gradjansko procesno pravo skripta

1. POJAM GRAĐANSKOG PROCESNOG PRAVA Građansko procesno pravo je sistem pravnih pravila kojima se reguliše sudsko ostvarivanje zaštite prava koja proističu iz određenih građanskopravnih odnosa. Reguliše: - strukturu građanskog sudskog postupka - položaj, aktivnosti i uzajamne odnose procesnih subjekata Pored rešavanja sporova pred sudom postoje i tzv alternativni načini rešavanja sporova, kad se sporovi rešavaju pred ne državnim organom ( arbitraža, medijacija, koncilacija, mirovna veda ). Samopomod: Je privatno ostvarivanje pravne zaštite. Načelno je zabranjena – međutim postoje slučajevi u kojima je Zakonom dozvoljena!!! ( ZOO i Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ) Pod dozvoljenom samopomodi podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kada neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako način otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost. ( Isključuje odgovornost za pričinjenu štetu). Konkretni vidovi samopomodi su : nužna odbrana, stanje nužde i otklanjanje štete od drugog … 2. STRUKTURA GPP/a U okviru GPP-a razlikujemo : 1. parnični 2. vanparnični 3. izvršni postupak ** stečajni postupak – izučava se u okviru GPP-a ili čak kao posebna pravna disciplina Pomenuti postupci predstavljaju – tzv. FUNKCIONALNO PROCESNO PRAVO ¡ Dok s druge strane ORGANIZACIONO PROCESNO PRAVO – čine NORME koje regulišu : 1. organizaciju pravosudnih organa i 2. njihovu delatnost PARNIČNI POSTUPAK: - je osnovni metod zaštite POVREĐENIH i UGROŽENIH subjektivnih građanskih prava - regulisan je ZPP-om

-

čl 1 ZPP-a > ovim zakonom se uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite prilikom rešavanja građanskopravnih sporova nastalih povodom:  povrede prava ličnosti  porodičnih  radnih  privrednih  imovisnkopravnih i drugih građanskopravnih odnosa OSIM: Sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

VANPARNIČNI POSTUPAK - je svaki postupak u građanskim stvarima koji nije parnični postupak - malobrojna su OPŠTA PRAVILA zajednička za sve vanparnične postupke - regulisan je :  Zakonom o vanparničnom postupku i  Drugim materijalnopravnim zakonima ( npr kada takav zakon propisuje da se određena građanskopravna stvar ima rešiti u vanparničnom postupku, on ujedno propisuje i PRAVILA PROCEDURE, tj POSTUPK ) ¡!! - Vanparnični postupci u imovinskim stvarima su : 1. Ostavinski postupak 2. Određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost 3. Uređenje, upravljanje i korišdenje zajedničke stvari 4. Deoba zajedničke stvari 5. Uređenje međa 6. Postupci koji se tiču isprava ( sastavljanje isprave, poništavanje iste itd ) 7. Sudski depozit - Vanparnični postpupci u statusnim stvarima : 1. Lišenje i vradanje poslovne sposobnosti 2. Zadržavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi 3. Proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti 4. Davanje dozvole za stupanje u brak 5. Produženje roditeljskog prava IZVRŠNI POSTUPAK - Sledi nakon parničnog postupka - Je postupak PRINUDNOG IZVRŠENJA pravosnažne i izvršne kondemnatorne sudske odluke, tj presude ¡!! – ako dužnik dobrovoljno ne izvrši svoju obavezu utvrđenu u sudskoj presudi, u suprotnom nema izvršnog postupka ¡!! - Predstavlja poseban sudski postupak nezavisan od parničnog postupka ¡ STEČAJNI POSTUPAK U njemu se sprovodi tzv GENERALNA EGZEKUCIJA na celokupnoj imovini stečajnog dužnika u korist SVIH STEČAJNIH POVERILACA ¡!!

3. CILJ I ZNAČAJ GPP-a CILJ: Je da se pruži PRAVNA ZAŠTITA subjektima čija su prava povređena ili ugrožena – a time se istovremeno ostvaruje i zaštita određenog materijalnopravnog poretka ¡! ZNAČAJ: Ima kako - PRAVNO POLITIČKI – GPP je u funkciji zaštite PRAVNOG PORETKA i ZAKONITOSTI - POLITIČKI tako i - DRUŠTVENI značaj Je u tome što ono predstavlja instrument za ostvarivanje volje zakonodavca ¡! Putem njega se postiže PRAVNA SIGURNOST Tj, građanima pruža mehanizam za zaštitu njihovih Subjektivnih građanskih prava ¡ Ukoliko ne bi postojala pravila GPP-a, to bi dovelo do : - NEZAKONITOSTI - NEREDA U DRUŠTVENIM ODNOSIMA - pa čak i do ZLOUPOTREBE PRAVA I VLASTI

4. IZVORI GPP- a

IZVORI PARNIČNOG PROCESNOG PRAVA: OSNOVNI izvor je - ZPP A pored njega, odredbe procesnog karaktera sadrže i :  Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950 ( ratifikovana 2003 god )  Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja iz 1982  Neki zakoni građanskog materijalnog prava Npr - ZOO - Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa - Zakon o nasleđivanju - Porodični zakon itd, Dopunski izvori : - Zakon o krivičnom postupku - Zakon o upravnom postupku - Zakon o upravnim sporovima

Ostali izvori su ; - PODZAKONSKI AKTI - OPŠTI AKTI ( npr. sudski poslovnik.. ) IZVORI VANPARNIČNOG POSTUPKA OSNOVNI – Zakon o vanparničnom postupku - iz 1982 god - njime nije kodifikovana kompletna materija vanparničnog prava ZNAČAJAN IZVOR – drugi zakoni materijalnog prava i - podzakonski akti IZVORI IZVRŠNOG PROCESNOG PRAVA OSNOVNI – Zakon o izvršnom postupku ZNAČAJNI SU I : - Zakon o hipoteci - Z. o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registrar - Z. o sudskim taksama - Porodični zakon itd. + Brojne BILATERALNE i MULTILATERALNE konvencije ¡!! IZVORI STEČAJNOG PROCESNOG PRAVA OSNOVNI – Zakon o stečajnom postupku DOPUNSKI – Zakon o parničnom postupku + PODZAKONSKI AKTI I OPŠTI AKTI ( dakle,oni takođe spadaju u izvore ) A treba napomenuti da su značajni izvori stečajnog procesnog prava i :  Zakon o stečaju i likvidaciji banaka  Zakon o registrciji privrednih subjekata itd. OBIČAJI, SUDSKA PRAKSA, MIŠLJENJA DRUGIH ORGANA - NE PREDSTAVLJAJU IZVOR GPP-a

5. VAŽENJE GPP-a S OBZIROM NA PROSTOR, LICA I VREME Teritorijalno važenje: Kod nas je opšte usvojeno pravilo da sud postupa po procesnim zakonima države čiji je organ i na teritoriji te države ! ( pravilo lex fori ) Dakle ne dozvoljava se da se organizacija sudstva i sudski postupci uređuju po pravu strane države. IZUZETNO – kod pružanja međunarodne pravne pomodi mogu se uvažiti neki zahtevi stranog procesnog prava ali samo pod uslovom da to nije suprotno našem javnom poretku. Važenje u pogledu subjekata: U načelu GPP važi za sva lica koja su povinovana našem sudstvu, bez obzira na njihovo državljanstvo. Od pomenutog pravila postoje određena odstupanja predviđena međunarodnim multilateralnim ili bilateralnim ugovorima koje je zaključila naša država , kao i opšte usvojenim pravilima međunarodnog prava . Npr od domade jurisdikcije su izuzeta lica koja uživaju diplomatski imunitet ( Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima je propisano da se ne može punovažno pokrenuti građanski spor protiv diplomat u državi u kojoj je akreditovan jer takvo lice ne podleže njenom pravosuđu ). Međutim, ako se sam diplomata odrekne imuniteta, tada se protiv njega može voditi parnica pred domadim sudovima. Naravno od tog pravila postoje izuzeci – npr imunitetom nije obuhvaden spor pokrenut tužbom koji se odnosi na nepokretnost koja se nalazi na teritorije države kod koje je diplomatski službenik akreditovan … Smatra se da strana država takođe može da uživa imunitet, ali samo u odnosu na one radnje i poslove koje preduzima kao nosilac suverene vlasti, dok u odnosu na radnje koje preduzima kao subjekat privrednog poslovanja nema imunitet za sporove koje iz tih odnosa nastanu. Ukoliko je tužba podneta protiv lica koje uživa imunitet, sud de takvu tužbu odbaciti ¡!! Vremensko važenje GPP-a Pravilo je da procesni zakoni važe od momenta njihovog stupanja na snagu i da se se primenjuju na sve budude slučajeve, a procesne radnje preduzete po starom zakonu ostaju na snazi ¡! Takve pravne situacije u kojima je jedan postupak započet po staron zakonu , a nije završen stupanjem novog zakona na pravnu snagu uređuje novi zakon u uvodnim ili završnim odredbama. Prelazne i zavrsne odredbe novog ZPP-a propisuju da ZPP stupa na snagu 1. Februara 2012 godine. Danom stupanja na snagu navedenog zakona prestaje da važi raniji zakon o parničnom postupku.

Postupci koji su započeti pre stupanja na snagu ovog zakona ,treba da se sprovedu po odredbama Zakona o parničnom postupku koji je do tada važio, međutim ako se posle stupanja na snagu ovog zakona presuda odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukine i isto bude vraceno na ponovno sudjenje, ponovni postupak de se sprovesti po odredbama novog zpp-a. 6. ODNOS PARNIČNOG I KRIVIČNOG POSTUPKA Razlikuju se po : 1. PREDMETU 2. OSNOVNIM PROCESNIM NAČELIMA 3. METODI KOJIMA SUD DOLAZI DO ISTINE PREDMET U parničnom postupku sud raspravlja i odlučuje o tužbenom zahtevu. Predmet tužbenog zahteva je – zaštita nekog subjektivnog građanskog prava za koje tužilac tvrdi da je povređeno ili ugroženo !! Dok u krivičnom postupku, ovlašdeni tužilac ( javni tužilac ili privatni tužilac ) pokrede postupak protiv optuženog sa tvrdnjom da je učinio krivično delo i da je za to odgovoran ! Dakle s obzirom na predmet možemo zaključiti da su granice između parničnog i krivičnog postupka jasno određene, tako da se pitanje sukoba nadležnosti nikad ne postavlja ! Međutim, treba naglasiti da i pored toga, mogude je o zaštiti subjektivnog imovinskog prava odlučivati i u krivičnom postupku, a to je slučaj kada oštedeni postavi imovinsko-pravni zahtev u krivičnom postupku. Taj imovinsko-pravni zahtev može biti upravljen na : 1. naknadu štete 2. povradaj stvari, ili 3. poništaj pravnog posla Oštedeni može odustati od tog zahteva sve do okončanja glavnog pretresa, te može podneti tužbu i time pokrenuti parnični postupak !!! Ako sud smatra da nema dovoljno utvrđenih činjenica koje ukazuju na osnovanost imovinskopravnog zahteva, sud nede odbiti zahtev – ved de oštedenog uputiti na parnicu ! OSNOVNA PROCESNA NAČELA u parničnom postupku su dominantna slededa načela : DISPOZICIJE, OBOSTRANOG SASLUŠANJA i RASPRAVNO NAČELO ! Dok u krivičnom postupku su dominantna slededa načela : NAČELO OFICIJELNOSTI i ISTRAŽNO NAČELO. METODI KOJIMA SUD DOLAZI DO ISTINE Parnični sud primenjuje raspravni metod ! A krivični sud istražni metod !

