Gorska Vila - Keri Chin

Keri Chin

GORSKA VILA

- Ne, ne i ne! - Izabela je vrtela glavom kao pomahnitala. - Ne moţeš mi to uraditi. Ne ţelim da se udajem. Ne još! - Izabela, smiri se. Učinićeš tačno onako kako ti kaţem. Znaš da je stiglo pismo od kralja i da ja samo mogu njegovo nareĎenje da sprovedem u delo – skoro umorno je odmahuo glavom Garvin Meklijam. - Ne moraš da učiniš ono što ţeli. Zar nisi dovoljno doprineo miru izmeĎu dve drţave? – očajno je uzviknula. - Jesam, meĎutim, sada taj mir treba učvrstiti. Kralj zna koliko su vaţne rodbinske veze. - Zašto onda ne ponudi neku od svojih roĎaka? Zašto tvoju sestru? - Tebi moram sve da objašnjavam, zar ne? – upitao je nestrpljivo. – Zato što sam jednako vaţan za oba vladara. Našem je bitno da mu ostanem odan, a drugom da ga ne napadam. Je li sada malo jasnije? - Jeste. Ali ja i dalje ne ţelim da se udam. Ne moţeš me naterati – rekla je prkosno. - Znaš da mogu i hoću. Nemoj se igrati mojim strpljenjem. Sada vidim da sam pogrešio što sam dozvolio da te razmazimo i što nisam poštovao pravila ophoĎenja prema sestri. - Ti hoćeš da kaţeš da ti je ţao što nisi dozvolio da ti sestra ostane nepismena divljakuša iz Škotske visoravni!?

- Neću to da kaţem i ti to dobro znaš! – povisio je glas. – Moja greška je u tome što te nisam naučio da ima stvari kojima se moraš povinovati. Trebao sam da ti usadim u glavu da jednom moraš biti smerna i odana supruga. Ni sam nisam srećan što je ovako ispalo. Ipak, imala si mogućnost, Izabela. Da si na vreme odlučila da se udaš za nekoga iz klana do svega ovoga ne bi došlo. - Kako da se odlučim? Koga bih izabrala Garvine? - Onda je trebalo da dozvolim da budeš izabrana. Dobro znaš da bi skoro svaki od mojih vojnika ţeleo da mu postaneš ţena. - Ako je tako kao što kaţeš, onda još uvek nije kasno. Izaberi i dovedi mi muţa. Ja iz Škotske ne idem. - Kasno je. Naravno da je kasno. Vladari su odlučili. Ja tu više ne mogu da učinim ništa. Moraćeš da se zadovoljiš kraljevim izborom. Srećom po tebe, udaćeš se za časnog čoveka. - Kako moţeš da znaš tako nešto? I zar postoji častan Englez? - Baron Tomas Pembruk je kraljev najodaniji vazal. Nisam imao čast da se sretnem u borbi sa njim, ali nisam siguran ni da bih to voleo. Ono malo ljudi koje sam upoznao, a koji su preţiveli surove bitke koje je vodio, kaţu da je neustrašivi ratnik. - Znači daćeš me surovom ubici i plašiš ga se – upitala je izazovno nesvesna šta priča od šoka u koji je upala. - Ne lupaj gluposti Izabela. Ne priliče ti predrasude. Tomas Pembruk je surovi ubica isto koliko i ja. Surovi stav u borbama jedini je način da se dobije protivnik. Ubijanje je jedini način da se dobije bitka, devojko. I naravno da ga se ne plašim. To što sam rekao da mi je drago što se nismo sreli u borbi je samo odraz mog poštovanja prema protivničkoj snazi. Kraljevska odluka da nas orode nije slučajna. Oba znaju da je bolje da baron Tomas i ja budemo prijatelji. Tako su sigurni da će primirje trajati duţe. - A ti si siguran da i taj...taj... baron Pembruk razmišlja isto?

- Ne preispituj moje reči! Nikada više! – toliko je zagrmeo njegov glas da se Izabela instiktivno povukla nekoliko koraka u nazad. Prvi put u ţivotu uplašila se brata. Kada je video koliko je uplašena, naterao je sebe da nešto blaţim tonom kaţe: - Nepotrebna je dalja priča. Idi u svoju sobu i počni da se pakuješ. Računam da će baron stići kod nas za najviše dva, do tri, dana. Izabela se bez reči okrenula i pošla ka vratima velike dvorane kada je začula bratovo upozorenje. - Očekujem da nećeš praviti probleme. Nemoj da ti padne na pamet neka glupost. - Kao na primer? – mirno je upitala. - Kao na primer, da pobegneš ili se naprasno razboliš. Neću progutati nikakvu smicalicu. Baron Pembruk će ostati kod nas sve dok ne postaneš njegova ţena. Da li je to jasno? Klimnula je glavom bez reči i izašla u hodnik. II Tomas Pembruk je jahao u pratnji svoja najbolja tri čoveka. Sunce je bilo na zalasku i uskoro je trebalo da sjašu i ulogore se. Iako je ostalo još malo do cilja, znao je da ne mogu doći u kuću Meklijamovih po mraku. To ne bi bilo pristojno. Na čistini ispred sebe ugledao je malo jezero i dao znak ljudima da će tu prenoćiti. Pošto su se osveţili i pojeli večeru, ljudi su se rasporedili ispod stabala u obliţnjem šumarku i ubrzo zaspali. Tomas je znao da su imali brzi tempo i da ih je prilično izmorio. Pored toga, odmah sutra ih čeka povratak u Englesku. I sam je pokušao da zaspi, ali nije mogao. Mislima se ponovo vratio nedelju dana unazad kada je kralj lično došao u Starlajt sa neobičnim zahtevom. Da oţeni sestru poglavara najmoćnijeg klana u Škotskoj. Iako je znao da mu je vreme da se oţeni, Tomas ipak nije

pomišljao da bi njegova ţenidba mogla postati drţavna stvar. Znao je razloge oba kralja za ovakav dogovor i bez očekivanja posebnog objašnjenja, prihvatio je ono što se traţilo od njega. Kralj je bio veoma zadovoljan i izrazio nadu da će im taj brak doneti više godina mira izmeĎu drţava. Sa te tačke gledišta zaista je i moglo da bude tako, no on će biti taj koji će ţiveti sa Meklijamovom sestrom. Kakva li je ona? Nije bio siguran da je srećna zbog predstojećeg braka. Znao je da Škoti, posebno oni iz viših delova, preziru Engleze. A ona će morati da se uda za jednog i rodi mu decu. Napokon, nadao se da, pored brata velikog vojskovoĎe, ona unapred zna gde će joj biti mesto u braku. Moţda ovaj brak ima odreĎenih prednosti za njega. Ţene iz Škotske mnogo su otpornije od onih iz Engleske. Nije on imao vremena da se bavi nekim prenemaganjem. Trebala mu je ţena koja će bez pogovora izvršavati ono što joj kaţe i neće mu se mešati u poslove. Nadao se da će njegova buduća biti upravo takva. Za sebe je znao da će biti korektan u granicama svojih mogućnosti i, ako i ona bude takva, moći će da ţive sasvim mirno jedno pored drugog. Čak će joj obećati da neće morati da dele postelju, osim u svrhu dobijanja naslednika. Toliko će morati da ispoštuju jedno drugo, a za ostalo će se snalaziti kao i do sada. Kao i u borbama i u postelji je bio zahtevan i voleo je kada ţena ume da se pobrine za njega. Naravno, uz njegovu punu kontrolu. Razmišljajući o sutrašnjem susretu sa Meklijamovima polako je utonuo u san. Za to vreme Izabela je bila potpuno budna. Stajala je pored prozora u svojoj sobi i gledala u sjajni mesec iznad susednog brda. Još samo nekoliko noći moći će to da radi. Tamo gde bude otišla moţda neće imati pogled na mesec. Moţda neće biti meseca uopšte. Nasmejala se samoj sebi zbog gluposti koja joj je pala na pamet. Naravno da će ga biti, samo ona moţda neće moći da ga vidi. Ko zna kakvog joj je muţa kralj spremio? Moţda pored njega neće moći da vidi ni sunce. Garvin je u jednoj stvari bio potpuno u pravu. Samu je sebe

dovela u ovakvu situaciju. Nije htela da se uda ni za jednog od udvarača. Traţeći u njima nešto, ko zna šta, a nije to pronalazila, sve ih je redom odbijala. Sada će morati da se uda za potpunog stranca. I to Engleza. Moţe izgledati kao čudovište, njenog brata to neće biti briga. Dozvoliće da je odvede, a da neće ni trepnuti. Bitno je samo udovoljiti kraljevima. Razmatrala je kakve sve mogućnosti ima. Mogla je da mu zagorčava ţivot. Znala je da je neće oterati jer bi tako navukao srdţbu kraljeva, ali mogao ju je ubiti. Naravno, to bi izgledalo kao nesrećan slučaj. Druga mogućnost je da mu se pokori i da radi samo ono što joj on kaţe. Nju je odmah odbacila. Ona jednostavno nije bila taj tip. Prva mogućnost joj se više sviĎala. Ako već ne moţe da ţivi kako hoće, bolje da ne ţivi uopšte. Sklupčala se na krevetu i malo kasnije utonula u nemirni san. Sanjala je svog budućeg muţa. Bio je ruţan i sav u oţiljcima. Smejao joj se u lice i skoro da je mogla da oseti odvratni zadah iz njegovih usta. Probudila se u zoru sva mokra. Oh Boţe! Da li je ovo početak muka? Brzo je uzela čisto rublje i sapun iz sanduka pored kreveta, navukla haljinu i ogrnula se pledom. Tiho se spustila niz stepenice da nikoga ne probudi i otrčala do štala. Izvela je svoju kobilu i nekoliko trenutaka hodala drţeći je za uzde, a onda je uzjahala i pojurila nizbrdo, ka jezeru. Nebo na istoku tek je imalo naznake rumenila. Sunce neće izaći dok ona ne završi. Iskoristiće izmaglicu koja se dizala iznad vode da se na miru okupa i razbistri misli. Kasnije, preko dana, uvek je bilo nekoga okolo, a ona nije volela guţvu. Kada je stigla u dolinu, sjahala je i ostavila konja da pase i poţurila do jezera. Skinula je sve sa sebe i naglo skočila u vodu. Bila je ledena, ali njoj to ni najmanje nije smetalo. Preplivala je jezero po širini, a onda se, bez zaustavljanja, vratila nazad. Nije ţelela da bude daleko od odeće i konja.

Tomas je začuo neobičan zvuk koji je dopirao iz vode i brzo otvorio oči. Dao je svojim ljudima znak da se pritaje dok on ne pogleda o čemu se radi. Polako je dopuzao do visokog travnatog ţbuna i nečujno razmaknuvši travu, pogledao po površini jezera. Neko je plivao, muškarac. Ţene ne znaju da plivaju, a i ne idu same okolo. Sigurno je neko od Meklijamovih. Moţda poglavar lično. Ugledao je lepog belog konja koji je mirno pasao sa druge strane, čekajući svog gospodara. Taman je hteo da se okrene i otpuţe do svojih ljudi ne bi li im rekao da nisu u opasnosti, kada je ugledao kako izlazi iz jezera. Bila je to ţena sa boţanski lepim telom. Ortčala je do gomilice sa odećom, sagla se i nešto uzela, a potom je ponovo uskočila u vodu. Lako kao nimfa. Iako ga je belina njene koţe, koja se mešala sa jutarnjom izmaglicom skoro zaslepela, ipak je uspeo da vidi prelepe obline i njene pune dojke. Kada je izronila zabacila je slap crvenkaste kose i energično se istrljala sapunom, a onda ponovo nestala pod vodom. Tomas je shvatio da je zaustavio dah posmatrajući je. Ovako nestvaran prizor sigurno nije očekivao. Znao je da mora da obavesti ljude da nisu u opasnosti, ali nije mogao da odvoji pogled od površine vode. Neka čekaju. Priuštiće sebi da ovo gleda do kraja. Ţena je napokon izronila blizu obale. Izašla je i ogrnula se pledom, a onda se malo nagla na stranu i uvrnula kosu da je iscedi. Predstava je bila gotova. Više neće moći da vidi njeno telo jer je uzimala deo po deo odeće i navlačila ga ne skidajući pled sa sebe. Vratio se do šumarka i dao nalog ljudima da se spreme. Ako poţure, moţda će uspeti da joj priĎu. Nije ţeleo da je uplaši. Samo će je pogledati izbliza i zamoliti da mu kaţe koliko su daleko od Meklijamove tvrĎave. Izabela je raščešljavala kosu u trenutku kada je opazila jahače. Išli su pravo ka njoj. Iako se nalazila na bratovoj zemlji i pretpostavila da se neprijatelj ne bi usudio da proĎe tuda po svetlosti dana, nije smela da rizikuje. Nije uz sebe

imala ništa od oruţja, a bilo ih je četvorica. Pokupila je stvari i brzo uzjahala Mesečinu. Bosim stopalom je podbola kobilu i ona je, u galopu, pojurila uzbrdo. Kada je napokon stigla do tvrĎave, brzo je sjahala i bacila uzde konjušaru. On nije bio nimalo iznenaĎen što je vidi. Izabela je leti često imala ovakve izlete. Znao je da će poglavar ponovo biti besan što je nije video i sprečio, ali on tu nije mogao ništa. Devojka je uvek nečujno izvodila svoj mali beg. Zato joj je samo klimnuo glavom, a ona se osmehnula i pojurila u tvrĎavu. Dok je tiho otvarala vrata nadala se da je niko neće primetiti iako su svi sigurno ustali do sada. Kako se samo prevarila. Garvin je stajao na vratima velike dvorane i posmatrao je ruku skrštenih preko grudi. - Zdravo brate – rekla je sa nestašnim osmehom na licu. - Gde si bila Izabela? – glas mu je bio miran, ali previše dubok, što je značilo da je ljut. - Po mojoj mokroj kosi nije teško zaključiti – ponovo se nasmejala. - Koliko puta treba da ponovim isto? Ne moţeš da ideš sama na jezero. To nije primereno jednoj ţeni. Posebno što je ta ţena sestra poglavara Meklijamovih. Trebalo bi da te kaznim. - Ali to nećeš učiniti – lice joj se odjednom namrštilo, a oči sevnule – Ako si zaboravio ovih dana se udajem i odlazim odavde. Ovo je moţda bio poslednji put da sam sebi priuštila nešto što stvarno volim. Glas joj je postao hrapav od nadolazećih suza i sigurno bi zaplakala da u tom trenutku nije ušao Brodvik, jedan od straţara, i obavestio poglavara da nepoznata skupina jahača ide prema tvrĎavi. - Koliko ih je? – upitao je Garvin. - Četvorica – Izabela je preduhitrila vojnika i Garvin se ponovo okrenuo ka njoj.

- DoĎavola, otkud ti znaš koliko ih je? - Videla sam ih u dolini. Zbog njih sam morala da poţurim nazad. Moţda ti ne misliš tako ali ja sam ipak dama Garvine. Ne brini, iako su videli nekoga na konju, sigurno im neće pasti na pamet da je u pitanju ţena, pa još tvoja sestra. - Idi u svoju sobu Izabela – rekao je nešto blaţim glasom i po tome je znala da se više ne ljuti na nju. Pritrčala mu je i zvučno ga poljubila u obraz, a onda potrčala ka stepenicama. Tomas je zauzdao konja u podnoţju tvrĎave. Već je primetio jednog od vojnika kako se udaljio sa najviše kule. Znao je da je otišao da obavesti poglavara pa je očekivao da se pokretni most spusti. Gledao je u okolne kuće koje su bile razasute po obroncima. Ţivot ovde izgledao je sasvim miran. Nikada nije bio ovako daleko na severu i bio je očaran prizorom koji je bogata priroda pruţala. Setio se ţene koju je malopre video u jezeru. Ni njoj priroda nije uskratila ništa. Da li su sve ţene ovde takve? Da li će i njegova buduća biti tako zgodna? Nije bio siguran da li bi to ţeleo. Pored ostalog, imao bi brigu više. Da odbrani lepu ţenu od znatiţeljnih pogleda. Naravno, ne bi trebalo da bude ruţna, ali više bi mu prijalo da bude onako... obično lepuškasta. Pomerio je usne tako da je to ličilo na poluosmeh i primetio kako ga Albert, njegov najodaniji vazal, gleda. Verovatno nije mogao da dokuči šta smešno nalazi u ovoj situaciji. Vrata su se spustila i na njima ugledaše trojicu muškaraca. Tomasu je bio dovoljan samo jedan pogled da zaključi da je onaj u sredini Garvin Meklijam. Bio je najviši i ako bi trebao da ga opiše, zamislio bi ga upravo tako kakav je bio. O njemu je slušao od kralja i vojnika i, iako se nikada nisu sreli, izuzetno ga je cenio. Znao je da je odličan ratnik i da u borbi koriste slične metode.

Tomas pokrenu konja i laganim kasom poĎe ka mostu, prethodno proverivši svoj mač. Poslednja misao je bila da ovo moţe biti zamka, ali je mogućnost ipak bila mala. Primirje koje vladalo, bilo je svima dragoceno. Na ulazu je sjahao i, dobacivši uzde Albertu, pešice se uputio ka muškarcima. Stao je na pristojnoj udaljenosti i sačekao da vidi šta će se dalje dešavati. Muškarac iz sredine je istupio korak prema njemu i na Tomasovo iznenaĎenje pruţio mu ruku, a onda rekao nešto sasvim neobično. - Nikada nisam pomislio da ću ovako dočekivati neprijatelja. Ja sam Garvin Meklijam. Tomas je uzvratio na isti način – Ni ja nisam zamišljao da ću ovako doći neprijatelju na vrata, Tomas Pembruk – uzvratio je na isti način. Za trenutak su se odmerili i čvrsto se rukovali. To je bilo dovoljno, da bez reči, jedan drugom iskaţu poštovanje. Tomas se okrenuo i predstavio svoje ljude. Garvin je učinio isto i jednom od svojih dao, skoro neprimetno uputstvo, da se pobrine za konje. - Dobro došli u moj dom. Izvolite unutra. Treba da se odmorite od puta. Nisam vas očekivao još nekoliko dana. Mora da ste jahali bez prestanka. - Krenuli smo dan nakon što me je kralj posetio. Neizbeţno se ne moţe odlagati. Kasno sinoć smo stigli u dolinu i tu prenoćili. Garvin je klimnuo glavom. Bilo je suvišno da kaţe da su mogli još sinoć doći u tvrĎavu. Ni on sam to nikada ne bi uradio. - Pretpostavljam da nećete ţeleti da se zadrţavate. Hajde onda da doručkujemo. Kuvarica je već sve pripremila – rekao ih i uputio se ka velikoj dvorani. Unutra je za manjim stolom sedela plavokosa veoma lepa ţena. U krilu joj je bio dečak, a pored njih je sedela nešto starija devojčica. Kada ih je videla brzo je ustala.

- Dţeni, ovo je baron Tomas Pembruk. Kao što sam i najavio, stigao je po zapovesti svoga kralja, da uzme Izabelu za ţenu. Dţeni se blago naklonila, trudeći se da ne gleda pridošlicu. Znala je da pred zvaničnim gostima mora da bude smerna ţena. Garvin je uzeo dečaka u naručje i privukao devojčicu bliţe sebi. - Ovo su moja dva najveća blaga, Meri i Robert – rekao je ponosno. Tomas je klimnuo glavom i osmehnuo se. Znao je da su Škoti privrţeni porodici, ali nikako nije očekivao da jedan ratnik, još poglavar klana, iskaţe takvu neţnost pred drugim muškarcem. To ga je oduševilo. I ako je imao visoko mišljenje o čoveku koji je pred njim, ono je upravo poraslo za još nekoliko stepenika. - Dţeni, povedi decu gore i postaraj se da nam se Izabela pridruţi – rekao je blagim glasom i pokazao gostima da poĎu ka velikom stolu. - Idem prvo do kuhinje da dogovorim doručak i posluţenje za goste, a onda po Izabelu – uzela je dečaka iz Garvinovih ruku i poţurila ka vratima dvorane. Nekoliko slugu pojavilo se u rekordno kratkom vremenu. U rukama su nosili velike drvene posluţavnike sa hranom i vrčeve sa vodom i pivom. Dok su na veliki sto reĎali Ďakonije niko nije progovorio. Tek kada su se sluge udaljile, Garvin je pokazao gostima da se posluţe. - Nisam znao da ste oţenjeni – započeo je Tomas priču. - Već pet godina – slegnuo je Garvin ramenima. – Ţivot brzo prolazi, posebno nama vojnicima. Treba ostaviti nekoga iza sebe. - Da li je vaša ţena odavde? Mislim iz sela. - Ne baš. Ona je ćerka poglavara jednog klana. Nisu nam blizu. - Znači kod vas isto funkcioniše kao i kod nas. Plemići stupaju u rodbinske odnose da bi ojačali veze.

- Tako bi trebalo da bude, ali nije pravilo. Kada sam doveo Dţeni sa njenim ocem sam bio, blago rečeno, u neprijateljskim odnosima. - Kako to? – protiv svoje volje bio je znatiţeljan Tomas. - Priča je malo komplikovana i ne baš tako slavna za mene, ali ne bi bilo loše da je znate. Nekoliko Fergusonovih vojnika ubili su mi mlaĎeg brata. Sačekali su ga u zasedi dok je bio u lovu. Na našem posedu. Trebala mi je osveta. Kako Ferguson nema sinova, mogao sam se osvetiti samo preko ćerke jedinice. Oteo sam je sa namerom da je neko vreme drţim zarobljenu i tako ukaljam obraz njenom ocu. Dogodilo se da je ona zarobila sve nas. Ukrala mi je srce za samo nekoliko nedelja. Venčali smo se mesec dana kasnije. Ferguson se pojavio sa svojim ljudima čim je dobio vest da sam oţenio njegovu ćerku. Javno je pogubio vojnike koji su mi ubili brata i pruţio ruku pomirenja. Prihvatio sam to kao način zadovoljenja pravde. Od tada ţivimo u miru sa njima. - Zaista neobična priča. Sa lepim krajem – rekao je Tomas. Do sada se divio Meklijamu kao ratniku, a sada mu se divio i kao čoveku. Iz svake njegove pore izbijala je hrabrost, čast i poštenje. Procenio je da ima tek neku godinu više od njega, ali mu se činilo da ima neuporedivo više ţivotnog iskustva. - Šta je sa vama barone? Zašto se vi niste do sada oţenili? – Garvin je napokon započeo pravu temu. I pored kraljevog nareĎenja morao je da zna ko je i gde mu odvodi sestru. - Nisam imao vremena, a čini se, ni pogodnu priliku. Od početka primirja, vratio sam se na imanje. Trebalo mi je vremena da sve dovedem u red. Nije me bilo više od šest meseci. Taman kada sam počeo da razmišljam da mi je potrebna ţena, kralj je došao sa svojim zahtevom. - Jeste li imali na umu odreĎenu ţenu pre nego što vas je posetio kralj – upitao je mirno Garvin, a Tomas je znao da mu je odgovor jako vaţan.

- Ne, nisam imao nijednu ţenu na umu. Moţda će zvučati oholo, ali mislim da mi nijedan plemić u Engleskoj ne bi zabranio ruku svoje kćeri. Čekao sam pogodnu priliku da se naĎem na skupu gde bi ih bilo više pa da izaberem. Pretpostavljam da bi bilo koja bila dobra, s obzirom da nijednu ne poznajem. Nisam sentimentalan pa bih pre svega gledao poreklo. Dao sam malo preopširan odgovor, a sada to ionako nije vaţno. - Dali ste iskren odgovor. Drago mi je što je tako. Pretpostavljam da ste, kao i ja, svesni tereta koji će vam ovaj brak doneti. Bez obzira što je to kraljeva ţelja, neće vam biti lako da se nosite sa društvom zbog toga što vam je ţena iz Škotske. Druga stvar je to što je Izabela veoma osetljiva i moraćete dobro da je pazite. Ne bude li tako, prvo ćete mene imati za vratom. Tomas je u sebi zakukako zbog izjave da je njegova buduća ţena osetljiva. To je bila jedina prednost koju joj je dao u odnosu na Engleskinje. Sada će morati da se oţeni osetljivom ŠkotlanĎankom koju, pritom, nije nikada video. Boţe, pomozi mi, izrekao je u sebi molitvu, a onda je potpuno bezizraţajnog lica pogledao svog domaćina. - Pretpostavljam da ste svesni činjenice da ja nisam srećan što će mi drţavni interesi biti upleteni u brak. Ne moţete od mene očekivati da volim vašu sestru, ali mogu da obećam da će pored mene biti zaštićena kao i bilo koja druga ţena, koju bih sam odabrao. Baš kao i vi, ni ja nisam sklon da demostriram snagu na slabijem od sebe. Posebno ne na ţenama i deci. - To mi je za sada dovoljno – reče Garvin i prihvati se jela. Za to vreme Dţeni je tiho pokucala na vrata Izabeline sobe. Pošto nije dobila odgovor tiho je ušla, misleći da spava. MeĎutim izabela je u spavaćici sedela pored prozora i zamišljeno češljala svoju dugu, sjajnu kosu. - Bela, – pozvala je tiho – treba da se spremiš da siĎemo u dvoranu. Tvoj budući muţ je stigao.

- Znači nisam se prevarila. Jedan od one četvorice je on. Videla sam ih jutros u dolini, pored jezera – rekla je više za sebe i nije se okrenula. - Opet si bila na jezeru. Garvin će se ljutiti ako sazna – rekla je Dţeni bez prekora u glasu. Njoj se, ustvari, jako sviĎalo to što Izabela ima hrabrosti da se iskrade i na miru okupa. - Ne brini. Već je saznao. Rekla sam mu da je ovo moţda poslednji put da sam to uradila i bila sam prokleto u pravu. Da li si ga videla? - Koga? Garvina? – upita zbunjeno Dţeni. - Ne, nego tog barona. Mog...Mog budu... Oh Boţe! Ne mogu to ni da izgovorim. - Samo na kratko. Pre nego što su mi prišli. Dok me Garvin predstavljao nisam ga gledala. Znaš da to ne bi bilo u redu. Ali ono što sam videla do tada je dovoljno da ti kaţem, da ne izgleda loše – nije smela da joj kaţe da nikada nije videla zgodnije, ali i hladnije lice. Njoj samoj izgledao je veoma opasno. - Šta to treba da znači? Da ima ruke i noge? – upita Izabela podrugljivo. - Ne, nego da nije zgodan kao tvoj brat, ali će moći da proĎe kao muţ jedne Meklijamove. Hajde ustaj! Pomoći ću ti da se obučeš. Garvin će se ljutiti ako nas dugo ne bude bilo, a nije u redu ni da baron dugo čeka. Misliš da nije nestrpljiv da vidi kakvu su mu sudbinu kraljevi namenili. Srećom, bar se on neće razočarati. - Kako to misliš on se neće razočarati? To znači da ja hoću. Joj Dţeni! Reci mi istinu. Da li toliko grozno izgleda? - Bela, dušo, znaš da je sve stvar ukusa. Ja ne znam da li će se on tebi dopasti jer si dosada odbila mnogo naočitih mladića – diplomatski je odgovorila. – MeĎutim, sigurna sam da on neće ostati imun na tvoju lepotu. Ne postoji niko ko jeste, pa ni jedan Englez ne moţe biti izuzetak. - Ne preteruj! – Izabela je pogleda strogo – Hajde, pomozi mi da se obučem. Vreme je da zakoračim u pakao.

Dok su zajedno nabirale suknju, Dţeni je pričala bez prestanka i stvarala još veću nervozu kod Izabele. Zato je na pitanje hoće li da joj uplete kosu samo kratko odmahnula rukom. - Šta misliš Dţeni, – upitala je iznenada – hoću li uspeti da se ne udam za barona, ako procenim da je previše ruţan i bahat? - Oh, Bela! Ne počinji ponovo. Znaš da ćeš morati da se udaš za njega, kako god. Mislim da ćete se venčati još danas. Čisto sumnjam da će Garvin dozvoliti da putuješ do Engleske sa njim, samo u svojstvu verenice. - Moram se izboriti da se ne udam danas Dţeni. Učini mi poslednji put i podrţi me, molim te. Ako se udam danas, on će... Znaš na šta mislim. - Ništa te ne razumem. Šta će on? - Traţiće da ispunim svoje bračne duţnosti čim odemo odavde. Ja to neću Dţeni. Moram da pronaĎem način da odloţim venčanje. Posle ću do Engleske već nešto smisliti – govorila je vatreno dok joj je lice plamtelo od stida. - Ne znam Bela – premišljala se Dţeni – Šta ćeš ako ti njega poţeliš dok ne stignete do Engleske? - Ha! To se sigurno neće desiti! Samo ti mene podrţi i ne opterećuj se glupostima. Na kraju, bolje mi je da me obesčasti sa mojim pristankom pre vančanja, nego da me uzme na silu zato što misli da ima pravo na to. Razumeš? - Da i sada, kada si mi lepo objasnila, slaţem se sa tobom. Ali ti savetujem da se ne nadaš previše u svoj plan. Znaš kako je Garvin tvrdoglav. - I ja sam. A mladoţenji će, verujem, biti svejedno – uhvatila je snahu ispod ruke i krenule su u prizemlje. III Doručak je bio skoro pri kraju, kada je Tomas uhvatio Edgarov i Gordonov zabezeknut pogled. Pošto je leĎima bio okrenut ulazu, mahinalno se okrenuo da vidi u šta gledaju. Na vratima dvorane stajala je Dţeni i pored nje prelepa

devojka koja mu je bila poznata, a znao je odakle. Iako je jutros video iz daljine i sa mokrom kosom, bio je siguran da je to ona. Brzo se okrenuo da svi ne primete kako zuri u nju. Garvin ih je pozvao i sačekao da se pribliţe, ne ustajući. Kada su prišle, osetio ju je tik iza svojih leĎa. Telo mu je reagovalo na njenu blizinu. Pomerio je stolicu, polako da je ne udari, i ustao. Sačekao je da Garvin učini isto, pre nego što se okrenuo. Pred njim je stajala najlepša ţena koju je ikad video. Čisto belo lice krasile su krupne modro zelene oči koje su gledale pravo u njegove. Pune usne i mali, pravilan nos upotpunjavali su sliku savršenog lica, a kao kruna bila je njena sjajna kosa boje starog brendija. Tako mu Boga, ostavila ga je bez daha. Drugi put od jutros, a dan je tek počeo. Izabela je znala da joj je glava podignuta naviše i da neprimereno zuri u muškarca pred sobom. Bio je malo viši od njenog brata, ali dovoljno da izgleda krupniji. Ten mu je bio bakarne boje, one koja se dobija jahanjem. Potpuni utisak davali su nos koji je imao nešto oštriju liniju i prelep oblik mesnatih usana. Primetila je mali oţiljak na desnoj strani gornje usne i od samog pogleda na njega, osetila neku čudnu slabost. Kosa, crna kao ugalj padala je u nemirnim pramenovima sve do kragne. Tonula je u dubinu njegovih tamnih očiju, toliko tamnih da se činilo da su crne. Čitavo telo odisalo mu je nekom nabijenom energijom koja je, kao bujica, pretila da poruši sve njene brane. Njegov izgled bio je, po njoj, oličenje sna svake ţene, ali ujedno i velika opasnost. Od samo jednog pogleda znala je da bi mogla da se zaljubi u njega, a da ni ne trepne. Primetivši zanos sa kojim su posmatrali jedno drugo, Garvin se blago nakašljao i tako prekinuo čaroliju. Izabela je brzo spustila glavu i pogledom potraţila neku zamišljenu tačku na zidu.

- Barone Pembruk, do sada ste zaključili da je ovo moja sestra, a čini se da i ona zna ko ste vi, pa smatram da nema potrebe za posebnim upoznavanjem. Tomas ipak nije mogao da odoli. Još jednom je pogledao Izabelu pravo u oči i lagano joj uzeo hladnu ručicu, pa spustio svoje tople usne na njenu nadlanicu. - Ledi Izabela, drago mi je što nisam uludo prevalio ovoliki put. Vaša lepota vredna je svake milje. - Izabela je promrmljala reči zahvalnosti, a pritom uopšte nije bila sigurna da li je ijedna reč izašla iz njenog grla. Iako je ovaj njegov gest okarakterisala kao najobičnije laskanje jednog Engleza, ipak je prijao njenoj ţenskoj sujeti. - Sedite moje dame – rekao je Garvin – Sad ću poslati po oca Sajmona. Barone, kada ste mislili da krenete? Nadam se da nećemo morati da poţurujemo sveštenika. Moţete krenuti i sutra, zar ne? Kod nas ste dobrodošli da prenoćite. - Ne bih da budem nezahvalan, ali mislio sam da poĎemo što pre. Ako ne zamerate, više bih voleo da se venčamo u Engleskoj. Ipak ćemo ţiveti tamo, a ovo su nestabilna vremena. - To ne dolazi u obzir. Moja sestra će ovu kuću napustiti samo kao udata ţena – zagrmeo je Garvin. - Ja se slaţem sa baronom – napokon se oglasila Izabela i svi su odjednom pogledali u nju. – Nemoj da se ljutiš Garvine, ali moţda je baron u pravu za ovo što kaţe. Šta ako neko posumnja u verodostojnost našeg braka. - Izabela, nemoj se meš... – počeo je Garvin, ali ga je ona prekinula. - To što se slaţem sa baronom ne znači da je njegovo mišljenje jedino zbog čega mislim da je bolje da se venčamo u Engleskoj. Neću da me venča ujak Sajmon. - Zašto pobogu? – upitao je Garvin sa čuĎenjem. - Imam svoje razloge – rekla je kratko.

- Koje ja ne mogu da uvaţim, ako ih ne znam – i dalje je bio uporan Garvin. - Neću širiti priču Garvine. Obećala sam ujaku da ću se udati za muškarca koga volim i da će nas on venčati. Pošto se ne udajem iz ljubavi, ne ţelim da me on venča. Razumeš? - Ne, ali pošto ste i ti i baron saglasni u tome da nećete danas da se venčate, ja vas neću prisiljavati na to. Baron Tomas je već dao reč da će se korektno ponašati prema tebi i nema razloga da mu ne verujem. Od tebe očekujem isto. Sve dok nosiš prezime Meklijam, ja odgovaram za tebe. Kada se venčate, muţ će preuzeti brigu o tebi. Na kraju, imamo i dva kralja koji će jednako voditi računa o svemu. Hajde sada doručkuj pa da krenete polako. - Hvala ti Garvine. Ti si najbolji brat na svetu – osmehnula se Izabela, srećna što je dobila bitku. Sa druge strane Tomas nije bio ni malo srećan što se nisu venčali odmah. Ni sam nije znao zašto mu je zasmetalo kada je čuo da Izabela ne ţeli da je venča otac Sajmon pošto ne voli onoga sa kim se venčava. Naravno da nije mogla da ga voli. Tek pre nekoliko minuta ga je prvi put videla. I zašto mu je uopšte to bilo vaţno? Zar nije ovamo došao sa sasvim drugačijim planom? Treba da se oţeni po nalogu kralja, vrati se kući i nastavi da ţivi kao i do sada. Iz misli ga je trgao Izabelin glas. - Koliko stvari mogu da ponesem? Trebalo bi da kaţem slugama šta da mi iznesu – upitala je blago. - Svakako ne moţete poneti ništa krupno. Toga ste verujem i sami svesni. Moţete spakovati četiri vreće pa da na svakog konja stavimo po jednu. - Znači pet vreća. I moj konj ide sa nama. - Vi ćete jahati sa mnom. Obećao sam vašem bratu da ću vas štititi, a to mogu samo ako smo u istom sedlu. Izabela se glasno nasmejla, ali kada je videla samo ozbiljna lica oko sebe brzo se sabrala.

- Verujem da su vaše namere dobre, ipak ja sam sposobna da zaštitim samu sebe. Čak i ako ti budete morali da me štitite od bilo koga ili čega, verujem da će vam biti mnogo lakše ako ste sami u sedlu. Mesečina ide sa nama ili ja ostajem ovde. Garvin je prebledeo zbog Izabelinog ispada. Nije očekivao da će odmah pokazati svoju eksplozivnost. - Izabela, smiri se! Ako baron kaţe da Mesečina ne ide, onda ne ide! A ti ćeš ići, taman te ja na leĎima nosio! Dţeni je uhvatila muţa za ruku pokušavajući da ga smiri. - Znaš koliko joj znači taj konj. Molim te dozvoli da ga povede – gledala ga je tako molećivo da je Garvin bio na mukama. Tomas je odlučio da se umeša i olakša mu. Cela ova situacija sa ţenama ga je izuzetno zabavljala. Verovao je da je Garvinu najmanji problem voditi bitke protiv neprijatelja. Ovo sa čim se suočavao u kući bile su rovovske borbe. Trebalo je pobediti sve ţene, a da pritom sve strane budu zadovoljne. - Ledi Izabela treba da povede konja – rekao je glasom tako autoritativnim da su svi odmah ućutali. - Nema potrebe da vodimo bilo kakvu raspravu oko toga. Ja moram da se vratim sa ţenom i ako je njen uslov da povede konja, onda u redu. Izabela ga je pogledala zahvalno, ali joj se već sledeća njegova izjava nije ni malo dopala. - Garvine, mislim da pre nego što krenemo treba da raščistimo još jednu stvar. Upravo sam shvatio da odlaganje venčanja ima jednu veliku manu. Izabela će vreme u putu do Engleske provesti sa mnom, ali ćete za nju biti odgovorni vi. Nadam se da razumete šta hoću da kaţem – zavernički se nasmejao. - Potpuno ste u pravu. Znači ostaje mi samo da vas pred svima ovlastim da, od ovog trenutka, preuzimate brigu o mojoj sestri, a vašoj budućoj ţeni. I,

iako sam mislio da ovo nikada neću reći, neka vam je Bog u pomoć – i on se nasmejao. Tog trenutka je znao da njegova sestra ide u prave ruke i bio veoma zahvalan Tomasu što mu nije pripisao kao slabost to što ga je sestra potpuno obrukala. Izabela je besno sevala očima na Tomasa. Kako mu je samo palo na pamet ono što je mislila da iskoristi svakog puta kada joj nešto ne bude po volji. Sada je uhvatio u zamku. Na njen bes odgovorio je širokim osmehom i, naravno, razbesneo je još više. Ipak je uspela da se suzdrţi i ne uvredi ga. Znala je da više ne sme da izaziva brata. Naći će već načina da se osveti Tomasu što je prozreo i sprečio njenu nameru. - Idite da se pripremite i recite slugama da iznesu vaše stvari. Uskoro ćemo krenuti. Čeka nas dug put Izabela – rekao je Tomas mirnim glasom i njoj nije preostalo ništa drugo nego da ga posluša. Bude li izazivala sudbinu i dalje, moţda će je naterati na venčanje. Kada je izašla iz dvorane, besno je zalupila vrata. Tako će im svima pokazati šta misli o svemu ovome. I onaj baron... Šta umišlja? Da je ušao u njenu glavu i da će moći da joj nareĎuje. Pokazaće mu brzo da nije u pravu. Tog trenutka je odlučila da mu zagorča put do Engleske. Malo mirnija i sa osvetničkim osmehom na licu, ušla je u svoju sobu i počela da se pakuje. Tomas je nekoliko trenutaka gledao u vrata koja je njegova buduća supruga zalupila. Kakve li ţene! Biće ovo pravi izazov za njega. Kada je i Dţeni izašla, izgovarajući se da treba da pomogne Izabeli, Tomas je naloţio svojim ljudima da odu i pripreme konje za put. Tako su on i Garvin ostali sami. - Sestra ti je, čini se, prilično teško podnela nareĎenje da se uda? – Tomas nije ni primetio da je prestao da persira Garvinu. - Iskreno, očekivao sam da će još burnije reagovati, iako je obećala da neće praviti scene – rekao je Garvin mirno. – Imam utisak da si joj se dopao i da je

to malo ublaţilo reakciju. Izabela je impulsivna, ali nije zlonamerna. Vremenom ćeš shvatiti koliko je osetljiva. - To si mi već jednom rekao i nije mi jasno šta si hteo da kaţeš. Nisam stekao utisak da je takva – namerno je prešao preko izjave da joj se dopada, a morao je priznati da mu je prijala. - Rekao si da to tebi nije vaţno ali meni, kao njenom bratu, jeste. Veoma je emotivna i osetljiva je po tom pitanju. Kada nekog voli u stanju je da skoči u vatru za njega. Ako budeš dobro postupao sa njom imaćeš odanu suprugu, ako ne, stvaraće ti probleme. - Ne brinem ja za to. Nisam do sada bio u prilici da razmišljam o odnosu sa ţenom, ali sam dokazao da mogu da upravljam velikom vojskom. Ne moţe ni ovde biti mnogo drugačije. - Tako sam i ja mislio – osmehnu se Garvin. – Na kraju sam izgubio. Mislim da je to jedina bitka iz koje sam izašao poraţen i nije mi ţao. Pomirio sam se sa tim da vojnik mogu biti van ovih zidina, a da sam ovde samo brat, muţ i otac. Ti sada sigurno ne znaš o čemu pričam i moţda to smatraš slabošću, ali iskreno, mene za to nije briga. Ja sam svoj mir pronašao. - Hrabar si čovek Garvine Meklijame. Tvoja veličina se ogleda u tome što si sposoban da priznaš svoje slabosti. Imaš moju reč da ih ja nikada neću zloupotrebiti, ma šta se u budućnosti desilo. - I ti si dobar čovek. Reč ne moram da ti dajem jer si sada deo porodice. Neprijatelj ti mogu biti samo ako mi povrediš sestru. - Potrudiću se da do toga ne doĎe. Imam utisak da bi bio duplo suroviji nego kada se boriš za kralja i drţavu. To stvarno ne bih voleo da iskusim, iako ne mislim da sam slabiji od tebe. - U tom slučaju smo i pored krhkog saveza naših drţava ostvarili trajno prijateljstvo. IV

Sunce je bilo na zalasku kada je Tomas odlučio da se ulogore. Čitavog dana su jahali bez zaustavljanja i već mu je bilo ţao Izabele. Iako se nije bunila, znao je da ţena ne moţe da izdrţi takav tempo. Poterao je konja i sustigao je. Pošto se nije okrenula kada je shvatila da ide uporedo sa njom, nije mogao da odoli da je malo zadirkuje. - Hoćeš li moći da izdrţiš ovaj tempo do ujutru? Izabela ga je pogledala u čudu, ali se brzo sabrala. Da li on to misli da ih poubija?! Iako je bila veoma iskusna u jahanju, jednostavno nije imala prilike da tako dugo putuje. Još u sedlu. Ipak je odlučila da mu ne pokaţe na kakve će je muke staviti ako budu, još samo malo, nastavili ovako. - Naravno da ću moći. Zar si uopšte i pomislio da se zaustavimo? – rekla je podrugljivo i uperila pogled u daljinu. - Smeo bih da se opkladim da bi to zaista i izdrţala, ali nećemo imati priliku da proverimo. Na prvom zgodnom terenu se zaustavljamo. Čini mi se da u blizini ima rečica. Prijaće nam voda, zar ne? - Kako ti kaţeš – rekla je ravnodušno i dalje gledajući ispred sebe. - Nije moguće da nemaš mišljenje o mom predlogu. Da li bi se više obradovala jezeru Izabela? – rekao je mekim glasom. Ona blago odskoči u sedlu. Otkud ovakvo pitanje? Nije moguće da ju je video jutros. Ustvari, moguće da je video, ali kako je prepoznao? Ona polako okrenu glavu. Čekao je da ga pogleda. Ona oseti kako joj reči umiru na usnama. Njegov pogled vruć, kao uţareni ugalj, plašio ju je. Lice mu je bilo ozbiljno. Izabela oseti nelagodu, ni sama ne znajući zašto. Nikada do tada nije se osećala tako ranjivo. Osećala je da joj obrazi postaju sve topliji i znala je da je pocrvenela. - Ne volim vodu – reče i brzo skrenu pogled – Svejedno je da li ćemo se zaustaviti i gde će to biti. - Nisi nešto pričljiva. Od jutros jedva da smo razmenili nekoliko rečenica.

- Ne poznajemo se barone. Ni ti se nisi trudio da započneš razgovor. - Trebalo bi da me zoveš imenom Izabela. Bar kada smo sami nema potrebe za formalnostima. U pravu si, ne poznajemo se i moraćemo da poradimo na upoznavanju i zbliţavanju čim sjašemo. - Ja nisam predloţila ni upoznavanje ni zbliţavanje. Dovoljno je što ćemo morati da se venčamo. - Misliš? – reče Tomas dok mu se osmeh širio. – Videćemo da li je to dovoljno – u glasu mu se osećalo neizgovoreno obećanje. Zatim podbode konja i ode napred do Alberta i Gordona. Nedugo zatim zaustavili su se na maloj čistini, pored reke. Baš kao što je Tomas i najavio. Izabela se svim silama potrudila da ostane na nogama kad sjaše. Boleo ju je svaki delić tela. Odbila je Tomasovu ruku i polako sišla sa kobile. Kolena su joj klecnula i sigurno bi pala da je Tomas nije uhvatio oko struka i čvrsto je privukao. Tako oslonjena na njegovo telo nije mogla da razazna da li je slabost potrajala zbog njegove blizine. Kako god, prijalo joj je njegovo čvrsto telo i prirodni muški miris. Zatvorila je oči na trenutak i bujna mašta je odmah naterala da zamisli kako bi bilo da je privuče još bliţe. A moţda i poljubi. Odmah je oterala grešne misli i brzo se otrgla od njega. Dostojanstveno, koliko je mogla u tom trenutku, odšetala je do šumarka gde se nalazio potok. Trebala joj je voda da rashladi zaţarene obraze. Tomas je nepomično stajao na istom mestu i gledao je kako odlazi. Iako je bio siguran da je sve boli, ipak je imala drţanje kraljice. Da je ostala uz njega još samo minut duţe, sigurno bi je poljubio. Poţeleo je još jutros dok nije znao da je to njegova buduća nevesta, a sada kad je znao, ţeleo ju je još više. Nije baš morao da odlaţe venčanje. Trebao je prihvatiti uslov njenog brata. Sada bi imao zakonsko pravo da joj se pribliţi. Ovako mu nije preostajalo

ništa drugo nego da čeka. Još četiri dana, koliko im je trebalo da stignu na njegovo imanje, učiniše mu se kao večnost. Izabela je isprva pomislila da se samo malo umije, meĎutim voda je bila toliko primamljiva da nije mogla da joj odoli. Vratila se do mesta gde su Tomasovi ljudi već podizali logor, uzela čiste stvari, sapun i svoj pled. Kada je ponovo krenula nazad, ka potoku, zaustavi je njegov glas. - Voda je prilično hladna i brza. Ne volim što ideš sama. - Neće mi se desiti ništa loše, a ne planiram da pobegnem, ako te to moţda brine. To je samo voda, barone. - Tomase – ispravio je on – Za nekoga ko ne voli vodu, previše si opuštena. Nećeš ulaziti u potok, zar ne? Upravo to je imala na umu. Da ode uzvodno, do malog vodopada, i okupa se. A onda se setila malopreĎašnje priče o jezeru i ponovo pocrvenela. Ovog puta će na sebi zadrţati košuljicu. - Neću ulaziti u vodu više nego što bude potrebno – smatrajući da mu je dala umirujući odgovor okrenula se i nastavila put. Već posle nekoliko minuta, jaki slapovi vode spuštali su joj se na glavu. Brzo je oprala kosu i dobro istrljala telo, koliko je mogla od košuljice i poţurila iz vode. Nije ţelela da je iko zatekne kako se kupa. Samo tako će moći da ubedi Tomasa da jutros na jezeru nije video nju. Naravno, ako to bude ponovo spomenuo. Dohvatila je platno sa gomilice i sagla se da ocedi kosu kada je ugledala čizme ispred sebe. Podigla je glavu, ali je unapred znala ko je ispred nje. - Zašto si krenuo za mnom? Zar stvarno misliš da mogu da uradim bilo šta što ti nije po volji? - Ne, ne mislim – rekao je zureći u nju. Tanka košuljica prijanjala joj je uz telo i ocrtavala prelepe obline. Kako je ţeleo da je dodirne! Lomila ga je ţelja.

Izabela je pocrvenela kao da je naga. Njegov pogled izazivao je u njenom telu nepoznatu vrućinu sa kojom nije umela da se bori. Osećala se zarobljenom u sopstvenoj koţi. - Pusti me – naglo je rekla i pomerila se korak unazad, a onda je shvatila da je on uopšte ne drţi. - Hoću, ali pre toga moram da te uhvatim – koraknuo je ka njoj i brzo je privukao u zagrljaj, a onda spustio usne na njene. Bile su meke i sočne. Polako ih je ljubio, čekajući da se razdvoje. Kada se ni posle nekoliko trenutaka to nije dogodilo, pogledao je. Oči su joj bile zatvorene i stajala je mirno, ne pruţajući otpor, ali nije znala šta treba da radi. Osmeh mu je preleteo preko usana, a onda je skoro neţno rekao: – Otvori usta Izabela. Hoću da ti pokaţem kako izgleda pravi poljubac. Izabela je bila kao hipnotisana. Potpuno savladana nepoznatim osećajem mogla je samo da se prepusti omamljujućem glasu i izvršava ono što joj kaţe. Kada je lagano otvorila usta, on joj oliza svaku usnu, a potom uroni jezikom u njena usta. Poljubac je sada bio vreo i vlaţan. Osećala je njegov ukus i znala da i on oseća njen. Jezikom je divlje kruţio po njenim ustima i ona shvati da bi trebalo da mu uzvrati na isti način. To je bio jedan od načina spajanja muškarca i ţene i veoma joj se dopao. Postala je smelija i uzvraćala mu vatreno. Dah joj je bio isprekidan. Grudi su joj se ubrzano podizale i spuštale. Prsa su mu bila priljubljena uz njene dojke i on napravi razmak tek toliko da rukom posegne za ukrućenim vrhom. Kada je preko tanke tkanine palcem i kaţiprstom polako uvrnuo osetljivi pupoljak, ona zastenja od slatkog osećanja koje joj se spusti u dno stomaka. Taj zvuk koji je ispustila, potpuno raspali Tomasa i on je slobodnom rukom sasvim prilepi uz sebe i produbi poljubac toliko da je postao divlji. Uzvraćala mu je jednakom ţestinom, potpuno nesvesna gde se nalaze.

Tomas je poslednjim delićem svesti razabrao u kakvoj se situaciji nalaze. Telo ga je bolelo od ţelje za njom i znao je da će uskoro preći tačku sa koje nema nazad. Naglo je odvojio od sebe. Kada je ugledao njen, od strasti, zamućen pogled, brzo je okrenuo glavu. Nastavi li tako da ga gleda, tako mu Boga, uzeće je odmah. - Vrati se u logor. Dolazim brzo – rekao je i počeo da skida odeću sa sebe. Izabela se brzo ogrnula pledom, pokupila stvari i potrčala preko suvih grančica. Telo joj je drhtalo kao u groznici. Osećala se poniţeno. Zar je moguće da mu se toliko nije dopala kada je odgurnuo od sebe. A njoj se, glupači, učinilo da mu se sviĎa, baš kao i njoj. Obrisala je suze pre nego što je stigla do Alberta, Gordona i Edgara. Već je primetila kako se drţe po strani i razgovaraju sa njom samo kada je neophodno. Nije ţelela da vide njene suze. Nije se iznenadila kada je videla kako vredno rade. Albert i Gordon su pravili improvizovani šator od koţe i granja dok je Edgar pripremao hranu. Konji su već bili zbrinuti i mirno su pasli. Povukla se iza jednog drveta i skinula sa sebe mokru košuljicu, a onda obukla suknju i tuniku. Poţurila je do Edgara i ponudila mu svoju pomoć. - Nema potrebe da se zamarate, ledi. Mi smo navikli na stalna putovanja – rekao je kratko bez ţelje za daljim razgovorom. - Znam da ne moram, ali htela bih da pomognem. Osećam se prilično beskorisno. - Dovoljno je što nas niste usporavali danas, ledi. To je vaš najveći doprinos. Bitno je da do sutra uveče stignemo na teritoriju Engleske. Posle će biti mnogo lakše. Ovako nismo bezbedni. - Ja nemam taj osećaj. Verovatno ću se tek od sutra osećati tako kao vi sada – rekla je zamišljeno.

- Izvinite, nisam ţeleo da vas rastuţim, ledi. Nema potrebe da se se osećate nesigurnom u našoj zemlji. Baron će vas štititi. Niko neće ni pomisliti da vas kinji zato što niste engleskinja. - Ne verujem da će me iko kinjiti Edgare, ali će svima smetati moje poreklo. Evo na primer vama. Iako lepo razgovarate samnom, ipak vam smeta. Primetila sam da me i vi, Albert i Gordon izbegavate. - Ledi, otkud vam to? Ne znam kako je kod vas, ali kod nas vazali ne posvećuju paţnju izabranici svog gospodara. Poštovanje da, paţnju ne. Baron bi mogao pogrešno da protumači našu naklonost, razumete? Nije razumela veći deo onoga što joj je rekao. Kakvu naklonost? - U redu, kako vi kaţete – ipak je rekla. Utom su im se pridruţili Albert i Gordon, ali niko nije ni pipnuo hranu. Očigledno je da su čekali Tomasa. A njega nije bilo. Izabela nije smela da izrazi zabrinutost, ali činilo joj se da je neobično dugo odsutan. Kako se niko od njegovih ljudi nije uzbuĎivao, pretpostavila je da ni ona nema razloga za brigu. Zato je započela razgovor u koji su se za kratko vreme uključila sva tri muškarca. Pričala im je dogodavštine iz lova i to uglavnom one smešne. Sunce je sasvim zašlo i Tomas je u polumraku posmatrao svoju buduću ţenu kako opušteno razgovara sa njegovim ljudima. Nije mogao da je krivi što je proveo više od pola sata u ledenoj vodi. Ona je bila neiskusna i nije mogla da zna dokle sme da ide. On je bio taj koji nije mogao da stane na vreme. Nikada do sada mu se nije dogodilo da tako izgubi kontrolu nad sobom. Potpuno ga je opčinila. I sada je osećao ukus njenih mekanih usana. Što je najgore i njegove ljude je začarala. Činilo se da im je zabavno i da bi im se moglo prikrasti stotinu vojnika, a da oni nijednog ne bi primetili. To je izazvalo bes u njemu. Nečujno im se pribliţio i baš u trenutku kada su se svi nasmejali prekinuo zabavu.

- Vidim da vas ledi Izabela neizmerno zabavlja, a niste ni svesni da ste ugrozili i njenu i svoju bezbezdnost. Na zvuk njegovog glasa sva tri vojnika su skočila kao opareni. - Ledi se poţalila da joj nedostaje razgovor, barone. Ja sam kriv. Hteo sam da joj prekratim vreme dok se ne vratite. Albert i Gordon su došli zbog večere – izdeklamovao je Edgar. - Ni on nije kriv. Ja sam započela priču. Iako me Edgar upozorio da nismo bezbedni sve dok ne stignemo na tlo Engleske, ja sam se oglušila o njegovo upozorenje. Valjda zato što sam u svojoj zemlji pa mi je teško pojmljivo da se neko ne oseća bezbedno. Ako neko treba da bude kaţnjen onda sam to ja, barone. Tvoji ljudi nisu krivi. - Hajde da večeramo. Posle ću se baviti svima vama – rekao je odsutno. Jeli su u potpunoj tišini. Izabela se nije usuĎivala da pogleda ni u jednog muškarca. Bila je svesna da je napravila grešku. Iz ţelje da zaboravi ono što je doţivela sa Tomasom, napravila je pometnju i problem njegovim ljudima. Jedva da je nešto pojela, kada je odlučila da se povuče. - Ja bih da spavam. Moţeš li da mi kaţeš gde mogu da legnem? – upitala je i dalje ga negledajući. - Koga pitaš Izabela? – rekao je oštro Tomas. - Tebe. - Onda gledaj u mene kada postavljaš pitanje. Bilo joj je veoma neprijatno. Sreća da je bio sumrak pa nije mogao da vidi kako joj obrazi plamte. Podigla je pogled i ponovo upitala: - Gde mogu da legnem? Hoću da spavam. - Šator je spreman. Moţeš se odmah povući – gledao je pravo u oči. - Hvala. Laku noć – ustala je, uzela svoje stvari i otrčala do zaklona. Šteta što nije imalo vrata jer je imala utisak da će čuti njene jecaje. Šta se to, doĎavola, dešavalo sa njom? Od osvetnice se pretvorila u plačljivicu. Nije

mogla da prepozna samu sebe. Pokušala je razloţno da razmisli o svemu. Sela je na koţnu prostirku i izvadila četku za kosu. U svom meteţu zaboravila je da se očešlja. Polako je raščešljavala pramenove. To je uvek smirivalo. Morala je da bude potpuno iskrena prema sebi. Nenadano i jako joj se dopao Tomas Pembruk. A ona je imala u planu da im brak učini nemogućim. Šta će sada da radi? Nije mogla da sprovede zamisao a da ne povredi i samu sebe. Iako o Tomasu nije znala ništa iz njega je isijavala neka jaka energija koja je privlačila. Ponovo se setila poljupca i nesvesno prešla prstima preko usana. Pitala se da li je znao da je niko pre nije poljubio. Da jeste, ne bi je onako odgurnuo. Dţeni joj je rekla da su poljupci prijatni, ali ona sama ih je ocenila kao fantastične.Tomas je itekako znao da se ljubi. Ona nije i zato mu se nije svidelo. Odlučila je da će mu ujutru reći da nema nikakvog iskustva i da, ako ţeli ponovo da je poljubi, mora da joj pokaţe kako se to radi. Malopre je bila ubeĎena da je shvatila, ali izgleda da se prevarila. Kada je začula šum pored sebe, naglo se trgnula i četka joj se umrsi u kosi. - Tomas! - Šta? – ona pokuša da ga pogleda u oči. - Zovem se Tomas i očekujem da mi se tako obraćaš – spustio se pored nje na prostirku i pomogao joj da izvuče četku iz kose, a onda uzeo jedan pramen u ruku i nastavio lagano da ga češlja. - U redu je... Tomase. Razumela sam. Sada mi daj četku jer mogu sama da se očešljam. Ti moţeš da ideš na spavanje. On se nasmeja iz sveg glasa, prebaci joj napred pramen sa kojim je završio i uze sledeći. - Gde bih ja to, po tebi, trebao da spavam? Nisi valjda pomislila da je ovoliki šator samo za tebe? – pomilovao joj je vrat nadlanicom.

- Ali mi ne moţemo da spavamo zajedno. Nismo venčani Tomase – uzdahnu ona. – U redu. Ti spavaj u šatoru, a ja ću se snaći napolju – Krenula je da ustane, ali je čvrsta ruka zadrţa na mestu. - Da nisi ni pokušla da izaĎeš odavde – rekao je grubo. – Iako nismo venčani, ti si moja i spavaćeš onde gde ja kaţem. - Šta će pomisliti tvoji ljudi? – pokuša da probudi trunčicu nelagode u njemu. - Sigurno ne to da bi trebalo da spavaš dalje od mene. Šta misliš, zašto su napravili ovoliki šator? Kada sam u pohodima, ja spavam isto kao i oni. - Ujutru neću smeti da pogledam nikoga od njih – ponovo je uzdahnula. - Ti ni ne treba da gledaš bilo koga od njih. Ja sam taj u koga treba da gledaš – rekao je posesivnim glasom i prebacio očešljani pramen napred, ogolivši joj vrat. Opčinjavala ga je belina njene koţe. Sagao se malo i spustio vreli poljubac na ţilu koja je pulsirala i odavala da nije toliko mirna kao što izgleda. Izabelu su njegov vreli dah i mekane usne dovodili do ushićenja koje nije umela da objasni. Osećala je toplotu u svakom damaru. Nije to bila toplota koja je trebalo da je greje, već da se nekako oslobodi iz nje. Poţali što nije sa Dţeni malo više pričala o tome. Što su se njegove usne spuštale niţe, ka ramenima, intenzitet vreline se pojačavao. Ispustila je tihi zvuk za koji ni sama nije mogla da proceni na šta liči. Na njeno glasno stenjanje Tomas je reagovao munjevito. Obuhvatio je rukama i potraţio njene oble dojke. Iako je tek pre kratkog vremena jedva povratio kontrolu nad sobom, ponovo nije mogao da se zaustavi. Ova ţena ga je nenormalno privlačila. Okrenuo joj je lice i poljubio je neobuzdano. Razvojila je usne i odmah mu uzvratila. Nekoliko sekundi kasnije, odgurnula ga je od sebe. Tako snaţno da je pomislio da će ga prevrnuti.

- Zašto si to uradila? Nisam stekao utisak da ti se ovo ne dopada – upitao je pomalo grubo, a u sebi je bio zahvalan na njenoj prisebnosti. - Dobro si zaključio, dopada mi se! Ali ti si taj kome se ne dopada! Ne mogu da dozvolim da me ponovo odgurneš kao gore, kod vodopada. Istina, nisam se pre ljubila, ali ti bi trebalo da me naučiš, a ne da me guraš od sebe! – zvučala je veoma ljutito i uvreĎeno. Tomas je morao da se nasmeje. Taj smeh je prikrio jako uzbuĎenje koje ga je obuzelo od njenog priznanja da joj se sviĎaju njegovi poljupci. - Ludice jedna, – ponovo je privukao sebi – to što sam se odvojio od tebe ne znači da ne umeš da se ljubiš. Bilo mi je odmah jasno da se nisi pre ljubila, ali si brzo savladala tehniku. Nekim ţenama treba mnogo više vremena. To što sam se odmakao je samo za tvoje dobro. Ţelim da imaš prvu bračnu noć u krevetu. Da nismo stali, ne znam da li bih mogao da se savladam. Ţelim te Izabela, ali ja nisam sebični gad kome je stalo samo do sopstvenog zadovoljstva. Ţelim da i ti mene ţeliš i da me, u zanosu strasti, moliš da te uzmem. - To znači da se ne smemo više ljubiti dok se ne venčamo – rekla je razočarano i on se ponovo nasmejao. - Ne, ne znači da ne smemo da se ljubimo. Čak mislim da je poţeljno. Samo moramo biti oprezni koliko daleko idemo. - Onda moţemo da se poljubimo sada. Za laku noć – rekla je stidljivo i prinela svoje slatke usnice njegovim. Tomas je nekoliko trenutaka samo ispitivao njihovu mekoću, a onda uronio u njena slasna usta. Uzvratila mu je još vatrenije nego malopre, verovatno osloboĎena straha da to ne čini na pravi način. Prebacila je ruke preko njegovih ramena i zabila mu prste u lopatice. Osećala je njegovu snagu pod prstima i to je uzbuĎivalo.

Tomas je polegao na prostirku i nadvio se na njom, ne prestajući da je ljubi. Ponovo je posegnuo za njenim dojkama. Bile su čvrste, sa krutim vrhovima i bacale su ga u potpuni zanos. Poigravao se sa njima neţno i znao da joj se to sviĎa jer joj se telo pod njim uvijalo i pozivalo ga da ne prestaje. Spustio je ruku niţe i preko tanke tkanine napipao rebarne lukove, a zatim i čvrsti ravni stomak. Kada je otišao još niţe do njenih kukova i zadnjice, ponovo je zastenjala. - Da stanem sada? – upitao je promuklo. - Ne još – rekla je tiho. Znala je da se ponaša kao bludnica, ali ono što joj je radio bilo je tako lepo. Ţelela je da još malo traje. Ohrabren njenim uzbuĎenjem, povukao joj je spavaćicu na gore i spustio vreo dlan na golo bedro. U glavi mu se pomutilo od njene glatke, mekane koţe. Milovao je kruţnim pokretima i polako pomerao ruku ka unutrašnjoj strani. Kada je stigao do svilenkastog središta, oteo mu se nekontrolisani uzdah. Bila je tako vrela i vlaţna. Razdvojio je prstima mekanu brazdu i napipao neţni pupoljak. Sada je stenjala toliko glasno da je morao odmah da joj začepi usta poljupcem. Kukovi su joj se izvijali i pozivali ga. Znao je da su došli do kritične tačke, ali mu jak nagon muţjaka nije dozvoljavao da prestane. Ţeleo je da joj pokaţe slatko zadovoljstvo vrhunca. Polako je ušao prstom u nju. Klizio je napred–nazad kroz usko vlaţno središte njenog bića. Drugom rukom joj je masirao donji deo stomaka, pojačavajući intenzitet uţitka. Poslednja jasna misao u Izabelinoj glavi bila je da on moţda neće moći da se zaustavi. Onda je zapala u blaţenu izmaglicu i više ništa nije bilo vaţno osim onog što su joj njegove ruke radile. Trudila se da obuzda glasne zvuke koje je ispuštala iz grla kada god bi joj oslobodio usne. Podsticala ga je kukovima da je spremna i da moţe da je uzme. Nagomilana vrućina u telu

dostigla je maksimum i prerasla u groznicu. Osećala je da je to trenutak osloboĎenja i prepustila mu se. Nakon nekoliko minuta, kada joj je disanje ponovo postalo ravnomerno, osećala se malaksalo. I zadovoljno. Polako je otvorila oči i pogledala Tomasa. Bio je bled i na čelu su mu bile krupne graške znoja. Nekako je osećala da mu je ovo bilo naporno i da je sebi uskratio zadovoljstvo. Bio je to veoma nesebičan čin i Izabeli se činilo da mora da mu uzvrati istom merom. - Ovo je bilo boţanstveno. Hoće li uvek biti ovako? – upitala je tiho i spustila usne na njegov vrat. - Čim se rešimo tvoje nevinosti hoće. Taj deo će biti malo bolan. - Da li zbog toga nisi sada...mislim... meni je bilo tako lepo, a ti... – reči su joj zastajale u grlu. - Ne brini zbog toga. Sada ću da odem u hladnu vodu i sve će biti u redu. - Mogu da podnesem malo bola. Trebao si... - Ne! Ţelim da to uradimo daleko od bilo čijih očiju i ušiju. Hoću da nesputano uţivamo. Posle toga će ti trebati odmor, a to u ovom trenutku ne mogu da ti pruţim. Ujutru rano moramo da nastavimo put. - Mogu li onda i ja tebe da zadovoljim rukama? – upitala je hrabro. Tomas je bio zaprepašćen njenim pitanjem i bol u preponama mu se još više pojačao. - Ne moraš to da radiš. Rekao sam da ću... Prekinula mu je tok misli kada je svoj maleni dlan stavima preko njegove čvrste muškosti. Pomerala je polako gore dole. - Moraš da mi kaţeš šta treba da radim – prodahtala mu je tik uz uvo. Tomas je pomislio da će trenutno doţiveti vrhunac. Sklonio joj je ruku i svukao se, a potom je ponovo vratio i, ne sklanjajući svoju šaku sa njene, ponavljao ritmične pokrete koji su mu maglili um. Izabela je neverovatno brzo učila i uskoro joj je prepustio da ga sama povede niz slatku bujicu uţitka.

Usnama mu je kruţila po prsima, grickajući mu koţu povremeno. Slobodnom rukom ga je stezala za bokove- Glasno je zastenjao i izgovorio njeno ime. Sačekala je da mu se malo umiri dah, a onda ga poljubila strasno. - Kralj mi je učinio uslugu kada mi je odabrao ţenu. Čim stignemo kući zahvaliću mu – još jednom je poljubio i povukao je da ustane. Otišli su do potoka i osveţili se. Nakon toga zaspali su pripijeni jedno uz drugo, kao da im je baš tu mesto. V Dan je odmicao sporo. Što su se više spuštali na jug, bilo je toplije, ali i vlaţnije. Kiša je rominjala i zbog klizavog terena kretali su se sporije. Izabela je bila u oblacima čitavog dana. Nije pričala ni sa kim. Jutros je Tomas probudio vrelim poljupcem i obećao da će večeras ponoviti isto što i sinoć. Pokušavala je da u sebi pronaĎe malo griţe savesti zbog razuzdanog ponašanja prethodne večeri, ali nije uspevala. Nekako joj se činilo da je to ispravno. Znala je dobro da je njen brat uvek ujutru bio pristupačniji za ono što je Dţeni traţila od njega, a on tvrdoglavo odbijao. Dţeni je preko noći uvek uspevala da ga smekša i sada joj je bilo jasno kako. Nadala se da će i ona uspeti isto sa Tomasom. Samo da mu ne dosadi. Pitala se da li je imao neku ljubavnicu koja ga je čekala? Da li će nastaviti da je viĎa? Biće joj teško da to podnese. Tomas je gledao u Izabelina prava leĎa. Blagi osmeh prošao mu je licem svaki put kada je pomislio na prethodno veče. Kako je samo bila strasna. I nije to skrivala. Pokušao je da je uporedi sa svojim dosadašnjim ljubavnicama, ali je shvatio da je to nemoguće. Ona je imala nekoliko stepeni vreliju krv i potpuno drugačiji temperament. Pored toga, bilo joj je vaţno da i on bude zadovoljen, što mu se veoma dopadalo. Mala, slatka Izabela bila je pravo osveţenje u njegovom ţivotu. Ionako se već svega zasitio. Navešće je

da ga zavoli i postane potpuno zavisna od njega. To će ga učiniti srećnim. Znao je da će joj trebati vremena da se uklopi u društvo. Bila je potpuno drugačije vaspitana u odnosu na Engleske dame. Kada je kiša postala toliko jaka da su bili potpuno mokri, Tomas odluči da stanu. Njemu, a ni njegovim ljudima, to nije smetalo, ali morao je zbog Izabele. Iako je imala gorštačko poreklo, činilo mu se da je krhka. Nije ţeleo da se razboli. Ako budu imali sreće i kiša brzo stane, uspeće da nadoknade vreme i do noći uĎu u Englesku. Izabrao je da se zaustave kod velike stene ispod koje se nalazio zaklonjen prostor. Nešto nalik maloj pećini. Tu su mogli i vatru da upale. Okolo je bila gusta šuma i nije bilo bojazni da će ih neko primetiti. Ako su Tomasovi ljudi bili iznenaĎeni što se zaustavljaju, ničim to nisu pokazali. Na njegov znak, brzo su se rasporedili u poslovima. Izabela je sjahala i tek kada je video da joj je odeća potpuno mokra, znao je da je doneo pravu odluku. - Upalićemo vatru. Treba da se osušiš – rekao je blago. - I vi ste mokri. Nisi morao samo zbog mene da se zaustavljaš. Ipak, hvala ti. Mogu li da se povučem u šumu da promenim odelo? - Poći ću sa tobom. - Nemoj, – rekla je brzo – Povešću Mesečinu. Ona će mi biti zaklon, a i neću morati da skidam vreću sa sedla. Biću brza. Video je da joj je neprijatno pa nije insistirao. Uostalom, već se uverio da nije kao ostale dame kojima treba čitava večnost da promene garderobu. Njoj je ţivot u divljini bio dobro poznat. - U redu. Nemoj se puno udaljavati. Upalićemo vatru da se malo ugrejemo i nešto pojedemo, pa moramo dalje. - Znam. Edgar mi je juče rekao da moramo večeras preći granicu.

Izabela se povukla u gustu, zelenu šumu. Iako je sve bilo vlaţno, kiša nije direktno prodirala. Smestila je Mesečinu pored velikog grma, omogućivši joj da malo pase dok se ona presvuče. Izvukla je iz jedne vreće platneni ubrus i obrisala potuno mokro telo. Dok je pretraţivala stvari razmišljajući koja je suknja najtoplija, začula je neobičan šušanj. Umirila je konja i preko velikog tela pogled usmerila u pravcu odakle je zvuk dolazio. Učinilo joj se da je videla blagi odsjaj vojničke ţičane tunike i to na uzvisini iznad stene. One ispod koje su se malo pre smestili. Osećanje da je opasnost blizu obuzelo je čitavu. Znala je da će Tomasu i njegovim ljudima biti teško da čuju napadača ili više njih. Izvukla je luk i strelu, skrivene ispod vreće i posegla za malim bodeţom, koji je sakrila u sedlu. Hvala Bogu da ih je ponela bez ičijeg znanja. Umirila se sasvim čekajući. Tako je radila kada je sa braćom odlazila u lov. Znala je da ne sme ničim pokazati da je tu. Samo se molila da je Mesečina ne oda. Zato je umirujuće prelazila rukom preko njenog velikog tela. Ono što se desilo u narednim minutima, bilo je kao u ruţnom snu. Kada je Albert izašao ispod stene i uputio se ka konjima, petorica napadača su skočila sa stene pravo na njega. Od gustog drveća nije mogla jasno da vidi šta se dešava. Sve je ličilo na zaglušujući meteţ. Čula je zvuk mačeva i ponadala se da su Tomas i ostali bili dovoljno blizu svog oruţja. Spustila se na mekano lišće i otpuzala do ruba šume. Ugledala je Tomasa, Gordona i Edgara kako se bore sa četiri razbojnika. Albert je nepomično leţao na zemlji, ali je instiktivno osetila da je ţiv, jer je jedan napadač zamahnuo mačem. Verovatno je ţeleo da ga dokrajči. Zategla je luk u deliću sekunde i naciljala pravo u vrat. U sledećem trenutku videla je kako prvo pada mač, a potom i onaj ko ga je drţao. Dok još niko nije postao svestan odakle strele dolaze, uspela je da odapne još dve i pogodi još jednog razbojnika u nogu. Sada je borba bila ravnopravna, ali se Albert

nalazio u njenom središtu. Morala je da ga zaštiti od mogućeg novog napada. Odapela je još jednu strelu koja se zarila u ruku čoveka sa kojim se Tomas borio i znala je da će mu sada biti lakše da ga savlada a onda će moći da joj pomogne da odvuku Alberta. Tomas je u čudu gledao strele koje su se, jedna za drugom, zarivale u razbojnike i tek kada je video Izabelu kako se, sa lukom u ruci, baca preko Alberta postao svestan odakle dolaze. Postao je svestan da bi bez njenog mešanja Albert bio mrtav, ali nije smela da se izlaţe opasnosti i uskoči u središte borbe. Brzo je savladao protivnika, već oslabljenog strelom. Videvši kako se preostala dvojica povlače ka uzvišenju, gde su im verovatno ostali konji, znao je da je borba gotova. Povukao je neţno od Alberta i u njenim zelenim očima ugledao šok. - PovreĎen je Tomase. Moramo mu odmah pomoći. Rana je izgleda na leĎima. Moţeš li... - zajecala je u pola rečenice. Tomas je bez reči povukao u zagrljaj. - U redu je malena. Sve će biti dobro. Ti drhtiš. Pre svega moraš obući suvu odeću. Ne ţeliš valjda da se razboliš? Moţeš li sama ili da idem sa tobom? Izabela se pitala kako moţe da bude miran u ovakvoj sitaciji. Umalo nisu svi izginuli. A onda se setila da je on do sada sigurno imao na stotine ovakvih borbi. I ko zna koliko je puta i sam bio ranjen. - Mogu sama. Ti pokušaj da ga okreneš i vidiš kakva je rana dok se ja ne vratim. Poneću sve što je potrebno kako bismo ga previli i ušili ako treba. Kada se okrenula, Tomas nije znao da li da se ljuti ili da oseća ponos. Bilo je jasno da bi se bez njene pomoći mnogo teţe izborili sa protivnicima i da je Albertu spasila ţivot, ali to saznanje bilo je bledo u odnosu na bes koji je osetio prema sebi. Uljuljkan mislima o svojoj budućoj ţeni, dopustio je da im ţivoti budu ugroţeni. Sa gnušanjem je shvatio kako je olako pomislio da je

mesto gde se zaustavljaju bezbedno. Do pre nekoliko dana bio je neustrašivi ratnik, a sada se, pod uticajem ţene, pretvorio u najobičnijeg šmokljana. Stisnute vilice je pogledao Alberta i videvši kako mu se mišići na licu grče od bola, polako ga okrenuo. Rana na leĎima bila je duboka i obilno krvarila. Pošto su sklonili tela ubijenih razbojnika, Edgar i Gordon su pritrčali da mu pomognu i polako su ga odvukli ispod stene. Paţljivo su mu skinuli tuniku i okrenuli ga na stomak. Tada je rana izgledala još gore. Edgar je doneo čiste krpe i vodom su mu oprali blato i lišće sa leĎa. Albert se trzao od bolova i svi su znali da ga samo um ratnika sprečava da urla. Gordon je naslagao još drva na vatru. Trebao mu je ţar da ugreje noţ kako bi spalili ranu. Izabela im se pridruţila, noseći u ruci malu torbu. Nije pogledala nikoga već je odmah prišla da pogleda ranu. Rasparano meso ruţno je zjapilo pred njenim očima i krvarilo i dalje. - Sa čim ste očistili ranu? - Vodom. Samo da se ugreje noţ pa ćemo je spaliti – rekao je Gordon. - Ne! – vrisnula je. Previše je velika da bi je spalili. Prepustite meni da se pobrinem za ovo. - Misliš li da je ovo prvi put da vidimo ranu Izabela? – upitao je ljuitito Tomas. – Šta misliš kako smo se snalazili bez tebe? Nije znala zašto je ljut na nju i zašto odbija njenu pomoć. Nije sada imala vremena da misli o tome. Posle će sa njim raspraviti. - Verujem da ste sposobni da se sami izborite, ali kao što vidim, uz improvizaciju – rekla je tvrdoglavo. – Ovo je rana od koje moţe da umre i mora da se sredi na pravilan način. Imam sve što mi je potrebno. Ne brini Tomase, radila sam ovo verovatno više puta nego ti. - Verovatno si bila i u više borbi nego ja – rekao je ironično.

- Verujem da si do sada zaključio da nisam u borbi bila nikada do sada, ali moj brat i stotine njegovih vojnika jesu. Mnogo rana i gorih od ove sam izlečila – stavila je ruke na kukove spremna da se bori do kraja za svoj stav. Dok je očima vodila nemu borbu sa Tomasom, čuli su tihi Albertov glas: - Pusti je barone. Izabeli je to bilo dovoljno. Spustila je torbu na zemlju i izvadila nekoliko bočica. Uzela je jednu i prišla Albertu. - Popićeš ovo. Biće ti lakše da podneseš bol. Moram ti čistiti, a potom ušiti ranu – rekla je i pozvala Gordona da joj pomogne da ga okrenu, kako bi lakše ispio tečnost. Tomasa je potpuno ignorisala, ali je krajem oka mogla da vidi da se nije pomakao sa mesta. Albert je poslušno ispio sadrţaj iz bočice i blago se stresao. - Znam da nije baš prijatno, ali deluje. Ublaţiće ti čak i groznicu koju ćeš moţda dobiti. Sačekala je nekoliko minuta da napitak deluje, a onda zamolila muškarce da drţe Alberta. Znala je da će ga čišćenje i šivenje rane vraški boleti. Nije morala da im kaţe kako da ga drţe jer su se poslušno rasporedili baš kako treba. Čak i Tomas. Očistila je ranu što je paţljivije mogla, a onda jednom rukom privlačila razderotinu, što je bolje mogla, dok je drugom vešto ušivala. Albert se ni jednog puta nije trgao, pa je pomislila da moţda i nije bilo potrebe da ga drţe. Njegova hrabrost je bila ogromna. Kada je završila šivenje, dohvatila je drvenu kutijicu , otvorila je i posula prah preko rane. Preko je lagano stavila čistu krpu. - Za sada ćemo ga samo pokriti. Ovaj prah će brzo delovati i nadam se da će već ujutru biti spreman da nastavimo put. Muškarci su sa neskrivenim divljenjem posmatrali sa kakvom je veštinom sredila onako gadnu ranu.

- Kakav je to prah koji si stavila na kraju? – sa interesovanjem je upitao Gordon. - Veoma lekovit. Pomoći će da se rana isuši i brţe zaceli. Pored toga sprečava infekciju. Njega je prvi put spravio i upotrebio moj deda po majci. On me i naučio svemu što znam o travama i lečenju rana – rekla je ponosno, a onda se nagla ka Albertu. – Nadam se da nije mnogo bolelo. Bićeš dobro. Rana nije tako strašna kako je izgledala. Ako te bude jako bolelo, odmah mi reci. Daću ti još napitka – rekla je neţnim glasom. - Hvala, ledi. Spasila si mi ţivot – rekao je Albert izmučenim glasom i sklopio oči. - Dva puta – dodade Edgar koji nije mogao da odvoji pogled od Izabele. Devojka je čarobnica. Tomas je osetio nerazumnu ţaoku ljubomore zbog njenog obraćanja Albertu i prosto poţeleo da je on na njegovom mestu. Trebao mu je dodir njenih čarobnih ruku. Onda se ponovo seti da je on taj koji bi trebao da bude zaštitnik i ponovo ga je uhvatio bes. DoĎavola, kada je rekla da moţe sama da se zaštiti zaista je to i mislila! Kako će je uopšte naterati da zavisi od njega u bilo čemu? Odmahnuo je glavom da otera misli i brzo izdao zaduţenja Gordonu i Edgaru. Izabela je znala da se prećutno sloţio da ostanu tu do jutra. Tek kada je prikupila stvari i sela pored vatre, postala je svesna uţasa kroz koji su prošli. Šta bi se desilo da je bilo više razbojnika? Šta da su nekoga ubili? Znala je da je glupo što se opterećuje takvim pitanjima, ali nije mogla da se otrgne narastajućem strahu. Iako je pored vatre bilo prijatno, telom joj je prolazila jeza. Šta bi bilo sa njom da se Tomasu nešto dogodilo? Tek tada postade svesna svoje gluposti što nije htela da se venčaju gore, kod kuće. Kao njegova ţena osećala bi se sigurnije. A onda se seti da ni on nije ţeleo da se venčaju odmah pa joj se učini da je tako ipak sačuvala ponos. I sada? Zašto je bio ljut

na nju? Verovatno mu se nije svidelo kako mu se obraća pred njegovim ljudima, ali nije imala izbora. Ţivot je bio u pitanju. Moţda je bio ljut i što se umešala u borbu? Koliko god se trudila da razume postupke muškaraca, nikako joj nije bilo jasno zašto imaju toliku potrebu da budu superiorni. Zar mu nije lakše što moţe da se brine o sebi bez njegovog stalnog nadzora? Odlučila je da prvom prilikom popriča sa njim o tome. Znala je da sada nije vreme. VI Izabela se probudila iz kratkog sna sva ukočena. Zaspala je sedeći tek u zoru. Iako su svi insistirali da legne, ona nije ţelela. Pošto su se muškarci smenjivali na straţi, odlučila je da ona bude uz Alberta. Srećom, za njega noć nije bila teška. Lepo je spavao i probudio se svega nekoliko puta. Ono što je najvaţnije, nije dobio groznicu. Znala je da je to samo zato što mu je odmah sredila ranu. Ugledala ga je kako sa ostalima sedi pored vatre i činilo se da je za sada dobro. Čim se umije moraće da pogleda ranu. Ono što ga je čekalo dok ne stignu na Tomasovo imanje biće pravo mučenje. Moraće potpuno ukočeno da sedi na konju da ne bi došlo do pucanja šavova. Molila se da je dovoljno dobro obavila zadatak. - Dobro jutro – pozdravila ih je i krenula ka šumi. - Kuda? – upitao je Tomas hladnim glasom. - Moram da se umijem. Smem li? - Pratiću te – rekao je i ustao. - Nema potrebe. Znam gde je izvor – bila je uporna. Stigao ju je u dva koraka i čvrsto uhvatio za mišku – Moţeš li jednom da uradiš kako ti kaţem i da se ne raspravljaš ţeno? Zatreptala je nekoliko puta potpuno iznenaĎena silnim besom koji je isijavao iz svake pore. Juče u ovo doba bila je ubeĎena da će joj ţivot sa ovim

čovekom biti sasvim dobar. Sada više nije bila sigurna u to. Očigledno je imao veoma nezgodnu narav i promenljivo raspoloţenje. - Da barone – samo je rekla i pokušala da izvuče ruku. Njegov stisak je boleo. On joj naglo pusti ruku i povuče je kao da je oparen. – Idi ti, biću iza tebe. Kada sam rekao da ću te pratiti nisam mislio da ti budem za petama. Dok je čekao da završi sa jutarnjim potrebama, Tomas se pitao zašto nema nikakvu samokontrolu u njenom prisustvu. Noćas je razmišljao o njoj i došao do zaključka da je ona ustvari sjajna mlada dama. Toliko se suprotnosti sudaralo u njenom biću da je to bilo potpuno neverovatno. Bila je hrabra i osetljiva, zrela i neiskusna, stidljiva i divlja, tvrdoglava i poslušna. Imala je moć da ovlada čovekom, a da toga uopšte nije bila svesna. Već je mogao da nasluti kakvi ga problemi čekaju kada stignu kući. Neće biti muškarca koji će ostati imun na nju. Svaki će je ţeleti za sebe. Nije se plašio da će ga Izabela izneveriti ili prevariti, već da ga neće zavoleti. Pobeda bi bila jadna da ima takvu ţenu, na kojoj mu svi zavide, a da ga ona ne voli. Reagovala je na njegovo zavoĎenje, ali ne i na njegovu ličnost. Čak mu se činilo da mu namerno prkosi. Dok je gledao kako se umiva i popravlja izguţvanu odeću imao je neodoljivu potrebu da je poljubi. - Gotova sam – iz sanjarenja ga prekide njen glas. Prošla je pored njega spuštene glave i on shvati da je rastuţio. - Izabela, sačekaj – rekao je i ona se zaustavila se u trenu, kao da se uplašila – Nadam se da ne shvataš pogrešno moje ponašanje. Nisam navikao da mi bilo ko remeti kontrolu u odreĎenim situacijama. Albert je moj najodaniji vazal i dobar prijatelj i nije mi bilo svejedno kada si traţila da mu središ ranu. Ipak, spasila si mu ţivot. Dva puta za kratko vreme. Hvala ti na tome. Uverila si me da si jako sposobna mlada dama.

- Nikada se ne mešam u ono što ne znam. Verovatno si ljut što ćeš umesto fine dame dobiti divljakušu, ali ja tu ne mogu ništa. Takva sam i nemam nameru da se menjam. Ubuduće ću paziti da ti se ne suprotstavljam pred tvojim ljudima. Primetila sam da ti je to jako zasmetalo. - Još uvek te ne poznajem Izabela. Nisam mogao da znam da si tako spretna u lečenju. I nije istina da si divljakuša. Veća si dama od mnogih ţena koje sam upoznao. Još mi se sviĎa što si razumna i spremna na ustupke. U pravu si, smeta mi kada se raspravljaš samnom pred drugima, ali ne zato što me to čini slabijim, već što ne mogu da te urazumim na način na koji bih ţeleo. Pocrvenela je od njegovih reči i u nedostatku adekvatnog odgovora oborila pogled. Tomas je bio veoma zadovoljan njenom reakcijom i široko se osmehnuo. - Hajde, – uhvatio je neţno za ruku – treba da pogledaš kako je rana našem bolesniku. Krajnje je vreme da poĎemo dalje. Pošto se uverila da je sve u redu zamolila je momke da mu jako utegnu zavoj da bi što manje pokretao taj deo leĎa za vreme jahanja,. Doručkovali su i krenuli. Iako je bilo magle, bar nije padala kiša. Malo iza podneva prešli su granicu. Izabeli se činilo da su svi odahnuli. Svi osim nje. Što je bila dalje od kuće sve je veći strah hvatao. Nikada nije putovala van granica Škotske, a kamo li pomislila da će ţiveti van njih. Od detinjstva je slušala o Englezima i njihovom načinu ţivota. Njen ujak, otac Sajmon se potrudio da joj pruţa što više informacija. Kada je pričao o engleskom dvoru, uvek je pominjao odeću koju su nosili. Dok je bila sasvim mala dame na dvoru je zamišljala kao vile. Neobični, slikoviti opisi njenog ujaka razvijali su njenu, inače, bujnu maštu. Sada će i ona nositi sve te haljine koje je zamišljala i pitala se kako će izgledati u njima. Pored toga, nije znala ni kakav će biti njen novi dom. Garvin je rekao da Tomas ima ogroman zamak i imanje. Ko li, pored njega, još ţivi tu? Setila se da ga nije

pitala da li ima roditelje, braću, sestre. Kako će je oni prihvatiti? Da li će joj Tomas pomoći ili ga uklapanje ţene u novi ţivot neće zanimati? Do sada je shvatila da je navikao da bude neprikosnoveni gospodar i zapovednik i, kada budu stigli u njegov zamak, sigurno će biti još oštriji nego što je sada. Jahali su već toliko dugo da se Izabela pitala da li će Albertova leĎa izdrţati. Povremeno je bacala pogled ka njemu. Drţao se prilično ukočeno i ničim nije odavao da mu je teško. Sve dok nije ugledala bolni grč na njegovom licu. Blago je zauzdala Mesečinu da sačeka da je Tomas stigne. Morala je da ga zamoli da stanu, na kratko, da bi pogledala ranu i dala Albertu tečnost koja će mu smanjiti bol. - Nešto nije u redu? – upitao je kad je video da je namerno usporila. - Htela bih da se zaustavimo. Čini mi se da Albert trpi velike bolove. Daću mu napitak koji će ih umanjiti, pogledati da li je sve u redu sa ranom i odmah moţemo da krenemo dalje. - Ne – odbio je – ako hoćeš da mu daš napitak, učini to bez zaustavljanja. Već smo izgubili dosta vremena. Iako je rana loše, a ne verujem, ne moţemo više stajati. Hoću da sutra do podne budemo na imanju. Tada će Albert imati dovoljno vremena da se odmara. - Kako ti kaţeš barone – procedila je Izabela i potraţila bočicu u vreći koja je visila na sedlu, a onda podbola konja i poţurila do Alberta. Tomas se nasmejao njenoj reakciji. Kad god je bila ljuta ili uplašena oslovljavala ga je titulom. To je u njenom izgovoru zvučalo skoro pogrdno, ali njega nije ljutilo, već zabavljalo. SviĎalo mu se što se njegova buduća ţena razlikovala od dama koje je do sada upoznao. Njihova lica su, uglavnom, bile neprozirne maske iza kojih su se krila sitna ţenska lukavstva. Iako su bile veoma pokorne supruge nisu bile prijatelji svojih muţeva. Njemu se izuzetno dopalo kakav odnos Izabelin brat ima sa svojom porodicom i ţeleo je tako nešto za sebe. Bio je ubeĎen da, uz pravi pristup, to moţe ostvariti sa

Izabelom. Potrebno je samo da pronaĎe njene slabe tačke i da kroz njih stekne prednost. Ipak se taktika sa ţenama nije mnogo razlikovala od borbe sa neprijateljem. Uveliko su se mrak i gusta magla spustili kada je Tomas, napokon, odlučio da se zaustave. Izabela je bila toliko umorna da je jedva drţala oči otvorene. Čitavog dana terala je sebe da bude skoncentrisana na put i da ne zaspi, a kada je sjahala, nije znala da li će imati dovoljno snage da se umije i opere pred spavanje. Pored toga trebalo je Albertu da previje ranu. Ispostavilo se da to ne moţe da završi brzo. Rana je blago prokrvarila, jer je čitav dan proveo u neugodnom poloţaju, a sve je bilo sveţe. Ponovo je morala da čisti i stavlja prah preko, a potom da je dobro zavije. Nadala se da će mu noć ići na ruku, a i sutra ih nije čekalo celodnevno jahanje. Kada je sve završila nekako se odvukla do šatora, koji su Edgar i Gordon napravili. Ovog puta bio je mnogo manji i pretpostavila je da će spavati sama. Očigledno Tomas više nije bio zainteresovan da noć provede pored nje. Znala je da joj treba san i da će odmah zaspati, a opet je bila razočarana što neće u snu biti priljubljena uz njegovo telo. Nije se čak potrudio ni da poĎe za njom. Tokom dana jedva da su razmenili nekoliko rečenica, a i one su bile vezane za Alberta. Htela je toliko toga da ga pita. Moţda bi tada shvatio da će joj biti potrebna njegova pomoć da preţivi prve dane u Engleskoj, daleko od kuće i porodice. Poslednja misao joj je bila da će morati sama da se snalazi kako zna i ume. Zaspala je sa bolnim izrazom na licu. Tomas je posmatrao usnulu devojku. Na slaboj svetlosti koja je dopirala od vatre, lice joj je bilo skoro nestvarno. Mlečno belo lice uokvirivali su crvenkasti pramenovi, koji su bili nemirno rasuti. Rumene usne mamile su svojom punoćom. Bilo mu je ţao što ne moţe da je zagrli noćas. Putovanje je bilo sušta suprotnost njegovim očekivanjima. Mislio je da će svaku noć provesti jedno uz drugo. Tešila ga je misao da će već iduće noći deliti

postelju. Kao muţ i ţena. Pre nego što je pošao po nju planirao je da obavi venčanje sa prigodnom proslavom. Sada to više nije ţeleo. Bio je nestrpljiv da mu Izabela pripadne i doneo je odluku da se venčaju već sutra popodne. Čim stignu na imanje, poslaće nekoga po sveštenika. VII Osvanulo je neobično lepo jutro. Sunce je sijalo punim intenzitetom. Od jake toplote stvarala se blaga izmaglica, puna predivnih mirisa. Jahali su već nekoliko sati kroz nepregledna polja. Izabela je bila očarana količinom cveća. Da nisu ţurili sigurno bi zamolila Tomasa da se zaustave kako bi nabrala nekoliko buketa. Pitala se koliko su udaljeni od zamka. Ako nije daleko, moţda će joj dozvoliti da doĎe ovde narednih dana. Prepoznala je dosta biljaka koje su joj bile potrebne za spravljanje melema i napitaka. - Čini se da ti se dopada moja zemlja – upitao je Tomas. - Ne znam kakvi su ostali delovi, ali ovde je prelepo. Da li i ti poseduješ ovako lepa polja? - Od ona tri hrasta koja smo prošli malopre počelo je moje imanje. Za manje od sat vremena ugledaćemo Starlajt. - Tako se zove zamak? - Da. Zar nisi znala? - Otkud bih mogla znati? Ima baš lepo ime. Nadam se da ga zasluţuje. - Itekako zasluţuje. Moram priznati da nije bio najbolje odrţavan dok ga nisam dobio, ali je svejedno prelep. Prošle godine sam dozidao još jednu kulu, a tek pre nekoliko meseci sam je sredio. Tu će biti naše odaje. Izabela je ignorisala poslednju rečenicu, ali je blago rumenilo odavalo. - Tomase, kako ću se ja uklopiti u ţivot ovde? Da li se vi mnogo razlikujete od nas – upitala je zabrinuto i Tomas nije odoleo da se nasmeje. - Ljudi su svuda isti, razlika je samo u tome da li su dobri ili loši. Ne sumnjam da će postojati izvestan otpor jer nisi Engleskinja, ali niko to neće

smeti naglas da kaţe. Kraljevom izboru niko ne sme da se suprotstavi, mada mislim da ne bi smeli ni da je moj lični izbor. Moji podanici mi veruju. - Da, ali znaju da me nisi izabrao svojom voljom. - Nisam istina je, ali ako te ja prihvatam kao svoju ţenu moraće i oni. - A kako će me prihvatiti tvoja porodica? Nisi mi rekao sa kim ţiviš. - Imam sestru Eleonoru koja je starija od mene i ţivi u Londonu. Udata je za barona Arnolda Majera, mog dobrog prijatelja. Imaju troje dece. Dve ćerke i sina. Uskoro ćemo im ići u posetu pa ćeš ih upoznati. Moj mlaĎi brat Bernard je u Starlajtu. Njega ćeš upoznati još danas. - A roditelji? - Oni odavno nisu ţivi. Ne brini, snaći ćeš se Izabela. Pomoćiću ti koliko budem mogao. - Hvala, to će mi mnogo značiti. Hoćeš li mi dozvoliti da berem trave ovde na imanju? Moje zalihe će se brzo potrošiti. - Čak i ako bih ţeleo da ti zabranim, mislim da će to biti nemoguće. Do kraja dana svi će saznati kako si spasila Alberta. Verovatno će mi se mnogi seljani obraćati za tvoju pomoć. Nisam baš oduševljen tom idejom, ali ne mogu ti zabraniti da radiš ono što znaš. Ali samo to. Luk i strelu ćeš morati da zaboraviš. - Zašto? Sa tim sam jednako dobra kao sa travama. - Zato što Starlajt ima dovoljno muškaraca kako za odbranu, tako i za lov. Ţelim da se maneš toga. - Dobro. Za sada će biti kako ti kaţeš. - Ne za sada. Uvek će biti kako ja kaţem – rekao je nadmeno, ali su mu oči odavale smešak. Nije znala šta da misli o tome. Uskoro su na breţuljku ugledali Starlajt. Bila je to prelepa graĎevina od svetlog kamena. Izabeli se svidela na prvi pogled. Ako je suditi po veličini zamka, njen budući muţ je zaista bio vaţan kralju i Engleskoj.

- Kako ti se dopada? - Zaista je lep. Nadam se da će mi se i unutrašnjost dopasti. - Videćemo. Kada su se pribliţili, straţar sa jedne od manjih kula, koje su se nalazile na zidinama oko zamka, je podigao ruku kao znak da će kapija biti otvorena. Pokretna vrata su se spustila i ubrzo su se našli unutar zidina. Dvorište je bilo lepo ureĎeno. Nisko rastinje bilo je zasaĎeno sa obe strane kamene staze koja je vodila od štala do dvorca. Velika grupa ljudi okupila se ispred ulaza. Iako na sebi nisu imali vojničko odelo pretpostavila je da su to Tomasovi ratnici. Sjahali su i konjušari brzo priĎoše da se pobrinu za konje. Radosno su pozdravili gospodara. Iako su se trudili da je ne gledaju direktno, Izabela primeti kako je krajičkom oka posmatraju. Nekoliko muškaraca iz one skupine pritrča da preuzme prtljag. Primetila je da prema Albertu, Gordonu i Edgaru imaju takoĎe veliko poštovanje. Jedan veoma mlad momak im priĎe. - Dobro došli barone. Da li ste imali uspešno putovanje? - Vidiš da jesam Timoti – odgovori Tomas raspoloţeno. – Moja ţena nije nevidljiva, zar ne? - Ne, naravno da nije – smete se mladić i stidljivo pogleda u njenom pravcu. – Dobro došli ledi. - Ovo je moj štitonoša Timoti – Tomas je otvoreno uţivao u smušenosti svog štitonoše. Izabela ne znajući kako da ga pozdravi samo klimnu glavom. Tomas je obgrli oko ramena i povede ka dvorcu. Masa se razmicala pred njima, radoznalo gledajući u novu gospodaricu. - Gde je Bernard? - Izjahao je jutros. Verovatno lovi ribu – reče neko.

- Pošalji nekoga da ga obavesti da sam stigao. I pošalji po sveštenika. Danas ćemo imati venčanje – pogledao je u Izabelu kao da je ţeleo da proveri reakciju. Bila je besna što joj nije rekao da planira da se venčaju čim stignu, ali nije smela sebi da dozvoli da to pokaţe. Zato mu se osmehnula i uputila ubojiti pogled što njega potpuno razgali. Kada su stigli do ulaza, Tomas se pope na kameni stepenik i povuče Izabelu sa sobom, tako da su sada bili okrenuti prema vojnicima kojih je bilo sve više. - Predstavljam vam ledi Izabelu Meklijam, moju buduću ţenu, a vašu gospodaricu. Danas popodne ćemo se venčati i svi ste dobrodošli. Masa ih pozdravi veselim klicanjem. Izabeli je bilo neprijatno što je tako izloţena pogledima, ali nije mogla da se buni jer je u sebi strahovala kako će biti prihvaćena. Laknulo joj je kada su ušli unutra. Tomas je poveo ka velikoj dvorani, barem duplo većoj nego što je imala kod kuće. Iako je prostorija bila čista delovala joj je pomalo hladna. Dok se Izabela nesigurno okretala oko sebe, posluga se okupila. Tomas je predstavio na isti način kao i napolju. - Beti, ti i Sesilija pripremite gospodarici kupku i budite joj uvek na raspolaganju. Nakon blagog naklona, mlade ţene pohitaše ka stepeništu u prednjem delu dvorane. - Harijet, moţeš li do danas popodne pripremiti gozbu u čast venčanja? – upitao je Tomas, a punačka simpatična ţena u čudu je raširila oči. - Ne mora da bude nešto posebno. Biće nas petnaestak za stolom. Naravno potrebno je i dosta vina za sve vojnike. Danas ću im dozvoliti da piju. Veću proslavu ćemo odgoditi za neku drugu priliku. - Moţe gospodaru. Za koliko sati? – vidno je odahnula kada je saznala broj gostiju.

- Oko sedam. Kada i inače večeramo. Od sutra će Izabela preuzeti obavezu oko voĎenja domaćinstva. Sa njom ćeš se dogovarati oko svega. - Kako vi kaţete. Gospo... – naklonila se Izabeli i otišla u kuhinju. Za njom su se povukli i posluţitelji. - Hajde da ti pokaţem odaje na spratu. Taman ćeš imati dovoljno vremena da se osveţiš dok Bernard ne stigne. Bez reči je prihvatila njegovu ruku i pustila da je povede na sprat. Na prvom odmorištu širokih stepenica on se naglo okrenuo, kao da se nečeg vaţnog setio. – Hoćeš li moći da brineš o domaćinstvu Izabela? - To je trebalo da me pitaš pre nego što si mi dodelio zaduţenje. Sada nemam izbora – rekla je besno. – Baš kao što nemam izbora u vezi venčanja. Zašto mi nisi rekao da će to biti čim stignemo? - Zato što ni sam nisam znao do jutros. Mislio sam da ću dovesti ţenu od koje ću moći da se drţim podalje. Pošto to nije slučaj, venčaćemo se odmah. Obećao sam tvom bratu da neću postupati nečasno prema tebi i nemam nameru da pogazim reč. - Šta ako mogu da te nateram da se drţiš dalje od mene? – upitala je izazovno iako su joj obrazi goreli od njegovog priznanja. - Ne budi blesava. Sad si slagala i sebe i mene. Ako ni u šta nisam drugo nisam siguran u vezi ovog braka, u jedno sigurno jesam. To je da te ţelim u svojoj postelji, baš kao i ti mene. - To što si iskoristio trenutak moje slabosti ne daje ti za pravo da izvodiš takav zaključak. Otkud ti ideja da ja tebe ţelim? - Poţelela si me kada si me prvog puta videla. Siguran sam u to. Umem da prepoznam na licu razne misli. Ovu nisi uspela da sakriješ. Na kraju, telo ti se zategne kao struna svakog puta kada se slučajno dodirnemo. To ne moţeš poreći. I priznala si da ti se moji poljupci dopadaju. Izabela, ne boj se. Nema

u tome ničega lošeg. Naš brak ima odličnu osnovu da uspe. DoĎi, voda će ti se ohladiti. - Odvratno si samouveren Tomase. Moraću da uradim nešto po tom pitanju – rekla je i pruţila mu ponovo ruku. On se glasno nasmejao na njen komentar. Brzo je proveo kroz veći deo soba na prvom spratu, a onda, uskim hodnikom, poveo ka stepenicama koje su vodile u kulu. Setila se da je rekao da će njihove odaje tu biti. Ugledala je Beti i Sesiliju u hodniku. Tomas im dade znak da ostanu tu. Prvo je uveo u prostoriju koja je bila nešto nalik dvorani, samo mnogo manja. Jedan okrugli sto, dve široke stolice, presvučene mekanim naslonjačama i široka klupa bili su smešteni unutra. Tu je naravno bio i kamin, sa malom koţnom prostirkom ispred. - Ovde moţeš da boraviš preko dana ako ti ne bude prijala dvorana. Moţeš da je preurediš kako tebi odgovara. Onda je otvorio jedna vrata i uveo je u spavaću sobu. Bila je ogromna. Veliki drveni krevet dominirao je prostorijom. Imao je zavese od prefinjenog materijala, za koji je odmah pretpostavila da je svila. Ispod kreveta bila je klupa, a u jednom uglu nekoliko prelepo izrezbarenih sanduka. U drugom je stajala široka kaca iz koje se pušila voda. - Soba ti je zaista lepa – prišla je i polagano pipnula zavese. Materijal je bio toliko gladak i neţan da je bila zapanjena. - Ovo je naša soba, ne moja. Vidim da ti se dopada svila. U onom sanduku do zida ima još nekoliko boja i dovoljna količina za nekoliko haljina. Izaberi šta ti se dopada i daj Sesiliji da ti sašije. - Mogu da ih sašijem sama. Znaš da sam vešta sa iglom i koncem, ali to zaista neće biti potrebno. Verujem da je previše skupo da bih tako nešto nosila.

- Ne verujem da bi više volela da tako skup materijal propada u sanduku. Tvoja neţna koţa zasluţuje najfinije materijale. Ako nećeš da me poslušaš biću prinuĎen da ih ja dam Sesiliji pa će ti ona sašiti haljine po svojoj ţelji. - Ne, nemoj – brzo je rekla – Sama ću. Jedino što moram nekako da saznam je šta nose Engleskinje. Mislim da se moja odeća razlikuje od one koju nose ovdašnje dame. - Ne mnogo. Više je razlika u materijalu – rekao je strpljivo. Da mu je neko, pre samo nedelju dana, rekao da će sa ţenom razgovarati o materijalima, sigurno bi ga dobro raspalio. Ipak bio je zadovoljan jer je pronašao njenu prvu slabu tačku – Čuj, napravi haljine po svojoj ţelji. Kada odemo u London kupićemo još svile. Tamo ćeš svakako videti kakve se haljine nose. Verovatno ćemo biti pozvani i na dvor, pa eto prilike. Sada te ostavljam. Kada budeš gotova siĎi u dvoranu. Ja idem da vidim šta je sa sveštenikom. Krenuo je ka vratima, a onda se okrenuo i vratio do nje. Privukao je u zagrljaj i strasno poljubio. Baš kao i prvi put, brzo je pustio i izašao iz sobe. Stajala je skoro u groznici kada su Beti i Sesilija ušle da joj pomognu. Zamolila ih je da malo sačekaju dok je iz jedne od vreća koje je ponela, izvadila sapun i mirišljavu vodicu, a onda su joj napravile paravan iza koga se svukla. Kad je ušla u toplu vodu, osetila je kako joj se mišići opuštaju. Zaţmurela je samo na nekoliko trenutaka, a onda brzo oprala kosu. - Gospo, kako lepo miriše vaš sapun – rekla je stidljivo Beti. - Sama sam ga napravila. Ponela sam veću količinu pa ću vam dati po jedan. - Gospodar će se ljutiti ako sazna – Sesilija je bila uzbuĎena. - Zašto bi se ljutio? To je samo sapun. Svaka ţena treba da miriše lepo. - Ali ne isto kao i gospodarica – bila je uporna Sesilija. - Ne brinite vi za to. Ako baron bude saznao, reći ću da sam vas naterala da uzmete poklon. Jel to u redu?

Izašla je iz vode i uvila se u veliki beli plašt koji su joj spremile. Uzela je dva sapuna i dala im. - Hvala vam – rekle su u glas devojke. - Koristiću ga samo u posebnim prilikama – Dodala je Beti. - Ne Beti, koristićeš ga svaki dan. Kada potrošiš taj, daću ti novi. Pitaću... ovaj... barona kada moţemo da pravimo sapun. Tada ćemo obezbediti dovoljno za sve. - Gospodar je baš imao sreće sa ţenom koju mu je izabrao kralj. Tako ste lepi i dobri. - Hvala vam. Sada moramo poţuriti. Nisam upoznala baronovog brata. Ne bih da me dugo čeka, a treba i da se udam – rekla je veselo i obe devojke su se zakikotale. Pomogle su joj da raščešlja i osuši kosu, a onda su je ostavile da se obuče. Malo se dvoumila koja bi suknja i tunika bile prigodne. Treba da bude lepa danas na venčanju. To je manje brinulo nego kakav će utisak ostaviti na Tomasovog brata. Obukla je suknju boje meda i preko belu tuniku. Ogrnula je beţ šal, najlepši koji je imala, i zakačila ga brošem koji joj je poklonio otac. Bio je od bakra, veoma vešto izraĎen u obliku cveta, optočen ćilibrom. Trakom je prikupila bujnu kosu i zavezala je u niski rep, koji je prebacila napred. Bila je zadovoljna svojim izgledom iako je znala da je to sigurno daleko od lepo obučenih engleskih dama. Pre nego što je izašla, nije mogla da odoli da ne pogleda u sanduk u kojem se nalazila svila. Prelepe, jake boje naterale su joj sjaj u oči. Neţno ih je pomilovala i odlučila da odmah sutra pokuša da napravi prvu haljinu. Zamoliće Beti i Sesiliju da joj pomognu, ako znaju kako bi trebalo da izgleda i osloniće se na svoju maštu. U detinjstvu je toliko puta videla pred sobom te neobične haljine, da je bila sigurna da će uspeti.

Baš kao što su i rekle, sluţavke su bile u hodniku. Otpratile su je do ulaza u dvoranu, a onda se povukle. Unutra je za manjim stolom sedeo mladić za koga je nepogrešivo znala da je Bernard. Bio je slika i prilika starijeg brata. Samo su njegove oči bile plave i lice mnogo vedrije. To je, naravno zato što je bio dosta mlaĎi. Bio je skoro dete. Ustao je čim je primetio. - Vi ste ledi Izabela? Prišao je i naklonio se, a onda joj poljubio ruku. Isto onako kako je to učinio i Tomas u Škotskoj. Šarm im je, očigledno, bio porodična osobina. - Drago mi je što sam vas upoznala Bernarde – i ona se naklonila, a potom sela na stolicu koju je pridrţao. - Još ste lepši nego što pričaju napolju, ledi. Izgleda nikome ne smeta što ste ŠkotlanĎanka – rekao je kada je i sam seo. - A vama? – upitala je direktno. - Šta meni? - Smeta li vama što sam ŠkotlanĎanka? - Smetalo mi je dok vas nisam video. Sada više ne – rekao je iskreno – Mi ovde nemamo baš lepo mišljenje o Škotima. - Razumem. I u mojoj zemlji isto vaţi za vas Engleze. Ipak, nareĎenje kraljeva je vaţnije od svega. Vaš brat je u mojoj zemlji dočekan lepo i nadam se da ćete i vi mene prihvatiti. - Kako da vas ne prihvatim kada ste tako lepi i pametni. Još na putu ovamo stekli ste poverenje najvaţnijih Tomasovih ljudi. Da li je istina da ste Albertu spasili ţivot? - Ne znam da li bih to tako nazvala. Pre sam mu pomogla da preţivi. - Ne budite tako skromni. On kaţe da bi sigurno bio mrtav da nije bilo vas. Podvig je utoliko veći što ste bili na našoj strani iako su vas napali Škoti. Time ste dokazali lojalnost mom bratu.

Izabela do sada nije ni pomislila na ovo što joj je Bernard upravo rekao. Bio joj je čudan takav način razmišljanja. - Kada je neko razbojnik mislim da je nevaţno čijem narodu pripada. Moja reakcija nema veze sa tim što pričate. Postupila bih isto u bilo kojim uslovima. Od brata sam naučila da se kukavički napadi iz zasede moraju kazniti. Nego, pustite to. Gde je baron? - Ovde sam – začuo se njegov duboki glas iza njenih leĎa i ona blago odskoči sa stolice. Za tako krupnog muškarca imao je fantastičnu sposobnost nečujnog prikradanja - Oh! Uplašili ste me barone – pogleda ga prekorno. - Pred članovima porodice sam Tomas – ponovo je podsetio – Zašto si se uplašila od mog glasa? - Odgovor je jednostavan. Nisam očekivala da mi je neko iza leĎa. Stavio joj je ruke na ramena i palčevima joj masirao napete mišiće. Znao je da će u njoj izazvati pometnju, ali izazvao je i u sebi. Još samo nekoliko sati i biće njegova. Nije mogao da misli ni o čemu drugom. Pred očima mu je stajala slika prelepe ţene, sa kosom rasutom na beloj posteljini, koja ga poziva da je uzme. - Tomase, imao si mnogo sreće – prekinuo je Bernard napetu tišinu koja je zavladala. – Kralj nije mogao odabrati bolje. Moram da kaţem da ti zavidim. Baš kao i svi koji su je upoznali. Ostavljam vas sada. Idem da se pridruţim ostalima u popodnevnim veţbama. - Sveštenik dolazi za dva sata. Do tada budi spreman. Ti ćeš mi predati Izabelu. - Ja? – upitao je zabezeknuto. - Da ti. Trebalo bi da budeš počastvovan. Mnogi su se otimali za to malopre – glas mu je bio strog, ali je Izabela primetila da se odlično zabavlja. Nije joj bilo jasno zbog čega.

- Hvala Tomase. To je zaista velika čast. Ja sam... - Ne počinji Bernarde i izlazi dok se nisam predomislio. Bernard se hitro naklonio Izabeli i brzo izašao napolje. - Zašto je toliko zbunjen ovim što si mu rekao? - Zato što ta mlada budala nikako da shvati kakav mu je poloţaj. - Ne razumem. - Kod mene u vojsci je trenutno na veoma niskom poloţaju. Ne razume da mu činim uslugu tako što insistiram da proĎe strogu hijerarhiju. Samo tako moţe postati dobar vojnik. MeĎutim, to je uticalo na njegovo samopouzdanje kao mog brata. Misli da mu je takav status i u kući. - Da li baš mora da bude vojnik? Tako je mlad – rekla je zaštitnički. - Nema drugog izbora. Ako ga ne obučim ja, kralj će traţiti da ga pošaljem kod nekog drugog. U ovoj zemlji vlastelin se postaje uglavnom isticanjem u borbi. Druga mogućnost je da oţeni ćerku nekoga sa titulom, ali i to je povezano sa ovim prvim. Niko ne da ruku svoje kćeri običnom vojniku. - To je nepravedno. I surovo. - Ţivot je surov Izabela. Samo jaka disciplina pomaţe da se stigne do vrha. - Da li si ti tako stigao do vrha? - Šta misliš? - Mislim da jesi. Isto tako mislim da je vreme da shvatiš da disciplina nije sve u ţivotu. - Ne slaţem se sa tobom lepa Izabela. Upravo sada koristim ogromnu samodisciplinu da te ne uzmem u naručje i odnesem gore u sobu. Jesam li ti rekao da si prelepa? – sagao se i poljubio joj vrat. - Nemoj Tomase, – rekla je slabašnim glasom, a poznata vrućina zahvatila joj je telo – neko moţe da naiĎe. - Pa šta? U svojoj kući imam pravo da radim šta hoću. Ti si moja i mogu da te ljubim kad god poţelim.

- Još uvek nisam tvoja. To što ćeš uskoro polagati pravo na moje telo ne znači da sam tvoja zaista. - Bićeš Izabela. Bićeš moja u svakom smislu. Ja sam strpljiv čovek. Umem da čekam – zvučao je kao da preti. - Nije valjda da očekuješ da te zavolim? Dovoljno je što sam prihvatila da ti budem ţena. Teško da mogu voleti nekoga koga nisam sama birala. - Moţda je teško, ali nije nemoguće. I da, upravo to očekujem od tebe. Da me zavoliš. I hoćeš i to uskoro. Obećavam ti to. Dok se okrenula njega više nije bilo u dvorani. Naslonila se laktovima na sto i zagledala kroz veliki prozor. Trebalo je odmah da joj bude jasno da Tomas nije čovek koji polovično prihvata stvari. Od nje je očigledno očekivao bezuslovnu ljubav i predaju. Iako je bila na ivici da se smrtno zaljubi i nije se opirala tome, sada ga neće zavoleti iz inata. Gospodin samouvereni će morati da shvati da ljubav nije samo uzimanje, već i davanje. Ako očekuje da ga zavoli, moraće i on da voli nju. Neće prihvatiti ništa manje od toga. VIII Kada je Bernard iz sobe u kojoj je čekala uveo u dvoranu, nije se moglo proći od okupljenih ljudi. Tomas i otac Trevor su stajali pored kamina. Od ţamora okupljenih stvarala se zaglušujuća buka. Trudila se da se osmehuje, ali nije bila sigurna da li je u tome uspela. Kada su stigli do Tomasa i Bernard mu dao njenu ruku, sve je odjednom utihnulo. Beti se pojavila iz mase i pruţila joj mali buket mirisnog, poljskog cveća. Sveštenik je sa očiglednim uţivanjem započeo obred i njoj samoj se to učinilo previše dugo. Noge su je bolele kada je napokon stigao do zaveta. Srce joj je lupalo toliko glasno kada je Tomas rekao da je uzima za ţenu, da nije čula svoj odgovor. Ipak, bio je pravi jer ih je sveštenik proglasio muţem i ţenom, a dvoranom se prolomilo radosno klicanje. Tomas je spustio kratki poljubac

na njene usne, ali mu je u očima pročitala obećanje da sledeći neće biti ovako površan. Nakon ceremonije, masa se brzo povukla u dvorište gde su im posluţene velike količine pića, a oni najbliţi su ostali na večeri. Sedela je na čelu stola pored Tomasa. Srećom, sa njene leve strane sedeo je Albert. Čitavog dana se pitala kako mu je, a nije imala prilike da ga vidi. - Da li vam je neko pogledao ranu Alberte? - Jeste Gordon. Promenio je zavoj. Kaţe da sasvim dobro izgleda. I dalje se divi kako ste vešto ušili ranu. Čak tvrdi da oţiljak uopšte neće biti ruţan. - I neće. Muškarci su moţda bolji u mnogo čemu od ţena, ali smo mi veštije u šivenju. Morate odmarati u narednih nekoliko dana. Kako bude zarastala, rana će vas sve više svrbeti. Morate to istrpeti. Za sedam dana skinućemo konce. Onda ću vam dati melem koji ćete stavljati svako veče. - Hvala vam na ljubaznosti, ali ipak mislim da je bolje da Gordon od sada brine o rani. - Zašto? - Ne bih da ljutim barona. Vi ste mu sada ţena. - Bila sam mu ţena i kada ste ranjeni. Doduše, ne pred Bogom, ali svejedno. Jasno sam mu stavila do znanja da ću pomoći svakome ko se povredi. Je li tako barone? – pogledala je u svog muţa. - Šta? – Tomas se pravio da nije čuo pitanje, a čuo je svaku reč koju su oboje izgovorili. - Nećeš mi zabraniti da do kraja zalečim Albertovu ranu i da pomognem i drugima ako se povrede. - Rekao sam da ti neću braniti. - Eto vidite – pobedonosno se okrenula ka Albertu. – Rekla sam vam. - Barone, jeste li dobro razmislili o ovome? Ako ljudi ovo čuju, bojim se da će se namerno povreĎivati, samo da bi ih gospodarica lečila.

- Ali neće čuti. A ako neko slučajno i sazna i učini sebi nešto namerno, ne gine mu Gordonov noţ. I otpust iz sluţbe, naravno. Izabela je u čudu slušala njihov razgovor. - Zašto bi neko sebe namerno povredio? I to da bi ga ja lečila? Ne razumem. - Svi misle da sam ja pravi srećnik što ste me vi lečili. Smatraju da ste prelepi i voleli bi da ih dodirnete pa makar i rane da im lečite. - Ali ja sam ţena njihovog gospodara. Tomase, učini nešto. Zar ćeš dozvoliti da tako pričaju o meni? - Smiri se Izabela. Ne pričaju ništa loše. To što misle da si lepa nije greh. Ne mogu im zabraniti da te gledaju i bore se za tvoju paţnju. Ali zato im ti moţeš uskratiti paţnju i tako im pokazati da si moja. Osim ako su povreĎeni – smejao se Tomas. Ponovo je zbog nepromišljenosti upala u zamku – Ako su ti odani neće biti potrebe da im bilo šta uskraćujem. Sami će znati gde je granica koju ne smeju preći – bolje od toga nije umela da mu odgovori. - Kako ţeliš draga ţeno. Albert mi je svedok da sam te upozorio. - Ne misliš valjda da bi neko mogao... – zaćutala je. - Mnogo je vojnika u sluţbi kod mene. Ne mogu da garantujem za moral svakog od njih – rekao je ravnodušno. - To znači da ja nisam bezbedna – prošaputala je više za sebe. - Ne, to znači da nisi bezbedna ako sama ideš okolo i upuštaš se u razgovor sa svakim. Uz odreĎenu pratnju, sve će biti u redu. Sada si baronesa Pembruk. - Da li bi mi dozvolio da se povučem u sobu? Previše sam umorna. - Naravno, samo izvoli. Gosti će razumeti tvoju ţelju. Uskoro ću ti se pridruţiti – glas mu je bio zagonetan i opasan sjaj u njegovim očima natera Izabelu da pocrveni. Pozdravila se brzo sa gostima i zamolila Beti da joj pripremi kupku.

Tek kada se spustila u toplu vodu, do mozga joj je dopro značaj poslednjih nekoliko rečenica koje je izgovorio Tomas. Oh, pobogu! Svi su sigurno pomislili da je nestrpljiva nevesta koja jedva čeka da započne prva bračna noć. Gad je tačno znao kakvu će reakciju izazvati njeno povlačenje. Zato se tako ljubazno smeškao i dopustio joj da se povuče. Uronila je u vodu, poţelevši da zauvek ostane u njoj. Toliko se dugo kupala da se voda skoro ohladila. Brzo je oprala kosu i poţurila da izaĎe. Sledila se kada je ugledala Tomasa. Sedeo je na klupi ispod kreveta i posmatrao je. Brzo je zgrabila ogrtač i uvila se u njega. - Šta radiš ovde? Gde je Beti? - Čekam da završiš sa kupanjem. Za nekoga ko ne voli vodu, kupaš se isuviše dugo, draga moja ţeno. Beti sam dao dozvolu da se povuče. Večeras ti više neće trebati. - Zar ne vidiš koliko je nepristojno ovo što radiš? Ne mogu na miru da se pripremim za spavanje. Molim te da izaĎeš. - Ne vidim u čemu ti smetam? Bez odeće sam te već video. Kosu sam ti češljao. Spavala si mi u naručju i sada mi nije jasno čega se stidiš. - To za odeću nije istina. Nisi mogao da me vidiš. Bilo je mračno. Ja tebe nisam videla. - Istina, te noći je bilo mračno. Ali ja sam tebe video ujutru. - Skinuo si me dok sam spavala? – upitala je preneraţeno. - Ne. Šta ti pada na pamet?! Video sam te na jezeru. Pre nego što sam saznao da ćeš mi biti ţena. Prebledela je kada je čula njegovu izjavu. - Da li...da li je još neko... oh, Boţe! Kakva sramota! Ustao je i privukao u zagrljaj. - Ne brini. Video sam te samo ja. Ostali su bili dosta udaljeni. Ja sam se prišunjao do jezera kada sam shvatio da se neko kupa. Veruj mi da nisam ni

sanjao da je to jedna prelepa devojka i da ću malo kasnije otkriti da je baš ona moja buduća ţena. Dohvatio je neţnu pamučnu spavaćicu i pomogao joj da je obuče. Uzeo je u naručje i neţno je spustio na prostirku ispred kamina. Mirisala je na poljsko cveće. Ţeleo je toliko da ga je bolelo čitavo telo. Znao je da će noć biti teška. - Hajde da očešljamo tu lepu kosu – rekao je umirujućim glasom i dohvatio četku. Izabela se nije opirala, već se zahvalno naslonila na njega i prepustila se njegovom neţnom gestu. I dalje se stidela zbog saznanja da je njeno telo bilo izloţeno njegovim pogledima. Tek je postala svesna ispravnosti Garvinove ljutnje. Nedostajao joj je dom. Iako su se ovde prema njoj ophodili lepo, ipak se osećala kao stranac. Krupne, vrele suze kliznule su niz obraze. Po tome kako su joj se ramena tresla, Tomas je znao da plače. Nije znao koji je razlog niti kako da se bori sa suzama. Sigurno se plašila predstojeće noći. O njemu je znala tako malo i verovatno je bila ubeĎena da će on iskoristiti svoje bračno pravo, bez obzira šta ona misli o tome. Odloţio je četku i seo iza nje. Obgrlio je nogama njeno telo i leĎa joj naslonio na svoje grudi. Sagnuo se i poljubio je u mirisno teme. - Ne plači, sve je u redu. Sedećemo pored vatre dok ti se ne osuši kosa, a ti ćeš mi reći šta te muči. Sada je glasno zajecala i jače se prislonila na njegove grudi. - Znam da sam budalasta Tomase. Ja skoro nikada ne plačem, ali nedostaje mi dom. Istina, ovde su me lepo dočekali. Ti si paţljiv prema meni, ali se ipak osećam kao da nemam nikoga. Nedostaje mi čak i glupo jezero koje bi trebalo da mrzim, jer si me video kako se kupam. - Normalno je što ti nedostaje dom. Trebaće vremena da prihvatiš sve promene. Put ovamo nije bio olakšavajući kako sam mislio da će biti. Umorna si i tek sada su te stigli svi strahovi. Videćeš, sutra će biti mnogo bolje. Nemoj

se plašiti ni ove noći. Ništa se neće desiti. Pustiću te da spavaš. Ja nisam nasilan prema ţenama, posebno ne prema svojoj. To je bio njen drugi veliki strah, o kome nije smela ni da misli. Osetila je veliko olakšanje od njegovih reči. Nije da ga nije ţelela, već se plašila kako će se snaći. Strah da ga ne razočara bio je jači od svega. - Ljutiš li se na mene? - Zašto bih se ljutio? - Zato što se ponašam kao kukavica. Znam šta je moja duţnost supruge, ali tako se plašim – zavapila je očajno. - Opusti se. Pred nama je mnogo noći. Strpljivo ću čekati dok mi ne budeš verovala – rekao je promuklo – Hajde sada da spavamo. Ustao je i, kao da je pero, podigao je u naručje. Obavila mu je ruke oko vrata. Znala je da moţe da mu veruje na reč kada je spustio na njenu stranu velikog kreveta i neţno je pokrio. Svukao se i legao pored nje. Ruke je stavio ispod glave i duboko uzdahnuo. Izabela se okrenula na bok i pogledala u njegov profil. Osećala se čudno. Bila je umorna i spavalo joj se, ali nije mogla da sklopi oči dok je ovaj lepi muškarac leţao pored nje. Njen muţ. Ova misao dopre joj u glavu kao potpuna novina. Ispod spuštenih trepavica gledala je u njegov savršeni profil. Odsjaj vatre davao je magičnu sliku. Iako su mu mišići na licu bili blago zategnuti, delovao je nekako mlaĎe, opuštenije. Prvi put mogla je da ga vidi kao običnog čoveka, a ne kao hladnog ratnika. Ta slika veoma joj se dopala. Očima skliznu na njegova široka, gola ramena. Setila se njihove čvrstine koju je osetila pre neku noć i vrućina joj udari u telo. Lagala bi sebe ako bi rekla da ne ţeli ponovo da ga dodirne, kao i da oseti ono prelepo zadovoljstvo koje su njegove ruke izazivale u njoj. Bio je u pravu kada je rekao da je poţelela njegov dodir kada ga je prvi put ugledala. Zašto bi onda odlagala neizbeţno?

Ponovo je pogledala njegovo lice. Oči su mu bile zatvorene, ali je bila sigurna da ne spava. - Tomase – pozvala ga je tiho, sebi nepoznatim glasom. - Da? – odazvao se meko. - Da li traţim mnogo ako ţelim da me poljubiš za laku noć? - Ne traţiš – rekao je i okrenuo se, a potom spustio usne na njeno čelo. – Spavaj sada. - Mislila sam na onaj drugi, pravi poljubac – prodahtala je u njegovu bradu i prebacila ruku preko njegovog tela. Spustio je glavu i susreo se sa njenim zamućenim pogledom. Nije rekao ništa već je privukao sebi i gladno spustio usne na njene. Dočekao ga je njen slatki, vreli jezik i on se potpuno izgubio. Imao je nameru da je poljubi neţno i suzdrţano ali, u trenu je potpuno zaboravio na to. Uzvraćala mu je podjednako strasno i kada su mu se njeni prsti zarili u bok, telo mu se potpuno rastavilo od mozga. Grozničavo je privlačio sebi, ţeleći da oseti svu mekoću njenog tela. Prebacio je nogu preko nje da bi potpuno prionuli jedno uz drugo. Kada je osetila čvrstinu njegove ţelje nekontrolisano je zadrhtala. Taj pokret njenog tela naterao ga je da se priseti njenog devičanstava i neiskustva. Naglo je odvojio usne od njenih. - Ovo je dovoljno – rekao je hrapavim glasom. Uzela je njegovu ruku i bestidno je poloţila na svoju dojku, mameći ga na novi dodir. Kada je osetila kako su mu se prsti ukočili, shvatila je da je preterala. Polako je spustila šaku na njegovu. - Izvini. Mislila sam da moţda moţemo da ponovimo ono od pre neku noć, ali ako ne ţeliš u redu je – u glasu joj se osećalo razočarenje.

- Nemaš pojma koliko to ţelim Izabela, ali mislim da neću moći da se zaustavim na tome. Tvoje telo me toliko izluĎuje da nisam sposoban da vladam sobom. Ne ţelim da te povredim. - Ako ne ţeliš da me povrediš onda sigurno nećeš. - DoĎavola, u pravu si! Ponovićemo onu noć. Hitro je okrenuo na leĎa i razvezao vrpcu na njenoj spavaćici. Poljubio joj je usne kratko, a onda se, preko vrata, spustio niţe i usnama prešao preko krutog vrha njene dojke. Lagano je oblizao jezikom. Ovaj pokret izazvao je u njoj plimu uzavrele strasti i ona glasno zaječa. Upetljala mu je prste u kosu, ne dozvoljavajući mu da prestane. Ruke su mu klizile niz tanku tkaninu preko bokova i kada je stigao do kraja on je naglo povuče na gore. Hladnjikav vazduh zastruja preko njenih bedara, ali ga brzo zameni vrelina njegove ruke. Potpuno nesvesno je izvila bokove ka njemu. On je palcem pronašao malo ispupčenje u njenom svilenkastom naboru i kruţno ga protrljao. Glasno je kriknula i on kaţiprstom skliznu u nju. Još više je izdigla kukove, ne dozvoljavajući mu da se povuče. Ipak je to uradio, ali je brzo ponovo skliznuo i izluĎujuće zavrteo prst. Osetivši kako ga zasipa svojim sokovima zaključio je da je spremna. Raširio joj je kolena i legao preko nje. Ţeleo je da oseti koliko mu je potrebna. Zavukao je ruku izmeĎu njih i nastavio igru od malopre. Usnama je ugušio njeno stenjanje divlje je ljubeći. - Kaţi mi Izabela – skoro joj je naredio. - Šta da ti kaţem? – prodahta je izbezumljena od strasti. Nije mogla ni da misli, a kamo li da govori. - Da me ţeliš u sebi. Moram da čujem. - O da! Ţelim te! - Da li mi veruješ? – ponovo je prstom prodro u nju. - Verujem – skoro je viknula, nemoćna od slatkog mučenja.

- Onda paţljivo slušaj moja uputstva. Pokušaću da ti olakšam što je više moguće. Povukao je prst i polako počeo da prodire u nju. Znao je da je dovoljno vlaţna, ali je bila tako uska. Zastao mu je dah kada je video uţas na njenom licu. Osetio je kako jako pulsira oko njega i znao da je boli. Zaustavio se kod prepreke i umirio nekoliko trenutaka. Morao je da joj da vremena da se navikne. Poljubio je strasno i, za čudo, ona mu uzvrati. Stegla ga je tako jako da je mislio da će ga ugušiti. Kada oseti da pulsiranje postaje slabije, ne prestajući da je ljubi, naglo je skliznuo u nju. Do kraja. Vrisnula je i zarila mu nokte u koţu. - Budi mirna. Za koji trenutak bol će nestati. Najgore je prošlo – tešio je neţno. - Boli me. Ne ţelim ovo da radim – suze su joj se skupljale u uglovima očiju. On ih je upio usnama i nastavio da je ljubi po licu. Čim je popustio stisak noktiju on se polako pokrenuo u njoj. Izabela je ponovo osetila bol, ali ni pribliţan onom od malopre. Po njegovom napetom telu je znala da čini ogroman napor da je što manje povredi. Osećala je da i ona mora da mu pomogne u tome. Ako bude ovako ukočena, samo će oteţati oboma. Uostalom, rekao je da je najgore prošlo. Ta misao je malo opusti i kada se povukao unazad ona mu kukovima poĎe u susret. U početku stidljivo, a onda ih nadolazeće zadovoljstvo ponese u brzom, divljem ritmu. Spajali su se i razdvajali usklaĎeno dok je svu nije obuzela slatka obamrlost vrhunca. Ona glasno uzviknu njegovo ime, a trenutak kasnije ču kako njeno silazi sa njegovih usana. Vreli sokovi su se pomešali i njegovo mokro telo potpuno je klonulo preko njenog. Tomas je mislio da umire. Mislio je da nikada neće dostići zvezde, a njegova ţena ga je odvela upravo tamo. Osećao se tako dobro da je ţeleo da zauvek ostane u ovom poloţaju. U njoj.

Kada je uspela da povrati disanje, Izabela se stidljivo promeškoljila pod njim. Ni u najluĎim snovima nije pomislila da mušarac ţeni moţe da pruţi ovako nešto. Usudila se da otvori oči i pogleda ga. Smešio se i ona mu uzvrati osmeh. - Hvala ti što si mi verovala. Ţao mi je što sam te povredio, ali bilo je neizbeţno. - Hvala tebi što si bio strpljiv. Znam da sam bila nespretna, ali popraviću se. - Nisi bila nespretna. Zapravo, bila si fantastična – pomilovao joj je vlaţnu kosu i odvojio se od nje. - Znači zadovoljan si. - Veoma, veoma zadovoljan. Nije me prevario osećaj da si veoma strastvena ţena. Naravno, moraćemo još mnogo da veţbamo da tu strast dovedemo do savršenstva – lenjo se osmehnuo. - Opet si me postideo – rekla je i počupala ga za dlačice na prsima. - SviĎa mi se taj kontrast u tebi. U jednom trenutku si strasna i divlja, a u drugom stidljiva. Obogatila si mi ţivot, Izabela. - Da li to znači da ću ti biti dovoljna? - Ne razumem. - Mislim u postelji – porumenela je. – Hoćeš li imati ljubavnice pored mene? - Ne, neću imati ljubavnice. Zašto bi mi trebale kada imam ţenu koja mi pruţa sve što mi treba? - Čula sam da Englezi pored ţene uvek imaju ljubavnicu. - A gde si to čula? - Garvin je sa kraljem išao kod engleskog kralja. To sigurno znaš. Čula sam kada je sa svojim ljudima pričao, onima koji nisu bili, da na dvoru svi imaju ljubavnicu. - Moţda oni koji nisu zadovoljni ţenama imaju. Ustvari, siguran sam da imaju.

- Ali nije logično da baš niko nije zadovoljan svojom ţenom. Moţda su im dosadile? - Ne zamaraj više tu svoju lepu glavicu. Brakovi sklopljeni iz interesa, a takvih je većina, uglavnom nose taj rizik. Budi sigurna da ni te ţene nisu neduţne. I one su nečije ljubavnice. - Ja nikada ne bih bila nečija ljubavnica. Čak i ako ti dosadim – rekla je pospanim glasom. - Nećeš mi dosaditi, ne brini. Samo budi takva kakva jesi. Privukao joj je glavu na svoja prsa i mazio je dok nije čuo ravnomerno disanje. Znao je da je zaspala. I sam je bio umoran, ali nije mogao da spava. Trebalo mu je da u miru razmisli o svemu. Ništa se nije odvijalo onako kako je zamislio. Očekivao je da će biti ravnodušan prema svojoj ţeni i da će samo prividno odrţavati nametnuti mu brak. Umesto toga dobio je preslatko biće prema kome je bilo nemoguće ne gajiti emocije. Do večeras je ubeĎivao sebe da će manje misliti na nju kada bude dobio njeno telo. Sada kada se to dogodilo, ţeleo je ponovo. Još više nego ranije. Ţeleo je da i ona bude zavisna od njegovog tela isto kako je on bio zavisan od njenog. Povrh svega, ţeleo je da mu u zanosu vrhunca kaţe da ga voli. Tek tada će moći da bude potpuno srećan. Ujutru će napisati pismo kralju da ga obavesti da je doveo ţenu. Već je odlučio da to bude kratko, bezlično pismo. Kralj nikako ne sme da sazna da mu je učinio uslugu. Iako mu je bio odan znao je da ume da bude lukav i svaku ljudsku slabost dobro iskoristi. Sigurno će ga pozvati da sa Izabelom doĎe na dvor. I nju će morati dobro da pripremi za taj susret. Imaće dovoljno vremena. Dok pismo stigne na dvor i kralj odgovori proći će sigurno dve nedelje. Do tada će on uţivati u čarima svoje ţene i potruditi se da se zbliţe što je više moguće. Verovala mu je u postelji, valjda će moći da mu veruje i van nje.

Promeškoljila se i prebacila nogu preko njega. Lice joj je bilo na njegovim grudima. Tako bi je rado probudio, ali znao je da joj mora ostaviti vremena da se oporavi. Poljubio joj je kosu i sam ubrzo utonuo u san. IX Izabela je otvorila oči i protegla se u krevetu. Osećala se sveţe i odmorno. Onda se setila prethodne noći i brzo pogledala na drugu stranu kreveta. Bila je prazna. Osetila je olakšanje i razočarenje u isto vreme. Ţelela ga je ponovo, ali tako se stidela te svoje ţelje. Odloţila je te misli za kasnije. Setila se da od danas treba da preuzme voĎenje domaćinstva. Obukla se i brzo sišla u kuhinju. Harijet je mešala neko jelo u loncu koji je visio iznad ognjišta. Nekoliko devojaka u uglu je čerupalo piliće. - Dobro jutro. Malo sam se uspavala. Vidim da ste počeli sa pripremom ručka. Šta je sa doručkom? - Dobro jutro gospo. Doručak je bio davno. Podne je odavno prošlo – rekla je simpatična kuvarica i značajno se osmehnula. - Oh, Boţe! Baron će biti besan. Čuli ste da je juče rekao da se sa mnom dogovarate oko hrane. Dobro ste učinili što ste počeli sa pripremom ručka. - Gospo, ne uzrujavajte se. Baron je rekao da ste umorni i da ćete danas duţe spavati. On nam je dao sve instrukcije. Da li sada ţelite da doručkujete? - Moţe nešto malo. Put me dobro izmorio. - Nije ni čudo. Svi smo čuli za vašu hrabrost gospo. Albert vas zove svojom dobrom vilom. Nego, ja sam htela nešto da vas pitam. Znam da ste umorni i ne znam da li je sada pravi trenutak, ali vi ste mi poslednja nada – Harijet se od nelagode oslanjala čas na jednu, čas na drugu nogu. - Recite Harijet. Šta vas muči? Ako mogu da pomognem, rado ću to učiniti. - Radi se o sinu moje sestre. Prošle nedelje se kupao u reci i sa ostalom decom skakao sa stene u vodu. Nezgodno je pao preko nekog oštrog kamena. Ima veliku ranu na nozi. Vidi se i kost. Pre dva dana je pao u groznicu i retko

dolazi sebi. Otac Trevor kaţe da ga moţemo spasiti samo ako mu odsečemo nogu – zaplakala je toliko glasno da je Izabela instiktivno prišla i zagrlila je. - Smirite se, molim vas, i recite mi koji deo noge je u pitanju. - Ispod kolena. Izabela na to odahnu. Ako bude mogla da učini bilo šta, biće joj mnogo lakše zato što je donji deo noge. - Tako je mali – ridala je i dalje Harijet.– On im je jedino dete. - Da li ţive daleko odavde? - Dole u selu. Nije daleko. - Otići ću odmah tamo. Harijet, ne mogu da vam obećam ništa, ali znajte da ću učiniti sve što je u mojoj moći. - A doručak? – upitala je kuvarica brišući suze rukavom haljine. - Posle. Ovo je vaţnije. Idem po torbu pa da pronaĎem Tomasa... ovaj barona. On će mi reći ko moţe da me odvede do vaše sestre – istrčala je iz kuhinje, ostavljajući zbunjenu kuvaricu i devojke koje su je bez reči posmatrale. Pri vrhu stepeništa bukvalno je udarila u Tomasovo krupno telo. On je vešto uhvatio kada se zateturala unazad. - Gde gori Izabela? - Oh, Tomase, – zagrlila ga je čvrsto ne bi li upila malo njegove snage – dobro je da sam te srela da ne gubim vreme traţeći te po zamku koji ne poznajem. Molim te, hitno je. Moram po torbu. Treba mi neko da me odvede – pričala je nepovezano. Tomas joj je obuhvatio lice rukama i naterao je da ga pogleda. - Sada mi polako ispričaj šta se dogodilo i gde treba da ideš. - Dete je bolesno. Sin Harijetine sestre. Moram da pokušam da mu pomognem. Nemoguće da to ne znaš.

- Malopre sam saznao. Markus, dečakov otac, me pitao za tvoju pomoć. Vidim da me je Harijet preduhitrila. - Uzeću torbu. Molim te da me neko odvede do njihove kuće. - Nema potrebe da me moliš. Ja ću te odvesti. Markus je moj vojnik i znam koliko voli svog sina. Idemo po torbu. Izabela se propela na prste i poljubila ga pravo u usta. U prvom trenutku je bio iznenaĎen, ali se brzo snašao i uzvratio joj poljubac. Naglo se odmakla od njega i pogledala ga očima krivca. - Izvini. Dete je bolesno, a ja mislim na poljupce. Ipak, pre nego što odemo tamo, moram da ti kaţem da mi je bilo veoma lepo sa tobom. - I meni sa tobom Izabela. Pitao sam se kako ćeš biti danas ali vidim da si sasvim dobro. Čini se da si se lepo odmorila. - Kako i ne bih kada si me pustio da spavam ovako dugo. Svi će misliti da sam prava lenjivica, Tomase. Tvoja paţnja me dovela u neprijatnu situaciju. - Niko neće ni pomisliti tako nešto. Ovde te svi gledaju kao heroinu. Očekivali su da ću se oţeniti nekom divljakušom, a dobili su gorsku vilu za gospodaricu. Kada su izašli ispred dvorca, kod štala su ih čekali osedlani konji. Jedan mršavi čovek je stajao pored trećeg konja i nervozno čupkao bradu. Odmah je znala da je to Markus. Kada su mu prišli on se nakloni toliko da je umalo pao. - Gospo, ne znam kako da vam zahvalim za vašu dobrotu – rekao je tiho. - Još ništa nisam uradila, pa mi nemojte zahvaljivati unapred. Povedite nas svojoj kući za početak i recite mi kako vam se zovu ţena i sin. - Debi i Aleks. - Idemo onda kod Debi i Aleksa. Kratko su jahali do sela. Kada su zašli meĎu guste kućice radoznali seljani su provirivali iz kuća i pozdravljali svog barona i njegovu ţenu. Tomas im je otpozdravljao ozbiljnim klimanjem glave, a Izabela se osmehivala. Taj obični

svet bio je skoro isti kao i u njenom selu. Razlika je bila samo u odeći. Zaustavili su se kod malene kuće pred kraj sela. Na vratima se pojavi mršava, bleda ţena. - Kako je – upita Markus. Ţena je samo odmahnula glavom i uputila prazan pogled ka Izabeli i Tomasu. Izabela je sjahala, sačekala da Tomas uradi isto i zajedno su joj prišli. Ţena se naklonila i dalje nema. - Gospodarica Izabela je došla da pogleda Aleksa. Moţda moţe da mu pomogne. - Ţenine su oči naglo ţivnule. Pogledala je Izabelu i kao da ju je tek sada videla, snaţno je uhvatila za ruke. - Mogu li da uĎem? – upitala je Izabela blagim glasom. - Moja gospo još pitate – rekla je ţena i povela je unutra. U uglu male kuće, na slamarici je leţao dečak. Lice mu je bilo bledo, a telo beţivotno. Bio je prekriven i nije mogla da vidi ranu, ali po neprijatnom mirisu koji se širio, znala je da je stanje loše. Stavila mu je ruku na čelo. Bio je hladan i ona pomisli da je zakasnila. Brzo je spustila prste na ţilu na vratu i kada oseti slabašan puls, odahnu. Po dečakovim ispucalim usnama zaključila je da ima tešku groznicu. Polako je skinula prekrivač sa njegovih nogu. Pred očima joj se ukazala najgora rana koju je ikada videla. Boţe, zar niko nije mogao da se pobrine za ovo dete? Rana je bila inficirana, a iz sredine je virila slomljena kost. Malo se odmakla i iz dţepa uzela traku da bi skupila kosu. Morala je da razmisli šta joj je činiti. Debi je kao okamenjena stajala pored nje i tiho jecala. Majčina muka joj je odvlačila paţnju, a vreme je isticalo. Naglo je ustala, uhvatila Debi za ruku i izvela je iz kuće. Tomas i Markus su stajali tamo i upitno je gledali.

- Slušajte me dobro, – rekla je odlučnim glasom – trebaće mi vaša pomoć. Svaka sekunda biće vaţna. Dete je dosta slabo, a moram da mu otklonim trulo meso, očistim ranu i namestim kost. Trebaće mi puno svetlosti, topla voda, jaka vatra i dve daščice. Ne ţelim da vam dajem laţnu nadu. On ovo moţda neće preţiveti, ali, tako mi Boga, moram pokušati. Debi, vi podloţite vatru i stavite vodu da se greje. Nakon toga se vratite ovde i budite ispred kuće. Ne ţelim da gledate detetove muke. Već ste dosta propatili. Ţena je klimnula glavom i brzo ušla u kuću. - Markuse, vi i Tomas naĎite daščice, ali što pre, jer ćete morati da mi pomognete da namestim kost. Ja nisam toliko snaţna da bih mogla sama – nakon što im je objasnila kakve daščice ţeli Izabela je ušla u kuću da se suoči sa uţasom koji je čekao. Debi je već upalila sveće. Dok je u dečakova usta nakapavala napitak koji će ga ojačati i drugi da mu ublaţi bol, pogledala je u Debi koja je uţurbano radila oko vatre i poluglasno izgovarala molitvu. - Da li je Aleks zdrav dečak? - Jeste, gospo. Nikada nije ozbilno bolovao. Nekoliko puta je imao zimsku groznicu i to je sve. - To je dobro. Znači da je jak. Dok je čekala da napitci deluju, razmatrala je odakle da počne. Pre svega je morala da ukloni Inficirani deo i dobro očisti ranu. Ipak, najviše je brinula kost. Dete je bilo zdravo i kost je verovatno počela da zarasta. Biće uţasno teško namestiti je. Ponovo je opipala puls. Bio je malo jači. Pomazila je dečaka po kosi i nagla se ka njegovom licu - Izvini mališa. Boleće te jako ovo što budem radila. Izdrţi, molim te, i ja ti obećavam da ćeš na jesen ponovo trčati okolo sa decom.

Počela je polako da čisti ranu. Srećom, dečak je reagovao. To je značilo da noga nije mrtva. Paţljivo je zaobilazila slomljenu kost i skidala sve što ne valja. Izgubila je osećaj za vreme. Vedra sa vodom su se smenjivala i neko joj je stalno dodavao čiste krpe i skidao znoj sa čela. Svaki čas je proveravala puls. Kada se dovoljno ubrzao, podigla je glavu i srela se sa Tomasovim pogledom. - Sada će neko morati da ga drţi. Moram da očistim deo oko kosti. Mnogo će ga boleti. Tomas je uhvatio dečaka za ramena, a Markus mu je pritisnuo zdravu nogu. Kada je počela, dete je zaurlalo tako jako da joj se krv sledila. Ni sama nije znala kako je uspela da uradi ono što je ţelela, ali bilo je gotovo sa čišćenjem. - Markuse, sada ga vi drţite jer Tomas mora da namesti kost. Pošto je oprao ruke i ona mu ih premazala nekom tečnošću, pokazala mu je šta ţeli. Uradio je tačno onako kako mu je rekla. Zvuk krcanja kostiju bio je uţasan. Trebala su mu tri pokreta da bi polomljenu kost vratio u prvobitni poloţaj. Dete je vrištalo, ali morali su to da ignorišu. Proverila je još jednom meso okolo, posula ga sa malo praha i dohvatila konac i iglu. Bila je zadovolja što će moći da ušije ranu. Brzo je završila taj deo, a onda sa strane postavila letvice koje je uz Tomasovu pomoć učvrstila zavojima, taman tako da je ušiveni deo ostao slobodan. Dala je Aleksu još malo napitka protiv bolova. Gledao ju je prestrašen, širom otvorenih očiju. - Za sada si nam se vratio, dragi dečače – prošaputala je tiho – Nadam se da me nećeš mrzeti što sam ti nanela ovoliko bola. Probaj da spavaš sada. Pomilovala mu je mokru kosu i izašla na sveţ vazduh. Napolju je bio mrak. U dvorištu se okupila velika grupa ljudi. Svi su već znali zašto je tu i čekali su ishod. Debi joj priĎe i zagrli je tako jako da se onako umorna zapitala otkuda u tako mršavoj ţeni toliko snage.

- Sam Bog vas je poslao da mi spasite dete. Dok god budem ţiva moliću se za vas i biću vam večiti duţnik. - Još nije gotovo, Debi. Dala sam sve od sebe, ali ne znam je li to bilo dovoljno. Mora proći nekoliko dana da bismo znali – Izvukla se iz njenog zagrljaja i prišla muţu. – Tomase, moţemo li se kasnije vratiti. Moram biti uz dečaka. Veoma je vaţno da ova noć proĎe kako treba. - U tom slučaju ćemo se vratiti. Ne moţemo ga ostaviti sada. Ona mu se obesila oko vrata pred svima i srećno kliknula: - Znala sam da ćeš to reći. Ti si dobar čovek Tomase Pembruk. Tomas je zbunjeno stajao. Bilo mu je neprijatno što ga ţena grli pred podanicima - U redu je – rekao je i poveo je ka konjima. Tek kada su se pribliţili zamku, Izabela je shvatilala da ništa nije jela. Bila joj je potrebna i kupka. Kada su ih ugledali, posluga se razletela. Beti i Sesilija su pripremile vodu za čas, a Harijet je lebdela po kuhinji. Izabela je zamolila da spremi hranu za Debi i Markusa, kao i malog Aleksa, ako se slučajno probudi gladan. Tomas je sa divljenjem posmatrao sposobnost svoje ţene da sve drţi pod kontrolom. Za čudo, nije se osećao ni malo ugroţenim. Ta čarobnica pripadala je njemu. Ponovo se setio Garvinovog priznanja da je u kući samo muţ i otac i kako mu je Dţeni zarobila srce. Pitao se da li je i on poloţio oruţje pred svojom ţenom? Da li je ovo ljubav? Ta noć je bila paklena za sve. Aleks je imao jake bolove, povremeno je gubio svest i puls mu se toliko usporavao, da je više puta mislila da će ga izgubiti. Na istoku se raĎao novi dan kada je dete konačno zaspalo i svi su odahnuli. Pošto niko od njih nije oka sklopio i oni su ubrzo zadremali.

Probudio ih je jasan dečiji glas. Rekao je da je ţedan, a da bi mogao i nešto da pojede. Bile su to za Izabelu najlepše reči koje su mogle da je probude. Malo pre podneva vratili su se kući. Tek kada se Izabela uverila da će sa Aleksom sve biti u redu. Tomas je odveo pravo u sobu i pomogao joj da se skine. - Moraš da spavaš ţeno. Pomaţući drugima ubićeš sebe. - Hoću da spavam, ali hoću da ti budeš pored mene. Moţeš li nekako da pomeriš obaveze koje imaš? – umiljavala se. - Ako budem pored tebe, znaš da ti neću dozvoliti da zaspiš. Bar još neko vreme – rekao je napeto. – A mislim da je rano da ponovo vodimo ljubav. Boleće te Izabela. - Dozvoli da ja odlučim o tome. Uostalom, moţemo se samo ljubiti. Volim tvoje poljupce Tomase. Nije morala da ponovi. Već ju je strasno ljubio i spuštao na postelju. Bilo joj je neobično što je dan i mogu da vide jedno drugo u potpunosti, ali to je imalo neku posebnu čar i dodatno je uzbuĎivalo. Za samo nekoliko minuta naterala ga je da bude duboko u njoj i nametnula tako divlji ritam da je Tomas mislio da će se ugušiti od zadovoljstva. Zajedno su dostigli sjajni vrhunac, a potom utonuli u okrepljujući san. Vest o isceliteljskim sposobnostima baronese Pembruk, širila se kroz kraljevstvo munjevitom brzinom. Sa svakim prepričavanjem, zadivljeni seljani, a i vlastela, dodavali su joj po neku moć, koja je bila nadprirodna. Svakog dana ispred zamka je bila gomila ljudi koji su molili za pomoć. Posle samo nekoliko nedelja Tomas je bio prinuĎen da joj prepusti, skoro sve pomoćne prostorije u zamku, u koje je smeštala sve te ljude koji su dolazili iz daleka. Starlajt se pretvorio u bolnicu. Desetak ţena iz sela svakodnevno je bralo trave od kojih je Izabela vešto spravljala napitke i meleme. Bernard joj je bio desna ruka. Iako se Tomas u

početku bunio, i sam je shvatio da Bernard ima talenta za ono čemu ga Izabela uči. Ona sama je dala argument da znanje treba da zadrţi u okviru porodice i da će Tomas biti mnogo opušteniji, ako joj pomaţe njegov brat, koji ga je oboţavao. Nije mu rekla da je najveći razlog bio taj što nije ţelela da Bernard postane ratnik, jer je brzo shvatila da ne poseduje Tomasovu čvrstinu. Smatrala je da i sam Tomas negde u podstvesti to zna i da je zato olako popustio pred njenom ţeljom. Tomas je bio na mukama. Radio je sa vojskom i ţiveo isto kao i pre ţenidbe. Razlika je bila samo u tome što u postelju nije išao sam. Ţenu je viĎao samo na večeri i noću. Iako je u postelji bila strasna i samo njegova, to mu nije bilo dovoljno. Ţeleo je više njene paţnje. Već neko vreme je znao da je voli i to saznanje ga je izjedalo. Od nje nije uspevao da izvuče magične reči. Sve se svodilo na izraze zahvalnosti i to da je dobar čovek. Brinulo ga je što od kralja još uvek nije bilo vesti. Sada se iskreno nadao da će ga pozvati u London. Tako će moći Izabelu da odvoji od posla koji ju je potpuno opsedao. Znao je da moţe da joj zabrani da se bavi lečenjem, ali nije ţeleo. Bilo mu je potrebno da sama shvati da ne posvećuje dovoljno vremena svom braku. X Mesec dana nakon venčanja Izabela je išla preko dvorišta ka prostorijama gde su bili smešteni bolesnici, kada je videla neko komešanje na ulasku u zamak. Nedugo zatim ugleda veliku svitu koja je ujahala u dvorište. Vojnici, koji su bili na straţi, kleknuli su na zemlju u dubokom naklonu. Nije bilo mesta sumnji. Bio je to kralj Engleske, lično. Tomas je već dva dana bio u lovu sa desetak svojih ljudi .Uhvati je panika. Muţ joj nije bio kod kuće, a ona nije znala šta treba da radi. Prvi put u ţivotu susrela se sa jednim kraljem. Čak i svog nije nikada videla. Sačekala je da se svita zaustavi pred samim ulazom u dvorac i poţurila nazad. Pretpostavila je

da treba da se pokloni i poţeli im dobrodošlicu. Ohrabri samu sebe i pomoli se da negde ne pogreši. Kralj je bio izrazito visok i mršav. Prišla mu je, ne smejući da ga pogleda u lice. Poklonila se isto kao i oni vojnici malopre i pokušala da zvuči što svečanije kada je rekla: - Čast nam je Vaše Visočanstvo. Dobro došli u Starlajt. Moj muţ, baron Pembruk, nije kod kuće. Očekujemo da će se uskoro vratiti iz lova. Poslaću odmah nekoga po njega – znala je da verovatno previše priča, ali nije mogla da se zaustavi. - Ustanite baroneso Pembruk i priĎite. Ţelim da vas vidim. – čula je kraljev autoritativni glas. Odmah se uspravila i prišla mu. - Oprostite Vaše Visočanstvo ako sam nešto pogrešno uradila. Znate, prvi put stojim pred kraljem – rekla je iskreno. - Niste učinili ništa pogrešno. Baš naprotiv. IzmeĎu ostalog, ovde sam došao zbog vas. Ţeleo sam da vidim baronesu o kojoj priča cela kraljevina. - To je za mene onda velika čast. Ali za to ste Vi zasluţni. I kralj Škotske, naravno. - Mislite vaš kralj? – Pokušao je da je zbuni ali Izabela nije upala u zamku. - Ne, Visočanstvo. Vi ste sada moj kralj. Ja ţivim u Engleskoj, zar ne? Kralj se nasmejao, očigledno zadovoljan njenim odgovorom. - Tako je baroneso. Upravo ste me uverili da sam učinio veliku stvar preporučivši svom vazalu da vas oţeni. Hoćete li me sada pozvati da budem vaš gost? - Oh, naravno, naravno. Izvolite unutra – rukom je pozvala nekoliko vojnika da se pobrinu za konje i otprate kralja i njegovu svitu u dvoranu.

Brzo je izdala nareĎenja da se pripremi gozba i sobe za goste. Dvojicu ljudi je poslala da jave Tomasu da im je kralj u poseti. Kada su se smestili u velikoj dvorani, kralj je pozva da im se pridruţi. - Vidim promene u ovom domu. Primećuje se ţenska ruka, baroneso. Baš lepo. Raduje me što ste se lepo uklopili u novom domu. Čini se da neće biti nikakvih problema što Pembruka neće biti neko vreme. Vi moţete sasvim dobro brinuti o svemu. Izabela ga je gledala u neverici. Pojma nije imala šta je hteo da kaţe. On, je primetivši njen izraz lica, nastavio. - Vidite, došao sam da povedem barona Pembruka sa sobom. Idem u pohod na Vels i potreban mi je. Istina, mogao sam i poslati po njega, ali bilo mi je draţe da doĎem lično i upoznam vas baroneso. Svi pričaju o vašim fantastičnim isceliteljskim sposobnostima pa nisam mogao da odolim. - Vaše visočanstvo, nisu to nikakve moći. Znate kako su ljudi skloni preterivanju. Ja samo dobro poznajem moć trava i umem da ih upotrebim. To je sve – brbljala je Izabela. Morala je nešto da priča da bi prikrila šok zbog onoga što joj je kralj upravo rekao. Kako su sa Škotskom još uvek bili u primirju, nadala se da kralj nema ambicije da ratuje. MeĎutim, prevarila se. Ne samo da je ţeleo Vels, već mu je za to trebao njen muţ. Onaj sa kojim je samo mesec dana u braku i kome, praktično, nije ni stigla da se posveti. Čekala je prokletu zimu. Znala je da po lošem vremenu ljudi neće traţiti njenu pomoć u ovolikom broju. Tada bi imala dovoljno vremena za svog muţa. Zar je morao baš sada da doĎe po njega? Dok je vodila isprazni razgovor sa kraljem, ne razbirajući pritom o čemu pričaju, na vratima dvorane pojavio se Tomas. Ni ne gledajući je brzo je prišao i poklonio se svom vladaru. Ovaj mu nije uzvratio na uobičajen način,

već mu je čvrsto stegao ruku. Izabela je tada shvatila da su oni, pre svega, dobri prijatelji. - Čast mi je što ste ponovo u mom domu – rekao je Tomas. - Naravno, odmah zaključuješ da mi nešto treba – nasmejao se kralj. - Za Vas sam uvek tu. - Lepa vam je baronesa. I, što je još vaţnije, čini se da vam je dobra ţena. Rekla mi je da sasvim lepo postupate sa njom. To je dobro i u interesu svih nas. - Samo ispunjavam duţnost prema svom kralju i drţavi. Trudimo se da ţivimo u miru, baš kao i naše zemlje – rekao je Tomas kratko i prilično hladno. - Tako i treba barone. Nego, sada dosta o ţenama. Postoji još jedan razlog moje posete... Izabela bi se mogla zakleti da su se tog trenutka svi u dvorani pretvorili u neme slike. Videla je da otvaraju usta, ali nije čula ni jednu jedinu reč koju su izgovarali. Ono što je Tomas rekao kralju o njihovom braku odzvanjalo joj je u glavi kao najstrašnija grmljavina. Videla je njihova lica i kako gestikuliraju dok pričaju. Videla je sluge kako donose ogromne posluţavnike sa hranom. Sve je, naizgled, delovalo normalno, ali u njenoj glavi nije bilo tako. Dok se ona, budala, nadala da je Tomas paţljiv prema njoj jer mu je stalo, on je samo brinuo o interesima drţave. Sigrno da je znao da će kralj doći prvom prilikom da se uveri da li je sve u redu. I eto, dobro je predvideo. Sada je više ne bi iznenadilo ni da je lov, u koji je otišao, bio namerno isplaniran. Da bi ona dočekala kralja i dala mu priliku da se uveri da je srećna i zadovoljna gospodarica. Čula je ona već od njegovih ljudi koliko je stvari planirao unapred. I dok se svima činilo da je sve splet okolnosti on je, ustvari, strpljivo ostvarivao svoje namere. Baš tako je uradio i sa njom. Dok je

uljuljkana lečila narodne mase, stvarajući sliku porodične idile u svojoj glavi, on je samo nastavio da ţivi svoj ţivot, pustivši i nju da ţivi svoj. Naravno, bila je tu i posebna pogodnost. Imao je ţenu u postelji svake noći. Nije morao ni prstom da mrdne, a uvek je dobio ono što je hteo. Zato što mu se ona rado predavala. Celom dušom i telom. - Baroneso, – Tomas je stajao ispred nje i glas je bio njegov, ali njoj se činilo kao da dolazi iz velike daljine – da li ćete nam se pridruţiti na večeri? - Oh, barone! Tako mi je ţao! Odjednom se uopšte ne osećam dobro. Mora da sam mnogo umorna. Molim vas da mi dozvolite da se povučem – rekla je što je mogla staloţenije. Videla je da je nekoliko pari očiju posmatra zabrinuto, na čelu sa kraljem. Molila je Boga da ovo proĎe. Nije više ni minut mogla ostati ovde. - Naravno da se moţete povući. Kralj i ja imamo da razgovaramo o mnogo čemu. Posetiću vas malo kasnije da vidim kako ste. Izabela se naklonila kralju i, koračajući unazad, povukla do izlaza. Kada se našla u sobi, bacila se na krevet i gorko zaplakala. Sudbina je bila okrutna prema njoj. Zašto su, od svih ljudi, kraljevi morali da joj izaberu baš Tomasa? Lakše bi joj bilo da su joj nametnuli nekoga koga je mogla da mrzi. Nije mogla da se bori protiv osećanja koja su, poput bujice, svakodnevno narastala u njoj. Uklopila se lepo u ţivot u Engleskoj, delila sa muţem strasne trenutke i nadala se da će joj ostatak ţivota proteći kao u bajci. Umesto toga dobila je grubo otreţnjenje da je dovedena ovde samo zbog kraljevske zapovesti. Nije imala predstavu koliko je vremena prošlo otkada se povukla u sobu. Napolju se polako smrkavalo i znala je da nije pristojno da ostane čitavo veče u sobi. Podigla se u sedeći poloţaj i ostala na krevetu. Zvuk otvaranja vrata preplašio je jako. Nije morala da okrene glavu da bi znala ko je ušao u prostoriju. Osećala ga je svakim svojim nervom.

- Osećaš li se bolje? – glas mu je bio briţan. - Hoćeš li mi reći u čemu je problem? - Samo sam umorna. To je sve. - Od kako sam stigao nešto nije u redu. Ako nećeš da mi kaţeš, ne moraš. Ako te brine kraljeva poseta, treba da znaš da se veoma pohvalno izrazio o tebi. Siguran je da ćeš u mom odsustvu dobro brinuti o imanju. - Naravno, to je u interesu obe drţave. Zar ne? – nije mogla da se uzdrţi. - O čemu pričaš? - Nije vaţno. - Vaţno je. Izabela, ja u zoru moram da krenem. Ţao mi je što nismo imali više vremena da pričamo o nekim stvarima. Kada se vratim moraćemo da definišemo naš brak. Ovako više neće moći. Njegove reči su joj kao strele probadale srce. Zar je moguće da je bila tako zaslepljena i nije priometila da ona ovom čoveku ne znači ništa?! Verovatno će u svom pohodu izdejstvovati od kralja poništenje braka. Zašto nije mogao da joj to kaţe ranije? Otišla bi ona sama. Umesto da naglas kaţe ono o čemu je mislila samo je rekla: - Idi doĎavola. I ti i kralj – ponovo je legla i zaronila lice u jastuk. Tomas je, očajan, stajao na sred sobe i nije znao šta da radi. Poslednje što mu je trebalo, bilo je to da se svaĎa sa njom sada. Već mu je bilo dovoljno teško što je iznenada morao da ode i ostavi je samu na imanju. Nije mu bilo jasno šta je tačno uznemirilo, a ona sama nije ţelela da mu kaţe. Dok je malo pre išao ka sobi, nadao se da će ga sačekati nasmejana i da će se ova noć rastanka biti nešto posebno. Umesto toga pred njim je bila ţena koja nije imala ţelju ni da ga pogleda. Znao je da je glupo da se duţe zadrţava i zato je tiho napustio sobu.

Nešto kasnije Izabela je čula kako je Beti ušla u sobu. Verovatno je spremala stvari za gospodara. Nije imala nikakvu ţelju da učestvuje u tome i zato se pravila da spava. I kada je Tomas legao u postelju, ona se nije pomerala. Leţala je zatvorenih očiju, potpuno bolesna od ljubavi. Znala je da mora da donese vaţnu odluku i da napusti ovo divno mesto. Unutrašnji glas joj je govorio da treba da kaţe Tomasu da će otići. Moţda bi bio toliko ljubazan da joj da nekoga u pratnju. Znala je da je put u Škotsku veoma opasan za usamljenu ţenu. Ipak, nije joj se dalo da započne tu temu. Tomas joj se pribliţio i prebacio ruku preko njenog boka. Osećala je njegovo čvrsto telo uz sebe i ogromnom snagom volje je uspela da ne zajeca glasno. Nije smela da mu pokaţe koliko joj je stalo. On će u zoru otići, a narednih dana otići će i ona. Nema svrhe dodavati još emotivnih trenutaka na one koje je već čuvala u srcu. Ne bi to mogla da podnese. Ionako će patiti do kraja ţivota. Cele noći je bila u nekom polusnu ali je svim čulima osetila kada je Tomas ustao sa kreveta. Iako se oblačio skoro nečujno, po strujanju vazduha je mogla da oseti svaki njegov pokret. Okrenula se ka njemu i otvorila oči. Znala je da ne moţe da zna da je budna. Sivkasti tračak predstojećeg svitanja omogućio joj je da raspozna konture njegovog tela. Zadrhtala je nesvesno od te moćne pojave. Razdirala je pomisao da ga nikada više neće videti. Već je zatvarao vrata kada ona prošaputala - Zbogom. Za trenutak je zastao, kao da je čuo, a onda su se vrata zatvorila. Taj poluškriputavi zvuk zaparao joj je srce. XI Deset dana nakon Tomasovog odlaska, Izabela je i dalje bila u Starlajtu. Svako veče pred spavanje govorila je sebi da će sutra otići, ali i dalje nije

odlazila. Bila je dovoljno svesna opasnosti kojoj bi se izloţila i zbog toga je oklevala. Bernardu je prepustila veći deo posla sa bolesnicima, a ona je spravljala lekove i meleme. Jedino joj je prijalo da joj društvo prave Debi i mali Aleks i sve češće ih je pozivala. Debi joj se veoma dopadala. Dosta joj je pomagala i nije bila brbljivica. Umela je da sluša satima i da postavlja samo prava pitanja. Za Aleksa je bila posebno vezana jer je jedino njegovo izlečenje smatrala ravnim čudu. Dete se oporavilo iznenaĎujućom brzinom i već je mogao u potpunosti da se oslanja na nogu. Tog dana palo joj je na pamet kako bi mogla da ode. Pošto je Tomas ostavio Markusa sa još dvadesetak vojnika da čuvaju zamak, Izabela je odlučila da ga zamoli za pomoć. Nadala se da joj moţe dati barem dva vojnika da je isprate do Škotske granice. Dalje će moći sama. Čim je ugledala Markusa kako ide preko dvorišta, pozvala ga je kod sebe. - Gospodarice – Markus joj se naklonio na ulazu njene radionice. - UĎite Mark. Imam jednu molbu za vas. Nadam se da me nećete odbiti. - Učiniću sve što ţelite – Reče on i sede na stolicu koju mu je pokazala rukom. - Odlično! Trebaju mi dva vojnika da me isprate do Škotske granice. Idem kući. Markus je zbunjeno zurio u nju nekoliko trenutaka. Njoj se učinilo da je čitava večnost u pitanju. - Ne razumem. Ovo je sada vaša kuća, gospo. Ako ţelite da idete u posetu svojoj porodici, moraćete da sačekate gospodara. Ne smem vam dopustiti tako dalek put u njegovom odsustvu. Sami znate koliko je dolazak ovamo bio opasan. - Toliko o tome da ćete učiniti sve što ţelim – bila je ogorčena Izabela.

- Nisam očekivao da ćete tako nešto traţiti od mene. Baron mi je rekao da vam budem na raspolaganju, ali nije pomenuo da ćete hteti da putujete. Da li on zna za vašu ţelju? - Ne i ne treba da zna. Ne idem u posetu porodici, već se vraćam u Škotsku zauvek. Teško mi je da vam objasnim zbog čega, ali budite uvereni da je tako najbolje i za barona i za mene. Htela sam pratnju samo da baron ne bi brinuo da li sam dobro putovala. Ako niste u mogućnosti da mi pomognete, putovaću sama. Srećom, sposobna sam za to. Markusu su krupne graške znoja izbile po čelu. Situacija u kojoj se našao bila je beznadeţna. Nije mogao da joj da pratnju. To bi značilo da je podrţao njen odlazak, a bio je siguran da se to baronu nikako ne bi svidelo. Sa druge strane, nije mogao da je pusti da putuje sama. Kako god, ishod u oba slučaja biće isti. Tomas Pembruk će ga ubiti. - Gospo, – očajno je zavapio – molim vas da razmislite u kakvu ćete nas situaciju dovesti ako odete. Baron Tomas će nas sve ubiti. Zašto ne moţete da sačekate da se baron vrati? Siguran sam da će vas on lično otpratiti. U suprotnom, dvadeset porodica ćete zaviti u crno. Znate da svaki vojnik koji je ostao u zamku ima porodicu. - Zašto mislite da će barona pogoditi moj odlazak? Moţda će mu laknuti kada vidi da me nema – Izabela se hvatala za slamku, ali je postala svesna da je Markus u pravu. - Nemam pravo da zalazim u baronova osećanja prema vama gospo. Kao njegov vojnik mogu samo da kaţem, da sve što se kosi sa naredbama koje on izda, smatra se neposlušnošću i izdajom. Znam da smo moja porodica i ja vaši doţivotni duţnici, ali ne mogu prihvatiti da izdam barona da bih pomogao vama. Nadam se da me razumete. - Razumem – rekla je skoro postiĎena – Nisam ljuta na vas Markuse. I nemojte da mislite da mi nešto dugujete. Trebalo je da kaţem baronu za svoju

nameru. Pošto nisam, ostaću ovde dok se ne vrati. Moţete da se vratite svojim obavezama. Dok je odlazio ka zgradi u kojoj su bili smešteni vojnici, Markus je razmišljao da mora biti maksimalno oprezan. Činilo mu se da je gospodarica suviše brzo odustala od svoje namere. Za to vreme, Tomasu se neki pohod nikad nije činio duţi. Izabela mu je nedostajala od kako je zatvorio vrata njihovih odaja. Duţnost prema kralju i drţavi bila je uvek iznad svega i on je ranije u tome nalazio zadovoljstvo, ali ne i ovog puta. Sve što je sada ţeleo bilo je da bude sa svojom ţenom. Ţeleo je porodicu. Mnogo dece. Kralj mu je nagovestio da bi, ako pohod na Vels bude uspešan, mogao da ga oslobodi odlaska u nove pohode. Ţeleo ga je za svog savetnika. To bi verovatno značilo da će morati da se presele i budu blizu dvoru, ali mogao je da podnese tu ţrtvu. Kada je krenuo sa kraljem činilo mu se da više nema čvrstinu hrabrog viteza. Činilo mu se da ga je ljubav prema ţeni oslabila. Ipak, posle nekoliko dana uverio se koliko greši. Nikada nije bio odlučniji u borbi. Ljubav i ţelja da se vrati Izabeli, bili su njegov imperativ. U teškim trenutcima bitke snagu mu je davala slika njegove ţene Izabele kako ga grli i ljubi... Izabele koja je briţno nagnuta nad bolesnikom... Izabele kako pravi meleme i kuva mirišljavi sapun...Izabele koja sa malo reči gospodari svima koji se naĎu oko nje...Izabele...Njegova Izabele... XII Hladna, kišna jesen je odavno stigla. Tomasa nije bilo skoro tri meseca. Pre nedelju dana glasnik je doneo pismo da je pohod pri kraju. Kralj je uspeo da osvoji Vels, ali uz velike gubitke. Niko nije znao koliko je vojnika poginulo. Izabela je svakog dana najviše vremena provodila na osmatračnici. Nadala se da će ugledati Tomasa i njegove vojnike kako jašu preko poljane ispod zamka. Znala je da od Velsa nema više od sedam dana jahanja i, ako su

vojnici krenuli nekoliko dana posle glasnika, trebalo bi da stignu svakog dana. Neizvesnost je ubijala. Svakodnevno se molila da je Tomas dobro i da nije izgubio puno vojnika. Kada je nakon deset dana od glasnikovog dolaska ugledala vojsku mislila je da će joj srce iskočiti iz grudi. Za tri meseca, koliko nije videla Tomasa, preţivela je pravi pakao. Sada je znala da bi joj bez njega i ostatak ţivota izgledao isto. Nije to mogla podneti. Prisećala se da joj je rekao da će morati da razgovaraju o njihovom braku. Bila je spremna da prihvati sve, samo da ne ode iz Starlajta. Ostala je na osmatračnici sve dok se jahači nisu pribliţili zamku. A onda joj je srce zamalo stalo. Na čelu vojske nije jahao Tomas, već Albert. Bila je svesna samo još toliko da se uveri da je dobro videla, a onda je sve oko nje postalo mračno... Probudila se u svojoj sobi. Harijet joj je pod nosom drţala mirisnu tečnost koju je Izabela spravljala za slučaj nesvestice. Polako je pogledala oko sebe. U sobi su bile Beti i Sesilija. Njenog muţa nije bilo. Znači nije se vratio. Pokušala je da se ponovo ne onesvesti jer je Harijet nešto pričala. Duboko u sebi je znala da mora da se skoncentriše. - Je li se Tomas vratio? – Upitala je slabim glasom. - Nije, ali... - Zovite mi Alberta. - Gospo, nema potre... - Odmah! – Viknu i sklopi oči. Sluškinje su se povukle nečujno. Izabela je podigla uzglavlje, morala je da ima oslonac dok bude razgovarala sa Albertom. Sluškinje nisu bile uplakane. Mora da je Tomas ţiv. Verovatno je ranjen pa nisu mogli da ga dovedu kući. Gde god da je ona će odmah traţiti da je odvedu kod njega. Mora pomoći svom muţu.

- Gospo Izabela – Albert je provirio, a onda i ušao. Ostao je da stoji pored vrata. - Zdravo Alberte. Dobro nam došli. Nadam se da su vojnici dobro. A sada mi recite šta se dogodilo baronu? Zašto ste se svi vratili, a on nije? – pričala je tako brzo i jedva je disala pa je Albert pomislio da će se ponovo onesvestiti. - Baron je dobro. Ovog puta nije dobio čak ni ogrebotinu. Kada je postalo jasno da će se Velšani predati, kralj se vratio na dvor, a sa sobom je poveo i nekoliko najbliţih vazala. Jedan od njih je baron Pembruk. - Koliko misli da ga zadrţi na dvoru? Neće valjda ostati tamo? – upitala je uplašena. Taman se oporavila od verovanja da je poginuo, a već sada je bila suočena sa novim problemom. - Neće gospo – nasmejao se Albert - Baron je krenuo ovamo istog dana kada i mi iz Velsa. Iz Londona ima tri dana jahanja više, ali znajući kojim tempom jaše kada je sam, ne bi me iznenadilo da se pojavi ovde već sutra oko podne. - Glasnik je rekao da ima dosta mrtvih. Kakvo je stanje kod nas? - Poginulo je desetak naših ljudi i nekoliko je ranjeno, a to je minimalan gubitak. Ostali imaju gubitak od više desetina, čak i stotina vojnika. Treba da znate da je vaš muţ vrhunski vojskovoĎa. Kralj je više nego ponosan na njega. Mislim da će ga bogato nagraditi za ovaj pohod. Izabela je tek postala svesna da on i dalje stoji pored vrata. - Zašto stojite tu Alberte? Neću vas ujesti. - Znam gospo, ali ovo su vaše privatne odaje. Ne bih smeo da budem ovde. - Oh! Nisam o tome razmišljala. Molim vas izvinite. Hvala vam, sada moţete ići. Ja ću brzo sići. Pretpostavljam da je Bernard već zbrinuo ranjene. - Jeste, ne brinite. Vidimo se u dvorani – rekao je i izašao. Izabela se udobnije naslonila na jastuke i protrljala slepoočnice. Toliko se toga desilo za kratko vreme. Albert joj je ispričao lepe stvari ali, da li će sada u njegovom ţivotu biti mesta i za nju. Šta ako je kralj odlučio da ga oslobodi

obaveze prema njoj? Ne, ne sme tako razmišljati. Ako ni zbog čega drugog, neće je ostaviti zvog Garvina. Njemu je obećao da će brinuti o njoj. Malo umirena sišla je da pozdravi Tomasove vojnike. Naredila je Harijet da pripremi bogatu večeru za njih. Slušala je beskonačne hvale vojnika na Tomasov račun. Jedva je uspela da se izvuče malo pre ponoći. Ţelela je da zaspi što pre da bi lakše podnela vreme do dolaska muţa. Nadala se da je Albert dobro predvideo njegov povratak. Tomas je u pola noći ujahao na imanje. Bio je umoran toliko da se jedva drţao na konju. Sedam dana je jahao skoro bez prestanka. Zastajao je samo toliko da odmori konja i odspava nekoliko sati. Bio je odsutan tri meseca, a sada mu se činilo da ne moţe više ni dan izdrţati da ne vidi svoju ţenu. Nadao se da neće biti ljuta na njega. Nakon pola sata kapija se otvorila i ujahao je u dvorište zamka. Straţari su ga dočekali spremni. Većina vojnika je spavala, ali bilo je i onih koji nisu. Oni su sedeli u jednoj od zgrada i tiho razgovarali o pohodu iz kojeg su se vratili. Markus je bio sa njima. Tomas ih je prekinuo i zamolio Markusa da poĎe sa njim u dvoranu. Hteo je na brzinu da čuje da li je bilo sve u redu dok ga nije bilo. Dok su mu sluge pripremale vodu da se okupa, Markus mu je ispričao najvaţnije dogaĎaje u proteklih tri meseca. Uznemirio ga je samo jedan. Nešto kasnije otvorio je vrata spavaće sobe. Vatra u kaminu je gorela i mogao je jasno da vidi svoju ţenu kako spava. Leţala je na svojoj strani kreveta sa rukom prebačenom preko njegovog jastuka. Kosa joj je bila još crvenija nego što se sećao. Kako je samo bila lepa! Prišao je polako i seo na krevet. Prvo joj je podigao ruku i pomazio neţnu nadlanicu, a potom je legao i zadrţao ruku na svom ramenu. Malo se promeškoljila, ali se nije probudila. Primakao je usne i poljubio je u čelo, a onda utonuo u san, licem okrenut prema njoj.

Izabela je osećala nešto toplo uz svoje telo. Uplašena, odmah je otvorila oči. Pored nje je spavao Tomas. Zatvorila je oči, pa ih ponovo otvorila. On je i dalje bio tu. Nemoguće da ga nije osetila ranije. Spavao je čvrsto i ona shvati da ima priliku da ga posmatra koliko hoće. Bio je tako lep. Kosa mu je bila duţa nego ranije, ali mu je dobro pristajala. Lice mu je bilo opušteno i nije se videla ni jedna sitna bora. Podigla je ruku i pomazila ga po obrazu. Potom mu je sa čela sklonila pramen kose. Nije smela da pomeri telo da ga ne bi probudila, a tako bi ga rado zagrlila. Makar to bio poslednji put. Zato je nastavila da mu miluje obraz. - Nemoj prestati. Ruka ti je tako neţna i topla – rekao je mazno, a oči su mu i dalje bile zatvorene. Izabela je pocrvenela. Sigurno je sve vreme bio budan. Kako je mogla da pomisli da ga dodir neće probuditi? - Izvini. Nisam htela da te probudim. - To je sve što imaš da mi kaţeš posle tri meseca? – u glasu mi se osećalo blago zadirkivanje dok je rukom privlačio ka sebi. - Ne, naravno da ne. Ali ne mogu da pričam ako spavaš. - Sada više ne spavam. Da čujem. - Drago mi je da si se vratio. Brinula sam. Nije te bilo dugo vremena. - Ja sam vojskovoĎa Izabela. To si znala kada si se udala za mene. Engleska ne ratuje samo sa Škotskom. Morao sam da odem. A sada mi reci zašto si tačno brinula? - Plašila sam se za tvoj ţivot. - Zašto? - Zato što mi je stalo. - Koliko ti je stalo Izabela? – prodahtao joj je u lice, a ona je nestajala u njegovom vrelom pogledu.

- Volim te Tomase – rekla je iznenada – Jesi li to hteo da čuješ? DoĎavola, uspeo si da me nateraš da te zavolim, a da ni sama ne znam kako. - Toliko me voliš da si htela da pobegneš pošto sam otišao? - Ja...ti... ne razumeš. To nema veze sa mojom ljubavlju prema tebi. Ti si taj koji je kralju rekao da samo ispunjavaš njegovo nareĎenje i da si dobar prema meni jer je to u interesu dve drţave – suze su joj potekle kao dva bistra potočića. - Ti si moja slatka, nerazumna ţena. Da si mi samo posvetila više paţnje davno bih ti rekao da ću morati tako da pričam pred kraljem. Nisam ţeleo da pomisli da mi je učinio uslugu. Pošto je naš brak drţavno pitanje, sve što treba da zna, ja sam mu rekao. Ono što mi imamo je samo naše. - A šta mi to imamo? – upitala je sa probuĎenom nadom. - Imamo ljubav. Obostranu, Bogu hvala. Mislio sam da nikada nećeš izgovoriti te reči. Ja tebe volim od kako sam te prvi put ugledao. Za ovih nekoliko meseci postao sam siguran u to. - I ja tebe volim od kako sam te ugledala. Odustala sam od odlaska u Škotsku. Čak i da me ne voliš, bila sam spremna da ostanem pored tebe. Pod bilo kojim uslovima. Ova razdvojenost mi je pokazala da moj ţivot bez tebe nema smisla. - Onda smem da se nadam da ti neće smetati da se, na proleće, preselimo u London. Kralj me postavio za savetnika za vojna pitanja. Više neću ići u borbe. Samo ću ih planirati. Dobili smo prelepo imanje i zamak. Svideće ti se sigurno. Eleonora i Arnold će nam biti susedi. Oni, a i njihova deca, jedva čekaju da te upoznaju. Šta kaţeš na ovo? - Kaţem da bih sa tobom išla i na kraj sveta. Volim te Tomase i nije mi vaţno gde ćemo ţiveti. Samo da budemo zajedno. Dok se stidljivi tračak sunca probijao kroz tmurne sive oblake, u zamku Starlajt sijala je ljubav, topla i čista kao najlepša zvezda.

(Kraj)