gradjevinske norme predavanje

1. GRAðEVINSKE NORME Svrha normiranja radova je višestruka: • pruža potrebne elemente za planiranje potreba u materijalu, mehanizaciji i radnoj snazi • omogućuje odreñivanje trajanja aktivnosti za potrebe mrežnog planiranja • omogućuje ostvarivanje nagrañivanja prema učinku • služi kao referentna vrednost u slučaju sporova tokom izvoñenja radova itd. Po definiciji norme predstavljaju: prosečan utrošak radnog vremena, materijala i mehanizacije za izradu jedinice mere prema tehničkim propisima. Izražene su pod pretpostavkom dobre organizacije radnog mesta, rada pod normalnim uslovima prosečnog radnika koji racionalno koristi svoje znanje, materijal, alat i mašine, ostvarujući dobar kvalitet grañenja. Kod nas se koriste sledeće norme: 1. Prosečne norme u grañevinarstvu (zastarele) 2. Normativi i standardi rada u grañevinarstvu - "Komgrapove norme", opšte priznate, priznaju se na sudu 3. Interne norme - sastavljaju se na osnovu iskustva izvoñačke firme. 4. Izvedene norme – iz Up mašina. Za pojedine specijalizovane postupke i tehnologije grañenja stvarne podatke o utrošcima resursa imaju jedino firme koje rade na tim poslovima ili imaju licencu za odreñenu tehnologiju. Praćenjem utrošaka resursa tokom vremena, uporeñivanjem dobijenih rezultata i svoñenjem na normalne uslove rada uz primenu matematičke statisike dolazi se do očekivanih utrošaka resursa koji ustvari predstavljaju interne norme. Postoje različite metode merenja vremena i obrade podataka o kojima na ovom mestu neće biti reči. Norme su grupisane po vrstama radova (zemljani, betonski, tesarski,...). U okviru vrste radova norme su razvrstane po različitim pozicijama rada. Na početku svake vrste radova dat je opis radova sa definisanim uslovima izvoñenja (na pr. prosečna visina dizanja krana, prosečna dužina puta prenosa oplate i sl.), kao i preporuke u smislu povećanja ili smanjenja normativa u skladu sa promenama uslova izvoñenja. Norme mogu biti: • grañevinske norme vremena (GNV), potrebno vreme za izvršenje jedne jedinice mere proizvoda. • grañevinske norme učinka (GNU), vrednost količine rada izražen u jedinici mere (m3, m3, kg) koju radnik odreñene kvalifikacije može da izvrši u jednici vremena (obično za 1h) • grañevinske norme utroška materijala, služe da bi se utvrdila potreba u materijalu za jedinicu mere (daju se podaci o rasturu materijala) Odnos norme vremena i učinka: GNV * GNU = 1 Norme mogu biti elementarne i kompleksne. Elementarne se odnose samo na jednu operaciju koja je sastavni deo tehnološkog procesa, dok se kompleksne norme odnose na

izvršenje većeg broja radnih operacija koje zajedno čine jednu poziciju rada. Svaka kompleksna norma se sastoji od odreñenog broja elementarnih normi. U našim normama je prisutna podela na devet kategorija radnika. Postoje mišljenja da bi ovaj broj trebalo redukovati. Jedan od velikih problema u grañevinarstvu je nedostatak standardizacije radova, kojima bi se znatno olakšao tenderski postupak na projektima. Da bi se to ostvarilo, potrebno je uraditi nove referentne normative, koji bi važile na nivou države. Drugi problem je zastarelost naših (ne)zvaničnih normi u kojima postoje mnogo prevaziñenih tehnoloških postupaka, a nedostaju savremene tehnologije (npr suva gradnja).

1.1 Proračun potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji Potrebe u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji odreñuju se za konkretnu poziciju rada. Pozicija rada predstavlja tehnološki zaokružen posao. Svaku poziciju rada karakteriše jedinica mere, količina i jedinična cena. Cena se računa po nekoj od formula: C = (Ers + Emat + Emeh) * (1 + φ) C = k Ers + Emat + Emeh C = krs Ers + kmat Emat + kmeh Emeh Prva formula je problematična zato što nije realno da se sve tri komponenete cene množe sa istim režijskim faktorom. Najkorektnija je treća formula zato što omogućava da se obračunaju realni manipulativni troškovi na materijalu i mehanizaciji, a da se profit praktično ostvaruje preko krs. ZADATAK Mehanizacija Mehanizacija se unosi sa 1/Up JEDNE mašine. Ako je učinak dat po drugoj jedinici mere, množi se „koeficijentom prelamanja“, odnosno unosi se 1/(Up/kp) tj. kp/Up. Koeficijent prelamanja odreñuje količinu materijala po jedinici mere pozicije. Na primer: za oplatu m2 po m3 pozicije; za armaturu kg po m3 pozicije; za ulje l po m3 pozicije itd. U zadatku kp = (1+0.4+1)*2.5 = 6 m2/m3 ( primer zid d=20cm, Up u m2/h); kp(beton)=0.2; kp(oplata)=(1+1)*1=2 ) Cena mehanizacije se unosi sa Th = It/hgr + Ee + Eos Troškovi mašiniste su ušli u Kh mašine! Radna snaga Radnici se unose sa n/Up Cena radnika se unosi prema satnici. Materijal U normi je dat koeficijent rastura. Utrošak materijala se, po potrebi, preračunava preko „koeficijenta prelamanja“. Unosi se utrošak u jedinici mere pomnožen sa kp. Cena oplate se deli sa brojem korišćenja Cop=6500 / 200

1.2 Proračun trajanja Proračun trajanja se sprovodi u cilju odreñivanja trajanja aktivnosti u mrežnom planu. Postoji nekoliko karakterističnih slučajeva: • Ručni rad (ne učestvuju mašine) • Potpuno mehanizovan rad • Mešani rad (ručni i mehanizovan) Princip proračuna je isti, razlika je u manjim detaljima Nakon popunjavanja prvih kolona, u kolone 8,9 se upisuju normativi. Sledeća kolona se dobija množenjem normativa sa količinom radova iz kolone 4. Taj rezultat označava ukupan broj radnih sati za izvoñenje celokupne količine radova. On se u sledećoj koloni uvećava za 20% da bi se kompenzovao neproduktivan rad. Tako dobijen broj radnih sati se deli sa brojem radnih sati u smeni (8h) i dobija se broj „radnika dana“. Ovaj termin označava da je konstantan proizvod broja radnika i broja dana. Smanjivanjem broja radnika povećava se broj radnih dana i obrnuto. Poslednje 4 kolone se popunjavaju sledećim redosledom: 1. Prvo se unosi broj smena (1,2 ili 3) 2. Zatim se popunjava kolona 17 (16 kod ručnog rada). To broj mašina iz užeg izbora ili broj mašina kojim se usklañuju učinci. Kod ručnog rada to je broj glavnih radnika, koj zavisi od fronta rada, tehnologije gradnje i drugih uslova iz mrežnog plana. 3. Proračunava se kolona 18 za sve operacije sa strane, tako što se broj radnika-dana podeli sa usvojenim brojem mašina (radnika) i brojem smena. Maksimum odreñuje trajanje pozicije rada u danima. 4. Proračunava se broj pomoćnih radnika tako što se broj radnika-dana podeli sa usvojenim brojem dana iz prethodnog koraka.