПРАВИЛНО

КУПУ-

С

ПУС

РЕКА-

О

СТ

КАО

РАДО-

ДОСТ

КУ-

РЕ-

РА-

4. Не треба растављати самогласник од сугласника који је испред њега (не: књиг-у, него: књи-гу; не: препор-учити, него: препору-чити; не: друг-ови, него: друго-ви). НЕПРАВИЛНО

У

КЊИГ-

ПРЕПОРУЧИТИ

12

ДРУГОВИ

ПРАВИЛНО

ГУ

КЊИ-

ПРЕПОРУЧИТИ

ВИ

ДРУГО-

ВЕЛИКО ПОЧЕТНО СЛОВО ЗА ГЕОГРАФСКА ИМЕНА Моја бака живи у Великој Моштаници. То је једно лепо село поред Београда. Сутра јој стиже сестра из Републике Српске.

Погледај

Велика Моштаница и Београд су имена једног села и једног града, а Република Српска име једне земље. То су њихова властита имена. Београд смо именовали једном речју, а Велику Моштаницу и Републику Српску са две. За насеља и земље која у свом називу имају више од једне речи кажемо да имају вишечлана имена. На пример: Црна Гора, Нови Сад, Мали Мокри Луг, Петрово Село, Доња Борина и др.

Кажи ми, кажи

Каквим су почетним словом написана ова географска имена? Како се пишу вишечлана географска имена?

Да ли знаш?

Имена земаља, градова, планина и села пишу се увек великим почетним словом (Србија, Крагујевац, Петровац, Златибор). Моја бака живи у Великој Реци. То је село на обали реке Дрине у близини Зворничког језера и Соколских планина.

Кажи ми, кажи

Каквим су почетним словом написане речи језеро и планина?

Да ли знаш?

Када се у називу планина, језера, мора и слично нађу и речи планина, језеро, море и слично, онда се оне пишу малим словом (Јадранско море, Власинско језеро, Стара планина, Фрушка гора).

17

Да ли знаш?

- Писмо започињемо наводећи назив места из кога пишемо и време. - Текст писма најчешће започињемо слично: Драга/драги... - Писмо завршавамо поздравом и потписом. - На предњој страни коверта бележи се адреса примаоца (онога који прима писмо), а са задње стране адреса пошиљаоца (онога који шаље писмо). - Коверат се залепи и на њега се стави поштанска марка.

Задатак

1. Донеси у школу празан коверат.

Напиши писмо другу или другарици које не виђаш свакодневно. У дати простор упиши адресу на коју ћеш послати писмо. Где се набавља поштанска марка?

2. Исправи грешке у писму које је Дуго Ухо написао својој мами. зекинград, 18. 05. 2007 Драга моја мамице нисам ти се јуче могао јавити јер сам са другарима ишао на изложбу шаргарепа која је постављена на зекином тргу . изложба је била веома лепа и било је много посетилаца. немам простора да ти све опишем причаћу ти о свему кад се вратим воли те твој син дуго Ухо

21

ОБАВЕШТАЈНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС Озбиљног друга јазавац тражи да деле красан стан. Јазбину има топлу и тиху, згодну за зимски сан. Лепше је нема, да палиш свећу – јежа примити нећу. Бранко Ћопић

Кажи ми, кажи

Какво је обавештење написао јазавац? Зашто?

Зaкључи

Док разговарамо, једни другима шаљемо различита обавештења.

Да ли знаш?

Реченица којом некога обавештавамо о нечему што се десило или није назива се обавештајна реченица. На крају обавештајне реченице пишемо тачку.

Задатак

1. Ива је задала Марку реченице са испретураним речима. Како гласе обавештајне реченице које је Марко сложио?

Јуче смо жуте крушке брали зреле. Су укусне биле веома. Пуну набрали корпу смо.

Јуче смо брали зреле жуте крушке. Биле су веома укусне. Набрали смо пуну корпу.

27

УЗВИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ БУДИЛНИК НА СЕЛУ

Вратио се будилник са летовања на селу. Кад су га питали како се провео, одговорио је: - Било је грозно! Нисам ока склопио од оних брбљивих петлова!

Кажи ми, кажи

Зашто је будилник био љут после одмора на селу? Како би будилник одговорио да му је на селу било лепо?

Погледај

До виђења! Лепо се проведи! Срећан пут! Не прелази улицу на црвено! Мама, тата, послаћу вам разгледницу! Јао, вук!

Зaкључи

Написаним реченицама исказни су поздрав, жеља, забрана, радост и страх.

Да ли знаш?

Реченица којом исказујемо неко снажно осећање (жељу, заповест страх, радост и слично) назива се узвична реченица. На крају узвичне реченице пишемо узвичник.

Задатак

1. Смисли и напиши пет узвичних реченица које се чују на великом одмору у школи.

29

KAKO СЕ ПРАВИЛНО ПИШЕ A

авион авио-карта ало и хало Америка, амерички асфалт, не асвалт ауто-трке

Б

баба Мара, баба-Маре Бадњи дан Баново брдо (део Београда) Бања Лука, а може и Бањалука београдски Београђанин и Београђанка (становници) бежичан Библија Бог, ако се односи на хришћанског бога бог (не дао бог) Богојављење Богородица Божић, б Божић Бата бојица бомбон, не бонбон

В

ваза, не вазна Васкрс и Ускрс Велика госпојина (празник) Велика Морава (река) веш-машина видео-касета видео-спот висок – виши – највиши Врањанац (становник Врања) Врњачка Бања (насеље)

38

Г

гаров (пас црне длаке) Гаров (посебно име пса) гладак гол-аут

Д

гледалац, гледаоца, гледаоцу гол-разлика Господар Јованова улица грејпфрут (вође)

Д

да ли дељење дечји или дечији донесен Други српски устанак Душанов законик

Ђ

ђак, ђаче Ђокица, Ђокичин Ђурађ, Ђурђа, Ђурђев Ђурђевдан

Е

еванђеље и јеванђеље еколог и екологија

Ж

железо, железничар жири, жирија жлезда, не жљезда

З задатак, задаци за инат залазак, заласци Западна Морава (река) запаљење заувек зачас

здесна зејтин зелембаћ, не зеленбаћ земља и Земља (планета) Змај Јова, Змај-Јове Змај-Јовина улица Зорица, Зоричин

И

изблиза извинити се, извинио се извинем се (значи савијем се) изљубити из почетка икад инжењер и инжињер инјекција, не ињекција

Ј

јаблан (дрво), Јаблан (мушко име) јагње, јагњад јак, јачи, најјачи је ли Јован Крститељ југозапад, југоисток јуче Јужни Словени

К

каиш какао, какаоа Калемегдан касета, касетофон kg (ознака за килограм) кнез Лазар кнез Михаило Кнез Михаилова улица кнегиња „кока-кола« (пиће) Колубарска битка Косово поље Косово Поље (насеље) Краљевић Марко

ПРОВЕРА ЗНАЊА СЛОВО, СЛОГ, РЕЧ, РЕЧЕНИЦА

1. Напиши мало писано слово ћирилице у одговарајући А

, Л

, П

, Т

, Ћ

, Џ

, Ш

.

7п

2. Растави речи на слогове тако што ћеш на граници слога ставити . сова, књига, дрво, улица, сан, слобода

8п

3. Напиши на линије речи које имају слично значење као задате речи. радост –

херој –

отац –

стаза –

4п



4. Напиши речи које имају умањено значење. прст –

зуб –

чамац –

школа –

4п



5. Постави речи на своје место и напиши реченицу. се парку деца у играју 3п



6. Испиши самогласнике и сугласнике из следећих речи. сугласници

самогласници



СКИЈЕ



ОЛОВКА

7. Који глас у нашем језику може бити самогласник и сугласник?

6п

1п

41

8. Повежи речи са датим знаковима.



!

?

ШТА ХАЛО КАКО ХЕЈ ГДЕ УХ

6п

9. Стави ., ! или ? на крају следећих реченица. Имаш ли црвену бојицу Ја идем у други разред Ура, стигли смо Мира не познаје моју маму

4п



10. Спој реченице са врстама реченица којима оне припадају.

Који је данас дан?

ОБАВЕШТАЈНА РЕЧЕНИЦА



Маша има плаву хаљину.

УЗВИЧНА РЕЧЕНИЦА



То је предивно!

УПИТНА РЕЧЕНИЦА

3п

11. Напиши реченицу ПАЈА ПЕВА У ХОРУ у одричном облику.

3п



3п

12. Дај име дечаку са слике па напиши реченицу о томе шта он ради. Број поена и оцена: 52 – 46 = 5 45 – 39 = 4 38 – 31 = 3 30 – 21 = 2 20 – 0 = 1

42

Освојено поена:

Оцена: