gpp skripta druga prvi deo.docx

1.Znacaj I zadaci gradjanskosudskog postupka

ZNACAJ -Pravni poredak cine: materijalnopravne I procesnopravne norme. -U oblasti gradjanskog prava, materijalnopravne norme uredjuju nastanak, promenu I prestanak gradjanskopravnih odnosa (subjektivnih gradjanskih prava I obaveza). Po pravilu subjektivno pravo ili pak, gradj.pravna obaveza nastaju kada se steknu sve cinjenice koje su nuzne za ostvarenje dispozicije materijalnopravne norme. npr. Kupac I prodavac zakljucuju ugovor o prodaji kompjutera.Kupac prema prodavcu ima pravo da zahteva predaju kupljene stvari, a prodavac prema kupcu ima pravo da zahteva placanje kupoprodajner cene. -U praksi se cesto desava da pravni subjekti ne udovolje obavezama koje im namece materijalno pravo.(npr.iz razloga sto osporavaju postojanje prava drugog, ili tvrde da je ono prestalo –Prodavac nece da preda stvar kupcu,jer osporava njegovo pravo da potrazuje predaju stvari) -U ovakvoj situaciji civilizovani pravni poreci nacelno ne dozvoljavaju samopomoc. -Pravni subject koji smatra da mu pripada kakvo subjektivno pravo ne moze, osim u izuzetnim slucajevima predvidjenim zakonom (npr.nuzna odbrana, krajnja nuzda, dozvoljena samopomoc), das am ostvari ono subjektivno pravo za koje smatra da mu pripada. -Primena samopomoci imala bi za posledicu primenu zakona jaceg, odn. primenu nekontrolisane sile pojedinca, pa samim tim I stanje narausavanja drustvenog mira I nastupanje haosa. -S obzirom da je samopomoc zabranjena pravni poredak mora da sadrzi norme kojima pravnim subjektima omogucava da ostvare svoje subjektivno pravo.Subjektima prava mora da se obezbedi pravna zastita, tj.pravo da nma odredjeni nacin izdejstvuju da se njihova subjektivna prava postuju I ostvaruju. -Taj dr.nacin za postovanje I ostvarivanje subjektivnih prava jeste gradjanski sudski postupak- zakonom uredjen postupak pred redovnim sudovima pred kojima se odlucuje o postojanju I ostvarivanju subjektivnih prava I pravnih ovlascenja in concreto. -Dakle, pravnu zastitu subjektima prava pruza sud. Npr.Kupac tuzbom moze da se obrati sudu I zahteva da sud obaveze prodavca da mu preda stvar u drzavinu. -Dakle, pravni subjekat koji smatra da je njegovo subjektivno pravo povredjeno ili, pak, da prema drugom pravnom subjektu ima pravno ovlascenje moze pred redovnim sudom podici

tuzbu I zahtvati da mu pravni poredak pruzi pravnu zastitu.Tada je zadatak redovnih sudova da u gradjanskom sudskom postupku odluce da li je tvrdnja navedena u tuzbi osnovana. -Najcesce se pravna zastita zahteva zbog povrede prava, ali je moguce da postoje I stanja u kojima nema povrede prava,ali je ugrozen pravni interes,odn.imovinskopravna pozicija pravnog subjekta. Npr.Kupceva supruga trazi od suda da utvrdi da ugovor koji je kupac zakljucio sa prodavcem ne proizvodi pravna dejstva I da je ne obavezuje.

-Sud je duzan da u gradj.sudskom postupku,na osnovu pravila materijalnog prava utvrdi da li je odredjeno subjektivno pravo nastalo,promenjeno ili prestalo.Sud ne moze da odbije da resava I odlucuje o povredama subjektivnih prava,jer gradjaninu prema drzavi (a prvenstveno prema njenim sudovima) pripada pravo (javnopravno ovlascenje) na pravnu zastitu. -Zadatak suda je dakle da utvrdi da li je tacna tvrdnja subjekta prava da mu je odredjeno subjektivno pravo povredjeno ili ugrozeno, ted a o tome donese odluku I pruzi mu pravnu zastitu.Kada odluka suda ne moze vise da se pobija, stice svojstvo pravno snaznosti I postaje obavezujuca za stranke. -Ako duznik koji je odlukom suda obavezan na kakvu cinidbu,trpljenje odn.propustanje I nakon sto je odluka suda postal pravnosnazna, ne zeli dobrovoljno da izvrsi svoju obavezu, tada poverilac moze u izvrsnom postupku da realizuje svoje pravo inkorporisano u sudskoj odluci, koristeci drzavni monopol sile. -Drzava poseduje neogranicen monopol u prinudnom izvrsenju odluka u kojima se resave o povredi ili ugrozavanju subjektivnih gradjanskih prava -Medjutim ovaj monopol nije potpun u postupku utvrdjivanja povrede subjektivnih gradjanskih prava,jer pored sudova sporove mogu da resavaju I privatnopravne arbitraze.Takodje spor moze da se resi I van svakog zakonom uredjenog postupka- medijacijom.(potice iz anglosaksonskog prava).Za razliku od gradjanskog sudskog postupka cija je sustina u utvrdjivanju povrede ili ugrozavanja subj.prava,sustina medijacije je u racionalnom I brzom resenju spora. ZADACI -Zadaci gradjanskog sudskog postupka proizlaze neposredno iz obaveza drzave prema subjektu prava na pruzanje sveobuhvatne pravne zastite za slucaj povrede ili ugrozavanja njegovih subjektivnih prva. 1.Clan 1.ZPP odredjuje da je prvenstveni zadatak gradjanskog sudskog postupka da pruzi pravnu zastitu za povredjena subjektivna prava. -Kako je obaveza drzave da pruzi pravnu zastitu sveobuhvatna, ona ne obuhvata samo obavezu da se u postupku utvrdi povreda,odnosno ugrozavanje subj.prava vec I obavezu dad a se subj.pravo ili ovlascenje izvrsi uz primenu drzavnog monopola sile.

2.Drugi zadatak gradj.sudskog postupka proizlazi iz njegovog primarnog.Svaka povreda ili ugrozavanje subjektivnog materijalnog prava ujedno predstavlja I ugrozavanje objektivnog privatnopravnog poretka,stoga gradjanski sudski postupak u krajnjoj liniji ima zadatak da ocuva integritet privatno prav.poretka 3.Treci zadatak je funkcionalnog karaktera.Privatnopravni poredak moze da se ocuva ako su odluke sudova u f.ji ostvarenja materijalnopravne pravicnosti, tako da je dalji zadatak gsp da obezbedi ostvarenje materijalnopravne pravicnosti prilikom odlucivanja o povredi ili ugrozavanju subj.gradj.prava. 4.Cetvrti zadatak gsp jeste obezbedjenje pravne sigurnosti u okvirima objektivnog pravnog poretka.Konacnim resenjem spornih situacija ostvarjuje se pravna sigurnost,te se uspostavlja socijalni mir. -Ovaj zadatak gsp medjutim moze da ostvari samo ako se odlukama sudova ostvaruje materijalnopravna pravicnost,odn.ako one pocivaju na istinito utvrdjenim cinjenicama.

-Krajem 19.veka, u vreme velikih kodifikacija gsp,gsp je shvacen primarno kao sredstvo za zastitu gradjanskih subjektivnih prava, pri cemu je polozaj suda sveden na ulogu neutralnog posmatraca.(ovo je primarni zadatak gsp I danas u ang.-saks.pravnim sistemima) -Na suprotnoj strani su tzv. Socijana ucenjao gsp.Prema tim ucenjima primarni zadatak gsp je ostvarivanje socijalnog mira I odrzavanje objektivnog privatnopravnog poretka. -Pocetak 21. Veka obelezava povratak gsp na model I zadatke koji su bili primarni u 19. veku.Odgovornos za tok postupka se stavlja primarno u ruke stranaka. Akcenat je stavljen na brzom I efikasnom sprovodjenju postupka(pravosudje mora da bude efikasno I brzo, a ako je moguce I pravicno) -Ova poslednja tendencija u razvoju zadataka gsp nije rezultat uticaja doctrine, nego pravne ppolitike I pritiska koji na drzave vrsi Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kaznjavajuci ih zbog nenefikasnog rada I povrede garancija sadtzanih u ckanu 6Evropske konvencije o ljudskim pravima I osnovnim slobodama, koje se odnose na donosenje odluke u “razumnom” roku. -Tako,poslednje reforme gsp koje su vrsene u Evropi, vrsene su iskljucivo u cilju da se gsp ubrza.Prisutna je I tendencija ka “amerikanizaciji” gsp. -Ostaje da se vidi da li ce ovakve reforme postici svoj cilj ili ce proizvesti suprotan efekat.

STRUKTURA GRADJANSKOG SUDSKOG POSTUPKA -Prema ustaljenom shvatanju kod nas, gsp se deli na: 1.parnicni postupak

2.vanparnicni postupak i 3.izvrsni postupak -Parnicni postupak jeste kognicioni postupak.U njemu se raspravlja I utvrdjuje da li je istinita tvrdnja subjekta prava da je njegovo privatno subjektivno pravo povredjeno ili ugrozeno. -U parnicnom postupku sud je duzan da raspravi I utvri sva cinjenicna I pravna pitanja, ted a donese odluku o tome da li je tvrdnja jednog ucesnika u postupku osnovana I da li mu je pripadajuce subjektivno pravo povredjeno ili ugrozeno. -U vanparnicnom postupku sudovi najcesce uredjuju tzv. gradjanska stanja tj. uredjuju gradjanskopravni status fizickih lica, staraju se o uprvljanju I likvidaciji imovinske mase,kao sto je to zaostavstina I sl. -Dakle vanparnicni postupak nije homogeny s obzirom na zadatke I ciljeve.Radi se zapravo o skupu razlicitih postupaka od kojih svaki ponaosob ima svoj cilj I zadatak.Svim vanparnicnim postupcima je medjutiom zajednicko da se u njima uredjuju gradjanskopravna stanja pred redovnim sudovima. -Lice koje je obavezano odlukom suda ne mora dobrovoljno da izvrsi obavezu koja je sadrzana u toj odluci.u toj situaciji poverilac koji je oznacen u pravnosnaznoj I izvrsnoj odluci suda moze da inicira tzv. izvrsni postupak ,od.postupak u kome ce se uz upotrebu monopola drzavne sile duznik prinuditi da postupi po odluci suda donetoj u kognicionom, parnicnom postupku.

GRADJANSKO PROCESNO PRAVO - Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava.(kao uostalom I sva druga.procesna prava) - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. -U tom smislu se ranije govorilo o gpp kao o cistom tehnickom,formalnom pravu. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava,tako da o tehnickom pravu ne moze da bude govora. - Zadatak ove pravne discipline je daleko znacajniji,a to je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka.

2.Spor I parnica

- Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu prava I to javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u medjusobnoj interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. -Prilikom odlucivanja sud je vezan za primenu gradjanskog materijalnog prava, tako da se I pojmovi gradjanskog materijalnog prava koriste u gradjanskom procesnom pravu.Medjutim, oni imaju sasvim razlicito znacenje I sasvim razlicito dejstvo. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom pravu i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku-one ce biti nistav jedino ako su suprotne javnom poretku ). - Posto gpp sluzi ostvarenju I zastiti subjektivnih gradjanskih prava, sasvim je logicno da princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. -Ako tuzilac povuce tuzbu ili se odrekne tuzbenog zahteva, tada parnica vise ne moze da se odvija mimo njega I protivno njegovoj volji.Takodje kada stranke u postupku zakljuce poravnanje, okoncava se parnica.Kada tuzeni prizna tuzbeni zahtev, sud po pravilu to uvazava I donosi odluku u korist tuzioca.

SPOR I PARNICA -Kada ZPP u clanu 1. govori o sporu (sudovi resavaju gradjanskopravne sporove, pruzaju pravnu zastitu titularima gradjanskih subjektivnih prava),pod tim smatra takav zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada

odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. -S obzirom da je samopomoc zabranjena, titular subjektivnog prava mora da se obrati sudu I zatrazi pravnu zastitu zastitu za nacvodnu povredu svog subjektivnog prava koja je dala povod za spor.Sud daje konacno matrijalnopravno resenje za sporni odnos. - Sporovi se resavaju u parnici, dakle u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka-u tom sl. izmedju supruznika ne postoji spor, ali se ipak o zahtevu za pruzanje pravne zastite vodi parnica sa ciljem da sud donese odgovarajucu odluku. )

3.O pravnoj prirodi parnice

-Predajom zahteva za pruzanje pravne zastite (tuzbe) sudu jos uvek se nije uspostavila parnica.U ovom momentu uspostavljen je samo pravni odnos izmedju tuzioca I suda I poceo je da tece postupak.Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom. -Tek u momentu kada sud dostavi tuzbu tuzenom, pocinje da tece parnica, tacnije osim inicijalnog odnosa (izmedju tuzioca I suda) uspostavlja se I procesnopravni odnos izmedju tuzioca I tuzenog I izmedju suda I tuzenog. -Tako parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica pocinje da tece u momentu kada sud dostavi tuzbu tuzenom,a okoncava se u momentu kada sud donese odluku o sporu, koja vise ne moze da se pobija ili u nekom

drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ).

- Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Tako nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Vazno je napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera pa ni sud, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka, koja se odlucila na necinjenje, izgubi spor. - Zato I kazemo da se procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. -Jedina obaveza u parnici u pravnom smislu reci nastaje za sud,koji je duzan da strankama pruzi pravnu zastitu.

DRUGA SHVATANJA O PRAVNOJ PRIRODI PARNICE - O parnici se govori i I kao o pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj. teorije su danas neprikladne za objasnjenje parnice zbog uticaja EKLJP nag sp. -Teorija o parnici kao pravnom polozaju negira parnicu kao odnos zbog toga sto navodno izmedju stranaka I suda a jos manje izmedju samih stranaka postoji bilo kakav pravni odnos.Naprotiv, stranke se pre podnosenja tuzbe nalaze u jednoj pravnoj situaciji, posle podnosenja tuzbe u drugoj,a u toku parnice preduzimaju procesne radnje sa ciljem da ostvare procesnu situaciju u kojoj bi se donela presuda u korist jedne od njih. -Dakle, stranke nemaju nikakav procesni teret niti pak obaveze da preduzimaju parnicne radnje, vec samo mogucnost da to cine. S druge strane,sud nije u obavezi prema strankama iz bilo kakvog procesnog odnosa ,vec je obavezan da preduzima procesne radnje jer ga na to obavezuje Ustav I zakon.

-Ucenje o parnici kao razvoju jos vise naglasava da je parnica niz sukcesivnih polozaja I stanja.S obzirom da se parnicne radnje preduzimaju u vremenu, to je I parnica konstantan, sukcesivan razvoj I preobrazaj procesnih radnji u procesna stanja. -Razlikuje se spoljasnji I unutrasnji razvoj parnice.Spoljasnji razvoj se odnosi na preduzimanje pojedinih parnicnih radnji u vremenu I ogleda se u njenim stadijumima.Unutrasnji razvoj se ogleda u sdrzini pojedinih procesnih radnji procesnih subjekata. - Sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj ni teorijski ni prakticni.

4. Pravo na pravnu zastitu

-S obzirom da zakon zabranjuje samopomoc,postavlja se pitanje kome, prema kome I u kom obimu pripada pravo na sudsku zastitu.Dakle,da li svaki pravni subject, koji smatra da mu je subjektivno pravo povredjeno ili ugrozeno, moze da se obrati sudu I trazi zastitu svog prava?Da li sam sud ima kakvu obavezu prema subjektu koji od njega trazi zastitu I u kom obimu? A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno.O tome da li je zahtev osnovan odlucuje iskljucivo sud. - Za podnosenje tuzbe,tj. postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da odbije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. -ovakva duznost suda proizlazi iz clana 6. EKLJP kao I iz Ustava kojim se jemci jednaka zastita prava u postupku pred sudom ili dr. organom ili organizacijom. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslova- procesnih pretpostavki.

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave jasnu razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. -Po njoj se ovo pravo sastoji u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. -Pravo na pravnu zastitu shvaceno u smislu pravozastitnog zahteva pripadalo bi samo onoj stranci na cijoj strani su se ispunile sve procesnopravne I materijalnopravne predpostavke za donosenje sudske odluke u njenu korist. - Dakle, tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje.

- Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt.(zbog toga I naziv teorija o apstraktnom pravu na pravnu zastitu.) -Ranije je ovom ucenju prebacivano da izjednacava pravo sa obicnom mogucnoscu, s obzirom da svaki pravni subjejkt nezavisno od materijalnopravnog ovlascenja, moze da aktivira delkatnost suda. -Savremeno gledano pravo na pravnu zastitu ima status ljudskog prava. Pa se zbog toga pravo na pravnu zastitu ne iscrpljuje samo vrsenjem ovlascenja pojedinca prema drzavi.Ono sluzi I ostvarenju visih pravnih principa,pre svega principa vladavine prava. - Zato ponekada pravo na pravnu zastitu nije samo stvar pojedinca.Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava.S druge strane odricanje od vrsenja pojedinih modaliteta ovog prava je dopusteno, ali pod strogo odredjenim uslovima. -Medjutim,u poslednjoj deceniji je I teorija o pravu na pravosudje dovedena u pitanje.Jer se postavlja pitanje kakav benefit ima gradjanin, ako mu sud odbaci tuzbu zbog nepostojanja neke od procesnih predpostavki.U tom smislu, teorija I sudska praksa, sve vise shvata pravo na tuzbu kao pravo na presudu- apstraktno pravo na pravnu zastitu.

V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS -Iz Ustava I ZPP proizlazi da pravni system R.Srbije jasno razlikuje pravo na pravnu zastitu od subjektivnih prava I materijalnopravnih ovlascenja.Iz ovoga kao I iz clana 6EKLJP proizlazi da subject prava ima prema sudu, tj.prema drzavi, javnopravno ovlascenje da zahteva zastitu prava.S druge strane, nasuprot ovom ovlascenju, na sudu tj. drzavi lezi obabveza da ovako trazenu zastitu pruzi. - Dakle,normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

Monisticka shvatanja o pravu na pravnu zastitu

-U Evropi monisticka shvatanja o pravu na pravnu zastitu pocivala sun a shvatanjima rimskog prava o identitetu ius I action .Na osnovu toga, procesnopravni pojmovi su se objasnjavali kategorijama gradjanskog materijalnog prava..U tom smislu, pravo na pravnu zastitu je predstavljalo samo jedan vid subjektivnog materijalnog prava. -Dakle, prema ovim shvatanjima pravo na pravnu zastitu je pripadalo samo titular subjektivnog materijalnog prava ili pravnog ovlascenja. -U anglosaksonskim pravnim poretcima, sistem zastite gradjanskih subjektivnih prava I danas pociva na jedinstvu ius I action, tako da zapravo nema subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja ako iz tog prava ne izvire pravo na tuzbu. 5. Gradjanski sudski postupak i upravni postupak

- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa. -Nadleznost gradjanskog suda u navedenim pravnim stvarima moze da izostane samo kada je za resavanje sporova u ovim stvarima zakonom predvidjena neka druga vrsta postupka,npr.upravni postupak. -Razgranicenje nadleznosti suda I upravnih organa je od primarnog znacaja za odvijanje gradjanskog sudskog postupka. - Naime, sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda.

5.1 Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari

KRITERIJUMI ZA RAZGRANICENJE - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. -Prema clanu 1. ZOUP ,drzavni organ resave o subjektivnom pravu ili obavezi ili interesu fizickog ili pravnog lica u upravnim stvarima.S toga jedno subjektivno pravo ili obaveza moze,

po svojoj pravnoj prirodi da bude gradjanskopravnog karaktera, ali da se organ uprave oglasi nadleznim za njegovo resavanje u upravnom postupku, I obrnuto. -Jedini pouzdani nacin za odredjene nadleznosti jednog ili drugog drzavnog organa jested a zakon sam predvidi vrstu postupka u kome ce se resavati o jednoj pravnoj stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Dakle, ovde je odlucujuca pravna priroda spornog odnosa. - Pravna priroda se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Medjutim, ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud Republike Srbije. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: 1) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. 2) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). 3) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos.

- Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja, upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda, takav upravni akt je nepostojeci. - Obrnuto, kada gradjanski sud resi upravnu stvar, odluka suda moze da se pobija zalbom.

5.2 Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku

- U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari. - Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar, ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom sudskom postupku. - Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka, ocinstva i materinstva. - Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njihove pravnosnaznosti. - Medjutim poseban problem nastaje kada je upravni organ vec doneo svoju odluku o predhodnom pitanju kao o glavnoj stvari. -Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti, a to proizlazi a contrario iz clana 12. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. -osim toga interna harmonija odlucivanja zahteva da gradjanski sud I upravni organ medjusobno uvazavaju sudske odluke I upravne akte koje su ovi organi doneli, svaki u u okviru svoje nadleznosti. -Tako,organ uprave obavezuje preobrazajna odluka suda o razvodu braka,kada odlucuje o razrezu poreza,dok je s druge strane gradjanski sud vezan preobrazajnim aktima upravnog organa.

- Tako,kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet, ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. - Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom upravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. EKLJP. - Prema praksi suda u Strazburu, obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku, dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije.

5.3 Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom

- Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. - U ovom situacijama, ponosenje zahteva, najcesce organu uprave, predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka. - Ovakvi obavezni pokusaji ostvarivanja naknade vanugovorne stete pred drugim organima,a ne pred sudom predvidjeni su u sl. slucajevima: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru, a krivicni postupak je obustavljen. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se obrati Ministarstvu pravde pre podnosenja tuzbe sudu. b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. Ovde je potrebno I obavezno prvo podnosenje zahteva nadleznim vojnim organima,koji odlucuju o osnovanosti zahteva za naknadu stete. - Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca od dana podnosenja zahteva, osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred gradjanskim sudom. -Pored ovih pojedinacnih sl. ZPP sadrzi I generalno pravilo kojim limitira pravo na tuzbu. -Ako tuzilac, naime, zeli da podnese tuzbu protiv drzave Srbije, duzan je da pre podnosenja tuzbe,podnese zahtev Republickom javnom pravobraniocu u vidu predloga za mirno resavanje spora.Predlog mora da sadrzi sve nuzne sastojke tuzbe. -Norma proizvodi kako procesno pravna tako I materijalno pravna dejstva. -Procesno gledano, obaveza podnosenja predloga za mirno resavanje spora predstavlja posebnu procesnu predpostavku.Dakle, ako je tuzba podneta pre nego sto je zahtev za mirno

resavanje spora dostavljen Republickom javnom pravobraniocu, ona se odbacuje kao nedopustena. -Republicki javni pravobranilac moze da predlog prihvati,u kom slucaju su stranke zapravo zakljucile poseban ugovopr koji ima snagu izvrsne isprave.s druge strane javni pravobranilac moze da predlog odbije, ila da pak uopse ne odgovori na predlog potencijalnog tuzioca.Zakon predvidja rok za odgovor koji iznosi 60 dana.Ako on bezuspesno protekne, smatra se da predlog za mirno resavanje spora nije prihvacen, te je time procesna smetnja za podnosenje tuzber sudu otklonjena. -Ova norma ZPP se mutatis mutandis primenjuje I na tuzbe koje bi trebalo podneti protiv jediniva lok.samouprave I terit.autonomije, stim sto se u tim sl. predlog za mirno resavanje spora podnosi ndleznom Javnom pravobranilastvu. -Obaveza obracanja org.uprave radi mirnog resavanja sporova, pre podnosenja tuzbe sudu nije nepoznata ni drugim pravnim sistemima.

6.Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak

Uopste -Razgranicenje gradjanskosudskog I krivicnog postupka ne nailazi na vece teskoce,jer su predmet I ciljevi oba postupka bitno razliciti. - Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. -Ova razlika se ne zamagljuje cak ni kada oba postupka pocivaju na istom zivotnom dogadjaju.

A) Sustinske razlike izmedju krivicnog I gradjanskog sudskog postupka - Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi. - Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice, tj. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak,on se uvek pokrece ex officio ). - Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio jer je po zakonu duzan da goni izvrsioce k.delaa, a izuzetno moze i osteceni da pokrene k.postupak za uglavnom laksa krivicna dela,kao sto su uvreda,kleveta I sl.

-Gradjanski sudski podstupak , videli smo, pociva na dispozicionoj maksimi.Stranke ne samo da po svojoj inicjativi pokrecu postupak, vec I stavljaju sudu na raspolaganje cinjenicnu gradju na osnovu koje on meritorno odlucuje.Takodje, stranke po pravilu mogu svojim tuzbenim zahtemom slobodno da raspolazu tokom citavog trajanja postupka. - U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima, vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. - Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke, bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu. - Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni, nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu, ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama, odnosno da drzavni tuzilac npr. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja.

B) Tacke dodira gradjanskosudskog I krivicnog postupka ADHEZIONI POSTUPAK - U okviru krivicnog postupka, osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela, tj. da odluchi i o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete, povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. - Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka, ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. -Premda je vodjenje adhezionog postupka pozeljno sa stanovista unutrasnje harmonije odlucivanja, osteceni moze ali nije duzan da istakne svoj imovinskopravni zahtev u k.postupku. -Ako se za to odluci zahsniva se parnica,kada su naravno ispunjene sve opste pprocesne predpostavke za vodjenje spora.Dejstva ovakve parnice u adhezionom postupku, jedbaka su dejstvima parnice koja je pokrenuta pred gradjanskim sudom - Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak, ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. - Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku. - Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku, samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. -U pogledu visine naknade stete, sud u adhezionom postupku nije vezan novcanim iznosom koji je utkan u bice k.dela.On moze da dosudi visi, ali I manji iznos naknade.

- Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka, sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. -Takodje, k.sud moze I samo delimicno da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog, a da ga uputi da visak zahteva ostvaruje pred grajanskim sudom. -Osudjeni ima pravo na zalbu protiv presude k.suda donete u adhezionom postupku.Takodje, osudjeni pa I njegovi naslednici, mogu da pobiju pravnosnaznu odluku k.suda u ovom delu vandrednim p.sredstvima. - Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom se upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici.

Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku - Nacelno, gradjanski i krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima, koja po pravilu, spadaju u nadleznost drugog suda. - Npr. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca, ali moze i da prekine postupak, ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu I obrnuto.

7.Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku

-K rivicni I gradjanski sudovi premda cine deo jedinstvenog pravosudnog sistema, nezavisni su da odluce o svim pravnim pitanjima koja se javljaju u postupku pred jednim,odn. drugim sudomTakodje videli smo da se ta nzavisnodt prostire I na resavanje tzv.predhodnih pitanja za cije resavanje bi , po redovnom toku stvari, bio nadlezan drugi sud. - Medjutim, jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti, kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsti sudskog postupka . Npr.Optuzeni O je pravnosnazno osudjen u krivicnom postupku zbog toga sto je s naneo teske telesne povrede.Nakon toga S podnosi gradjanskom sudu tuzbu i u parnici zahteva naknadu stete od O.Medjutim, O se brani I istice da nije izvrsilac k.dela. - Dakle,tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ).

-O tome, da li je gradjanski sud u ovakvim situacijama vezan odlukom k.suda postoje razlicita resenja u uporednom pravu. -U nasem pravu preuzeto je austrijsko resenje, tako da se cini razlika izmedju situacije kada je k.sud doneo osudjujucu I oslobadjajucu presudu. - Prema clanu 13. ZPP, gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: 1.vezan je u pogledu postojanja k.dela 2.vezan je u pogledu postojanja k.odgovornosti ucinioca -Dakle, u gornjem primeru posto je O (tuzeni), posto je osudjen u k.postupku, ne moze u parnici da osporava da nije pocinio k.delo za koje je osudjen, niti pak moze da osporava da nije vin. -Obrnuto,ako je k. sud doneo oslobadjajucu presudu,tada gradjanski sud nije vezan ovom presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja k.dela I vinosti ucinioca pred k.sudom. 1. u pogledu postojanja krivicnog dela. - U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede, osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca, postojanje protivpravnosti, postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice, kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela. - Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. - Obrnuto, gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. - On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena, ali ne i njenom visinom, ako ona ne cini obelezje krivicnog dela. 2. u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. - Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno, gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog. - Takodje, ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice, trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda, narocito u situacijama kada mogucnost i obim naknade stete zavise od vrste krivice. -Gradjanski sud je vezan konstatacijama k.suda, samo onda kada su one sadrzane u tenoru osudjujuce presude.

-Ako je k.sud,naprotiv o obelezijima k.dela odlucivao kao o predhodnom pitanju u obrazlozenju svoje presude, tada ono nije obuhvaceno pravnom snagom presude I ne obavezuje gradjanski sud. -Dejstvo presude k.suda na gradjanski postupak ne primenjuje se po analogiji I na resenja prekrsajnih sudova.

8. Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku

-Za razliku od situacioje(predhodne) kada se zahtev za zastitu subjektivnog prava izvodi iz istih cinjenica koje ujedno predstavljaju I krivicno delo, moguce je da materijalno pravo vezuje nastanak, promenu ili gubitak odredjenog subjektivnog prava ili ovlascenja za postojanje odredjenog krivicnog dela. - Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi, izmedju ostalog, i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu, njegovom detetu… - Ako presude krivicnog suda nema, gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. - Ako je krivicni sud presudio ( osudjujuce pa cak I oslobadjajuce ), gradjanski sud je vazan tom odlukom.

9. Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine. - Npr. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke.

Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku

- Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja, kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti, prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. - To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). -Npr.Krivicni sud je vezan presudom gradjanskog suda o postojanju ocinstva,kada odlucuje o k. Odgovornosti putativnog oca zbog k.dela neplacanja alimentacije. - Npr. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje, on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. -Obrnuto,ako u gradjansko sudskom postupku nije pravnosnazno odluceno o pitanju koje se javlja kao predhodno u krivicnom postupku, krivicni sud moze sam da donese odluku o pitanju gradjanskopravne prirode.

10. Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupka

UOPSTE -Jos su Rimljani razlikovali u okviru gradjanskog sudskog postupka parnicni i vanparnicni postupak. -I zaista predmet gradjanskog sudskog postupka ne mora uvek da bude spor,jer je gradjanski sud duzan da pravnim subjektima pruzi pomoc konkretnom resenjyu njihovih statusnih stvari, da uredi druge pravne odnose izmedju pravnih subjekata koji se tice zastite njihovih licnih i imovinskih interesa, ali i interesa uspostavljanaja pravne sigurnosti i zastite nekih opstih vrednosti. - U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi, vec se on pokrece, u prvom redu, radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata.

Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupka - Vanparnicni postupak nije homogen,vec postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku; lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti...).

- Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka, onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak, gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka. - Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca, pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni, onda ce on biti takav, i obrnuto. - Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari, onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku, posto nema spora, tj. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. - Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari, kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika, kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. - Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku, a ponekad to cini sudska praksa, kao sto je to slucaj kod egzekvature (postupka priznanja i izvrsenja stranih sudskih i arbitraznih odluka). -Inace neprave vanparnicne stvari mogu da se rasprave i po pravilima pranicnog postupka,jer iako ne postoji spor, postoje suprotstavljeni interesi ucesnika u postupku. - Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. - Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo, gde se parnicni postupak nazivao spornim, jer se pokretao protivno volji tuzenog, dok se vanparnicni nazivao voljnim,jer su ucesnici voljno istupali pred sud da bi uredili medjusobne pravne odnose. - Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu, resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. - Ova teorija nija sasvim konsekventna, jer parnica moze da se pokrene, a da spor ne postoji; -Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji, ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. - Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. -Za razliku od parnicnog u vanparnicnom postupku ucestvuje vise lica koja u pravim vanparnicnim stvarima nemaju, a u nepravim vanparnicnim stvarima imaju suprotstavljen interes. -U Nemackoj pravnoj teoriji se prilikom teorijskog razlikovanja parnicnog ivanparnicnog postupka akcenat stavlja na ciljeve i metode jednog i dr.postupka. -Cilj vanparnicnog postupka je prevencija povrede subjektivnih prava, tako da u njima preteze javni interes.

-S druge strane, cilj parnicnog postupka je u neku ruku represivni, jer se pokrece nakon sto je doslo do povrede subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja, te u prvom redu ima u vidu zastitu privatnopravnih interesa. -Sobzirom na nedostatke teoretskih pristupa, oni mogu da se koriste kao dopunski, ako zakonodavac nije izricito klasifikovao jednu pravnu stvar u vanparnicni, odn. parnicni postupak. -Po pravilu postojanje spora je argument da se za njegovo resenje oglasi nadleznim parnicni sud, dok je postojanje potrebe prevencije povrede subj. Prava ili ovlascenja signal da se radi o vanparnicnoj stvari. -Takodje, u sumnji, treba uzeti da se o jednoj pravnoj stvari resava u parnicnom postupku.

B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti, dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ), dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka. v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima, dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj. dispozicija ucesnika je bitno uza)

11.Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka

- Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti, odnosno nenadleznosti, tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. - To ima za posledicu da tzv. deklaratorne odluke donete u jednoj, odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka. - ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. - Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda, kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. - Prema clanu 18.ZPP, sud ce, do donosenja odluke o glavnoj raspravi, resenjem obustaviti parnicni postupak, ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka.

- U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje, takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom. - Ako je,obrnuto, vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud, postupak ce se obustaviti resenjem, i nakon pravnosnaznosti tog resenja postupak ce se nastaviti pred nadleznim sudom po pravilima parnicnog postupka. - Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo vanparnicni sud, trebalo bi da se opet izvedu u parnicnom postupku, jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.

- Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka, ona nije nepostojeca, vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. -Sporno je kakav je odnos parnicnog i vanparnicnog suda u medjusobnom uvazavanju odluka donetih u pravnim stvarima koje spadaju u okvire jedne, odn.druge vrste postupka. - Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto.Ovo nije sporno kada se radi o odlukama donetim u parnicnom i vanparnicnom postupku cije je dejstvo preobrazajno. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka; Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti. - Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj, odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka donetih u parnicnom od onih donetih u vanparnicnom postupku. - Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti, ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisno-knjiznom postupku ). - Kada je slucaj obrnut, odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora, a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika u vanparnicnom postupku.

12. Ustav RS i EKLJP kao izvor GPP

UOPSTE

- Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni, vanaprnicni, izvrsni i stecajni postupak. - Ali,primarni izvor gradjanskog procesnog prava prava nisu unutrasnji zakoni, vec Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950. -Drzavna zajednica Srbija i Crna Gora je ratifikovala ovu konvenciju marta 2004. Godine, da bi mesec dana kasnije stupila na snagu. -Konvencija ima primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo, ali ne i u odnosu na Ustav RS.Sudovi u Srbiji su duzni da njene norme primenjuju neposredno u postupcima u kojima se resava o postojanju subjektivnih prava i ovlascenja. 1.) Ustav kao izvor GPP - Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva, polozaj sudija u pravnom sistemu, kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. -Polazeci od principa podele vlasti sudovi su nezavisni u odlucivanju.Ne mogu da donose odluke arbitrarno niti na osnovu pravicnosti, ves samo strictum iuris, i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti. - Sudska vlast je jedinstvena;Zakonom ne mogu da se osnivaju privremeni i preki sudovi. -Ustav garantuje i nezavisnost sudija.Garancija se konkretno ostvaruje stalnoscu sudijske funkcije, nepremestivoscu sudije,imunitetom sudije. -Sto se tice prava na pravicno sudjenje Ustav je inspirisan EKLJP, ali pravo na pravicno sudjenje koje garantuje Ustav je sire u odnosu na garancije koje pruza EKLJP.Tako, jemci se pravo na besplatnog prevodioca,pravo na pravnu pomoc i pravo na zalbu. -U postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. 2.) EKLJP - EKLJP se primenjuje ratione loci, primarno, na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama. - EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. -Pod „svim licima“ se podrazumevaju sva fizicka i pravna lica bez obzira na njihovu nacionalnost, nacionaklnu pripadnost,odn.sediuste,kao i apatride koji su stranka u gradjanskom sudskom postupku. -Dali odredjeno lice ima status stranke u postupku, odredjuje se prema nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi. - EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. 2-14. Konvecnije.

- EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji. A) Pravo na pravicno sudjenje - U clanu 6.1 EKLJP stoji:„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu, i to u primerenom roku.“ -Ovaj clan obuhvata sve postupke u kojima se resava o gradjanskopravnim stvarima(spoorovima),tako da nije ogranicen samo nagradjanske sudske postupke pred redovnim sudovima vec se proteza i na upravni postupak,postupak pred ustavnim sudom, kao i na disciplinske postupke u kojima se resava o pojedinacnim pravima i obavezama gradjana. B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: 1) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) -Pravo na pravicno sudjenje moze da postoji samo ako titular subjek. prava ili ovlascenja moze pred sudovima drzave clanice Konvencije da zahteva da mu se pruzi pravna zastita. Dakle, svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju, koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi, mora da se pruzi pravna zastita. -Svako uskracivanje prava na tuzbu predstavlja povredu clana 6 EKLJP. -S druge strane clan 6 EKLJP ne garantuje pravo na visestepeni postupak ,kao ni pravo na zalbu.Medjutim, ako je unutrasnjim pravom predvidjen visestepeni postupak,tada se sve garancije iz clana 6 Konvencije primenjuju i na njega. -Konvencija ne garantuje prva koja su iluzorna, vec ona koja su stvarna i efikasna.Tako, drzava clanica Konvencije cini pravo na tuzbu efikasnim, ako omoguci i onoj stranci koja nema sredstva da pokrene gradjanskosudski postupak da podnese tuzbu (tzv.siromasko pravo).Takodje, nametanje visoke aktorske kaucije ili sudskih taksi ne sme da ugrozi pravo na tuzbu. 2) Pravicno sudjenje -Clan 6 ne odredjuje sta se ima smatrati pravicnim sudjenjem. -Da li je postupak bio pravican, utvrdjuje sud za ljudska prava u Strazburu i to nakon ocene citavog toka postupka, ukljucujuci i postupak po redovnim i vandrednim p.lekovima -Pravo na pravicno sudjenje ukljucuje: 1.pravo na kontradiktorni postupak i 2.ravnopravnost stranaka u postupku  Pravo na kontradiktoran postupak, sastoji se, prvo, iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode, svu pravnu argumentaciju stranaka, kao i njehove dokazne predloge.

- Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. -Vazno je napomenuti da sud moze diskreciono da ceni koje dokazne predloge stranaka cer da izvede, pa i one do kojih je stranka dosla na nedopusten nacin.Medjutim i kod ovakvih dokaznih predloga sud je duzan da protivnu stranku obavesti o njihovoj sadrzini, te da joj omoguci da se o njima izjasni.  Ravnopravnost stranaka -Ravnopravnost stranaka podrazumeva da sud ora svakoj stranci da jednako omoguci da iznese sve cinjenice i pravne navode u postupku, i to tako da jednu stranku u odnosu na drugu ne dovodi u bitno losiji procesnopravni polozaj. -Princip ravnopravnosti je posebno narusen kada sud na isteokolnosti dopusti izvodjenje dokZa koje je predlozila jedna stranka, a odbije dokazne predloge druge stranke. Pravo na obrazlozenu sudsku odluku -Sud je duzan da svoju meritornu odluku obrazlozi i cini povredu prava nma pravicno sudjenje kada iz obrazlozenja ispusti bitne cinjenicne navode stranaka, ili pak kada svoju odluku nedostatno obrazlozi.- Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku.  Pravo na odluku u primerenom roku -Osim prava na fer postupak, clan 6 EKLJP garantuje strankama i pravo na brz i efikasan postupak. -Pocetsak toka postupka se racuna od momenta podnosenja tuzbe sudu,a njegovo okoncanje je vezano za momenat nastupanja formalne pravnosnaznosti odluke po unutrasnjem pravu drzave clanice. -konformitet duzine trajanja postupka sa cl.6 EKLJP se ceni u odnosu na 4 cinjenice: 1)obim i slozenost slucaja 2)odnos suda prema brzini resavanja slucaja 3)ponasanje stranaka i 4)zanacaju brzine okoncanja p. za stranke Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude -Princip javnosti sudjenja i princip usmenosti je narocito ogranicen u postupcima po pravnim lekovima, gde po pravilu nema usmene tasprave.

-Princip je da prvostepeni postupak i odluka prvostepenog suda moraju da pocivaju na usmenoj raspravi.Medjutim ako je strankama poznato da se pojedine vrste postupka odvijaju prvenstveno pismeno tada su suzne da se pozovu na EKLJP i da zahtevaju odrzavanje usmene rasporave.U protivnom smatra se da su se stranke ovog prava odrekle. -Javnost u sudjenju obuhvata i objavljivanje sudske presude. V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom -Gradjanski sudski postupak mora da se odvija pred sudom koji je zasnovan na zakonu i koji je nezavisan i nepristrasan. nezavisan sud -Prema kriterijumima Konvencije, sud je nezavisan ako ispunjava sl. Uslove: 1.sudije se moraju imenovati i razresavati duznosti na nacin koji omogucava njihovu nezavisnost.Imenovanje po pravilu mora biti na neodredjeno vreme. 2.ako je sud oslobodjen spoljnih uticaja,zakonodavne, izvrsne vlasti ili, pak uticaja koji se vrse na drugi nacin (npr. putem medija, publike u sudijskoj sali i slicno) 3.sud mora svojim identitetom i pojavom da uliva strankama pouzdanje da je nezavisan -Po pravilu sud nece biti nezavisan, ako njegove odluke mogu da ukidaju kakvi dr. organi. Koji ne vrse funkciju pravosudja ili ako se na bilo koji dr. nacin vrsi pritisak na sud. nepristrasan sud -Nepristrasnost u sudjenju se ceni in concreto.Neophodno je da citav sastav veca bude nepristrasan, kada se sudi kolektivno,a i svaki njegov pojedinacni clan. -Za razliku od razloga za izuzece sudija i sudija porotnika i z ZPP, EKLJP stavlja akcenat na subjektivno osecanje stranaka prema stavu sudije u odnosu na predmet spora, kao i na utisak koji vece, odn.pojedinio clanoci veca ostavljaju u tom pogledu na stranke.

G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak - Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke, ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu, odnosno prava na tuzbu. -Stoga, svako uskracivanje izvrsenja izvrsnog naslova predstavlja povredu clana 6 EKLJP -Treba napomenuti da se i na izvrsni postupak primenjuje garancija da mora da se okonca u primerenom roku.

- Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode, kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. javnost sudjenja, ravnopravnost stranaka ). -Konvencija se primenjuje samo na postupak kojim se otvara stecajni postupak,jer se samo u tom delu stecaja odlucuje o gradjanskopravnim pravima i obavezama stecajnog duznika.Takodje, u ostalom delu stecajnog postupka EKLJP moze da ocenjuje duzinu trajanja postupka.

18.Sudka praksa kao izvor GPP

- Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava, ali s veoma ogranicenim dejstvom.Tako je kod nas, tako je i u germanskim pravnim sistemima,po cijem je uzoru izgradjeno nase gpp. - ZURS-om je predvidjeno da se prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim, spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja, kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. - Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja, a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja i mogu da se izmene samo na opstoj sednici. -Kada izmedju razlicitih odeljenja nastane nesaglasnost o primeni propisa, odrzava se opsta sednica VKS koja usvaja nacelne pravne stavove..Nacelni pravni stav obavezuje sva veca VKS. -U prvom slucaju (sednica odeljenja) moze se reci da jer sudska praksa limitiranj izvor prava, sa vaznoscu samo za pojedino odeljenje VKS. -U drugom slucaju, kada VKS zauzima nacelni pravni stav na opstoj sednici, iz ZURS proizlazi da usvojeni nacelni stav ne obavezuje i ostale sudove na teritoriji R. Srbijr.Time ZURS jos vise limitira sudsku praksu kao izvor prava. -Novi ZPP nije odklonio slabosti starog zakona u pogledu odnosa izmedju prvostepenog i drugostepenog suda, koji u istoj pravnoj stvari resava po redovnim pravnim lekovima.I dalje ostaje mogucnost da prvostepeni sud ostane veran svom pravnom shvatanju. - Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud, ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda.

13.1.Resavanje spornog pravnog pitanja

-Zakon pokazuje i dalje nepoverenje u sudsku praksu kao izvor prava,kada normira postupak za resavanje tzv.spornog pravnog pitanja. -Pod spornim pravnim pitanjem podrazumeva se pitanje: 1.koje se tice tumacenja sadrzine i domasaja materijalnopravne ili procesnoporavne norme ili, pak, kvalifikacije jednog pravnog instituta, 2.koje je znacajno za resavanje predmeta spora u vise parnica pred prvostepenim sudom -Sporno pravno pitanje ne treba mesati sa tzv.predhodnim odn .prejudicijelnim pitanjem koje se tice postojanja subjektivnog prava ili pravnog odnosa i od cijeg resenja zavisi odluka suda u glavnoj stvari. -Nasuprot tome, kada resava sporno pravno pitanje,VKS uopste ne odlucuje o predmetu spora, vec samo zauzima stav o spornom pravnom pitanju. -Postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pokrecu bilo prvostepeni sud ex officio, kada prvostepeni sud uz zahtev, prilaze i sopstveno tumacenje spornog pravnog pitanja,bilo stranke po sopstvenoj inicijativi. -Zahtev za resavanje spornog ;pravnog pitanja mora da sadrzi kratak prikaz utvrdjenog stanja u spornoj konkretnoj stvari, stavove stranaka o spornom pravnom pitanju, kao i razloge zbog kojih se zahteva stav VKs o spornom pravnom pitanju. -Ako postupak inicira stranka, sud je duzan da njen zahtev dostavi protivnoj stranci na izjasnjavanje.Rok za izjasnjavanje iznosi 15 dana. -Bilo da je sud, ili da su stranke pokrenule postupak za resavanje spornog pravnog pitanja, prvostepeni sud je duzan da predmet dostavi VKS.U oba slucaja o spornom pravnom pitanju resava VKS po pravilima koje ZURS predvidja za usvajanje pravnih stavova. -Vks medjutim nece resavati sporno pravno pitanje ako ono nije od znacaja za veci broj sporova pred prvostepenim sudom. -Nepotpune i nedozvoljene zahteve za resavanje spornog pravnog pitanja VKS odbacuje resenjem. -Nedozvoljen je samo onaj zahtev o kome je VKS vec jednom doneo odluku i koji je nepotpun.

-VKS resava o spornom pravnom pitanju u instrukcionom roku od 60 dana.

-Pokretanje postupka za resavanje spornog pravnog pitanja proizvodi sledeca procesnopravna dejstva: 1.prvostepeni sud je duzan da zastane sa postupkom dok VKS ne okonca resavanje o spornom pravnom pitanju 2.stranke u postupku u kom se javlja isto sporno pitanje nemaju pravo da ponovo traze njegovo resavanje u parnici koja je u toku -U evrokontinentalnim pravnim sistemima u kojima sudska praksa nije izvor prava nije neuobicajno da nizestepeni sudovi zauzimaju razlicite stavove o istim pravnim pitanjima. Medjutim ovakav problem se otklanja u postupcima po pravnim lekovima. -U krajnjoj liniji najvisi sud u drzavi je duzan da, radi obezbedjenja pravne sigurnosti, primeni mehanizme radi obezbedjenja jedinstva sudske prakse.U protivnom dolazi do povrede prava na pravicno sudjenje.

14.Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci

UOPSTE -Zakonodavac odlucuje u okviru suverenih f.ja drzave koje ce pravne stvari da poveri svojim sudovima na resavanje. -Shodno pravilima mpp-a drzava ne moze da pretenduje da resava o svim sporovima,o svim gradjanskopravnim stvarima, vec samo o onim koje imaju veze sa njenom teritorijalnim i personalnim suverenitetom. -S toga, vrsenje f.je pravosudja jedne drzave je ograniceno samo na one pravne stvari koje su povezane sa njenom teritorijom (teritorijalni princip) ili, pak, na one pravne stvari koje su vezanje za gradjane RS koji zive u inostranstvu (personalni princip). -Ako ovakva veza ne postoji, ne postoji ni procesna predpostavka za vodjenje spora.Gradjanski sud ce se oglasiti nenadleznim i odbaciti tuzbu.

VAZENJE NORMI GRADJANSKOG SUDSKOG POSTUPKA RATIONE LOCI

- Vrsenje funkcije pravosudja, kao jedne od suverenih funkcija drzave, ograniceno je samo na njenu teritoriju, de facto na teritoriju Srbije. - Domaci sudovi ne mogu da preduzimaju procesne radnje u inostranstvu.A ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu, domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci. -Postupak pruzanja medjunarodne pravne pomoci je regulisan bilateralnim konvencijama koje obavezuju Srbiju na osnovu pravila o sukcesiji drzava,te Haskim konvencijama... -Ako rezim pravne pomoci nije uredjen medjunarodnim ugovorima, primenjuje se nacin regulisan ZPP-om. PRAVNA POMOC -I u okviru jedinstvene pravosudne teritorije R.Srbije sudovi ne mogu da izvode parnicne radnje po svom htenju, na svakom mestu na teritoriji R.Srbije.Sud moze da preduzima samo parnicne radnje na svom podrucju,a samo izuzetno i na podrucju drugog suda ako postoji opasnost od odlaganja. -Kada ne postoji opasnost od odlaganja preduzimanja parnicne radnje, sudovi medjusobno opste putem pravne pomoci , pri cemu su sudovi duzni da jedan drugom pruzaju pravnu pomoc. - Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom (molbom), koji se sastavlja na jeziku koji je u sl.upotrebi u sudu koji zahteva pomoc.A Ako je to jezik neke nacionalne manjine, potreban je i prevod na srpski jezik. -Zamolnica treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda, okolnosti cije postojanje, odnosno nepostojanje treba utvrditi. - Zamoljeni sud je duzan da izvrsi parnicnu radnju onako kako je to od njega zatrazeno.On ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno.

* Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione persona(nema u isp.pitanjima) - Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju po pravilu na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. - U pogledu ove poslednje kategorije lica postoje izuzeci- neke kategorije stranaca, strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja, kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. - Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa, koji moze biti dvojak: 1.imunitet od jurisdikcije domacih organa;

2.imunitet od izvrsenja. - Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis.Obrnuto, ako su u pitanju aki i radnje drzave koje je ona preduzela u vrsenju svojih suverenih f.ja(ex iure imperii), tuzba ne moze da se podnese protiv strane drzave pred sudovima u R.Srbiji. -Razlikovanje izmedju akata drzave ex iure imperii i iure gestionis je na osnovu njihove pravne prirode. -Dalje, na osnovu medjunarodnog obicajbog prava tuzba se ne moze podneti ni protiv sefova stranih drzava, osim ako na teritoriji domace drzave preduzimaju pravne poslove i radnje koje su privatnopravnog karaktera. -Imunitet stranih diplomatskih i konzularnih predstavnika je regulisan dvema Beckim konvencijama iz 1961. I 1963..Ove kategorije lica kao i clanovi njihovih porodica su takodje u principu izuzeti od jurisdikcije domaceg pravosudja. -Titulari privilegije imuniteta mogu da je se odreknu.dricanje moze da bude izricito, ali i precutno. - Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedne od procesnih pretpostavki za vodjenje spora.U ovakvim situacijama domaci sud ne sme da preduzme ni jednu parnicnu radnju. -Ako u sporu pred domacim sudovima bude doneta presuda protiv strane drzave i medjunarodne organizacije, ona moze da se izvrsi, samo ako postoji izricito pismeno odobrenje nadleznog organa u R.Srbiji ili pak ako sam titular izvrsnog imuniteta da pristanak da se nad njegovom imovinom u R.Srbiji sprovede postupak izvrsenja.

15.Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis -Stupanjem novih procesnih normi na snagu, narocito u parnicnom i izvrsnom postupku, postavlja se pitanje da li ce se na postupke koji su u toku, dakle koji su zapoceti pre nego sto je novi zakon stupio na snagu,primeniti stari ili novi zakon. -Osnovni princip u teoriji je da se na postupke u toku primenjuje novi procesni zakon. -Ovde se ne radi o retroaktivnosti vec o tzv.trenutnoj ili neposrednoj primeni procesnih normi -Razlog za ovo je da sudovi i dr. organi u pravosudju ne moraju za duze vreme da primenjuju paralelno dva procesna zakona. -Princip trenutnog vazenja procesnih normi dosledno se primenjuje i u izvrsnom postupku. -Sto se tice vremenskog vazenja procesnih normi moguce su dve nacelne situacije.

- Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu, na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona. - Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu, irelevantna je za primenu procesnih zakona. - Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu, a parnica je u toku. - Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku. - Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo, tako da je moguce da se postupak do odredjene tacke u vremenu vodi po jednom, a nakon toka po drugom zakonu.

-ZPP 2011. -Radi obezbedjenja pravne sigurnosti, najcesce se intertemporalni sukob zakona uredjuje u prelaznim i zavrsnim odredbama novog Zakona.U njima se,po pravilu odstupa od principa trenutnog vazenja procesnih normi. -Tako, ako je postupak zapocet pre stupanja na snagu novog ZPP 2011 okoncace se po pravilima ZPP 2004., ukljucujuci ovde i njegove norme o pravnim lekovima. -Tek ako se prvostepena presuda ukine ili resenje kojim se okoncava postupak i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlucivanje, na postupak se primenjuju odredbe novog zakona. -Najveci problem prilikom odredjivanja vazenja novog i starog zakona javlja se u vezi sa mogucnoscu ulaganja i postupku odlucivanja po vec ulozenim pravnim lekovima. -Po pravilu, ovde razlikujemo situaciju u kojkoj je pravni lek ulozen po odredbama starog zakona od situacije u kojoj novi zakon menja odredbe o vrstama i dopustenosti ulaganja pravnih lekova u parnicama koje su u toku. -U teoriji vlada stanoviste da se na postupak po ulozernim pravnim lekovima primenjuje stari zakon, ako je pravni lek vec ulozen pre stupanja na snagu novog zakona.Ako pak nije ulozen, mogucnost i dopustenost ulaganja pravnih lekova regulise novi zakon. -U pogledu proteka rokova trebalo bi u tekucim parnicama primeniti stari zakon, jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti. -Stranke se naime pouzdaju u postovanje onih rokova koje zakonodavac normira u starom zakonu. -U pogledu vazenja parnicnih radnji, vazi princip da sve parnicne radnje koje su validno preduzete u okviru vazenja starog zakona ostaju na snazi i vice versa.Parnicne radnje se nakon stupanja na snagu bnovog zakona preduzimaju na nacin koji predvidja novi zakon.

-Isto vazi i u pogledu dokaznog postupka. -Novi zakon se primenjuje na mogucnost upotrebe dokaznog sredstva, nacin njegovog izvodjenja i njegovu dokaznu snagu, dok se pravila o teretu dokazivanja i zakonskim predpostyavkama, kao materijalnopravna, cene u okviru onog matyerijalnopravnog zakona koji se primenjuje na meritorno resenje slucaja. -Sto se tice primene novih procesnih normi na nadleznost sudova, dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. -Tako u momentu kada je na snagu stupio ZURS (1.1.2010.), VKS je preuzeo sve tekuce predmete VSS. -Dakle, kada zakonodavac ne predvidi drugacije, novi procesni zakon se primenjuje u celini odmah, na sve parnice koje su u toku umomentu kada je stupio na snagu.

16. Nezavisnost sudstva ---------------------------------------------------------------------------------------------------*(nema u isp.pitanjima)POJAM KARAKTERISTIKE I PODELA SUDOVA -Sud je drzavni specijalizovani organ koji se osniva zakonom i kome je povereno vrsenje sudijske f.je. -Gradjanski sudski postupak je poveren redovnim sudovima, sudovima opste nadleznosti koji se osnivaju zakonom. -U R.Srbiji ne postoje ad hoc ili specijalni sudovi, jer bi takvo osnivanje sudova bilo protivno postulatima pravne drzave. -Zadatak suda jeste da izrice pravo,odn.da donosi pojedinacne pravne norme u obliku sudskih odluka.Prilikom odlucivanja,sud je slobodan.Sudija donosi odluke na osnovu sopstvene ocene cinjenica i na osnovu sopstvenog tumacenja materijalnog prava. *ORGANIZACIJA SUDOVA U REPUBLICI SRBIJI -Sudovi u R.Srbiji su organizovani na osnovu Zakona o sudovima 1991.,Zakona o uredjenju sudova 2008. I Zakona o sedistima i podrucjima sudova i javnih tuzilastavan 2008. -zakon o sudovima je prestao da vazi 1.1.2010.god., pa je pocela primena druga dva zakona. *VRSTE SUDOVA U R.SRBIJI -U R.Srbiji postoje dve vrste sudova: 1.sudovi opste nadleznosti i

2.sudovi posebne nadleznosti -Sudovi opste nadleznosti su: 1.osnovni sudovi 2.visi sudovi 3.apelacioni sudovi i 4.VKS -Sudovi posebne nadleznosti su: 1.privredni sudovi 2.Privredni apelacioni sud 3.prekrsajni sudovi 4.Visi prekrsajni sud i 5.Upravni sud -Osnovni sud se osniva za podrucije grada ili opstine ili vise opstina.Na teritoriji R.Srbije postoji 34 osnovnih sudova. -Visi sud se osniva za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova. -U R.Srbiji postoji 26 visih sudova. -Apelacioni sudovi se osnivaju za podrucje vise visih sudova. ZSPS predvidja postojanje 4 apelaciona suda sa sedistima u Beogradu,Kragujevcu,Nisu i Novom Sadu. -Privredni sud se osniva za podrucje jednog ili vise gradova ili vise opstina.Na teritoriji R.Srbije osnovano je 16 trgovinskih sudova. -Privredni apelacioni sud je osnovan za teritoriju R.Srbije.Njegovo sediste se nalazi u Beogradu.On olucuje o zalbama na odluke privrednih sudova,o sukobu nadleznosti izmedju privrednih sudova, kao i o delegaciji (prenosenju) nadleznosti privrednih sudova i utvrdjuje pravne stavove o jedinstvenoj primeni propisa iz nadleznosti privrednih sudova. -Vrhovni Kasacioni sud je najvisi sud u Republici Srbiji u gradjanskopravnim i krivicnim stvarima.Njegovo sediste je u Beogradu.

*ODNOS NEPOSREDNO VISEG I NIZEG SUDA

-Odnos viseg i nizeg suda se moze posmatrati iz dva ugla: -Prvi odnos se tice prava i duznosti viseg suda da u postupku po pravnom leku ispituje odluke nizih sudova. -U okvirima sudskog organizacionog prava, odnos viseg i nizeg suda se ogleda kroz ovlascenja predsednika viseg suda da prema nzem sudu preduzima odredjene akte iz oblasti sudske uprave. -Tako, predsednik neposredni viseg suda moze da pokrene postupak za razresenje sudije neposredno nizeg suda, kaso i da odluci o iskljucenju i izuzecu predsednika neposredno nizeg suda. -Sto se tice pitanja unutrasnjeg uredjenja sudova,odnos neposredfno viseg i nizeg suda je uredjen na sl. Nacin: 1.V isi sud je neposredno visi sud za osnovne sudove na svom podrucju u pogledu primene Zakona o sudijama i pitanja unutrasnje organizacije sudova 2.Apelacioni sud je neposredno visi sud za vise i osnovne sudove sa svog podrucja 3.Privredni apelacioni sud je neposredno visi sud za sve privredne sudove 4.VKS je neposredno visi sud za Privredni apelacioni sud i za Apelacione sudove -U prvom stepenu sude osnovni i visi sudovi, odn.privredni sudovi. -Apelacioni sudovi i Apelacioni privredni sud sude u postupku po zalbama na odluke osnovnih i visih sudova. -VKS sudi samo u postupku po vandrednim pravnim lekovima. --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Ustav R.Srbije normira da su sudovi nazavisni, te da sude na osnovu Ustava i zakona. - Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: 1. sud mora da bude nazavisan od drzave -To znaci da mora da bude nezavistan od legislativne i izvrsne vlasti.Ta nezavisnost znaci da Parlament ili pak izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na izricanje pojedinacnih pravnih akata (presuda), te da legislativna ili izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda.Oni ne mogu niti da ih menjaju, a jos manje ukidaju. 2.sud mora da bude nazavisan od stranaka i -Nezavisnost sudova u odnosu na stranke podrazumeva da sud finansira drzava,a ne stranke.Sudije od stranaka ne dobijaju nikakvu naknadu za rad..sudske takse se uplacuju za racun drzave.

3.sud mora da bude nazavisan od drustva. -Ova nezavisnost sudova je najspornija.Na rad suda vrsi se pritisak putem medija.Ovde nezavisnost sudova kolizira sa pravom na slobodu stampe.Njih je veoma tesko uskladiti.

17.Nezavisnost sudije ----------------------------------------*PERSONALNI SASTAV SUDA(nema u isp.pitanjima) -U personalni sastav suda spadaju:sudije i ostalo sudsko osoblje. -Sudije su ona lica koja vrse sudijsku f.ju.Postoje: 1.profesionalne sudije i 2.sudije porotnici -sudsko osoblje se bavi tehnickim i racunovodstvenim kao i drugim pratecim poslovima koji su od znacaja za obavaljanje sudske f.je. -Profesionalni sudija je lice koje sudsku f.ju obavlja kao svoju redovnu i stalnu delatnost.Sudija ne sme da obavlja sluzbe i poslove koji su nespojivi sa f.jom sudije. -------------------------------------------------Kao sto sud mora da bude nezavistan kao institucija i drzavni organ, isto vazi i za svakog pojedinacnog sudiju i sudece telo. -Pravilo je nauime da sud sudi u vecu,tako da se nezavisnost u sudjenju odnosi na sudece telo u celini, kao i na svakog njegovog pojedinog clana. -U praksi najvece probleme vezano za nezavisnost sudije izaziva nejasna linija razgranicenja izmedju nezavisnosti sudije i prava nadzora koje nad radom sudije vrsi Ministarstvo pravde. -Takodje,problematican je i rad narodnih poslanika koji u Skupstini Ministru pravde postavl;jaju poslanicka pitanja vezana za status pojedinih sudskih predmeta. -Nezavisnost sudija je ozbiljno dovedena u pitanje zbog mogucnosti njihovog reizbora nakon isteka roka od 3 godine, kada je sudija prvi put izabran na tu f.ju. -Ovde mogucnost ponovnog izbora, odn.reizbora zavisi prvenstveno od rasporeda politickih snaga u parlamentu i javnom zivotu. -Na nezavisnost sudije svakako utice i tzv.predsednicka oligarhija odn.mogucnost da predsednik suda utice na dodelu predmeta pojedinom sudiji, cime se eliminise pravo na prirodnog sudiju.

- Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija. -Jos uvek se raspravlja o tome koji nacin izbora sudija obezbedjuje njihovu nezavisnost.Moguca su tri sistema izbora: 1.imenovanje putem izvrsne vlasti 2.kooptiranje,tj.izborom koji vrse druge sudije 3.imenovanje u parlamentu ili putem dr.izabranih gremija - U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. - Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put, bira se na period od 3 godine, i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina. - VSS je samostalan I nezavistan organ koji grantuje nezavisnost sudstva I sudija. VSS ima 11 clanova, a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a, ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ),ostale clanove (osam) bira Skupstina .Njih 6 su sudije, 1 advokat i 1 profesor Pravnog fakulteta, i mandat im je 5 godina. -VSS sudije bira za trajno obavljanje sudijske f.je I imenuje sudije porotnike. -Ovaj organ odlucuje I o prestanku sudijske f.je I sl. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. - Sudijska funkcija je stalna, osim kada se sudija bira prvi put.On ne podleze reizboru. -Stalnost sudijske f.je je nuzna predpostavka za njegovu nezavisnost.Reizbor bi otvorio nesigurnost u polozaj sudijske f.je i stvorio bi situaciju u kojoj bi sudija bio zavistan od institucija i pojedinaca koji odlucuju o njegovom reizboru. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. -Materijalna nezavisnost sudije se obezbedjuje njegovim pravom na platu cija je visina dovoljna da odrzi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------*Nepremestivost sudije

-Nezavisnost sudije se garantuje i njegovom nepremestivoscu.On vrsi svoju duznost stalno u sudu za koji je izabran.Niko ne moze bez njegove saglasnosti da ga premesti ili uputi u drugi sud. -Izuzeci od ovog principa vaze jedino u sl. Ukidanja nekog suda, smanjenja broja sudija ili preuzimanja nadleznosti od strane drugog suda. *Pravo na prirodnog sudiju -Pravo naprirodnog sudiju podrazumeva pravo gradjana da o njegovoj konkretnoj pravnoj stvari odlucuje sudija koji je izabran na osnovu neutralnih kriterijuma, ali i pravo sudije da unapredz na u kojim ce konkretnim pravnim stvarima da postupa. -Nezavisnost sudije i sudjenja je nezamuisliva bez ostvarenja prava na prirodnog sudiju. -Tako,godisnji raspored u sudu ne moze da bude izmenjen.Od ovog pravila se moze odstupiti izuzetno i to samo kada to predvidja zakon(npr.duze odsustvo sudije,upraznjeno sudijsko mesto i sl.) -Godisnji raspored poslova, za svaku narednu godinu, donosi predsednik suda u pismenoj formi, posto predhodno pribavi misljenje sudija. -Pravo na prirodnog sudiju, dalje podrazumeva da se predmeti raspodeljuju slucajem. -Redosled kojim se predmeti rasporedjuju sudijama nezavistan je od licnosti sudije i dr. okolnosti koje su vezane za taj predmet. -Od ovog principa moze da se odstupi samo u zakonom predvidjenim slucajevima (opterecenost ili sprecenost sudije da po tom predmetu postupa, postojanje razloga za izuzece sudije po sili zakona, duze odsustvo sudije i sl.) *Imunitet -Sudija uziva i imunitet. -Sudija ne moze da bude pozvan na odgovornost za misljenje koje je izrazio prilikom vrsenja sudijske duznosti.Sem toga on ne moze da odgovara zbog nacina na koji je glasao prilikom donosenja odluke. -Tuzba protiv sudije radi nakanade stete zbog njegovog nezakonitog ili nepravilnog rada je nedopustena,jer sudija uziva imunitet. -Za nezakonit i nepravilan rad sudije odgovara R.Srbija.Ipak,od ovog pravikla postoji znacajan izuzetak.Moguce je, naime da sudija u postupku krsi garantovana ljudska prava, narocito procesna prava iz clana 6 EKLJP(odugovlacenje postupka i sl.).Ako u tom slucaju ESLJP donese presudu protiv R.Srbije, tada R.Srbija moze da istakne regresni zahtev prema sudiji i zahteva placanje onoga na sta je bila osudjena presudom ESLJP.Uslov za regresni zahtev j da je sudija kriv,odn.da je postupao sa umisljajem ili krajnjom nepaznjom.

-Isti princip vazi i kada je sudija strankama prouzrokovao stetu, a to je utvrdjeno konacnom odlukom Ustavnog suda Republike Srbije ili pravnosnaznom odlukom suda opste nadleznosti.

10. Izuzece sudije

-

-

Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno, postupajuci sudija moze biti iskljucen, odn. izuzet iz sudjenja. ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga; Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. Kod izuzeca, radi se o tome da in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. -Vazno je naglasiti da se razlozi za iskljucenje i izuzece odnose na svakog clana sudskog veca ponaosob.

Razlozi za iskljucenje -ZPP taksativno navodi razloge u kojima sudija ne moze da vrsi sudijsku funkciju.Ovi razlozi se mogu podeliti u tri grupe: 1.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari; Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka, zastupnik ili punomocnik stranke. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika, saobveznika ili regresnog obveznika. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica sa vise od 3% ucesca u ukupnom kapitalu pravnog lica (privrednog drustv, zadruge)koje je stranka u sporu,ako je jedna od stranaka u sporu njegov poverilac ili duznik. g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica 2.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucesnika u postupku; Iskljucice se sudija: a) ako mu je stranka, njen zakonski zastupnik ili punomocnik srodnik po krvi u pravoj liniji, ili pobocni srodnik do cetvrtog stepena, ili mu je supruznik ili vanbracni partner (sadasnji ili bivsi), srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije b) ako je staralac, usvojenik ili usvojilac stranke, zakonskog zastupnika ili punomocnika stranke, ili ako izmedju sudije i stranke(ili zakonskog zastupnika ili punomocnika strranke) postoji zajednicko domacinstvo.

3.) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj pravnoj stvari; Tako,iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacijem,u donosenju odluke koja se pobija ili je, pak ucestvovao u zakljucenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je ranije stranku zastupao kao advokat v)ako je u stecajnom postupku, kao stecajni sudija ili clan stecajnog veca, doneo odluku povodom koje je doslo do spora.

Razlozi za izuzece - Razlog za izuzece sudije je postojanje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. -Ovde se ne radi o tome da je sud duzan da utvrdi postojanje konkretnih, razumnih razloga koji u datom slucaju ukazuju da bi sudija mogao da bude pristrasan.Naprotiv,za izuzece je dovoljno da postoji razumno, subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. - Razlozi za izuzece mogu biti razliciti: 1.bliskost sudije sa strankama,njihovim zakonskim zastupnicima ili umesacem:dalji stepen srodstva,sukob interesa,ugoscavanje sudije, prijateljstvo ili neprijateljstvo... 2.odnos prema predmetu spora: izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora,lose vodjenje postupka sa nizom procesnih gresaka,mimika tokom postupka... 3.odnos prema punomocnicima:prijateljstvo ili neprijateljstvo,medjusobna netrpeljivost,ljubavni odnos...

Postupak za iskljucenje, odnosno izuzece - Inicijativa za iskljucenje, odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. - Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece, on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece, onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda. -po pravilu doiskljucenja sudije dolazi ex lege, pa otuda i resenje o isklj. Sudije koje donosi Predsednik suda ima deklaratorni karakter.

-I sama stranka moze da predlozi da se sudija iskljuci,odn.izuzme.Zahtev stranke za iskljucenje sudije bi trebalo da bude suvisan, jer je sudija duzan da se sam ex officio iskljuci kada se steknu razlozi za iskljucenje.Stranci ti razlozi ne moraju da budu poznati (npr.postojanje srodstva) - Zahtev stranke za iskljucenje, odnosno izuzece ne moze da bude pausalan, mora biti obrazlozen,tj.stranka je duzna da u zahtevu za izuzece navede zakonski razlog na koji se poziva.Takodje zahtev mora da bude i blagovremen,jer je stranka duzna da ga istakne cim sazna za postojanje razloga. -Principijalno, zahtev za izuzece,odn.iskljucenje moze da se stavi do okoncanja raspravljanja pred prvostepenim sudom,a ako nije bilo raspravljanja onda do donosenja odluke. -Takodje, zahtev za izuzece odn.iskljucenje moze da se iznese i u instancionom postupku.Zahtev za iskljucenje sudije koji odlucuje o pravnom leku moze da se podnese najkasnije do donosenja odluke o pravnom leku.Suprotno tome,ako se trazi izuzece sudije u instancionim postupku ono je blagovremeno ako je podneto u roku od 15 dana od prijema spisa u sud viseg stepena.Izuzetno,ako se vodi rasprava pred drugostepenim sudom,onda do zakljucenja te rasprave. -Ako se razlog za izuzece javi ili stranka za njih s azna nakon proteka navedenih procesnih momenata,prvostepena presuda ce moci da se pobija u zalbi,drugostepena po reviziji, a svaka pravnosnazna sudska odluka po predlogu za ponavljanje postupka. -Ako zahtev za izuzece nije blagovremen,stranka je u daljem toku postupka (postupak po p.lekovima) prekludirana da se poziva na razloge za izuzece na koje je mogla da se poziva u prvostepenom postupku.-Prekluzija medjutim vazi samo za izuzece sudije,jer na razloge na osnovu kojih se sudija iskljucuje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog trajanja postupka. - Zahtev za izuzece ilio iskljucenje koji nema potrebnu sadrzinu je nepotpun i kao takav nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak,pa cak i onaj cije je iskljucenje ili izuzece zahtevano. -Zahtev je posebno nedopusten ako: 1.ako se trazi pausalno izuzece svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli da ucestvuju u postupku 2.nije obrazlozen razlog za izuzece 3.ako je o zahtevu vec odluceno 4.ako se zahteva izuzece sudije koji uopste ne ucestvuje u predmetu 5.ako se zahteva izuzece predsednika suda koji ne postupa u konkretnom predmetu -Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dozvoljena posebna zalba.

Odluka o iskljucenju, odnosno izuzecu - Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten,neblagovremen ili nepotpun o izuzecu odlucuje predsednik suda,tako sto prvo pribavi misljenje sudije cije se izuzece ili iskljucenje trazi. -O zahtevu za iskljucenje odn.izuzece Predsednika suda odlucuje Predsednik neposredno viseg suda,a o zahtevu koji se odnosi na Predsednika VKS,odlucuje se na opstoj sednici VKS. -Rok za donosenje odluke o izuzecu ili iskljucenju sudije iznosyi 3 dana,odn.15 dana ako se zahteva iskljucenje ili izuzece Predsednika suda ili Predsednika VKS. Ako predsednik suda usvoji zahtev za iskljucenje ili izuzece,zalba nije dopustena.I obrnuto, kada ga odbije kao neosnovan, ni tada nije dopustena posebna zalba.

Dejstvo podnosenja zahteva za iskljucenje ili izuzece sudije

-Sudija na cijoj strani su se steklji uslovi za iskljucenje duzan je da odmah prekine rad na predmetu,dok god postoje razlozi za njegovo izuzece ,zastaje sa postupkom,obavestava Predsednika suda koji odlucuje o izuzecu,pri cemu do donosenja odluke moze da preduzima samo one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje -Nakon toga prema ZPP sudija je duzan da dovrsi zapoceto rociste na kome sme da preduzima samo one procesne radnje koje ne trpe odlaganje. -Ako zahtev za iskljucenje sudije bude usvojen, tada sud ukida sve parnicne radnje koje je preuzeo iskljuceni sudija -S druge strane, ako se usvoji zahtev za izuzece sudije,sud ukida samo one parnicne radnje koje je preuzeo izuzeti sudija od momenta kada je podnet zahtev za njegovo izuzece.Uz to,, stranke mogu da se dogovore da se preduzete parnicne radnje ne ukidaju. -Parnicne radnje koje su preduzele stranke u periodu dok Predsednik suda nije odlucio o iskljucenju,odn.izuzecu sudije ostaju punovazne.

Iskljucenje i izuzece sudije i pravo na pravicno sudjenje

-Zakonodavac nije uspeo da da izvede jasnu demarkacionulinijun izmecu iskljucenja i izuzeca sudije.Naprotiv,on iskljucenje i izuzece sudije tretira isto, barem sto se tice postupka za

iskljucenje i izuzece u sl. Da su zahteve istakle stranke, kao i u pogledu pravnih posledica delatnosti sudije koji je morao da bude iskljucen ili izuzet. -Razlozi za iskljucenje sudije deluju apsolutno.Kada se oni steknu zakonodavac kreira neoborivu zakonsku predpostavku da sudjenje nece biti objektivno.Dok razlozi za izuzece stvaraju samo sumnju u moguce neobjektivno postupanje sudije. -Sudija koji zna da postoje razlozi za njegovon iskljucenje duzan je da se sam iskljuci i o tome obavesti Predsednika suda.Prikrivanje ovih razloga moze da povuce za sobom njegovu disciplinsku,krivicnu pa i gradjanskopravnu odgovornost za nakanadu stete.Razlozi za iskljucenje sudije nikada ne mogu da konvalidiraju i obavezno sa sobom povlace i nistavost presude,cak i posle nastupa nnjene pravnosnaznosti. -Do iskljucenja sudije dolazi ex lege, tako da nije jasno zbog cega bi stranke ili drugi ucesnici u postupku bili duzni da zahtevom traze njegovo iskljucenje, pa cak i da budu prekludirani nu podnosenju takvog zahteva. -Otuda je neshvatljivo bda zakonodavac predvidja da sudija koji bi morao da bude iskljucen moze da dovrsi zapoceto rociste i preduzima parnicne radnje koje ne trpe odlaganje.Ova norma je sistematski suprotna sa normom ZPP koja nalaze da sudija koji se iskljucuje je duzan da odmah prekine svaki rad na predmetu, pa i sa normom kojom se ponistavaju sve preduzezte parnicne radnje od str. Iskljucenog sudije. -Zakon predvidja da se sudija iskljucuje ako je vlasnik vise od 3% akcija u ukupnom kapitalu p.lica,pod uslovom da je jedna od stranaka njegov poverilac ili duznik.Ova norma je direktno suprotna principu da niko ne moze da budee sudija u sopstvenoju pravnoj stvari. -ZPP sadrzi mogucnost da se stranke sporazumeju da radnje koje je preuzeo izuzeti sudija se uopstene ukidaju.Ovo bi zapravo bio procesnopravni ugovor stranaka kojim se one odricu prava na sudjenje pred nepristrasnim sudom. -Najzad,odredba koja predvidja da stranke mogu da zahtevaju izuzece sudije u instancionom postupku najkasnije u roku od 15 dana o9d dana kada je predmet prispeo u visi sud nema nikakav procesni efekat,jer stranka o momentu prispeca predmeta u visi sud nema i ne moze da ima nikakva saznanja,jer se radi o aktu sudske uprave.Takodje,i kod iskljucenja i kod izuzeca,njoj je personalni sastav veca nepoznat. -Poslednja slabost regulisanja izuzeca ili iskljucenja sudije odnosi se na nemogucnost da se zahteva iskljucenje ili izuzece Predsednika suda,jer njegov uticaj na tok parnice je ponekad odlucujuci zbog njegovog ovlascenja da raspodeljuje predmete postupajucim sudijama. -Iz svih ovih razloga,citav institut iskljucenja i izuzeca sudije je bilo suprotan, bilo duboko ispod standarda postavljenih u dugogodisnjoj praksi ESLJP.

Lica na koja se odnose pravila o izuzecu i iskljucenju

-Pravila o iskljucenju i izuzecu sudija,primenjuju se jednako i na predsednika suda i na sudije porotnike. -Sudija porotnik ne moze da vrsi sudijsku duznost i ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili p.lica koje je stranka un postupku. -O iskljucenju ili izuzecu ovih lica odlucuje predsednik veca.

Povreda pravila o iskljucenju i izuzecu -Povreda navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsolutno nistava.Tako, na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu,kao i u reviziji protiv presude,kao i u predlogu za ponavljanje postupka. -Isto vazi i za zalbu protiv resenja, odnosno reviziju protiv resenja. -Ako stranka nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom, trebalo bi smatraqti da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odliku, osim ako je za razloge, na kojima se temelji izuzece, saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka.

19. Javni tuzilac kao stranka po duznosti ------------------------------------------------------------------------------------------------JAVNO TUZILASTVO(nema u isp.pitanjima) -Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela, da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost i da preduzima druge radnje za koje je zakonom ovlascen. -Uredjenje javnog tuzilastva,polozaj javnog tuzioca i njegovih zamenika, njihov izbor i prestanak duznosti uredjeni su ZJT-om. - U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena; On moze samo da: 1.) 2.) 3.) 4.)

Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa Ulaze vandredne pravne lekove i Zahteva odlaganje ili obustavu izvrsenja

-UOPSTE O UCESCU JAVNOG TUZIOCA U GRADJANSKOM SUDSKOM POSTUPKU -Ucesce javnog tuzioca u gradjanskom sudskom narocito parnicnom postupku je nepozeljno,jer specificnost zadatka i polozaj javnog tuzioca u pravnom sistemu otvaraju mnoga pitanja koja se ticu postovanja prava na pravicno sudjenje. -Sama cinjenica da se javno tuzilastvo smatra zastitnikom javnih interesa, odrice ovom organu crtu nezavisnosti i nepristrasnosti u gradjansko sudskom postupku. -Javni tuzilac odavno ne ucestvuje u gradjansko sudskom postupku u Nemackoj, u Austriji mozejedino da podize tuzbu za ponistaj braka.suprotno tome njegovo ucesce u gradjanskim stvarima u frankofonskim pravnim sistemima je uobicajno.Isto vazi i za Srbiju. -Javni tuzilac je ovlascen da podize tuzbe i vodi sporove o tudjem pravu.Ovo je narocito slucaj u oblasti porodicnog prava. -Ovde razlikujemo situacije u kojima je javni tuzilac duzan da pokrene postupak ili prosto ima mogucnost da po svojoj diskrecionoj oceni takav postupak pokrene,pa je zaista i svojim aktom pokrenuo postupak od situacija u kojima iniciranje gradj.suds. postupka spada u diskreciono ovlascenje javnog tuzioca. -U prvoju situaciji propust javnog tuzioca da pokrene postupak ili da nastavi vodjenje zapocetog postupka predstavlja povredu prava na tuzbu onog lica o cijem pravu je javni tuzilac propustio da povede postupak ili je odustao od vodjenja vec zapocetog postupka. -U drugojn situaciji,kada pokretanje postupka zavisi iskljucivo od diskrecione ocene j.tuzioca,odluka javnog tuzioca da ne pokrene postupak ne predstavlja povredu prava na tuzbu titulara samog subjektivnog prava. -Ista pravila vaze i u paternitetskim i maternitetskim parnicama, s tim sto je ovde polozaj javnog tuzioca slozeniji jer on mora da vodi racuna i o pravu na postovanje licnog i porodicnog zivota (EKLJP)

-Sledeci problem se javlja kada se juavni tuzilac mesa u tudju parnicu u javnom intreresu.Povoljniji procesni polozaj javnog tuzioca u odnosu na stranke moze da ima za posledicu povredu principa obostranog saslusanja stranaka i ravnopravnosti u koriscenju procesnih sredstava.Isto vazi i za privilegovan polozaj javnog tuzioca prilikom naknade troskova postupka. -Takodje, intervencija javnog tuzioca na strani jedne od stranaka u postupku neminovno povlaci za sobom povredu principa ravnopravnosti stranaka.

-Najzad,mogucnost da javni tuzilac vandrednim pravnim lekovima inicira ukidanje pravnosnaznih sudskih odluka moze da znaci povredu principa pravne sigurnosti i povredu postovanja principa res iudicata. -S druge strane povrede principa ravnopravnosti nece biti ako nacionalno zakonodavstvo dozvoli strankama da mogu da uloze istovetan vandredni pravni lek. -isto vazi i za mogucnost da javni tuzilac zahteva odlaganje ili obustavu izvrsenja.

JAVNI TUZILAC KAO STRANKA PO DUZNOSTI - Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak, on je stranka po duznosti. -Javni tuzilac moze da bude stranka po duznosti u parnicnom i vanparnicnom postupku - Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja, odnosno postojanja braka; za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti; za ponistenje priznanja ocinstva; za zastitu prava deteta; za lisenje roditeljskog prava,za ponistenje usvojenja kao i tuzbu za zastitu od nasilja u porodici. - ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. - JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka na osnovu izricitih odredbi ZVP: proglasenje nestalog lica za umrlo; predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica.

20.Javni tuzilac kao intervenijent u javnom interesu

- O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. -Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica, javni tuzilac ce imati uvek kada je to predvidjeno posebnim zakonom. - Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno,predajom podneska sudu pred kojim se vodi parnica,ali i na poziv suda. -Ukoliko sud smatra da su ispunjeni uslovi za ucesce javnog tuzioca i da je njegovo ucesce potrebno,on ce ga o tome obavestiti i pozvati ga da u odredjenom roku prijavi svoje ucesce.Do isteka tog roka sud ce zastati sa postupkom.Rok nema prekluzivni karakter jer javni tuzilac moze prijaviti svoje ucesce i po njegovom isteku.

- Za razliku od slucaja kada je ovlascen da pokrene parnicni postupak gde ima polozaj stranke,kada ucestvuje kao intervenijent, JT nije stranka(s obzirom da u tuzbenom zahtevu nije oznacen ni kao tuzilac ni kao tuzeni). -Polozaj javnog tuzioca u parnici koja tece izmedju trecih lica ne moze se izjednaciti sa polozajem obicnog umesaca.Iako na prvi pogled postoje neke slicnosti,razlike izmedju JT kao intervenijenta i obicnog umesaca su visestruke. Pre svega umesac stupa uparnicu koja tece medju srugim licima,jer ima interes da jedna od stranaka uspe u parnici.Zbog toga se on u parnici pridruzuje toj stranci. - JT se ne pridruzuje nijednoj stranci, vec u parnici ima samostalni polozaj,jer je cilj radi koga stupa u parnicu zastita javnih interesa. -Da bi JT mogao nda ostvari ulogu intervenijenta u javnom interesu,zakonodavac mu daje odredjena ovlascenja u parnici. - JT moze, u granicama tuzbenog zahteva, da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele, da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile, a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). -Nasuprot tome,parnicne radnje umesaca imaju za stranku kojoj se pridruzio pravno dejstvo samo ako nisu u suprotnosti sa njenim radnjama. -Sud je duzan da JT koji ucestvuje kao intervenijent u javnom interesu, poziva na rocista i da mu dostavlja sve odluke protiv kojih je dozvoljen pravni lek. -Intervencija JT u parnici nema uticaja na pravni polozaj stranaka.Tako javni tuzilac nema mogucnost da odredjuje koje parnicne radnje ce stranke preduzeti, niti se njegovo ucesce odrazava na punovaznost parnicnih radnji koje su stranke preduzele.

IZJAVLJIVANJE VANDREDNIH PRAVNIH LEKOVA -Javni tuzilac moze protiv pravnosnazne sudske odluke da izjavi vandredni pravni lek-zahtev za preispitivanje pravnosnazne presude.Ovaj pravni lek javni tuzilac moze izjaviti ex officio.

---------------------------------------------------------------------JAVNO PRAVOBRANILASTVO(nema u isp.pitanjima) -Javno pravobranilastvo je specijalizovani organ koji obavlja bposlove pravne zastite imovinskih prava i interesa R.Srbije,AP,grada ili opstine. -Postoje:

1.Republicki javni pravobranilac -Ucestvuje u gradjanskim sudskim postupcima kao zakonski zastupnik R.Srbije,odn. Njenih organa i organizacija 2.gradski javni pravobranilac -zakonski zastupnik grada 3.opstinski javni pravobranilac -zakonski zastupnik opstine --------------------------------------------------------------------------21.Organ starateljstva kao stranka u postupku; Organ starateljstva kao pomocno sudsko telo

-Organ starateljstva je specijualizovani organ kome su zakonom povereni poslovi starateljstva, kao i odredjena ovlascenja radi zastite porodice i pomoci porodici. -Poslove organa starateljstva u R.Srbiji vrsi centar za socijalnoi rad. -Organ starateljstva ima slicno javnom tuziocu razlicite uloge u gradjanskosudskom postupku. -Tako on moze da ih pokrece, moze da nadzire zakonskog zastupnika, moze da preduzima mere radi zastite interesa onih lica koja stoje pod posebnom zastitom. -Dalje,sud moze organu starateljstva da poveri sprovodjenje pojedinih stadijuma gradjanskog sudskog postupka. -U nekim postupcima organ starateljstva je i pomocno sudsko telo.

ORGAN STARATELJSTVA KAO STRANKA U POSTUPKU -Organ starateljstva je ovlascen da pokrene parnicni postupak u sledecim slucajevima: 1.tuzba za zastitu prava deteta 2.tuzba za vrsenje roditeljskog prava 3.tuzba za lisenje roditeljskog prava 4.tuzba za izdrzavanje deteta i 5.tuzba za zastitu od nasilja u porodici

-U ovim parnicama organ starateljstva moze da ima polozaj stranke po duznosti,kao i polozaj zakonskog zastupnika stranke. -Organ starateljstva je ovlascen da predlozi pokretanje i nekih vanparnicnih postupaka: 1.postupak za lisenje poslovne sposobnosti 2.postupak za vracanje poslovne sposobnosti -Organ starateljstva moze podneti predlog za izvrsenje odluke o predaji, odnosno oduzimanju deteta.

STARANJE O INTERESIMA LICA KOJA SU POD POSEBNOM ZASTITOM -Organ starateljstva vrsi nadzor nad radom zakonskih zastupnika poslovno (parnicno)nesposobnih lica.Kada sud ustanovi da zakonski zastupnik parnicno nesposobnog lica ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju, zastace sa postupkom i o tome obavestiti organ starateljstva. -Neke postupke zakonski zastupnici ne mogu pokrenuti bez predhodne saglasnosti organa starateljstva.To je izricito predvidjeno kada zakonski zastupnik maloletnog (odn.poslovno nesposobnog) supruznika podnosi: tuzbu za ponistenje braka,tuzbu za razvod braka, i tuzbu za utvrdivanje i osporavanje roditeljskog statusa.U ovim slucajevima predhodna saglasnost organa starateljstva predstavl;ja procesnu predpostavku. -U svim postupcima koji se odnose na prava deteta organ starateljstva i sud su duzni da paze da li izmedju deteta i njegovog zakonslkog zastupnika postoje suprotni interesi.Tada je organ starateljstva u obavezi da detetu postavi kolizijskog staraoca. -Kada sud u vanparnicnom postupku odlucuje o pravima i interesima lica pod posebnom zastitom, tada cxe on o pokretanju postupka obavestiti organ starateljstva i pozvati ga da ucestvuje u postupku. -Sud ce odrediti rok u kome organ starateljstva noze prijaviti svoje ucesce. -Ako organ starateljstva ucestvuje u vanparnicnom postupku,on je ovlascen da radi zastite interesa lica pod posebnom zastitom iznosi cinjenice, predlaze izvodjenje dokaza i da izjavljuje pravne lekove. -Organ starateljstva ima u vanparnicnom postupku polozaj umesaca sui generis.ima prijaviti svoje ucesce,a do isteka tog roka on ce zastati sa postupkom.

ORGAN STARATELJSTVA KAO POMOCNO SUDSKO TELO -F.ju pomocnog sudskog tela organ starateljstva ostvaruje na vise nacina.

-Pre svega,Sud moze nadleznost za sprovodjenje nekih stadijuma u odredjenim gradjanskim sudskim postupcima preneti na na organ starateljstva.npr.Bracni sporovi uz koje se sprovode postupci posredovanja (mirenje i nagodba). -U nekim sudskim postupcima sud je duzan da pre donosenja odluke ztrazi nalaz i misljenje od organa starateljstva.To je izricito predvidjeno: -u parnici za vrsenje i lisenje roditeljskog prava -u parnici za zastitu od nasilja u porodici -u vanparnicnom postupku za produzenje roditeljskog prava -u vanparnicnom postupku za davanje dozvole za stupanje u brak -Organ starateljstva ima ulogu pomocnog sudskog tela i onda kada pomaze sudu prilikom preduzimanja nekih procesnih radnji8.U parnici za zastitu od nasilja u porodici, organ staraateljstva je duzan da pruzi sudu pomoc u prikupljanju potrebnih dokaza. -Sprovodjenje izvrsenja oduzimanja deteta sud obavlja u saradnji sa organom starateljstva.

22.Polozaj advokature u pravnom sistemu

-Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. -Za razliku od drugih zemalja kod nas ne postoji obaveza da stranku zastupa advokat,osim u postupku po svim vandrednim pravnim lekovima. -S druge strane ako stranka zeli da je u postupku zastupa punomocnik, tada punomocnik stranke moze da bude samo advokat. -Advokat u evropskokontinentalnim pravima ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke, ali je i organ u sistemu pravosudja. -Dakle, advokatura je nezavisna i samostalna sluzba koja se bavi pruzanjem pravne zastite gradjanima. -Tradicionalno je advokat nezavistan.Nezavisnost advokature je nuzan preduslov za obavljenje dvostruke f.je ove institucije.Jer samo advokat koji nije zavistan od drzave i sudova pa i samih stranaka moze s uspehom da obavljaobe f.je koje mu poverava zakon.

A) Polozaj advokature u pravnom sistemu

-Advokatura je institucija koja sluzi profesionalnom zastupanju stranaka.s druge strane ona je nezavisni deo pravosudnog sistema drzave. -Zadaci advokata zato nisu omedjeni samo njegovim ugovornim odnosom sa strankom koju zastupa i ne iscrpljuju se samo u obavezi da stiti interese stranke.Naprotiv, advokat je duzan da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom, pravilnom i efikasnom odvijanju vgradjanskog sudskog postupka.U tom smislu on je narocito duzan da kazuje istinu, te da se stara da stranka koju zastupa kazuje istinu u postupku. Nezavisnost advokature se obezbedjuje i duznoscu advokata da odbije pruzanje pravne pomoci stranci, ako postoji sukob interesa izmedju njega i stranke - Advokat je prema ZoA duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. 2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana. 3) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. 4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu. 5)ako su interesi stranke koja trazi pravnu pomoc suprotni njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika i prijatelja,saradnika i sl. 6) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom, Statutom i Kodeksom.

B) Organizacija advokature - Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. Po pravilu advokati obavljaju svoju profesiju samostalno, ali se mogu udruzivati u zajednicku advokatsku kancelarijuili u advokatsko ortacko drustvo. -Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnoscu advokature, niti da obavlja bilo koju drugu registrovanu delatnost. -Pravo na obavljanje advokature stice se tek nakon upisa kandidata za advokata u7 imenik advokata i danom polaganja zakletve. -Zakonodavac propisuje posebne uslove za bavljenje advokaturom. -U registar advokata R.Srbije mogu se upisati i advokati stranci.U upisnik A mogu se upisati advokati stranci cije su granice na bavljenje advokaturom u R.Srbiji limitiranje na davanje pismenih I usmenih pravnih saveta vezano za primenu prava njegove maticne drzave.Suprotno tome, u upisnik B upisuju se advokati stranci kojima je nostrifikovana diploma pravnog fakulteta

i koji imaju polozen pravosudni ispit u R.Srbiji.Njihova ovlascenja nisu limitirana,osim u tome da u periodu od 3 godine od dana upisa mogu da postupaju samo zajedno sa domacim advokatom. -Upisom u jedan od imenika advokata, advokat stice pravo da obavlja svoju delatnost na citavoj teritoriji R.Srbije. -Svi advokati se udruzuju u advokatske komore koje imaju pravni polozaj p.lica javnog prava.Njihov je zadatak da organizuju i upravljaju unutrasnjom strukturom advokature.

- Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta; polozen pravosudni i advokatski ispit; drzavljanin Srbije; potpuna poslovna sposobnost; nije u radnom odnosu; nema drugu registrovanu delatnost; da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim; da je dostojan poverenja...

22. Odnos advokata i klijenata

- Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu.Ugovor je materijalnopravnog karaktera tako da nema nikakve posebnosti sto se tice nacina zakljucenja,sadrzaja ili pak forme.Jedino sto zakonodavac propisuje u pogledu punomocja je obavezna pismena forma. - Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta da ga zastupa, a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc. - Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu, te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga, odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci. -Advokat moze da uskrati svedocenje o cinjenicama koje je saznao od stranke u pruzanju pravne pomoci stranci. - Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi, medjutim, advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi. - Za razliku od prava SAD-a , u vecini evropskih drzava, pa ni kod nas,nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu, pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti, kao protivan javnom poretku.Dakle, pravo na naknadu i nagradu troskova postoji i kada advokat izgubi spor. -Sto se tice gradjanskopravne odgovornosti advokata, advokat je duzan da zakljuci sa osiguravajucim drustvom ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne delatnosti.

- Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora, duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima.Advokat takodje odgovara za propuste personala koji je zaposlen u advokatskoj kancelariji.

24. Profesionalna odgovornost advokata

- Za povredu svojih profesionalnih duznosti, advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore. - Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu. b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga. g) kontaktiranje sa protivnom stranom.(moguce je da advokat kontaktira samo zastupnika ili punomocnika protivne strane) d) uopste postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa. -U poslednje vreme narocito je moderna „medijaizacija“ postupka.Rec je o specificnom vidu samoreklamiranja advokata, koji se vrsi tako sto advokati daju izjave medijima u toku trajanja sudskog postupka.Ovakve radnje advokata su protivne etickom kodeksu advokata i povlace za sobom disciplinsku odgovornost. -S druge strane advokat je duzan da brani svog klijenta od eventualnih napada izrazenih u javnosti.Isto vazi i kada bi se sam advokat nasao izlozen kritici medija.

25.Javno beleznistvo

-Javno beleznistvo (notarijat)predstavlja sluzbu od javnog poverenja koju obavljaju javni beleznici (notari), a koja je uspostavljena radi sluzbenog sastavljanja javnih isprava o pravnim poslovima i obavljanja drugih delatnosti koje su joj poverene zakonom.

LATINSKI TIP NOTARIJATA

-Zakon o javnim beleznicima se oslanja na tzv.latinski tip notarijata po kome je uredjena vecina organizacija notarijalne sluzbe u kontinentalnoj Evropi. -Latinski tip notarijata je karakteristican po tome da je notaru dopusteno da profesionalno obavlja samo tu f.ju i niti jednu drugu placenu delatnost. -Dakle, notar je nezavistan i samostalan a svoju delatnost obavlja kao iskljucivo i stalno zanimanje. -Tako notarima je u latinskom tipu notarijata zabranjeno narocito da vrse delatnost advokata, bilo kakvu placenju drzavnu sluzbu i sl.

-Konferencija notarijata EU je donela Kodeks notarijalnog prava koja sadrzi sledecu definiciju notara:Notar je nosilac javne f.je.Njemu drzava prenosi ovlascenje da sastavlja javne isprave.Na ovaj nacin se obezbedjuje povo9ljnija dokazna snaga i mogucnost izvrsenja ovakvih isprava.

-Da bi se obezbedila neophodna nezavisnost njegove f.je, notar vrsi sve one f.je koje bi po redovnom toku stvari trebalo da obavlja sud u vanparnicnom postupku. -Notar savetuje ucesnike na nepristrasan nacin.Takodje nepristrasan je i u sastavljanju isprava, sto svim ucesnicima u notarijalnom postupku obezbedjuje izvesnost i sigurnost. -Delatnost notara sluzi sprecavanju nastajanja sporova i ona predstavlja neophodni i nuzni uslov za nesmetano i pravicno funkcionisanje pravosudnog sistema. -Javni beleznik: 1.sastavlja overava i izdaje javne isprave o p.poslovima i cinjenicama na kojima se zasnivaju subjektivnas prava 2.overava privatne isprave 3.preuzima na cuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti i druge predmete 4.vrsi pravne radnje kojemu delegira sud u vanparnicnim postupcima 5.vrsi dostavljanje strankama i dr. Ucesnicima u parnicnom postupku

NOTAR KAO NOSILAC JAVNE F.JE -Notar je u pravosudnom sistemu nosilac javne f.je, njegov pravni polozaj i delatnost se sve vise odvajaju od tzv.slobodnih profesija, kao sto je advokatska i sl.

-Iz ovlascenja notara da sastavlja tj.sacinjava javnobeleznicke isprave proizlazi nedvosmisleno i pravna priroda njegovog polozaja-on je nosilac javne sluzbe koji vrsi poslove koji po redovnom toku stvari spadaju u f.ju suverene drzave. -Notara imenuje Ministar pravde, nakon cega notar polaze zakletvu.Akt o imenovanju notara je intuitu personae.Uprkos nacinu imenovanja vazno je naglasiti da notar nije organ vlasti, jer ne raspolaze ovlascenjem da prinudi ucesnike u notarijalnom postupku kao i gradjane uopste na odredjeno ponasanje.Notar nije ni zastupnik stranke. -Takodje u latinskom tipu notarijata notar nije ni drzavni sluzbenik.On ne prima platu od drzave, niti ima pravo na drazvnu penziju.On sacinjava javnobeleznicke isprave delajuci u svoje ime,na njih stavlja svoj pecat a ne drzavni. -Takodje, pravilo je da drzava ne odgovara za rad notara, vec naprotiv da je on sam duzan da poslove iz svog delokruga obavlja u skladu sa zakonom, te da za svoje postupke i propuste odgovara u skladu sa zakonom. -Notar ne sme da odbije da preduzme radnju cije se izvrsenje od njega zahteva.Ali ukoliko ucesnici u postupku teze da postignu neki nezakonit ili nemoralan cilj, ili da nanesu stetu trecim licima on je duzan da odbije izvrenje radnje koja se zahteva od njega.

ULOGA NOTARA U GRADJANSKOM SUDSKOM POSTUPKU -Najvaznija uloga notara u gradjanskom procesnom pravu ogleda se u tome sto mu zakonodavac poverava sprovodjenje pojedinih gradjanskih sudskih postupaka pre svega vanparnicnih. -Javni beleznici su ovlasceni da sprovode postupke za sastavljanje i overavanje javnih isprava o pravnim poslovima i drugim izjavama volje stranak. -Osim toga ,javnim beleznicima se moze poveriti i sprovodjenje ostavinskog postupka ili pojedinih radnji u tom postupku. -Notarima se mogun ostavioti u depozit isprave svih vrsta, gotov novac i druge vrednosti.

-U notarijalnom postupku, prilikom sastavljanja notarijalnih akata vazi nacelo strogog formalizma.Notarijalni akt proizvodi zeljena i zakonom predvidjena dejstva samo ako je sacinjen u strogoj formi koju propisuje zakon. -Tako, ako se notarijalni akt sastavlja u formi javnobeleznickog zapisa(pr.bracni ugovr,ugovor o deobi zajednicke imovine bracnih drugova) nedostaci u formi imaju za posledicu nistavost citavog pravnog posla.Takodje, u sl. Da u javnobeleznickom zapisu nedostaju neki nuzni podaci on se smtra nepostojacim.

-Ako se notarijalni akt sastavlja u obliku javnobeleznickog zapisnika (pr.zapisnik sa osnivacke skupstine akcionarskog drustva)nedostaci u formi imaju za posledicu da javnobeleznicki zapisnik nema dejstvo javne isprave.

IZVRSNOST NOTARIJALNIH AKATA -ZIO (Zakon o izvrsenju i obezbedjenju) navodi sta se smatra izvrsnom ispravom, ali tako da se ostavlja prostor da dejstvo izvrsnosti stekne i neka druga isprava koja je posredstvom nekog dr. Zakona snabdevena svojstvom izvrsnosti. -Notarijalni akti imaju dejstvo ne samo javne vec i izvrsne isprave. -Isto vazi i za strane javnobeleznicke isprave,pod uslovom da je ispunjen uslov uzajamnosti kao i da sadrzina strane javnobeleznicke isprave nije suprotna p.poretku R.Srbije -Kao takvi oni mkogu da se izvrsavaju u skracenom izvrsnom [postupku koji se vodi na osnovu verodostojne isprave. -ZIO predvidja da u verodostojne isprave spadaju i javne isprave koje konstituisu novcanu obavezu i overene izjave izvrsnog duznioka koje poverioca ovlascuju na prenos potrazivanja. -Dakle, notarijalni akt, u zavisnosti od svoje sadrzine, moze da ima tretman bilo verodostojne isprave bilo izvrsne isprave. -Da bi notarijalni akt stekao svojstvo izvrsne isprave, ucesnici u notarijalnom postupku moraju ovakvo dejstvo isprave da ugovore-tj.duznik mora da pristane na izvrsenje. -Takodje, u javnobeleznickoj ispravi mora da bude naveden pravni osnov za nastanak obaveze duznika, tacnije cinidba na cije se izvrsenje duznik obavezuje. -Potvrdu izvrsnosti na notarijalni akt stavlja sam notar. -Treba napomenuti da notar moze da sacini izvrsnu ispravu, ali ne moze nikada da donese resenje o izvrsenju ili resenje o sprovodjenju izvrsenja.To ostaje u iskljucivoj nadleznosti suda.

25.Struktura parnicnog postupka i struktura ZPP

-STRUKTURA PARNICNOG POSTUPKA -Parnica je tripartitni odnos izmedju stranaka i suda.Istovremeno ona predstavlja jedan proces razvoja ka konacnoj materijalnoj odluci suda. -Do razvoja parnice u vremenu dolazi tako sto parnicni subjekti preduzimaju parnicne radnje.

-Najkrace receno,parnicni postupak se razvija kroz sledece faze: 1.podnosenje tuzbe 2.pripremanje glavne rasprave 3.glavna rasprava 4.donosenje presude 5.postupak po redovnim pravnim lekovima 6.pravnosnaznost presude -Pravna zastita se zaokruzuje postupkom po vandrednim pravnim lekovima, kao i postupkom izvrsenja pravnosnazne sudske odluke.

1.PODNOSENJE TUZBE -Parnicni postupak nikada ne pocinje po sluzbenoj duznosti.Naprotiv, ovaj postupak se pokrece uvek na inicijativu onog lica koje smatra da mu pripada pravo na pravnu zastitu. -Postupak za zastitu prava se pokrece podnosenjem tuzbe sudu.Podnosenjem tuzbe se ujedno odredjuju i strane u postupku-tuzilac i tuzeni,kao i treci subjekt parnicnog postupka-sud. -Podnosenjem tuzbe sudu nastupa pocetak toka parnicnog postupka, a u momentu kada sud dostavi tuzbu tuzenom nastupa litispendencija,odnosno zasniva se parnica. -U oba ova procesna momenta nastupaju vazne procesnopravne i materijalnopravne posledice.

2.PRIPREMANJE GL.RASPRAVE -Po prijemu tuzbe sud treba da utvrdi da li je ona dopustena, tj.da li su ispunjene sve procesne predpostavke za raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora.Ovome je namenjen stadijum pripremanja glavne rasprave. -Pored toga,sud ce u stadijumu pripremanja gl.rasprave srediti procesnu gradju, kako bi glavna rasprava mogla da se obavi u sto kracem roku.

3.GLAVNA RASPRAVA -Glavna rasprava pred prvostepenim sudom cini srz samog parnicnog postupka.Ona se obavlja na rocistu.

-Usmenost je u parnicnom postupku pravilo,a pismenost izuzetak. -Na rocistu za glavnu raspravu sud utvrdjuje cinjenice koje ce biti osnov za njegovu meritornu odluku. -Najvaznija aktivnost u stadijumu gl.rasprave je izvodjene dokaza.Sud odredjuje izvodjenje dokaznog postupka u vezi sa onim cinjenicama koje su medju strankama sporne. -Odluku o izvodjenju dokaza sud po pravilu donosi onda kada same stranke to predloze.Sud retko odredjuje izvodjenje dokaza po sl.duznosti. -Nesporne cinjenice se ne dokazuju kao ni one cinjenice koje su irelevantne za donosenje meritorne odluke. -Kada ceni dokaze sud to cini po svom sopstvenom slobodnom uverenju.

4.PRESUDA -Kada se okonca dokazni postupak i kada stvar bude zrela za odlucivanje, sud donosi i objavljuje presudu. -Presuda ima zakonom predvidjenu sadrzinu, a u bitnome mora da sadrzi odluku o tuzbenom zahtevu, kao i odluku o troskovima spora. -U postupku presudjivanja sud najpre utvrdjuje cinjenicno stanje na osnovu rezultata dokaznog postupka, a zatim na tako utvrdjeno cinjenicno stanje primenjuje pravne posledice iz odgovaraj.materijalnopravnih normi. -Sledstveno tome donosenje sudske odluke predstavlja silogisticku operaciju. -Donju premisu sudskog silogizma (premissa minor) cine cinjenice koje je sud utvrdio na osnovu glavne rasprave.Gornju premisu (premissa maior)cini pravna norma, koja sadrzi pravnu posledicu, cije se nastupanje trazi tuzbenim zahtevom. -Prilikom donosenja odluke sud uporedjuje konkretno cinjenicno stanje, utvdjeno na gl.raspravi sa pravnim cinjenicama koje su sadrzane u dispoziciji p.norme i za cije postojanje zakonodavac vezuje nastupanje pravne posledice iz tuzbenog zahteva.Ako postoji podudarnost, sud usvaja tuzbeni zahtev, a ako ne postoji, donece odbijajucu presudu. -Sud je duzan da donetu presudu objavi i da je, po objavljivanju, dostavi strankama.

5.POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA -U postupku po pravnim lekovima visi sudovi kontrolisu zakonitost i tacnost odluke prvostepenog suda.

-Razlikujemo redovne i vandredne pravne lekove. -Redovni pravni lek je zalba protiv presude prvostepenog suda i zalba protiv resenja. -Vandredni pravni lekovi se ulazu protiv pravnosnaznih odluka donetih u drugostepenom ili prvostepenom postupku, i to kao revizija protiv presude i revizija protiv resenja, zahtev za preispitivanje pravnosnazne presude i predloga za ponavljanje postupka. -U postuku po zalbi drugostepeni sud moze da raspravlja o cinjenicama koje je prvostepeni sud utvrdio u postupku, dok se u postupku po vandrednim pravnim lekovima raspravlja samo o procesnopravnoj i materijalnopravnoj zakonitosti sudske odluke.

6.PRAVNOSNAZNOST -Sudske odluke, a najpre sudske presude, imaju razlicita svojstva i proizvode razlicita dejstva od kojih je najznacajnije dejstvo pravnosnaznosti. -Razlikujemo formalnu i materijalnu pravnosnaznost bpresude. -Formalna pravnosnaznost znaci da presuda ne moze vise da se pobija redovnim pravnim lekovima i ona je uslov za nastupanje materijalne pravnosnaznosti presude. -Nastupanje materijalne pravnosnaznosti se odnosi na sadrzinu presude i sprecava da se u istoj pravnoj stvari ponovo odlucuje. -Po pravilu pravnosnaznost deluje samo izmedju onih strana koje su ucestvovale u postupku i, vremenski, u odnosu na ono cinjenicno stanje koje je izneto na poslednjoj usmenoj raspravi. -Izuzetno, parnicni postupak moze da se ponovi, cime se odstupa od principa pravnosnaznosti sudske presude.

7.IZVRSENJE -Drugo vazno dejstvo sudskih odluka jeste njihova izvrsnost. -Izvrsnost sudske odluke znaci da njen titular moze da trazi da se ona i prinudno izvrsi upotrebom mera drzavne prinude protiv lica koje je naznaceno kao duznik u sudskoj odluci.

-STRUKTURA ZPP-a -ZPP je podeljen na 4 dela odn.na 36 glave. -Prvi deo koji nosi naziv „opste odredbe“ sadzi:

1.odredbe o nacelima postupka 2.odredbe o nadleznosti suda 3.iskljucenju i izuzecu sudija 4.odredbe o strankama i njihovim zastupnicima 5.kao i o osnovnim pitanjima vezanim za postupak,kao sto su oblik i vrsenje pranicnih radnji, donosenje sudskih odluka i dostavljanje. -Drugi deo ZPP-a odnosi se na sam tok parnicnog postupka i to: 1.postupak pred prvostepenim sudom 2.postupak po pravnim lekovima -Postupak pred prvostepenim sudom obuhvata:podnosenje tuzbe,suparnicare i ucesce trecih lica u parnici, dokazivanje, pripremu i sam tok glavne rasprave.U drugom delu je normirano okoncanje postupka sudskim poravnanjem i presudom. -Postupak po pravnim lekovima se deli na redovne i vandredne pravne lekove. -Treci deo ZPP-a je posvecen tzv.posebnim parnicnim postupcima,dok cetvrti deo sadrzi prelazne i zavrsne odredbe. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------NACELA PARNICNOG POSTUPKA -Nacela svakog postupka su apstraktna pravna pravila kojima zakonodavac postavlja okvire i trasira put za zastitu prava koje objektivno pravo priznaje pravnim subjektima. Ona se konkretizuju u mnogobrojnim normama kojima se uredjuje postupak, ali bez obzira na to, njihov znacaj u primeni pojedinacnih procesnih pravila je ogroman. -Parnicni postupak je odredjen nacelima koje je propisao zakonodavac i ona su razlicita od nacela koja vladaju u drugim vrstama gradjanskog sudskog postupka,vanparnicnom, stecajnom i izvrsnom postupku. -U parnicnom postupku vaze sledeca nacela: 1.nacelo dispozicije 2.raspravno nacelo 3.nacelo kombinacije usmenosti i pismenosti 4.nacelo neposrednosti 5.nacelo javnosti

6.nacelo obostranog saslusanja stranaka 7. nacelo efikasnosti 8.nacelo slobodnog sudijskog uverenja 9.nacelo savesnosti i postenja -Takodje u ZPP-u vazi i eventualna maksima. -Vazno je razlikovati nacelo dispozicije,raspravno nacelo i mnacelo kontradiktornosti, jer se u literaturi i sudskoj praksi cesto ne pravi razlika izmedju njih.Ona se poistovecuju i mesaju, cime se stvara konfuzija. ----------------------------------------------------------------------------26.Nacelo dispozicije

-Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka, odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. -da bi se ovaj princip bolje shvatio neophodno je analizirati njegove segmente, koji se ticu: 1.pokretanja postupka 2.odredjivanja predmeta spora I 3.okoncanja postupka voljom stranaka

1.) Pocetak parnicnog postupka - Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka, tuzilac. - Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti. -Parnicni postupak se po pravilu pokrece tuzbom ali I zahtevom za izdavanje platnog naloga. - Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. - Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije, s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ).

-Suprotno nacelu dispozicije jeste nacelo oficioznosti koje nalaze da postupak pokrene drzavni organ po sluzbenoj duznosti. -Smisao nacela oficioznosti dolazi do izrazaja u narocito osetljivim oblastima zastite subjektivnih prava, gde sigurnost pravnog poretka ne moze da zavisi od inicijative stranaka. -Nacelo oficioznosti nije karakteristicno za parnicni postupak.Domace zakonodavstvo ne poznaje ni jedan slucaj gde parnicni postupak pokrece sud ex officio.

2.) Odredjenje predmeta spora - Dispoziciona maksima ne znaci samo to da se parnicni postuypak pokrece tuzbom, vec I da stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje, tj. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. - Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale, niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. - Npr, sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog, cak i ako bi, na osnovu utvrdjenih cinjenica, dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos. - Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu, tako da tuzilac, u svakom slucaju, snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. -U slucaju da tuzilac zahteva vise, snosi rizik da bude odbijen u delu tuzbenog zahteva, tako da na njega pada obaveza da snosi barem deo parnicnih troskova.s druge strane ako zahteva manje, morace naknadno da podnese tuzbu I da povede novi parnicni postupak. - Da bi se ublazile negativne strane resenja, po kome tuzilac snosi inicijalni rizik, zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( a to se naziva preinacenje tuzbe ).

- RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD -Ponekad je tesko razgraniciti odluku suda infra petita I aluid. - O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio, pri cemu se pravna posledica, sadrzana u izreci presude, kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. - Nasuprot tome, aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo, a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu. - Infra petita je dopustena, za razliku od aluid-a, koji nije dopusten.

- Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora, a sud je doneo presudu o raskidu ugovora.

3.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima -Pravilo je da se zakonitost I tacnost odluke prvostepenog suda kontrolise u postupku po pravnim lekovima pred drugostepenim sudom ili VKS-om.Medjutim I ovde vazi dispoziciona maksima. - Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima, vec su vezanim inicijativom stranaka, odnosno one strane koja je parnicu izgubila. -Stranka koja je izgubila parnicu moze ali I ne mora da pobija odluku prvostepenog suda.Dakle,postupak po pravnom leku je ostavljen njoj na volju. - Drugostepeni sud moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. - Npr. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete, pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete, onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. - Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek, a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek.

27. Okoncanja parnice voljom stranaka

-S obzirom da se pocetak parnicnog postupka zasniva na volji tuzioca, tako I parnica moze da se okonca voljom stranaka. -Iz prava na tuzbu izvire I obaveza suda da donese o sporu stranaka sudsku odluku.Medjutim, stranke mogu da se odreknu I ovog prava, tako sto ce inicirati okoncanje parnice bez donosenja odluke suda. - Tuzilac moze, u principu, da povuce tuzbu, onako kako ju je i podneo, i nakon povlacenja, sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu, pa je parnica okoncana. - Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom.

- Tuzenom koji se vec upustio u spor je, ponekad, u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem, te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe, od momenta upustanja tuzenog u raspravu, tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. - Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora, te da zakljuce sudsko poravnanje. - Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora, ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. - Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu, poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega, vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja. - Tokom trajanja postupka za obe stranke dalje vodjenje postupka moze da se pokaze kao besmisleno.Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu, i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. - I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna, te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. - Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno, vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja, odnosno presudu na osnovu priznanja. -Dispozicija tuzenog I tuzioca predmetom spora I tuzbenim zahtevom nije dopustena jedino u sl.kada ZPP ogranicava mogucnost stranaka da raspolazu svojim pravima (clan 3.stav3. ZPP-a) - Za razliku od povlacenja tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. - Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev, nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca, ni obrnuto.

28. Raspravno nacelo (pojam,saznavanje cinjenica,dokazivanje,primena)

1.Uvodna razmatranja -Nacelo dispozicije daje odgovor na sledeca pitanja: 1.ko pokrece parnicni postupak 2.koji je obim raspravljanja pred sudom I 3.kako se postupak razvija I okoncava.

-S obzirom da se svaki zahtev u parnici zasniva na cinjenicama, sledece pitanje koje se nuzno postavlja u svakom postupku tice se nacina na koji sud saznaje cinjenice I na osnovu cijih dokaznih predloga utvrdjuje njihovo postojanje . -Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga u kojoj meri je u odredjenom procesnom sistemu zastupljeno raspravno ili istrazno nacelo. -Da li u parnicnom postupku treba primeniti jedno ili drugo nacelo je pravno-politicko pitanje. -Parnicni postupak moze da ostvari svoje zadatke bilo primenom jednog ili drugog nacela.. -Primenom istraznog nacela akcenat se stavlja na ostvarenje materijalno-pravne pravicnosti,odn.donosenju sudskih odluka koje se temelje na tacno utvrdjenim cinjenicama I tacnoj primeni materijalnog prava. -S druge strane,pak, primena raspravnog nacela odgovornost za tacnost sudske odsluke stavlja u ruke stranaka.Primarni cilj njegove primene jeste ostvarenje efikasnosti u postupku. -Cilj svakog pa I parnicnog postupka jeste pravilna primena materijalnog prava na tacno utvrdjeno cinjenicno stanje.U tom smisli primena cistog raspr4avnog nacela koriguje se uvodjenjem inkvizicionih ovlascenja sudije u parnici,tj.njegovim ovlascenjem I duznoscu da upravlja parnicom. -S toga primena cistog raspravnog nacela u razvijenim pravnim sistemima je izuzetak.Naprotiv citav parnicni postupak pociva na ublazenoj inkvizicionoj maksimi ili pak, na nacelu saradnje suda I stranaka prilikom saznavanja cinjenica I predlaganja I izvodjenja dokaza. -Dakle, u uporednom pravu su primetne dve tendencije: 1.prva, u kojoj parnicni postupak pociva na umerenoj istraznoj maksimi I na jacanju uloge sudije u upravljanju parnicom i 2.druga, u kojoj se vulgarizuje rspravno nacelo time sto se uloga suda degradira, tako sto je on neutralni pasivni arbiter u utakmici izmedju stranaka.

2. Saznavanje cinjenica - Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva, postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. - Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak, logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud. - U principu, sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka.

- Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime. -U drugim vrstama gradjansko sudskog postupka vlada tzv.inkviziciono nacelo,a njegova sustina je u tome da sud utvrdjuje cinjenice nezavisno od volje stranaka. -Ideja tvorca ZPP je da se parnicni postupak u Srbiji odvija po cistom raspravnom nacelu.Sud dobija cinjenicni material samo od stranaka.One su duzne dap red sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve.Takodje, sud je duzan da razmotri I utvrdi samo one cinjenice koje su stranke iznele pred sud. -Ponekad je u postupku nuzno razlikovati cinjenice, stavove iskustva I pravne norme.Sud nije vezan dispozicijom stranaka o pravnim normama I stavovima iskustva I njih utvrdjuje nezavisno od toga da li se stranke na njih pozivaju.

2.) Dokazivanje -Kada je rec o dokazivanju postavljaju se dva principijalna pitanja.Prvo pitanje se tice cinjenica o kojima sud treba da izvodi dokaze.Da li sud treba da dokazuje sve cinjenice ili neke moze bez dokazivanja uneti u cinjenicnu podlogu svoje odluke?Drugo pitanje se odnosi na vezanost suda dokaznim predlozima stranaka. A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi - Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne. - Dakle, ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela, a druga ih je izricito priznala, niti pak cinjenice koje su opste poznate.Ne dokazuju se ni cinjenice koje jedna stranka iznosi a druga ih ne osporava. -Dakle,kada jedna strana prizna postojanje cinjenice koju je druga stranka navela, ovo priznanje vezuje tu stranku ali I sud, uz uslov da stranka nije naknadno u potpunosti ili delimicno osporila postojanje te iste cinjenice.U takvoj situaciji sud slobodno ocenjuje da li se radi o priznanju ili o poricanju postojanja cinjenice. - Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice, ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obicajima.

B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka -Kada stranke predloze izvodjenje odredjenih dokaznih sredstava, sprovodi se dokazni postupak, pa se postavlja pitanje ko odredjuje koji ce se od predlozenih dokaza izvesti u parni8cnom postupku.

Dosledna primena raspravnog nacela bi znacila da je sud vezan dokaznim predlozima stranaka, ted a je duzan I das me da izvede samo one dokaze koje su stranke predlozile. -Medjutim u nasem GPP-u ovaj vid raspravnog nacela nije dosledno sproveden.Ovde se postavljaju 3 pitanja: 1.Na koga pada procesni teret da predlozi izvodjenje dokaza radi utvrdjivanja bitnih I sporednih cinjenica 2.da li je sud duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile 3.moze li sud da odredi I izvodjenje onih dokaza koje stranke nije predlozila -U vezi sa pravim pitanjem,ZPP dosledno sprovodi raspravno nacelo.Naime stranke su te koje su sudu duzne da predloze izvodjenje dokaza kojima se utvrdjuju cinjenice na kojima one zasnivaju svoje zahteve. -Sto se tice drugog pitanja,domace parnicno proc.pravo ne stoji na poziciji dosledne primene raspravnog nacela, te sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile, jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica. - Npr. tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka, ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru. - U vezi sa trecim pitanjem doslo je do znacajnih promena u vazecem zakonodavstvu.Prema ZPP iz 76 sudu je bilo dato ovlascenje da u pogledu izvodjenja dokaza postupa ex officio, tj.da izvede I dokaze koje stranke nisu predlozile, ako su ti dokazi od znacaja za odlucivanje. -Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile. - Npr. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan, ako nijedna stranka nije to predlozila.

3.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki - Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. - To znaci da sud, nezavisno od volje stranaka, utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost, da li postoji apsolutna nadleznost suda... -Takodje,vazno je napomenuti da postojanje svih procesnih predpostavki za ulaganje pravnih lekova sud utvrdjuje po sluzbenoj duznosti (dopustenost).

4.) Nacin primene raspravnog nacela - Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve, pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu. -Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke, tako da je nevazno da li je neku cinjenicu izneo tuzilac ili tuzeni. -Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi kada tuzilac iznese pred sud cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu I kada se, nakon dokaznog postupka, pokaze das u one tacne. - Medjutim, do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog. - Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva, pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi, doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev.Medjutim,ZPP u ovom sl. Ne insistira na doslovnoj primeni raspravnog nacela ( jer se u ZPP-u navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). - Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicne navode koje je izneo tuzeni, a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. -Takodje,sud bi bio duzan da prilikom donosenja odluke, uzme u obzir I one cinjenice koje niti jedna stranka nije iznela, ali je za njih saznao u dokaznom postupku (npr.saslusanjem svedoka).Pri tome nije nuzno da ih jedna od stranaka u postupku ponovo iznese kao svoje. - Tuzbeni zahtev moze biti odbijen I na temelju cinjenica koje je izneo tuzilac.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti, uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice.

29.Odstupanja od nacela dispozicije I raspravne maksime

-UOPSTE -Dispoziciona maksima I raspravno nacelo, kao osnovni principi parnicnog postupka su pretrpeli sustinske izmene koje je tesko da vise mozemo da nazivamo izuzecima. -Ovde se ne radi o socijalizaciji parnicnog postupka, kao sto je to slucaj sa socijalizacijom gradjanskih subjektivnih prava, vec o tenziji izmedju ova dva nacela I sve izrazenijoj zastiti nacela obostranog saslusanja I ravnopravnosti stranaka u postupku.ova dva poslednja nacela imaju status ljudskih prava-clan 6.EKLJP

-vazno je napomenuti da se odstupanja od raspravnog nacela ponekad kose sa obavezom suda da ostane nepristrasan u odnosu na stranke, kao I sa njegovom duznoscu da strankama obezbedi potpunu ravnopravnost u postupku. -sud je, naime, duzan da aktivno ucestvuje u postupku-vec prilikom predhodnog ispitivanja tuzbe, zatim nakon toga, na pripremnom rocistu za glavnu raspravu,nakon sto je tuzilac izlozio tuzbu, a tuzeni odgovor na tuzbu,kao I u fazi glavne rasprave,ted a svojim sugestijama I predlozima podstakne stranke da doprinesu raspravljanju cinjenicnog stanja. -Izmedju ove obaveze sa jedne strane I duznosti suda da ostane nepristrasan I da garantuje strankama punu ravnopravnost, s druge strane, grenica je veoma nejasna. -Od nacela dispozicije se u parnicnom postupku odstupa samo retko I to u sl.slucajevima: 1.u porodicnim parnicnim postupcima moguce je da sud odluci ex office I o pravnim posledicama koje nisu trazene tuzbenim zahtevom Npr.U postupku za zastitu od nasilja u porodici sud moze da odredi meru zastite koja nije trazena, ako oceni da je ona potrebna u konkretnom slucaju 2.u sporovima cijim predmetom stranke ne mogu slobodno da raspolazu -Stranke ne mogu slobodno da raspolazu predmetom spora (da zakljuce poravnanje, da se odreknu,odn. Priznaju tuzbeni zahtev)ako bi takvo raspolaganje bilo u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnom poretku I moralu 3.U sporovima ciji je predmet nakanada stete, sud moze da odlucuje I van granica zahteva koji su stavljeni u postupku. -Takvi su sporovi koji nastanu povodm zahteva za restitution in integrum, zahteva za placanje novcane rente ili sporova ciji je predmet povreda prava licnosti 4.u potrosackim sporovima, sud moze, mimo postavljenog tuzbenog zahteva, da oglasi nistavom svaku nepravicnu ugovornu odredbu u potrosackom ugovoru -Odstupanja od raspravnog nacela se javljaju u sledeca cetiri vida: 1.sud ne odlucuje samo na osnovu one cinjenicne gradje koju dobije od stranaka,vec je duzan da se stara da se u postupku utvde I one cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva,kao I da se stara o tome da se predmet spora svestrano raspravi 2.stranke umesaci I njihovi zastupnici su duzni dap red sudom govore istinu 3.sud nije vezan niti cinjenicnim navodima stranaka niti, pak, njihovim dokaznim predlozima, ako stekne uverenje da one teze da raspolazu zahtevima gde je dispozicija stranaka iskljucena 4u porodicnim parnicnim postupcima vazi istrazno nacelo.Sud moze utvrdjivati I onme cinjenice koje medju strankama nisu sporne, kao I one cinjenice koje ni jedna stranka nije iznela

-RASVETLJAVANJE CINJENICA -Iako je namera zakonodavca bila da se parnicni postupak sprovede primenom cistog raspravnog nacela,Zakon na nekoliko mesta nalaze sudu da aktivno ucestvuje u parnbici radi tacnog odredjenja predmeta spora, utvrdjivanja cinjenica koje se ticu osnovanosti tuzbenog zahteva, utvrdjivanja cinjenica koje se ticu dr. zahteva stranaka.Jer cilj parnicnog postupka nije da do povoljne presude dodje vestija stranka, vec stranka cija je tvrdnja tacna da joj pripada neko subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. -ovlascenje suda je ograniceno na iniciranje iznosenja cinjenica ne I pravnih stavova stranaka. -Medjutim sud moze stranci da ukase na pravne nedostatke tuzbe.Ovo mnarocito vazi za slucaj da je tuzba nerazumljiva, pri cemu se misli I na nedostatak u samom tuzbenom zahtevu. Pr.T tuzi A I zahteva naknadu stete u visini od 1000 dinara, jer je ugovor o kupoprodaji zakljucio pod pretnjom pre 2 godine -Ovakav tuzbeni zahtev je nerazumljiv I sud je duzan da pouci tuzioca da uredi tuzbeni zahtev.Medjutim sud ne sme da poucava tuzioca o pravnom osnovu za tuzbu.Ali bi bilo dopusteno da sud uputi tuzioca da lid a zahteva I kamatu uz glavni tuzbeni zahtev. -sud moze da utvrdjuje I postojanje cinjenica koje u postupku nije iznela nijedna stranka, pod uslovom da je utvrdjenje tih cinjenica bitno za osnovanost tuzbenog zahteva -smisao ovakvog ovlascenja suda je u tome da se stara da stranke u potpunosti iznesu sve relevasntne cinjenice, kako ne bi doslo do odbijanja ili pak, usvajanja tuzbenog zahteva, zbog nedostatka relevantnih cinjenica. -Premda ZPP govori samo o obavezi suda da se stara da se u toku rasprave pruze objasnjenja kako bi se utvrdile cinjnenice koje se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva, ova obaveza se prostire I na cinjenice na kojima se zasnivaju idr.zahtevi stranaka kao sto su to zahtev iz protiv tuzbe, prigovor kompenzacije tuzenog, kao I drugi materijalnopravni prigovori tuzenog kojima on pokusava da uveri sud u neosnovanost tuzbenog zahteva . -Naravno sud ne moze tuzenom da ukase na cinjenicu da je nastupila zastarelost potrazivanja npr. -Takodje, sud moze postavljanjem pitanja da stranku podstakne da iznese cinjenice kada se u svom zahtevu pozivs na apstraktne pravne pojmove, kao sto su “ugovor o prodaji”, “docnja”, “nepaznja” isl. -Takodje, sud bi u okviru svoje duznosti da se predmet spora svestrano raspravi, mogao da podstakne tuzioca da preinaci tuzbu nkada oceni da je to celishodno,odn. Kada se time otklanja situacija u kojoj bi tuzilac morao da podnosi novu tuzbu protiv tuzenog.

-Obaveza suda da rasvetli cinjenice postoji bez obzira da li stranke u postupku zastupa advokat ili ne. -Takodje,u skladu je sa obavezom suda da rasvetli cinjenicno stranje,kada ukazuje strankama da predloze izvodjenje odredjenih dokaznih sredstava, ako to nisu same ucinile.ali to ne zanci d ace sud ex officio predloziti izvodjenje odredjenih dokaza, ako to same stranke nisu predlozile. -Dakle, izuzetaka od pravila da se dokazi izvode samo po predlogu stranaka nema.Odstupanje postoji samo u7 jednom slucaju.Naime, sud moze resenjem da odredi da se izvede dokaz citanjem pisane izjave svedoka, kao I dap o sluzbenoj duznosti odredi, da se takav svedok saslusa putem video linka.

-DUZNOST KAZIVANJA ISTINE -Iz duznosti stranaka dap red sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve,kao I iz njihove duznosti da savesno koriste svoja procesna prava proizlazi I obaveza stranaka da u parnicnom postupku kazuju istinu. -Ona se ne odnosi samo na stranke, vec I na njihove zastupnike I dr. ucesnike u postupku. -obaveza se odnosi kako na usmene tako I nja pismene parnicne radnje stranaka Ova obaveza proizalazi I iz clana 426 ZPP prema kojoj moze da se zahteva ponavljanje postupka, ako je do odluke doslo usled k.dela stranke,njenog zakonskog zastupnika, punomocnika ili treceg lica. -Vazno je napomenuti da se ova obaveza stranke ne prostire na obavezu otkrivanja sudu svih cinjenica, pa I onih koje ne idu u prilog stranci,vec je ogranicena samo na obavezu otkrivanja I saopstavanja onih cinjenica na kojima stranka bazira svoj zahtev. -s druge strane, stranka nije duzna, odn.ne postupna protivno nacelu savesnog parnicenja, kada precuti postojanje cinjenica iz kojih njen protivnik moze da izvede kakav zahtev u postupku.

-OCENA -Primena cistog raspravnog nacela ne doprinosi efikasnosti postupka.Upravo suprotno.Stranke nisu cesto u mogucnosti da u potpunosti iznesu sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost njihovog zahteva, a jos manje mogu da budu sposobne da predloze izvodjenje dokaza radi utvrdjivanja bitnih cinjenica. -prema cistom raspravnom nacelu npr.sud ne bi smeo da uzme u podlogu svoje odluke bitnu cinjenicu, vaznu za donosenje odluken koju je u svom iskazu izneo svedok,pri cemu se niti jedna od stranaka na tu cinjenicu nije pozvala.Dakle sud bi svesno morao da donese odluku koja je zasnovana na pogresno utvredjenom cinjenicnom stanju.

-Pogresno u7tvrdjeno cinjenicno stanje povlaci sa sobom pogresnu primenu materijalnog prava.Medjutim prvostepena pa I drugostepena odluka se uvek ukida, te se predmet vraca prvostepenom sudu na ponovno odlucivanje kada je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje bilo nepotpuno utvrdjeno. -Za sudiju nije predvidjena nikakva sankcija ako postupa protivno ZPP odn.ako utvrdjuje I one cinjenice koje stranke nisu iznele u postupku.Isto vazi I za izvodjenje dokaza. -Sud sam odredjuje koje ce dokaze izvesti radi utvrdjivanja bitnih cinjenica.Suprotno, ako je sud neku bitnu cinjenicu pogresno ili nepotpuno utvrdio, odluka suda bice nistava,jer je cinjenicno stanje pogresno nili nepotpuno utvrdjeno.

30. Nacelo kombinacijue usmenosti I pismenosti

-Parnicni postupak se odvija preduzimanjem usmenih I pismenih parnicnih radnji. -Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima, dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu. -U starijem kanonskom pravu vladao je princip pismenosti.Kasnije preovladava princip usmenosti, dok moderni parnicni postupci pocivaju na kombinaciji nacela usmenosti I I pismenostii. -Zakonodavac tezi da kombinacijom ova dva nacela obezbedi racionalno odvijanje parnicnog postupka. -O nacelu usmenosti govorimo onda kada sud moze da donese odluku samo na bazi one cinjenicne gradje koja je izneta usmeno.Kada bi nacelo usmenosti bilo dosledno sprovedeno, podnesci ne bi imali svojstvo parnicnih radnji..Njihova f.ja bi bila ogranicena na to da najave usmene radnje koje ce biti preduzete na rocistu. -Dosledno sprovedeno nacelo pismenosti znaci da se parnicne radnje mogu preduzeti iskljucivo u formi podnesaka.Usmena izlaganja stranaka ne bi imala karakter parnicne radnje. -Oba principa imaju svoje prednosti I nedostatke. -Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza.

-Jedino iz usmenih izlaganja ucesnika u postupku,sud moze da stekne utisak o tacnosti njihovih navoda. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika, cime se doprinosi koncentraciji postupka. -U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava, a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. -Zbog dobrih i losih strana oba principa, za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. -Stranke, po pravilu, mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu; Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu.

A) Vazenje nacela usmenosti - Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama, na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu, vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ).Takva presuda se naziva presuda bez odrzavanja rasprave. - Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci, kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu. b) da medju strankama nisu sporne cinjenice. v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. -Pripremno rociste za glavnu raspravu je obavezno.Sud je duzan dag a zakaze I odrzi, osim u7 sl.kada je moguce da se donese presuda bez odrzavanja rasprave ili pak, kada je spor jednostavan ili hitan. -Takodje, obavezno je zakazivanje I odrzavanje barem jednog rocista za glavnu raspravu. -Od obaveznog odrzavanja rocista za glavnu raspravu treba razlikovati fakultativnu usmenu raspravu koju sud nije duzan da zakaze -Tako u postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje, u postupku po zalbi ,sud odlucuje, po pravilu, bez usmene rasprave, ali moze da je odrzi ,kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. -Nacelo usmenosti ne znaci I iskljucenje pismenih parnicnih radnji stranaka (podnesaka).Naprotiv,ovo znaci da sud ne sme da donese odluku van onih cinjenica I zahteva

stranaka koje nisu bile iznete na usmenom rocistu za gl.raspravu I o kojima na takvom rocistu nije raspravljano.Naime, kako tuzbu, tako I ostale navode a narocito dokazne predloge, stranke su duzne da iznesu I da o njima izlazu I raspravljaju nag l.rocistuS druge strane, pismene parnicne radnje stranaka sluze, po pravilu, za pripremu usmenog raspravljanja na rocistu. - Tuzba, odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno, u formi podneska. -Dakle I pismene parnicne radnje stranaka moraju biti dopunjene usmenim parnicnim radnjama koje se preduzimaju na rocistu. -Medjutim u praksi se olako prelazi preko zahteva da se postupak zasniva na usmenom izlaganju stranaka.Po pravilu tuzba I navodi tuzenog trebalo bi da se izlazu usmeno,ali umesto toga predsednik veca iznese jednu recenicu:”Tuzilac I tuzeni ostaju pri svojim navodima iz tuzbe”.Na ovaj nacin parnicni postupak gubi na transparentnosti. -Podnesci koje bi stranke uputile sudu nakon zakljucenja rocista za glavnu raspeavu ne uzimaju se u razmatranje I ne cine podlogu meritorne odluke suda.Sud naime ne moze da odlucuje na bazi cinjenica I predloga o kojima nije dao mogucnost drugoj stranci da se izjasni.On medjutim, moze ponovo da otvori glavnu raspravu, ako smatra da je to neophodno radi razjasnjenja vaznih pitanja.

B) Nacelo pismenosti - ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe, protivtuzbe, odgovora na tuzbu, pravih lekova I za procesno punomocje. - Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljajuTako odrzavanje usmene rasprave, osim u sl.kada sud meritorno donosi odluku, nece biti neophodno kada se3 donosi odluka o troskovima postupka. -Trazenu pismenu formu ispunjavaju I podnesci koji su sudu upuceni telegramom ili el.postom, kada je to u skladu sa Zakonom o el.dokumentu I Zakonom o el.potpisu. - U fazi pripreme za glavnu raspravu, sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili odricanja, Ili presudu na osnovu propustanja.U prvom sl. Da bi se donela presuda, neophodno je da tuzeni u odg.na tuzbu prizna tuzbeni zahtev.U dr.sl. naprotiv,do donosenja presude na osnovu propustanja upravo I dolazi zato sto tuzeni nije u odg. Na tuzbu osporio tuzbeni zahtrev.Najzad I sam tuzilac moze da se odrekne tuzbenog zahteva podneskom,kada sud donosi presudu na osnovun odricanja.( U sva tri slucaja ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ). -Stranke su u toku faze pripremanja gl.rasprave duzne da blagovremeno upucuju podneske u kojima su duzne da navedu cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve I tvrdnje, kao I dokaze kojima podkrepljuju te cinjenice. - ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga.

-Platni nalog izdaje predsednik veca I u tom postupku se nikada ne odrzava usmena rasprava.

31. Nacelo neposrednosti

-Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje, a pogotovo izvodjenje dokaza ima se obaviti pred sudijom, odnosno vecem koje rukovodi parnicom. b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. -Nacelo neposrednosti ima za cilj da obezbedi donosenje pravilne I zakonite odluke. - Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu kada je ona zakljucena. - Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem, postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku.U dugotrajnim I komplikovanim sporovima moze doci do odlaganja gl.rasprave ali ne i do promene u sastavu veca,tada se glavna rasprava nastavlja tako sto predsednik veca ukratko izlaze dosadasnji tok glavne rasprave. - Rasprava uvek mora da pocne iznova, ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. - Sud, medjutim, moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze, vec samo da procita zapisnike o njima. - Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna, ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne. - Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka, ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti, jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima. - Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud, u formi pravne pomoci, pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. -Sa izvodjenjem dokaza od strane zamoljenog suda ne treba mesati slucaj kada sud svoju odluku zasnuje na dokazima koji su izvedeni u dr.postupku.npr.na iskazima svedoka koji su dati u7 drugoj parnici.Ovaj dr.slucaj, sudska praksa tretira kao povredu nacela neposrednosti.

-Odstupanje od nacela neposrednosti predstavlja I izvodjenje dokaza citanjem pisane izjave svedoka.Medjutim u ovakvom sl. Sud moze (dakle, ne mora) da odluci bilo pos l.duznosti, bilo po predlogu stranaka da se lice koje je dalo piasanu izjavu saslusa putem konferencijske veze, odnosno video linka. -ZPP ne predvidja, kao sto je to sl. U modernism legislativnim resenjima, mogucnost da stranke izvode parnicne radnje, ne direktno nusmeno pred sudom, vec putem video komunikacija.Ovakvo preduzimanje parnicnih radnji putem video linka(prenosa tona I slike) je u skladu sa nacelom neposrednosti.

32. Nacelo javnosti

-Dok su se ranije rasprave odvijale iza zatvorenih vrata, danas je pravilo da se sudjenje vrsi javno. -Javnost sudjenja, odn.mogucnost da sudjenju prisustvujun I pravno nezainteresovana lica je tekovina demokratskog drustva I predstavlja jedan od osnova za izgradnju pravne drzave.Otuda je nacelo javnosti visoko kotirano I u EKLJP. - Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1.javnost raspravljanja pred sudom I 2.objavljivanje sudske odluke

1. Javnost raspravljanja pred sudom - Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva lica starija od 16 godina. - Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku. - Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave, ako to zahtevaju interesi nacionalne bezbednosti,javnog reda I morala u demokratskom drustvu, zastita interesa maloletnika ili privatnosti ucesnika u postupku.Ovi poslednji razlozi se narocito odnose na postupanje u bracnim I porodicnim stvarima, u kojima je javnost potpuno iskljucena. -Ako sud iskljuci javnost sag l.rasprave, duzan je da o tome donese posebno obrazlozeno resenje I da ga objavi. -Proti ovog resenja nije dozvoljena zalba.

-Sud moze da iskljuci javnost I onda kada ne moze da obezbedi neometano odrzavanje glavne rasprave. Np.Tuzilac podnese tuzbu protiv svog preduzeca radi naknade stete pretrpljene na radu,a u znak podrske tuziocu nag l.raspravu dodje stotinka njegovih kolega.Sud odredi da vse rasprava odrzi u Sali koja prima 10 ljudi,tada bi sud mogao da iskljuci javnost, jer rasprava ne bi mogla da se odrzi neometano uz prisustvo tolikog broja ljudi.Alki ako je sud namerno izabrao tako malu prostoriju da bi sprecio prisustvo njavnosti,postojala bi povreda nacela javnosti u parnicnom postupku. - Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost. - Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke, njihove zastupnike i umesace. - U okvire stranacke javnosti spada i pravo stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane. -Dakle, stranke I njihovi zastupnici mogu da prisustvuju vrsenju svih parnicnih radnji, da vrse uvid u spise predmeta I da ih fotokopiraju. - Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes. -Stranacka javnost ne ukljucuje I pravo stranaka da budu prisutne kada sud veca I glasa.

2.) Objavljivanje sudske odluke - Presuda se uvek objavljuje javno bez obzira da li je saglavne rasprave bila iskljucena javnost. -Ako I dalje stoje razlozi zbog kojih je javnost bila iskljucena sa glavne rasprave, sud moze javno da objavi samo izreku presude, a da ponovo iskljuci javnost kada saopstava njeno obrazlozenje.

33.Povreda nacela usmenosti, neposrednosti I javnosti

-U nasem pravu povreda nacela usmenosti ne predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parnicnog postupka. -Drugacije je sa povredom nacela neposrednosti I javnosti. -Ako je presudu doneo sudija koji nije ucestvovao na gl.raspravi, ili ako je protivno zakonu bila iskljucena javnost na gl.raspravi, presuda ce moci sa uspehom da se pobija kako u postupku po zalbi, tako I u postupku po reviziji.

-Ostale povrede nacela neposrednosti I javnosti imaju karakter relativno bitnih povreda pravila par.postupka.Stranke mogu da se pozivaju na njih u postupku po pravnim lekovima, ali uspeh pravnog leka zavisi u prvom redu, od toga kakav je bio uticaj povrede ovih nacela na pravilnost I zakonitost sudske odluke.

34. Nacelo obostranog saslusanja

-Nacelo obostranog saslusanja normirano u ZPP-u znaci d ace sud svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima njenog protivnika. -Sud po pravilu ne moze odluciti o zahtevu stranke, ako njenom protivniku nije pruzio mogucnost da se o tom zahtevu izjasni. -Nacelo obostranog saslusanja predstavlja osnov za sprovodjenje fer postupka. -U nasem pravu ovom nacelu je posveceno daleko manje paznje nego sto bi to bilo potrebno, s obzirom na zahtev iz clana 6. EKLJp.

Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja - Nacelo obostranog saslusanja vec decenijama nije dobilo konkretne obrise. -Videli smo da ZPP daje opsti nalog sudu da svakoj stranci pruzi mogucnost da se izjasni o zahtevima, predlozima I navodima protivne strane, te zabranjuje sudu da donese odluku o zahtevu o kome protivnoj strain nije dao mogucnost da se izjasni. -Medjutim domasaj ovog nacela je daleko siri.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci, kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici, te lica na koja se prostire tzv. materijalna pravosnaznost presude. - Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda, odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode, zahteve i predloge (narocito dokazne predloge). b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima, zahtevima i predlozima protivne strane. v) sud mora da uzme u obzir navode, zahteve i predloge stranka, ma kakvi oni sadrzinski bili. g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda, zahteva ili predloga stranka, ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku. d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka.

-Zakon konkretizuje nacelo obostranog saslusanja stranaka tokom citavog trajanja postupka. -Tako, kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda, tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor, presuda obema stranama, a zalba protivnoj strani na odgovor. -Kada stranke usmeno raspravljaju na rocistu, tada svaka od njih moze da iznosi svoje cinjenicne navode, da stavlje svoje dokazne predloge, a sud je duzan da protivnoj stranci omoguci da se izjasni na svaki navod I predlog koji je iznet u parnici. -Stranke imaju pravo da se koriste pravima koja sppadaju u okvire nacela obostranog saslusanja. Dakle, stranke mogu, ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane.To ne utice na povredu nacela obostranog saslusanja.Dovoljno je da je sud omogucio strankama da se svojim pravima sluze, pa da se smatra da je nacelu obostranog saslusanja udovoljeno.

Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja - Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen, kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni. - Neki postupci ( npr. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika. - Medjutim, cim je takva odluka doneta, protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. - Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja, jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. - Takodje, ako jedna stranka ne dodje na rociste, sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. - Medjutim, u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane, ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. - Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista.

Posledice povrede nacela obostranog saslusanja - Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka.

- To znaci da ona, u postupku po zalbi, povlaci i ukida sudske odluke, bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo.Takodje, zbog ove povrede moguca je I revizija, ali samo ako je do povrede doslo u postupku pred drugostepenim sudom, kao I predlog za ponavljanje postupka. -Nacelo obostranog saslusanja je strogo formalne prirode. - Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka; tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan, a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista, vec je nastavio postupak sa tuziocem, zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev;sud nije protivniku zalioca dostavio zalbu na odgovor;stranka je izostala sa rocista za glavnu raspravu jer joj poziv nije bio uredno dostavljen.Sud je rasptravio sa njenim protivnikom, zakljucio glavnu raspravu I doneo odluku…

35.Savesnost I postenje u parnicnom postupku

-Savremeno procesno pravo ne poznaje obaveze u smislu materijalnog prava koje bi mogle da budu prinudno izvrsene. - Stranka u parnici moze da dela, tj. da aktivno ucestvuje u postupku, ali to nije duzna da ucini. - Zapravo, u parnici je rec o procesnim teretima, a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. -Postojanje procesnopravnih tereta na strain stranke, a ne obaveza, je u skladu sa dispozicionom maksimom I raspravnim nacelom,na kojima u prvom redu pociva parnicni postupak. -Medjutim, osim procesnih tereta, ZPP poznaje I obaveze stranaka, na cije izvrsenje stranka do duse ne moze da bude primorana.Nepostovanje tih obaveza za bstranku ipak ima negativne prtocesnopravne posledice. - Dakle,ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava. --> da govore istinu. --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava.

35.1 Nacini zloupotrebe procesnih prava

- Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno zakonom, predstavlja zloupotrebu prava. -Npr.Ako tuzilac podnosi tuzbu u drugu svrhu, a ne da bi mu bula pruzena pravna zastita a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) - Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom. - Npr. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima, kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. - Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica, koja se vodi u sasvim drugom cilju, a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ).

b) Venire contra factum proprium - Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice, a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ).

v) Zloupotreba procesnih ovlascenja - Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice. Ako to i pokusaju, duznost je suda da ih u tome spreci. Npr.Stranka moze da trazi izuzece sudije a da ne postoje stvarni razlozi za izuzece.

Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja -Zakonodavac moze veoma tesko da unapred predvidi sve vidove nepostenog parnicenja I da ih sankcionise opstom pravnom normom. -Naprotiv, neophodno je da sud u svakom konkretnom slucaju utvrdi da li postoji zloupotreba procesnih ovlascenja od strane stranaka. -Teskoca utvrdjivanja postojanja zloupotrebe procesnih ovlascenja lezi u tome da sva ona zapravo, impliciraju zloupotrebu prava na tuzbu.

-Postoji tenzija izmedju prava na pravnu zastitu I zabrane zloupotrebe procesnih ovlascenja, te je sudu ostavljeno malo prostora da zloupotrebu sankcionise ili spreci. - Zakon poznaje samo dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice, slucajem koji nju pogadja.Ova obaveza nastaje bez obzira na krajnji uspeh stranaka u sporu. - Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se, u prvom redu, na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. - Stranka odgovara za umisljaj, ali i za nehat, jer odgovara i za slucaj. -Npr.Irelevantno je da li stranka na pripremno rociste namerno nije donela isprave ili predmete koji mogu da sluze kao dokaz ili je pak zaboravila da to ucini. - Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja, ako se npr. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu, ali zbog slucaja ( npr. blokada puta ) zakasni, pa se rociste odlozi. - Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika, ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat,a ne odgovara I za slucaj).

B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama, zakonskim zastupnicima, punomocnicima, umesacima, vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava. -Resenje o izrecenoj kazni se izvrsava se prema odredbama o izvrsenjun k.sankcija.Tako se na mala vrata u nase pravo uvodi krivicno delo “nepostovanje suda” anglosaksonskog prava. - O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ), odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ), odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme. - Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo,jer je u skladu sa merilima koja po pitanju duzine trajanja postupka postavlja EKLJP. - Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila.

- Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani, umesacu ili vestaku, ne i punomocniku stranke. - S druge strane, ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik, odgovara vlastodavac, odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). - Zakon izricito nalaze da se zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja raspravi u posebnom postupku. - Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ).

36. Nacelo efikasnosti

-Zadatak modernog gradjanskog sudskog postupka nije samo obezbedjenje materijalnopravne pravicnosti, vec I obezbedjenje efikasne sudske zastite.Otuda I duznost suda da o zahtevima stranaka odluci u razumnom roku. -Dakle, prilikom ocene da li jedan pravni poredak garantuje previcnost u sudjenju I efikasnu pravnu zastitu, merilo nisu samo tacne sudske odluke, cije donosenje podrazumeva detaljno I pravilno utvrdjivanje cinjenica I istrazivanje materijalne istine. -Naprotiv, postupak ima I svoju drugu dimenziju:duzinu trajanja kao I svoje troskove.Otuda je sud duzan da postupak sprovede bez odugovlacenja I uz sto je moguce manje rashode. -S druge strane sto je postupak efikasnije, tj.sto krace traje, to je veca mogucnost donosenja netacnih presuda. -S toga pravicno I efikasno vrsenje pravosudja podrazumeva da se ova dva, naizgled kontradiktorna principa, dovedu u sklad.To se cini na razlicite nacine u razlicitim pravnim poretcima.A svima njima je zajednicko da se procesna gradja koncentrise vec u pripremi glavne rasprave, kako bi se ova sto brze okoncala donosenjem meritorne odluke. -Svi bsavremeni pravni sistemi su optereceni duzinom trajanja postupka.Sve reforme gradj. Proc.prava pa I ova najnovija u Srbiji 2011., upravo se sprovode sa ciljem da se parnicni postupak tako struktuira da je suds to je to ranije moguce okonca postupak meritornom odlukom. -Prekomerno trajanje postupka moze da bude rezultata mnogo faktora: kompleksnost predmeta spora, manjkavost u organizaciji pravosudja, ali I posledica taktike stranaka I sl. -Postupak pred ESLJP takodje traje dugo, sto je paradoksalno jer taj sud upravo odlucuje o povredi prava iz clana 6. EKLJP koja se odnose na pruzanje efikasne pravne zastite.

-Duznost je drzave da procesne zakone tako struktuira, da bi stranke mogle efikasno I brzo da dodju do konacnog resenja spora.Da bi ostvario takav cilj, nas zakonodavac je koristio razlicite procesne institute.Radi se najpre o primeni eventualne maksime I prekluzije.

37.Eventualna maksima

- Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: 1.primenom eventualne maksime 2.prekluzijom -Eventualna maksima stavlja u prvi plan pitanje do kog procesnog momenta su stranke duzne da u postupku iznose cinjenice I predlazu dokaze, odn. od kog procesnog momenta one ne mogu da se u postupku pozivaju na nove cinjenice I nove dokaze. - Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze, stadijum u kome to cini tuzeni, dokazni postupak ), pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice, dokaze i predloge iznese samo u odredjenom, za to predvidjenom stadijumu postupka, te su prekludirane da ih iznesu u sledecoj fazi, u kojoj zako to ne predvidja.

-Na prvi pogled,efikasnost postupka moze da se temelji na primeni eventualne maksime,ali u malom broju poredaka u kome je primenjena u svom cistom obliku, eventualna maksima je dala upravo suprotne rezultate. -Stranke u strahu da ne budu prekludirane u preduzimanju odredjenih parnicnih radnji, iznose citav procesnopravni material u svakoj fazi postupka, I to kao glavne I eventualne zahteve.Tako su podnesci bili obimni u svakopj fazi I istovetnog sadrzaja.Otuda I naziv eventualna maksima. -Pored toga, prilikom primene eventualne maksime, uvek postoji opasnost da ce sudija morati da donese odluku baziranu na netacnim cinjenicama, jer je stranka propustila da je iznese u nekoj fazi postupka.

38.Prekluzija (uopste I ZPP)

-Zbog teskih posledica koje nastaju za stranke,ali I za pravni poredak uopste, primenom eventualne maksime,odnosno nastupanja prekluzije, neophodno je da zakonodavac pravilno raspodeli teret saznanja cinjenica I izvodjenja dokaza na sud I stranke.U tom smislu,aktivna

uloga suda je nuzna.Jer prekluzija koja kao sankcija pogadja stranke moze da bude pravicna samo onda kada stranka nesavesno koristi svoja procesna prava -U modernism evropskim kodifikacijama izrazito je naglasena aktivna uloga sudije I njegova duznost da materijalno upravlja parnicom, kako pre tako I tokom glavne rasprave. -U razvijenim pravnim sistemima (Austrija, Nemacka,Svajcarska) koji se zasnivaju na vladavini prava,primena eventualne maksime je pazljivo odvagana,tako da se njome ne ugroze osnovna procesna prava stranaka na kojima se zasniva pravicno sudjenje. -Po pravilu prekljuzija iznosenja novih cinjenica I novih dokaza pogadja samo onu stranku koja skrivljeno povredi svoju obavezu da savesno preduzima svoje parnicne radnje, dakle blagovremeno u rokovima koje odredi sud. -Takodje, do prekluzije ne dolazi ex lege, a zakoni ostavljaju sudiji siroku mogucnost da ipak dopusti strankama da u parnicu sa zakasnjenjem unesu novi procesni material.Takodje, u sva tri navedena pravna poretka nove cinjenice I novi dokazi mogu da se iznose, nacelno, sve do momenta zakljucenja glavne rasprave.

ZPP -Za razliku od gore navedenih pravnih sistema, ZPP svojim nejasnim odredbama ne pruza garancije d ace se parnicni postupak odvijati na postulatima koji spadaju u korpus prava na pravicno sudjenje. -U nasem pravu, rok za odgovor na tuzbu je fiksiran na 30 dana bez obzira na kompleksnost predmeta spora.Mogucnost da sud produzi ovaj zakonski rok ne postoji. -Sud zakazuje pripremno rociste za glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od momenta kada je tuziocu dostavljen odgovor na tuzbu. -Prema ZPP stranke su duzne da u toku pripreme glavne rasprave, jedna drugoj blagovremeno upucuju podneske u kojima bi trebalo da navedu cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve, kao I da navedu dokaze koji potkrepljuju njihove cinjenicne tvrdnje, dolazimo do zakljucka da stranke nisu u mogucnosti da u ovom kratkom roku od 30 dana razmene repliku I dupliku.Jer podnesci se predaju sudu iskljucivo van rocista, I to najkasnije 15 dana pre dana njegovog odrzavanja. -Uz sudiju koji je neaktivan u pripremi glavne rtasprave, tesko je ocekivati d ace stranke uspeti da do pripremnog rocista za glavnu raspravu iznesu svu procesnu gradju pred sud. -Medjutim, to je poslednji moment u kome one mogu da iznesu cinjenice I predlazu dokaze. -dakloe, stranke su vec na pripremnom rocistu za gl.raspravu, koja se odrzava samo 30 dana nakon sto je tuziocu dostavljen odgovor na tuzbu, ili pak na prvom rocistu za glavnu raspravu, ako pripremno nije odrzano, duzne da iznesu sve cinjenice potrebne za obrazlozenje svojih

predloga, da predloze sve dokaze kojima potkrepljuju postojanje iznetih cinjenica, ted a se jos I izjasne o cinjenicnim navodima I dokaznim predlozima protivne stranke. -Ako stranke to ne ucine, prekludirane su da ih iznesu docnije. -prekluzija ne nastupa samo kada stranke ucine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu na pripremnom rocistu,odn.prvom rocistu za glavnu raspravu.U ovom poslednjem sl.stranke mogu da iznose nove cinjenice I nove dokaze sve do momenta zakljucenja gl.rasprave.

***DOMASAJ PREKLUZIJE (nema u isp.pitanjima) -Domasaj prekluzije koja se odnosi na mogucnost iznosenja novih cinjenica I dokaza nakon sto je odrzano pripremno rociste za glavnu raspravu treba tumaciti izuzetno restriktivno, I to kako u subjektivnom tako I u objektivnom smislu. -U subjektivnom smislu, prekluzija pogadja samo stranke, ne I ostale ucesnike u postupku, npr.umesaca ili javnog tuzioca koji se mesa u tudju parnicu.Takodje prekluzija ne pogadja ni novog tuzenog prilikom subjektivnog preinacenja tuzbe,niti imenivanog predhodnika koji umesto inicijalnog tuzenog stupa u parnicu, bez obzira na cinjenicu da oni stupaju u parnicu I prihvataju je u onom stanju u kojem se ona nalazi. -U objektivnom smislu, prekluzija se odnosi samo na mogucnost iznosenja novih cinjenica I predlaganje izvodjenja novih dokaza.Dakle, stranke nisu prekludirane da I nakon pripremnog rocista za glavnu raspravu iznose: 1.procesnopravne prigovore 2.pravna shvatanja I 3.materijalnopravne prigovore -Takodje stranke nisu prekludirane ni da preduzimaju odredjene parnicne radnje.Tako, do zakljucenja gl.rasprave tuzilac moze da preinaci tuzbu, da podnese protivtuzbu isl. -Strankama nije dopusteno da nakon odrzanog pripremnog rocista za gl.raspravu iznesu nove cinjenice I predlazu izvodjenje novih dokaza.Ako to I ucine, sud njihove predloge I tvrdnje ne uzima u obzir prilikom odlucivanja u meritumu. -S tim u vezi postavlja se pitanje sta su to “nove cinjenice”I “novi dokazi”. -Pod novim cinjenicama I novim dokazima smatraju se samo nova reperta ne I nova producta. -Sve cinjenice koje su nastale u period od dana zakljucenja pripremnog rocista do dana kada je zakazano rociste za gl.raspravu mogu da se iznose neograniceno na rocistu za gl.raspravu.Isto vazi I za dokaze za koje su stranke u tom period saznale ili stekle mogucnost da ih upotrebe.

-Stranku pogadja prekluzija samo ako je kriva za neiznosenje cinjenica I dokaza na pripremnom rocistu za gl.raspravu.Postojanje krivice se predpostavlja, jer prekluzija ne nastupa samo ako stranka ucini verovatnim da na njenoj strain nije bilo krivice.Pod krivicom se podrazumeva kako namera tako I gruba nepaznja ali I laka nepaznja.

37.Nacin ubrzanja parnicnog postupka

UVOD -Ubrzanje parnicnog postupka nije procesni pojam,vec pravnopoliticka ideja zakonodavca kojim bi trebalo da se savesnim preduzimanjem parnicnih radnji obezbedi sudjenje u razumnom roku. -Treba istaci da ESLJP shvata sudjenje u razumnom roku kao subjektivno procesno pravo zbog cije povrede moze da se izjavi predstavka ovom sudu.Medjutim, ono je ipak sekundarno u odnosu na ostala prava koja su obuhvacena pravom na pravicno sudjenje.Sledstveno tome,svako ogranicenje ostalih procesnih prava radi ostvarenja prava na pravicno sudjenje, narocito onih kojih stranke ne mogu da se odreknu, je nedopusteno. -ZPP koristi sledece metode za ubrzanje postupka.

MONOKTRATNO SUDJENJE -U parnicnom postupku u prvom stepenu sudi uvek sudija pojedinac, osim ako zakonom nije propisano da u prvom stepenu sudi vece.Ova norma ZPP je direktno suprotna principu zbornog sudjenja,odn.Ustavu, koji propisuje da sud sudi u vecu, pri cemu zakonom moze da se predvidi da u odredjenim sl. Sudi sudija pojedinac.

VREMENSKI OKVIR PARNICE -Sud je duzan da postupak sprovede u skladu sa unapred odredjenim vremenskim okvirom parnice. -Vremenski okvir za izvodjenje parnicnih radnji stranaka odredjuje se na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Sud u njemu odredjuje, shodno tome koja ce dokazna sredstva da se izvedu na glavnoj raspravi, broj rocista za glavnu raspravu, vreme izvodjenja pojedinih parnicnih radnji isl.

KONCENTRACIJA PROCESNE GRADJE I JEDINSTVO GLAVNE RASPRAVE -Nacelo koncentracije procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave, svi dokazi izvedu,te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. -Dakle, I stranke I suds u duzni das vu procesnu gradju koncentrisu na jednom rocistu, kako bi sud bio u mogucnosti da meritorno odluci, nakon prvog rocista za gl.raspravu. -Nacelno vise ne postoji mogucnost da se rociste odlozi.Izuzetak je moguc samo ako je sudija sprecen da prisustvuje rocistu ili kada je to potrebno radi izvodjenja nekog dokaza.

-ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka, pomerio teziste raspravljanja na tzv.pripremno rociste za gl.raspravu. -Odgovor na tuzbu je obavezan, pri cemu zakonodavac ne dozvoljava pausalno osporavanje tuzbenog zahteva, vec naprotiv, zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice I dokaze kojima potkrepljuje svoje navode. -Stranke su duzne da vec na pripremnom rocistu koncentrisu svu procesnu gradju.Takodje,sud na samom pripremnom rocistu, ali I pre nego sto je ono odrzano, moze da okonca parnicu bez raspravljanja. -Glavna rasprava je jedinstvena.To znaci da stadijum gl.rasprave predstavlja jednu procesnu celinu, cak I onda kada ona nije okoncana na jednom rocistu. -Shodno tome, prilikom donosenja odluke, sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za gl.raspravu. -Takodje, ako sud oceni da je za raspravljanje neophodno da se zakaze vise od jednog rocista za gl.raspravu,zakazace ova rocista u sto je moguce manjem vremenskom razmaku.

DOSTAVLJANJE -Glavni razlog zbog kojeg dolazi do odugovlacenja postupka, dostavljanje, zakonodavac je pokusao da resi izmenom metoda I nacina dostavljanja.Tako, dostavljanje moze da se vrsi I elektronskim putem, stranke mogu jedna drugoj neposredno da upucuju podneske,advokatima I pravnim licima moze da se dostavlja I polaganjem pismena u njihov pregradak u sudu I sl. -Znatno je prosirena mogucnost fiktivnog dostavljanja,I to bilo deponovanjem pismena u sud I njegovim pribijanjem na oglasnu tablu suda, bilo pribijanjem pismena na vrata adresata. -Ovakav nacin dostavljanja je poznat u evropskim kodifikacijama, ali se vrlo retko koristi, jer je protivno nacelu obostranog saslusanja stranaka I EKLJP(clanu 6).

PUNOMOCNIK -ZPP nije uveo obavezno zastupanje putem advokata.Medjutim, ako parnicna stranka optira da preduzme parnicne radnje putem punomocnikia, punomocnik moze da bude samo advokat.

INSTRUKCIONI I ZAKONSKI ROKOVI -ZPP predvidja izuzetno veliki broj instrukcionih rokova za vrsenje parnicnih radnji suda. -Npr.Drugostepeni sud je obavezan da o9dluci po zalbi na prvostepenu presudu u roku od 9 meseci, racunajuci od dana prijema spisa prvostepenog suda. -NPR.Vrhovni Kasacioni sud je duzan da donese odluku o spornom pravnom pitanju u roku od 60 dana, racunajuci od dana prijema zahteva. -Npr.Presuda mora pismeno da se izradi u roku od 8 dana od dana objavljivanja, dok je sudija duzan da je otpremi iz suda vec narednog dana. -Takodje, zakonski rokovi za vrsenje bitnih parnicnih radnji stranaka su izuzetno kratki. -Npr.Odgovor za tuzbu iznosi 30 dana, rok za ulaganje zalbe protiv presude prvostepenog suda iznosi 15 dana. -Predvidjanje kratkih rokova za vrsenje parnicnih radnji stranaka moze da predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje.

-SPOR MALE VREDNOSTI -Kada je vrednost predmeta spora niza od 3000 evra,po srednjem kursu NBS, nece se voditi redovni parnicni postupak, vec skraceni postupak koji vazi za sporove male vrednosti. -U privrednim sporovima ovaj limit iznosi 30 000 evra. -Ako uzmemo u obzir da se u Srbiji polovina parnica void sa vrednoscu predmeta spora ispod ovih limita, zasigurno ce ovakvo resenje doprineti ubrzanju parnicnog postupka.

PRAVNI LEKOVI -Prilikom izjavljivanja zalbe, beneficio novorum, je iskljucen.Takodje, iskljucena je I mogucnost da se u zalbi isticu bilo kakvi materijalnopravni prigovori.

-Ako drugostepeni sud I ukine prvostepenu presudu I varti je prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, u ponovljenom postupku isklucen je kako beneficio novorum, tako I mogucnost preinacenja tuzbe. -Sto se tice vrednih pravnih lekova, moze se konstatovati da je revizija prakticno izbacena iz parnicnog postupka. -Limit za izjavljivanje revizije u imovinskopravnim stvarima iznosi 100 000 evra,odn.300 000 evra u privrednim sporovima,tako da se na ovaj nacin parnicni postupak ubrzava. -EKLJP ne garantuje pravo na zalbu niti,pak, pravo na ulaganje vandrednih pravnih lekova protiv pravnosnazne presude.Ipak, ako su ovi p.lekovi predvidjeni u nacionalnom zakonodavstvu, postupak po njima mora da bude u skladu sa garancijama koje predvidja EKLJP.S toga svako ogranicenje u pogledu ulaganja pravnih lekova (npr.rokovi I sl.) predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje.

38. Nacelo slobodnog sudijskog uverenja

- Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne, odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od sturog nacela zakonske ocene dokaza ). -Npr.U postupku za naknadu stete koju je svojim vozilom prouzrokovao S,svedoci X I Y tvrde da je S vozio 100km/h, a supruga S tvrdi da S nije prekoracio brzinu od 60 km/h. - Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava I stranih javnih isprava. - Sudija nije npr. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka.U nasem primeru X,Y.Naprotiv, sudija mora da ceni jednako sva tri iskaza I da,po svom uverenju,odluci koji je od njih istinit, ili pak najblizi istini. -Prilikom ocene dokaza nije iskljuceno ni da sudija ne moze da stekne uverenje o dokazanosti postojanja odredjene sporne cinjenice.Takve situacije se resavaju prema pravilima o podeli tereta dokazivanja. - Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok, vestak...). - Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju. - Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno, te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno, da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi zbog cega smatra da je jedna cinjenica istinita, odn.neistinita. - Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje iz clana 6.EKLJP.

39.Pojam I klasifikacija parnicnih subjekata

-Parnicni subjekti su lica I organi koji ucestvuju u parnici. -Parnica ne moze da se zamisli bez stranaka (tuzilac I tuzeni) I suda.osim ovih subjekata u parnici mogu da ucestvuju I ostali subjekti, kao sto su:zastupnici stranaka, umesac, javni tuzilac, svedoci, vestaci, tumaci...

KLASIFIKACIJA PARNICNIH SUBJEKATA -S obzirom na cilj I status ucesca razlicitih parnicnih subjektata u parnici, parnicni subjekti se dele na: 1.glavne 2.pomocne

1.GLAVNI PARNICNI SUBJEKTI -Glavni parnicni subjekti imaju takav status u parnici koji im omogucava da preduzimaju parnicne radnje.Oni to cine sa ciljem da zasnuju, razvijaju I okoncaju parnicni postupak. -Ovde spadaju:stranke, sud,zastupnici stranaka, javni tuzilac I umesac. -Medjutim,kako status I uloga ovih parnicnih subjekata nije ista, razlikujemo primarne I sekundarne glavne parnicne subjekte. -Bez primarnih parnicnih subjekata parnica ne moze da postoji,tu spadaju sud I stranke. -Ucesce sekundarnih parnicnih subjekata u parnici je fakultativno.Medjutim,radnje koje oni preduzimaju takodje imaju svojstvo parnicnih radnji.Tu spadaju zastupnici stranaka I umesaci.

2.POMOCNI PARNICNI SUBJEKTI -Pomocni parnicni subjekti ucestvuju u parnici, ali ne preduzimajun parnicne radnje.Tu spadaju svedoci I vestaci.

40.Pojam stranke

- U parnicnom postupku, stranke su tuzilac i tuzeni. - Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu, koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima, a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. - Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. - To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. - Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu, a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. -Postojanje nekog materijalnopravnog odnosa izmedju stranaka I njihovo ucesce u njemu je relevantno za donosenje odluke o osnovanosti tuzbenog zahteva, ali ne I za sticanje svojstva parnicne stranke. - Npr. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos. U stvarnosti, T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. Uprkos tome, T i Z su bili stranke u parnici. -Do pocetka 20 veka u teoriji je vladao tzv.materijalnopravni pojam stranke.Naime, tada je izmedju stranaka materijalnopravnog odnosa I stranaka u parnici postojao identitet.Tuzilac je mogao da bude samo titular odredjenog subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja, dok se svojstvo tuzenog vezivalo za postojanje gradjanskopravne obaveze. - Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka. - Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom, kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja, odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera.

41.Stranka po duznosti

-U parnici redovno se stranke spore o vlastitim pravima.Moguce je medjutim da zakon poveri nekom drzavnom organu ili drugom licu ovlascenje da vodi parnicu o tudjem pravu ili obavezi. -Npr.javni tuzilac moze da pokrene parnicu za ponistenje apsolutno nistavog pravnog posla,a organ starateljstva da pokrene parnicu za utvrdjenje ocinstva.Slicna je situacija I sa pravnim polozajem stecajnog upravnika,privremenog staraoca zaostavstine.

-U ovim situacijama je sporno da li ova lica imaju u parnici polozaj stranke,ili su pak, u parnici zastupnici koji vode parnicu o tudjem pravu.Po pravilu,polozaj ovih lica nije jednak, vec zavisi od ovlascenja predvidjenih konkretnim zakonskim propisima. -Tako javni tuzilac koji pokrece parnicu za ponistaj apsolutno nistavog pravnog posla, braka ima polozaj stranke po duznosti.On podnosi tuzbu u javnom interesu, kao drzavni organ.Troskovi njegovog ucesca padaju na teret drzave, odn.javnog tuzilastva. -Isti polozaj u parnici ima I organ starateljstva kada ga zakon npr.ovlascuje za podizanje tuzbe za zastitu od nasilja u porodici. -U parnicama ciji su predmet pravni poslovi stecajnog duznika, stecajni upravnik je njegov zakonski zastupnik. -Sto se tice pravnog polozaja staraoca zaostavstine,smatra se da je on zakonski zastupnik naslednika, jer je ovlascen da u ime naslednika tuzi, bude tuzen I sl.On zastupa naslednike cije je prebivaliste nepoznato.S druge strane kada se privremeni staralac zaostavstine postavlja kada uopste nije poznato da li naslednici postoje, tada je privremeni staralac stranka po duznosti.Tada troskove za njegov rad snosi organ starateljstva. -Kda se ovo uzme u obzir nije moguce generalno teorijsko objasnjenje pravnog polozaja drzavnog organa ili drugog lica koje void parnicu o tudjem pravu. -Nacelno se njihov pravni polozaj objasnjava primenom tri teorije: 1.teorija duznosti 2.organse teorije i 3.teorije zastupanja - Prema teoriji duznosti, javni tuzilac, organ starateljstva, stecajni upravnik su stranke po duznosti, koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu. - Prema teoriji zastupanja, takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici, vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik, naslednici..). - Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. - Prema njoj takva lica ( stecajni upravnik, staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici.

42.Sticanje svojstva I identitet parnicne stranke

-Parnica je procesni system dve stranke,te nema parnice bez ucesca tuzioca I tuzenog.U parnici mora da postoji spor, dakle suprotstavljeni interesi izmedju tuzioca I tuzenog.Kada to nestane I parnica prestaje da tece.Tako, ako u toku postupka dodje do konfuzije-sjedinjavanja svojstva tuzioca i tuzenog (bilo usled univerzalne ili singularne sukcesije) sud ce resenjem da odbaci tuzbu. -povreda ovog principa ima za posledicu nistavost presude.

- Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu, a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. -Dakle, za sticanje svojstva obe parnicne stranke relevantan je moment podnosenja tuzbe sudu.To je vazno je rod tog momenta pa do dostavljanja tuzbe tuzenome mogu da se jave teskoce koje se ticu nemogucnosti utvrdjivanja tacnog identiteta tuzenog. - Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku, neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji, jer tuzba protiv nepostojeceg lica fizickog (umrlo ili nepostojace) I pravnog (stecaj, likvidacija) nije dopustena. b) Stranka mora biti poznata, jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. v) Stranka mora da je odredjena. -Tuzilac u tuzbi odredjuje ko ce biti parnicne stranke.Odredjenje fizickog lica vrsi se oznacenjem licnog imena, zanimanja, prebivalista, odn.boravista. -Za odredjenje pravnog lica potrebno je da budu oznaceni poslovno ime (firma) I njegovo sediste. - Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka, odnosno tuzenog. - Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe, vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. - Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka, zbog omaske u odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog. 1.) Neprecizno oznacenje stranaka - Kada je stranka neprecizno oznacena, sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune.

-Ovde vazi pravilo da kada iz rubruma I citavog sadrzaja tuzbe sa sigurnoscu moze da se utvrdi identitet stranaka, sud moze u svakoj fazi postupka, sve do donosenje presude da zahteva da se otklone nedostaci u vezi sa preciznim odredjenjem identiteta stranaka. -Isto vazi I za otklanjanje nedostataka u samoj presudi. - S druge strane, ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se, nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ), menja identitet stranaka. 2.) Omaskom odredjen tuzeni - Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr. lice A umesto B ), ali se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ), moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka, pa i u postupku po pravnim lekovima. -Da bi B postao stranka u postupku neophodno je da mu je tuzba zaista I dostavljena. - Za ispravku identiteta tuzenog vazi pravilo da ispravka ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe, ali i nakon ispravke. 3.) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu - Kod dostavljanja tuzbe pogresnom licu postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. - Npr. tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni. - Shodno procesnom pojmu stranke, u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. - Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. - Ako to ne ucini, rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. - Medjutim, drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka. Tada on i ne postaje stranka. - Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. 4.) Error in personam - Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi, ono postaje stranka u postupku.

- Npr. tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A, a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. -Stranka moze da bude samo onaj subjekt koji postoji u momentu podnosenja tuzbe sudu.Sud ce odbaciti tuzbu ako, u bilo kom stadijumu postupka, utvrdi da jedna od stranaka nije postojala ili nije bila ziva u trenutku podnosenja tuzbe sudu. -Ovo pravilo vazi I u sl. Kada jedno lice ovlasti punomocnika da podnese tuzbu, ali umre pre nego sto je punomocnik to ucinio. -Ovo pitanje se narocito postavlja kada su naslednici fizickog lica ovlasceni da nastave postupak koji je zapoceo ostavilac, ali nemaju pravo da sami podnosenjem tuzbe posle ostavioceve smrti iniciraju pokretanje parnicnog postupka, kao sto je to slucaj sa tuzbom za ponistaj braka.Tako, ako punomocnik jednog od supruznika nije podneo tuzbu za ponistaj braka pre njegove smrti, naslednici nemaju pravo da pokrenu parnicu. -Isto vazi I kada tuzilac podnese neurednu tuzbu, ali je umro pre nego sto je otklonio nedostatak.I u ovoj situaciji naslednici ne mogu da otklone nedostatke tuzbe,vec ce je sud odbaciti resenjem.

43.Naknadno sticanje svojstva stranke

-Svojstvo stranke se moze steci I naknadno, posle podnosenja tuzbe sudu. - Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. - Naime, u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se ona nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ). - Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije, te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona, kao i voljnu procesnu sukcesiju. -Od procesne sukcesije treba strogo razlikovati ucesce trecih lica u parnici koja nemaju svojstvo stranke, kao sto su to umesaci.

a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije - Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne.

- Jer, univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege. - Tako, univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ). - U ovom slucaju, medjutim, ne dolazi do automatske sukcesije, jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. -Ista pravila vaze I u slucaju statusnih promena pravnog lica (fuzija I sl.)

b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije - Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije, to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. - Obrnuto, pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. - Voljna sukcesija podrazumeva, nacelno, saglasnost stranka, te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. - Saglasnost svih ovih lica je neophodna, jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi, tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. - U tom smislu, ona se stupanjem u parnicu, zapravo, odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. - Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr. u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). - Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe,tj. kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. - Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je saglasnost treceg lica koje treba da stupi u parnicu umesto tuzenog kao I salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. - Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca, jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu. -Do ukcesije moze da dodje I u slucaju tzv.imenovanja predhodnika, kada u parnicu na mesto tuzenog stupid lice u cije ime tuzeni drzi neku stvar ili vrsi neko drugo pravo, kao I u sl. Kada umesac stupi u procesni polozaj stranke kojoj bi se pridruzio u parnici. -Od slucajeva procesne sukcesije treba strogo razlikovati slucajeve u kojima je tuzilac u zabludi podneo tuzbu protiv pogresnog lica.

*** Prestanak svojstva parnicne stranke(nema u isp.pitanjima) - Svojstvo parnicne stranke traje do okoncanja parnice, smrti fizickog, odnosno gubitka statusa pravnog lica.

44.Stranacka sposobnost

-POJAM -Odredjenhje pojma stranke nam daje odg. na pitanje kako se postaje stranka u parnici,a problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. -Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle svako ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). -To je razumljivo, jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. -Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti, pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica, stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama, udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava. A) Stranacka sposobnost fizickih lica - Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost, te ono moze da bude stranka u parnici. -Stranacku sposobnost fizicko lice stice okoncanjem rodjenja, a gubi smrcu. - Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu-nasciturus-u ( ako se ne rodi zivo, tuzba se odbacuje, a parnicne radnje ostaju bez dejstva,jer nedostaje stranka u postupku). Ako je vec doneta presuda ona je nepostojaca. - Stranacku sposobnost imaju i stranci, a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe. - Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu, primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. B) Stranacka sposobnost pravnih lica - Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost.

- Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana. - Lex fori koji je merodavan za citav postupak, odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. - Sud u RS bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u, a ispunjavaju uslove iz clana 73. ZPP-a.

V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet - Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr. javni tuzilac ili organ starateljstva ). - ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica, ako nadje da ti entiteti, s obzirom na predmet spora, u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti, a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. - U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu, carinarnici, lovakom drustvu,komandi garnizona... ( ali ne i SZR-u,gde ce stranka biti njen vlasnik ). -Priznanje stranacke sposobnosti entitetima koji nemaju svojstvo pravnih lica proizvodi pravno dejstvo samo u tekucoj parnici. -Protiv resenja kojim se priznaje svojstvo stranke pravno nesposobnom udruzenju nije dozvoljena posebna zalba.

G) Znacaj stranacke sposobnosti -Stranacka sposobnost je procesna predpostavka.Ona je predpostavka ne samo za meritorno odlucivanje, vec I za punovaznost svake parnicne radnje. - Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. - Pravilo je da sud odbacuje tuzbu, ako utvrdi da ne postoji stranacka sposobnost.Merodavan je moment zakljucenja gl.rasprave. - Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost, u sumnji se smatra da je ima. -Kada sud utvrdi da ne postoji stranacka sposobnost, nastupice razlicite pravne posledice, u zavisnosti od toga da li se taj nedostatak moze otkloniti.

- Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv, ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama ili dopunama tuzbe ( npr. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija, pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji, i dace mu rok za ispravku ). -Protiv resenja kojim se predvidjaju mere za otklanjanje nedostataka stranacke sposobnosti zalba nije dozvoljena. -Dok se nedostaci vezani za utvrdjivanje identiteta stranaka ne otklone, sud I parnicne stranke mogu da preduzimaju samo one radnje zbog cijeg odlaganja bi mogle da nastanu stetne posledice. - U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti, sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu.Ovo je sl. Kada u parnici ucestvuje stranka koja ne postoji. - Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. smrt lica ), postupak se prekida. - Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice, preduzete parnicne radnje se konvalidiraju. -Kada je uprkos nedostatku stranacke sposobnosti doneta presuda, ona je nistava I pobija se redovnim I vandrednim pravnim lekovima. -Ako je presuda doneta u korist ili protiv stranke koja ne postoji, tada je nepostojaca.

45. Parnicna sposobnost

Pojam - Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici. - Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti. - Stoga, pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. - Poslovna i parnicna sposobnost se, medjutim, ne poklapaju potpuno. - Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost, dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost.Dakle, u parnici ne postoje delimicno parnicno sposobne stranke. - Za razliku od poslovne, parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena.

- Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika, dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu.Stranka ili preduzima parnicne radnje potpuno samostalno ili ih ne moze preduzimati uopste.

Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica - Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica. -Dakle ko je sposoban da samostalno vrsi pravne radnje I zakljucuje pravne poslove, moze I samostalno da preduzima parnicne radnje.To su punoletna lica I fizicka lica koja su potpunu posl. Sposobnost stekla na osnovu dozvole suda. - Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. - Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik.

Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica - Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. - U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme. - Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo, ono je u toj parnici parnicno sposobno.

Parnicna sposobnost maloletnika - Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti. -Ograniceno posl. sposobna lica su ona koja su delimicno lisena poslovne sposobnosti. U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice moze da preduzima samostalno.S toga, kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno posl. sposobnosti samo preduzelo, ono je tada u toj parnici parnicno sposobno. -Npr.Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu, te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora.

- U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je, takodje, parnicno sposoban.

Merodavan zakon za ocenu parnicne sposobnosti -Za ocenu parnicne sposobnosti drzavljana RS primenjuju se opsti principi MPP-a. -Tako parnicna sposobnost fizickih lica se ceni prema pravu one drzave ciji su oni drzavljani.Ako fizicko lice nije parnicno sposobno po svom lex nationalis-u, a parnicno je sposobno po lex fori,njegova parnicna sposobnost utvrdjuje se po lex fori. -Buduci da pravna lica nemaju parnicnu sposobnost, na njih se ne primenjuje pravilo lex societatis, koje vazi za utvrdjivanje njihove stranacke sposobnosti. -Ako strain drzavljanin nije parnicno sposoban po svom lex nationalis-u, postavice mu se zakonski zastupnik u skladu sa tim pravom.Privremeni zakonski zastupnik se postavlja prema lex fori.

Parnicna sposobnost pravnih lica - Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost. - U njihovo ime u postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica. -Zakonski zastupnik pravnog lica je lice koje je upisano u registar privrednih drustava (APR) ili registar udruzanja gradjana. -U ovakav registar zakonski zastupnik se upisuje na osnovu osnivackog akta ili na osnovu odluke organa upravljanja pravnog lica. -Gubitkom ili ogranicenjem posl. sposobnosti pravnog lica, zakonskog zastupnika mu imenuje sud.

46.Znacaj parnicne sposobnosti

- Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku, kako za punovaznost svake parnicne radnje, tako i za meritorno odlucivanje.Na nju sud pazi ex officio tokom citavog postupka. - Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena:

a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu.

- Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva parnicna smetnja. - Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena, jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. - U ostalim stadijumima parnice, ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke, sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost. - Ovde uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci, tuzenom, staraoca. -Dok se nedostaci vezani za nedostatak parnicne sposobnosti ne otklone, sud I parnicne stranke mogu da preduzimaju samo one radnje zbog cijeg odlaganja bi mogle da nastanu stetne posledice.Ovo pravilo vazi I za stranku za koju se sumnja da li je parnicno sposobna.Jer zakonski zastupnik uvek moze da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka.

- Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka, postupak se prekida. - Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje.Isto moze da ucini I njen zakonski zastupnik. - Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna, smatra se da je ona parnicno nesposobna. - U tom slucaju, sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. - Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti.Ovaj nedostatak predstavlja I razlog za podnosenje predloga za ponavljanje postupka.

47.Postulaciona sposobnost

- Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno, bez icije pomoci, preduzima parnicne radnje u postupku. - Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne.

- Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava. - Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost, ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju. - U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica.Dakle, stranke nisu duzne, nacelno, da preduzimaju parnicne radnje putem punomocnika-advokata. - Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema, gluca, ne zna jezik suda...i tada se stranci postavlja tumac ). b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenja. To u ime stranke moze da ucini samo advokat, a u suprotnom, revizija se odbacuje kao nedopustena. - Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. - Sud samo odlaze rociste, kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa, gluva...te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. - Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.

48. Stvarna i procesna legitimacija

A) Stvarna legitimacija - Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor, kaze se da nisu stvarno legitimisane, da im nedostaje stvarna legitimacija. - Stranka moze da postoji, da bude odredjena, da ima stranacku i parnicnu sposobnost, ali da nije stvarno legitimisana u parnici. - Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera, stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. - Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. - Aktivno legitimisan je tuzilac, ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. - Pasivno je legitimisan tuzeni, ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor.

- Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. - T je aktivno legitimisan, ako je prodavac, a K pasivno legitimisan, ako je kupac u ugovoru o prodaji. - U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija, sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan. - S toga stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka. - Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti, vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava, odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ).

B) Procesna legitimacija(LOCUS STANDI) - Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. - Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu, te se, po pravilu, procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju, retko ). - Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). - U ovom slucaju, pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog, vec procesnog karaktera, tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke.Ako ona nedostaje, tuzba se odbacuje kao nedopustena.

- Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1.) Procesna legitimacija ex lege -Procesna legitimacija na osnovu zakona se zasniva na dva osnova. -Razlikujemo situacije kada zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu, kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ), polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik, privremeni staralac zaostavstine..).Tada su ovi organi duzni da povedu parnicu o tudjem pravu ili da u povedenim parnicama budu tuzeni. -S druge strane, zakon pak daje mogucnost odredjenim udruzenjima I organizacijama, kao I savezima koji imaju svojstvo pravnog lica da vode parnicu o tudjem pravu.Radi se o parnicama koje se vode radi zastite kolektivnih prava ili interesa gradjana.

-Ovakva pravna lica mogu da povedu parnicu o tudjem pravu kada je takva mogucnost predvidjena kao njihova registrovana delatnost ili, ako to nije slucaj,ako je to predvidjeno propisima koji uredjuju njihovu delatnost,odn.kada se cilj njihovog udruzivanja I delovanja odnosi na zajednicke interese I prava veceg broja gradjana.

2.) Procesna legitimacija na osnovu volje stranaka (na osnovu pravnog posla) a) Singularna materijalnopravna sukcesija - Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. Nakon pocetka parnice,P proda stvar K. - Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. Nakon sto je parnica zapoceta, T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. -Kada tokom trajanja parnice tuzeni ili tuzilac na ovaj nacin izgube stvarnu legitimaciju, oni ipak zadrzavaju procesnu legitimaciju. Zakon to izricito predvidja za slucajeve kada stranka otudji stvar ili pravo o kome tece parnica, ali to vazi I za sve sl. Singularne sukcesije I to bez obzira na nacin na koji je do nje doslo.Bitno je da otudjenjem stvari ili prava jedna od stranaka gubi stvarnu legitimaciju. -Pod “spornom stvari” podrazumeva se svaka telesna ili bestelesna stvar o kojoj postoji kakav spor stvarnopravne prirode. - S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari, postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev, te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. - O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije, otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca, ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. -Dakle postupak se nastavlja kao da singularne materijalnopravne sukcesije nije bilo. --> Prema vazecoj teoriji relevancije, otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni, ali ima i te kako materijalnopravni znacaj.Razlikujemo situacije u kojima je tuzilac otudjio sporno pravo9 ili stvar u toku parnice od onih u kojima je to ucinio tuzeni. -S obzirom na gubitak stvarne legitimacije, tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe, tako da glasi na sticaoca.U protivnom,on gubi parnicu zbog nedostatka stvarne legitimacije. U drugom primeru, T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. U parnici, tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari, kao i njegovog odnosa sa sticaocem.

- U ovom slucaju, presuda glasi samo na sticaoca, jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu. - Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke, ako se obe stranke sa tim saglase. -Kada tuzeni otudji sporno pravo ili stvar tokom parnice, jedan vid teorije relevacije zahteva da truzilac I u ovom slucaju izmeni tuzbeni predlog kako bi u njemu bio oznacen kao sticalac.Tuzeni I u ovom sl. Moze prema tuziocu da istice materijalnopravne prigovore koje je prema njemu mogao da istice I sticalac nakon sto je nastupila singularna sukcesija. -medjutim, u ovom poslednjem sl. Se postavlja pitanje kako promenom tuzbenog predloga presuda moze da delujeprotiv sticaoca koji uopstre nije ucestvovao u postupku.Zbog toga neki autori koji zastupaju teoriju relevancije smatraju da bi izmena tuzbenog predloga imala za posledicu povredu nacela kontradiktornosti I time krsenje prava na pravicno sudjene.

- Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr. od nevlasnika ), jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ).

-Iz ZPP stice se utisak da nase pravo prihvata teoriju irelevancije.Gubitak stvarne legitimacije nema nikakvog uticaja na procesni polozaj stranaka u parnici.Parnica se dovrsava onako kako je pocela: sa inicijalnim tuziocem I tuzenim.Sticalac moze da stupid u parnicu kao stranka samo ako na to pristanu obe inicijalne parnicne stranke.Takodje, subjektivne granice pravnosnaznosti presude se prosiruju I na sticaoca, za slucaj da stranka, tokom parnice, otudji sporno pravo ili stvar. b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije - Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu, ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). - U Nemackoj, mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji, ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes.Ovaj intreres ne mora da bude pravni, vec je dovoljno da se odluka suda tice I pravnog polozaja lica koje se spori o tudjem pravu. - Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja.

3.) Dejstvo procesne legitimacije

- Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. - Takodje, titular materijalnog prava, s obzirom na to da nije stranka u postupku, moze da se saslusa i kao svedok.

49.Pojam podela I karakteristike zastupnistva

- Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke. -Zastupnistvo je pravnovaljano kada je zastupnik ovlascen za zastupanje. - U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva, postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik. b) punomocnik. v) zastupnik pravnog lica. - Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona. - Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama, a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika. - Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu. -Zastupnik pravnog lica je fizicko lice koje je upisano u registar pri APR. -AKO JE STRANKA U POSTUPKU r.Srbija,jedinica autonomne ili lokalne samouprave, takve stranke u postupku zastupa po sili zakona odgovarajuce javno pravobranilastvo.Na zastupanje pravnog lica mutatis mutandis se primenjuju odredbe ZPP o zakonskom zastupanju.

- POLOZAJ ZASTUPNIKA - Zastupnik nije stranka u postupku.Ali kako on preduzima parnicne radnje u ime I za racun stranke, potrebno je da poseduje odredjene kvalitete koji garantuju punovaznost parnicnih radnji, te one koje garantuju d ace zastupnik bona fide da zastupa stranku u parnici. - Tako, radi ostvarenja prvog cilja,zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost, a radi ostvarenja drugog cilja ne moze zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj

parnici.Takodje, isto lice ne moze da bude zastupnik obe stranke u parnici.Takodje, sudija ne moze da bude zastupnik u parnici u kojoj sudi.u tom slucaju ex lege dolazi do iskljucenja sudije. - Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. - Medjutim, zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici, stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ).

50. Zakonski zastupnik

A) Pojam - Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika.Ko je zakonski zastupnik fizickih I pravnih lica odredjuje se na osnovu odredbi materijalnog prava. - Maloletnu decu zastupaju roditelji, sticenike zastupaju njihovi staraoci, a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a, a zastupnik moze biti i organ starateljstva.

B) Ostali oblici zakonskog zastupanja -Svojstvo zakonskog zastupnika sticu I pojedina lica na osnovu procesnih normi.ZPP razlikuje privremenog zastupnika I zastupnika za prijem pismena.

V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika - Sud poziva zastupnika na rocista, dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. - Na glavnoj raspravi, sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ), vec njenog zakonskog zastupnika. - Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. -Ako su ispunjene sve procesne predpostavke, parnicne radnje zakonskog zastupnika su punovazne, tako da stranka ne moze da ih opozove, ako tokom prnice odpadne razlog za zakonsko zastupanje. - Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje, ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za:

--> podizanje tuzbe. --> povlacenje tuzbe. --> priznanje tuzbenog zahteva. --> odricanje od tuzbenog zahteva. --> zakljucenje poravnanja. --> izjavljivanje, povlacenje ili odricanja od pravnog leka. -Zakonski zastupnik je duzan da se na zahtev suda legitimize kao zakonski zastupnik. -Parnicne radnje zastupnik ne mora da preduzima licno, vec u tu svrhu moze da angazuje punomocnika.Tada je punomocnik zastupnik stranke, a ne zakonskog zastupnika. - Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost, pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju.

G) Znacaj zakonskog zastupanja - Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice, kao i za meritorno odlucivanje.Zbog toga je sud duzan da u toku celog postupka pazi na to da li parnicno nesposobnu stranku zastupa zakonski zastupnik I da li on ima posebno ovlascenje za zastupanje kada je to potrebno. - Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje, a stranka nema punomocnika u toj parnici, postupak se prekida. -Kada sud uoci da u pogledu zakonskog zastupanja postoje nedostaci, duzan je da preduzme mere da stranka bude uredno zastupoana.Npr. zatrazice od organa strateljstva da postavi zakonskog zastupnika. -Do uklanjanja nedostataka koji se ticu urednog zakonskog zastupanja, sud moze preduzeti samo one radnje zbog cijeg odlaganja bi mogle da nastanu stetne posledice za stranku.protiv resenja kojim se naredjuju merer zauklanjanje ovih nedostataka nije dozvoljena posebna zalba. - Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka, zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka).

50.1. Privremeni zastupnik

- Privremenog zastupnika postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom. - To moze biti samo advokat. -Privremeni zastupnik se postavlja: 1.iskljucivo tuzenom fizickom ili pravnom licu 2.iskljucivo u postupku pred prvostepenim sudom -Smisao instituta je da se postupak ubrza I da se zastite interesi tuzenog.Jer privremeni zastupnik se postavlja kada bi redovan postupak oko zakonskog zastupnika trajao tako dugo, da bi usled toga mogle nastati stetne posledice za neku od stranaka. - U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: * ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika- npr. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka. * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika. * ako je prebilvaliste, odnosno boraviste tuzenog nepoznato, a tuzeni nema punomocnika *ako se tuzeni ili njegov zakonski zastupnik nalaze u inostranstvu, nemaju punomocnika sa prebivalistem u R.Srbij, a dostavljanje se ne moze izvrsiti - Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog, ove uslove treba tumaciti restriktivno.Tako sud ne sme tuzenom da postavi privremenog zastupnika ako iz referata tuzbe proizlazi da je njegovo prebivaliste nepoznato ili da se pak, on nalazi u inostranstvu.naprotiv,sud je o tim cinjenicama duzan da pribavi izvestaj od nadleznog drzavnog organa. - O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama, i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. -Sa stanovista nacela obostranog saslusanja stranaka posebno je sporan sl. postavljanja privremenog zastupnika u sl.kada je boraviste tuzenog nepoznato a nema punomocnika, kao iu kada se tuzeni I njegov zakonski zastupnik nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvrsiti jer nemaju punomocniuka.Naime, tada sud izdaje oglas koji se objavljuje u republickom sl.glasniku, na oglasnoj table I internet stranici suda. -Oglas sadrzi: 1.oznacenje suda koji je postavio privremenog zastupnika

2.zakonski osnov za postavljanje privremenog zakonskog zastupnika 3.ime I prezime tuzenog 4.predmet spora 5 ime, prezime, boraviste I zanimanje privremenog zastupnikai 6. naznacenje d ace privremeni zastupnik vrsiti svoju f.ju sve dok se pred sudom ne pojave tuzeni ili njegov punomocnik,odn. dok organ starateljstva ne obavesti sud o tome da je tuzenom odredio zakonskog zastupnika. -U parnici u kojoj je postavljen, privremeni zastupnik ima sva ovlascenja I duznosti redovnog zakonskog zastupnika.Njegov mandate prestaje kada se tuzeni ili njegov zastupnik pojave pred sudom.

50.2. Zastupnik za prijem pismena

-I ovaj institute ima za cilj da se parnicni postupak ubrza.O zastupniku-punomocniku za prijem pismena vise u odeljku o dostavljanju.

51.Punomocnik

A) Pojam - Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja- ovlascenja koje je od nje dobio. - Punomocstvo je oblik voljnog, a ne zakonskog zastupanja. - U nasem pravu, stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje(postulaciona sposobnost), tj. punomocnik nije neophodan, osim kod podnosenja revizije ( tu mora stranku da zastupa advokat, osim ako stranka sama nije advokat ). - Kada se stranka odluci da void parnicu putem punomocnika, nuzno ja da punomocnik bude advokat. -Punomocnik pravnog lica moze da bude I diplomirani pravnik sa polozenim pravosudnim ispitom koji je stalno zaposlen u pravnom licu koje je stranka u parnici. -Pravila o obaveznom zastupanju putem punomocnika jednako se primenjuju I na ostale ucesnike u parnici (umesaci I slicno)

52.Punomocje

a) Pojam - Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu. - Za punomocje se zahteva pismena forma, te se kao isprava predaje sudu, I to kad punomocnik vrsi prvu parnicnu radnju u postupku. - Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca, ako posumnja u istinitost punomocja, vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. b) Zasnivanje i dejstvo -s ozirom da je punomocje jednostrana parnicna radnja- Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu, a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja.Samo lice kome se daje mandate za zastupanje postaje punomocnik u momentu kada se upoznao sa sadrzinom punomocja. -Procesno punomocje ima dejstvo samo prema spolja, odn.prema sudu I ostalim subjektima u postupku. - Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja. - Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode, vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu. - Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti, trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. v) Obim punomocja - Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom. Stranka moze ovlastiti punomocnika da preduzima sve radnje u postupku ili samo pojedine radnje. - Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja, obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. - Punomocnik moze, ako u punomocju nije drugacije odredjeno, da preduzme sve radnje u postupku. - Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke.advokat moze da punomocje prenese na drugog advokata ili dag a pak, ovlasti da preduzima pojedine radnje u postupku.

- Punomocniku nije potrebno posebno ovlascenje za: 1. povlacenje tuzbe, 2. priznanje tuzbenog zahteva, 3. odricanje od tuzbenog zahteva, 4. zakljucenje poravnanja, 5. odricanje i odustanak od pravnog leka, 6. prenosenje punomocja na drugo lice. -Takodje, on je ovlascen da primi I naplati sudske troskove koji su dosudjeni stranci koju je zastupao. g) Vrste punomocja - Pravilo je da se izdaje opste punomocje, po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja. - Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr. podnosenje zalbe..). - I opste I posebno punomocje moze da bude vremenski ograniceno i neograniceno. - Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja, pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. Povlacenje tuzbe je punovazno, dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu. - Za vodjenje odredjenih parnica ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje. d) Pravni polozaj punomocnika - Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja, i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje, odn.da su parnicne radnje preduzete sa dejstvom prema njoj. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici - Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku. - Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici, jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku.Otuda I mogucnost da vlastodavac I punomocnik u parnici preduzimaju radnje koje nisu saglasne.

- Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke, a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. da kazuje istinu ). -Vlastodavac je dominus litis, jer moze da izmeni ili opozove radnju svog punomocnika.s toga bi trebalo da vazi pravilo da vazi samo ona parnicna radnja koju je on preduzeo.Medjutim, problem se javlja u tome sto radnje koje je punomocnik preduzeo dejstvuju u kotist I protiv stranke, isto kao da ih je sama preduzela.U vezi sa tim treba istaci da neke parnicne radnje dejstvuju neposredno na postupak, ted a su one po pravilu neopozive. - Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji. - Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ), stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika, dok suprotno nije moguce.Ako stranka nije prisutna na rocistu, moze da je opozove I kasnije (npr. Na sl.rocistu ili podneskom) a sud ce po svom uverenju ceniti da l ice ovu cinjenicu uzeti kao priznatu ili kao osporenu u okvirima slobodne ocene dokaza. - Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica, vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva, odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. - Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ), stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika, jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke. - Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku, medjutim, moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. e) Supstitucija - Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ).Advokatski pripravnik zaposlen kod advokata, ne moze dag a zamenjuje, osim ako stranka u punomocju nije predvidela takvu mogucnost.U postupku po pravnim lekovima je medjutim takva supstitucija iskljucena.Za rad advokatskogpripravnika odgovara advokat. - Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika, jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci.Takodje, supstitut odgovara za stetu stranci, koju joj je prouzrokovao losim zastupanjem.Supstitut ne moze da ima veca ovlascenja u parnici od samog punomocnika. -Prestankom punomocja prestaju I ovlascenja zamenika.Vazno je poimenuti da resenje Advokatske komore kojim se sprecenom advokatu postavlja zamenik ne proizvodi dejstvo supstitucije u punomocju. z) Prestanak punomocja -Punomocje prestaje:

* okoncanjem parnice(za podnosenje predloga za ponavljanje postupka nije neophodna posebna punomoc) * smrcu punomocnika,proglasenjem nestalog punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti. * smrcu stranke. * prestankom pravnog lica. * opozivom i otkazom punomocja. -Punomocje prestaje I gubitkom prava na bavljenje advokaturom.U sl. sukcesije advokatske kancelarije, advokat koji preuzima kancelariju ne stice automatski I svojstvo punomocnika. -S obzirom na pravne posledice postoje bitne razlike kada do prestranka punomocja dolazi usled smrti ili gubitka parnicne sposobnosti fizickih lica sjedne I prestanka pravnog lica, odn.gubitkom poslovne sposobnosti pravnog lica(otvaranje stecajnog postupka ili likvidacije). -U prvom slucaju, situacija se razlikuje kada se predmet spora tice prenosivih ili neprenosivih prava fizickih lica.Kada je predmet spora pravo koje nije prenosivo ili nasledivo, tada smrcu stranke prestaje parnica, pa samim tim I punomocje.Kada se predmet spora odnosi na prenosiva I naslediva prava, punomocnik-advokat fizickog lica je I dalje duzan da preduzima one radnje u postupku koje ne trpe odlaganje. -U drugom sl. kada su u pitanju pravna lica, punomocje prestaje ex lege u momentu prestanka pravnog lica,odn.gubitkom njegove poslovne sposobnosti. - Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane, neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika.Punomocnik I vlastodavac mogu u svako doba da otkazu, odn.opozovu punomocje. - Da bi proizvele dejstvo, i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu pred kojim se void postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik.Njihovo dejstvo pocinje prema protivnoj strain od onog trenutka kada su joj saopsrtene. - Kada punomocnik otkaze punomocje, duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku, kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati.Pravilo se odnosi jednako na otkaz punomocja dat fizickom ili pravnom licu.

V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke - Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti. - Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo, medjutim, stranka moze naknadno da ratifikuje ove procesne radnje.

- Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje, ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena. -Ako je ipak doneta prvostepena presuda, tada sud nece da odbaci zalbu lica koje nema punomocje kao nedopustenu, vec ce je uzeti u razmatranje I ukinuti prvostepenu presudu I odbaciti tuzbu. - Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator, i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje. - U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor, odnosno lice koje nema uredno punomocje, ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. - Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu. - Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka.Iz tog razloga moze se izjaviti zalba, pri cemu zalbeni sud na ovaj nedostatak pazi ex officio.Takodje, zbog ove povrede moze se podnetii predlog za ponavljanje postupka.

53. Pojam I vrste parnicnih radnji

A) Pojam - Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. -Kako su osnovni procesni subjekti stranke I sud, tako I razlikujemo parnicne radnje suda I stranaka. - Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. - Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. B) Vrate parnicnih radnji -Parnicne radnje se klasifikuju prema razlicitim kriterijumima. - Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju, pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka. b) Parnicne radnje suda.

54. Parnicne radnje stranaka

A) Pojam -Kako je stranacka sposobnost pandan pravnoj, tako je I parnicna sposobnost pandan poslovnoj.Isto vazi I za parnicne radnje stranaka.NJihov korelativ su materijalnopravne izjave volja I pravni poslovi. -Problem sa odredjenjem parnicnih radnji stranaka nastaje otuda sto ih procesno pravo ne regulise, onako kako to materijalno pravo cini sa izjavama volje I pravnim poslovima. -Otuda I nesaglasnost u teoriji u vezi sa odredjenjem parnicnih radnji stranaka. - Prema cistom procesnom ucenju, parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom. - Suprotno tome, prema vladajucem funkcionalnom ucenju, za odredjene parnicne radnje, pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom, vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava, odnosno u parnici. - Prema prvom shvatanju, izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje, ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu. - Prema drugom, funkcionalnom shvatanju, radi se o parnicnim radnjama, jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici. - Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke. - Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje, a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme. - Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje, odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme. - Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje. - Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu, ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. - Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje, parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke.

- Npr: T je sastavio tuzbu, al je nije podneo sudu, jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. Supruga T podnese tuzbu sudu. - Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici, a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ), ali ovde spadaju i negativne radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ).

55.Razlika izmedju parnicnih radnji I materijalnopravnih izjava volje

- Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. -Uprkos tome javljaju se problem razgranicenja parnicnih radnji od materijalnopravnih izjava volje, narocito u vezi sa vrsenjem preobrazajnih prava (kompenzacija-prebijanje).

- DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka.

- Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. -U odnosu na prvo shvatanje, razlika je u tome da se f.je ovakve parnicne radnje posmatraju odvojeno. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. -Tako ako priznanje tuzbenog zahteva ili priznanje cinjenica u postupku, nema dejstva prema procesnim normama, ono jos uvek moze da predstavlja neki pravni posao izmedju stranaka, ako su se stekli uslovi iz materijalnog prava.

56.Vrste parnicnih radnji stranaka

-Parnicne radnje se mogu klasifikovati prema razlicitim kriterijumima. -Tako parnicne radnje mogu da budu jednostrane I dvostrane, vec prema tome da li njihovo vrsenje zahteva aktivnost obe stranke. -Najznacajnija je podela na neposredne I posredne koja se vrsi prema njihovim dejstvima u parnici. -U zavisnosti od toga da li stranka svojom naknadnom parnicnom radnjom moze iskljuciti nastupanje procesnopravnog efekta na koji je usmerena odredjena parnicna radnja, pravi se razlika na opozive I neopozive. -Prema f.ji koju imaju u postupku parnicne radnje mogu biti:predlozi, tvrdnje I ponude dokaza. -Sve parnicne radnje mogu da budu, iz ugla gledanja procesnog polozaja stranaka,napadne I odbrambene.

1.) Jednostrane i dvostrane

- Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. -Tako tuzba proizvodi dejstvo cim je podneta sudu.Isto vazi I za odricanje od tuzbenog zahteva,priznanje tuzbenog zahteva I za ulaganje pravnih lekova. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe..

2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. Eventualna odluka koju bi sud doneo povodom preduzete neposredne parnicne radnje ima samo deklarativan karakter. - Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza.

3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku.

- Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtev i predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu I predlog protivnika podnosioca pravnog leka da se odbije ulozeni pravni lek -Procesnim predlozima stranka trazi od suda da donese odluku koja se ne tice neposredno tuzbenog zahteva, vec nekog drugog pitanja koje se moze pojaviti u toku parnice. - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. -osnovna razlika izmedju predloga I tvrdnji sastoji se u tome sto tvrdnja nije neposredno usmerena na donosenje odredjene sudske odluke. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. -Tvrdnje mogu biti cinjenicne I pravne. v) Ponude dokaza - Ponudom dokaza stranka oznacava dokazno sredstvo cija bi upotreba trebalo da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje

57.Uslovi za punovaznost parnicnih radnji I njihovo tumacenje

- Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost.

b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

-Saznanje izvrsnih parnicnih radnji nije problematicno kada se vrse usmeno na rocistu.Ako je pismena parnicna radnja uperene ka sudu, smatra se da ju je sud primio, kada je dospela u domen njegovog pritezenja (npr.ubacivanje tuzbe u sanduce u sudu). -Za punovazno preduzimanje parnicnih radnji je karakteristicno da one ne trpe uslove I rokove koji bi se odnosili na vanprocesne dogadjaje. -S druge strane pak dopusteno je da parnicna radnja u toku parnice uslovljava ili da bude vezana za rok koji je cisto procesnog karaktera, odn. vezan za neki procesni dogadjaj u parnici. -Parnicne radnje koje se vrse uz nastupanje procesnog uslova se nazivaju eventualnim parnicnim radnjama.One su dopustene ako se time ne dira u izvesnosti normalno odvijanje postupka

TUMACENJE PARNICNE RADNJE -Parnicne radnje se tumace na osnovu pravila o tumacenju izjava volja.Dakle, utvrdjuje se stvarna volja stranke, a ne izrazena. -Moguca je I konverzija u neku drugu parnicnu radnju. -Tako, ako T utuzi potrazivanje samo delimicno, moguce je tumaciti ovakvu parnicnu radnju sa ciljem da se utvrdi sta zapravo ona znaci (delimicno povlacenje tuzbe, delimicno odricanje od tuzbenog zahteva ili predlog da se stranke poravnaju). -Tumacenje parnicnih radnji u praksi ne zadaje vece teskoce, jer ce sud uvek postavljanjem pitanja uciniti da stranke pruze sva neophodna razjasnjenja.

58.Nedostaci parnicnih radnji

1.) Opsti principi

- Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. -Ako stranka stekne stranacku ili parnicnu sposobnost tokom parniuce, moze da naknadno odobri sve ranije preduzete parnicne radnje.Isto vazi I za zakonskog zastupnika parnicno nesposobne stranke. 2.) Mane volje -Parnicna radnja ne moze da se pobija zbog mana volje. - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava -Na punovaznost parnicnih radnji primenjuju se opsti pravni principi (savesnost I postenje, zabrana zloupotrebe prava I sl.) - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju.

-Preduzeta parnicna radnja se opoziva preduzimanjem naknadne parnicne radnje.Potonjom parnicnom radnjom se otklanjaju dejstva prvopreduzete parnicne radnje. -Opozivi su, na primer, svi procesni predlozi (predlog za izvodjenje dokaza),cinjenicne tvrdnje I sl.Sve ove radnje su oopozive dok sud o njima ne donese svoju odluku (npr. Donese resenje o izvodjenju kakvog dokaza) -Posebna pravila vaze za priznanje I odricanje od tuzbenog zahteva.Tako, sve do donosenja presude tuzeni moze opozvati priznanje tuzbenog zahteva.Isto vazi I za odricanje od tuzbenog zahteva. -Parnicne raddnje od neposrednog dejstva na postupak su neopozive. -To vazi npr.,izricito za odricanje I odustanak od pravnog leka, ali se pravilo primenjuje I na ostale parnicne radnje te vrste, kada je protivnik u parnici stekao kakvu novu procesnu poziciju.

59.Procesnopravni ugovori

-Razlikujemo dve vrste procesnopravnih ugovora: 1.Prave procesne ugovore i 2.materijalnopravne ugovore sa procesnim dejstvom 1. Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi vece umesto sudija pojedinac. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Prave procesne ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje *pactum de non pretendo - Procesni ugovori izmedju stranaka kojima se one obavezuju da preduzmu,odn.ne preduzmu odredjenu procesnu radnju su dopusteni, ako stranke mogu slobodno da raspolazu predmetom

spora I ako zakljucenje ovakvih sporazuma ne predstavlja zloupotrebu procesnih ovlascenja.Tako, stranke se mogu sporazumeti opovlacenju tuzbe,o povlacenju pravnog leka I sl. -Ovakvo shvatanje proizlazi argumentum ad maioris minus, iz odredbi o mogucnosti da tuzilac jednostranom parnicnom radnjom povuce tuzbu ili se odrekne pravnog leka. -Nije dopusteno zakljucenje procesnih ugovora kojima se narusava princip ravnopravnosti stranaka u postupku.tako, bez procesnog dejstva ostaju tzv.dokazni ugovori- ugovori u kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom, da nece osporavati cinjenice I sl.

60.Oblik parnicnih radnji

UOPSTE -Strane preduzimaju parnicne radnje usmeno ili pismeno.Usmeno na rocistu, a pismeno u obliku podneska. -S obzirom da u nasem pravu vazi nacelo kombinacije usmenosti I pismenosti, parnicne radnje se preduzimaju bilo pismeno van rocista, bilo usmenbo na rocistu.Samo neke parnicne radnje moraju se preduzeti pismeno (podnesci) -Pismena forma podnesaka zadovoljena je I kada je podnesak upucen sudu bilo telegramom ili elektronskom postom.Sadrzinu I nacin izrade ovakvih podnesaka uredjuju Zakon o el.dokumentu i Zakon o el. Potpisu. -Zakon o rel. dokumentu sadrzi niz autonomnih pojmova od kojih je najznacajniji informacioni posrednik-server.To je fizicko ili pravno lice koje u ime posiljaoca ili primaoca vrsi prijem, prenos, dostavljanje I cuvanje el.dokumenata. -Pod el.dokumentom se podrazumeva document koji sadrzi elektronski izradjene podatke, te koji je digitalizovan,poslat, primljen I sacuvan na elektronskom mediju. -Sigurnost u el.saobracaju se postize tako sto je drzavni oregan ili drugi adresat duzan da posiljaocu potvrdi prijem podnesaka.Potvrdu o prijemu podneska moze da izda I informacioni posrednik. -Elektronski document mora da sadrzi I kvalifikovani elektronski potpis.Uslove za sadzinu, formiranje I njegovo cuvanje regulise Zakon o el. Potpisu.

-Takodje, pravilo je da podnesak ne moze da zameni usmena izjava stranke data pred sudom na zapisnik.

61.Podnesci

A) Pojam i vrste - Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima iskljucivo vac rocista. -Podnesak mora da bude predate sudu najkasnije u roku od 15 dana pre dana odrzavanja rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka.(npr. Da obavesti sud stranka o otkazu punomocja punomocniku) B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom.Ovako sacinjen podnesak je uredan, au protivnom je neuredan. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ).

- Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). -Uz podnesak se obavezno prilazu I dokazi (najcesce isprave) koji sluze da se potkrepe cinjenicni navcodi iz podneska. - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. -u podnesku ne sme da se vredja sud ili dr. ucesnik u postupku.Za podnosioca podneska predvidjene su novcane kazne, ako je podnesak uvredljiv. -Ako je uvredljiv podnesak podneo zakonski zastupnikstranke ili punomocnikstranke, kazna se izrice njima a ne stranci.Resenje okaznjavanju se izvrsava prema pravilima koja vaze za izvrsenje krivicnih sankcija.

V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat,javni pravobranilac ili javni tuzilkac sud ce ga odbaciti. -Ako je pak, sama stranka podnela podnesak, sud ce odrediti rok od 8 dana u kome je stranke duzna da podnese uredan podnesak. -Ako stranka ispravi podnesak o roku, smatra se da je uredan podnesak predate sudu onog dana kada je bio prvi put podnesen.Obrnuto,nepostupanje po nalogu suda ima za posledicu da se smatra da je podnesak povucen.

62.Jezik u parnicnom postupku

JEZIK NA KOME SE VODI POSTUPAK -Parnicni postupak se void na srpskom jeziku.U postupku se koristi cirilicno pismo.Na srpskom se izradjuje presuda, izjavljuje zalba, kao I vandredni pravni lekovi.

-Postupak moze da se void I na jeziku nacionalne manjine, pod sledecim uslovima: 1. na jeziku nacionalne manjine se moze voditi samo prvostepeni postupak 2.potrebno je da je I jezik nacionalne manjine u sluzbenoj upotrebi u sudu pred kojim tece parnica. -Sluzbeni jezik koji je u upotrebi u sudu na teritorijama gde zive nacionalne manjine odredjuje se Statutom opstine. 3.stranka mora da bude pripadnik nacionalne manjine I duzna je da podnese zahtev da se postupak vodi na njenom maternjem jezziku.Po pravilu ona ce to uciniti vec u tuzbi -problemi nastaju kada su u sluzbenoj upotrebi u sudu jezici dve ili vise nacionalnih manjina.Stranke tada mogu da se dogovore o jeziku na kojem ce se voditi postupak.Bez sporazuma,jezik postupka ce odrediti sud.Dok se to ne dogodi, parnica se vodi na srpskom. -Na jeziku nac. manjine se vodi I zapisnik I izradjuje prvostepena presuda.

63.Mesto I vreme parnicnih radnji

MESTO -Parnicne radnje se vrse po pravilu u zgradi suda.Izuzeci su moguci, ali samo tada kada to zakon predvidja.Takav je slucaj sa dostavljanjem, vrsenjem uvidjaja I sl. -Cak I sud moze da odredi da se rociste odrzi van sudske zgrade, ako je to nuzno ili ako sud proceni da ce se na takav nacin ustedeti u vremenu ili u troskovima postupka. -protiv resenja o odrzavanju rocista van sudske zgrade nije dopustena zalba.

VREME -Parnicne radnje (sudske) se preduzimaju radnim danom I u radon vreme. -Izuzeci vaze samo za hitne predmete, kao sto su radni I zemljisno-knjizni predmeti, drzavinske parnice, alimentacione parnice I sporovi o cuvanju I vaspitavanju dece, postupanje po predlogu za obezbedjenje dokaza I sl. -Stranke preduzimaju parnicne radnje u rokovima I na rocistima.

63.1.Rokovi I rocista

ROKOVI A) Pojam - Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju. - Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje. -Pravila o rokovima, njihovom trajanju, racunanju I odrzanju su imperativne prirode. - Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu.

B) Vrste rokova -Rokovi se mogunklasifikovati prema razlicitim kriterijumima. - Najvanizja je podela na: a) Zakonski- npr: rok za odgovor na tuzbu, rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje, rok za zalbu… -Zakonski rokovi su odredjeni u ZPP. b) Sudski- npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja, rok za izvodjenje dokaza... -Sudske rokove odredjuje sud.Kada odredjuje duzinu trajanja roka sud je duzan da vodi racuna o okolnostima konkretnog slucaja I vremenskim okvirima parnice. v) Instrukcioni su mesavina zakonskih I sudskih ( jer ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka, dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud )- npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. Sud ga moze produziti u slozenim stvarima, ali ne duze od 15 dana. - U pogledu dejstva, rokovi mogu da budu: a) Peremtorni- njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ). Npr: rok za zalbu.. b) Dilatoni- njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju, tj. dok traje, subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje. Npr. prekid postupka.

- S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna, rokovi mogu biti: a) Subjektivni- se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu. b) Objektivni- su nezavisni od subjektivnog stava stranke. Npr. Rok za povracaj u predjasnje stanje; tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja, a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. - Mogu biti: a) Restitutivni- njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje. b) Nerestitutivni-njihovim istekom nastupa prekluzija -Mogu biti: a)produzivi b)neproduzivi -Pravilo je da se trajanje rokova ne moze produziti.Svi zakonski rokovi su neproduzivi. V) Racunanje rokova - Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci; ako nije dostavljen stranci, od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju.(npr.objavljivanje presude) - Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok. - Rokovi se racunaju na dane, mesece i godine. -Rok odredjen u danima pocinje da tece na dan koji neposredno dolazi iza dana od kojeg rok pocinje da tece.Rok istice okoncanjem poslednjeg dana roka. -Kada se rok racuna u nedeljama, mesecima ili godinama za poslednji dan roka se uzima onaj dan koji se poi menu ili broju podudara sa danom u kome se desio dogadjaj od kojeg pocinje da tece rok. -Ako u mesecu u kome treba da istekne rok ne postoji dan u kome bi rok trebalo da istekne (npr.rok je poceo da tece 31. 01.) tada istice poslednjeg dana u sl. mesecu. (28.02.) -Nedelje I praznici nemaju uticaja na pocetak toka roka.Ali ako poslednji dan roka padne u nedelju, na drzavni praznik ili neki drugi dan kada sud ne radi, rok istice protekom prvog narednog radnog dana.

G) Odrzanje roka

- Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno, pre isteka roka.Podnesak je blagovremen ako je pre isteka roka predate sudskoj pisarnici ili prijemnoj kancelariji. - Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka. - Smatrace se da je rok odrzan, iako nije u roku predat sudskoj pisarnici, a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom, preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem, kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi, kao i lica lisena slobode, kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda. v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka, a u nadlezni sud stigne po isteku roka, uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. g) ako je podnesak upucen sudu elektronskom postom, smatrace se da je podnet sudu u vreme koje je oznaceno u potvrdi o prijemu el. Poste -Fikcija odrzanja roka vazi samo ako podnesak zaista stigne u sud.U suprotnom, rok nije odrzan I moze se zahtevati povracaj u predjasnje stanje.

D) Zastoj i prekid roka - Do zastoja roka dolazi zbog nekog izvanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji.Nastupom tog dogadjaja rok ne tece, a kada prestane taj dogadjaj, rok nastavlja da tece. - Suprotno tome, kada se rok prekine, on pocinje da tece iznova.

ROCISTA A) Pojam i vrste - Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka, i njega odredjuje sud. -Rocista mogu da budu:obavezna I fakultativna - Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati. - Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. - Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka.

-Pripremno rociste,kao centralni deo parnice, je u principu obavezno.Medjutim, njegovo odrzavanje moze da izostane ako medju strankama nema spornih cinjenica ili ako je spor jednostavan ili hitan. -Ako se parnica ne okonca u toku pripremanja gl.rasprave, sud je obavezan da zakaze rociste za gl.raspravu.

B) Zakazivanje rocista - Rociste zakazuje sud, a protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena. - O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku, ako je njihovo ucesce potrebno. -poziv za rociste sadrzi: 1.podatke o mestu, prostoriji I vremenu odrzavanja rocista 2.upozorenje o zakonskim posledicama izostanka sa rocista -Ako se uz rociste ne dostavlja podnesak, sud ce u pozivu na rociste navesti : 1.stranke 2.predmet spora 3.radnje koje ce se preduzeti na rocistu -U slucaju da se uz poziv za rociste dostavlja podnesak koji je rocistu dao povoda, ovi podaci su vec sadrzani u podnesku. -Sadrzina poziva za rociste je istovetna za sve ucesnike u postupku. -Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista. -Sud moze ucesnicima da uputi poziv za rociste ili pak, da ih obavesti da je rociste otkazano I na drugi nacin npr. Elekronskom postom,telegramom, sms-om, pod uslovom da je na ovaj nacin moguce da sud primi povratni podatak da je adresat primio poziv ili obavestenje.

V) Odlaganje rocista - Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili zbog sprecenosti sudije.druga mogucnost za odlaganje rocista, tacnije za njegovo otkazivanje ne postoji.

-Zakon vise ne razlikuje obavezno I fakultativno odlaganje rocista.Naprotiv samo predvidja da sud “moze” iz gore navedenih razloga da odlozi rociste.Medjutim sud je zapravo duzan da u zakonom predvidjenim uslovima odlozi rociste. -Ovo je jasno kada je u pitanju sprecenost sudije ili kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste, ili kada se zbog nedolaska svedokaili vestaka, ne mogu izvesti dokaziradi cijeg izvodjenja je rociste zakazano. -Takodje, sud je duzan da odlozi raspravu kada god dodje do objektivnog preinacenjatuzbe, jer sud rtada mora tuzenom da ostavi dovoljno vremena da pripremi odbranu po preinacenojtuzbi. -Najzad,rociste se obavezno odlaze I kada su stranke ili jedna od njih uredno opravdale svoj izostanak… - Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista, i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba. - Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista, nezavisno od ishoda spora, snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio.

64.Propustanje parnicnih radnji

- Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku. -Podnesak nije predate u roku kad ne stigne u sud do isteka roka. -Usmena parnicna radnja je propustena kada je stranka izostala sa rocista.U redjim slucajevima propustanje postoji I kada je stranka udaljena sa rocista, kada cuti ili se sa rocista neopravdano udalji.Ako stranka zakasni na rociste ona je propustila da preduzme parnicne radnbje koje su do tog momenta mogle da budu preduzete.

POSLEDICE PROPUSTANJA - Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju, gubitak prava. - Bila kriva ili ne, ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista, gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ) .NPR.Rok za izjavljivanje pravnih lekova

-Takodje, stranka je prekludirana da iznosi nove cinjenice I nove dokaze nakon sto je zakljuceno pripremno rociste za gl.raspravu, osim ako ne ucini verovatnim da za to ne snosi krivicu. - Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije. - Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 8 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni. Ako se ne izjasni, smatra se da je dao pristanak.

65.Vracanje u predjasnje stanje

A) Pojam - Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije, te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. - Dakle, zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela. -Npr.Tuzeni nije odgovorio na tuzbu u rokuy od 30 dana.nastupila je prekluzija.usled toga sud je doneo presudu zbog propustanja.Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje, tuzeni trazi da se parnica vrati u fazu odgovora na tuzbu, ted a se ukinu posledice prekluzije.(presuda na osnovu propustanja) -Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva zbog propusta stranke da na pripremnom rocistu za gl.raspravu iznese sve cinjeniuce na kojima zasniva svoj zahtev, sve dokazne predloge I sl.Jer se tu ne radi o propustanju rocista ili roka,sto bi za posledicu imalo gubitak prava da se propustena radnja naknadno preduzme.

B) Uslovi za vracanje -Da bi stranka mogla da izdejstvuje vracanje u predjasnje stanje, neophodno je da se ispuni samo jedan zakonom predvidjen uslov. Naime, restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”. - Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise- visa sila ). - Svaki oblik krivice na strani stranke, osim lake nepaznje, iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje.Sto vazi za stranku, vazi I za njenog zastupnika.

V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje - Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje, a to nije ucinila. -Isto vazi I kada je stranka zahtevala produzenje roka iz istih onih razloga iz kojih predlaze vracanje u predjasnje stanje, ali je sud to vec odbio. - Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh, ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom. - Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. Npr.Propustanje roka od 30 dana za podnosenje tuzbe za smetanje drzavine ili roka od 30 dana za izvrsenje resenja o smetanju drzavine.

G) Postupak - Predlog za vracanje u predjasnje stanje u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. -Predlog za vracanje u predjasnje stanje mora biti podnesen u zakonom propisanom roku. - Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje.Ako je stranka tek kasnije saznala za propustanje, subjektivni rok se racuna od dana kada je stranka za to saznala. - Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ).Kao dan propustanja se uzima dan kada je odrzano rociste na koje stranka nije dosla,odn.dan kada je istekao rok koji stranka nije ispostovala. - Uz predlog za restituciju, stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju, kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. -Nepodnosenje dokaza ili nepreduzimanje propustene parnicne radnje ima za posledicu da je predlog neuredan I sud ga zbog toga odbacuje. -Restitucija nije dozvoljena kada stranka propusti da blagovremeno podnese predlog za povracaj u predjasnje stanje,kao i u sl. kada propusti rociste zakazano povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje.U prevodu ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom

predloga za vracanje u predjasnje stanje, kada predlagac nije pristupio samom rocistu.uprkos nedolasku, njegov predlog za restituciju moze da se pokaze kao osnovan.

D) Odluke suda -Pradlog za restituciju se podnosi onom sudu prad kojim je trebalo preduzeti propustenu parnicnu radnju. -Ovaj predlog nema nikakvog uticaja na tok parnice, ali sud moze doneti odluku da se zastane sa postupkom, sve dok resenje o predlogu za vracanje u predjasnje stanje ne bude pravnosnazno. - Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen, nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan (predlog uz koji nisu prilozeni odgovarajuci dokazi). - Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. - Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je potrebno radi pravilnog utvrdjivanja cinjenicnog stanja da se izvedu odredjeni dokazi, a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. - Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje, dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni. - O predlogu se odlucuje resenjem, a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba, a ako sud usvoji predlog, protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog.

Dj) Pravne posledice restitucije - Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. - Troskove snosi predlagac, a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen.

66. Parnicne radnje suda

-Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici.

-I oblik I dejstva ovih radnji su iskljucivo procesnopravni. -Od momenta podnosenja tuzbe, pa sve do momenta pravnosnaznog okoncanja parnice, sud je duzan da preduzima razlicite parnicne radnje. -Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ). -Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci, te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje. -Tako, elementarno je da sud dostavlja poneske strankama. -Takodje,on odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva... ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ).

67. Sudske odluke

-Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila, odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. -Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja.

VRSTE SUDSKIH ODLUKA -Razlikujemo presude I resenja suda. -Posebna vrsta resenja predsatavljaju ona kojima sud odredjuje procesno ponasanje drugih procesnih subjekata.On tacnije naredjuje odredjenu procesnu aktivnost u parnici.

1.) Presuda Pojam i vrste - Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. -Zakon propisuje posebnu formu I sadrzinu presude. -Presude mogu da se klasifikuju na razlicite nacine: kakva je njihova sadrzina,kakvu vrstu pojedinacnog pravnog akta u sebi sadrze,u kom obimu resavaju predmet spora,u kakvoj vrsti postupka su donete.

- Prema sadrzini, presude mogu da budu samo meritorne. - Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva.S druge strane,pak, kada instancioni sud po pravnim lekovima ukida presudu nizeg suda I vraca predmet nizem sudu na ponovno raspravljanje,tada on odlucuje resenjem. - S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta, presude mogu da budu: a) Kondemnatorne- Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. b) Deklaratorne- Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos. v) Konstitutivne- Njom se zasniva novi, odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. - Konacnom presudom resava se predmet spora u celini, dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). - Ako je presuda doneta nakon raspravljanja, radi se o kontradiktornoj presudi. - Ako raspravljanja nije bilo, presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja, na osnovu priznanja, na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave.

Nastanak presude -Presuda nastaje tako sto sud preduzima citav jedan sklop parnicnih radni koje mogu da se svedu na donosenje I objavljivanje presude I izradu pismenog otpravka presude.

Dejstvo presude - Presuda je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu. b) strankama. v) izuzetno i prema trecim licima. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima. - Presuda proizvodi dejstvo samo ako je doneta uz postovanje svih procesnih normi.Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi, ona je nistava.

- Medjutim, nistava presuda proizvodi dejstva, ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. - Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca, te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. doneo ju je upravni organ ). - Tzv. “presuda bez dejstva” je ona koju je doneo sud, ima sadzinu I formu sudske presude, ali uz takvu povredu pravila procedure koja joj oduzimaju svako dejstvo.Takva je presuda koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet, presuda doneta protiv stranke koja nepostoji, presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo.

2.) Resenje -Nase pravo ne razlikuje izmedju raznih vrsta resenja, pa se sve odluke suda koje nisu presude nazivaju resenjima.Ove odluke pokrivaju odlucivanje u svim pitanjima, pocev od meritornih, pa sve do pitanja koja se ticu upravljanja parnicom. - Dakle, resenja mogu biti procesna i merotorna (jer kad sud ne odlucuje presudom, onda odlucuje resenjem ). - Meritorno, o glavnoj stvari, sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama- sporovi zbog smetanja drzavine b) u postupku za izdavanje platnog naloga -jer, odluka kojom se usvaja tuzbeni zahtev se donosi u formi platnog naloga.Platni nalog se smatra resenjem. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi.

-Procesna resenja mogu da budu razna, s obzirom na sadrzinu odluke suda. - Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica ili pak postupak: resenje o odbacivanju tuzbe, resenje o odbacivanju pravnog leka, resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. - Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica, te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja, dejstva i mogucnosti pobijanja resenja. - Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom. - On odredjuje rociste, odlucuje o izvodjenju dokaza, saslusava svedoka resenjima..

- Ovakva resenja sud ne obavezuju,ona obavezuju stranke cim su objavljena.Ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom, vec samo u zalbi protiv merotorne odluke.

3.) Donosenje sudskih odluka - Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma.Odluke moze da donosi sudija pojedinac I vece.Posebna pravila ZPP pradvidja jedino za vece. - Odluke se donose vecanjem, a zatim glasanjem. - O jednostavnijim pitanjima se ne veca, vec se odluka donosi na samom rocistu. - Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke.Vecanju I glasanju mogu prisustvovati samo predsednik veca, clanovi veca I zapisnicar. -Glasanjem se clanovi veca opredeljuju za ili protiv predloga odredjene odluke. - Odluka se donosi vecinom glasova clanova veca, a predsednik veca uvek glasa poslednji. -Vece mora da donese odluku tako da postoje I posebna pravila o glasanju. - Najpre, clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju o pitanjima koja im postavi predsednik veca, tj. ne mogu da budu uzdrzani. - Prilikom vecanja nije iskljucxeno da se jave tri ili vise razlicitih predloga odluke, tako da prilikom glasanja niti jedno od njih ne dobije apsolutnu vecinu.Tada se glasanje tako obavlja da se pitanja razdvajaju I glasanje se ponavlja sve dok se ne dobije apsolutna vecina. - Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente, o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja- pozitivno ili negativno.

68. Upravljanje parnicom

-Sud upravlja parnicom tako sto preduzima razlicite parnicne radnje. - U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio, odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci. -Takodje, u upravljanje parnicom spadaju I one parnicne radnje suda cijim preduzimanjem se on stara da se potpuno pretrese procesni material. - Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid.

- U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista, pozivanje i dostavljanje, odredjivanje rokova za neke parnicne radnje, rukovodjenjem rasprave... - Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi, razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi stranaka ).

- Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. - Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi, pre svega, u rukovodjenju glavnom raspravom, jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. - To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice, da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama, da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna. - Pri tome sud ne sme da savetuje stranke, da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje, jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka. - Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal, a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice, a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne za utvrdjivanje bitnih cinjenica. - U upravljanje parnicom spadaju i parnicne radnje suda kojima on, doduse vremenski uoblicava parnicu, ali se I stara o ekonomicnosti postupka.Ovde spadaju odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica, odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. -Poslednja vrsta parnicnih radnji suda pokazuje da razlikovanje izmedju formalnog I materijalnog upravljanja parnicom nema nikakvog znacaja, jer se spoljasnji I unutrasnji razvoj parnice medjusobno preplicu.

- Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom, vec samo zalbom protiv presude.

69.Vremenski okvir parnice

POJAM I ZNACAJ -Formalno upravljanje parnicom obuhvata I obavezu suda da parnicu sprovede efikasno, u skladu sa tzv. vremenskim okvirom. -Odredjenje I duznost suda da parnicu sprovede u unapred odredjenom vremenskom okviru podvrgnuto je u rang nacela parnicnog postupka.Zakonodavac smatra d ace time obezbediti pravo strankama na sudjenje u razumnom roku. -Odredjivanje vremenskog okvira parnice je inspirisano anglosaksonskim pravom I njegovim idejama o zadacima parnicnog postupka, ulozi sudije u sprovodjenju postupka I sl. -Vremenski okvir parnice je zapravo vremenski plan o sprovodjenju parnicnih radnji stranaka koji se sastoji u odredjenju broja rocista, kao I u odredjenju rasporeda izvodjenja pojedinih parnicnih radnji na rocistu za gl.raspravu.

PRAVNA PRIRODA -Zakonodavac je propustio da preciznije uredi nacin odredjenja vremenskog okvira parnice.Medjutim, dileme nema da sud u krajnjoj liniji, resenjem odredjuje vremenski okvir parnice, ted a se sledstveno tome radi o parnicnoj radnji suda.Protiv ovog resenja posebna zalba nije dopustena, jer se radi o resenju koje je provizornog karaktera I moze da se menja resenjem suda. -Resenje o vremenskom okviru parnice sadrzi:broj rocista, vreme odrzavanja rocista,raspored izvodjenja dokaza na rocistima, raspored preduzimanja drugih parnicnih radnji, sudske rokove,kao I ukupno vreme trajanja glavne rasprave.

NACIN ODREDJENJA RESENJA O VREMENSKOM OKVIRU -Nacelno, vremenski okvir parnice bi trebalo da predloze stranke jos na pripremnom rocistu za gl.raspravu.na tu duznost upozorava ih sud vec u pozivu za pripremno rociste za gl.rasp.Ovakav redosled odredjenja vremenskog okvira je prirodan. -Medjutim, stranke ne snose nikakve posledice (osim naravno onih koje se odnose na smanjenje izgleda na uspeh u parnici) cak I kada ne predloze vremenski okvir za sprovodjenje parnice.Jer je sud vec na pripremnom rocistu duzan da klasifikuje cinjenice na one o kojima dokazivanje mora da se izvede, ten a one cije se postojanje ne dokazuje ili koje ne smatra bitnim za donosenje odluke.S tim u vezi sud resenjem odlucuje koja ce dokazna sredstva da se izvede na glavnoj rasp., ali I resenjem odbija dokazne predloge stranaka za koje smatra da nisu bitni za donosenje meritorne odluke.

KOREKCIJE VREMENSKOG OKVIRA -Prvo resenje o odredjenju vremenskog okvira za sprovodjenje parnice sud donosi na osnovu procesnog materijala koji je iznet do zakljucenja pripremnog rocista za glavnu raspravu. -Sud je u principu duzan da postuje vremenski plan I da stim u vezi sankcionise svaku povredu ili zloupotrebu procesnih prava ili procesne discipline. -Medjutim, vremenski okvir parnice nije I ne moze da bude nepromenljiv.Do obavezne korekcije vremenskog okvira moze da dodje iz vise razloga.Najbitnija su tri: 1.odlaganje rocista 2.preduzimanje dispozitivnih radnji stranaka i 3.dopustanje iznosenja novota nakon zakljucenja pripremnog rocista za gl.raspr. -Kada se rociste odlozi, nuzno je da se odredi novi vremenski okvir parnice, koji ne moze da bude duzi od jedne trecine prvobitno odredjenog vremenskog okvira.U tom sl. sud odmah zakazuje vreme I mesto odrzavanja rocista cije je odrzavanje bilo otkazano. -Kada po bilo kom osnovu,uz pristanak ili bez pristanka tuzenog, tuzilac objektivno preinaci tuzbu, odredjuje se novi vremenski okvir za sprovodjenje postupka. -Isto vazi I za slucaj da tuzeni nakon sto je zakljuceno rociste za gl. Raspravu podnese protivtuzbu. -Najzad,neophodno je da sud izmeni svoje prvobitno resenje o vremenskom okviru parnice kada dopusti da stranke iznesu novi procesni material nakon sto je zakljuceno pripremno rociste za gl.raspravu.

OCENA -Kada se uzme u obzir duzina pripreme za izlaganje stranaka na pripremnom rocistu za glavnu raspravu, mogucnost promene vremenskog okvira parnice, te nerealno ocekivanje zakonodavca da se parnica okonca u inicijalno odredjenom vremenskom okviru, sposobnost ikapacitet sudija za uredno sprovodjenje ovog institute, sam institute odredjenja vremenskog okvira parnice mora da se oceni izuzetno negativno. -Sta vise, cini se da ovaj institute nema prvenstveno za cilj ubrzanje parnicnog postupka, vec naprotiv, disciplinovanje I mogucnost vrsenja pritiska na sudije. Jer prekoracenje vremenskog okvira parnice ne povlaci za sobom nikakve pravne posledice na punovaznost sudske odluyke.Suprotno tome, ovaj institute ima prvenstveno za cilj da zastrasi sudije, jer ZPP predvidja da je jedina sankcija za nepostupanje po resenju o odredjenju vremenskog okvira parnice pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije.

70. Dostavljanje

Pojam i znacaj - Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda (uruci)pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. - Dostavljanje je parnicna radnja suda koju on uvek vrsi po sluzbenoj duznosti. - Dostavljanje se vrsi adresatima prijema pismena, a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici. -Dostavljanje se vrsi I procesnim subjektima koji nemaju svojstvo stranke (umesaci I sl.,svedoci, vestaci) - Uredno dostavljanje podnesaka vezuje se za nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu; rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen, rok za zalbu pocinje da tece od momenta kada je prepis presude dostavljen stranci... - Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja, ono mora da bude uredno, tj. u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin, mesto i vreme dostavljanja ). - Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom, smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. - Ako se postupak ipak nastavi, uprkos neurednom dostavljanju, sve docnije parnicne radnje, pa i odluka nece imati nikakav efekat. - Dostavljanje je temelj prava na odbranu, odnosno nacela kontradiktornosti.S toga povreda pravila o dostavljanju povlaci za sobom nistavost presude.Ona moze iz tog razloga da se pobija zalbom. -Protiv presude kojoj nije predhodilo uredno dostavljanje mogu da se izjave I vandredni pravni lekovi, narocito da se zahteva ponavljanje postupka. -Najzad, odluka suda koja je doneta uz povredu pravila o dostavljanju nece nikada moci da se prizna I izvrsi u inostranstvu. -Izmedju drzava clanica EU stupila je na snagu nova Regulativa o dostavljanjuni gradjanskim I trgovackim stvarima ciji je cilj da se olaksa I ubrza dostavljanje strankama, cije je prebivaliste, odn. sediste na teritoriji drzava clanica EU.

-Postovanje prava na pravicno sudjenje u okviru clana 6 EKLJP predpostavlja da je tuzenom uredno I blagovremeno dostavljen poziv, odnosno inicijalni akt kojim se zapocinje parnicni postupak. -U principu, pravo na posteno sudjenje je ostvareno, ako je adresat-tuzeni saznao da je protiv njega podneta tuzba.Ako je to tuzeni na bilo koji nacin saznao, odn. ako je tuzbu zaista I primio dolazi do konvalidacije svih nedostataka u dostavljanju. -Dakle, odlucujuci kriterijum za uredno dostavljanje jeste da li je adresat na bilo koji nacin saznao za postupak koji se protiv njega vodi.Pri tome ESLJP ne kontrolise system na koji se vrsi dostavljanje u nacionalnom pravu. -Moguce je I fiktivno dostavljanje adresatu (pribijanjem na oglasnu tablu suda) cije je prebivaliste nepoznato.Medjutim, prema okolnosti slucaja, fiktivno dostavljanje moze da predstavlja I povredu prava na pravicno sudjenje. Npr.Ako je pokusano dostavljanje prvostepene presude punomocniku-advokatu stranke, a dostavljac nije nikoga zatekao u advokatskoj kancelariji, te je zalba odbacena kao nedopustena, jer je izjavljena nakon isteka roka, takvo “dostavljanje” je neuredno I predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje. -Za pocetak toka roka za zalbu relevantan je samo dan kada je stranka zaista I primila otpravak presude.

OBAVEZE STRANAKA I DRUGIH UCESNIKA U POSTUPKU KOJE SE ODNOSE NA DOSTAVLJANJE -Premda je dostavljanje parnicna radnja suda, stranke I drugi ucesnici duzni su da se ponasaju u skladu sa nacelom savesnosti I postenja.U tom smislu oni su duzni da budu kooperativni kada je u pitanju dostavljanje. -Tako, sud ne moze da bude odgovoran za bezuspesno dostavljanje, kada stranke nisu preduzele sve neophodne mere koje su neophodne da bi fakticki I dosli u posed pismena koje im se dostavlja. -Ovo pravilo moze da vazi, medjutim, samo od momenta pocetka toka parnice, odn. od momenta kada je tuzenom uredno dostavljena tuzba. -U tom smislu, stranke I drugi ucesnici u postupku duzni su da preduzimaju sledece radnje: 1. stranka je duzna da sudu saopsti tacnu adresu protivne strane kojoj pismena treba da se dostave licno. -U sl. da ona to nije u mogucnosti sud ce da zatrazi pomoc nadleznih drzavnih organa 2.stranke I njihovi zastupnici su duzni, sve do pravnosnaznog okoncanja parnice, prijave sudu bez odlaganja svaku promenu adrese

3.stranka ili njen zakonski zastupnik je duzan da obavesti sud da ce odsustvovati sa adrese na kojoj je dostavljanje vec bilo izvrseno duze od 30 dana, ted a u tom sl. odmah odredi punomocnika za prijem pismena 4.istu duznost imaju I punomocnik stranke, kao I punomocnik za prijem pismena -Ako punomocnik promeni adresu, a o tome ne obavesti sud, dostavljanje ce se vrsiti stranci prema pravilima o obicnom dostavljanju

Mesto i vreme dostavljanja - Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu; u stanu; u sudu. ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda, kjoju je dostavljac duzan da pokaze adresatu ). -Dostavljanje na random mestu se vrsi dok traje radon vreme, u stanu od 7 do 22 casa, a u sudu bilo kada kada se adresat tamo zatekne, pri cemu sud moze da pozove adresata da dodje u sud kako bi mu se izvrsilo dostavljanje. -Za licno dostavljanje primarna je adresa stranke koju je tuzilac naveo u tuzbi.Ako je dostavljanje neuspesno, dostavlja se na adresu prebivalista, odn. boravista tuzenog koja je upisana u javne register policije. - Ako je adresat drzavni organ,organ jedinice lokalne samouprave ili organ teritorijalne autonomije, dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa, i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. -Isto vazi I za dostavljanje javnom tuziocu I javnom pravobraniocu.Dan predaje pisarnici se uzima kao dan dostavljanja pismena. -Pravnim licima se dostavlja u njihovim prostorijama,ali samo licu koje je ovlasceno za prijem pismena ili zakonskom zastupniku pravnog lica, I to na adresu njegovog prebivalista.

70.1. Vrste dostavljanja

-Razlikujemo: 1.licno 2.posredno 3.fiktivno dostavljanje

70.2. Licno dostavljanje

- ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu, a to vazi za: --> Tuzbu. --> Platni nalog. --> Vanredni pravni lek. --> Presudu. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba. -Za licno dostavljanje su karakteristicne dve stvari: 1. da dostavljanje, po pravilu, vrse samo zaposleni u sudu 2.da se dostavljanje vrsi fizickom predajom pismena adresatu - Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu, a moguce je i u sudu. - Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu,dostavljac je duzan da adresatu ostavi obavestenje (u stanu ili pribijanjem na vrata stana) da adresat moze da podigne pismeno u roku od 30 dana od dana pokusanog dostavljanja.Istovremeno dostavljac pribija pismeno i8 na oglasnu tablu suda. -Po ZPP kada istekne rok od 30 dana,smatra se da je dostavljanje uredno izvrseno.

70.3. Posredno dostavljanje

- U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno, vec posredno ( preko poste, moze se dati clanu domacinstva, kolegi na poslu...).Dakle, obicno dostavljanje ne podrazumeva obavezu da se pismeno bezuslovno fizicki preda adresatu. -Ako adresat nije u stanu, dostava se moze izvrsiti I odraslom clanu njegovog domacinstva, a ovaj je duzan da primi pismeno. -Takodje, dostava se moze izvrsiti I susedu adresata ili licu koje radi zajedno sa adresatom, ali samo ako ova lica na to pristanu.

-Clan domacinstva, u smislu pravila o dostavljanju je svako ono lice koje zivi u stanu sa adresatom u zajednici. -Sva ova lica moraju da budu odrasla, dakle ne I poslovno sposobna, tako da se dostavljanje moze izvrsiti I maloletnom licu, ako je ono prema oceni dostavljaca dovoljno zrelo da shvati stvarni znacaj dostavljanja. - Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. -Vaznon je istaci da I obicno dostavljanje podrazumeva da je adresat mogao blagovremeno da se upozna sa sadrzinom pismena. -Kao moment dostavljanja adresatu uzima se moment predaje pismena primaocu, a ne moment kada je pismeno prosledjeno adresatu. -Medjutim od ovog pravila zakon odstupa.Naime, ako posredno dostavljanje nije moglo da se izvrsi predajom pismena odraslom clanu domacinstva ili kolegi adresata, dostavljanje se obavlja fiktivno, pribijanjem pismena na vrata adresata bilo fizickog bilo pravnog lica.Time se smatra da je dostavljanje uredno izvrseno.

70.4. Fiktivno dostavljanje

- Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda ili mesta na kome dostavljanje treba da se izvrsi. -Dostavljanje se smatra izvrsenim bilo istekom zakonom predvidjenog roka (licno dostavljanje) bilo samim pribijanjem pismena (posredno dostavljanje) - Fiktivno dostavljanje je dopusteno u nekoliko slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje )ono ce se dostaviti fiktivno, pribijanjem na vrata stana odn.posl.prostorija adresata. Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ). * Drugi slucaj se odnosi n avec pomenuto fiktivno dostavljanje tuzbe, resenja o platnom nalogu, presude I sl. -Fiktivno dostavljanje se vrsi kada se adresat ne zatekna na mestu gde bi dostavljanje moglo da se izvrsi. -Ono se vrsi tako sto se adresatu ostavlja obavestenje da akt koji mu se dostavlja moze da preuzme u sudu u roku od 30 dana.Obavestenje se moze ostaviti bilo kom odraslom clanu

domacinstva adresata, a moze se I pribiti na vrata njegovog stana.Istovremeno akt koji se dostavlja se pribija I na oglasnu tablu suda. -Istekom roka od 30 dana nastupa fikcija da je dostavljanje uredno izvrseno. -Fiktivno dostavljanje moze da se vrsi samo ako je tacna adresa stranke ili drugog ucesnika u postupku kome se dostavljanje ima izvrsiti. * Treci slucaj se odnosi na dostavljanje advokatu I zastupniku pravnog lica polaganjem pismena u njihov pregradak u sudu. -ako advokat ili zastupnuk pravnog lica ne podigne pismeno iz pregradka u roku od 8 dana, tada se dostavljanje vrsi pribijanjem pismena na oglasnu tablu suda. -Protekom troka od 8 dana nastupa fikcija da je dostavljanje uredno izvrseno. *Cetvrti slucaj fiktivnog dostavljanja vrsi se povodom promene adrese adresata. -Naime, ako adresat ili njegov zakonski zastupnik promene adresu pre dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okoncava, u obavezi su da o promeni adrese obaveste sud. -Ako to ne urade, sud cxe odrediti da se sva dalja dostavljanja vrse stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. -Istekom roka od 8 dana od pribijanja pismena na oglasnu tablu suda smatra se da je dostavljanje uredno izvrseno. *Peta I poslednja grupa slucajeva fiktivnog dostavljanja tice se slucajeva u kojima punomocnik za prijem pismena menja adresu, ili pak stranka opozove punomocnika za prijem pismena. -U prvom slucaju punomocnik za prijem pismena je duzan da obavesti sud o promeni adrese, kada promena nastupi do pravnosnaznog okoncanja parnice.Ako to ne ucini, dostavljanje se vrsi kao da punomocnik za prijem pismena nije ni postavljen. -U drugom slucaju, kada sama stranka opozove punomocnika za prijem pismena, duzna je da odmah odredi drugog punomocnikaa.U sl. da to ne ucini, sud vrsi dostavljanje pribijanjem na oglasnu tablu suda.

-Poslednji razlog za fiktivno dostavljanje je potpuno besmislen, jer ako tuzilac ima prebivaliste I boraviste u inostranstvu,a u tuzbi ne imenuje punomocnika za priujem pismena, tuzba se odbacuje. -Ako bi postavljeni punomocnik promenio adresu a o tome ne obavesti sud,ili je stranka nakon podnosenja tuzbe opozvala punomocnika, sud bi trebalo da tuzbu odbaci.

-Ako bi se ovakve okolnosti stekle na strain tuzenog, sud bi bio duzan da postavi zastupnika za prijem pismena. -Dakle, u obe situacije nema valjanog razloga da se dostavljanje vrsi fiktivno, vec bi u obe situacije sud bio duza da stranci ili njenom zakonskom zastupniku odredi privremenog zastupnika za prijem pismena.

71.Nacin dostavljanja

- Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste, preko lica koje je zaposleno u sudu (pozivar), drugih drzavnih organa , lica sa javnim ovlascenjima, pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja.Osim toga, dostavljanje se moze izvrsiti I neposredno u sudu. -Nadlezni organ policije duzan je da na zahtev suda, asistira prilikom svih vidova dostavljanja. -Dostavljanje moze da se vrsi I el. postom u skladu sa Zakonom o el.dokumentu I el.potpisu. -ZPP predvidja da stranke mogu I jedna drugoj neposredno da upucuju podneske.Pri tome su duzne da podnesak zajedno sa dokazom o izvrsenom dostavljanju podnesu sudu. -Prakticni znacaj ove odredbe kao I odredbe o el. dostavljanju je mali jer se odredba ne primenjuje na podnosenje tuzbe, dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor, odgovor na tuzbu, vec eventualno na repliku, dupliku kao I na obicne podneske stranaka ili drugih ucesnika u postupku. -Jer u sustini broj podnesaka I nacin njihovog dostavljanja odredjuje sud u resenju u kome regulise vremenski okvir parnice.

POSEBNI NACINI DOSTAVLJANJA -Poseban nacin dostavljanja vazi za: 1.vojna lica, pripadnike policije, lica zaposlena u suvozemnom,recnom,pomorskom I vazdusnom saobracaju. -Dostavljanje se moze vrsiti preko njihove komande, odn.preko neposrednog staresine 2.lica koja imaju domicil ili sediste u inostranstvu,lica koja uzivaju imunitet. -Njima se dostavljanje vrsi diplomatskim putem, ako medj.ugovor ili zakon ne predvidjaju nesto drugo. 3.strana pravna lica,cije je sediste u inostranstvu,a imaju predstavnistvo u R.Srbiji.

-Dostavljanje se moze vrsiti predajom pismena njihovom predstavnistvu 4.drzavljaninu R.Srbije koji se nalazi u inostranstvu. -Dostavljanje se moze vrsiti preko nadleznog konzularnog predstavnika, diplomatskog predstavnika RS koji vrsi konzularne poslove ili preko pravnog lica koje je medjunarodno registrovano za poslove dostavljanja 4.lica koja su lisena slobode -Dostavljanje se vrsi preko zavoda za izvrsenje k.sankcija a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika - Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika.Ako ima vise zakonskih zastupnika, dovoljno da se dostavljanje vrsi jednom od njih da bi dostavljanje bilo uredno. - Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika, dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku.Ako punomocnika ima vise dostavljanje se moze izvrsiti bilo kome od njih. -S obzirom da punomocnik moze da bude samo advokat, dostavljanje se vrsi I predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji.Advokatu koji svoju delatnost obavlja u stanu dostavljanje se moze izvrsiti I predajom pismena odraslom clanu njegovog domacinstva. -Dostavljanje advokatu moze da se vrsi I polaganjem pismena u njegov pregradak u sudu.Ovakav nacin dostavljanja je moguc samo na zahtev advokata ili ovlascenog predstavnika pravnog lica ili po odluci predsednika suda.U tom slucaju, advokat ili ovlasceni predstavnik pravnog lica duzan je da podigne sva pismena koja su mu polozena u pregradak u roku od 8 dana od dana njihovog polaganjaU sl. da oni to ne ucine, dostavljanje se dalje vrsi na fiktivan nacin. b) Punomocnik I zastupnik za prijem pismena -Oviminstitutom se otklanjaju teskoce koje se javljaju kada dostavljanje treba da se izvrsi u inostranstvu.Tada ce stranke ali I ostali ucesnici u postupku da odrede punomocnika za prijem pismena. - Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno. - Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu. - Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil, uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. - Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena, a ako to ne ucini, sud ce odbaciti tuzbu.

- Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. - Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu, sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena, sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu. - Ako tuzeni propusti da to ucini, punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem, i protiv tog resenja zalba nije dopustena.ali je sud duzan da o postavljenom punomocniku obavesti tuzenog.To moze da bude svako potpuno posl.sposobno fizicko lice sa prebivalistem ili uobicajnim boravistem u R.Srbiji.Ako ovakvog punomocnika odredjuje sud, on ce po pravilu biti iz reda advokata. - Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi, on je privremeni zastupnik stranke ). -Dostavljanje se smatra izvrsenim kada je pismeno dostavljeno punomocniku za prijem pismena. -Sud moze da nalozi suparnicarima da postave jednog punomocnika za prijem pismena.

Odbijanje prijema - Adresat je duzan da primi pismeno, ako se dostavljanje vrsi u mestu, u vreme i na nacin regulisan zakonom. - Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva, pravna lica niti drzavni organi. - Ako neko od njih odbije da primi pismeno, dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu, odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana. - Na dostavnici ce zabeleziti dan, cas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ).

72.Dostavnica

- Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje, i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac. -Dostavnica sadrzi sledece podatke: 1.oznacenje akta koji se dostavlja

2.ime I prezime adresata 3.dan prijema 4.potpis primaoca I dostavljaca -Dostavnica sadzi I podatke koji se ticu nacina dostavljanja (odbijanje prijema pismena, urucenje susedu I sl.) - Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku.Adresat moze da dokazuje I suprotno, doduse sa mao izgleda za uspeh.Takodje, ako je dostavnica izgubljena I drugim dokaznim sredstvima moze da se dokazuje da je dostavljanje izvrseno. -Ako je u dostavnici netacno upisan datum dostavljanja, smatrace se da je dostavljanje izvrseno onog dana kada je pismeno predato.

Otklanjanje nedostatka u dostavljanju -Dostavljanje je strogo formalna parnicna radnja suda. -Ako nisu postovana pravila o dostavljanju ono nije uredno,tako da je citav potonji rad suda uzaludanJer neuredno dostavljanje predstavlja razlog za nistavost sudske odluke. -S toga moderna procesna resenja sadrze pravila o konvalidaciji nedostataka u dostavljanju. - Naime,dostavljanje ce se uvek smatrati urednim, ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena, odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. - Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora, i to bez odlaganja, najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom, smatra se da je nedostatak otklonjen)

73. Zapisnici

- Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud, stranke i drugi ucesnici u postupku na rocistu ili van rocista. -Omanje vaznim parnicnim radnjama se ne sastavlja zapisnik, vec samo sluzbena beleska na spisu. A) Sadrzina i vodjenje zapisnika - Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje- tu se unisi: nazi i sastav suda, mesto, vreme kada se vrsi radnja, naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. b) Opis preduzete radnje- Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje-npr. Ako se u zapisnik unosi iskaz svedoka, njegov iskaz se ne unosi doslovce ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika... ).Kada se po pravnim lekovima,citav predmet sa zapisnicima dostavlja visem sudu, tesko je ocekivati d ace on moci da oceni da li je tok postupka bio zakonit samo na osnovu unosa bitnog toka preduzetih radnji. -U drugim pravnim sistemima stranke mogu da se odreknu ovakvog vodjenja zapisnika kao I da zahtevaju da se citav tok postupka zvucno zapise. -Zapisnik, takodje,obavezno sadrzi I; 1.pouke suda o nacinu na koji su stranke I dr. ucesnici u postupku duzni da vrse parnicne radnje 2.zapisnik o gl.raspravi mora da sadrzi konstataciju o tome da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskljucena, sadrzinu izjava stranaka, predloge stranaka, dokaze koje su one ponudile, dokaze koji su izvedeni, uz navodjenje sadrzine iskaza svedoks I vestaka kao I odluke suda donete na rocistu 3.potpis predsednika veca, zapisnicara, stranaka,odn.njihovih zakonskih zastupnika ili punomocnika, tumaca I sl.

-Zapisnik pise zapisnicar I to ono sto mu predsednik veca diktira.sudija moze da poveri vodjenje zapisnika sudskom pomocniku ili pripravniku. -Takodje, zapisnik moze da se izradi I na osnovu stenografskih bvelezaka ili audio-vizualnog zapisnika. -Sud moze pos l.duznosti ili na zahtev stranke da snima rociste opticki i/ili tonski.protiv ovog resenja nije dopustena posebna zalba. -Stranke imaju pravo na kopiju ovog snimka,a druga lica samo ako za to imaju opravdan interes.

-Tonski I opticki snimak cine sastavni deo sudskog spisa. -Sud je duzan da ovakavtonski ili vizualni zapis prenese u pisani oblik u roku od 8 dana od dana kada je snimanje obavljeno. -Zapisnik mora da bude uredan, u njemu ne sme nista da se brise, dodaje ili menja. v) Potpis parnicnih subjekata-Kljucna faza u izradi zapisnika je njegovo potpisivanje.zapisnik potpisuju predsednik veca I zapisnicar, zatim stranke,njihovi zastupnici I punomocnici,kao I tumaci I prevodioci. Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik, sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ).

B) Prigovor na zapisnik -Zapisnik mora da se vodi tacno I uredno. Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini, i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. -Prasvo da stave prigovor na citavu sadrzinu zapisnika imaju samo stranke, odn. njihovi zakonski zastupnici ili punomocnici, kao I umesaci.Sekundarni parnicni subjekti (svedoci, vestaci) mogu da stavljaju prigovore samo u pogledu opisa one radnje u cijem vrsenju su sami ucestvovali. - Svrha prigovora na zapisnik je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni, tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese.Ili da, ako se to ne desi,za visi sud obezbedi mogucnost da stekne saznanje o pravom nacinu na koji su se vrsile parnicne radnje na rocistima. - Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke, te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. -Primedba stranke ili drugog parnicnog subjekta na zapisnik moze da zahteva I dopunu zapisnika.Dopuna ce se izvrsiti kada nije moguce da se zapisnik ispravlja bez brisanja ili menjanja sadrzine zapisnika. - Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik, ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. - I sud moze da, po sluzbenoj duznosti, izvrsi izmene i dopune zapisnika, ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju. - Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik.

V) Zapisnik o vecanju i glasanju

- Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. -O vecanju I glasanju se uvek vodi zapisnik.Izuzetak je predvidjen onda kada vece viseg suda u postupku po pravnom leku jednoglasno odnese odluku.Tada se ne sastavlja zapisnik,vec se na izvornik odluke stavlja beleska o vecanju I glasanja. - Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta, a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ). - Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar, a ako ne potpisu, to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka, zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje. - Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu,zato se zatvara u poseban omot i njega moze razgledati samo visi sud kada resave o pravnom leku.Po razgledanju, visi sud ce ga ponovo zatvoriti u poseban omot I na omotu naznaciti da je zapisnik razgledan.

G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika - Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su, da li zakonito ili ne, parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima. - Stoga, on nije osnova za merotorno odlucivanje, jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika, vec samo na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja. - Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. - Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave. -Moguce je ali sa malo izgleda na uspeh, da se pobija drugim dokaznim sredstvima istinitost sadrzine zapisnika.Stranka to moze da ucini I kada nije pre potpisivanja stavila prigovor na njegovu sadrzinu.

74. Tuzba:pojam i vrste

A) Pojam - Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak.S obzirom da u parnicnom postupku vazi dispoziciona maksima,nema parnicnog postupka bez tuzbe.

-S obzirom da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjana prema drzavi, tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu, kao drzavnom organu. - Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. - Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. -Odredjenje suda vrsi se samim njegovim navodjenjem u tuzbi.Ali to ne znaci da je nadleznost tog suda predvidjena zakonom,pa stoga sud moze da se oglasi nenadleznim I da tuzbu dostavi nadleznom sudu. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici. -I to sebe kao tuzioca I tuzenog.u nacelu svako moze da bude tuzeni u parnicnom postupku.Ako se tuzeni ne brani, smatrajuci da je pogresno oznacen u tuzbi, sud moze protiv njega da donese presudu zbog propustanja. v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora. -Predmet spora predstavlja zahtev tuzioca koji je istaknut u tuzbi. -Iz nacela dispozicije proizlazi da je sud duzan da odlucuje o zahtevu za koji je nadlezan,ma kako taj zahtev izgledao(neosnovan ili nedopusten) B) Vrste - Tuzbe mogu da budu, prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne, posesorne, naslednopravne I sl. - Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe. -Ova tripartitna podela tuzbi je dominantna u kontinentalnim pravnim sistemima. -Ovakvom sistemu tuzbi odgovara I system presuda, koje takodje mogu da budu:kondemnatorne, deklaratorne I preobrazajne.

75.Pravni interes za tuzbu

-Postojanje pravnog interesa za tuzbu je procesna predpostavka na koju sud pazi ex officio.s toga u svim sl. kada nedostaje pravni interes za tuzbu sud je duzan da je odbaci kao nedopustenu.

-u principu pravni interes za tuzbu nece da postoji, ako trazena pravna zastita moze da se ostvari efikasnije na drugi nacin u parnicnom postupku.Ovakav rezultat proizlazi iz identifikacije prava na tuzbu sa pravom na pravosudje:Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite, da bi drzava bila duzna da mu takvu zastitun pruzi. - Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. - Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti, a moze da se otkloni samo intervencijom suda. Npr. Nema potrebe da vlasnik nepokretnosti upisan u zemljisne knjige podnosi tuzbu za utvrdjivanje da je vlasnik.Jer u tom sl. nema pravnozastitnu potrebu.Iz ovoga proizlazi da pravnozastitna potreba mora da postoji in concreto-odn.uvezi sa konkretnim ugrozavanjem ili neizvesnoscu stvorenom oko konkretnog tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja.

-ZPP pominje postojanje pravnog uinteresa za tuzbu samo kod deklaratornih tuzbenih zahteva.Naravno nesporno je da ova procesna predpostavka mora da postoji prilikom podizanja svake tuzbe,ali se iz toga vidi da pravni interes nije isti kod sve tri vrste tuzbe. -Kod kondemnatornih zahteva, postojanje p.interesa za tuzbu se predpostavlja. -On se sastoji u nuznosti tuzioca da izdejstvuje kondemnatornu sudsku odluku u svoju korist I time stekne izvrsnu ispravu kojom bi primorao tuzenog da nesto ispuni. -Kod deklaratorne tuzbe pravni interes tuzioca se sastoji u tome da okonca neizvesnost koja postoji u vezi sa postojanjem nekog subjektivnog prava ili pravnog odnosa, I to donosenjem deklaratorne presude. -Kod preobrazajne tuzbe pravni interes za tuzbu, takodje nije sporran.Naime cilj koji zeli da postigne tuzilac u tuzbi moze da se postigne samo ako sud donese preobrazajnu presudu sa istim sadrzajem koji tuzilac zahteva u tuzbi. Npr.Brak moze da se razvede samo na osnovu pravnosnazne odluke suda.

76. Kondemnatorna tuzba (tuzba za osudu na cinidbu)

- Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje.

- Stoga, kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ). -Kondemnatorne tuzbe po pravilu glase na davanje I cinjenje.npr.Tuzilac tuzbom trazi da se tuzeni osudi na placanje odredjene sume, na preduzimanje odredjene radnje. - Cilj svake kondemnatorne tuzbe jeste da sud donese osudjujucu presudu kojom tuzenog obavezuje na odredjeno davanje, cinjenje, necinjenje Ili trpljenje.Takva osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude. - Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca. - Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu, monopola i povrede prava konkurencije. - Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). Npr.Tuzilac tuzbom moze da trazi da se tuzeni obaveze da trpi prelazak tuzioca preko svog imanja.

A) Dospelost potrazivanja - Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su, po odredbama materijalnog prava, vec dospela. - Ako potrazivanje nije dospelo, sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. - Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu. - Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom. - Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave, tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen. - Nakon sto potrazivanje dospe, tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev, tj. nece postojati identitet predmeta spora, jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama. - ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija:

--> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja. - U ovim situacijama, sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka izdrzavanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. - Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist, kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza.A I za tuzioca bi postojao nesrazmerno tezak procesni teret kada bi morao da podnosi tuzbu po dospecu svakog pojedinacnog obroka izdrzavanja ili rente. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup, pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa. v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti.

B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu - Postojanje pravnog interesa tuzioca kod podnosenja kondemnatornih zahteva se pretpostavlja. - Samopomoc je zabranjena, pa tuzilac ne moze na drugi nacin, do uz pomoc prvosudnih organa, da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. - Dakle, pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. - Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu. - Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja, nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev.

77. Deklaratorna tuzba (Tuzba za utvrdjenje)

1.) Pojam i vrste

- U deklaratornoj tuzbi, tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja. - Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci, te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. - Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi povredu prava licnosti,postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. - Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje. - Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih, ona moze da bude pozitivna i negativna.

2.) Dopustenost deklaratorne tuzbe. - Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). -Pravila o supsidijarnosti deklaratorne tuzbe u odnosu na kondemnatornu ne primenjuju se jedino u sl. slucajevima.Ovo znaci da tuzilac moze u tuzbi da istakne samo deklaratorni tuzbeni zahtev, bez obzira da li je moguce iz istog zivotnog dogadjaja podneti I kondemnatornu tuzbu.Takodje tuzilac moze da kumulira tuzbene zahteve, dakle deklaratorni I kondemnatorni, I da zahteva da sud o svima njima odluci I da ih sve usvoji kao osnovane. -Dakle, tuzilac moze na ovaj nacin da kumulira tuzbene zahteve u jednoj tuzbi: 1. kada zahteva da sud utvrdi da je pocinjena povreda prava licnosti 2.kada zahteva utvrdjenje da je pretrpeo zloupotrebu na radu 3.kada zahteva utvrdjenje da je ucinjena povreda diskriminatorskim postupanjem po Zakonu o ravnopravnosti polova 4.kada zahteva utvrdjenje da je tuzeni diskriminatorski postupao prema tuziocu,shodno Zakonu o zabrani diskriminacije -U ovim situacijama tuzilac moze da kumulira deklaratorni tuzbeni zahtev sa kondemnatornim, koji se po pravilu odnosi na naknadu stete, zabranu vrsenja odredjenih radnji I sl.,uz jedan uslov- da je za sve zahteve predvidjena ista vrsta postupka. A) Pravo ili pravni odnos - Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari.

- Pravni odnos cije se postojanje, odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera. - Tako predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora, pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja, postojanja prava svojina, naslednog prava, ocinstva i materinstva, postojanja prava na naknadu stete... - S druge strane, predmet deklaratorne tuzbe ne mogu nikada da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti, mane u izjavama volje, postojanje krivice...). b) Obicne cinjenice, osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr. utvrdjenje da li je dug izmiren ). v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi. d) Prava koja nisu tuziva. - Kada govorimo o pravnom odnosu, mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka. - Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica. - U tom slucaju, neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca. - Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B. C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji.

- Najzad, pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). Npr. utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo. - S druge strane, nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom. - Pravni odnos je postojeci, ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje. Npr.tako, ako je stetni dogadjaj vec nastupio, moguce je podnosenje deklaratorne tuzbe sa zahtevom da postoji obaveza stetnika I na naknadu buducih steta. - Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja).

B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu - kao I svaka tuzba, tuzba za utvrdjenje moze da se podnese samo ako tuzilac ima pravni interes za njeno podnosenje.Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ), kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. -Naime, tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno, kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. - ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu, postojanje monopolskog polozaja pojedinih pravnih subjekata ). b) Pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa, pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa. ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. -Najznacajniji primeri za podizanje deklaratornih tuzbi jesu u oblasti bracnog imovinskog prava.Tako, poverilac jednog bracnog druga moze uvek da deklaratornom tuzbom zahteva da sud utvrdi koliko je njegov udeo u sticanju zajednicke imovine, kada je stvar u iskljucivom vlasnistvu duznikovog bracnog druga. - Kod pozitivnih deklaratornih tuzni, pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa, dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu. -Najzad, da bi postojao pravni interes za deklaratornu tuzbu, upravo ona mora da bude najpogodnije sredstvo da se ostvari pravna sigurnost. - Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima, npr. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom,onda nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. - Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. - U principu, tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev, kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela.

-Pravni nteres za podnosenje deklaratorne tuzbe mora da postoji najkasnije u momentu zakljucenja glavne rasprave uprvostepenom postupku.Ako pravni interes tuzioca nestane u toku postupka, tad ace po pravilu, sud resenjem da obustavi postupak I da odbaci tuzbu. -S obzirom na princip subsidijarnosti deklaratorne tuzbe, postavlja se pitanje kakav je njen odnos sa kondemnatornim tuzbenim zahtevom. -Razlikujemo dve situacije: 1.prvu,kada je najpre doneta tuzba za osudu na cinidbu, a zatim deklaratorna tuzba 2.drugu,kada je podneta tuzba za utvrdjenje, a zatim kondemnatorna tuzba. -U oba slucaja postavlja se pitanje litispendencije I postojanja pravnozastitne potrebe. - Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji. * A podnese protiv B deklaratorni, pozitivni ili negativni, tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. B, u toku postupka, istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. - U prvom slucaju, deklaratorna tuzba je nedopustena, jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). Ako sud odbije tuzbeni zahtev, odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora, cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog. - U drugom slucaju, pak, nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije, jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. - Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu, nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. - Medjutim, isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku, nestaje pravni interes tuzioca za deklaratornim tuzbenim zahtevom. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan, odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe, tako da je tuziocu, i u ovom slucaju, obezbedjena potpuna pravna zastita.

V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu - Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka, a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe.

G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva -Kakva god da je odluka suda o postojanju, odn.nepostojanju pravnog odnosa, ona nema uticaja na materijalnopravni odnos.Deklaratorna sudska odluka niti stvara, niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite. - S druge strane, odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost, tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju, odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno pitanje. - Npr, ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa, i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan, ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu.

78. Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje

- Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji, odnosno ne postoji. - Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. - Primer: A, vlasnik zahteva tuzbom da mu B, drzalac, preda pokretnu stvar. B odbija jer spori da je A vlasnik. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. - Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar, odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). - Dakle, tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A. - Medjutim, ako A, pored kondemnatornog, istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari, i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. Stoga, B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A.

USLOVI ZA PODNOSENJE - Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Incidentni zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave.

-To ujedno znaci, da je podnosenje ovakvog zahteva moguce sve dok sud nije odlucio o glavnom tuzbenom zahtevu b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice, te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave; medjutim, nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka. v) Pravni odnos cije je postojanje, odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja; od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. - Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom, tako da odluka o postojanju, odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku (tenor) presude. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu, i to medjupresudom. - Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima GPP-a. - Medjutim, zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. - Razlog za ovakvo resenje je celishodnost, odn.ekonomicnost postupka kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom.

79.Preobrazajna (konstitutivna) tuzba

A) Pojam i smisao - Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima. - Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi, status privrednog drustva..) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr. razvod braka ). - Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju, promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka. - Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka. - Za razliku od deklaratorne, preobrazajna tuzba koja prodje u postupku stvara jedno novo pravno stanje,te se zbog toga I naziva konstitutivnoim tuzbom ( tuzba za utvrdjenje samo konstatuje postojanje nekog pravnog stanja,tako da ima samo deklaratoran karakter ).

-Medjutim,svaki konstitutivni tuzbeni zahtev sadrzi u sebi I deklaratorni.naime, tuzilac u ovakvoj tuzbi zapravo trazi da sud utvrdi da mu pripada odredjeno preobrazajno ovlascenje, a zatim zahteva od suda da svojom odlukom konstituise novo pravno stanje.

B) Vrste - S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa. b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu.(nprtuzba za smanjenje ugovorne kazne) v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. tuzba za ponistenje ili razvod braka...). - Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ). - Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus, tj. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja. - Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca.Preobrazaj u pravu nastaje tek nastupom pravnosnaznosti preobrazajne sudske odluke, tako da tuzilac ne moze na drugi nacin da ostvari zeljenu pravnu zastitu. - Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes. - Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan, takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa.

80.Sadrzina tuzbe

-Sadrzinu tuzbe direktno uredjuje zakon, tako sto propisuje njene nuzne sastojke.Osim nuznih sastojaka, tuzba moze da sadrzi I fakultativne elemente. - Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. - Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak.

* tuzbeni zahtev. * cinjenicni navodi. * dokazni predlozi. * oznaka vrednosti predmeta spora. * tuzbeni predlog. - Iako se to zakonom izricito ne navodi, nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu, stvarnu i mesnu nadleznost.

1.) Tuzbeni zahtev - Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. - Tuzilac sam u tuzbi, na osnovi dispozicione maksime, odredjuje sta ce biti predmet spora. - Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom. - Od tuzbenog zahteva, odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt (predmet) tuzbe : novac, radnja, stvar, subjektivno pravo. - Da bi tuzba bila uredna, tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. - Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva. - Naprotiv, ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac, tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi. - Ako se radi o osudi na cinidbu, propustanje ili trpljenje, tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje, ako usvoji tuzbeni zahtev. -Tako, ako se zahteva predaja stvari, ona mora da bude individualno tacno odredjena. - Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev, on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje, odnosno nepostojanje utvrdjuje. npr.Utvrdjuje se da je A vlasnik parcele X. - Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise. - Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja- kamate, troskovi postupka...

-Procesno pravo R.Srbije ne poznaje tzv.stepenasti tuzbeni zahtev.Podnosenje ovakvih tuzbenih zahteva je celishodno, kada tuzilac u momentu kada podize tuzbu nema podataka I ne moze da precizira svoj kondemnatorni zahtev, kao I kada u momentu podnosenja tuzbe ne moze da se opredeli za visinu svog kondemnatornog zahteva, zbog toga sto visina tuzbenog zahteva zavisi od nalaza I misljenja vestaka I sl.

2.) Cinjenicni navodi - Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva. - U tuzbi bi tuzilac, po pravilu, trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg, po njegovim shvatanjima, proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva. - U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja, postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije- zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. deliktnom radnjom. b) Teorija supstanciranja- prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe. Naprotiv, tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din. po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas S koji se kretao bez nadzora S.

- Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja. - Naime, tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev- dakle, ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. -Medjutim, ne treba izgubiti iz vida da je tuzilac duzan u podnescima, a najkasnije na pripremnom rocistu za gl.raspravu iznese sve cinjenice koje su potrebne za obrazlozenje njegovih predloga.U tom smislu on je duzan da najkasnije do tog momenta potpuno individualizira svoj tuzbeni zahtev, ukljucujuci ovde I pravni osnov na koji se poziva. Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din, jer ga je ugrizao pas S. - Ovde se vidi da tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj, vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu.

3.) Dokazi - Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode. - Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka.Dokazna sredstva moraju tacno da se oznace (npr.ime I adresa svedoka) - Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu.

4.) Tuzbeni predlog - Sastavni deo tuzbe je I tuzbeni predlog.Naime, vec iz dispozicione maksime proizlazi da tuzilac odredjuje vrstu pravne zastite koju trazi (kondemnatorni, deklaratorni ili preobrazajni tuzbeni zahtev) , te I njen obim.Takodje,sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. - Kod preobrazajnih tuzbi, tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu. - Kod deklaratornih tuzbi, tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog. - Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke.

-OSTALO -ZPP predvidja jednu specificnost u pogledu vodjenja parnicnog postupka sa elementom inostranosti.Naime,ako se tuzilac ne nalazi u R.Srbiji,na primer, nema na njenoj teritoriji prebivaliste ili ima prebivaliste, ali mu je boraviste u inostranstvu, duzan je vec u tuzbi da imenuje punomocnika za prijem pismena. -Norma ima za cilj da ubrza odvijanje parnicnog postupka. -Da li tuzilac ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu, tumaci se po lex fori. -Najzad,u kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac,te u deklaratornoj I preobrazajnoj tuzbi, tuzilac je duzan da navede I vrednost predmeta spora, ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija.

- FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE

- U fakultativne sastojke tuzbe, pre svega, spada navodjenje njenog pravnog osnova tuzbe. -Pravni osnov tuzbenog zahteva ne sme se mesati sa osnovom tuzbe koji,obuhvata izlaganje tuzioca o cinjenicama iz kojih on smatra da sud moze da izvede trazenu pravnu posledicu. - Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. - Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva. - U sustini, tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev. - Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. - Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev. - Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari, sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu, ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge. - Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: -zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka; - zahtev za obezbedjenje dokaza; -zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu; -predlog za odredjenje privremenih mera;

- NEUREDNA TUZBA - Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr.Tuzba predate u fotokopiji se odbacuje,jer ne sadrzi potpis tuzioca). - S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka, sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom predhodnog ispitivanja tuzbe. -Najcesci problem u praksi vezani za urednost tuzbe javljaju se u vezi sa tacnim odredjenjem tuzenog.Pravilo je da se tuzba odbacuje kada tuzilac nije uopste naveo adresu (prebivaliste) tuzenog(kada jen tuzbu podneo advokat). -S druge strane, tuzba nije neuredna ako se iz navoda tuzbe pouzdano moze utvrditi prebivaliste, odn.sediste tuzenog.

-Ako su podaci o prebivalistu, odn. sedistu tuzenog sa nedostacima, tuzba se vraca tuziocu na uredjenje.Uz to moguce je da sud zatrazi asistenciju policije radi utvrdjivanja prebivalista, odn.boravista tuzenog. -treba istaci da ESLJP ne tolerise olako odbacivanje tuzbe zbog formalnih nedostataka, jer se odbacivanjem tuzbe uskracuje pravo na pravnu zastitu. - Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat, sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku; a ako ako tako ne postupi, sud ce odbaciti tuzbu; -Ako tuzilac uredi tuzbu, smatrace se da je otklonio njene nedostatke ex tunc. - Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu, sud ce je odmah odbaciti. -Moguce je da sud previdi da tuzbi nedostaje neki od njenih nuznih sastojaka,tada treba uzeti da tuzilac moze da otkloni ove nedostatke I u toku postupka.Ako ni tada nedostaci ne budu otklonjeni, sud moze uvek resenjem da odbaci tuzbu.Otklanjanje nedostataka u sadrzini tuzbe ima dejstvo ex nunc. - Takodje,smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni, ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu, a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe.

81.Identitet tuzbenog zahteva (spora)

POJAM I ZNACAJ -Predmet spora je zapravo tuzbeni zahtev tuzioca.U ZPP ovi termini se koriste kao sinonimi. -U svakom postupku mora da bude odredjeno o cemu se odlucuje.U parnicnom postupku mora ne samo da se zna o cemu se odlucuje, vec I o cemuy se raspravlja.Za odredjenje o cemu se u parnicnom postupku raspravlja I odlucuje kao kriterijum sluzi tuzbeni zahtev, odn. predmet spora. -Odredjenje predmeta spora je vazno da se konkretan tuzbeni zahtev u jednoj parnici razgranici od drugih tuzbenih zahteva u drugim parnicama. -Ako je u vise parnica istaknut isti tuzbeni zahtev, kazemo da postoji identitet spora,odn. identitet predmeta spora. -Odredjenje identiteta predmeta spora je vazno I iz sl.razloga:

1.sud moze da odluci samo o predmetu spora 2.u jednoj tuzbi tuzilac moze da istakne vise tuzbenih zahteva, samo ako su za to ispunjeni zakonom predvidjeni uslovi 3.ako se izmeni identitet predmeta spora, radi se o preinacenju tuzbe koje je dopusteno ako su za to ispunjeni zakonom predvidjeni uslovi 4.kada je jednom izmedju stranaka pokrenuta parnica sa odredjenim predmetom spora, nije dopusteno da se pokrene nova parnica izmedju istih stranaka o istom predmetu spora-zabrana dvostruke litispendencije 5.kada je jednom pravnosnazno presudjeno o predmetu spora, ne moze vise izmedju istih stranaka da se vodi parnica o identicnom predmetu spora. -Odredjenje predmeta spora je jedno od centralnih, ali I najspornijih pitanja u materiji GPP-a.O predmetu spora su izgradjene mnoge teorije, ali ni jedna od njih ne daje zadovoljavajuce rezultate. -Srecom, sudska praksa mnogo jednostavnije pristupa ovom problem.Naime, prilikom odredjenja predmeta spora treba uvek imati u vidu predmet I zadatak parnicnog postupka, te obavezne sastojke tuzbe.Tako, uvek se logicki postavlja pitanje o cemu se to stranke spore (o cinjenicama) I sta to tuzilac zahteva od suda (izreku o pravnoj posledici).

ODREDJENJE PREDMETA SPORA -primer: -T angazuje P za gradjevinske radove na svojoj kuci.Pri tome skela koju je postavio P se srusi I nacini stetu na namestaju T.T tuzi P I zahteva 10 000 dinara. -B na poslugu da Psvoj bicikl.Nakon par dana trazi povracaj stvari. -B podnese protiv P, poslugoprimca, deklaratornu tuzbu I zahteva da sud utvrdi da je B vlasnik bicikla.

-Videli smo da se predmet kondemnatorni8h tuzbenih zahteva vezuje za materijalno pravo, u smislu da je svaki od njih upravljen na odredjeno davanje, cinjenje I necinjenje. -S toga I ne cudi da se prvobitno predmet spora identifikovao sa materijalnopravnim ovlascenjem.Kada god je postojalo materijalnopravno ovlascenje, tuzilac je mogao da to istakne kao tuzbeni zahtev u tuzbi.Ovo je bila sustina starih materijalnopravnih teorija o predmetu spora.

-Problem odredjenja predmeta spora putem materijalnopravne teorije se vezuje za zakonom predvidjenu mogucnost konkurencije pravnih naslova.Tako, ako bi se ona primenila doslovce u prvom primeru bi T mogao da zahteva od P dva puta utuzeni iznos:jednom po osnovu ugovorne odgovornosti, a drugi put po osnovu deliktne odgovornosti.Dok bi u drugom primeru B mogao od P u dve tuzbe da trazi povracaj stvari: jednom kao vlasnik,a drugi put po osnovu ugovora o posluzi. -Ovakav rezultat je neodrziv pa je teorija procesnog prava razvila procesni pojam predmeta spora.Zbog nedostataka ovih teorija, u novije vreme se primecuje povratak ka materijalnopravnom shvatanju predmeta spora.

81.1. Teorije o predmetu spora

1.PROCESNOPRAVNE TEORIJE -Postoje dve osnovne procesne teorije o predmetu spora: 1.prva, o dvoclanom pojmu predmeta spora i 2.druga,o jednoclanom,cisto procesnom pojmu predmeta spora

-U nauci procesnog prava je vladajuca dvoclana procesna teorija o predmetu spora.Prema ovoj teoriji postoje dva cinioca koja odredjuju predmet spora: 1.cinjenice 2.pravna posledica koju tuzilac u tuzbi zahteva -Tako,u nasem prvom primeru postoji samo jedan predmet spora:pravna posledica koju tuzilac zahteva (placanje 10 000 dinara) pociva na istim cinjenicama (rusenje skele), te je potpuno svejedno iz koje materijalnopravne norme tuzilac izvodi ovu pravnu posledicu: da li iz deliktne odgovornosti ili iz ugovorne obaveze. -Identitet predmeta spora, odn.tuzbenog zahteva postoji kada oba cinioca ostanu ista,a njega nema kada se promeni bilo koji od ova dva cinioca. -Identitet predmeta spora nije tesko utvrditi kada tuzilac zahteva drugu pravnu posledicu na osnovu istih cinjenica. Npr. Tako nece postojati identitet tuzbenih zahteva, ako tuzilac u prvom primeru, zahteva ispunjenje ugovora, umesto placanja 10 000 dinara.

-Takodje, nece biti vecih problema da se utvrdi identitet predmeta spora, kada tuzilac zahteva istu pravnu posledicu iz razlicitih cinjenica. Npr.Zahteva placanje 10 000 dinara jednom po ugovoru o zajmu iz 2004., a drugiput placanje 10 000 dinara po ugovoru o zajmu iz 20005.