Posebno je značajno pitanje kakvo dejstvo ima krivična presuda u parnici i obratno ! Zakon propisuje da je parnični sud vezan za presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca. Dakle, oslobađajuda presuda krivičnog suda – ne vezuje parnični sud !!! - to znači da parnični sud može da utvrđuje činjenice bitne za osnovanost tužbenog zahteva i da utvrdi da je tuženi odgovoran za naknadu štete ! Kad se pitanje postojanja određenog krivičnog dela postavlja kao prethodno pitanje u parnici od koga zavisi odluka o glavnom pitanju – tada parnični sud može sam da reši to pitanje ili da prekine postupak i sačeka odluku krivičnog suda, ako je pokrenut krivični postupak. Ako tu odluku koja je od prejudicijelnog značaja donese krivični sud, parnični sud de biti vezan za nju, bilo de ja osuđujuda ili oslobađajuda !!! 7. ODNOS PARNIČNOG I UPRAVNOG POSTUPKA U parnici sud odlučuje o građanskopravnim stvarima povodom: 1. povrede prava ličnosti, 2. porodičnih, 3. radnih 4. privrednih 5. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa U upravnom postupku državni organ ili organizacija kojoj je povreno vršenje javnih ovlašdenja rešava o subjektivnom pravu ili obavezi u jednoj upravnoj stvari. Ponekad je teško razlučiti da li se radi o upravnoj stvari ili građanskopravnoj stvari. Zato se u praksi pojavljuje pitanje sukoba nadležnosti izmedju suda i upravnog organa. Sud de odbaciti tužbu ako nadje da za rešavanje nadležan upravni organ . Upravni organ se po službenoj dužnosti oglašava nenadležnim ako smatra da je u toj pravnoj stvari nadležan da postupa sud. O sukobu nadležnosti ( pozitivnom ili negativnom ) odlučuje Ustavni sud. Ako se u parnici raspravlja i odlučuje o nekom pravu ili pravnom odnosu a meritorna odluka zavisi od nkog upravnopravnog pitanja pa je o tome rešeno u upravnom postupku, tada je parnični sud vezan za odluku upravnog organa, ali ako takva odluka od strane upravnog organa nije doneta,parnični sud može sam da reši o tom pitanju kao o prethodnom pitanju. 8. PROCESNE PRETPOSTAVKE Pojam – su okolnosti koje Zakon propisuje kao uslov za vođenje postupka ( zasnivanje, tok i okončanje postupka ). Ako nisu ispunjene – to znači da postoje procesne smetnje koje onemogudavaju, tj sprečavaju sud da pruži pravnu zaštitu subjektivnih građanskih prava koja su povređena ili ugrožena !!!!

O njihovom postojanju sud uvek odlučuje – REŠENJEM ! Vrste : Možemo ih podeliti na : 1. opšte – tiču se svakog parničnog postupka 2. posebne – tiču se samo nekih vrsta postupaka ili se odnose samo na pojedine stadijume postupka ili na pojedine parnične radnje. Najznačajnija je podela na : 1. PP koje se tiču stranaka 2. PP koje se tiču suda 3. PP koje se tiču predmeta spora PP KOJE SE TIČU STRANAKA Su : 1. Postojanje stranaka injihova stranačka sposobnost 2. Parnična sposobnost stranaka 3. Uredno zastupanje stranaka 4. Procesna legitimacija ( procesno ovlašdenje za vođenje parnice ) i 5. Pravni interes za traženje pravne zaštite PP KOJE SE TIČU SUDA Su : 1. Sudska nadležnost 2. Stvarna 3. Mesna nadležnost 4. Pravilan sastav suda 5. Objektivnost sudija – tj da ne postoje razlozi za isključenje ili izuzede sudije PP KOJE SE TIČU PREDMETA SPORA Su 1. Urednost tužbe 2. Nepostojanje dvostruke litispendencije 3. Nepostojanje pravosnažne odluke 4. Nepostojanje sudskog poravnanja Sve procesne pretpostavke nemaju jednak značaj – o nekima sud vodi računa po službenoj dužnosti, dok o nekima vodi računa samo po prigovoru stranaka !!!

9. PRETHODNO PITANJE Prethodno pitanje - je pravno pitanje da li postoji neko pravo ili pravniodnos od čijeg postojanja zavisi odluka o glavnom pitanju !!! Mogude su 2 situacije : 1. Ako nadležni sud ili neki drugi državni organ, nije doneo odluku o tome što se u parnici javilo kao prethodno pitanje, tada parnični sud može sam razrešiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije određeno ! 2. Ako je nadležni sud ili neki drugi organ doneo odluku o tome što se u parnici javilo kao prethodno pitanje, sud de u parnici prihvatiti tu odluku – jer njome je vezan ! Parnični sud može a ne mora da sam rešava o prethodnom pitanju ako ved teče parnica o tom pitanju kao o glavnom pitanju ili se vodi upravni postupak ! – u tom slučaju može odlučiti da prekine postupak i sačeka odluku iz tog drugog postupka !!! Ako parnični sud sam reši prethodno pitanje, odluku o tome stavlja u OBRAZLOŽENJE, a ne u izreku presude, a to znači da ta odluka ne dobija značaj pravosnažno presuđene stvari !!!!

10. POJAM I ZNAČAJ OSNOVNIH NAČELA PARNIČNOG POSTUPKA Načela su smernice, postulati za rad , usmereni ka određenom cilju ! A taj cilj je pružiti ekonomičnu, pouzdanu, istinitu i pre svega zakonitu pravnu zaštitu subjektivnih građanskih prava koja su povređena ili ugrožena. Drugim rečima, osnovna načela služe kao putokaz za tumačenje i interpretaciju pojedinih odredbi parničnog postupka. Treba pri tom imati u vidu da jedno isto načelo nije uvek u istoj meri izraženo i naglašeno, jer postoje načela koja su važna za skoro sve procesne institute, doktakođe postoje i ona koja su od značaja samo za pejedine procesne institute. 11. NAČELO DISPOZICIJE I OFICIJELNOSTI NAČELO DISPOZICIJE – pokretanje i tok parnice zavise od VOLJE i INICIJATIVE stranaka ( dok prema načelu oficijelnosti, zavise od inicijative suda )

Shodno njemu: 1. Nema parnice bez tužioca ! – tj isključivo od njega zavisi da li de parnica biti pokrenuta ili ne ! 2. On određuje granice tužbenog zahteva – tj određuje šta de biti predmet razmatranja u parničnom postupku 3. Shodno ovom načelu, stranke predlažu : - ČINJENICE i - DOKAZE Na osnovu kojih sud treba da donese odluku o spornom pravnom pitanju ! 4. Shodno ovom načelu – stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u postupku !!! Tj, npr tužilac može : Da povuče tužbu i da se odrekne tužbenog zahteva, Da preninači tužbu.. 5. Stranka može svojom voljom – OKONČATI PARNICU !!! Npr, tužilac može da povuče tužbu i da se odrekne tužbenog zahteva, zatim stranke mogu zaključiti sudsko poravnanje itd.. U ZPP-u je propisano ( čl3 st 3 ) da sud nede uvažiti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa : - javnim poretkom - prinudnim propisima - i pravilima morala i - dobrim običajima ( time se sprečavaju zloupotrebe od strane stranaka )

6. Načelo dispozicije se ogleda i u drugostepenom postupku – jer od stranke zavisi da li de izjaviti žalbu ili drugi pravni lek koji joj stoji na raspolaganju ! 12. NAČELO OBOSTRANOG SASLUŠANJA Suština ovog načela je da je sud dužan da omogudi svakoj stranci da se izjasni o zahtevima i navodima protivne stranke. Sud ne može da zasnuje svoju odluku na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogudnost da se izjasne – osim ako zakonom nije drugacije propisano, jer od toga zavisi ZAKONITOST SUDSKE ODLUKE. Reč je o pravu stranke ( a ne obavezi ) da iznese svoje tvrdnje, zahteve,predloge i drugo pred sudom. Dakle stranka se može koristiti tim svojim pravom, ali i ne mora, a sud je dužan omoguditi joj da ona to svoje pravo može da koristi ! Postavlja se pitanje kako de sud reagovati na pasivnost stranaka u parnici ? U tom smislu poznata su tri rešenja : 1. Sistem tzv afirmativne litiskontestacije 2. Sistem negativne litiskontestacije 3. Sistem neopredeljenog stava

SISTEM AFIRMATIVNE LITISKONTESTACIJE Prema njemu, pretpostavlja se da ako je stranka pasivna, da tim svojim stavom ona priznaje istinitost protivnikovih navoda – pa stoga nije potrebno izvoditi dokazivanje u pogledu tih činjenica, , ( lat.maksima „vigilantibus jura“ – prava se priznaju onima koji se o njima brinu ) SISTEM NEGATIVNE LITISKONTESTACIJE Znači da stranka svojim pasivnim držanjem u odnosu na zahteve i predloge protivne stranke , zapravo poriče tvrdnje suprotne strane ! SISTEM NEOPREDELJENOG STAVA Prihvaden kod nas ! Prema njemu, pasivnost stranke se ne može uzeti niti kao priznavanje niti kao osporavanje, tj poricanje tvrdnji suprotne stranke, ved je sud ovlašden i dužan, da na sonovu rezultata izvedenih dokaza utvrdi relevantno činjeničnos tanje i da donese odluku oslanjajudi se na navode i predloge aktivne stranke ! No ovaj stav se ne primenjuje u svim slučajevima, postoje izuzeci predviđeni zakonom i koji se oslanjaju na sistem afirmativne litiskontestacije – npr sud može doneti presudu zbog propuštanja i zbog izostanka u maličnim sporovima !!!

Posledica propuštanja primene ovog načela od strane suda jeste – APSOLUTNO BITNA POVREDA PARNIČNOG POSTUPKA – dovodi do ukidanja prvostepene presude ! Ako stranci - Nezakonitim postupanjem, - A naročito, PROPUŠTANJEM DOSTAVLJANJA Nije data mogudnost da raspravlja pred sudom, to predstavlja APSOLUTNO BITNU POVREDU ODREDABA PARNIČNOG POSTUPKA, na koju sud pazi ex officio.

13. NAČELO TRAŽENJA ISTINE SUDSKA FUNKCIJA se svodi na : TRAŽENJE ISTINE u okviru činjenične građe koju pružaju stranke. Naime zakonom je ustanovljena dužnost stranaka da : 1. Iznesu sve činjenice – na kojima zasnivaju svoje zahteve i 2. Predlože sve dokaze – kojima se utvrđuju te činjenice. ( dakle u tom smislu zastupljeno je RASPRAVNO NAČELO u sakupljanju činjenične gradje ) – od njega se IZUZETNO može odstupiti i primeniti ISTRAŽNO NAČELO u sakupljanju činjenične građe i to : 1. Ako je to izričito propisano zakonom 2. Ako je reč o tome da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati. U tom slučaju sud je ovlašden primeniti istražno načelo tj utvrditi i činjenice koje stranke nisu iznele kao i izvesti dokaze koje stranke nisu predložile. Stranke su zakonom ovlašdene da slobodno raspolažu svojim zahtevima( priznanje tužbenog zahteva,odricanje od tužbenog zahteva, sudsko poravnanje ), pri tom to raspolaganje ne sme biti suprotno zakonu, tj članu 3 stav 3. Smatra se da je ovo načelo ispostovano ako je sudska odluka u skladu sa dispozicijom stranaka, jer one su zakonom ovlašdene da slobodno raspolažu svojim zahtevima, pa čak i kada takva dispozicija nije u skladu sa do tada izvedenim dokazima i utvrđenim bitnim činjenicama, bitno je samo da je raspolaganje stranaka dozvoljeno.

14. RASPRAVNO I ISTRAŽNO NAČELO Raspravno načelo – inicijativa za prikupljanje činjeničnog matrijala je na samim strankama. Sud svoje zaključke stvara samo na osnovu građe koju su prikupile i prikazale stranke. Stranke su ovlašdene i dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se te činjenice utvrđuju, drugim rečima, sud ne sme da vodi računa o činjenicama i dokazima na koje ni jedna stranka nije ukazala , bez obzira što bi te činjenice i dokazi bili relevantni u sporu. Predložene dokaze koje ne smatra važnim – sud de ODBITI !!!! Istražno načelo – inicijativa za prikupljanje relevantnog činjeničnog materijala pripada SUDU – prema novom ZPP/u sud je ovlašden da istražno načelo primenjuje samo ako oceni sa se radi o NEDOZVOLJENOM RASPOLAGANJU STRANAKA ! U gotovo svim procesnim sistemima predvidjena je kombinacija ova dva načela, sa akcentom na RASPRAVNO NAČELO ! 15. NAČELO SLOBODNOG SUDIJSKOG UVERENJA Pravna teorija razlikuje 2 sistema ocene dokaza od strane suda: 1. SISTEM LEGALNE OCENE DOKAZA 2. SISTEM SLOBODNE OCENE DOKAZA ( prihvaden kod nas ) SISTEM LEGALNE OCENE DOKAZA Karakteriše ga to što SAM ZAKON propisuje pravila po kojima sud vrši : izbor, izvođenje i ocenu dokazne vrednosti dokaznih sredstava. Lični stav sudije je praktično irelevantan jer sama zakonska pravila opredeljuju da li de se određena činjenica uzeti za dokazanu ili ne . Razlikujemo 2 zakonska kriterijuma : 1. POZITIVNI KRITERIJUM – prema njemu, pravna pravila određuju da je sud dužan uzeti za dokazanu određenu tvrdnju, kada ovu tvrdnju potvrdi određeni br kvalifikovanih dokaznih sredstava. 2. NEGATIVNI KRITERIJUM – zakonski propis određuje minimum kvalifikovanih dokaznih sredstava bez čijeg postojanja sud ne sme uzeti da je određena tvrdnja dokazana . Ali ako se zakonom određene pretpostavke ispune , to još ne obavezuje sud da činjeničnu tvrdnju uzme za dokazanu jer stav suda o tome da li je činjenična tvrdnja dokazana ili ne takođe se uzima u obzir !!! SISTEM SLOBODNE OCENE DOKAZA Ne postoje zakonska pravila kojima se propisuje dokazna vrednost određenih dokaznih sredstava.

Sud slobodno odlučuje NA OSNOVU REZULTATA DOKAZNOG POSTUPKA da li de određenu činjeničnu tvrdnju stranke uzeti za dokazanu ili ne.

16. PRIMENA ČL 232. Zakon je sudu dao ovlašdenje da PO SLOBODNOJ OCENI odredi : 1. VISINU NOVČANOG IZNOSA , odnosno 2. KOLIČINU ZAMENLJIVIH STVARI

Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na : 1. NAKNADU ŠTETE 2. NOVČANI IZNOS ILI 3. ZAMENLJIVU STVAR A VISINA / KOLIČINA -IZNOSA, TJ -ZAMENLJIVE STVARI > ne može da se utvrdi > ili bi mogla ali samo sa nesrazmernim teškodama ** Dakle, sporna je samo visina/količina, a ne i osnov tužbenog zahteva jer on je osnovan i to je sud utvrdio. Dakle ovde je reč o jednom činjeničnom zaključku, a ne o jednom pravnom pitanju, iz tog razloga ne treba poistovedivati primenu ovog člana sa primenom načela slobodne ocene dokaza. 17. NAČELO NEPOSREDNOSTI I POSREDNOSTI Načelo neposrednosti znači da sud svojim čulima zapaža prirodu i sadržaj dokaznih sredstava, tako da između suda i izvora indormacija nema posrednika. Dakle, SUD : - Ispituje dokazna sredstva i - Ocenjuje njihovu dokaznu vrednost Nasuprot načelu neposrednosti stoji načelo posrednosti, prema načelu posrednosti funkcija ispitivanja dokaznih sredstava je odvojena od funkcije ocene dokaznih sredstava. Drugim rečima, onaj ko ispituje dokazni materijal nije istovremeno ovlašden i da ocenjuje njegovu dokaznu vrednost.

ZPP propisuje da se kod nas primenjuje načelo NEPOSREDNOSTI – jer sud odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu USMENOG, NEPOSREDNOG i JAVNOG raspravljanja. Naravno, postoje odstupanja od načela neposrednosti – izričito su predvidjena zakonom ! ( to sam preskočio ) 18. NAČELO USMENOSTI I PISMENOSTI Naš ZPP predviđa kombinaciju ova dva načela tako što propisuje – da se parnične radnje preduzimaju PISMENO IZVAN ROČIŠTA a USMENO NA ROČIŠTU ! U prilog načelu usmenosti ističe se : 1. Da je demokratičnije u odnosu na načelo pismenosti jer sud kao instituciju čini pristupačnim i nepismenim ljudima 2. Ono je ekonomičnije 3. Sud neposredno prati živu reč stranaka,polemiku, suočenje, što mu omogudava da iz takvih gestova izvede određene zaključke. 4. Ono ne isključuje načelo javnosti U prilog načela pismenosti ističe se : 1. Pošto se procesne radnje preduzimaju u pismenoj formi, ostavljaju trag o tome da su preduzete. 2. Protivna strana je u mogudnosti da na osnovu pismenog materijala koji je njoj dostavljen da detaljnu odbranu i iznese svoje argumente Negativna strana načela pismenosti : 1. Ono znači skuplji i duži postupak ( jer za dostavljanje podnesaka je potrebno vreme ) 2. Sud nije u mogudnosti da neposredno kontaktira sa strankama, ved samo preko podnesaka i dokaza u pismenoj formi. 3. Pismeno raspravljanje i načelo javnosti ne idu ruku pod ruku. 19. NAČELO JAVNOSTI

20. NAČELO PRAVNOG INTERESA Pravila o pravnom interesu su kogentne prirode, pa stranke svojim dispozicijama ne mogu otkloniti njihovu primenu. O postojanju pravnog interesa sud vodi računa EX OFICIO ! Shodno ovom načelu pravo na pravnu zaštitu se može priznati samo licu koje ima pravni interes za pružanjem određene pravne zaštite od strane suda – dakle, ako je određenu pravnu zaštitu mogude postidi i bez intervencije suda, tada nema pravnog interesa da se angažuje sud kao državni organ, te tužba de biti odbačena !!! Takođe , nema pravnog interesa za traženje pravne zaštite kada ona po prirodi stvari ili po zakonu ne bi bila moguda niti dopuštena. ODBACIVANJU TUŽBE zbog nedostatka pravnog interesa ima mesta samo ako se pokaže da čak i kada bi tužiočev tužbeni zahtev bio osnovan, tužilac od takve presude ne bi imao neke pravne koristi vede od one koju ved ima ili koju bi na drugi način mogao ostvariti. U slučaju da se u postupku utvrdi da tvrdnja tužioca o povređenosti ili ugroženosti nekog njegovog subjektivnog prava nije osnovana ,odnosno nije istinita, sud nede odbaciti tužbu, ved de ODBITI TUŽBENI ZAHTEV i tako meritorno rešiti spor !!! ( Dakle, sud na početku parnice nede odbaciti tužbu zbog nedostatka pravnog interesa ako odmah na početku stekne uverenje da je tužiočev tužbeni zahtev neosnovan, ved de ODBITI TUŽBENI ZAHTEV i time meritorno rešiti spor ). Treba znati da kod KONDEMNATORNE i KONSTITUTIVNE tužbe pravni interes se pretpostavlja, dakle tužilac nije dužan da ga dokazuje. Međutim, kod DEKLARATIVNE TUŽBE – tužilac mora da dokaže postojanje posebnog pravnog interesa za podizanje ovakve tužbe. 21. NAČELO KONCENTRACIJE POSTUPKA I JEDINSTVA GLAVNE RASPRAVE * Koncentracija dokaznog postupka se može ostvariti na 2 načina: 1. METOD STROGOG ZAKONSKOG REDA Parnični postupak je podeljen na stadijume i zakon tačno propisuje u kom stadijumu se mogu preduzeti određene parnične radnje. (bilo zastupljeno u starijim procesnim sistemima)

2. METOD ARBITRERNOG ( SVRSISHODNOG ) REDA Zakon propisuje samo : OPŠTI OKVIR i REDOSLED RASPRAVLJANJA, i prepušta sudu da u svakom konkretnom sporu preduzima odgovarajude mere u cilju obezbedjenja koncentracije postupka. Dakle, sud po svom nahođenju u okviru zakonom određenih procesnih stadijuma određuje onaj procesni red za koji smatra da je najprikladniji za postizanje krajnjeg cilja u konkretnom slučaju. I stranke mogu da utiču na redosled procesnih radnji ali u daleko manjoj meri ! * Kod nas je prihvadena kombinacija ta dva metoda, sa akcentom na metodu arbitrernog reda !!! NAČELO JEDINSTVA GLAVNE RASPRAVE Ono se ostvaruje kroz niz procesnih odredaba iz kojih proizlazi da je glavna rasprava jedinstvena procesna celina, čak i kada se drži na više ročišta. Shodno ovom načelu sve radnje preduzete na ranijim ročištima zadržavaju svoje značenje , tako da se aktivnosti na novom ročištu nastavljaju na one ved ranije preduzete. Međutim , ako se novo ročište drži pred sudom u istom sastavu – tada se postupak nastavlja, međutim , ako se novo ročište drži pred sudom u izmenjenom sastavu, mogu se koristiti rezultati dokazivanja sa prethodnih ročišta. Načelo jedinstva glavne rasprave odnosi se samo na prvostepeno suđenje, dakle samo na stadijum glavne rasprave. 22. NAČELO SAVESNOG KORIŠDENJA PROCESNIH OVLAŠDENJA I ZABRANE ZLOUPOTREBE PROCESNIH PRAVA ( dosta pojednostavljeno ) 

Stranke su dužne da savesno koriste prava koja im pripadaju po ZPP-u



Sud je dužan sprečiti svaku zloupotrebu prava i KAZNITI JE !!!

ZPP: Stranke su dužne: > da iznesu sve činjenice i ponude sve dokaze potrebne za utvrđivanje relev.činjeničnog stanja > da se izjasne o navodima protivne strane > da se odazovu pozivu suda ZPP: Sud je dužan onemoguditi svaku zloupotrebu prava u postupku

Pod zloupotrebom podrazumevamo korišdenje pravnih ovlašdenja sa ciljem da se drugom nanese šteta ili sa ciljem koji je protivan dobrim običajima, savesnosti i poštenju (Pri tom se pretpostavlja da je stranka svesna protivpravnosti svog procesnog držanja te zato i preduzima takve procesne radnje ) Primer zloupotrebe :  Kada stranka ističe zahteve za izuzede bez opravdanog razloga Itd Za zloupotrebu prava u postupku propisana je NOVČANA KAZNA ( dakle reč je o REPRESIVNOM a ne preventivnom delovanju suda, jer sud nema ovlašdenje da ODBACI PARNIČNU RADNJU – kojom stranke i drugi učesnici u postupku zloupotrebljavaju procesna prava ).

23. NAČELO PROCESNE EKONOMIJE 

Je zahtev da se sa što manje trošenja vremena i sredstava dođe do što povoljnijih rezultata!!!

* Troškovi parnice ne smeju premašiti vrednost spora, tj pravnog interesa zbog čije je zaštite i došlo do spora. * ZPP – Sud je dužan sprovesti postupak bez odugovlačenja i sa što manje troškova i to u VREMENSKOM OKVIRU za preduzimanje parničnih radnji – koji je prethodno određen !!! ( nepostupanje sudije u tom vremenskom okviru je razlog tj osnov za pokretanje disciplinskog postupka ).

Ovo je jedna načelna odredba, ona je razrađena drugim odredbama ZPP-a, kao što su npr :  prisutnim strankama sud na ročištu usmeno saopštava vreme i mesto održavanja slededeg ročišta ( znači ne šalje im se poziv, time se ostvaruje značajna ušteda )  sud treba da nastoji da reši spor na jednom do dva ročišta ( dakle to su samo neke od odredaba kojima se ostvaruje načelo procesne ekonomije ) !!! 24. PRAVO NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU I PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE * Ustav – svako im pravo da mu sud pravično i u razumnom roku raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama na nezavisan, nepristrasan i objektivan način. * Prema ZPP – stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u RAZUMNOM ROKU !!! * Ovo načelo je uvedeno tek novim Ustavom iz 2006 god i novim ZPP iz 2004 * Prvično suđenje i razumni rok su pravni standardi ( nisu precizno definisani zakonom, ved se zasnivaju na određenim kriterijumima koji su opšteprihvadeni u pravima zemalja EU ) RAZUMAN ROK – je vreme u kome je sud dužan da meritorno okonča postupak, uzimajudi u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, njegovu procesnu i meritornu složenost, ponašanje stranaka i važnost predmeta spora!



25. NAČELO DA SUD POZNAJE PRAVO ( jura novit curia ) Prema ovom načelu stranke mogu da iznose svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora ali sud nije vezan tim shvtanjima, ved samostalno primenjuje onu pravnu normu za koju smatra da je odgovarajuda u datom konkretnom slučaju



Ovo načelo se primenjuje i u pogledu stranog prava, ali tek uslovno, jer je nemogude poznavati sva strana prava ( sud je dužan da utvrdi sadržaj stranog prava ) – međutim kada mu nije poznato koje je strano pravo merodavno, informaciju o tome može dobiti na osnovu javne isprave koju je izdalo inostrano telo a koju sud zatraži od stranke da mu je priloži ( ona potvrđuje

koje pravo važi u toj stranoj državi), ili ( ako je stranka ne priloži ) sud de tražiti tu informaciju od Ministarstva pravde. 26. NAČELO UPOTREBE JEZIKA U POSTUPKU

STRANKE ( i drugi učesnici u postupku ) – imaju pravo da na ročištima pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako ne razumeju jezik na kome se vodi postupak – na njihov zahtev de im se obezbediti USMENO PREVOĐENJE na jezik koji razumeju ! Stranke i drugi učesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi – imaju pravo na BESPLATNOG TUMAČA pred sudom. SUDSKA PISMENA – upuduju se na SRPSKOM JEZIKU ( ako je u sudu u upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud pismeno stranci koja je pripadnik te nacionalne manjine dostavlja na tom jeziku ako se u postupku ona služi tim jezikom ) PODNESCI STRANAKA – podnose se na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu .

27. USTAVNA NAČELA O PRAVOSUĐU 

Su : 1. načelo jedinstva sudske vlasti – sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS , najviši sud je Vrhovni kasacioni sud i svi sudovi su jedinstveno organizovani i podređeni Vrhovnom kasacionom sudu. 2. načelo zakonitosti - sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu ustava, zakona i dr. opštih akata 3. načelo legaliteta - garancija građanima da de sud suditi objektivno i po zakonu i da de biti ravnopravni pred sudom (dužnost suda da obrazloži presudu ) 4. načelo samostalnosti i nezavisnosti suda - sud je odvojen od zakonodavne i izvršne vlasti (i ne sme biti pod uticajem medija).Sudske odluke mogu menjati samo sudovi po propisanom postupku . 5. načelo suđenja u vedu i načelo inokosnog suđenja – Ustav propisuje da u suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zkonom. Međutim zakonom se može propisati da u

određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije. Sud sudi u vedu ali zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac ( npr. sudija pojedinac – sudi u imovinsko pravnim sporovima, pred sudovima opšte nadležnosti (vrednost spora do 3 mil. dinara) ) 6. načelo javnosti – raspravljanje pred sudom je javno , javnost se može ograničiti samo u skladu sa Ustavom ,odnosno Zakonom. Ono je razrađeno ZPP-om 7. načelo stalnosti sudske funkcije - sudijska funkcija je stalna (izuzetno: lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine). Izbor sudija vrši Nar. Skupština na predlog Vrhovnog saveta i sudstva. Nakon tri godine VSS bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije

8. Načelo nezavisnosti i nepremestivosti sudije - sudija u vršenju sudske funkcije nezavistan i podčinjen samo Ustavu i zakonu . Svaki uticaj na sudiju je zabranjen. Sudija može biti premešten u drugi sud samo uz svoju saglasnost !!! 9. Načelo imuniteta - sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke osim ukoliko se radi o KD – tj. Kršenju zakona od strane sudije. Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja VSS 10. Načelo nespojivosti sudske funkcije - zabranjeno je političko delovanje sudija. Sudiji je zabranjeno da obavlja druge funkcije i poslove i da ostvaruje privatne interese koji su zakonom utvrđeni kao nespojivi sa sudijskom funkcijom. 11. Načelo pružanja pomodi neukim strankama – Ustav - svakome se , pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomod ( npr pravo na advokata ). Suština ovog načela je da se obezbedi jednakost stranaka u postupku pred sudom. ZPP iz 2004. je izostavio odredbu o pružanju pomodi neukim strankama !!

28. ORGANIZACIJA SUDOVA U RS - Zakon o uređenju sudova ( 2008 ) : > su samostalni i nezavisni drž. organi koji štite slobode i prava građana. > sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kao i međunarodnih izvora prava > sudska vlast je nezavisna od izvršne i zakonodavne vlasti Podela sudova: SUDOVI OPŠTE NADLEŽNOSTI 1. osnovni sudovi (OS) 2. viši sudovi (VS) 3. apelacioni sudovi (AS) 4. Vrhovni kasacioni sud (VKS)

SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI 1. privredni sudovi 2. Privredni apelacioni sud 3. prekršajni sudovi 4. viši prekršajni sud 5. upravni sud TERITORIJALNA RASPROSTRANJENOST - Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u RS – sedište u BG - Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud i Upravni Sud su sudovi republičkog ranga (osnovani za teritoriju cele RS sa sedištem u BG) Viši prekršajni sud i Upravni sud mogu imati odelenja izvan sedišta !!! - Osnovni Sud & Privred. Sud – osniva se za teritoriju grada, 1 ili više opština - Viši Sud – osniva se za teritoriju 1 ili više Osnovnih Sudova - Apelacioni Sud – za teritoriju više viših sudova - Prekršajni sudovi mogu imati odelenja, a osnovni i privredni sudovi mogu imati sudske jedinice

HIJERARHIJA - VKS je na vrhu pravosudne piramide i neposredno je viši za : 1. Apelacioni sud 2. Viši prekršajni sud 3. Privredni apelacioni sud 4. Upravni sud - Apelacioni S. je neposredno viši za više i osnovne sudove - Priv. Apel. Sud je neposredno viši za privredne sudove - Viši Prekršajni S je neposredno viši za prekršajne sudove - Viši S je neposredno viši za osnovne sudove – u onim slučajevima kada je to zakonom propisano... Sudovi se osnivaju ZAKONOM !! 29. IZBOR SUDIJA I PREDSEDNIKA SUDOVA Položaj, izbor razrešenje i prestanak sudijske funkcije regulisani su Zakonom o sudijama! Izbor sudija prvi put vrši Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva (mandat 3 godine) Sudije koje su ranije bile birane,( nakon 3 godine ) za stalno bira Visoki savet sudstva. USLOVI ZA IZBOR SUDIJA: 1. RADNO ISKUSTVO ( u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita ) > 2 godine – za sudiju prekršajnog suda > 3 godine – za sudiju osnovnog suda > 6 godina – za sudiju višeg suda, privrednog suda i Višeg prekršajnog suda > 10 godina – za sudiju apelaci., Privrednog apelacionog i Uprav. S > 12 godina – za sudiju Vrhovnog kasacionog suda 2. LIČNE OSOBINE > Stručnost – posedovanje teorijskog i praktičnog znanja > Osposobljenost – efikasna primena pravnog znanja u rešavanju predmeta i

> Dostojnost – moralne osobine (poštenje, savesnost, pravičnost, istrajnost, uzornost) Pre stupanja na funkciju, sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine (izuzetak je predsednik VKS koji polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom) Predsednik suda – bira se iz reda sudija istog ili suda višeg ranga ( bira ga Narodna skupština ( na predlog VSS ) na 4 godine, sa mogudnošdu reizbora), istovremeno on obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu ) . 30. PRESTANAK SUDIJSKE FUNKCIJE Sudijska funkcija prestaje: 1. Na zahtev sudije 2. Kad navrši radni vek (stekne uslov za penziju: 65 godina života ili 40 godina staža) 3. Kad trajno izgubi radnu sposobnost 4. Kad ne bude izabran za stalnu funkciju 5. Kad bude razrešen Razlozi za razrešenje sudije 1. Osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od min. 6 meseci 2. Osuđen za k.d. koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije 3. Kad nestručno vrši funkciju 4. Težak disciplinski prekršaj

Postupak za razrešenje se pokrede na predlog: 1. predsednika suda 2. predsednika neposredno višeg suda 3. predsednika vrhovnog kasacionog suda 4. ministra nadležnog za pravosuđe 5. disciplinske komisije 6. organa za vrednovanje rada sudije

Postupak za razrešenje se vodi pred Visokim savetom sudstva koji donosi odluku u roku od 45 dana od podnetog predloga. Javnost je isključena. Odluka VSS mora biti obrazložena. Protiv odluke VSS sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu (30 dana od dostavljanja odluke) PRESTANAK FUNKCIJE PREDSEDNIKA SUDA 1. Prestankom sudske funkcije 2. Izborom u drugi sud 3. Na lični zahtev 4. Ukidanjem suda 5. Istekom mandata 6. Razrešenjem Odluku o prestanku funkcije donosi Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva nakon čega sudija nastavlja sa radom kao sudija tog suda. Razlozi za razrešenje predsednika suda su : 1. kršenje obaveza predviđenih propisima o obavljanju sudske uprave 2. kada narušava načelo nezavisnosti sudije 3. kad postupa suprotno propisima o dodeljivanju predmeta 4. kad učini teški disciplinski prekršaj 5. kad nestručno vrši funkciju predsednika suda

Postupak za razrešenje predsednika suda vodi VSS, na predlog: 1. predsednika neposredno višeg suda 2. sednice svih sudija suda čiji je predsednik 3. ministra pravosuđa

4. disciplinske komisije 5. organa za vrednovanje rada predsednika suda

31. PREDSEDNIK VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Bira ga Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom mišljenju Opšte sednice i nadležnog odbora Narodne skupštine. Mandat je 5 godina i nema reizbora Bira se iz redova sudija tog suda. Prestanak funkcije : 1. na lični zahtev 2. istekom mandata 3. prestankom sudijske funkcije 4. razrešenjem iz razloga koji su zakonom propisani za predsednike sudova

Postupak za razrešenje pokrede opšta sednica VKS ( Vrhovnog kasacionog suda ). VSS utvrđuje razloge za razrešenje i daje predlog Narodnoj skupštini koja donosi odluku o razrešenju. 32. ODGOVORNOST SUDIJA ZA NAKNADU ŠTETE Sudija ne može biti pozvan na odgovornost zbog donete odluke osim ako se radi o KD kršenja zakona od strane sudije. Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara RS !! ( RS ima pravo regresa prema sudiji ako se dokaže da je sudija prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom. O postojanju uslova za regres od sudije odlučuje VSS na zahtev ministarstva za pravosudje !!

33. NEPREMESTIVOST SUDIJE Sudija ima pravo da stalno vrši svoju funkciju u sudu za koji je izabran. Premeštaj – samo uz saglasnost sudije u pismenom obliku (izuzetak: ukidanje suda, može biti premešten i bez saglasnosti ). Sudija može biti upuden na rad u drugi sud iste vrste i istog ranga ili neposredno nižeg ranga na godinu dana ( najduže ) ! – ako je to potrebno za nesmetani rad tog suda. Izuzetno sudija može biti upudn u sud neposredno višeg ranga ako ispunjava zakonske uslove za izbor sudije tog suda. Rešenje o upudivanju donosi : VISOKI SAVET SUDSTVA !!

34. UDALJENJE SA SUDIJSKE FUNKCIJE Sudija se udaljuje sa sudijske funkcije: -

kada mu je određen pritvor ( do ukidanja pritvora )

-

a može biti udaljen i  kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili ( do okončanja postupka)  krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen ( do okončanja post )

O obaveznom udaljenju – odlučuje predsednik suda ( a o obaveznom udaljenju predsednika suda odlučuje predsednik neposredno višeg suda ) O fakultativnom udaljenju – odlučuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Visokom savetu sudstva u roku od 8 dana od dostavljanja odluke o udaljenju. VSS odlučuje o tom prigovoru u roku od 8 dana.

35. PODELA PREDMETA I NEIZMENLJIVOST VRSTE POSLA Predmeti se dodeljuju na osnovu : 1. GODIŠNJEG RASPOREDA POSLOVA ( slučajnom sudiji ) 2. REDOSLEDA PRIJEMA PREDMETA – od njega se može odstupiti samo u opravdanim slučajevima, npr ako je sudija na dužem bolovanju i slično.

Godišnji raspored poslova se određuje prema : - Potrebama suda i - Sposobnosti sudije za uspečno obavljanje poverenih mu poslova Njime se sudiji određuje – VRSTA POSLA ( vrsta posla sudiji tokom godine može biti promenjena samo Izuzetno i to u slučaju : 1. Izbora novog sudije 2. Dužeg odsustva sudije 3. Znatnog povedanog ili smanjenog priliva predmeta 4. U slučaju upražnjenog sudijskog mesta

Sudije ima pravo prigovora na : - Godišnji raspored poslova - Promenu vrste posla - Odstupanje od redosleda u prijemu predmeta - Oduzimanje predmeta – u tom slučaju i stranka ima pravo prigovora u istom roku. U ROKU OD 3 DANA – od dana saznanja ! O tom prigovoru odlučuje – PREDSEDNIK NEPOSREDNO VIŠEG SUDA ! Dok o prigovoru SUDIJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA – odlučuje OPŠTA SEDNICA VKS ! 36. VREDNOVANJE RADA SUDIJA Reguliše ga zakon o sudijama (značajno za napredovanje sudija). Organ nadležan za vrednovanje rada sudija je SAVET Čine ga troje sudija izabranih tajnim glasanjem na sednici svih sudija ( mandat 4 godine ) Savet se formira za sudije nižeg stepena u sudovima neposredno višeg stepena i to jedan savet na svakih 100 sudija. Dakle za vrednovanje rada sudija OSNOVNIH SUDOVA , savet se formira u VIŠIM SUDOVIMA ! Za vrednovanje rada sudija VIŠIH SUDOVA , formira se u APELACIONIM SUDOVIMA

A za vrednovanje rada sudija APELACIONIH SUDOVA, savet se formira u VRHOVNOM KASACIONOM SUDU. Vrednovanje rada predsednika sudova – vrši KOMISIJA – koju formira VSS

ONA ODLUČUJE O PRIGOVORIMA SUDIJA NA OCENU NJIHOVOG RADA DOK O PRIGOVORIMA PREDSEDNIKA SUDOVA ODLUČUJE VSS ! **Prigovor se može izjaviti u roku od 15 dana od prijema odluke... Vrednovanje rada sudija mora biti obrazloženo i izražava se slededim ocenama:

1. izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju 2. uspešno obavlja sudijsku funkciju 3. nezadovoljava 37. NESPOJIVOST SUDIJSKE FUNKCIJE SA DRUGIM FUNKCIJAMA Zakon o sudijama propisuje koje funkcije i službe sudija ne može obavljati dok obavlja sudijsku funkciju. Ne može obavljati funkciju niti službu u : 1. organima koji donose propise ( zakonodavni organi ) 2. organima izvršne vlasti 3. organima pokrajinske autonomije 4. organima jedinica lokalne samouprave Sudija ne može : - biti član političke partije / politički delovati - baviti se javnim / privatnim pladenim poslom - pružati pravne usluge / savete uz naknadu Ne može vršiti ni druge poslove i službe, niti činiti postupke koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.

Ako sudija obavlja posao / službu za koje se može pretpostaviti da su nespojivi sa sudijskom funkcijom mora o tome pismeno obavestiti VSS ( te VSS odlučuje o tome da li je to zaista i oprečno dostojanstvu i nezavisnosti sudije i da li šteti ugledu suda ) - a ako to ne učini predsednik suda podnosi disciplinsku prijavu protiv tog sudije !!!

Van radnog vremena, bez odobrenja, sudija može: 1. da se bavi nastavnom i naučnom delatnošdu uz naknadu 2. da obavlja nastavnu i naučnu delatnost u bududoj pravosudnoj ( tj u instituciji nadležnoj za obuku u pravosuđu ) 38. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJE Prema Zakonu o sudijama – sudija odgovara za disciplinski prekršaj ( pod disciplinskim prekršajem u smislu ovog zakona se podrazumeva : 1. nesavesno vršenje sudijske funkcije 2. ponašanje nedostojno sudijske funkcije ZOS taksativno navodi slučajeve disciplinskog prekršaja: 1. povreda načela nepristrasnosti 2. nezakazivanje ročišta i kašnjenje na njih 3. odugovlačenje postupka 4. kašnjenje u izradi odluke 5. prihvatanje poklona 6. upuštanje sudije u neprimerene odnose sa strankama i punomodnicima 7. nepoštovanje radnog vremena Itd. Zakon posebno reguliše pojam teškog disciplinskog prekršaja - težak disciplinski prekršaj postoji ako je usled prekršaja :  došlo do poremedaja u vršenju sudske vlasti  došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo  došlo do zastarevanja predmeta  došlo do vede štete u imovini stranke  došlo do ponovljenog disciplinskog prekršaja ( ako je utvrđeno pravosnažno da je sudija 3 puta učinio bilo koji disciplinski prekršaj ) U slučaju teškog disciplinskog prekršaja pokrede se postupak za razrešenje sudije !!!

Sankcije za disciplinsku odgovornost: 1. javna opomena (samo za prvi prekršaj) 2. umanjenje plate 50% do 1 godine 3. zabrana napredovanja do 3 godine

Disciplisnki organi : 1. disciplinski tužilac 2. zamenici disciplinskog tužioca i 3. disciplinska komisija Ove organe imenuje : VSS ( iz reda sudija ) Disciplinski postupak pokrede : Disciplinski tužilac Vodi ga : Disciplinska komisija Postupak je : hitan i nejavan Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od GODINU DANA od dana kada je učinjen disciplinski prekršaj Protiv odluke disciplinske komisije može se izjaviti žalba u roku od 8 dana , izjavljuje se Visokom savetu sudstva, i njegova odluka je KONAČNA !!!

39. SUDIJE POROTNICI Mogu biti svi punoletni državljani RS, dostojni funkcije porotnika i mlađi od 70 godina. Bira ih VSS na predlog ministra pravde na period od 5 godina + reizbor. Sudija porotnik ne može biti advokat, niti može pružati pravne usluge uz naknadu. I na njih se shodno primenjuju( kao i za sudije ) odredbe koje se tiču : -

udaljenja sa sudijske funkcije

-

nespojivosti sudijske funkcije sa drugim službama i poslovima

-

prestanka funkcije

Porotnik ima pravo na: - naknadu troškova - naknadu za izgubljenu zaradu - nagradu (utvrđuje ih VSS) Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje VSS !!

40. VISOKI SAVET SUDSTVA (VSS) ( položaj, nadležnost,organizacija i način rada ) Je organ koji garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudova. Ima 11 članova: 3 po položaju + 8 izbornih članova(bira ih Nar. skupš.) Članovi po položaju: 1. predsednik VKS (ujedno i predsednik VSS) 2. ministar pravde 3. predsednik odbora za pravosuđe Narodne sukpštine ( prestaje im funkcija člana saveta kad im prestane funkcija po onosvu koje su postali članom Saveta ) Izborni članovi saveta su : 1. 6 sudija sa stalnom sudijskom funkcijom 2. 1 advokat 3. 1 profesor Pravnog fakulteta Mandat je 5 godina + reizbor (ali ne uzastopno) – to ne važi za članove po položaju !!! Za vreme trajanja mandta, sudija, član saveta, ne može biti biran za sudiju drugog suda... VSS donosi odluke vedinom glasova. Ovlašdeni predlagači za izbor člana saveta su : 1. VSS ( predlagač sudija ) 2. Advokatska komora Srbije ( predlaže člana iz reda advokata )

3. Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Srbiji ( predlaže člana iz reda profesora pravnog fakulteta ) Izbornim članovima Saveta prestaje funkcija : 1. Gubitkom radne sposobnosti 2. Istekom mandata 3. Ostavkom 4. Razrešenjem 5. Prestankom sudijske funkcije 6. Prestankom bavljenja advokaturom 7. Prestankom zvanja profesora pravnog fakulteta

NADLEŽNOSTI VSS 1. bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije 2. odlučuje o prestanku, premeštaju i nespojivosti sudijske funkcije 3. imenuje sudije porotnike 4. donosi etički kodeks 5. određuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud 6. predlaže: - kandidate za 1 izbor sudija - izbor i razrešenje predsednika suda i predsednika VKS - kandidate iz reda sudija VKS za sudije Ustavnog suda 7. predlaže budžet za rad sudova 8. odlučuje o imunitetu sudija itd

41. ISKLJUČENJE I IZUZEDE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA Sudija je dužan da se uzdrži od suđenja kad postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

ISKLJUČENJE Razlozi za isključenje sudije su taksativno nabrojani u ZPP/u ! Sudija de biti isključen sa suđenja ako : 1.

je stranka / zakonski zastupnik / punomodnik stranke

2. je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak 3. je akcionar preduzeda koje je stranka u postupku 4. mu je stranka / zakonski zastupnik / punomodnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do 4-og stepena ili bračni supružnik ili srodnik po tazbini do 2-og stepena 5. je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke 6. ako između sudije i stranaka teče neka druga parnica 7. ako je u stečajnim postupku učestvovao kao stečajni sudija

Kad sazna da postoji neki od razloga za isključenje sudija je dužan da prekine svaki rad na tom predmetu i da o razlozima za isključenje odmah obavesti stranke i predsednika suda, koji de da odluči o isključenju. IZUZEDE Sudija može biti izuzet ukoliko postoje takve okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost a koje nisu precizirane u zakonu, kao npr veliko prijateljstvo ili pak neprijateljstvo, dalji stepen srodstva i slično .. Ako sudija smatra da postoje razlozi za njegovo izuzede, zastade sa postupkom i odmah de o tome da obavesti stranke i predsednika suda koji de da odluči o izuzedu. Do donošenja rešenja predsednika suda, sudija može da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. ** Treba napomenuti da do ISKLJUČENJA – dolazi AUTOMATSKI , dok kod IZUZEDA se cene okolnosti ( tj sud ceni da li su razlozi za izuzede opravdani ). Isključenje i izuzede mogu da traže i stranke !!!

Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzede, a najkasnije do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donošenja odluke. U zahtevu stranka mora da se navede : 1. zakonski razlog zbog koga se traži isključenje ili izuzede 2. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog blagovremeno podnet 3. činjenice na kojima se zasniva postojanje razloga za isključenje ili izuzede. Zahtev za isključenje sudije koji odlučuje po pravnom leku, stranka može da podnese do donošenja odluke o pravnom leku, a zahtev za izuzede u roku od 15 dana od dana prijema spisa u sud višeg stepena. Nije dopušten zahtev za isključenje ili izuzede: 1) kojim se uopšteno traži izuzede svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli da učestvuju u nekom postupku;

2) 3) 4)

o kome je ved odlučeno;

5)

ako stranka zahteva isključenje, odnosno izuzede predsednika suda, izuzev kada postupa u tom predmetu.

u kome nije obrazložen zakonski razlog zbog koga se izuzede traži; ako stranka zahteva isključenje, odnosno izuzede sudije koji ne postupa u tom predmetu;

O zahtevu za isključenje i izuzede sudije odlučuje predsednik suda, najkasnije u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva, a o zahtevu za isključenje i izuzede predsednika suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda odlučuje se u roku od 15 dana. O zahtevu za isključenje i izuzede predsednika suda odlučuje predsednik neposredno višeg suda. O zahtevu za isključenje i izuzede predsednika Vrhovnog kasacionog suda odlučuje Opšta sednica.

42. NADLEŽNOST SUDA ( pojam i vrste ) Pojam - Je pravo i dužnost suda da postupa u određenoj pravnoj stvari !! Vrste – Postoji više vrsta nadležnosti: 1. apsolutna 2. stvarna 3. mesna 4. funkcionalna

APSOLUTNA NADLEŽNOST – za rešavanje konkretnog GP spora ndležan SUD, a ne neki drugi državni organ ( npr organ uprave ). Dakle, pravilima o apsolutnoj nadležnosti vrši se razgraničenje između između nadležnosti sudova i nadležnosti drugih državnih organa i organizacija koje vrše javna ovlašdenja. ( Međunarodna apsolutna nadležnost – znači da je domadi sud nadležan za suđenje u sporu sa međunarodnim elementom. Ona je određena zakonom ili međunarodnim ugovorom ) STVARNA NADLEŽNOST – je nadležnost prema vrsti suda. Određena je Zakonom o uređenju sudova. Pravilima o stvarnoj nadležnosti vrši se razgraničenje nadležnosti između sudova različite vrste i između sudova različitog ranga u okviru iste vrste suda. Kriterijumi na osnovu kojih se vrši ovo razgraničenje su : vrsta predmeta spora i vrednost predmeta spora , a kada su u pitanju privredni sporovi tada je bitan i personalni kriterijum, tj ko su stranke u parnici ! MESNA NADLEŽNOST – je razgraničenje nadležnosti prema teritorijalnom principu. Pravilima o mesnoj nadležnosti se određuje koji de stvarno nadležni sud postupati u konkretnoj pravnoj stvari. FUNKCIONALNA NADLEŽNOST ( instanciona ) – je specifična vrsta stvarne nadležnosti. Pomodu nje se određuje nadležnost sudova za postupanje po pravnim lekovima. Tj vrši se razgraničenje između sudova prvog, drugog i tredeg stepena. Dakle prvostepeni sud odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva Drugostepeni sud – odlučuje po žalbi Tredestepeni sud - odlučuje po reviziji

43. DUŽNOST SUDA DA PAZI NA SVOJU NADLEŽNOST Čim primi tužbu sud je dužan (ex offo) da oceni da li je nadležan za rešavanje konkretnog spora. Na svoju apsolutnu i stvarnu nadležnost sud pazi u toku celog postupka. Ako oceni da za rešavanje konkretnog spora nije nadležan sud ved neki drugi organ: 1. oglaside se nenadležnim 2. ukinude sprovedene radnje u postupku i 3. odbacide tužbu Ako sud prilikom ispitivanja tužbe ili u toku postupka utvrdi da je za rešavanje spora nadležan strani sud : 1. oglaside se nenadležnim 2. ukinuže sprovedene radnje u postupku i 3. odbacide tužbu OSIM AKO NADLEŽNOST DOMAŽEG SUDA ZAVISI OD PROSTANKA TUŽENOG – a tuženi je svoj pristanak dao !!! O mesnoj nadležnosti sud vodi računa ex oficio samo ako je u pitanju isključiva mesna nadležnost dok na ostale vrste mesne nadležnosti pazi samo po prigovoru stranke. Od pravila da sud vodi računa o svojoj stvarnoj nadležnosti U TOKU CELOG POSTUPKA, postoje izuzeci, npr : Ako Viši sud propusti( na pripremnom ročištu ili prvom ročištu za glavnu raspravu,dakle pre upuštanja tuženog u meritorno raspravljanje o glavnoj stvari ) da se oglasi nenadležnim za spor iz nadležnosti osnovnog suda, u kasnijoj fazi postupka sud se ne može oglasiti stvarno nenadležnim, ni po službenoj dužnosti ni po prigovoru stranke – isto važi i za mesnu nadležnost!!!

