Geršom Šolem - Kabala i Njena Simbolika

GERŠOM ŠOLEM Geršom Šolem

KABALA

I NJENA SIMBOLIKA

Drugo izdanje Izdavač "Plavi krug" Beograd, Bulevar kralja Aleksandra "Neven" Gajeva

14,

82

Zemun

Za izdavača

ALA

•

Zona Stevanović Miko Jeremijević

i njena simbolika

•

•

Prevod

Recenzent Prof. Veljko Radović

s nemačkog

Eugen Verber

•

Urednik Vesna Dragić Likovna oprema.

Arh.

Časlav Dragić

Kompijuterska priprema Zoran Okić •

Štampa

•

"Midim print", Novi Beograd ISBN

86-7394-11-3

Marketing lP "Plavi krug" Beograd, Bulevar kralja Aleksandra

430-809, 444-63-83{23 0631264-768, 064113-69-514

82

Plavi krug

UVOD

Kabala, doslovno "predanje", odnosno predanje božan­ skih stvari, jeste jevrejska mistika. Njena istorija je duga i tokom mnogih vekova snažno je uticala na one krugove

II

jevrejskom narodu koji su težili dubljem razumevanju tradi­ cionalnih oblika i predstava jevrejstva. Pisani izraz često veoma intenzivnog stvaralaštva kabalista sačuvan je, od kas­ nog Srednjeg veka,

II

veama obimnoj književnosti. Središnje

književno delo ovog pokreta, knjiga

Zohar (Knjiga sjaja),

koja potiče s kraja XIII veka, dugo vremena je

II

svesti najširih

krugova imala rang svetog teksta, njena vrednost nije ospo­ ravana, a time ni njen kanonski ugled. To se pokazalo i

II

ove

naše dane kada su, posle osnivanja države Izrael, na avion­ skom "čarobnom ćilimu"

II

Izrael stigli, gotovo

broju, Jevreji iz Jemena, odvojene

i

II punom

čvrsto u sebe zatvorene

zajednice iz južne Arabije. Sve što su imali morali su ostaviti tamo odakle su pošli; ali, sa ono malo stvari od kojih se nisu hteli da odvoje, mnogi su doneti svoj primerak knjige Naslov originala: G. G. Scholem

Zur Kabbala und ihrer Symbolik © Rhein - Verlag, Zillich

Alle Rechte vorbehalten durch Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main

Zohar,

čije je proučavanje medu njima i danas živo. Ali, za evropsko jevrejstvo je ovaj svet izgubljen. Nauka o jevrejstvu, koja nastoji da sazna njegovo biće i istoriju, koja razmatra istorijsku fizionomiju jevrejstva, sve do naše genera-

6

cije je sa dosta nerazumevanja mimoilazila dokumente kabale. Kada su, krajem XVIIl veka, J evreji tl zapadnoj Evropi sa toliko mnogo odlučnosti krenuli ka evropskoj kulturi, kabaJa . je bila jedna od prvih i najvažnijih žrtava koje su na tom putu pale. Svet jevrejske mistike, sa svojom potplmo introvertnom simbolikom, bio je tada shvaćen kao nešto strano i što smeta, pa je brzo zaboravljen. J er kabalisti su pokušavali da dokuče ili bar da opišu tajnu Sveta kao odraz tajni samog božanskog života, ali su slike, II kojima su s.e njihova iskustva kondcn­ zavala, bile suviše duboko povezane sa istorijskim iskustvima jevrejskog naroda, sa onim iskustVima za koja se činilo da su II XIX veku izgubila od svoje aktuelnosti. Taj je svet vekovi­ ma predstavljao najveću stvarnost za samorazumevanje J evre­ ja. Sada je tako reći potonuo u vrtlogu novoga vremena, i to tako potpuno da je za objektivno razumevanje čitavim naraŠfa­ jima postao sasvim nedostupan. Ono što je preostalo, pružalo je prizor neprohodnog, šikarom obraslog polja razvalina, sa kojega bi tek pokoja bizarna i za razumnu misao uvredljiva slika svetaca pobudivala odbijajuće čuđenje učenog putnika namemika. Cinilo se da je ključ za razumeval�e stvaranja kabalista izgubljen. Bespomoćno se i u nedoumici stajalo pred svetom u kojem nisu bili toliko u pitanju ubedljivi pojmovi od kojih bi se pašlo dalje, koliko simboli posebne vrste, simboli, naime, u kojima su se duhovna saznanja misričara gotovo nerazrešivo izukrštala sa istorijskim saznanjima jevrejske za­ jednice ili su stvarno činih zagonetno jedinstvo. Ta međusobna isprepletenost, inače II istoriji religiozne mistike često dva potpuno odvojena područja, jevrejskoj kaba­ h utisnula je specifičan karakter. Na taj način se kabala čini sasvim neobičnom čak i posmatraču koji je donekle upućen u hrišćansku mistiku i nije čudo što ona za njega ne ubraja u dobro poznate kategorije "mistike". Ukoliko je teskobniji, siromašniji i svirepiji bivao onaj delić istorijske realnosti koji

7

je Jevrejima bio dat u olujama pr�� o�stva, �tolik� j� dublja postajala njegova prozračno�t, tačll1J� nJegov sl1nbohč 1 kara ­ . ter i utoliko je više zračila mesIjanska nada kOJa ga Je r bijala i preobražavala . U srcu ove realnosti, kao velika sli a . ponovnog rađanja, bio je smešten mit o progonstvu I spasenJu, . koji je kod kabalista poprimi� si � razm�re i po� o u oJega je shvatljivo i ono produženo Istonjsko ?eJstv� kOJ� 1111 Je ��Io II deo. Lični element u knjigama kabahsta odista JC upadljiVO potisnut, zato se mora veoma pažljiv� oslušnuti da i. se u njima, ispod svih mogućni h prerušavanja, m�gao. zapazl l. Te gdegde pokoji kabalist nije potisnuo svoJu hč� ost I svoJ . 1ače izveštaj o sopstvenom putu ka Bogu, kao što Je to lI većinom bilo . Ali veliki značaj kabale nije u takvim doprino� sima, nego II onome što ona daje razumevanju "istorijs e psihologije" jevrejstva. Sv i �ojed nac �e ovde �am biO . . . celina. A otuda i velika fascmacIJa kOJU vehkl Simboli kabale, upravo sa tog stanovišta, predstavljaju koliko za istoričara, . toliko i za psihologa. Ovde je zakon Tore postao Simbol Svetskog zakona, a istorija jevrejskog naroda simbol Svetskog procesno . . . U pokolenju u kojem je jevrejska IstonJa prošla kro.z čudovišnu krizu svet predstava ovih starih jevrejskih ezoten­ čara ne deluje više tako zapanjujuće. Mi ga vidimo dnlgim . da se UJU zaslUŽ li simbo eni zatvor očima, tc nam se čini da otvore i razjasne. U tome je naročito velika odgovornost naučnika, koji mora da sačuva kritičku svest i prilikom ovog iskopavanja, i prilikom ovladavanja re�ultatima to� rada . Jer fascinacija kojom zrače takva podruČja kao što Je kabala, davno pre no što su joj se obratili istoričari, povukla JC za sobom šarlatane i smušene glave. Istraživanje kabalc od toga je imalo malo koristi. Medutim, nastojanje da se r��ul�1e 01�0 . što se odigralo U srcu jevrejstva ne može se hŠlt1 J�s�oc� . pogleda i istorijske kritike, budući da su i simboli rash 1 bivah

�

�

�

�

� �

�

� �

�k

�

�

�

.

•

8

zasićeni istorijskim iskustvom. Za njihovo razumevanje je potrebno isto toliko "fenomenološke" spremnosti za sagleda­ vanje celina koliko i sposobnosti za istorijsku analizu. Oboje se međusobno dopunjuju i prožimaju, i vanju obećavaju plodonosne rezultate.

II

PRVO POGLAVUE

takvom sj edinja­

RELIGIJSKI AUTORITET

I

MISTIKA

l Problem o kojem je reč

II

sledećim razmatranjima za

istoriju religije je centralan i može se posmatrati iz mnogo različitih uglova. O n vuče svoje porek lo iz činjenice da mističar, ukoliko ga posmatramo kao aktivnog učesnika re­ ligioznog života jedne zajednice, ne deluje

II praznom pros­

toru. Naravno, često se tvrdi da mističar, posmatrano iz ugla ličnog cilja njegovog stremljenj a,

II

stvari, deluje s one strane

i iznad istorijske ravni, da svoj stav zauzima u sferi iskustva koj a j e istoričnosti ruda. Ovu aistoričku orijentaciju neki ubrajaju

II

oznake slave mistike, dok j e drugi izričito napadaju

kao fundamentalnu slabost. Jpak, u istoriji religije imaju posebnu važnost uticaj mističara na istorijski svet i njegov sukob s religioznim životom svog vremena i svoje zajednice. Ali, nijedan istoričar ne može da odgovori na pitanje - a i nije njegovo da odgovori - da l i je m ističar stvarno u svom ličnom i individualnom verskom iskustvu našao ono za čim je sa toliko žara tragao. Nas ovde ne zanima problem ličnog ispu­ njenj a u unutrašnjem živoru nllstičara. Ali, ako želimo da razumemo onu specifičnu zategnutost k oja tako često

II

istoriji

•

lJ

10 vlada izmedu mistike i religijskog autoriteta, dobro ćemo učiniti ako se podsetimo na neke osnovne činjenjce

II vezi sa

važećim. Mogu da se jave i mešavine i kombinacije oba tipa ili se autoritet može Zt'1snivati na

konsenzusu

nekog skupa

mistikom. To će nam pomoći da dublje razumemo pitanje

sveštenika ili drugih verskih ličnosti, čije slaganje ili saglas­

razrešiti.

nosioci autoriteta nisu morali ni formal11o sastati da bi pod­

zbog čega takva zategnutost postoji i na koji bi se naćin mogla

Mističal" je čovek kome je neposredno i kao stvarnost

doživljeno saznanje bo'.anskog, tog poslednjeg realiteta, poda­

reno ili priuštcno. ili onaj koji isto to, bar svesno. pokuSa va

da

da

nost daju temelje autoritetu, pa se čak - kao u islamu - ovakvi vukli svoj autoritet ili da bi formulisali njegove sadržine. Mističar deluje unutar uzajamnih odnosa takvog tradi­ cionalnog uredenja i autoriteta. Ako takve uzajamne odnose

stekne trenutnim pros·

ostavi takvima kaJ...-vi jesu i prepusti zajednicu samoj sebi, ako

vetljcnjcm, iluminacijom ili kao krajnji rezultat dugih i možda

mu nije stalo da svoje novatorsko i lično saznanje podeli s

postigne. Takvo je saznanje mogao

dmgima i ako svoj mir nalazi

dosegne ili da ostvari takav dodir sa bo'..anskim. lstorijski

područje božanskog - onda nikakvog problema nema, jer ne

gledano, ovakvo traganje za božanskim odvija se gotovo

preduzima ništa da bi svoje saznanje saopštio drugima. Takvih

tl

usamljenom poniranju

u

sitničavo zapletenih priprema. putem kojih je nastojao da

određenoj tradiciji - izuzeci pripa­

je izgubljenih mističara bilo sigurno u svim veramil. Staviše,

daju odista isključivo modcmom dobu u kojem je došlo do

poslednji vekovi razvoja jevrejske mistike stvorili su beskraj­

kidanja sa starim vezama tradicije. Religijski autoritet

no upečatljivu i u svesti naroda duboko dopadljivu vrstu

isključivo unutar odnosa

tl

je

unutar takvih tradicija ustano\'ljen davilo pre mističan.] i pri­

"skrivenog pravednika"

znavao ga je dugi niz pokolcnja i celih zajednica.

(Ilistar).

U svakom pokolenju, tako je

Ovaj

se

kazivalo jedno staro predanje iz talmudskih vremena, ima

i na

uzajamnom delovanju zajednice i onih pojedinaca koji su

joj

trideset šest pravednika na kojima počiva opstanak sveta. U

01110-

nici", to jest oni su, po prirodi stvari, skriveni za svoje bhžnje

načinivši ih tako recI izgovor­

(a ponekad možda i za sebe same). Niko ne zna, niko ne može

autoritet

zasnivao na izvesnim saznanjima zajednice

osnovna iskustvena saznanja protumačili i na taj način gućili da ona dodu do

izražaja,

ljivim. Postoji tu ies{vica vrednosti koju je tradicija

prihvatila.

mističkoj varijanti ovoga stava, oni postaju "skriveni praved­

da zna ko su ti istinski sveci na kojima stoji svet. Ako bi bila

postoji i skup učenja i dogmi izloženih kao autentične tvrdnje

razbijena anonimnost koja je sastavni deo njihove suštine, oni

o smislu religioznog saznanja koje izvesna zajednica priznaje

više ništa ne bi značili. Jedan od njih je, možda, mesija i samo

kao va1eće. Postoji, takođe. i zbir postupaka i običaja koji su tl

smislu tradicije podobni

za

prenošenje vrednosti i koji

izražavaju raspoloženje i ritam religioznog života. Mediji kojima je dat religijski autoritet mogu biti veoma različiti. Mogu da budu bezličnog karaktera kao, recimo, neka sveta knjiga, ili izrazito ličnog karaktera kao sto, na primer, papa daje, prema katoličkom religijskom uređenju, poslednji sud tome .šta

se,

u

o

ol�viru katoličke tradicije, ima da smatm

zato što ga vreme nije dostojno, on ostaje skriven. Neumorna je bila kasnojevrejska legenda, naročito ona hasidskog istoka, u slikanju ovih najskrivenijih od svih bližnjih, čije je de­ lovanje, upravo zato što sc odvija toliko savršeno daleko od očiju zajednice, oslobodeno dvosmislenosti od koje se

tl

bilo

kojem javnom delovanjll ne može pobeći. "Skriveni praved­ nik" je,

II

stvari, onaj koji na jedan, naravno, veličanstven

način religiju pretvara

tl privatnu stvar, a time što mu je per

• ,

12

13 •

deiJli/iollem f

zatvoren put ka društvu, on je i osloboden

problematike koja je inače neodvojiva od takvog puta. Ali, ne zavaravajmo sc. Istorija religija se ne odnosi na

ove neme i bezimene svetitelje, koliko god nam izgledala ogromna vrednost njihovog bića. Ona se bavi onim što se

autoritet na taj način pokazuje isto lice kakvo je imao za po­ kolenja pre njih, ništa ih ne nagoni na pokušaj da ga izmene. NaprotiV, oni se trude da ga održe

II

njegovom najtačnijem

značenju. Ponekada su ovu konzervativnu funkciju mistike čak

događa kada ljudi pokušavaju da stupe II komunikaciju s

uključivali neposredno

dmgima. Ali, tu je komunikacija,

jednostrano gledanje koje mi se čini sumnjivim. Tako je, na

II slučaju mističara, kao ŠlO je (O opšte priznato. vanredno problematična. U istoriji religije mistika je,

II

stvari, kao celina razljtitih religijskih fenomena,

pokušaj da sc drugima saopšte i za dmge interpretiraju putevi koje su mističari sledili, prosvetljenja koja su im podarena i saznanja koja su iskusili. Bez takvog pokušaja ne postoji nikakva istorijska pojava mistike. A upravo ostvaruje susret. odnosno sudar mistike

II

tom pokušaju se

j religijskog autoriteta.

O nekim od osnovnih aspekata problema koji tu nastaje želeo bih

II

nastavku da raspmvijam.

II

definiciju pojma mistike - to je

primer. kada jedan američki autor definiše versku mistiku kao nastojanje "da se dosegne do svesti o prisustvu jednog ak­ cionog centra, kojim se teži očuvanju društveno priznatih vrednosti." l

Ovakva konzervativna funkcija mistike omogućena je time što fundamentalno mistička saznanje, koje je tu u središtu stvari, ima dva lica.

U

sebi, ono nema nikakav adekvatan

izraz; mistička saznanje je

II

osnovi bezoblično. Suština te .

"dodimutosti od božanskog" irna, zavisno od stepena in­

Pre svega, moramo poći od toga da svaka mistika ima

tenziteta i dubine na kojima je doživljena. smisao koji se sve

dva fundamentalna vida, medusobno protivrečna ili koja se

manje jasno ocrtava ili se sve manje može da opiše. a još

dopunjuju: konzervativni i revolucionami. Neće biti suvišno

manje može objektivno da definiše, jer njegov predmet, sled­

ako to pobliže objasnim. Šta se pod tim podrazumeva?

stveno svojoj prirodi, transcenduje one kategorije subjekta i -

Rečeno je za mistiku da uvek iznova pokušava da u stare

objekta koje su pretpostavka svake definicije. S druge strane,

sudove utače novo vino - iako bi to, razumljivo, bilo baš ono

medutim, ovo saznanje može da bude tumačena na naj­

na šta nas jedno poznato mesto iz levandelja opominje da ne

različitije načine, to jest da se ogrne smislom. Već onoga

činimo. Meni izgleda da je tom formulacijom odista dato

trenutka kada mističar pokuša da sam sebi ref1ektivno razjasni

pravo objašnjenje i da ona označava upravo onaj problem o

sopstveno saznanje, kada pokuša da mu podari neki izraz, a

kojem ovde raspravljamo. Kako može mističar da bude kon­

pogotovo ako se poduhvati da ga saopšti drugima, ono će mu

zervativac, da prednjači u borbi za tradicionalni religijski

se nuŽDa izraziti u okviru konvencionalnih simbola

autoritet, da bude njegov tumač? Kako mu polazi za rukom

Doduše, ima uvek nečega što mis tičar ne može u dovoljnoj

ono što su veliki mističari katoličanstva, sufiji tipa Gazalija. i

meri i do laaja da saopštio Ako on to i pokuša - a mi ga i

većina jevrejskih kabalista bili

tl

j ideja.

stanju da ostvare? Odgovor

je: izgleda da ovi mističari sami još jednom otkrivaju izvore tradicionalnog autoriteta. Njihov ih je put odveo natrag do istog izvora iz kojeg je proistekao. I budući da im ovaj

l K. Wright. A slIIdell/'s Philosophy of Religion, New York. 1938, sIr. 287, defini� mistiku kao "the endeavor to secure consciousness of thc presence of the Agency through which (or through Whom) the conservRlion of socially recognized values is sought".

15

14 upoznajemo upravo po tom njegovom poku�aju tumačiti

011 Cf'

-

svoje saznanje jezikom, slikama i pojmovima kOJi

5U

pred njim i za njega stvoreni.

možda uopšte i nije toliko začudujući) mističkim saznanjem upravo potvrđuju. To važi

i

za pretpostavke, koje nam se čine

nekako fantastičnim, kao neke od teza kabalista ili kao alla

Osnovno za problem koji ovde razmatramo jc ta amorfna

teorija budista o istovetnosti Skande s Budom, ništa manje

priroda mističkog saznanja, takozvanog "mističkog doživlja­

nego i za filozofsko-teološke hipoteze katoličkih mističara

principijelIlo beskonačJJu sposob-

(recimo o Trojstvu) koje, kao i sve druge takve pretpostavke.

j3". Ona istovremeno znači

oblikovalJjn ovog

110St

saznan a

j

stupnju, pod pretpostavl..:om da

II

nl'l njegovom poslednjem

narastanj u ovog saznanja

takav stupanj uopSlC postoji. Ako se religijska mistika posma­ II

tra

mističko saznanje prividno potvrđuje, Tako, uopšte uzevši, mističar donosi iz svog iskustva potvrdu sopstvenog religijskog autoriteta,

II njegova se mi­

obilju njenih pojavnih oblika, na stadijumima plIta

stička saznanja uprojekruju i njegova teologija i njegovi sim­

mističkog saznanja će se stalno nailaziti na progresivno raz­

boli, ali oni ne potiču iz njega]. Nasuprot tame stoji, međutim,

II

drugi vid mistike: upravo zato što jc mističar ono što jeste,

shodno tome, i na izgradnju misličkih stmktLlra koje prate

zato što je u produktivnom, neposrednom odnostI s predme­

gašenje prirodnog sveta oblika na različitim nivoima ili

tOI11 svog saznanja,

ma svesnosti. Gotovo svi nama poznati mističari

tradicije iz koje sam izr�sta. On je činilac ne samo

građivanje preformiranih struknll"a bića sazl1ajnog sveta,

stanji­ su ove

011 transformiše i menja smisao one II

procesu

strukrure opisali nekako kao konfiguracije svetlosti i zvukova

dubokog poštovanja tradicije nego, istovremeno, i u procesu

koje su se. namvno. prilikom daljeg rogovi. Ali, u Tikunu br. 66 iz TiklIIle lohar piše (list 96b) da su tim kumirima stavili u usta Jem me/oral. posle čega su progovorili.

236

237

Danielu, pod izgovorom poljupca - telo b i se ponovo beži­ votno srušilo.Sl

Upravo spomenuta suprotnost između čistih i nečistih sila

II

kultskim slikama pojavljuje se i II vezi sa Zlatnim

teletom, jevrejskoj svesti najomraženijoj među kultskim sli­

kama. U jednoj se priči kaže da je iz njega govorio Šamac., Đavo.�4 Drugu tezu nalazimo koji je

II

II

jednom izgubljenom midrašu

srednjovekovnim izvorima često navoden. S5 Povc7..a­

nost ove magije sa Knjigom J'cira, s jedne strane, i magijom

čarobnjaka, s druge, uporedna je razrađena knjizi koja je nastala posle

1200.

II

jednoj čudnoj

godine, u istom krugu u

kojem je nastala i predstava o Golemu. Bezimeni pisac Knjige

zivota suprotstavlja

postupak Rabe prilikom pravljenja Čove­

ka onom kakav primenjuju magovi, vračevi, koji prilikom Stvaranja, isto kao u Knjizi J'eira, koriste zemlju kao Praele­

ment:S6

"tarobnjaci i magovi Egipta, koji su pravili stvorove,

prašine ispod nogu (životinjskih likova) u merkavi, nad tim

su izgovarali Božj e ime i on bi stvoren. Na taj način je i

Miha" stvorio Zlatno tele koje j e moglo da igra. On je,

naime, kao i čitav Izrael, prilikom izlaska iz Egipta, posma: trao na Crvenom moru merkavu. Dok ostali Izraelićani nisu sabrali svoju pažnju na to viđenje, on jeste, na što ukazuje

stih u Pesmi nad pesmama

ispod njegovih nogu i to sačuvao do pogodnog vremena. Tako i danas još čarobnjaci

Indiji i arapskim zemljama

zloduha, koji im donosi prašine iz odgovarajućeg reda i

predaje im je. Oni je pomešanu s vodom daju čoveku da popije, na što ovaj odmah biva preobražen. Imena."

5 Uobličavanju stalnih Golema su, n ajkasnije u

o kojima je bilo reči

II

xn

propisa o postupku pravljenja veku, kumovale razne predstave

prethodnom odeljku. Taj postupak,

ako sam ga dobro shvatio, obred je koji S3 Megiklr Ahimoac. izd. B. Klar (Jerusalim 1944), str. 1 7 i 27-28. Na nemačkom kod M. 'J. Bin-Gorion, Der Born Judas. svezak VI. -Kabalistische Geschichten-, str. 98-102. 54 Pirh rabi Eliezer, pogl. 45. SS L. Ginzberg je publikovao dve recenzije iz kairske Genize. jednu u HI/goren. sv. IX (1932), str. 65-66 i jednu drugu u G{nze Šehrer vol. I ( 1 928), str. 243. One se podudaraju sa tekstom koji Je upotrebio autor Sefer hahajim. koj i je ovde napred preveden. Soul Libennan, Yemenire midralim (hebrej ski, Jerusalim 1940), str. ,

11-18, prvi je primetio

da je ovaj midra� izvor čudne, dosad nerazumljive aluzije na govor stvaraoca Zlatnog teleta u Kuranu, Sura 20, 9S. 56 Prevodim prema rukopisima Miinchen, 207, list H)d/ l l la (iz godine 1268), i Cambridge, Add 643 1, liSI 98. Gudemanll. Geschichte des Erzrchungswesens und der Cudtur der Juden. sv. I (18BO), str. 169, iwstavio je upravo ceo odeljak o zlat� teletu.

J naš učitelj

Saad'ja zna takve radnje, koj e se pokreću pomoću anđela ili

prašine ispod (njihovoj nameri odgovaraj ućeg) reda i stvarali

stvorio čoveka itd.,' poznavali taj nu merkave i uzimali bi

II

prave od ljudi životinje, na taj način što prizivaju jednog

(Nebeskog sveta i Božjeg prestola), pa b i uzimali

šta su hteli. Ali su učenjaci, za koj e se kaže: 'Taj i taj je

Kada sc, dakle, bik u

merkavi pomakao ulevo,5s on je brzo uzeo malo od prašine

znali su pomoću zloduha ili nekim drugim umeštvom za red

merkave

(6, 1 2).

se graniči s

ekstatičkim. i predstavlja moć posvećenika u ekstatičkom sazn anj u oživljenog Golema. Legenda j e pretvorena u pred­ met mističkog saznanja i ništa u sačuvanim uputstvima ne ukazuje na to da je ikad bilo posredi nešto drugo do mistički doživljaj. Ni u jednom izvoru se ne navodi da ovaj , tako Misli se na mnogoboSc8 iz Efrajimskih (Jefremskih) gora koji se pominje u XVII poglavlju Knjige o sudijama a kome midra� pripisuje Cak i pravljenje Zlamog telela. 58 Ovo je lako shvaćeno iz Knjige proroka Jehezkiela (Jezekilja I, 10), gde, prema tom tumačenju, bik u merkavi gleda ulevo.

57

238

239

stvoreni Golem, započinje realni život i da II njemu preuzi­ ma bilo kakvu funkciju. Motiv o magičkom slugi ili poslu­ žitelju ovim je tekstovima potpuno nepoznat,59 i pojavljuje . se, kao što ćemo videti, tek mnogo kasnije, prilikom ponov­ ljenog povratnog preobraženja lika II predmet kabalističkih legendi. Uputstva za pravljenje Golema imamo, pre svega, II četiri teksta. Želeo bih ovde da navedem i razmotrim najbitnije medu njima. Najtačnije popise daje Elazar iz Vormsa na kraju svog J'eira komentara.60 Njegovo uputstvo je sačuvano tl neprerađenom obliku II mnogim rukopisima kao posebno poglavlje pod naslovom Peu/at haj 'cira, koje bi verovatno pre trebalo da se zove Praksa ili praktična primena Knjige J'cira nego (a to bi takođe bilo moguće) Praktika pravjenja Gole­ ma. 61 Ovde kao i II ostalim tekstovima, nedostaju cele Elaza­ rove tahele kombinacija alfabeta, ali se zato često poziva na njih. U prvoj polovini XVll veka usudio se frankfurtski kabalist Naftali ben laakov Babarah da tekst ovog uputstva u prerađenom obliku prvi put objavi II štampanoj knjizi. pri čemu, naravno iz opreznosti, izjavljuje da je njegovo uputstvo navodno nepotpuno, kako ga nedostojni ne bi zloupotreblja­ vali.62 Bitno II Elazarovom propisu je to da dva ili tri posvećena lica, koja se udružuju za obavljanje Golem-obreda, treba da 59 Moram, na QS:lOVU tatnog pregleda izvora, da povueem ono šIo sam o prvom dokažu predstavu II delu Pseudo-Saad'je,rekao II " Eranos-Jahrbuch" XiX, str. J 5 1 . 60 Samo II potpunom przcmysl izdanju 1888, list I Sa, sa dodatim tablicama kombinacija. 61 Rukopis British Muselim, Margo!. 752, list 66a; Cambridge Uniw. Libr. Add 647. list 18ru'b; Jerusalem, Univ. libro S'> ' 330, list 248; vidi o ovome moj katalog kabalističkih kodeksa II Je!USalimu KiNe Jad b 'kabala (1930), str. 75. 62 Emek hamcfeh. Amsterdam 1648, list 1000d, ovo je celo mesto preveo na latinski Knorr von Rosenroth, u svom delu Kubala dCfludaU1, tom Il (u stvari to je treci svezak celokupnog dela): Liber Sohar /"csl;tutm' (Suizbach, 1684), str. 22022 J .

23 OVU

•

I

I

•

uzmu devičanske brdske zemlje63, koju treba da mese u tekućoj vodi i iz toga da oblikuju Golema. Nad tim likom treba, zatim, da govore kombinacije slova alfabeta koje potiču iz "vrata" Knjige J'cira, a koje u recenziji Elazara ne čine 23 1 nego 221 kombinaciju.64 Posebno II tom postupku jeste to da se ne govore ovih 221 kombinacija za sebe, nego II spojevima njihovih slova uz dodavanje uvek po jednog suglasnika četvo­ roslovIja. ] ovi onda po redu u svim vokalizacijama, sa pet glavnih samoglasnika: a, e, i, o, u, koje su hasidi kao takve prihvatili. A čini se da je trebalo pIVO govoriti sve alfabete u svim tim međusobnim preplitanjima i vokalizacijama Božjeg imena, a onda bi - ali možda samo iz ovog poslednjeg po redu od spojeva, u kojima se pojedini suglasnici, koji prema Knjizi J'cira "vladaju" svaki po jednim delom čovekovog tela, spajati sa po jednim suglasnikom četvoroslovlja u svim vokalizaci­ jama koje se mogu zamisliti. O redosledu tih samoglasničkih nizova nema tačnijih uputstava II štampanim tekstovima, ali ih zato ima u većem broju rukopisa. Rezultat je bio striktno formalističko govorenje, koliko magičko toliko i meditativno po svojoj prirodi. Izvesno načelo ll sledstvenom ređanju alfa­ beta stvara muško, a drugo načelo žensko biće; obrtanje ovih redanja prati povratno preobraženje oživljenog Golema II 63 Devičansku zemlju sa brda zahteva Elazar i prilikom je