GPP Skripta Kombinacija Knjige i Slajdova

1. NAČELO JAVNOSTI * ZPP čl.4: Sud odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja * Suština: da se omogući prisustvo građana raspravljanju pred sudom * Ono je zastupljeno - samo na usmenoj glavnoj raspravi pred I stepenim sudom nije zastupljeno - u postupku po pravnim lekovima, pred II stepenim sudom - kad se veća i glasa o sudskoj odluci (čl.veća i zapisničar) *ZPP predviđa i određena ograničenja: 1. raspravljanju pred sudom mogu prisustvovati samo punoletna lica 2. nije dozvoljeno unošenje oružija i opasnog oruđa u sudnicu 3. svedoci se saslušavaju bez prisustva lica koji će biti saslušana kao svedoci 4. javnost se isključuje u statusnim stvarima > u bračnim i pternitetskim sporovima > kada je to potrebno radi čuvanja tajne (službene, poslovne, lične) > radi održavanja reda u sudnici * O isključenju javnosti sud odlučuje : REŠENJEM – protiv njega nije dopuštena posebna žalba. * Isključenje javnosti se ne odnosi na: -stranke –nj.zastupnike -punomoćnike * Na zahtev stranke sud moze dozvoliti da raspravi prisustvuju najviše 2 lica koja sama stranka označi i u koja ona ima poverenje da neće zloupotrebiti prisustvo suđenju. * Povreda pravila javnosti je razlog APSOLUTNE NIŠTAVOSTI ako je javnost bila isključena sa glavne raspraveprotivno zakonu. ( u ostalim slučajevima može biti razlog samo relativne ništavosti ! ) 2. NAČELO PRAVNOG INTERESA Pravo na pravnu zaštitu priznaje se samo licu koje ima pravni interes da mu se pruži pravna zaštita od strane suda u suprotnom tužba se ODBACUJE ! •

sud o postojanju pravnog interesa vodi računa ex oficio

•

kod kondemnatorne (traži se osuda na činidbu) i konstitutivne tužbe (traži se promena / prestanak prava) pravni interes se pretpostavlja npr. konstitutivna tužba – zahtev za razvod braka

1

•

kod dekleratorne tužbe (od suda se traži da utvrdi pravo) - tužilac mora da dokaže postojanje pravnog interesa

*Povreda ovog načela nije razlog apsolutne ništavosti ( viši sud o ovoj povredi ne vodi računa po službenoj dužnosti već samo po prigovoru stranke. ) 3. NAČELO KONCENTRACIJE POSTUPKA I JEDINSTVA GLAVNE RASPRAVE * Koncentracija dokaznog postupka se može ostvariti na 2 načina: 1. METOD STROGOG ZAKONSKOG REDA Parnični postupak je podeljen na stadijume i zakon tačno određuje u kom se stadijumu može preduzeti koja radnja (bilo zastupljeno u starijim procesnim sistemima) 2. METOD ARBITRERNOG ( SVRSISHODNOG ) REDA Sud po svom nahođenju u okviru zakonom određenih procesnih stadijuma određuje onaj procesni red za koji smatra da je najprikladniji za postizanje krajnjeg cilja u konkretnom slučaju. I stranke mogu da utiču na redosled procesnih radni ali u daleko manjoj meri ! * Kod nas je prihvaćena kombinacija ta dva metoda, sa akcentom na metodu arbitrernog reda !!! * Shodno ovom načelu stranke su dužne : > da u tužbi / odgovoru na tužbu iznesu sve činjenice na kojima temelje svoje zahteve > da predlože sve dokaze > da se izjasne o činjeničnim navodima i predlozima druge stranke ((u žalbenom postupku nove činjenice i dokazi se mogu izneti samo ako učine verovatnim da nisu bile o mogućnosti da ih iznesu do zaključenja glavne rasprave )) * Načelo jednistva glavne rasprave - Glavna rasprava je jedinstvena procesna celina čak i kad se drži na više ročišta !! – pa čak i kad se novo ročište drži pred sudom u izmenjenom sastavu.

2

4. NAČELO SAVESNOG KORIŠĆENJA PROCESNIH OVLAŠĆENJA I ZABRANE ZLOUPOTREBE PROCESNIH PRAVA •

Stranke su dužne da savesno koriste prava koja im pripadaju po ZPP-u

•

Sud je dužan sprečiti svaku zloupotrebu prava

ZPP: Stranke su dužne: > da govore istinu (subjektivnu) !!! (razlika u odnosu na krivični postupak) > da iznesu sve činjenice > da se izjasne o navodima protivne strane > da se odazovu pozivu suda ZPP: Sud je dužan onemogućiti svaku zloupotrebu prava u postupku Primeri zloupotrebe :  izbegavanje prijema pismena ( time stranka onemogućava uredno dostavljanje i prouzrokuje neosnovano odugovlačenje i poskupljenje parnice )  Kada stranka propušta rokove ili ročišta radi odugovlačenja postupka  Kada ističe zahteve za izuzeće bez opravdanog razloga itd 5. NAČELO PROCESNE EKONOMIJE •

Je zahtev da se sa što manje trošenja vremena i sredstava dođe do što povoljnijih rezultata!!!

* Troškovi parnice ne smeju premašiti vrednost spora * ZPP – Sud je dužan sprovesti postupak bez odugovlačenja i sa što manje troškova Ovo je jedna načelna odredba, ona je razrađena drugim odredbama ZPP-a, kao što su npr :  prisutnim strankama sud na ročištu usmeno saopštava vreme i mesto održavanja sledećeg ročišta ( znači ne šalje im se poziv, time se ostvaruje značajna ušteda )  sud treba da nastoji da reši spor na jednom do dva ročišta ( dakle to su samo neke od odredaba kojima se

3

ostvaruje načelo procesne ekonomije ) !!! 6. PRAVO NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU I PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE * Ustav – svako im pravo da mu sud pravično i u razumnom roku raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama na nezavisan, nepristrasan i objektivan način. * Prema ZPP – stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u RAZUMNOM ROKU !!! * Ovo načelo je uvedeno tek novim Ustavom iz 2006 god i novim ZPP iz 2004 * Prvično suđenje i razumni rok su pravni standardi ( nisu precizno definisani zakonom, već se zasnivaju na određenim kriterijumima koji su opšteprihvaćeni u pravima zemalja EU ) 7. NAČELO DA SUD POZNAJE PRAVO ( jura novit curia ) •

Prema ovom načelu stranke mogu da iznose svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora ali sud nije vezan tim shvtanjima, već samostalno primenjuje onu pravnu normu za koju smatra da je odgovarajuća u datom konkretnom slučaju

•

Ovo načelo se primenjuje i u pogledu stranog prava, ali tek uslovno, jer je nemoguće poznavati sva strana prava ( sud je dužan da utvrdi sadržaj stranog prava ) – međutim kada mu nije poznato koje je strano pravo merodavno, informaciju o tome može dobiti na osnovu javne isprave koju je izdalo inostrano telo a koju sud zatraži od stranke da mu je priloži ( ona potvrđuje koje pravo važi u toj stranoj državi), ili ( ako je stranka ne priloži ) sud može tražiti tu informaciju od Ministarstva pravde. 8. NAČELO UPOTREBE JEZIKA U POSTUPKU

- Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da na ročištima i pri usmenom preduzimanju procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj maternji jezik - Ovo načelo ima svoj temelj u Ustavu RS : Svakom se jemči pravo na besplatnog prevodioca ako ne govori ili ne razume službeni jezik suda !!! - Sud je dužan da pouči stranke i druge učesnike u postupku o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tumača ( ta pouka se unosi u zapisnik kao i izjave stranaka odnosno učesnika o toj pouci )

4

- Opšti princip je da stranke i drugu učesnici u postupku upućuju sudu svoje tužbe, žalbe i druge podneske na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu, ali to mogu činiti i na svom maternjem jeziku ( jezik nacionalne manjine ) koji nije u službenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. Troškovi prevođenja padaju na teret suda !! - Pravilo je da sud pozive, odluke i druga sudska pismena upućuje strankama i drugim učesnicima u postupku na srpskom jeziku ali ako je u konkretnom sudu u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud ih dostavlja pripadnicima te nacionalne manjine na tom jeziku ! 9. USTAVNA NAČELA O PRAVOSUĐU •

Su : 1. načelo jedinstva sudske vlasti – sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS , najviši sud je Vrhovni kasacioni sud i svi sudovi su jedinstveno organizovani i podređeni Vrhovnom kasacionom sudu. 2. načelo zakonitosti - sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu ustava, zakona i dr. opštih akata 3. načelo legaliteta - garancija građanima da će sud suditi objektivno i po zakonu i da će biti ravnopravni pred sudom (dužnost suda da obrazloži presudu ) 4. načelo samostalnosti i nezavisnosti suda - sud je odvojen od zakonodavne i izvršne vlasti (i ne sme biti pod uticajem medija).Sudske odluke mogu menjati samo sudovi po propisanom postupku . 5. načelo suđenja u veću i načelo inokosnog suđenja – Ustav propisuje da u suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zkonom. Međutim zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije. Sud sudi u veću ali zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac ( npr. sudija pojedinac – sudi u imovinsko pravnim sporovima, pred sudovima opšte nadležnosti (vrednost spora do 3 mil. dinara) ) 6. načelo javnosti – raspravljanje pred sudom je javno , javnost se može ograničiti samo u skladu sa Ustavom ,odnosno Zakonom. Ono je razrađeno ZPP-om 7. načelo stalnosti sudske funkcije - sudijska funkcija je stalna (izuzetno: lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine). Izbor sudija vrši Nar. Skupština na predlog Vrhovnog saveta i sudstva. Nakon tri godine VSS bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije Prestanak sudijske funkcije: 1. na njegov zahtev

5

2. nastupanjem zakona propisanih uslova 3. razrešenjem ili ako ne bude izabran za stalno Odluku o prestanku donosi VSS sa pravom žalbe Ustavnom sudu 8. Načelo nezavisnosti i nepremestivosti sudije - sudija u vršenju sudske funkcije nezavistan i podčinjen samo Ustavu i zakonu . Svaki uticaj na sudiju je zabranjen. Sudija može biti premešten u drugi sud samo uz svoju saglasnost !!! 9. Načelo imuniteta - sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke osim ukoliko se radi o KD – tj. Kršenju zakona od strane sudije. Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja VSS 10. Načelo nespojivosti sudske funkcije - zabranjeno je političko delovanje sudija. Sudiji je zabranjeno da obavlja druge funkcije i poslove i da ostvaruje privatne interese koji su zakonom utvrđeni kao nespojivi sa sudijskom funkcijom. 11. Načelo pružanja pomoći neukim strankama – Ustav - svakome se , pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć ( npr pravo na advokata ). Suština ovog načela je da se obezbedi jednakost stranaka u postupku pred sudom. ZPP iz 2004. je izostavio odredbu o pružanju pomoći neukim strankama !! 10. ORGANIZACIJA SUDOVA U RS - Zakon o uređenju sudova ( 2008 ) : > su samostalni i nezavisni drž. organi koji štite slobode i prava građana. > sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kao i međunarodnih izvora prava > sudska vlast je nezavisna od izvršne i zakonodavne vlasti Podela sudova: SUDOVI OPŠTE NADLEŽNOSTI 1. osnovni sudovi (OS) 2. viši sudovi (VS) 3. apelacioni sudovi (AS) 4. Vrhovni kasacioni sud (VKS) SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI 1. privredni sudovi 2. Privredni apelacioni sud

6

3. prekršajni sudovi 4. Viši prekršajni sud 5. Upravni sud TERITORIJALNA RASPROSTRANJENOST - Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u RS – sedište u BG - Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud i Upravni Sud su sudovi republičkog ranga (osnovani za teritoriju cele RS sa sedištem u BG) Viši prekršajni sud i Upravni sud mogu imati odelenja izvan sedišta !!! - Osnovni Sud & Privred. Sud – osniva se za teritoriju grada, 1 ili više opština - Viši Sud – osniva se za teritoriju 1 ili više Osnovnih Sudova - Apelacioni Sud – za teritoriju više viših sudova - Prekršajni sudovi mogu imati odelenja, a osnovni i privredni sudovi mogu imati sudske jedinice HIJERARHIJA - VKS je na vrhu pravosudne piramide i neposredno je viši za : 1. Apelacioni sud 2. Viši prekršajni sud 3. Privredni apelacioni sud 4. Upravni sud - Apelacioni S. je neposredno viši za više i osnovne sudove - Priv. Apel. Sud je neposredno viši za privredne sudove - Viši Prekršajni S je neposredno viši za prekršajne sudove - Viši S je neposredno viši za osnovne sudove – u onim slučajevima kada je to zakonom propisano... Sudovi se osnivaju ZAKONOM !!

7

11. IZBOR SUDIJA I PREDSEDNIKA SUDOVA Položaj, izbor razrešenje i prestanak sudijske funkcije regulisani su Zakonom o sudijama! Izbor sudija prvi put vrši Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva (mandat 3 godine) Sudije koje su ranije bile birane,( nakon 3 godine ) za stalno bira Visoki savet sudstva. USLOVI ZA IZBOR SUDIJA: 1. RADNO ISKUSTVO ( u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita ) > 2 godine – za sudiju prekršajnog suda > 3 godine – za sudiju osnovnog suda > 6 godina – za sudiju višeg suda, privrednog suda i Višeg prekršajnog suda > 10 godina – za sudiju apelaci., Privrednog apelacionog i Uprav. S > 12 godina – za sudiju Vrhovnog kasacionog suda 2. LIČNE OSOBINE > Stručnost – posedovanje teorijskog i praktičnog znanja > Osposobljenost – efikasna primena pravnog znanja u rešavanju predmeta > Dostojnost – moralne osobine (poštenje, savesnost, pravičnost, istrajnost, uzornost) Pre stupanja na funkciju, sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine (izuzetak je predsednik VKS koji polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom) Predsednik suda – bira se iz reda sudija istog ili suda višeg ranga ( bira ga Narodna skupština ( na predlog VSS ) na 4 godine, sa mogućnošću reizbora), istovremeno on obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu ) . 12. PRESTANAK SUDIJSKE FUNKCIJE Sudijska funkcija prestaje: 1. Na zahtev sudije 2. Kad navrši radni vek (stekne uslov za penziju: 65 godina života ili 40 godina staža) 3. Kad trajno izgubi radnu sposobnost

8

4. Kad ne bude izabran za stalnu funkciju 5. Kad bude razrešen Razlozi za razrešenje sudije 1. Osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od min. 6 meseci 2. Osuđen za k.d. koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije 3. Kad nestručno vrši funkciju 4. Težak disciplinski prekršaj Postupak za razrešenje se pokreće na predlog: 1. predsednika suda 2. predsednika neposredno višeg suda 3. predsednika vrhovnog kasacionog suda 4. ministra nadležnog za pravosuđe 5. disciplinske komisije 6. organa za vrednovanje rada sudije Postupak za razrešenje se vodi pred Visokim savetom sudstva koji donosi odluku u roku od 45 dana od podnetog predloga. Javnost je isključena. Odluka VSS mora biti obrazložena. Protiv odluke VSS sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu (30 dana od dostavljanja odluke) PRESTANAK FUNKCIJE PREDSEDNIKA SUDA 1. Prestankom sudske funkcije 2. Izborom u drugi sud 3. Na lični zahtev 4. Ukidanjem suda 5. Istekom mandata 6. Razrešenjem Odluku o prestanku funkcije donosi Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva nakon čega sudija nastavlja sa radom kao sudija tog suda. Razlozi za razrešenje predsednika suda su : 1. kršenje obaveza predviđenih propisima o obavljanju sudske uprave 2. kada narušava načelo nezavisnosti sudije 3. kad postupa suprotno propisima o dodeljivanju predmeta

9

4. kad učini teški disciplinski prekršaj 5. kad nestručno vrši funkciju predsednika suda Postupak za razrešenje predsednika suda vodi VSS, na predlog: 1. predsednika neposredno višeg suda 2. sednice svih sudija suda čiji je predsednik 3. ministra pravosuđa 4. disciplinske komisije 5. organa za vrednovanje rada predsednika suda 13. PREDSEDNIK VRHOVNOG KASACIONOG SUDA Bira ga Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom mišljenju Opšte sednice i nadležnog odbora Narodne skupštine. Mandat je 5 godina i nema reizbora Bira se iz redova sudija tog suda. Prestanak funkcije : 1. na lični zahtev 2. istekom mandata 3. prestankom sudijske funkcije 4. razrešenjem iz razloga koji su zakonom propisani za predsednike sudova Postupak za razrešenje pokreće opšta sednica VKS ( Vrhovnog kasacionog suda ). VSS utvrđuje razloge za razrešenje i daje predlog Narodnoj skupštini koja donosi odluku o razrešenju. 14. ODGOVORNOST SUDIJA ZA NAKNADU ŠTETE Sudija ne može biti pozvan na odgovornost zbog donete odluke osim ako se radi o KD kršenja zakona od strane sudije. Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara RS !! ( RS ima pravo regresa prema sudiji ako se dokaže da je sudija prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom. O postojanju uslova za regres od sudije odlučuje VSS na zahtev ministarstva za pravosudje !!