44 ZADRŽAVANJE NADLEŽNOSTI ( proveriti da li je dovoljno ) – cl 18 starog zpp ne nađem u novom verovarno je brisan,zato sam taj deo iz knjige izostavio. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda ( npr tuženi u toku postupka promeni prebivalište ) ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio

nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste. Međutim, ako tužilac povisi tužbeni zahtev tako da prema vrednosti predmeta spora nije više nadležan osnovni ved viši sud, sonovni sud se mora oglasiti stvarno nenadležnim i predmet ustupiti višem(nadležnom) sudu. – međutim ako tužilac u sporu pred višim sudom smanji tužbeni zahtev tako da bi sada bio nadležan osnovni sud, parnica de se nastaviti pred višim sudom i nede dodi do ustupanja predmeta osnovnom sudu ( iz razloga procesne ekonomije )!!

45 ATRAKCIJA NADLEŽNOSTI ( u knjizi je drugačije ) Postojanje određene veze između POSTUPKA KOJI JE VED POKRENUT sa DRUGIM POSTUPKOM koji se tek pokrede može se upotrebiti kao kriterijum za određivanje : - MESNE ili -

STVARNE I MESNE NADLEŽNOSTI U TOM DRUGOM POSTUPKU

Cilj atrakcije nadležnosti je postizanje : 1. PROCESNE EKONOMIJE i 2. JEDNAKOSTI PRAVNIH STAVOVA ( jer sud pred kojim se vodi postupak ved je upoznat sa relevantnim činjenicama koje su od značaja za donošenje odluke u ovom drugom sporu ) Prema vrsti nadležnosti koja se određuje atrakcijom razlikujemo: 1. POTPUNU – privlače se i mesna i stvarna nadležnost 2. NEPOTPUNU – privlači se samo mesna nadležnost

Primer potpune atrakcije je – PROTIVTUŽBA Podnosi se sudu pred kojim ved teče parnica po tužbi i to bez obzira na prebivalište protivtuženog ( bitno je da je taj sud stvarno nadležan ). Što se tiče privlačenja stvarne nadležnosti – ono je dozvoljeno samo u relaciji prema višem sudu, npr ako je za protivtužbu stvarno nadležan niži sud a postupak po tužbi se vodi pred višim sudom , obrnuto nije mogude! - REČ JE O ATRAKCIJI SLABIJEG TIPA!!!

Još jedan primer poptune atrakcije je – TUŽBA GLAVNE INTERVENCIJE Reč je o slučaju kad jedno lice podnosi tužbu protiv lica među kojima ved teče parnica ( dakle, protiv tužioca i tuženog, a sada tuženih ), tražedi za sebe :  Stvar ili  Pravo O kom teče ta parnica Za ovu tužbu nadležan je sud pred kojim se vodi parnica pa čak i onda kada bi po opštim pravilima za tu tužbu bio stvarno nadležan sud druge vrste. - ovde je reč o atrakciji jačeg tipa ! – jer dolazi do privlačenja nadležnosti suda druge vrste. NEPOTPUNA ATRAKCIJA Postoji kad u određenom parničnom postupku MESNA NADLEŽNOST SUDA pred kojim se vodi postpupak privlači mesnu nadležnost za parnični postupak koji se tek pokrede iako bi u tom postupku koji se tek pokrede bio mesno nadležan drugi sud . Npr IZLUČNA TUŽBA – to je tužba koja se podnosi povodom vođenja izvrđnog ili stečajnog postupka i kojom se traži da se stvar izuzme od izvršenja odnosno stečaja. ** SPOROVI IZ NASLEDNO-PRAVNIH ODNOSA: Sve dok OSTAVINSKI POSTUPAK nije pravosnažno okončan, za suđenje - U sporovima iz nasledno-pravnih odnosa , kao i u - Sporovima za potraživanja poverioca prema naslednicima ostavioca ( povodom dugova ostavioca ) ISKLJUČIVO JE MESNO NADLEŽAN - sud :  Pred kojim se vodi ostavinski postupak, odnosno  Sud na čijem području se nalazi sud pred kojim se vodi ostavinski postupak SPOROVI U IZVRŠNOM I STEČAJNOM POSTUPKU: Za suđenje u sporovima koji nastanu u toku i povodom IZVRŠNOG / STEČAJNOG postpuka, isključivo je mesno nadležan :  Sud koji sprovodi izvršni , odnosno stečajni postupak, odnosno  Sud na čijem se području nalazi izvršni , odnosno stečajni sud.

46 OBUSTAVA PARNIČNOG POSTUPKA Ako sud u toku postupka utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti prema pravilimaVANPARNIČNOG POSTUPKA, donede REŠENJE – kojim obustavlja parnični postupak !!! ( može ga doneti sve do donošenja odluke o glavnoj stvari ! ) Po pravosnažnosti tog rešenja postupak se nastavlja pred nadležnim sudom po pravilima vanparnične procedure !!!

47. SUKOB NADLEŽNOSTI Ako sud kom je predmet ustupljen smatra da nije nadležan za rešavanje tog spora – taj de predmet dostaviti sudu koji je nadležan za rešavanje sukoba nadležnosti. (Sukob nadležnosti ne postoji ukoliko se predmet greškom dostavi nenadležnom sudu – u tom slučaju on ga dostavlja nadležnom sudu ) / i o tome obaveštava sud koji mu je predmet ustupio... Sukob nadležnosti između: a) sudova iste vrste – rešava zajednički neposredno viši sud b)

sudova različite vrste – rešava VRHOVNI KASACIONI SUD ( ako za to nije nadležan neki drugi sud)

Protiv rešenja kojim se rešava sukob nadležnosti nije dozvoljena žalba ! Sud kome je predmet ustupljen dužan je : preduzeti one radnje u postupku koje ne trpe odlaganje !!! Sud može preduzeti neke radnje i na području drugog suda ako one ne trpe odlaganje,, ali u tom slučaju mora o tome obavestiti sud na čijem području je preduzeta radnja.

48. STVARNA NADLEŽNOST Uređena je Zakonom o uređenju sudova RS iz 2008. godine. Formirana su dva prvostepena suda: 1) osnovni 2) viši

OSNOVNI SUD U PRVOM STEPENU SUDI: 1. u svim građanskopravnim sporovima 2. u vanparničnim i izvršnim stvarima 3. u stambenim sporovima 4. u radnim sporovima 5. u sporovima o naknadi štete koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom 6. pruža pravnu pomod i međunarodnu pravnu pomod VIŠI SUD U PRVOM STEPENU SUDI: 1. u građanskopravnim sporovima (kad vrednost predmeta spora omoguduje izjavljivanje revizije) 2. u paternitetskim i maternitetskim sporovima 3. u sporovima po autorskim pravima 4. u sporovima povodom: štrajka, kolektivnih ugovora, obaveznog socijalnog osiguranja itd. 5. o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja 6. itd. VIŠI SUD U DRUGOM STEPENU ODLUČUJE: O žalbama na odluke osnovnih sudova u građanskopravnoj materiji: - u maličnim sporovima - u izvršnim i vanparničnim predmetima - u svim GP sporovima kad je odlučeno rešenjem Viši sud ima podeljenu nadležnost (postupa i u prvom i u drugom stepenu). APELACIONI SUDOVI Potpuno novi sudovi. To su drugostepeni sudovi – odlučuju o žalbama : a) na presude osnovnih sudova u GP stvarima (ukoliko za odlučivanje o žalbama nadležan viši sud) b) na sve odluke viših sudova – kad su oni prvostepeni

nije

Apelacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja ( ako za to nije nadležan viši sud) i o prenošenju nadležnosti osnovnih i viših sudova. VRHOVNI KASACIONI SUD (VKS)

Odlučuje o: o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova u RS ( ima i druge nadležnosti , ali ova je najznačajnija )!!! SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI ( STVARNA NADLEŽNOST SUDOVA POSEBNE NADLEŽNOSTI ) PRIVREDNI SUD 1) sudi u sporovima između domadih i stranih preduzeda, zadruga i preduzetnika ( privredni subjekti ) 2) sudi u sporovima između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti 3) u sporovima iz autorskih i drugih srodnih prava kada nastanu između privrednih subjekata 4) u statusnim sporovima privrednih subjekata 5) u sporovima o stranim ulaganjima 6) u sporovima povodom stečaja i likvidacije 7) u sporovima o zaštiti firme 8) u sporovima o brodovima i vazduhoplovima 9) itd. PRIVREDNI APELACIONI SUD Odlučuje o:

- žalbama na odluke privrednih sudova - sukobu nadležnosti između privrednih sudova - prenošenju nadležnosti privrednih sudova UPRAVNI SUD - sudi u upravnim sporovima !!!

49. MREŽA SUDOVA Utvrđena je Zakonom o sedištima i područjima sudova iz 2008 godine U Srbiji postoje:

34 osnovna suda 26 viših sudova 16 privrednih sudova 4 apelaciona suda (BG, NS, NI, KG) 1 privredni apelacioni sud (BG) 1 upravni sud (BG) + 3 odeljenja (NS, NI, KG) 1 VKS (BG) 45 prekršajnih sudova 1 viši prekršajni sud (BG) + 3 odeljenja (NS, NI, KG) 50. UTVRĐIVANJE VREDNOSTI SPORA I SASTAV SUDA Vrednost predmeta spora – je ona koju je tužilac označio u tužbi !! ( ako je ona suviše visoka ili pak niska, sud može po sopstvenoj inicijativi ili po prigovoru tuženog da proveri tačnost označene Vrednosti i da svojim rešenjem utvrdi vrednost predmeta spora ¡ ) Sud je dužan to učiniti na pripremnom ročištu ( najkasnije ), ili pak ako ono izostane , na prvom ročištu za glavnu raspravu. Označavanje vrednosti predmeta spora u tužbi je od značaja za brojna pitanja, kao npr , za utvrđivanje stvarne nadležnosti suda, za određivanje sastava suda… ODREĐIVANJE VREDNOSTI PREDMETA SPORA :

Kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva ¡! Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev ¡! Kada je predmet tužbe potraživanje određenog novčanog iznosa - tada je vrednost spora određena samim tim iznosom. Međutim ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, a tužilac u tužbi navede da pristaje na određeni novčani iznos umesto ispunjenja – vrednost predmeta spora je taj iznos. ( U drugim slučajevima, kad se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac naznačio u tužbi. )

Ako se zahtev odnosi na bududa davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora računa se po njihovom zbiru, ali najviše do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od 5 godina ¡!

Ako jedna tuţba protiv istog tuţenog obuhvata više zahteva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu vrednost spora se određuje prema zbiru vrednosti svih zahteva. Međutim ako se zahtevi ne zasnivaju na istom pravnom osnovu ili se pak odnose na više tuţenih, NADLEŢNOST se određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. Ako se tuţbom traţi obezbeĊenje potraţivanja – vrednost predmeta spora se određuje prema iznosu potraţivanja koje treba obezbediti ¡! Kad se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se računa prema jednogodišnjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zaključenom na kraće vreme. SASTAV SUDA : U PRVOM STEPENU – sudi SUDIJA POJEDINAC – ako zakonom nije propisano da sudi VEĆE

Njegov sastav kad sudi u prvom stepenu : o predsednik veda i o 2 sudije porotnika ** Zakon strankama daje mogužnost da se sporazume o tome da umesto sudije pojedinca SUDI VEDE ! – stranke se o tome mogu sporazumeti samo pre upuštanja u raspravljanje o glavnoj stvari . Međutim to nije mogude u parnicama zbog smetanja državine – u njima uvek sudi sudija pojedinac !

U slučaju SUPARNIČARSTVA potrebna je saglasnost svih suparničara ! U postupku pred - Drugostepenim sudom - Vrhovnim kasacionim sudom ( postupak po vanrednim pravnim lekovima )

Uvek se sudi u VEDU !!! – sastavljenom od 3 sudija

U parničnom postupku u vezi sa porodičnim odnosima  U prvom stepenu – uvek sudi sudija pojedinac  U drugom stepenu – vede od 3 sudija ( sudije moraju imati posebna znanja iz oblasti prava deteta ) !!! 51. MESNA NADLEŽNOST Moţe biti: 1. OPŠTA 2. POSEBNA OPŠTA Određuje se prema mestu prebivališta tuţenog. Prebivalište je mesto u kom se lice nastanilo i ima nameru da tu stalno ţivi. Boravište ( dopunski kriterijum ) je mesto gde fizičko lice (van svog prebivališta) privremeno boravi (npr. student tokom studiranja, zidar iz Leskovca u NS-u) Za pravna lica nadleţnost se određuje prema njegovom sedištu – po pravilu to je mesto gde se nalazi njegov organ upravljanja. U sporovima protim RS, APV ili lokalne samouprave opšte mesno nadleţan je sud na čijem se području nalazi sedište skupštine.

POSEBNA Moţe biti : isključiva, elektivna i pomoćna Elektivna – tuţilac moţe da bira da li će da tuţi prema prebivalištu tuţenog ( opšte pravilo ) ili prema posebnim pravilima !! Slučajevi elektivne mesne nadleţnosti: 1. nadleţnost za suparničare: Ako se jednom tuţbom tuţi više lica – mesno je nadleţan sud za bilo kog od tuţenih

2. nadleţnost za sporove o naknadi štete: Sem opšte mesno nadleţnog suda nadleţan je i sud na čijem je području - štetna radnja učinjena - štetna posledica nastupila 3. nadleţnost za bračne sporove: Sem opšte mesno nadleţnog suda nadleţan je i sud na čijem su području bračni partneri imali. 4. nadleţnost za paternitetske i maternitetske sporove: Dete moţe da podigne tuţbu ili pred sudom opšte mesne nadleţnosti ili pred sudom na čijem području ono ima prebivalište / boravište. 5. nadleţnost za sporove iz radnih odnosa. U radnim sporovima zaposlenog protiv poslodavca nadleţan je i sud na čijem se području rad obavlja(o). 6. itd.

Iskljuĉiva nadleţnost – znači da je za konkretan spor mesno nadleţan isključivo sud određen Zakonom a ne sud opšte mesne nadleţnosti !!! Slučajevi isključive mesne nadleţnosti: 1. nadleţnost za sporove o nepokretnostima – sud na čijem se području nalazi nepokretnost ( isključivo taj sud ) !! 2. nadleţnost za sporove o vazduhoplovu i brodu - mesno je nadleţan sud na čijem se području vodi registar brodova / vazduhoplova

3. itd ( 2 jos ).. preskacem!!! Knjiga str 108 PRIGOVOR MESNE NADLEŢNOSTI SUDA: O mesnoj nenadleţnosti sud vodi računa na dva načina: 1. Ex oficio – po sluţbenoj duţnosti sud se moţe oglasiti mesno nenadleţnim samo kad postoji isključiva mesna nadleţnost drugog suda. Rešenje o nenadleţnosti sud mora doneti : > na pripremnom ročištu ili

> na prvom ročištu za glavnu raspravu (ako pripremno ročište nije odrţano ) do upuštanja tuţenog u raspravljanje o glavnoj stvari. 2. Po prigovoru tuţenog – s tim da se on mora podneti najkasnije na pripremnom ročištu ili na prvom ročištu za glavnu raspravu pre upuštanja tuţenog u raspravljanje o glavnoj stvari. Sud koji se oglasi mesno nenadleţnim mora doneti rešenje nakon čije pravosnaţnosti dostavlja predmet sudu za koji smatra da je nadleţan a ovaj nastavlja postupak kao da je kod njega podneta tuţba... 52. ODREĐIVANJE MESNE NADLEŢNOSTI OD STRANE VIŠEG SUDA Razlikujemo: 1. DELEGACIJU I 2. ORDINACIJU DELEGACIJA Predviđena za slučaj kada mesno nadleţni sud ne moţe da postupa u jednoj pravnoj stvari zbog izuzeća sudija ili iz drugih razloga, te ex oficio obaveštava o tome neposredno viši sud – te u tom sluĉaju neposredno viši sud odreĊuje koji će drugi sud sa njegovog podruĉja ( koji je stvarno nadleţan ) postupati u tom predmetu !!! – tzv nužna delegacija Delegacija iz razloga celishodnosti – najviši sud određene vrste moţe odrediti da u parnici postupa drugi stvarno nadleţni sud sa njegovog područja ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako postoje drugi vaţni razlozi za to. Preduzima se na predlog stranke ili na inicijativu samog suda. Novim ZPP propisan je trenutak do kada stranke mogu podneti predlog za delegaciju – to mogu učiniti na pripremnom ročištu ili prvom ročištu za glavnu raspravu, a kasnije samo ako su razlozi nastali kasnije ili je stranka kasnije doznala za njih ! – taj predlog podnose nadleţnom sudu prvog stepena, te ako on oceni da je predlog osnovan, podnosi zahtev za delegaciju najvišem sudu određene vrste ..

ORDINACIJA Je određivanje nadleţnosti od strane Vrhovnog kasacionog suda za sporove za koje ne moţe da se utvrdi po odredbama zakona ko je mesno nadleţan. Određuje se na predlog lica-stranke koja hoće da pokrene parnicu ! 52.SPORAZUM O MESNOJ NADLEŢNOSTI ( prorogaciona klauzula ) Stranke mogu svojim ugovorom odrediti mesnu nadleţnost nekog drugog suda od onog koji bi po zakonu bio nadleţan, ali moraju biti ispunjena 2 uslova : 1. Da je taj sud stvarno nadleţan 2. Da zakonom nije određena isključiva mesna nadleţnost. Sporazum o mesnoj nadleţnosti mora biti : -

U pismenoj formi

-

Priloţen uz tuţbu ( a ako ga ističe tuţeni mora biti podnet uz prigovor ili odgovor na tuţbu )

Prećutna prorogacija – postoji kada sud propusti da se oglasi nenadleţnim po sluţbenoj duţnosti ili kada tuţeni ne podnese prigovor o mesnoj nadleţnosti, tada će taj sud nastaviti da postupa po tuţbi iako po zakonu ne bi bio nadleţan.

III

STRANKE U PARNIĈNOM POSTUPKU

53. POJAM STRANKE U parnici postoje dve stranke (može biti svako fizičko/pravno lice) -

TUŽILAC – lice koje od suda traži da pruži zaštitu njegovom povređenom/ugroženom subj. građan. Pravu

-

TUŽENI – lice protiv kog je tužba uperena i za kog tužilac tvrdi da je povredilo/ugrozilo neko njegovo subj. građan. Pravo

Tužilac/tuženi se postaje označenjem u tužbi kao takvog. a) Tužilac se postaje podnošenjem tužbe sudu b) Tuženi se postaje mimo svoje volje, voljom tužioca, momentom podnošenja tužbe protiv njega ** Stranka se postaje i SUKCESIJOM (npr: kad stranka umre pa u parnicu umesto nje stupi naslednik). Parnica se ne može voditi protiv nepoznatog lica. Obe parnične stranke moraju biti tačno određene u tužbi ( merodavna je izjava a ne volja,, dakle koga je naznačio a ne koga je hteo da naznači ! ) Položaj stranke u parnici prestaje : -

Smrdu

-

Prestankom postojanja pravnog lica

-

Okončanjem parnice

Stranke su u postupku (u procesno – pravnom smislu) ravnopravne - svaka od njih može: - iznositi činjenice - podnositi dokaze - izjašnjavati se o radnjama druge strane

KONFUZIJA – kad se obe stranačke ličnosti steknu u jednoj – tada parnica prestaje (npr. kad se spoje dva privredna društva ili kad jedna stranka nasledi drugu.)

54. STRANKA PO DUŽNOSTI Postoji kada parnicu vodi organ po službenoj dužnosti , o tuđem pravu ili obavezi. Npr.kada javni tužilac podiže tužbu za poništaj braka Pravna priroda pojma stranke po dužnosti : 2 teorije: 1. ORGANSKA TEORIJA – organ koji se pojavljuje sa tužbom ima položaj stranke 2. TEORIJA ZASTUPANJA – nema položaj stranke ved zakonskog zastupnika