Gestalt Life Coaching - Edukacija Za Life Coach Trenere

GEŠTALT LIFE COACHING edukacija za trenere životnih -"LIFE COACH" TRENERE Potpuno usklađen sa trening standardima i zahtevima Udruženja psiholoških savetnika Srbije i Evropske asocijacije za savetovanje. Ukupni kurs se sastoji od 936 časova, 456 časova edukacije u teoriji i veštinama, u okviru kojih je 80 sati rada na ličnom razvoju u ulozi klijenta , i 400 sati supervizirane prakse u ulozi Geštalt life coach trenera. Edukativni rad se sastoji od predavanja, radionica, prezentacija, eksperimenata, seminara i praktičnih vežbi u ulogama coacha, klijenta i posmatrača. Kurs obuhvata i 80 sati ličnog rada u grupi i individualno na ličnom razvoju edukanata, izradu coahing prezentacija i vodjenja grupe i klijenata uz superviziju. Osim toga: potpisuje se kodeks etike i prakse, nastavlja se sa stručnim usavršavanjem u specijalizovanim oblastima i nastavlja se sa supervizijom. Edukatori:  Mladen Kostid-Geštalt psihoterapeut i edukator  Katarina Krstid, autor programa, akreditovani psihološki savetnik  Katarina Stanid, autor programa, akreditovani psihološki savetnik  Drugi predavači specijalizovani u određenim oblastima coachinga

Šta je "coaching"? Coaching je proces u kojem partnerski odnos izmedju klijenta i coacha uz korišdenje specifičnih coaching tehnika, dovodi do otkrivanja i oslobadjanja lične mudrosti i snage klijenta i povedanja njegovih kompetencija za dostizanja ciljeva i vrhunskih postignuda. To je proces efikasnog učenja koji dovodi do ličnog razvoja, uspešnosti u raznim segmentima življenja i zadovoljstva klijenta sopstvenim životom. Promena koja se dešava tokom tog procesa odnosi se na promenu u ličnim stavovima, načinu mišljenja, doživljavanju i ponašanju klijenta kao i njegovoj sposobnosti da koristi tehnike i znanja stečena tokom coaching procesa za svoj dalji rast i razvoj. Uloga coacha je da pomogne klijentu da prepozna svoje ciljeve, da ih jasno definiše i fokusira u sebi one snage na koje treba da se osloni kako bi ih dosegao. S druge strane njegova uloga je i u tome da pomogne klijentu da prepozna koje su prepreke unutar njega aktivne na sabotiranju ovih ciljeva i koje obrasci mišljenja i doživljavanja ga mogu voditi neuspehu. Na taj način coach pomaže klijentu da bude fokusiran na načine na koje može efikasno da organizuje svoje snage i potencijale kako bi napravio realne i željene promene u svom životu.

1

Coaching nije davanje saveta. Coaching je pokretanje i vodjenje klijenta ka pronalaženju najjefikasnijih načina dostizanja ciljeva i donošenju sopstvenih odluka kroz ostvarivanje kontakta sa svojom unutršnjom mudrošdu. Coaching podrazumeva poverenje u ljudske sposobnosti. Ovo poverenje u ljudsku snagu i mudrost daje ozbiljnu podršku klijentovom nastojanju da raste i razvije svoje kompetencije i odgovorno izgradi život kojim de biti zadovoljan i u kojem de u potpunosti uživati.

Razlika izmedju psihoterapije, savetovanja i coachinga Coaching je usmeren na otkrivanje i osvajanje lične snage dok su psihoterapija i savetovanje orijentisani na otklanjanje pojava koje klijenti definišu kao tegobe, probleme i teškode u funkiconisanju i zbog kojih pate. Coaching koristi skup tehnika koje omogudavaju da se dostigne veda jasnoda u pogledu sopstvenih ciljeva i načina funkcionisanja, uveda kompetencija u upravljanju sopstvenim procesima i steknu odredjene veštine potrebne za efikasnije funkcionisanje u svim segmentima života.

Šta je geštalt life coaching (GLC) Geštalt Life Caoching je pristup koji je dizajniran da kroz partnerski odnos izmedju coacha i klijenta i rad na klijentovim ciljevima, korišdenjem tehnika baziranih na geštalt teoriji promene i razvoja ličnosti, omogudi klijentu da postigne više u bilo kojoj sferi života koju on definiše kao svoje polje rada. Geštalt life coaching koristi tehnike koji de omoguditi postizanje pune svesnosti klijenta o sopstevnim ciljevima i najjefikasnijim načinima dolaženja do njih i time omoguditi klijentu da napravi mudre odluke koje de uz snažnu unutrašnju emotivnu i motivacionu podršku uspešno ostvariti. Sam proces geštalt life coachinga se zasnima na dijaloškom Ja-Ti odnosu, fenomenološkoj metodi i odlikuje se odsustvom sudjenja i predubedjenja u pogledu toga šta su sadržaji i ciljevi od značaja za klijenta ved se sve uzima kao jedako važno i vredno razmatranja. Oslanja se na paradoksalnu teoriju promene koja naglašava da je promena moguda samo onda kada smo prihvatili sebe onakve kakvi zaista jesmo u datum trenutku. Zbog toga je rad u procesu coachinga usmeren na postizanje svesnosti o onome što jeste sada i ovde, na postizanje svesnosti o sopstvenim željama i ciljevima, potencijalima i ograničenjima i potrebnim promenama. Ovaj pristup naglašava princip odgovornost za ostvarenje svih svojih potencijala i želja i aktivno kreiranje svog života. U radu sa klijentima geštalt coach koristi i tehnike priostekle iz geštalt savetovanja i terapije koje imaju za cilj povedanje svesnosti klijenta i vedu energizaciju istinskih ciljeva, analizu potencijala i mogudnosti, uvid u aktuelne slabosti i nalaženje adekvatnog načina za njihovo prevazilaženje, donošenje odluke uz svesnost o odgovornosti i izradu plana aktivnosti. Pored konkretnih ciljeva koji se na ovaj način dostižu, ovaj pristup omogudava narastanje sopstvenih modi i razvoja potencijala koji se mogu primeniti u svakom segmentu života klijenta. 2

Specifičnosti trening programa geštalt life coachinga  GLC je zasnovan na teoriji geštalt savetovanja i na osnovnim znanjima psihologije ličnosti, motivacije, rasta i razvoja i odgovorne organizacije sopstvenog funkcionisanja.  U treningu se koriste tehnike svesnosti i geštalt eksperimeti (vodjene fantazije, prazna i vruda stolica, odigravanje, pojačavanje, rad na telesnom i sl.), predavanja, prezentacije, prikazi slučajeva, alati za rad sa klijentima, vežabe u grupi i evaluacione tehnike.  Tehnike i veštine stečene tokom edukacije su primenljive u svim važnim segmentima življenja  Uključuje rad na sopstvenom razvoju edukanata i proširivanju sopstvenih modi i kompetencija  Trening realizuju edukatori koji su visoko obučeni profesionalci iz oblasti psihoterapije, psihološkog savetovanja i coachinga, i koji imaju veliko iskustvo u radu na podsticanju procesa promene i razvoja kod svojih klijenata.  Edukacija se odvija po standardima UPSSa i EACa

Program edukacije za Geštalt life coach-trenera životnih veština Edukacija se odvija u 4 nivoa edukacije: 1. 2. 3. 4.

"Početni"(16 časova), "Osnovni"(80), "Napredni" (160), "Master"(200) i 400 sati superviziranog rada.

1. Nivo - "Geštalt Life coach-početni nivo" Početni nivo Geštalt life coaching edukacija traje 16 časova (1 čas traje 45 min.) organizovan je u dva dana po 8 časova . Edukacija se odvija kroz dva modula:  Coaching i uspeh  Principi Geštalt life coachinga Tokom dvodnevnog početnog nivoa edukacije korisnici programa de kroz prezentacije, iskustveni rad i vežbe:  Stedi osnovna znanja o geštalt life coaching procesu, njegovoj strukturi, cilju i osnovnim zakonitostima procesa, kao i različitosti u odnosu na druge tehnike rada sa klijentima.  Upoznati se sa raznim područjima uspeha i faktorima ličnosti koji utiču na kapacitet za postizanje uspeha i dobiti osnovne informacije o načinima na koje možemo sebe da poguramo napred i izbegnemo da sabotiramo svoj napredak. 3

 Stedi znanja o principima rada na sebi, područjima u okviru kojih se može napraviti lični razvoj i o potencijalima i prednostima vodjenog ličnog razvoja.  Stedi znanja o negativnom uticaju automatizama u našem funkcionisanju i neophodnosti svesnosti za postizanje željenih promena i dostizanje postavljenih ciljeva.  Upoznati se sa osnovnim tehnikama svesnosti.  Dobiti znanja i prikaz alata vezanih za otkrivanje i definisanje svojih autentičnih ciljeva i osnovnu metodologiju radionice za postizanje ciljeva.  Naučiti kako da uspostave pravi, partnerski odnos sa klijentom da bi kreirali plodne uslove za efikasan rad i zbog čega je važno da se izbegne direktivnost i uticaj ličnog sudjenja na klijenta.  Naučiti na koji način mogu da podrže klijenta da istražuje i dolazi do sopstvene istine i mudrosti i usmere ga ka pravljenju odgovornih izbora i povedanja kapaciteta da sebe podrži u dostizanju ciljeva koje je odredio.  Dobiti znanja o poljima u okviru kojih treba da istražuju potencijale i slabosti klijenata i razumevanje principa slobode izbora i odgovornosti.

Modul 1 "Coaching i uspeh"- teme koje se obrađuju: Caoaching - Šta je life coaching i šta su njegovi ciljevi. Koja su polja delovanja coachinga. Koje vrste coachinga postoje i po čemu se razlikuju. U čemu je razlika izmedju savetovanja, psihoterapije i coachinga. Kome je coaching namenjen. Koje su osnovne karakteristike odnosa izmedju coacha i klijenta. Razlika u ulogama, zadacima i odgovornosti coacha i klijenta. Etika coaching procesa. Koja su ograničenja i gde su granice odnosa izmedju coacha i klijenta. Prikaz osnovne struktura coaching procesa. Uspeh i ličnost - Šta je uspeh i u kojim sve sferama ga možemo dostidi. Koje karakteristike ličnosti utiču na kapacitet za postizanje uspeha. Šta je karakter i koje su njegove funkcija. Da li nam treba promena ličnosti da bismo napravili uspeh? Na koji način ljudi podržavaju sebe a na koje sve načine sabotiraju svoj napredak. Šta je potrebno menjati kako bismo povedali šanse za uspeh. Kako se odvija promena u ličnosti. Zbog čega neki pokušaji promene ostaju bez rezultata. Šta je paradoksalna teprija promene. Svesnost kao ključni faktor kreativne i efikasne promene. Rad na sebi kao preduslov uspeha - Šta je rad na sebi. Kako teče naš razvoj i zašto je važno sistematski i odgovorno raditi na sopstvenom razvoju. Šta je upravljanje sopstvenim razvojem. Kakva je razlika izmedju spontanog i vodjenog razvoja. Upoznavanje sa segmentima rada na sebi: razvoj veština, razvoj emocionalne zrelosti, profesionalni razvoj, telesni razvoj, socijalni razvoj, duhovni razvoj. Ličnost coacha i rad na sebi.

4

Radionica uspeha - Prikaz osnovnih koraka za definisanje plana akcije. Jasno sagledavanje aktuelne situacije i definisanje onoga šta jeste sada i ovde. Postizanje svesnosti o tome šta želimo za sebe i gde želimo biti –’’Osvetljavanje ciljeva’’. Važnost definisanja ciljeva. Šta je testiranje realnosti ciljeva i čemu služi. Testiranje autentičnosti ciljeva i kako se izvodi. Analiza mogudnosti uz potpunu otvorenost za istraživanje. Faza defnisanja prioriteta i njen značaj za proces. Donošenje odluke – odmeravanje odnosa dobiti i potrebnog odricanja. Pravljenje plana – konkretizacija aktivnosti, definisanje faza i rokova. MODI princip i njegova upotreba. Iskustvena vežba – kontaktiranje i deifnicaje ciljeva i nihova analiza.

Modul 2 “ Principi Geštalt life coachinga ”-teme koje se obrađuju: Uspostavljanje coaching odnosa - Šta je partnerski coaching odnos. Osnovni elementi odnosa izmedju coacha i klijenta (kontakt, poverenje, granice odnosa, komunikacija, posvedenost, inspiracija). Šta je sve odgovornost coacha a šta odgovornost klijenta. Šta je ugovor izmedju coaucha i klijenta i koja je njegova funkcija. Ličnost coacha i njen uticaj na odnos sa klijentom. Kakav može biti naš lični odnos prema klijentu i na koji način on utiče na coaching proces. Kako očekivanja klijenta utiču na odnos i coaching proces. Kako istražiti klijentova očekivanja i kako se nositi sa nerealnim očekivanjima. Važnost informisanja klijenta o načinu rada, ulogama i podeli odgovornosti. Neki primeri loše uspostavljenog odnosa i kako ih izbedi. Poverenje u unutrašnju mudrost i potencijale za uspeh - Šta je unutrašnja mudrost i kako se do nje dolazi. Kako verovanje u unutrašnju mudrost utiče na način rada sa kljentom i kljentov napredak. Šta omete našu komunikaciju sa izvorom mudrosti u sebi. Šta su potencijali za uspeh, gde se kriju i kako ih otključavamo. Potencijali u sferama mišljenja, emocionalnog doživljavanja, sistema vrednosti, stavovima i verovanjima. Alati i tehnike za dolaženje u kontakt sa unutrašnjom mudrošdu i otključavanje potencijala za uspeh. Nedirektivnost, odsustvo sudjenja - Zašto ne treba deliti savete. Kako saveti utiču na nas i koju dinamiku pokredu unutar ličnosti. Šta je to projekcija i na koji način može uticati na coaching proces. Kako da ne sudimo i zašto je važno da poznajemo sopstveni sistem vrednosti. Kakav uticaj na klijente ima sud coacha u zavisnosti od tipova klijenata (nesigurni, agresivni, autoritarni i dr). Strah od odbacivanja i odnos prema otkrivanju onoga šta jeste i onoga što klijent želi. Kao pružiti podršku autentičnosti i istini. Svesnost, sada i ovde istraživanje i fokusiranje kao preduslov uspeha - Šta je svesnost i šta ona može. Svesnost o: željama, ciljevima, ličnim potencijalima, ličnim slabostima i otporima. Šta su automatizmi u mišljenju, doživljavanju i ponašanju i njihov uticaj na uspešnost. Svesnost u funkciji osvetljavanja puta i kapaciteta ispod karaktera. Šta je sada i ovde princip i kako ga koristimo. Upoznavanje sa osnovnim tehnikama svesnosti – prikaz nekih od tehnika i iskustvena vežba. Sloboda izbora i odgovornost - Princip odgovornosti za kontrolu sopstvenih procesa i jezik odgovornosti. Otkrivanje izobilja potencijala i odgovornost svesnih izbora. Za šta sve jesmo odgovorni i na koje sve načine se odričemo svoje odgovornosti. Kako je odricanje od odgovornosti zapravo odricanje od sopstvenih modi. Svesnost o odgovornosti za izbore - Sve je izbor pa i odbijanje da se napravi izbor. Razlika izmedju odgovornosti i krivice. 5

2. Nivo Geštalt Life coach osnovni nivo (Traje 80 časova-10 dana). Odvija se u 9 modula usmerenih na savladavanje osnovnih veština otkrivanja, fokusiranja, usmeravanja i podržavanja klijenta u coaching procesu i sticanju osnovnih veština i znanja neophodnih za dostizanje uspeha. Tokom osnovnog nivoa edukacije korisnici programa de kroz prezentacije, iskustveni rad i vežbe:  Stedi znanja o tome kako da uspostave dobro strukturian i jasan okvir za rad sa klijentom koji de biti u potpunosti u funkciji podsticanja razvoja klijenta  Dobiti informacije o mogudim načinima i uslovima rada sa klijentima i njihovim specifičnostima, prednostima i manama.  Stedi znanja o tome kako da uspostave partnerski odnos poverenja sa klijentom i podstaknu njegovu motivaciju za rad na dostizanju ciljeva i inspirišu njegovo dalje napredovanje, bez direktivnosti u odnosu na klijenta i bez davanja konkretnih saveta.  Naučiti kako da prevaziđu neke od mogudih teškoda u početnim seansama rada sa klijentom i kako da se nose sa individualnim razlikama medju klijentima.  Naučiti da koriste tehnike aktivnog slušanja, posmatranje i fokusiranja klijenta i efikasno osvetle sve važne informacije koje su klijentu potrebne za donošenje mudrih odluka.  Naučiti da postave prava pitanja i time usmere klijenta u pravcu pronalaženja pravih rešenja  Naučiti da identifkuju osnovne sastojke potrebne za uspeh klijenta, mapiraju snage razvoja i pomognu klijetu da definiše svoje ciljeve i odredi pravce delovanja.  U potpunosti ovladati efikasnim tehnikama definisanja sopstvenih ciljeva, izbora prioriteta i kreiranja optimalnog plana realizacije i ovladati tehnikama za prepoznavanje i prevazilaženje spoljašnjih i unutrašnjih prepreka realizacije plana.  Stedi osnovno razumevanje razvojnih procesa formiranja ličnosti i razvojnih zadataka i dostignuda svake od faza razvoja.  Stedi znanja o razlikama izmedju disfunkcionalnog i zdravog načina prevazilaženja životnih kriza.  Stedi znanja o asertivnom ponašanju, preprekama ovakvom načinu reagovanja i ovladati tehnikama za povedanja repertoara asertivnog ponašanja i osnaživanja lične asertivnosti.  Dobiti znanja o ličnoj odgovornosti za kontrolu sopstvenih procesa, njenom značaju za preuzimanje kontrole nad svojim životom i neophodnosti za postizanje uspeha.  Uvideti u značaj postavljanja jasnih granica i razlikovanja sopstvene od tudje odgovornosti i osvestiti načine ne koje se odričemo sopstvene odgovornosti i posledice takvog stila življenja.  Stedi znanja o tehnikama jezika odgovornosti i njegovog značaja za efikasno upravljanje našim unutrašnjim procesima. 6

 Stedi znanja o stresu, njegovom nastanku, funkciji i različitim manifestacijama i upoznati se sa tehnikama i metodama za kontrolu i prevazilaženje stresa.  Ovladati osnovnim konceptima self marketinga i stedi uvid o njegovoj ulozi u unapredjenju slike o sebi i naučiti neke od veština samoprezentacije.