-O tome kada postoji identitet cinjenica postoje dva shvatanja: 1.vladajuce,radi se o istim cinjenicama kada se sve cinjenice na koje se poziva tuzilac mogu podvesti pod dispoziciju iste materijalnopravne norme.Ako to nije slucaj, nece vise postojati identitet tuzbenih zahteva.I obrnuto, ako cinjenice koje je izneo tuzilac, ne menjaju nista u njihovom podvodjenju pod dispoziciju jedne te iste materijalnopravne norme, radice se o jednom te istom predmetu spora. 2.drugo shvatanje,posmatra cinjenice u njihovoj ukupnosti, kao “zivotni dogadjaj”, “istorijski dogadjaj” I sl.Da bi postojao identitet cinjenica, same cinjenice ne moraju da budu potpuno istovetne, ali ono sto mora da bude istovetno jeste zivotni dogadjaj, kao skup cinjenica koji je prostorno I vremenski lokalizovan.npr.pregovori, ugovori, stetni dogadjaj

STAV ZAKONODAVCA -ZPP usvaja upravo dvoclanu procesnu teoriju. -Ovo je jasno vec iz samih nuznih sastojaka tuzbe(cinjenice I pravna posledica),iz odredbi o preinacenju tuzbe, te odredbi o litispendenciji, kao I iz razloga za pobijanje prvostepene presude. -Naime, u ovim odredbama se pravni osnov tuzbenog zahteva izricito iskljucuje kao nuzan sastojak tuzbe I kao modus za njegovo preinacenje. -Drua,cista procesna teorija(jednoclana procesna teorija) predmet spora svodi samo na pravnu posledicu koju tuzilac trazi.Dakle, cinjenice ne cine deo predmeta spora.Cinjenice koje se navode u tuzbi ne sluze identifikaciji tuzbenog zahteva, vec samo njegovom tumacenju. -Jasno je da ova teorija potpuno zakazuje kada su u pitanju kondemnatorni tuzbeni zahtevi, pogotovu oni koji su upravljeni na placanje.Tako ako bi tuzilac postavio kondemnatorni zahtev na placanje 10 000 dinara, jednom po osnovu ugovora o zajmu iz 2004.god., a drugi put po osnovu kupoprodajnog ugovora iz 2005. God., tesko je da se moze govoriti da postoji identitet predmeta spora u obe parnice.

NOVIJE PROCESNE TEORIJE

-Relativna procesna teorija : u novije vreme primena ove dve gore navedene teorije se prilagodjava prema tome u kom procesnom kontekstu se postavlja pitanje identiteta predmeta spora. -Tako ne moze da postoji jedinstveni pojam predmeta spora, vec on varira u zavisnosti da li se radi o kondemnatornom, deklaratornom ili konstitutivnom tuzbenom zahtevu, ili da li se pitanje javlja u kontekstu prigovora litispendencije, preinacenja tuzbe ili prigovora presudjene stvari. -Tako, jednoclana procesna teorija je pogodna da se primeni na pitanje litispendencije, kao I pitanje mnozine tuzbenih zahteva. -S druge strane, kada je u pitanju prigovor res judicata, celishodnije je koristiti dvoclanu procesnu teoriju, jer ona uze poima predmet spora, tako da je u skladu sa tuziocevim pravom na tuzbu. -Takodje, kada su u pitanju deklaratorne tuzbe ciji su predmet apsolutna prava (svojina), za odredjenje predmeta spora je dovoljno samo navodjenje pravne posledice. -Teorija cilja pravne norme: ova teorija polazi od dvoclane procesne teorije, ali smatra da se radi odredjenja identiteta cinjenica koriste I materijalne norme. -Medjutim, radi odredjenja identiteta cinjenica nije odlucujuce da li se one mogu podvesti pod jednu te istu pravnu normu.Naprotiv, postojace njihov identitet, pa I identitet predmeta spora, ako one zahvataju dispozicije vise materijalnih normi,ali sve one imaju isti cilj.

NOVIJE MATERIJALNOPRAVNE TEORIJE -Novim materijalnopravnim teorijama se objasnjava identitet predmeta spora kod konkurencije pravnih naslova.Razlikujemo 3 situacije: 1.prava konkurencija pravnih naslova 2.realna konkurencija pravnih naslova i 3. idealna konkurencija pravnih naslova

-Kod prve konkurencije pravnih naslova cinjenice zahvataju dispozicije razlicitih materijalnih normi, ali svaka od njih proizvodi istu pravnu posledicu.Tako, postoji samo jedan tuzbeni zahtev. Npr. Zahtev za placanje 10 000 dinara moze da se zasniva I na ugovornoj I na vanugovornoj odgovornosti.Pravne posledice obe norme su iste.

-Kod realne konkurencije pravnih naslova iz vise zivotnih dogadjaja proizlazi vise pravnih posledica, ali se svakom od njih ostvaruje isti cilj. -Tako, ako je prvim tuzbenim zahtevom, tuzilac ostvario svoju pravnozastitnu potrebu, druga pravna posledica (potrazivanje) se gasi.Ako tuzilac ne uspe u prvoj parnici, moze da istakne istu pravnu posledicu u drugoj.

-Kod idealne konkurencije pravnih poslova iz jednog zivotnog dogadjaja proizlaze razlicite pravne posledice, ali se svima njima ostvaruje isti cilj. -S obzirom da se na pravnu posledicu poziva iz istog zivotnog dogadjaja, postoji samo jedan predmet spora.

PREDMET SPORA PREMA EVROPSKOM PROCESNOM PRAVU -Evropski sud pravde je razvio autonomno shvatanje pojma predmeta spora. -Identitet predmeta spora postoji kada je sustina dve parnice punovaznost ugovora ili postojanje ugovorne ili deliktne odgovornosti.Vazno je dakle, da se obe tuzbe zasnivaju na istim cinjenicama na osnovu kojihse postavlja isto pravno pitanje.nije vazno da se tuzbeni zahteva zasnivaju na istoj materijalnopravnoj normi. -Tako, postojace identitet predmeta spora, ako tuzilac u tuzbi trazi izvrsenje ugovorne prestacije,a tuzeni, u drugoj drzavi,podnese tuzbu u kojoj trazi utvrdjenje da je ugovor nistav ili pak trazi njegov raskid.

PREDMET SPORA KOD DEKLARATIVNIH I PREOBRAZAJNIH TUZBI -Ima shvatanja da kod tuzbi za utvrdjenje I preobrazajnih tuzbi treba primeniti samo jednoclanu procesnu teoriju radi utvrdjenja predmeta spora.Ovo bi posebno trebalo da vazi za utvrdjenje postojanja apsolutnih prava. -Medjutim, I kod ovakvih tuzbi identitet predmeta spora treba da se odredjuje primenom dvoclane procesne teorije.Naime, I kod ovakvih tuzbi, tuzilac je duzan da navede cinjenice iz kojih izvodi svoji tvrdnju o postojanju zeljene pravne posledice. -Tako, ako se tuzbom trazi utvrdjenje prava svojine, tuzilac je duzan da navede I cinjenice na kojima svoj zahtev zasniva (postojanje ugovora, odrzaj I sl.) -Prakticna prednost ove teorije nad jednoclanom procesnom teoroijom jest eta,da tuzilac koji nije uspeo u sporu za utvrdjenje prava svojine po osnovu kupovine, moze novom tuzbom da zahteva utvrdjenje da je vlasnik po osnovu odrzaja.Isto vazi I za preobrazajne tuzbe

82.Preinacenje tuzbe

UOPSTE I POJAM -Princip je da kada parnica jednom pocne da tece (kada se tuzba dostavi tuzenom) da ona u tom obliku I treba da se okonca: sa inicijalnim strankama I istim predmetom spora. -S druge strane, pak u igri su I interesi ekonomicnosti postupka.Moguce je naime, da tuzilac prilikom sastava tuzbe previdi visinu tuzbenog zahteva, te ga oznaci nizim ili visim, nego sto on realno jeste ili pak ima pogresnu predstavu o tome protiv kog lica, zapravo zeli da zahteva pravnu zastitu.Tako, ne bi bilo celishodno da tuzilac bude duzan da u svakom slucaju podnese novu tuzbu.ovo bi predstavljalo I tesko breme za pravosudne organe. -Korekcija gornjeg princiopa da se zapoceta parnica okoncava izmedju inicijalnih sytranaka I po istom predmetu spora vrsi se instituto preinacenja tuzbe. -Preinacenje tuzbe moze da bude: objektivno I subjektivno.

OBJEKTIVNO PREINACENJE TUZBE

- Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1.) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva. - Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. - Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ), preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora. - Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi, postoji preinacenje tuzbe, cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti. - Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. Kada V sazna da je B prodao gitaru, te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika, V zahteva naknadu stete. - Dakle, isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau. - Takodje, tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni.

-Promena cinjenica, osnova tuzbe, takodje predstavlja njeno preinacenje. -Tako,ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari koju je stekao derivativno, postojace preinacenje tuzbe, kada tuzilac promeni cinjenicne navode tuzbe I tvrdi da je postao vlasnik na osnovu odrzaja. -Takodje, postojace preinacenje tuzbe kada tuzilac zahteva tuzbom da mu tuzeni plati 10 000 dinara, navodeci da mu je tu sumu pozajmio, pa u toku postupka izjavi da se ne radi o ugovoru o zajmu,nego da tu sumu potrazuje na osnovu ranije zakljucenog ugovora o prodaji. - Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode, ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme. -Takodje, preinacenje tuzbe predstavlja smanjenje tuzbenog zahteva uz istovremenu promenu osnova tuzbe. 2.) Povecanje inicijalnog tuzbenog zahteva. - Svako povecanje tuzbenog zahteva, cak i bez promene osnova tuzbe, predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ). -U sudskoj praksi se ovaj nacin preinacenja tuzbe naziva jos I “prosirenje tuzbe 3.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. - Zakon smatra da je svako dodavanje novih tuzbenih zahteva uz inicijalni preinacenje tuzbe. -Stricto sensu, ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. - Medjutim, ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe, kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe. 4.) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) - Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg tuzbenog zahteva ) kada, nakon podizanja tuzbe, nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni. 5.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe - Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva, njegovo smanjenje, kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, cime ne dira u sam tuzbeni zahtev. - S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze, ali i ne mora da navede u tuzbi, pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje.

- Npr: A, verenica, tuzi B, verenika, i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg, ali neodrzanog vencanja. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev. - Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe, ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ). - Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari, zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. -Kod smanjenja tuzbenog zahteva postavlja se I pitanje odnosa ove procesne situacije sa institutom povlacenja tuzbe.Nesumnjivo je da ZPP dopusta neograniceno smanjenje tuzbenog zahteva.Takodje, nema sumnje da je smanjenje tuzbenog zahteva delimicno povlacenje tuzbe. -Preinacenje tuzbe ne predstavlja ni situacija u kojoj tuzilac dopunjava, ispravlja ili menja pojedine navcode iz tuzbe, pod uslovom da time ne dira u predmet spora. -Kada tuzilac menja pojedinacne cinjenice u tuzbi, bitno je da one ne ukazuju na postojanje sasvim drugog zivotnog dogadjaja. -Takodje, pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se niti isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje, niti isticanje zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe, kao sto je predloga za obezbedjenje dokaza, predlog za odredjenje privremenih mera I sl. -Takodje,pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni istricanje zahteva za naknadu stete, prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice.Ako tuzilac istakne ovakav zahtev u parnici, sud ce iz razloga celishodnosti da razdvoji takav postupak.

DEJSTVO PREINACENJA TUZBE - Kada se tuzba preinaci, parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak, odnosno parnica po preinacenoM TUZBENOM ZAHTEVU. - Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu, sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja, odnosno momenat dostavljanja tuzbe.

SUBJEKTIVNO PREINACENJE TUZBE - Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. - Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da, umesto prvobitno tuzenog, tuzi drugo lice.

- Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. Tokom parnice shvati da je B, prilikom zakljucenja ugovora, bio sam zastupnik X doo. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. - Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice, a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu. -Subjektivno preinacenje tuzbe treba razlikovati od promene identiteta tuzioca do kojeg dolazi, tako sto inicijalni tuzilac istupi iz parnice, dok umesto njega u parnicu stupid novi tuzilac

- Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog, neophodan je pristanak novog, ali i inicijalno tuzenog, ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ). - Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. - Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. - Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog, pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu, Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja, te da je stetu pricinio C. A zeli da umesto P tuzi C. - U ovom slucaju, stranke u parnici su A i P. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C. Ako on izostane, sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka. -Situaciju koja nastaje subjektivnim preinacenjem tuzbe treba razlikovati od slucaja kada tuzilac tacno oznaci tuzenog u tuzbi,aliona bude dostavljena pogresnom licu. -Pogresnom dostavom tuzbe ne postaje se stranka u postupku, jer tuzilac ne zahteva pravnu zastitu prema licu kome je tuzba dostavljena, vec prema drugom licu.

82.1.Dopustenost preinacenja tuzbe

-Tuzilac moze da nakon podnosenja tuzbe, pa sve do njenog dostavljanja tuzenom preinaci tuzbu po svom nahodjenju. - Medjutim, preinacenje tuzbe je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova:

a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem ili b) ako sud odluci da preinacenje dopusti -Saglasnost tuzenog moze da bude izricita ili precutna.Precutna saglasnost postoji kada se tuzeni upusti u raspravu po preinacenoj tuzbui, a pre toga se nije protivio preinacenju -Sud ce dopustiti preinacenje tuzbe, ako se kumulativno ispune dva uslova: 1. da je preinacenje celishodno i 2. ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice. -ne bi bilo razumno da sud dopusti preinacenje tuzbe, ako bi morao da preinaceni tuzbeni zahtev odbaci kao nedopusten. -Takodje, necelishodno je preinacenje, kada ono ima za posledicu promenu stvarne nadleznosti sudova. - Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave.

POSTUPAK POVODOM PREINACENJA TUZBE -Dejstva preinacenja tuzbe nastupaju kada se takva tuzba dostavi tuzenom. -Ako je do preinacenja tuzbe doslo na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao, sud ce mu dostaviti zapisnik sa rocista. -Takodje, kada sud dopusti preinacenje, duzan je da tuzenom ostavi dovoljno vremena da pripremi odbranu po preinacenoj tuzbi.Sud, takodje, odredjuje I novi vremenskiokvir parnice. -Resenje suda kojim se dopusta ili odbija preinacenje tuzbe ne moze da se pobija posebnom zalbom.

83.Dejstva podnosenja tuzbe sudu

A) Uopste - Tuzba se po pravilu podnosi tako sto se podnosi pisarnici suda.Takodje, moguce ju je poslati i postom na adresu suda. -U momentu kada je tuzba podneta, odn.prispela u sud nastupaju vazne procesne I materijalnopravne posledice.Da bi te posledice, medjutim nastupile neophodno je da rtuzba sadrzi sve podatke naosnovu kojih moze da se sa sigurnoscu utvrdi identitet stranaka.

- Sud moze, ako tuzbu nije podneo advokat, da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi, da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke.Ako tuzilac tako postupi, smatrace se da je tuzba podneta onog dana kada je prvi put podneta sa nedostacima. -ista dejstva kao I podnosenje tuzbe sudu Ima I podnosenje predloga za izdavanje platnog naloga.

B) Procesna dejstva - Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju sledece procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje, po sluzbenoj duznosti, da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. Stoga, ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda, one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda-okamenjivanje nadleznosti v) U slucaju elektivne nadleznosti, smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio. Naime, izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. - Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje, odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova. * postojanje, odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom-momenat kada parnica pocne da tece ). * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije (imunitet) domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. -U momentu podnosenja tuzbe odredjuje se I vrednost predmeta spora. - Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe.Takav je slucaj sa jednogodisnjim rokom za ponistaj zelenaskog ugovora, ponistaj ugovora zbog mana volje,30- o dnevnim rokom za podnosenje tuzbe zbog smetanja drzavine. - Od momenta podnosenja tuzbe, stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.U protivnom, pismena ce se takvoj stranci dostavljati pribijanjem na oglasnu tablu suda.

V) Materijalnopravna dejstva - Podnosenje tuzbe povlaci za sobom I mnoge materijalnopravne posledice.

Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi. b) prekid toka roka za odrzaj. v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. g) duznik pada u docnju, ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca, ako je on vec pokrenuo postupak.

***NEMA U ISP PITANJIMA-POSTUPAK SUDA PO TUZBI -Pripremanje gl.rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu I traje sve do rocista za glavnu raspravu. -U ovoj fazi postupka se po pravilu ispituju procesne predpostavke I odredjuje se I koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi.Izuzetno, sud moze I u ovoj fazi postupka da meritorno resi spor.

-Pripremni postupak obuhvata: 1.predhodno ispitivanje tuzbe 2.dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor 3.odrzavanje pripremnog rocista i 4. zakazivanje rocista za glavnu raspravu -Pripremnim postupkom rukovodi I na njemu sve odluke donosi predsednik veca, odn.sudija pojedinac. -Protiv odluka o upravljanju postupkom koje se donose u toku pripremanja gl.rasprave zalba nije dozvoljena.

84.Procesne pretpostavke:pojam I sustina

1.) Pojam i sustina

- Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora. - Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje, a ne o pretpostavkama za nastanak parnice. - Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ). - Kada je tuzba podneta sudu, on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu- predmetu spora. - Ako uslova nema, tuzba se odbacuje kao nedopustena. -Tek kada se utvrdi da postoje predpostavke za meritorno raspravljanje I odlucivanje, prelazi u fazu raspravljanja I odlucivanja o tuzbenom zahtevu.Tada odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. - Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija, i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima. -I ZPP pominje procesne predpostavke samo na jednom mestu I to kada govori o procesnim smetanjama ili nedostacima koji sprecavaju dalje vodjenje postupka.Procesnom smetnjom ZPP oznacava procesnu situaciju u kojoj neka od procesnih predpostavki nedostaje.

83.Podela procesnih predpostavki

-Procesne predpostavke se klasifikuju na razlicite nacine I prema raznim kriterijumima na: 1.procesne predpostavke koje se ticu suda 2.procesne predpostavke koje se ticu stranaka 3.procesne predpostavke koje se ticu tuzbe i 4.procesne predpostavke koje se ticu predmeta spora

1.Procesna pretpostavke koje se ticu suda -Ovde spadaju: a) apsolutna nadleznost, mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku.

b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin. g) stvarna, funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu. 2.Procesne pretpostavke koje se ticu stranaka: a) postojanje stranaka. b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog, a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika. dj) postojanje prava na vodjenje spora. 3.Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. -Smatra se neurednom ako je nerazumljiva ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes. 4.Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom sporazabrana dvostruke litispendencije. b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava. - Ostale podele - Procesne predpostavke mogu da budu: opste I posebne -Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici. - Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica, stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr. vrednost

spora iznad 100 000 evra je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ). -Procesne predpostavke mogu da budu: pozitivne I negativne - Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora. - Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. -Najveci brojprocesnih predpostavki koje se ticu predmeta spora su negativno formulisane.

- Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne. - Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio, do pravosnaznosti okoncanja parnice, dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke i po pravilu, samo do odredjenog momenta u parnici. -Vecina procesnih predpostavki su apsolutne.Izuzetak su recimo, predpostavke koje se ticu mesne nadleznosti suda.

- Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda, odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja, prava na vodjenje spora, pravnog interesa za podizanje tuzbe,postojanje parnice koja se vec vodi o istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka ili postojanje pravnosnazne presude (sudskog poravnanja) u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka).

-Tako, ako je tuzba neuredna, sud ce je vratiti tuziocu da je uredi I ponovo podnese u odredjenom roku. -Ako se nedostatak postojanja stranke moze otkloniti, sud ce pozvati tuzioca da izvrsi potrebne ispravke u tuzbi. -Kada parnicno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika sud ce zatraziti od organa strarateljstva da joj postravi staraoca ili ce preduzeti neke druge mere da bi obezbedio uredno zastupanje. -Stvarno ili mesno nenadlezni sud kome je podneta tuzba nece doneti resenje o njenom odbacivanju, vec donosi resenje kojim se oglasava nenadleznim I po pravnosnaznosti tog resenja predmet ustupa nadleznom sudu.

84.Znacaj procesnih predpostavki

A) Momenat ocene postojanja i odluka suda - Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. - Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva, sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone. - Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: 1. nedostaktu apsolutne nadleznosti, 2. prekoracenju roka za podizanje tuzbe, 3. postojanju litispendencije, 4. postojanju res iudicata, 5. nepostojanju pravnog interesa; 6,nepostojanju stranke: Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. - Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju, odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. - O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena. -On moze, da odluku o postojanju procesnih predpostavki odlozi,ted a o njima odluci zajedno sa glavnom stvari.Izuzetak je prigovor tuzenog o nepostojanju mesne nadleznosti suda. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki - Da bi sud mogao meritorno da odluci, nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. - Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ), dok kaznije moze i da odpadne. b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). - Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke, stranacke i parnicne sposobnosti, tuzba se ne odbacuje, vec se postupak prekida.

V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki - Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje, takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. - Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama, tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. - Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje, tuzba se ne odbacuje, vec se prvostepena presuda ukida, a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. -O postojanju odn.nepostojanju procesnih predpostavki se raspravlja I o njima se sprovodi dokazivanje.Postavlja se pitanje koliko je celishodno, sa stanovista procesne ekonomije, izvoditi dokazivanje o postojanju procesnih predpostavki, kada je ocigledno da je tuzbeni zahtev neosnovan.Pitanje je dakle, moze li sud da odluci meritorno I kada postoje procesne smetnje? -O tome postoje razna shvatanja,ali ispravno je medjutim da je sud duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki, pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. - Naime, meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna, doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava. - Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. Na pripremnom rocistu, sud posumnja da je T parnicno sposoban, dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T. ( dakle, iako je slucaj jednostavan, tj. odmah se vidi da je zahtev neosnovan, sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ). -Izuzeci bi mogli da postoje jedino u pogledu predpostavki koje se ticu tuzivosti subjektivnog prava I postojanja pravnog interesa za tuzbu, kao I kod odredjenja mesne nadleznosti suda kada bi njihovo utvrdjenje imalo za posledicu nesrazmerno angazovanje suda, a jasno je da bi tuzbeni zahtev trebalo odbiti kao neosnovan.

4.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki - Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke.o tome u teoriji postoje razlicita misljenja.U praksi taj problem nema veceg znacaja. -O redosledu ispitivanja nedostataka procesnih predpostavki postoje dva shvatanja: 1.prvo drzi da ne postoji redosled ispitivanja procesnih predpostavki 2.po drugom, postoji fiksan redosled ispitivanja postojanja procesnih smetnji.

-U praksi sudova se ustalilo da se prvo ispituje urednost tuzbe. - Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: 1. urednost tuzbe. 2.apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. 3. postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. 4.odsustvo imuniteta tuzenog. 5.postojanje stvarne i mesne nadleznosti. 6. postojanje stranke. 7.stranacka i parnicna sposobnost. 8.procesna legitimacija. 9.tuzivost subjektivnog prava. 10.prigovor zabrane dvostruke litispendencije. 11.postojanje pravnog interesa za tuzbu. 12.nepostojanje ostalih procesnih smetnji, kao sto je sporazum o arbitrazi...

85. Pojam i vrste sudske nadleznosti

1.) Pojam - Nadleznost sudova je uredjena zakonom, i ona znaci krug poslova koji vrsi sud. - Kad je sud nadlezan, o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari. -Za razliku od anglosaksonskih pravnih sistema, nadlezan sud ne sme da odbije da postupa u odredjenoj pravnoj stvari, jer bi to bilo suprotno pravu na pravnu zastitu. 2.) Vrste nadleznosti -Razlikujemo: 1.apsolutnu 2.medjunarodnu i

3.relativnu nadleznost - Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih organa. - Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupa u konkretnoj pravnoj stvari. - Relativnom nadleznostu (kompetencija) vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova. - Relativna nadleznost je: stvarna, funkcionalna i mesna nadleznost.

86.Stvarna I funkcionalna nadleznost

-Materiju stvarne I funkcionalne nadleznosti regulise Zakon o sudovima. -Stvarna nadleznost podrazumeva da postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari. -Naime,zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni, visi ili privredni. -U uporednom pravu se stvarna nadleznost sudova odredjuje na osnovu vrednosti predmeta spora -Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti, razlikujemo, u okviru stvarne nadleznosti, nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu. 1.) Nadleznost vrste suda - Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i sudova posebne nadleznosti. -Dakle, ovde se postavlja pitanje da li u prvom stepenu sudi sud opste nadleznosti ili privredni sud. - Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove, osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda. - Stvarna nadleznost privrednih sudova -Stvarna nadleznost trgovinskih sudova je uredjena u Zakonu o uredjenju sudova. -Nadleznost trgovinskih sudova pociva na generalnom pravilu.Uz to Zakon o uredjenju sudova izricito stavlja u nadleznost ovih sudova I taksativno nabrojane sporove.

OPSTE PRAVILO - Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ). - Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora. - Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi, trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ). - Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti.Tad uvek postoji nadleznost privrednog suda. -Sta se smatra domacim privrednim subjektom, odredjuje se prema pravilima materijalnog prava. -Zakon pominje izricito privredna drustva, preduzeca, zadruge, preduzetnike, asocijacije. -U ovoj situaciji predmet spora je irelevantan za zasnivanje za zasnivanje nadleznosti privrednog suda. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma. - Naime,privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica, ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata. - Pod drugim licima treba smatrati banke, finansijske i osiguravajuce organizacije... - Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina, siri se i na materijalne suparnicare stranaka, cak i kada su oni fizicka lica. - Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma, zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”. - Dakle, objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora. - Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi. - Uobicajeno, privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost; Ali, to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti. - Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima, vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ). - Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu, ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.

- Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava, kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose.

- Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu, kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti. - Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka, ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum. - NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE - Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim drustvima i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, bez obzira na svojstvo stranke u parnici, kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja.

2.) Stvarna nadleznost u uzem smislu - Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari, dalje se razgranicava nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste. -Dakle pravila o stvarnoj nadleznosti daju odgovor na pitanje da li je u prvom stepenu nadlezan osnovni ilki visi sud. A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova - Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni, vanparnicni i izvrsni postupak, ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda. - On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora. -Ali osnovni sud je uvek nadlezan da u prvom stepenu odlucuje u stambenim sporovima, sporovima ciji je pred,et nakamnada stete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom, sve radnopravne sporove (zasnivanje, prestanak radnog odnosa…) - Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. B) Stvarna nadleznost visih sudova - Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije. - Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora, vec i vrednost predmeta spora.

- U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine; sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti; sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja; paternitetski i maternitetski sporovi; sporovi povodom strajka, obaveznog socijalnog osiguranja... 3.) Funkcionalna nadleznost - Institutom funkcionalne nadleznosti regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. - Dakle, kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu, pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu, a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima. - Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku, u drugom je nadlezan visi sud. - Kada osnovni sud resava sporove,tada visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda, ali samo u sporovima male vrednosti. -Takodje, resenja osnovnog suda protiv kojih je dozvoljena posebna zalba, pobvijaju se pred visim sudom. - Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu, u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ). - Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu, u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. - U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud. -Iz uredjenja funkcionalne nadleznosti vidan je znacaj apelacionih sudova.Principijelno, sve presude koje donose osnovni I visi sudovi se pobijaju zalbom u postupku pred Apelacionim sudom.

87.Mesna nadleznost:pojam i vrste

1.) Pojam - Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno.

- Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ), a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ). - Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka. - Ako se radi o interesima pravne sigurnosti, mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda, jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom. - Ako se npr. radi o porodicnim sporovima, mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma.

2.) Vrste - Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ), ali moze i ugovorom, a moze I sam sud da odredi mesno nadlezan sud. - Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu- Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica, osim kada je to zakonom izricito iskljuceno. b) Posebnu- Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice, odredjene prema predmetu spora. - Za mnostvo parnica, otvara se pored opsteg i poseban forum. Ovakvi forumi se nazivaju elektivni, jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma.

88. Opsta mesna nadleznost (forum generale)

- Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste, odnosno sediste tuzenog. -Gde se nalazi prebivaliste odn. sediste tuzenog uredjeno je materijalnopravnim propisima (Zakon o prebivalistu I boravisrtu gradjana I Zakon o privrednim drustvima).Predpostavlja se medjutim da je sediste pravnog lica u mestu koje je upisano kao mesto sedista pravnog lica U APR. - Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste.

-U takvoj situacijhi, pored suda na cijem podrucju tuzeni ima prebivaliste, opste mesno nadlezan je I sud na cijoj teritoriji se nalazi njegovo redovno boraviste.Nadleznost je, dakle, iz ugla gledanja tuzioca, elektivna. - Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica. -Uobicajno boraviste razlikuje se I od prebivalista I od obicnog boravista.- Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ), dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr. studira ). - Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste, ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. - Izuzetno, opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica, ako tuzeni nema prebivaliste ( npr. beskucnik ). -Posebno pravilo za uspostavljanje opste mesne nadleznosti vazi za drzavljane R.Srbije koji zive u inostranstvu, gde ih je na sluzbu ili na rad uputio drzavni organ ili pravno lice.Tada se opsti forum zasniva na poslednjem prebivalistu tuzenog u R.Srbiji. - Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari. - To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ), odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova- vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih.

89.Posebna mesna nadleznost (forum speciale)

-Posebna mesna nadleznost moze biti: 1.iskljuciva 2.alternativna (elektivna) 3.pomocna 1. Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive )

- Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. - Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma, vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan. -ZPP predvidja svega nekoliko slucajeva iskljucive mesne nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima - Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima, smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti, iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi- forum rei sitae. -Ako se nepokretnost prostira na podrucju dva ili vise suda, svaki od njih moze da bude mesno nadlezan. -Ako se parnica vodi povodom stvarnih sluzbenosti iskljucivo mesno nadlezan ce biti sud na cijem podrucju se nalazi posluzno dobro. - Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda. b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu - Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov, odnosno brod upisan. v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama - Kada se parnica vodi protiv R.Srbije, a spor je nastao iz odnosa tuzioca sa vojnom jedinicom, ili vojnom ustanovom, iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice, odnosno ustanove.Za uspostavljanje ove nadleznosti irelevantan je predmet spora (delikt, radni odnos I sl.) g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku - Kada je spor nastao u toku ili povodom sudskog ili administrativnog izvrsnog postupka, odn u toku I povodom stecajnog postupka, postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni, odnosno stecajni postupak, odn. gde se sprovodi administrativno izvrsenje. d)Naslednopravni sporovi tokom trajanja ostavinskog postupka -Ostavinski sud je iskljucivo nadlezan da resava sporove iz naslednopravnih odnosa, sporove izmedju samih naslednika, ali I sporove poverioca protiv naslednika za dugove ostavioca. -Iskljuciva mesna nadleznost vazi sve do pravnosnaznog okoncanja ostavinskog postupka.

2. Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) - Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti.Ovaj izbor se cini u momentu pdnosenja tuzbe sudu I on je tada konzumiran. -Naime, videli smo da u parnicnom postupku vazi princip perpetuatio fori, prema kome sud vec u momentu prijema tuzbe ex officio ocenjuje svoju nadleznost na osnovu okolnosti koje postoje u tom momentu.Kasnija promena cinjenica na kojima se zasniva nadleznost, nema za posledicu da nadleznost otpadne,naprotiv ona se okamenila- ustalila. - Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi, sporovi o zakonskom izdrzavanju - Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste. - U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva, tuzilac je obicno dete, te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste, odnosno boraviste. - Kod sporova za zakonsko izdrzavanje, tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma, kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste, odnosno boraviste.Pravilo vazi samo povodom zakonskog ali ne I povodom ugovornog izdrzavanja. b) Stvarnopravni sporovi - Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari, parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje. v) Sporovi iz ugovornih odnosa. - Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca, pored opsteg foruma, tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca. -Tuzba za utvrdjivanje postojanja I nepostojanja ugovora, tuzba za izvrsenje ili raskid ugovora, kao I tuzba za naknadu stete usled neizvrsenja ugovora I pred sudom na cijoj teritoriji je tuzeni duzan da izvrsi ugovor, na osnovu sporazuma stranaka. - Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja. -Spor moze da se javi I iz pravnih odnosa sa posl. jedinicom pravnog lica.Tada se tuzba moze podneti protiv pravnog lica, a pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi poslovna jedinica pravnog

lica.ZA zasnivanje nadleznosti je nuzno da spor proizlazi iz pravnog odnosa sa poslovnom jedinicom. -Odredbe o pomocnoj mesnoj nadleznosti su preuzete iz ZMPP bez ikakve potrebe.Tako za resavanje sporova iz ugovornih odnosa, postoje sl. forumi, pod uslovom da je direktno medjunarodno nadlezan sud R.Srbije. - Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ), ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. g) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) - Osim pred opsti forum, tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja, odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju:opsti forum gde je preduzeta stetna radnja ili kod propustanja gde je tuzeni bio duzan da dela, te najzad forum gde je stetna posledica nastupila ). -Pod mestom nastupanja stetne posledice podrazumevamo ono mesto gde je steta pogodila pravom zasticeno dobro, ne I indirektne stete. -Kada je steta nastupila usled smrti ili teske telesne povrede, ovaj forum se proteze I na sud na cijem podrucju se nalazi prebivaliste, odn. boraviste tuzioca. d) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) - Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao, kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. dj) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) - -Forum imovine je otvoren samo ako tuzeni nema prebivaliste, boraviste ili uobicajno boraviste u R.Srbiji. -Moguc je samo u imovinskim sporovima. -Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ), pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ). --> kao opsti forum za sve imovinske sporove. - Najefikasniji je, ali i naomrazeniji, pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel br.1. e) sporovi za zastitu prava potrosaca I povrede prava licnosti

-S obzirom da se u ovim sporovima radi o imovinskopravnoj zastiti potrosaca prema mocnim privrednim subjektima, zakonodavac uvazava ovakav status fizickih licxa cija su prava povredjena I omogucava im da tuze u mestu u kome imaju svoje prebivaliste, odn. boraviste.

3. Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) - Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda, ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti. - Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda. - Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog, kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama.

90. Nadleznost po sporazumu stranaka (forum prorogatum)

-Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. -Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore, i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda, te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. -Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. -Razlikujemo izricit (prorogation expresa) I precutni prorogacioni sporazum (prorogation tacita)

1.) Izricita prorogacija -ZPP dopusta siroke mogucnosti za zakljucenje prorogacionog sporazuma. -Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti.

- Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. - Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci, predmet i forma ), delom materijalnim pravilima ( mane volje... ). - U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan, razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu. - Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao.S toga stranke moraju u prorogacionom sporazumu da odrede spor koji sud treba da resave.Nije dovoljno da je spor odrediv, vec naprotiv nuzno je da se odredi predmet spora. - Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane. - Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana, jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima. -Za punovaznost prorogacione klauzule je neophodno da je odredjen pravni posao iz kojeg mogu da nastanu sporovi koji ce se resavati pred prorogiranim forumom. - Tzv. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena. - Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma. -Forma je ad soolemnitatem I ad probationem jer njegovo postojanje moze da se dokazuje jedino u pismenoj formi. -ZPP govori samo o obicnoj pismenoj formi (sporazum moraju da potpisu obe strane)U praksi se medjutim za formu prorogacionog sporazuma primenjuju pravila koja vaze za arbitrazni sporazum.Tako, za njegovu punovaznost je dovoljno da je ispunjena I ublazena pismena forma.Dakle,prorogacioni sporazum ne mora da bude sadrzan u jednoj ispravi.

-Osnovno dejstvo prorogacionog sporazuma je procesnopravno: derogira se nadleznost jednog, a uspostavlja nadleznost drugog suda. - Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. -Naime ZPP predvidja da na ovaj sporazum moze da se poziva I tuzeni u odgovoru na tuzbu, dakle, nakon sto mu je tuzba dostavljena. -Prorogacioni sporazum obavezuje I sve univerzalne I singularne sukcesore stranaka.

2.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) - Do precutne prorogacije dolazi, po pravilu, kada tuzeni ne istakne prigovor mesne nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost, vec samo po prigovoru tuzenog ).Ako tuzeni ne istakne prigovor mesne nadleznosti u odgovoru na tuzbu, prekludiran je da to ucini kasnije. -Ako se tuzba ne dostavlja na odgovor, tuzeni je duzan da prigovori najkasnije na pripremnom rocistu, ili pre nego sto se upusti da raspravlja o glavnoj stvari.Upustanje tuzenog u raspravu u meritumu smatra se njegovim precutnim pristankom na zakljucenje prororgacionog sporazuma. -Zakon predvidja da sud moze da se oglasi mesno nenadleznim u roku od 8 dana od prijema odgovora na tuzbu.Stice se utisak da sud moze I da ignorise opravdani prigovor tuzenog o mesnoj nadleznosti. -Suprotno tome, sud je duzan da se oglasi mesno nenadleznim po prigovoru tuzenog.Jer tuzeni ima pravo da mu sudi nadlezan sud. -Takodje sud pazi I ex officio odmahpo prijemu tuzbe da li je nadlezan ili ne. -Isto vazi I kad postoji iskljuciva mesna nadleznost na koju sud pazi ex officio, ali samo do prijema odgovora na tuzbu. - Precutna prorogacija moze, za razliku od izricite, da izmeni i stvarnu nadleznost sudova, ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu, a ne stvarno nadleznom nizem, pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu, ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rocisteili ako ono nije odrzano onda dok se tuzeni na rocistu za gl.raspravu ne upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda prvog stepena iste vrste.

91. Delegacija i ordinacija nadleznosti

-Mesnu nadleznost moze da odredi I sam sud.On to moze da ucini: 1. delegacijom ili 2.ordinacijom nadleznosti

1.) Delegacija - U izvesnim slucajevima, inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno, te tada dolazi do delegacije nadleznosti.

- Nadleznost se prenosi sa inace mesno nadleznog na drugi sud. - Delegaciju nadleznosti vrsi neposredno visi sud.Dakle,Apelacioni sudovi za nize sudove cija su sedista na teritoriji tog suda,odn Privredni Apelacioni sud. -Ako zadatakdelegacije nadleznosti nije dodeljen svim sudovima Zakonom, tada delegaciju nadleznosti vrsi Vrhovni Kasacioni sud. - Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena. - Postoji shodno razlozima za delegaciju: a) Nuzna delegacija- Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud, usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga, ne moze da postupa. Kada nastupe te okolnosti, prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja. b) Svrsishodna delagacija- Ova vrsta delegacije mesna nadleznosti pociva na razlozima celishodnosti.Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju, sudovi nadlezni za delegaciju mogu, bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda, da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni suds a njegovog podrucja. -VKS moze da se rukovodi razlozima lakseg sprovodjenja dokaznog postupka (dokazi se nalaze na podrucju drugog suda).Dalje, svrsishodnu delegaciju mogu da iziskuju I razlozi ravnopravnosti stranaka u sudjenju (jedna od stranaka je sudija inace mesno nadleznog suda), zahtevi za obezbedjenjem nezavisnosti suda (pritisak medija ili javnog mnjenja na sud) -Medjutim ,predlog za delegaciju nadleznosti ce se odbaciti, ako je vec jednom podnet bez uspeha ili ako se razlozi za delegaciju ticu razloga za izuzece ili iskljucenje sudije.

POSTUPAK -Postupak za delegaciju nadleznosti pokrece sam sud I to zahtevom koji upucuje najvisem sudu iste vrste.Ovaj zahtev se ne dostavlja strankama. -Zahtev moze da se podnese kako u prvostepenom tako I udrugostepenom postupku. -Sud moze, ako je podneo zahtev za delegaciju da zastane sa postupkom. -O zahtevu za delegaciju odlucuje najvisi sud iste vrste u Republici,u vecu. -Predlog za delegaciju nadleznosti mogu da podnesu I stranke postupajucem sudu.Predlog se podnosi najkasnije do okoncanja pripremnog rocista za glavnu raspravu, a kasnije samo ako je sytranka sa zakasnjenjem saznala za razloge koji opravdaju delegaciju nadleznosti ili su , pak, ti razlozi nastali nakon okoncanja pripremnog rocista za glavnu raspravu.

-Predlog koji je sudu uputila jedna stranka dostavlja se drugoj na izjasnjenje (rok je 3 dana) -Predsednik veca postupajuceg suda (bilo prvostepenog ili drugostepenog) odbacuje predlog stranaka za delegaciju nadleznosti kada: 1.je stranka vec jednom podnela istovetan predlog 2.predlog nije obrazlozen 3.se delegacija nadleznosti zhteva iz razloga koji se odnose na iskljucenje ili izuzec sudije 4. je predlog neblagovremen -Resenje o odbacivanju predloga za delegaciju stranke donosi se u roku od 8 dana.Protiv takvog resenja nije dopustena zalba. -Kada su stranke podnele predlog za delegaciju,ZPP sadrzi oprecna resenja.Najpre se predvidja da se predlog za delegaciju nadleznosti podnosi najvisem sudu odredjene vrste (npr.Privrednom Apelacionom sudu)n kako bi on odredio drugi stvarno nadlezan sud (npr.Privredni sud u Pancevu, a ne u Beogradu)” -Zatim nalaze se da o predlogu za delegaciju odluci prvostepeni sud cije se izmestanje trazi, I to resenjem koje se donosi u roku od 8 dana I protiv kojeg zalba nije dopustena. -Ovakvim resenjem potpuno je obesmisljen institute delegacije nadleznosti kada postupak za delegaciju pokrecu stranke svojim predlogom. -Na odluku suda da l ice dopustiti delegaciju ili ne nema uticaja cinjenica da li je predlog podnela samo jedna stranka ili su to, pak, zajednicki ucinile obe stranke.

2.) Ordinacija - Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS, kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji, ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. - Tada VKS sam, na predlog stranke, odredjuje mesno nadlezni sud.

92. Privlacenje nadleznosti

A) Pojam -U izvesnim slucajevima moze da dodje I do tzv.atrakcije (privlacenja) nadleznosti. Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari se tada zasniva na njenoj povezanosti s nekim drugim

postupkom ( parnicnim, izvrsnim, vanparnicnim ili stecajnim ), koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju. - Zasnivanje ovakve vrste nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomije.