Gordon R. Veinrajt - Govor tela.pdf

Ova knjiga će vas podučiti jeziku koji svi već znaju. To je govor tela. Svaki put kada sa nekim razgovaramo, telo potpomaže ono što govorimo desetinama malih gestova, migova, promenama u držanju i izrazu lica. Činjenica da svi već znaju govor tela neće vam smetati da naučite da ga „govorite” efektnije. Zbog toga je ova knjiga i nastala. Većina Ijudi ne shvata koliko koristi ovaj nemušti jezik svaki put kada komunicira sa drugom osobom. Koriste ga nesvesno. Pa tako i vi. Verovatno i vi, takođe, ne shvatate da je moguće koristiti govor tela efektnije. Ova knjiga će vas ubediti u suprotno. Ako je pročitate pažljivo i iskoristite uputstva, posebno vežbe i eksperimente koje sadrži, shvatićete da ste postali veštiji u korišćenju govora tela. I takode, da ste veštiji u razumevanju načina na koji ga drugi ljudi koriste. U poslednjih dvadeset godina, a ponajviše tokom poslednjih deset, sprovedena su brojna istraživanja u domenu neverbalne komunikacije. Pregaoci iz različitih disciplina psihologije, sociologije, antropologije i iingvistike su proučavali aspekte Ijudskog ponašanja koje vrši neku funkciju pri komunikaciji. Kao rezultat toga, danas znamo mnogo više o ijudskoj interakciji na najnižem nivou nego pre. U mnogo slučajeva, ono za šta smo znali da je tačno na osnovu zdravog razuma potvrdilo se, ali u nekima nije. Svrha ove knjige je da se istraži ovo polje u razvoju i otkrije šta se naučilo, kao i da proceni praktičnu primenljivost i implikacije ovog novostečenog znanja. U prošlosti smo imali tendenciju da na komunikaciju među ljudima gledamo isključivo kroz korišćenje jezika. Vreme je da se ozbiljnije pozabavimo uticajem neverbalnih faktora u interakcijž licem u iice. Ova knjiga takođe želi da objasni ono što se saznalo iz istraživanja o veštinama i tehnikama govora tela kao što su 5

GOVORTELA

fizički kontakt, razdaljina, orijentacija, izrazi lica, neverbalni aspekti govora itd. Ispituje kako se ovo znanje primenjuje u raznim kontekstimfl i takođe kako se primenjuje da se popravi efekat Ostatak ovog poglavlja će, stoga, ukratko opisati (aii malo duže nego sadržaj!) teme koje možete očekivati malo kasnije u knjizi. Nadam se da će ovo uspeti da vas ubedi da je istrajavanje u čitanju ove knjige vredno vaSeg vremena i možda čak i da se okuSate u nekim praktičnim vežbama i eksperimentima koji su predloženi na kraju svakog poglavlja. Kada je u pitanju govor tela, isto onotiko koliko naućite iz prakse, možete naučiti dok čitate o tome Sta drugi rade. Ali glavna svrha ovog poglavlja je da čete na njegovom kraju, imati jasniju ideju o tome šta se podrazumeva pod terminom "govor tela", kakvu vrstu ponašanja to uključuje i takođe, šta može da se zaključi iz njegovog odsustva, kakvu vrstu ponašanja ne uključuje. Kontakt očima i pravac pogleda su zastupljeni u poglavlju br. 2. Ovo su najsnažnija sredstva neverbalne komunikacije koja posedujemo. Kontakt očima, zadržan samo delić sekunde duže nego što osoba koju ste pogledali smatra prikladnim može čak da dovede do reakcije, ili fizičke agresije ili, u nekom drugom kontekstu, može da bude shvaćena kao na?nabi seksualne privlačnosti. Moramo da obratimo pažnju na ono što radimo očima. Poglavlje br. 3 se bavi izrazima lica, ukijučujući i osmeh. Osmeh je jedan od nekoliko univerzalnih pojmova u govoru tela, kao i podizanje obrva u znak prepoznavanja i pozdrava. NaSa lica možda nisu uvek naša sreća, ali zasigurno su mesto iz koga potiču neki od najsnažnijih neverbalnih signala. Pokreti glavom i klimanje, iako su zapravo gestovi, odvojeno su tretirani u poglavlju br. 4. Njihova uloga u društvenoj interakciji je objašnjena, kao i značaj klimanja glavom dok slušamo druge. Gestovi i pokreti tela su fokus poglavlja br. 5. Mnogi istraživači su tražili dokaz za postojanje govora tela sa stroghn pravilima kao kod govornih jezika u ovom domenu, ali im to nije pošio za rukom. Međutim, kao što ćemo videti, postoje neki pokazatelji da odredeni pokreti u nekim kulturama imaju sasvim specifična i fiksna značenja, a postoje i gestovni jezici, kao što 6

PRAKTIĆNI PRIRUČNIK

su oni koje koriste gluvi, ali postoje mnoge očigledne razlike jzmeđu njih i načina na koje se koriste gestovi u normalnom svakodnevnom životu. Poglavlje br. 6 ispituje ulogu držanja i stava u govoni tela. Do nedavno se smatralo da ovaj domen viSe pripada priručnicima protokola i lepog ponašanja, ali se sada ozbiljnije smatra aspektom ponašanja koji buja korisnim neverbalnim signalima. Držanje, na primer, može biti dobar pokazatelj stanja svesti neke osobe u trenutku dok traje komunikacija. U poglavlju br. 7, bavićemo se blizinom i orijentacijom. Kao i držanje, orijentacija može mnogo da nam kaže o stavovima neke osobe prema onome s kim komuniciraju i prema prirodi, temi i lokaciji u kojoj se komunikacija događa. Koncept ličnog prostora je istražen, kao teritorijalnost u Ijudskom ponašanju. Obraća se pažnja i na odbranjiv prostor i njegov znaćaj za ličnost i drušlvo. U poglavlju br. 8 radi se o fizičkom kontaktu i dodiru. Glavna razlika između njih se svodi na nameru, jer prvi implicira slučajni dodir, a dmgi namemi čin. Ali razlika nije preterano kruta i možda je moguće razlikovati ova dva samo na osnovu dodimutog dela tela (dodir u ovom slučaju podrazumeva korišćenje šaka). U poglavlju br. 9, fizički izgled i pojava su na razmatranju. Jednostavne promene u ove dve kategorije mogu imati uticaja na sposobnost osobe da uspešno komunicira sa drugima, Sto nije beznačajno. Deseto poglavlje razmatra procenu vremena i sinhronizaciju kao aspekte govora tela. Važnost vremena u zapadnoj kulturi daje mu značajnu ulogu u komunikaciji. Kako sinhronizujemo dok razgovaramo sa drugima takode može biti značajan faktor za uspešnu interakciju. Poglavlje br. 11 bavi se neverbalnim aspektima govora. Ono što kažemo može biti prilično izmenjeno korišćenjem, naraemim ili nesvesnim, pauza, hm-ova, mmm-ova, aa-ovima, promenama tona, visine glasa, brzine i akcenta, da navedemo samo nekoliko karakteristika koje su važnije nego što mnogi mogu da pretpostave. Kultume razlike u korišćenju govora tela su fokus poglavlja br. 12. Ovde je učinjen pokušaj da se podvuku neke neobičnije, 7

GOVORTELA

neodekivanije i značajnije razlike, kao i da se istraži opšta proroda među-kultumih varijacija u neverbalnom ponašanju. Poglavlje br. 13 istražuje ulogu govora tela u profesijama kao što su podučavanje, pođizanje dece, televizijsko intervjuisanje, trgovina i ostali oblici kontakta sa javnošću. Poglavlje br. 14 govori o ulozi govora tela u različitim situacijama koje se pojavljuju u svakodnevnom životu, kao i u pokušajima da prevarimo druge. Sistematski pristup analiziranja govora tela drugih ljudi tokom ćaskanja je preporučljivo. U poglavlju br. 15. pažnja se pomera na ulogu kqju igra govor teia pri uspostavljanju i održavanju veza sa suprotnim polom. Razmatra se kako neverbabio ponašanje može da se koristi d a bi osoba delovala privlačnije, uz bolju ličnu prezentaciju i korišćenje utiska. U Zaključku ćemo preleteti preko svega što smo naučili i raspravljaćemo o granicama i prednostima govora tela kao sredstva komunikacije.

KONTAKT OČIMA Počećemo đa unapređujemo baratanje govorom tela posmatranjem očiju i načina na koji se one koriste u procesu svakođnevne komunikacije. Počinjemo sa očima, jer su one najmoćnije sredstvo komunikacije koje posedujemo, posle reči (iako ponekad jedan pogled može da napiše knjigu, kako kažemo). Ova moć očiju je najveća, naravno, kada se dvoje Ijudi gledaju oči u oči. Ovo se obično zove uzajamni pogled ili kontakt očima. Nije jasno zbog čega je kontakt očima toliko moćan. Mnogi pisci iz oblasti neverbalne komunikacije (altemativni termin za govor tela) su spekulisali nad mogućim razlozima. Neki smatraju da mi, od kolevke, nalazimo da su oči drugih ljudi potpuno opčinjavajuće zanimljive i čak reagujemo na skupove krngova koji liče na oči, jer kroz njih pravimo prvi kontakt sa drugima. Neki smatraju da je naša reakcija na kontakt očima instinktivna i povezana sa osnovnim nagonom za održanjem, u smislu da su mladunci koji uspeju da postignu i zadrže kontakt očima imali najviše šanse da budu nahranjeni i da im budu zadovoljene ostalepotrebe. Drugi smatraju d aje značaj kontakta očima naučen i da, dok odrastamo, brzo naučimo da se lepo ponašamo kada nas odrasli posmatraju ili naučimo da određeni pogledi znače da se ljudima dopadamo (ili ne). Kakvi god bili razlozi za to, moć kontakta očima u komunikaciji je nepobitna i ovde ćemo obratiti svu našu pažnju na razmatranje njegovih formi, mogućih funkcija i načina na koji možemo uspešnije da ga koristimo. Počećemo našu analizu kontakta očima sa malom praktičnom vežbom. Biće od pomoći ako dok čitate ovu knjigu uspete da nađete malo vremena da izvedete ove jednostavne eksperimente i vežbe. Na taj način ćete naučiti efektniji govor tela na isti način na koji bi naučili i unapredili bilo koji drugi jezik. Sledi vežba kontakta očima koju

GOVORTELA

treba da pokuSate Cim vam se za to ukaže prilika. Posle toga ćemo razmatrati rezultate koje ste mogli da očekujete. Ovo ćemo raditi u svakom poglavlju tako da ćete imati mnogo prilika da ova uputstva sprovedete u delo.

VEŽBA: U ŠTA ONIGLEDAJU? Sledeći put kada budete na javnom mestu, npr. u baru ili u restOTanu, posmatrajte druge prisutne Ijude najdiskretnije gto možete. Obratite pažnju na to kako se gledaju dok razgovaraju. Obratite pažnju i na dužinu kontakta očima (nema potrebe da merite vreme, samo obratite pažnju na to da li su pogledi dugi ili kratki). Da li provode sve vreme gledajući jedno u drugo ili gledaju i u drage prisutne Ijude? Da li provode dosta vremena posmatrajući objekte u prostoriji? Kako reaguju kada neko ude ili izade? Koja vrsta Ijudi gleda jedno u drago najviše (i najmanje) dok razgovara? Na koji naćin se Seme kontakta oćima razlikuju među ljudima koji sede jedno pored dragog od onib koji sedejedno preko puta drugog? Šta još primećujete u vezi sa šemama kontakta očima? Ako ostali primete da ih diskretno posmatrate, bilo bi preporučljivo da na neko vreme napustite svoju studiju. Razlog je to što Jjudi mogu da reaguju na neočekivane načine, ako ib posmatrate. Nekima bude neprijatno, neki će pomisliti da ste ekscentrični, a ostali bi možda mogli da postanu netrpeljivi pa čak i agresivni. Verovatno će vam biti od pomoći ako budete zapisivali svoje reakcije i zaključke u vezi sa ovim vežbama dok čitate knjigu. Možete ih i snimati na kasetu. Na taj način će vaše proučavanje govora tela biti olakšano. Pa, šta ste zaključili? Verovatno neke od sledećih teza: 1. Kada ljudi razgovaraju, ne gledaju se sve vreme, već u seriji isprekidanih pogleda. 2. Na mestima kao što su barovi ili restorani, neko vreme će provesti posmatrajući prisutne, posebno one privlačne ili one kojt se neobično ponašaju (pijance, iii one koji se svađaju sa kelnerom). 3. Osim u slučaju kada su ovi gnv. kriterijumi primenljivi, malo pažnje će obraćati na osoblje, pa čak 10

PRAKTIČNIPRIRUĆNIK

će se i poverljivi razgovori nastaviti kađa je ono u bliziiu (ista stvar se događa i u taksiju). 4. Kada Ijudi obraćaju više pažnje na predmete u sobi, pa ćak i na dekor, to verovatno znači da im je razgovor dosadan, da su prvi put na tom mestu ili tako dobro poznaju osobu sa kojom su, da neki opširan razgovor nije neopbodnan. 5. Ulaženje i izlaženje uvek privlače pažnju. Mnogi Ijudi kojima je neprijatno da sami udu u bar ili u restoran zaboravljaju da će to početno interesovanje iSćileti čim neko drugi ude. 6. Oni koji vode intiman, lični razgovor gledaće se više i duže od ostalih. 7. Ljudi koji sede nasuprot jedno drugom uspostaviće više kontakata očima nego oni koji sede jedno pored drugog. Ako ovi koji sede jedno pored dnigog požele više kontakata očima, okrenuće se jedno prema drugom. 8. Verovatno ćete uspeti da vodite ovaj eksperiment nekoliko minuta pre nego što neko primeti Sta radite ili bar postane svestan da se ne ponašate normalno. Neki od mogućih razloga zbog kojih Ijudi ne vole da budu posmatrani su: 1. Posmatrač možda ima nameru da ih na neki način povredi. 2. To ih tera da se zapitaju zbog čega su posmatrani, pa postaju napeti i zbunjeni, i na taj način im podrivate samouverenosL 3. Mogu da osete potrebu da prepoznaju onog koji posmatra, a ako ne uspeju, to može da im poremeti šemu interakcije sa drugima. 4. Mogu da pomisle da je posmatrač seksualno zainteresovan za njih, a ne smatraju ga/je privlačnim, pa požele da izbegnu kontakt očima. Bilo bi im neprijatno ako bi posraatrač nastavio da ih gleda. 5. Možda se ponašaju blesavo, kao što Ijudi često čine u društvu voljenih osoba ili prijatelja, pa mogu da II

GOVORTELA

osete da će stranac koji ih posmatra misliti da su uvek takvi. To može da im naruši ideju da su inteligentni i sofisticirani Ijudi. 6. Mogu da posmatranje shvate kao posmatračevu želju da im se pridruži (ili njihovoj grupi), a Ijudi obično ne žele novopridošlice jer to može da im naruši stnikturu gntpe. Što je manja grupa ljudi, ovaj osećaj će biti jaći.

OĆNA GRAMATIKA Sada kada smo završili sa našom prvom vežbom, hajde da istražimo kakve sve oblike koniakt oćima može da poprimi i neka pravila u vezi sa njegovim korišćenjem. Kontakt očima može biti dugotrajan (dvoje ljubavnika) ili kratkotrajan (kada gledamo u nekog za koga znamo da ne voli da ga gledaju). Može biti direktan (smeo, frontalni pogled) ili indirektan. Može biti isprekidan (kao kada razgovaramo s nekim, pa s vremena na vreme "bacimo pogled" samo da bi proverili da li nas sagovomik razume) ili neprekidan (kada zurimo). Postoje pravila o tome u koja mesta možemo da gledamo jedno drugo i koliko dugo. Pokušajte da gledate u nećije genitalije ili u devojčin dekolte i uskoro ćete shvatiti da ste prekršili pravilo. Ovo pravilo je izuzetno kruto. Previše kontakta očima će za većinu ljudi biti uznerairujuće. Zurenje se obićno smatra noprbtojnim, u najmanju ruku. Samo mala deca su u stanju da koriste otvoreno, iskreno zurenje, a kod njih se to čak može protumačiti kao zdrava znatiželja i otvorenost prema svetu. Skoro uvek to se toleriše kod dece, ali neke majke će deci koja dodu u godine za školu reći da je to nepristojno. Kod odraslih se to smatra nepristojnim, a za one koji zure se obično pretpostavlja da su opasni ili preteći, ako ne i mentalno uskraćeni. Neprekidno zurenje je način na koji ćete lako nekoga uznemiriti ili isprovocirati. Većina pravila očne gramatike zavise od konteksta u kome se kontakt očima dogodi. Neka su, međutim, univerzalna. Imaju sličnu primenu u bik> kom kontekstu, vremenu, svugde u svetu. Glavna pravila su: 12

PRAKTIĆNIPRIRUČNTK

1. Previše kontakta očima se obično smatra komimiciranjem superiomosti, manjkom poštovanja, pretnjom ili pretećim stavom, i Željom da se uvredi. 2. Premalo kontakta očima se interpretira kao nedostatak pažnje, oepristojnost, neiskrenost, nepoštenje, ili stidljivost 3. PovlaČenje kontakta očima tako Sto se spusti pogled obično se tumači kao signal podređenosti. 4. Osoba će često gledati u onu drugu: kada ih smeste daleko jedno od drugog; kada raspravljaju o uopštenim ili lakim temama; kada je osoba zainteresovana za dragu i njene/njegove reakcije; kada se osobi sviđa ili voli drugu osobu; kada pokušava da dommira.ili utiče na dragu osobu; kada je osoba ekstrovertna; kada zavisi od druge osobe, a ona ne reaguje. 5. Osoba će veoma malo gledati u onu drugu: kada ih postave blizu jednu drugoj; kada razmatraju lične ili teške teme; kada osobu ne zanima reakcija drage; kada se osobi ne dopada ona druga; kada je osoba introvertna, kada pati od neke mentalne bolesti. 6. Ljudi će efikasnije komunicirati jedan s dragim ako njibova interakcija sadrži onoliko kootakta očima koliko oboje smatraju prikladnim u situaciji u kojoj se nalaze.

LPOTREBA KONTAKTA OČIMA Veliki broj funkcija kontakta očima je već pomenut, ali postoje i druge. Većina fimkcija može biti grupisana u šest kategorija. Drugim rečima, mi uspostavljamo kontakt očima kada: /. Tratimo informaciju. 2. Pokazujemo painju i interesovanje. 3. Tratimo i kontroliSemo interakciju. 4. Domimramo, pretimo i utićemo na druge. 5. Pruiamo priliku za reakciju onih koji slušaju dok govorimo. 6. Otkrivamo stavove. 13

GOVOR TELA

Hajde da pobliže pogiedamo svaku od ovih kategorija. Vrsta informacija koju dobijamo kroz kontakt oCima sastoji se od stvari kao što su naznake da li neko ili ne govori istinu (lažovi imaju tendenciju da izbegavaju kontakt ofiima, ukoliko nisu veoma drski); da li se nekome sviđamo ili ne; da li druga osoba obraća pažnju na ono Što govorimo ili da li nas razume; u kakvom je mentalnom stanju osoba (depresivni ili introvertni Ijudi, na primer, često izbegavaju kontakt očima); i da li nas osoba prepoznaje ili ne. Čim pogledamo nekoga, jasno im je da su zadobili našu pažnju. Ako ih gledamo duže od dve sekunde, zaključiće takođe i da su zadobili naš interes. Kontakt očima igra vitalnu ulogu u jednom od aspekata pokazivanja pažnje i interesa, seksualnoj privlačnosti. Kada pogledamo nekoga, mi ga pozivamo da komunicira sa nama. Ako dođe do interakcije, kontakt očima se tada koristi na razne načine da bi se kontrolisala priroda i trajanje interakcije. Kontakt očima igra presudnu ulogu u sinhronisanju onoga što se dešava između-dvoje Ijudi. Mnogo više gledamo u osobu dok je slušamo, a kontakt očima takođe daje znak onome koji sluša da je govomik završio i da mu predaje reč. Kada se pozdravljamo s Ijudima, mi brzo podignemo i spustimo obrve, osim što ih pogledamo. Kada se nauči kontakt očima, na videlo izlazi druga šema. Osobe imaju običaj da prekinu pogled ulevo ili udesno, tj. kada odvrate pogled, pogledaju desno ili levo od govomika. Postoje dokazi u korist teorije da su oni koji sklafijaju pogled u levo, studirali umetnost ili društvene nauke, a ne prirodne nauke, kao i da imaju jaku sposobnost vizualizacije i jaku maštu. Oni koji odvraćaju pogled u desno naginju ka prirodnim naukama i imaju slabiju vizuelnu maštu. Takođe, ako se Ijudima postavi pitanje uz koje ide verbalni odgovor, oni će pogledati udesno i nadole, a ako im se postave pitanja u vezi sa prostorom, onda će gledati ulevo i nagore, iako ova tendencija nije preterano siguma. Namigivanje se takođe koristi za kontrolu interakcije da bi se ukazalo da nešto ne treba uzimati ozbiljno ili da se izrazi prijateljski stav prema dmgome. Duge, neisprekidane poglede koriste oni koji žele da dominiraju, prete, zaplaše ili na neki dmgi način utiču na dmge. 14

PRAKTIČNIPRIRUĆNIK

Mnogi ljudi ne vole osećaj da neko dominira nad njima, ili im preri, tako-da, ako se ovakvo ponaSanje ispolji tokom pregovora ili intervjua, može imati negativan efekat na ishod. Povratna informacija/ispoljena reakcija i kritika (u daljem tekstu: fidbek) je važna kada Ijudi razgovaraju. Govomike treba ubediti da ostali slušaju, a slušaoci treba da osete da se njihova pažnja ceni i da govomici govore njima, a ne u njih. Obe gmpe zahteva se mogu ispuniti odgovarajućim korišćenjem kontakta očima. Stavovi se često otkrivaju kroz voljno pružanje prilike za kontakt očima. Ljudi koji se dopadaju jedno drugom često se upuštaju u kontakt očima, za razliku od onih koji se ne podnose. Agresija, ekstremni oblik dominacije, može se signalizirati kroz prođuženi kontakt očima (kada se "streljaju očima"). Stid, neprijatnost i tugu obično karakteriše namemo izbegavanje kontakta očima. I ostale emocije, takođe, ispoljavaju tipično ponašanje očiju. Kada su ljudi uzbuđeni, oči im naginju ka brzim, skenirajućim pokretima. Kada su uplašeni, oči im deluju razrogačeno i sleđeno, kao da ne žele da propuste ni najmanji pokret koji bi mogao još više da im približi opasnost. Kada su ljuti, oči su im sužene, često iiče na male proreze. Tuga se ispoljava gledanjem na dole, smanjivanjem kontakta očima, a to se dešava skoro svuda u svetu. ISTRAŽIVANJA U OBLASTI KONTAKTA OČIM A Cilj ove knjige nije razmatranje raznih istraživačkih metoda, ali je interesantno primetiti da su eksperimenti pokazali da Ijudi, posebno deca, reaguju čak i na najjednostavnije crteže očiju skoro na isti način na koji reaguju i na same oči. Pokreti očiju dok gledaju statične objekte, ili dok čitaju, prate slične šeme i pri percepciji Ijudi. Postoje kulturološke varijacije pri kontaktu očima, kao što ćemo videti u poglavlju br. 12. Veliki broj dokaza prikupljen je u korist činjenice da veći stepen kontakta očima vodi većem dopadanju - dakle, dokazano je da neko, zapravo, može više da vam se dopadne ako ga više gledate u oči. Postoje značajne razlike u tipovima ličnosti i oblicima kontakta očima koji se koriste (kao na primer, između introvertnih i ekstrovertnih osoba, iii muškaraca i žena) i postoji 15

GOVOR TELA

posleđiCna potreba da se dobro obiati pažnja na kontekst pre nego Sto se pokuSa isuviše slobodna interpretacija preciznog znafienja neke odredene šeme kontakta očitna. Šeroe kontakta oCicna će se promeniti pri određenim vrstama mentainih bolesti i to raože postati efikasan dijagnostički alat budućnosti. Ćak i kada ljuđi razgovaraju preko telefona, pa se stoga ne mogu videti, šeme pokreta očuna imaju mnogo sličnosti sa onima iz komunikacije Iicem u lice. U ovoj i drugim oblastima, istraživanja kontakta očima i pokreta očiju su otknla da su komunikacijske upotrebe očiju raznolike i mnogobrojne. Oći su postale mnogo više od "prozora duše", pa bi bilo korisno da u ovom trenutku razmotrimo neke °d tajni naših oćiju koje tek počinjemo da spoznajemo.

ŠTA MOGli DA NAS NAUČE NAŠE ZENICE Tokom proteklih godina otkrivene su dve intrigantne ćinjenice o ponašanju naših očiju. Jednaje da kada vidimo nešto interesantno, zenice nam se rašire. Druge je da nam se više dopadaju ljudi sa proširenim nego sa sužnim zenicama. Prva činjenica je rezultat istraživanja koje je sproveo Ekard Hes. U svojim eksperimentima ijudima je pokazivao po pet slika: bebu, majku i bebu, golog muškarca, golu ženu i pejzaž. Izmerio je reakcije zeoica na ove slike i otkrio da su se zenice muškaraca najviSe raširile pri pogledu na golu ženu (osim homoseksuaiaca, ćije su se zenice najviše raširile na golog muškarea). Ženske oći su se širilena golog muškarca, ali najviše na majku i dete. Istraživač je ustanovio da su ta širenja zenica ekvivalentna interesu ispitanika za razlićite slike. Hes je takođe pokazad ljudima dve slike lica privlačne devojke. Slike su bile identične, ali su na jednoj zenice bile retuširane tako da deluju veće. Skoro svi ispitanici su izjavili da smatraju da je slika sa uvećanim zenicama privlaćnija, ali je veoma- malo njih znalo da kaže zbog čega. Cini se, dakle, da iako reagujemo na promene veličine zenica, nismo svesni njihovog efekta na naše svesne reakcije. (Vidi sliku br. 1 na str. Reakcije zemca se takode koriste da se izvagaju stavovi prema raznim stvarima, na primer, reklamiranim artiklima ili 16

PRAKTIĆNIPRIRUČNIK

politiCJcim kanđidatima. Takode je moguće izvagati promene u stavu merenjem promena u reakciji zenica tokom vremena. pošto promene u zenicama nisu pod kontrolom nafie svesti, one su veoma pouzdan pokazatelj interesa, privlaCnosti i mnogobrojnih drugih stavova. kako

B O U EISK O R ISTITIO Č I

Stika br. 1 Oba lica su oasmejana, ali većina Ijudi misli da je ono sa leve strane hladno i naiskreno. Šta vi mislite?

Prvo, možemo postati pažljiviji posmatrači. Možemo, tako da to ne bude previše očigiedno, obratiti malo više pažnje na to u šta drugi Ijudi gledaju i koliko dugo. Možemo biti posebno osetljivi na promene u veličini zenica. Jasno je da to možemo Ćiniti samo sa ljudima sa kojima smo fizički bliski. Možemo zapamtiti količinu kontakta očima koje odgovaraju različitim ličnostima koje srećemo. I možemo da se setimo da često možemo da pročitamo nečije prave misli i osećanja iz toga kako i gde gledaju, iako ih oni nikada ne bi izgovorili. Drugo, možemo da se upustimo u veću količinu kontakta očima, da bi nas drugi više voleli i da bi dobili pozitivne reakcije. Treće, treba se setiti da je, u većini slučajeva, direktni otvoreni pogled, bolji i od najmanje nažitake izbegavanja kontakta očima ili tendencije da se brzo pomera pogled sa jedne na drugu stvar. 17

GOVOR TELA

Takođe, možemo koristiti sve informacije gore navedene da povećamo našu osetljivost oa vrstu i količinu kontakta očima koja odgovara različitim kontekstima i izbegavati ekstreme kao što su zurenje ili potpuno odbijanje da se sretne nečiji pogled. Možemo razviti pozitivne stavove prema Ijudima jer će ovo, potpuno nesvesno i bez imalo truda, pospcšiii efektniju upotrebu kontakta očima kod nas. Možemo iz istih razloga razviti otvoreniji pristup drugim Ijudima. Ako volite Ijude i trudite se da se s njima družite, to, prirodno, utiče na bolje korišćenje kontakta oćima. Konačno, možemo koristiti informacije ponuđene u poglavljima koja slcde, o govoru tela, da sebi omogućimo efektivnije povezivanje kontakta očima sa ostalim neverbalnim i verbalnim komunikacijskim veštinama. VEŽBE l EKSPERIMENTI 1. Gtedaj m e dok li govorim! Kada sremete osobu koju dobro poznajete, uspostavite što više možete kontakta očima, a da joj ne bude neprijamo. Da li se čini da to tumači kao signal da želite da nastavite s razgovorom i produžite taj susret? 2. Zurertje Zurite u nekog dok ne odvrati poglcd. l2aberite nekoga koga dobro poznajete za ovaj eksperiment. ali im nemojte ništa reći unapred. Nemojte izabrati stranca, zato što zurenje često može biti protumaćeno kao agresivno ponašanje i može da izazove agresiju zauzvrat. Obratite pažnju na to kako se osećate tokom eksperimenta. Pitajte svog sagovomika kako se osećao tokom vašeg zurenja. Koliko dugo je prošlo, otprilike, dok vaš sagovomik nije odvratio pogled? Ako ste u stanju da probate ovaj eksperiment sa većim brojem Ijudi, bicete u stanju ne samo da istražite u detalje vaša osećanja, već ćete biti u stanju da sakupite mnogo korisnib informacija o prirodi i efektima samog zurenja. 3. Pogledaj me u oči Izaberite nekog koga dobro poznajete i mnogo volite. Ubedite ib da sednu sa vama i da vas gledaju u oči jedan minut. 18

PRAKTIČNI PRIRUĆNIK

Qnda raspravljajte o tome §ta ste oboje osećali tokom tog eksperimenta. 4. Da li j o j / m u se dopadam? Izaberite privlačnu nepoznatu osobu na žurci ili nekom drugom mestu gde je uobifiajeno da stranci priJaze jedno drugom i razgovaraju. Pokušajte da na osnovu njihovih očiju, dok neobavezno ćaskate, otkrijete da li mu/joj se dopadate ili ne. K.ako njihova volja da se upuste sa vama u kontakt očima utiče na va§u procenu u kojoj meri im se dopadate ili ne? Posmatrajte druge parove i pokušajte da utvrdite prirodu njihove veze iz količine i vrste kontakta očima u koji se upuštaju.

19

% IZRAZI LICA PouCavanje izraza lica ima dugu isloriju. Čarls Darvin, pisac Porekla vrsta i Puta ovčara, objavio je prvu ozbiljnu naufinu studiju, Izražavanje emocija kod čoveka i iivotinja, 1872. godine. Ali fizionomijaje izrodila mnoge pseudo-naufine umove i pre toga. Nekolicina je pokuSala da dokaže da je izgled lica pouzdan pokazatelj raznih Ijudskih osobina kao Sto su inteligencija, kriminalitet, emocionalna stabilnost, pa fiak i ludilo. Naravno, jjropali su. Jotoostavno, nije moguće koristite lice kao pouzdan pokazatelj bilo fiega. Ono Što može da se utvrdi, medutim, kao što moderna istraživanja ukazuju, jeste korišćenje izraza lica kao sredstva za postizanje boljeg razumevanja onoga Sto drugi pokušavaju da prenesu. U govoru tela, izražajnost lica je druga na iestvici važnosti, iza izražajnosti ofiiju. Mnogo dobijamo iz infonnacija koje sakupljamo o emocionalnom stanju Ijudi sa njihovih lica. Njihovi stavovi prema nama mogu biti ja$ni iz toga da li im lica prikazuju zadovoljstvo ili ne, interesovanje ili dosadu, strah ili ljutnju. Često je lice prvi deo osobe koji gledamo, tako da se izrazi lica mnogo koriste u znak pozdrava. Jedan od univerzalnih fenomena koji ćemo razmatrati u ovom poglavlju je podizanje obrva. Otknćemo da su izrazi lica veoma moćno sredstvo za kontrolu i kolifiinu komunikacije koja se odvija medu ljudima. Takode ćemo uvideti da sudove o lifinosti ljudi i sve ostale donosimo na osnovu onoga što im vidimo na licima. Ljudima sa privlafinim Iicima se fiesto pripisuju i drugi atributi koje možda poscduju, a možda i ne. U kombinaciji sa efektnijim korišćenjem ofiiju, izrazi lica nas mogu odvesti još mnogo dalje na našem putu ka usavršavanju govora tela.

20

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

PRAKTIČNA VEŽBA: SM EŠITE SE PO SVAKU CENU Većina nas će pre iii kasnije videti mali humoristićki natpis koji ljudi koji rade u kancelarijama i na mestima gde se radi sa ljudima sve češće ističu, koji kaže: "Budite naporni, ako morate, ali smešite se, makar vas to ubilo." Taj natpis u suštini dokazuje veoma važnu stvar, a to je da možemo tolerisati mnogo neprijatnog ponašanja ako osoba koja na taj način komunicira licem pokazuje da ne bi bila takva da nema dobar razlog. Drugačije rečeno, ako ljudi licem ukazuju da se truđe najviše što mogu da budu prijatni prema drugima, biće im dozvoljeno mnogo više neprijatnog i teškog ponašanja, nego onima koji su neprijatni i delom i izgledom. Vežba za ovo poglavlje je stoga da pokušate da sledite poruku iz natpisa. Tokom sledeće nedelje se bar javite svakome koga sretnete dok radite prijatnim ostnehom, kao da vsm je iskreno drago što ih vidite. Ne treba da zadržite kez na licu. Dovoljno je da bar pozdravite Ijude osmehom. Zapazite reakcije drugih na to. Da li uzvraćaju osmeh? Da li se susret odvija prijatnije ili neprijatnije nego obično? Da li neki od njih deluju iznenadeno? Da li je susret trajao duže il kraće nego obično? Obratite pažnju oa vaše reakcije. Da li nalazite da je ova vežba teška ili laka? Da li se osećate blesavo dok to radite? Da li nalazite da se vaš stav prema ljudima menja? Da li provodite više vermena sa ljudima koji vam se ne dopadaju? Da li nalazite da se averzija umanjuje? Kako se osećate kada vam se drugi smeše? PREGLED VEŽBE Hajde da pogledamo rezultate vežbe. Ako je sve prošlo uobićajeno, verovatno ste primetili neke od sledećih stvari: 1. Većina Ijudi je uzvratila vaš osmeh u znak pozdrava. 2. Većina susreta je protekla lakše nego obično. 3. Neki ljudi, pogotovo oni sa kojima osećate uzajamnu aveiziju, biće iznenađeni - ali možda ne nepnjatno - vašim novim pristupom. Neki će, međutim, reagovati sumnjičavo i pomisliti "Šta li je sad smislila/o?"

GOVOR TETA

4. Susreti će verovatno trajati duže nego obično. Ljudi dozvoljavaju sebi da produže prijatnu aktivnost j da skrate nepnjatnu, iz prilično očiglednih razloga. 5. Verovatno ćete otkriti da će se, ako ste neke od Ijudi sreii viSe puta tokocn te nedelje, vaS odnos popraviti na neki način. 6. Žene će imati tendenciju da reaguju brže i sa više naklonosti preroa muškarcima, ako ste muSkarac. Ako ste žena, verovatno će i obmuto biti tačno. 7. Mladi Ijudi će spremnije odgovoriti nego stariji. 8. Podredeni i kolege će imati tendenciju da bolje reaguju od nadređenib, iako će i u tom shičaju promena na vama biti primećena, i verovatno će se kasnije isplatiti. 9. MuSterije i klijenti će verovatno spremnije odreagovati nego kolege. U takvim javnim poslovima pozitivne aktivnosti, kao Sto je osmehivanje, izuzetno su važne. A Sta je sa vaSim reakcijama? Verovatno ste primetili neke od sledećih teza: 1. Posie početne neprijatnosti, otkrili ste da je vežba izuzetno laka. 2. Verovatno se niste osećali glupavo tokom ove vežbe. Ako jeste, mežda niste dobro pratili uputstva. Možda ste nastojali da se kezite i zadržite osmeh na licu pređugo. 3. Trebalo bi da se vaS stav prema ostalima popravio i postao pozitivniji. 4. Verovatno ste uhvatili sebe kako provodite viSe vremena sa ljudima koje ne volite, a možda ste čak otkrili da se vaSa averzija smanjila. 5. Sigurao vam se dopada kada vam se Ijudi sroeSe? Pa, setite se češće kako se i njima dopada kada im se vj smešite.

22

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

RASPON izraza lica Kada razmislite o broju facijaloih mišića, ne iznenađuje što je raspon izraza lica tako širok. Postoje mooge fmese u promenama u izrazu koje se vide. Na primer, razmislite o raznolikosti mogućih osmeha izmedu Mona Lizinog polovičnog osmeha pa do otvorenog smeha. Medutim, u komunikaciji se izrazi lica najčešće koriste da izraze stepen emocije i postoji ograničen broj onih koje većina nas u praksi može pouzdano da prepozna. Dva amerićka istraživača, Pol Ektnan i Volas Frajzen, otkrili su da postoji šest glavnih izraza lica koji se koriste da pokažu sreću, tugu, gadenje, Ijutnju, strah i zainteresovanost (iako ovo poslednje zapravo nije emocija). Otkrili su da se samo oko ispoljavanja ovib emocija svi slažemo. U tom slućaju, treba da pažljivije osmotrimo svaki od ovih šest izraza lica. Osmesi, iako širokog spektra, mogu biti podeljeni u: poluosmehe, normalne osmehe (kao one koje ste koristili u vežbi) i široke osmehe. U osmehu su usta obično zatvorena, ali kod otvorenih osmeha se pokazuju i zubi. Širok osmeh sa pokazivanjem zuba se kolokvijalno zove "kez", a oni se dele na zatvoren (sa spojenim zubima) i otvoren (sa razdvojenim zubima) i bolan (bez zuba). Osmesi se obično koriste kao pozdravni gest i uopšteno pokazuju različite stepene zadovoljstva, zabavljenosti ili sreće, iako u određenim kontekstima mogu da prikažu agresiju, sarkazam i druga negativna osećanja. Suprotna emocija, tuga, nema neki poseban izraz lica koji bi je karakterisao. Tuga, razočaranje i depresija se obično otkrivaju kroz stvari kao što su opuštanje uglova usana, gledanje u pod t opšte zgurivanje. Ekstremnu tugu će karakterisati pojava suza, drhtanje usana i pokušaji da se lice sakrije. Gađenje i prezir se pokazuju kroz sužavanje očiju i krivljenje ustau grimasu, što postaje izraženije štoje osećanjejače. Nos će se verovatno namreškati, a glava okrenuti u stranu da bi se izbegao pogled na uzrok reakcije. Ljutnja se najčešće ogleda u neprekidnom zurenju u izvor uvrede, mreškanju čela i mrgođenju ili škrgutanju zubima. Neki Ijudi poblede kada se naljute, a neki pocrvene - pa čak i dobiju

GOVOR TF.LA

neki ljubičasti ton - u ekstremnim slučajevima. Držanje je napeto, kso da je telo sprcmno da poleti u napad. Strab se ne izražava nekim jedinstvenim izrazom lica. Mo2e se prikazati kroz Siroko otvorene oči, otvorena usta i drhtanje, koje ima uticaj 1 na lice kao i na telo. Možda će čak doći i do znojenja i bledila. Zainteresovanost se često izražava nakrivljavanjem glave. Glava se drži pođ uglom u odnosu na predmet interesovanja. Interes takođe pokazuju i oči, raSirenije nego obično. Kada Ijudi sede, ponekad podupru brađu prstima dok pažljivo sluSaju. Ovo su samo neki od izraza lica koje treba posmatrati da bi se usavršio ovaj aspekt govora teia (vidi sliku br. 2 na str. 25).

LICE IPR V I UTISAK Kažu da je najkritičniji period tokom susreta dvoje Ijudi prvih pet minuta. Utisci koji se formiraju tokom tog vremena zadržaće se i Čak pojačad Ictoz kasnije ponaSanje, što neće biri objektivno interpretirano, nego u svethi tib prvih utisaka. U mnogim prilikama primetili smo da moramo da revidiramo prve utiske o ljudima jer su bili pogrešni, zato što ih ima tako malo. Pošto je lice prva stvar koju primerimo na Ijuđima, jasno je da igra presudnu ulogu u uspostavljanju odnosa sa drugima. Gest koji se skoro univerzalno pojavljuje na početku faze pozdravljanja (posebno jcada srećemo Ijude koje dobro poznajemo) jeste podizanje obrva. Ono se sastoji iz brzog podizanja i spuštanja obrva, praćenog osmehom i čini se da pokazuje osobi sa kojom se spremamo da progovorimo da nam je drago što je vidimo. U riučaju poznatih Ijudi, to služi kao gest prepoznavanja. Koristi se i u civilizovanim i u primitivnim društvima. Kada prvi put sretnemo nekoga i pogledamo ga u lice verovatno je prvi suđ koji donesemo da li nam se dopada ili ne, da li nas privlači ili ne. Sakupljeno je mnogo dokaza o tome kakva lica smatramo privlačnim. Ljudima su pokazivane forografije mnogih drugih Ijudi, za koje bi se svi složili da su zgodni muškarci i lepe žene. Crte koje se obično smatraju doprinosom privlačnosti su lepo ošišana i očešljana kosa, visoko čelo,jasne oči, lep ten, jednaki zubi i simetrične crte lica. 24

PRAKTIĆNIPBIRUČNIK

Slfka br. 2 Da li možete tačno identifikovati svaku od sledećih emocija

na slici? a) Sreća

d) Ljutnja

b) Tuga

e) Strah

c) Gadenje/Prezir

J) Zainteresovanost

5 •3 ‘9 iq ‘s i f lp iv ‘f i» 'z ip '/ :uoaopq

6

GOVORTELA

Ali u tih prvih nekoliko minuta mi radimo viže od jednostavnog utvrđivanja da li nam se neko sviđa ili ne. Sudimo 0 karakteru, ličnosti, inteligenciji, naravi, ličnim navikama, radnim sposobnostima, prikladnosti za ulogu prijatelja ili Ijubavnika i sl. Sve to radimo na osnovu veoma malo infonnacija o onom drugom, a opet smo Češće u pravu nego u krivu. Zapitajte se koliko često ste povukli svoj prvi utisak o ljudima i uporedite taj broj sa ukupnim brojem ljudi koje ste upoznali.

GOVORITE LICEM Osim očiju, lice je sledeće po redu najmoćnije sredstvo kojim neverbalno komuniciramo. Koristimo ga - a ostali se oslanjaju na njega kada su im potrebni pokazatelji - da pokažemo koliko smo dobre Iičnosti, da izrazimo naše emocionalno stanje u tom trenutku, da pokažemo koliko smo pažljivi prema drugima i slično. Osmeh govori ljudima da nam je drago što ih vidimo, mrgođenje ih odbija. Pogled uperen u pod im daje do znanja da nismo baš najsrećniji, podignuta obrva 1 izvijene usne ukazuju da smo raspoloženi za šalu. Glava nakrenuta u stranu pokazuje da slušamo. Zatvaramo oči i profesor u Čelu sobe zna da smo se isključili. Mnogo toga možemo reći licem. Možemo da koristimo izraze lica onda kada su reči nepodesne. Kađa neko kaže nešto što nije na mestu, licem možemo da mu pokažemo da je napravio grešku. U bučnoj fabrici, reči su potpuno beskorisne, ali će prijateljski osmeh preneti poroku. Izrazi lica mogu, između ostalog, da pojačaju verbalne poruke. Majka će grditi dete a njeno lice će mu reći đa se ovog puta stvamo naljutila. Grupa prodavaca će preneti upravi poruku o tome šta misle o smanjenju plata tako što će umiriti vilicu, i tako im reći da moraju da smisle nešto bolje. Na zvaničnom skupu, dve osobe koje imaju potpuno suprotne stavove vodiće pristojan razgovor, ali će njihova smrznuta lica odavati neprijateljstvo. Iz ovoga je jasno d aje glavna uloga lica u našem korišćenju govora tela izražavanje emocija. Kao što smo ranije videli, postoji ograničen broj emocija koje mogu biti pouzdano 26

PRAKTIĆNIPRIRUČNIK

prepoznate iz izraza lica. I pored toga, lice bez sumnje daje svoj doprinos u izražavanju svake emocije, a osim toga igra važnu ulogu u izražavanju stepena jačine te emocije, bez obzira na to koliko je suptilna. Ovo je primenljivo i na stepen doprinosa ostalih delova tela, pa ne treba da se zavaravamo da se poruke mogu jednostavno preneti samo jednim od njih. Većina poruka zavise od konteksta, što je važno ako želimo da ih potpuno shvatimo. Drugi aspekt koji je vredan zadržavanja je koliko artefakti doprinose govoru tela. U njih spadaju brkovi, brade, naočare, minđuše i upotreba šminke. Pošto takve stvari menjaju našu pojavu, treba da uzmemo u obzir na koji način one utiču na to kako smo prihvaćeni. Na primer, brkovi će često ukazivati na veću starost nego obrijana gomja usna, što može biti razlog njihove populamosti kod mlađih ljudi. Brade se mogu smatrati znakom nezavisnog uma koji se odupire pritiscim a za prilagođavanjem. Naočare često doprinose da se osobama pripisuje veća inteligencija od one koju poseduju. Minđuše, ako ih nose muškarci, mogu biti protumačene kao feminiziranost, mada ih mnogi dečaci danas nose kao prkosni gest muškosti u razvoju. Devojka koja nosi tešku šminku rizikuje često neosnovane zaključke po pitanju svojih moralnih standarda. Iz svega ovoga vidimo da ponekad ne šaljemo baš one neverbalne poruke koje smo nameravali da pošaljemo. Što smo svesniji ovakvih propusta u neverbalnom govoru tela, bolje ćemo ga koristiti.

SUOČITE SE SA ČINJENICAMA Istraživanje izraza lica nije samo otkrilo njihovu ulogu u izražavanju emocija, već nam je pružilo uvid i u njihovu ulogu u otkrivanju tipova ličnosti, stavovima prema drugima, seksualnoj privlačnosti, želju za komunikacijom ili izazivanju interakcije, i stepena izražajnosti tokom komunikacije. Takođe je proizvelo neke veoma interesantne zaključke. Na izraze lica utiče i zdravlje osobe. Otkriveno je da neposredno pre porodaja ženino lice pokazuje više brige i stresa, mada one koje su već jednom rađale pokazuju manje tih 27

OOVORTELA

znakova. Ljudi koji imaju gastritis mršte se više od ostalih. Depresivni pacijenti se šire osmehuju posle elektro terapije nego pre nje. Posmatrači traže različite emocije na različitim delovima lica. Strah se obično traži u očima, kao i tuga. Sreća se vidi na obrazima i u očima. Iznenađenje se pokazuje na čelu, u očima i na pokretima usana. Ljutnja se zakijučuje iz slike ceiog lica, a ne samo iz obrva i boje tena, kao što neki ijudi misie. Izraz lica se tokom komunikacije neprekidno menja. Medu tim promenama, istraživači su nam pomogli da prepoznamo mikrotrenutne izraze lica. Oni traju samo delić sekunde, kao Što im samo ime, i često ukazuju na prava osećanja. Na primer, osoba možda govori da joj je milo što nekoga viđi i možda se čak i smeši, ali svoj pravi stav može otkriti mikrotrenutnim izrazom gađenja. Takvi izrazi lića su isuviše kratki da bi ih većina Ijudi mogla zapaziti, ali se hvataju kamerom. Ovo istraživanje nam daje mnogo mogućnosti za korišćenje govora tela u svrhu otkrivanja pravog mišljenja i osećanja Ijudi. Veliki broj studija je napravljeno na temu ljudske sposobnosti da kopira izraze lica drugih. Većina ljudi je boije kopirak uz pomoć ogledala, ali su nesigumije osobe pokazivaie boije rezuhate bez njega. Neke studije su ukazaie na činjenicu da su neki ijudi bili srećniji dok kopiraju osmehe, što pruža neke interesantne mogućnosti o kojima će se govoriti u sledećem odeljku ovog poglavlja. Primećene su brojne railike u naćinima na koje žene i muškarci koriste izraze lica kada komuniciraju. Žene imaju običaj da se smeju i smeše češće nego muškarci, ali često i zbog toga što nalaze da je situacija neprijatna, a ne iz veće društvenosti. Ljudi imaju tendenciju da manje govore, prave više grešaka u govoru i smeše se više kada nameravaju da prevare druge, nego kada su potpuno otvoreni i iskreni. Sposobnost medicinskih sestara da varaju izrazom lica je u korelaciji sa posledičnom efektivnošću u poslu koji obavljaju, smatraju njihovi nadred«ii. Pošto medicinske sestre treba da sakriju od bolesnih pacijenata koliko su zapravo bolesni, ovo otkriće ne iznenađuje toliko, ali ukazuje na to da ijudi koji, kao medicioske 28

PBAKTIĆNI PRiRUĆNlK

sestre, provode svoj radni vek sarađujući sa Ijudima treba da produ kroz obuku u govoru tela. Jedan psiholog je otkrio da tjudi prosuđuju stvari kao što je kriminalitet iz izraza lica. Brojne fotografije nevinih ljudi su pokazane ispitanicima i onda je od njih traženo da pripišu zločine kao što su oružana pljačka i silovanje odgovarajućim licima. Značajan broj ljudi je, na primCT, izabrao jednog nesrećnog nevinog čoveka da bude silovatelj. Istraživanja kao gto je ovo čine nas nesigumim ne samo, na primer, po pitanju policijskog postrojavanja radi identifikacije već i po pitanju signala koje osoba Salje drugima u vezi sa njenim stavovima, ličnošću i ponašanjem.

SMEŠITE SE, OSEĆAĆETE SE BOLJE Pošto je osmeh verovatno najuniverzalnija kategorija govora tela, kao i najpozitivniji izraz lica, bilo bi korisno obraditi ga detaljnije. Osmesi se koriste širom sveta da bi prikazali užitak ili sreću. Cak i deca koja su slepa od rođenja se smeše kada su srećna. Osmesi se takode koriste da prikažu razuveravanje, zabavu, pa čak i ismevanje. Ovde ćemo se pozabaviti pozitivnim funkcijama osmeha. Osmesi se retko namemo koriste, aii je to moguće. Eksperimenti su prikazali đa kada zamole osobu da se smeši i onda joj pokažu slike raznih dogadaja, ona izjavi kako je slike vesele i čak čine da se ispuni zadovoljstvom. Ako osobu zamolite da se mršti tokora istog eksperimenta, izjaviće da je iskusila osećanja iritacije i Ijutnje. Ovakva istraživanja daju naučnu podršku populamoj izreci: "Ako se smeješ, ceo svet se smeje sa tobom." Osmesi se takode koriste da zamaskiraju ostale emocije. Sportista koji gubi od protivnika koji mu se posebno ne dopada pokušaće da se hrabro smeši da sakrije svoje razočaranje. Osmeh takođe može biti krotak način za odbijanje napada. Oni koji se bave profesijama u kojima se stupa u dodir sa javnošću, kao što su recepcionari i stjuardese, podučavaju se da koriste osmeh kako bi razuverili klijente i putnike. Osmehivanje se može koristiti da učini napetu situaciju prijatnijom. Jedan osmeh će terati na osmeh i drugoga, pa će tako smanjiti napetost. 29

GOVORTELA

Najbolje vreme za tesdranje moći osmeha jeste kada vam je najmanje do smejanja, usled bolesti ili depresije. Svaki put kada osmeh nestane, sačekajte nekoliko minuta pa probajte ponovo. Za kratko vreme ćete primetiti poboljšanje raspoloženja. Ova tehnika neće uvek uspevati, ali je vredna pokušaja. Od svih izraza lica koje koristimo, osmeh najviše treba ohrabrivati.

VEŽBE I EKSPERIMENTI 1 Dobro ju tro , svete! Postoje dve verzije ovog eksperimenta - jedan za stidljive i drugi za otvorene. Stidljivi treba da izaberu Ijude koje poznaju, a otvoreni mogu da pokušaju sa bilo kime. Kada sutradan izađete iz kuće, nemojte se smešiti kada se pozdravljate s ljudima na ulici. Prebrojte koliko njih vam se ipak nasmešilo. Sledećeg jutra se toplo nasmešite svakome koga sretnete. Ponovo prebrojte one koji vam uzvrate osmeh. U čemu je raziika. Otvoreni će naleteti na najdublje razlike. Iznenađujuće je koliko će se stranaca nasmešiti ako im vi prvi ponudite osmeh. Kao da su sve vreme to želeli, ali su se plašili da preuzmu inicijativu. 2 Vežbe za lice Da bi razvili mišićni tonus (i oslobodili se mlitavog i opuštenog lica), pokušajte đa radite ove vežbe jedan minut svakog dana: a) Počevši od mimog lica, razvucite usne u širok osmeh, i po mogućstvu uzdignite obrve. b) Počevši od mimog lica, podignite bradu najviše što možete, pa napućite usne kao da izgovarate slovo 'o'. c) Počevši od mimog lica, podignite brađu najviše što možete, podignite obrve, pa na smenu razvlačite usne u širok osmeh i pućite ih. 3 Prekinite da se mrStite Kada god treba da se koncentrišete, stavite dlanove preko čela. Ako otkrijete da se mrštite, prestanite. Ako baš morate da pomerate lice, pokušajte da uzdignete obrve, da bi vam se čelo naboralo horizontalno, a ne vertikalno. Otkrićete da je jedan od 30

PRAKTIČNIPBIRUČNIK

rezultata ove vežbe smanjenje glavobolje. 4 P okaiite svoja osećanja Vežbajte na smenu svako od navedenih osećanja po redu pred ogledalom: a) sreća b ) tuga c) iznenadenje d) gađenje e) strah f) Ijutnja Ako uspete da obezbedite pomagača, zamolite ih da pokušaju da identifikuju svaku od ovih emocija iz vašeg izraza lica. Izmenite redosled emocija koje prikazujete đa bi im malo otežali zadatak, Ova vežba će vam pokazati koliko dobro ste u stanju da izrazite svoja osećanja. Takode će vam ukazati na to koliko je vaš partner dobar u prepoznavanju emocija. Možete i obmuti uloge, čim vaš partner potpuno shvati suštinu vežbe, pa onda možete uključiti i dmge. 5 Da li je i vaSe lice vaSa sreča? Sakupite šest fotografija Ijudskih lica, na jednoj od njih treba da bude neka poznata, privlačna TV ili filmska zvezda. Pokažite ih najvećem mogućem broju ljudi i zamolite ih da ocene privlačnost svakog lica na skali od 1 do 10. Da li se ocene drugih ljudi slažu sa vašim? Da li se svi slažu po pitanju najprivlačnije osobe od svih? Ova vežba vam može pružiti fascinantni uvid u to kako ostali doživljavaju druge ljude. 6 Koliko je lica? Proučavajte lica ljudi koje srećete? Mogu li se podeliti u tipove? Da li se stalno pojavljuju slična Iica? Da li je svako jedinstveno?

31

% POKRETI GLAVOM Ako gledate dvoje Ijudi koji razgovaraju, primetićete da, uz pokrete usana i promene u izrazima lica, oni pomeraju glave u naoko sasvim nasumićnim pravcima. Nije tako. Ti pokreti nisu ništa manje nasumitni od pokreta očiju i izraza lica koje smo već ispitali. U ovom poglavlju ćemo razmatrati neke od načina na koje možemo da koristimo glavu da bi efektnije govorili govorom tela. Najočigledniji i najčešće korišćeni pokret glavom je klimanje. U skoro celom svetu taj pokret označava slaganje, potvrdu ili odobrenje i stoga može biti veoma koristan kada verbalne jezičke razlike otežaju komunikaciju. Pokreti glavom nisu važni samo dok govorimo, već i dok slušamo, jer, kao što ćemo videti, ako se koriste na pravi način, mogu nam pomoći da lakše komuniciramo, a ako se pogrešno upotrebe, mogu nam brzo pokvariti odnos sa dnigom osobom. Klimanje ne treba koristiti onda kada je rukovanje adekvatniji pokret, i obmuto. Postoje slučajevi kada giava treba da je pognuta, a i slučajevi kada je treba držati uspravno. Pokreti glavom se mogu koristiti kao oznake govora, i da ukažu na naš stav u vezi tog susreta, kao i kako doživljavamo sebe u toj ulozi. Dakle, sposobni su za mnogo veću raznovrsnost. i suptilnost u izražavanju nego što se đa pretpostaviti i postoje mnogi individualni pokreti čiji čemo značaj i svrsishodnost istražiti. Otkrićemo da postoji još mnogo načina na koje možemo koristiti naše glave. Moraćemo stalno da imamo na umu da ne pokušavamo da interpretiramo pokrete glavom individualno. Fokus naše pažnje u ovom poglavlju su pokreti glavom, ali to ne znači da treba da zaboravimo na efekte ostalih elemenata govora teia. Dobar primer predstavlja namigivanje. Ovo vam se možda Ćini kao jednostavan pokret očima, ali je takođe i izraza lica a, pošto se 32

PRAKTIĆNl PBIRUČNIK

glava obično pomeri u jednu stranu kada namigujete, on je i pokret glavom. Samo kada se namiguje krišom, pokret giavom biće izostavljen. U stvari, prisustvo ili odsustvo pokreta glavom može biti presudan faktor pri tumačenju migova. VEŽBA: Klimanje Pošto je klimanje glavom tako uobićajen pokret, biće koristan da na njemu zasnujemo glavnu vežbu za ovo pogiavlje. Izaberite razgovor sa nekim koga dobro poznajete. Dok govori, klimajte glavom ohrabrujuće. Da li govore više ili manje? U drugoj prilici, sa istom osobom, dok govori nemojte uopšte klimati glavom. Da li govore više ili manje? Ponovite razgovor sa strancem. Sada, po mogućstvu sa istim osobama, klimajte tokom polovine razgovora, a onda prestanite. Šta se dogada? Da li nalazite da je ova vežba laka ili teška? Koji deo vam je najlakši a koji najteži? Posmatrajte načine na koji ljudi koriste klimanje dok razgovaraju sa vama. Posmatrajte novinare tokom intervjua na televiziji, po mogućstvu s isključenim tonom. Šta sve primećujete po pitanju klimanja? Da li Ijudi više klimaju dok slušaju ili dok govore? Zbog čega mislite da je tako? Da li postoji mnogo stvari koje primećujete o načinima n a koji Ijudi koriste klimanje glavom u komunikaciji licem u lice? PREGLED VEŽBE Da vidimo šta ste mogli da otkrijete. U prvom delu vežbe, klimanje je moralo da ohrabri drugu osobu da govori duže i više. Odbijanje klimanja bi rezultiralo brzim okončanjem razgovora. Trebalo bi da ste dobili iste rezultate i tokom razgovora sa strancem, osim što ćete primetiti da stranci brže prestaju da govore kada primete odsustvo klimanja za razliku od osobe koju dobro poznajete. Dok ste klimali tokom polovine razgovora, a tokom druge niste, trebalo bi da ste naleteli na istu reakciju. Prva polovina razgovora je verovatno prošla mnogo bolje od dnige. Osoba sa kojom razgovarate će govoriti slobodnije i lakše kada klimate, nego kada ne klimate. 33

GOVOR TELA

Što se tiče vaših ličnih osećanja, zasigurno ste se osećali mnogo udobnije i opuštenije dok vam je bilo dozvoljeno da klimate. U stvari, možda ste ponekad nalazili da je sasvim nemoguće da ne klimate. Dok ste posmatrali kako drugi koriste klimanje glavom, verovatno ste primetili da Ijudi mnogo više klimaju kada slušaju nego kada govore. Televizijski novinari, na primer, klimaju dok slušaju odgovore onoga koga intervjuišu, zbog toga što ih to ohrabmje da nastave i govore potpunije o toj temi. Klimanje, kao što ćemo videti kasnije, je izuzetno moćno sredstvo kojim pokazujemo da smo svesni onoga šta dmga osoba govori.

GLAVE KOJE GOVORE Kao i dmgi aspekti govora tela, pokreti glavom mogu se koristiti u raznorazne svrhe. Mogu se koristiti za pokazivanje stavova, kao zamena govom u znak podrške onome što je izrečeno. Mogu čak i da protivreče onome što je rečeno, a ako se to dogodi. kao i u dmgim formama govora tela, verovaće se u ono što klimanje pomčuje, a ne ono što dmga osoba pokušava da prenese rečima. Na primer, hajde da razmotrimo pokrete glavom u izražavanju, svesnog ili nesvesnog, stava neke osobe. Kada je glava visoko i možda malo nagnuta unazad, to se tumači kao preziran, gord i možda čak i agresivan stav (ako ga prate oštar pogled, izvijene usne i neuobičajeno crveno - katkad belo - lice). Kada je glava pognuta, to ukazuje na pokomost, poniznost ili čak depresiju (ako ovo prate faktori kao što je spor, isprekidan i tih govor, opšta pognutost u držanju i izbegavanje kontakta očima). Pokreti glavom imaju interesantnu primenu u ulozi obeleživača pri govom. Blago klimanje, zanošenje glave u stranu i isturanje brade služe kao akcenti pri govom na određene reči fraze. Vrsta konteksta u kome se ovaj tip ponašanja najspremnije koristi je javno govorenje, pri kome je neophodno stavljati dramatičnije akcente nego u svakodnevnom razgovom. Ovo se da primeniti i na gestove. Glava se može koristiti da pokaže, u onim prilikama kada je nepristojno koristiti prst. Glava se pomera đa ukaže na pravac u 34

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

lcome želi da se neko okrene ili pomeri. Takođe, često je koriste predsedavajući na sastancima da ukažu na sledeću osobu koja treba da govori. Interesantno je posmatrati glave ljudi dok govore (televizija sa isključenim tonom je odlično sredstvo za ovo), da bi se primetiii mali ali ritmični pokreti glave koji prate govor. Ako pokušate, pokušajte na primer, da prepoznate kraj rečenice po pokretu giave. Obično taj trenutak obeležava blag pokret na dole, kao i mala pauza pre nego što se glava ponovo pomeri.

GLAVE KOJE SLUŠAJU Već smo se susreli sa korišćenjem klimanja pri slušanju (u vežbi na početku ovog poglavlja) i , zbog toga što je to od ključnog značaja za usavršavanje govora tela, vratićemo mu se na kraju. Ali postoje i drugi pokreti koji su važni za efikasno slušanje. Jedan od njih je pravac u kome je uperena glava. Uvek je teško prihvatiti da nas neko sluša ako ne gleda direktno u nas. Ako zaista slušaju, očekujemo da nas bar gledaju. Zašto je to tako još uvek nije razjašnjeno, jer je očigledno sasvim moguće da se pažljivo sluša čak iako su vam oči sklopljene i ako gledate u suprotnom pravcu. Ipak, slušanje, kao i mnoge druge stvari,

Slika

br. 3 Dve verzije nakretanja glave 35

GOVORTELA

čini se, nije dovoljno samo po sebi, već mora da uključi i gledanje. Sledeći pokret je nakretanje glave. Ono se sastoji iz držanja glave pod uglom u odnosu na osobu koju slušamo (vidi sl. br. 3). Ovaj pokret mnogo koriste životinje, posebno psi, deca, koji taj pokret Cak koriste i sa osobama čiju pažnju žele da obezbede. Skoro kao da pokazuju drugoj osobi kako ona ili on treba da se ponašaju da bi ispoljili željeni stepen pažnje. Kada slušamo druge, težimo nesvesno da imitiramo njihove pokrete glavom. To je kao da želimo da demonstriramo istovetne interese sličnim pokretima. Takode je prilično uobičajeno, kada siušamo nekoga u relativno intimnom okruženju, da se glava približi osobi koja govori. Govor oči u oči postaje bukvalno to u slućaju Ijubavnika koji tiho šapuću jedno drugom. Fizićka blizina se koristi kao indikator intelektualne i emocionalne bliskosti. Kada slušamo u sedećem položaju, giava se često podupre palcem i saprva đva prsta šake. Govomici ovo našžroko tumaće kao znak razumevanja i zainteresovanosti. Treba se ipak pobrinuti da se glava koju ste poduprii celim dlanom, ne protumaći kao znak dosade (naroćito ako počnu da vam padaju kapci) koju uzrokuje govomik ili ono što govori. Efikasno slušanje je tako potpuno pasivan zadatak. Aktivno korišćenje pokreta o kojima se ovde govorilo može da nam pomogne da slušaocu pokažemo kako ima našu potpunu i nepodeljenu pažnju, ili da je nema.

SVE ZAVISIIOD GLEĐANJA Orijentacija giave dok gledamo u ijude može imati primetan efekat na njihovo tumaćenje našeg ponašanja. Jedan od razloga koji vam omogućava da gledatc u nekoga 'krajičkom oka', kao što je navedeno, jeste da Ijudi oćekuje da vaša pažnja bude usmerena na ono što gledate. Ovo nije pravilo, ipak, ako je pravac pogleda isuviše oćigledno neusaglašen sa pravcem glave žli ako su pogledi 'krajičkom oka' suviše dugi ili česti, osoba koju slušate će ih primetiti. Dok je indirektno posmatranje ćesto socijalno neprihvaćeno, korišćenje pokreta glavom da se ukaže na nedostatak ozbiljnosti 36

PRAKT2ĆNI PRIRUČNIK

u nečijem stavu jeste. Krivljenje giave u stranu (slično pokretu na siici br. 3) može da se koristi za ukazivanje na to da ono što ta osoba govori ne treba uzeti ozbiljno. Taj pokret se takode može koristiti kao gest privlačenja, posebno kada mlade privlačne devojke razgovaraju sa mladićima flertujući i poigravajući se. Može se koristiti pri pozdravu, u kombinaciji sa uzdizanjem obrva o kome smo govorili u poglavlju br. 3, da bi se postigao viši stepen prijateljske atmosfere pri pozdravljanju. Glava se može koristiti i agresivno. Isturanje glave unapred iz ramena ima preteći uticaj na protivnika i, u često užasavajućoj taktici huligana tinejdžera, može se korisiti kao opasno oružje. manje agresivni ljudi, kao što su političari koji drže govore pune jakih osećanja i stavova, koriste glavu u kratkim oštrim pokretima na dole da bi podvukli odredene reči ili delove rečenica. U korišćenju pokreta glavom postoje mnoge polne razlike, kao i u mnogim drugim aspektima govora tela. Žene koriste nakretanje glave više nego muškarci i često ih prikazuju u reklamama i novinskim fotografijama u tom položaju. Muškarci naginju glavu unapred u obliku klimanja glavom pri pozdravu više nego žene. Žene su češće primećene kako spuštaju glavu u gestu podređivanja od muškaraca. Možda su ovakve razlike u ponašanju neverbalni obeleživači socijalne međuzavisnosti i razlike između polova. Može biti da će, što se žene budu više oslobađale, takve razlike izmedu polova postati manje izražene.

KAKO DA KORISTITE CLAVU Kao što smo videli, glavu možete koristiti za mnogo više od razdvajanja ušiju. U ovom delu bi bilo korisno da pregledamo šta smo sve naučili o pokretima glavom i da podvučemo one među njima koji bi bili posebno korisni u budućnosti. Prvo, pokreti glavom su korisni kao društveno priznanje. Muškarci koriste klimanje glavom da označe da su nekoga videli i prepoznali. Žene koriste nakretanje glave. Nema razioga da ovakvo ponašanje i u budućnosti bude nepromenjeno, ali bi možda bilo efikasnije u društvu da se povinujete običajima grupe u kojoj ste se našli. Pokreti glavom mogu se koristiti da prizovete nekoga u prilikama kada bi uzvik ili Čak mahanje rukom bili neprikladni. 37

GOVOR T E IA

Ovaj pokret prizivanja ima oblik dijagonalnog zabacivanja glave i može biti ponovljen nekoliko puta, u zavisnosti od hitnosti 'dođi ovamo' zahteva. Da bi izrazili sumnju ili nevoljnost, glavu ponekad zamahujemo s jedne na drugu stranu, kao da želimo da izvagamo zahtev ili predlog. Da bi izrazili prezir ili gordost, glava se može prodrmati, na sličan način kao što prkosan konj drma glavom i grivom. Ovaj gest verovatno češće koriste žene nego muškarci. Gest koji češće koriste muškarci je odmahivanje glavom koje se završava tako što se glava uperi u predmet ili osobu koju je tek tada primetio. Često se dešava da kada čovek tako odmahne glavom, njegovu pažnju zaokupi neka privlačna žena. Namigjvanje, u kombinaciji sa oštrim, kratkim pokretom glave na đole i u stranu, koristan je gest. Pokazuje da izjavu ne treba uzimati ozbiljno. Može biti duhovito zaverenička, kao da hoće da poruči: "U ovome smo zajeđno", ili: "Ovo je naša tajna". Može se jeđnostavno koristiti i kao znak prijateljskog diuštvenog priznavanja. Pokreti glavom mogu da izraze stavove, pa bi možda stoga bilo bolje, osim ako ne želite đa vas smatraju beznačajnim ili poniznim, da glavu držite relativno uspravno. Ovo će takođe uticati na dobro držanje. K LIM N IA K O ŽELIŠ DA NASTAVIM Klimanje glavom ' označava slaganje, odobravanje, prihvatanje, neprekidnu pažnju i razumevanje u okviru konteksta u kome se koristi. Uopšteno govoreći, snaga klimanja (tj. stepen klimanja gore dole) smanjuje se redom ovih kategorija. Najveće klimanje obično ukazuje na slaganje, dok i najblaže klimanje može da da govomiku ideju da je dobro shvaćen. Kao i sa ostalim pokretima tela, međutim, što je govomik dalje, klimanje mora biti veće da bi se shvatilo na pravi način. Najmanje očigieđno, a ipak na više načina najefektnije klimanje je u pokazivanju neprekidne pažnje. Kao Što ste verovatno i sami otkrili ako ste uradili vežbu sa početka poglavlja, relativno Često klimanje (ali ne neprekidno) kada 38

PRAKTIČNl PRIRUĆNIK

neko govori, ohrabruje ga da govori duže i kaže viSe. Veći broj istraživačkih studija su to izmerili i otkrili da se na taj način nečiji govor može uvećati tri ili četiri puta nego obično. To je otkriće koje je od velike praktične važnosti za procese intervjuisanja i rasprava, jer oni postaju prođuktivniji i efektivniji. Odbijanje slušaoca đa klima može da prouzrokuje potpunu blokadu kođ govomika bez očiglednog razloga, osim utiska da slušalac nije preterano prisutan iako sve vreme gleda u govomika. Klimanje glavom je tehnika koja ima značaj koji prevazilazi našu predstavu o tome. Na taj način je slična tehnikama korišćenja kontakta očima o kojima smo raspravljali u pogiavlju br. 2 i često se sa njima kombinuje. Klimanje je takođe važno, kao što smo videli, u omogućavanju govomika, posebno javnog govomika, da podvuče odredene reči i fraze. U tom slučaju ih ne treba preterano koristiti, jer može, kao i bilo koja dmga tehnika akcentovanja izjava, izgubiti dosta od svog efekta. Previše ponavljanja otklanja uticaj bilo koje od tehnika podviačenja. Pošto muškarci više koriste klimanje glavom od žena, možda bi za žene bilo korisnije da u praksi češće nego obično upotrebljavaju klimanje glavom. Međutim, postoje dokazi koji ukazuju da su smatrane boljim slušaocima od muškaraca što može da znači da žene samo tokom govora treba da koriste više klimanja glavom. VEŽBE I EKSPERIM ENTI / Nakretanje glave Potražite prilike u kojima ljudi koriste nakretanje glave. Posmatrajte malu decukoja još uvek nisu naučila razgovetno da govore. Cini se da oni koriste više govora tela, skoro sigumo zbog nedostataka u veštini verbalnog izražavanja. Pokušajte više da koristite nakretanje glave pri susretima sa dmgima da bi pokazali zainteresovanost. Pokušajte da ih ne učinite suviše očiglednim ili preteranim jer će rezultat izgledati glupavo. Otkrićete da ljudi više sa vama razgovaraju. 39

GOVORTELA

2 Oči u o ii Pronađite više primera u kojima ljudi razgovaraju sa približenim giavama. Da li samo Ijubavnici razgovaraju na ovakav naCin? Otkrićete da oni koji žele da spreče da ih neko drugi čuje takode približavaju glave - na primer, biznismeni, ili grupa koja prepričava neke opscene priče. 3 Ples glavom Isključite ton dok gledate neku TV emisiju u kojoj se učesnici raspravljaju i koncentriSite se na njihove pokrete glavom. Primetićete šemu u pokretima gore-dole, levo i desno. Kraj rečenice je najčešće označen pokretom glave na dole i kraćom pauzom. 4 Šta m ože đa ka ie vaša glava? Koristeći informacije iz ovog poglavlja, napravite listu poruka koje samo pokreti glavom mogu da prenesu drugima. Ali setite se, samo pokreti glavom.

40

%GESTOVII POKRETI TELA Pravu elokvenciju u govoru tela postižemo usavršavanjem gestova. Kontakt očima, izrazi lica i pokreti giavom, iako su od vitalnog značaja, imaju određena ograničenja. Gestovi nam dozvoljavaju stepen izražajnosti i suptilnosti k o jaje nemoguća sa ostalim aspektima neverbalne komunikacije. Većina tjudi smatra da su upravo gestovi ti koji drugima prenose značenja govora tela, pa ćemo u ovom poglavlju razmatrati raznovrsne poruke koje možemo poslati gestovima. Nekoliko pisaca je pokuSalo da kategoriše gestove. Majkl Argajt je predloŽio pet različitih fiinkcija koje gestovi mogu da obavljaju, i to su: ilustrovanje i ostali signali povezani sa govorom; običajni znaci i znakovni jezici; pokreti koji mogu da izraze emocije; pokreti koji izražavaju ličnost; i potaeti koji se koriste pri raznim reiigijskim i drugim ritualima. Pol Ekman i Volas Frizen takode smatraju da postoji pet grupa, ali se kategorije razlikuju: amblemi (pokreti koji zamenjuju reči); ilustratori (pokreti koji prate govor); regulatori (pokreti koji zadržavaju ili signalizuju promenu u ulozi govomika ili slušaoca); adapteri (pokreti kao što su češkanje glave ili trljanje ruku ili igranje sa nekim predmetima koji mogu da ukažu na emocionalno stanje te osobe); i pokazivači afekta (pokreti koji direktnije izražavaju emocije, kao izrazi lica). Kako god da su kategorisani, gestovi mogu da se koriste da iskažu čitav dijapazon stavova, emocija i 'drugih poruka. Majkl Argajl daje veliki broj konvencionalnih gestova koji imaju skoro umverzalna značenja. Primeri mahanja pesnicom da se pokaže Ijutnja, trljanje dlanova u znak anticipacije, tapšanje u znak odobravanja, podizanje Šake da se zadobije pažnja, zevanje iz dosade, tapšanje po leđžma u znak ohrabrenja i trljanje stomaka da se nknžft na glad. Džerard Nirenberg i Henri Kalero ukazuju da se gestovi koriste za izražavanje otvorenosti, ođbrane, 41

GOVOR TEIJV

razuveravanja, frustracije, poverenja, nervoze, prihvatanja, očekivanja, snmnje... Oni ukazuju da se gestovi pojavljuju čak i u situacijama kada druga osoba nije prisutna ili se ne vidi, kao kada telefoniramo ili koristimo kasetofon.

VEŽBA: Svakodnevna mimikn Pronadite situaciju u kojoj možete da posmatrate ljude koji ne mogu da komuniciraju rečima, zato što je to preglasno ili je tišina neophodna, ili su isuviše daieko đa bi se čuli, ili postoji neka druga barijera govomoj komunikaciji. Primeri mogu da uključuju i bučnu fabriku, brodogradilište, bolnicu, TV studio, restoran, gradilište, biblioteku... Tražite gestove koji se koriste u kontekstu zadobijanja pažnje, upućivanja, poručivanju da nekoga čeka telefonski poziv, prizivanja, pozdravljanja, ukazivanje na prolaznost vremena, utišavanje, i bilo koje dmge poruke koje gestovi mogu da prenesu. Kakve sličnosti i razlike primećujete? Kakve primere posebnih kodova gestova ste primetili? Koliko vam se čini da su gestovi uspešni kao sredstva komunikacije? Kakve su prednosti toga? A ograničenja? Ako možete da obezbedite sarađnju gmpe Ijudi možete da igrate pantomime. Ovo neće biti samo odlična vežba korišćenja gestova, već i dobra zabava. Kakve situacije ili naslovi su najlakši za pogađanje iz samih gestova? Kakvi ljudi najbo.lje komuniciraju gestovima? Zbog čega neki ljudi nisu sposobni da prenesu poruku gestovima? U čemu je tajna uspešnog igranja ove igre? PREGLED VEŽBE Tamo gde ste primetili da se slični gestovi koriste u raznoraznim kontekstima, verovatno ste videli ‘univerzalne' gestove ili konvencionalne gestove o kojima smo već govorili. Trebalo bi da ste primetili kako gestovi postaju preteraniji sa povećanom razdaljinom između učesnika. Verovatno ste primetili razliku između gestova u kući i napolju, oni u kući su verovatno bili suptilniji i kontrolisaniji. Verovatno ste primetili razliku izmedu gestova koje prave žene i muškarci; razliku izmedu gestova koje prave deca i odrasli; razlike između gestova koje koriste različite društvene klase; razlike između 42

PRAKTIČNIPRIRUĆNIK

gestova koji se prave danju i noću; razlike između gestova koje koristimo na poslu i u slobodno vreme. Verovatno ste otkrili da ljudi na poslu imaju svoje kodove za značenje gestova. To je posebno primetno na mestima kao što su TV studiji, gde je tišina od strane ljudi koji ne učestvuju na sceni obavezna. Možda ste zaključili da su gestovi korisni, ali i da imaju određena ograničenja. Prednost gestova je ta da mogu da pomažu u komunikaciji onda kada Ijudi ne mogu da razgovaraju, služe kao neke konvencionalne prečice i dodaju interesantan stepen izražajnosti svakodnevnoj društvenoj međuzavisnosti. Njihova ograničenja sastoje se u tome da je količina informacija koju mogu da prenesu ograničena, određene stvari se ne mogu preneti samo gestom (pokušajte nekome da date ime i adresu gestovima), a u nekim kontekstima su jednostavno neprikladni (na primer, da upozorite nekoga na opasnost koja se približava). Ako ste imali prilike da posmatrate ljude koji govore različite jezike kako pokušavaju da razgovaraju, skoro je sigumo da ćete primetiti da se veoma oslanjaju na gestove. Jednostavno, osnovne potrebe koje su svima potrebne (kao što su glad i žeđ), je lako preneti nego neke kompleksne i prefmjene. Uopšteno gledano, imenice i glagoli se mogu lakše prevesti na gestove nego pridevi, prilozi i ostale reči. Gestovi su verovatno najkorisniji u ispoljavanju stavova i emocija, što je tačno i za ostale aspekte govora tela. Ako ste igrali pantomime, verovatno ste otkrili da su situacije koje imaju veze sa akcijom ili pokretom lakše za prenos od naslova koji govore o apstraktnim kvalitetima (kao što su istina, pravda, demokratija i verovanje) ili nepokretnim objektima (kao što je kuća, put, ograda i stolica). Verovatno ste primetili da otvoreni i društveni Ijudi bolje igraju ovu igru nego oni stidljivi i zatvoreni, ali ovi drugi često imaju skrivene talente koje treba izvući na površinu. Neki ljudi su toliko zbunjeni da uopšte ne mogu da komuniciraju na ovakav način. Ova knjiga bi tim Ijudima mogla pomoći da se opuste, čak iako ne urade ponuđene vežbe. Tajna uspešnog igranja pantomime je koncentracija na pokrete i akciju, pa na oblike, onda na elemente slične nekim aktivnostima koje bi se mogle lako preneti gestovima. 43

GOVORTELA

DOZVOLITE TELU DA GOVORI Bilo koji deo tela može da se koristi za pravijenje gestova. Već smo razmatrali korišćenje glave. Ako bi obratili pažnju na preostale delove tela, bili bismo u stanju da prepoznamo ostale gestove i pokrete tela koji imaju vrednost u komunikaciji. Ovaj aspekt govora tela se obično naziva kinezikom. Ovaj termin je smislio američki istraživač, Rej Birdvistel, jedan od prvib istraživača koji se bavio proučavanjem komunikacije pokretima tela kada se za tim kasnih četrdesetih javila potreba. Najuobičajeniji pokret ramenima je sleganje, koje obično prenosi poruke kao što su: "Ne znam", "Briga me", "Nisam siguran", ili "Šta đa radiš" (kada je situacija beznadežna). To je pokret ramenima gore-dole koji može pratiti odgovarajući izraz lica i pokret glave. Kada spustimo jedno rame to obično znači: "Skidaj ruku s mene!" ili "Pusti me na miru!". Grudi se mogu nađuvati kao znak ponosa ili dostignuća ali se obično koristi na smešan, samoismevajući način. Neko ko taj pokret koristi ozbiljno mogao bi biti smatran uobraženim. Stomak može da se uvuče kao da želimo da poručimo: "Baš sam mišićav/a" ili 'Nisam baš tako debeo kao što izgledam". Iako muškarci imaju običaj da nesvesno uvlače stomak u prisustvu privlačnih žena, ovaj gest se koristi samo poluozbiljno. Pelvis i zadnjica se koristi za gestove, takođe, ali je većina njih tumačena kao seksualni poziv i često se smatra opscenim. Možda se može reći da je vaše poznavanje govora tela, ako imate potrebu da te pokrete na ovaj način koristite, u najmanju ruku neuglađen. Ruke, šake i prsti se koriste za širok dijapazon gestova, a neke od njih ćemo pobiiže objasniti u sledećem odeljku. Moraćemo da budemo selektivni jer ne bi bilo moguće razmotriti sve mogućnosti. Jedan interesantan pokret šakom je sklapanje vrfiova prstiju kao za molitvu, samo što su dlanovi udatjeni jedan od drugog. Ovaj pokret označava sigumost u sebe, ili bar želju da se slušalac ubedi da je govomik siguran u sebe. Noge mogu biti prekrštene ili ne i mnogi istraživači su pokušali da pročitaju raziičite poruke u ovim gestovima. Možda 44

PRAKTIČNIPRIRUČNIK

bi bilo preterano primetiti da kada žena prekrsti noge ili povuče suknju na dole da pokrije kolena ona zapravo odbija nekoga ko želi da joj priđe, ali je interesantno da žene sede prekrštenih nogu čak i kada nose farmerke ili pantalone. Muškarci će zadovoljno sedeti i raširenih nogu. Stopala mogu biti interesantna. Kada tapkaju prstima ili grče stopala to može ukazivati na curenje informacija, tj. da osoba pokušava da sakrije neki stav ili informaciju od drugih, pa joj to baš i ne polazi za rukom. Neko ko igra poker redovno može da zna kada neko od igrača ima dobru ruku zato što mu se, uprkos tradicionalnom umrtvljenom izrazu lica, grči stopalo. Takvo odavanje informacija se obično događa u donjem delu tela, verovatno zato što se mnogo više trudimo da kontrolišemo stvari kao što su izrazi lica. Još jedan interesantan fenomen je gestovni eho. Posmatrajte grupu ljudi koja razgovara i primetićete kako, kada jedna osoba upotrebi neki gest, ostali to ućine malo kasnije. Kao što ćemo videti kasnije, slična stvar se događa sa držanjem. To se takođe, slučajno, događa i sa rečima tokom razgovora.

MORISOVE MAPE GESTOVA Dezmond Moris je veoma popularan pisac na temu neverbalne komunikacije. Godine 1979. on i tim njegovih istraživača sa Oksforda objavili su vodič kroz poreklo i širenje dvadeset izabranih gestova. Od informacija sakupljenih iz četrdeset mesta u Evropi, bili su u stanju da prepoznaju koliko često se svaki od gestova pojavljuje i kakva su m u značenja pripisana. Njihova otkrića ukazuju na značaj poznavanja konteksta u kome je gest korišćen pre nego što pokušamo đa tumačimo njegovo značenje. Takode pokazuju da gest ponekad može da ima suprotno značenje u jednom đelu Evrope nego u drugom. Prvi gest koji je Morisov tim studirao bio je slanje poljupca. Poljube se spojeni palac i dva prsta šake, a onda se ruka brzo udalji od usta a prsti se rašire. Ovo simbolizuje poljubac, i to je gest koji se širom sveta koristi da ukaže na dopadanje. Gest se najviše koristi kao pohvala u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj i Grčkoj. U Portugalu, Sardiniji i Siciiiji koristi se u znak pozdrava. Retko se koristi u Britaniji i u Italiji. 45

GOVOR TELA

Gest koji izgleda ima najuniverzalnije značenje u Evropi je palac na nosu (siika br. 4). Palac se stavi na vrh nosa a prsti se rašire i ponekad se njima maše. Obično se koristi da uvredi ili ismeje. Prekršteni prsti, s druge strane, imaju nekoliko značenja. Kažiprst i srednji prst se prepletu jedan preko drugog a ostali prsti se saviju na dlan. Obično se koristi kao zaštita. Kada neko slaže, obično napravi ovaj gest iz sujeveija, verujući da će tako otkloniti bes bogova koji bi ih zapao zbog prevare. To značenje je najuobičajenije u Britaniji i Skandinaviji. Ovaj gest koristi se da prekine prijateljstvo u Turskoj. Na drugim mestima on ukazuje da je nešto dobro, ili u znak zaklinjanja ili kao simbol kopulacije. Povlačenje očnog kapka na dole prstom da bi se oko proširilo znači "Slušam i gledam pažljivo" u Francuskoj, Nemačkoj, Jugoslaviji i Turskoj. U Austriji, ovaj gest označava dosadu. U Španiji i Italiji znači "Slušaj i gledaj pažljivo". Tapkanje nosa kažiprstom znači saučesništvo, poverenje ili uputstvo da se nešto zadrži u tajnosti u Britaniji i na Sardiniji. U Italiji ovo znači "Slušaj i gledaj pažljivo". Ako se tapka prednji deo nosa, to u Britaniji, Holandiji i Austriji znači "Giedaj svoja posla". Mape gestova koje su konstruisali Dezmond Moris i njegov tim za dvadeset izabranih gestova su, u najmanju ruku, fascinantni. Osim toga^ imaju i praktičnu vrednost. Na primer, gest podignutog palca, koriste autostoperi širom sveta. Ako se putuje kroz Belgiju, Siciliju, Sardiniju, Maltu ili Grčku, budite pažljivi - gest se može protumačiti kao uvreda seksualnog tipa.

POSMATRANJE LJUDI Osim Dezmonda Morisa, mnogi drugi su vršili istraživanja gestovajoš od 1600. godine, a istraživanje gestova potiče još od Starog Rima, od Ciceronovog Govomika. Ljudi posmatraju druge Ijude i beleže njihove gestove već jako dugo. Nedavna istraživanja su, ipak, naučnija i sistematičnija. Većina ih se zasniva na onome što se događa kada se govor tela ne koristi normalno. Psihijatrijski pacijenti, na primer, kao jedan od simptoma, pokazuju varijacije u neverbalnom ponašanju 46

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

Povlačenje donjeg očnog kapka

Tapkanje nosa

Slika b r. 4: N eki od uobičajenih gestova

GOVORTELA

■j koje, samim tim Sto su neobične, rasvetljavaju ono Sto j« uobičajeno u svakodnevnoj druStvenoj interakciji. Iz takvifr kliničkih studija je pokojni Albert Šeflen, istaknuti ameri&i) psihijatar, identifikovao kategoriju pod hnenom kvazi-j udvaračka ponašanja. To su ponaSanja koja su sasvim normalna: pri udvaranju jedne osobe drugoj, ali koja mentalno oboleli pacijenti koriste često sasvim neprikladno na svom lekaru ili. ostalim pacijentuna. Ona se, međutim, takode mogu primetiti i u svakodnevnom životu kada se jednoj Mobi sviđi druga. Spremnost na udvaranje je obično signalizirano zategnutim mišićima, smanjenom naduvenošću očiju, opuštenom donjom vilicom, smanjenom pogrbljenošću, ispravljenijim ramenima i uvučenim stomakom. Primećuje se lickanje, u to ponašanje potpada zaglađivanje kose, ispravljanje čvora na kravati ili' ostale garderobe, i popravljanje šminke. Takođe postoji i oblik ponašanjakoji se nazivapozivanje, kao što su flertujući pogledi, prekrštanje nogu da bi se pokazala butina i sl. Ostali istraživači su identifikovali fenomen poznat kao gestovna sinhronija. Kada osoba govori, njeni telesni pokretiplešu u ritmu govora. Slušaočevi pokreti takođe 'plešu' uz istu melodiju. Kod mentalno obolelih pacijenata takav ritam ne postoji i to je još jedna ilustracija kako primećujemo stvari tek onda kada ih nema. Ekman i Frizen su primetili da odredeni gestovi prate odredene stavove. Rotirajući pokret rukama sa slegnutim ramenima obično Uustruje nesigumost i zbunjenost. Drmanje šake obično prati izražavanje nesposobnosti da se kontroliše nečije ponašanje. Neprestano kiaćenje oogom je primetno kada se pacijenti primaju u psihijatrijske institucije, dok, pri otpuštanju iz istih, pomeranje stopala postaje raznovrsnije i aktivnije. Jedan tim istraživača je otkrio da Ijudi koji su aktivni i koriste mnogo neverbalnih pokreta, bivaju ocenjeni kao topli, neobavezni, prijatni i energični. Kada su isti Ijudi mimi i prave samo nekoliko pokreta, biće ocenjeni kao logićni, hladni i analitični. Interesaotno je primetiti izjednačavanje pokreta sa energijom. Jasno je da ako želite da odajete utisak entuzijazma i snage, na priroer, u razgovoru za novi posao, treba da povećate broj gestova koji koristite. 48

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

Neke interesantne studije su napravljene na osnovu neregulamosti pri činu ostavljanja nekoga. U poslednjem tninutu susreta, osoba koja želi da ga prekine prekida kontakt očima, naginje se unapred i često klima glavom. Vrhunac takve aktivnosti dogada se u poslednjih petnaest sekundi pre ustajanja. Ako tu osobu tada ne puste da ode, ona će iskusiti određeni stepen frustracije zato Što to znači da se kroz celu proceduru mora proći još jednom. Jasniji primer značaja razumevanja tudib signala bi bilo jako teško naći. PSIHO LO GU A GESTOVA 0 vrstama gestova koje individue koriste mogu se povezati, a mogu se i razlikovati, sa drugim psihološkim faktorima. Na primer, ličnost ima primetan efekat na količinu i raznovrsnost gestova koji se koriste. Takođe, koristimo gestove da bi utvrdili kakvu vrstu ličnosti osoba poseduje. Jedna studija je iznela da većina žena koje sede skupljenih kolena i stopala ispruženih nogu imaju ličnost koja ima potrebu za urednošću i redu, da vole đa planiraju unapred, ne vole promene i nesigumost i više vole da organizuju život po strogom rasporedu. Druga studija je pokazala da zapovednički nastrojene osobe koriste manje telesnih pokreta od antizapoveđničkih. Kćeri bez očeva koriste mnogo više samododirivanja od onih sa očevima. Kćeri razvedenih roditelja više se naginju unapred, drže noge i ruke otvorenije i koriste tri puta više gestova, kao i devojčice koje su izgubile očeve pre pete godine. Jedan istraživač je otkrio da kada osobe slušaju fizički hendikepiranog govomika, prave manje i sitnije gestove nego obično. Ovo se verovatno pojavljuje zbog nesigumosti po pitanju načina interakcije sa hendikepiraoom osobom. Što se tiče polnih razlika u gestovnom ponašanju otkriveno je da muškarci mnogo više menjaju položaj dok sede od žena. Ako moraju da prođu kroz dva razgovora za posao, muškarci će u drugom praviti manje gestova i manje pomerati stopala. Kod žena je obmuto. Možda zbog toga što se muškarci opuste u drugom intervjuu, a ženama izgleda još stresniji nego prethodni. Neki istraživači su otkrili da kada dvoje Ijudi u razgovoru koriste iste gestove i pokrete telom, oni zaključe da su slični i još 49

■

M,M

GOVOR TEI.A

"■

—

—

se više dopadnu jeđno drugom. Iz ovakvih studija zakljuCujemo da kada Ijudi pokušavaju da komuniciraju, sliCnosti u gestovnia stilovima mogu da pomognu. Takve sbčnosti mogu da pruže pozadinu za hannoničan odnos koji može biti Cak i svesno neprimećen. Otvoreni i pozitivni gestovi i telesni pokreti su uticajniji kada želite nekoga da ubedite u svoje mišljenje. Otvorenost i samouverenost u pokretima je uvek ocenjivana kao aktivnija, pozitivnija i potentnija od zatvorenih ili kolebljivih gestova I telesnih pokreta.

KAKO DA KORISTITE GOVOR TELA Iz onoga 5to je do sada u ovom poglavlju rečeno o različitim načinima na koje se gestovi koriste za samo-izražavanje, biće jasno da postoje načini na koji se isti gestovi i pokreti koriste radi boljeg efekta. Kad koristite bilo koji gest, treba dobro da procenite kontekst da bi bili sigurni da mu gest odgovara. Imajte u vidu da Ijudi iz različitih krajeva sveta mogu da shvate značenje gesta sasvira drugačije od onoga što ste vi imali u vidu. Izbegavajte gestove koji se mogu lako pogrešno interpretirati. Žene koje prekrštajif noge i otkrivaju budnu pri tom mogu često da prenesu odredeno značenje koje nisu nameravale. Gestovi, posebno oni u donjem delu tela, mogu da znače posmatraču odavanje istinskib osečanja koje bi želeli da sakrijete. Koristan gest kada pokušavate da prenesete osobi određeni stepen povertjivosti ili uveravanja je spajanje prstiju kao za molitvu, sa raširenim dlanovima, ali morate paziti da ne izgleđa oćigleđno i izveštačeno. Gestovni eho može bid koristan način za ukazivanje na opšd osećaj identiteta ili saosećanja sa grupom. Trebalo bi da pokušate da obraćate pažnju na tude gestove što je više moguće. Kao ž ostali oblici govora teia, oni vam mogu pružiti veoma informadvnu pratnju onome što je zapravo rećeno. Mnogo toga o nečijoj lićnosd i stavovima može se zaključid iz stepena aktivnosti njihovih gestova. Kvazi-udvarački gestovi mogu vam ukazati na vrstu veze koju imate sa pripadnikom suprotnog pola. Tražite znake nedostatka sinhronije između ritma govora i ritma tela jer ovo 50

PR A K H Ć N l PRIRUĆNIK

može da vam ponudi brojne ideje o emocionalnoj stabilnosti i uopStenom mentalnom zdravlju te osobe. Budite osetljivi na tuđe gestove kada vam se učini da se približava kraj susreta. jslema mnogo svrhe u odbijanju da pustite nekoga da ode ako on to jasno želi. Otvoreni gestovi i pokreti telom raogu biti korisna sredstva za prenošenje toplote, poverenja i prijateljstva. Kao što srao već rekli, pogotovo su korisni kada želite da nekoga ubedite da promeni mišljenje ili da uradi nešto što inače ne bi. Reči mogu biti primami fektori ubedivanja, ako se navedu činjenice i logični argumenti, ali ulogu govora tela u ovom procesu ne treba potcenjivati. Pregovarači, trgovci i prodavci, na primer, to ignorišu na svoju Štetu.

VEŽBE I EKSPERIMENTI 1 Pokeraš Posmatrajte grupu ljudi koja igra poker ili neku drugu kartašku igm. Pokušajte da se postavite tako da možete da vidite karte bar jednog od igrača. Tražite gestove i telesne pokrete u trenutku kada igrač dobije stvamo dobm ruku ili obmuto. To će biti posebno očigledno ako se igra u relativno visok iznos novca. 2 Viie svakodnevne m im ike Posmatrajte situacije u kojiraa su reči neadekvatna sredstva izražavanja. Na primer, kada neko doživi gubitak voljene osobe, kada je dvoje Ijudi veoma zaljubljeno, kada je neko posebno zahvalan za pomoć ili uslugu, neko ko je dobio veliku sumu novca, ili je pobedio u sportskom takmičenju ili trci, ili je osoba neverovatno srećna. Napravite listu gestova koji se koriste da prenesu osećanja koja su iskusili. Koliko efektno gestovi i telesni pokreti zamenjuju izgovorene reči? Zbog čega su reči same po sebi neadekvatne u mnogim situacijama? 3 Nikađa se ne zatvaramo Vežbajte otvorene gestove, kao što su neprekrštene noge, neprekrštene ruke, gestovi sa dlanovima na gore i sl. Kako dmgi Ijudi na to reaguju? Kako se osećate dok koristite te gestove. Trebalo bi da možete da komunicirate sa dmgima bez potrebe da 31

GOVORTELA

sedite Ćvisto isprekrStanib i zatvorenib udova, koji vam pružaju 'sigumosf. 4 M uikurci i lene Fosmatrajte ijude u razlifiitim društvenim situacijama. Pronađite najviše što možete gestova koje koriste samć muškarci i samo žene. Da li postoje neki gestovi koje specijainc možemo povezati sa homoseksualcima? Takođe, nabrojte gestove koje uglavnom koriste ili žene ili muškarci. Kakve gestove koriste i žene i muškarci? 5 O m iljeni gestovi Posmatrajte gestove svojih bližnjih. Pronađite njihov omiljeni gest. Da li znate koji je vaS najkarakterističniji gest? Trebalo bi da pitate svoje prijatelje đa vam kažu.

52

« DRŽANJE I STAV

Gestovi i držanja su usko povezani i zaista je bar jedan pisac, Voren Lemb, zauzeo stav da su neodvojivi i istraživao je domen koji zove držanje-gest integracija. Mi ćemo samo zbog preglednosti o njima govoriti odvojeno, kao Sto smo već uradili u prethodnim poglavljima, na isti način kao što delimo govome jezike. Komunikativna vrednost držanja se često ignoriSe. Obično se povezuje sa kursevima iz pravilnog držanja u školama za mlade dame i sa nošenjem knjige na glavi dok se šeta po sobi. Ali, uioga držanja je mnogo znaćajnija od toga. Pravilno i uspravno hodanje nije nevažno, ali to je samo jedan od aspekta korišćenja držanja. Svako od nas ima repertoar poza koje su karateristične za nas, iako je taj repertoar prilično ograničen. Sasvim je moguće prepoznati Ijude koje poznajemo na velikoj udaljenosti po pozi koja je za njih tipična. Držanje može umnogome ukazivati na ličnost i karakter. Osoba koja se obično drži pravo ima prilično različit temperament od osobe koja je pogrbljena i ramena drži slegnuto. Postoji tri glavne vrste držanja: stajanje, sedenje (tu se ubrajaju i čučanje i klečanje) i ležanje. Ovi imaju mnogo varijacija, u zavisnosti od različitih položaja ruku i nogu i različitih uglova pod kojima se telo drži. Jedan američki istraživač, Rej Biidvistel, proizveo je veoma komplikovanu klasifikaciju mogućih položaja, ali se neki od njih koriste samo u određenim kulturama (kao što se Japanci pomalo naklone u znak pozdrava) a i svaka individua ima uzak izbor omiljenih položaja. Omiljeni položaji potiču iz prošlosti osobe. Ljudi koji su, u određenom trenutku u životu, prošli kroz produžene periode depresije, na primer, i dalje stoje povijeno i opušteno godinama 53

GOVOR1 ELA

poSto su se povratili i nastavili da žive svoj život. Veravatno su promene u Šemama dižanja važan deo u procesu promene stavova i poboljSanja sposobnosti za uspostavljanje pozitivnih, komunikativnih odnosa sa dmgima. VEŽBA: Uspravno hodanje Možda ste vi već osoba koja redovno održava uspravno držanje, pa ako jeste, možete odlučiti da prq)ustite ovu vežbu. Ali, vefika većina čitalaca koji to ne rađe, shvatiće da je ova vežba interesantna i blagotvoma. SuStina vežbe je da tokom sledeće nedelje hodate uspravnog tela, pravih ramena i visoko podignute glave. Nemojte se ispravljati na silu, ali ne dozvolite da vam se telo opusti na dole, da vam se zaoble ramena i da vam glava visi. NajlakSe je gledati u napred, a ne na dole, da zabacite ramena u na2ad i da uvučete stomak. Ne bi trebalo da u ovo ulažete previše truda, samo onoliko koliko je neophodco. PoSto ste vežbali da se ovako krečete par dana, razmotrite kako se osećate. Da li se osećate drugačije? Da li se osećate pozitivnije i sigumije u sebe? Da li se osećate opuštenije? Da li vam se poboljšala kondicija? Da li osećate da se krećete malo brže? Da li primećujete više od onoga Sto se događa oko vas? Šta još primećujete na sebi? Razmislite kako ljudi sada reaguju na vas. Da li vam se ćini da su topliji i voljniji da komuniciraju sa vama? Da li osećate kako više isterujete svoju volju? Đa li je iko prokomentarisao vaSe držanje i figuru? Da li ima nekih negativnih reakcija na vaSu uspravniju figuru? Da li primećujete promene u ponašanju ljudi prema vama? PREGLED VEŽBE Ako niste navikli da hodate okolo uspravno, verovatno ćete prunetiti nekoliko stvari kroz ovu vežbu. Najverovatnije je da ćete počett da se osećate pozitivnije i samouverenije tokocn vaših dnevnih aktivnosti. Moguće je da ste, paradoksalno, iako ste na silu pokušavali da zadržite uspravni položaj (što je verovatno zahtevalo nemalo truda u početku), otkrili da je ovo 54

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

novo držanje udobnije i opuStenije. Verovatno ćete se osećati bolje fizički i početi da hodate brže, bez osećaja da ste u žurbi. Sigumo ćete primetiti viSe onoga što se događa oko vas i verovatno ćete biže reagovati. VaSe razmiSljanje će biti jasnije i preciznije, a i brže. Sve druge promene koje primetite na sebi će verovatno biti dobrođoSle i pozitivne. Što se tiče reakcija ostalih, trebalo bi da primetite da oni reaguju na vas sa viSe topline i prijateljstva i da su voljnjji da se sa vama druže. Verovatno ćete primetiti i da se vaSa taćka glediSta spremnije prihvata, a i ćeSće (to se verovatno dogada zato Sto uspravnu figuru održavaju osobe sklone dominiraoju). Komentari koji budu zasnovani na vaSem novom držanju će biti pozitivni. Ako bude nekih negativnih komentara, to je verovatno zato Sto ste malo preterali u uspravnom položaju. Toga se treba paziti kada vrSite ovakve eksperimente.

ČITANJE M ISLIKROZ DRŽANJE Niko ne želi da kaže da možete pogoditi detalje nečijih misli samo iz posmatranja njihovog držanja. Međutim, moguće je otkriti mnogo toga o njihovom stanju svesti, da li su puni nade ili depresivni, samouvereni ili stidljivi, dominantni ili pokomi, i sl. Na primer, oni koji su puni nade, samouvereni ili dominantni će uglavnom imati uspravnije držanje ođ onih depresivnih, stidljivih ili pokomih. Posmatranje držanja je stoga veoma korisna aktivnost, posebno pre samog susreta, jer naro može poslužiti kao vodič pri odlučivanju za najproduktivniji pristup toj osobi. Držanje ima tu prednost da može biti precizno sagledano iz daljeni, za razliku od, na primer, izraza lica, gde je veća blizina neophodna. Pozitivni stavovi prema dmgima su najčešće praćeni naginjanjem unapred, posebno kada sedimo. Negativni ili neprijateljski stavovi su signalizirani naginjanjem unazad. Negativan stav prema drugoj osobi takode se može iskazati rukama prekištenim na grudima. Ako se nike drže labavo pored tela, to se obično interpretira kao otvorenost i pristupačnost i generalna voljnost za interakcijom. Kao i ostali aspekti govora tela, držanje ima svoje Šeme i stoga sadrži elemenat predvidljivosti. Jedan psihijatar otkrio je 55

GOVOR TEI.A

da pacijent može da poprimi ođređeno đržanje svaki put lrada govori o svojoj majci, a sasvim drugačije kada govori o ocu. i Otkriveno je da, kada ljudi sede i razgovaraju u grupi, oni koji su zaista u toj grupi imaju sasvim drugačije šeme držanja od onih koji nisu preterano omiljeni. Autsajderi obično stoje sa težinom na jednoj nozi, dok se upućena osoba naginje unapređ, a glava mu je malo isturena. Aibert Mehrabian, o čijem ćemo radu uskoro govoriti, napravioje neka interesantna otkrića o držanju. Opušten stav pri susretu, na primer, signaliziran je u asimetričnom stavu ruku t nogu, naginjanjem na stranu, labavim šakama i naginjanjon celog tela unazad. Ovaj položaj se često koristi kada osobft smatra drugu prisutnu osobu sebi jednakom ili ispod svog nivo«. Koriste ga uglavnom muškarci u prisustvu žena. Manje opušteni položaji koriste se kada se osobi ne dopadaju ostali prisutni. Verovatno najinteresantnije Mehrabijanovo otkriće (bar za muškarce) je da žene, kada sede, zauzmu stav otvorenih ruku u prisustvu nekoga ko im se dopada. Ako su ruke prekrštene na grudima, to ukazuje na nedostatak opuštenosti i obično prati ravnodušnost iti nedopadanje.

JASA M CA R Pri signaliziranju statusa, pretnje ili agresije - u suštini su to sve samo verzije istog ponašanja - držanje igra važnu ulogu. Najjednostavnije gledano, visoki status može biti signaliziraa uspravnim držanjem, a nizak status, poniznost i pokomost pogurivanjem i sleganjem ramena. Jeđnak status se obično signalizira istim držanjem, to jest, učesnici u susretu pokazujii neverovatnu sličnost u držanju koje poprimaju. Ako jedna osoba stoji sa rukama u džepovima, i dmga će. Ako jedna osoba sedi naslonjena u stolici sa jednom nogom prekrštenom preko dmge, dmga osoba će izgledati kao eho prve. Niži status se obično iskazuje kroz pognutu glavu, zatvorene telesne pokrete i položaje (kao da želimo da se zaštitimo od napada) i takvog držanja da telo deluje manje (i samim tim manje preteće) nego što u stvari jeste. Kao da Ijudi nižeg statusa žele da pokažu svetu da su manji, slabiji, i da moraju da zauzmu 56

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

jači odbrambeni stav od braće i sestara višeg statusa. Tamo gde se viši status pokazuje kroz uspravno držanje sa visoko podignutom glavom, može da se dogodi da su ruke sklopljene na ledima, kao da žele da kažu da viši status ne mora obavezno da bude pretnja. Ali pretnja ne može da nestane sasvim, jer glava može da se drži sa isturenim čelom unapred (kao da je osoba spremna da udari ikoga ko ga ozbiljnije ugrozi). Agresija i preteče ponašanje obično se sastoje iz progresivno preteranog ispoljavanja visokog statusa ili dominantnog ponašanja. Šake neće biti sklopljene pozadi, već će stajati sa strane sa stisnutim pesnicama. A čelo će štrčati unapred očiglednije. Ponekad, međutim, opušten položaj može služiti u agresivne svrhe, posebno u kontekstu kada se očekuje uspravno držanje. Ekstremno opuštanje u držanju može se koristiti da ukaže na odbijanje i potpuni nedostatak poštovanja autoriteta. Ipak, najuobičajenije držanje kada nekom pretimo ili smo agresivni je napeto, kao i kada primamo pretnje ili trpimo agresiju. Svakako, obično se događa daje napeta osoba opasnija od opuštene. Neko ko je napet je očigledno bliži pribegavanju agresiji nego neko ko je opušten.

D A LISEN A G IN JETE? Albert Mehrabian je došao do interesantnih otikrića o vezama između držanja i dopadanja. Na primer, otkrio je da kada se Ijudi dopadaju jedno dmgom, imaju tendenciju da se naginju jedno ka dmgom. Čini se da je ovo slučaj bez obzira na stepen dopadanja, od blagog prihvatanja nečijeg prisustva, do najbliže intimnosti. Naginjanje u stranu kada sedimo je pokazatelj opuštenosti i skromnog stepena prijateljskih osećanja. Muškarci se najmanje naginju u stranu i najmanje opuštaju dok sede sa dmgim muškarcima koje ne podnose. Žene, medutim, pokazuju najviše naginjanja u stranu kada sede sa ženama i muškarcima koje ne podnose. Postavljanje mku i nogu u otvoreni položaj, u slučaju žena koje sede, prenosi dopadanje za starije i mlađe osobe, ali ne i za 6ne istog uzrasta. Položaj kada je ruka postavljena na kuk, a Iakat savijen koristi se u prisustvu osoba nižeg statusa. To 57

Sllka br. 5: Šta vam ovi položaji govore o Ijudima na crtežima?

PRAKTIČNIPRIRUĆNIK

je takođe tačno i za uzdignutu glavu, opuStene šake i telo, kao i naginjanje u stranu u sedećem položaju. Seksualni poziv se može pokazati kroz držanje. Žene mogu da se nagnu unapred i da pribiju ruke bliže uz telo, jer to pribija grodi i produbljuje dekolte. Muškarci, naroćito mlađi, obično stoje sa palčevima zakačenim za pojas pantalona ili za džepove, sa labavo stegnutim pesnicama. Ekman i Frizen su otkrili da, dok izrazi lica odaju više informacija o emocijama, držanje pokazuje stepen napetosti. Drugi istraživači su otkrili da držanje kaže mnogo o emocionalnom stanju. Ekstremi se mogu posmatrati u držanju nekih mentalnih pacijenata. Depresivci su mlitavi, sede gledajući na dole, odsutni. Manični pacijenti su pripravni, uspravni, a njihovo teio i držanje su napeti. Neke od ovih otkrića je teško tumačiti. Zašto, na primer, otvoreni položaji, kada ih koriste žene, ukazuju na dopadanje u prisustvu mladih i starijih Ijudi, ali ne i sa osobama istog uzrasta? To nije jasno. Može biti da postoji neka neotkrivena greška u proceduri eksperimenta. Sigumo je kod držanja, kao i kod drugih aspekata govora tela, neophodna neprekidna istraživačka delatnost da bi se objasnila i ustanovila neočekivana otkrića i da se razjasne ona kojima trenutno nedostaju odgovarajuća objašnjenja. Ipak, čini se da je veoma dobro ustanovljeno da je naginjanje unapred, opuštenog držanja znak dopadanja. Nema potrebe da se prelomite u struku, naravno. I ovde, kao i u drugim instancama, ravnoteža je neophodna.

ISTRAŽIVANJE DRŽANJA Osim otkrića koja su već navedena, istraživanje držanja je iznelo na površinu i neke malo manje očigleđne činjenice. Jedna odnjih je stepen u kome učesnici susreta kopiraju svoja držanja. Dakle, kada jedna osoba prekrsti noge, ili ruke, to će uraditi i sve druge, pa se to naziva eho držanja. Ova tendencija je posebno primetna ako su harmonični odnosi na visokom nivou u datoj grupi. Isto tako može da postoji i konflikt držanja, u kome Ijudi namemo izaberu držanje različito od onog koje su izabrali drugi. 59

OOVOR TET.A

To se obično radi da naglasi razlike i da se postavi izmedu jedne i druge osobe. Držanje takode može da se koristif da oznaći granice u interakciji. Ruke mogu biti postavijene na takav naCin, i noge isturene, da se pokaže da je u pitanju grapsj* i da novopridošlice nisu dobrodošle. Ponekad se to radi ralfn je, osim ako se ne primeni fizičko nasilje, sasvim nemoguće ućji u grupu. To može biti posebno primetno u pabovima i kafićim | u kojima su ćeste grupe mladih Ijudi. Albert Šeflen je primetio da se u kvazi-udvaračkon* ponašanju promene u dižanju događaju veoma slično kao i q pravom udvaračkom ponašanju. To ponašanje se dogada obično« kada ljudi suprotnog pola razgovaraju. Lickanje (zaglađivanj« kose ili ispravljanje čvora na kravati) prati usvajanj«|. odgovarajućih pozicija (licem u lice ili jedno pored drugog). Urazgovoru koji sledi, grudi mogu biti isturene, pelvis uzdignut, Šake smeštene na kukove i mogu biti zauzeti ostali položaji koji, ukazuju na seks, iako situacija nije otvoreno seksualna. To može biti Čak i tako izraženo da jedna od osoba oseti potrebu da verbalno nagiasi da takvo ponašanje nije ozbiljno. Ostale promene u držanju koriste se da označe faze razgovora. Na primer, kada se sa uopštene teme prelazi na neku privatniju, postojaće promena držanja koja će zbližiti učesnikef Postoje čak i promene u držanju tokom sna koje označavajffi faze, kao što su prelazak iz sna bez snova u REM stanje koje sadrži snove. Ove promene u držanju su talcn redovne da su predvidljive i prate šemu. Razumljivo, ovo je doraen koji dobija mnogo pažnje istraživača. interesantan aspekt istraživanja držanja odnosi se na njegovo odsustvo, ili, pre, na odsustvo ovih šema. Čini se da među nama postoje oni koje zovemo 'pojave', koji retko menjaju svoje držanje i koriste veoma malo gestova. To je ponašanje koje se često može primetiti na TV-u kada se prikazuju članovi kraljevskih porodica ili nekih starijih političara. Istraživanja su takođe izvedena na temu odnosa između dižanja i faktora ličnosti. Prekrštene ruke, kao da sami sebe obmotavamo ukazuju na povlačenje i težnju ka samozaštiti; posebno grudi. Zbog toga je taj položaj tipičniji za žene nego za muškarce. Razgovaranje sa uvučenim i slegnutim ramenim sa 60

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

dianovima podignutim uvis ukazuje aa bespomoćnost i neprilagodenosL

PRENAGLAŠENI POLOŽAJl Držanje odslikava našu ideju o tome kako nam telo izgleda (uporedite držanje dve mlade devojke, od kojih se jedna stidi svojih grudi, a druga se ponosi njima) i igra važnu ulogu u samo-prezentaciji (osoba može da koristi držanje da bi namemo prikazala određenu vrstu ličnosti). Držanje je uvek, dakle, bilo izuzetno važno - kao i gestovi - za one koji se bave dramskom umetnošću i javnim govorenjem. U ovim aktivnostima držanje često mora biti prenaglašeno da bi ga publika lakše tumačila. Stogajekorisno posmatrati glumce i političare zato što nam to može pornoći da identifikujemo položaje u držanju (kao i ostaie aspekte govora teia) koji su adekvatni ili ne u raznim situacijama. Prenaglašeni položaji u držanju mogu biti uočeni i u ponašanju pijanaca. Ovde se, medutim, malo toga može dobiti kroz imitaciju jer će većina ljudi negativno reagovati na ponašanje pijanca. Neće želeti da na bilo koji način budu povezani sa njima. V EŽB E IE K SPER IM EN TI / Da U se naginjete? Siedeći put kada budete sedeli sa nekim koga dobro poznajete, pokušajte da se blago nagnete ka njemu. TrebaJo bi da primetite kako ih je to ohiabrilo da više govore, da osete da ste zainteresovani za ono što imaju da kažu i da je stoga taj susret bio uspešniji. Onda, u sledećoj prilici, pokušajte da se nagnete unazad od njih. Trebalo bi da uočite kako manje govore, osećaju da niste zainteresovani za njih i pokazuju znake nezadovoljstva po pitanju uspeha tog susreta. 2 Ja sam tvoje ogledalo Obratite pažnju kako u svakodnevnom životu i na TV-u učesnici međusobno kopiraju položaje. Uporedite situacije u kojima je eho prisutan sa onima u kojima nije. Verovatno ćete 61

GOVOR TELA

zaključtti da je interakcija prošla glatko u onim situacijaraa^ kojima je eho prisutan, kao i da je odnos medu tim Ijudima prirodniji. Isto tako, kada eho izostaoe, trebalo bi da primetite znake neslaganja i trvenja i neki opšti osećaj neprijatnosti. Akpj pokušate da koristite eho držanja, važno je da to uraditi najnenametljivije što je moguće. Ako promenite položaj odm ai pošto je to uradila osoba sa kojom ste, to će biti još oidbojnije nego sam nedostatak eha. Možda će ćak pomisliti da vi svesno pokušavate da ih imitirate i to će im biti veoma neprijatno. 3 Sedite pravo Pokušajte da sedite relativno jmčivo pri nekim susretima i da se namemo pogurite pri nekim drugim. Posmatrajte kako drugt reaguju na vaše ponašanje. Otkrićete da reaguju pozitivnijc, toplije i prijatetjskije i da su zainteresovani za siedeće susretej što neće btti slućaj ako ste pogureni. 4 Ko je pijan ? Posmatrajte ponašanje Ijudi koji su pijani i kako se ponašanje ostalih menja prema njima. Neki Ijudi će biti tolerantni, možda ćak i blago zabavljeni, ali će ostali pokušati da izbegavaju svaki kontakt iU da ga skrate koliko god je moguće. Jedan od mogućib razloga za ovakve reakcije je da pijanci obićno ne mogu da kontroliSu svoje držanje. Ako je osoba zaista pijana, to je skoro nemoguće salaiti, mada bi to možda bilo lakše ako sedne. 5 Gluma Posmatrajte javne goVomike i glumce i pronađite instance U kojima $e promene u njihovomdržanju ćine prenaglašenim van granica onog što je notmalno u svakodnevnom životu. Zbog ćega postoji potreba za prenaglašenim položajima u držanju n ovakvim prilikama? Pokušajte da nabrojite što više moguće razloga. Neki od njih su: razdaljina izmedu govomika t slušaoca, pa je prenaglašenost neophodna zbog jasnoće; dramske predstave zavise od određene koUčine prenaglašavanja zbog akcentovanja; mnogi Ijudi koji se bave glumom jesu vrsta ljudi koji obično prenaglašavaju svoje držanje. 6 Sam o napred! U susretima, vežbajte zatvorene položaje tako što ćete prektštati noge, ruke na grudima, okretati telo od ljudi dok vam govore i koristiti držanje da sprećite druge da vam priđu. Onda 62

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

vežbajte obcnuto, tj. otvoreoe položaje. ViSe pokazujte đlanove, postavite se ka Ijudima i biago se naginjite ka njima. Primetite kako ostaJi dmgačije reaguju na otvorene položaje i kako se osećate kada se više otvorite držanjem prema drugima. Trebalo bi da zaključite da je otvorenost primamljivija i vama i drugima.

63

R A Z D A L JIN A I O R IJE N T A C IJA U poglavlju br. 5 već smo se susreli sa jeđnom od poddisciplina neverbalne komunikacije, kinezikom, ili studijom telesnih pokreta. Još jedna poddisciplina je proksemika ili nauka o korišćenju prostora pri komunikaciji. Koliko smo bliza ljudima i da li smo okrenuti prema njima ili od njih ima efekta na interakciju koja se zatim odvija na značajne i često pređvidljive načine. Edvard Hol je smislio termin proksemika i definisao je Četiri zone korišćenja prostora. Razdaljina od nule do pola metra naziva se intimnom zonom, tada se Ijudi dodiruju ili im je lako da dodimu jedno drugo. Druga zona je lićna zona i prostire se od pola metra do sto dvadeset santimetara i tu su Ijudi u stanju da se rukuju ili su makar na dužinu ruku udaljeni jedno od drugog. Treća zona je društveno-konsultacijska zona i prostire se od sto đvadeset sandmetara do tri metra. Najćešće se koristi pri svakodnevnim susretima društvenog ili poslovnog tipa. Poslednja zona koja se naziva javnom zonom prostire se od tri metra pa na više. Zatim je podelio svaku od ovih zona na dve podgrupe: blisku i neblisku zonu. Proućavanje korišćenja prostora efektnije, pomoći će nam da napravimo krupan korak unapred u našem usavršavanju govora tela. Razmotrićemo pet glavnih aspekata: efekte različitih vrsta postavki pri sedenju tokom komunikacije licem u lice; horizontalnu, vertikalnu i asimetričnu orijentaciju; kako se , iskazuje status kroz razdaljinu i orijentaciju; šta se događa kada se Ijudi suviše približe; i neke od načina na koje možerao koristiti razdaljinu i orijentaciju koji mogu da olakšaju, učine opuštenijom i efektivnijom interakciju sa đrugima. Džejms Bakster i Ričard Rozel sproveli su eksperiment koji ilustruje često đramatične efekte pri promeni razdaljine izmedu 64

PRAKTIĆNIPRIRUČNIK

Ijudi dok komuniciraju. Izabrali su dve grupe Ijudi, prvu bi, licem u lice, na roaloj udaljenosti ispitivao neko ko igra ulogu policajca, a druga bi bila podvrgnula istom (retmanu, ali sa većom razdaljinom. Ispitivaiije se u oba slučaja sastojalo od četiri dvominutna segmenta. Policajac je pitao svaku osobu šta drže u novčaniku. U obe grupe policajac je bio sto dvadeset santimetara udaljen od ispitanika tokom prvog segmenta. Na početku sledećih dva minuta, neobavezno se približio na razdaljinu od pola metra od ispitanika. Na početku trećeg dvorninumog segmenta, pomerio se na razdaljinu od par desetina santimetara bliže prvoj grupi, a sa drugom je ostao na razdaljini od pola metra. U poslednjih dva minuta pomerio se ponovo na razdaljinu od pola metra sa prvom grupom, i ostao gde je sa drugom grupom. Rečeno m u je da održava kontakt očima sa svim svojim ispitanicima u svakom delu intervjua. Pripadnici prve grupe reagovali su mnogo drugačije nego obično kada im je policajac najbliže prišao. Njihov govor je postao isprekidan i neorganizovan. Pojavio se porast u pokretanju očiju i odvraćanju pogleda. Zauzeli su položaje koji su im omogućavali da prekrste ruke u nivou prepona, kao fudbaleri koji čekaju slobodan udarac. Generalno su bili nervozniji i nemimiji kada je policajac narušio njihov lični prostor tako što se previše približio. Ovo ukazuje na moć razdaljine i pokazuje da, kao i ostali aspekti govora tela, zaslužuje đa povećamo naš stepen osetljivosti po tom pitanju. VEŽBA: Takmičenje naspram saradnje Slika br. 6(i) prikazuje sto i Šest stolica. X pokazuje da osoba koju upravo treba da upoznate sedi na toj stolici. Treba da odlučite koju bi stolicu zauzeli u svakoj od situacija koje slede: a) Treba da igrate partiju šaha sa tom osobom i važno vam je da pobedite. Stavite slovo A na stolicu koju ste izabrali. b) Treba da pomognete toj osobi da ispuni ukrštene reči. Stavite slovo B na stolicu koju ste izabrali. c) Intervjuisaćete tu osobu jer se prijavila na konkurs za slobodno radno mesto u maloj, prijateljski nastrojenoj firmi. Stavite slovo C na stolicu koju ste izabrali. 65

GOVOR TELA

[Z X Sliks br. 6(1)

u □

Sada, na slici br. 6(ii) stavite slovo C za drugu osobu i slovc O za vas na stolice za koje smatrate da su odgovarajuće ako bj vođili formalni disciplinski razgovor.

Slika br. 6(0)

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

PREGLED VEŽBE Prema istraživanju koje je izvedeno, verovatno ste izabrali odredene pozicije za svalcu od situacija ponudenih u vežbi. Za a), verovatno ste izabrali sediSte tačno prekoputa osobe protiv koje ćete igrati Sah. Kao Sto ćemo kasnije otkriti, imamo tendenciju da sedimo nasuprot ijudima sa kojima se takmičimo. To možda ima veze sa činjenicom da preferiramo da smo u pozictji iz koje možemo da vidimo sve ono Sto i protivnik. Za b), verovatno ste izabrali sedište pored osobe kojoj želite da pomognete (tj. seđište desno od onog označenog siovom X). Imamo tendenciju da sedimo pored Ijudi ako smo u kooperativnom odnosu s njima. Veaovatno zbog toga što nema mnogo potrebe da pazimo na sve ono Što osoba vidi ako se ne takmičimo s njom. Za c), verovatno ste izabrali sedište dijagonalno sa leve strane osobe, na začelju stola. Ponovo, kao što ćemo videti, takvo poziciomranje u situacijama intervjua je naročito korisno. Kada birate pozicije za disciplinski intervju, velike su Šanse da ste izabrali mesto na supromom kraju stola od osobe koju treba da ukorite. Verovatno je prirodna težnja za distanciranjem od onoga što smatramo neprijatnim zadatkom. Ponekad, međutim, može da se desi da sedenje u takvoj dijagonalnoj postavci može malo da otupi situaciju u slučaju neke đruge vrste intervjua. Pogledajte ponovo vežbu i pokušajte da vizualizirate interajcciju koja se dogada u svim mogućim kombinacijama seđišta. Verovatno ćete smatrati da dijagonalno pozicioniranje nudi najbolji kompromis između preterano formalnog i sasvim neformalnog. Ako ne mislite tako u ovom trenutku, verovatno ćete promeniti mišljenje kada pročitate ovo poglavlje do kraja. BIRANJE SEDIŠTA Gde Ijudi izaberu da sednu u različitim siruacijama u kojima se nalaze otkriva određene predvidljive šeme ponašanja. Ali gde izaberu da sednu neće uvek biti najbolje mesto za ono što žele da postignu. Na primer, prostorija u kome se održava pređavanje će se obično puniti otpozadi, iako se pretpostavlja da su ljudi došli da bi čuli šta predavač ima da kaže. Naravno da bi bilo mnogo bolje da se zauzme mesto napred nego pozadi. 67

GOVOR TELA

m

Sliks br. 7: Mehrabijanov cik - cak oblik stolova u kafeteriji

Isto tako, mnogi ljudi biraju apsurdno formalne pozicije za sedenje za intervjue. Za te pozicije obično može da se dokaže da viSe inbibiraju nego Sto ohrabruju upravo ono što treba da se dogodt, a to je najpotpunija i najslobodnija moguća razmena informacija i gledišta. Osobe koje odlaze u barove i na đruga' društvena mesta u nadi da će upoznati nekoga s kim mogu da razgovaraju obično će tražiti mesto u ćošku ili neko drugo s« koga iakše i potpunije mogu da posmatraju. To, medutim, nisu pozicije na koje ostali bivaju privučeni. Mnogo bolje mesto je ravno u sredini događanja i aktivnosti: verovatno za samim barora ili za stolom pored bara ukoliko su ta raesta slobodna. Albert Mehrabian, čiji rad smo ranije pomenuli, ponuđio je nekoiiko interesantmh sugestija ža.one koji se nadu nasamo na javnom raestu, možda u nekom stranom gradu, a koji žele đa ostave otvorenu mogućnost razgovora sa nekim. Oćigledno je da će ako seđnete leđima okrenuti prema prisutnim Ijudima ta mogućnost biti isključena. Sedeti okrenuti ka njima bi možda bilo malo zastrašujuće, ne samo za osobu koja zauzima taj položaj, već i za sve prisutne. Sedenje pod uglom je odličan kompromis. Sprečava preterano približavanje na početku a nudi Šansu da se pridražite razgovoru kasnije ako se ukaže šansa u njegovoj kasnijoj fazi, ako to bude odgovarajuće. U stvari, Mehrabian je predložio da se barovi konstruišu u cik-cak, a da se tako postave i stolovi, jer bi se tako potpomogli novi susreti i kontakti (vidi sl. br. 7). 68

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

Kao što vidite, ovo pruža veoma fteksibilnu postavku u kojoj grupe Ijudi mogu da razgovaraju, dok u isto vreme ostavlja prostora za Ijude koji žele đa budu nasamo. Ako su sedišta na stolicama rotirajuća, utoliko bolje. U kafeterijama koje su dekorisane na tradicionalan na£in sa kvadramim ili pravougaonim stolovima, Ijudi koji žele da razgovaraju sede na stranicama koje Cine prav ugao za stolom, a ako ne žele, nasuprot jedno drugom. Ako su stolovi pravougaoni, pa na primer ima po dva sedišta na dužim stranicama i po jedno sedište na čeiu i začelju stola, Ijudi koji žele da razgovaraju sedeće direktno nasuprot jedno drugom, ili jedno pored drugog (oko ćoška stola). Ljudi koji ne žele da razgovaraju sedeće ili dijagonalno preko puta jedno drugog za dužim stranicama stola, ili jedno preko puta drugog na čelu i na začelju. Kaošto smo videli u ovoj vežbi, Ijudikoji suutakmičarskorn odnosu sedeće nasuprot jedno drugom. Oni koji imaju zajednički zadatak sedeće jedno pored dragog. Ove pozicije ne samo da ljudi zauzimaju prirodno u takvim situacijama, već se i namemo koriste da bi potakle željeno ponašanje. To jest, ako postavite ljude nasuprot jedno drugom, najverovatnije će se takmičiti. Ako ih postavite jedno poreddrugog, sarađivaće. Ovo otkriće je veoma korisno pri pripisivanju sedišta Ijudima na sastancima i konferencijama. Bilo bi interesantno posmatrati efekat nekog manje tradicionainog sedećeg rasporeda od onog 'licem u lice' na, na primer, nekim industrijskim pregovorima. Takođe je jasno da je okrugli sto Kralja Artura davanjem jednakosti svim učesnicima anticipirao neke skorašnje istraživačke studije na temu neverbalne komunikacije. U intervjuima, pozicioniranje koje se obično zauzima nije baš najbolje koje se nudi. Kao što smo ranije videli, za disciplinske razgovore, ljudi zauzimaju pozicije što dalje jedno od dragog, licem u lice. I dalje postoji mnogo Ijuđi koji bi zauzeli isti položaj i pri drugim vrstama intervjua, kao što su razgovori za posao, savetovanja i procene učinka. Ipak, istraživanja koja su sprovedena sugerišu nam da je, pošto je svrha intervjua dobijanje i davanje informacija i mišljenja, dijagonalna pozicija oko ćoška stola poželjnija ako postoje samo dva učesnika, ispitivač i ispitanik. Uopšteno govoreći, bolje je 69

GOVOR TF.T.A

zauzeti neformalan položaj nego formalan. Sedeti u udobnim stolicama za niskim stolom dovodi do razmene mnogo vife informacija nego razgovor u folmalnijem okmženju kada ispitivači sede za kancelarijskim stolom a ispitanici na sto lia ispred njib.

ZBOG ČEGA PSIHIJATRIIMAJU KAUČEVE? Usmerenje se obično definige kao stepen ugla između linije koja povezuje dve osobe i kao pravac u kome se osoba koja se posmatra okrenula. Tako da, kada su ljudi okrenuti jedno ka drugom licem u lice, taj ugao je 0°. Otkriveno je da je najverovatnije da će taj ugao biti 0® ako su Ijudi udaljeni jedno od drugog. Usmerenje takođe može biti simetrično ili asimetrično. Simetrićna orijentacija podrazumeva da su ljudi postavljeni licem u lice, leda u leda, ili su usmereni pod istim uglom (tj. oboje su, na primer, za trećinu ili pola okreta udaljeni jedno od đrugog). Asimetrično usmerenje dozvoljava veču blizinu nego simetrična, pogotovo ako su ljudi postavljeni licem u lice. Usmerenje leđa u leđa otežava icomunikaciju jer iako verbalne poruke mogu da se razumeju, činjenica da učesnici ne mogu da vide govor tela onog drugog znači da je veliki deo poruke odstranjen. Mehrabian je izračunao iz svojih istraživanja da je oko devedeset i tri procenta poruke u komunikaciji licem u lice neverbalno, Sto ostavlja samo sedam procenata verbalnom. Usmerenje može biti horizontalno ili vertikalno. U horizontalnoj ravni je najvažnije da li je usmerenje licem u lice ili ne. U vertikalnoj ravni, interes leži u tome da li je osoba koja je u pitanju na viSem ili nižem položaju od one druge. Ako je više, ili jejednostavno viSa od druge osobe, to značajno utiče na interakciju koja se odigrava. Postoje razlike u ponaSanju Ijudi kada leže ili kada stoje. Ljudi koji leže imaju tendenciju da se više toga sećaju. Ljudi će biti maStovitiji kada leže, ali će manje reagovati na akciju. Kadf stojimo, misli spremnije rezultiraju akcijom, ali manje reaguju na nove predloge i detaljnije razmiSljanje na datu temu. Odluke se donose brže i silovitije ako stojimo. Ovome se verovatno može pripisati predlog bar jednog od autoriteta 2a menadžerske 70

PRAKTIČNT PRIRUČNIK

tehnike, da se dnevni sastanci menadžera održavaju stojedi, a ne sedeći oko okrugiog stola kao i obićno. A otkrića na temu maStovitosti i boljeg sećanja u ležećem položaju rasvetljavaju naslov ovog odeljka.

STATUS, BLIZINAI USMERENJE Kada razmatramo zauzimanje mesta ili pozicije kao aspekt usmerenja, interesantno je primetiti kako se time status može i preneti i potvrditi drugima. Primećeno je, na primer, da su ljudi koji sednu na čelo ili začelje stola u sobi za porotu uvek birani za predsedavajuće. Čelo stola je dakle, veoma jasno povezano sa viSim statusom. Takođe je primećeno da stariji ljudi sedaju sa desne strane izabranog predvodnika, Sto znači da je termin 'desna ruka' više od metafore. Viši položaj, kod visokih Ijudi ili onih koji se popnu na podijum za govomike, automatski stavlja te osobe u dominantan položaj. Lideri su obično viši, a to se može podvući sa veoma malim brojem lidera u istoriji koji su bili niski. Medutim, primećena je i jedna zbunjujuća stvar - da lideri imaju tendenciju da sede dok ostali stoje. U nekim interesantnim eksperimentima, ponašanje Ijudi koji ulaze u kancelarije proučavano je da bi stekli neke ideje o tome kako mi signaliziramo svoj status drugima. Primećeno je da osobe nižeg statusa stoje pored vrata pošto uđu. Oni višeg statusa odmah prilaze stolu. Oni jednakog statusa će ući i sesti pored stola te osobe. Prijatelje obično osoba za stolom pozdravi tako Što ustane, zaobide sto i pozdravi se. Razdaljina i usmerenje, dakle, mogu biti korišćeni ne samo da ukažu na status, već i da nam ga drugi priznaju. Iako to nije jedini faktor koji treba razmotriti, izuzetno je važan. NE PRILAZI BLIŽE Robert Somer je definisao ono što naziva ličnim prostorom kao onaj predeo oko svakog od nas u koji ne volimo da ulaze drugi, osim ako ih pozovemo ili pod nekim posebnim okolnostima. Lični prostor nosimo sa sobom gde god da krenemo. Više se širi ispred nas, nego u stranu i pozadi. 71

GOVORTE1.A

U gomili smo sprenmi da piihvatimo manje Učnog prostof^ nego obično. Jedan istraživač je procenio da u gustoj guišjj tmarao pola do 0.75 kvadratnih metara po osobi, dok u manjnaf gužvama imamo oko jedan kvadratni metar po osobi. Ponekad ostali narušavaju naš lični prostor iz određenogj razloga. U eksperimentu o kome se pisalo na početku ovog poglavlja, ugrožavanje ličnog prostora prve grupe je taktika) slična onoj koju često koriste u poiiciji. Američki policajci sif, ponekad poučeni da sede biizu osumnjičenog, bez stola ili klup®' koja ih deli. Oni postepeno pomeraju stolicu unapred tokod isledivanja tako da posle nekog vremena koiena osumnjičenoa stoje izmedu policajčevih. Takva blizina je skoro uveg doživljena kao pretnja, ukoliko nije tražena. Ljubavnici će prihvatiti veću blizinu izmedu sebe, ali je interesantno primetiti kako uvek zatvaraju oči kada se Ijube, Pošto se približe veoma blizu i skoro sve vreme se gledaju u oči, Čini se da nema logičnog razloga zbog kog zatvaraju oči tokoift najprijatnijeg dela interakcije. Možda je čak i u ovoj prilici nek4 iluzija o IiČnom prostoru neophodna. Somerove studije su na interesantan način rasvetlile ličnu teritorijalnost. U njegovim studijama prostora koji je Ijudinut potrcban za rclativno miran život, otkrio jc da određcni raspored prostorija i dizajn kuća lakše vodi ka nevoljama sa susedim^ nego drugi. Razvila se ideja o odbranjivom prostoru. Ovo znafifi da je svakom od nas potreban prostor za život koji možemtj1 zaštititi od neželjenog upadanja drugih. Ako su stanovi previše mali, previše natrpani, pa tako prisiljavaju Ijude da su stalrnj zajedno, to će voditi podizanju tenzije. Ove tenzije se brzo mogu razViti u otvoreno neprijateljstvo i agresivno ponašanjq.! Međutim, Somer takode pominje da su se ljudi u Hong Kongtj' prilično dobro navikli na ograničenje prostora. On kaže di; Ministarstvo stanovanja u Hong Kongu gradi jeftinije stanove! zasnovane na tri i po kvadratna metra po osobL Kada ih je pitao kakav bi efekat imalo proširivanje dodefjenog prostora po osobi na pet i po kvadratnih metara, bilo tnu je rečeno da bi sa tim prostorom, staaari izdavali sobe. Da bi se sprečilo ugrožavanje i narušavanje ličnog prostora, usmerenje često može da se koristi kao teritorijalni obeleživač. Ustračavamo se da prođemo izmedu dvoje Ijudi, pa tako stajanje

PRAKTIČNIPRIRUĆNIK

licetn u lice sa osobom $ kojom komuniciramo odbija narušavanje naSeg zajeđničkog ličnog prostora. Moguče je sedeti pod uglom na način na koji možemo da se zatvorimo prema nametljivcima. Treba ispružiti noge tako da će se ostali ustručavati da preskoče. U stvari, ugao usmerenja može da reguliše i stepen privatnosti u razgovorima. Ljudi koji razmenjuju poverljive informacije okrenuće se od opšte interakcije da bi obeshrabrili nametljivce. Ako je lični prostor narušen, Ijudi će se odmaći od nametljivca ali će i dalje zadržati direktno usmerenje među sobom, kao da žele da podsete nametljivca da je njegovo ili njeno prisustvo nepoželjno i da će odmah zauzeti prethodni položaj čim on ili ona odluče da ođu. Ponekad, ako nametijivac insistira na svom prisustvu, Ijudi če promeniti usmerenje od nametljivca da bi podvukli svoje odbijanje njegovog prisustva. Veći broj interesantnih opservacija proizašao je iz korišćenja usmerenja kao alatke neverbahe komunikacije. Na primer, tokom dolazaka i odlazaka usmerenje će često uzeti u obzir status, kao na primer u onom dobro poznatom fenomenu odmicanja unazad od Ijudi višeg statusa pre nego što se okrenemo. Ovo ima korene ili u davno ustrojenoj tradiciji odmicanja unazad u prisustvu plemstva, tli je ovaj običaj izrastao iz prirodnog poštovanja statusa. Ljuđi koji su u zavereničkom odnosu sa drugima prilaziće im sa strane, bukvalno se prišunjavajući bratu zavereniku. Iznenadujuće je koliko Često ovakvo ponašanje može da se primeti na političkim sastancima i konferencijama, kao i ono okretanje od opštih zbivanja pomenuto nešto ranije. Usmerenje u pretrpanim uslovima može da pokaže neke interesantne varijacije od normalnog ponašanja. Ljudi u liftovima, u gradskom saobraćaju i na fudbalskim utakmicama obično će izbegavati direktno usmerenje. U situacijama u kojima je gužva toliko srašna da telo ne može da se okrene, okrenuće se glava. Ovo se verovatno najčešće može primetiti u autobusima, gde su Ijudi najčešće toliko sabijeni da se dodiraju cclim telom. Drugi fenomen koji se primećuje na takvim mestima je da Ijudi sede ukrućeno, prave najmanje moguće pokreta i zure ukočeno u jednu tačku u prostoru, izbegavajući kontakt očima sa ostalima. 73

GOVOR TELA

I muškarci i žene koriste direktno usmerenje za muškarat; višeg statusa koji im se ne dopadaju, ali koriste indirektna usmerenje za žene nižeg statusa. Cini se da je slučaj da tamo gda je potencijal pretnje najviši, usmerenje je najdirektnije. Bilo interesantao primetiti koliko raziiCito se Ijudi usmeravaju % prisustvu šefe ili u prisustvu Čistačice iti domara. Kada žene razgovaraju međusobno, stajaće bliže jeđ n i drugoj i koristiće više direktnog usmerenja nego muškarci u takvoj prilici. Ovo je ipak samo jedna od mnogih razlika između polova u korišćenju govora tela. Takve individualne i kultume razlike će biti objašnjene u nekoliko poglavlja ove knjige. Jedan fenomen koji ukazuje na neka neobična ponašanja je d slučaju ljudi koje smatramo 'ne-osobama'. 'Ne-osoba' je svakri prema kome se ponašarao kao da nije tu, da ne postoji. Dobar primer su doktori koji raspravljaju o pacijentu u njegovom prisustvu; gosti u restoranu koji večeraju i ignorišu kelnera; Ijuđi u pidžamama ili spavaćicama koji otvaraju vrata poštam, pa im je zbog toga neprijatno. Neko ko je ne-osoba ima jedinstvena priliku da posmatra ponašanje Ijudi koje mi ostali ne vidimo.

KAKO OLAJCŠATIINTERAKCIJU? Što je direktniji ugao usmerenja, to se više pažnje dobija. Ako se koristi indirektna orijentacija, to će obično značiti da je učestvovanje u razgovom manje. U takvom slučaju, možda će se povremeno pojaviti okreti glavom u pravcu razgovora, samo da pokažu da se nisu sasvim isključili. Ako nekome okrenete leđa,: to će sasvim prekinud razgovor. Verovatno se zbog toga ovakaV postupak smatra vifauncem nepristojnosti. Kada ste s nekirn licem u lice, gledanje preko ramena te osobe ili okretanje glave. ima isti efekat, mada će duže potrajati. U grnpi od troje ljuđi, gomji deo tela može da bude uperen ka jednoj osobi, a donji ka dmgoj. Čak se ukazuje i na to da treća osoba može da se osetž zapostavljenom ako se ovaj položaj ne zauzme. ' Sve ovo treba da vam posluži da bolje koristite usmerenje da izazovete ili izbegnete interakciju sa dmgima. Generalno gledano, direktno usmerenje će pozvati na interakciju. Često možete koristiti indirektno usmerenje dok prilazite đrugim ljudima da ne bi delovali preteće, a i da bi im ostaviii mesta da 74

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

se lakše povuku ako ne žele da razgovaraju sa vama i da im ne bude neprijatno. Ako vam dozvole pristup, možete se prebaciti na direktniju orijentaciju u odgovarajućem trenutku. Vredi primetiti da se uzajamno gledanje pojaćava sa indirektnim usmerenjem. Kao što smo videii u poglavlju br. 2, pojačani kontakt očima povećaće mogućnosti uspešne inteiakcije. Tako da dovodenje u ravnotežu usmerenja i ostalih aspekata govora tela treba pažljivo posmatrati, da bi se drugi ohrabrili na interakciju. To je nešto što može da nam pomogne da efektivnije neverbalno komuniciramo od drugih. Stoga je usmerenje još jedno korisno oružje u našoj oružamici koje ne treba zapostaviti.

VEŽBE I EKSPERJMENTI / Ko je gazda? Pokušajte da posmatrate veliku otvorenu kancelariju. Vidite da li možete da utvrdite, na osnovu dodele prostora i naćina na koji prisutni koriste razdaljinu i usmerenje, ko su osobe višeg statusa. Da Ii sede nešto izolovaniji od ostalih? Da li imaju veće stolove? Da li imaju više prostora za šetnju oko stolova? Da li sede na kraju sobe ili u sredini? Koje jo š teritorijalne obeleživače primećujete? Kako ostali pristupaju stolovima nadredenih? Kako se nadredeni koji dolaze iz ostalih biroa ponašaju? 2 Lateralno razmišljanje Lezite na kauč, sofu ili u fotelju i pokušajte da razmišijate o svom životu u detinjstvu. Posle pet minuta, ustanite i nastavite da razmišljate. Da li vam je lakše da se sećate kada iežite? Onda, kada ustanete, pokušajte da razmisiite o onome što vam se događalo tokom dana. Onda lezite i nastavite da razmišljate. Da li ponovo nalazite da je lakše prisećati se dok ležite, kao što je ovo poglavlje i predvidelo? 3 D a li udobno sedite? Ako možete, pronađite još dvoje troje ijudi da vam pomognu. Napravite intervju - na primer, vi se prijavljujete za posao - u različitim sedećim rasporedima predloženim u ovom poglavlju. Koji raspored vam se čini najproduktivnijim? 75

GOVORTELA

Ako ne uspete da pronadete pomoć, gledajte neke intervjo) na televiziji, isldjučenog tona i odredite koji teče najboijl posmatrajući korišćenje razdaljine i usmerenja. Da li su to onia) najvećim stepenom neformalnosti, ili oni u kojima je usmereigi formalno? 4 D ođi i razgovaraj sa mnom Sledeći put kada se nadete na mestu gde se Ijudi kao V obično sreću, pokušajte da koristite razdaljinu i usmerenje ni neke od načina predloženih u ovom pogiavlju da bi pozv&t druge na interakciju. Najlakši način za to je da se postavite i sred zbivanja ili negđe blizu sređišta. Takođe, možete da s< postavite negde sa strane i da posmatrate kako Ijudi reaguju. 5 Društveno usmeravanje Proučavajte razne društvene situacije u kojima se nalaziU tokom dana i pokušajte da odredite koji je najadekvatniji stepet razdaljine i usmerenja za svaku od njih.

76

KONTAKT TELO M 'D O D IR Dodir je verovatno prvo od svih naših Čula koje se razvije. Beba u storaaku ne može da vidi, miriše ili čuje (iako ovo poslednje možda nije tačno). Kada se rodi, dodir postaje najvažnije čulo i kroz njega se dogadaju neka od naših najranijih iskustava u komunikaciji. Istraživanja su pokazala da je društveni, emocionalni pa fizički razvoj beba (i ostalih mladih životinja) usporen, ukoliko nisu dodirivane. Dodirivanje može imati moćan efekat na to kako reagujemo na situaciju. Čak, ako smo dodimuti slučajno i nenamemo, i dalje to na nas može značajno uticati. Mark Knap je napravio eksperiment u kome je bibliotekar dodimuo šake nekih od studenata dok im je vraćao čianske karte, ali ne svih. Pooašanje bibliotekara je osim toga bilo nepromenjeno. Razlika je bila samo u tome da li je ili nije došlo do dodira. Kada su izašli iz biblioteke, studentima je zatraženo da ocene tog bibliotekara i biblioteku po odredenoj skali. Studenti koji su bili dodimuti, posebno žene, ocenili su i biblioteku i bibliotekara boljom ocenom nego oni koji nisu bili dodimuti. To se dogodilo i u slučaju onih koji su bili svesni da ih je bibliotekar dodimuo i onih koji nisu. Tolika je moć čak i blagog, jedva primetnog iskustva dodira. Koristimo dodir na mnogo načina, mada možda ne na onoliko na koliko bi mogli. Možda prebrzo pripisujemo seksualne konotacije dodiru. Međutim, ipak koristimo različite oblike dodira da bi ohrabrili, da bi izrazili nežnost ili saosećanje i da bi pružili podršku. Dodirivanje se češće događa u nekim situacijama nego u ostalim. Ljudi će radije dodirivati kada pružaju neke informacije ili savet nego kada ih primaju; kada nareduju pre nego kada ispunjavaju naredenje; kada mole za uslugu radije nego kada je nekom čine; kada pokušavaju da ubede radije nego dok su 77

GOVOR TELA

ubeđivani; na žurci pre nego na poslu; kada izražavaju uzbuđenje radije nego dok prisustvuju tuđem; kada slušaju' neCije brige pre nego kada izražavaju svoje. Jedno istraživanje je pokazalo da se šezdeset procenata ljudi pri pozdravljanju na aerodromu dodiruje. Kao što je i bilo za očekivati, duži zagrljaji su primećeni pri rastanku nego pri sastanku. Veći broj studija takođe je otkrilo da dodirivanje češće iniciraju muškarci nego žene. U ovom poglavlju ćemo doći do još nekih otkrića kada budemo razmatrali vrste dodira koje postoje, šta znaće i kako ih možemo bolje iskoristiti u razvijanju naše veštine govorenja telom. To je domen u kome moramo biti oprezniji nego u ostalim, zato što ne možemo biti bliži ljudima nego kada ih dodirujemo. Zbog toga se lako prave greške. Ali, i bez obzira na to možemo da nademo načine dodirivanja koje ćemo iskoristiti da ostvarimo bolji efekat. VEŽBA: Ko koga dodiruje? Koristeći figure kao na slici br. 8, na kojoj su tela podeljena u različite delove, sprovedite brzu anketu među prijateljima i poznanicima da bi otkrili gde dozvoljavaju da ih drugi Ijudi dodiruju. Pokušajte da ispitate isti broj muškaraca i žena. Zamolite ih da identifikuju delove tela za koje očekuju da će ih dodimuti majka, otac, prijatelj istog pola, i prijatelj suprotnog pola. PREGLED VEŽBE Ovu vrstu istraživanja sproveo je Sidni Žurard, a posle njega i mnogi drugi. Rezultati su skoro uvek identični. Tipičan primer je na slici br. 9 i možete je uporediti sa sopstvenim otkrićima. Kao što vidite, većina ljudi (osim, možda, homoseksualaca) dozvoljava dodire po većem delu tela nekome ko je suprotnog pola nego nekom drugom. Jedini izuzetak je količina dodira određenih delova tela koji su dozvoijeni majkama. Zbog čega mislite da ista količina dodira nije dozvoljena očevima? Zbog čega postoji tolika razlika izraeđu prijatelja istog i različitog pola? Da li je razlog čisto seksualan? 78

PRAKTIĆNIPRIRUČNIK

Sllka br. 8

G O VO RTELA

M

Ž

M

Dodiruje oiajka

M

Dodlruje otac

Ž

M

Dodiruje prijatclj istog pote

0-2596

Ž

Ž

Dodiruje prijatelj suprotnog pola

= 26-5096

M«=Muškarac Z=Zena

Slika br. 9

k 51-7596;

1= 76-100%

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

KONTAKT TELOM I DODIRIVANJE Treba napraviti razliku između kontakta telom i dodirivanja. Uglavnom se kontakt telom odnosi na slučajne dodire, nesvesne i učinjene bilo kojim delomtela. Dodirivanje ukazuje na to da je ta akcija namema, svesna i učinjena primetno šakama. Koristićemo oba izraza, aii će dodirivanje obifino vući konotacije aktivnog učestvovanja osobe koja dodiruje. Prepoznato je nekoliko vrsta kontakta. Majki Argaji kaže da su neki sa liste koja sledi najuobičajeniji u zapadnim kulturama: Vrsta dodirivanja

Delovi tela koji se dodiruju

Tapšanje

Glava, leđa

Pljeskanje

Lice, šake, zadnjica

Vdaranje pesnicom

Lice, grudi

Šiipanje

Obraz

Milovanje

Kosa, lice

Drmusanje

Šake

Ljubljenje

Usta, obrazi, šaka

Lizanje

Lice

Držanje

Šaka, ruka

Vođenje

Šaka, ruka

Grljenje

Rame, telo

Uplitanje

Ruke

Spuštanje na

Šake

Šutiranje

Zadnjica

Glađenje

Kosa, lice

Golicanje

Svugde

Ričard Hedin je stavio različite vrste dodirivanje u kategorije koje sežu od veoma ličnih do veoma neutralnih poruka: 81

GOVOR TRLA

1 Funkcionalno - profesionalni: kao golf profesionalac sa učenikom; kao krojač sa mušterijom; doktor sa pacijentom. 2 Socijalno - pristojni: rukovanje ili tapšanje ruku o ruku. 3 Prijateljski - topli: prijateljsko tapšanje po ledima ili zagrljaj oko ramena. 4 Ljubavno - intimni: dodirivanje obraza voljene osobe ili poljubac ljubavnika. 5 Seksualno uzbuđeni: uzajamno dodirivanje koje prati vodenje ljubavi. Dezmond Moris je identifikovao dvanaest koraka kroz koje zapadnjački parovi prođu na putu do seksualne intimnosti. Povremeno se poneki korak izostavi, ali se obično uvek događaju ovim redom: 1 Oči ka telu 2 Oči u oči 3 Glas na glas 4 Šakau šaci 5 Ruka na ramenu 6 Ruka na struku

7 Usta na usta S Šaka na glavi 9 Šaka na telu lO U stanagrudi 11 Šaka do genitalija 12 Genitalije na genitalijama

Šta različite vrste dodira znače, međutim, zavisi od nekoliko faktora. Zavisi kojim delom tela ste dođimuli đrugu osobu; koji deo tela dodirujete, koliko dugo traje dodir; koliki pritisak se koristi; da li ili ne postoji pokret posle dodira; da li je iko drugi prisutan; ako jeste, ko su oni; situacija i raspoloženje u kome se dogodi dodir; i veza izmedu učesnika. Sve u svemu, odredivanje značenja dodirivanja je kompleksna stvar. Podjednako korapleksna kao i bilo koji drugi aspekt govora tela. Dodirivanje ukazuje na vezu između dodimutog i onoga koji dodiruje. Sledi, stoga, da glavne razlike u našoj reakciji na tuđi dodir zavise od intimnosti veze između nas i druge osobe. Postoji veoma bliska veza izmedu dodirivanja i dopadanja. Dodirivanje može voditi ka dopadanju, ali ne samostalno u 82

PRAKTIČNIPRIRUČNIK

odnosu na ostale aspekte govora tela. Ne treba da pomislite da će te se automatski dopasti ljudima, ako budete šetali okolo i dodirivali ih. Mnogo bolje je koristiti ostaie veštine govora tela da bi uspostavili s nekim odnos, pa onda dozvoliti da do telesnog kontatka dode što je prirodnije moguće tokom tog procesa. Stavovi prema dodirivanju veoma se razlikuju. Neki Ijudi za koje su razni oblici telesnog kontakta (grljenje, Ijubljenje) normalan đeo porodičnog života imaju pozitivnije stavove nego oni kod kojih se to retko događa. Prvo morate posmatrati ljude da bi naučiii kakvi kontakti im prijaju, pre nego što se upustite čak i u ne-seksualno pipanje. Seksualno pipanje je veoma opasna oblast za svakodnevno eksperimentisanje, pa to ne treba raditi. Ako se to, pak, dogodi uz obostrani pristanak, sve je divno i krasno, ali je najbolji savet: kada niste sigumi, ne dodirujte. POTREBNE SU VAM ŠAKE Postoje neki relativno bezbedni delovi tela na kojima telesni kontakt može biti pojačan. Pri sastanku i rastanku, kao što smo već videli, telesni kontakt je normalni deo procedure. Posebno uobičajeno je rukovanje i, ako se ne dogode spontano, često može biti inicirano bez neprijatnosti ili stida. Mogu da poprime mnoge oblike, od najmlitavijeg u zglobu pružanja šake i dozvoljavanja da je druga osoba pridrži slabašno i kratko, do najjačeg i najživahnijeg drmusanja tuđe šake, od koga se ponekad pojavi i bolan izraz na licu vlasnika Šake. Većina ljudi preferira rukovanja koja su čvršća. Slabašna rukovanja se povezuju sa feminiziranim muškarcima ili generalno nesposobnim ličnostima. Žene mogu da se provuku sa slabašnim rukovanjem, ali čak i u tom slučaju, kada je rukovanje preslabo, mogu biti shvaćene kao neiskrene i nevoljne. Treba da se setite da je svrha rukovanja poželeti nekome dobrodošlicu ili nekoga ispratiti ili potvrdivanje dogovora. Treba da bude relativno pozitivno, toplo i prijateljsko da bi uradilo svoj posao. Šake se koriste i za malo duže držanje nego u rukovanju. Dezmond Moris uključuje i držanje za ruke, ili ponašanje koje 83

GOVORTELA

ukazuje oa postojanje indnme veze. Ostali priraeri su kadc koristite Saku da nekoga uputite tamo gde želite da ide uz pomod blagog pritiska šake na ledima; tapšanje, pri kome se osoba tapše po ruci, ramenu ili ledima; i različite vrste zagrljaja. ■>. Šake mogu đa se koriste i za samododirivanje. Nek4 uobičajeni oblici samododirivanja su trljanje brađć^ zaglađivanje kose, češanje glave i trljanje nosa. To se običnp dogada u stresnim trenucima. Posmatrajte vozače iza čije$j vozila stane neko drugo, ali preblizu. Veoma često če u ovakvoj situaciji češati glavu ili obrve ili obraz. Ako sumnjate u ovo i smatrate da se to događa samo zato što vozača ta mesta svrb^ posmatrajte pažijivije vozače na ulici. G R LJEN JE I LJUBLJENJE Postoji psihološka škola koja pripisuje mnoge našč savremene lične i društvene probieme činjenici da se, kaO odrasli, ne upuštamo u grtjenje kao kad smo bili deca. Smatraju da bismo, ako bi samo bito moguće da se vratimo u te situacije u kojima smo slobodno grliii jedno dmgo onako slobodno kao što to rade deca, bili mnogo srećniji. U tome verovatno ima mnogo istine, ali je teško zamisliti kako bi se to postiglo. Možda bi svako od aas trebalo da počne tako što će više grliti svojf bližnje. Ista stvar se da primeniti na maženje i golicanje, iako ponovo vodeći princip treba da bude da se izabere situacija u kojoj je takvo ponašanje odgovarajuće. Napokon, ima onih koji uživaju u telesnom kontaktu i spremno na njega odgovaraju i oni kojjl tome pristupaju nevoljno ikolebljivo, iii ga se klone. Obićno s« stavljaju u dvekategorije: dodirivači i anti-dodirivači. Ima nekih indicija da postoji veza ovoga i gestova, tj. da su dodirivačj skloni otvorenim gestovima a anti-dodirivači zatvorenim. Još jedna poteškoća u povećavanju učestalosti grljenja i ljubljenja je veza između telesnog kontakta i statusa. Ovo utiče na sve vrste dodirivanja. Dovoljno je lako grliti i ljubiti dete, alj bi to bilo nemoguće reći i za nadređenog na poslu. Dovoljno je lako da doktor potapše sestru po ramenu na poslu, ili da dodirn« pacijenta. Ali, mnogo je teže da to isto sestra i pacijent urade doktoru. I opet, izuzeci su mala deca, i možda, veoma stare osobe. 84

PRAKTIĆNl PRIRUĆNIK

Gladenje i milovanje sudodiri rezervisanj za one koji uživžyu u bliskoj, obično seksualnoj vezi. U svakodnevnom Životu mi naginjemo ka zamenjivanju fizičkog milovanja verbalnim. Erik Bem, osnivač transakcione analize, smatra fraze kao što su ’svako dobro', ’lepo se provedi' i sl. verbalnim milovanjem i kaže da su izuzetno važne u popravljanju interpersonalnih odnosa. Među strancima, verovatno je bolje da takva milovanja ostanu verbalna. Postoji jedna aktivnost, međutim, u kojoj dodirivanje nije samo dozvoljeno, već je i ohrabrivano. To je ples. Ples može biti preliminami korak ka kasnijoj intimnosti ili može biti aktivnost u koju se upuštamo zbog nje same. Oni koji osećaju da su na neki naćin uskraćeni za iskustvo dodira mogu da poprave svoju situaciju na bilo kojoj igranci. Do Ijubljenja se teže stiže jer ima čeSće seksualne asocijacije. U nekim porodicama je običaj da se članovi koji se sastaju ili rastaju Ijube. U nekim drugim porodicama jedva da se ikada Ijube, čak i tokom vodenja Ijubavi.

NE SILUJTE Agresivno ponašanje obično uključuje telesni kontakt, iako 9e mnogo agresije može iskazati verbalno. Prema Majklu Argajlu, agresija je urodena reakcija na napad, frustraciju i takmičenje za resurse. Obično se sve završi na pretnjama, kao da imamo neki mehanizam u sebi koji nas sprečava da povredimo jedno drugo, osim ako smo isprovocirani van svih granica tolerancije. Među decom se kod dečaka može videti ranogo više naoko nasilnih igara nego kod devojčica. Mladi Ijudi često mogu biti glasni i grubi, upuštajući se u sparingovanje i ostale vrste relativno nasilnih igara. Ljubavnici mogu da razmene vragolasto štipanje, aktivnost koja se često pretvara u neku vrstu predigre. Takve aktivnosti nam mogu pomoći da izbacimo iz svog sistema agresivne tendencije. Jasno je đa bi bilo bolje kada bi mogli da reagujemo na agresivne situacije na isti način kao na dodir kada je nepozvan na mestima kao što su autobusi, gde okretanjem glave reagujemo na naizbežnost konlakta, a ne borbom. Okretanje 85

GOVORTELA

dnigog obraza možc da, napokon, ima praktičnu, svakodn«vi» primenu.

BOLJl TELESNI KONTAKT Iz svega ovoga možda možemo da izvučemo neke načine ni koje možemo da popravimo svoj učinak u ovoj visoko osetljivoj oblasti govora tela, prožetog opasnostima za one nepažljive 1 neosetljive. Možemo da razvijemo čvist, prijateljski stisak n d a koji će umiriti one s kojima komuniciramo. Možemo da se upustimo u pokoji poljubac u obraz u situacijama u kojima je to adekvatno. Da bi odlučili koje su adekvatne situacije moramo dp razvijemo osetljivost na reakcije na dodir kod ostalih. Izvođenjem nekib vežbi sa kraja ovog poglavlja pomoći će da izgradimo opštu osetljivost pri korišćenju različitih aspekala govoratela. Kaže se da je najbolji način da smekšate nekoga da ga potapšete po ramenu ili po leđima. Taj pokret je, kao što smo videli, gest ohrabrenja ili podrške. često je baš to potrebno Ijudima koji su na neki način ignorisani ili potcenjeni. Na sličan način je zagrljaj rukom oko ramena gest kojim pokazujemo Ijudima da smo na njihovoj strani. Treba se setiti da, u odgovarajućim okolnostima, dodirivanje može da prethodi dopadanju. Kao što studija o kojoj smo na početku govorili kaže, dodirivanje takode može da osvoji pozitivne reakcije drugih tjuđi, pa je stoga ono sredstvo za uticanje na prosuđivanje, pa čak i na delovanje drugih Ijudi. Dodirivanje je sasvim prihvatljivo kada nekome čestitamo na nekom dostignuću ili uspehu. Obićno se ispoljava kroz tapšanje po leđima, rukovanje ili grljenje. Dodirivanje se često sasvim legitimno koristi da se privuče pažnja, pogotovo onoga ko je očigledno usmeren na nešto. drugo. Može se takođe koristiti i kada vodite druge ljude. VEŽBEIEKSPERIMENTI

/ Ne dodiruj me Posmatrajte kako se Ijudi dodiruju u kafićima, restoranima, barovima i na ostalim javnim mestima. Pokušajte da prepoznate 86

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

osobe sklone dođirivanju i one koje to nisu. Da li primećujete razlike u koriSćenju govora tela između te dve grupe? 2 Zagrli me! Sledeći put kada budete u prilici, zagrlite nekoga koga dobro poznajete, a koga uobičajeno ne grlite jer smatrate da to nije potrebno da bi shvatio da vam se dopada. Na primer, mamu, tatu, sestru, brata, ženu, muža ili nekog drugog bliskog rodaka. Kako ste reagovali na ovu vežbu? Kako su oni reagovali? 3 Ko je to? Zamolite za pomoć par prijatelja. Neka vam jedan poveže oči i odvede vas ka drugoj osobi. Pokušajte da otkrijete ko je u pitanju tako što ćete mu dodirivati Hce. Da li je ovo laka vežba? Neka svi ostali pokušaju. Raspravljajte o svojim reakcijama na ovu vežbu. Da li možete da izdvojite nekoliko glavnih pravila za prepoznavanje ljudi dodirom? Kako se Ijudi osećaju dok ih na ovaj način prepoznaju? 4 R u ku j se, prijatelju Tokom dana pokušajte da se rukujete s ljudima na razlićite naćine. Kako reaguju? Šta ste zaključili, da li ljudi preferiraju čvršće ili mekše stiske? Kako vi reagujete na stisak ruke drugih ljudi? Kakvo rukovanje se vama više dopada? 5 Produžite kontakt Tokom kada se nađete u fizičkom kontaktu s Ijudima koje dobro poznajete, bilo da je to rukovanje, poljubac ili zagrljaj, pokušajte da održite takav kontakt duže nego obično. Kako vam se dopada? Kako drugi Ijudi reaguju?

87

POJAVA I G RAĐA Sada ćemo obratiti pažnju na koraunikativnu vrednost našoii izgleda drugim ljudima. VeliČina i oblik naših tela i način na kcw to telo pokrivamo tkaninama raznih vrsta ima znaćajan uticaj m to kako nas tjudi doživljavaju i koliko nam pažnje p o sv eću ^ Ove kategorije deluju na prvi pogled kao da nad njima ttt možemo imati preteranu kontrolu, ali, kao što ćemo videti, *iii nije slućaj. Zapravo, to su domeni u kojima imamo značaja| prostor za manipulisanje, a da to tako ne izgleda onima kc$| srećemo u svakođnevnom životu. Neki aspekti su nam potpuri^ pod kontrolom, a neki makar delimično. Nema sumnje da se izuzetno trudimo da se dopađneradj; svetu. Samo retki među nama ustanu iz kreveta, obuku isto odt^ što su nosili juče i krenu da se suoče sa ponudama novog Sasvim je jasno da naša pojava ozbiljno utiče na to kako će] đrugi reagovati na nas. Mark ICnap citira neke dramatične i uznemirujuće primerei načina na koji naš izgled utiče na druge, pa tako i na nas. Sudijtj u Italiji je naplatio kaznu jednoj nemačkoj posetiteljki zato S»1 je prekrstila noge i otkrila butinu dok je sedela i pila kafu kariću pored puta. Istraživač psiholog otkrio je da bi žena auto stoper udvostručila broj Ijudi koji stanu da je povezu ako bi dodala nekoliko centimetara uložaka svom brushalteru. Devojka čije je lice bilo toliko deformisano počinila je zločin da bi je uhapsili. Sudija je naredio da je pošalju plastičnom hirurgu. Smatraoje da bi promeia u Czičkom izgledu dovela do promene ponašanja j smanjila antisocijalne tendencije. Pojava i grada neće nam uvek pomoći da procenimo da Ii je neko pošten ili ne. Ali, ipak ih treba shvatiti ozbiljno, ako želirao đa dalje usavišavamo svoju veštinu govora tela.

88

FRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

VEŽBA: Potpun* promena načina odevanja Sleđeći put kada izađete negde, obucite se na potpuno drugačiji način nego obično. Ako obično nosite odelo i kravatu, obucite se veoma sportski ili obmuto. Kakve promene u reakcijama svojih prijatelja primećujete? Da li muSkarci reaguju drugačije od žena? Kako se vi osećate u promenjenoj garderobi? Da Ii se osećate neprijatno ili oslobođeno?

PREGLED VEŽBE Trebalo bi da otkrijete, bar, da će, žako ste promenili svoju pojavu, Ijudi to tolerisati, s tim Sto će verovatno biti negativnih komentara. U najboljem slučaju ćete otkriti da neki drugi stil u odevanju može da vam pomogne da bolje i uspešnije komunicirate s drugima. Odeća vam može pružiti samouverenost, ako je odaberete pažljivo, pazeći da bude u skladu s prilikom. Povučeni ljudi naginju odeći koja je možda preterano konzervativna. Ako vas je ova vežba ubedila da budete malčice slobodniji, poslužila je svrsi. Ako se ne uklapate u norme oblačenja na poslu, verovatno ćete primiti kritike ne samo od kolega već i od nadređenih. Vaš šef će vam možda čak i narediti da odete kući i presvučete se u uobičajenu odeću za posao. Ako ne primite nijedan negativan komentar, radite u veoma liberalnoj sredini ili se bavite poslom ukom eodeća ne igra važnu ulogu- A koje toslučaj, a vi se uvek oblačite na isti način, sada znate da u buđućnosti možete raznovrsnije da birate garderobu. PRVI UTISCI Kao što smo u prethodnom poglavlju videli, naš prvt kontakt s ljudima je 'oči na telo'; tj. prvo pogleđamo nečije telo, pa onda uspostavimo kontakt očžma. Može da dođe do izuzetaka, ali je ovo uglavnom tačno. Ovo znači da mi prvo obično vidimo garderobu koju nose, i iz toga izvlačimo određene zaključke. Odeća može, u srednjim ili hladnijim klimatima, biti obavezna zbog zaštžte i može biti kulturom nametnuta zbog pristojnosti, ali i bez obzira na sve to ona ima značajnu vrednost pri komunikaciji. Ona otkriva ponešto o vašim prihodima, statusu, profesiji, ličnosti i mnogim drugim stvarima. Ljudi 89

GOVOR TRIA

mogu dosta reći o nama samo pri pogledu na ono Sto izabrali da obučemo. Čak i kada samo nešto 'navučemo' na sebtr u najvećoj žurbi odeća piše tomove o nama. Ništa ne vredi d^j drngima pokušavamo da nametnemo utisak da znamo dosta a modi ili da srao bogati ako to ne podržava naša garderoba. On^ će nas zasigumo odati. Odeća, naravno, može biti kategorisana na mnogo načina, ail jedna osnovna razlika je da li je formalna ili neformalna. Formalna odeća znači mnogo viSe od smokinga i večemj# haljine. Uključuje i razne vrste uniformi, pa čak i odelo jednogi biznisraena. Školske kecelje mogu se smatrati formalnom odećom. Danas neformaina garderoba podrazumeva 'džempcr J farmerke', košulje otkopčanog okovratnika, biio kakve pantalone Ui šorc... Žene takode mogu da nose sve što je ve6 navedeno, kao i suknje i haljine raznih vrsta. Opšte uzev, formalna garderoba je mnogo zastupljenija n^ poslu, a neformalna u slobodno vreme, ali mi imamo tendenciju, da biramo ono što ćemo obući prema udobnosti, ili prema pristojnosti, ili prema onome što prikazuje naše telo onako kako želimo da ga dnigi vide. Takođe moramo uzeti u obzir i opšbt pravila o prihvatljivosti. Mnogi klubovi, pa čak i barovi i restorani neće da vas usluže ukoliko, ako ste muškarac, nemate kravatu i sako. Obmuto se može primetiti na plažama tokora leta, gde će se žene osećati neprijatno ako na sebi imaju više od bikinija. Moda je posebno uticajna u odlučivanju šta će nostiti mladi ljudi, iako danas ne postoji samo jedan trend koji mora da se prati. Tako da moda više nije uticaj koji nas ograničava u izbont kao što je nekada bila. Nakit i drugi ukrasi kompletiraju efekat odeće. Ne smemo zanemariti efekat siluete teia u odeći. Naša (ela mogu uticati na mnogo više od broja košulje ili haljine. Savet punačkima, na primer, je da češće nose tamnije boje na donjem' dehi tela, a svedije na gomjem, kao i da radije nose vertikalne a ne horizontalne pruge i sl. Čini se da čak i debljina može biti prikrivena, pa da se i tako može uticati na osvajanje dobrog prvog utiska. 90

PRAKTIČNI PRIRUĆNIK

MORAMO IMATI STILA Jasno jc, onđa, da odeća, pošto se njome može manipulisati, postaje važan elemecl u naćinu na kojl komuniciramo. Na§ izbor odeće govori drugima ko smo, ili im bar govori o tocne kako sami sebe vidimo. Ističe našu jedinstvenost, ili ako nosimo uniformu, našu sličnost drugima. Pokazuje im kako gledamo na svoju ličnost. To se često prenosi bojom, tako da neSto introvertniji ljudi biraju mimije i nejasnije boje, a oni otvoreniji svetlije, pa čak i kontrastne boje. NaŠa odeća će ukazati na naše godine i pol, obično, a može čak i da ukaže na našu socijalnu ldasu, status i profesiju. Koliko prenosimo drugima našom garderobom zavisi i od toga koliko želimo da prenesemo. To može biti ograničeno našom gradom. Teško je obući se kao međunarodni džet-set plejboj ako imate pedeset godina i imate sto dvadeset kila. Na to takode može da utiče i naše raspoloženje u tom trenutku. Ponekad želimo da budemo upadljivi (na primer, na nekoj svečanosti) a ponekad želimo da se utopimo u gomilu. U zavisnosti od promene svih ovih faktora mi menjamo garderobu, sasvim nezavisno od aspekta lične higijene. Čini se da neki Ijudi non-stop nose isti džemper i farmerke, dok se drugi presvlače nekoliko puta dnevno. Pojava nam, tako, daje neke korisne infbrmacije o Ijudima koje upoznajemo po prvi put. Zbog toga se prodavci ili Ijudi koji se bave odnosima s javnošću trude da izgledaju lepo. Ponekad preteraju pa izgledaju previše uglađeno, bezbojno, servilno. Cilj je samo ne prelaziti granicu konvencije i izbegavati previše dodataka, kao što su rupice za dugmad, svilene maramice, previše parfema i sl. Neke interesantne studije su pokazale da stepen u kome će studenti prihvatiti ono što profesor govori umnogome zavisi od profesorove pojave. Oni koji se oblače relativno ozbiljno i konvencionalno pre će biti prihvaćeni kao eksperti, nego oni koji se oblače neformalno ili preterano obično. Većina profesora je izgleda nesvesna ove činjenice, pa ne pazi preterano na pojavu. Ponekad treba da odvojimo na stranu pojavu i građu i da proniknemo u pravu poruku koja nam je upućena. N e smemo 91

GOVORTELA

dozvoliti da medijum postane poruka. Ono §to n»m se poručiij* važmje je od načina na koji se poručuje, ukoliko uspemo d^ dodemo do toga. To nije tako lako kao Sto zvuči. Pojava uti&ć čak i na porotu. Dobro obučene, privlačne miade žene p ro đ u aj blažim osudama, kažu studije, ukoliko oisu počinile neki ztočill koristeći svoj izgled kao sredstvo, u uceni ili nekim trikovitn%; samouverenosti. RAZDVAJANJE Ž E N A I MUŠKARACA Čak i u ovom vremenu kada se za jednakost među poloviral aktivno zalaže, a na seksističke komentare i gledišta mrko gleda, razlike u pojavi i gradi između žena i muškaraca su neizbežne^ One ođuvek neminovno utiču na način na koji mi reagujema jedni na druge u neverbalnoj komunikaciji. Lagali bi sebe ako bf ih ignorisali. Muškarci su češće viši i teži od žena. Jači su i mogu đ i podigau veći teret. Imaju đuže noge i veća stopala u odnosu n% ostatak tela. Brže trče, bolji su bacači i bolje trče na duge staze«' Imaju šira ramena i duže ruke, šire grudi, piuća i srce, jačft lobanje i vilice. Iz tih razloga su zaštićeniji kada dođe do> fizičtrih napada. Oni takode imaju dublje glasove, kosmatiji si* (iako često oćelave u srednjim godinama) i imaju sklonosti ka puštanju stomaka. Pomislićete da sve ovo umnogome olakšava posaa razlikovanja žena i mu£karaca. Ali, to nije uvek tako. Lf poslednje vreme dolazi do zabuna, jer muškarci sve više koriste šminku, a žene nose mušku garderobu. , Ipak, postoje načini na koje možemo identifikovati čak i žen^ u muškoj garderobi. Poštoje razne delovi anatomije koje treba posmatrati kada tražimo neke ženske osobme: lice, na primer, zato Što ženama ne raste brada. Žene obično imaju šire kukove*' što je prirodno za njihovu ulogu majki. Imaju tanke strukove i: deblje butine. Pupkovi su im dublji, a stomaci dxiži. Grudi obično štrče. Imaju oblije zadnjice i više njišu kukovima kada hodaju. Neko će možda pitati zbog čega moramo biti u stanju da otkrijemo razlike raedu polovima. U ranogim svakodnevnim 92

PRAKTIĆNl PRIRUĆNIK

susretima, uistinu, pol ufiesnika nije stvamo bitan. U naprednim industrijskim druStvima, uloge polova se umnogome smenjuju. Te razlike postanu od suStinske važnosti samo pri udvaranju i razmnožavanju.

OBLlK I VELIČINA TELA LakSe je promeniti svoj izgled nego svoju građu, ali i tu se ponefito može promeniti. Danas je modemo biti mrfiav, pa se žene, viSe nego mufikarci muče da smanje veličinu svog tela dijetama. MuSkarci pokušavaju da postignu isti efekat vežbanjem, kao Sto je na primer, trčanje. Neki Ijudi smatraju da je takvo ponafianje smešno. Ipak, ima valjanih razloga da se pokuSa sa menjanjem oblika i veličine svog tela. Ljudi vas vide na drugi način, a prihvatljiviji oblik i veličina teia često utiče i na to koliko vas primećuju. Ljudi koji su uspeli da smršaju često primećuju poboljšanja u njihovim socijalnim životima. Čak i odeća koja maskira debljinu može da postigne sličan rezultat. Oblici tela se najčeSće dele na ektomorfe (mrSava i koščata), mezomorfe (mišićava) i endomorfe (debeia). Majkl Argajl tvrdi da Ijudi česlo smatraju ektomorfe mimim i napetim, mezomorfe nezavisnim avanturistima, i endomorfe toplim, pristupačnim i zavisnim. Vidite, čak i debljina ima dobrih strana. Promene često utiču na vaše viđenje sebe. Ponovo, ljudi koji su smršali primećuju povećanu samouverenost i jači osećaj blagostanja. Ljudi koji se ugoje u srednjim godinama postaju prilično depresivni zbog te promene, pogotovo ako nemaju volje da učine nefito po tom pitanju. Nasuprot tome, oni koji slabe do granice anoreksije imaju lofie mifiljenje o sebi i takođe postaju depresivni. Izgleda da trik leži u odabiranju oblika i veličine tela koji mire ono Sto želite i ono što možete da postignete, da želite to da postignete dovoljno jako, te da se onda bacite na ispunjavanje zadatka relativno odlučno. Motivacija je izgleda najaiačajniji faktor kako treba da se promenite, koliko želite da postignete i koliko dugo ćete se time baviti.

93

GOVOR TELA

ektomorf

Slika br. 10

mezoraorf

endomorf

PRAKTIĆNIPBIRUČNIK

U U D l SE MENJAJU Rej Birdvislel je predložio da treba da naučimo da budetno ono što smo. To nije nešto što je nepromenljivo ili unapred određeno. Pogledajte samo kako ljudi iz istog regiona deluju slično, iako ne dele iste gene. Složio se đa položaj naših obrva, oblik naših usana, konture lica i mnoge druge aspekte naše pojave učimo ođ Ijudi sa kojima živimo i družimo se. Kada bi ovo samo delimično bilo istinito, otvorilo bi dalje mogućnosti za promene u našoj pojavi. Postoje promene koje se pojavljuju dok starimo, ali možda možemo da naučimo da neke od njih izbegnemo ili odložimo, a da ne posežemo za ekstremima. Najlakšeje izbeći opuštanje crta lica i tela, preteranu gojaznost, pogrbljenost i mnoge druge promene pravilnom ishranom i vežbanjem. Ljudi se često menjaju posle traumatičnih događaja u ličnom životu, i to ne obavezno na gore. Posle rastave ili razvoda (ponekad i posle gubitka životnog partnera), Ijudi naglo postanu živahniji i otvoreniji. Možda čak i počnu da izlaze i da se druže po prvi put posle mnogo godina. Jedan od životnih paradoksa je da stariji Ijudi često pokušavaju da izgledaju mJade, dok mladi pokušavaju da izgledaju starije. Muškarci koji ćelave ponekad nose perike. Mladi Ijudi puštaju brkove ili brade jer tako izgledaju zrelije. Nema ničeg štetnog u ovakvim aktivnostima. Ako drugi pozitivno odreaguju na takve promene, a vi se osetite bolje, znači da imaju blagotvoran efekat. POPRAVITE SVOJ IMIDŽ Zamislite da želite da se pobliže pozabavite svojom pojavom i figurom, te da uradite nešto da ih popravite • kako bi počeli? Prvi korak je oćigledan: pogledajie se u ogledalo. Ali, takode pregtedajte i svoje skorije fotografije. Posmatrajte sebe u izlozima dok hodate niz ulicu. Ako možete, snimajte sebe, ili dozvolite nekom drugom da to uradi. Sklopite sliku sebe u svom umu i onda se upustite u popravljanje onih mesta koja to traže. Mogli bi da počnete tako što ćete promeniti svoju garderobu. Ako se obično formalno odevate, pokušajte da budete malo opušteniji, ili obmuto. Ako obično nosite odeću prigušenih boja, 95

GOVORTELA

pokušajte da joj dodate malo boje. Pokušajte da ekspenmeatišete sa različitim vrstama garderobc. Ako budete pažijivo kupovali, to ne mora da bude skup eksperiment. Možda bi mogli da promenite frizuru. Ako ste potpuna ćelavi, pokušajte sa perikom. Mnoge modeme perike je veomi teško razlikovati od prirodne kose. Možda bi bilo korisop promeniti boju kose. Danas je sasvim prihvatljivo da farbaju kosu. Novi imidž može da ima izuzetno pozitivan efekst na vašu lićnost i samouverenost Ako imate višak kilograma, pokušajte da smršate i da vežbate. Pokušajte to na određeni period, recimo, tri mesec% Najbotje bi bilo konsultovati vašeg doktora opšte prakse ko$ metod bi bio najbolji za vas. Nema potrebe da se učlanite £ preskupe sportske klubove, osim ako ne želite da budete s blizini drugih Ijudi sa sličnim namerama da bi uspeli. Obratite posebnu pažnju na Iice i kožu. Muškarci bi mogli dk pokušaju sa puštanjem brade i brkova da vide kakav če to efekafc postići, ne samo na druge, već i na njih same. Žene bi mogle da promene Sminku. Postoje mnoge knjige o lepoti u kojim s* može naći mnogo korisnih saveta o tome kako se najbolje može iskoristiti odo fito vam je priroda dala. Posmatrajte druge Ijude da bi ustanovili kakvi trendovi trenutno vladaju. Verovatno ćete pronaći nešto što će vam odgovarati u mnoštvu stilova koje ljudi biraju da se predstavt svetu. Kako izgledaju vaši prijatelji? Da li ste možda dozvolilj' sebi da počnete isuviše da Irčite na njih? Nema potrebe preterivati sa promenama. I ovdeje umerenost ključ uspeha. Kako zaista želite da izgiedate? Odlučite se, pa se onda odlučno uputite ka cijju.

VEŽBE 1 EKSPERIMENTI 1 N em ojte izm išljati, kopirajte Isecite stike iz raznih časopisa koje prikazuju Ijude slične vama u različitoj garderobi. Isecite glave, da bi istakli garderobu. Zamolite nekoliko prijatelja i članova porodice da ih ocene na skali privlačnosti od I do 10. Pitajte ih šta ih je 96

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

posebno privuklo, pa su ocenili neku od fotografija visokom ocenom. Pokušajte to da uklopite u sopstveni izgled. Da li su rezultati poboljSani? 2 Endo, ekto Ui mezo? Odredite da li ste endomorf, ektomorf ili mezomorf. Ako se ne uklapate lako u ove tipove, izaberite najbliži, ili zamolite dobrog prijatelja da odredi vaš tip. Odredite tip članovima svoje porodice. Da li postoji neki tip koji dominira u vašoj porodici? Ako ste mladi, pogledajte pažljivo starije članove porodice. Tako možete videti kako ćete izgledati za neko vreme. Da li vam se dopada ono Sto vidite? Odredite tip svojim prijateljima. Da li izgledate isto? Da li se neko od vas izdvaja? Da li kćeri liče na majke a sinovi na očeve? Kakve joS sličnosti i razlike primećujete? 4 TraiUe informacije Obucite se lepo i formalno. Idite na železničku fii autobusku stanicu, ili na aerodrom i pitajte neke od prisutnih da vas upute na neko mesto koje ste prethodno izabrali. Sledećeg dana se obucite u najstariju odeću koju imate i izvedite ponovo isti eksperiment. Kakve razlike u reakciji Ijudi primećujete? 5 Procenjivanje stranaca Dok obavljate svoje dnevne poslove, posmatrajte pojavu i gradu diugih ljudi. Pogadajte njihovu starosnu dob, pol, status i verovatno zanimanje. Koje faktore razmatrate kada donosite svoj sud? Ako se ukaže zgodna prilika, pitajte ih, da bi viđeli koliko ste bili tačni.

97

1

0

TAJMING I % SINHRONIZACIJA

U svojoj knjizi Tihi jezik Edvard Hol nam prenosi svojtf iskustva sa zadatka koji je dobio jednom prilikom kada je bio d gradonačelnikovom odboru za meduljudske odnose u velikon| američkom gradu. Trebalo je da razgovara sa menadžerima velikim kompanijama da bi utvrdio da li je moguće usvajanje, ne-diskriminativnih ponaSanja. Posvetio je posebnu pažnjlz organizovanju tih sastanaka. Svakom menadžeru je saopšteno da treba da bude spreman da provede sat vremena ili više na tora razgovoru. Uprkos pažljivom ugovaranju sastanaka, razgovore su itf zaboravljali, ili bi morao da čeka na njih dosta dugo u nekiitf zabačenim kancelarijama, a dužina samih sastanaka je spala nk deset do petnaest minuta. ' Menadžeri su, svesno ili nesvesno, zapravo koristili vrem# da mu porufie nešto za šta verovatno ne bi imali hrabrosti, ili bezobrazluka, da izraze rečima. Tako da i vreme može, stogajj biti moćno sredstvo neverbalne komunikacije. Ovaj aspekt govora tela obuhvaćen je terminom kronemika, tj. studija o korišćenju vremena. Ono što nas iz te oblasti zaninuf je šta nam može reći o korišćenju vremena za uticanje na komunikaciju roeđu Ijudima i kako možemo poboljšati našu veštinu komuniciranja kroz poboljšanje načina na koji upravljamo svojim vremenom. Takode ćemo razmatrati ulogu sinhronizma u govoru tela dok Ijudi razgovaraju. Naš koncept vremena je središte našeg pogleda na svet Zaista, naša zapadna kultura je skoro opsednuta vremenom. Pridajemo veliku važnost tačnosti i pridržavanju unapred određenog rasporeda. To je jedan od razloga zbog koga se ostavljanje Ijudi da čekaju smatra izuzetao neprijatnim činom. Tempo našeg delovanja govori ljudima mnogo o nama. Jedan jednostavan način da impresionirate druge je da delujete kako 98

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

st< stalno preopterećeni rrmogim sastaocima i posiovima. Brz ritam se na zapadu mnogo više ceni od sporog. Spor ritam smatramo lenjošću, iako takvi ijudi možda u stvari postižu više nego oni koji stalno jurcaju, a nigde ne stižu.

VEŽBA: Brža komunikacija Izaberite neku aktivnost. Bilo kakvu, ali neke od najlakših za ovu vretu vežbi su čitanje, pisanje pisama, hodanje od autobuske stanice do kancelarije, pranje kola. Izmerite koliko vremena vam je bilo potrebno. Tokom sledeće nedelje merite vreme pri takvim aktivnostima i svaki sledeći put se trudite da malo ubrzate. Ne previše, nemojte se ttinogo truditi, jednostavno pokušajte da oborite svoj lični rekord svaki put. Najvažnije je da merite vreme trajanja aktivnosti, da pokušate da je završite nešto brže nego ranije i da negde zapisujete vreme. Takode treba da se pobrinete da su aktivnosti sličnog obima (npr. novine sa istim brojem stranica i sl.). PREGLED VEŽBE Verovatno ste otkrili da možete da ubrzate svaku aktivnost a da ne izgubite na kvalitetu učinka. Ponekad povećanje brzine može biti od suštinske važnosti. Kod čitanja, npr, poznati su rezultati i do sto posto poboljšane brzine, bez gubitka na razumevanju, postignuti ovom jednostavnom metodom. Uobičajeno poboljšanje brzine je oko 50%. Ako ste sproveli ovu vežbu pridržavajući se uputstava, pogotovo po pitanju vremena i zapisivanja prolaznog vremena svake aktivnosti, otkrićete da je moguće uštedeti ozbiljne količine vremena ne samo u komunikaciji, već i u svakodnevnom životu. VREME I PLIMA Jedan od načina za stvaranje vremena koje možete koristiti za efektniju komunikaciju ili neke druge aktivnosti je povećanje stope prometa. Ovo je koncept kome ćemo se vratiti pred kraj ovog poglavlja kada buđemo razmatrali dvanaest tehnika za efektnije korišćenje vremena. Ono čega treba da se prisetimo je 99

GOVOR TELA

stara posledica: ”Ko moogo žuri, sporije stiže." U potrazi za načinima poboijSanja koriSćenja vremena u komunikacijij veoma je važno izbeći žurbu. Žurba nas može navesti na greškei Potrebno je da se koncentrišemo na načine koji će nam pomoći da ostvarimo naš cilj, a da to ne rezultira siabijim ućinkom. Sledeća činjenica na koju stalno moramo da se podsećamo jeste da je vreme konaćan resurs. To jest, dostupna nam je samo odredena količina. Koliko god se trudili, ne možemo da iscedimo više od dvadeset četiri sata dnevno. Kada izračunam^ koliko vremena je potrebno za spavanje, jelo i ostale aktivnostfi dođemo da zaključka da u komunikaciji sa drugima ry| provedemo više od par sati. Izračunato je, na primer, d4 prosečan menadžer provede oko trideset i pet procenata svo$ vremena na poslu u komunikaciji sa drugima. Kada uzmemo u obzir da radni dan traje osam sati, govorimo o periodu od oko 0$ sata. Ubrzavanje aktivnosti u proseku do pedeset posto možei znači, osloboditijoš vremena da se pročitaju tri izveštaja, dok je ranije biio moguće proćitati dva, ili obaviti tri telefonsla razgovora, a ne đva i sl. Stvaranje dodatnog vremena je aktivnost koja ima značajan potencijal za držanje koraka sa svetom koji se sve više i brže menja. To jest, ritam promena je ubrzan i mi moramo ili ds nađemo načina da se nosimo s tim, ili ćemo zaostati. Ali pre nego što se pobliže pozabavimo ovim tehnikama stvaranjs dodatnog vremena, hajde da razmotrimo neke diuge aspekte toga kako naš stav prema vremenu i njegovo korišćenje utiče ad prirodu i kvalitet komunikacije koja se odvija izmedu nas i drugih ljudi. D O B R A ILO ŠA VREMENA Svi znamo da postoji vreme kada se osećamo dobro \ komuniciramo lakše i radije, kao i vreme kada želimo da se izolujemo i izbegnemo kontakt s dragim Ijudima. Takva osećanja su neretko pod uticajem prirodnih vremenskih ritmova naših teta. Ovi ritmovi utiču na sve što radimo. Kada se ofii poremete, kao na primer kod promena časovnih zona prilikong, dugog leta avionom, ne samo što se osećamo loše i neraspoloženo, već možemo da napravimo i greške, donesemo loše odluke i ponašamo se iracionalno. 100

PRAKTIČNI PRIRUĆNIK

Neki Ijudi veruju da na§e ponaSanje kontrolišu tri stalna cžklusa, poznata kao bioritmovi. Oni veruju da postoji fizički ciklus koji traje oko dvadeset tri dana, ciklus osetljivosti koji traje oko dvadeset osam dana i intelektualni ciklus koji traje trideset tri dana. Uz pomoć digitrona možete izračunati svoje sopstvene bioritmove, počevši od dana rodenja, da bi otkrili da li ste trenutno na vrhuncu ciklusa (na pola prve polovine) ili na najnižoj tački (u sredini druge polovine). U fizičkom ciklusu, energija i izdržljivost navodno skaču do vrhunca a onda opadaju; u ciklusu osetljivosti događa se isto sa emocijama i raspoloženjem; a u intelektualnom ciklusu menjaju se budnost i mentalne sposobnosti. Za sva tri cilusa, dan u kome dolazi do prelaza iz pozitivnog u negativno je kritičan. Veruje se da je to dan kada je najverovatnije da možete da doživite neku nesreću, da budete promenljivog raspoloženja i razdražljivi, da razmišljate sporo i imate lošu memoriju. Šema ovih ritmova je ilustrovana na sl.br. 11. Treba da znate, međutim, da mnogi naučnici smatraju da bioritmovi pripadaju kategoriji sličnoj astrologiji - najblaže rečeno, neproverenoj. Ostali smatraju da su na potpuno pogrešnoj osnovi. Neki ljudi nalaze da obično deluju bolje u određenom delu dana nego u nekom drugom. Neki su najsposobniji rano ujutru. Ostalima je bolje kasnije tokom dana, ili čak noću. Čini se da nije važno kojoj kategoriji pripadate, dok god 'ranoranioci' mogu da organizuju život tako da najvažnije stvari obavljaju ujutru, a 'noćne ptice' uveče. Deo ovih razlika, medutim, je iluzija. Istraživanja sposobnosti izvršavanja zadataka u različito vreme dana kažu da je najbolje vreme sredina prepodneva i negde u prvoj polovini popodneva, dok je veče najgore vreme. Bez obzir na to, mnogo ljudi smatra da su produktivniji noću, možda je za njih to mnogo bolje nego rezultati nekih studija. Možda odsustvo smetnji uveče i tokom noći nekim ljudima više odgovara. Ritam, u obliku odmeravanja vremena, takođe je veoma važan u humoru. Posmatranje komičara može biti veoma interesantno pri razmatranju važnosti odmeravanja vremena. Gledajte ih na TV-u i posmatrajte kako čekaju da se stišaju smeh i aplauz, ali ne i da sasvim prestanu, pre nego što nastave sa 101

GOVOR TE IA

Slika br. 11 Kako izračunati svoj bioritam F= fizički, O = osetljivost, I = intelekt Za izračunavanje taCke u kojoj se naiazite: Broj dana od dana rodenja + 23,28 ili 33 Ostatak = VaS trenutni bioritam Primer: 17029 = 740, oštatak 9 23 To jest, ušli ste devet dana u dvadeset trodnevni ciklus sledećim gegom. Ljudi ne pričaju viceve loše zato što oni nisu smešni, već često ne pogode ritam vica, pa njihovo odmeravanje vremena utiče na završni efekat.

TIŠINAIPAUZE l^ižisa tišina i pauza roože imad komunikativnu vrednost. Kiatka oklevanja, ukoliko su povezana sa mnogim greškama u govoru, mogu da ukažu da govomik Iaže ili je nervozan. Duga 102

PRAKTIĆNIPRIRUĆNTK

pauza može da znači da govomik više nema šta da kaže. Takođe, u razgovoru, ona može ukazati na promišljenost i odbijanje da se bude nateran na odgovor. Pauze dok ljudi govore na televiziji obično su kraće nego preko bilo kog medija. To može biti posledica uredničkog stila koji često diktira sažetost delova programa, da bi se pokrilo nekoliko tema. Samo u emisijama, u kojima jedan iii dva voditelja razgovaraju sa dvoje troje Ijudi, tokom jednog sata, šema pauza i tišina se vrača u normalu. U policijskim i drugim ispitivanjima, tišina se često smatra priznanjem krivice, posebno ako je trajna. U ostalim kontekstima, može se interpretirati kao stidljivost, kao svesno odbijanje da se govori, ili kao neznanje. Kod javnog govorenja, pauze se veoma efektno mogu koristiti da izmame smeh ili aplauz od publike. Na neki način, uspešan javni govomik koristi iste tehnike odmeravanja vremena kao i komičari, kada čekaju da se smeh skoro utiša da bi nastavili. Govomici na konferencijama, često će naznačiti da očekuju aplauz tako što će napraviti pauzu. Ovo je posebno primetno na političkim konferencijama koje su organizovane po principu pozomica - publika. Medutim, značajno je da često samo visoko kotirani pripadnici stranaka mogu da upotrebe te tehnike uspešno. IMTTIRANJE U RAZGOVORU Veliki broj istraživanja bavi se načinom na koji sinhronizujemo našu interakciju sa drugima. Otkriveno je da koristimo sve aspekte govora tela o kojima smo dosada govorili da bi uskladili, kontrolisali i regulisali naše lice-u-lice susrete s drugima. Naročito koristimo kontakt očima, klimanje glavom, pokrete telom i gestove i to u prepoznatljivim šemama. Sinhronisanje sa drugima proizvodi ritmičke šeme za koje neki veruju da su neophodne da bi se uspešna komunikacija uopšte đogodila. Vilijam Kondon je američki istraživač koji je proveo na hiljade časova analizirajući filmove. Otkrio je da ljudi ne samo Što ritmično klimaju kada govore, već se i slušalac posle nekog vremena mrda u istom ritmu. Čak i kada se čini da je slušalac savršeno miran, on trepče očima ili izđuvava dim istovremeno 103

GOVOR TELA

sa rečima koje čuje. Veiiki deo ovih ritmičkih šema nij$ očigledan površnom posmatraču, postaje jasan samo kada se film ili razgovor analizira sliku po sliku. Adam Kendon, u svojoj studiji šema kontakta očima izmedu đvoje ljudi koji razgovaraju da bi se bolje upoznali, otkriva d% postoji šema kontakta očima i na početku i na kraju dugiML govora. Dok jedna osoba završava ono što govori, mimo gleda u drugu, koja odmah odvraća pogled i počinje da govori ono što je namerila. Kendon je otkrio da ako se ovo ne dogodi, dolazi d6 pauze pre nego što druga osoba počne da govori. Kroz ovako suptilne ritmove reguliše se čitav proces interpersonalne komunikacije. Ako se prekine, kao pri komunikaciji sa odredenim mentalnim bolesnicima, razgovor može, zapravo, postati nemoguć. Kendon je takode otkrio da kada neko počinje da govori, slušatac pokazuje pojačanu sinhronizovanost pokreta sa govomikom, pokazujući na taj način da pažljivo sluša. Onda 66 se možda nasloniti unazad i pokazivati mnogo manje pokreta sve dok ne uvidi da govomik stiže do kraja onoga što ima da kaže. Onda će siušalac ponovo početi da se pomera prilično upadljivo. Ovoga puta će pokreti poprimiti ritam onog drugog, ali neće biti isti. Pomeranjem na takav način, slušalac signalizira da sađa on želi da govori. UPADANJE U REČ Ako želite da upadnete u razgovor, pomoći će ako ste osoba visokog statusa. Podsvesno se povlačimo pred onima koje sma* tramo postavljenim više na lestvici socijalne ili organizacione hijerarhije od nas samih. Medutim, čak i najponizniji od nas će imati veće šanse da buđu saslušani ako određena ponašanja koristimo više od nekih dmgih. Majkl Argajl smatra da postoje različiti signali koje možemb upućivati da bi to postigli. Ako žeiimo nešto da kažemoj možemo, na primer, jednostavno da prekinemo druge. Ali postoje i suptilniji metodi. Govorenje nešto giasnije od opšteg tona razgovora često može da nam obezbedi pažnju dovoljnd dugo da možemo da iznesemo svoje mišljenje. Normalna pristojnost će vam onda omogućiti da snizite ton i završite s 104

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

onim što ste započeli. Važno je da ne povisite ton previše, jer bi ostali to mogli smatrati nepristojnim kao i prekidanje. Trostruko klimanje, pogotovu praćeno signalima kao što su 'da', 'ali' ili 'pa' mogu da upale. Obično, kod slušanja, kao što smo videli u poglavlju br. 4, klimanje glavom je jednostruko ili dvostruko. Trostruko klimanje stoga drugi interpretiraju kao signal nečeg drugog, a ne pažnje. Pokazuje im, zapravo, da mi želimo da govorimo. Da bi sprečili da vas neko prekida, možete podići glas. To može da obeshrabri, ali vas pri tom ostali mogu smatrati gmbim ili nepristojnim ako preterate sa jačinom. Istu stvar možete dati do znanja ostalima tako što ćete zadržati ruku na pola gesta na kraju rečenice. Da bi pokazali da ste voljni da dozvolite nekom drugom da preuzme ulogu govomika u razgovoru, ili da sami ubacite po koju reč, imate nekoliko opcija. Možete jednostavno završiti rečenicu i napraviti pauzu. Možete završiti tako što ćete odlutati i reći 'ne znam’. Možete razvući poslednji slog. Možete završiti pokret rukom koji prati govor. Ili možete jednostavno samo gledati u dmgu osobu. Ako, s dmge strane, dobijet priliku da govorite, ali to želite da odbijete u tom trenutku, možete jednostavno klimnuti. Možete da zatražite da vam se tema dalje razjasni, ili jednostavno možete dmgačije formulisati ono što je već rečeno, što će ohrabriti dmge da nastave i razviju temu. Korišćenjem ovakvih signala moguće je ne samo povećeti efektivnost u razgovorima i diskusijama sa drugima, već je moguće osetiti da dobijate više ličnog zadovoljstva iz njih. KAKO EFEKTIVNO KORISTITI VREME Bilo bi korisno razviti dvanaest tehnika koje će vam pomoći da bolje koristite vreme dok komunicirate i da bolje koristite vreme koje trošite na sveukupne dnevne aktivnosti. 1 Povećana stopa prometa Merili ste koliko vam je vremena potrebno za odredenu aktivnost (na primer, čitanje), a onđa ste u nekoliko prilika ubrzali po malo, dok niste dostigli tačku u kojoj više ne bi bilo prijatno ubrzavati dalje. 105

GOVOR TELA

2 Rokovi Aktivnost mora biti završena u progresivno kraćetii vremenskom roku, sve dok ne dode momenat da se potrebno vreme još viie smanji. Treba zapisivati rezultate. 3 Fleksibilne strategije užinka Smisiite sistematski pristup aktivnostima i primenite ga. Program koji je ponuden dole je jedan od primera fleksibilnifi strategija učinka. 4 Predviđanje Pre nego što izvršite neki zadatak, razmislite ili pogledajtp sledeći i planirajte kako ćete ga obaviti. Ovaj sistem možete videti kod mnogih profesija u kojima se dolazi u kontakt si Ijudima, na primer, kao kod ćekiranja avionskih karata - vešt službenik će povremeno gledati niz red da bi se pripremio za nervozne ili ćudne mušterije pre nego što zapravo stignu na redi 5 Selekdvno biranje važnik detalja Ovo se odnosi na sposobnost prepoznavanja određenih ćiniiaca u nekoj situaciji koji su važniji od drugih. 6 Adekvatni periodi inkubacije Neko vreme morate odvojiti da bi vam se ono što ste naučili iz korišćenja ovih tehnika 'sleglo' u glavi. 7 Đozvolite maStovite i intuitivne reakcije Kada 'jednostavno znate' Šta je najbolji i najbrži način da nešto uradite. 8 K ritični periodi za učenje U suštini, ovo znači da treba da radite stvari onda kada ste u najproduktivnijem stanju uma. 9 Odmeravanje vremena i sinhronizacija Radite stvari u najboljem trenutku i glatko prelazite sa jedne aktivnosti na drugu. 10 K hzanje vremena Napravite svoju rezervu aktivnosti onda kada vam se ukaže slobođno vreme ili dode do nekog nepredviđenog odlaganja. 11 Kriđčka analiza učinka Morate proučavati svoje rezultate i videti gde se još može napraviti poboljšanje. 106

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

Korišćcnje ovih tehnika trebalo bi da rezultira većom efikasnošću i efektivnošću i stvaranjem više slobodnog vremena. Stvaranje slobodnog vremena je, kao što ćete videti, jedno veoma oslobađajuće iskustvo.

VEŽBE IEKSPERIMENT1 1 Tačnost Da bi otkrili kako se Ijudi sa kojima se đnižite odnose prema tačnosti, pitajte ih kada bi zapravo stigli na sledeće sastanke: Pregled kod lekara u 9 : 4 5 h ujutra. Večera sa prijateljima u 17 : 00 popodne. Žurka koja je zakazana u 20 : 00 časova uveče. Sastanak sa šefom u 14 : 30 h popodne. Let avionom koji polazi u 11 :0 0 h ujutra. Sastanak sa prijateljem u kafiću u 19 : 30 h. Razgovor povodom posla koji bi zaista želeli da dobiju, zakazan za 9 : 30 ujutru. 2 Kako provodite svoje vreme? Uzmite komad papira formata A4 i išpartajte pavougaonike za svakih pola sata radnog dana od ponedeljka do petka. Tokom dve probne nedelje, zapišite u svaki prostor glavnu aktivnost kojom ste u to vreme bili zaokupljeni. Koliki procenat vašeg radnog dana provodite u komunikaciji licem u lice s drugima? 3 Koliko dugo traje telefons/U poziv? Tokom sledeće nedelje merite vreme trajanja svakog telefonskog poziva koji uputite ili primite i zapišite to vreme u svesku. Kolika je prosečna dužina telefonskog poziva koji vi upućujete? A onog kpji primate? Pokušajte da skratite poziv po malo, a da ne ispadnete grubi ili nepristojni. Ako možete to da postignete, šta ste time dobili (osim manjeg telefonskog računa?Trebalo bi da otkrijete da pozivi mogu biti poprilično skraćeni, a da to ne utiče na kvalitet komunikacije do koje dolazi. Trebalo bi da takode otkrijete da je ovo još jedna od beneficija merenja dužine vremena potrebnog za određene aJctivnosti. To pomaže da postanete stvamo svesni onoga što se dogada i donosi neke iznenađujuće rezultate. 107

GOVORTELA

4 Upađanje u razgovor Kada rszgovarate sa prijateljima, pokušajte da koristite nekfc od tehnika za uplitanje u razgovor koje smo objasoili u ovora poglavlju. Kakvi su rezultati? Da li ste otkrili kako vam jd dodeljeno više vremena za govorenje nego ranije? 5 Tim ski rad Posmatrajte Ijude dok govore, ili oko vas ili na televiziji i tražite primere loSe ili odsustva sinhronizacije. Primeri bi bili kada Ijudi govore u isto vreme, duge i neprijatne pauze, osoba koja ne uspeva da se ubaci u razgovor i sl. 6 Planirajte unapred Kada čitate, ili se bavite nizom ljudi ispred Saltera, ili služite u baru, pokušajte da na kratko razmišljate o sledećem zadatku koji treba da obavite. Da li smatrate da vam to pomaže?

%GOVOR TELAIGOVOR

Cifre 95-63-95 poznate su mnogiin ljudima, posebno onim seksističkim obožavaocima takmičenja za Mis Sveta. Cifre 5538-07 biće možda manje prepoznatljive, ali su od veće svakođnevne važnosti. One se odnose na proporciju utiska koji ostavtja poruka pri susretu licetn u lice, a stoje umesto izraza lica, neverbalnih aspekata govora, i samog govora. Drugim rečima, samo sedam procenata tog utiska je verbalno, ostaiih devedeset i tri procenta pripada neverbalnim aspektima. Verbalni element je mnogo neznačajniji nego što se obično pretpostavlja. U ovom poglavlju bavićemo se sa onih trideset osam procenata dodeljenih neverbalnim aspektima govora i njihovoj vezi sa onom sedmoprocentnom veibalnom komponentom. Ova oblast analize naziva se paralingvistikom. Neverbalni aspekti govora uključuju mnoge elemente. Kada procenjujemo kako da interpretiramo ove aspekte, uzimamo u obzir jačinu zvuka, ton, relativnu visinu tona, kvalitet glasa, brzinu govora, akcenat i naglašavanje. Takode na nas utiče, kao što ćemo videti u nastavku ovog poglavlja, i priroda i broj grešaka u govoru. Mnoge stvari zaključujemo iz glasa. Sudimo o starosnoj dobi, poiu, privlačnosti, socijalnoj klasi i obrazovanju. Takođe koristimo vokalne karakteristike da bi odredili profesije, odlučili da li nekom verujemo ili imamo poverenja, i one nam pomažu da odlučimo da li nam se neko dopada ili ne. Većina nas je verovatno dosada već negde videla privlačnog stranca i požeiela da mu se približi, samo da bi bili potpuno odbijeni čim bi otvorio usta, a mi mu čuli glas.

109

GOVOR TELA

VEŽBA: Veruj mi Upotrebite kasetofon i smmite sebe kako pokušavate da ubedite prijatelja ili zamišljenog stranca da treba da vam veruje. Pretvarajte se da pokušavate da ubedite nekoga da treba da kupi ono što prodajete, da treba da vas pođrže za kandidata na lokalnim izborima ili da ga odgovorite od samoubistva. Ako možete da pronađete drugu osobu za ovu vežbu, utoliko bolje. Kako odredujete jačinu svog glasa dok govorite, svoj akcenat i kako naglašavate reči koje koristite? Kako se odredeni neverbalni aspekti govora integrišu sa verbalnim aspektima samih reči? Šta mislite, koliko ste bili uspešni? Ako još neko radi sa vama na ovoj vežbi, trebalo bi da od njih čujete kakvi ste bili. Ako ste predano radili ve&e iz prethodnih poglavlja, ovo vam verovatno nije teško palo. Sada bi već trebalo da primećujete poboljšanja u vašoj osetljivosti pri korišćenju govora tela.

PREGLED VEŽBE Ako ste imali uspeha u izvođenju ove vežbe, trebalo je da ste primetili neku od teza koje slede: 1. Da bi zadobili nečije poverenje, jačina glasa ne treba da bude ni prejaka, ni preniska. Poverenje je odnos u kome dvoje Ijudi imaju jednak status. Veoma je teško verovati nekome ukoliko osećate da oni ne veruju vama. Kada ste glasni, odajete utisak da želite da dorainirate, fito će stajati na putu izgradnje vežbe uzajamnog poverenja. Glas kojt je previfie mek odaje utisak rezervisanosti ili poniznosti koja ponovo staje na put uspostavljartju veze u kojoj su obe strane jednake. 2. Vafi ton ne sme biti ni previfie grub ni previfie umilan. Grubost smeta slušaocu i verovatno će ga odbiri. Preterana umilnost će ih učiniti sumnjičavim jer će misliti da ih varate, što je antiteza poverenju. Vaš ton će takode morati da bude samouveren. Teško je verovati nekome ko čak ni ne zvuči kao da veruje samom sebi. 3. Treba da izbegavate piskutav ton. Relativno dubok ton ima smirujući kvalitet, ali nemojte preterivati. 110

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

4. Kvalitet glasa koji zvuči nazalno ili kao đa ste bez daha neće usaditi slušaocu poverenje. 5. Velika brzina govora sprečiće razvoj poverenja. Ljudi koji brzo govore obično su smatrani btbljivcima. 6. U Velikoj Britaniji, na primer, Ijudi ocenjuju one koji imaju 'standardni' akcenat kao vrednije poverenja i uverljivije nego one koji imaju regionalne akcente. Istraživanja su pokazala, na primer, da profesore koje obično stavljaju u kategoriju akcenata srednje klase, učenici ocenjuju kao bolje i kompetentnije stručnjake nego one sa akcentima radničke klase. 7. Verovatno ste primetili da naglašavanje pozitivnih reči i fraza, pre nego negativnih, pomaže. Previše naglašavanja imaće isti efekat kao t prevelika jačina i preneće slušaocu utisak dominiranja, ili bar želje za njim.

PODRŽAVANJE IZREČENOG Govor tela generalno može biti korišćen za podvlačenje onoga što je rečeno. Neverbalni aspekti govora, međutim, imaju posebno važnu ulogu u tome. Akcenat na važnim rečima i frazama, kao što smo videli, može se postići pojačanom jačinom glasa i naglažavanjem istih. Naglasak se takođe može postići tako što ćete ponavljati reči sa sličnim, aii malo jačim vokalnim karakteristikama. Ako se stopa govora naglo poveća ili smanji, to takođe ima naglašavajući efekat. Važna stvar koje se treba setiti po pitanju ovih tehnika nagiašavanja u komunikaciji je da imaju sve manje efekta što ih više koristite. Naglašavanje mora biti selektivno. Zamislite neko pisano delo u kome svaka rečenica sadrži znak uzvika. Previše naglašavanja vodi ka nikakvom naglašavanju. Neverbalni aspekti govora mogu se koristiti da podrže emociju koja se izražava. Tugu obično karakteriše niska jačina, ozbiljan ton, dublji kvalitet glasa nego obično, spor govor i relativno jednako nagiašavanje reči. Sreću i uzvišenost, s druge strane, karakteriše veća jačina glasa, oštriji ton, kvalitet glasa bez daha, brz govor i primetnije naglašavanje reči i fraza. Interpunkciju u govoru takođe određuju neki od ovih elemenata, kao i kiiraanje glavom, gestovi i prekidanje kontakta li l

GOVORTELA

očima. Obično postoje pauze između rečenica. Do pauza takođe, može đoći pre i posle određenih reči i fraza koje govomik želi da naglasi. Ko god nije potpuno siguran gde da stavi tačku kada piše, pomoči će sebi tako što će naglas čitad napisano i viđeti gde se nalazi stišavanje tona praćeno pauzom. To su obično mesta na kojima se završava rečenica.

GREŠKE U GOVORU Većina ljudi smatra da je izuzetno teško, čak i kada čitajui pripremljen tekst, čitati bez grešaka u govoru. Kao što ćemo videti u poglavlju br. 14, povećana stopa grešaka može biti pokazatelj da neko govori laži ili pokušava da nas na neki drugi način prevari. Te greške mogu dobiti i formu pogrešno1 izgovorenih reči, kao npr. 'institucija' umesto 'intuicija'. Mogu poprimiti oblik mucanja i zastajkivanja, a ovo će, kod ljudi kojima se to obično ne dešava, biti protumačeno kao nervoza iti sklonost ka prevari. Takođe, pojavljuju se 'hm-ovi', 'a-ovi', uzdisaji i slični zvuci, koji omogućavaju govomiku da napravi pauzu da bi razmislio, a da ne ućuti potpuno i na taj način nam da do znanja da više nema šta da kaže. Cesto je, međutim, bolj$ trenirati sebe da se takvi zvuci ne prave, jer su tišine češć$ tumačene kao neznanje i neđostatak reči od strane govomik* nego od strane slušaoca. Greške takođe mogu poprimiti obtilfS ispravljenih rečenica, nedovršenih rečenica, kašlja, omaški t ostalih odstupanja od normale.

KONTRADDCCIJA ONOGA ŠTO JE REČENO Greške u govora i u dragim aspektima govora tela imatfj tendenciju da vas dovedu u situaciju u kojima ono što je rečeoo dolazi u konflikt s onim što telo radi. Osoba može biti prijatst prema drugoj, ali joj je govor tela, a posebno ton glasa ledeinlj Osoba može reči svojim prijateljima da je ne priviači nekij zgodan pripadnik suprotnog pola, a da ipak ne odoli dugtift pogledima u njegovom pravcu. Takođe možete reči nekome da ste veoma zainteresovani za ono što govori, a ipak ne budete-^i stanju da održite kontakt očima i često odvraćate pogled k 4 dragim fjudima na žurci kojoj prisustvujete. Možete rećl nekome TJbiću te!' ili 'Mizim te!' a da se ipak smešite dok tol| izgovarate. U svim takvim slučajevima, veruje se govoru tela. 112

PRAKTIČNl PRIRUĆNIK

Zbog ovoga je sposobnost preispitivanja sopstvenog koriSćenja govora tela izuzetno važna. Jasno je da nema nikakve svrhe u kontradikciji govora i govora tela. Situacija će biti nemerljivo gora ako vi toga niste svesni.

POLITIČKI GOVOR TELA Jedna od prednosti đemokratije je ta da se političari često pojavljuju u međijima. Njihovo često pojavljivanje na televiziji je od najvećeg interesa učeniku govora tela, poSto se u ovom slučaju pojavljuje u najkonvencionalnijem obliku. Kao i fudbalske utakmice, najbolje je gledati političare na ekranu. KoriSćenje približenih kadrova, mogućnost korišćenja snimljenih video kaseta da bi se ispočetka posmatralo određeno ponašanje, kao i relativno prihvatljiv sistem boja blizak prirodnom, mogu nam pružiti obilje informacija. U sedećem položaju, svi političari trude se da se naginju unapred. To ukazuje na njihovu želju da sarađuju sa slušaocem u diskusiji. Obično koriste više kontakata očima dok govore nego što je normalno. Zbog toga ne samo što deluju đominantno, već dobijaju šansu da kontrolišu ili regulišu interakciju sa osobom koja ih intervjuiše. Takođe, pokušavaju da imaju poslednju reč u intervjuima, jer su svesni i verbalnog i neverbalnog efekta ukoliko to postignu. Imamo tendenciju da mislimo kako poslednja reč na neku temu treba da bude dodeljena prisutnoj osobi višeg statusa. Kada stoji, političar koristi tako prenaglašene gestove da bi postideo viktorijanskog glumca. Demagozi će 'testerisati' vazduh divljački dok urlaju i besne. Udaraće pesnicom o sto, pokazivaće prstom optužujući, podizaće ruke u znak molitve Svevišnjem i dramatično će pauzirati posle neke fraze koja izazovc aplauz u publici. Čak i prilično blagi političari kao da promene ličnost kada se nađu za govomicom. To je kao da pešak, Ijubazan i obziran, postane drumski razbojnik kada sedne za volan. Političari se veoma trude da sakriju svoje pokušaje da prevare Ijuđe. Oni moraju da varaju ljude, ne zato što su suštinski manje iskreni i pošteni od većine nas, već zbog toga što moraju da predstave politiku koja je dovoljno različita od one 113

GOVORTELA

koju nude njegovi protivnici. Znaju da, kada dođu na žeijenu funkciju, neće moći da sprovedu tu politiku bez određeniK modifikacija. Te modifikacije će njihovu politiku učiniti sličnom onoj njihovih protivnika. Drugim rečima, u vođenju. modeme države, opcije koje su dostupne vlastima su ograničene. Zbog toga političar koji tvrdi da će raditi stvari drugačije ima jaz u kredibilitetu koji mora da prevazide. Taj jaz samo nekolicina uspeva uspešno da prede. Oni koji uspevaju, obično mogu da kontrolišu donji deo svojih tela, na kome se prepoznaju znaci koji ih odaju. Postoji razlog zbog koga se političari koji javno govore često kriju iza govomice, ili kada sedi, koristi sto iti stolnjak da iza njega sakrije donji deo tela. Političari traže poverenje. Održaće kontakt očima Sjjž iskrenim pogledom. Imaće čvrst, topao stisak ruke. Često ć£ klimati kada slušaju, kao da žele da se pobrinu da čuju svakj detalj vašeg problema. Staviće zaštitnički ruku oko vašeg ramena i naći ćete se napolju pre nego što shvatite da je on nameravao da vas se otrese da bi napravio mesta za sledećeg molioca. I, najvažnije od svega - stalno se smeše. Velike političke stranke podučavaju svoje glavne govomike kako da izlaze na kraj s medijima i kako da predstave povoljnu sliku o sebi i stranci. Ta slika se uspostavlja i odižava skort), sasvim neverbalno. Napokon, reči koje čine određenu politiku ž govori već postoje, pa ako su neadekvatni, nikakva manipulacija siikom u svetu neće pomoći. Političari su poznati po menjanju garderobe, frizure, omekšavanju glasova i menjanju stava i šeme gestova da bi ostvarili bolji imiđž. U Velikoj Britaniji postoje razlike između stranaka. Tipičan konzervativac nosi tamno ođelo, košulju i kravatu, ima uredrijj frizuru i uglancane cipete. Koža mu je glatka i deluje zdravo, Akcenat pripada srednjoj klasi, a ton je samouveren i siguran. Gestovi su mu sputani, stav uspravan ili nonšalantnd asimetričan. Žena, pripadnica konzervativaca, obučena je na sličan način. Njen glas, ponašanje i maniri uklapaju se savršend sa opisanim muškarcem. Muškarac koji pripada laburistima, s druge strane, je grubljft osoba, manje zainteresovana za spoljašnji izgled. Glas mu sadržl bilo koji od širokog dijapazona akcenata, počevši od onog najviše klase, do najgrubljeg, industrijske radničke klase. 114

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

Držanje je više pogrbljeno, a gestovi su manje promiSljeni. Stoje bliže nego njihovi konzervativni protivnici i više naginju glavu u stranu. Žena koja pripada laburistima će češće nositi sportsku garderobu. Frizura joj neće biti toliko sređena, biće prirodnija. Gestovi će biti sličniji muškim i koristiće mnogo klimanja i naginjanja glave u stranu. Govor tela manjinskih gmpa demonstranata na događajima kao što su marševi za mir, opravdaće pažijivo posmatranje. Sa druge strane političkih aktivnosti je govor tela državnika. Karakterisaće ga sputani spoljni pokreti, sputani gestovi u gomjem delu tela, uspravno držanje, sputani pokreti glavom, blagi osmesi u javnosti i odmerena, jednaka brzina govora. Gledajte televizijske izveštaje sa sastanaka između glavešina raznih država i videćete koliko je ovaj stereotip čest. Govor tela međunarodnog državnika postao je standard, kao i usluge u međunarodnim lancima hotela. U stvari, politički govor tela u celom svetu postaje isti, što obeshrabruje umesto da daje nađu. Jedan ođ problema homogenosti je da naginje ka tome da ljudi pretpostave da svi koriste isto značenje reči ili gesta, što verovatno nije slučaj.

SMEJ SE I CEO SVET ĆE SE SMEJATI SA TOBOM Povremeno se izražavaju određene sumnje u to da li je smeh elemenat neverbalnog ponašanja ili je dovoljno blizu da se smatra rečju, kao što je slučaj sa ostalim uzvicima. Ovde ćemo ga smatrati neverbalnim ponašanjem. Smeh obižno prati, ili se događa uz osmehe. Kreće se od najmanjeg i najtišeg kikota do najglasnijeg 'smeha iz stomaka'. Smeh je takode zarazan. Kada jedna osoba u društvu počne da se smeje, ostalima je veoma teško da ne prate njen primer. A i zašto bi? Smeh podiže duhove. Pošto se ovde bavimo načinima koji bi popravili naše korišćenje govora tela, vredi uzeti smeh u obzir. Trebalo bi, tamo gde za to ima uslova, da ohrabrujete smeh. Ako imate sposobnost da nasmejete Ijude, koristite je. Dokle god postoji naglasak na činjenici da se smejete s njima, a ne njima, rezultati će biti sasvim pozitivni i blagotvomi. Sve što treba da izbegavate je besmisleni kikot. Prijateljski, prijatan smeh lako se nalazi. 115

HOVOR TFAA

VEŽBE I EKSPERIMENTl 1 G reike it govoru Izaberite jednog ili dva javna govomika, predavača ill političara na televiziji. Prebrojte broj i tip grešaka u govoru koje naprave. Koju najčešće prave? Trebalo bi da otkrijete da svaki govOTnik ima svoju omiljenu govomu greSku. 2 Stranaiko m edijsko predstavljanje Gledajte nekoliko medijskih predstavljanja političkih stranaka i pokušajte đa prepoznate omiljeni izraz lica, pokret teiom, držanje i sl. svakog političara. Sastavite listu tipičnog neverbainog ponašanja povezanog sa svakom strankom. Uporedite ih. Koje stranke su najsličnije po stilu? Koje su najmanje slične? Da li je moguće prepoznati kakvi su politički afiniteti ođređene osobe samo iz njihovog govora tela? 3 BtuRte m im i Uzmite kasetofon, stanite ispred ogledala i snimite kraći govor na temu koju dobro poznajete. Pokušajte da govorite bez ikakvog govora tela. Da li je to moguće? Ako jeste, da li je lako? Verovatno ćete otkriti da je ova vežba sasvim nemoguća za izvodenje. 4 Telefon za tebe! Posmatrajte ljude dok telefoniraju. Koliko njihov govor tela liči na onaj zastupljen u Susretima licem u lice? Koje vrste govora tela se mogu preneti \i telefonskom razgovoru, a koje ne' mogu?

116

GOVOR TELA O K O SVETA Govor tela, čega ste sada verovatno svesni, dovoljno je kompleksan i kada se bavite ijudima iz sopstvene kulture, aii kada susretnete one iz neke druge, obuzmu vas poteškoće. Stvari mogu tako lako krenuti loše sasvim nenamemo, da će nam biti korisno ovo razmatranje nekih glavnih poteškoća i načina da se one izbegnu. Edvard Hol govori o slučajevima u kojima neodogovarajuće neverbalno ponašanje, zajedno sa opštom kulturnom neosetljivošću može da prouzrokuje lošu komunikaciju i njen potpuni prekid. Jedan primer opisuje neke pregovore tzmeđu američkih i grčkih zvaničnika, koji su se završiii neuspehom. Kasnije istraživanje otkrilo je da je navika Amerikanaca da buđu otvoreni i direkmi uvredila Grke, koji takvo ponašanje smatraju prostim, pa ih je to obeshrabrilo u pregovorima. Dalje, Amerikanci su želeli da ograniče trajanje sastanaka i da dostignu sporazum po pitanju opštih principa, a da detalje reše neki podkomiteti. Ovo su Grci doživeli kao pokušaj da ih prevare, pošto oni običavaju da razrade detalje pred svima i da produže sastanke koliko je to potrebno. Drugi primer bavi se korišćenjem vremena. Američki ataše koji je tek pristigao u jednu južnoameričku zemlju pokušao je da organizuje sastanak sa ministrom koji mu je bio protivnik. Razni pokazatelji su pristigli i ukazivaii na to da za takav sastanak još nije vreme. Amerikanac je insistirao i posle određenog vremena sastanak mu je nevoljno dozvoljen. Kada je stigao, zamoljen je da sačeka u čekaonici. Vreme sastanka je prošlo. Posle petnaest minuta, on je zamolio ministrovu sekretaricu da proveri da ii ministar zna da on čeka. Vreme je prolazilo. Dvadeset minuta, dvadeset pet... Posle četrdeset minuta, skočio je i rekao je sekretarici da je 'čučao tu' dovoljno duge i da mu je 'muka' od takvog tretmana. Njegov ostanak u toj zemlji nije bio 117

GOVOR TELA

najsrećniji. Zaboravio je d aje period za čekanje od četrdeset pet minuta u toj zemlji jednako vredan kao i pet minuta u Americi. Efektivna međukulturalna komunikacija je tako važna u modemom svetu da slomovi ovog tipa treba da se proučavaju zbog lekcija koje nam prenose. Takođe, zbog njih je izuzetno važno da Ijudi koji žive i rade u stranim zemljama dobiju odgovarajuće obrazovanje lokalnog govora tela kao i govoroog jezika.

KULTUROLOŠKE RAZLIKE I dalje postoji potreba za istraživanjem tačne prirode razlika u načinima na koje Ijudi štrom sveta koriste govor tela. Do sada, najviše pažnje posvećivalo se Amerikancima, Japancima, Arapima i u manjoj meri nekim državama u Evropi. Bez obzira na to, došlo se do nekih interesantnih zaključaka. U istraživanjima kontakta očtma, na primer, primećeno je da Grci više gledaju u ljude na javnim mestima i dok govore i dok slušaju. U stvari, prilično se uzbuđe ako im Ijudi sa kojima su ne pokažu podjednako interesovanje, i osećaju se ignorisanim. Sa druge strane, Šveđani gledaju jedni druge rede nego ostali Evropljani, ali gledaju duže. Arapi su ovisni o kontaktu očima kada razgovaraju. Gledaju se i kada slušaju i kada govore. Stnatraju veoma teškom interakciju s nekim ko nosi tamne naočare, pa ne mogu da mu vide oći. Japanci veoma malo gledaju u druge Ijude i trude se da oči upere u njihov vrat kada govore. Amerikanci i Britanci trude se da sputavaju izraze lica. Italijani, naprotiv, naginju vatrenosti. Japanci na javnim mesrima deluju izuzetno.ozbiljno, a privatno stalno nose blag osmeh. Više se smeše pri pozdravljanju i poslovanju nego Evropljani. Što se tiče gestova, Indijci i Arapi verovatno imaju najbogskiji rečnik. Japanci imaju formalne gestove za prizivanje drugih k sebi. Ispruže ruku od sebe, dlanom na dole i rašire i prodrmaju prste. Da bi ukazali da je neko lažov, oni liznu kažiprst i njime poglade obrvu. Veliki broj evropskih gestova opisan je u pogjavlju br. 5. Jedan od kontrasta u držanju vidi se kada uporedimo običaj Arapa da sede u 'turskom seđu’ i Japanaca da se klanjaju. 118

PRAKTIĆNI PRERUĆNIK

Kianjanje se koristi pri pozdravljanju i rastajanju, a osobe nižeg statusa klanjaju se dublje od onih višeg. Nemci imaju uspravnije i kraće držanje od Ijudi iz južnoaroerićkih država. itaiijani stoje bliže drugome dok razgovaraju, dok Nemci stoje dalje. Arapi stoje bliže i ugao im je direktniji. Nije neobično da se na međunarodnim konferencijama primeti kako se Amerikanci i Evropljani povlače pre nego 5to se Arapi približe, poSto svi pokušavaju da ostvare željenu distancu od ljudi. U Japanu, pozicijaje često isto tako važna kao i razdaijina, pa ćete videti kako tradicionalna porodica šeta u javnosti tako što je otac na ćelu, pa onda majka, pa deca na kraju. Južnoamerikanci koriste dodirivanje više nego ostali narodi, iako se Arapi mnogo dodiruju i muškarci se često drže za ruke, što fiesto zabavlja Evropljane. Arapkinje nije dozvoljeno dodirivati u javnosti. Japanci se veoma malo dodiruju na javnom mestu, iako se tradicionalno zajdeno kupaju bez ikakvih seksualnih konotacija. Što se tifie pojave, neki narodi imaju veoma stroga pravila. Arapske žene moraju biti tako dobro pokrivene garderobom da im se saroo oči vide. Čak i arapski muškarci će ugiavnom biti dobro pokriveni garderobom. U Japanu su najfiešće uniforme. Školska deca i studenti nose bele košulje i cme jakne i pantalone (ili suknje). Lift-operateri u robnim kućama nose uniforme i bele rukavice. 6ele rukavice takode nose šoferi i taksisti. Među raznim drugim neverbalnim ponašanjima koje smo razmatrali, ton glasa je veoma važan Arapima. Oni takođe mnogo koriste miris i Cak dišu jedni u drage dok govore, što Evropljani smatraju odbojnim. Emocije se prepoznaju iz tona glasa u svim kulturama. Takoreći, fiak i ako Ijudi ne razumeju jezik, mogu da prepoznaju emocionalno stanje govomika. UNIVERZALNO NEVERBALNO PONAŠANJE Postoje i dragi univerzalno razumljivi primeri govora tela. Već smo neke pomenuli u poglavlju br. 3, na primer. Ekman i Frajzen su otkrili da Ijudi iz trinaest razlifiitih kultura mogu ispravno da procene neverbalno izražavanje užitka, iznenađenja, straha, Ijutnje, tuge i gadenja. Postoje kulture u celom svetu u kojima se Ijudi smeše kada su srećni i mršte kada su ljuti. 119

GOVORTELA

Majld Aigajl je prepoznao sedam eleroenata koji se običoo javijaju pri pozdravljanju: podizanje obrva, smeSak, kontakt oCirna, kontakt telom, čak i u kulturama koje inače ne koriste preterano dodir; pružanje dlana šake, mrdanje giavom ili klimanje u formi naklona.

PREGOVARAČKI STILOVI Džerard Kirenberg i Henri Kalero predstavili su sveobuhvatnu studiju govora tela pri pregovorima, analiziravši 2500 situacija. Primetili su koliko je važna razdaljina ptj pregovaranju tokom prodaje. Ljuđi će kupiti više od nekoga ko im je blizu nego od onoga ko ostaje na distanci. Stoga, mnogi prodavci nose sa sobom literaturu i vizuelna pomagala da bi mogli da se pribiiže potencijalnom kupcu. Ako kupac odreaguje prekrstivši ruke, ili nekim drugim odbrambenim gestoitt, prođavac se udaljava, dok se kupčev stav ne opusti i postane manje odbramben. Signaliziranje voljnosti da se sarađuje u situaciji pregovora pOstiŽe se na brojne načine. Sedeti na stolici nagnut unapred možepreneti i zainteresovanost i želju da se složite sa drugima. Otkopčavanje sakoa može da ukaže na otvaranje ka drugirB

Slika br. 12: MoUtveni položaj 120

PRAKTIĆNIPRIRUČNIK

Ijuđima. Takođe može da pokaže interes za neSto Sto neko dnigi govori. Naginjanje giave ukazuje na interes, kao što smo videli, pa se i to može koristiti za prenošenje namere za saradnju. Molitveni položaj ruku je uobičajen pri pregovorima, posebno kad potencijalni kupac razmatra ono što se nudi. Takođe se može videti i u nekim drugim situacijama kada neko želi da signalizira samouverenost i visok status. Ali, u stvari, taj položaj može da ukaže i na odbrambeni stav i slabost. Trupkanje prstima i tapkanje stopalima su ponašanja na koje treba posebno paziti pri pregovorima, jer ona ukazuju na dosađu ili nestrpljenje. Ove negativne reakcije mogu da pokvare uspeh pregovora, pa nešto mora da se pređuzme da se one otklone. To može da se postigne tako što ćete pozvati onoga koji trupka da govori (većina Ijudi ne trupka kada govori). Žvrljanje može jednostavno pokazati da je osobi potrebno jo š nešto što bi radila dok sluša. Cešće to ukazuje na dosadu, iii bar na slabljenje interesa. Morate učiniti nešto da žvrijaCa uvučete u diskusiju. Naginjanje unapred, naginjanje glave u stranu, otvoreni gestovi i držanja su najbolji za one koji žele da drugima deluju voljno za saradnju u pregovorima. Ako Ugovina treba da bude teška i ništa ne sme da se pokloni, onda žvrljanje, nagmjanje unazad, prevrtanje oCima i zatvoreni gestovi treba da iskažu protivljenje prema drugima.

POSAO, KAO I UVEK Kao što smo videli, svest o proticanju vremena. raziikuje se iz kuiture u kulturu. Ćekanju na ugovorene sastanke treba se nadati ne samo u Južnoj Americi, već i u Maloj Aziji. Tamo osobe višeg ranga i statusa treba prvo primiti. Arapi vole ekspresivnost i povremeno pokazivanje emocija. Grupni poslovni sastanci na kojima se događa više stvari u isto vreme su tipični. Treba da sedite najbliže Što možete osobi sa kojom želite da poslujete i treba da govorite o stvarima koje se tiču vas u sred svega ostalog o čemu se na sastanku radi. U Sjedinjenim Državama, opsesija s vremenom i rasporedima znači da su tačnost i efikasnost važni. Podstiče se takmičarski duh. Amerikanci su veseli i srdačni pri prvom 121

GOVORTELA

susretu i ne tiču ih se preterano razlike u statusu. Preferiraju oStar, poslovan pristup. Afrikanci vole da upoznaju nekog pre nego što pređu na posao, pa ćaskanje na početku poslovnih sastanaka može da potraje neko vreme. Vreme je fleksibilno i ljuđima koji deluju kao da su u žurbi, niko ne veruje. Kašnjenje je normalan deo života. Očekuje se ukazivanje poštovanja starijim ljudima. U Kini, ljudi ne vole da budu izđvojeni kao pojedinci i vole da buđu tretirani kao deo tima. Žene često drže važne pozicije i očekuju da ih tretiraju jednako kao i muškarce. Zdravice su važan deo poslovnih večera i treba đa pripremite odgovarajuću unapred. Sastanci, takode, treba da se najave unapređ, Dugotrajne veze su visoko cenjene, treba ođvojiti vreme da se one uspostave. Više vole lični kontakt od pisama i telefonskih poziva. Nekoliko pregovaračkih sastanaka će biti potrebno, jer su Kinezi Jjudi koji ne vole da žure. Pri koriSćenju govora tela u posebnim poslovnim situacijama, treba izbegavati odredene stvari. Ako želite da pozovete kelnera na poslovnom ručku u zapadnim zemljama, uobičajeni način je da podignete ruku sa ispniženim kažiprstom. U Aziji, međutim, na taj način bi pozvali psa ili neku drugu životinju. U arapskim zemljama, pokazivanje đonova ili tabana je uvreda, a Arapin takode može da uvredi nekoga postavfjanjem dlana ispred lica neke osobe. U Sjedinjenim Državama, možete signalizirati da je sve u ređu tako što ćete napraviti krug palcem i kažiprstom i raširiti ostale prste. Ali treba da znate da u Japanu taj pokret označava novac, a u Brazilu je to uvreda. Često tapkamo decu po glavi iz milošte, ali u isiamskim zemljama glava se smatra sedištem mentalnih i đuhovnih moći. Stoga je ne treba dodirivati. Češkamo se po glavi kada smo zbunjeni. U Japanu, istim gestom iskazuje se ljutnja. U mnogim delovima sveta, mahanje glavom znači 'ne', ali kod Arapa i u delovima Grčke, Jugoslavije, Bugarske i Turske, uobičajeni, način je odmahivanje u stranu i možda coktanje jezikom. U Japanu, osoba će možda pomerati desnu šaku napred nazad da bi prenela odbijanje ili neslaganje. 122

PRAKTIČNI PRIRUĆNIK

S druge strane, u Africi se slaganje iskazuje tako što se podignuti uspravljeni dlan udari pesnicom druge ruke. Arapi će pokazati slaganje tako što će ispružiti spojene šake čiji kažiprsti pokazuju na đrugu osobu. Svako ko mora da posluje u svetu treba prvo malo da se obrazuje da bi otkrio kakve neverbalne zamke treba izbegavati.

ŠTA DA RADITE KADA NE GOVORITE JEZIK Bez obzira da li ste u inostranstvu zbog posla ili godišnjeg odmora, saznavanje oblika govora tela ljudi koje ćete sresti je razumna predostrožnost. Ali ima jedna ili dve stvari koje možete raditi da bi smanjili na minimum rizik od uvrede i uvećali šanse da provedete prijatno vreme bez nevolja. Treba da koristite govor tela koji je univerzalan što je više moguće. Osmesi, podizanje obrva, naginjanje glave, pružanje dlana desne ruke za rukovanje trebalo bi da vas provedu kroz početne faze susreta do tačke kada možete da koristite druge opisne gestove da ukažete šta želite ili šta hoćete da kažete drugoj osobi. Uopšteno govoreći, prijateljski izraz lica, izbegavanje agresivnih pokreta i svest o najočiglednijim opasnostima govora tela pomoći će vam da izgladite neprijamosti. Ako je to podržano bar nekim pokušajem da naučite najvažnije reči i fraze govomog jezika, biće manje poteškoća. Često je iznenađujuće kako će ljudi biti oduševljeni i kako će toplo reagovati ako pokušate da komunicirate sa njima na njihovom jeziku. Često će biti voljni da vam izađu u susret. Čak i oni koji žive u veoma formalnim državama, kao što je Japan, veoma dobro reaguju kada je prihvatljiv govor tela praćen nekolicinom reči.

VEŽBEIEKSPERIMENTI 1 Strani film ovi Gledajte jedan ili dva strana filma, po mogućstvu da ne razumete jezik. Obratite pažnju na slučajeve čudnog i neuobičajenog govora tela i na njihovo značenje. Tražite pogotovo korišćenje kontakta očima, klimanja glave, gestova, držanja i sl. Gledajte japanske, indijske, kineske, arapske filmove. 123

GOVOR TELA

2 Isterajte svoje Izaberite neke svakodnevne pregovore, kao na primer, biranje programa koji će porodica gledati na televiziji ili traženje odsustva na poslu. U prvom shičaju pokušajte da isterate po svome koristeći zatvorene , negativne gestove i držanje. U sledećem, koristite pozitivne, otvorene gestove. Koji načinje uspešniji? 3 Poslovni govor tela Posmatrajte poslovne ljude na javnom mestu, u holu hotela ili u baru aerođroma. Koja su najčešće korišćena neverbalna ponaSanja? Đa li se razlikuju na neld način od opšte javnosti? 4 I ja sam ovde stranac Sa grupom prijatelja koji požele da učestvuju u ovoj vežbi, ponaš^jte se kao da ste stranac koji ne govori jezik. Kako ostali reaguju na vas? Koji su najkorisniji oblici govora tela? Da li postoje situacije s kojima je nemoguće izaći na kraj?

124

1

3

%

GOVOR TELA NA PO SL U

Sada smo razmotrili sve glavne aspekte govora tela i njegove upotrebe u susretima sa drugima. Sada ćemo pažhju skrenuti na praktičnu primenu ovog znanja, u svrhu popravljanja naSeg načina koriSćenja govora tela u specifičnim kontekstima. Počećemo, u ovom poglavlju, tako Sto ćemo istražiti kako ga možemo efektnije koristiti na poslu. Poglavlja koja prate će razmatrati njegovu upotrebu u svakodnevnim susretima, u intimnim vezama i razvijanju boljih odnosa sa drugima. Profesije u kojima je govor tela najvažniji su one u kojima postoji komunikacija licem u lice sa javnošću. U takve profesije možemo uključiti i medicinsko osoblje, televizijsko intervjuisanje, sve vrste poslovnih aktivnosti i podučavanje. Za sve moguće aspekte govora tela na poslu koje treba uzeti u obzir, razmatraćemo njihovu upotrebu na sastancima, u ukazivanju stavova svojim kolegama, u industrijskim odnosima, u motivisanju drugih da sastavljaju radne timove.

PROFESIONALNI GOVOR TELA U profesiji medicinskih sestara govor tela je važan jer ljudi kojima se sestre bave, osim 8to su bolesni, mogu da brinu zbog operacije, ili da brinu da li je sve u redu kod kuće i sl. Oni će posebno tražiti utehu i razuveravanje. Efektivan govor tela za medicinske sestre uključivaće i pojačano korišćenje kontakta očima, smešenja i ostalih pozitivnih izraza lica, klimanje glavom pri slušanju, otvorene gestove, naginjanje unapred, smanjivanje razđaljine i direktno usmerenje, povećan kontakt telom u znak podrške (držanje za ruku, grljenje oko ramena, blago grljenje i sl.), urednu pojavu, obraćanje pažnje na sinhronizaciju pri razgovoru sa pacijentima i korišćenje ohrabrujućih vokalizacija (korišćenje ’a-ha', 'da' i s!.). 125

GOVOR TET.A

Televizijski novioari moraju da koriste više kontakata očima nego obično jer imaju ulogu shišaoca. Izrazi lica treba da se koacentrišu na pokazivanje zainteresovanosti i treba da obilato koriste klimanje glavom iz istog razloga. Naginjanje glave u stranu takođe može biti korisno. Gestove treba smanjiti na minimum jer oni mogu da ometu govomika. Držanje treba da se fokusira na naginjanje unapred ili asimetrično naginjanje unazad, u skladu sa tim da li je dominantni zahtev pokazivanje interesa ili smirivanje nervoznog ispitanika tako što ćete stvoriti □ešto opušteniju atmosfem. Razđaljinu treba da diktira osećaj prijatnosti ispitanika, iako su ljudi obično zbijeni više nego što je normaino zbog zahteva kamere. Inđirektno usmerenje se iz tih razloga više koristi. ObiČno nema teiesnog kontakfa, a većraa ljudi koji se pojavljuju na televiziji žele da izgledaju najbolje što mogu. Verovatno zato što će na njihov javni imidž mnogo uticati to kako na njih milionska publika odreaguje. Pažnja posvećena sinhronizaciji biće važna i neverbalni aspekti govora biće korišćeni da bi se razgovor produžio do kraja predviđenog vremena, koje je obično prekratko za pažljivo ispitivanje teme. S drage strane, novinari koji intervjuišu ponekad žele da uznemire ispitanika tako što će im odbiti kontakt očima, imati leden izraz lica, neće klimati, gestikuliraće često čak i kada ispitanik govori, usvojiće previše krut ili previše opušten poiožaj ili direktno ili potpuno odvraćeno usmerenje. Takođe će često prekidati novim pitanjem pre nego što je odgovoreno na prethodno. Poslovnim ljudima je potrebna druga vrsta govora tela. Kontakt očima treba da bude dominantan a ne ponizan. Izrazi lica treba da budu neutralni, iako se osmesi pojavljuju pri pozdravljanju i rastajanju. Pokreti glavom će takođe biti sputani, sa klimanjem i naginjanjem glave u stranu suptilnije nego obično. Razlog za to je verovatno zato što posiovni ljudi i žene često moraju da drže karte sakrivene. Pošto govor tela možć lako da oda stvari, važno je da pokušaju da ih kontrolišu što je više moguće. Jedna od najvažnijih lekcija koje poslovni čovek mora da nauči je đa treba da prilagodi svoj govor tela onome sa kim posluje. Ono što je u prethodnom poglavlju rečeno o kulturološkim razlikama treba posebno uzeti u obzir. 126

PRAKTIČNI PRffiUĆNIK

Ostale profesije imaju svoje specijalne zahteve. Recepcionari moraju da imaju prijatne tzraze lica, da koriste mnogo kontakta očima i da obraćaju više pažnje nego obično na pojavu. Prodavci treba da deluju sređeno, ali ne preterano modemo i takode moraju da se smeše, da imaju uspravno držanje. Prodavci moraju da koriste mnogo kontakata očima, klimanja i naginjanja glavom u stranu kada mušterije ukazuju na svoje potrebe, i malu razdaljinu, kao i kontakt telom, gde se on može postići bez neprijatnosti. Takode treba da deluju konvencionalno i uredno. Pop zvezda nije baš neko standardno zvanje, a ipak pop zvezđe često rade više i teže nego većina nas. Ono što nama đeluje kao zadovoljstvo često može biti potpuno iscrpljujuće. Njihov govor te!a sadrži produženi kontakt očima sa publikom, često izveden na namemo Sertujući način. lzrazi lica, na i van scene, naginju ka prenaglašenosti. Pokreti glavom postaju očigledniji i dramatičniji. Pojava je obično nekonvencionalna, ponekad čak i ekstremno bizaraa, a šminka preterana, kao i frizure. Te promene u izgleđu se onda filtriraju u samo đruštvo. Život imitira umetnost. Jedna od profesija u kojima je savršena upotreba govora tela izuzetno va&ia, ne samo zbog uticaja na omladinu i njihov razvoj, je podučavanje. Nastavnici i profesori mogu da koriste govor tela na poražavajući način. Na osnovu istraživanja neverbalne komunikacije, nudi se profil efektivnog korišćenja govora tela za profesorsku profesiju. Uopšteno gledano, treba da buđu prijateljski nastrojeni, topli i da uzvraćaju dobrim. Treba da su u stanju da ostvare kontakt sa svim grupama učenika. Treba da su samouvereni i dobro organizovani i emotivno stabilni. Važno je da obraćaju pažnju na reakcije i doprinose učenika kao i da izbegavaju ismevanje, sarkazam, neprijateljstvo, ljutnju ili drskost. Kao i mnogi drugi, treba da budu svesni kuituroloških raziika u korišćenju govora tela. Ovakva vrsta ponašanja može biti neverbalno promovisana ako su nastavnici svesni restrikcija po pitanju telesnog kontakta, ako koriste tapšanje po Ieđima tamo gde je to adekvatno kada nekog hvale i ako su generalno osetljivi na neverbalne znake koje studenti pokazuju po pitanju odgovarajuće blizine i poštovanja njihovog ličnog prostora. Treba da imaju relativno uspravno đržanje da bi ukazali na svoju dominantnu ulogu u 127

GOVORTELA

interakciji koja se odvija u učionici, ali i da koriste naginjanje unapred da bi pokazali pažnju. Treba da podešavaju svoje usmerenje da bi se uskladilo sa takmičarskom ili timskom prirodom određenih zadataka na času. Izražajni gestovi treba da se koriste u znak podrške onoga što je rečeno, kao i klimanje glavom koje treba da potvrdi, nagradi i ohrabri druge da govorc. Osmesi mogu da pruže razuveravanje, da ukažu na dopadanje i odobravanje, kao i da pokažu voljnost đa se komunicira. Svi izrazi lica treba đa pomažu da se pređstavi dobar imidž i da se zađobije pozitivna reakcija ostalih. Visok stepen kontakta očima će obično ođgovarati, iako treba da se smanji ako učenici pokažu da im je neprijatno. Ugiavnom ga treba koristiti da bi se dobile povratne informacije tokom interakcije na času. Naglašavanje reči, ton, visina glasa, jačina glasa, brzina govora i odmeravanje vremena kada se izgovara svaka reč, razlikovaće se od situacije đo situacije. Greške u govoru i oklevanje treba da budu smanjeni na najmanju moguću meru, a pauze treba koristiti da bi se zadržala pažnja učenika, da bi se naglasileodredene reči ili fraze i da bi se ohrabrio doprinos učenika. Pojava može biti važna u odlučivanju da li učenici pripisuju kredibilitet onome što profesor govori i stoga se mora uzeti u obzir. Formalna garderoba nije neophodna, ali preterano nonšalantan stil smanjuje ocene učenika za akademsku stručnost. Profesori mogu da tvrde kako njihov stil u odevanju uopšte nema efekta na njihove sposobnosti. To je možda tačno, ali dokazi ukazuju da na studente taj faklor utiče kada određuju ko je dobar profesor, a ko nije. Profesori koji vrednuju mišljenje svojih studenata ne mogu to da zanemare.

EFEKTIVNO KORIŠĆENJE SASTANAKA Govor tela može se koristiti na sastancima ako se ukaže želja da se govori tako što ćete se nagnuti unapred ili podići kažiprst. Kada govorite, kontakt oćima sa predsedavajućim može vam pomoći đa nastavite dalje. Kada to osigurate, kontakt očima sa učesnicima sastanka, jednim za drugim pomoći će vam da zadržite njihovu pažnju i takođe da dobijete povratnu informaciju o tome kako su primljene informacije koje primaju. Izrazi lica će ukazati na njihove stavove prema temi, ali mogu takođe biti razh'čiti da bi dali malo ekspresivnosti onome što je 128

PRAKTIĆNIPRIRUČNIK

rečeno. Isto može biti rečeno o gestovima, iako ima mnogo više mesta za ekspresivnost kada stojite nego kada sedite. Osetljivost na odmeravanje vremena i sinhronizaciju omogućiće nekome ko želi da govori da se ubaci dok prethodni govomik završava, bez prekidanja, ali baš pre drugih koji žele da se ubace. Vređi proučavati sastanke i videti ko su osobe koje najčešće uspevaju da govore i kako to rade. Ako ne koriste jačinu glasa i prekidanje, obično im je odmeravanje vremena oštrije nego kolegama. Osoba kojoj je neophodno delotvomo korišćenje govora tela je predsedavajući na sastanku. On neverbalno može postići mnogo stvari. Može da spreči nekoga da govori ako poželi, samo ako mu uskrati kontakt očima i pogleda u dmge da im pokaže da je njihov red da govore. Njegovi izrazi lica mogu da pokažu odobravanje ili neodobravanje onoga što je rečeno i da tako usmere sastanak u određenom pravcu. Često će govomici oklevati da govore protivno željama onoga kome je dodeljen viši status predsedavajućeg. Može da koristi klimanje glave da ohrabri nekoga da nastavi ili može da to ne radi kako bi ih sprečio da nastave. Može gestom da umiri Ijude ili da ih natera da govore. Može da se okrene od onih koji govore stvari sa kojima se ne slaže. Toliko o predsedavajućem. U stvari, zbog uticaja neverbalnih faktora, neutralni predsedavajući je mitski termin. Hteo, ne hteo, on je skoro primoran da oda svoja stvama osećanja, osim ako je neobično vešt u korišćenju govora tela. Pažljiva upotreba govora tela može da uštedi mnogo napora pri pokušavanju da vas čuju. Iznenadujuće je koliko će se često predsedavajući okrenuti nekome i zamoliti ga da govori ako izraz lica te osobe pokazuje snažno neslaganje sa onim što je rečeno. Kada vas neko zamoli da govorite, to je mnogo bolje nego đa prekidate ili upadate.

STAVOVI KOLEGA Kroz korišćenje svih aspekata govora tela, otkrivamo onima sa kojima radimo svoja osećanja i stavove prema njima. Često osmehivanja i smeh, otvoreni gestovi, opušteno držanje, bliska razdaljina i pravac koji odbija uljeze u grupi, kontakt telom i podela vremena za govorenje karakterišu radnu grupu u kojoj se 129

GOVORTELA

svi slažu. Uskraćivanje kontakta očima, leden izraz lica, ođvraćen pravac - sve to odaje negativan stav. Grupe u kojima je šema interakcije slična prvom primeru će biti efikasinja od one druge. Ne znači uvek, međutim, da je srećna grupa produktivna grupa. To može jednostavno biti samo srećna grupa. Ali, možda na sreću, ipak se Čini da je obično tako - Sto se grupa bolje siaže među sobom, to je produktivnija.

MOTIVISANJE DRUGIH Govor tela koji treba da motiviSe uključuje povećano koriSćenje kontakta očima, pozitivne izraze lica, kiimanje i naginjanje glave u stranu dok sluSamo probleme drugih ili sluSamo njibovo miSljenje na temu posla. Otvoreni gestovi, naginjanje unapred, bliska razdaljina, direktno usmerenje, odgovarajući kontakt telom i pođržavajuća vokalizacija pomoći će da se stvori klima u kojoj će se Ijudi osećati motivisanim. Pojava je verovatno minoma stvar, ali odmeravanje vremena i sinhronizacija mogu da postanu ođ izuzetne važnosti. Ako Ijudi treba da se osećaju motivisanim, moraju da osete da mogu da đoprinesu diskusijama i sastancima. Ako imaju problema da to postignu, nešto mora da se učini da im se pomogne.

IZGRADNJA TIMOVA Voren Lerab smatra d a je nemoguće odvojiti držanje i gestove. Oni su se sjedinili na takav način da ih morate posmatrati simultano. Takode smarta da ako bi ljude trebalo spojiti u efikasne timove, pomoglo bi ako bi se njihove šeme držanja i gestova uklapale ili bile jednake. Nema sumnje da šeme neverbalne komunikacije utiču na to u koliko dobar tim će se grupa Ijudi razviti, ali moramo razmotriti uticaj svih aspekata govora tela, a ne samo dva. Jedna od najprimetnijih karakteristika mnogih efikasnih timova je da često članovi iiče jedni nadruge. imamo tendenciju da osećamo kako bolje rađimo i uopšte imamo bolju interakciju sa Ijudima koji izgledaju slično nama. Ali, biće tu sličnosti i u korišćenju ostalih aspekata govora tela. Ponekad, ne postoji toliko sličnosti koliko uklapanja, na primer, dominantna i povučena aosoba će se često odlično 130

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

slagati. Dominantni ljudi vole da kontrolišu i reguliSu interakciju, a povučeni ljudi će zadovoljno to dopustiti i možda će to čak i želeti jer to sa njih skida odgovomost da donose aktivne odiuke kada bi radije bili pasivni.

VEŽBE I EKSPERIMENTI 1 Šta da kažem? Ako možete da pronadete saradnike, zamolite ih da redom opišu neku profesiju koristeći samo govor tela. Ostali moraju da pogode šta je u pitanju. Koje poslove je najlakše ovako opisati? Koje je najlakše pogoditi? Da li obe kategorije sadrže iste poslove? 2 Idealni kolega Napravite listu neverbalnog ponašanja koje bi želeli kod idealnog kolege. 3 Pogodite ko dolazi na posao Zamisiite da novi kolega na vašem rađnom mestu izgleda potpuno suprotno od vas i vašžh kolega. Kako će to uticati na grupu ili tim u kojoj radite?

131

SVAKODNEVNI SUSRETI

Uz sretanje Ijudi na poslu, postoje još mnoga druga mesta na kojima srećemo najrazličitije ljuck. Ti susreti sežu od onih najkraćih, prolaznih, do produženih većemjih događaja na kojima se moramo pokazati u najboljem svetlu, razgovarajući i pooašajući se u okviru najstrožih pravila, možda čak i nekoliko sati. Razmotrite dan relativno tipične porodice. Majka ustaje i prvi \judi koje sreće su njen muž i deca. Ako je domaćica, verovatno će tokom dana sresti komšije, prijatelje, poštara, prodavce, ostale mušterije, ostale majke koje čekaju decu posle škoie, bebisiterku, roditelje sa roditeljskog sastanka i Ijude u kafiću posie sastanka. Otac prvo sretne ženu i decu, prodavca novina, osobu koja prodaje karte na stanici, ostale .putnike, kolege, osoblje u restoranu, prijatelje u kafiću poslc posla, Ijude u kafiću kada konačno ponovo sretne svoju ženu. Deca prvo sretnu roditelje, pa prijatelje, učitelje, prodavce, pa bebisiterku. U svakom od ovih susreta, naš i govor tela drugih Ijudi će neprestano podržavati (ili kontrirati), regulisati ili kontrolisati interakciju koja se odigrava. Oblikuje neprekidan tok aktivnosti kroz svaki budan sat. Posebno je važan na početku susreta, a kako se ponašamo, manje-više odrediće eventualni ishod čitavog susreta. VEŽBA: Starosna dob i pol Snimite glasove nekolicine ljudi različitih starosnih dobi. Snimite muškarce i žene u jednakom broju. Neka govore o temama koje neće odati njihove godine. Pustite kasetu dnigim ljudima i vidite da li mogu da pogode pol i starosnu dob govornika samo po glasu. 132

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

PREGLED VEŽBE Kao Sto ste verovatno očekivali, nije preterano teško u većini slučajeva prepoznati pol neke osobe po glasu. Često je prilično lako prepoznati čak i rasu i nacionalnost. Vreovatno ste otkrili đa dečiji glasovi mogu biti otkriveni odmah, bez poteškoća. Veoma stari ljudi takođe imaju kvalitet glasa koji je lako prepoznatljiv. Stvami problemi dolaze s glasovima ljudi između trideset i sedamdeset godina. Postoje neki pokazatelji koje treba koristiti. Jačina glasa je veća kod mladih ljudi nego kod starijih. Ton se produbljuje sa zreloSću, iako se izoStrava i zvuči prilično krhko u dubokoj starosti, a može postati i drhtav. Mladi glasovi imaju sigumiji, čak drskiji prizvuk u većini slučajeva. PRVIH PET MINUTA U prvih pet minuta susreta, posebno susreta sa strancem, umnogome zavisimo od govora tela pri saznavanju informacija o drugoj osobi, o tome kakva je, koliko će sa njima biti lako i!i teško izaći na kraj, da li će nam se dopasti i sl. Zavisimo od govora tela je r se početne faze razgovora zaustavljaju na ćaskanju i uopštenim informacijama, kao Sto je vreme, i ne počinjemo sa detaljnim vcrbaltum informacijaiua koje slede mnogo kasnije. Interesantno je primetiti da nismo spremni da odgodimo prosudivanje do ovog trenutka. Kao da imamo potrebu da brzo odmerimo Ijude. Odatle zavisnost o govoru tela. Prvi utisci izgleda traju. Činjenica da su veoma brzo stvoreni uopSte ne oduzima od njihove snage i postojanosti. Zaista, na njih može uticati Čak i nešto što nam je o nekome rečeno unapred, pre nego Sto smo ga upoznali. Ako nam je rečeno da će nam se neko đopasti zato što je prijateljski nastrojen, to će usloviti da mi budemo prijateljski nastrojeni prema toj osobi kada je upoznamo. Procenjujemo ljude kroz nekoliko aspekata kada ih upoznajemo. Prvo ocenjujemo njihovu privlačnost, što ne znači samo da ocenjujemo stepen seksualne privlačnosti koju osećamo. Za mnoge Ijude, međutim, ako je osoba privlačni pripadnik suprotnog pola, ovo će biti značajan faktor. Vratićemo se ličnoj privlačnosti u sledećem poglavlju, zato što ima jak 133

nOVOR TF.T.A

uticaj oa oas u našem druStvu i zavisi skoro sasvim od govora tela. Deo proceue privlaćnosti je određivanje poia. Ako je to teško, kao sa nekim ženama dubokog glasa, malih grudi i muškobanjastih telesnih karakteristika, ili sa nekim muškarcima koji imaju feminizirano držanje i gestove, šminku i nežnu kožu, rezultirajuća zbunjenost može odbojno uticati na komunikaciju koja se među naraa odvija. Iako su svi muškarci i žene jednaki, drugaCije reagujemo na osobe suprotnog pola. Pokušavamo da procenimo nečiju starosnu dob. Ponovo, naše rekacije na Ijude koje doživimo starijim nego što smo mi sami razlikovaće se od onth prema mlađim Ijudima. Na ove reakcije će takođe uticati status te osobe. Reagujemo različito ako je mlađa osoba višeg statusa ili je starija osoba nižeg starusa. Drugi aspekti Ijudi koje procenjujemo u prvih nekoliko minuta uključuju kvalitet njihovog glasa, njihovu rasu i nacionalnost, opštu pojavu i držanje, njihovu verovatnu profesiju, gde žive i njihovo obrazovno i kultumo poreklo. Takode možemo procenjivati i njihove društvene i političke stavove i gfedišta iz njihovog konšćenja govora tela.

ZAPOĆINJANJE I ZAVRŠAVANJE RAZGOVORA Na početku susreta vrste govora tela koje se mogu primetiti uključuju dosta kontakata oćima, kao da upravo formiramo one prve utiske o kojima smo pričali, j izraza lica koji će verovatno biti pozitivni, u obiiku osmeha, nego negativni. Da je postojala šassa da budu negattvni, verovatno bi žzbegli taj susret. Verovatoo će biti podizanja obrva tokom prepoznavanja našeg poznanika, naginjanja glave dok pokazujemo zainteresovanost za vesti koje nam saopštavaju, naginjanja unapred, bliske razdaljine i direktnog pravca, rukovanja, možda grljenja i sl. Takva ponašanja prate početne faze većine razgovora stereotipima kao što su ’Kako si?*, 'Šta ima novo?*, 'Dobro, kako si ti?* i sl. Kada razgovor ovako počne, brzo će se pomeriti na opšimije teme ili će biti kratak. Posle te prelazne tačke, govor tela se smmije u obliku smenjivanja kontakta očima kao što je 134

PRAK HČNI PR m U Č N IK

opisano u poglavlju br. 2. Izrazi lica i pokreti glavom promeniće se u skiadu sa sadržajem razgovora. Gestovi će podržati poente razgovora, usmerenje će se promeniti da ne bi stalno bilo direktno, te stoga preteće. Oba učesnika će nesvesno sinhronisati jedan sa diugim kao što je opisano u poglavlju br. 10. Mark Knap i neki od njihovih kolega su istraživali ono što zovu 'retorikom rastanka'. Prepoznaii su veliki broj delova govora tela koji prate završetke razgovora. Ovi ukljućuju prekid govora tela, okretanje u levo kojim osoba koja želi da ode ukazuje ka izabranom izlazu, naginjanje unapred, ubrzano klimanje glavom, široki pokreti nogama, osmehivanje. Ostala ponašanja koja mogu biti predstavljena ukijučuju mahanje rukama kao da nešto čistimo pred sobom i, kada sedamo, odkrštanje nogu sa trupkanjem noge o pod, koristeći šake da se podignemo iz stolice, kao da hoćemo da kažemo: ’Dobro, to je to, sad smo sve rekii,’ Zaista, takve verbalizacije ponekađ i prate govor tela.

KAKO PREPOZNATl LAŽOVA Postoji jedan stari vic o tome kada političar laže, a ide ovako: kada se smeši, govori istinu. Kada uperi u nekoga prst optužujući, govori istinu. Ali kada otvori usta, laže. Jasno je da u stvamom životu ne možemo primeniti ovako jasne kriterijume. Ali postoje odredena ponašanja koja se dogadaju češće kada Ijudi lažu nego kada govore istinu. Odavanje se često dešava u donjem delu tela. Premeštanje sa noge na nogu, grčenje prstiju na nogama, prekrštanje i odkrštanje nogu, i slično brojno se povećaju kada pokušavamo da prevarimo druge. Pokušaji prevare takođe uključuju i gomji deo tela u određenoj meri. Izrazi lica se mogu kontrolisati, a uspešan lažov može čak održati i kontakt očima sa slušaocem, ali pokreti šaka ne kontrolišu se tako iako. Jedan gest se najčešće ponavlja kod onih koji žele da nas prevare. To je podizanje i rotiranje šaka da bi se pokazali dlanovi. Koristi se da signalizuje bespomoćnost. Kao da prevaranti pokušavaju da se pozovu na naše sažaljenje, pošto ne mogu da se zaustave. 135

OOVORTELA

Dodirivanje strane nosa, dodirivanje oka, lizanje usana, tapkanje prstima i čvisto držanje za rukohvate pojavljuju se češće kada osoba laže, iako sami po sebi ne ukazuju na prevaru. Sve se ponovo svodi na kootekst. Moramo da podsetimo sebe da postoji samo nekoliko aspekata govora tela koji imaju svoje značenje nezavisno od konteksta. Albeit Mehrabian, koji je istražio kako se Ijudi ponašaju kada prenose istinite ponike a kako kada lažu, otkrio je đa oni koji lažu manje govore, sporije govore i prave više grešaka u govoru. Činilo se da je i stopa telesnih pokreta bila manja. Crvenjenje, znojenje, drhtanje glasa, gutanje pljuvačke, njihanje i igranje olovkom ili naočarima su neke od preostalih očiglednih aktivnosti na koje treba paziti kod ljuđi koji ne govore istinu. Manja je verovatnoća da će se lažovi upustiti u telešni kontakt ili se čak približiti nekome. Njihov govor tela često je kontradiktoran u odnosu na reči. Na primer, mogu da kažu da su voljni da se pođvrgnu pnmoj istrazi, a ipak će njihov izraz lica pokazivati odbijanje, a gestovi i držanje biti zatvoreni. Govor tela je skoro uvek bolji vodič do istine nego čak i najelokventnije reči.

ĆASKANJE Nejasna, neobavezna ćaskanja o zdravlju druge osobe, o vremenu, o rezultatima lokalnog fudbalskog tima nekim Ijudima deluju potpuno bezvredno - aktivnost na koju se troši besmisleno mnogo vremena. Ipak, ćaskanje ima mnogo veći značaj. Tokom ćaskanja, kada je verbalni sadržaj sasvim nezahtevan, možemo se potpuno posvetiti govoru tela osobe sa kojom razgovaramo. Možemo čak, ako želimo, sistematično obratiti pažnju na svaki aspekt govora tela, tako da možemo za kratko vreme mnogo da naučimo o toj osobi. Druga prednost sistematskog pristupaje da nam on omogućava da proverimo da nismo nekd aspekt izostavili. Sledeći put kada se nađete s nekim na piću ili kada upoznaie oeku nepoznatu osobu na žurci, pokušajte s takvim pristupom. Posmatrajte svaki aspekt govora tela pojedinačno i razmotrite kako ga ta osoba koristi. 136

PRAKTIĆNIPRIRUČNIK

Prvo: kontakt očima: da li ga koriste maio ili mnogo? Da li se čini da ga izbegavaju? Koliko su im raširene zenice? Da li odvraćaju pogled u levo ili u desno? Da li gleđaju okolo u druge Ijude ili su posvetili pažnju samo vama? Drugo, posmatrajte izraze lica. Da li su pozitivni ili negativni? Da li se zainteresovano smeše ili se zgađeno mršte? Da li retko iii često menjaju izraz lica? Da li postoje neki mikromomentaini izrazi lica koje možete da uhvadte? Treće, kakvi su tm pokreti glavom? Da li pokazuju interes naginjanjem glave? Da li vas ohrabruju da govorite klimanjem? Da li reaguju na vaše klimanje glavom? Da li se ritam njihovog klimanja uklapa sa ritmom govora? Sledeće, da li prave malo ili mnogo gestova? Da li su gestovi izražajni? Da li su odgovarajući? Da li su otvoreni ili zatvoreni? Da li prekrštaju ruke na grudima? Ako prekrštaju noge, da li ih prekrštaju u pravcu vas ili od vas? Onđa obratite pažnju na njihovo đržanje. Da li je uspravno ili pogrbljeno? Da li se naginju unazad ili unapred? Šesto, obratite pažnju na razdaljinu i usmerenje. Da ti prilaze blizu ili ne? Ako se vi pomerite bliže, da li se odmiču ili se okreću da budu manje direktno usmereni? Šta vi radite ako se oni približe? Da li im je usmerenje direktno ili indirektno? Da H je simetrično ili asimetrično? Horizontalno ili vertikalno? Seđmo, razmotrite kako upotrebljavaju telesni kontakt. Da li ga uopšte koriste? Ili samo pri pozdravu? Da li su dodirivači ili anti-dodirivači? Koje delove tela dodiruju najčešće kada govore? Ruke, šake, ramena, leđa ili neke druge? Da li dodir, kada se desi, signalizira veću intimnost među vama ili samo želju onog drugog za intimnošću? Sledeće, ocenite njihovu pojavu i gradu i kako ona utiče na vašu reakciju na njih. Da li smatrate da su privlačni? Da li su viši ili niži od vas? Da li vam to smeta? Da li su debeli ili mršavi? Da li to utiče na vašu reakciju na njih? Onda, šta je sa odrrteravanjem vremena i sinhronizacijom? Da ii se uredno smenjujete u diskusiji ili postoje trenuci kada oboje govorite u isto vreme? Ako postoje, zašto? Iz nervoze ili niste iz nekog razloga uspeli da se sinhronizujete? 137

GOVORTELA

Postoje, naravno, još mnoga pitanja koja bi mogia biti postavljeaa, ali će ova biti đovoljna da bi vas opskrbila jednostavnim, a ipak sistematićnim metodom procene kako dnigi ljudi koriste govor tela u svakodnevnim susretima. Pomoći će vam, takođe, da popravite svoju upotrebu govora tela a da ne budete preterano oćigledni. S vežbom će sve to postepeno postati prirodnije i lakše.

VEŽBEIEKSPERIM ENTI 1 K o je to rekao? Nabavite fotografije ođ nekoiiko Ijudi snimljene u naoko normatnom okruženju. Zatim ifa zamolite da snime govor na neku temu koja neće odati njihovo okruženje. Onda sve to pokažite drugim Ijudima i zamolite ih da povežu glasove i fotografije. Koliko su bili uspešni? 2 Koliko Ijudi srećete dttevno? Napravite spisak Ijudi koje srećete tokom dana. Uradite to pažljivo, da nekoga ne bi propustili. Onda ih razdelite na prijatelje, porodicu, poznanike, strance i osoblje (kelnere, vozaće autobusa, i sve ostale sa kojima je interakcija ćisto tehničke prirode). Kakva je šema vaših dnevnih interakcija? Da li provodite onoliko vTemena sa prijateljima i porodicom koliko bi želeli? Ako ne, možete li nešto da uradite po tom pitanju? 3 Šta prvo prim etite? Kada upoznate nekog stranca, šta prvo na njemu primetite? Da li se to razlikuje kod muškaraca i žena? Za starije i mlađe Ijude? Koje fizićke karakteristike tražite (ili na njih reagujete) kod privlačnog stranca suprotnog pola?

138

15.

SEK SU A LN A P R IV L A Č N O S T

Možda je istina da je lepota u očima onoga koji posmatra, ali ipak je moguće uticati na ono Sto oko prvo vidi. Znanje je uvek moć, a znati viSe, kao što mi sada znamo, o tome šta ljudi smatraju privlačnim, omogućava nam da se potrudimo da im predstavimo ono što žele da vide ili bar da se tome pribiižimo više nego bez ovog stečenog znanja. Ali zašto da se trudimo? Jedan od razloga je da se onima koje drugi smatraju privlačnima, pripisuju i drugi atributi. Nekoliko studija pokazalo je da će takve osobe lakše biti smatrane talentovanim, toplim i Ijubaznim, osetljivim, interesantnim, društvenim i veselim. Kada se uporede sa neprivlačnim ljudima, njima se pripisuje društveno poželjna ličnost, podobniji su za brak, viši profesionalni status, veća inteligencija i sreća. Da li svi privlačni ijudi poseđuju ove kvalitete ili ne, podložno je sumnji. Ali, ako ih đrugi tako vide, to će ohrabriti razvoj ovih karakteristika. Istina nije uvek realnost, već ono što Ijudi vide kao realnost. Drugim rečima, ako misle d a je istina, onda je to, praktično istina. Pa šta je onda to što mi tražimo? Koga i šta mi smatramo privlačnim? Većina studija tvrde da muškarci u ženama traže sve one karakteristika koje ih čine različitima od njih. Pune usne, tanje obrve, nežniji ten, odsustvo facijalne kose, velike čvrste grudi, uzak struk, relativno Široke kukove i duge noge - sve su to obično poželjne karakteristike. Glen Vjlson i Dejvid Najas predstavljaju studiju koja je otkrila da je tokom godina Mis Sveta biia u proseku manekenka koja govori engleski, ima dvadeset jednu godinu, 170 cm, plavu kosu i smede oči sa merama 96-63-96. Jasno je da se i mnoge žene koje se ne uklapaju u ovaj stereotip smatraju privlačnim. Bez obzira na to, studije u kojima ljudi treba da ocene fotografije privlačnih žena pokazale su da će se većina složiti koja medu njima je najprivlačnija. 139

GOVOR TELA

Nije baš lako prepoznati ono što žene nalaze privlačnim na muškarcima. Muškarci zamišljaju da one traže visinu, mišićave grudi i ramena, bicepse i veliki penis. Najmanje jedna studija, međutim, otkrila j e da su žene više zainteresovane za muškarčeve oći, da li je mršav ili ne i da li ima maiu i seksi zadnjicu. Veći broj studija otkrilo je da su žene više zainteresovane za ličnost muškarca i opšti karakter. Mark kuk i Robert MekHenri citirali su studiju koja je ukazala da je idealno lice za oba pola ovalno, čistog tena, velikih plavih očiju, plavog nosa, usta srednje veličine, skladnih ušiju, dugih trapavica, bujnih obrva kod muškaraca i tankih kod žeoa. Nijedno lice, međutim, nije savršeno simetrično, pa su neke varijacije neminovne. U stvamosti, seksualna privlažnost ne zavisi samo od pojave i građe. Svaki aspekt govora tela daje svoj doprinos i mi često previdimo neko manje savršeno lice ili gradu kada su na primer, zenice preširene i postoji više kontakata očima, izrazi lica i gestovi izražajni, ili nam se dopadne zvuk nečijeg glasa, VEŽBA: Ocena 10! Mnogi čitaoci setiće se filma 10, u kome su glavne uloge igraii Bb Derek i Đadli Mur, koji je delimično zasnovan na ocenjivanju privlačnosti ljudi na skali od 1 -10. Film se zasniva na navici mladih zapadnjačkih muškaraca kada traže društvo mladih, privlačnih žena. Ova vežba traži da se isti pristup primeni na pripadnike oba pola. Koristeći skalu za ocenjivanje na slici br. 13, ocenite nekoliko stranaca tokom sledeće nedelje. Ako možete, zamolite i druge da vam se pridruže, tako da na kraju imate relativno veliki broj popunjenih tablica. PREGLED VEŽBE Dve stvari će postati očigledne iz ove vežbe. Trebalo bi da dobijete jaaniju ideju o tome koja vas neverbalna ponašanja i fizičke karakteristike privlače kod drugih Ijudi. Trebalo bi takođe da otkrijete da se vaše ocene slažu sa ocenama ostalih koji su učestvovali u eksperimentu. Šta je važnije, pojava ili neki đrugi aspekt govora tela? 140

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

VAŠIPARTNERI OpSti principi korišćenja govora tela su veoma važni da bi se pronašli privlačni partneri ili uspostavile veze manje stalne prirode. Na mnogo načina, ovi su slični onima koji su važni za uspostavljanje prijateljstava. Kontakt očima izmedu Ijubavnika i prijatelja ima čak i veću važnost nego, kao što smo videli, na poslu i u svakodnevnim susretima. Pošto više gledanja često vodi ka dopadanju, trajanje uzajamnih pogleda biće duže. Izrazi lica će bhi pozitivni, makar samo zbog toga što je osoba u prisustvu prijatelja i sebi bliskih. Ali, takođe je tačno da će, samo zbog toga, negativni izrazi lica biti spremnije tolerisani. Zašta, napokon, služe prijateiji i ljubavnici, ako se sa njima ne možete jednostavno opustiti i pokazati svoja prava osećanja? SliČno, nije neophodno baviti se pokretima glave, gestovima i chžanjem. Razdaljina i usmerenje, međutim, zahtevaju više pažnje. Bliski prijatelji i Ijubavnici sumnjaće da nešto nije u redu ako im se ne dozvoli blizina. Nešto slično može se primeniti i ako usmerenje nije dovoljno direktno. Telesni kontakt biće češći a, u slučaju Ijubavnika, ako ne bude Čest i produžen, zakjjučiče se da stvari ne stoje onoliko dobro koliko bi trebalo. Pojava ne bi trebalo toliko da znači, ali je važna. Ako insistirate na tome da se oblačite potpuno drugačije, da imate drugačiju frizuru ili šminku (ili potpuno odsustvo šminke) na otkačen način, to će u najmanju ruku isprovocirati šaljive komentare, a u najgorem će vas dovesti do isljučenja iz grupe. Odmeravanje vremena i sinhronizacija ne zahtevaju previše pažnje, ali su neverbalni aspekti govora važni. Ako se vaš akcenat ne uklapa, ili vam je glas prejak, a vaši prijatelji su tihi, ili vam je ton grub, a prijatelji su vam nežni ljudi, verovatno ćete imati problema. Pažljivo baratanje najvažnijim domenima govora tela izmedu prijatelja i Ijubavnika neće biti uzaludno.

141

GOVOR TB1.A

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 kosa čelo obiik glave lice oči nos usta uši vrat koža građa ram ena grudi/grudni koš ruke 5ake struk zadnjica abdom en butine kolena listovi stopala oblik noffu dužina nosu kontakt očim a izrazi lica pokreti ftlave eestovi položai i stav biizina i pravac odmer. vrem ena i sihronizaciia kontakt telom neverbaini aspekti govora Uknpno: M u = 330 Sllka br. 13: Skala za ocenjivanje privlačnosti 142

PRAKTIĆNIPRIRUĆNIK

KAKO SE SLAGATI S LJUDIMA Empatija je termio koji se često koristi da se opiše sposobnost Ijudi da sagleđaju situaciju ili problem sa nečije druge tačke gledišta. Uspešna empadja, ona vrsta koja je neophodna pri savetovanju, zavisi od više nego uobičajeno osetljive reakcije na govor tela drugih, i uspešnog korišćenja govora tela nas samih. u suštini, to je pitanje prilagođavanja onome što druga polovina u interakciji smatra odgovarajućim. Ako traže više kontakata očima, veću blizinu, direktno usmerenje, pružite im to. Kad su u pitanju izrazi lica ili gestovi, pošto oni ne ukazuju očigledno na to šta im više prija, moraćete da upotrebite svu vašu osetljivost pri odlučivanju šta je odgovarajuće. Pustite ih da vode u odmeravanju vremena i sinhronizaciji, pojavi i neverbalnim aspektima govora. što se tiče klimanja glavom, inicijativa je na vama. Pošto je njihova uloga da potaknu na govor, da potvrde i razuvere, obilno korišćenje klimanja glavom pomoći će vam da ohrabrite 'otvaranje' neophodno za savetovanje. Savetovanje je svakodnevna veština, pa ovi pristupi imaju datekosežni značaj. KAKO BITI PRIVLAČNIJI Od svih aspekata govora tela o kojima smo raspravljali, koji od njih čine da Ijudi misle da smo privlačni? Hajde da pogledamo svaki aspekt ponaosob i da viđimo šta treba da radimo: 1. Kontakt očima: Oni koji gledaju su poželjniji od onih koji odvraćaju pogled. Gledajte Ijude u oči onoliko koliko mogu da podnesu. 2. Izrazi lica: Buđite živahni. Smejte se mnogo, na topao, prijateljski način. Neka vam se na licu vidi da ste zainteresovani. 3. Pokreti glavom: Klimajte glavom dok drugi govore da bi ih ohrabrili i pokazali da obraćate pažnju. Naginjite glavu u stranu iz istih ra2loga. Bradu držite visoko. 4. Gestovi: Budite izražajni, ali ne preterujte. Možda je najbolji način da izvadite nike iz džepova, da ih ne prekrštate i da izbegavate drnge zatvorene gestove. 143

GOVORTE1.A

5. DrŽanje: Kada stojite, budite uspravni u razumnoj meri. Kada sedite, nagnite se unazad, držeći se asimetrično da bi signalizirali neformalnost. Nagnite se unapred kada želite da pokažete interes. 6. Razdaljina i usmerenje: Približite se najviSe Sto možete a da drugima ne bude neprijatno. Koristite direktno usmerenje najčešće Sto možete. 7. Telesni kontakt: Dodirujte Sto češće možete, a da ne uvredite druge. Ohrabrujte druge da vas dodiruju. 8. Pojava i grada: Obiaćite se prema normama grupe, ali izaberite žtve boje kad god možete. Neka vam koža bude meka i glatka. Trudite se da budete vitki. Ovo se odnosi na oba pola, ali muSkarci treba da nose mimije boje, a koža im je po prirodi gmblja. 9. Odmeravanje vremena i sinhronizacija: Budite osetijivi na ove faktore. 10. Neverbalni aspekti govora: Nemojte govoriti previSe. ili prebrzo, ali pokuSajte da govorite i slušate u jednakim delovima. Ljudi vole slušaoce, ali privlačni Ijudi viSe govore. Moraćete da balansirate govor i slušanje. Trudite se da imate relativno standardni akcenat i izbegavajte regionalne ekstreme.

V EŽBEI EKSPERIMENTI 1 Ko ćep rvi dapriđe? Posmatrajte ljude na javnim mestima kada se po prvi put upoznaju. Ko inicira interakciju? MuSkarac ili žena? Kakav govor tela spaja ova dva stranca? 2 Partneri za ceo Svot Proučavajtc govor tela ljudi koje poznajete i koji su u srećnom braku najmanje deset godina. Da li kopiraju pokrete i gestove jeđan od drugoga? Da li kopiraju neke druge aspekte govora tela? Na koji način se njihovo ponašanje razlikuje kada su zajeđno i kada su odvojeni?

3 Hej, seksi Koje komponente seksepila čini govor tela? 144

ZAKUUČAK

Približavamo se kraju nafieg proučavanja govora tela, njegove prirode i upotrebe, kao i načina za njegovo efektivnije korišćenje. Međutim, ne bi trebalo da mislite da je ovo kraj vašeg učenja govora tela. To učenje, ako želite, može da se nastavi do kraja vafieg života. Nadamo se da ćete uvek u budućnosti obraćati više pažnje neverbalnim aspektima komunikacije, nego pre čitanja ove knjige. Nadamo se da ćete prevazići neprijatnost koju mnogi ljudi osećaju kada se raspravlja o govoru tela. Trebalo bi da ga smatrate vefitinom, na isti naćin kao i čitanje, pisanje, slufianje i govorenje. Kao što ove mogu biti unapredene vežbom, tako može i govor tela. Od svib zaključaka u ovoj knjizi i svih informacija koje su ponuđene, koje su najvažnije? Koje su sufitinske crte govora tela na koje ćete se koncentrisati i truditi se da ib unapredite pri susretima s Ijudima na poslu i u svakondevnim susretima? Slobodni ste, naravno, da formirate svoja sopstvena mišljenja na osnovu onoga što ste naučili iz ove knjige i iz vežbi i eksperimenata koje ste izvodili. Bez obzira na to možda će vam biti korisno da imate pri ruci neko gledište sa kojim možete uporediti svoje. Sađa ćemo razmotriti svaki aspekt govora tela odvojeno, ali setite se da uspešna upotreba govora tela zahteva da svi aspekti budu integrisani. Moramo se podsetiti da razdvajamo aspekte govora tela samo zato što ih je tako lakfie proučavati. Kontakt očiraamora seohrabrivati. Treba izbegavati zurenje, ali više kontakata očima vodi ka dopadanju, kao i svesnijem doživljaju i boljem razumevanju govora tela druge osobe. Moramo se setiti da je komunikacija onoliko pitanje tačnog primanja signala koliko veštog signaliziranja. Veličina zenica je koristan ukazatelj dopadanja. Pošto zenice nisu podložne 145

GOVOR TBLA

svesnoj kontroli, one mogu otkriti viSe nego bilo koji drugi aspekt govora tela. Izraz: lica trebalo bi da budu živahni i izražajni, pre nego pažljivo kontrolisani i ograničeni. Pokreti drugjma pružaju infonnacije o nama, informacije koje će verovatno izvući povoljne reakcije. Čak i neprivlaćni ljudi mogu da deluju privlačžno ako imaju živahna i izražajna lica. Mnogi komičari su ružni ili imaju čudna lica, a ipak su tako izražajna da ta ružnoća postane neka vrsta lepote. Pokreti glavom, posebno klimanje, može pomoći da se susret odvija glatko, pa tako i njih treba ohrabrivati. Što više dozvolite Ijudima da govore, i ohrabrujete ih, više ćete im se dopadati. Ne treba se zadovoljiti ulogom stalnog slušaoca, jednostavno, treba tražiti reč, ali ne držati monolog. Gestovi treba đa budu otvoreni i izražajni, ali se treba paziti afektacije i preterivanja. Jednostavno ih pustite da teku u skladu sa vašim govorom tela i onim što govorite. Izbegavajte odbrambene zatvorene gestove. Dlan okrenut na gore ili na spolja posebno ohrabmje druge. S đruge strane, treba primetiti da osobe visokog statusa manje gestikuliraju i manje menjaju držanje. Još jednom, u pitanju je prosuđivanje šta je adekvatno situaciji. Držanje, zapravo, treba đa bude uspravno, pomalo nagnuto unapred kada želite da prenesete da ste zainteresovani i uključeni. Ali, postoje situacije kada je asimetrično naginjanje unazad odgovarajuće da -bi atmosfera bila neformalna i opuštena. Pogrbljenost i siegnuta ramena treba izbegavati jer će uvek odavati nedostatak zainteresovanosti i druga negativna osećanja. Biizinu treba ohrabrivati. Telesni kontakt treba ohrabrivati tamo gde neće voditi ka neprijatnosti. Rukovanje, tapkanje po ruci, ramenu, grljenje oko ramena i navođenje jednom rukom je dobro za početak. Ali, kao što smo rekli, treba paziti i koristiti telesni kontakt onako kako ga diktiraju đrugi. U tom slučaju treba čekati na inicijativu drugih i pratiti ih. Pojava i građa mogu da se menjaju tamo gde smatrate da će te promene dovesti do poboijšanja. Eksperimentisanje sa 146

PRAKTIĆNI PRIRUĆNIK

ođećom može vam otkriti neke nove načine oblačenja koji će proizvesti povoljnije reakcije đrugih. Pošto je mršavost visoko cenjena u našem društvu, gojazni tieba ozbiljno da razmisle o mršavljenju ili bar o odevanju na način koji će prikriti višak kilograma. Odmeravanje vremena i sinhronizacija su možda zasnovani na tako suptihhm signalima da se njihovom popravljanju mora posvetiti izuzetno mnogo vremena. Ipak, vredi posvetiti im se. Možda je najbolji način da posmatrate one Ijude za koje smatrate da imaju odličan osećaj za ođmeravanje vremena i koji su u stanju da se sinhronizuju s drugima u interakciji potpuno savršeno. Neverbalni aspekti govora su domen u korne imate kontrolu. Izbegavajte đa govorite preglasno grubim tonom. Izbegavajte da govorite suviše brzo i izbegavajte poštapalice ’hm-ove', ’a-ove' i sl Iznad svega, treba imati na umu da je govor tela samo jedna od veština komunikacije. Ima svoje granice u količini i rasponu informacija koje može da prenese. Najviše odgovara opisivanju emocija i stavova. Ali pošto takođe ima vitalnu ulogu u podržavanju verbalne komunikacije mora da bude razvijen na isti način kao i ostale veštine komunikacije. Pazite na svoj i na govor tela drugih Ijudi, vežbajte uputstva iz ove knjige i otkrićete da, đok se vaša veština poboljšava, uživanje i zadovoljstvo koje osećate u interakciji s drugim ljuđima raste. Na taj način ćete napraviti važne korake u razvoju svojih punih potencijala i pomoći ćete dmgima da postignu najviši cilj kome čovečanstvo teži, rastu razumevanja među Ijudima i unapređivanju istinski efektivne međuljudske komunikacije.

147