Modul 3- ‘’Kanali otkrivanja’’ -teme koje se obrađuju: Aktivno slušanje - Šta je aktivno slušanje. Kako inače slušamo. Šta slušamo - struktura iskaza i sadržaj iskaza. Šta je podeljena pažnja i kako se prekidamo u slušanju. Spontana i namerna prekidanja u precesu slušanja klijenta. Premeštanje fokusa sa klijenta na sebe. Odredjivanje značenja iskaza – uticaj ličnih stavova, želja, potreba, verovanja i predubedjanja. Kada slušati a kada prekidati klijenta. Prikazi slučaja i vežbe aktivnog slušanja – analiza sopstvenog stila slušanja i prekidanja. Aktivno posmatranje - Šta je aktivno posmatranje. Kako inače posmatramo. Šta zapažamo a šta ne. Kako naše navike u opažanju utiču na kapacitet da uočimo važne elemente situacije ili ponašanja klijenta. Formiranje figure i odredjivanje značenje. Šta se sve vidi –klijentovo neverbalno ponašanje, navike, stil, izgled. Šta nam govori telo klijenta. Prikaz nekih od tehnika analize neverbalnog ponašanja klijenta. Vežba posmatranja i analize informacija. Postavljanje pitanja - Šta su ključna pitanja. Da li je bitnije šta ili kako pitamo. Kako naša pitanja utiču na klijenta, njegovo mišljenje, motivaciju i entuzajam za dalji rad i dalje otkrivanje sebe. Pitanja koja otvaraju mogudnosti i podstiču istraživanje i pitanja koja namedu odgovore. Pitanja za koje klijenti nisu spremni i šta sa njima. Kako da prepoznamo efekat koji je naše pitanje ostavilo na klijenta – tehnika kontrolnog pitanja. Kako se ne pita i primeri loših pitanja. Analiza i sumiranje osobenosti dobrih pitanja. Fenomenološko fokusiranje i eksperimentisanje - Šta je fenomenoško fokusiranje, čemu služi i šta sve podrazumeva. Zašto je teško ne suditi. Zašto je važno izbedi donošenje sudova o vrednosti klijentovih želja, namera, prethodnog iskustva. Šta je eksperimentisanje. Kakve eksperimente koristimo u geštalt life coachingu. Kada se odlučujemo za eksperimentisanje. Od čega zavisi klijentova spremnost za eksperimentaciju. Vežbe otkrivanja i ne sudjenja – analiza sopstvenog načina fokusiranja i otkrivanje ličnih sudova.

Modul 4-‘’ Polja otkrivanja’’ -Teme koje se obrađuju: Emocije - Šta su emocije. Emocije kao pokretačka energija promene. Koje vrste emocija postoje. Kako emocije nastaju i sa čim su povezane. Razlike u individualnim emocionalnim ispoljavanjima kod klijenata. Kako da budemo sigurni da smo identifikovali prave emocije kod klijenta. Šta je emocionalna kontrola a šta upravljanje emocijama. Gde je izvor emocija u spoljašnjoj sredini ili u nama. Šta znači prevesti emocionalna stanja na jezik odgovornosti. Odgovornost i upravljanje emocionalnim doživjavanjima i njihov uticaj na potencijal za postizanje uspeha. Tendecija izbegavanje negativnih emocija i šta sa njom. Način rada sa jakim emocijama i kako zatvoriti seansu kada se one pojave. Odsustvo emocija u radu klijenta, implikacije i mogudnosti. Mišljenje - Tipični stilovi mišljenja i najčešde greške u mišljenju. Koje greške u mišljenju sigurno vode neuspehu. Karakteristike stila mišljenja uspešnih ljudi. Kako da pomognemo klijentu da 7

identifikuje one sadržaje i navike u mišljenju koje su progresivne i da ih podrži a kako da prepozna one koje su prepreka uspehu i da ih izloži proveri funkcionalnosti. Šta nam novo donosi svesnost o odgovornosti za sopstveni tok mišljenja. Kako da usmerimo klijenta da bude svestan svojih navika u mišljenju, mogudnosti izbora i lične odgovornosti za sopstveno mišljenje. Šta znači izreka - Kakve su ti misli, takav ti je život i kako možemo da iskoristimo ovu mudrost. Kako su povezane emocije i mišljenje a kako od te veze zavise zaključci i budude akcije. Prikaz i analiza slučajeva. Ciljevi - Šta su ciljevi. Kako se ciljevi razlikuju od želja i zašto je bitno da ih razlikujemo. U kojim sve oblastima života klijenta imožemo da identifikujemo ciljeve. Kako proveravamo njihovu autentičnost i realnost. Odredjivanje prioriteta medju ciljevima po značaju koji imaju za nas u aktuelnom trenutku - tehnike rangiranja. Kako upravljati sukobima medju ciljevima. Prikaz tehnike i alata idetifikacije klijentovih ciljeva i odnosa medu njima. Analiza akcija koje su do sada preduzete na realizaciji ciljeva. Vrednosti - Šta su vrednosti i kakav je njihov uticaj na naše ponašanje. Kako vrednosti utiču na naše izbore u životu i na oblasti interesovanja koja biramo. Sadržaj i intenzitet vrednosti i njihova povezanost sa uspehom. U čemu se razlikuju vrednosti uspešnih i neuspešnih Managera. Koje vrednosti podržavaju razvoj i uspeh klijenta. Kako da identifikujemo vrednosti klijenta koje su od značaja za postizanje uspeha. Prikaz nekih od vrednosti i načina na koji utiču na našu motivaciju za postizanje ciljeva. U kojoj meri imamo jasnu svesnost o ličnim vrednostima i šta se dešava kada se vrednosti fokusiraju. Podrška –Šta su unutrašnji a šta spoljašnji izvori podrške. Koji sve sistemu podrške nam stoje na raspolaganju i koje su njihove ključne karakteristike. Istraživanje klijentovih navika u načinu korišdenja sistema podrške. Istraživanje preferencija i otpora klijenta prema korišdenju pojedinih izvora podrške. Pronalaženje više tačaka oslonca i proširenje mogudih izvora podrške i njihova analiza po RACE dimenzijama (raspoloživosti, akcije, cene i efekata). Donošenje odluka i pravljenje plana načina korišdenja sistema podrške u vezi sa specifičnim ciljem. Prepreke i aktuelna situacija -Analiza okolnosti pod kojima se želi napraviti promena. Jasno sagledavanje i precizno definisanje ključnih elemenata situacije. Koji elementi situacije su podržavajudi a koji predstavljaju prepreke. Definsanje potencijali i slabosti -Definisanje svih karakteristika klijenta, situacije i ciljeva koje predstavljaju snagu za poduhvat u koji se klijent upušta. Razvrstavanje svih ličnih karakteristike klijenata koje su do sada prepoznate i otkrivene duž kontinuuma potencijal- slabost. Svaki elemenat se razmatra sa stanovišta kakav je potencijal - čemu može da posluži i kakva je slabost - gde može da predstavlja prepreku i odmogne. Mreža uspeha- prikaz alata, demostracija slučaja i načina analize elemenata i unosa u listu. Zajednička analiza slučaja i mapiranje osnovnih sastojaka liste.

8

Modul 05 Caoching proces – teme koje se obradjuju Struktura coaching procesa – U čemu se sastoji strkutura jednog coaching susreta. Kroz koje faze prolazi rad tokom jedne seanse. Karakteristike prve seanse sa klijentom. Šta sve može biti problem na početku rada sa klijentom. Kako upoznati klijenta sa osnovnom strukturom procesa i dati mu okvire za bududi rad. Kako izgleda struktura coaching procesa sa klijentom od početka rada do završetka rada na ugovorenom polju. Dogovoreni vremenski okvir i kako ga obezbediti. Elementi ugovora –Definisanje osnovnih elemenata ugovora. Cilj i sadržaj rada, odgovornost i obaveze klijetna i coacha, uslovi rada, dinamika rada, nadoknada za rad i način pladanja. Vrsta i način komunikacije – licem u lice ili online. Dužina seansi i frekvencija vidjanja. Šta je varijabilno i podložno pormenama i kako se promene dogovaraju. Način odustajanja od daljeg rada. Način upoznavanja klijenta sa osnovnim elementima ugovora. Prikaz i primena alata za definisanje osnovnih elemenata ugovora. Neke od teškoda na početku rada sa klijentom – Nelagodnost klijenta prilikom prvih sastanaka i na koji način ih možemo prepoznati. Koji su sve mogudi razlozi nelagodnosti i na koji način se može raditi sa njom. Zatvorenost klijenta i početne teškode u istraživanju i definisanju njegovih potreba. Nepoverljivost klijenta na početku coaching procesa, kako je prepoznati, ispitati i kako uspostaviti odnos poverenja. Otpor klijenta prema coaching procesu ili odredjenim elementima coachinga i kako se postaviti prema njima. Nesigurnost klijenta u pogledu izbora coachinga kao najboljeg načina za postizanje ciljeva i kako raditi sa klijentom na postizanju odluke. Uticaj tipova klijenata na coaching proces - Tipovi klijenata i teškode u uspostavljanju odnosa poverenja. Nepoverljivi klijenati, njihov odnos prema radu i nakoji način se nosti sa njima. Sklonost ka odustajanju kod nekih tipova klijenata i šta učiniti. Odricanje od sopstvene odgovornosti za proces od strane klijenta. Klijenti koji traže savete i kako raditi sa njima. Klijenti koji imaju nerealna očekivanja i njihov uticaj na coaching proces. Ambivalentni klijenti i njihov odnos prema radu i coachu. Klijenti koji ispoljavaju veliki stepen nesamostalnosti i lepljivosti. Agresivni i pasivno-agresivni klijenti i mogude teškode u radu sa njima. Kako uspostaviti i održati funkcionalne granice sa problematičnim klijentima. Motivacija klijenta za ulazak u coaching proces – na koji način istražujemo motivaciju klijenata za rad. Složenost motivacije i mogudnost da se bitnije javi kasnije. Na koji način stvaranje odnosa poverenja utiče na vedi stepen jasnode u pogledu motivacije klijenta. Kako motivisati klijenta da se otvori u vedoj meri kroz objašanjenje samog procesa coachinga. Periodični zastoji u radu i načini podizanja nivoa motivisanosti klijenta za dalji napredak. Uslovi rada – U kojim sve uslovima se može odvijati proces coachinga. Coaching licem u lice – karakteristike i prednosti direktnog susreta sa klijentom. Telefonski coaching – osnovne karakteristike i osobenosti procesa, prednosti i nedostaci. Online coaching – mogudnosti, izazovi, prednosti i nedostaci. Vremenska dimenzija i okvir rada – mogudnosti i ograničenja.

9

Modul 06 Razvoj ličnosti - teme koje se obradjuju Ličnost – stabilnost i promenljivost - Šta je ličnost i kako je definišemo. Šta su crte ličnosti i koliko su stabilne ili podložne promenama. Struktura, dinamika i razvoj ličnosti – pricipi i teorije. Šta su to razvojni periodi životnog ciklusa. Razvojne promene podrazumevaju kvalitativnost, ireverzibilnost, kumulativnost, sta to znači. Aspekti i merila zrelosti ličnosti. Fizička, intelektualna, emocionalna i socijalna zrelost. Šta su razvojne krize i koji su načini njihovog prevazilaženja. Koja je razlika izmedju krize i problema. Prikaz odlika srčane žilave ličnosti. Eriksonova teorija psihosocijalnog razvoja, stadijumi razvoja – Koje faze razvoja izdvaja i opisuje Erikson. Period novorodjenčeta i razvojni zadatak ovog perioda: sticanje poverenja nasuprot nepoverenju. Koji su uslovi za adekvatan razvoj ovog perioda. Period ranog detinjstva, razvojni zadaci ovog perioda i uslovi za njihovo ostvarenje. Razvoj nezavisnosti nasuprot neodlučnosti i stidu. Period predškolskog uzrasta - razvoj preduzimljivosti nasuprot krivice i uslovi za uspešan razvoj ovog perioda. Period školskog uzrasta - razvojni zadatak ovog perioda- razvoj kompetentnosti nasuprot inferiornosti. Koji su uslovi uspešnog razvoja u ovom periodu. Način na koje dete postaje marljivo u sticanju veština, znanja, izvršavanju zadataka. Period adolescencije, osnovne karakteristike ove razvojne faze. Uslovi povoljni za adekvatan razvoj identiteta nasuprot konfuziji. Značaj formiranja životnih ciljeva u ovom periodu. Perod mladosti i njegove karakteristike. U čemu se ogleda razvoj kapaciteta za bliskost nasuprot izolaciji. Značaj socijalnih odnosa kao faktora razvoja ličnosti. Period zrelog doba i uslovi za stvaranje napretka nasuprot stagnaciji. Ispunjenje životnih ciljeva koji uključuju porodicu, karijeru i društvo. Starost kao poslednji stadijum razvoja ličnosti po Eriksonu. Stvaranje integriteta nasuprot očajanju. Faktori značajni za prihvatanje starosti- dostizanje mudrosti i dostojanstva. Značaj učenja u odraslom dobu za funkcionalan razvoj ličnosti. Ostale teorije razvoja – Osnovne postavke psihoanalitičke teorija ličnosti Sigmunda Frojda. Uloga instinkta i nagona za funkcionisanje ličnosti. Uloga libida u razvoju ličnosti po psihoanalitičkoj teoriji – osnovne faze razvoja ličnosti. Krakteristike oralne faze razvoja i šta su posledice fiksacija na ovom stupnju razvoja. Analna faza ravoja, karakteristike i posledice neadekvatnog prolaska kroz ovu fazu razvoja. Faza latencije – osnovna obeležja faze mirovanja. Genitalna faza razvoja i karaktersitike ličnosti. Bihejvioristički koncepti razvoja – razvoj kao rezultat podsticaja iz sredine i uloga potkrepljenja u ponašanju i razvoju. Osnovne postavke razvojne teorije Karla Rodžersa – značaj poštovanja detetove ličnosti za njegov razvoj. Razvoj identiteta – Šta je pojam o sebi i svom identitetu. Kako teče proces formiranja slike o sebi. Šta je socijalno ogledalo. U čemu se ogleda uticaj značajnih drugih na formiranje slike o sebi. Šta radimo i na koji način održavamo pozitivnu sliku o sebi. Koji su spoljašnji a koji unutrašnji izvori integriteta. Poremedaji integriteta zdravih osoba. Geštaltistička teorija razvoja ličnosti – Faze i procesi razvoja selfa od detinjstva do zrelosti, autentičnosti i aktualizacije. Značaj organizmičke samoregulacija za rast i razvoj. Procesi formiranja figure naspram pozadine i razvoj ličnosti. Intorjekcija i polarizacija kao sile razvoja. Procesi destrukcije i asimilacije u funkciji razvoja. Integrativni procesi i njihov značaj za razvoj ličnosti. Poremedaji ciklusa svesnosti kao prepreka zdravom toku razvoja. Uticaj nezavršenih poslovi na razvoj i fromiranje ličnosti. 10

Modul 07- Radionica uspeha - teme koje se obradjuju Podupiranje optimizma - Jačanje kontakta sa prethodnim postignudima – kontaktiranje i aktualizovanje doživljaja uspešnosti, optimizma i entuzijazma. Analiza ličnih potencijala koji su bili od značaja za postizanje uspeha i jačanje samopoštovanja kao priprema za rad na ciljevima. Osnaživanje samopouzdanja pre definisanja ciljeva kako bi povedali produktivnost i otvorenost prema željama bez straha. Kada primenjujemo ove tehnike a kada je bolje da preskočimo ovaj korak. Vežba – podupiranje optimizma. Idetifikovanje ciljeva – Na koji način podstičemo klijenta da udje u kontakt sa svojim željama i ciljevima – prikaz nekih od tehnika. Šta mogu biti prepreke za ostvarivanje kontakta sa nekim željama. Zašto je nekada teško definisati ciljeve i zbog čega se ljudi nekada tome opiru. Prikaz tehnike i alata idetifikacije klijentovih ciljeva, njihovog definisanja, definisanja odnosa medu njima i odredjivnaje prioriteta. Procena aktualnog statusa motivacije. Vežba –identifikacija sopstvenih ciljeva i odnosa medju njima. Odabir cilja od prioriteta. Analiza faktora i uslova za postizanje cilja – Šta podrazumeva analiza svih faktora bitnih za donošenje odluke i pravljenje plana. Analiza preduzetih akcija – detaljno promišljanje i analiza svih akcija koje su do sada preduzete na realizaciji ciljeva i njihovih pozitivnih i negativnih efekata. Analiza svih mogudih akcija -brainstorming - sve je mogucd, sve je u igri i ništa ne treba isključiti pre vremena. Analiza potrebnih potencijala i promena u sferi mišljenja (šta mislim u vezi sa ovim ciljem a šta bi bilo funkcionalnije da mislim), emocija (šta osedam u vezi sa ovim ciljem a šta bi bilo funkcionalnije da osedam), ponašanja (šta radim u vezi sa ciljem a šta bi bilo pametnije da radim). Osnaživanje odnosa sa vrednostima koje podržavaju motivaciju za dostizanje odabranog cilja. Istraživanje faktora podrške i mogudih promena. Analiza spremnosti na potrebne promene i na potrebna odricanja. Aktuelni status motivacije – procena i analiza. Vežba analize faktora uspeha. Izbor i izrada plana akcije – Odgovorni izbor najfunkcionalnijeg rešenja u svim segmentima. Definisanje potrebnih akcija u sferi ponašanja, mišljenja i emocija. Izrada plana i njegovo vremensko definisanje. Analiza realnosti napravljenog plana i korekcija. Primeri loše definisanih planova i kontraefekti koji se zbog toga dešavaju. Vežba – odabir ličnog funkcionalnog rešenja i izrada realnog plana akcije. Prepreke na putu realizacije plana – Šta sve može da nas omete u realizaciji plana. Negativna uverenja i njihov uticaj na uspeh i realizaciji plana. Kako da se nosimo sa negativnim uverenjima i prevedemo ih u pozitivna. Nerealna očekivanja i suočavanje sa razočarenjem kao faktor odustajanja od realizacije plana. Na koji način možemo da povratimo svoju motivaciju nakon razočarenja trenutnim ishodima naše akcije. Neočekivani otpori iz sredine i emocionalne ucene. Ko sve može da se opire našem uspehu i buni zbog njega. Kako da se izborimo sa pritiscima i strahovima drugih i njihovom tendencijom zadržavanja statusa quo. Pesimističke prognoze koje dolaze iz okoline i kako se nositi sa njima. Budjenje strahova, sumnji i ambivalencije i kako da se izborimo sa tim. Kada su novi motivi, ciljevi i interesi zaista jači i značajniji a kada nam služe kao alibi za napuštanje prethodnog plana i kako to da prepoznamo. Kako da pojačamo podršku u sebi i podršku u drugima. Tehnike samomotrenja - kako da pratimo učinak i merimo efikasnost i ne skrenemo sa puta.

11

Modul 8. Asertivnost - teme koje se obradjuju Asertivno ponašanje i uticaj na postizanje uspeha – Šta je asertivno ponašanje. Na koji način je asertivno ponašanje povezano sa uspehom. U kojim sve sferama života nam je asertivnost bitna. Stilovi ponašanja u odnosu na privlačne ciljeve – Na koje sve načine se možemo odnostiti prema privlačnim ciljevima. Šta je pasivno ponašanje i koji su faktori koji utiču na razvoj ovakvog stila ponašanja. Definisanje problema pasivnog ponašanja. Koje su osnovne razlike izmedju pasivnog i asertvnog ponašanja. Koje su odlike agresivnog stila ponašanja. Definisanje problema povezanih sa agresivnim ponašanjem. Koje su osnovne razlike izmedju agresivnog i asertvnog ponašanja. Zbog čega se neki ljudi ponašaju agresivno. Neverbalne komponente agresivnog, pasivnog i asertivnog ponasanja. Koji su uzroci neasertivnosti. Karakteristitike asertivnog ponašanja – Koje su suštinske karakteristike asertivnog ponašanja. Osnovna pravila asertivnog ponašanja i njihov uticaj na samoostvarenje. Šta su asertivne poruke i na koji način možemo da ih efikasno kreiramo. Šta su asertivna prava. Čemu nas vodi prepoznavanje i prihvatanje svojih asertivnih prava i prava drugih. Razjašnjenje opšteg cilja podsticanja asertivnosti. Tipovi asertacije – Koje tipove asertivnosti razlikujemo. Šta je bazična asertivnost i koje su njene osnovne karakteristike. Šta je empatička asertivnost. Po čemu se eskalirajuda asertivnost razlikuje od ostalih tipova asertivnosti. Šta je ugovorna opcija o čemu služi. Koje su osnovne karakteristike konfrotativne asertivnosti. Šta je to Ja asertivnost. Razvijanje asertivnih veština pomocu praktičnih metoda – Prikaz tehnika identifikovanja područja asertivnosti- neasertivnosti. Šta je vežbanje asertivnog govora i kako se izvodi. Asertivno izražavanje svog stava. Asertivno upudivanje i primanje pohvale i kritike. Koja uverenja stoje u osnovi asertivnog ponašanja i na koji način ih možemo promovisati. Prikaz tehnika za redukovanje postojedih kognitivnih i afektivnih prepreka na putu za asertivno ponašanje (iracionalnih uverenja, ekscitirajuda anksioznosti, osedanje krivice, bes i dr.). Ja- Ti govor i njegova povezanost sa asertivnim ponašanjem. Tehnike izbegavanja manipulacija u socijalnim odnosima. Kako se asertivno razrešava konflikt. Kako smo sa sopstvenim asertivnim pravima, a kako sa asertivnim pravima drugih – vežba.

Modul 9. Odgovornost i upravljanje svojim kapacitetima – teme koje se obradjuju Zrelost i odgovornost -Šta je zrelost i kako je povezana sa odgovornošdu. Šta je sposobnost za odgovor i na koji način se ljudi odnose prema svojoj odgovornosti. Kako se definiše egzistencijalna odgovornost i zbog čega nam je važno da poznajemo ovaj pojam. Šta je unutrašnji a šta spoljašnji lokus kontrole. Kako se postiže jasnoda i svesnost u pogledu toga za šta jesmo a za šta nismo odgovorni. Kako sotvariti autorstvo u životu. Šta nam novo donosi svesnost o izborima i šta nam sve omogudava. Odbacivanje svoje odgovornosti - Kako se odričemo svoje ogovornosti i kako pogrešno preuzimamo na sebe tudju odgovornost. Tipične igre odricanja i prebacivanja odgovornosti. Zašto se ljudi odriču odgovornosti i gde je najčešde prebacuju – porodica, društvo, partner, deca i sl. Upotreba 12

’’Ja govora’’ i ’’Ti i To govora’’. Razlika izmedju odgovornosti i krivice. Koncept ’’trebalo bi da’’ i odricanje odgovornosti. Kako je odbacivanje odgovornosti povezano sa osedanjem bespomodnosti i beznadežnosti. Šta je naučena bespomodnost i zašto neki ljudi biraju da budu bespomodni. Prisvajanje tudje odgovornosti – Kako sve preuzimamo na sebe odgovornost za okolnosti i dogadjaje nad kojima nemamo kontrolu. Na kojim mehanizmima se ovo prisvajanje odgovornosti bazira i koje potrebe pokušavamo da zadovoljimo time. Prisvajanje i odbacivanje odgovornosti za tudja osedanja. Koje su najčešde posledice prihvatanja tudje odgvornosti. Kako pomodi klijentu da prepozna i razgraniči svoju odgovornost od tudje odgovornosti. Jezik odgovornosti – semantička razlika ili kamen spoticanja. Kakvu razliku stvara upotreba jezika odgovornosti. Fraze odricanja odgovornosti – analiza i primeri, istraživanje u sopstvenom repertoaru verbalnih iskaza. Koncipiranje rečenica sa poštovanjem jezika odgovornosti – vežba. Istraživanje razlike u doživljavanju kada se koristi i kada se ne koristi jezik odgovornosti. Kako motivisati klijenta da koristi jezik odgovornosti. Isprobavanje, projekcija i kontaktiranje doživljaja kontrole i modi – prikaz slučaja i vežba. Odgovornost coacha za proces – Šta je sve odgovornost coacha tokom procesa - prikaz liste odgovorosti coacha tokom procesa. Kako proveravati svoju odgovornost i razdeliti je od odgovornosti klijenta – prikaz nekih od tehnika za motrenje svog odnosa prema odgovornosti tokom coaching procesa. 6 polja istraživanja i delovanja na polju odgovornosti - Odgovornost za sopstveno mišljenjepridavanje značenja dogadjajima (šta je to i šta ja mislim da je to). Odgovornost za svoje emocionalne reakcije. Elenti ogovornost za situaciju u kojoj se nalazimo, sagledavanje aspekata za koje smo odgovorni i načina na koji smo odgovorni. Odgovornost za sopstveno ponašanje. Sagledavanje načina na koji smo odgovorni za sopstvene mogudnosti i njihovo unapredjivanje. Analiza sopstvene odgovornosti za ono što akutelno jesmo. Prikaz instrumenta i tehnike 6 polja istraživanja odgovornosti. Vežba u primeni tehnike.

Modul 10. Stres i tehnike kontrole stresa – teme koje se obradjuju Stres i njemu slični fenomeni - Šta je pritisak a šta stres. Koja je razlika izmedju stresora i stresa. U čemu se sastoji razlika izmedju stresa i potresenosti. Karakteristike savremenih zahteva života i stres. Šta je akutni a šta hronični stres i koja je razlika medju njima. Kroz koje simptome se stres manifestuje. Koje su posledice hroničnog stresa. Šta su najčešde stresne situacije i dogadjaji. Problemi udruženi sa stresom. Odnos stresa i anksioznosti. Povezanost stresa sa nekim osobinama ličnosti. Šta je srčana žilava ličnost i čime se odlikuje. Koji tipovi ličnosti loše podnose stres. Sekundarna dobit i loša tolerancija stresa. Stres na poslu – Najčešdi uzroci stresa na poslu. Uticaj stresa na radnu efikasnost i učinak. Kako pojedini faktori utiču na stres na poslu: opteredenje poslom, medjuljudski odnosi, sistem podrške u radnoj sredini, sistem kontrole, pozicija u organizaciji, mogudnost promene. Stilovi rukovodjenja i uticaj na stres. Proces prenošenja stresa sa posla na druga životna polja. Kompeticija na poslu i njen uticaj na pojavu stresa u radnoj sredini. Šta organizacija može da učini da smanji pritisak na zaposlene 13

i ukine neke od stresora u radnom okruženju. Šta menadžer može da uradi da pomogne svojim zaposlenima da se nose sa stresom na poslu. Mogudnosti svakog od zaposlenih za redukciju stresa na poslu. Pogled iz drugog ugla - Iskoristiti stres kao šansu. Tehnike za kontrolu stresa – Šta nam se sve nudi kao model za redukciju stresa - najčešde tehnike redukcije stresa (tehnike opuštanja, bavljenje sportom, joga, meditacija i sl.). Šta je od toga zaista efikasno i zašto. Odredjivanje prioriteta kao doprinos kontroli stresa. Postavljanje realnih ciljeva - šta to zapravo znači. Kako da postignemo ’’sve’’ a da se ne preopteretimo. Produženo razmišljanje kao uzrok stresa i kako ga prevazidi. San i njegov uticaj na stres. Optimizam i njegov uticaj na redukciju stresa. Kakav je odnos izmedju spremnosti na odricanje i stresa. Prihvatanje realnosti i stres. Zbog čega je važno identifikovati osnovne uzročnike stresa. Kako dodi do odgovora na pitanje – čime sebi stvaram stres. Identifikacija misli i uverenja koji su uročnik doživljaja napetosti i donošenje odgovornih odluka. Prihvatanje odgovornosti i identifikacija najčešdih razloga i načina ostajanja u stanju stresa. Prikaz geštaltističkih tehnika za otkrivanje uzroka stresa i njegovu redukciju – tehnika svesnosti, odigravanje, pojačavanje, dijalog, projekcija i zamena uloga. Vežba – isprobavanje nekih od tehnika za kontorolu stresa.

Modul 11- Self marketing u službi uspeha- teme koje se obradjuju Self marketing i njegova uloga - Savremeni marketing koncepti (direktni VS direktivni). Bez njega se realno može, samo mnogo teže - funkcije marketinga u svakodnevnoj komunikaciji. Marketing kao mehanizam unapređenja vlastitog imidža ili "podizanja cene" u odnosu na referentnu grupu (tj. referentno tržište). Strategije self marketinga - Kako kreiramo poruku o sebi - strategije kojima komuniciramo (dominantni ne/verbalni stilovi sampredstavljanja). Asertivnost samoprezentacije - linija između otvorenosti i nametljivosti, proaktivnosti nastupa i agresivnosti. "Napredni self marketing" profil - kako dobiti na važnosti vlastitih postupaka i pozicionirati se u premium nivo socijalne kategorije kojoj (bismo) da pripadamo. Ko su najupadljiviji samoprezentatori i njihove tehnike. Koncepti samoprezentacije  Identifikacija sa tržišnim brendovima kao self promocija (added value concept). Poreklo potrebe za “dodatom vrednošdu” tuđeg imidža (lična nesigurnost, precenjena slika sebe, spoljne norme). Vežbe “Obucite Cicu”.  Dovoljno puta ponovljena reklama je i uspešna reklama (hard selling koncept). Podizanje značaja vlastitih osobina, veština i/ili rezultata kroz direktnu komunikaciju. Tipični primeri hard selling koncepta : Buka u modi (nije važno šta pričaš, ved koliko njih te čulo), Niko kao Ja (jadna ja, opet ja, uvek ja, ništa dok ja...), To se i meni desilo (dovođenje u vezu svake teme razgovora za lično pozitivno iskustvo). Vežba "Moj prvi radio spot".  Imamo zvezdu ponude (super star koncept). Oslanjanje na jednu favorizovanu osobinu ili lični rezultat kao "mamac" za ceo paket. Vežba - "Sky is the limit"

14

Kreacija ličnog koncepta - Mapa ličnih potencijala i izbor onih osobina i veština koje predstavljaju osobeni marketing mix. Realističnost uvida u sliku koju stvaramo kod drugih - vežba samopredstavljanja i utisak posmatrača, stepen slaganja doživljaja prezentatora i posmatrača.

Nivo 3 - ”Geštalt Life coach -napredni nivo” 160 časova (20 dana) Odvija se u 14 modula. Ovaj nivo edukacije je usmeren na sticanje coaching veština zasnovanih na osnovu ovladavanja ključnim znanjima vezanim za strukturu i razvoj ličnosti, dinamiku procesa promene, strukture motivacije i tehnike svesnosti koje podržavaju postizanje kreativne adaptacije i uspeh u životua. Na ovom nivou de se polaznici upoznati sa tehnikama svesnosti i njihovom primenom u radu, naučiti kako da motivišu klijente da podrže sebe i istraju u svom pohodu ka ciljevima, naučiti da razlikuju normalne od psihopatoloških fenomena, prepoznaju i razviju svoje potencijale za rad sa klijentima ali i ograničenja u radu sa pojedinim tipovima klijenata. Polaznici de se upoznati i sa osnovnim postavkama drugih psihoterapijskih pravaca koji se mogu uspešno koristiti u coachingu (psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna terapija, NLP, telesni pravci u psihoterapiji i TA) i ovladati osnovnim geštaltističkim tehnikama u radu baziranim na postizanju svesnosti u ‘’ sada i ovde’’ situaciji. Tokom naprednog nivoa edukacije korisnici programa de kroz prezentacije, iskustveni rad i vežbe:  Stedi znanja o osnovnim postavkama Geštalt terapije veznim za strukturu i dinamiku ličnosti, koje su neophodne za razumevanje coaching procesa i korišdenja tehnika svesnosti u radu sa klijentima.  Upoznati se sa fenomenom Svesnosti, fazama ciklusa svesnosti, načinima prekidanjima u okviru tog ciklusa i stedi uvid o problemima i teškodama koje nastaju kao posledica prekidanja kontakta.  Ovladati ‘’sada i ovde’’ tehnikama postizanja i proširivanja svesnosti, kroz eksperimentaciju i dijaloški odnos, i naučiti kako da podrže klijenta da praktikuje i koristi svesnost u cilju funkcionalne i kreativne adaptacije, dostizanja svojih ciljeva i postizanja vedeg stepena zadovoljstva.  Stedi znanja o paradoksalnoj teoriji promene i značaju upoznavanja i prihvatanja sebe onakvih kakvi jesmo, kao nužnog uslova funkcionalne i stabilne promene.  Stedi znanja o osnovnim postavkama različitih psihoterapijskih pravaca o strukturi i dinamici ličnosti (psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna terapija, NLP, telesni pravci u psihoterapiji i TA).  Dobiti informacije o tome koje osobine treba da poseduje i neguje dobar i uspešan coach i neophodnosti rada na sebi kroz obuke i permanentnu superviziju.  Stedi znanja o vrstama psihopatoloških fenomena i poremedaja, njihovim osnovnim karakteristikama, ličnim ograničenjima u radu sa ovakvim klijentima i načinima da se postavljanja adekvatnih granica i upudivanja klijenta na savetovanje ili psihoterapiju u situacijama u kojima je to neophodno.  Dobiti znanja o složenoj strukturi motivacije, faktorima koji utiču na našu motivaciju i ulozi svesnosti o svojim potrebama i željama, kao faktora motivacije.  Upoznati se sa faktorima koji slabe i ugrožavaju motivaciju za dalji rast i razvoj i načinima rada za postizanje višeg stepena motivisanosti kod klijenata koji se supačavaju sa padom motivacije ili ambivalencijom. 15

 Naučiti da prepoznaju unutrašnje i spoljašnje faktore otpore promenama, njihovu ulogu kao i načine za njihovo prevazilaženje kod sebe samih i u radu sa klijentima.  Stedi znanja o konfliktima, njihovim uzrocima, fazama nastanka, funkcijama i načinima za njihovo prevazilaženje, i stedi uvid u to kako konflikt može biti iskorišden u funkciji rasta i razvoja, osebe i odnosa.  Stedi znanja o faktorima koj doprinose razvoju i unapredjenju samopouzdanja i njegovom značaju za postizanje uspeha i ovladati tehnikama unapredjenja samopouzdanja.  Prepoznati značaju radu na telu i neverbalnom ispoljavanju klijenta u coaching procesu, stedi razumevanje veze vezu izmedju telesnog i mentalnog i upoznati se sa tehnikama rada na telesnom, njihovim mogudnostima i ograničenjima.  Stedi znanja o tome šta su nezavršeni oposlovi, kako nastaju, na koji se način mogu ispoljavati i do kakvih poledica dovode u funkcionisanju osobe, i upoznati se sa tehnikama rada na nezavršenim poslovima i značajem njihovog završavanja u ‘’sada i ovde’’.  Upoznati se sa tehnikama pradenja coaching procesa, načinima evaluacije, dobijanja i davanja feedback-a, i mogudnostima korišdenja dobijenih inormacija za unapredjenje procesa.

Modul12 - ličnost i uspeh - Teme koje se obrađuju Geštalt teorija ličnosti - Struktura ličnosti -Osnovne postavke geštalt teorije ličnosti. Šta su Ego, ID i Ličnost kao aspekti Selfa i kakvi su odnosi medju njima. Šta je Self i šta su njegove karakteristike. Šta su podselfovi i kakva je dinamika medju njima. Kako ovi aspekti pojedinačno i njihov medjusobni odnos utiču na kapacitet za uspeh. Rat ili saradnja, od čega to zavisi. Šta rade ugnjetavane snage unutar ličnosti. Kako prolazi vladar koji ne čuje zahteve potlačenih. Vežba –upoznavanje podličnosti. Fragmentirana ličnost nasuprot integrisanoj ličnosti - Kakva oštedenja mogu da naprave razvojni zastoji, nerazrešeni poslovi i hronično prekidanje procesa svesnosti. Kako se ta fragmentiranost odražava u našem odnosu prema sebi i drugima i kako utiče na našu sposobnost da izmenimo svoj položaj i postignemo svesnost o tome šta nam je u svakom momentu zaista najpotrebnije. Dinamika ličnosti Simbolizacija – šta je simbolizacija, šta ona omogudava, kako se možemo baviti ovim procesom i šta on znači za povedenje kapaicteta za uspeh. Proces pridavanja značenja i njegova analiza. Polarizacija - šta predstavlja proces polarizacije i šta zahteva. Šta su polariteti. Kako rigidna ili fleksibilna polarizacija utiču na kapacitet za uspeh u bilo kom polju razvoja. Odabir izmedju krajnosti i odbacivanje neprihvadenog polariteta. Uprošdavanje i verovanje u potrebu za samoograničavanjem ponašanja. Šta znači biti dobar i da li smo dobri i kada smo grubi, kada odbijemo zahteve drugih. Uticaj vaspitanja, roditelja i kulture. Kako se nosimo sa pretnjama odbacivanjem. Veza izmedju polariteta i dihotomnog mišljenja. Zašto su polariteti važni i kako neprihvatanje polarnosti zaključava snagu i potencijal za rast i promenu – prikazi slučajeva, analiza i diskusija načina sputavanja i osiromašenja sebe i reprtoara svog ponašanja neprihvatanjem polariteta. 16

Šta je Kontakt kako istražujemo kvalitet kontakta klijenta i zašto je on važan. Implikacije slabog i dobrog kontakta. Kako se pojačava kontakt i šta su efekti. Šta je povlačenje i kako se kontakt prenosi sa spoljnje okoline na unutrašnje procese. Zašto je važna sposobnost premeštanja kontakta sa spoljnje sredine na unutrašnje procese. Prikazi slučaja sa slabim kontkatom i slabim povlačenjem i analiza njihove neuspešnosti u ostvarivanju ciljeva koja je posledica toga. Proces identifikacije i otuđenja – šta su ovi procesi i kako određuju varijacije među pojedincima ili u samoj jedinki u različitim vremenskim periodima. Šta je sužavanje sebe i proširivanje sebe. Zašto se ljudi plaše da prošire sebe. Kako dolazi do otudjivanja aspekata selfa i zaključavanja potencijala i snage. Kako da ih otključamo i kako da klijent donese novi izbor. Rascep – ambivalencija. Kako dolazi do rascepa unutar ličnosti i kako se održava ovakvo stanje. Koje su posledice ambivalencije. Konfuzija i zastoj kao posledica ambivalencije. Prisilno donošnje odluka kao način da se izadje na kraj sa napetošdu zbog ambivalencije – presecanje. Koegzistencija oprečnih stavova i cepanje. Kako izadi na kraj sa ambivalencijom. Šta je epidemija ambivalentonosti i šta donosi želja za brizim i lakim rešenjima. Problem odricanja i njegova veza sa ambivalencijom. Egzistencijalni aspekt izbora. Tehnike rada sa polaritetima i ambivalencijom – prikaz tehnika za rad sa polaritetima pisanje, crtanje, zamišljanje, preterivanje, odigravanje, dijalog, istraživanje pravca promene – ''ako rečenice'', fantazija – projekcija bududnosti. Osnovni zadaci rada sa polaritetima (kontakt i iživljavanje svakog polariteta i kontakt i dijalog sa suprotnošdu). Lista polariteta, vežba – odigravanje. Pradoksalna teorija promene – Šta znači paradokslana pretpostavka – ljudi se menjaju postajudi ono što jesu. Suprotno stanovište – pokušaji menjanja u skladu sa ’’trebalo bi da regulacijom’’, njegovi nedostaci i slabosti. Idealna slika sebe, kako izgleda, odakle dolazi i čemu služi. Razika izmedju onoga što mislim da jesam i onoga što jesam. Kako napustiti lažnu sliku o sebi i osvojiti autentičnost i kako se dešava promena. Samoprihvatanje i svesnost kao preduslov tog procesa. Prikaz slučaja neprihvatanja sebe i upinjanja da se bude nešto što nismo i analiza sličaja i diskusija. Disciplina i veština potrebna za rad sa pardoksalnom teorijom – pravila i principi rada. Kako odbiti ulogu uobličenog predstavnika promene, kako biti u stavu kreativne indiferentnosti i podržati celovitost i njenu unutrašnju mudrost. Vežba – prikaz primera i lični odgovori edukanata -uočavanje teškoda u ovom preocesu i načina da se oni prevazidju. Svesnost i prihvatanje sebe – proširivanje sebe i svojih kapaciteta za razvoj i uspeh - vežba, zaključici i pravci za razmišljanje.

Modul 13. Osnovne postavke drugih psihoterapijskih pravaca-teme koje se obradjuju:

Osnovne psihoanalitičke postavke o ličnosti i razvoju lilčnosti – Struktura ličnosti – Id, Ego, Super-ego i odnosi izmedju njih. Faze razvoja ličnosti i fiksacije na pojedine stupnjeve razvoja. Razvojni strahovi, anksioznost i mehanizmi odbrane. Razvoj agresivnosti. Shvatanje otpora u psihoanalizi. Prikaz osnovnih postulata psihoanalitičkog rada sa klijetima u psihoterapiji. Svesno i nesvesno u procesu coachinga. Pojam transfera i njegov značaj za rad sa klijentima. Pojam kontratransfera i kako prepoznati ovaj fenomen. 17

Osnovne postavke transakcione analize – struktura ličnosti prema transakcionoj analizi. Osnovne karakteristike Odraslog i njegov način uspostavljanja kontakta. Šta je Kritički a šta Negujudi roditelj i koje su njihove uloge u dinamici ličnosti. Osobenosti Slobodnog i Adaptiranog deteta i njihovi načini uspostavljanja kontakta sa drugima. Životni skriptovi i način na koji blokiraju razvoj. Tipične igre u komunikaciji kroz prizmu transakcione analize. Mogudnosti primene ovih koncepata u caoching procesu. Kognitivno –bihejvioralni pristup u coachingu – bazični koncepti kognitivno bihejvioralne terapije. Kako naše mišljenje utiče na naše emocije. Čime se uznemiravamo i kako to možemo da promenimo. Kako promena naših razmišljanja utiče na prmenu osedanja. Šta je racionalno a šta iracionalno mišljenje. Iracionalna uverenja, njihovi uzroci i njihov uticaj na naše ponašanje i sposobnost za dostizanje ciljeva. Odnos prema dogadjajima iz prošlosti i način funkcionisanja u sadašnjosti. Menjanja iracionalnih uverenja. Neke od tehnika koje se koriste u kognitivno-bihejvioralnoj terapiji. NLP pristup u coachingu – Šta je neurolingvističko programiranje. Osnovni aksiomi NLPa. Šta su unutrašnji programi i kako upravljaju odredjenim ponašanjima. Šta je individualna realnost – mapiranje. Metaprogrami i zašto su važni za razumevanje procesa donošenja odluka. Šta su Sidra i čemu služe. Diznijeva krativna strategija, kada i kako se koristi. Modelovanje kao način sticanja znanja. Vodedi NPL principi povezani sa kapacitetom za uspeh. Istraživanje strukture neuspeha – u čemu se sastoji i čemu služi. NLP struktura uspeha. Točak života – prikaz tehnike i načina korišdenja. Telesni pristupi – Odnos tela i duha. Psihoterapijske postavke Wilhelma Reiha. Pojam energije, karaktera i karakternog oklopa u njegovom učenju. Učenje Aleksandra Lovena – bioenergetika. Procesi punjenja, pražnjenja i proticanja energije. Fiksacije u telesnom, kako nastaju, čemu služe i na koji način ih možemo eliminisasti. Šta je Interakcija sa životom. Telesni znaci, istraživanje i putokaz za potrebne promene. Otkrivanje sebe preko telesnih znakova. Telesna struktura i veza sa karakteristikama ličnosti. Šta su zakačaljke i šta nam otkrivaju. Strah od padanja i prikaz vežbe padanja – važnost suočavanja sa strahovima za dalji napredak i rast. Uzemljenje i vežba uzemljenja – prikaz. Kako se telesni pristupi mogu iskoristiti u coachingu.

Modul 14. Ličnost coacha - rad na sebi, supervizija 1 dan Karakteristike ličnosti coacha – Koje karakteristike ličnosti treba da poseduje coach da bi bio efikasan u svom radu. Analitičnost u radu sa klijentima i orijentacija na istraživanje. Strpljivost i provera uvida kao preduslov čvrste motivacije klijenta i energije za promenu. Primeri prebrzo donesenih ''uvida'' i promešenih investicija koja su tome sledile. Sistematičnost u radu i tehnike procene efikasnosti caoching procesa. Kreativnost coacha i šta na nju utiče. Fleksibilnost i sposobnost empatije kao preduslov razumevanja specifičnih i ličnih sadržaja klijenta. Sposobnost uspostavljanja i održavanja jasnih granica u kontaktu. Otvorenost za nove sadržaje i drugačije vrednosti i verovanja klijenata. Kako se teškode u prihvatanju klijenta odslikavaju na pravac rada klijenta i efekte tog rada.

18

Poverenje u unutrašnju mudrost i kapacitet klijenta kao preuslov stvaranja osecanja samopouzdanja klijenta. Spremnost za eksperimentaciju i uzdržavanje od savetovanja i direktivnosti kao rezultat poverenja u sposobnost klijenta. Primeri teškoda sa poverenjem u klijenta i direktivnošdu u radu coacha. Poštovanje klijentove egzistencije i povezanost sa ličnim sistemom vrednosti. Integrisanost ličnosti, spontanost i autentičnost coacha i uticaj na klijenta. Optimizam i ljubav prema razvoju kao snaga promene. Odgovornost i poštovanje etike susreta. Vežba – moji coaching kapaciteti. Polja rada na sebi – zbog čega je potrebno da coach kontinuriano radi na sopstvenom razvoju. U čemu treba da se sastoji rad na sebi. Polja za samoistraživanje i rad na sebi: stepen zadovoljstva i uspeha na ličnom planu razvoja; motivacija za bavljenje coachingom; teškode u radu sa pojedinim klijentima i mogudi uzroci; lični sistem vrednosti i kapacitet za prihvatanje različitosti; polariteti; životni optimizam; negativne emocije u vezi sa pojedinim temama ili osobama i dogadjajima; stepen prihvatanja sebe i odnos prema sebi; transfer i kontratransfer u odnosu; lični stil prekidanje kontakta i mehanizmi ometanja ciklusa svesnoti. Načini rada na sebi – edukacija, individualno i grupno savetovanje i/ili coaching. Deset pravila zdravog življenja. Vežba - istraživanje lične motivacije za bavljenje caochingom. Supervizija – Početna supervizija, u čemu se sastoji i koliko dugo traje. Kontinuirana redovna supervizija, način, dinamika i funkcija. Povremene supervizije u slučajevima nedoumica, specifičnih rizika, nenapredovanja klijenta, neočekivanih obrta i promena i drugim situacijama.

Modul 15- Psihopatološki fenomeni i poremedaji- teme koje se obradjuju Psihopatološki fenomeni – šta je psihopatologija. Kako razlikujemo normalna od psihopatloških stanja i reakcija. Koja je razlika izmedju reakcija i poremedaja. Zašto nam je važno da umemo da prepoznamo psihopatološke fenomene. Uticaj sredine i nasledja na razvoj psihopatoloških fenomena. Najčešdi odnos okoline prema psihopatologiji. Lični odnos prema psihopatologiji – vežba. Neurotski poremedaji – Šta su neurotski poremedaji. Osnovne karakteristike anksioznog poremedaja. Šta je anksiozno – depresivni poremedaj. Šta su fobije i koje su najčešde vrste fobija. Šta su panični napadi, kako nastaju i kako se manifestuju. Koje su osnovne karakteristike opsesivnokompulzivnog poremedaja. Šta su disocijativni poremedaji i kako ih prepoznati. Kako nastaju neurotski poremedaji i koji faktori doprinose njihovom nastanku. Terapija neurotskih poremedaja. Šta raditi u susretu sa klijentom koji ispoljava neke od neurotskih manefisetacija. Poremedaji afektiviteta - Šta je depresija i kako je razlikujemo zdravog procesa tugovanja. Osnovni simptomi depresije. Nivoi depresivnosti i dubina patologije. Depresivnost i opasnost od suicida. Učestalost depresije u savremenom svetu. Faktori razvoja depresije – nasledje i sredina. Šta je manično raspoloženje i kako se ispoljava u ponašanju. Šta je hipomanija i kako se razlikuje od manije. Šta je apatija i kako se prepoznaje. Emocionalna labilnost i njene manifestacije u ponašanju. Terapija poremedaja afektiviteta. Poremedaji ličnosti - Vrste poremedaja ličnosti. Neki od uzroka poremedaja ličnosti. Koliko su česti poremedaji ličnosti. Koje su osnovne karakteristike paranodinog poremedaja ličnosti. Kako se paranoidni poremedaj ličnosti razlikuje od paranoidne psihoze. Osnovni dijagnostički pokazatelji šizoidnog poremedaja ličnosti. Shizotipalni poremedaj ličnosti i njegove karakteristike. Razlika izmedju 19

shizotipalnog poremedaja ličnosti i psihotičnih poremedaja. Antisocijalni poremedaj ličnosti i njegove osnovne karakteristike. Šta je granični poremedaj ličnosti i koje su njegove osobenosti. Afektivnost i ponašanje osoba sa graničnim poremedajem ličnosti. Kakve medjuljudske odnose oni najčešde grade. Disocijativni poremedaj ličnosti – osnovni dijagnostički kriterijumi. Šta je emocionalno nestabilni poremedaj ličnosti i kako se ispoljava. Obeležja zavisnog poremedaja ličnosti. Šta je narcistički poremedaj ličnosti. Afektivnost osoba sa narcističkim poremedajem ličnosti i karaketristike odnosa koje uspostavljaju sa drugim ljudima. Pasivno-agresivni poremedaj ličnosti – osnovne karakteristike ponašanja. Terapija poremedaja ličnosti – mogudnosti i ograničenja. Sa kojim poremedajima ličnosti postoji veda verovatnoda da se susretne coach. Kako postaviti adekvatan okvir za rad sa takvim klijentima. Psihotični poremedaji – Šta je psihotični poremedaj. Vrste psihotičnih poremedaja. Razlika izmedju sizofrenije, paranoidne i afektivne psihoze. Etiologija psihotičnih poremedaja. Terapija psihotičnih poremedaja. Psihosomatski poremedaji – Šta su psihosomatski poremedaji. Kako nastaju i koje sve poremedaje danas smatramo psihosomatskim. Povezanost tipa ličnosti sa sklonošdu ka pojedinim oboljenjima. Uticaj stresa na razvoj psihosomatskih poremedaja. Prevencija i terapija psihosomatskih poremedaja. Bolesti zavisnosti – šta su bolesti zavisnosti. Prikaz faza u nastanku bolesti zavisnosti. Faktori koju utiču na razvoj sklonosti ka ovisničkom ponašanju. Hemijske zavisnosti - motivi za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. Vrste psihoaktivnih supstanci i njihov uticaj. Zablude u vezi sa psihoaktivnim supstancama. Posledice zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Bihejvioralne zavisnosti – vrste i opasnosti.

Modul 16- seminarski radovi Edukanti de predstaviti svoje seminarske radove na odabrane teme ili prikazati neke od tehnike rada sa klijentima po sopstevenom izboru.

Modul 17- Motivacija za rast i razvoj – teme koje se obradjuju Maslovljeva teorija motivacije ponašanja – hijerarhijski odnosi medju potrebama. U čemu se sve ogledaju fiziološke potrebe. Šta predstavlja potreba za sigurnošdu. Šta su potrebe za pripadnošdu i kako se realizuju. Šta su potrebe za uvažavanjem i kako znamo da li su zadovoljene ili ne. Potreba za samoaktualizacijom – šta predstavlja i kako se realizuje. Kako ispitiati realizaciju svake od osnovnih potreba u skladu sa ovom teroijom i njen uticaj na mogudnost za dostizanje uspeha u sferi koju klijent definiše kao polje rada. Kako nezadovoljena potreba može da ometa plan i kako neutralisati ovaj ometajudi uticaj. Ostale teorije motivacije -Motivacija za rad i dvofaktorska teorija motivacije Frederika Hercberga. Šta su osnovna dva faktora moitivacije i kako se ovaj pristup može primeniti u praksi. Procesne teorije motivacije za rad. Teroja motivacije Viktora Vruma. MekKlilandova teroja postignuda. Praktične implikacije ovih modela. Lokova teorija definisanja ciljeva i kako se primenjuje u praksi.

20

Tehnike dijagnostike motivacionih faktora u aktuelnom polju. Vežba i prikaz alata za utvrdjivanje stepena zadovoljstva na svim hijerahijskim nivoima potreba i udruživanja unutrašnjhih motivacionih tokova. Svesnost kao faktor jačanja motivacije – svesnost o potrebama i željama. Kako se možemo uspešnije fokusirati na svoje želje i ciljeve i hijerarhiju medju njima i ojačati njihovu energiju. Metode postizanja vede svesnosti o sopstvenoj motivaciji, njenoj složenosti i potrebi za izborom i odricanjem. Zašto je važno biti svestan složenosti motivacije. Vežbe svesnosti za jačanje motivacije – fokusiranje na želje, fokusiranje na otpore i sabotere, svesnost o tome čega se treba odredi, provera spremnosti na odricanje, projekcija bududnosti različitih putanja, izbor i podržavanje izabranog puta. MODI princip – prikaz tehnike i alata. Šta lomi našu motivaciju. - Koji su najčešdi načini na koje sebe demotivišemo i na koji način možemo da oslabimo svoju motivaciju. Otpori promenama – zona konfora. Nepostavljeni ciljevi i motivacija. Nerealno postavljeni ciljevi i njihov efekat na našu motivaciju. Odnos motivacije i nespremnosti na odricanje. Strah od odgovornosti i izbora snaga motivacije. Strahovi od uspeha i neuspeha kao faktori slabljenja motivacije. Šta su to saboteri i kako ih identifikovati. Vežba – upoznavanje sa saboterom. Rad sa nemotivisanim ili ambivalentnim klijentom – zahtevi za promenama koji dolaze od strane autoriteta i mogude implikacije. Kako prepoznati slabosti motivacije kod klijenta. Paisvni i aktivni obrasci otpora promenama. Kako angažovati ličnu unutrašnju motivaciju klijenta u uslovima u kojima su promene tražene izvana.

Modul 18 Svesnost i njen značaj za razvoj – teme kroz koje se obradjuje Faze ciklusa svesnosti – Šta je ciklus svesnosti, kontakta, zadovoljenja potreba i samoregulacije. Koje su faze ciklusa svesnosti. Šta je faza povlačenja, šta se u njoj zbiva i šta je karakteriše. Faza senzacija i njene osobenosti. Šta je faza svesnosti, čime se odlikuje i koja je njena funkcija. Šta je mobilizacija i koje su karakteristike ove faze. Faza akcije i njene osobenosti. Osnovne karakteristike faze završnog kontakta. Faza zadovoljenja i njene osobenosti. Disfunkicije u toku ciklusa svesnosti - Šta su prekidanja ciklusa svesnosti i kako utiču na naše ponašanje. Šta su preferirani oblici prekidanja i kakve su implikacije na ličnost i sposobnost za dostizanje uspeha i zadovoljstva. Kada je prekidanje zdravo a kada patološko. Šta je desenzitizacija i kako utiče na našu sposobnost da se orijentišemo prema sopstvenim ciljevima. Zdravi primeri desenzitizacije i primeri kada se ovaj mehanizam može smatrati poremedajem. Kakva je ličnost osobe koja preferira desenzitizaciju. Tehnike rada sa klijentima koji preferiraju desenzitizaciju. Šta je defleksija. Tipični primeri defleksije. Uticaj savremenog načina življenja na preferenciju defleksije. Kada je defleksija korisna a kada nas limitira da ostvarimo svoje potencijale i ciljeve. Šta je introjekcija i kako se razvija skolnost da se preferira ovaj nacin prekidanja sebe. Koje su pozitivne strane introjekcije a kada je ona štetna za naš razvoj. Tipični primeri introjekcije i kako se radi sa njima. Šta je projekcija i u kojoj fazi ciklusa svesnosti može da se pojavi. Šta znači odbacivanje delova sebe i pripisivanje drugima. Kada je prjekcija deo zdravog kreativnog procesa a kada poremedaj. Kako mi koristimo projekciju u radu sa klijentima. Kako da prepoznamo duboke psihičke poremedaje sa dominacijom projekcije i svoja ograničenja u radu sa takvim klijentima. 21

Šta je retrofleksija i kako nastaje preferencija za ovaj tip prekidanja sebe. Priemeri retrofleksije i osvrt na njene pozitivne i negativne aspekte. Kako nas retrofleksija ograničava u razvoju potencijala i dostizanju ciljeva. Principi i tehnike rada sa retrofleksijom. Šta je egotizam. Kako ovaj način prekidanja ciklusa svesnosti utiče na našu motivaciju i mogudnost doživjaja zadovoljstva. Tipični primeri egotizma. Savremeni uslovi života i egotizam. Tehnike rada sa klijentima koji imaju sklonost ka egotizmu. Šta je asimilacija iskustva, čemu služi i kako podstadi ove procese kod klijenata. Šta je konfluencija. Primeri konfluencije u raznim segmentima života (posao, porodica, partnerski odnosi, duhovni razvoj). Kada je konfluencija zdrava a kada je patološka. Kako identifikovati konfluentnost klijenta i kako raditi sa njome. Tehnike svesnosti - Šta su tehnike svesnosti i čemu služe. Koji su osnovni principi rada na postizanju svesnosti. Važnost nedirektivnosti i odsustva sudjenja. Fenomenološli stav i njegova bitnost. Spremnost ili nespremnost klijenata na geštalt tehnike svesnosti – prednosti i ograničenja. Osnovno fokusiranje klijenta - prikaz i vežba. Odigravanje – šta je odigravanje i na koji način se primenjuje ova tehnika. Primeri rada sa odigravanjem i prikaz vežbe. Kada primenjujemo odigravanje a kada ne. Primeri kada je odigravanje dobro odabrana tehnika i kada to nije. Pojačavanje – šta je tehnika pojačavanja i kako se izvodi. Primeri korišdenja ove tehnike u praksi. U kojim slučajevima treba koristiti pojačavanje a u kojim slučajevima je to kontraindikovano. Vodjena fantazija – šta je tehnika vodjene fantazije. Principi korišednja tehnike vodjene fantazije. Prikaz različitih vodjenjih fantazija i polja na kojima se mogu primenjivati. Vežba vodjene fantazije – feedback, analiza i diskusija. Principi kreiranja vodjene fantazije. Teškode klijenata da učestvuju u radu sa vodjenim fantazjama – koji klijenti imaju takve teškode i načini prevazilaženja ili alternativna rešenja za rad. Tehnike rada na telu – tehnike svesnosti o telesnim procesima i važnost rada na polju telesnog. Zarobljena energija u telu i kako je iskoristiti. Telo kao objekat i telo kao subjekat. Prikaz nekoliko tehnika rada na telesnom i osnovnih principa na kojima se bazira. Kada je korisno uključiti rad na telesnim aspekitma selfa. Istraživanje neverbalnog ponašanja – kako neverbalno ponašanje postaje predmet rada i u kojim okolnostima je potrebno istražiti klijentovo neverbalno ponašanje. Prikaz slučajeva efikasnog otkrivanja kroz rad na neverbalom ponašanju. Kako istražujemo neverbalno ponašanje – prikaz procesa rada na neverbalnom ponašanju. Praktikovanje komtinuuma svesnosti – šta je kontinuum svesnosti. Vežbe praktikovanja koncentracije i fokusiranja bez sudjenja i očekivanja. Čemu služi ova tehnika i koje su koristi. Kako automatizacija procesa regulacije može da ošteti naše sposobnosti kreativne adaptacije. Veza izmedju svesnosti i punode življenja. Bogatstvo sadašnjeg trenutka nasuprot siromaštvu repeticije u automatizovanom procesu. Razvijanje senzorne svesnosti – vežbe razvoja senzorne svesnosti, čemu služe i kako se pravilno izvode. U kojim fazama coachinga ih primenjujemo i koja je njihova funkcija. Isprobavanje vežbe senzorne svesnosti, feedback i analiza procesa. 22

Preusmeravanje defleksijom upravljene energije – šta je defleksijom upravljena energija i kako prepoznajemo te slučajeve. Prinicipi i metodologija rada na jačanju kontakta. Prikaz jačanja kontakta kroz kontakt očima, upotrebu ogledala u radu, upotrebu članova grupe, ponavljanja i zapisivanja uvida. Prikazi slučajeva, isprobavanje tehnike i feedback. Kada se ova tehnika koristi i koje su značajne dobiti od preusmeravanja energije. Dijalog – vruda i prazna stolica – principi dijaloškog metoda i kada se ova tehnika koristi. Primeri rada kada su u pitanju unutrašnji konflikti, polariteti, ambivalencija i spoljašnji konflikti. Kako klijenti mogu da reaguju na zahteve da rade u ''vrudoj stolici''. Dobiti od ostvarivanja unutrašnjeg dijaloga i oslobadjanja energije koja je prethodno bila investirana u zastoj. Ispitivanje istinitosti opozitnih tvrdnji – Šta je tehnika ispitivanja tvrdnji i čemu služi. Primeri koirišednja ove tehnike samostalno i u kombinaciji sa drugim tehnikama. Kada se opredeljujemo za to da ispitujemo doživljaj istinitosti tvrdnji. Završavanje rečenica – kako se sprovodi intervencija završavanja rečenica i koja je njena funkcija. Prikazi slučajeva, analiza i diskusija. Otkrivanje uvida od strane coacha – kada i na koji način coach deli informaciju koje je svestan sa klijentom. Kako da obezbedi da informacija ne bude i direkcija. Mogude reakcije klijenta i šta sa njima.

Modul 19- Konflikti mesta zaključavanja energije – teme koje se obradjuju: Konflikti - Šta su konflikti i koje su dobre i loše strane konflikta. Koje su dobre i loše strane mira. Kako nastaje konflikt. Vrste konflikata - Koje sve vrste konflikata postoje. Šta je konflikt informacija i koje su njegove osobenosti. U čemu se sastoji konflikt interesa i kako ga prepoznati. Kako se prepoznaje konflikt u odnosima. Koje su osnovne karatkteristike konflikta resursa. Šta je konflikt vrednosti i po čemu je specifičan. Šta je strukturalni konflikt. Koja je razlika izmedju unutrašnjieg i interpersonalnog konflikta i kakav je odnos izmedju njih. Šta je internalizacija konflikta a šta eksternalizacija. Konflikt dvostrukog privlačenja i njegove osobenosti. U čemu se ogleda konflikt dvostrugog odbijanja. Šta je konflikt istovremenog privlačenja i odbijanja. U čemu je specifičnost konflikta uloga. Karakteristike interpersonalnih konflikata. Funkcija konflikta – Koja je moguda dobit od konflikta. Osnovne karakteristike funkcionalnog konflikta i kako on doprinosi ličnosm rastu i unapredjenju odnosa dve strane. Mogude posledice nefunkcionalnog konflikta. Neki od uzroka konflikata - Takmičarska atmosfera kao uzrok konflikata. Netolerantna atmosfera i njen uticaj na kreiranje konflikata. Neadekvatna komunikacija kao faktor od uticaja na razvoj konflikata. Oblici neadekvatnog izražavanja emocija kao uzroci konflikata – prikaz i analiza slučajeva. Nedostatak veština za konstruktivno rešavanje sukoba kao faktor koji povedava verovatnodu za ulaženja u konflikt. Zloupotreba modi i njeni uticaji na kreiranje konflikata. Nedovoljni resursi kao faktori kreiranja konflikata. Uticaj razlika u vrednostima kao uzročnik nastanka konflikata – primeri i analiza. 23

Faze kroz koje svaki konflikt prolazi – Koje su osnovne faze kroz koje prolazi konflikt. Faza izbijanja konflikata. Faza eskalacije konflikta i njene osobenosti. Trajanje konflikta i faktori koji utiču na dužinu trajanja. Faza smirivanja konflikata i u čemu se ogleda. Karateristike faze dogovora ili rešenja konflikata. Rekonstrukcija odnosa i uspostavljanje poverenja kao poslednja faza u rešavanju konflikta i njene karakteristike. Pristupi u rešavanju konflikta- Koji sve pristupi postoje u rešavanju konflikata. Šta je tradicionalni pristup rešavanja konflikata. U čemu se ogleda pozitivni/razvojni pristup rešavanja konflikata. Koje su nam veštine potrebne za pozitivni pristup konfliktu. Analiza ličnog stila ponašanja u konfliktu i čemu nam ona može koristiti. Saradnja kao stil ponašanja u konfliktu. Karakteristike popuštanja kao stila ponašanja u konfliktu. Prilagodjavanje i njegove karakteristike. Izbegavanje i negiranje konflikta i posledice ovakvog stila ponašanja. Nadmetanje kao stil ponašanja u konfliktu i do kakvih ishoda dovodi. Na koje načine se konflikti mogu razrešiti tako da sve strane budu zadovoljne. Tehnike rada sa konfliktima unutar i izmedju grupa.

Modul 20 ’’Samopouzdanje kao uslov i ishod uspeha’’ -teme koje se obradjuju

Samopouzdanje - Šta je samopouzdanje. Šta je unutrašnja pouzdanost i koja su 4 glavna faktora unutrašnje pouzdanosti. Šta je ljubav prema sebi. Zbog čega nam je važna svesnost o sebi za razvoj i održavanje samopouzdanja. Veza izmedju jasnih ciljeva i samopuzdanja. Pozitivno razmišljanje kao faktor unutrašnje pouzdanosti. Šta je spoljašnje pouzdanje i koji faktori utiču na njega. Koja je veza izmedju komunikacijskih veština i samopuzdanja. Samouverenost kao faktor samopouzdanja. Veštine samopredstavljanja i kako su povezane sa doživljajem spoljašnje pouzdanosti. Uticaj faktora emocionalne kontrole na samopouzdanje. Odlike osoba sa niskim samopouzdanjem. Šta je preterano uslovna ljubav prema sebi i kako se manifestuje. Koje su sve posledice niskog samopouzdanja. Šta je vera u sopstvene sposobnosti i kako se ona gradi. Vežba – aspekti mog unutrašnjeg i spoljašnjeg samopouzdanja – status i akcije koje de uslediti ka superpouzdanosti. Samopouzdanje i uspeh - Kako visoko samopouzdanje doprinosi postavljanju i realizaciji ciljeva i obrnuto. Veza izmedju samopuzdanja i kreativnosti. Kakva je veza izmedju samopuzdanja i istrajnosti i upornosti. Veza izmedju odgovornosti i samopouzdanja. Razvoj samopouzdanja - Kako se samopuzdanje stiče ili gubi. Uloga značajnih drugih u razvoju samopouzdanja. Prikaz osam hranljivih sastojaka samopuzdanja i njihovog značaja na razvoj samopiuzdanosti. Koji još faktori utiču na samopouzdanje. Šta je socijalno ogledalo i kakav ima uticaj na razvoj samopuzdanja. Nagrade i kazne i njihov uticaj na samopouzdanje. Vežba – sastojci samopouzdanja. Samopouzdanje i njemu slični fenomeni - Samopouzdanje i samopoštovanje, u čemu je razlika i u čemu je veza izmedju njih. Kako prepoznati ljude sa viskom samopoštovanjem i čime se oni odlukuju. Prikaz nekih od tehnike povedanja nivoa samopoštovanja. Lokus kontrole, unutrašnji i spoljašnji i njihova povezanost sa samopouzdanjem.

24

Tehnike za unapredjenje samopouzdanja – Svesnost o uverenjima i verovanjima o sebi kojima oblikujemo svoje samopuzdanje i kako je možemo postidi i iskoristiti. Tehnike postizanja svesnosti o načinima na koje rušimo svoje samopuzdanje. Upoznavanje sa svojim kritičarem i njegovim efektima na samopouzdanje i samopoštovanje. Tehnike prepoznavanja resursa za izgradnju i jačanje samopuzdanja. Samonegovanje - briga o sebi i šta podrazumeva. Svesnost o svojim postignudima i njen uticaj na samopoštovanje i samopuzdanje. Izrada sopstvene SWOT analize. Pravljenje plana razvoja samopuzdanja. Vežba – izgradnja samopouzdanja.

Modul 21 - Seminski radovi i coaching vežbe Edukanti de u parovima u grupi vežbati neke od coaching tehnika rada sa klijentima na zadate teme. Edukanti de predstaviti i svoje seminarske radove na odabrane teme ili prikazati neke od tehnike rada sa klijentima po sopstevenom izboru.

Modul 22- Otpori i saboteri- teme koje se obradjuju Unutrašnji otpori promenama – Šta su sve unutrašnji otpori promenama. Želja da se održi status quo i zadrži uspostavljena ravnoteža kao faktor otpora promenama. Šta je zona konfora i zašto je teško izadi iz nje. Osedanje sigurnosti kao faktor prepreke daljem razvoju – iluzija ili realnost. Prikaz tehnika istraživanje aktuelnog doživaljaja sigurnosti i razbijanje iluzija. Iracionalni strahovi kao faktor otpora – upoznavanje sa najčešdim iracionalnim strahovima koji predstavljaju prepreku daljem razvoju i napredku. Tehnike analize strahova od promena i način rada sa strahovima – prikaz tehnika i vežba. Ambivalencija prema promenama i tehnike rada sa ambivalencijom. Šta je sabotiranje sebe i koji su najčešdi načini sabotaže. Zašto su otpori otporni i zašto je nemogude dugo ih kontrolisati snagom volje. Kako uhvatiti svog sabotera na delu. Važnost diijaloga i dogovora sa saboterima. Vežba – upoznavanje i dijalog sa saboterom. Strah od greške, nisko samopoštovanje i otpor promenama – kako su povezani i šta raditi sa njima kada ih prepoznamo kod svog klijenta. Spoljašnji otpori promenama – Šta su spoljašnji otpori promenama. Kakav uticaj na razvoj ima naše neposredno okruženje i porodica. Poruke primarne porodice u vezi sa napredovanjem, razvojem, dostizanjem ciljeva i njihov uticaj na naše ponašanje u zrelosti. Uspostavljene uloge i dinamika medju akterima u neposrednom okruženju kao otpor promenama. Kako sve naša okolina može da reaguje na naše težnje da napravimo promenu i razvoj. Društvena zajednica, kulturološke razlike u podršci ili otporu razvoja i promena pojednaca. Otpori radne sredine i kakve efekte imaju na profesionalni razvoj. Koji su faktori otpora promenama koji dolaze iz sekundarne porodice i kako ih prepoznati. Kako napraviti saveznike promenama kroz razumevanje tudjih strahova. Upoznavanje sa tehnikama koje de povedati našu senzitivnost za potrebe i pozivije drugih i pravljenje strategije za savezništvo i podršku. Vežba – dozvole i zabrane za uspeh.

25

Mapa minskog polja – prikaz tehnike mapiranja otpora i puteva kojima se može slobodno prodi dalje. Prikaz tehnike kroz analizu slučaja i iskustvena vežba. Kako nadgledati proces – prikaz tehnika dnevnih, nedeljnih i mesečnih analiza samo-miniranja.

Modul 23 - Istraživanje neverbalnog ponašanja i rad na telu- teme koje se obradjuju: Neverbalno ponašanje – šta je neverbalno ponašanja i na šta sve treba obratiti pažnju u klijentovom ispoljavanju tokom senase. Individualne razlike u ispoljavanju, univerzalna značenja i kulturološke razlike – kako dolazimo do značenja nevrebalnih ispoljavanja klijenta. Preterane generalizacije u tumačenju neverbalnog ponašanja i njene negativne implikacije. Važnost istraživanja i analize neverbalnog ponašanja i uzdržavanje od preranog sudjenja – primeri i analiza. Sposobnost kontrole neverbalnih ispoljavanja – u kojoj je meri mogude kontrolisati neverbalna ispoljavanja i na koji način ljudi to pokušavaju da učine. Četri osnovna načina reagovanja na neverbalna ispoljavanja klijenta – prikaz i analiza. Neuskladjenost verbalnog i neverbalnog ponašanja – kako nastaje i čemu služi. Primeri i analiza nekih od neverablnih ispoljavanja klijenata i značaj za dalji tok rada sa klijentom. Veza izmedju telesnog i mentalnog – Šta je to psihofiziološki parlelizam. Šta se sve dešava u telu u vezi sa našim emocijama. Gde se sve odigravaju promene. Kako mišljenje utiče na telesno i obrnuto. Telesni stav i njegovo značenje. Telesna gradja i njeno značene po učenju Aleksandra Lovena. Kako energija biva zarobljena u telu i kako se može osloboditi. Vežba – odnos telesnog i mentalnog. Istraživanje telesnog ispoljavanja - Koje sve tehnike rada na telesnom nam stoje na raspolaganju. Rad na telesnom, odgovornost i granice kontakta. Eksperimentisanje sa telesnim stavom klijenata – pojačavanje kontakta i odigravanje. Eksperimetalne promene telesnog stava – kako ih izvoditi, kada ih koristiti i čemu služe. Boja glasa, mimika i gestikulacija – istraživanje neverbalne pojavnosti klijenta, kada i na koji način ga sprovodimo. Utvrdjivanje stepena svesnosti klijenta o sopstvenim neverbalnim ispoljavanjima. Kako raditi na jačanju kljentove svesnosti o sopstvenim neverbalim ispoljavanjima (učešde grupe, video i audio snimaka, konfrontacije, karikiranja i demostriranja, imitiranja) – prikaz tehnika i analiza slučajeva. Stil odevanja klijenta – šta otkriva i kakvu poruku upuduje i u kojoj meri se to poklapa sa klijentovim očekivanjima. Konfrontacija klijenta sa utiskom koji neverbalno ostavlja – kako i kada je treba izvesti. Istraživanje klijentovog odnosa prema sopstvenom telu i stepena svesnost klijenta o senzacijama iz tela. Analiza klijetovih verbalnih iskaza sa neverbalnim sadržajima. Istraživanje kvaliteta kontakta očima. Istraživanje klijentovih navika u vezi sa telom. Spremnost i nespremnost klijenta za istraživanje neverbalnog ponašanja. Istraživanje stavova i vrednosti povezanih sa telesnim aspektom selfa. Vežba – moje telo i ja. Jačanje svesnosti telesnog aspekta selfa - Šta su manifestacije dobrog a šta lošeg kontkata sa telesnim aspektom selfa. Koji su mogudi razlozi lošeg kontakta sa telesnim. Koje su posledice nedovoljno jasnog kontakta sa telesnim senzacijama. Neprijatana osedanja u vezi sa telesnim selfom i kako raditi sa njima. Instrumentalni odnos prema telu u savremenom društvu i posledice takvog odnosa. Šta je zdrav odnos prema telu i šta je zdrava organizmička samoregulacija. Jačanje telesne podrške razvoju - Utvrdjivanje liste potrebnih pormena u vezi sa svim aspektima telesnog selfa koji bi podržali dalji razvoj klijenta. Analiza mogudih načina sabotiranja ovog procesa. Analiza potrebnim promena u stavovima klijenta koji bi podržali dalji razvoj odnosa prema telesnom selfu. Isprobavanje u fantaziji i dublje ulaženje u kontakt sa željenim promenama. Donošenje odluka u vezi sa željenim promenama, izrada plana, definisanje rokova. Pojačavanje 26

svesnosti o željama i ciljevima. Praktični prikaz tehnike kroz vežbu.

Modul 24 Nezavršeni poslovi – teme koje se obradjuju Nezavršeni poslovi - Šta su nezavšeni poslovi. Kako oni utiču na naše doživljavanje i ponašanje u sadašnjem trenutku. Figura i pozadina i nezavršeni poslovi. Kako prošlost dospeva u sadašnjost. Šta je ’’Sada i ovde’’ koncept i kako ga koristimo u radu sa nezavršenim poslovima. Da li naše funkcionisanje odredjuje ono što je bilo ili ono što se nije dogodilo. Kako nezavršeni posao blokira našu energiju. Šta je fiksni geštalt i kako se formira prinuda ponavljanja. Zbog čega se nekada ljude vrte u začaranom krugu. Prikaz slučajeva fiksnog geštalta i prisile ponavljanja. Istraživanje nezavršenih poslova – Zašto je važno istraživati nezavršene poslove kod naših klijenata. Kako nezavršeni posao vrši uticaj iz pozadine i remeti naše funkcionisanje u sada i ovde. Primeri slučajeva u kojima je prisutan jak uticaj potreba koje nisu zadovoljene u prošlosti. Prikaz tehnika završavanja poslova iz prošlosti u sada i ovde situaciji. Prikaz slučajeva i analiza. Koji su efekti otključavanje zarobljene energije. Vežba – nezavršeni posao. Proces rada sa nezavršenim poslovima – kako dovesti klijenta u kontakt sa nezvršenim poslovima. Utvrdjivanje stila prekidanja kontakta sa dominatnom potrebom. Istraživanje navike korišedenja tog stila prekidanja u raznim segmentima života. Identifikiacije potrebe čiji je proces zadovoljenja prekinut. Pronalaženje alternativnih načina zadovoljenja te potrebe. Istraživanje prepreka, mogudnosti, zabrana i strahova. Eksperimentalno isprobavanje mogudnosti. Donošenje odluke u vezi sa potrebom, pravljenje plana i jačanje podrške u sebi. Vežba – dovršiti posao.

Modul 25 Tehnike pradenja coaching procesa – teme koje se obradjuju: Evaluacija coaching procesa – koji je cilj evaluacije toka coaching procesa i zašto je važna. Zašto nastaje subjektivnost u proceni uspešnosti coachinga i koji su načini da je izbegnemo. Tipične greške i pogrešne procene i kuda nas vode. Značaj korišdenja alata za procenu efikasnosti napredovanja coaching procesa. Uticaj vodjenja evaluacione dokumentacije na efikasnost procesa coachinga. U čemu je značaj i važnost konsultacija i supervizija. Principi dobrih konsultacija – kako se pripremiti za konsultacije. Tipične greške prilikom konsultacija. Osnovni elementi dobre supervizije – šta je potrebno od informacija za superviziju. Polja evaluacije i alati za evaluaciju coaching procesa – prikaz alata i vežbe u korišdenju alata za pradenje i evaluaciju coaching procesa. Kvalitet kontatakta – lista za proveru kvaliteta kontakata sa klijentom od provog, početnog kontakta pa tokom narednih seansi. Utvrdjivanje kvaliteta komunikacije, kontakta i granica od strane coacha i klijenta i pravljenje odluka za dalje korake i intervencije kada je potrebno. Ugovor – lista za definisanje osnovnih elemenata ugovora, osnovni sadržaj liste, dodatni sadržaj liste i način korišdenja. Jasnoda ciljeva - alat za proveru jasnode ciljeva klijenta, prikaz i analiza. 27

Izrada evaluacionog lista klijenta – Šta je evaluacioni list za klijenta. Na osnovu kojih informacija dobijenih tokom početnih seansi sa klijentom se on kreira. Kada se zadaje klijentu i posle kog perioda se ponovo traži njegovo zadavanje. Mreža uspeha – analiza svih potencijala i slabosti aktuelne situacije, definisanje trenutne situacije i željene situacije. Ponovni prkaz alata i načina rada sa njim. Plan kretanja –Tehnika izrade liste koraka i dinamike kretanja sa klijentom u ugovorenom periodu, prikaz i vežba. Strahovi i nesigurnost – tehnike i eksperimenti istraživanja polja nesigurnosti i strahova u vezi sa vodjenjem klijenta- prikaz i analiza. Unutrašnji podsticaji i prepreke – tehnike istraživanja lične motivacije za rad sa klijentom. Utvrdjivanje liste podsticaja za rad i liste prepreka za rad sa klijentom. Pronalaženje načina da se poveda motivacija i energija za rad sa konkretnim klijentom. Prikaz i analiza alata i vežbi koje se mogu koristiti u te svrhe. Vežba – klijent iz pakla. Supervizija - Važnost supervizije. Zamke osedanja potpune kompetentnosti. Subjektivnost i skotomi i kako se mogu pojaviti u coaching praksi. Primeri loše odredjene raspodele odgovornosti izmedju coacha i klijenta. Česte greške u radu koje se teško prepoznaju. Transferni i kontratransferni odnosi u radu i kako se nostiti sa njima. Zastoji u radu sa pojedinim klijentima i mogudi razlozi. Koliko često je supervizija potrebna. Lista situacija u kojima je supervizija potrebna. Slučajevi nedovoljne autonomije u radu i preteranog korišdenja supervizije kao oslonca. Zaključci i diskusija – analiza dosadašnjih iskustava u radu korisnika sa akcentom na dileme, pitanja i nejasnode u vezi sa coaching procesom i predstavljenim alatima. Vežba – moj korak napred.

Nivo 4-”Geštalt Lifecoach master” 200 časova Odvija se u 15 modula. Ovaj nivo edukacije je usmeren na produbljivanje stečenih znanja i usavršavanja korišdenja coaching tehnika uz sagledavanje i detalknije upoznavanje sa poljima primene coaching procesa. Tokom ovog nivoa edukacije polaznici de stedi znanja koja su primenljiva u radu u oblasti biznisa, porodičnih i partnerskih odnosa, rada na ličnom ili profesionalnom razvoju klijenata, kao i znanja vezana za polja moralnog i duhovnog razvoja ličnosti. Tokom master nivoa edukacije korisnici programa de kroz prezentacije, iskustveni rad i vežbe:  Naučiti kako da permanentno investiraju u lični razvoj i inspirišu svoje klijente na takva ulaganja i na upornost u prevazilaženju prepreka koje su neminovne na putu uspeha.  Stedi znanja o tehnikama kreiranja strategija razvoja na raznim životnim poljima (odnosa sa sobom, odnosa sa drugima, polju zdravlja, emocionalnom, profesionalnom razvoju i razvoju na polju partnerskih odnosa, roditeljstva, moralnom i duhovnom razvoju).  Stedi znanja o ulozi socijalnih veština na polju posla, strategijama komunikacije sa saradnicima, načinima za formiranje i vodjenje uspešnih timova i strategijama upravljanja sobom, drugima i promenama u radnom okruženju. 28

 Osvestiti sopstvene socijalne uloge, upoznati se sa njihovim karakteristikama, specifičnostima i funkcijama i ovladati znanjima potrebnim da podrže klijenta u istraživanju i odgovornom oblikovanju sopstvenih socijalnih uloga.  Stedi znanja o važnim faktorima profesionalnog razvoja, njihovom značaju i načinima za njihovo unapredjenje i odgovorno i mzdro korišdenje u funkciji razvoja.  Stedi znanja o emocionalnoj inteligenciji, njenom razvoju, ulozi i značaju koji ima na dostizanje ciljeva, kao i faktorima koji doprinose njenom razvoju sa posebnim akcentom na ulogu svesnosti u razvoju emocionalne inteligencije.  Sagledati osnovne faktore formiranja i negovanja uspešnog partnerskog odnosa, upoznati se sa tehnikama za prevazilaženje kriza u partnerskim odnosima i stedi uvid značaj skladnih partnerskih odnosa za osedaj zadovoljstva i uspeha u životu.  Stedi znanja o osnovnim zadacima roditeljstva, faktorima vezanih za uspešno roditeljstvo i razlozima zbog kojih neki odnosi roditelj- dete postaju disfunkcionalni, značaju prihvatanja promena u kvalitetu ovog odnosa i upoznati se sa tehnikama za unapredjenje roditeljstva.  Dobiti informacije o karakteristikama i fazama duhovnog razvoja, njegovim potencijalima, mogudnostima i značaju za funkcionisanje osobe i njen doživljaj smisla i ispunjenosti.  Stedi znanja o zakonitostima moralnog razvoja, aspektima moralnosti, poslovnoj etici i dobiti smernice vezane za praktikovanje etičkog kodeksa geštalt life coachinga  Ovladavati samostalnim vodjenjem coaching procesa kroz radove u parovima u grupi, analize i pripreme prezentacija pojedinih tema i tehnika i kroz supervizije svojih radova sa klijentima .  Polaznici de stedi priliku da kroz lične radove na sebi u grupi ili van nje, unaprede i podignu svoje kapacitet za uspešno bavljenje coachingom i na iskustven način savladanju neke od tehnika coaching procesa.

Modul 26. Polja razvoja ličnosti neophodna za postizanje uspeha- teme koje se obradjuju Kontinuirana investicija u lični razvoj - Polja investiranja u sebe i kako održati kontinuitet u razvoju. Zamke i prepreke na putu ličnog razvoja i kako ih savladati. Šta je strategija upravljanja sopstvenim razvojom i kako je razviti. Razvijanje odnosa sa sobom -Kako izgraditi i razvijati odnosa sa sobom. Analiza kvaliteta komunikacije sa sobom i rad na njenom poboljšanju. Uvažavanje i integracija svih aspekata sebe i važnost integrativnih procesa nasuprot feragmentaciji. Kontinuirani rad na razvoju samopoštovanja i razvoj ljubavi prema sebi. Krize, neuspesi i drugi faktori koji mogu da uslove pojavu negativnog mišljenja o sebi i kako se izboriti sa njima. Prikaz nekih tehnika i alata za negovanje ljubavi prema prema sebi. Razvoj odnosa sa drugima – Značaj kontinurianog razvoja socijalnih veština i odnosa sa drugima na našu sposobnost da realizujemo svoje želje i ciljeve. Osnovni principi razvoja dobrih odnosa sa drugima. Indikatori loših odnosa sa drugima i mogudi pravci unapredjenja u ovom segementu. Rad na polju sopstvenog zdravlja - Aspekti negovanja zdravlja i dobrobiti kontinuiranog ulaganja u sopstveno zdravlje. Zdravlje i razvojne promene. Uticaj spoljašnjih faktora na opšte zdravlje 29

i kako upravljati njima. Uticaj stresa i aktuelnih kriza na zdravlje. Šta su psihosomatski poremedaji i kako nastaju. Kako da prepoznamo signale koji dolaze iz tela i razmemo njihovu poruku da bismo reorganizovali svoje ponašanje u skladu sa željom za zdravljem. Šta su zdrave navike življenja i kakav je njihov uticaj na opšti nivo energije i sposobnost za dostizanje ciljeva. Razvoj veština i znanja –Zbog čega je važna investicija u usvajanje novih znanja i veština. Motivacija za sticanje novih znanja i veština kroz faze razvoja ličnosti. Zbog čega dolazi do pada motivacije za usvajanje novih znanja i kada je to dobro i u funkciji razvoja ličnosti a kada predstavlja zastoj. Kako periodi intenzivne edukacije utiču na ostale segmente ličnosti i razvoja. Kako povedati motivaciju za dodatnim usavršavanjem – prikaz tehika i alata. Profesionalni razvoj – Na čemu se bazira profesionalni razvoj i koji su faktori od uicaja na njega. Na koji način su povezane inetelektualne sposobnosti i profesionalni razvoj. Koje osobine ličnosti pozitivno utiču na efikasan profesionalni razvoj, a koje imaju ulogu kočničara. Šta su sve potencijali za efikasan profesionalni razvoj i kako ih efikasno razvijati. Uticaj formalnog i neformalnog obrazovanja na profesionalni razvoj. Šta sve osim obrazovanja doprinosi efikasnom profesionalnom napretku. Koji faktori u radnoj sredini utiču pozitivno a koji negativno na mogudnost napredovanja. Povezanost interesovanja sa kapacitetom za profesionalni razvoj. Faktori zastoja u profesionlanom napredovanju i kako ih prevazidi. Emocionalni razvoj – Svrha i snaga emocija i njihova povezanost sa uspehom. Razlika izmedju emocionalne kontrole i upravljanja emocijama. Šta je emoconalna inteligencija i kako se može razvijati. Odnos pojedinih emocija i uspeha. Efikasni načini prevazilaženja emocionalnih blokada i prepreka napradovanju. Odnos izmedju emocionalnog razvoja i ravnoteže. Razlozi zastoja u emocionalnom razvoju i mogudi načini prevazilaženja. Duhovni razvoj – Odnos duhovnog razvoja i relegije. Religjiske potrebe i njihova funkcija. Potreba za osmišljavanjem iskustva i kontrolom dogadjaja. Sloboda ili predodredjenost za uspeh. Odnos odgovornosti i relegije. Šta je duhovni razvoj i na koji način se ostvaruje. Verovanja koja podstiču razvoj i efikasnost. Životni ciklusi i razvoj – životne faze i njihovi ciljevi. Mogudi zastoji i razvoju i problemi sa identitetom. Primeri neuspešno i uspešno rešenih razvojnih zadataka i posledice takvih ishoda. Degenerativni procesi koji se javljaju usled starenja i šta je mogude učiniti da se ovaj proces uspori. Prihavatenje promena i nalaženje potencijala u njima.

Modul 27 Prezentacija rada edukanata u grupi – vodjenje klijenta Edukanti de u parovima vežbati vodjenje coaching procesa sa klijentima u grupi, nakon čega de biti napravljena analiza procesa, kvaliteta rada i date sugestije i preporuke.

Modul 28 Razvoj socijalnih veština vezanih za polje posla –teme kije se obradjuju Komunikacija sa saradnicima – Šta je to halo efekat i kakav je njegov uticaj na formiranje odnosa sa drugima. Kakvu ulogu imaju predrasude i stereotipije na naše odnosa sa drugima. Sa kojim tipovima saradnika se susredemo na poslu i koji veštine su nam potrebne da uspostavimo efikasnu 30

saradnju sa njima. Verbalna i neverbalna komunikacija u radnoj sredini. Šta su uobičajena očekivanja od kolega i na koji način se može ispitati njihova racionalnost i funkcionalnost. Najčešda iracionalna očekivanja na poslu od strane saradnika. Kako prepoznati tipične maipluacije u radnoj sredini. Tipovi manipulatora i kao se efikasno nositi sa njima. Prednosi i mane uspostavljanja bliskih i prijateljskih odnosa sa saradnicima. Patologija u radnoj sredini, kako je prepoznati i kako reagovati na nju. Šta je sve mobing i koji su efikasni načini da se izborimo sa njim. Loši medjuljudski odnosi na poslu i efekti na zaposlene. Uticaj korporativne kulture na medjuljudske odnose. Šta su teški saradnici i kako izadi na kraj sa njima. Šta je investiranje u profesionalni odnos sa sardanicima i u čemu se sastoji. Tehnike provere vrednosti investicija u socijalne odnose na poslu. Vežba – promena odnosa i stila komunikacije sa saradnicima, feedback, analiza i zaključci. Timski rad - Šta je tim. Koja je razlika izmedju grupe i tima. Kada nam je tim potreban a kada nije. Osnovne faze formiranja tima i nihove karakteristike. Koje vrste timova razlikujemo. Šta je funkcionalan a šta nefunkcionalan tim. Načela uspešnih i efiksnih timova. Koje timske uloge razlikuje Belbin i koje su njihove karakteristike i specifičnosti. Faktori koji utiču na timski rad i koji doprinose efektivnosti tima. Kako postidi vedu efikasnost tima. Uloga vodje i karakteristike dobrog vodje tima. Principi dobrog izbora članova tima. Upravljanje drugima na poslu - Aspekti upravljanja drugima sa različitih hijerarhijskih pozicija. Koja su uobičajena očekivanja zaposlenih od šefova. Odnos prema autoritetu i kako se manifestuje na radnom mestu. Uobičajena očekivanja šefova od zaposlenih i kako reaguju u slučaju da su njihova očekivanja razočarana. Šta je uticaj a šta mod i na koji način je mogude povedati uticaj. Osnovni stilovi upravljanja ljudima. Koje su osnovne karakteristike demokratskog načina upravljanja. Autokratski stil uprvaljanja, njegove osoebenosti i efekti. Prednosti i nedostaci Lesefer stila upravljanja. Koliko koji tip rukovodjenja delegira mod timu a koliko je preuzima na sebe. Veštine davanja povratnih informacija – kritika i pohvala. Napredovanje na poslu, teškode preuzimanje rukovodede pozicije i najčešdi strahovi. Kako prevladati strahove i napraviti korak napred na hijerarhijskoj lestvici. Osnovne karakteristike dobrih Managera i kako ih dostidi. Liderstvo - Koja je razlika izmedju menadžera i lidera. Šta sadrži i kako se razvija motivacija za liderstvo. Šta je lider i koje karaketeristike posedujedobr lider. Kako grupa reaguje na lidera i koja očekivanja ima od njega. Kakva je veza emocionalne inteligencija i liderstva. Veza izmedju fleksibilnosti i liderstva. Tipovi ličnosti i liderstvo. Šta je osnovna pokretačka snaga liderstva. Karakterstike savremenih stilova liderstva. Kakva je veza izmedju kreativnosti i liderstva. Pet otkrida emocionalno inteligentnog lidera. Kako osnažiti kapacitet za liderstvo u sebi. Vežba – konaktakt sa liderom u nama, analiza, diskusija i feedback. Upravljanje promenama - Zašto promene – razumevanje promena i svest o njihovoj neophodnosti. Najčešdi stavovi prema promenama. Zašto se ljudi opiru promenama. Koje su prednosti pozitivnog stava prema promenama. Strategija uspešnog uvođanja i implementacije promene. Nivoi znanja i veština potrebne za efikasno upravljanje promenama. Šta je saživljavanje sa promenama i koji su njegovi efekti. Vođenje kroz proces promene – lični i mentorski pristup. Emocionalne faze kroz koje se prolazi tokom promena. U čemu se razlikuju proaktivni i reaktivni odnos prema promenama. Karakteristike promena u radnoj organizaciji. Akcioni plan promena, kako se kontruiše i koja je njegova funkcija. Vežba – lični odnos prema promenama, prepoznavanje ličnog stila reagovanja na promene i 31

istraživanje mogudih promena i njihovih efekata.

Modul 29. Razvoj socijalnih veština – životne uloge – teme koje se obradjuju: Socijalne uloge – Koje sve vrste socijalnih uloga preuzimamo i kako se odlučujemo za model koji demo koristiti. Uticaj prethodnih životnih iskustava, stila vaspitavanja i učenja po modelu na preuzete socijalne uloge. Drugi modeli za identifikaciju, gde se nalaze i kako deluju. Koliko smo svesni svojih uloga a koliko su one automatizovane. Šta je konformizam, kako nastaje i koje su njegovi poztivni i negativni efekti. Šta su društveni kameleoni. Šta donosi nova svesnost o socijalnim ulogiama koje smo preuzeli i šta sve mogu biti pozitivni ishodi. Prikazi slučejeva i analiza. Mi u ulozi deteta – Karaketristike deteta u nama u komunikaciji sa roditeljima i u komunikaciji sa drugim odraslima. Koja su naša tipična očekivanja od roditelja i od sebe u odnosu na roditelje. Kako se to odražava na naš odnos sa drugima. Na koji način je mogude uspostaviti bolji odnos sa detetom u nama i crpeti vedu kreativnost i radost življenja u kontaktu sa njim. Granice odnosa i raspodela odgovornosti izmedju nas i drugih. Igre, manipulacije iz pozicije deteta - prikazi slučejeva i analiza. Mi kao prijatelji – Analiza prijateljskih transakcija i najčešdi tipovi prijatelja. Koja je naša dominantna uloga u prijateljskim odnosima. U kojoj meri smo zadovoljni prijateljskim odnosima koje ostvarujemo. Tipična očekivanja od prijatelja – zrelost i neztrelost u očekivanjima. Neke od tipičnih uloga i obrazaca prijateljskih odnosa. Kako se odnosimo prema ovom polju socijalnih interakcija i kolike su naše investicije. Da li smo i u kojoj meri zadovoljni načinom na koji su organizovane neše transakcije u odnosima sa prijateljima i kako one utiču na ostale segmente nažeg života. Vežba – analiza ličnih prijateljskih transakcija, prepoznavanje i definisanje uloge koju smo preuzeli, analiza uticaja na ostale segmente, analiza zadovoljstva i nezadovoljstva i mogudih promena. Granice odnosa i raspodela odgovornosti u prijateljskim odnosima, zašto je važna i kako je uspostaviti na efikasan način. Najčešdi tipovi manipulacija u prijateljskim odnosima i kako se nositi sa njima. Mi kao partneri – Osnovne potrebe koje zadovoljavamo u partnrskim odnosima. Razvoj psihoseksualnog identiteta i razlike u polnim ulogama. Promene u polnim ulogama kao tekovina civilizacijskog napretka i porbelemi koje donose. Stabilnost i promenljivost u odabiru partnera. Najčešda očekivanja u partnerskim odnosima i njihova realnost. Istraživanje uloge koju preuzimamo u partnerskim odnosima i stepena zadovoljstva takvom raspodelom unutar odnosa. Granice odnosa i raspodela odgovornosti u partnerskim odnosima. Najčešdi tipovi manipulacija u partnerskim odnosima i kako se nositi sa njima. Razlika izmedju pasivnih i agresivnih stilova manipulacije u partenerskim odnosima. Vežba – analiza uloge koju imamo u partnerskim odnosima, stalnosti ili promenljivosti u izboru partnera, funkcionalnosti granica i očekivanjima koje imamo od sebe i pertnera u odnosu. Mi kao roditelji – Odnos prema roditeljstvu. Najčešda tipična nerealna i realna očekivanja vezana za roditeljstvo. Ambivalencija prema roditeljstvu, koliko je zastupljena i čime je uslovljena. Uslovi koji prethode roditeljstvu. Preuzimanje uloge naših roditelja – automatizam ili svesna odluka. Odnos prema prepoznatim sličnostima u rodtieljskom funkcionisanju. Istraživanje sopstvenog odnosa prema rodteljstvu- putevi i načini. Granice odnosa i raspodela odgovornosti izmedju roditelja i dece – 32

teškode i dileme. Granice odnosa i raspodela odgovornosti medju roditeljima – mogudi problemi i teškode. Vežba – analiza ličnih roditeljskih transakcija, prepoznavanje i definisanje uloge koju smo preuzeli, analiza zadovoljstva i nezadovoljstva i mogudih promena.

Modul 30. Prezentacija rada edukanata u grupi – vodjenje klijenta Edukanti de u parovima vežbati vodjenje coaching procesa sa klijentima u grupi, nakon čega de biti napravljena analiza procesa, kvaliteta rada i date sugestije i preporuke.

Modul 31. Profesionalni razvoj – teme koje se obradjuju Individulane postavke profesionalnog razvoja – Šta je planiranje karijere i u čemu se ogleda. Zašto je važno iIstraživanje ličnog odnosa prema profesionalnom razvoju. Tehnike i vežbe utvrdjivanja trenutnog statusa profesionalnog razvoja i istraživanje mogudih pravaca kretanja. Istraživanje stepne zadovoljstva sadržajem posla i svim uslovima pod kojima se odvija. Utvrdjivanje aspekta profesionalne situacije koje je poželjno promeniti. Utvrdjivanje aktuelnog sistema podrške za promenu i mogudih načina za postizanje vedeg stepena podrške. Definisanje prioriteta i redosleda željenih promena. Tehnike pojačanja motivacije za rad na profesionalnom razvoju. Vežba – posao iz snova. Odnos prema promenama potrebnim za profesionalni razvoj na koje treba obratiti posebnu pažnju - prikaz oblasti na koje treba da obratimo pažnju i tehnika koje možemo primeniti da postignemo vedu svesnost o svim aspektima situacije u kojoj se nalazimo i potrebnih promena da bismo postigli željene ciljeve. Prikaz i analiza alata za kreiranje plana promena potrebnih za dalji profesionalni razvoj. Odnos sa predpostavljenima - aspekti dobrog odnosa sa predpostavljenjima i zdrava očekivanja od predpostavljenih. Šta je funkcionalni odnos prema autoritetu. Istraživanje ličnog odnosa sa autoritetima i njegove refeleksije u odnosima sa autoritetima u aktuelnom trenutku. Istraživanje refelksije ličnog odnosa sa autoritetima na odnos sa podredjienima. Tačke sukoba i potrebne veštine za uspostavljanje kavlitetnog odnosa. Analiza mogudih promena i pronalaženje načina za poboljšanje. Odnos prema kolegama - istraživanje ličnog odnosa prema kolegama i načinima na koji stvaramo podršku ili kreiramo otpore u radnoj sredini. Analiza stepena zadovoljstva aktualnom situacijom i mogudnosti za uspostavljanje medjuljudskih odnosa koji su u vedoj meri u funkciji uspeha. Odnos prema promenama u radnom okruženju – kako reagujemo na promene u radnom okruženju i koje su posledice takvih naših reakicja. Istraživanje drugačijih modela reagovanja i njihovih prednosti i mana. Odnos prema promenama u sadržaju posla – Koji su sve načini na koje ljudi reaguju u situacijama promene sadržaja posla. Zašto ljudi vole stabilnost u sadržaju uprkos monotoniji. Kakav je naš lični odnos prema promeni sadržaja posla i kakva njegova funkcionalnost u pogledu efikasnosti profesionalnog razvoja. Odnos prema edukaciji i sticanju veština – kako reagujemo na potrebu da se povremeno edukujemo i usvajamo nove veštine. Tipični načini reakcije na podsticaje za edukaciju i posledice 33

ovakvih reakcija. Promenljivost odnosa prema edukaciji i faktori koji utiču na taj odnos. Istraživanje ličnog odnosa prema edukaciji sada i ovde. Istraživanje potrebe za edukacijom i definisanje oblasti u kojima nam je potrebna. Osvešdivanje dobiti od investiranja u sticanje novih i potrebnih veština i znanja. Odnos prema menjanju sebe - Odnos prema ličnim promenama koje bi bile neophodne a nisu u skladu sa aktualnim doživljajem sebe. Kako reagujemo na podsticaje da menjamo svoj način razmišljanja, emocionalnog reagovanja, svoje stavove, uverenja i druge lične sadržaje. Kako smo sa tim da menjamo svoju spoljašnjost ukoliko je to neophodno za ostvarivanje nekih ciljeva. Odnos prema social networkingu – Šta je social networking i koja je njegova funkcija. Na koji način mi koristimo prednosti social networkinga? Kakav je naš lični odnos prema socijalnim mrežama. Istraživanje mreže odnosa i mogudnosti za podržavanje profesionalnog razvoja. Odnos prema razvoju veština samoprezentacije – svesnost o utisku koji ostavljamo na druge i spremnost da se pozabavimo razvojom unapredjenju veštine. Kako prezentujemo svoj rad i doprinos na poslu i kako možemo u vedoj meri da istaknemo svoje prednosti, znanja i postignuda.

Modul 32. Razvoj emocionalne inteligencije – teme koje se obradjuju Emocionani razvoj – Kakve su naše emocije po rodjenju i kako se razvijaju tokom sazrevanja. Osnovne faze emocionalnog razvoja i njihove karakteristike. Kako nastaje kontrola emocija i kako je povezana sa tolerancijom na frustraciju i mogudnošdu odlaganja zadovoljenja. Uticaji od značaja na emocionalni razvoj – pozitivni i negativni faktori emocionalnog razvoja. Karakteristike stila vaspitanja koji je dobar za zdravo emocionalno sazrevanje – šta porodica treba da nam da a šta da nam ne da. Veza izmedju lične emocionalne stabilnost i stabilnosti okoline u kojoj se razvijamo. Emocije kao važan faktor podrške razvoju i njegovom otporu. Kako se uspostavlja kontrola emocija na fiziološkom nivou. Mogudnost učenja emocionalne ekspresije – šta se može a šta se ne može kontrolisati. Traume i psihički poremedaji kao posledica negativnog emocionalnog razvoja (poremedaji u vezi sa strahom, tugom, tekode u kontroli emocija, emocionalna nestabilnost i psihosomatski poremedaji). Emocionalna inteligencija - Šta je emocionalna inteligencija. Kakav je odnos izmedju intelektualnih sposobnosti i emocionalne inteligencije. Kakva je njihova povezanost sa uspešnošdu u životu. Šta je Emocionalni um i čemu nam služi. Prikaz osnovni aspekata emocionalne inteligencije. Poznavanje sopstvenih emocija i njegov značaj za emocionalnu inteligenciju. Veštine upravljanja emocijama, u čemu se sastoje i kako se stiču. Samomotivacija i faktori koji utiču na nju. Šta je empatija, kako se razvija i zašto nam je potrebna. Od čega zavisi kapacitet za empatiju. Veština snalaženja u socijalnim relacijama kao aspekt socijalne inteligenicije. Interpersonalna ili društvena inteligencija kao sposobnost - organizovanja grupe ljudi, dogovaranje kompromisnih rešenja, stvaranje funkcionalnih ličnih veza i odnosa sa drugima, sposobnost prepoznavanja i analiza tudjih doživljavanja. Kakva je veza izmedju emocionalne i interpersonalne inteligencije. Odnos izmedju uspešnosti prepoznavanja tudjih i uspešnosti prepoznavanja ličnih potreba. Emocionalni faktori uspeha - Negativna raspoloženja i misli, njihov nastanak i nihov uticaj na uspešnost. Obuzdavanje emocija i korišdenje energije – razlike u veštini i efektima. Uticaj emocionalnih stanja na kogniciju i efikasnost. Odnos izmedju manija i depresija, nivoi i razlozi nastajanja. Odnos izmedju hipomanije i kreativnosti. Pozitivne misli, optimizam i uspešnost, kako 34

uspostaviti i održati ovu uvezanost. Emocionalna ekspresija - univerzalna pravila pokazivanja emocija, kulturološke i individualne ralike. Principi učenja pravila pokazivanja i prepoznavanja emocija. Emocionalna ekspresivnost, zaraza i svesnost o signalima koje emitujemo i primamo. Od čega zavisi dominatnost ili receptivnost u razmeni signala tokom odnosa. Eksperiment u grupi. Svesnost i razvoj emocionalne inteligencije - Automatizmu u emocionalnom doživljavanju i ispoljavanju i njihova veza sa emocionalnom inteligencijom. Svesnost o odgovornosti za sopstvene emocije i njen uticaj na razvoj emocionalne inteligencije. Prekidanje kontakta sa emocijama – dominatni stilovi prekidanja i tipične teškode u potizanju ciljeva. Tehnike svesnosti od značaja za razvoj socijalne inteligencije – fokusiranje, dijalog, zauzimanje tudje uloge, kontakt i dijalog izmedju polariteta. Vežba – postizanje svesnosti o ključnim aspektima ličnog emocionalnog funkcionisanja i načina prekidanja.

Modul 33 Lični rad u grupi u ulozi klijenta na poljima koje edukanti sami biraju Tokom ovog modula edukanti de raditi na nekom od ličnoh polja zastoja sa namerom da istraže i definišu specifične ciljeve i izgrade ličnu metodologiju uspeha na izabranom polju.

Modul 34. Razvoj partnerskih odnosa – teme koje se obradjuju: Šta je bliski partnerski odnos i šta ga čini – Partnerski odnosi - složenost motivacije i očekivanja koje partnerski odnos treba da zadovolji. Potreba za afektivnom vezanošdu kroz razvoj i u partnerskom odnosu. Uloga seksualnosti u partnerskim odnosima. Potreba za podrškom, ljubavlju i sigurnošdu u partnerskim odnosima. Tipične uloge u partnerskim odnosima. Najčešda očekivanja od partnera i njihova funkcionalnost. Šta sve utiče na izbor partnera. Iluzije u partnerskim odnosima i njihova uloga u odnosu. Faze razvoja partnerskih odnosa. Stilovi vezivanja medju partnerima i njihova funkcija. Šta je kapacitet za ljubav i od čega zavisi. Izbegavanje bola i strah od razočarenja. Ograničenja odnosa i otpori razvijanju bliskih partnerskih odnosa. Iracionalna uverenja u vezi sa ljubavlju. Nerealna očekivanja od partnera i njihov efekat na partnerske odnose. Patološki izbori partnera – čime se karakteriše i kako nastaje. Vežba – partnerski odnos iz snova. Karakteristike partnerskih odnosa u savremenim uslovima života – Šta karaketriše partnereske odnose u aktuelnom trenutku i kako se to razlikuje u odnosu na prethodne modele partnerskih odnosa. Koji faktori savremenog načina života imaju najvedeg uticaja na partnerske odnose. Uticaj zahteva posla na partnerske odnose. Mobilnost i okrenutost karijeri i uticaj na partnerske odnose. Uticaj savremenih tehnologija na partnerske odnose. Narcizam i glorifikacija mladosti i njen uticaj na partnerske odnose. Vedi stepen seksualnih sloboda i veda autonomija u pogledu izbora stila života. Sistem vrednosti i pratnerski odnosi. Brak i porodica u savremenim uslovima života, teškode, mogudnosti i prednosti. Otvaranje, intimnost i ranjivost. Šta je otvaranje za partnerski odnos. Šta je ‘’emocionalni oklop’’. Uverenja koja podržavaju oklope i onemogudavaju razvijanje funkcionalnih partnerskih odnosa. Funkicja oklopa - zaštita od ranjivosti. Uticaj ranog razvoja na teškode u otvaranju za partnerski odnos. Uticaji prethodnih iskustava na odnos prema novom iskustvom i sposobnost realizovanja punog i zadovoljavajudeg partnerskog odnosa. Ponavljanje ljubavnog iskustava ili začarani 35

krug – kako nastaje i kako se održava. Maladaptivni obrasci suočavanja sa tugom usled ljbavnog razočarenja. Koji slučajevi probelema u razvijajanju i održavanju dobrih partnerskih odnosa se mogu rešavati uz pomod coachinga a koji zahtevaju psihotrapijski i savetodavni pristup. Šta je potrebno za uspeh partnerskog odnosa – Koji sve faktori utiču na stabilnost partnerskog odnosa. Razumevanje razlika medju polovima kao faktor uspeha partnerskog odnosa. Na koji način na partnerske odnose utiče podudarnost ili razlika u sistemu vrednosti partnera. Razlike u stavovima i njihov uticaj na stabilnost partnerskog odnosa. Koji uticaj ima nepodudarnost u socioekonomskom statusu partnera i na koji način se mogu prevazidi teškode koje odatke proizilaze. Uticaj nejednakosti u društvenom i ličnom uspehu medju partnerima – mogude teškode i mogudi ishodi. Uticaj temperamenta i razlika u crtama ličnosti medju partnerima i kakav je njihov uticaj na partnerski odnos. Emocionalna zrelost i kapacitet za empatiju i njihov uticaj na kvalitet partnerskog odnosa. Realnost i kompatibilnost očekivanja partnera i uspeh partnerskog odnosa. Koje veštine komunikacije zahteva uspešan partnerski odnos. Značaj prihvatanja odgovornosti za partnerski odnos i negovanje odnosa. Rad na partnerskim odnosima – Vežba – kreiranje željene promene u vezi sa partnerskim odnosom. Tendencija zanemarivanja i podrazumevanja partnerskog odnosa – kako nastaje, na čemu se bazira i gde vodi. Važnost ulaganja u razvoj partnerskog odnosa – uverenja koja koriste i uverenja koja štete. Prikaz osnovne strukture rada na partnerskim odnosima. Utvrdjivanje stepena zadovoljstva partnerskim odnosima koji ostvarujemo u datom trenutku – prikaz tehnike. Analiza tačaka nezadovoljstava i faktora koji na to utiču. Definisanje očekivanja i ocenjivanje njihove realizacije. Analaiza kvaliteta komunikacije i mogudih ideja za unapredjenje. Analiza raspodeljenih uloga i mogudih promena. Analiza funkcionalnosti granica. Kreiranje liste željenih promena i provera njihove funkcionalnosti i realnosti. Definisanje ličnog scenarija promena u partnerskom odnosu i mogudih manevara za promenu

Modul 35 Lični rad u grupi u ulozi klijenta na poljima koje edukanti sami biraju Tokom ovog modula edukanti de raditi na nekom od ličnih polja zastoja sa namerom da istraže i definišu specifične ciljeve i izgrade ličnu metodologiju uspeha na izabranom polju.

Modul 36. Roditeljstvo – teme koje se obradjuju Osnovni zadaci roditeljstva – Koji su osnovni zadaci roditeljstva. Šta su karatkteristike zdravog roditeljstva. Koje su osobenosti efikasnog stila komunikacije sa decom. Koje tipovi rodtelja možemo izdovjiti i koje su njihove prednosti i mane. Neke od najčešdih tipičnih grešaka roditelja. Šta su male a šta velike rodteljske greške. Zašto nastaju greške roditeljstva. Uticaj nerealnih očekivanja na kapacitet za uspešno roditeljstvo. Tipični i posebni strahovi u vezi sa roditeljstvom i njihov uticaj na uspešnost u rodteljskoj ulozi. Granice u odnosima sa decom - kada su dobro postavljene i funkcionalne a kada nisu. Pertnerski odnosi i uticaj na roditeljske uloge. Adekvatno postavljanje uloga u porodici i pitanja 36

pravilne raspodele odgovornosti. Važnost ispitivanja ličnog odnosa sa roditeljem i prepoznavanje obrazaca – prikaz i vežba. Tipovi porodica i roditeljstvo – Šta je funkcionalna prodica i koje uloge ona ostvaruje. Koje su osnovne karakteristike disfunkcionalnih porodica. Prikaz tipova disfunkcionalnih porodica i njihovog uticaj na rodteljstvo. Nekompletne porodice i zahtevi koji se postavljaju pred roditelja. Karakteristike odnosa izmedju dece o roditelja u situacijama razvoda braka. Samohrani roditelji i roditeljstvo, najčešdi problemi i rešenja, dobri primeri i loši primeri. Razvojne potrebe dece i roditeljstvo - Razmevanje različitih razvojnih potreba dece i značaj za adekvatan prelazak na slededu fazu razvoja – prikaz osnovnih potreba dece na pojedinim razvojnim fazama i mogudih funkcionalnih i disfunkcionalnih odgovora roditelja. Tipovi dece i roditeljstvo –Važnost prepoznavanja sopstvenih očekivanja od dece i realnih mogudnosti, interesovanja i želja deteta. Upoznavanje sa realnim osobenostima svoga deteta i prihvatanje. Koncept bezuslovne ljubavi. Deca sa posebnim potrebama i roditeljstvo. Sa kojim karakteristikama dece se roditelji najčešde loše nose i koje su tipične roditeljske reakcije. Disfunkcionalni roditelj – Koji su tipovi loših roditelja i šta su efekti njihovih uticaja na decu. Koji slučajevi disfunkcionalnog roditeljstva se mogu menjati uz pomod coachinga a koji zahtevaju psihotrapijski i savtodavni pristup. Funkcionalni roditelj – Koje su osnovne karakteristike funkcionalnog roditelja. Uticaj lične zrelosti na kapiacitet za roditeljstvo. Lična osetljivost za dečije potrebe i racionalnost očekivanja. Veština u postavljanju i održavanju granica i raspodeli odgovornosti. Pravilan odnos podrške i osujedenja. Tehnike za bolje roditeljstvo – Zdrave poruke roditeljstva – lista i analiza. Prikaz vežbi i alata koji se mogu koristi u svrhu podizanja svesnosti o raznim zadacima roditeljstva i unapredjenju roditeljskih kompetnecija. Praktična vežba – lista za analizu roditeljskih kompetencija, identifikovanje teškoda u rodteljskoj ulozi i definisanje potrebnnih promena i daljih koraka u odnosu sa decom ili prema deci.

Modul 37. Duhovni razvoj – teme koje se obradjuju: Duhovnost – Šta predstavlja i u čemu se sve ogleda univerzalna potreba za duhovnim razvojom. Duhovni razvoj - potraga za iskustvom ili za dogmom. Koji su ključni faktori motivacije za rad na duhovnom razvoju. Šta je zajedničko svim religijskim učenjima. Potraga za Bogom u sebi i putevi kojima se ide prema središtu sopstva. Osnovni stupnjevi duhovnog razvoja. Emocionalne promene kao posledica duhovnog razvoja. Koja je razlika izmedju duhovnosti i duhovne inteligencije. Koncepti bitni za razmevanja duhovnog razvoja - Karl Gustav Jung- Persona, Senka i kolektivno nesvesno. Viktor Frankl –Potreba za prevazilaženjem osedanja besmislenosti i praznine života. Šta je bezuslovni smisao života. Osnovni koncepti logoterapije. Kako se definišu egzistencijalna frustracija i egzistencijalni vakuum i šta znači predati se smislu. Kako Frankl definiše suština egzistencije, smisao ljubavi i smisao trpljenja. Ken Wilber – ukidanje granica kao put ka sopstvu. Nivoi svesti i granice duše. Povlačenje granica izmedju Ja i ne-Ja, izmedju Duha i tela i granice unutar Ja, sužavanje sebe i 37

doživljaj realnosti granica. Da li postoji razlika izmedju linije i granice. Oslobadjanje od parova suprotnosti i integrisanje polova- pravac razvoja jedinstvene svesti. Šta je jedinstvena svest - svest o stvarnoj teritoriji bez granica i ljubavni zagrljaj sa univerzumom. Transpersonalni doživljaji i fenomeni – njihove karakteristike i uticaji na ličnost. Susret sa mnoštvom nivoa identiteta kojima indivudua raspolaže. Šta je kriza identiteta i koji su načini njenog prevazlaženja. Šta je život u sadašnjem – bezgraničnom trenutku. Vežba - šta je moje istinsko sopstvo. Transpersonalna stanja – Šta su trenspersonalna stanja i koja su osnovna njihova osnovna obeležja. Odustajanje od Ega i postizanje duhovnog majstorstva. Transpersonalna stanja – patologija ili ne - da li su sva stanja u kojima ne dominira racionalno-verbalni ego patološka i štetna i gde je granica. Dinamička ravnoteža izmedju napora i prepuštanja, kontrole i opuštanja, asertivnosti i receptivnosti u kontekstu sazrevanja. Autoritarnost i zlouporaba modi - Bezbedno kretanje ka duhovnom razvoju i mogude opasnosti. Problem procene grupa koje propagiraju lični i duhovni rast i kombinuju psihologiju s religijskim idealizmom. Motivacija za pristupanje duhovnim grupama. Kriterijumi za procenu duhovnih grupa i njihovog pozitivnog uticaja na razvoj ličnosti i duhovnosti. Preterana generalizacija i strah o duhovnih grupa. Problemi, regresije i loša delovanja nekih duhovnih grupa. Pitanja lojalnosti, zahteva za izolacijom od porodice, poslušnošdu, odnos prema različitosti i integritetu. Tehnike manipulacije i kontrole. Karakteristike patogenih grupa. Odabir duhvnog učitelja - Kako prepoznati pravog učitelja - šta pravi učitelj ispoljava. Obmana i lažni učitelji. Koje su karakteristike lošeg učitelja. Pitanja koja treba sebi posataviti prilkom analize svoje želje da se pridružimo nekoj od religijskih grupa ili učitelju. Pitanja koja treba postaviti učitelju ili članovima grupe.

Modul 38. Supervizije slučaja i analiza toka u rada sa klijentima Edukanti de predstaviti svoj rad sa klijentima sa detaljnim opisom procesa i tehnika rada, definicijom ciljeva i procenom uspešnosti u radu. Analiza teškoda i problema koje su edukanti uočili u radu sa klijentima i prikaz mogudih rešenja.

Modul 39. Moralni razvoj – lična i profesionalna etika – teme koje se obradjuju Razlikovanje dobra od zla – Šta je moralnost. Šta je dobro a šta zlo i da li su ovi pojmovi nezavisni od vremena u kojem živimo i od kulture u kojoj smo odgajani. Uticaj porodice i neposrednog okruženja na razlikovanje dobra od zla. Moralnost bazirana na strahu i moralnost bazirana na empatiji. Funkcionalnost moralnosti. Autoritativna sredina i moralnost. Kakva je veza izmedju empatije i moralnosti. Aspekti moralnosti – Koje askpekte moralnosti razelikujemo. Šta je koginitivna komponenta moralnosti – znanje o moralnim principima i načinima njihove primene. Emocionalnia komponenetna – koja osedanja su povezana sa moralnim i nemoralnim postupcima i razmišljanjima. Kontavina komponenta – spremnost da se deluje u skladu sa moralnim principima ili protivno njima. 38

Razvoj moralnosti – Šta je primarna amoralnost i kako Frojd opisuje razvoj moralnosti i razvoj Super-ega. Kako teče proces Idetifikacije sa roditeljima i usvajanje njihovih moralnih načela. U čemu je razlika izmedju razvoja moralnog ponašanja i razvoja moralnih pojmova. Uticaj intelektualnog razvoja na razvoj moralnosti. Moral prinude, zrelija moralnost i moralna autonomija i njihova isprepletanost sa fazama intelektualnog razvoja. Šest osnovnih stadijuma i tri razvojna nivoa morlanosti Lorensa Kolberga. Šta je prekonvencionalna moralnost i koja dva staidijuma razlikujemo unutar ove faze razvoja moralnosti. Karakteristike konvencionalne moralnosti i njene stadijumi. Osobenosti postkovencionalne moralnosti i njenih stadijuma. Na koji način regulišemo impulse koji nisu u skladu sa moralnim načelima. Kako se mehanizmi odbrane koriste u funkciji moralnosti. Ciklus svesnosti i moralnost. Patologija i moralnost – psihopatološki fenomeni u vezi sa neadekvatnim moralnim razvojem. Faktori moralnog razvoja- Porodica kao najznačajniji faktor moralnog razvoja. Na koje sve načine porodica utiče na razvoj moralnog ponašanja kod deteta. Poruke koje se upuduju deci i modeli ponašanja roditelja koje deca oponašaju. Otpori od strane dece i karakteristike ponašanja roditelja koji ih uspešno savladavaju. Škola kao faktor moralnog razvoja. Očekivanja škole od roditelja i roditelja od škole – sa obe strane odgovornosti. Vršnjačke grupe i njihov uticaj na moralni razvoj dece. Edukativne i sportske grupe i uticaj na moralni razvoj dece. Poslovna etika – Šta se podrazumeva pod poslovnom etikom. Neka od važnih etičkih pitanja u bliskoj prošlosti -pitanja dehumanizacije radne snage (pedesetih godina), kasnije – pitanja zagadjenja životne sredine, korupcije, uplitanja politike u biznis, povreda prava potrošača i dr. Pitanja globalizacije i monopola i poslovna etika. Diskrimanicija na poslu kao etički problem i rešenja koja se nude. Mobing kao fenomen u fokusu i aktielni načini borbe. Pitanja isplativosti etike u biznisu. Koncepti društvene odgovornosti i korporativne društvene osetljivosti. Šta je korporativna društvena ispravnost i u čemu se ogleda. Kakav je značaj organizacione kulture za poslovnu etika. Uticaj rukovodstva na korporativnu kluturu i poslovnu etiku. Uticaj poslovne etike na poslovnu komunikaciju. Poslovna etika unutar kompanije – pravila i principi koji važe za zaposlene. Šta je posebna odgovornost Managera. Neki primeri pozitivne i negativne prakse sa stanovišta etike. Ozbiljnost i značaj teme. Etički kodeksi i etičke norme organizacije ili struke. Najčešde etičke dileme sa kojima se susredu Manageri. Etika Geštalt life caochinga - O kojim sve odgovornostima coach mora da vodi računa. Šta je odgovornost za primenu stručnih znanja u funkciji dobrobiti klijenta. Odgovornost za stručnost i etičku opravdanost postupaka. U čemu se sastoji odgovornost za procenu aktuelne kompetencije za rad sa konkretnim klijentom. Odgovornost za korišdenje supervizije uslučajevima kada je potrebena. Odgovornost za jasno definisanje elementata ugovora sa klijentom i pružanje svih relevantnih informacija klijentu, neophodnih za postizanje validne saglasnosti za postizanje ugovora i odogovornost za pridržavanje elemenata ugovora sa klijentom (vreme, mesto, dinamika susrtenja, nadoknada za usluge). Šta je odgovornost za kontrolu sopstvene modi nad klijentom kako ne bi došlo do zlupotrebe modi. U čemu se sastoji odgovornost za održavanje adekvatnog kvaliteta profesionalnog odnosa sa klijentom. Šta je odgovorni odnos prema odustajanju klijenta od daljeg rada. Važnosti i obaveynoast sakrivanja identiteta klijenta i poverljivost podataka dobijenih tokom rada. Obaveštavanje saradnika o potrebi i obaveznosti čuvanja poverljivih informacija i identiteta klijenata. Elemnti odgovornosti prilikom korišdenja tehnika, postupaka i sredstava u radu za neuvažavanje dostojanstva klijenata. 39

Modul 40. Supervizije slučaja i analiza teškoda i mogudnosti u radu sa klijentima Edukanti de predstaviti svoj rad sa klijentima sa detaljnim opisom procesa i tehnika rada, definicijom ciljeva i procenom uspešnosti u radu. Analiza teškoda i problema koje su edukanti uočili u radu sa sa klijentima i prikaz mogudih rešenja.

Tabelarni prikaz modula i tema

Modul

teme Caoaching. Uspeh i ličnost. Rad na sebi kao preduslov uspeha. Radionica uspeha.

Sati 8

Uspostavljanje coaching odnosa. Poverenje u unutrašnju mudrost i potencijale za uspeh. Nedirektivnost, odsustvo sudjenja. Sada i ovde istraživanje i fokusiranje kao preduslov uspeha. Sloboda izbora i odgovornost. Akrivno slušanje, Aktivno posmatranje, Postavljanje pitanja, Fenomenološko fokusiranje, Eksperimentisanje , Nesudjenje, Vežbe otkrivanja i ne sudjenja.

8

1

Coaching i uspeh

2

Principi Geštalt life coachinga

3

Kanali otkrivanja

4

Polja otkrivanja

Emocije , Mišljenje ,Ciljevi, Vrednosti, Stavovi,Prepreke, Sistemi podrške, aktuelna situacija.

8

5

Coaching proces

8

6

Razvoj ličnosti

Struktura coaching procesa. Elementi ugovora. Neke od teškoda na početku rada sa klijentom. Uticaj tipova klijenata na coaching proces. Motivacija klijenta za ulazak u coaching proces. Uslovi rada. Ličnost – stabilnost i promenljivost. Eriksonova teorija psihosocijalnog razvoja, stadijumi razvoja. Ostale teorije razvoja. Razvoj identiteta. Geštaltistička teorija razvoja ličnosti.

7

Radionica uspeha

16

8

Asertivnost

9

Odgovornost i unutrašnja kontrola

10 11

Tehnike kontrole stresa samoprezentacija -Snezana

12

ličnost i uspeh

Podupiranje optimizma. Idetifikovanje ciljeva . Analiza faktora i uslova za postizanje cilja. Izbor i izrada plana akcije. Prepreke na putu realizacije plana. Asertivno ponasanje i uticaj na postizanje uspeha. Stilovi ponašanja u odnosu na privlačne ciljeve. Karakteristitike asertivnog ponašanja. Tipovi asertacije. Razvijanje asertivnih veština pomocu praktičnih metoda. Zrelost i odgovornost. Odbacivanje svoje odgovornosti. Prisvajanje tudje odgovornosti. Jezik odgovornosti. Odgovornost coacha za proces. 6 polja istraživanja i delovanja na polju odgovornosti. Stres i njemu slični fenomeni. Stres na poslu. Tehnike za kontrolu stresa. Self marketing i njiegova uloga . Strategije self marketinga. Koncepti samoprezentacije. Kreacija ličnog koncepta. Geštalt teorija ličnosti - Struktura ličnosti. Fragmentirana ličnost nasuprot integrisanoj ličnosti . Dinamika ličnosti. Pradokaslna teorija promene.

8

8

8

8

8 8 16

40

13

Osnovne postavke drugih psihoterapijskih pravaca

14

Ličnost coacha - rad na sebi, supervizija Psihopatološki fenomeni i poremedaji

15

Svesnost i prihvatanje sebe. Osnovne psihoanalitčke postavke o ličnosti i razvoju lilčnosti. Osnovne postavke transakcione analize. Kognitivno –bihejvioralni pristup u coachingu. NLP pristup u coachingu. Telesni pristupi. Karakteristike ličnosti coacha. Polja rada na sebi. Supervizija.

8

8

Psihopatološki fenomeni. Neurotski poremedaji. Poremedaji afektiviteta. Poremedaji ličnosti. Psihotični poremedaji. Psihosomatski poremedaji. Bolesti zavisnosti. Edukanti de predstaviti svoje seminarske radove na odabrane teme ili prikazati neke od tehnike rada sa klijentima po sopstevenom izboru.

8

16

Seminski radovi

17

Motivacija za rast i razvoj

Maslovljeva teorija motivacije ponašanja, Ostale teorije motivacije. Tehnike dijagnostike motivacionih faktora u aktuelnom polju. Svesnost kao faktor jačanja motivacije. Šta lomi našu motivaciju. Rad sa nemotivisanim ili ambivalentnim klijentom.

16

18

Svesnost i njen značaj za razvoj - tehnike rada Konflikti mesta zaključavanja energije

Faze ciklusa svesnosti. Disfunkicije u toku ciklusa svesnosti. Tehnike svesnosti. Konflikti. Vrste konflikata. Funkcija konflikta. Neki od uzroka konflikata. Faze kroz koje svaki konflikt prolazi. Pristupi u rešavanju konflikta.

16

20

Samopouzdanje kao uslov i ishod uspeha

Samopouzdanje. Samopouzdanje i uspeh. Samopouzdanje i njemu slični fenomeni. Tehnike za unapredjenje samopouzdanja.

16

21

Seminski radovi i coaching vežbe

Edukanti de predstaviti svoje seminarske radove na odabrane teme ili prikazati neke od tehnike rada sa klijentima po sopstevenom izboru.

8

22

Otpori i saboteri

8

23

Istraživanje neverbalnog ponašanja i rad na telu

24

Nezavršeni poslovi

25

Tehnike pradenja coaching procesa Polja razvoja ličnosti neophodna za postizanje uspeha

Unutrašnji otpori promenama. Spoljašnji otpori promenama. Mapa minskog polja. Neverbalno ponašanje. Veza izmedju telesnog i mentalnog. Istraživanje telesnog ispoljavanja . Jačanje svesnosti telesnog aspekta selfa. Jačanje telesne podrške razvoju. Nezavršeni poslovi. Istraživanje nezavršenih poslova. Proces rada sa nezavršenim poslovima. Evaluacija coaching procesa. Polja evaluacije i alati za evaluaciju coaching procesa. Supervizija. Kontinuirana investicija u lični razvoj. Razvijanje odnosa sa sobom. Razvoj odnosa sa drugima. Rad na polju sopstvenog zdravlja. Razvoj veština i znanja. Profesionalni razvoj. Emocionalni razvoj. Duhovni razvoj. Životni ciklusi i razvoj. Edukanti de u parovima vežbati vodjenje coaching procesa sa klijentima u grupi, nakon čega de biti napravljena analiza procesa, kvaliteta rada i date sugestije i preporuke. Komunikacija sa saradnicima. Timski rad. Upravljanje drugima na poslu. Liderstvo. Upravljanje promenama. Socijalne uloge. Mi u ulozi deteta. Mi kao prijatelji. Mi kao partneri. Mi kao roditelji. Edukanti de u parovima vežbati vodjenje coaching procesa sa klijentima u grupi, nakon čega de biti napravljena analiza procesa, kvaliteta rada i date sugestije i preporuke. Individulane postavke profesionalnog razvoja. Odnos prema promenama potrebnim za profesionalni razvoj. Odnos sa predpostavljenima . Odnos

19

26.

27

Prezentacija rada edukanata u grupi –vodjenje klijenta

28

Razvoj socijalnih veština vezanih za polje posla Razvoj socijalnih veština – životne uloge Prezentacija rada edukanata u grupi –vodjenje klijenta

29 30

31

Profesionalni razvoj

8

16

16

8 8 8

8

16 16 8

8

41

32

Emocionalna inteligencija

33

Lični rad u grupi u ulozi klijenta na poljima koje edukanti sami biraju Razvoj partnerskih odnosa

34

prema kolegama. Odnos prema promenama u radnom okruženju. Odnos prema promenama u sadržaju posla. Odnos prema edukaciji i sticanju veština. Odnos prema menjanju sebe. Odnos prema social networkingu. Odnos prema razvoju veština samoprezentacije. Emocionani razvoj. Emocionalna inteligencija. Emocionalni faktori uspeha. Svesnost i razvoj emocionalne inteligencije. Tokom ovog modula edukanti de raditi na nekom od ličnih polja zastoja sa namerom da istraže i definišu specifične ciljeve i izgrade ličnu metodologiju uspeha na izabranom polju. Šta je bliski partnerski odnos i šta ga čini .Karakteristike partnerskih odnosa u savremenim uslovima života.Otvaranje, intimnost i ranjivost.Šta je potrebno za uspeh partnerskog odnosa.Rad na partnerskim odnosima. Tokom ovog modula edukanti de raditi na nekom od ličnih polja zastoja sa namerom da istraže i definišu specifične ciljeve i izgrade ličnu metodologiju uspeha na izabranom polju. Osnovni zadaci roditeljstva. Tipovi porodica i roditeljstvo. Razvojne potrebe dece i roditeljstvo. Razvojne potrebe dece i roditeljstvo. Tipovi dece i roditeljstvo. Disfunkcionalni roditelj. Funkcionalni roditelj. Tehnike za bolje roditeljstvo. Duhovnost. Koncepti bitni za razmevanja duhovnog razvoja. Transpersonalna stanja. Autoritarnost i zlouporaba modi. Odabir duhovnog učitelja. Edukanti de predstaviti svoj rad sa klijentima sa detaljnim opisom procesa i tehnika rada, definicijom ciljeva i procenom uspešnosti u radu. Analiza teškoda i problema koje su edukanti uočili u radu sa klijentima i prikaz mogudih rešenja.

8 8

16

36

Lični rad u grupi u ulozi klijenta na poljima koje edukanti sami biraju Roditeljstvo

37

Duhovni razvoj

38

supervizije slučaja

39

Moralni razvoj – lična i profesionalna etika supervizije slučaja

Razlikovanje dobra od zla. Aspekti moralnosti. Razvoj moralnosti. Faktori moralnog razvoja. Poslovna etika. Etika Geštalt life caochinga. Edukanti de predstaviti svoj rad sa klijentima sa detaljnim opisom procesa i tehnika rada, definicijom ciljeva i procenom uspešnosti u radu. Analiza teškoda i problema koje su edukanti uočili u radu sa klijentima i prikaz mogudih rešenja.

8

Rad izvan grupe

Supervizija – tri kljenta po 6 sati (18 sati) , pisanje supervizija (18 sati) plus 2 h supervizija sa trenerom. (ukupno 38 sati) Individualni rad – 3 seanse – (3 h) Priprema i pisanje radova – (15 h)

56

35

40

8

8

8

8

8

200

42