10

15. NEPREMESTIVOST SUDIJE Sudija ima pravo da stalno vrši svoju funkciju u sudu za koji je izabran. Premeštaj – samo uz saglasnost sudije u pismenom obliku (izuzetak: ukidanje suda, može biti premešten i bez saglasnosti ). Sudija može biti upućen na rad u drugi sud iste vrste i istog ranga ili neposredno nižeg ranga na godinu dana ( najduže ) ! – ako je to potrebno za nesmetani rad tog suda. Izuzetno sudija može biti upućn u sud neposredno višeg ranga ako ispunjava zakonske uslove za izbor sudije tog suda. Rešenje o upućivanju donosi : VISOKI SAVET SUDSTVA !! 16. UDALJENJE SA SUDIJSKE FUNKCIJE Sudija se udaljuje sa sudijske funkcije: -

kada mu je određen pritvor ( do ukidanja pritvora )

-

a može biti udaljen i  kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili ( do okončanja postupka)  krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen ( do okončanja post )

O obaveznom udaljenju – odlučuje predsednik suda ( a o obaveznom udaljenju predsednika suda odlučuje predsednik neposredno višeg suda ) O fakultativnom udaljenju – odlučuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Visokom savetu sudstva u roku od 8 dana od dostavljanja odluke o udaljenju. VSS odlučuje o tom prigovoru u roku od 8 dana. 17. PODELA PREDMETA I NEIZMENLJIVOST VRSTE POSLA Predmeti se dodeljuju na osnovu : godišnjeg rasporeda poslova slučajnom sudiji Dakle, niko ne može da dodeljuje predmete mimo rasporeda poslova i rasporeda prijema predmeta. Od redosleda se može odstupiti samo u opravdanim slučajevima, npr. ako je sudija na dužem bolovanju i sl.

11

Sudiji može biti oduzet predmet zbog : disciplinskog prekršaja i neopravdanog odugovlačenja postupka Raspored poslova određen za datu godinu, može se menjati samo izuzetno, i to u slučajevima predviđenim zakonom :  u slučaju izbora novog sudije  dužeg odsustva sudije  znatno povećanog ili smanjenog priliva predmeta  u slučaju upražnjenog sudijskog mesta Sudija ima pravo prigovora na : -

godišnji raspored poslova

-

promenu vrste posla

-

odstupanje od redosleda u prijemu predmeta

-

ili oduzimanje predmeta ( u tom slučaju u istom roku i stranka ima pr na prig ) u roku od 3 dana od saznanja !

O tom prigovoru odlučuje : predsednik neposredno višeg suda A o prigovoru sudije Vrhovnog kasacionog suda odlučuje : Opšta sednica 18. VREDNOVANJE RADA SUDIJA Reguliše ga zakon o sudijama (značajno za napredovanje sudija). Organ nadležan za vrednovanje rada sudija je SAVET Čine ga troje sudija izabranih tajnim glasanjem na sednici svih sudija ( mandat 4 godine ) Savet se formira za sudije nižeg stepena u sudovima neposredno višeg stepena i to jedan savet na svakih 100 sudija. Dakle za vrednovanje rada sudija OSNOVNIH SUDOVA , savet se formira u VIŠIM SUDOVIMA ! Za vrednovanje rada sudija VIŠIH SUDOVA , formira se u APELACIONIM SUDOVIMA A za vrednovanje rada sudija APELACIONIH SUDOVA, savet se formira u VRHOVNOM KASACIONOM SUDU, Vrednovanje rada predsednika sudova – vrši KOMISIJA – koju formira VSS Ona odlučuje o prigovorima sudija Na ocenu njihovog rada Dok o prigovorima predsednika sudova odlučuje

12

VSS !! ** Prigovor se može izjaviti u roku od 15 dana od prijema odluke !!! Vrednovanje rada sudija mora biti obrazloženo i izražava se sledećim ocenama: 1. izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju 2. uspešno obavlja sudijsku funkciju 3. nezadovoljava 19. NESPOJIVOST SUDIJSKE FUNKCIJE SA DRUGIM FUNKCIJAMA Zakon o sudijama propisuje koje funkcije i službe sudija ne može obavljati dok obavlja sudijsku funkciju. Ne može obavljati funkciju niti službu u : 1. organima koji donose propise ( zakonodavni organi ) 2. organima izvršne vlasti 3. organima pokrajinske autonomije 4. organima jedinica lokalne samouprave Sudija ne može : - biti član političke partije / politički delovati - baviti se javnim / privatnim plaćenim poslom - pružati pravne usluge / savete uz naknadu Ne može vršiti ni druge poslove i službe, niti činiti postupke koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Ako sudija obavlja posao / službu za koje se može pretpostaviti da su nespojivi sa sudijskom funkcijom mora o tome pismeno obavestiti VSS ( te VSS odlučuje o tome da li je to zaista i oprečno dostojanstvu i nezavisnosti sudije i da li šteti ugledu suda ) Ako to ne učini predsednik suda podnosi disciplinsku prijavu protiv tog sudije !!! Van radnog vremena, bez odobrenja, sudija može: 1. da se bavi nastavnom i naučnom delatnošću uz naknadu 2. da obavlja nastavnu i naučnu delatnost u budućoj pravosudnoj ( tj u instituciji Nadležnoj za obuku u pravosuđu ) 20. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJE Sudija odgovara za disciplinski prekršaj ( Zakon o sudijama ) : 1. nesavesno vršenje sudijske funkcije 2. ponašanje nedostojno sudijske funkcije

13

ZOS taksativno navodi slučajeve disciplinskog prekršaja: 1. povreda načela nepristrasnosti 2. nezakazivanje ročišta i kašnjenje na njih 3. odugovlačenje postupka 4. kašnjenje u izradi odluke 5. prihvatanje poklona 6. upuštanje sudije u neprimerene odnose sa strankama i punomoćnicima 7. nepoštovanje radnog vremena Itd. Zakon posebno reguliše pojam teškog disciplinskog prekršaja - težak disciplinski prekršaj postoji ako je usled prekršaja :  došlo do poremećaja u vršenju sudske vlasti  došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo  došlo do zastarevanja predmeta  došlo do veće štete u imovini stranke  došlo do ponovljenog disciplinskog prekršaja ( ako je utvrđeno pravosnažno da je sudija 3 puta učinio bilo koji disciplinski prekršaj ) U slučaju teškog disciplinskog prekršaja pokreće se postupak za razrešenje sudije !!! Sankcije za disciplinsku odgovornost: 1. javna opomena (samo za prvi prekršaj) 2. umanjenje plate 50% do 1 godine 3. zabrana napredovanja do 3 godine Disciplisnki organi : 1. disciplinski tužilac 2. zamenici disciplinskog tužioca i 3. disciplinska komisija Ove organe imenuje : VSS ( iz reda sudija ) Disciplinski postupak pokreće : Disciplinski tužilac Vodi ga : Disciplinska komisija Postupak je : hitan i nejavan Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od GODINU DANA od dana kada je učinjen disciplinski prekršaj

14

Protiv odluke disciplinske komisije može se izjaviti žalba u roku od 8 dana , izjavljuje se Visokom savetu sudstva, i njegova odluka je KONAČNA !!! 21. SUDIJE POROTNICI Mogu biti svi punoletni državljani RS, dostojni funkcije porotnika i mlađi od 70 godina. Bira ih VSS na predlog ministra pravde na period od 5 godina + reizbor. Sudija porotnik ne može biti advokat, niti može pružati pravne usluge uz naknadu. I na njih se shodno primenjuju( kao i za sudije ) odredbe koje se tiču : -

udaljenja sa sudijske funkcije

-

nespojivosti sudijske funkcije sa drugim službama i poslovima

-

prestanka funkcije

Porotnik ima pravo na: - naknadu troškova - naknadu za izgubljenu zaradu - nagradu (utvrđuje ih VSS) Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje VSS !! 22. VISOKI SAVET SUDSTVA (VSS) ( položaj, nadležnost,organizacija i način rada ) Je organ koji garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudova. Ima 11 članova: 3 po položaju + 8 izbornih članova(bira ih Nar. skupš.) Članovi po položaju: 1. predsednik VKS (ujedno i predsednik VSS) 2. ministar pravde 3. predsednik odbora za pravosuđe Narodne sukpštine ( prestaje im funkcija člana saveta kad im prestane funkcija po onosvu koje su postali članom Saveta ) Izborni članovi saveta su : 1. 6 sudija sa stalnom sudijskom funkcijom 2. 1 advokat 3. 1 profesor Pravnog fakulteta Mandat je 5 godina + reizbor (ali ne uzastopno) – to ne važi za članove po položaju !!! Za vreme trajanja mandta, sudija, član saveta, ne može biti biran za sudiju drugog suda...

15

VSS donosi odluke većinom glasova. Ovlašćeni predlagači za izbor člana saveta su : 1. VSS ( predlagač sudija ) 2. Advokatska komora Srbije ( predlaže člana iz reda advokata ) 3. Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Srbiji ( predlaže člana iz reda profesora pravnog fakulteta ) Izborni članovi iz reda sudija se biraju iz sledećih sudova: 1. Jedan iz Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda. 2. Jedan iz apelacionih sudova 3. Jedan iz viših i privrednih sudova 4. Jedan iz osnovnih sudova 5. Jedan iz prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda 6. Jedan iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina ( kandidat može biti samo sudija koji obavlja sudijsku funkciju najmanje 7 godina ) ( Predsednik suda ne može biti član saveta ) Izbornim članovima Saveta prestaje funkcija : 1. Gubitkom radne sposobnosti 2. Istekom mandata 3. Ostavkom 4. Razrešenjem 5. Prestankom sudijske funkcije 6. Prestankom bavljenja advokaturom 7. Prestankom zvanja profesora pravnog fakulteta NADLEŽNOSTI VSS 1. bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije 2. odlučuje o prestanku, premeštaju i nespojivosti sudijske funkcije 3. imenuje sudije porotnike 4. donosi etički kodeks 5. određuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud 6. predlaže: - kandidate za 1 izbor sudija

16

- izbor i razrešenje predsednika suda i predsednika VKS - kandidate iz reda sudija VKS za sudije Ustavnog suda 7. predlaže budžet za rad sudova 8. odlučuje o imunitetu sudija itd 23. ISKLJUČENJE I IZUZEĆE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA Sudija je dužan da se uzdrži od suđenja kad postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. ZPP čl. 66 ( taksativno navedeni razlozi za ISKLJUČENJE sudije ) – Sudija će biti isključen iz suđenja ako : 1. je stranka / zakonski zastupnik / punomoćnik stranke 2. je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak 3. je akcionar preduzeća koje je stranka u postupku 4. mu je stranka / zakonski zastupnik / punomoćnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do 4-og stepena ili bračni supružnik ili srodnik po tazbini do 2-og stepena 5. je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke 6. ako između sudije i stranaka teče neka druga parnica 7. ako je u stečajnim postupku učestvovao kao stečajni sudija Izuzeće: Sudija može biti izuzet ukoliko postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost !! Do isključenja dolazi automatski dok se kod izuzeća cene okolnosti ( tj sud ceni da li su razlozi za izuzeće opravdani ) ISKLJUČENJE: čim sudija sazna za razloge, prekida svaki rad na predmetu i obaveštava predsednika suda koji predmet daje drugom sudiji. IZUZEĆE: sudija takođe prestaje sa radom i obaveštava predsednika suda koji odlučuje o izuzeću.Sudija može preduzeti radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Isključenje / izuzeće mogu tražiti i stranke. ZAHTEV su dužne podneti čim saznaju za razloge a najkasnije do zaključenja glavne rasprave (ako nije bilo rasprave do donošenja sudske odluke). Nije dozvoljen zahtev za izuzeće odnosno za isključenje :

17

1. kojim se uopšteno traži izuzeće svih sudija 2. o kom je već odlučeno 3. u kome nije dato obrazloženje zakonskih razloga ( nedopušten zahtev ODBACIĆE rešenjem sudija koji vodi postupak – protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna žalba ) Zahtev za izuzeće sudije višeg suda se može podneti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek! O isključenju / izuzeću odlučuje predsednik suda, a o isključenju / izuzeću predsednika suda odlučuje predsednik neposredno višeg suda. A o izuzeću predsednika VKS odlučuje sednica VKS Protiv rešenja o isključenju kao i protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće usvaja nije dozvoljena žalba! A protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće ODBIJA, nije dozvoljena posebna žalba ! Odredbe o isključenju i izuzeću primenjuju se i na sudije porotnike!!! 24. NADLEŽNOST SUDA ( pojam i vrste ) Pojam - Je pravo i dužnost suda da postupa u određenoj pravnoj stvari !! Vrste – Postoji više vrsta nadležnosti: 1. apsolutna 2. stvarna 3. mesna 4. funkcionalna APSOLUTNA NADLEŽNOST – za rešavanje konkretnog GP spora ndležan SUD, a ne neki drugi državni organ ! ( Međunarodna apsolutna nadležnost – znači da je domaći sud nadležan za suđenje u sporu sa međunarodnim elementom. Ona je određena zakonom ili međunarodnim ugovorom ) STVARNA NADLEŽNOST – je nadležnost prema vrsti suda (ZPP čl. 28 kaže: sudovi sude u parničnom postupku u granicama svoje stvarne nadležnosti određene zakonom !!! ) Ona je određena : Zakonom o uređenju sudova MESNA NADLEŽNOST – je razgraničenje nadležnosti prema teritorijalnom principu.

18

Pravilima o mesnoj nadležnosti se određuje koji će stvarno nadležni sud postupati u konkretnoj pravnoj stvari. FUNKCIONALNA NADLEŽNOST ( instanciona ) – je specifična vrsta stvarne nadležnosti. Pomoću nje se određuje nadležnost sudova za postupanje po pravnim lekovima. Tj vrši se razgraničenje između sudova prvog, drugog i trećeg stepena. 25. DUŽNOST SUDA DA PAZI NA SVOJU NADLEŽNOST Čim primi tužbu sud je dužan (ex offo) da oceni da li je nadležan za rešavanje konkretnog spora. Na svoju apsolutnu i stvarnu nadležnost sud pazi u toku celog postupka. Ako oceni da za rešavanje konkretnog spora nije nadležan sud već neki drugi organ, oglasiće se nenadležnim i odbaciće tužbu !!! O mesnoj nadležnosti sud vodi računa ex oficio samo ako je u pitanju isključiva mesna nadležnost dok na ostale vrste mesne nadležnosti pazi samo po prigovoru stranke. Ako sud prilikom ispitivanja tužbe ili u toku postupka utvrdi da je za rešavanje spora nadležan strani sud, oglasiće se nenadležnim i odbaciće tužbu !! Od pravila da sud vodi računa o svojoj stvarnoj nadležnosti U TOKU CELOG POSTUPKA, postoje izuzeci, npr : Ako Viši sud propusti( na pripremnom ročištu ili prvom ročištu za glavnu raspravu,dakle pre upuštanja tuženog u meritorno raspravljanje o glavnoj stvari ) da se oglasi nenadležnim za spor iz nadležnosti osnovnog suda, u kasnijoj fazi postupka sud se ne može oglasiti stvarno nenadležnim, ni po službenoj dužnosti ni po prigovoru stranke – isto važi i za mesnu nadležnost!!! 26. ZADRŽAVANJE NADLEŽNOSTI Sud koji je stvarno i mesno nadležan u vreme podizanja tužbe ostaće i kasnije nadležan ukoliko se promene okolnosti od kojih zavisi nadležnost suda (npr. tuženi u toku postupka promeni prebivalište). Međutim, ako tužilac povisi tužbeni zahtev tako da prema vrednosti predmeta spora nije više nadležan osnovni već viši sud, sonovni sud se mora oglasiti stvarno nenadležnim i predmet ustupiti višem(nadležnom) sudu. – međutim ako tužilac u sporu pred višim sudom smanji

19

tužbeni zahtev tako da bi sada bio nadležan osnovni sud, parnica će se nastaviti pred višim sudom i neće doći do ustupanja predmeta osnovnom sudu ( iz razloga procesne ekonomije )!! + čl 18 zpp ( dopuniti tek kad sve naučim )- pročitati informativno.. 27. PRIVLAČENJE (ATRAKCIJA) NADLEŽNOSTI

Po pravilima o atrakciji ako se pred jednim sudom vodi određeni spor, a pojavi se potreba da se pokrene i drugi spor koji je u izvjesnoj vezi s ovim koji se već vodi, tada će nadležnost suda pred kojim se vodi spor, privući ovaj drugi spor iako taj sud mozda ni nije nadležan ( mesno ili svtarno i mesno ). Razlozi za primjenu pravila o atrakciji su procesna ekonomija i efikasnost, te pravna sigurnost. Atrakcija može biti: - potpuna – obuhvata stvarnu i mesnu nadležnost - nepotpuna - obuhvata samo mesnu nadležnost Primer atrakcije : brakorazvodni spor i spor za izdržavanje Ima jos u knjizi na str 97. ( za sada preskačem )

20

21

22

23